Tag: sources of procedural law

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 93/2014 и 22/2015)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Стварна надлежност

Члан 1

Потпис, рукопис и препис оверава јавни бележник, ако законом није другачије одређено.

Потпис, рукопис и препис, поред јавног бележника, може оверити и јавнобележнички приправник.

Препис јавне исправе може оверити и његов издавалац, сходном применом одредаба овог закона.

Месна надлежност

Члан 2

За оверавање потписа, рукописа и преписа месно је надлежан сваки јавни бележник, независно од тога где се налази пребивалиште, односно боравиште лица које захтева оверавање, осим ако законом није другачије одређено.

Принцип територијалности

Члан 3

Потпис, рукопис и препис оверава се у јавнобележничкој канцеларији.

Потпис и рукопис могу се оверити изван јавнобележничке канцеларије ако је подносиоцу исправе због старости или болести тешко да приступи у јавнобележничку канцеларију, ако је то корисно због већег броја подносилаца исправа чији се потписи оверавају поводом истог догађаја или ако за то постоје други оправдани разлози.

Потпис, рукопис и препис јавни бележник може оверити само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није другачије одређено.

Правне последице повреде принципа територијалности

Члан 4

Ако је потпис, рукопис или препис без оправданог разлога оверен изван јавнобележничке канцеларије или изван службеног седишта јавног бележника, то није разлог за непуноважност овере, нити клаузули о оверавању одузима својство јавне исправе.

Ако јавни бележник овери потпис, рукопис или препис изван Републике Србије, такво оверавање не производи правно дејство.

II ОВЕРАВАЊЕ ПОТПИСА

Клаузула о оверавању потписа

Члан 5

Оверавањем потписа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно потписао поднету исправу, односно да је потпис који се већ налази на поднетој исправи признао за свој.

Потпис се оверава тако што се на поднету исправу ставља клаузула о оверавању потписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта подносиоца исправе;

3) начин на који је утврђен идентитет подносиоца исправе;

4) изјаву јавног бележника да је подносилац исправе у његовом присуству потписао исправу, односно да је у његовом присуству признао потпис који се већ налази на исправи за свој;

5) датум и час оверавања потписа;

6) место оверавања потписа, ако се оверавање потписа врши изван јавнобележничке канцеларије;

7) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

8) потпис и печат јавног бележника.

Стављање клаузуле о оверавању потписа на поднету исправу

Члан 6

Клаузула о оверавању потписа ставља се на поднету исправу штамбиљем или електромеханичким уређајем за писање текста десно или испод потписа.

Клаузула о оверавању потписа може се ставити на посебну исправу која се повезује с поднетом исправом јемствеником или на други начин прописан Јавнобележничким пословником.

Стављање клаузуле о оверавању потписа када се поднета исправа састоји од више листова

Члан 7

Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује листове, а клаузулу о оверавању потписа ставља на последњу страницу.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава од колико листова и страница се састоји поднета исправа.

Начин повезивања листова ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Утврђивање идентитета

Члан 8

Јавни бележник утврђује идентитет подносиоца исправе, увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Сведок идентитета

Члан 9

Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету подносиоца исправе.

Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Правне последице немогућности доказивања идентитета

Члан 10

Ако подносилац исправе не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да овери исправу.

Јавни бележник одбија да овери исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је подносилац исправе лице за које се издаје.

Посебне дужности јавног бележника

Члан 11

Јавни бележник треба да се упозна са садржином поднете исправе само у мери која је неопходна за попуњавање уписника о оверама и потврдама.

Јавни бележник није одговоран за садржину поднете исправе, нити је дужан да утврђује да ли подносилац има право да потпише поднету исправу.

Изузетно, јавни бележник је дужан да одбије оверавање потписа ако је очигледно:

1) да постоји разлог за изузеће јавног бележника;

2) да поднета исправа садржи правни посао који је забрањен;

3) да поднета исправа садржи правни посао за који је као обавезна прописана форма јавнобележничког записа или јавнобележничког потврђивања исправе;

4) да се оверавањем потписа помаже остваривање недозвољених циљева.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да је прочита

Члан 12

Ако подносилац исправе услед слепоће, слабовидости, неписмености или другог разлога није у стању да чита, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана у присуству јавног бележника.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да чује и чита

Члан 13

Подносиоцу исправе који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко судског тумача, у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана преко тумача у присуству јавног бележника, подаци о тумачу и начину на који је утврђен његов идентитет.

Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је подносиоцу исправе верно пренео њену садржину.

Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Оверавање бланко потписа

Члан 14

Оверавање бланко потписа није дозвољено.

Изузетно, јавни бележник може оверити потпис на исправи чији поједини делови нису попуњени ако подносилац исправе може да пружи оквирне податке о томе како би ти делови требало да буду исписани и ако докаже да постоје важни разлози за оверавање потписа пре него што се исправа у целости попуни.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник посебно назначава:

1) који делови исправе нису били попуњени у моменту оверавања потписа;

2) оквирне податке које је пружио подносилац исправе о томе како би ти делови исправе требало да буду попуњени;

3) разлоге због којих је оверен потпис на делимично попуњеној исправи.

Оверавање потписа заступника

Члан 15

Ако подносилац исправе потписује исправу у својству заступника физичког лица или правног лица, јавни бележник може оверити потпис ако претходно утврди да је подносилац исправе овлашћен да потписује у име лица које је означено на исправи.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник наводи основ по којем је подносилац исправе овлашћен да је потпише у име физичког лица или правног лица.

Оверавање рукознака

Члан 16

Оверавањем рукознака јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству ставио на исправу отисак прста.

Подносилац исправе који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог прста десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

У клаузули о оверавању назначава се како је подносилац исправе ставио свој рукознак.

На оверавање рукознака сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Поступак када подносилац исправе није у стању да стави рукознак

Члан 17

Ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два позвана сведока.

Клаузулом о оверавању потписа јавни бележник потврђује да је у његовом присуству један од позваних сведока исписао на исправи име и презиме подносиоца исправе, који је непосредно након тога такав потпис признао за свој.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава податке о позваним сведоцима и начину на који је утврђен њихов идентитет.

Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

Позвани сведок

Члан 18

Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

Позвани сведок не може бити:

1) лице које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

2) лице које је јавном бележнику, односно подносиоцу исправе крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старатељ, бивши старатељ, штићеник или бивши штићеник;

3) лице на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава;

4) лице које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава.

Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

III ОВЕРАВАЊЕ РУКОПИСА

Клаузула о оверавању рукописа

Члан 19

Оверавањем рукописа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно написао поднету исправу, односно да је поднету исправу раније својеручно написао.

Подносиоцу исправе који није у стању да види, јавни бележник може оверити рукопис само ако је подносилац исправе у његовом присуству својеручно написао исправу.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 20

У погледу садржине клаузуле о оверавању рукописа, њеног стављања на исправу, утврђивања идентитета подносиоца исправе и овлашћења јавног бележника да одбије оверавање рукописа сходно се примењују правила о оверавању потписа.

IV ОВЕРАВАЊЕ ПРЕПИСА И КОПИЈА

Клаузула о оверавању преписа

Члан 21

Оверавањем преписа јавни бележник потврђује да је препис одређене исправе подударан са изворником или овереним преписом исправе (у даљем тексту: преписана исправа).

Препис исправе се оверава тако што се на њега ставља клаузула о оверавању преписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) изјаву јавног бележника да је препис поднете исправе подударан са преписаном исправом;

3) податке о начину на који је сачињен препис;

4) податке о начину на који је сачињена преписана исправа;

5) број страница од којих се састоји преписана исправа;

6) податке о томе да ли су у преписаној исправи нека места исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додата;

7) податке о томе да ли је преписана исправа поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику;

8) датум оверавања преписа;

9) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

10) потпис и печат јавног бележника.

Претпоставке за оверавање преписа

Члан 22

Јавни бележник је овлашћен да овери препис ако влада језиком на коме је исправа написана и ако му странка поднесе препис и преписану исправу.

Пре него што стави клаузулу о оверавању преписа, јавни бележник мора да упореди препис са преписаном исправом.

Препис се мора слагати са преписаном исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању речи.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 23

У погледу садржине клаузуле о оверавању преписа и њеног стављања на исправу сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Оверавање преписа дела исправе

Члан 24

Јавни бележник може оверити препис само једног дела исправе или извод из неке исправе само ако је препис тако сачињен да се из њега јасно види који су делови остали непреписани.

Оверавање извода из јавних, трговачких и пословних књига

Члан 25

Оверавањем извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник потврђује да се извод у потпуности слаже са одговарајућим ставкама из изворне књиге.

Пре него што овери извод из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник је дужан да изврши увид у изворну књигу.

У клаузули о оверавању извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник назначава место, датум и час када је извршио увид у књигу.

Оверавање копије

Члан 26

Оверавањем копије јавни бележник потврђује да је копија одређене исправе истоветна с копираном исправом.

Истоветност копије са копираном исправом која је сачињена на језику којим јавни бележник не влада, односно која садржи цртеже, планове, скице или фотографије, јавни бележник може потврдити ако је копирање обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Оверавање одштампаног примерка електронског документа

Члан 27

Јавни бележник може потврдити да је одштампани примерак подударан са изворним документом у електронској форми ако је штампање тог примерка обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Пре него што овери штампани примерак електронског документа јавни бележник је дужан да испита да ли је употребљен квалификовани електронски потпис.

У клаузули о оверавању мора се јавно назначити да је реч о одштампаном примерку електронског документа.

Оверавање исправа намењених за употребу у иностранству

Члан 28

Исправу намењену за употребу у иностранству оверава основни суд у складу са прописима којима се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Случајеви у којима основни судови и општинске управе задржавају надлежност за послове оверавања

Члан 29

Јавни бележник је надлежан и за оверавање потписа, рукописа и преписа за које је посебним законима који се примењују пре ступања на снагу овог закона прописано да их оверава суд, односно општинска управа.

Основни судови, односно општинске управе као поверени посао задржавају надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа до 1. марта 2017. године.

Изузетно од става 2. овог члана, у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. ст. 4. и 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), односно општинске управе као поверени посао и после 1. марта 2017. године, а до именовања јавних бележника.

После ступања на снагу овог закона, судови, односно општинске управе које су задржале надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа, те послове обављају сходном применом одредаба овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Престанак важења закона и других прописа

Члан 30

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 39/93), чл. 92. и 94. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13 и 55/14 – др. закон) и Упутство о облику и начину вођења уписника и о начину оверавања потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 74/93).

Ступање закона на снагу

Члан 31

Овај закон ступа на снагу 1. септембра 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа

(“Сл. гласник РС”, бр. 22/2015)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом се уређује делокруг и положај правобранилаштва, оснивање, надлежност, уређење и организација Државног правобранилаштва, положај државног правобраниоца, заменика државног правобраниоца и запослених у Државном правобранилаштву, начин оснивања, надлежност и основе уређења и организације правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе, као и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштава аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе.

Правобранилаштво

Члан 2

Правобранилаштво је орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво, које се оснива овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, послови правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са делокругом министарства надлежног за послове одбране, војних јединица и војних установа које су организационо везане за министарство надлежно за послове одбране и Војске Србије, уредиће се посебним законом.

Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обављају правобранилаштва аутономних покрајина и правобранилаштва јединица локалне самоуправе. Уређење и организација, као и друга питања од значаја за рад правобранилаштва аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе утврђују се одлуком аутономне покрајине, односно одлуком јединице локалне самоуправе, у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом.

Обављање послова правобранилаштва

Члан 3

Државно правобранилаштво, правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе своју дужност обављају у складу са Уставом, законом и другим општим правним актима.

Средства за рад правобранилаштва

Члан 4

Средства за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије, односно у буџетима аутономних покрајина и буџетима јединица локалне самоуправе.

Глава II

ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО

Положај Државног правобранилаштва

Члан 5

Државно правобранилаштво је државни орган који предузима правне радње и користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије и обавља друге послове одређене законом.

Седиште Државног правобранилаштва је у Београду.

Државно правобранилаштво послове из своје надлежности обавља у седишту и у одељењима образованим ван седишта.

Функција Државног правобранилаштва

Члан 6

Функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Обележја Државног правобранилаштва

Члан 7

Државно правобранилаштво има печат који садржи назив и седиште Државног правобранилаштва и назив и грб Републике Србије, у складу са законом. Печат одељења Државног правобранилаштва садржи и назив и седиште одељења.

На згради у којој се налази седиште и одељење Државног правобранилаштва морају бити истакнути назив Државног правобранилаштва, односно назив одељења Државног правобранилаштва, грб и застава Републике Србије, у складу са законом.

Државни правобранилац, заменици државног правобраниоца, правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник у вршењу послова из надлежности Државног правобранилаштва користе службену легитимацију.

Образац, изглед и начин употребе службене легитимације ближе се уређује Правилником о управи у Државном правобранилаштву.

Достављање списа и пружање података и обавештења Државном правобранилаштву

Члан 8

Државни органи, посебне организације и јавне установе које заступа дужни су да обавесте Државно правобранилаштво о правној ствари у којима је оно овлашћено да предузима правне радње и правна средства ради остваривања њихових права и интереса, односно права и интереса Републике Србије.

Државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге организације и правна лица дужни су да Државном правобранилаштву, на његов захтев, доставе списе и обавештења, односно пруже податке и објашњења потребна за предузимање радњи за које је Државно правобранилаштво надлежно.

Када Државно правобранилаштво везује законски рок за поступање, органи и организације из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да списе и обавештења неодложно доставе, односно податке и објашњења неодложно пруже.

Ако услед непоступања, односно неблаговременог поступања органа и организација из ст. 1. и 2. овог члана наступи штета за Републику Србију или друге субјекте које заступа Државно правобранилаштво ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу, а од одговорног лица у том органу или организацији захтеваће накнаду причињене штете.

Државно правобранилаштво је овлашћено да затражи увид, издавање извода и копирање исправа и других списа из сваког јавног регистра, предмета и електронске базе података о стању у предметима које води суд, други државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, или носилац јавних овлашћења, без накнаде.

Обавезно достављање писмена непосредно Државном правобранилаштву

Члан 9

Судови, органи управе и други надлежни органи дужни су да у стварима у којима је предвиђено заступање од стране Државног правобранилаштва достављају сва писмена непосредно Државном правобранилаштву.

Органи који имају седиште на подручју за које је образовано одељење Државног правобранилаштва сва писмена достављају непосредно одељењу Државног правобранилаштва.

Достављање извршено супротно одредби става 1. овог члана не производи правно дејство.

Трошкови заступања

Члан 10

Трошкови заступања у поступцима пред судом, органом управе и другим надлежним органом признају се Државном правобранилаштву по прописима о награди и накнади трошкова за рад адвоката.

Остварени приходи у заступању представљају приход Републике Србије.

Глава III

НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Заступник и пуномоћник

Члан 11

Државно правобранилаштво је заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку.

Државно правобранилаштво пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима заступа државне органе и посебне организације који немају својство правног лица, државне органе и посебне организације који имају својство правног лица, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије и јавне установе чији је оснивач Република Србија, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије, у правним поступцима у којима ови субјекти учествују као странке или умешачи о чијим имовинским правима и обавезама се одлучује у том поступку.

Државно правобранилаштво може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија.

Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат.

Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, а једна од тих странака је Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати Републику Србију.

Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, које према овом закону заступа Државно правобранилаштво, а ниједна од тих странака није Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати странку која је иницирала покретање поступка.

Заступање пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству

Члан 12

Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству.

Ако Државно правобранилаштво према прописима стране државе или међународне организације или из других разлога, не може непосредно да заступа пред страним или међународним судовима и арбитражама, или пред другим надлежним органима у иностранству, Влада, на предлог државног правобраниоца, овластиће за заступање лице које може предузети заступање по прописима стране државе или међународне организације.

У случају из става 2. овог члана, државни правобранилац је дужан да обезбеди активно праћење тока заступања, као и да лицу овлашћеном за заступање даје потребне налоге и упутства.

Заступање пред Европским судом за људска права

Члан 13

Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред Европским судом за људска права у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима уз ову конвенцију.

Послове заступања из става 1. овог члана обавља заменик државног правобраниоца који је постављен и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Општење између Републике Србије и Европског суда за људска права одвија се посредством заступника из става 2. овог члана.

Заступник може да закључи поравнање са странкама које учествују у поступцима пред Европским судом за људска права, уз претходну сагласност органа чији су акти довели до поступка пред Европским судом за људска права. Поравнање се закључује у писаној форми.

Исплата износа договореног поравнањем или назначеног у пресуди Европског суда за људска права, врши се из средстава органа Републике Србије чији су акти проузроковали кршење људских права.

Обавештења и извештаји

Члан 14

Државно правобранилаштво прати и проучава правна питања од значаја за рад државних органа, као и примену закона и других општих правних аката, када је то од значаја за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије и о уоченим проблемима обавештава Владу и друге надлежне државне органе.

Државно правобранилаштво најкасније до 31. марта текуће године подноси Влади извештај о раду за претходну годину.

Покретање поступка за оцену уставности и законитости

Члан 15

Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене поступак за оцену уставности закона, односно за оцену уставности и законитости других општих правних аката, ако оцени да су законом, односно другим општим правним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије или законом утврђени положај Државног правобранилаштва.

Обавештавање о потреби измене прописа

Члан 16

Ако Државно правобранилаштво поводом поступка пред Европским судом за људска права, оцени да домаћи пропис није у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, обавестиће о томе надлежне државне органе о потреби усклађивања прописа.

Давање правног мишљења

Члан 17

Државном правобранилаштву се могу доставити ради давања правног мишљења нацрти правних послова које закључују субјекти које заступа, ако ти правни послови за предмет имају имовинска права и обавезе Републике Србије, односно тих субјеката.

Државно правобранилаштво даје правна мишљења и о другим имовинскоправним питањима субјектима које заступа.

Пружање правне помоћи

Члан 18

Државно правобранилаштво може на захтев другог правобранилаштва, односно јединице локалне самоуправе пружити стручну помоћ или преузети заступање.

Када је поступањем другог правобранилаштва повређен јавни интерес, Државно правобранилаштво може преузети поступање од другог правобранилаштва.

Начин поступања Државног правобранилаштва

Члан 19

Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене, односно поднесе иницијативу за покретање поступка пред судом или другим надлежним органом поводом питања из своје надлежности.

Државно правобранилаштво поступа и по писменим налозима и захтевима субјеката које заступа, које је дужно обавестити у разумном року, који не може бити дужи од 30 дана, о свом правном мишљењу, односно о предузетим радњама.

У случају да је правно мишљење потребно дати, односно радњу предузети у року краћем од рока из става 2. овог члана, орган који се обратио Државном правобранилаштву дужан је да то посебно истакне и образложи у писменом захтеву, уз означавање да се захтев упућује као приоритет, са јасно назначеним роком за поступање, који не може бити краћи од осам дана, односно три дана када се ради о захтеву Владе.

Када оцени да се налогом или захтевом субјекта који заступа крши Устав или закон или угрожавају имовинска права и интереси Републике Србије, Државно правобранилаштво ће о томе одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема налога или захтева, писменим путем обавести издаваоца налога, односно подносиоца захтева, са образложеним разлозима за одбијање поступања.

Ако заступани субјекат и после обавештења из става 4. овог члана остане при издатом налогу или поднетом захтеву, Државно правобранилаштво ће поступити по том налогу или захтеву.

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца не могу трпети штетне последице уколико поступе у складу са одредбама ст. 1. до 5. овог члана.

Извештај о поступању у појединим предметима

Члан 20

Државно правобранилаштво доставља извештај о поступању у појединим предметима Влади, министарству надлежном за финансије, министарству надлежном за правосуђе, као и субјектима које заступа, на њихов захтев.

Поступање ради споразумног решавања спорног односа

Члан 21

Државно правобранилаштво ће пре покретања поступка пред судом, органом управе или другим надлежним органом, односно у поступку одговора на тужбу, предлог или други акт којим је покренут поступак против заступаног субјекта, размотрити могућност споразумног решавања спорног односа, на своју иницијативу или на иницијативу супротне стране.

Када Државно правобранилаштво процени да нису испуњени материјални или формални услови да се спорни однос реши споразумно или да предложено споразумно решење није у интересу Републике Србије, о томе ће писмено обавестити субјекта кога заступа.

Пре закључења постигнутог споразума за решавање спорног односа, Државно правобранилаштво је дужно да прибави сагласност министарства надлежног за финансије за закључење тог споразума.

Разматрање могућности споразумног решавања спорног односа не ослобађа Државно правобранилаштво обавезе да у покренутом судском, управном или другом поступку пред надлежним органом истовремено предузима све потребне правне радње, а посебно законом предвиђене процесне радње, односно не ослобађа га обавезе поступања у оквиру законом утврђених рокова за предузимање правних радњи у тим поступцима.

За сваки коначни споразум у поступку за алтернативно решавање спора у коме не учествује Државно правобранилаштво мора бити прибављено правно мишљење Државног правобранилаштва.

Заштита поверљивих података добијених у поступку заступања

Члан 22

Државно правобранилаштво не може супротној страни у преговорима у поступку за споразумно решавање спора, односно у судском, управном или другом поступку, као ни трећим лицима, давати податке добијене од заступаног субјекта, осим ако заступани субјекат није то претходно одобрио.

Глава IV

УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца

Члан 23

Послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Државни правобранилац руководи радом и представља Државно правобранилаштво. За свој рад и рад Државног правобранилаштва одговоран је Влади и министру надлежном за правосуђе.

Заменик државног правобраниоца одговоран је за свој рад државном правобраниоцу.

Функционална надлежност

Члан 24

Државни правобранилац може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва.

Државни правобранилац је искључиво надлежан за покретање поступка оцене уставности и законитости, подношење извештаја и обавештења Влади и министру надлежном за правосуђе и обављање других послова утврђених законом као надлежност државног правобраниоца.

Заменик државног правобраниоца може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва која није у искључивој надлежности државног правобраниоца.

Одељења Државног правобранилаштва

Члан 25

Државно правобранилаштво послове из своје надлежности пред судовима, органима управе и другим надлежним органима ван седишта Државног правобранилаштва обавља у одељењима Државног правобранилаштва.

Број, месна надлежност и седишта одељења Државног правобранилаштва одређују се правилником о образовању одељења Државног правобранилаштва, који доноси министар надлежан за правосуђе, уз прибављено мишљење Државног правобранилаштва.

Општа обавезна упутства државног правобраниоца

Члан 26

Државни правобранилац издаје у писменој форми општа обавезна упутства за рад и поступање заменика државних правобранилаца и запослених у Државном правобранилаштву, ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

Општа обавезна упутства државни правобранилац може да изда и на предлог Колегијума Државног правобранилаштва.

Упутство за обавезно поступање у појединим предметима

Члан 27

Државни правобранилац може издати упутство за обавезно поступање заменика државног правобраниоца у појединим предметима.

Упутство за обавезно поступање издаје се у писменој форми.

Заменик државног правобраниоца који сматра да је упутство за обавезно поступање незаконито или неосновано може изјавити приговор са образложењем државном правобраниоцу, у року од три дана од дана пријема упутства.

Заменик државног правобраниоца који је изјавио приговор је дужан да поступа по упутству до одлуке државног правобраниоца по приговору, ако поступање по упутству у конкретном случају не трпи одлагање.

Државни правобранилац ће одлучити о приговору најкасније у року од осам дана.

Ако државни правобранилац одбије приговор, заменик државног правобраниоца ће поступити по упутству.

Деволуција и супституција

Члан 28

Државни правобранилац може предузети све радње у предмету којим је задужен заменик државног правобраниоца.

Државни правобранилац може писменим путем овластити заменика државног правобраниоца да поступа у поједином предмету којим је задужен други заменик државног правобраниоца, када је тај заменик државног правобраниоца спречен из правних или стварних разлога да поступа у том предмету.

Замењивање у заступању

Члан 29

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. овог закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом.

Лице којем се поверава заступање у смислу става 1. овог члана мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити правобранилаштву јединице локалне самоуправе да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом.

Лица из ст. 1. и 3. овог члана поступају у границама датог писменог пуномоћја.

Овлашћења правобранилачког помоћника и правобранилачког приправника

Члан 30

Правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца.

Послови управе у Државном правобранилаштву

Члан 31

Државни правобранилац руководи управом у Државном правобранилаштву и одговоран је за правилан и благовремен рад Државног правобранилаштва.

Државни правобранилац уређује организацију и рад Државног правобранилаштва, одлучује о правима по основу рада заменика државних правобранилаца и о радним односима државних службеника и намештеника у Државном правобранилаштву, отклања неправилности и одуговлачења у раду и врши друге послове на које је овлашћен законом или другим прописом.

Ако је државни правобранилац одсутан или спречен да руководи Државним правобранилаштвом, замењује га заменик државног правобраниоца одређен актом државног правобраниоца.

Ако државном правобраниоцу престане функција, Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља вршиоца функције државног правобраниоца из реда заменика државних правобранилаца, на период од шест месеци.

Правилник о управи у Државном правобранилаштву

Члан 32

Правилником о управи у Државном правобранилаштву уређују се: однос Државног правобранилаштва према грађанима и јавности, начин вођења евиденција, начин расподеле предмета, руковање предметима, поступање са архивским материјалом и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва.

Правилник о управи у Државном правобранилаштву доноси државни правобранилац уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

Правилник из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Надзор над радом Државног правобранилаштва

Члан 33

Надзор над радом Државног правобранилаштва врши министарство надлежно за правосуђе, по службеној дужности, на предлог субјеката из члана 11. став 2. овог закона или по иницијативи странака и учесника у поступку.

У вршењу надзора, овлашћено службено лице министарства надлежног за правосуђе може да изврши увид у предмете, евиденције и списе Државног правобранилаштва, као и да захтева потребне податке.

У вршењу надзора, овлашћено службено лице може наложити мере за отклањање недостатака у раду Државног правобранилаштва, одредити рок за поступање по мерама, као и поднети предлог за покретање дисциплинског или другог поступка.

Глава V

ПОЛОЖАЈ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА

Права из радног односа

Члан 34

Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују положај државних службеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Премештај

Члан 35

Заменик државног правобраниоца може бити трајно премештен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, уз своју писмену сагласност.

У случају укидања одељења Државног правобранилаштва, заменик државног правобраниоца може бити премештен и без своје сагласности.

Решење о премештају доноси Влада на предлог државног правобраниоца.

Упућивање

Члан 36

Заменик државног правобраниоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на једну годину.

Изузетно, заменик државног правобраниоца може бити упућен и без своје сагласности из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на шест месеци.

Решење о упућивању доноси државни правобранилац.

Глава VI

ПОСТАВЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА

Постављење државног правобраниоца

Члан 37

Државног правобраниоца, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља Влада на период од пет година и може бити поново постављен.

Када државни правобранилац по истеку мандата не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев, поставља се за заменика државног правобраниоца, под условом да је постављен за државног правобраниоца из реда заменика државног правобраниоца.

Постављење заменика државног правобраниоца

Члан 38

Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља заменика државног правобраниоца, на период од пет година. Заменик државног правобраниоца може бити поново постављен.

У одлуци о постављењу одређује се да се заменик државног правобраниоца поставља у седишту или у одељењу Државног правобранилаштва, односно да се поставља за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Заменик државног правобраниоца који не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев има право да буде распоређен на радно место правобранилачког помоћника.

Број заменика државног правобраниоца утврђује се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Општи услови

Члан 39

За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављен држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је правобранилачке функције.

Посебни услови

Члан 40

За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављено лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци после положеног правосудног испита, и то:

1) десет година за државног правобраниоца;

2) осам година за заменика државног правобраниоца.

За обављање послова из надлежности Државног правобранилаштва у заступању пред међународним судом или другим међународним телом, поред наведених услова, потребно је да лице поседује одговарајући ниво познавања једног од страних језика на којима се води поступак пред међународним судом или другим међународним телом.

За заменика државног правобраниоца који је заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, поред осталих услова, потребно је да лице поседује и потврђено активно знање енглеског, односно француског језика.

Глава VII

КОЛЕГИЈУМ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Састав колегијума

Члан 41

Колегијум Државног правобранилаштва чине државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Сазивање колегијума

Члан 42

Колегијум Државног правобранилаштва сазива и њиме руководи државни правобранилац.

Државни правобранилац сазива колегијум када оцени да је то потребно, или на захтев најмање трећине заменика државних правобранилаца.

Надлежност колегијума

Члан 43

Колегијум Државног правобранилаштва:

1) разматра извештај о раду Државног правобранилаштва за претходну годину;

2) разматра питања од значаја за правилно вршење послова из надлежности Државног правобранилаштва;

3) разматра питања од значаја за рад и организацију Државног правобранилаштва;

4) разматра нацрте закона и других прописа од значаја за рад Државног правобранилаштва;

5) разматра потребу покретања поступка оцене уставности и законитости;

6) врши и друге послове одређене законом и Правилником о управи у Државном правобранилаштву.

Глава VIII

ЗАПОСЛЕНИ У ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ

Састав и број запослених

Члан 44

У Државном правобранилаштву раде правобранилачки помоћници, правобранилачки приправници и други државни службеници и намештеници запослени на административним, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима значајним за рад Државног правобранилаштва.

Број запослених у Државном правобранилаштву одређује државни правобранилац актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Секретар Државног правобранилаштва

Члан 45

Државно правобранилаштво има секретара који помаже државном правобраниоцу у вршењу послова управе у Државном правобранилаштву.

Правобранилачки помоћници

Члан 46

Правобранилачки помоћници помажу заменику државног правобраниоца у обављању послова из делокруга Државног правобранилаштва, израђују правобранилачке поднеске и акте, предузимају радње заступања на расправама пред судом, органом управе или другим надлежним органом и врше друге послове предвиђене законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Правобранилачки приправник

Члан 47

За правобранилачког приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

Правобранилачки приправник прима се у радни однос на три године.

Правобранилачки приправник који је положио правосудни испит у току трајања времена на које је засновао радни однос може се преузети у радни однос на неодређено време, у својству правобранилачког помоћника.

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у правобранилаштво, без заснивања радног односа, ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита (волонтер).

Обука

Члан 48

Програм обуке правобранилачког приправника и волонтера утврђује Државни правобранилац.

Правобранилачки приправник и волонтер може одређено време бити упућен на обуку у други државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Остала правила о запосленима у Државном правобранилаштву

Члан 49

На заснивање радног односа, права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорност запослених у Државном правобранилаштву примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места

Члан 50

Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву, доноси државни правобранилац, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

Глава IX

ПРАВОБРАНИЛАШТВО АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ПРАВОБРАНИЛАШТВО ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Образовање правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 51

Послове правне заштите имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обавља правобранилаштво аутономне покрајине, односно правобранилаштво јединице локалне самоуправе.

Образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уређује се у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом.

Надлежност правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 52

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима заступа аутономну покрајину, односно јединицу локалне самоуправе ради заштите њених имовинских права и интереса.

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе прати и проучава правна питања од значаја за рад органа и правног лица које заступа, посебно из области њихове надлежности, као и питања у вези са применом закона и подзаконских аката која су, или могу бити, од значаја за предузимање било које правне радње органа и правног лица које заступа, посебно за спречавање штетних имовинскоправних и друштвено негативних последица по правно лице које заступа.

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе даје мишљења приликом закључивања уговора које закључује то правно лице, посебно уговора из области имовинскоправних односа, привредно правних уговора и дају правне савете свим органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе које заступају.

Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, правобранилаштво аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат.

Носиоци правобранилачке функције у правобранилаштву аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 53

Правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва.

Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе.

Глава X

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање са радом

Члан 54

Ступањем на снагу овог закона Републичко јавно правобранилаштво наставља са радом као Државно правобранилаштво.

Републички јавни правобранилац и заменици републичког јавног правобраниоца постављени на основу Закона о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91) настављају са радом до постављења државног правобраниоца и заменика државних правобранилаца у складу са овим законом.

Државни службеници и намештеници у Републичком јавном правобранилаштву настављају са радом до распоређивања запослених у Државном правобранилаштву, у складу са законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Овлашћење за заступање издато државном службенику у Републичком јавном правобранилаштву од стране републичког јавног правобраниоца или заменика републичког јавног правобраниоца пре ступања на снагу овог закона, важи до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Организациона јединица Министарства одбране која обавља послове заступања по генералном пуномоћју издатом од стране републичког јавног правобраниоца наставиће по ступању на снагу овог закона заступање Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са пословима из надлежности Министарства одбране и посебних организација у саставу Министарства одбране, до доношења посебног закона.

Постављење државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца

Члан 55

Влада поставља државног правобраниоца у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Заменици државног правобраниоца биће постављени у року од 90 дана од дана доношења акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Престанак положаја републичког јавног правобраниоца и заменика републичког јавног правобраниоца

Члан 56

Постављењем државног правобраниоца у складу са овим законом, престаје положај републичком јавном правобраниоцу.

Постављењем заменика државних правобранилаца у складу са овим законом, престаје положај заменика републичког јавног правобраниоца.

Републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца који не буде постављен за државног правобраниоца, односно заменика државног правобраниоца у складу са овим законом, односно који не буде распоређен у смислу прописа који уређују права државних службеника, имају право на накнаду плате у трајању три месеца у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности.

Право на накнаду плате из става 3. овог члана престаје пре протека рока од три месеца ако лице коме је престао положај заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још три месеца ако у тих три месеца стиче право на пензију.

Преузимање надлежности

Члан 57

Државно правобранилаштво ће најкасније у року шест месеци од дана ступања на снагу овог закона преузети предмете субјеката које заступа у складу са овим законом, а које није заступало Републичко јавно правобранилаштво према Закону о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91).

Субјекти које заступа Државно правобранилаштво дужни су да доставе предмете из става 1. овог члана Државном правобранилаштву без одлагања, ако је то потребно ради благовременог и делотворног предузимања радњи заступања у поступку.

Преузимање надлежности, предмета и запослених из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права

Члан 58

Организациона јединица Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права наставиће по ступању на снагу овог закона заступање у складу са Уредбом о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права (“Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст), до постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Државно правобранилаштво ће у року од 30 дана од дана постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права преузети предмете и запослене из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања из става 1. овог члана.

Доношење подзаконских аката

Члан 59

Државни правобранилац донеће акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из члана 25. став 2. овог закона.

Државни правобранилац донеће Правилник о управи у Државном правобранилаштву у року од 60 дана од дана постављења.

Министар надлежан за правосуђе донеће акт из члана 25. став 2. овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Сврставање у платне групе

Члан 60

До усклађивања Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника са одредбама овог закона коефицијент за исплату плате државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца одређује се у истим платним групама у које су били сврстани републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца.

Усклађивање организације правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 61

Јавно правобранилаштво образовано у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе наставља са радом до доношења одлуке аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе о уређењу и организацији правобранилаштва аутономне покрајине, односно правобранилаштва јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом.

Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужне су да одлуку из става 1. овог члана донесу најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Примена раније донетих прописа

Члан 62

Одредбе прописа којима је одређена надлежност Републичког јавног правобранилаштва или републичког јавног правобраниоца за предузимање одређених радњи и вршење одређених послова, или којима је прописана обавеза неког државног органа, односно другог правног субјекта према Републичком јавном правобранилаштву или према републичком јавном правобраниоцу, примењују се и на Државно правобранилаштво.

Одредбе става 1. овог члана сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе, односно правобраниоца аутономне покрајине и правобраниоца јединице локалне самоуправе.

Престанак важења прописа

Члан 63

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91) и Уредба о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права (“Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст).

Ступање закона на снагу

Члан 64

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 40/2015)

I. OСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и сврха закона

Члан 1.

Овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року.

Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту правa на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.

Судска заштита права на суђење у разумном року укључује и истрагу коју у кривичном поступку спроводи јавни тужилац.

Имаоци права на суђење у разумном року

Члан 2.

Право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинскоправни захтев (у даљем тексту: странка).

Јавни тужилац као странка у кривичном поступку нема право на суђење у разумном року.

Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року

Члан 3.

Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року јесу:
1) приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор);
2) жалба;
3) захтев за правично задовољење.

Странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року. Oни су хитни и имају првенство у одлучивању.

Мерила за оцену трајања суђења у разумном року

Члан 4.

При одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

II. ПРИГОВОР И ЖАЛБА

1. Заједничка правила

Члан 5.

Приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча.

Решење о приговору и жалби не сме да утиче на чињенична и правна питања која су предмет суђења или истраге.

Решење којим се усвајају или одбијају приговор и жалба мора бити подробно образложено.

2. Приговор и садржина приговора

Члан 6.

Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговорa.

Приговор садржи следеће обавезне елементе:
1) лично или пословно име странке и њено пребивалиште, боравиште или седиште;
2) лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште;
3) назив суда који води поступак или пред којим се води поступак, као и назив јавног тужилаштва које спроводи истрагу;
4) пословни број судског предмета или предмета јавног тужилаштва;
5) време трајања поступка, укључујући и време трајања истраге коју спроводи јавни тужилац;
6) податке о предмету суђења који указују на то да суд непотребно касни с одлучивањем;
7) податке о предмету истраге који указују на то да јавни тужилац одуговлачи спровођење истраге;
8) својеручни потпис странке или заступника или пуномоћника странке.

Подношење приговора и поступак по приговору

Члан 7.

Странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право.

Поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору. Годишњим распоредом послова он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима.

Усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Председник суда дужан је да одлучи о приговору у року од два месеца од дана пријема приговора.

Одлучивање о приговору без испитног поступка

Члан 8.

Председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак.

Приговор се одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, затим ако је приговор поднело неовлашћено лице или ако је преурањен.

Против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба.

Приговор се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у приговору, очигледно неоснован.

Испитни поступак

Члан 9.

Испитни поступак почиње тиме што председник суда захтева од судије, или председника већа (у даљем тексту: судија), или од јавног тужиоца, да му достави извештај у року од 15 дана или у краћем року, ако је реч о поступку у коме је посебним законом одређено хитно поступање.

Извештај садржи изјашњење о развоју поступка у времену и предлог рока у коме поступак може да се оконча.

Председник суда може захтевати да му се доставе списи предмета ако, с обзиром на садржину приговора, сматра да их треба проучити.

Одлучивање о приговору после испитног поступка

Члан 10.

Председник суда проучава извештај и списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

После тога, решењем приговор одбија или га усваја и утврђује повреду права на суђење у разумном року.

Судија и јавни тужилац немају право на жалбу против решења којим се приговор усваја.

Налози судији

Члан 11.

У решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак.

Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама.

У зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, председник суда може одредити првенство у одлучивању, затим одузети предмет судији и доделити га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.

Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу

Члан 12.

Председник суда доставља непосредно вишем јавном тужиоцу и странци извештај јавног тужиоца и решење којим је приговор усвојен и утврђено да је јавни тужилац повредио право на суђење у разумном року.

Непосредно виши јавни тужилац дужан је да у року од осам дана од дана пријема решења донесе обавезно упутство којим јавном тужиоцу налаже процесне радње које делотворно убрзавају поступак. У обавезном упутству он одређује и рок у коме је јавни тужилац дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га јавни тужилац извештава о предузетим радњама.
Обавезно упутство доставља се и председнику суда и странци.

Право на нови приговор

Члан 13.

Странка чији је приговор одбијен, а која није поднела жалбу, може да поднесе нови приговор када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању приговора, странка чији је приговор одбијен, а која је поднела жалбу која је одбијена када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању жалбе, а странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу – када истекне пет месеци од дана пријема решења о усвајању приговора.

Странка чија је жалба усвојена, и странка чији је приговор усвојен, а жалба одбијена, могу да поднесу нови приговор одмах после истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме делотворне процесне радње.

Ограничења права на подношење новог приговора не важе у поступку у коме су предложени или одређени притвор или привремена мера, у извршном поступку и у поступку против малолетника.

Странка чији су приговор или жалба одбачени може одмах поднети нови приговор.

3. Жалба и разлози за жалбу

Члан 14.

Странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.

Жалба може да се поднесе и ако је приговор усвојен, али непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство у року од осам дана од дана пријема решења председника суда, затим ако председник суда или непосредно виши јавни тужилац није наложио судији или јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или ако судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Поред осталог, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор.

Рок за жалбу

Члан 15.

Ако председник суда није одлучио о приговору, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је истекао рок од два месеца од дана пријема приговора.

Ако је приговор одбијен, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је странка примила решење о одбијању приговора.

Ако је приговор усвојен, а странка има право на жалбу (члан 14. став 2), жалба се подноси у року од осам дана:
1) од дана истека рока у коме је непосредно виши јавни тужилац био дужан да донесе обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство;
2) од дана када је странка примила решење – ако се жалба подноси зато што председник суда није судији наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
3) од дана када је странка примила обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није наложио јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
4) од дана истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње – ако се жалба подноси зато што судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Надлежност за одлучивање о жалби

Члан 16.

Жалба се подноси председнику суда који је одлучивао о приговору.

Он одмах доставља председнику непосредно вишег суда жалбу и списе предмета.

Председник непосредно вишег суда води поступак по жалби и одлучује о њој.

Ако поступак у коме странка сматра да је повређено њено право на суђење у разумном року води Врховни касациони суд, поступак по жалби води и о жалби одлучује веће од три судије Врховног касационог суда.

Председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.

Одлучивање о жалби без испитног поступка

Члан 17.

Председник непосредно вишег суда решењем одбацује или одбија жалбу без испитног поступка, или води испитни поступак.

Жалба се одбацује ако је непотпуна, ако ју је поднело неовлашћено лице, ако је преурањена, неблаговремена, ако се лице одрекло права на жалбу или ако је повукло жалбу, или нема правни интерес за њу. Жалба је непотпуна ако није потписана или ако из њене садржине не може да се утврди које решење се побија.

Против решења о одбацивању жалбе није дозвољена жалба.

Жалба се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у жалби, очигледно неоснована.

Одлучивање о жалби после испитног поступка

Члан 18.

Председник непосредно вишег суда разматра списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

После тога, решењем одбија жалбу и потврђује првостепено решење, усваја жалбу и преиначава првостепено решење, усваја жалбу и одлучује о приговору, или усваја жалбу и доставља је надлежном јавном тужиоцу (члан 19).

Председник непосредно вишег суда може, у зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, одредити првенство у одлучивању, затим наложити председнику суда коме је поднесен приговор да одузме предмет судији и додели га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.

Ако је жалба поднета зато што председник суда није одлучио о приговору, при доношењу решења којим одлучује о приговору председник непосредно вишег суда има иста права и обавезе као председник суда коме је поднет приговор (чл. 8-11).

Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу

Члан 19.

Председник непосредно вишег суда који преиначи првостепено решење о одбијању приговора поднетог зато што странка сматра да је њено право повредио јавни тужилац, и утврди повреду, доставља своје решење непосредно вишем јавном тужиоцу од оног јавног тужиоца коме се доставља решење председника суда о усвајању приговора (члан 12. став 1).
Истом јавном тужиоцу председник непосредно вишег суда доставља жалбу и решење о усвајању жалбе зато што председник суда није о приговору одлучио у року од два месеца од пријема приговора, или зато што јавни тужилац није донео обавезно упутство, или зато што непосредно виши јавни тужилац није јавном тужиоцу наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или зато што јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Јавни тужилац коме је председник непосредно вишег суда доставио своје решење има иста права и обавезе као јавни тужилац коме је председник суда доставио решење о усвајању приговора (члан 12. став 2).

Остала правила о поступку по жалби и рок за одлучивање по жалби

Члан 20.

Жалба се не доставља на одговор, а усмена расправа се не одржава.

На остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Председник непосредно вишег суда дужан је да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Надлежни јавни тужилац (члан 19) дужан је да донесе обавезно упутство у року од осам дана од дана када му је председник непосредно вишег суда доставио решење о преиначењу или решење којим се жалба усваја.

Искључење жалбе

Члан 21.

Против решења председника непосредно вишег суда о жалби није дозвољена жалба.

III. ЗАХТЕВ ЗА ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ

1. Стицање права на правично задовољење

Члан 22.

Право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена.

Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе.

2. Врсте правичног задовољења

Члан 23.

Врсте правичног задовољења јесу:
1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року (у даљем тексту: новчано обештећење);
2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Правобранилаштво) којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року;
3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Одговорност Републике Србије за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.

При одлучивању о правичном задовољењу, Правобранилаштво и судови везани су решењима председника судова којима је утврђена повреда права странке на суђење у разумном року.

3. Покушај поравнања с Правобранилаштвом и могућност подношења предлога за поравнање

Члан 24.

Странка може да поднесе Правобранилаштву предлог за поравнање у року од шест месеци од дана када је стекла право на правично задовољење.

У предлогу за поравнање странка наводи да ли тражи исплату новчаног обештећења или издавање и објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је било повређено њено право на суђење у разумном року, или и једно и друго.

Правобранилаштво покушава да постигне споразум са странком у року од два месеца од дана пријема предлога за поравнање. Ако споразум буде постигнут, оно закључује са странком вансудско поравнање које представља извршну исправу.

Правобранилаштво је дужно да се у поступку поравнања креће у висини новчаног обештећења одређеног овим законом (члан 30. став 1).

Странка је слободна да у свако доба писмено одустане од покушаја поравнања.

4. Објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено право

Члан 25.

Правобранилаштво може, после процене да ли је правично задовољење за неимовинску штету могуће и ако се само објави писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року, предложити странци да јој, уместо исплате новчаног обештећења, изда и објави писмену изјаву којом се утврђује да јој је било повређено право.

Код теже повреде права на суђење у разумном року Правобранилаштво може, на захтев странке да изда и објави писмену изјаву, као и да странци исплати новчано обештећење.

Писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи њено лично или пословно име и пребивалиште, боравиште или седиште, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, назив суда или јавног тужилаштва који су повредили право странке на суђење у разумном року, пословни број судског предмета, односно предмета јавног тужилаштва, и изричиту изјаву којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Правобранилаштво издаје странци писмену изјаву у облику вансудског поравнања и објављује је у „Службеном гласнику Републике Србије”.

5. Тужба за новчано обештећење и претпоставке за тужбу

Члан 26.

Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.

Тужба није дозвољена док траје покушај поравнања с Правобранилаштвом, нити ако су странка и Правобранилаштво закључили поравнање.

Поступак по тужби

Члан 27.

Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак.
Суд не може досудити новчано обештећење у висини већој од оне одређене овим законом (члан 30. став 1).

Ревизија није дозвољена.

Стварна и месна надлежност судова

Члан 28.

За одлучивање по тужби месно је надлежан основни суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, боравиште или седиште.

Ако тужилац нема пребивалиште, боравиште или седиште у Републици Србији, месно је надлежан основни суд који има седиште у месту седишта суда који је утврдио повреду права на суђење у разумном року.

6. Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право

Члан 29.

Код теже повреде права на суђење у разумном року суд може, на захтев странке да донесе и објави пресуду којом се утврђује да је странци било повређено право, као и да јој досуди новчано обештећење.

Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи следеће податке о странци: њено лично или пословно име, затим пребивалиште, боравиште или седиште странке, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, и датум рођења ако га је странка навела у тужби.

Суд, односно јавно тужилаштво који су повредили право странке објављују правноснажну пресуду суда у „Службеном гласнику Републике Србије” о свом трошку.

7. Висина новчаног обештећења

Члан 30.

Новчано обештећење признаје се у висини од 300 евра до 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије по предмету.
При одређивању висине новчаног обештећења, Правобранилаштво и суд примењују мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4), пре свега сложеност предмета суђења или истраге, поступање надлежног државног органа и странке током поступка и значај предмета суђења или истраге по странку.

8. Тужба за накнаду имовинске штете

Члан 31.

Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.

Поред одредаба закона којим се уређују облигациони односи, суд примењује и мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

Одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.

9. Исплата новчаног обештећења и накнаде имовинске штете

Члан 32.

Новчано обештећење и накнаду имовинске штете исплаћује суд или јавно тужилаштво који су повредили право на суђење у разумном року.

Обезбеђивање средстава за исплату

Члан 33.

Средства за исплату новчаног обештећења и накнаду имовинске штете обезбеђују се из буџета Републике Србије, у оквиру средстава која су намењена покрићу текућих расхода судова и јавних тужилаштава, од којих се изузимају расходи за запослене и текуће одржавање објеката и опреме.

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Однос Закона о уређењу судова и овог закона

Члан 34.

Поступак за заштиту права на суђење у разумном року који је до ступања на снагу овог закона покренут према Закону о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11 и 101/13) наставља се према том закону.
Овај закон примењује се на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала пре почетка примене одредаба чл. 8а-8в Закона о уређењу судова, а о њој није одлучивао Уставни суд у поступку о уставној жалби.

Овај закон примењује се и на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала после престанка важења одредаба чл. 8а-8в Закона о уређењу судова.
Могућност поравнања и тужбе ако се води поступак пред Европским судом за људска права.

Члан 35.

Лица која су Европском суду за људска права поднела представку због тога што сматрају да је повређено њихово право на суђење у разумном року, о којој није донета одлука о прихватљивости или основаности, могу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да поднесу Правобранилаштву предлог за поравнање о новчаном обештећењу, уз навођење датума предаје представке Европском суду за људска права и броја представке у предлогу за поравнање. Закључено поравнање представља извршну исправу.

Уместо предлога за поравнање или пошто одустане од покушаја поравнања, странка може у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона да поднесе тужбу за новчано обештећење против Републике Србије суду који је надлежан по овом закону. Тужба није дозвољена ако странка и Правобранилаштво закључе поравнање.

Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак и одредбе овог закона.

Престанак важења појединих одредаба других закона

Члан 36.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) одредбе чл. 8а-8в Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11 и 101/13);
2) одредба члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – УС).

Завршна одредба

Члан 37.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 – други закон, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 – други закон, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.

Члан 2

Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.

За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.

За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено.

За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.

Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.

Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.

Члан 3

Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:

1) за поднеске (тужбе, одговоре на тужбе, жалбе и друга правна средства) – када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;

2) за судске преписе – када се затраже од суда;

3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;

4) судска поравнања – када се закључе;

5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;

6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне;

7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.

Члан 4

Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 5

За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечјег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.

Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном правоснажности одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.

Члан 6

Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.

Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: “поништено” или округлим штамбиљем суда.

Такса у износу до 5.000 динара плаћа се, по правилу, у судским таксеним маркама.

Такса у износу преко 5.000 динара плаћа се у готовом новцу.

Судске таксене марке су у апоенима од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.

Ако се таксена обавеза утврди у износу за који не постоји одговарајући апоен судске таксене марке, износ таксе се заокружује, и то од 1 до 9 динара на 0 динара.

Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.

Члан 7

Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.

Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.

Члан 8

Наплата таксе застарева у року од три године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

II ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТАКСЕ

Члан 9

Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези законског издржавања и лица која захтевају исплату минималне зараде.

Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.

Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Странка у ванпарничном поступку ослобођена је од плаћања таксе за радње или поступке које је суд поверио јавном бележнику.

Члан 10

Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.

Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника. Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, број лица које таксени обвезник издржава.

Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Издржавана лица, у смислу овог закона су:

1) малолетна деца, односно усвојеници,

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,

4) брачни друг и

5) родитељи, односно усвојиоци.

Члан 11

Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.

Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.

Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.

Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.

Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.

Члан 12

Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 13

Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном и кривичном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.

Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.

Члан 14

Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.

Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити, а такса која је била наплаћена ће се вратити.

Члан 15

Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.

Члан 16

Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.

Члан 17

Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.

Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.

Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса и по завршетку поступка поступиће као у случају из члана 37. став 3. овог закона када лице не присуствује судској радњи за коју је дужно да плати таксу.

Члан 18

Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.

Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.

Члан 19

Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.

Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.

Члан 20

Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.

Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.

III УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ РАДИ НАПЛАТЕ ТАКСЕ

1. У парничном поступку

Члан 21

У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.

Ако овим законом није другачије одређено, одредбе прописа о парничном поступку на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.

Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време подношења тужбе.

Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.

Члан 22

Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.

У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.

Члан 23

Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.

Члан 24

Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединачних износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.

Члан 25

Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.

Члан 26

Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:

1) за земљиште – од троструког износа катастарског прихода са земљишта;

2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.

Члан 27

Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:

1) у деобним парницама – вредност оног дела имовине који тужилац тражи да му се деобом издвоји из заједничке имовине али да та вредност не може бити мања од 7.500 динара;

2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 4.000 динара;

3) у парницама за поништај пресуде избраног суда – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 4.000 динара;

4) у парницама за проглашење престанка важности уговора о избраном суду – износ од 19.000 динара;

5) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 4.000 динара;

6) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;

7) у споровима због сметања поседа – износ од 4.000 динара;

8) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 4.000 динара;

9) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 19.000 динара;

10) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 19.000 динара;

11) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 4.000 динара.

Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно спор за утврђивање очинства.

Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 4.000 динара.

Члан 28

Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Члан 29

Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.

Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.

Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.

Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.

Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.

2. У извршном поступку

Члан 30

У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.

При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.

Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.

Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.

Члан 31

Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 7.500 динара.

Члан 32

У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.

3. У управним споровима

Члан 33

У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.

Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.

Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 3.000 динара.

Члан 34

У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.

4. У осталим поступцима

Члан 35

Када је у ванпарничном поступку, у земљишнокњижном поступку, у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.

5. Промена вредности у току поступка

Члан 36

Првобитно утврђена вредност остаје као основ за плаћање таксе, без обзира да ли се та вредност променила у току поступка.

Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.

Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.

Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.

Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.

Ако правни лек улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.

У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу. За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.

IV ПОСТУПАК ЗА НАПЛАТУ НЕПЛАЋЕНЕ ТАКСЕ

Члан 37

Ако странка присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, а не плати је одмах, суд ће је упозорити да је дужна да таксу плати у року од осам дана и упозориће је на последице неплаћања таксе (члан 40). На судском спису ће се назначити да је извршено ово упозорење.

На начин из става 1. овог члана поступиће се и када странка предаје непосредно суду поднесак који није таксиран или је недовољно таксиран, а на поднеску и на судском спису ће се назначити да је странка упозорена на последице неплаћања таксе у року.

Ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

За поднесак примљен преко поште, а за који такса није плаћена или је плаћена недовољно, суд ће подносиоцу послати опомену да плати таксу у року од осам дана од дана доставе опомене и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Уколико странка у поступку има пуномоћника, налог, односно опомена за плаћање таксе из ст. 2, 3. и 4. овог члана доставиће се њеном пуномоћнику.

Члан 38

Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у три месечне рате.

Члан 39

Када је таксу дужно да плати лице које има пребивалиште или боравиште у иностранству, без обзира да ли је држављанин Републике Србије или страни држављанин, или ако је таксу дужно да плати правно лице које има седиште у иностранству, а таксу није платило у тренутку настанка таксене обавезе, суд ће водити попис неплаћених такса и по завршетку поступка издаће налог за плаћање таксе у смислу члана 37. став 3. овог закона, с тим да рок за плаћање таксе не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана.

Члан 40

Ако физичко лице, као таксени обвезник, не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд у наредних пет дана доноси решење о извршењу у коме обавезује таксеног обвезника да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу и казнену таксу од 50% од висине таксе и у коме не одређује средство и предмет извршења, и решење о извршењу доставља извршитељу, а у спису забележава да је решење достављено извршитељу. Уз решење о извршењу суд прилаже и доказ о томе да је таксеном обвезнику достављен налог, односно опомена о плаћању таксе. Извршитељ доставља решење о извршењу таксеном обвезнику.

Редовни правни лек против решења о извршењу, који може да се изјави у року од осам дана од дана достављања решења, не одлаже извршење решења.

Поступак извршења спроводи се према закону којим се уређује извршење и обезбеђење.

Извршитеља који спроводи извршење одређује председник суда, тако што решење о извршењу доставља извршитељу чије се седиште налази на подручју суда који је донео решење о извршењу, а ако више извршитеља има седиште на подручју тог суда, решења о извршењу достављају се равномерно, према редоследу по коме су извршитељи уписани у Именик извршитеља и заменика извршитеља.

Казнена такса из става 1. овог члана не може бити мања од двоструког износа најниже таксе прописане Таксеном тарифом.

Од средстава остварених наплатом таксе извршитељ на име награде задржава за себе 10% наплаћене вредности таксе и казнене таксе, остатак уплаћује на рачун прописан за наплату судских такси, а трошкове извршења наплаћује од таксеног обвезника.

Суд не плаћа предујам извршитељу.

Члан 41

Кад је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Против решења из става 1. овог члана привредно друштво или друго правно лице може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.

Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни касациони суд.

Члан 42

Ако износ неплаћене таксе у једном предмету, по извршењу свих радњи, односно по правоснажности предмета не прелази износ најниже таксе која се плаћа за тужбу у парничном поступку, суд неће покретати поступак за принудну наплату таксе.

V ПОВРАЋАЈ ТАКСЕ

Члан 43

Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.

Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.

Члан 44

Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.

Ако усвоји захтев, суд доноси решење о повраћају таксе и доставља га Управи за трезор, ради извршења.

Члан 45

(Брисан)

Члан 46

Ако у поступку у управним споровима управни акт по тужби буде поништен или ако у истом поступку одлука првостепеног суда по жалби буде преиначена или укинута, или ако се дозволи обнова поступка, такса за тужбу, односно жалбу ће се вратити странци на њен захтев, а у случају преиначења, на захтев странке ће се вратити и остале таксе плаћене у том спору.

Захтев за повраћај таксе подноси се у року од 90 дана од дана достављања одлуке из става 1. овог члана.

У случају повраћаја таксе из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе чл. 43. и 44. овог закона.

Члан 47

У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.

VI МАЛОПРОДАЈА ТАКСЕНИХ МАРАКА

Члан 48

Малопродају судских таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (у даљем тексту: овлашћени продавци).

Овлашћење за продају судских таксених марака даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове правосуђа.

Изглед судских таксених марака, поступак израде, дистрибуција и располагање судским таксеним маркама ближе се уређују прописом министра надлежног за послове правосуђа.

Члан 49

Овлашћење из члана 48. став 2. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.

Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.

Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана Влада, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.

Члан 50

Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.

VII НАЧИН КОРИШЋЕЊА ДЕЛА СРЕДСТАВА ОД НАПЛАЋЕНИХ СУДСКИХ ТАКСА

Члан 51

Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.

Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.

Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.

Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.

Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.

Члан 53

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса (“Службени гласник РС”, број 8/94).

Члан 54

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 29/2004)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 47

Одредбе члана 11. став 2. и чл. 33. и 46. овог закона примењиваће се од дана почетка примене Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Члан 48

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 15

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2014)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. септембра 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 13

Овлашћења за продају добијена на основу члана 48. Закона о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – др. закон, 31/09, 101/11, 93/12 и 93/14), престају да важе 1. јануара 2016. године.

Пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 1, чл. 3-6, члана 7. (новелирани члан 48. ст. 1. и 2) и члана 8. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2016. године.

ТАКСЕНА ТАРИФА

I ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 1.

(1) За тужбу и противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа се према вредности предмета спора:

– до 10.000 динара вредности – 1.900 динара;

– преко 10.000 до 100.000 динара вредности – 1.900 динара увећано за 4% од вредности предмета спора;

– преко 100.000 до 500.000 динара вредности – 9.800 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– преко 500.000 до 1.000.000 динара вредности – 29.300 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 48.800 динара увећано за 0,5% од вредности спора, а највише 97.500 динара.

(2) За тужбу и противтужбу поднету пред привредним судом плаћа се према вредности спора:

– до 10.000 динара вредности – 3.900 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 3.900 динара увећано за 6% од вредности предмета спора;

– од 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 15.600 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– од 1.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 54.600 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 10.000.000 динара вредности – 249.600 динара увећано за 0,5% од вредности предмета спора а највише 390.000 динара.

(3) За предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе, за предлог за обезбеђење, за приговор и жалбу поднете у поступку побијања решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решења о обезбеђењу, за предлог за обезбеђење доказа, за одговор на тужбу и за одговор на жалбу или ревизију, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан извршитељ, за предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе или обезбеђење и за приговор и жалбу, плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се трећина таксе из става (2) овог тарифног броја.

(4) За жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.

(5) За ревизију против пресуде или решења и за предлог за понављање поступка плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја, а ако се ревизијом, односно предлогом за понављање поступка побија одлука привредног суда – плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

(6) За предлог да се призна одлука страног суда и за жалбу против решења по предлогу плаћа се такса у износу од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом у износу од 19.500 динара.

(7) За жалбу против решења којим се одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(8) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Кад брачни другови споразумно траже развод брака плаћа се једна такса за тужбу.

2. За тужбу у којој је стављен предлог за издавање платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

3. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак; неће се наплаћивати посебна такса за преписивање из тарифног броја 33, ако је записник требало сачинити у више примерака.

4. Кад је већ у тужби стављен предлог за одређивање привремене мере обезбеђења плаћа се поред таксе за тужбу и такса за предлог, изузев ако је предложено одређивање привремене мере обезбеђења у споровима за развод брака или у споровима за издржавање деце.

5. За предлог да се одреди извршење или обезбеђење плаћа се једна такса и када се предлаже више средстава извршења, односно обезбеђења, без обзира да ли истовремено или накнадно.

6. Ако је у ком од поднесака наведених у овом тарифном броју стављен захтев за упис у земљишне или друге јавне књиге о непокретностима поступиће се по напомени 3 уз тарифни број 14.

7. За жалбу против решења првостепеног суда плаћа се такса само онда ако се жалбом побија решење које подлеже плаћању таксе по тарифном броју 2.

8. (Брисана)

9. Отказ пословне просторије сматра се тужбом у погледу наплате таксе и за тај отказ плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

10. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односи на новчано потраживање.

11. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 2.

(1) За првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа се према вредности предмета спора такса из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) тарифног броја 1.

(2) За пресуду због пропуштања и за пресуду на основу признања, односно одрицања, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(3) За решење о одбацивању тужбе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 9.800 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(4) За решење о издавању платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(5) За решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се пуна такса из става (1) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан извршитељ, за решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(6) За решење којим се усваја, одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(7) За решење о предлогу за признање и извршење одлуке иностраног суда или арбитраже плаћа се такса од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом плаћа се 19.500 динара.

(8) За решење о трошковима поступка, кад се о њима одвојено одлучује, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(9) (Брисан)

(10) За одлуке другостепеног суда по жалбама на првостепене одлуке наведене у ст. (1) – (8) овог тарифног броја плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, у ком случају се не плаћа такса.

(11) За одлуку суда по ванредним правним средствима плаћа се трострука такса из овог тарифног броја, изузев ако је том одлуком одбачено ванредно правно средство или ако је одлука суда нижег степена укинута, у ком случају се такса не плаћа.

(12) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Обавеза плаћања таксе за првостепену одлуку не зависи од тога да ли је одлука постала правоснажна.

2. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју не плаћа се такса.

3. Ако виши суд укине одлуку и предмет упути на ново расправљање, плаћена такса за укинуту одлуку урачунава се у таксу за нову одлуку или за поравнање. Исто тако, урачунаће се такса плаћена за првостепену одлуку која је укинута поводом усвајања предлога за повраћај у пређашње стање или предлога за понављање поступка у таксу за нову одлуку која буде донета после повраћаја у пређашње стање, односно понављања поступка. У случају урачунавања, ако је такса плаћена за прву одлуку већа од таксе коју треба платити за другу одлуку или за поравнање неће се враћати разлика између ових такса.

4. За допунску пресуду или решење неће се плаћати такса ако је за одлуку која је допуњена плаћена такса према пуној вредности спора. Такође се неће плаћати такса за доношење одлуке којом се врши накнадна исправка раније донете одлуке.

5. Ако је у току парнице донета међупресуда, плаћа се такса на пуни износ вредности предмета спора. У таквом случају неће се плаћати такса за коначну одлуку која буде донета после међупресуде.

6. Ако је у току парнице донета делимична пресуда, плаћа се такса према вредности захтева о коме је одлучено. За коначну одлуку плаћа се такса према вредности остатка спорног предмета који није обухваћен делимичном пресудом.

7. Такса за платни налог урачунава се у таксу за одлуку суда која буде донета поводом приговора против платног налога и у таксу за поравнање, сразмерно вредности приговореног дела.

Ако је такса за одлуку донета поводом приговора против платног налога већа од таксе плаћене за одлуку по предлогу за издавање платног налога, односно налога за исељење из пословних просторија, наплатиће се разлика, а ако је мања, разлика се неће враћати.

8. Такса за одлуку по предлогу за обезбеђење, као и такса за одлуку поводом тужбе у којој је стављен предлог за издавање платног налога, плаћа се приликом подношења предлога, односно тужбе.

9. За решење о обезбеђењу, плаћа се једна такса, без обзира да ли је одлучено о више средстава извршења, односно обезбеђења и без обзира да ли истовремено или накнадно.

10. За првостепену пресуду која је донета у вези са противтужбом плаћа се такса као да је о противтужби посебно расправљано.

11. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваку парницу, као да не постоји спајање више парница.

12. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односио на новчано потраживање.

3. Поравнања

Тарифни број 3.

(1) За судско поравнање у току првостепеног поступка плаћа се, према вредности на коју су се странке поравнале, половина таксе из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) тарифног броја 1.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

II ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

А. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Тарифни број 4.

(1) За предлог да се покрене поступак у ванпарничним стварима које нису обухваћене посебним одредбама којим се прописује плаћање такси у појединим врстама ванпарничног поступка плаћа се такса у износу од 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним поступцима сходно се примењују одредбе из напомене бр. 6. и 11. уз тарифни број 1.

Тарифни број 5.

За коначну одлуку првостепеног суда у ванпарничним стварима из тарифног броја 4. плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним стварима примењиваће се сходно одредбе из напомене бр. 1, 2. и 3. уз тарифни број 2.

2. Ако се одлука односи на лице нестало у рату, не плаћа се такса за одлуку суда, као ни такса из тарифног броја 4.

Тарифни број 6.

За судска поравнања у свим ванпарничним стварима, плаћа се такса предвиђена у тарифном броју 3, али она не може бити већа него што је прописано за одлуку у тарифном броју 5.

Б. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Поступак за расправљање заоставштине

Тарифни број 7.

За расправљање заоставштине у првостепеном поступку плаћа се паушална такса у износу од 1.000 до 75.000 динара.

Напомена:

1. Паушална такса плаћа се само ако је оставински поступак завршен доношењем решења о наслеђивању.

2. Паушална такса плаћа се када решење о наслеђивању постане правоснажно, односно у року од 15 дана од дана доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

3. Суд утврђује вредност меродавну за одмеравање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су поднели.

4. Паушалну таксу плаћају наследници у сразмери наслеђених делова.

5. (Брисана)

6. Плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6) уместо посебне таксе за деобу, ако наследници споразумно предложе деобу и споразум о деоби буде унет у решење о наслеђивању.

7. За предлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса.

Тарифни број 8.

За жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа се такса из тарифног броја 7.

2. Поступак састављања и чувања тестамента

Тарифни број 9.

(1) За састављање судског тестамента и међународног тестамента, као и за чување или опозив тестамента у суду, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. Такса из става 1. овог тарифног броја плаћа се без обзира да ли је тестамент састављен, односно опозван у судској згради или ван ње.

2. За чување тестамента плаћа се такса без обзира где је тестамент сачињен. Ако се у истом тренутку стари тестамент замењује новим, неће се плаћати ни такса за враћање тестамента.

3. Не плаћа се такса за чување исправа о усменом тестаменту, нити за давање изјаве сведока усменог тестамента о завештаваочевој последњој вољи.

4. Не плаћа се такса за опозивање, ако се доцнијим тестаментом опозива ранији и уједно саставља нови тестамент.

5. Не плаћа се такса за предлог да се предузму радње из овог тарифног броја.

3. Поступак за деобу

Тарифни број 10.

За предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

Напомена:

За деобу у оставинском поступку не плаћа се такса из овог тарифног броја, под условом наведеним у напомени под бројем 6 уз тарифни број 7.

4. Поступак за уређење међа (граница)

Тарифни број 11.

За предлог за уређење међа, за одлуку по предлогу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

5. Поступак за судски поништај исправа (амортизација)

Тарифни број 12.

(1) За предлог да се спроведе поступак за поништај исправе и за жалбу против одлуке о предлогу плаћа се по 980 динара.

(2) За одлуку по предлогу плаћа се такса према вредности исправе и то:

– до 5.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 4% вредности исправе;

– преко 20.000 до 50.000 динара вредности – 2.500 динара увећано за 2% вредности исправе;

– преко 50.000 динара вредности – 4.500 динара увећано за 1% вредности исправе, а највише 9.800 динара.

(3) Ако на исправи није означена вредност, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Вредност исправе одређује се према њеној номиналној вредности.

6. Поступак овере потписа, рукописа, преписа и превода

Тарифни број 13.

(1) За молбу, усмену или писмену, којом се тражи оверавање потписа, рукописа или преписа, плаћа се 70 динара.

(2) Плаћа се 160 динара за:

1. оверу потписа, односно рукописа,

2. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у земљи,

3. оверу рукописа, за сваки лист рукописа формата А4,

4. оверу преписа или фотокопије, за сваки лист формата А4.

(3) Плаћа се 490 динара за:

1. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у иностранству,

2. оверу потписа на пуномоћју.

(4) 1. За молбу, усмену или писмену, којом се тражи овера потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству, плаћа се 190 динара,

2. За оверу потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству плаћа се 1.900 динара.

(5) За оверу потписа на уговорима, плаћа се и то:

1. За новозакључене уговоре чија је вредност:

– до 10.000 динара вредности – 980 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности уговора;

– преко 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 2.900 динара увећано за 0,5% вредности уговора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 12.600 динара увећано за 0,25% од вредности уговора, а највише 39.000 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, за оверу потписа плаћа се 1.900 динара.

3. За оверу продужења рока важења уговора, плаћа се 50% од таксе из тачке 1, односно 2. овог става.

4. За оверу потписа уговора о поклону, плаћа се 50% од таксе из тачке 1. односно 2. овог става.

Напомена:

1. Потписи на исправи коју издају правна лица сматрају се као један потпис, ако су прописима или правилима за потписивање овлашћена два или више лица.

2. За молбу којом се тражи овера потписа или отиска прста на исправи, плаћа се једна такса без обзира колико се потписа на исправи оверава.

3. Кад странка преда суду у току поступка прост препис на коме радник суда својим потписом потврди да је видео изворник, за такву потврду плаћа се 50% из става (2) овог тарифног броја.

4. Таксу за оверу потписа, рукописа или преписа плаћа лице које тражи оверу. Пре него што такса буде плаћена, не сме се извршити овера.

5. У потврди о овери преписа треба означити са колико је таксе таксиран изворник исправе чији се препис оверава.

6. Такса за оверу потписа, рукописа и преписа лепи се на самој молби којом је овера тражена, а у случају усмене молбе на самој исправи, односно примерку преписа који остаје код суда. На исти се начин поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

7. За оверу потписа и печата плаћа се једна такса.

8. Ако се једном молбом тражи овера потписа на више исправа или овера више рукописа или преписа, плаћа се такса за молбу онолико пута колико има исправа, односно преписа или рукописа.

9. Такса из става (4) тачка 1. овог тарифног броја плаћа се на вредност означену у уговору. Ако је вредност уговора процењива али није означена, за оверу потписа на уговору плаћа се двострука такса из става (4) тачка 2. овог тарифног броја.

10. Ако се оверава препис исправе писане на страном језику, плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

11. За оверу потписа на пуномоћју из става (3) тачка 2. овог тарифног броја, и за оверу потписа на уговорима из става (4) овог тарифног броја плаћа се једна такса, без обзира да ли се оверава један или више потписа на пуномоћју, односно уговору и без обзира колико се примерака уговора оверава.

7. Поступак сачињавања правних послова који имају облик јавнобележничког записа

Тарифни број 13а

(1) За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа плаћа се такса према вредности имовине која је предмет правног посла, и то:

– до 600.000 динара вредности – 9.000 динара;

– преко 600.000 до 2.500.000 динара вредности – 15.000 динара;

– преко 2.500.000 до 5.000.000 динара вредности – 21.000 динара;

– преко 5.000.000 до 7.000.000 динара вредности – 30.000 динара;

– преко 7.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 36.000 динара;

– преко 10.000.000 до 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара;

– преко 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара увећано за 1.500 динара за сваких започетих 1.000.000 динара вредности, а највише до 600.000 динара.

(2) За сачињавање јавнобележничког записа уговора о поклону између родитеља, као поклонодавца и детета, као поклонопримца, када је предмет поклона непокретност, плаћа се 50% од таксе из става 1. овог тарифног броја.

(3) Ако се правни посао у облику јавнобележничког записа сачињава за више странака, такса се увећава 1.500 динара за трећу и сваку наредну странку, али највише до 50% од таксе из става 1. овог тарифног броја.

Напомена:

1. За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа када је предмет правног посла располагање непокретностима, деоба заједничке имовине супружника или ванбрачних партнера, уговора о имовинским односима између супружника или ванбрачних партнера, уступања или расподеле имовине за живота, обећање поклона или уговора о поклону за случај смрти и уговора о доживотном издржавању, као основ за одређивање таксе узима се укупна вредност имовине која је предмет правног посла.

2. За захтев којим се тражи сачињавање правног посла у облику јавнобележничког записа из овог тарифног броја не плаћа се посебна такса.

3. За оверу сачињеног јавнобележничког записа, као и за издавање отправака и преписа ако се они издају непосредно по сачињавању јавнобележничког записа не плаћа се посебна такса.

4. За сачињавање предуговора, допуне или раскида постојећег уговора у облику јавнобележничког записа плаћа се 50% од таксе из овог тарифног броја.

5. Таксу из овог тарифног броја, ако има више странака, плаћају странке солидарно.

III ЗЕМЉИШНО – КЊИЖНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ЗА УПИС У ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

А. ЗЕМЉИШНО-КЊИЖНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 14.

(1) За поднеске којима се тражи упис у земљишну књигу или брисање укњижбе или предбележбе из земљишне књиге, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба уписати или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 390 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 390 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 780 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива, или ако се тражи упис или брисање само забележбе плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Ако се једним поднеском тражи упис или брисање код више судова, плаћа се такса онолико пута колико има судова код којих упис или брисање треба извршити. Ово важи и кад, у случају заједничког заложног права, треба спровести упис у споредним улошцима код разних судова, без обзира што странке у свом поднеску изричито не траже те уписе.

2. Ако се једним поднеском тражи више уписа процењивих права, наплаћује се једна такса, према укупној вредности ових права. Али ако се једним поднеском тражи уједно упис процењивих и непроцењивих права, или још и упис једне или више забележби, такса за поднесак платиће се само према вредности процењивих права. За поднеске којима се тражи упис само непроцењивих права и забележби, плаћа се само једна такса из става (1) тачка 2. овог тарифног броја.

3. Ако је захтев за упис стављен у поднеску из тарифног броја 1. неће се наплаћивати такса за поднесак из тарифног броја 14.

4. Не плаћа се такса из овог тарифног броја у стварима наведеним у напомени 8. тач. 3, 6, 7, 9, 10. и 13. тарифног броја 15.

5. За поднеске који нису означени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Уписи

Тарифни број 15.

(1) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлежу порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(2) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(3) За укњижбу или за предбележбу других стварних права или њима једнаких права, плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара;

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За забележбу плаћа се:

1. за забележбу принудне управе и дозволу принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписано заложно право на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, 980 динара. Тако плаћена такса урачунаће се у таксу коју треба платити за накнадни упис заложног права због исте тражбине, ако се такав упис затражи пре брисања ове забележбе;

2. за остале забележбе, 590 динара.

Напомена:

1. Таксу за упис дужно је да плати лице у чију се корист врши упис. Ако упис тражи лице чије се право ограничава, оптерећује, укида или на другога преноси, и то лице јамчи за плаћање таксе солидарно са лицем у чију се корист врши упис.

2. Такса се плаћа и ако се упис врши по службеној дужности, ако се не ради о упису који је ослобођен таксе – напомена 8. уз овај тарифни број.

3. Ако се на основу једне молбе уписује више права у корист једног истог лица код истог суда, такса се плаћа по укупној вредности ових права у часу уписивања.

4. Кад се уписује тражбина, такса се одмерава према износу тражбине са свим споредним потраживањима (камата, доспели трошкови и др.) рачунајући камату од дана предаје молбе за упис, ако је назначен износ ових потраживања или проценат од главнице.

5. Такса за упис плаћа се и кад се упис врши у току парничног, ванпарничног или извршног поступка.

6. Ако се упис укњижбе или предбележбе, одлуком вишег суда у целини или делимично укине или измени, враћа се на захтев целокупна плаћена такса, односно њен сразмерни део.

7. Такса за упис по овом тарифном броју плаћа се уз таксу за поднесак и лепи се на самом поднеску.

Ако ова такса није плаћена уз поднесак којим се захтева упис, суд ће по извршеном упису поступити по члану 37. став 3. овог закона.

8. Не плаћа се такса за следеће уписе:

1) за упис оправдања предбележбе;

2) за потпуно или делимично брисање неког уписаног права;

3) за службене радње у поступку уређења, оснивања и исправљања земљишних књига, као и за усаглашавање земљишних књига са фактичким стањем. У овим поступцима ослобађање се односи на све поднеске, улошке и прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења и оверавање преписа.

Ово ослобађање важи и за поступак за обнављање уништених земљишних књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

4) за поновни упис истог, макар делимично угашеног права, услед парничног или извршног поступка, у корист истог лица. Ако је вредност поново уписаног права већа, плаћа се на вишак вредности прописана такса;

5) за упис истог права, макар делимично и угашеног, на више непокретности које се воде по књигама једног суда или више судова, за пренос истог права с једне непокретности на другу непокретност истог сопственика; за ограничење или сужавање истог права на један део исте непокретности; за проширење истог права и на друге непокретности истог сопственика; за проширење заједничког јемства на поједина земљишно књижна тела, с тим што ово ослобађање важи само ако нису наступиле промене у погледу обима права или овлашћеног лица;

6) за упис права својине или права службености и плодоуживања по извршеној деоби, ако су деобничари били уписани као сувласници тих права, с тим да ово ослобађање важи и у случају деобе породичних (кућних) задруга на задругаре, ако је задруга била уписана као власник у земљишним књигама;

7) за упис на основу решења о наслеђивању;

8) за упис заложног права на непокретности јемца, ако је то право већ уписано и на непокретности главног дужника и ако је за тај упис плаћена такса;

9) за исправку грешке у упису, при чему ако је грешка настала кривицом титулара права, плаћа се такса за поднесак којим се тражи исправка уписа (тар. бр. 14. став 1);

10) за све уписе у корист Републике Србије;

11) за забележбу привремене управе одређене у току поступка принудне јавне продаје, као и за забележбу принудне управе одређене уместо принудне јавне продаје;

12) за накнадни упис сусвојине брачног друга на основу судске одлуке ако је један од брачних другова уписан као власник у земљишним књигама, као и за упис којим се означава идеални део сваког брачног друга на непокретностима које су у њиховој сусвојини;

13) за све уписе у земљишне књиге у корист грађана у вези са разменом земљишта у циљу арондације и комасације, као и на основу прописа о експропријацији и прописа о враћању земље у складу са законом којим се уређују начин и услови признавања права и враћању земљишта које је пренето у друштвену својину по основу ПЗФ и конфискације због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа;

14) за упис заложног права за обезбеђење кредита код откупа друштвеног стана од стране носиоца станарског права, или код куповине стана, преко стамбене задруге или код изградње или адаптације стамбеног простора.

9. Ослобађање из тач. 4, 5. и 6. напомене бр. 8. важи само ако је такса за први упис плаћена.

3. Изазивачки поступак

Тарифни број 16.

За решење поводом приговора повериоца против отцепљења дела непокретности или размене земљишта у изазивачком поступку, по правилима о земљишно књижним деобама, отписима и приписима, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Таксу из овог тарифног броја плаћа странка која је покренула поступак за бестеретни отпис дела земљишно-књижног тела.

Б. УПИС У ИНТАБУЛАЦИОНЕ, ЗАСТАВНЕ, ТАПИЈСКЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

1. Упис у тапијске књиге

Тарифни број 17.

(1) За поднесак којим се тражи пренос тапије, плаћа се такса из става (1) тарифног броја 19.

(2) За жалбу против одлуке суда по предмету из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 590 динара.

Тарифни број 18.

(1) За упис потврђене тапије у књигу тапија, као и за упис права својине путем преноса тапије на истог или новог сопственика, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлеже порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис из става (1) овог тарифног броја, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права.

(3) За упис стицања других стварних права плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара,

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За остале уписе у тапијске књиге, плаћа се 590 динара.

Напомена:

1. Кад сопственик непокретности која је већ уписана у књигу тапија захтева од суда да се један део непокретности издвоји и да му се за издвојени део изда посебна тапија, поред таксе за поднесак плаћа се и такса из става 4. овог тарифног броја. Али ако суд купцу издаје нову тапију а стару (изворну) умањује за продати део, плаћа се такса и за поднесак из става (1) тарифног броја 17. и такса за упис преноса из става (1) овог тарифног броја.

2. Не плаћа се такса:

1) за радњу у поступку око издавања тапија у крајевима где нема земљишних књига и у том поступку ослобађање се односи на све поднеске, захтеве, прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења, оверавање преписа и потврде тапија;

2) за радње у поступку обнављања уништених тапијских књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

3) напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

2. Упис у интабулационе, заставне (хипотекарне) и друге јавне књиге о непокретностима

Тарифни број 19.

(1) За поднесак којим се тражи састављање или брисање интабулације, надинтабулације или прибелешке, односно упис хипотеке, на подручјима на којима још важе интабулационе књиге, као и за поднесак којим се тражи упис у друге књиге о непокретностима, према одредбама посебних прописа, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба обезбедити или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива или ако се тражи упис или брисање само забележбе 590 динара

(2) За жалбу против одлуке суда по предлозима из става (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 14. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

Тарифни број 20.

(1) За упис интабулације, надинатабулације, прибелешке или хипотеке, односно за упис права у другим посебним јавним књигама о непокретностима, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис забележбе принудне управе и дозволе принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписана интабулација (заложно право) на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност повериочевог потраживања.

(3) За упис осталих забележби које се по важећим прописима могу уписати у интабулационе књиге, плаћа се 980 динара.

(4) За пропуштање интабулације или хипотеке плаћа се 190 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

IV ТАКСЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ И ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Поднесци

Тарифни број 21.

(1) За предлог за покретање стечајног поступка и за подношење плана реорганизације плаћа се 980 динара.

(2) За пријаву поверилаца у стечајном поступку плаћа се према вредности потраживања:

– до 250.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 250.000 динара вредности – 980 динара, увећано за 1% вредности потраживања, а највише 3.900 динара;

(3) За жалбу против одлуке стечајног већа плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. Као основ за плаћање таксе за пријаве поверилаца узима се износ тражбине коју поверилац пријављује, при чему ће се узети да условљена тражбина није условљена, а ако један поверилац пријави више тражбина, такса се плаћа на укупни износ тих тражбина.

2. Такса се не плаћа:

1) за поднеске стечајног управника,

2) за поднеске који нису означени у овом тарифном броју и за прилоге уз поднеске.

3. и 4. (брисане)

2. Паушална такса

Тарифни број 22.

Паушална такса се плаћа:

1) у стечајном поступку од збира износа који су употребљени или су на располагању за подмирење дугова стечајне масе, од 1.900 до 19.500 динара;

2) за реорганизацију од износа за који је усвојен план реорганизације, од 1.900 до 19.500 динара.

Напомена:

1. Паушална такса се сматра трошковима стечајног поступка и одређује је суд по окончању поступка, а дужан је платити стечајни управник по правоснажности решења о главној деоби.

2. Паушалну таксу за реорганизацију плаћа правно лице чији је план реорганизације усвојен.

3. Паушална такса по овом тарифном броју плаћа се у року од осам дана од доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

IVа УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР

1. Пријаве

Тарифни број 22а

За сваку пријаву за упис у судски регистар, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једном пријавом тражи више уписа за исти субјекат уписа плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

2. Упис у судски регистар

Тарифни број 22б

(1) За решење донето по пријави за упис оснивања субјекта уписа плаћа се 1.900 динара.

(2) За решења донета по пријавама за остале врсте уписа који нису наведени у ставу (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(3) За жалбу на решење донето у поступку уписа из ст. (1) и (2) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(4) За захтев за брисање уписа из судског регистра плаћа се 590 динара.

(5) За решење по захтеву за брисање уписа плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једним поднеском тражи више уписа, плаћа се такса за сваки упис посебно.

3. Објављивање

Тарифни број 22в

За достављање уписаних података ради објављивања у службеном гласилу плаћа се 390 динара.

Напомена:

За објављивање података чије је уписивање тражено једним поднеском, плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

Тарифни бр. 23. до 25.

(Брисано)

VI КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ

1. Поднесци

Тарифни број 26.

(1) За приватну тужбу и противтужбу, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

(3) За захтев за понављање кривичног поступка, плаћа се 590 динара.

(4) За жалбу против пресуде и за жалбу против решења којим се изриче судска опомена, плаћа се по 590 динара.

Напомена:

1. Ако се кривични поступак води заједнички по више предмета нема утицаја на таксу што се један поднесак односи на више приватних тужилаца или на више окривљених, или што поднесак подноси више приватних тужилаца или више окривљених, или што поднесак обухвата више кривичних дела једног окривљеног.

2. За поднесак којим се кривични поступак проширује на друга кривична дела, истог окривљеног, за која се гони по приватној тужби, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

3. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 27.

За пресуду и за решење којим се изриче судска опомена плаћа се 980 динара, а за остала решења којима се окончава поступак плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Такса за пресуду плаћа се само једном, без обзира на број приватних тужилаца и број кривичних дела која су обухваћена једном пресудом.

2. Ако су за више кривичних дела једног истог учиниоца услед раздвајања поступка донете посебне пресуде од стране истог суда, плаћа се такса за пресуду само једанпут.

3. Ако је пресудом одбијена тужба због ненадлежности суда, урачунаће се плаћена такса за ову пресуду у таксу за пресуду надлежног суда, али ако је такса која се урачунава већа, вишак се неће враћати. Ако се пресуда услед жалбе, предлога за повраћај у пређашње стање или понављање кривичног поступка укине, урачунаће се такса плаћена за укинуту одлуку у таксу за нову одлуку.

VIа ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

Тарифни број 27а

(1) За жалбу против пресуде прекршајног суда плаћа се 900 динара.

(2) За захтев за понављање прекршајног поступка и захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде плаћа се 1.750 динара.

VII ПОСТУПАК У УПРАВНИМ СПОРОВИМА И ПОСТУПАК ЗА СУДСКУ ЗАШТИТУ

1. Поднесци

Тарифни број 28.

(1) За тужбу против управног акта којом се покреће управни спор плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се 390 динара.

(3) За тужбу за понављање поступка, плаћа се 390 динара.

(4) За захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке у управном спору, плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. За предлог да се донесе решење којим се замењује управни акт и за друге поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса из овог тарифног броја повећана за 50%.

3. За захтеве за судску заштиту плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.

2. Одлуке

Тарифни број 29.

(1) За првостепену пресуду у управном спору плаћа се:

1. ако је вредност предмета спора процењива, 1% од вредности спорног предмета, а највише 1.900 динара;

2. ако је вредност предмета спора непроцењива, 980 динара.

(2) Такса из става (1) овог тарифног броја не може бити мања од 590 динара.

Напомена:

1. Ако је предмет спора делом процењив а делом непроцењив, такса се плаћа као да је предмет процењив.

Кад се ради о стварима из области инвалидског осигурања, социјалног осигурања, старатељства, усвојења и социјалне заштите, такса за пресуду плаћа се као за предмет непроцењиве вредности.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса за пресуду увећана за 50%.

3. За одлуку у поступку по захтеву за судску заштиту, плаћа се такса из става (1) тачке 2 овог тарифног броја.

4. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју, не плаћа се такса.

VIII ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ

1. Судска уверења и потврде

Тарифни број 30.

(1) (Брисан)

(2) За уверења, плаћа се 190 динара.

Напомена:

1. Ако се једним уверењем посведочава више чињеница, особина, односа или околности, плаћа се једна такса.

2. За потврду да је такса плаћена, издату у облику уверења, плаћа се такса по овом тарифном броју. Не плаћа се такса, ако се издаје само признаница о плаћеној такси.

3. Не плаћа се такса из овог тарифног броја за потврде које суд издаје странци, сведоку, вештаку, преводиоцу или тумачу да су присуствовали рочишту, односно претресу, ако су они били обавезни да присуствују и ако им та потврда служи искључиво ради правдања изостанка са рада.

4. За потврду о правоснажности или извршности која се ставља на препис судске одлуке, не плаћа се такса.

5. (Брисана)

6. Такса за уверење лепи се на самом поднеску којим се тражи издавање уверења.

7. Ако се уверење издаје у два или више примерака за други и сваки даљи примерак плаћа се половина таксе из овог тарифног броја.

8. (Брисана)

9. Таксу по овом тарифном броју плаћа лице које тражи издавање уверења, а уверење се не сме издати док такса не буде плаћена.

Тарифни број 31.

(Брисано)

3. Разматрање списа

Тарифни број 32.

За извештаје и податке који се траже од суда из завршених предмета плаћа се 390 динара

4. Преписи

Тарифни број 33.

(1) За преписивање судских аката, аката из збирке исправа, као и јавнотужилачких аката, које је суд, односно јавно тужилаштво извршило на захтев странке, плаћа се 20 динара по страници текста изворника.

(2) Под преписом у смислу става (1) овог тарифног броја подразумева се и фотокопирање или штампање из меморије рачунара или писаће машине.

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев да се изврши препис плаћа се такса из тар. броја 30. став (1).

2. Такса за препис лепи се на самој молби којом је тражено преписивање, а у случају усмене молбе, на спису. Такса за захтев за препис лепи се такође на самом захтеву (молби), односно на спису, ако је молба усмена.

3. Ако се преписивање врши на страном језику плаћа се такса у троструком износу од прописане у овом тарифном броју.

4. За препис расправног записника који је израђен истовремено са састављањем самог изворника, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

5. Изводи из јавних књига

Тарифни број 34.

(1) За изводе из земљишних или других јавних књига о непокретностима, ако се издају на захтев странке, плаћа се по листу формата А4, 100 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев странке да јој се изда извод не плаћа се такса.

2. Напомена под тачком 3. уз тарифни број 21. важи и код плаћања таксе по овом тарифном броју.

6. Судски депозити

Тарифни број 35.

За чување (депозит) новца, ствари и вредносних папира на захтев странке, плаћа се годишње 2% од вредности депонованих ствари.

Напомена:

1. Ова такса не плаћа се на депозит који се полаже на захтев државних органа, ако се подигне у року.

2. Такса се плаћа за прву годину унапред, а за остале године приликом подизања депозита. Започета година рачуна се као цела. У случају преноса депозита из једног у други суд, а на захтев депонента, за пренос се плаћа износ једногодишње таксе.

3. Ако се вредност ствари не може проценити по њиховој природи, извршиће се процена од стране вештака на трошак депонента.

4. За писмени или усмени захтев да се приме на чување новац, ствари или вредносни папири, не плаћа се такса.

7. Протести

Тарифни број 36.

(1) За усмену или писмену молбу за протест менице, чека (и других исправа или уговора) због неакцептирања, неисплате или неиспуњења, плаћа се 100 динара.

(2) За протест се плаћа према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 190 динара;

– преко 5.000 динара до 20.000 динара вредности – 190 динара увећано за 2% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

Напомена:

1. Такса из овог тарифног броја плаћа се на протесте који се подносе по прописима о меници и чеку, као и на замене протеста. Такса за протест лепи се на самој молби којом је тражен протест, а у случају усмене молбе, на препис протеста који остаје код суда. На исти начин се поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

2. Ако се једном молбом тражи више протеста односно замена протеста, плаћа се једна такса за молбу, али се и у том случају плаћа посебна такса за сваки протест, односно замену протеста.

8. Остали предмети

Тарифни број 37.

(1) За поднесак који се предаје усмено на записник пред судом, плаћа се такса предвиђена у тарифи за односни поднесак.

(2) За састављање пред судом уговора о земљишно-књижним, интабулационим или тапијским стварима плаћа се:

1. Према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, 590 динара.

Напомена:

1. Ако се истовремено са састављањем уговора тражи и упис права, осим таксе из става (2) овог тарифног броја, плаћа се и такса за поднесак којим се упис тражи, као и такса за упис.

2. При састављању уговора из става (2) овог тарифног броја не плаћа се посебна такса за предлог да се уговор састави, нити таксе за оверу потписа по тарифном броју 13.

3. За став (2) тачка 1. овог тарифног броја важи напомена бр. 9 уз тарифни број 13.

Тарифни број 38.

(1) За предлог странке да суд постави судију или председника избраног суда, плаћа се 590 динара.

(2) За предлог о изузећу судије избраног суда, плаћа се 590 динара.

(3) За издавање потврде о правноснажности или извршности пресуде избраног суда, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Не плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја ако је предлог за постављање председника избраног суда поднео избрани судија.

Тарифни број 39.

(1) За опомену којом се неко позива да плати таксу коју је био дужан да плати и без опомене, плаћа се 390 динара, а у поступку пред привредним судом 780 динара.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се опомена као пред судом опште надлежности.

Тарифни број 40.

(1) За одлуку којом се одбацује или одбија захтев за изузеће судије, судије поротника, председника суда, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и других службених лица, плаћа се такса у износу од 590 динара.

(2) У решењу из става (1) овог тарифног броја, суд, односно јавно тужилаштво ће опоменути странку да је дужна да плати таксу у року од пет дана од дана пријема одлуке.

Тарифни број 41.

(1) За молбу којом се тражи одлагање извршења кривичне санкције, плаћа се 590 динара.

(2) За одлуку првостепеног суда по молби, плаћа се 980 динара.

(3) За жалбу на одлуку првостепеног суда плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(4) (Брисан)

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 58/2009 – одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – одлука УС, 121/2012, 124/2012 – одлука УС, 101/2013, 111/2014 – одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 – одлука УС, 106/2015 и 63/2016 – одлука УС)

Глава прва

НАЧЕЛА

Независност

Члан 1

Судија је независан у поступању и доношењу одлуке.

Судија суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права.

Сталност и непреместивост

Члан 2

Судија своју функцију врши као сталну, изузев када се први пут бира за судију.

Судија врши функцију у суду за који је изабран.

Без своје сагласности судија не може бити премештен ни упућен у други суд, осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Судија може, уз своју сагласност, бити упућен на рад у други државни орган или установу, у складу са овим законом.

Одржавање поверења у независност и непристрасност

Члан 3

Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност.

Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима.

Службе, послови и поступци неспојиви са дужношћу судије одређују се законом.

Судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса, који доноси Високи савет судства.

Сви државни органи и функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова.

Материјална независност

Члан 4

Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу.

Плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице.

Имунитет

Члан 5

Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.

Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Одговорност за штету

Члан 6

За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.

Ако је Република Србија на основу правноснажне судске одлуке, односно поравнања закљученог пред судом или другим надлежним органом, исплатила штету из става 1. овог члана, може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета проузрокована намерно.

Ако је одлуком Уставног суда, Европског суда за људска права или другог међународног суда, утврђено да су у току судског поступка кршена људска права и основне слободе и да је пресуда заснована на таквом кршењу или да је пресуда изостала због кршења права на суђење у разумном року, Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета учињена намерно.

На захтев министра надлежног за правосуђе, Републички јавни правобранилац је дужан да покрене парнични поступак пред надлежним судом за накнаду исплаћеног износа из ст. 2. и 3. овог члана, по претходно прибављеном мишљењу Високог савета судства. Високи савет судства даје мишљење у року од 30 дана.

Право на удруживање

Члан 7

Судије имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувања независности и самосталности у раду.

Право струковног удруживања подразумева и учешће у активностима струковних удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у суду.

Учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова

Члан 8

Судија има право да узме учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова и за одређивање и распоређивање средстава за функционисање судова.

Право на стручно усавршавање и обуку

Члан 9

Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом.

Обука судија је организовано стицање и усавршавање теоријских и практичних знања и вештина потребних за самостално, стручно и ефикасно вршење судијске функције.

Обука је обавезна на основу закона или одлуке Високог савета судства у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије уочених приликом вредновања његовог рада.

Садржај програма обуке одређује се у зависности од професионалног искуства судије.

Избор и престанак функције и број судија и судија поротника

Члан 10

Судију и председника суда бира и о престанку њихове функције одлучује Народна скупштина, односно Високи савет судства, у складу са овим законом.

Број судија и судија поротника за сваки суд одређује Високи савет судства.

Број судија прекршајних, Прекршајног апелационог и Управног суда одређује се и за свако одељење изван седишта суда.

Високи савет судства преиспитује потребан број судија и судија поротника у сваком суду на пет година.

По сопственој иницијативи или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе, а на основу годишњег прилива предмета, Високи савет судства може преиспитати потребан број судија и судија поротника и пре истека рока од пет година.

Права из радног односа судије

Члан 11

Судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава друга

ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ

И СТАЛНОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Појам

Члан 12

Судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века.

После избора судијска функција може престати под условима предвиђеним овим законом.

Изузетно, лице које се први пут бира за судију, бира се на три године.

2. Смањење броја судија

Члан 13

Судијска функција не престаје ако буде смањен број судија у суду у коме обавља судијску функцију.

3. Удаљење са судијске функције

Разлози за удаљење

Члан 14

Судија се удаљује са функције кад му је одређен притвор.

Судија може бити удаљен са функције кад је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен.

Одлука о удаљењу

Члан 15

О обавезном удаљењу судије одлучује председник суда, а о обавезном удаљењу председника суда – председник непосредно вишег суда.

Ако удаљење није обавезно, о њему одлучује председник Врховног касационог суда.

О удаљењу председника Врховног касационог суда одлучује Општа седница.

Трајање удаљења

Члан 16

Судија се удаљује са функције до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања кривичног поступка.

Високи савет судства може судију вратити на функцију пре окончања поступка за разрешење.

Право на приговор

Члан 17

На одлуку о удаљењу судија има право приговора Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Високи савет судства одлучује о приговору из става 1. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора.

ИИ НЕПРЕМЕСТИВОСТ СУДИЈЕ

1. Појам

Члан 18

Судија има право да стално своју функцију врши у суду за који је изабран, осим у случајевима прописаним овим законом.

Судија само уз своју сагласност може бити премештен или упућен из једног у други суд, други државни орган, установу или међународну организацију у области правосуђа.

Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о премештају или упућивању.

2. Премештај

Члан 19

Судија може, уз своју писмену сагласност, бити премештен у други суд исте врсте и истог или нижег степена, уколико постоји потреба за хитном попуном упражњеног судијског места, која се не може решити избором или упућивањем судије, уз прибављену сагласност председника оба суда.

Изузетно од става 1. овог члана, судија може без своје писмене сагласности бити премештен у други суд у случају укидања суда или укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран.

Суду је укинут претежни део надлежности када је због промене стварне надлежности, због оснивања новог суда или због промене подручја на којем суд врши надлежност измењен потребан број судија у суду.

У случају из става 2. овог члана судија може бити премештен само у суд истог степена који преузима надлежност суда који је укинут или којем је укинут претежни део надлежности, на основу критеријума које прописује Високи савет судства.

Судија трајно наставља функцију у суду у који је премештен.

Решење о премештају доноси Високи савет судства.

3. Упућивање у други суд

Члан 20

Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже годину дана.

Изузетно, судија може бити упућен у суд непосредно вишег степена, ако испуњава законом прописане услове за избор за судију суда у који се упућује.

Судија се упућује у суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају или успоравају рад суда.

Решење о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, уз сагласност судије, доноси Високи савет судства.

Пре доношења решења о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, Високи савет судства ће прибавити мишљење седнице свих судија суда у који је судија изабран и суда у који се упућује.

4. Упућивање у други државни орган, институцију надлежну за обуку у правосуђу или међународну организацију

Члан 21

Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа.

Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог руководиоца органа, односно институције или организације у коју се судија упућује, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију, уз сагласност судије.

Упућивање може трајати најдуже три године.

Решење о упућивању доноси Високи савет судства.

За време упућивања судија се може ослободити вршења судијске функције, на основу одлуке Високог савета судства.

У случају упућивања у министарство надлежно за послове правосуђа судија се обавезно ослобађа вршења судијске функције.

ИИИ МЕЂУСОБНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА

1. Појам

Члан 22

Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права, у свему о чему одлучује.

Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.

2. Неизмењивост врсте посла и додела предмета случајем

Неизмењивост годишњих послова

Члан 23

Судија има право да му се врста судијског посла одреди годишњим распоредом послова и да се не мења током године.

Изузетно, због избора новог судије, дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места, судији може током године бити промењена правна област у којој поступа.

Годишњи распоред послова и његова измена се одређују с обзиром на потребе суда и способност судије за успешно обављање послова на које се распоређује.

Расподела предмета случајем

Члан 24

Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари.

Судији се предмети поверавају на основу распореда послова у суду, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеним за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета.

Нико нема права да судска већа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета.

Одступања

Члан 25

Од редоследа пријема предмета може се одступити у случајевима предвиђеним законом, као и у случају оптерећености или оправдане спречености судије, у складу са Судским пословником.

У складу са Судским пословником, судији може бити одузет предмет: ако је због његовог дужег одсуства потребно поступити по предмету који је хитан по закону или по својој суштини; ако је угрожено ефикасно функционисање суда; ако је судији правноснажно изречена дисциплинска санкција због дисциплинског прекршаја неоправданог одуговлачења поступка, као и у другим случајевима предвиђеним законом.

Одузети предмет из става 2. овог члана додељује се у рад другом судији, у складу са Судским пословником.

Право на приговор

Члан 26

На годишњи распоред послова, промену врсте посла, одступање од редоследа пријема предмета или одузимање предмета, судија има право на приговор председнику непосредно вишег суда, у року од три дана од дана сазнања.

О приговору судије Врховног касационог суда одлучује Општа седница.

Право на приговор због одузимања предмета има и странка, у року од три дана од дана сазнања.

Одлука по приговору доноси се у року од 15 дана од дана достављања.

Дужност обавештавања председника непосредно вишег суда

Члан 27

Председник суда је дужан да о сваком одступању од редоследа пријема предмета писмено обавести председника непосредно вишег суда.

3. Обавештавање о трајању поступка

Члан 28

Судија је дужан да председника суда обавести зашто првостепени поступак није окончан у року од једне године и да га затим на свака три месеца обавештава о даљем развоју поступка.

Прво обавештење у поступку по правном леку судија даје председнику суда после два месеца, а наредна на сваких 30 дана.

У првостепеном поступку председник суда је дужан да обавести председника непосредно вишег суда о сваком поступку који није окончан у року од две године и разлозима за то.

У поступку по правном леку који није окончан у року од једне године, председник суда је дужан да обавести председника Врховног касационог суда.

Рок за обавештавање у извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима одређује се Судским пословником.

Дужност обавештавања из овог члана тече од дана пријема предмета у суд.

4. Право судије на притужбу

Члан 29

Судија може Високом савету судства изјавити притужбу ако му је повређено право за које овим законом није предвиђен посебан поступак заштите.

Притужба се доставља лицу на кога се притужба односи и које се може изјаснити у року од три дана од дана пријема.

Високи савет судства одлучује о притужби у року од 15 дана и одмах упознаје са одлуком судију подносиоца притужбе, председника суда, председника непосредно вишег суда и председника Врховног касационог суда. Ако је притужба основана, Високи савет судства предузима мере ради заштите права судије.

ИВ ОДНОС СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ И ДРУГИХ СЛУЖБИ, ПОСЛОВА И ПОСТУПАКА

1. Однос других служби, послова и поступака са судијском функцијом

Члан 30*

Судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Судија не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге ни давати правне савете уз накнаду.

Изузетно од става 1. овог члана, судија може бити члан органа управљања институције надлежне за обуку у правосуђу, на основу одлуке Високог савета судства, у складу са посебним законом.

Са судијском функцијом неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда.

Високи савет судства одлучује који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда, на основу Етичког кодекса.

Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду.

У случајевима одређеним законом, судија може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у институцији надлежној за обуку у правосуђу.

Судија може у току радног времена, по одобрењу председника суда, да учествује у раду стручних тела образованих у складу са посебним прописима и радних група за израду закона и других аката.

Судија може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Високог савета судства, уз прибављено мишљење председника суда, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа судије, као и познавање страног језика.

2. Поступак одлучивања о неспојивости

Дужност обавештавања и подношење пријаве

Члан 31

Судија је дужан да писмено обавести Високи савет судства о свакој служби или послу за које постоји могућност да су неспојиви са судијском функцијом.

Високи савет судства обавештава председника суда и судију о постојању неспојивости службе или посла са судијском функцијом.

Председник суда дужан је да поднесе дисциплинску пријаву чим сазна да судија врши службу или посао или чини поступке за које постоји могућност да су неспојиви са његовом функцијом.

В ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА

Члан 32

Рад свих судија и председника судова подлеже редовном вредновању.

Вредновање обухвата све аспекте судијског посла, односно послова председника суда и представља основу за избор, обавезну обуку судија и разрешење.

Вредновање се врши на основу јавно објављених, објективних и јединствених критеријума и мерила, у јединственом поступку у коме је обезбеђено учешће судије, односно председника суда чији се рад вреднује.

Критеријуме, мерила и поступак за вредновање рада судија, односно председника судова утврђује Високи савет судства.

Органи надлежни за вредновање

Члан 33

Комисије Високог савета судства вреднују рад судија и председника судова.

Комисије су састављене од три члана, у којима судије судова вишег степена вреднују рад судија и председника судова нижег степена.

О приговорима на оцену одлучује комисија од три члана коју именује Високи савет судства из реда судија Врховног касационог суда.

Против одлуке комисије из става 3. овог члана може се покренути управни спор.

Састав и начин рада комисија из става 1. овог члана уређују се актом Високог савета судства.

Члан 34

(Брисано)

Период за који се врши вредновање

Члан 35

Рад судија на сталној функцији и председника судова редовно се вреднује једном у три године, а судија који су први пут изабрани једном годишње.

Изузетно, на основу одлуке Високог савета судства, судија може бити и ванредно вреднован.

Оцене

Члан 36

Вредновање се изражава оценом.

Оцене које се односе на вредновање судија, су: “изузетно успешно обавља судијску функцију”, “успешно обавља судијску функцију” и “не задовољава”.

Оцене које се односе на вредновање председника суда, су: “изузетно успешно обавља функцију председника суда”, “успешно обавља функцију председника суда” и “незадовољавајуће обавља функцију председника суда”.

Оцена се уписује у лични лист судије, односно председника суда.

ВИ МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ

Основна плата

Члан 37

Судија има право на плату судије суда за који је изабран.

Плата судије одређује се на основу основне плате.

Основна плата одређује се множењем коефицијената за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плата.

Основица за обрачун и исплату плата судије утврђује се Законом о буџету.

Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тиме што се сваки судија разврстава у једну од пет платних група.

Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.

Судија не може да уз плату прима и пензију остварену у складу са посебним прописима.

Платне групе судија

Члан 38

Судије су разврстане у шест платних група, који су изражени у коефицијентима.

У првој платној групи су судије прекршајних судова.

У другој платној групи су судије основних судова.

У трећој платној групи су судије привредних, виших и Прекршајног апелационог суда.

У четвртој платној групи су судије Привредног апелационог, апелационих судова и Управног суда.

У петој платној групи су судије Врховног касационог суда.

У шестој платној групи је председник Врховног касационог суда.

Коефицијенти

Члан 39

Прва платна група има коефицијент 2,50.

Друга платна група има коефицијент 3,00.

Трећа платна група има коефицијент 3,50.

Четврта платна група има коефицијент 4,00.

Пета платна група има коефицијент 5,00.

Шеста платна група има коефицијент 6,00.

Основна плата председника суда

Члан 40

Основна плата председника суда се одређује тако што се плата судије тог суда увећава за:

– 10%, у суду до 20 судија;

– 15%, у суду до 40 судија;

– 20% у суду до 60 судија;

– 25% у суду до 80 судија;

– 30% у суду преко 80 судија.

Одредба става 1. овог члана се не примењује на председника Врховног касационог суда.

Плата судије који је премештен, односно упућен

Члан 41******

Судија који је премештен, односно упућен у други суд, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију има право на основну плату судије суда, односно на основну плату у министарству надлежном за правосуђе, установи или међународној организацији у коју је премештен, односно упућен, ако је за њега повољнија.

Увећање основне плате судије

Члан 42******

Основна плата судије који обавља функцију у суду у коме се не могу попунити судијска места може се увећати до 50%.

Основна плата судије који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%.

Одлуку о увећању основне плате из ст. 1. и 2. овог члана доноси Високи савет судства.

Основна плата заменика председника суда увећава се за 50% увећања из члана 40. став 1. овог закона.

Глава трећа

ИЗБОР СУДИЈЕ

И УСЛОВИ ЗА ИЗБОР

Члан 43

За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције.

Потребно радно искуство

Члан 44

После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци:

– две године за судију прекршајног суда;

– три године за судију основног суда;

– шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда;

– десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда;

– дванаест година за судију Врховног касационог суда.

Остали услови за избор

Члан 45

Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност.

Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.

Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.

Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.

Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.

Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.

Утврђивање стручности и оспособљености кандидата за судију који се први пут бира

Члан 45а

Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију проверава се на испиту који организује Високи савет судства.

Успех на испиту изражава се оценама од 1 до 5.

Кандидат за судију који се први пут бира на судијску функцију у основном или прекршајном суду и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Високи савет судства, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији.

Високи савет судства прописује програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију.

Забрана дискриминације

Члан 46

Приликом избора и предлагања за избор судије забрањена је дискриминација по било ком основу.

При избору и предлагању за избор судија води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

ИИ ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР

Оглашавање избора

Члан 47

Избор судија оглашава Високи савет судства.

Оглас се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног обавештавања које покрива целу Републику Србију.

Подношење пријава

Члан 48

Пријаве за избор се подносе Високом савету судства, у року од 15 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уз пријаву се подносе и докази о испуњавању услова за избор.

Прибављање података и мишљења

Члан 49

Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата.

Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из судова обавезно је прибављање мишљења седнице свих судија суда из кога потиче кандидат, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда, у које кандидат има право увида пре избора.

Предлагање судија који се први пут бирају

Члан 50****

Приликом предлагања кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, поред стручности, оспособљености и достојности, Високи савет судства ће посебно ценити и врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита.

За кандидате који долазе из реда судијских помоћника обавезно се прибавља оцена рада.

Пре предлагања, Високи савет судства ће обавити разговор са пријављеним кандидатима.

Високи савет судства предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно судијско место.

Одлука о предлогу Високог савета судства мора бити образложена и објављена на интернет страници Високог савета судства.

Избор судије који се први пут бира

Члан 51

Народна скупштина бира судију, који се први пут бира, међу кандидатима које је предложио Високи савет судства.

Одлука о избору из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Избор судије на сталну функцију

Члан 52

Судије на сталну функцију бира Високи савет судства.

Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен са оценом “изузетно успешно обавља судијску функцију” обавезно се бира на сталну функцију.

Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен оценом “не задовољава” не може бити биран на сталну функцију.

Свака одлука о избору мора бити образложена и објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ИИИ ЗАКЛЕТВА СУДИЈЕ И СТУПАЊЕ НА ФУНКЦИЈУ

Полагање заклетве

Члан 53

Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Народне скупштине.

Председник Врховног касационог суда полаже заклетву пред Народном скупштином.

Судија који је изабран на сталну судијску функцију не полаже поново заклетву.

Текст заклетве

Члан 54

Заклетва судије гласи: “Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди”.

Ступање на функцију

Члан 55

Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран.

Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду.

Судија вишег суда који је изабран за председника нижег суда може да се после престанка те дужности врати на функцију судије вишег суда.

Кад се сматра да судија није изабран

Члан 56

Сматра се да судија није изабран ако без оправданих разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора.

Одлуку о томе доноси Високи савет судства на предлог председника суда и о њој обавештава Народну скупштину, ако се ради о судији који је први пут биран.

Судија има право жалбе Уставном суду на одлуку Високог савета судства.

Глава четврта

ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Сви разлози

Члан 57

Судијска функција престаје на захтев судије, кад судија наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције, кад не буде изабран на сталну функцију или кад буде разрешен.

Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства и против ње судија може изјавити приговор Високом савету судства у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

Високи савет судства може одбацити приговор ако није изјављен у року, усвојити приговор и изменити одлуку о престанку функције или одбити приговор и потврдити одлуку о престанку функције.

Одлука о престанку судијске функције постаје правноснажна када је потврђена у поступку по приговору или истеком рока за изјављивање приговора ако приговор није изјављен.

2. Престанак функције на захтев судије

Члан 58

Судија који жели да му функција престане подноси писмени захтев Високом савету судства.

Захтев може бити повучен док функција судији не престане одлуком Високог савета судства или истеком рока предвиђеног овим законом.

Ако о захтеву за престанак функције не буде одлучено у року од 30 дана, сматра се да је функција судији престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева.

У осталим случајевима судијска функција престаје оног дана који Високи савет судства наведе у својој одлуци.

Ако судија после покренутог поступка за разрешење поднесе захтев за престанак функције, он се не разматра до окончања поступка за разрешење.

3. Навршење радног века

Члан 59

Судији престаје радни век кад наврши 65 година живота, по сили закона.

Изузетно од става 1. овог члана, судији Врховног касационог суда престаје радни век када наврши 67 година живота, по сили закона.

4. Трајни губитак радне способности за обављање судијске функције

Члан 60

Судији престаје судијска функција када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судијске функције.

Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед доноси Високи савет судства, на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда и самог судије.

5. Престанак функције судији који је први пут биран

Члан 61

Судији који је први пут биран, а не буде изабран на сталну судијску функцију, престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата, на основу образложене одлуке Високог савета судства

6. Разрешење судије

Разлози за разрешење

Члан 62

Судија се разрешава кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја.

Посебно о нестручном вршењу функције

Члан 63

Нестручним се сматра недовољно успешно вршење судијске функције, ако судија добије оцену “не задовољава”, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада судија.

Надлежност и покретање поступка за разрешење

Члан 64*

Иницијативу за разрешење судије може поднети свако лице.

Високи савет судства, по службеној дужности или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда, органа надлежних за вредновање рада судије и Дисциплинске комисије покреће поступак за разрешење судије.

Разлоге за разрешење утврђује Високи савет судства.

Председник првостепеног суда пред којим је вођен кривични поступак против судије, дужан је да без одлагања достави Високом савету судства осуђујућу правноснажну пресуду.

Поступак пред Високим саветом судства

Члан 65

Високи савет судства утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност.

Високи савет судства је дужан да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће.

Одлука Високог савета судства мора бити образложена.

Положај судије у поступку

Члан 66

Судија има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе.

Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства.

7. Жалба на одлуку о престанку функције

Жалба Уставном суду

Члан 67

Против правноснажне одлуке Високог савета судства о престанку функције, судија има право жалбе Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције.

Одлука Уставног суда је коначна.

Одлука о престанку функције

Члан 68

Правноснажна одлука о престанку функције из члана 57. став 4. овог закона и коначна одлука Уставног суда из члана 67. став 3. овог закона, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”

Глава пета

ПРЕДСЕДНИК СУДА

Услови за избор председника суда

Члан 69

За председника суда може бити изабран судија који се налази на сталној судијској функцији у суду истог или вишег степена, и који има изражену способност за руковођење и организацију послова у суду, а у складу са критеријумима које доноси Високи савет судства.

Предлагање кандидата за председника суда

Члан 70

Високи савет судства предлаже једног кандидата за председника суда.

Пре утврђивања предлога, Високи савет судства прибавља мишљење о пријављеним кандидатима од седнице свих судија суда за који се предлаже избор председника.

Избор председника суда

Члан 71

Народна скупштина бира председника суда, на предлог Високог савета судства.

Судија који је изабран за председника суда обавља и судијску функцију у том суду.

Трајање функције

Члан 72

Председник суда бира се на пет година и не може бити поново изабран.

Време на које је председник суда изабран тече од дана ступања на функцију.

Вршилац функције председника суда

Члан 73

Кад председнику суда престане функција, председник непосредно вишег суда поставља судију који врши функцију председника док нови председник суда не ступи на функцију, а најдуже на шест месеци.

Судију који врши функцију председника Врховног касационог суда поставља Општа седница.

Престанак функције председника суда

Члан 74

Председнику суда престаје функција престанком судијске функције, избором за судију другог суда, на лични захтев, због укидања суда, истеком мандата и разрешењем са функције председника суда.

Одлуку о престанку функције председника суда доноси Народна скупштина.

Кад председнику суда престане функција, Високи савет судства је дужан да без одлагања предложи кандидате за избор председника суда.

Разлози за разрешење председника суда

Члан 75

Председник суда разрешава се те функције због кршења обавеза установљених прописима за обављање послова судске управе, нарушавања начела независности судије, поступања супротно прописима о додељивању предмета, одступања од прописа којим се уређује годишњи распоред судија, тешког дисциплинског прекршаја у вршењу функције председника суда или нестручног вршења функције председника суда.

Сматра се да председник суда нестручно обавља функцију председника суда када, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада председника судова, његов рад буде вреднован оценом “не задовољава”.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда

Члан 76

Свако лице може поднети иницијативу за разрешење председника суда.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће и води Високи савет судства.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће се по предлогу председника непосредно вишег суда, седнице свих судија суда чији је председник, министра надлежног за правосуђе, органа надлежног за вредновање рада председника суда и Дисциплинске комисије.

Одлука о разрешењу председника суда

Члан 77

Одлуку о разрешењу председника суда доноси Народна скупштина, на основу предлога Високог савета судства, након спроведеног поступка у коме су утврђени разлози за разрешење.

Положај по престанку функције председника суда

Члан 78

Председник суда који не буде поново изабран, који се разреши са те функције или му функција престане на лични захтев, наставља да обавља судијску функцију.

Кад судији вишег суда који је изабран за председника нижег суда престане функција председника има право да настави судијску функцију у вишем суду.

Председник Врховног касационог суда

Члан 79

Председника Врховног касационог суда, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу Опште седнице и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина.

Кандидат за председника Врховног касационог суда, уз пријаву на конкурс за избор, доставља и програм унапређења рада судова у Републици Србији, који се објављује на интернет страници Високог савета судства, заједно са подацима из радне биографије кандидата.

Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран.

Председнику Врховног касационог суда престаје функција пре истека времена на које је изабран на лични захтев, престанком судијске функције или разрешењем из овим законом прописаних разлога за разрешење председника суда.

Поступак за разрешење председника Врховног касационог суда покреће се предлогом Опште седнице.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника Врховног касационог суда води и одлуку о томе доноси Високи савет судства.

Одлуку о разрешењу председника Врховног касационог суда са те функције, доноси Народна скупштина на предлог Високог савета судства.

Одлуку о престанку функције председника Врховног касационог суда из других разлога, доноси Народна скупштина.

Примена одредаба о судијама

Члан 80

Одредбе овог закона о избору и разрешењу судија, сходно се примењују и на избор и разрешење председника суда.

Остале одредбе овог закона, које се односе на судије, примењују се и на председнике судова.

Глава шеста

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О СУДИЈИ ПОРОТНИКУ

Услови за именовање и трајање функције

Члан 81

За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника.

Судија поротник не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин.

При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.

Судија поротник именује се на пет година и може бити поново именован.

Поступак именовања

Члан 82

Судију поротника именује Високи савет судства, на предлог министра надлежног за правосуђе.

Пре предлагања, министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник.

За судију поротника може бити именовано пунолетно лице које, у моменту именовања има мање од седамдесет година живота.

Заклетва

Члан 83

Судија поротник полаже заклетву пред председником суда за који је именован.

Заклетва гласи: “Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, савесно, предано и непристрасно”.

Удаљење са функције

Члан 84

Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење.

Удаљење траје до окончања поступка.

Неспојивост са другим службама, пословима и поступцима

Члан 85

Судија поротник не може бити адвокат ни пружати правне услуге и стручне савете уз накнаду.

Са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда.

Престанак функције

Члан 86

Функција судије поротника престаје ако буде укинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата.

Функција судије поротника не престаје због навршења радног века.

Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покреће се на основу предлога председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда или министра надлежног за правосуђе.

Поступак покреће, води и одлуку доноси Високи савет судства.

Накнаде и награде судија поротника

Члан 87

Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду.

Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства.

Сходна примена одредаба о судијама

Члан 88

На судије поротнике сходно се примењују одредбе о судијама.

Глава седма

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СУДИЈА

Дисциплински прекршај

Члан 89

Дисциплински прекршај је несавесно вршење судијске функције или понашање судије недостојно судијске функције, који је прописан овим законом.

Врсте дисциплинских прекршаја

Члан 90

Дисциплински прекршаји су:

– повреда начела непристрасности;

– пропуштање судије да тражи изузеће у предметима у којима постоји разлог за изузеће, односно искључење предвиђен законом;

– неоправдано кашњење у изради одлука;

– узимање предмета у рад редом који неоправдано одступа од реда којим су примљени;

– неоправдано незаказивање рочишта или претреса;

– учестало кашњење на заказана рочишта или претресе;

– неоправдано одуговлачење поступка;

– неоправдано необавештавање председника суда о предметима у којима поступак дуже траје;

– очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду;

– непоштовање радног времена;

– прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса;

– упуштање судије у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води;

– давање коментара о судским одлукама, поступцима или предметима у средствима јавног информисања на начин супротан закону и Судском пословнику;

– обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом;

– неоправдано непохађање обавезних програма обуке;

– достављање непотпуних или нетачних података од значаја за рад и одлучивање Високог савета судства;

– неоправдана измена годишњег распореда судијских послова у суду и повреда принципа случајног судије супротно закону;

– кршење одредаба Етичког кодекса у већој мери.

Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед извршења дисциплинског прекршаја из става 1. овог члана дошло до озбиљног поремећаја у вршењу судске власти или обављања радних задатака у суду или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у судство, а нарочито застаревања предмета због несавесног рада судије и ако је наступила већа штета у имовини странке у поступку, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја.

Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се три пута правоснажно утврђена одговорност судије за дисциплински прекршај.

Дисциплинске санкције

Члан 91

Дисциплинске санкције су: јавна опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана напредовања у трајању до три године.

Дисциплинска санкција изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја.

Јавна опомена може бити изречена само када се први пут утврди одговорност судије за дисциплински прекршај.

Дисциплинска санкција умањење плате до 50% и дисциплинска санкција забрана напредовања у трајању до три године могу се изрећи свака посебно или заједно.

Покретање поступка за разрешење

Члан 92

Када утврди одговорност судије за тежак дисциплински прекршај, Дисциплинска комисија покреће поступак за разрешење судије.

Дисциплински органи

Члан 93

Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Високи савет судства.

Чланове дисциплинских органа именује Високи савет судства из реда судија.

Састав, услове за именовање, трајање мандата и начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима, уређује Високи савет судства, својим актом, који објављује.

Дисциплински поступак

Члан 94

Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца.

Предлог за вођење дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве.

Дисциплински поступак је хитан и затворен за јавност, изузев уколико судија у односу на кога се поступак води не захтева да поступак буде јаван.

Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је дисциплински прекршај учињен.

Одлуке Дисциплинског тужиоца

Члан 95

Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву као неосновану или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка.

Положај судије у дисциплинском поступку

Члан 96

Судија има право да одмах буде обавештен о предлогу Дисциплинског тужиоца, да се упозна са предметом и пратећом документацијом и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе.

Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом.

Одлуке Дисциплинске комисије

Члан 97

Након спроведеног дисциплинског поступка Дисциплинска комисија може да одбије предлог Дисциплинског тужиоца или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску санкцију.

Против одлуке Дисциплинске комисије, Дисциплински тужилац и судија против кога се води дисциплински поступак, могу изјавити жалбу Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Одлуке Високог савета судства

Члан 98

Одлучујући по жалби, Високи савет судства може да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да је преиначи.

Високи савет судства је дужан да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе.

Одлука Високог савета судства је коначна.

Судија коме је изречена дисциплинска санкција може покренути управни спор.

Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист судије.

Глава осма

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање судијске функције, односно судијске дужности у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје

Члан 99

Судије изабране по Закону о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) и Закону о судовима (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04) настављају функцију у судовима за које су изабране до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Судије у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, именоване по Закону о прекршајима (“Службени гласник СРС”, број 44/89 и “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), настављају дужност у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Избор судија

Члан 100

Одлуку о броју судија и судија поротника доноси Високи савет судства, у складу са овим законом, у року од 30 дана од дана избора првог састава Високог савета судства, уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за правосуђе.

Избор судија, у складу са овим законом, извршиће се најкасније до 1. децембра 2009. године, изузев судија Врховног касационог суда који ће бити изабрани у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства.

Судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године.

Првим избором судије се сматра избор на дужност судије у складу са раније важећим законима. Именовање судије за прекршаје не сматра се првим избором.

Члан 100а*****

(Престало да важи одлуком УС)

Престанак дужности и права судија које су изабране или именоване по ранијим законима

Члан 101

Судијама из члана 99. ст. 1. и 2. овог закона, који нису изабрани у складу са овим законом, дужност престаје даном ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Судије из става 1. овог члана, имају право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности.

Право на накнаду плате из става 2. овог члана престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала дужност заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.

Избор председника судова

Члан 102***

Високи савет судства поставља вршиоца функције председника суда међу судијама изабраним у складу са овим законом.

Вршилац функције председника суда из става 1. овог члана ступа на ту функцију 1. јануара 2010. године.

Вршиоци функције председника суда обављају ову функцију до избора председника судова у складу са овим законом.

Председници судова, у складу са овим законом, биће изабрани у року од три месеца од истека рока из става 2. овог члана.

Председник Врховног касационог суда ступа на ту дужност 1. јануара 2010. године. Председник Врховног касационог суда постаје члан Високог савета судства даном избора за председника Врховног касационог суда.

До 1. јануара 2010. године председник Врховног касационог суда има право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије.

Избор судија поротника

Члан 103

Судије поротници именовани по Закону о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) настављају функцију у судовима за које су именовани до избора судија поротника у складу са овим законом.

Судије поротници, у складу са овим законом, биће именовани најкасније до 1. јануара 2010. године.

Доношење подзаконских прописа

Члан 104

Подзаконске прописе предвиђене овим законом Високи савет судства донеће најкасније у року од 60 дана од дана конституисања првог састава Високог савета судства.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи које је донео Високи савет правосуђа који нису у супротности са овим законом.

ИИ ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег закона

Члан 105

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06).

Престанак важења других закона, односно одредаба других закона

Члан 106

Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон и 63/06 – исправка др. закона) у делу који се односи на начин утврђивања плата, додатака и накнада судија.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи одредба члана 51. став 2. Закона о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04 и 61/05) у делу који се односи на правосудни додатак.

Ступање закона на снагу

Члан 107

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године, изузев одредбе члана 20. став 2. која се примењује од ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 43-54. и члана 81, члана 82. став 1. и чл. 83. и 88. овог закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Високог савета судства.

До конституисања Високог савета судства, односно до почетка примене овог закона, одлуку о упућивању у други суд из члана 20. став 2. овог закона доноси Високи савет правосуђа, односно Високи савет судства, уз сагласност судије.

Самостални члан Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009)

Члан 2[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010, 8/2012 – одлука УС и 101/2013)

Члан 5[с2]

Стални састав Високог савета судства преиспитаће одлуке првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности судија из члана 101. став 1. Закона о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – одлука УС и 104/09), у складу са критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности, које ће донети стални састав Високог савета судства.

Поступци по жалбама, односно по уставним жалбама које су судије из става 1. овог члана поднеле Уставном суду, окончавају се ступањем на снагу овог закона и предмети се уступају Високом савету судства.

Жалбе, односно уставне жалбе из става 2. овог члана сматраће се приговором на одлуку Високог савета судства.

Судије из става 1. овог члана које нису поднеле жалбу, односно уставну жалбу Уставном суду, могу изјавити приговор на одлуку из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. О овом приговору одлучује стални састав Високог савета судства.

У поступку по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, судија из става 1. овог члана има право да се упозна са предметом, пратећом документацијом и током поступка, као и да усмено пред сталним саставом Високог савета судства изложи своје наводе. Одлука сталног састава Високог савета судства донета по приговору мора бити образложена, у складу са чланом 17. став 2. Закона о Високом савету судства.

Против одлуке сталног састава Високог савета судства донете по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, којом се потврђује одлука првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности, судија из става 1. овог члана може изјавити жалбу Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

Члан 6[с2]

(Престао да важи)

Члан 7[с2]

Критеријуме и мерила из члана 5. став 1. овог закона, донеће стални састав Високог савета судства у року од 15 дана од дана избора чланова сталног састава Високог савета судства из реда судија.

Члан 8[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2013)

Члан 34[с3]

Судије Вишег прекршајног суда настављају рад као судије Прекршајног апелационог суда од 1. јануара 2014. године.

Члан 35[с3]

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 6. Закона о изменама и допунама Закона о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 101/10 и 8/12 – УС).

Члан 36[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 3, 15. и 17, које почињу да се примењују од 1. јануара 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 117/2014)

Члан 2[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 40/2015)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 2[с6]

Високи савет судства дужан је да пропише програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 3[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. септембра 2016. године.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – други закон, 18/2005 – други закон, 85/2012, 45/2013 – други закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 – други закон)

Први део

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

(1) Овим законом одређују се правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по овоме или другом закону решавају у ванпарничном поступку.

(2) Одредбе овог закона примењују се и у другим правним стварима из надлежности судова за које законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку, ако се не односе на заштиту повређеног или угроженог права нити се због учесника у поступку могу применити одредбе Закона о парничном поступку.

Члан 2

(1) Ванпарнични поступак покреће се предлогом физичког или правног лица, као и предлогом органа одређеног овим или другим законом.

(2) Ванпарнични поступак суд покреће по службеној дужности у случајевима и под условима одређеним овим или другим законом.

(3) Ако поступак није покренуо орган који је законом овлашћен да покреће поступак, суд ће га без одлагања обавестити да је поступак покренут на предлог овлашћеног лица. Суд може овлашћеном органу одредити рок за пријављивање учешћа у поступку и до истека тог рока застати са поступком ако је то потребно ради заштите учесника у поступку или ради заштите друштвених интереса.

Члан 3

(1) Учесник у ванпарничном поступку је лице које је поступак покренуло, лице о чијим се правима или правним интересима одлучује у поступку, као и органи који учествују у поступку на основу законског овлашћења да поступак покреће, без обзира да ли је поступак покренуо или је касније ступио у поступак.

(2) Предлагач у смислу овог закона је лице, односно орган по чијем предлогу је поступак покренут, а противник предлагача је лице према коме се право или правни интерес предлагача остварује.

(3) Својство учесника у поступку, с правним дејством у одређеној правној ствари, суд може изузетно признати и оним облицима удруживања који немају својство правног лица и за која није посебним прописима одређено да могу бити учесници у ванпарничном поступку ако испуњавају услове предвиђене одредбама Закона о парничном поступку, и ако се предмет ванпарничне ствари непосредно на њих односи.

Члан 4

(1) У ванпарничном поступку суд по службеној дужности посебно води рачуна и предузима мере ради заштите права и правних интереса малолетника о којима се родитељи не старају, као и других лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса.

(2) Кад се у поступку одлучује о правима и правним интересима малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће обавестити орган старатељства о покретању поступка, позивати га на рочишта и достављати му поднеске учесника и одлуке против којих је дозвољен правни лек, без обзира да ли орган старатељства учествује у поступку.

(3) Кад сматра да је то потребно, суд ће позвати орган старатељства да учествује у поступку и одредити му рок у коме може пријавити своје учешће. Док не истекне овај рок суд ће застати са поступком, али орган старатељства може своје право да учествује у поступку користити и после протека тог рока.

Члан 5

Орган старатељства који учествује у поступку, и кад законом није овлашћен да покреће поступак, овлашћен је да предузима све радње у поступку ради заштите права и правних интереса малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, а нарочито да износи чињенице које учесници нису навели да предлаже извођења доказа и да изјављују правне лекове.

Члан 6

У ванпарничном поступку суд може поставити привременог заступника сваком учеснику у поступку кад за то постоје услови предвиђени одредбама Закона о парничном поступку.

Члан 7

Суд може дозволити да учесник, који нема пословне способности, поред радњи на које је законом овлашћен, ради остварења својих права и правних интереса, предузима и друге радње у поступку, ако сматра да је у стању да схвати значење и правне последице тих радњи.

Члан 8

(1) У ванпарничним стварима које се односе на лично стање учесника (статусне ствари), као и у другим ванпарничним стварима које се односе на права и правне интересе са којима учесници не могу располагати, они се у поступку пред судом не могу одрећи свог захтева, признати захтев противника, нити закључити судско поравнање.

(2) У поступку из става 1 овог члана суд може да утврђује и чињенице које учесници нису изнели, као и чињенице које међу учесницима нису спорне, ако су важне за доношење одлуке.

Члан 9

У поступку у коме се одлучује о статусним стварима јавност је искључена.

Члан 10

У ванпарничном поступку нема мировања поступка.

Члан 11

(1) Суд одлучује о захтевима учесника на основу расправе на рочишту само у случајевима кад је то овим или другим законом одређено, или кад оцени да је одржавање рочишта потребно ради разјашњења или утврђивања одлучних чињеница или сматра да је због других разлога одржавање рочишта целисходно.

(2) Изостанак појединих учесника са рочишта не спречава суд да даље поступа, ако у појединим случајевима законом није друкчије одређено.

(3) Саслушање учесника у поступку може се извршити и у одсуству других учесника.

(4) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права одлука се увек доноси на основу расправе на рочишту.

Члан 12

(1) Предлог за покретање ванпарничног поступка може се повући до доношења првостепене одлуке. Предлог поднет од више лица повлачи се њиховом сагласном изјавом, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Предлог се може повући и доцније све док поступак није правноснажно завршен, ако се тиме не вређају права других учесника на које се одлука односи или ако остали учесници на то пристану.

(3) Ако је предлог повучен после доношења првостепене одлуке, првостепени суд ће одлуку укинути.

(4) Сматраће се да је предлог повучен кад предлагач не дође на рочиште или се не одазове на позив суда ради саслушања, ако је био уредно позван, а не постоје опште познате околности које су га спречиле да дође у суд. Оправдане разлоге изостанка суд може уважити и без изјашњавања осталих учесника све док им не упути обавештење о повлачењу предлога.

(5) У случајевима из ст. 1 и 4 овог члана, други учесници који су законом овлашћени да покрену поступак могу предложити да се поступак настави. Предлог за настављање поступка може се поднети у року од 15 дана од дана пријема обавештења о повлачењу предлога.

Члан 13

(1) У статусним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју има пребивалиште лице у чијем интересу се поступак води, а ако нема пребивалиште, суд на чијем подручју то лице има боравиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У другим ванпарничним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(3) Кад се ванпарнична ствар односи на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност, а ако се непокретност налази на подручју више судова надлежан је сваки од тих судова.

Члан 14

(1) У ванпарничном поступку суд се може по службеној дужности огласити месно ненадлежан најкасније на првом рочишту, а ако рочиште није одржано, до предузимања прве радње коју је учесник предузео по позиву суда.

(2) Ако се у току поступка измене околности на којима је заснована месна надлежност суда, суд који води поступак може предмет уступити суду који је према измењеним околностима месно надлежан, ако је очигледно да ће се пред тим судом поступак лакше спровести, или ако је то у интересу лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Кад се предмет уступа другом суду у интересу лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће пре уступања предмета позвати орган старатељства да у одређеном року да своје мишљење о целисходности уступања. Ако орган старатељства у остављеном року не достави мишљење, суд ће поступити према околностима случаја, водећи рачуна о интересима лица под посебном друштвеном заштитом.

Члан 15

Учесници могу споразумом мењати месну надлежност суда само кад је то за поједине ванпарничне ствари овим или другим законом дозвољено.

Члан 16

(1) До доношења одлуке о главној ствари суд ће посебном одлуком обуставити ванпарнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима парничног поступка. Поступак ће се по правноснажности те одлуке спровести по правилима парничног поступка пред надлежним судом.

(2) Радње које је спровео ванпарнични суд (увиђај, вештачење, саслушање сведока и др.) поново ће се извести, ако је при њиховом ранијем извођењу учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка.

Члан 17

(1) У ванпарничном поступку у првом степену поступа судија појединац, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права првостепени суд одлучује у већу састављеном од једног судије и двојице судија поротника.

(3) Поједине радње у поступку може да преузима судијски помоћник у суду кад је то овим или другим законом одређено. Записник о тим радњама потписују судијски помоћник и записничар који је саставио записник.

Члан 18

(1) У ванпарничном поступку одлуке се доносе у облику решења.

(2) Решење против кога је дозвољена посебна жалба и решење другостепеног суда, мора бити образложено.

Члан 19

Жалба против решења донесеног у првом степену може се изјавити у року од 15 дана од дана достављања преписа решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 20

(1) Жалба задржава извршење решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено, или ако суд друкчије не одлучи.

(2) Суд може из важних разлога одлучити да жалба не задржава извршење решења.

(3) У случају из става 2 овог члана, кад је потребно да се заштите права малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом, суд може по службеној дужности, а ради заштите права других учесника по њиховом предлогу, одредити да се положи обезбеђење у готовом новцу. Кад то посебне околности случаја захтевају давање обезбеђења може се одредити и у другом облику.

Члан 21

(1) Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу.

(2) Ако првостепени суд не преиначи, односно не укине своје решење, жалбу, заједно са списима, доставиће другостепеном суду на решавање без обзира да ли је жалба поднесена у законом одређеном року.

(3) Другостепени суд може из важних разлога одлучити и о неблаговремено поднесеној жалби, ако се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу.

Члан 22

(1) Кад одлука суда зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган (претходно питање), суд може сам решити то питање, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у ванпарничном поступку у коме је то питање решено.

Члан 23

(1) Ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Суд ће упутити на парницу, односно на поступак пред управним органом оног учесника чије право сматра мање вероватним, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 24

(1) Ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана, покрене парницу, односно поступак пред управним органом ванпарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка.

(2) Ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу, односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу, односно на поступак пред управним органом.

Члан 25

(1) Кад се решењем суда мења лични или породични статус учесника или његова права и дужности, правне последице решења настају кад оно постане правноснажно.

(2) Суд може одлучити да правне последице решења настају пре правноснажности, ако је то потребно ради заштите малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Правноснажно решење којим се мења лични или породични статус учесника без одлагања се доставља матичару надлежном за вођење матичне књиге рођених за то лице.

Члан 26

Правноснажност решења, донесеног у ванпарничном поступку, не спречава учеснике да свој захтев о коме је решењем одлучено остварују у парници или у поступку пред управним органом, кад им је то право признато овим или другим законом.

Члан 27

(1) У поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право против правноснажног решења другостепеног суда ревизија је дозвољена ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 28

(1) О трошковима поступка у статусним стварима суд одлучује слободно, водећи рачуна о околностима случаја и о исходу поступка, с тим што се у погледу трошкова поступка који су проузроковани учешћем органа старатељства у поступку примењују одредбе Закона о парничном поступку о трошковима поступка у коме јавни тужилац учествује као странка.

(2) У ванпарничним стварима које се односе на имовинска права учесника, учесници сносе трошкове на једнаке делове, али ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у имовинском праву о коме се одлучује суд ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова сносити сваки од учесника.

(3) У ванпарничним стварима из става 2 овог члана суд може одлучити да све трошкове поступка сноси учесник у чијем интересу се поступак води, односно учесник који је искључиво својим понашањем дао повод за покретање поступка.

Члан 29

(1) По предлогу за понављање поступка претходно ће се поступити као по неблаговремено поднесеној жалби, ако постоје услови из члана 21 овог закона да другостепени суд одлучи и о основаности неблаговремено поднесене жалбе. Уколико другостепени суд нађе да ти услови не постоје вратиће предмет првостепеном суду ради поступања по предлогу.

(2) Против решења којим је поступак правноснажно завршен, предлог за понављање поступка не може се поднети ако је учеснику овим или другим законом признато право да свој захтев о коме је решењем одлучено остварује у парници или у поступку пред управним органом.

Члан 30

(1) По одредбама првог дела овог закона поступа се у свим питањима која посебним поступцима садржаним у овом закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања.

(2) У ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 30а

(1) Суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка за који је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени овим законом.

(2) Суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступака у статусним и породичним стварима, спровођење поступка за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, вођење јавних књига и регистара за које је законом предвиђено да их води суд, састављање исправа за које је овим или посебним законом предвиђена искључива надлежност суда и спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе.

(3) Суд одлучује о целисходности поверавања јавном бележнику да спроводи поједине поступке и да предузима поједине процесне радње из судске надлежности.

Члан 30б

(1) Решење којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње доноси судија којем је додељен предмет.

(2) Против решења којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње није дозвољена жалба.

Члан 30в

(1) Решење о одређивању јавног бележника којем се упућује поверени предмет доноси председник суда, који је по закону надлежан да спроведе поступак, односно да предузме поједину процесну радњу.

(2) Предмет се може упутити јавном бележнику чије се службено седиште налази на подручју тог суда.

(3) Ако на подручју суда службено седиште има више јавних бележника, суд је дужан да им предмете додељује равномерно, према азбучном реду њихових презимена.

(4) Ако је неки јавни бележник променио презиме или ако је принцип азбучног реда нарушен зато што је јавни бележник оправдано одбио да прихвати поверени посао, први следећи предмет поверава се оном јавном бележнику којем је додељено најмање предмета.

Члан 30г

(1) Јавни бележник је дужан да прихвати посао који му је поверен.

(2) Јавни бележник може одбити да спроведе поступак који му је поверен, односно да предузме процесну радњу која му је поверена када постоји разлог за његово искључење, односно изузеће или нека друга околност која га објективно спречава да прихвати поверени посао.

(3) О оправданости разлога за одбијање повереног посла одлучује суд који је донео решење о поверавању посла.

(4) Ако суд процени да постоји оправдан разлог за одбијање повереног посла, наређује јавном бележнику да врати списе предмета који му је поверен у року од седам дана.

Члан 30д

(1) Јавни бележник је дужан да поступа по правилима која важе за поступак који му је поверен.

(2) Постојање разлога за искључење, односно изузеће јавног бележника и његова дужност да чува службену тајну цене се према правилима поступка чије спровођење му је поверено.

(3) Приликом спровођења поступка, односно процесне радње која му је поверена јавни бележник је овлашћен да прибавља потребне податке и исправе од других надлежних органа, а поднесци којима то тражи ослобођени су плаћања такса.

Члан 30ђ

(1) Решењем којим поверава јавном бележнику спровођење поступка или предузимање процесне радње суд одређује рок у којем мора обавити поверени посао.

(2) Ако јавни бележник не може да обави поверен посао у остављеном року дужан је да о томе без одлагања обавести суд и учеснике.

(3) Обавештење мора да садржи разлоге због којих поверени посао не може да се обави у остављеном року.

(4) Пошто прими обавештење, суд доноси одлуку да јавном бележнику остави накнадни рок за обављање повереног посла, да посао повери другом јавном бележнику или да сам спроведе поступак, односно поједину процесну радњу.

Члан 30е

(1) Суд који је јавном бележнику поверио спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње врши надзор над његовим радом.

(2) На захтев суда који му је поверио посао јавни бележник је дужан да му преда на увид све списе предмета и поднесе писмени извештај о свом раду.

Члан 30ж

(1) Суд доноси решење о одузимању повереног посла јавном бележнику који ради на штету странака, ствара им сувишне трошкове, неоправдано одуговлачи поступак или када то налажу други оправдани разлози.

(2) Против решења о одузимању повереног посла није дозвољена жалба.

(3) Решењем о одузимању повереног посла суд наређује јавном бележнику да прекине сваки рад на предмету и да му достави све списе предмета.

(4) Решење о одузимању повереног посла суд доставља: јавном бележнику, учесницима у поступку, дисциплинском тужиоцу Јавнобележничке коморе и министру надлежном за послове правосуђа.

Члан 30з

Решење које је јавни бележник донео као повереник суда може се нападати правним лековима под истим условима и по истим правилима као да га је донео суд.

Члан 30и****

(Престао да важи)

Други део

ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

И УРЕЂЕЊЕ ЛИЧНИХ СТАЊА

Глава прва

ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Члан 31

(1) У овом поступку суд испитује да ли су се стекли законски услови за лишење пословне способности пунолетног лица, одлучује о мери лишења пословне способности, одређује време за које ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере и одлучује о враћању пословне способности када престану разлози за лишење пословне способности.

(2) Поступак за лишење, као и поступак за враћање пословне способности хитан је.

Члан 32

(1) Поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, као и на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности.

(2) Поступак се покреће и по предлогу деде, бабе, брата, сестре, као и унука, ако са тим лицем живе у породичној заједници.

(3) Предлог за покретање поступка може да стави и само лице које треба лишити пословне способности, ако може да схвати значење и правне последице свог предлога.

Члан 33

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо орган старатељства, предлог мора да садржи и податке из којих произилази овлашћење за покретање поступка.

Члан 34

(1) Ако лице, према којем је покренут поступак за лишење пословне способности, има непокретну имовину, суд ће без одлагања известити орган који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ради забележбе поступка.

(2) О покретању поступка обавештава се и матичар који води матичну књигу рођених за то лице.

Члан 35

(1) У овом поступку суд одлучује на основу расправе на рочишту.

(2) На рочиште се позивају, поред органа старатељства, лице према коме се поступак води, његов старалац, односно привремени заступник и предлагач.

Члан 36

(1) Суд ће лично саслушати лице према коме се поступак води, а ако се исто налази у здравственој установи, саслушаће се обавезно у тој установи, где ће се одржати и рочиште.

(2) Суд уважава мишљење и ставове лица према коме се поступак води, у мери у којој је то могуће с обзиром на стање његовог менталног здравља.

(3) Суд може одустати од саслушања лица према коме се поступак води, само ако би то могло да буде штетно по његово здравље или ако саслушање уопште није могуће с обзиром на душевно или физичко стање тог лица.

Члан 37

Суд је дужан да саслуша стараоца, односно привременог заступника, предлагача и друга лица која могу да дају потребна обавештења о животу и о понашању лица према коме се поступак води и о другим важним околностима. По потреби, суд ће податке о тим чињеницама прибавити од правних и других лица, која тим подацима располажу.

Члан 38

(1) Лице према коме се поступак за лишење пословне способности води мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности, који ће дати налаз и мишљење о стању менталног здравља и способности тог лица за расуђивање.

(2) Вештачење се врши у присуству судије, сем када се обавља у стационарној здравственој установи.

(3) Суд може решењем одредити да лице према коме се води поступак, привремено али најдуже 30 дана, буде смештено у одговарајућу здравствену установу, ако је то по мишљењу лекара неопходно да се утврди стање његовог менталног здравља, осим ако би тиме могле наступити штетне последице по његово здравље.

Члан 39

(1) Против решења о смештају у здравствену установу могу изјавити жалбу лице према коме се поступак води и његов старалац, односно привремени заступник у року од три дана од достављања преписа решења.

(2) Лице према коме се поступак води може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља.

(3) Жалба задржава извршење решења, ако суд из оправданих разлога, другачије не одлучи.

(4) Суд ће жалбу са списима без одлагања доставити другостепеном суду, који је дужан одлучити у року од три дана од дана пријема жалбе.

Члан 40

(1) Кад нађе да постоје услови за лишење пословне способности, суд ће лице према коме се поступак води лишити пословне способности потпуно или делимично.

(2) У решењу којим је одлучио о лишењу пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(3) У решењу којим се лице делимично лишава пословне способности, суд је дужан да на основу резултата медицинског вештачења одреди врсту послова које то лице може самостално предузимати поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 40а

(1) Против решења о лишењу пословне способности, лице које је лишено пословне способности може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља у року од осам дана од дана када му је решење достављено.

(2) Другостепени суд је дужан да о жалби одлучи у року од осам дана од дана када му је жалба достављена.

Члан 41

(1) Суд може одложити доношење решења о делимичном лишењу пословне способности због злоупотребе алкохола или других опојних средстава, ако се основано може очекивати да ће се лице, према коме се води поступак, уздржати од злоупотребе алкохола или других опојних средстава.

(2) Суд ће одложити доношење решења из става 1 овог члана ако се то лице по својој иницијативи или по предлогу суда подвргне лечењу у одређеној здравственој установи.

(3) Суд може да одложи доношење решења о лишењу пословне способности за време од шест до 12 месеци.

(4) Решење може да се опозове ако лице прекине лечење или буде отпуштено из здравствене установе због нарушавања реда.

Члан 42

(1) Када истекне време проверавања, суд по службеној дужности испитује да ли и даље постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако утврди да и даље постоје разлози за лишење пословне способности суд доноси решење којим утврђује да не постоје услови за враћање пословне способности.

(3) У решењу којим је утврдио да не постоје услови за враћање пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(4) Ако утврди да су престали разлози због којих је лице лишено пословне способности, суд доноси решење о враћању пословне способности.

Члан 42а

(1) Ако утврди да се стање менталног здравља лица потпуно лишеног пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд одређује делимично лишење пословне способности.

(2) Ако утврди да се стање менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности погоршало тако да су се стекли законски услови за потпуно лишење пословне способности, суд одређује потпуно лишење пословне способности.

(3) Суд је дужан да, у складу са утврђеним променама стања менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности, повећа, односно смањи обим послова које оно може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 42б

(1) Суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона, доноси решење о враћању пословне способности пре него што истекне време проверавања ако утврди да више не постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је потпуно лишено пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона одређује делимично лишење пословне способности.

(3) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је делимично лишено пословне способности променило, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона доноси решење којим повећава, односно смањује обим послова које лице делимично лишено пословне способности може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 43

У поступку враћања пословне способности сходно се примењују одредбе ове Главе о лишењу способности.

Члан 44

Правноснажно решење о лишењу, као и решење о враћању пословне способности, суд ће доставити матичару ради уписа у матичну књигу рођених за то лице, органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ако лице на које се решење односи има непокретност, као и органу старатељства.

Чл. 45-55***

(Престало да важи)

Глава трећа

ПРОГЛАШЕЊЕ НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО И ДОКАЗИВАЊЕ СМРТИ

Члан 56

У овом поступку суд одлучује о проглашењу несталог лица за умрло и утврђује смрт лица за које о чињеници смрти нема доказа предвиђених законом.

Члан 57

(1) За умрло може се огласити лице:

а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;

б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;

в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;

г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.

(2) Рокови из тач. а) и б) рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив.

Члан 58

Предлог за проглашење несталог лица за умрло може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац.

Члан 59

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којим се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо јавни тужилац, предлог мора да садржи и податке из којих произилазе правни интерес предлагача за проглашење несталог лица за умрло.

Члан 60

(1) Суд, по пријему предлога, на погодан начин проверава да ли су испуњене основне претпоставке за покретање поступка. Ако на основу података у предлогу или извршене провере оцени да су те претпоставке испуњене, одредиће несталом лицу стараоца и о томе обавестити орган старатељства или ће позвати орган старатељства да му у одређеном року постави стараоца за заступање у поступку.

(2) Старалац је дужан да прикупља доказе о нестанку односно животу несталог лица и да их предлаже суду, а и сам суд ће по службеној дужности прибавити и извести доказе ради утврђивања чињенице да ли је нестало лице и кад умрло или је у животу.

Члан 61

(1) Ако суд оцени да су испуњене основне претпоставке за покретање поступка, издаје оглас у коме ће навести битне околности случаја, позвати нестало лице, као и сваког другог ко ма шта зна о његовом животу да то без одлагања јави суду, и указати да ће суд по истеку три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије” одлучити о предлогу.

(2) Оглас се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и на огласној табли суда, а објавиће се на уобичајен начин и у месту у коме је нестало лице имало своје последње пребивалиште, односно боравиште.

Члан 62

Ако предлагач по налогу суда у одређеном року не положи износ потребан за објављивање огласа сматраће се да је предлог повучен, осим ако је предлог поднео јавни тужилац.

Члан 63

(1) По протеку рока од три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако се нестали не јави и нема трага да је у животу, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и стараоца несталог лица и извешће потребне доказе.

(2) Ако утврди да је испуњен неки од услова из члана 57 овог закона и да резултати целокупног поступка поуздано указују да нестало лице није живо, суд ће донети решење којим ће прогласити да је то лице умрло.

Члан 64

(1) У решењу којим се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог.

(2) Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57 овог закона.

Члан 65

Правноснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло доставиће се матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, суду надлежном за вођење оставинског поступка, органу старатељства и органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ако је лице проглашено за умрло имало непокретности.

Члан 66

Ако се лице проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, пошто утврди његов идентитет, без даљег поступка своје решење о проглашењу тог лица за умрло укинути.

Члан 67

(1) Ако по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло суд на било који начин сазна да је нестало лице живо, по службеној дужности покренуће и спровести поступак ради укидања тог решења.

(2) Суд ће овај поступак спровести и по предлогу органа и лица из члана 58 овог закона.

Члан 68

Ако се по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло сазна да је нестало лице умрло неког другог дана, а не оног који се по решењу има сматрати као дан смрти, суд ће на предлог сваког лица које има непосредни правни интерес и јавног тужиоца спровести поступак и у погледу датума смрти изменити своје раније решење.

Члан 69

(1) О покретању поступка за укидање или измену решења о проглашењу несталог лица за умрло, суд ће обавестити надлежни орган старатељства и оставински суд пред којим је у току поступак расправљања заоставштине тог лица.

(2) Ако је заоставштина правноснажно расправљена, а обухватала је и непокретности, суд ће наредити забележбу поступка за укидање, односно измену решења о проглашењу несталог лица за умрло у земљишној или другој јавној књизи о евиденцији непокретности.

(3) Кад суд на основу изведених доказа одбије предлог за укидање, односно измену донетог решења о проглашењу несталог лица за умрло, обавестиће о томе надлежни орган старатељства, суд који расправља заоставштину и орган који води земљишну, односно другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ради брисања извршене забележбе поступка.

Члан 70

Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица.

Члан 71

У поступку за доказивање смрти сходно ће се применити одредбе ове главе о проглашењу несталог лица за умрло, с тим што огласни рок не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана.

Глава трећа а

УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА

Члан 71а

(1) Лице које није уписано у матичну књигу рођених, а време и место свог рођења не може да докаже на начин предвиђен прописима којима се уређује вођење матичних књига, може суду поднети предлог за утврђивање времена и места рођења (доказивање рођења).

(2) Поред лица чије се рођење доказује, поступак за утврђивање времена и места рођења може покренути свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и орган старатељства.

Члан 71б

За утврђивање времена и места рођења месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

Члан 71в

(1) Предлог за утврђивање времена и места рођења мора да садржи податке о имену и презимену лица чије се рођење доказује, његовом полу, времену и месту његовог рођења ако је познато, као и доказе којима се те чињенице могу утврдити или учинити вероватним.

(2) Ако постоје, у предлогу за утврђивање времена и места рођења треба навести и друге чињенице које могу олакшати суду да утврди време и место рођења (подаци о родитељима и другим блиским сродницима лица чије се рођење доказује, његовом супружнику, школовању, запослењу, промени боравишта и сл.).

(3) Предлог за утврђивање времена и места рођења који није поднело лице чије се рођење доказује, нити орган старатељства, мора да садржи чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71г

(1) Пошто прими предлог за утврђивање времена и места рођења, суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује да провере да ли у њиховим евиденцијама постоје подаци о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује и да о томе доставе извештај у року који не може бити дужи од 30 дана.

(2) Ако процени да је то целисходно, суд налаже и другим органима и установама које воде евиденције о физичким лицима да му пруже потребна обавештења.

(3) Ако суду не буде достављен извештај у остављеном року, сматра се да о лицу чије се рођење доказује нема података у евиденцијама органа којима је наложено да изврше проверу.

(4) Ако има наговештаја да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, суд доноси решење о застоју поступка док не прибави потребна обавештења од надлежних органа стране државе у складу с правилима о међународној правној помоћи.

Члан 71д

(1) Пошто прими извештај, односно кад протекне рок за достављање извештаја, суд заказује рочиште на које позива предлагача и лице чије се рођење доказује и изводи потребне доказе.

(2) Да би утврдио време и место рођења лицу чије се рођење доказује суд мора да саслуша најмање два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу с фотографијом.

(3) Суд може одредити да лекар одговарајуће специјалности прегледа лице чије се рођење доказује и дâ налаз и мишљење о његовој старости.

Члан 71ђ

Решење којим се утврђује време и место рођења садржи: име и презиме лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке о његовим родитељима ако су познати.

Члан 71е

Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење доказује, сматра се да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часова оне године за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно година његовог рођења.

Члан 71ж

Ако суд не може да утврди где је рођено лице чије се рођење доказује, као место рођења сматра се седиште града, односно општине за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно место рођења, а ако се место рођења не може утврдити на такав начин, сматра се да је лице чије се рођење доказује рођено у месту где је нађено, односно где је имало боравиште у време подношења предлога за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71з

(1) Решење о времену и месту рођења суд је дужан да донесе у року од 90 дана од дана подношења предлога, а тај рок може бити продужен највише за 60 дана само ако је донето решење о застоју поступка зато што су постојали наговештаји да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави.

(2) Против решења о времену и месту рођења може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања.

(3) О жалби на решење о времену и месту рођења веће вишег суда одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Члан 71и

У поступку за утврђивање времена и места рођења предлагач је ослобођен плаћања такса и других трошкова поступка, а трошкови вештачења у том поступку исплаћују се из средстава суда.

Члан 71ј

Правноснажно решење о времену и месту рођења првостепени суд доставља надлежном матичару у року од осам дана од дана правноснажности, ради уписа чињенице рођења у матичну књигу рођених.

Члан 71к

(1) Правноснажност решења о времену и месту рођења не утиче на право овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични статус лица чије је рођење доказано.

(2) Орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије није везан правноснажним решењем о времену и месту рођења.

Члан 71л

(1) Ако се накнадно утврди да је лице чије се рођење доказује већ уписано у матичну књигу рођених, суд који је донео решење о времену и месту рођења по службеној дужности покреће и спроводи поступак ради стављања ван снаге тог решења.

(2) Правноснажно решење о стављању ван снаге решења о времену и месту рођења првостепени суд у року од осам дана од дана правноснажности доставља надлежном матичару.

Члан 71љ

Ако учесник у поступку за утврђивање времена и места рођења сазна за нове чињенице или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло другачије да се утврди време и место рођења, или постоје други услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се понављати поступак за утврђивање времена и места рођења, већ учесник своја права може да оствари у парничном поступку.

ИИ УРЕЂЕЊЕ ПОРОДИЧНОГ ОДНОСА

Глава четврта

ПРОДУЖЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Члан 72

(1) У овом поступку суд одлучује о продужењу родитељског права после пунолетства детета, кад за то постоје законом одређени разлози.

(2) Поступак за продужење родитељског права је хитан, а покреће се на предлог законом овлашћених лица, односно органа.

(3) Дете у поступку заступа посебан старалац, одређен од суда или органа старатељства.

Члан 73

(1) У овом поступку суд по службеној дужности испитује да ли су се стекли законски услови за продужење родитељског права, одређује време после којег се проверава да ли и даље постоје разлози за трајање изречене мере и одлучује о престанку продуженог родитељског права.

(2) Одлука о предлогу за продужење родитељског права доноси се на основу расправе на рочишту на које се позивају: орган старатељства, дете, старалац детета и његови родитељи, без обзира да ли су они покренули поступак. Родитељи се у том поступку обавезно саслушавају, а орган старатељства дужан је да да мишљење о целисходности продужења родитељског права.

(3) Душевно стање и способност детета утврђује се на начин одређен у члану 38 овог закона.

Члан 74

Одредбе овог закона о лишењу и враћању пословне способности сходно се примењују на поступак за продужење родитељског права, поступак који суд спроводи када истекне време проверавања, као и на поступак по предлогу законом овлашћених лица и органа за доношење решења о престанку продуженог родитељског права, уколико овим или другим законом није друкчије одређено.

Чл. 75-78**

(Престало да важи)

Глава шеста

ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТУПАЊЕ У БРАК

Члан 79

У овом поступку суд одлучује о дозволи за закључење брака између одређених лица кад се због законом прописаних услова пуноважан брак између њих може закључити само на основу дозволе суда.

Члан 80

(1) Поступак се покреће предлогом лица које не испуњава законом прописани услов за закључење пуноважног брака, а кад ни једно од лица која желе да закључе брак не испуњава прописани услов, поступак се покреће њиховим заједничким предлогом.

(2) За поступање по предлогу месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, а по заједничком предлогу суд на чијем подручју један од предлагача има пребивалиште или боравиште.

Члан 81

Предлог мора да садржи личне податке о лицима која желе да закључе брак, чињенице на којима се заснива и доказе о тим чињеницама. Ако је предлагач малолетан, предлог мора да садржи и податке о његовим родитељима.

Члан 82

(1) Кад је предлог поднело малолетно лице, суд ће на погодан начин испитати све околности које су од значаја за утврђење да ли постоји слободна воља и жеља малолетника да закључи брак, као и да ли је малолетно лице достигло телесну и душевну зрелост потребну за вршење права и дужности у браку.

(2) Суд ће прибавити мишљење здравствене установе, оствариће одговарајућу сарадњу са органом старатељства, саслушаће подносиоца предлога, његове родитеље или стараоца, лице са којим малолетник намерава да закључи брак, а по потреби може да изведе и друге доказе и прибави друге податке. Ако оцени да је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница суд ће све или поједине доказе извести на рочишту. Неће се саслушати родитељ који је лишен родитељског права, а суд ће по слободној оцени одлучити да ли ће саслушати родитеља који без оправданих разлога не врши родитељско право.

(3) Суд ће, по правилу, саслушати малолетника без присуства осталих учесника.

(4) Суд је дужан да испита и лична својства, имовно стање и друге битне околности које се односе на лице са којим малолетник жели да закључи брак.

(5) По заједничком предлогу пунолетних лица, сродника по тазбини, односно усвојиоца и усвојеника, суд ће на погодан начин испитати оправданост предлога водећи рачуна о остваривању циљева брака и о заштити породице. Кад су заједнички предлог поднели усвојилац и усвојеник, суд ће претходно прибавити мишљење органа старатељства.

Члан 83

У решењу којим се дозвољава закључење брака суд ће навести лична имена лица између којих се дозвољава закључење брака.

Члан 84

Против решења којим се одбија предлог да се малолетном лицу дозволи закључење брака жалбу може да изјави само малолетник, и кад је поступак покренут заједничким предлогом.

Члан 85

(1) Заједнички предлог за дозволу за ступање у брак предлагачи могу да повуку до правноснажности решења.

(2) Сматраће се да је предлог повучен и кад од предлога одустане један од предлагача.

Члан 86

Против правноснажног решења другостепеног суда, донесеног у овом поступку, ревизија није дозвољена.

ИИИ ПОСТУПЦИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ИМОВИНСКИХ ОДНОСА

Глава седма

РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

1. Опште одредбе

Члан 87

У поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима.

Члан 88

(1) За расправљање заоставштине месно је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште, односно боравиште (оставински суд).

(2) Ако оставилац у време смрти није имао ни пребивалиште ни боравиште на територији Републике Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине.

Члан 89

(1) Поступак се покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло.

Члан 90

У поступку за расправљање заоставштине све изјаве и предлоге учесника, изузев изјава о одрицању од наслеђа, могу узимати на записник и судијски помоћници.

Члан 91

(1) Привремене мере за обезбеђивање заоставштине може наредити суд на чијем је подручју оставилац умро, као и суд на чијем се подручју налази имовина оставиоца.

(2) Ако су решењем одређене мере за обезбеђење заоставштине, а услед одлагања изазваних жалбом постоји опасност да се извршење ових мера осујети, суд ће одлучити да жалба не задржава извршење.

2. Претходне радње

Члан 92

(1) Кад је неко лице умрло или је проглашено за умрло, матичар који је надлежан да изврши упис смрти у матичну књигу умрлих дужан је да у року од 30 дана по извршеном упису достави оставинском суду извод из матичне књиге умрлих.

(2) Када прими извод из матичне књиге умрлих, оставински суд доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу.

(3) Састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравиште оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налази заоставштина или њен претежан део.

(4) Јавни бележник је дужан да потпуну смртовницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решења којим му је поверено да саставља смртовницу.

(5) Ако јавни бележник није у могућности да прибави податке за састављање смртовнице, оставинском суду доставља смртовницу само са оним подацима којима располаже, износи разлоге због којих није могао да сачини потпуну смртовницу и наводи податке који би могли да послуже суду за проналажење наследника и имовине умрлог.

Члан 93

(1) Смртовница се саставља на основу података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу.

(2) Смртовница се саставља и у случају кад умрли није оставио никакве имовине.

Члан 94

(1) Ако је оставинском суду достављена непотпуна смртовница, суд може, према околностима, одлучити да сам састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда.

(2) Суд може, кад је то целисходно, сам саставити смртовницу и кад је изводом из матичне књиге умрлих или другом јавном исправом доказана смрт неког лица или његово проглашење за умрло.

Члан 95

(1) У смртовницу се уносе ови подаци: лично име умрлог, лично име једног од његових родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; дан, месец и година, место и по могућности час смрти; место у коме је умрли имао пребивалиште, односно боравиште; лично име, датум рођења, занимање, пребивалиште, односно боравиште супружника умрлог и брачне, ванбрачне и усвојене деце; лично име, датум рођења и пребивалиште, односно боравиште осталих сродника који би могли бити позвани на наслеђе на основу закона, као и лица која су позвана на наслеђе на основу тестамента; приближна вредност непокретне имовине и посебно приближна вредност покретне имовине умрлог.

(2) По могућности, у смртовници ће се навести: место где се налази имовина коју је умрли оставио; да ли има имовине за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи; да ли има готовог новца, хартија од вредности, драгоцености, штедних књижица или неких других важних исправа; да ли је умрли оставио дугова и колико; да ли је оставио писмени тестамент или уговор о доживотном издржавању или споразум о уступању или расподели имовине за живота и где се они налазе, а ако је умрли направио усмени тестамент онда лично име, занимање и боравиште сведока пред којим је усмени тестамент сачињен.

(3) У смртовници ће се посебно нагласити да ли се очекује рођење детета умрлог и да ли његова деца и супружник имају стараоца.

(4) Ако је пре оставиоца умро његов супружник, или које његово дете, или које друго лице које би могло бити позвано на наслеђе, у смртовници ће се назначити датум и место њихове смрти.

Члан 96

(1) Попис и процену имовине умрлог врши јавни бележник на основу одлуке суда.

(2) Приликом састављања смртовнице јавни бележник врши попис и процену заоставштине и без одлуке суда ако то тражи наследник или легатар.

(3) Суд доноси одлуку о попису и процени кад то захтевају наследници, легатари или повериоци умрлог.

(4) Суд по службеној дужности доноси одлуку о попису и процени када се не зна за наследнике или за њихово боравиште, кад су наследници лица која услед малолетства, душевне болести или других околности нису способна да се сама старају о својим пословима, кад заоставштину треба да наследи Република Србија или у другим оправданим случајевима.

Члан 97

(1) Попис ће обухватити: целокупну имовину која је била у поседу умрлог у време смрти, имовину која је припадала умрлом, а која се налази код другог лица са назначењем код кога се налази та имовина и по ком основу, као и имовину коју је држао умрли, а за коју се тврди да није његова својина.

(2) У попису имовине забележиће се потраживања и дугови умрлог.

Члан 98

(1) Покретне ствари пописују се по врсти, роду, броју, мери, тежини или појединачно.

(2) Непокретности се пописују појединачно са назначењем места где се налазе, културе земљишта и земљишно-књижних података, ако су познати.

(3) Када се пописује непокретност, зграда или део зграде која није уписана у јавну књигу, у записник о попису уносе се подаци о катастарској парцели на којој се зграда или део зграде налази и наводе се подаци из исправа којима се доказује ванкњижна својина.

(4) Приликом пописивања имовине истовремено ће се назначити вредност појединих покретних и непокретних ствари које улазе у заоставштину.

Члан 99

(1) Попис и процена врши се у присуству два пунолетна грађанина, а када је то потребно и уз суделовање вештака.

(2) Попису и процени може присуствовати свако заинтересовано лице.

Члан 99а

(1) Јавни бележник је дужан да записник о попису и процени имовине умрлог достави оставинском суду и сваком учеснику у поступку пописа и процене.

(2) Ако јавни бележник није пописао и проценио имовину умрлог, то може да учини судијски помоћник оставинског суда.

Члан 100

(1) Сваки учесник у поступку пописа и процене имовине умрлог може да поднесе приговор на извршени попис и процену у року од осам дана од дана када је примио записник о попису и процени.

(2) Ако учесници приговоре попису или процени имовине, суд може одредити да попис и процену изврши други јавни бележник или судијски помоћник.

(3) Ако попис имовине није извршен, суд може на основу података заинтересованих лица сам утврдити имовину која улази у заоставштину.

Члан 101

Кад се у заоставштини пронађу предмети за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи, са њима ће се после извршеног пописа поступити по тим прописима.

Члан 102

(1) Када постоје околности које налажу нарочиту опрезност, суд на чијем подручју је оставилац умро, суд на чијем подручју се налази заоставштина и јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице доносе по службеној дужности решење да се имовина или њен део предају на чување поузданом лицу, решење да се готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штедне књижице и друге важне исправе предају на чување суду или јавном бележнику на чијем подручју се налазе, као и решење о печаћењу оставиочевог стана, појединих просторија у стану или других просторија које припадају оставиоцу (привремене мере за обезбеђење заоставштине).

(2) Привремене мере за обезбеђење заоставштине посебно се одређују када су наследници непознати или одсутни и када се утврди да ниједан од присутних наследника није способан да управља заоставштином, а нема законског заступника.

(3) Јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице може одредити привремену меру за обезбеђење заоставштине док не преда смртовницу оставинском суду.

(4) Суд који је одредио привремену меру за обезбеђење заоставштине о томе обавештава оставински суд, који може ту меру изменити или ставити ван снаге.

(5) Одлуку којом се дозвољава да се скину печати са оставиочевих просторија може донети само оставински суд.

Члан 103

(1) Када је по овом закону потребно поставити привременог стараоца заоставштине, постављање ће извршити оставински суд.

(2) Пре постављања привременог стараоца суд ће по могућности, затражити мишљење у погледу личности стараоца од лица која су позвана на наслеђе.

Члан 104

Мере за обезбеђивање заоставштине може одредити оставински суд у току целог поступка за расправљање заоставштине.

3. Поступак са тестаментом

Члан 105

Орган који саставља смртовницу провериће да ли је после умрлог остао писмени тестамент или исправа о усменом тестаменту и тестамент који је завешталац оставио доставиће суду заједно са смртовницом.

Члан 106

(1) Кад суд утврди да је лице које је оставило тестамент умрло или да је проглашено за умрло, отвориће његов тестамент без повреде печата, прочитаће га и о томе саставити записник.

(2) Овако ће се поступити без обзира да ли је тестамент по закону пуноважан и без обзира да ли има више тестамената.

(3) Отварање и читање тестамента извршиће се у присуству два пунолетна грађанина, који могу бити и наследници.

(4) Проглашењу тестамента могу присуствовати наследници, легатари и друга заинтересована лица и тражити препис тестамента.

(5) Суд код кога се тестамент нађе или коме буде поднесен отвориће и прочитати тестамент иако је за расправљање заоставштине надлежан други суд или инострани орган.

Члан 107

(1) Записник о проглашењу тестамента садржи: колико је тестамената нађено, који датум носе и где су нађени; ко их је предао суду или састављачу смртовнице; који су сведоци присуствовали отварању и проглашењу тестамента; да ли је тестамент предат отворен или затворен и каквим је печатом био запечаћен и садржину тестамента.

(2) Ако је приликом отварања тестамента примећено да је печат повређен или да је у тестаменту нешто брисано, прецртано и исправљано, или ако се што друго сумњиво нађе мора се и то у записнику навести.

(3) Записник потписује судија записничар и сведоци.

(4) На проглашени тестамент суд ће ставити потврду о његовом проглашењу са назначењем датума проглашења, као и број и датуме осталих пронађених тестамената.

Члан 108

(1) Ако је умрли направио усмени тестамент и о томе постоји исправа коју су сведоци својеручно потписали, суд ће садржину ове исправе прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако такве исправе нема, сведоци пред којима је усмени тестамент изјављен, саслушаће се понаособ о садржини тестамента, а нарочито о околностима од којих зависи његова пуноважност, па ће се записник о саслушању ових сведока прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(3) Ако странка захтева да се сведоци усменог тестамента саслушају под заклетвом, или ако суд нађе да је такво саслушање потребно, одредиће рочиште за саслушање ових сведока, на које ће позвати предлагаче, а остала заинтересована лица само ако се тиме не би одуговлачио поступак.

Члан 109

(1) Ако је писмени тестамент нестао или је уништен независно од оставиочеве воље, а међу заинтересованим лицима нема спора о ранијем постојању тог тестамента, о облику у коме је састављен, о начину нестанка или уништења, као и о садржини тестамента, оставински суд ће саслушати сва заинтересована лица и по њиховим предлозима извести потребне доказе, па ће тај записник прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако би заоставштину или њен део, кад не би било тестамента наследила Република Србија споразум заинтересованих лица о ранијем постојању тестамента, о његовом облику и садржини важи само уз сагласност надлежног јавног правобраниоца.

(3) Ако међу заинтересованим лицима има лица која нису способна сама да се старају о својим пословима, споразум из ст. 1 и 2 овог члана важи само уз сагласност органа старатељства.

Члан 110

(1) Записник о проглашењу тестамента са изворним писменим тестаментом, односно са исправом о усменом тестаменту или записником о саслушању сведока усменог тестамента, доставиће се оставинском суду, а суд који је тестамент прогласио задржаће њихов препис.

(2) Изворни писмени тестамент, исправа о усменом тестаменту, записник о саслушању сведока усменог тестамента, као и записник о садржини несталог или уништеног писменог тестамента чуваће се у оставинском суду одвојено од других списа а њихов оверени препис приложиће се списима.

4. Поступак оставинског суда по пријему смртовнице

Члан 110а

(1) Ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републике Србије, оставински суд може донети решење којим спровођење оставинског поступка поверава јавном бележнику.

(2) Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу.

Члан 111

Ако је оставилац одредио извршиоца тестамента, суд ће то овом саопштити и позвати га да у одређеном року изјави да ли се прима те дужности.

Члан 112

(1) Ако се очекује рођење детета које би било позвано на наслеђе, оставински суд ће о томе обавестити орган старатељства.

(2) Ако орган старатељства друкчије не одреди, о правима још нерођеног детета стараће се један од његових родитеља.

Члан 113

(1) Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину, оставински суд ће обуставити расправљање заоставштине.

(2) Суд ће тако поступити и у случају ако је умрли оставио само покретну имовину, а ни једно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа.

(3) Ако је суд обуставио поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, лица позвана на наслеђе задржавају право да траже расправљање заоставштине.

Члан 114

Кад се по одредби закона може тражити издвајање заоставштине од имовине наследника, суд ће на предлог овлашћених лица наредити то издвајање, примењујући при том сходно одредбе овог закона о привременим мерама за обезбеђење заоставштине.

5. Расправљање заоставштине

Члан 115

(1) За расправљање заоставштине суд ће одредити рочиште.

(2) У позиву на рочиште суд ће заинтересована лица обавестити о покретању поступка и постојању тестамента, ако постоји и позвати да одмах доставе суду писмени тестамент односно исправу о усменом тестаменту, ако се код њих налази или да назначе сведоке усменог тестамента.

(3) Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву – да се претпоставља да се прихватају наслеђа, и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом не производи правно дејство.

(4) По покретању поступка за расправљање заоставштине, ако је умрли оставио тестамент, суд ће обавестити и на рочиште позвати сва лица која би могла по закону полагати право на наслеђе.

(5) Ако је умрли поставио извршиоца тестамента, суд ће и њега обавестити о покретању поступка.

Члан 116

(1) Ако се не зна да ли умрли има наследника суд ће огласом позвати лица која полажу права на наслеђе да се пријаве суду у року од године дана од објављивања огласа.

(2) Оглас ће се прибити на огласну таблу суда, објавити у “Службеном гласнику Републике Србије”, а по потреби и на други начин.

(3) На исти начин суд ће поступити ако је наследнику постављен привремени старалац због тога што је боравиште наследника непознато, а наследник нема пуномоћника, или због тога што се наследник или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налази у иностранству, тако да се достављање није могло извршити.

(4) По истеку рока из става 1 овог члана, суд ће расправити заоставштину на основу изјаве постављеног стараоца и података којима суд располаже.

Члан 117

(1) У поступку за расправљање заоставштине суд ће расправити сва питања која се односе на заоставштину, а нарочито о праву на наслеђе, о величини наслеђеног дела и о праву на легат.

(2) О овим правима одлучује суд, по правилу, пошто од заинтересованих лица узме потребне изјаве.

(3) О правима лица која нису дошла на рочиште а уредно су позвана суд ће одлучити према подацима којима располаже, узимајући у обзир њихове писмене изјаве које стигну до доношења одлуке.

(4) Приликом расправљања заоставштине заинтересована лица могу давати изјаве без присуства других заинтересованих лица и није потребно да се у сваком случају тим лицима даје прилика да се изјасне о изјавама других заинтересованих лица.

(5) Ако суд посумња да је лице, које по закону полаже право на наслеђе, једини или најближи сродник умрлог, саслушаће лица за која сматра да би могла имати једнако или јаче право на наслеђе, а та лица позваће и огласом по одредбама члана 116 овог закона.

Члан 118

(1) Ако се наследник примио наслеђа или се одрекао наслеђа, мора изјаву о томе потписати он сам или његов заступник.

(2) Потпис на изјави о примању наслеђа или о одрицању од наслеђа, коју је писмено поднео суду, као и потпис на пуномоћју, морају бити оверени.

(3) Уз изјаву треба навести да ли се наследник прима, односно одриче дела који му припада по закону или на основу тестамента, или се изјава односи на нужни део.

(4) Изјаву о одрицању од наслеђа наследник може дати пред оставинским судом и пред сваким другим стварно надлежним судом. Ову изјаву са истим правним дејством наследник може дати и пред конзуларним представником или дипломатским представником Републике Србије који врши конзуларне послове.

(5) Приликом давања изјаве о одрицању наслеђа суд ће наследнике упозорити да се може одрећи наслеђа само у своје име.

Члан 119

(1) Суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да покрену парницу или поступак пред органом управе, ако су међу странкама спорне чињенице од којих зависи неко њихово право.

(2) Овако ће суд поступити ако су спорне чињенице од којих зависи право на наслеђе, а нарочито пуноважност или садржина тестамента или однос наследника и оставиоца на основу кога се по закону наслеђује; чињенице од којих зависи основаност захтева надживелог супружника и потомака оставиочевих који су живели са оставиоцем у истом домаћинству да им се из заоставштине издвоје предмети домаћинства, који служе за задовољавање свакодневних потреба; чињенице од којих зависи величина наследног дела, нарочито урачунавање у наследни део; чињенице од којих зависи основаност искључења нужних наследника или основаност разлога за недостојност; чињеница о томе да ли се неко лице одрекло од наслеђа.

(3) Ако у наведеним случајевима не постоји спор о чињеницама, већ се странке споре о примени права, оставински суд расправиће правна питања у поступку за расправљање заоставштине.

Члан 120

Ако међу странкама постоји спор о праву на легат или о другом праву из заоставштине, суд ће такође упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом, али неће прекидати расправљање заоставштине.

Члан 121

Ако се наследници споре било о чињеницама било о примени права, суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом у овим случајевима: ако између наследника постоји спор о томе да ли нека имовина улази у заоставштину; ако између наследника постоји спор поводом захтева потомака оставиочевих који су са њим живели у заједници да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине.

6. Решење о наслеђивању

Члан 122

(1) Кад суд утврди којим лицима припада право на наслеђе, огласиће та лица за наследнике решењем о наслеђивању.

(2) Ово решење мора да садржи: лично име умрлог, име једног од родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; означење непокретности са подацима из земљишних књига, као и означења покретних ствари са позивом на попис; лично име, занимање и пребивалиште наследника, однос наследника према оставиоцу – да ли наслеђује као законски или тестаментални наследник, а ако има више наследника и део у коме учествују у наслеђу; да ли је и колико право наследника одложено због недоспелог времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због неиспуњења услова, или је зависно од раскидног услова, односно налога, који се имају сматрати као раскидни услов, или ограничено правом плодоуживања и у чију корист; лично име, занимање и пребивалиште лица којима је припао легат, плодоуживање или које друго право из заоставштине са тачним назначењем тог права.

(3) Ако у поступку за расправљање заоставштине сви наследници споразумно предложе деобу и начин деобе, суд ће овај споразум унети у решење о наслеђивању.

Члан 123

(1) Решење о наслеђивању доставиће се свим наследницима и легатарима, као и другим лицима која су у току поступка истакла захтев из заоставштине.

(2) Правноснажно решење о наслеђивању доставиће се надлежном органу управе.

Члан 124

Кад буду поднети докази о извршењу и обезбеђењу обавезе које су наследнику наложене тестаментом у корист лица која нису способна да се сама старају о својим пословима или за постизање неке опште корисне сврхе, суд ће наредити да се у земљишну или другу јавну књигу изврше потребни уписи, као и да се овлашћеним лицима предају покретне ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 125

Кад је право наследника или легатара одложено због недоспелости времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због још неиспуњеног услова или је зависно од раскидног услова, односно налога који се има сматрати као раскидни услов, суд ће по предлогу заинтересованог лица одредити привремене мере за обезбеђење односног дела заоставштине по одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уколико тестаментом није друкчије одређено.

Члан 126

(1) Ако наследници не оспоравају легат, суд може и пре доношења решења о наслеђивању, а на захтев легатара донети посебно решење о легату.

(2) У том случају сходно ће се примењивати одредбе о достављању правноснажног решења о наслеђивању надлежном органу управе, о уписима у земљишној књизи и о предаји покретних ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 127*

(Престао да важи)

7. Наследно-правни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању

Члан 128

Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе имовина, за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донесеног решења о наслеђивању.

(2) Ако раније није расправљена заоставштина, суд ће расправити заоставштину само ако се пронађена имовина састоји из непокретности.

(3) Ако се пронађена имовина састоји из покретне имовине, суд ће расправити заоставштину само на захтев заинтересованих лица.

Члан 129

(1) Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе тестамент суд ће га прогласити и доставити оставинском суду, а задржаће његов препис.

(2) Оставински суд неће поново расправљати заоставштину већ ће обавестити заинтересована лица о проглашењу тестамента и упозорити их да могу своја права на основу тестамента остварити у парничном поступку.

Члан 130

(1) Ако по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку.

(2) Ако се који од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд ће поступити на начин одређен у ставу 1 овог члана.

Члан 131

Када је расправљање заоставштине завршено правноснажним решењем о наслеђивању или решењем о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се обновити поступак за расправљање заоставштине, већ странке своја права могу остварити у парничном поступку.

Глава осма

ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА ЕКСПРОПРИСАНУ НЕПОКРЕТНОСТ

Члан 132

У овом поступку суд одређује накнаду за експроприсану непокретност кад корисник експропријације и ранији сопственик пред надлежним општинским органом управе нису закључили пуноважан споразум о накнади за експроприсану непокретност.

Члан 133

(1) Ако корисник експропријације и ранији сопственик не закључе споразум о накнади за експроприсану непокретност у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији, или ако јавни правобранилац оцени да је њихов споразум закључен на штету корисника јавних средстава, општински орган управе надлежан за имовинско-правне послове дужан је да правноснажно решење о експропријацији са списима без одлагања достави надлежном суду.

(2) Ако надлежни орган управе не поступи у смислу става 1 овог члана, Суд ће, на иницијативу учесника, сам затражити да му се правоснажно решење о експропријацији са списима достави.

Члан 134

(1) Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће се и води по службеној дужности.

(2) Овај поступак је хитан.

(3) Ако ранији сопственик експроприсане непокретности у току поступка умре или изгуби парничну способност, а нема пуномоћника или је његово боравиште непознато, суд ће му поставити привременог заступника и о томе без одлагања обавестити орган старатељства.

Члан 135

О накнади за експроприсану непокретност суд расправља и одлучује у већу састављеном од једног судије, као председника већа и двојице судија поротника.

Члан 136

(1) Суд ће одредити рочиште да би кориснику експропријације и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму, односно висини накнаде, као и о доказима о вредности непокретности који се прибављају по службеној дужности. Кад се по закону Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе сматра корисником експропријације, а експропријација је извршена за потребе другог правног лица, на рочиште се као учесник позива и то правно лице.

(2) Суд ће на рочишту извести и друге доказе које учесници предложе, ако нађе да су од значаја за одређивање накнаде, а по потреби одредиће и вештачење.

(3) Ако корисник експропријације није Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, а суд оцени да је споразум о накнади у поступку пред надлежним органом управе закључен на штету корисника јавних средстава, на рочиште се позива и јавни правобранилац.

Члан 137

(1) Пошто утврди све важне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим, односно висину накнаде.

(2) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју о облику и обиму, односно висини накнаде, суд ће своје решење засновати на њиховом споразуму, уколико нађе да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(3) Решење из става 2 овог члана доставља се јавном правобраниоцу и кад није учествовао у поступку његовог доношења.

Члан 138

(1) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју да се накнада за експроприсану зграду или стан одреди у облику давања друге зграде или стана, споразумом ће одредити и рок за извршење узајамних обавеза. Ако тај рок не одреде, суд ће решењем о накнади одредити рок у складу са одговарајућом одредбом Закона о експропријацији о исељењу из експроприсане зграде, односно стана као посебног дела зграде.

(2) Одредба става 1 овог члана сходно се примењује и на земљорадника, кад му је, по споразуму са корисником експропријације или на његов захтев, накнада за експроприсано пољопривредно земљиште одређена давањем у својину друге непокретности.

Члан 139

Трошкове поступка сноси корисник експропријације, осим трошкова који су изазвани неоправданим поступцима ранијег сопственика.

Члан 140

Одредбе овог закона о поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност сходно се примењују и у другим случајевима када се ранијем сопственику по закону признаје право на накнаду за непокретност на којој је изгубио право својине, или друго стварно право.

Глава девета

УРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ

Члан 141

У овом поступку суд уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари сувласника, сукорисника и других судржалаца исте ствари (заједничари).

Члан 142

(1) Поступак може да покрене сваки заједничар који сматра да је повређен у праву управљања или коришћења заједничке ствари.

(2) Предлог мора да обухвати све заједничаре, да садржи потребне податке о заједничкој ствари која је предмет поступка, као и разлоге због којих се поступак покреће.

(3) Предлог се подноси суду на чијем подручју се заједничка ствар налази, а ако се ствар налази на подручју више судова, предлог се може поднети сваком од тих судова.

Члан 143

(1) По пријему предлога суд ће заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре, указаће им на могућности и помоћи им да споразумно уреде начин управљања, односно коришћења заједничке ствари.

(2) Споразум заједничара суд ће унети у записник као судско поравнање ако се заједничари са тим сагласе пошто им суд предочи природу и правно дејство судског поравнања.

Члан 144

(1) Ако се заједничари не споразумеју, суд ће извести потребне доказе и на основу резултата целокупног поступка донети решење којим ће уредити начин коришћења или управљања заједничком стварју по одговарајућим законским прописима материјалног права, водећи рачуна о њиховим посебним и заједничким интересима.

(2) Кад се предлогом тражи уређење коришћења заједничког стана или пословних просторија, суд ће нарочито уредити које ће просторије заједничари користити посебно а које заједнички, како ће се користити заједничке просторије, као и како ће се сносити трошкови коришћења просторија.

Члан 145

(1) Кад је међу заједничарима спорно право на ствар која је предмет поступка или је споран обим права, суд ће упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу, или поступак пред управним органом, ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Ако предлагач покрене поступак на који је упућен, суд ће прекинути поступак по предлогу до окончања тог поступка, а ако поступак у одређеном року не покрене, сматраће се да је предлог повукао.

(3) Суд може привремено, до доношења одлуке надлежног органа, уредити односе заједничара у погледу управљања, односно коришћења заједничке ствари кад то околности случаја захтевају, а нарочито да би се спречила знатнија штета, самовлашће или очита неправда за поједине супарничаре.

(4) Одредбе става 3 овог члана примениће се и кад су заједничари судржаоци ствари који не располажу доказима о законитом основу стицања државине.

Члан 146

(1) Правноснажност решења донесеног у овом поступку не спречава учеснике да у парници или у поступку пред управним органом остварују захтеве у односу на ствар о чијем управљању, односно коришћењу је решењем одлучено.

(2) Против решења није дозвољена жалба.

Члан 147

(1) Одредбе ове главе закона примењују се и на сопственике посебних делова зграде у погледу управљања и коришћења заједничких делова зграде који служе згради као целини или само неким посебним деловима зграде, у ком случају се заједничарима сматрају само сопственици тих делова зграде, ако се уређењем њихових узајамних односа не дира у права сопственика других делова зграде.

(2) Односи између сопственика посебних делова зграде уређују се у складу са законским прописима о правима на посебним деловима зграде.

Глава десета

ДЕОБА ЗАЈЕДНИЧКИХ СТВАРИ ИЛИ ИМОВИНЕ

Члан 148

У овом поступку суд одлучује о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине.

Члан 149

(1) Поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре.

(2) Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима.

(3) Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Члан 150

(1) Ако суд, поступајући по предлогу, утврди да је међу заједничарима спорно право на ствари које су предмет деобе или право на имовину, удео у заједничким стварима, односно имовини или је спорно које ствари, односно права улазе у заједничку имовину, прекинуће поступак и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу.

(2) Ако предлагач у одређеном року не покрене поступак, сматраће се да је предлог повукао.

Члан 151

(1) Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право.

(2) Сваки учесник може предложити да се на рочиште позову и друга лица чији би интереси могли бити деобом повређени. Ако заједничари не оспоре њихова права, унеће се и то у записник и узети у обзир приликом доношења одлуке о деоби.

Члан 152

Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом.

Члан 153

(1) Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара.

(2) При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему.

Члан 154

(1) Решење о деоби садржи: предмет, услове и начин деобе, податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, као и њихова права и обавезе утврђене деобом.

(2) Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања службености и других стварних права: на деловима ствари, која је физички подељена између заједничара.

Глава једанаеста

УРЕЂЕЊЕ МЕЂА

Члан 155

У овом поступку суд утврђује границу између суседних непокретности кад су међни знаци уништени, оштећени или померени, а суседи не могу споразумно да утврде границу.

Члан 156

(1) Предлог за уређење међа између суседних земљишних парцела може поднети сваки од сопственика, односно корисника тих парцела, а кад је то законом одређено и овлашћени орган.

(2) Предлог мора да садржи податке о сопственицима, односно корисницима суседних парцела и о земљишним парцелама између којих се међа уређује, са ознакама тих парцела из земљишних и других јавних књига, као и разлоге због којих се поступак покреће.

Члан 157

(1) По пријему предлога, суд може заказати рочиште у суду на које ће позвати учеснике ради покушаја споразумног уређења међа.

(2) Ако се учесници не споразумеју, суд ће заказати рочиште на лицу места на које ће, поред учесника, позвати вештака геометра, а по потреби и сведоке на које су се учесници у предлогу или на рочишту пред судом позвали.

(3) Уз позив за рочиште учесницима се налаже да поднесу све исправе и скице и друге доказе од значаја за уређење међе, а по могућству да поведу и сведоке. У позиву учесници ће се упозорити на последице недоласка на рочиште.

Члан 158

(1) Ако предлагач не дође на рочиште, а био је уредно позван, рочиште ће се одржати уколико то предложи неко од осталих учесника.

(2) Ако нико не предложи одржавање рочишта, сматраће се да је предлагач повукао предлог.

Члан 159

(1) Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност не прелази 800.000 динара, суд ће решити у поступку уређења међе на основу јачег права, а ако то није могуће, на основу последњег мирног поседа. Уколико се спор не може решити ни на овај начин, суд ће међашку површину поделити по правичности.

(2) Суд ће поступити на овај начин без обзира на вредност међашке површине, кад се учесници тако споразумеју.

Члан 160

Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност прелази 800.000 динара, а не постигну споразум у смислу члана 159 став 2 овог закона, суд ће упутити предлагача на парницу и обуставиће ванпарнични поступак.

Члан 161

(1) На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити граничну линију између земљишних парцела учесника и обележити је граничним знацима.

(2) О радњама предузетим на рочишту за уређење међа саставља се записник у који се уноси нарочито: опис и скица затеченог стања, садржај изјава учесника, вештака и сведока, као и опис и скица стања успостављеног уређењем међе.

Члан 162

У решењу о уређењу међе суд описује граничну линију између земљишних парцела учесника, позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења.

Члан 163

Против правноснажног решења другостепеног суда донесеног у овом поступку ревизија није дозвољена.

Глава дванаеста

ИСПРАВЕ

1. Надлежност за састављање исправе

Члан 164

(1) За састављање исправе о правном послу, изјави воље, правној и другој радњи (у даљем тексту: исправа) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да исправе о појединим правним пословима саставља суд.

(3) Правила овог закона сходно се примењују и на састављање исправа за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у суду.

Члан 165

(1) Исправу може саставити сваки јавни бележник, независно од тога где учесник има пребивалиште, односно боравиште, где се налази седиште учесника који је правно лице или добро које је предмет правног посла.

(2) Исправу о правном послу којим уз накнаду или без накнаде врши пренос права својине на непокретности са једног на друго лице може саставити само онај јавни бележник на чијем се службеном подручју та непокретност налази.

(3) Тестамент којим се располаже непокретностима може саставити сваки јавни бележник независно од тога где се непокретност налази.

2. Поступак за састављање исправе

Члан 166

(1) Исправа се саставља у канцеларији јавног бележника.

(2) Исправа се може саставити изван јавнобележничке канцеларије ако је учеснику због старости или болести тешко да приступи јавном бележнику или ако за то постоје други оправдани разлози.

(3) Јавни бележник саставља исправе само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није предвиђено другачије.

(4) Ако јавни бележник без оправданог разлога састави исправу изван своје јавнобележничке канцеларије или изван граница свог службеног седишта то није разлог ништавости правног посла, нити сачињеној исправи одузима својство јавне исправе.

(5) Исправе које јавни бележник који је именован за службено подручје на територији Републике Србије састави изван Републике Србије не производе правно дејство, осим ако посебним прописом није предвиђено другачије.

Члан 167

(1) Пре него што приступи састављању исправе, јавни бележник утврђује идентитет учесника и његову пословну способност, а ако исправу саставља заступник, онда и његово овлашћење за заступање.

(2) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења за заступање ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

(3) Ако заступник не може да докаже своје овлашћење за заступање, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу.

Члан 168

(1) Јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

(2) Јавни бележник утврђује идентитет заступника на исти начин као и идентитет учесника.

(3) Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 169

(1) Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету учесника.

(2) Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом.

Члан 170

(1) Ако учесник не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да сачини исправу.

(2) Јавни бележник одбија да сачини исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је учесник лице за које се издаје.

Члан 171

(1) Учесник може упознати јавног бележника са садржином правног посла, изјаве воље и друге правне радње о којој жели да сачини исправу на било који начин (на пример: усмено, писмено или електронском поштом).

(2) Јавни бележник је дужан да изјаву учесника верно унесе у исправу, по могућности његовим речима, пазећи при томе да воља учесника буде јасно изражена.

(3) Исправа се пише у складу с прописима који уређују форму јавнобележничког записа.

Члан 172

(1) Јавни бележник је дужан да објасни странкама смисао правног посла, да им укаже на његове последице и да испита да ли је правни посао дозвољен, односно да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(2) Ако утврди да нису испуњени услови из става 1. овог члана, јавни бележник решењем одбија да састави исправу.

(3) Ако утврди да правни посао о коме учесник жели да сачини исправу садржи нејасне, неразумљиве или двосмислене одредбе јавни бележник је дужан да учесника на то упозори.

(4) Ако учесник остане при својој изјави и после упозорења, у исправу се уноси упозорење јавног бележника, а ако се учесник противи уношењу упозорења, јавни бележник одбија да састави исправу.

Члан 173

(1) Исправа мора бити прочитана учеснику у присуству јавног бележника.

(2) Пошто се учеснику прочита исправа, он усмено изјављује да је његова воља у свему верно унета и потписује се (признавање исправе).

(3) Учесник може захтевати да лично прочита исправу пре него што је призна и потпише.

(4) На самој исправи, непосредно изнад дела где се потписују учесник и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да су обављене све прописане радње.

Члан 174

(1) Учеснику који није у стању да говори исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да говори прочитана исправа, он признаје исправу тако што климањем главом или на неки други несумњив начин даје потврдан одговор на питање јавног бележника да ли је његова воља у свему верно унета и потписује је.

Члан 175

(1) Учесник који није у стању да чује мора лично прочитати исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто прочита исправу, учесник је признаје и потписује.

Члан 176

(1) Ако учесник услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да чита и пише прочитана исправа, он је признаје и потписује.

Члан 177

(1) Ако учесник не зна језик који је у службеној употреби, исправа му мора бити прочитана преко судског преводиоца у присуству јавног бележника и два позвана сведока која уз службени језик знају и језик учесника.

(2) Идентитет судског преводиоца којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Судски преводилац својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења судског преводиоца ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 178

(1) Учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Позвани сведоци могу бити само она лица која знају језик на којем је састављена исправа и која могу да се споразумеју са учесником.

(3) Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења тумача ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 179

(1) Учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

(2) Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

(3) Ако учесник није у стању да стави отисак прста, њега потписује један од позваних сведока.

(4) Јавни бележник уписује у исправу напомену о томе како је учесник потписао исправу.

Члан 180

(1) Карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слични прилози које садржи исправа дају се учеснику да их лично прегледа.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник прегледао прилоге.

(3) Учеснику који није у стању да види, садржина прилога мора бити описана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

Члан 181

(1) Ако правни посао о коме се саставља исправа упућује на другу исправу која је састављена, односно потврђена пред судом или јавним бележником, исправа на коју је упућено не чита се учеснику који је изјавио да му је њена садржина позната.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник изјавио да му је позната садржина исправе на коју је упућено.

(3) На исти начин се поступа када правни посао упућује на законе и друге правне прописе, судске одлуке и друге појединачне акте државних органа или организација којима је поверено вршење јавних овлашћења.

Члан 182

(1) Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

(2) Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

(3) Позвани сведок не може бити лице:

– које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

– које је јавном бележнику, односно учеснику крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник или бивши штићеник;

– које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа;

– на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа.

(4) Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

3. Посебна правила за тестамент

Члан 183

(1) Исправу о тестаменту може сачинити судија по казивању завештаоца (судски тестамент).

(2) На састављање судског тестамента сходно се примењују правила овог закона о састављању исправа уколико није прописано другачије овим законом или посебним законом којим се уређује наслеђивање.

(3) За састављање судског тестамента месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

(4) Судски тестамент се саставља у суду, а ван суда ако завешталац није способан да дође у суд или ако за то постоје други оправдани разлози.

(5) Јавни бележник приликом састављања јавнобележничог записа о тестаменту, односно судија приликом састављања судског тестамента дужан је да поучи завештаоца о прописима којима се уређује право на нужни део.

4. Потврђивање исправе

Члан 184

(1) За потврђивање садржине исправе (солемнизација) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да се садржина појединих приватних исправа потврђује у суду.

Члан 185

(1) Потврђивање исправе врши се према одредбама закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

(2) На поступак потврђивања исправе сходно се примењују одредбе овог закона о састављању исправа.

5. Чување исправе

Члан 186

Суд је дужан примити на чување исправу кад је то потребно ради обезбеђења одређених имовинских или других права, или кад је законом за поједине врсте исправа то изричито одређено.

Члан 187

(1) Исправа се може предати на чување сваком стварно надлежном суду.

(2) Идентитет подносиоца исправе утврђује се према одредбама овог закона којима се уређује утврђивање идентитета учесника у поступку састављања исправе.

Члан 188

(1) О пријему исправе на чување суд саставља записник у који се уноси како је утврђен идентитет подносиоца исправе на чување, као и врста и назив примљене исправе.

(2) Исправа примљена на чување се ставља у посебан омот, запечати и чува одвојено од осталих списа.

Члан 189

Кад прими на чување тестамент који није састављен у суду, завешталац га предаје лично суду у отвореном или затвореном омоту.

Члан 190

Ако се на чување предаје отворен тестамент, судија ће га прочитати завештаоцу и указати му на евентуалне недостатке због којих тестамент не би био пуноважан.

Члан 191

(1) Ако су сведоци усменог тестамента поднели суду писмено које садржи вољу завештаоца, суд ће пријем оваквог писмена записнички утврдити, ставити у посебан омот и запечатити.

(2) Овако ће суд поступити и кад сведоци усменог тестамента дођу у суд да усмено понове изјаву завештаоца.

(3) Приликом узимања изјаве сведока, суд ће настојати да утврди изјаву воље завештаоца, а поред тога испитаће и околности од којих зависи пуноважност усменог тестамента.

Члан 192

Суд ће подносиоцу исправе издати потврду о пријему исправе на чување у суду.

Члан 193

Ако се исправа о тестаменту, осим судског тестамента, преда на чување суду на чијем подручју завешталац нема пребивалиште, суд је дужан да о томе одмах извести суд на чијем подручју завешталац има пребивалиште.

Члан 194

(1) Исправа која се налази на чувању код суда вратиће се подносиоцу исправе на његов захтев.

(2) Исправа ће се вратити и његовом пуномоћнику који има оверено пуномоћје за тај посао.

(3) О враћању исправе саставиће се записник у коме ће се навести начин на који је утврђен идентитет лица коме се враћа исправа.

(4) Ако се исправа враћа пуномоћнику, пуномоћје ће се приложити записнику и задржати у суду.

6. Поништавање исправе

Члан 195

(1) У поступку за поништење домаће исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право и чије је поседовање нужно за остваривање тога права може се прогласити у судском поступку да је изгубила своју важност ако је изгубљена, украдена, изгорела или на било који други начин нестала или уништена, осим ако је законом забрањено поништење такве исправе.

(2) Под условима из става 1 овог члана може се поништити и исправа на којој се заснива неко нематеријално право, ако не постоје подаци на основу којих надлежни орган, односно организација може да изда дупликат те исправе.

Члан 196

(1) О предлогу за поништење исправе коју је издао државни и други орган, односно организација или лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, одлучује надлежни суд на чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе.

(2) О поништењу исправе, кад је у исправи назначено место испуњења обавезе, одлучује искључиво суд на чијем се подручју налази место испуњења обавезе.

(3) О предлогу за поништење исправе за коју се надлежност не може одредити на основу ст. 1 и 2 овог члана одлучује суд на чијем се подручју налази седиште, односно пребивалиште, односно боравиште предлагача.

Члан 197

(1) Предлог за поништење исправе може да поднесе свако лице које је на основу те исправе овлашћено да остварује неко право или има правни интерес да се нестала исправа поништи.

(2) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 1 овог закона садржи нарочито: битне састојке исправе (врста исправе, фирма, односно назив и седиште или име и пребивалиште издаваоца исправе, износ обавезе, место и датум издавања исправе, место испуњења обавезе, да ли гласи на име, или по наредби или на доносиоца), чињенице из којих произилази да је предлагач овлашћен да поднесе предлог и да постоји вероватноћа да је исправа нестала или уништена.

(3) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона садржи нарочито: назив и седиште органа, односно организације која је издала исправу, врсту исправе, садржину исправе, место и датум издавања исправе, као и доказе да је та исправа била издата и уверење издаваоца исправе да не постоје подаци на основу којих може издати ту исправу.

(4) Уз предлог се прилаже и препис исправе ако постоји.

(5) Једним предлогом се може захтевати поништење више исправа под условом да је исти суд месно надлежан.

Члан 198

(1) Ако при претходном испитивању предлога суд нађе да нису испуњене претпоставке за покретање поступка за поништење исправе, предлог ће решењем одбацити.

(2) Испитивање се обавља на основу навода у предлогу и чињеница које су суду познате.

Члан 199

Ако предлог не одбаци, суд ће наложити издаваоцу исправе и повериоцу да се у одређеном року изјасне да ли је исправа чије се поништење захтева била издата и да ли постоје и које сметње за спровођење поступка.

Члан 200

(1) По пријему изјашњења лица из члана 199 овог закона, суд ће огласом објавити покретање поступка за поништење исправе.

(2) Оглас садржи нарочито: битне састојке исправе потребне за њено идентификовање, рок у коме се имају поднети пријаве или приговори против предлога (огласни рок), позив да се исправа покаже суду или извести суд о лицу и пребивалишту лица које држи исправу, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року са предметном исправом не пријави суду или не стави приговор против предлога за поништење исправе, упозорење да дужник по овој исправи не може пуноважно испунити своју обавезу, нити обновити или заменити исправу, нити издати нове купоне или талоне, као и да ималац не сме пренети права из ове исправе.

(3) Ако се покреће поступак за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона, оглас из става 2 овог члана садржи нарочито: назив издаваоца исправе, врсту исправе и њену битну садржину, рок у коме се имају поднети приговори против предлога, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року не стави приговор против предлога за поништење исправе а суд утврди да је била издата.

Члан 201

(1) Оглас ће се доставити свим учесницима, истаћи на судску таблу и једанпут објавити о трошку предлагача у “Службеном гласнику Републике Србије” или на други погодан начин.

(2) Огласни рок тече од дана када је оглас објављен у “Службеном гласнику Републике Србије”.

(3) Ако је оглас објављен у оба службена гласила, огласни рок тече од дана објаве у листу у коме је касније објављен.

Члан 202

(1) Суд води уписник исправа о којима је покренут поступак ради поништења, а који може свако лице разгледати и преписати.

(2) Начин вођења уписника ближе се уређује судским пословником.

Члан 203

(1) Дужник не сме испунити обавезу из исправе чије се поништење тражи, нити исправу преиначити, обновити или пренети на друго лице, или за њу издати нове купоне или талоне од момента кад му је достављен оглас, или кад је иначе на било који начин сазнао за покретање поступка ради поништаја исправе.

(2) Забрана из става 1 овог члана траје све док решење о поништењу исправе или о обустави поступка не постане правноснажно.

(3) Дужник се на основу такве исправе може ослободити обавезе само ако износ дуга уплати у депозит суда.

Члан 204

(1) Ако је нестао или уништен купон који је одвојен од главне исправе, лице на које купон гласи може, по истеку рока од три године од дана доспелости купона, да захтева од дужника његову исплату, ако пре истека тога рока пријави суду нестанак или уништење купона и ако у том року неко лице не поднесе суду нестали купон и не буде поднесен захтев за његову исплату.

(2) Дужник није дужан да исплати потраживање по том купону пре истека рока предвиђеног у ставу 1 овог члана.

Члан 205

Дужник по исправи чије се поништење тражи, овлашћен је да задржи исправу, ако му буде поднесена ради испуњења обавезе или ако је до ње дошао на други начин. Он је дужан да задржану исправу одмах преда суду код кога се води поступак за поништење, са назначењем личног имена и адресе лица које му је исправу предало.

Члан 206

(1) Суд ће обуставити поступак за поништење исправе ако предлагач повуче предлог или ако предлагач у одређеном року не положи у судски депозит потребан новчани износ за објављивање огласа, или ако треће лице поднесе суду исправу или докаже пред судом постојање исправе чије се поништење захтева.

(2) Суд ће испитати неблаговремено поднесене пријаве трећих лица ако решење о поништењу није до њиховог пријема донесено.

(3) Суд је дужан да о свакој пријави трећег лица обавести предлагача пре доношења решења.

Члан 207

Ако суд нађе да су испуњени услови за даље поступање а пошто спроведе потребна извиђања и пошто протекне огласни рок заказаће рочиште на које се позивају предлагач, издавалац исправе, дужник по исправи и сва лица која су се пријавила суду, односно која су поднела приговоре против предлога за поништење исправе.

Члан 208

(1) По одржаном рочишту, а на основу резултата поступка, суд доноси решење о поништењу исправе, односно о одбијању предлога.

(2) Решење о поништењу исправе садржи податке о издаваоцу исправе и предлагачу, као и битне састојке исправе уз означење износа обавезе ако гласи на испуњење новчане обавезе.

(3) Решење се доставља свим учесницима и забележиће се у уписник из члана 202 овог закона.

Члан 209

(1) Против решења којим се предлог за покретање поступка за поништење исправе одбацује, односно одбија или поступак обуставља, жалбу може да изјави само предлагач.

(2) Против решења о поништењу исправе жалбу може да изјави издавалац исправе и дужник из те исправе, као и лице овлашћено на основу исправе, ако није предлагач.

Члан 210

(1) Правноснажно решење којим се исправа поништава замењује поништену исправу, док се не изда нова.

(2) На основу правноснажног решења о поништењу исправе предлагач може од дужника остваривати сва права која проистичу из те исправе или му на основу ње припадају, а може захтевати да му се о његовом трошку изда нова исправа уз предају решења о поништењу.

Глава тринаеста

СУДСКИ ДЕПОЗИТ

Члан 211

(1) У судски депозит могу се предати новац, хартије од вредности и друге исправе које се могу уновчити, племенити метали, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала, кад је то законом или другим прописом предвиђено.

(2) Суд је дужан да прими у депозит и друге предмете кад је законом одређено да дужник може положити ствар коју дугује код суда за повериоца.

Члан 212

(1) Предмети из става 1 члана 211 овог закона могу се предати сваком стварно надлежном редовном суду.

(2) Предмети из става 2 члана 211 овог закона предају се редовном суду у месту испуњења обавезе, осим ако разлози економичности или природа посла захтевају да се положе суду у месту где се ствар налази а могу се предати и другом редовном суду кад је то законом одређено.

Члан 213

У предлогу ће предлагач нарочито навести разлоге због којих се депонују предмети, описати предмете и означити њихову вредност, навести лице у чију корист се они предају, услове под којима ће се предмети предати, а по потреби ће приложити одговарајуће доказе.

Члан 214

Суд ће решењем одбацити предлог ако оцени да нису испуњени услови за пријем предмета у депозит или ако предлагач у одређеном року не предујми трошкове чувања.

Члан 215

Ако суд не одбаци предлог, донеће решење о пријему предмета, односно новца у судски депозит и одредити начин чувања.

Члан 216

Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица, суд ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депозита ако испуни одређени услов за предају.

Члан 217

(1) Ако је предмет депозита новац или страна валута суд је дужан да у року од три дана од дана пријема новац, односно страну валуту положи на посебан рачун код овлашћене банке, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(2) Племените метале, ствари израђене од племенитих метала и друге драгоцености, као и хартије од вредности суд ће у року од три дана предати овлашћеној банци, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(3) Друге предмете који се не могу чувати у судском депозиту суд ће, на предлог предлагача, одредити да се предају на чување јавном складишту или другој организацији удруженог рада која се бави чувањем ствари, а физичком лицу само ако у месту где се предмети налазе нема друштвеног правног лица које обавља делатност ускладиштења.

(4) Пре доношења решења по ставу 2 овог члана суд ће наложити предлагачу да положи у депозит потребан предујам за подмирење трошкова чувања и руковања таквим предметима.

(5) Пре него што суд повери предмет депозита на чување лицу из става 3 овог члана, извршиће попис и процену ствари и о томе саставити записник у потребном броју примерака.

Члан 218

(1) Ако лице у чију корист је предат предмет изјави да исти не прима, суд ће о томе известити предлагача и тражити да се у одређеном року изјасни.

(2) Ако лице у чију је корист примљен предмет у судски депозит, исти не подигне у одређеном року, суд ће решењем позвати предлагача (депонента) да преузме предмет.

(3) Предмети примљени у депозит се издају на основу решења суда који је одредио пријем.

Члан 219

(1) Кад се у депозит предају предмети за које депонент не зна коме лицу треба да се предају или ако не зна које од више депонованих предмета коме од више лица треба да се предају, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и сва заинтересована лица ради споразумевања коме лицу припада депоновани предмет.

(2) Ако се уредно позвана лица не јаве на рочиште или се међу њима не постигне споразум, суд ће их решењем упутити да у парници остварују своје право на предмет примљен у депозит. У решењу ће се одредити и рок за покретање парнице, о чему ће се известити депонент.

(3) Ако се парнични поступак покрене, суд ће решењем прекинути овај поступак.

(4) Ако се парнични поступак не покрене, суд ће поступити по одредби члана 218 став 2 овог закона.

Члан 220

(1) Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи нарочито: које је лице овлашћено да преузме предмет из депозита, начин, рок и услов за преузимање, као и упозорење на правне последице ако предмет не буде преузет у року у коме по закону застарева право на његово издавање.

(2) Решењем којим се одређује издавање предмета утврдиће се трошкови који су настали у вези са чувањем и руковањем предметима и ко је дужан да их накнади.

Члан 221

Чувар, коме је решењем суда поверено чување предмета примљених у депозит, може издати предмет одређеном овлашћеном лицу само на основу решења суда и на начин како је то у решењу одређено.

Члан 222

Ако лице у чију корист је предмет примљен у судски депозит или депонент, који је уредно позван да преузме предмет исти не подигне у року од три године од дана пријема уредног позива, суд ће решењем утврдити да је предмет постао државна својина, односно да право располагања припада јединици локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази.

Члан 223

Суд ће предмет који је на основу правноснажног решења из члана 222 овог закона постао државна својина, односно да је право располагања пренето на јединицу локалне самоуправе, предати органу јединице локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази, односно на чијем се подручју налази седиште суда, о чему ће се саставити записник.

Члан 224

Пријем у депозит, чување и предаја предмета ближе се одређује судским пословником.

Трећи део

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 225

(1) Ако је пре ступања на снагу овог закона донето првостепено решење којим се поступак пред првостепеним судом окончава, даљи поступак спровешће се по досадашњим прописима и правним правилима ванпарничног поступка.

(2) Ако по ступању на снагу овог закона буде укинуто првостепено решење из става 1 овог члана, даљи поступак спровешће се по овом закону.

Члан 226

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Одредбе члана 1 став 1 тачка 24 Закона о допуни Закона о примени одредаба савезних закона у области друштвено-политичког система и другим областима за које је у члану 16 и 17 Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX-XL (одређено да престају да важе најдоцније 31. децембра 1971. године) (“Службени гласник СРС”, број 52/73).

2) Одредбе II дела Закона о наслеђивању од члана 149 до члана 225 (“Службени гласник СРС”, број 52/74).

3) Одредбе члана 67 став 2 Закона о експропријацији (“Службени гласник СРС”, број 74/77).

Члан 227

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 1983. године.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 85/2012)

Члан 2[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 55/2014)

Члан 54[с2]

Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12 и 45/13 – др. закон).

Ако је у поступку који је започет пре ступања на снагу овог закона укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 55[с2]

Поступци за лишење пословне способности, поступци за задржавање у здравственој установи која обавља делатност у области неуропсихијатрије, односно поступци за продужење родитељског права који су започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 56[с2]

За лица која су по досадашњим прописима лишена пословне способности суд по службеној дужности спроводи поступак у коме ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности.

Поступак из става 1. овог члана спроводи се по одредбама чл. 14. и 15. овог закона.

За лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, суд је дужан да поступак из става 1. овог члана спроведе у року од три године од правноснажности решења о лишењу пословне способности, а за лица која су раније лишена пословне способности, поступак из става 1. овог члана суд је дужан да спроведе најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењују се и у поступку према лицима над којима је продужено родитељско право, према прописима који су важили пре ступања на снагу овог закона.

Члан 57[с2]

Суд може поверити јавном бележнику спровођење само оних поступака који су започети после дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

У поступцима који су започети пре дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13), суд може јавном бележнику поверити предузимање појединих радњи у поступку.

Ако је у поступку који је спроведен пред судом укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, спровођење поновног поступка не може се поверити јавном бележнику.

Члан 58[с2]

Јавни бележник је искључиво надлежан за састављање и потврђивање исправа за које је посебним законима који су почели да се примењују пре почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13) одређено да их саставља, односно потврђује суд.

У градовима, односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника исправе ће састављати основни судови у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Члан 59[с2]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе чл. 72. до 81, члан 98. став 2. и члан 99. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Члан 60[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 7, 27, 28, 30, 34, 35, 36, 38. и 47. који ступају на снагу даном почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 6/2015)

Члан 3[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – одлука УС, 103/2015 и 40/2015 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Уређење Уставног суда, поступак пред Уставним судом и правно дејство одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 2
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом Републике Србије (у даљем тексту: Устав) и врши друге послове одређене Уставом и законом.
Члан 3
Рад Уставног суда је јаван.
Јавност се обезбеђује објављивањем одлука Уставног суда, објављивањем саопштења са седница на интернет страници Уставног суда, одржавањем јавне расправе и расправе у поступку пред Уставним судом, давањем саопштења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за медије и на други начин.
Уставни суд може искључити јавност само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.
Искључење јавности не односи се на учеснике у поступку, њихове пуномоћнике и представнике стручне јавности.
Судија не може јавно износити своје мишљење о питању које је предмет спора пред Уставним судом.
Члан 4
Свако лице може захтевати да му се омогући увид у списе предмета и да му се дозволи препис списа, у складу са законом који уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Изузетно, у поступку по уставним жалбама и жалбама судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Уставни суд може одлучити да право увида у списе предмета имају само учесници у поступку.
Увид у списе предмета и препис списа неће се дозволити ако постоје разлози за искључење јавности и у другим случајевима, у складу са законом.
Члан 5
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличког писма.
Службена употреба других језика и писама, у поступку пред Уставним судом, врши се у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.
Члан 6
У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
Учесници у поступку пред Уставним судом сносе своје трошкове, ако Уставни суд не одреди друкчије.
Уставни суд може накнадити трошкове другим позваним лицима и одредити накнаду за њихово учешће у поступку.
Члан 7
Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
Начин и поступак извршења одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 8
О питањима поступка пред Уставним судом која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе одговарајућих процесних закона.
О питањима поступка која нису уређена овим законом или одредбама процесних закона, Уставни суд ће одлучити у сваком конкретном случају.
Члан 9
Уставни суд доноси опште и појединачне акте, већином гласова свих судија, изузев у случају прописаном овим законом.
Члан 10
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси Пословник о раду Уставног суда (у даљем тексту: Пословник) којим се ближе уређује организација, начин рада и поступања Уставног суда.
Пословник се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”.
II ИЗБОР, ИМЕНОВАЊЕ, ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ И ПОЛОЖАЈ СУДИЈА УСТАВНОГ СУДА
Члан 11
Уставни суд чини 15 судија, који се бирају и именују на начин прописан Уставом.
Приликом ступања на дужност судије полажу заклетву пред председником Народне скупштине.
Текст заклетве гласи: “Заклињем се да ћу се у свом раду придржавати Устава и закона и да ћу своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно”.
Члан 12
Председник Уставног суда дужан је да шест месеци пре истека периода од девет година на који је именован, односно изабран судија Уставног суда, обавести о томе овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 13
Судија Уставног суда подноси захтев да му престане дужност пре истека периода на који је изабран, односно именован, овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање, Народној скупштини и председнику Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о захтеву из става 1. овог члана у року од три месеца од дана подношења захтева, судији Уставног суда дужност престаје по сили закона истеком тог рока, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
У случају смрти судије Уставног суда председник Уставног суда о томе обавештава овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 14
Судији Уставног суда престаје дужност испуњењем општих услова за старосну пензију.
Изузетно од става 1. овог члана, Уставни суд може, због рада на започетим предметима, судији продужити радни век до окончања предмета на којима је био ангажован, а најдуже до истека времена на које је изабран, односно именован, уз његову сагласност.
О испуњењу услова за старосну пензију судије, председник Уставног суда обавештава овлашћеног предлагача за избор, односно именовање и Народну скупштину, најкасније шест месеци пре испуњења услова.
У случају из става 3. овог члана овлашћени предлагач је дужан да покрене поступак за престанак дужности судије Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о престанку дужности судије који је испунио услове за старосну пензију, том судији дужност престаје даном испуњења услова, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
Члан 15
Судија Уставног суда разрешава се ако постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда.
Испуњеност услова за разрешење судије Уставног суда утврђује Уставни суд.
Поступак за разрешење покрећу овлашћени предлагачи за избор, односно именовање судија Уставног суда. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд.
Члан 16
Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију, нити посао, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији.
Јавном или професионалном функцијом или послом, у смислу овог закона, не сматра се деловање у културно-уметничком, хуманитарном, спортском или другом удружењу, без накнаде.
О деловању из става 2. овог члана судија Уставног суда је дужан да обавести Уставни суд.
Професуром на правном факултету у смислу овог закона сматра се обављање наставе на факултету у звању редовног или ванредног професора.
У случају сумње у постојање сукоба интереса, судија Уставног суда може се обратити Уставном суду ради давања мишљења.
Члан 17
Губитак радне способности за дужност судије Уставног суда утврђује се на основу стручног налаза и мишљења овлашћене здравствене установе.
Члан 18
Надлежни суд, односно други државни орган дужан је да достави овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање судије Уставног суда и Уставном суду, правноснажну одлуку о осуди судије Уставног суда на казну затвора или за друго кажњиво дело.
Члан 19
У току поступка за утврђивање испуњености услова за разрешење, судија Уставног суда може бити удаљен са дужности.
Одлука о удаљењу судије Уставног суда доноси се на предлог председника Уставног суда.
Одлука о удаљењу председника Уставног суда доноси се на предлог најмање троје судија Уставног суда.
Одлуку о удаљењу доноси Уставни суд, већином гласова свих судија, у складу са Пословником.
Члан 20
У случају да судији Уставног суда престане дужност пре истека рока на који је изабран, односно именован, овлашћени предлагач предлаже два кандидата за избор, односно именовање.
Предлог из става 1. овог члана доставља се органу надлежном за избор, односно именовање у року од три месеца од дана обавештавања о престанку дужности судије Уставног суда.
Ако је судија Уставног суда коме је престала дужност био са територије аутономне покрајине, кандидати за избор, односно именовање морају бити са територије аутономне покрајине.
Члан 20а
Плата судије Уставног суда одговара положају и надлежностима Уставног суда и одговорности судије за обављање дужности и представља једну од гаранција његове независности у заштити уставности и законитости и људских и мањинских права и слобода.
Плата председника и судије Уставног суда одређује се на основу основне плате.
Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.
Основица за обрачун и исплату плата председника и судије Уставног суда утврђује се Законом о буџету Републике Србије.
Коефицијент за обрачун и исплату плате председника Уставног суда износи 12,00, а судије Уставног суда 10,50.
У случају да у Уставном суду нису попуњена сва судијска места, до њихове попуне, плата председника и судије Уставног суда се увећава 10%, за свако непопуњено судијско место.
Судија Уставног суда који је изабран, односно именован на дужност из реда професора правног факултета, а који права из радног односа остварује на правном факултету, има право на месечну накнаду у висини разлике између плате судије Уставног суда, обрачунате за пуно радно време без увећања по основу година проведених на раду, и плате коју остварује на правном факултету, утврђене у складу са прописима којима се уређује начин обрачуна средстава за плате и коефицијената за обрачун и исплату плата на факултетима чија се делатност финансира из буџета Републике Србије.
Члан 21
Судија Уставног суда коме је престала дужност има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Судија Уставног суда коме је дужност престала због испуњења услова за старосну пензију, односно који је разрешен због чланства у политичкој странци, повреде забране сукоба интереса, осуде на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда, нема право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана.
Судија Уставног суда коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, има право да се у року од три месеца од дана престанка дужности врати на рад у државни и други орган или правно лице из кога је изабран, односно именован за судију Уставног суда, на послове које је обављао до избора, односно именовања или на друге послове који одговарају његовом степену стручности и способностима.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда судија или заменика јавних тужилаца, мирује судијска, односно јавнотужилачка функција док обавља дужност судије Уставног суда.
Судија, односно заменик јавног тужиоца из става 5. овог члана коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, наставља да обавља судијску функцију, односно функцију заменика јавног тужиоца, у суду, односно јавном тужилаштву из кога је изабран, односно именован на дужност.
Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца дужни су да у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда донесу решење у случају из става 6. овог члана.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда јавних тужилаца даном ступања на дужност престаје јавнотужилачка функција, а по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован на дужност, Државно веће тужилаца, у року од 30 дана, доноси одлуку о његовом избору на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву из кога је био изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда.
III УРЕЂЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА
Члан 22
Седиште Уставног суда је у Београду.
Седнице, јавне расправе и други облици рада Уставног суда могу се, по одлуци Уставног суда, одржавати и изван седишта Уставног суда.
Члан 23
Уставни суд има председника.
Председника Уставног суда бирају судије Уставног суда из свог састава, на предлог најмање троје судија, тајним гласањем, већином гласова свих судија, на период од три године, са могућношћу поновног избора.
Ако председник Уставног суда не буде изабран, функцију председника, до избора, врши заменик председника, односно најстарији судија.
Члан 24
Председник Уставног суда представља Уставни суд, сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама, усклађује рад Уставног суда, стара се о спровођењу аката Уставног суда и врши друге дужности утврђене овим законом, Пословником и другим актима Уставног суда.
Председник Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 25
Уставни суд има заменика председника, који замењује председника Уставног суда, у случају његовог одсуства или спречености.
Одредбе овог закона о избору и мандату председника Уставног суда сходно се примењују и на избор и мандат заменика председника.
Заменик председника Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 26
Уставни суд има секретара, који се поставља већином гласова свих судија, на период од пет година и може бити поново постављен.
Секретар руководи Стручном службом Уставног суда и за свој рад је одговоран Уставном суду.
Секретар Уставног суда може имати заменика, кога поставља Уставни суд већином гласова свих судија, на период од пет година и који може бити поново постављен.
Секретар и заменик секретара Уставног суда имају статус државног службеника на положају.
Услови за постављење секретара и заменика секретара одређују се актом Уставног суда.
Члан 27
За обављање стручних и других послова Уставни суд образује Стручну службу.
Организација, послови и начин рада Стручне службе ближе се уређују актом Уставног суда.
На права и обавезе запослених у Стручној служби примењују се прописи који уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено.
Члан 27а
Актом из члана 27. став 2. овог закона одређује се потребан број државних службеника на положају, државних службеника на извршилачким радним местима и намештеника у Стручној служби.
Члан 27б
Положај у Стручној служби је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада Стручне службе, односно појединих делова Стручне службе или на коме је задужен за организацију и обављање најсложенијих стручних послова који су у функцији остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда.
Државног службеника на положај у Стручној служби поставља Уставни суд, већином гласова свих судија.
Државни службеник на положају у Стручној служби може бити премештен, привремено или до истека времена на које је постављен, на други положај у Стручној служби, ако то захтевају интереси остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда, при чему се време проведено на претходном положају рачуна у време на које је државни службеник постављен.
Члан 27в
Државни службеник може да напредује премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, постављењем на положај или виши положај у Стручној служби, односно преласком у виши платни разред без промене радног места.
Државни службеник коме је најмање три пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” може да напредује и на извршилачко радно место које није у непосредно вишем звању, ако испуњава услове за обављање послова тог радног места.
Државном службенику који је напредовао премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, коефицијент платног разреда у оквиру платне групе у којој се налази његово ново радно место одређује председник Уставног суда, водећи рачуна да коефицијент који се одређује одговара сложености и обиму послова које ће државни службеник на том радном месту обављати, као и дотадашњим резултатима рада државног службеника.
Државни службеник који је засновао радни однос у Уставном суду и који је након прве године рада оцењен оценом “нарочито се истиче” напредује за два платна разреда у оквиру платне групе у којој се налази радно место на које је распоређен.
Члан 27г
Запосленима у Стручној служби могу се утврдити коефицијенти за обрачун и исплату плате који су до 30% већи од коефицијената предвиђених законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.
Висина коефицијената из става 1. овог члана одређује се актом о платама запослених у Стручној служби који доноси Уставни суд, већином гласова свих судија.
Основица за обрачун и исплату плата запослених у Стручној служби једнака је основици за обрачун и исплату плата државних службеника и намештеника у другим државним органима.
Члан 27д
Секретар Уставног суда припрема предлог кадровског плана истовремено са припремом предлога буџета Уставног суда, тако да буде усклађен са њим.
Кадровски план доноси председник Уставног суда, по прибављеном мишљењу радног тела Уставног суда надлежног за организациона и финансијска питања.
Члан 27ђ
Трошкови додатног образовања државних службеника у Стручној служби које је од значаја за рад Уставног суда, као и трошкови везани за обављање стручне праксе државних службеника у Стручној служби у међународним институцијама надлежним за заштиту људских права и уставним судовима других држава, падају на терет буџетских средстава Уставног суда.
Права и обавезе државног службеника у Стручној служби који се додатно образује, односно који је упућен на стручну праксу, уређују се у складу са законом који уређује права и обавезе државних службеника.
Члан 28
Средства за рад и функционисање Уставног суда (у даљем тексту: буџет Уставног суда), обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Уставног суда.
Уставни суд самостално располаже средствима буџета Уставног суда.
Влада не може без сагласности председника Уставног суда, обуставити, одложити или ограничити извршење буџета Уставног суда.
Поступак за утврђивање предлога буџета Уставног суда уређује се овим законом и Пословником.
Члан 28а
Секретар Уставног суда припрема предлог буџета Уставног суда у складу са законом којим се уређује буџетски систем и Пословником и доставља га радном телу Уставног суда надлежном за финансијска питања.
Радно тело из става 1. овог члана утврђује предлог буџета Уставног суда и упућује га председнику Уставног суда ради достављања на мишљење министарству надлежном за послове финансија.
О предлогу из става 2. овог члана министар надлежан за послове финансија доставља Уставном суду образложено мишљење.
У случају да министар надлежан за послове финансија има примедбе на достављени предлог буџета Уставног суда, организоваће консултације са председником Уставног суда и радним телом из става 1. овог члана, ради постизања сагласности.
Ако министар надлежан за послове финансија нема примедбе на предлог буџета Уставног суда или се постигне сагласност из става 4. овог члана, Уставни суд, већином гласова свих судија, утврђује коначан предлог буџета Уставног суда, који министарство надлежно за послове финансија без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
Ако се не постигне сагласност из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове финансија коначан предлог буџета Уставног суда из става 5. овог члана без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
У случају из става 6. овог члана Влада у образложењу предлога закона о буџету Републике Србије наводи разлоге због којих сматра да предлог буџета Уставног суда није прихватљив.
Члан 28б
Контрола извршења буџета Уставног суда спроводи се у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
Уставни суд обезбеђује вршење интерне контроле извршења буџета Уставног суда на начин предвиђен Пословником, а у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
IV ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ И ПРАВНО ДЕЈСТВО ЊЕГОВИХ ОДЛУКА
1. Опште одредбе
а) Учесници у поступку
Члан 29
Учесници у поступку пред Уставним судом су:
1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: овлашћени предлагач);
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: иницијатор);
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта (у даљем тексту: општи акт) који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
13) друга лица у складу са законом.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати и друга лица која Уставни суд позове.
Члан 30
У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати лица која на основу специјалног пуномоћја овласте учесници у поступку.
Члан 31
Учесник у поступку има право да даје предлоге и дужност да пружа потребне податке и обавештења у току поступка и на расправи, да подноси доказе и да предузима друге радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Учесник у поступку има право да изнесе и образложи свој став и разлоге током поступка, као и да даје одговор на наводе и разлоге других учесника у поступку.
Учесник у поступку може у току поступка одустати од предлога, захтева, жалбе, односно иницијативе.
б) Претходни поступак
Члан 32
Поднесци упућени Уставном суду предају се преко поште или непосредно Уставном суду и морају бити потписани.
Предлог, иницијатива, односно други поднесак сматра се поднетим оног дана када је предат Уставном суду.
Ако је предлог, иницијатива, односно други поднесак упућен преко поште препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје Уставном суду.
Члан 33
На захтев Уставног суда, одговор на предлог, иницијативу и решење о покретању поступка за оцењивање уставности, односно законитости општег акта, даје доносилац тог акта, односно орган кога он овласти.
Поводом иницијативе за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који доноси Народна скупштина, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од Народне скупштине.
Поводом иницијативе за оцену уставности статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од скупштине аутономне покрајине, односно скупштине јединице локалне самоуправе.
Члан 34
Доносилац оспореног општег акта дужан је да у року који одреди Уставни суд, а који не може бити краћи од 15 дана, достави оспорени општи акт и потребну документацију и да пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
Државни и други органи, организације које врше јавна овлашћења, правна и физичка лица, дужна су да, на захтев Уставног суда, у року који не може бити краћи од 15 дана, доставе податке и обавештења од значаја за поступак и одлучивање Уставног суда.
Ако у одређеном року Уставни суд не добије одговор, мишљење, тражене податке и обавештења, поступак се може наставити.
Члан 35
У поступку пред Уставним судом одређује се судија известилац, у складу са Пословником.
Изузетно, када то сложеност уставноправних питања захтева, председник Уставног суда може одредити једног или више судија који ће заједно са судијом известиоцем спровести поступак и припремити заједнички предлог акта о коме одлучује Уставни суд.
Члан 35а
Радње у претходном поступку предузима судија известилац, односно Стручна служба, у складу са овим законом и Пословником.
У претходном поступку се испитује уредност и допуштеност поднесака којима се иницира или покреће поступак пред Уставним судом, достављају акти о покретању поступка, односно иницијативе на одговор и мишљење, прикупљају потребни подаци, обавештења и докази у циљу провере навода из иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости.
У претходном поступку се предузимају и друге процесне радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Члан 36
Уставни суд ће одбацити поднесак којим се иницира или покреће поступак пред Уставним судом:
1) кад утврди да Уставни суд није надлежан за одлучивање;
2) ако поднесак није поднет у одређеном року;
3) ако је поднесак анониман;
4) кад у остављеном року подносилац није отклонио недостатке који онемогућавају поступање;
5) кад утврди да је поднесак очигледно неоснован;
6) ако утврди да се поднеском злоупотребљава право;
7) кад не постоје друге претпоставке за вођење поступка и одлучивање, утврђене законом.
Кад Уставни суд утврди да није надлежан за одлучивање, може поднесак којим се покреће поступак, уступити надлежном органу.
в) Јавна расправа
Члан 37
Уставни суд одржава јавну расправу, у поступку оцењивања уставности или законитости, у поступку одлучивања о изборним споровима, као и у поступку за забрану рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Уставни суд може одлучити да се не одржи јавна расправа у поступку оцењивања уставности или законитости: ако оцени да је у току поступка ствар довољно разјашњена и да, на основу прибављених доказа, може одлучити и без одржавања јавне расправе; ако је о истој ствари већ одлучивао, а нису дати нови разлози за другачије одлучивање у тој ствари, као и ако постоје услови за обуставу поступка.
Уставни суд може одржати јавну расправу и у другим случајевима кад оцени да је одржавање јавне расправе потребно, а нарочито кад се ради о сложеном уставно-правном питању или кад се постави питање уставности или законитости о коме не постоји став Уставног суда.
Члан 38
На јавну расправу позивају се сви учесници у поступку ради излагања ставова и давања потребних обавештења.
Ако је то од интереса за оцену уставности или законитости, Уставни суд може на јавну расправу позвати представнике органа и организација који су одговорни за извршавање предметног општег акта.
На јавну расправу позивају се, кад је то потребно, представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и објашњења.
Члан 39
Одсуство појединих учесника у поступку на јавној расправи не спречава Уставни суд да одржи јавну расправу и да донесе одлуку.
Члан 40
Уставни суд може јавну расправу одложити или прекинути ради прибављања потребних података, обавештења и мишљења, као и у другим оправданим случајевима.
Члан 41
Друга питања која се односе на јавну расправу ближе се уређују Пословником.
г) Облици рада Уставног суда
Члан 42
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности на седници Уставног суда, седници Великог већа или седници Малог већа.
Уставни суд може, ради разјашњења ствари у предмету, одржавати и припремне седнице, консултативне састанке и друге седнице, у складу са Пословником.
Члан 42а
Уставни суд на седници Уставног суда, коју чине све судије Уставног суда:
1) доноси опште акте;
2) доноси одлуке из члана 45. тач. 1) до 5), тач. 8), 11), 14) и 15) овог закона;
3) покреће поступак за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, по сопственој иницијативи;
4) доноси решење из члана 46. тачка 10) овог закона;
5) одлучује кад није постигнута једногласност у одлучивању Великог већа;
6) доноси појединачне акте ако овим законом или Пословником није предвиђено да их доносе већа или председник Уставног суда.
На седници Уставног суда одлуке се доносе већином гласова свих судија Уставног суда.
Седница Уставног суда се заказује и у случају одржавања јавне расправе и седнице о већању и гласању после одржане јавне расправе.
Члан 42б
Уставни суд на седници Великог већа, које чине председник Уставног суда и седам судија:
1) доноси одлуке из члана 45. тач. 6), 7), 9), 10), 12) и 13) овог закона;
2) доноси решења из члана 46. тач. 1) до 8) овог закона;
3) одлучује ако није постигнута једногласност у одлучивању Малог већа.
На седници Великог већа одлуке, односно решења из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Великог већа, одлуку, односно решење доноси седница Уставног суда.
Уставни суд има два Велика већа.
Председник Уставног суда одређује састав Великог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42в
Уставни суд на седници Малог већа, кога чине троје судија Уставног суда од којих је један председник већа, доноси:
1) решење из члана 46. тачка 9) овог закона;
2) закључке из члана 47. овог закона.
На седници Малог већа решења и закључци из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Малог већа, решење, односно закључак доноси Велико веће.
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси одлуку којом одређује број Малих већа.
Председник Уставног суда одређује председника и чланове Малог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42г
Седницу Уставног суда заказује и њоме руководи председник Уставног суда.
Председник Уставног суда, који је истовремено и председник Великог већа, заказује и руководи седницом тог већа.
Седницу Малог већа заказује и њоме руководи председник тог већа.
На седници Уставног суда, као и на седници Великог и Малог већа води се записник.
Начин рада и одлучивања на седници Уставног суда и седницама Великог и Малог већа ближе се уређује Пословником.
Члан 43
Уставни суд образује комисије и одборе као стална радна тела.
Уставни суд може образовати и повремена радна тела.
Стална и повремена радна тела из ст. 1. и 2. овог члана, образују се у складу са Пословником.
д) Акти Уставног суда
Члан 44
Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке.
Члан 45
Уставни суд одлуком:
1) утврђује да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и други општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, односно да у време важења није био у сагласности са Уставом;
2) утврђује да закон који је изгласан, а није указом проглашен, није у сагласности са Уставом;
3) утврђује да потврђени међународни уговор није у сагласности са Уставом;
4) утврђује да статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе или други општи акт није у сагласности са законом, односно да у време важења није био у сагласности са законом;
5) утврђује да колективни уговор није у сагласности са Уставом и законом;
6) одређује начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности с Уставом или законом;
7) одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова;
8) забрањује рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице;
9) одлучује о уставној жалби;
10) одлучује о жалби органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
11) одлучује у поступку о постојању повреде Устава од стране председника Републике;
12) одлучује у поступку по жалби судија на одлуку о престанку функције и друге одлуке Високог савета судства;
13) одлучује у поступку по жалби јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције;
14) одбија предлог за утврђивање неуставности или незаконитости;
15) одбија захтев за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта из иницијативе поводом које је донето решење о покретању поступка.
Члан 46
Уставни суд решењем:
1) покреће поступак за утврђивање неуставности, незаконитости или несагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором;
2) решава о сукобу надлежности између државних и других органа, у складу са Уставом;
3) обуставља извршење појединачног акта, односно радње и укида меру обуставе или одбацује захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње;
4) одлаже ступање на снагу одлуке органа аутономне покрајине;
5) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости у случају из члана 53. став 2. овог закона;
6) одређује начин извршења одлуке или решења Уставног суда;
7) обуставља поступак у случајевима из чл. 57, 88. и 97. овог закона;
8) одбацује захтев за оцењивање уставности или законитости општег акта о коме је већ одлучивао, а из нових навода, разлога и поднетих доказа не произилази да има основа за поновно одлучивање;
9) одбацује уставну жалбу ако нису испуњене процесне претпоставке;
10) одлаже објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 47
Уставни суд закључком:
1) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, због ненадлежности;
2) одбацује предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта и иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости који нису поднети у року из члана 168. став 5. Устава;
3) одбацује жалбу судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца ако није поднета у законом прописаном року;
4) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који је неразумљив или непотпун, односно који садржи друге недостатке који онемогућавају поступање Уставног суда;
5) одбацује анонимну иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе;
6) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који представља злоупотребу права;
7) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта који није донет;
8) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта чији је доносилац правно престао да постоји;
9) одлучује о захтеву доносиоца оспореног општег акта да се застане са поступком;
10) обуставља поступак када је повучен предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, односно кад иницијатор одустане од иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости;
11) обуставља поступак и у другим случајевима, изузев поступка по уставној жалби, због повлачења или одустанка овлашћеног предлагача, односно подносиоца од поднетог захтева или због престанка других процесних претпоставки за вођење поступка.
Уставни суд доноси закључке и у другим случајевима када у складу са одредбама овог закона и Пословника не доноси одлуку, односно решење.
Члан 48
Одлуке, решења и закључци Уставног суда садрже: увод, изреку и образложење.
Садржина појединих делова аката из става 1. овог члана ближе се уређује Пословником, с тим што образложење решења о одбацивању уставне жалбе, односно закључка може садржати само правни основ за доношење.
Члан 49
Одлуке Уставног суда, изузев одлуке по уставној жалби, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”, као и у службеном гласилу у коме је објављен статут аутономне покрајине, други општи акт и колективни уговор, односно на начин на који је објављен општи акт о коме је Уставни суд одлучивао.
У “Службеном гласнику Републике Србије” може се објавити одлука по уставној жалби, као и решења која су од ширег значаја за заштиту уставности и законитости.
2. Поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката
Члан 50
Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.
Поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд може да покрене самостално, на основу одлуке коју доноси двотрећинском већином гласова свих судија.
Члан 51
Предлог за утврђивање неуставности или незаконитости, односно иницијатива за покретање поступка за оцену уставности или законитости садржи: назив општег акта чија се уставност или законитост оспорава; назив и број службеног гласила у коме је општи акт објављен, ако је објављивање извршено у службеном гласилу; ознаку одредбе или одредаба општег акта чија уставност или законитост се оспорава; одредбе Устава, односно закона у односу на које се оспорава уставност или законитост општег акта; разлоге оспоравања и друге податке од значаја за оцењивање уставности или законитости оспореног општег акта; предлог, односно захтев како да се одлучи; податке о предлагачу, односно подносиоцу иницијативе; потпис предлагача, односно подносиоца иницијативе.
Ако општи акт чија се уставност или законитост оспорава није објављен у службеном гласилу, уз предлог се прилаже и оверени препис тог акта.
Члан 52
Поступак се сматра покренутим даном подношења уредног предлога Уставном суду, односно даном доношења решења о покретању поступка.
Члан 53
Кад Уставни суд оцени да има основа за покретање поступка поводом иницијативе, поступак покреће решењем.
Кад Уставни суд нађе да је иницијатива неприхватљива, јер изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности или законитости, иницијативу ће решењем одбацити.
Кад се иницијативом оспорава уставност или законитост општег акта, осим закона и статута аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно појединих одредаба овог акта којима се регулишу питања о којима Уставни суд већ има заузет став или кад је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Уставни суд одлучује без доношења решења о покретању поступка.
Кад Уставни суд након спроведеног поступка оцени да захтев за утврђивање неуставности или незаконитости из иницијативе поводом које је покренут поступак, није основан, донеће одлуку о његовом одбијању.
Члан 54
У поступку оцењивања уставности или законитости Уставни суд није ограничен захтевом овлашћеног предлагача, односно иницијатора.
Кад овлашћени предлагач, односно иницијатор одустане од предлога, односно иницијативе, Уставни суд ће наставити поступак за оцену уставности или законитости, ако за то нађе основа.
Члан 55
У току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Уставни суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости.
Ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Уставни суд ће наставити поступак.
Члан 56
Уставни суд може у току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.
Ако у току поступка Уставни суд оцени да су разлози обуставе услед измењених околности престали, укинуће меру обуставе извршења појединачног акта, односно радње.
Уставни суд ће одбацити захтев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње кад доноси коначну одлуку.
Члан 57
Уставни суд ће обуставити поступак:
1) кад је у току поступка општи акт усаглашен са Уставом или законом, а Уставни суд није оценио да због последица неуставности или незаконитости треба донети одлуку због тога што нису отклоњене последице неуставности или незаконитости;
2) кад у току поступка престану процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 58
Кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором, тај закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Одредбе потврђеног међународног уговора за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности са Уставом, престају да важе на начин предвиђен тим међународним уговором и општеприхваћеним правилима међународног права.
Кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Уставни суд може посебним решењем одложити објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, али најдуже за шест месеци од дана њеног доношења.
У случају из става 4. овог члана, Уставни суд одлуку којом је утврђено да општи акт није у сагласности са Уставом, законом, општеприхваћеним правилима међународног права или потврђеним међународним уговором, доставља доносиоцу општег акта заједно са решењем о одлагању објављивања.
Члан 59
Кад Уставни суд одреди начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности са Уставом или законом, одлука Уставног суда има правно дејство од дана њеног објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 60
Закони и други општи акти за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, не могу се примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени.
Општи акти донети за извршење закона и других општих аката за које се одлуком Уставног суда утврди да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, неће се примењивати од дана објављивања одлуке Уставног суда, ако из одлуке произилази да су ти општи акти несагласни Уставу општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или закону.
Извршење правноснажних појединачних аката донетих на основу прописа који се више не могу примењивати, не може се ни дозволити ни спровести, а ако је извршење започето – обуставиће се.
Члан 61
Свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет.
Предлог за измену коначног или правноснажног појединачног акта, донетог на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.
Члан 62
Ако се утврди да се изменом појединачног акта не могу отклонити последице настале услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одредити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.
Члан 63
Ако се у поступку пред судом опште или посебне надлежности постави питање сагласности закона или другог општег акта са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, суд ће, ако оцени основаним такво питање, застати са поступком и покренути поступак за оцену уставности или законитости тог акта пред Уставним судом.
Члан 64
Кад је у току поступка општи акт престао да важи или је усаглашен са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, али нису отклоњене последице неуставности или незаконитости, Уставни суд може одлуком утврдити да општи акт није био у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом. Ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
Члан 65
Одредбе чл. 50. до 64. овог закона сходно се примењују у поступку одлучивања о сагласности закона и других општих аката са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.
3. Поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења
Члан 66
Уз предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења подноси се и текст изгласаног закона који је оверио секретар Народне скупштине или лице које он на то овласти.
Предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења се не доставља на мишљење Народној скупштини, нити се о њему води јавна расправа.
О томе да је покренут поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења, Уставни суд обавештава председника Републике.
Поступак оцене уставности пре његовог проглашења је хитан и води се у складу са роковима које уређује Устав.
Одлука којом се утврђује да закон који није проглашен није у сагласности са Уставом производи правно дејство од дана проглашења закона.
4. Поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине
Члан 67
Влада може у предлогу за оцену уставности или законитости одлуке органа аутономне покрајине која још није ступила на снагу предложити Уставном суду да одложи ступање на снагу оспорене одлуке док Уставни суд не одлучи о њеној уставности или законитости.
Влада је дужна да уз предлог достави текст оспорене одлуке органа аутономне покрајине.
Уставни суд најпре одлучује о предлогу Владе да се одложи ступање на снагу оспорене одлуке, у складу са роковима које уређује Пословник, с тим што оспорену одлуку не доставља на мишљење органу који ју је донео, нити о предлогу води јавну расправу.
Ако Уставни суд донесе решење да одложи ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, дужан је да поступак оцењивања уставности или законитости хитно спроведе, у складу са роковима које уређује Пословник.
Решење којим Уставни суд одлаже ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, производи правно дејство од дана достављања органу аутономне покрајине који је одлуку донео.
5. Поступак решавања сукоба надлежности
Члан 68
Уставни суд решава сукоб надлежности из члана 167. став 2. тач. 1. до 4. Устава.
Захтев за решавање сукоба надлежности из става 1. овог члана, подноси један или оба органа који су у сукобу, као и лице поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Члан 69
Захтев за решавање сукоба надлежности садржи назив органа који прихватају или одбијају надлежност и разлоге на основу којих то чине.
Члан 70
У случају када органи одбијају надлежност, захтев за решавање сукоба надлежности подноси се у року од 15 дана од дана правноснажности, односно коначности одлуке другог органа који се огласио ненадлежним.
Члан 71
Поступак за решавање сукоба надлежности сматра се покренутим оног дана кад је захтев предат Уставном суду.
Члан 72
Рок за одговор органа који су у сукобу надлежности је осам дана од дана достављања.
Члан 73
Уставни суд може одредити да се до окончања поступка решавања сукоба надлежности Уставног суда прекине поступак пред органима између којих је настао сукоб надлежности.
Члан 74
Кад Уставни суд реши сукоб надлежности, решење Уставног суда има правно дејство од дана достављања органима који су у сукобу надлежности, односно лицу поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Решењем из става 1. овог члана Уставни суд поништава и акте које је донео ненадлежни орган.
6. Поступак одлучивања о изборним споровима
Члан 75
Захтев за одлучивање о изборном спору за који законом није одређена надлежност судова може поднети: сваки бирач, кандидат за председника Републике, односно посланика или одборника, као и подносилац предлога кандидата.
Захтев садржи разлоге и доказе због којих се тражи одлучивање о изборном спору.
Захтев се може поднети најкасније у року од 15 дана од дана окончања изборног поступка који се оспорава.
Члан 76
Уставни суд доставља један примерак поднетог захтева за одлучивање о изборном спору органу за спровођење избора у вези са чијом активношћу се изборни спор покреће, са налогом да у одређеном року достави одговор и потребне изборне акте, односно документацију.
Члан 77
Ако је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд одлуком поништава цео изборни поступак или делове тог поступка, који се морају тачно означити.
У случају из става 1. овог члана цео изборни поступак или делови тог поступка поновиће се у року од десет дана од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 78
Одлука Уставног суда о поништењу целог изборног поступка или делова тог поступка има правно дејство од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 79
Жалбу на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика може поднети кандидат за народног посланика и подносилац предлога кандидата, у року од 48 часова од доношења одлуке.
У поступку по жалби из става 1. овог члана, орган против чије је одлуке поднета жалба дужан је да у року од 24 часа од подношења жалбе, достави потребну документацију Уставном суду.
Уставни суд дужан је да донесе одлуку у року од 72 часа од подношења жалбе.
Одредбе чл. 75. до 78. овог закона сходно се примењују и у поступку по жалби на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика.
7. Поступак одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице
Члан 80
Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.
У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Члан 81
Кад Уставни суд забрани рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице, та политичка странка, синдикална организација, удружење грађана или верска заједница брише се из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 81а
Када је предлогом тражена забрана тајног или паравојног удружења, Уставни суд ће својом одлуком утврдити да је деловање таквог удружења забрањено Уставом.
Одлуком из става 1. овог члана Уставни суд може одредити предузимање мера које су неопходне да се спречи деловање тајног или паравојног удружења.
8. Поступак по уставној жалби
Члан 82**
Уставна жалба може се изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту.
Члан 83
Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Уставну жалбу у име лица из става 1. овога члана, на основу његовог писменог овлашћења, може изјавити друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода.
Члан 84
Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Лицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд ће дозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од дана престанка разлога који је изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај у пређашње стање и ако истовремено са овим предлогом поднесе и уставну жалбу.
После истека три месеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.
Члан 85
Уставна жалба мора да садржи име и презиме, јединствени матични број грађана, пребивалиште или боравиште, односно назив и седиште подносиоца уставне жалбе, име и презиме његовог пуномоћника, број и датум акта против кога је жалба изјављена и назив органа који га је донео, назнаку људског или мањинског права или слободе зајемчене Уставом за које се тврди да је повређено са ознаком одредбе Устава којом се то право, односно слобода јемчи, разлоге жалбе и наводе у чему се састоји повреда или ускраћивање, опредељен захтев о коме Уставни суд треба да одлучи, уз истицање висине и основа накнаде материјалне или нематеријалне штете, када се накнада захтева, потпис подносиоца уставне жалбе, односно лица коме је издато специјално пуномоћје за подношење уставне жалбе.
Уз уставну жалбу се подноси и препис оспореног појединачног акта, докази да су исцрпљена правна средства, докази о висини материјалне штете, као и други докази од значаја за одлучивање.
Захтев за накнаду штете може бити постављен само истовремено са подношењем уставне жалбе.
Члан 86
Уставна жалба, по правилу, не спречава примену појединачног акта или радње против кога је изјављена.
На предлог подносиоца уставне жалбе, Уставни суд може одложити извршење појединачног акта или радње из става 1. овог члана, ако би извршење проузроковало ненадокнадиву штету подносиоцу, а одлагање није супротно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа штета трећем лицу.
Члан 87
Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.
Члан 88
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако је уставна жалба повучена;
2. ако орган који је донео оспорени појединачни акт поништи, укине или измени тај акт у складу са захтевом из уставне жалбе или ако је престала радња која је проузроковала повреду или ускраћивање зајемченог Уставом права и слобода, уз сагласност подносиоца уставне жалбе;
3. ако престану друге процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 89*
Одлуком се уставна жалба усваја или одбија као неоснована.
Када Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, може поништити појединачни акт, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца.
Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен с тим што Уставни суд, када је захтев усвојен, одређује у одлуци орган који је обавезан да исплати накнаду материјалне или нематеријалне штете и одређује рок од четири месеца од дана достављања одлуке том органу у коме он добровољно може да плати накнаду штете. Поступак за принудно извршење накнаде материјалне, односно нематеријалне штете може почети тек ако накнада материјалне, односно нематеријалне штете не буде добровољно плаћена у року од четири месеца од дана достављања одлуке.
Одлука Уставног суда којом је уважена уставна жалба има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 90
(Брисан)
Члан 91
Одредбе чл. 82. до 88. овог закона сходно се примењују у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе, онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе.
Члан 92
Кад Уставни суд у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно локалне самоуправе утврди да је појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе онемогућено вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе, поништиће појединачни акт, односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице.
Одлука Уставног суда из става 1. овог члана има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
9. Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике
Члан 93
Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике покреће Народна скупштина, на предлог једне трећине укупног броја народних посланика.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана садржи правни основ, одредбе Устава које су повређене и доказе на којима се акт заснива.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана председник Народне скупштине доставља Уставном суду.
Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, акт Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди.
Члан 94
После истека рока за одговор, председник Уставног суда заказаће расправу, на коју позива председника Републике и председника Народне скупштине.
Члан 95
У поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике Уставни суд је ограничен само на одлучивање о повредама одредаба Устава које су наведене у акту Народне скупштине о покретању поступка.
Члан 96
Уставни суд ће одлучити да ли је председник Републике повредио Устав и одлуку о томе доставиће Народној скупштини и председнику Републике.
Одлуку из става 1. овог члана Уставни суд мора донети у року од 45 дана од дана подношења акта Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике.
Члан 97
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако Народна скупштина повуче акт о покретању поступка;
2. ако у току поступка престане функција председника Републике.
Члан 98
Одлука Уставног суда о повреди Устава од стране председника Републике има правно дејство од дана достављања одлуке Народној скупштини.
10. Поступак по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције
Члан 99
Против одлуке о престанку функције, судија, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може изјавити жалбу Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
Орган који је донео одлуку о престанку функције има право на одговор на жалбу у року од 15 дана од дана достављања жалбе.
Члан 100
После истека рока за достављање одговора на жалбу, Уставни суд заказује расправу на коју позива подносиоца жалбе и представника органа који је донео одлуку о престанку функције.
На расправи из става 1. овог члана може се искључити јавност.
Члан 101
Уставни суд својом одлуком може усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције или одбити жалбу.
Члан 102
Одлука Уставног суда у поступку по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 102а
У поступку по жалби судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује поступак по уставној жалби.
Члан 103
Одредбе чл. 99. до 102а сходно се примењују и у поступку по жалби против одлуке Високог савета судства, у случајевима прописаним законом.
V ИЗВРШЕЊЕ АКАТА УСТАВНОГ СУДА
Члан 104
Државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда.
У случају потребе, извршење одлуке и решења Уставног суда обезбедиће Влада, на начин који је утврђен посебним решењем Уставног суда.
VI ОДНОС УСТАВНОГ СУДА ПРЕМА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
Члан 105
Уставни суд обавештава Народну скупштину о стању и проблемима остваривања уставности и законитости у Републици Србији, даје мишљења и указује на потребу доношења и измену закона и предузимање других мера ради заштите уставности и законитости.
Члан 106
Кад Уставни суд утврди да надлежни орган није донео општи акт за извршавање одредаба Устава, закона или другог општег акта, а био је дужан да такав општи акт донесе, обавестиће о томе Народну скупштину.
Члан 107
Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који је донела Народна скупштина, Уставни суд доставља Народној скупштини на одговор.
Уставни суд доставља Народној скупштини одлуку којом је утврдио да закон или други општи акт који је донела Народна скупштина није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
VII САРАДЊА СА ДРЖАВНИМ И ДРУГИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Члан 108
У остваривању својих функција Уставни суд сарађује са државним и другим органима и организацијама, научним и другим установама, привредним друштвима и другим правним лицима, о питањима од интереса за очување уставности и законитости.
Члан 109
Уставни суд остварује међународну сарадњу са страним и међународним судовима и међународним организацијама у складу са својом надлежношћу.
VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 110
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај организација, односно друго правно лице:
1) ако у року не достави Уставном суду оспорени општи акт и потребну документацију и пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 1);
2) ако не достави Уставном суду потребне податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 20.000 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији, односно другом правном лицу новчаном казном до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у државном и другом органу, новчаном казном до 50.000 динара.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 111
Првом седницом Уставног суда председава најстарији судија.
Члан 112
Поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Члан 113
Поступак по уставним жалбама поднетим од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.
Уставна жалба се може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којим је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона.
Уставна жалба у случају из става 2. овог члана може се изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 114
Судија Уставног суда изабран у складу са Уставом Републике Србије (“Службени гласник РС”, број 1/90), коме престаје функција, има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Члан 115
Државни службеници и намештеници, запослени у Служби Уставног суда Србије, настављају да раде у Уставном суду на пословима на којима су били постављени, односно распоређени до ступања на снагу овог закона, до доношења решења о постављењу и распоређивању, односно склапања уговора о раду, у складу са актом Уставног суда из члана 27. став 2. овог закона.
Члан 116
Уставни суд у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси Пословник и акт из члана 27. став 2. овог закона.
Министар надлежан за правосуђе у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси акт из члана 90. став 3. овог закона.
Члан 117
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука (“Службени гласник РС”, бр. 32/91, 67/93 и 101/05).
Члан 118
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
 
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о Уставном суду
(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)
Члан 38[с1]
Уставни суд ће ускладити Пословник са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 39[с1]
Судија Уставног суда који је до дана ступања на снагу овог закона изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда из реда судија, по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован, има право да буде изабран на судијску функцију у суду из кога је изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда или у суду највишег степена који је преузео надлежност суда из кога је судија Уставног суда изабран, односно именован.
Високи савет судства дужан је да донесе одлуку о избору на судијску функцију из става 1. овог члана, у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда.
Члан 40[с1]
Поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.
Захтеви за накнаду штете поднети Комисији из члана 90. став 3. Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС, број 109/07), до дана ступања на снагу овог закона, решиће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 41[с1]
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 116/08 – др. закон и 92/11), у делу који се односи на начин утврђивања плата председника и судија Уставног суда.
Члан 42[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – други закон, 78/2011 – други закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – други закон, 13/2016 и 108/2016)

Глава прва

НАЧЕЛА

Судска власт

Члан 1

Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Оснивање судова

Члан 2

Судови се оснивају и укидају законом.

Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови.

За оснивање мировних већа, арбитража и других изабраних судова важе посебни прописи.

Независност судске власти

Члан 3

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку.

Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судска надлежност

Члан 4

Судска надлежност одређује се Уставом и законом.

Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан.

Одређивање судећег судије

Члан 5

Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари.

Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.

Забрана утицаја на суд

Члан 6

Ради чувања ауторитета и непристрасности суда забрањено је коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка.

Забрањен је сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку.

Јавност

Члан 7

Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само законом, у складу са Уставом.

Право на притужбу

Члан 8

Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда кад сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов ток и исход.

Чл. 8а-8в***

(Престало да важи)

Сарадња судова и других органа

Члан 9

Судови су дужни да једни другима пружају правну помоћ и сарађују, а други државни органи и организације су дужни да судовима достављају потребне податке.

Судови могу другим државним органима да доставе списе и исправе, односно њихове копије, потребне за вођење поступка, у складу са посебним прописима, само кад се тиме не омета судски поступак.

Обележја државне власти, службена употреба језика и писма

Члан 10

Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима.

Назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде.

Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници.

У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицама у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом.

Глава друга

СПОЉАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДОВА

И ВРСТЕ СУДОВА

Судови Републике Србије

Члан 11

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.

Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.

Врховни касациони суд

Члан 12

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији.

Седиште Врховног касационог суда је у Београду.

Остали судови републичког ранга

Члан 13

Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштима у Београду.

Прекршајни апелациони суд и Управни суд могу имати одељења изван седишта, у складу са законом, у којем трајно суде и предузимају остале судске радње.

Основни, виши, апелациони, привредни и прекршајни судови

Члан 14

Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, а виши суд за подручје једног или више основних судова.

Привредни суд оснива се за територију једног или више градова, односно више општина.

Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова.

Прекршајни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина.

Оснивање, седишта и подручја основних, виших, апелационих, привредних и прекршајних судова уређују се посебним законом.

Одељења прекршајних судова и судске јединице основних и привредних судова одређују се посебним законом.

Непосредно виши суд

Члан 15

Врховни касациони суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелациони суд.

Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Прекршајни апелациони суд је непосредно виши суд за прекршајни суд.

Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења судова и примене Закона о судијама.

ИИ ПРОСТИРАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ И СТАЛНОСТ СУДА

1. Простирање надлежности суда

Седиште и подручје суда

Члан 16

Седиште суда је у згради где је суд.

Подручје суда је територија на којој се простире надлежност суда.

Место предузимања судских радњи

Члан 17

Судске радње предузимају се у седишту суда, а изван седишта – само кад је то законом одређено.

Основни суд, виши, привредни и прекршајни суд може изван свог седишта да одржава судске дане.

Судски дани

Члан 18

За време судских дана суд из члана 17. став 2. овог закона суди и предузима друге судске радње.

Место, дан и време одржавања судских дана одређује председник суда, у складу са Судским пословником.

Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају.

Одељење изван седишта прекршајног суда, односно судске јединице изван седишта основног и привредног суда

Члан 19

Прекршајни суд може имати одељење изван свог седишта у којем суди и предузима друге судске радње.

Одељење изван седишта прекршајног суда одређује се за територију града, односно једне или више општина са подручја суда.

Основни и привредни суд може имати судску јединицу изван свог седишта у којој суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду.

2. Сталност суда

Време предузимања судских радњи

Члан 20

Судске радње предузимају се сваког радног дана, а радње које не трпе одлагање и у време и у дане када суд не ради.

Судским пословником се одређују судске радње које се предузимају у време и у дане кад се не ради.

Судским пословником одређује се које се судске радње предузимају у судским јединицама изван седишта основних и привредних судова.

Члан 21

(Брисано)

Глава трећа

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА

1. Надлежност основног суда

Члан 22

Основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада.

Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступају само неки основни судови са подручја истог вишег суда.

2. Надлежност вишег суда

Члан 23

Виши суд у првом степену:

1. суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година;

2. суди за кривична дела: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 234. став 3. Кривичног законика) и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда; злоупотреба у јавним набавкама (члан 234а став 3. Кривичног законика) ;

3. суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела;

4. одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;

5. одлучује о захтевима за рехабилитацију;

6. одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација средствима јавног информисања;

7. суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације;

8. суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица ако није надлежан други суд;

Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова:

1. о мерама за обезбеђење присуства окривљеног;

2. за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година;

3. на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима.

Виши суд води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд, одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени виши суд.

3. Надлежност апелационог суда

Члан 24

Апелациони суд одлучује о жалбама:

1. на одлуке виших судова;

2. на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд;

3. на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом.

Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе.

4. Надлежност привредног суда

Члан 25

Привредни суд у првом степену суди:

1. у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства;

2. у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из тачке 1. овог става;

3. у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности;

4. у споровима о страним улагањима; о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутрашњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право, изузев спорова о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.

Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродовима и ваздухопловима; води ванпарничне поступке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима.

Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.

Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени привредни суд.

5. Надлежност Привредног апелационог суда

Члан 26

Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, у складу са законом.

Привредни апелациони суд одлучује о сукобу надлежности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредних судова и врши друге послове одређене законом.

6. Надлежност прекршајног суда

Члан 27

Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним поступцима ако није надлежан орган управе, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге послове одређене законом.

7. Надлежност Прекршајног апелационог суда

Члан 28

Прекршајни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе, о сукобу и преношењу месне надлежности прекршајних судова и врши друге послове одређене законом.

8. Надлежност Управног суда

Члан 29

Управни суд суди у управним споровима.

Управни суд пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

9. Надлежност Врховног касационог суда

Надлежност у суђењу

Члан 30

Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

Надлежност изван суђења

Члан 31

Врховни касациони суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима; разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и врши друге надлежности одређене законом.

Састав већа

Члан 32

Ако законом није друкчије одређено, Врховни касациони суд о правним средствима одлучује у већу од пет судија.

Објављивање одлука Врховног касационог суда

Члан 33

Одлуке Врховног касационог суда битне за праксу судова објављују се у посебној збирци.

Све одлуке Врховног касационог суда из члана 30. став 1. овог закона објављују се на веб-страници Врховног касационог суда.

Глава четврта

УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА

И ГОДИШЊИ РАСПОРЕД ПОСЛОВА

Члан 34

Пошто прибави мишљење судија, председник суда писмено утврђује распоред послова за наредну годину и саопштава га на седници свих судија до 1. децембра. Годишњи распоред послова судија утврђује се према правној области у којој судија поступа.

На годишњи распоред послова судија може изјавити приговор у року од три дана од дана саопштавања на седници свих судија.

О приговору судије одлучује председник непосредно вишег суда у року од осам дана од дана подношења приговора.

О приговору судије на годишњи распоред послова у Врховном касационом суду, одлучује Општа седница.

ИИ СУДСКО ОДЕЉЕЊЕ И СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА

1. Судско одељење

Образовање и руковођење

Члан 35

Судска одељења постоје у судовима у којима више већа или судија појединаца поступа у истој правној области.

Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда.

Делокруг

Члан 36

На седници судског одељења разматра се рад одељења, правна питања, начини побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за одељење.

Одељења апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 37

Седницу судског одељења могу сазвати председник одељења или председник суда.

Седница судског одељења сазива се и на захтев једне трећине судија тог одељења.

Председник суда увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења.

2. Одељење судске праксе

Члан 38

Одељење судске праксе постоји у суду с већим бројем судија, у складу са Судским пословником.

Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и међународних судских органа и обавештава судије, судијске помоћнике и судијске приправнике о правним схватањима судова.

Одељењем судске праксе руководи судија кога одређује председник суда.

3. Посебна одељења у вишим, апелационим, прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду

Члан 39

У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и за радне спорове.

У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала, у складу са законом.

У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за вођење прекршајног поступка за прекршаје из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, у складу са Судским пословником.

4. Заједничка седница одељења

Члан 40

Заједничка седница одељења сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења.

Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник суда, а њоме руководи председник суда или председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра.

5. Седница свих судија

Члан 41

На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидатима за судије и судије поротнике и одлучује о другим питањима важним за цео суд.

Седницом свих судија руководи председник суда, а сазива је по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

ИИИ УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

1. Одељења у Врховном касационом суду

Члан 42

Врховни касациони суд може имати одељења у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

2. Седница одељења Врховног касационог суда

Члан 43

Седница одељења Врховног касационог суда разматра питања из делокруга судских одељења.

Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од правног схватања прихваћеног у својој пракси или од правног схватања које су прихватила сва већа.

Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења.

3. Општа седница Врховног касационог суда

Делокруг

Члан 44

Општа седница Врховног касационог суда разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда; даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда; доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда и врши друге послове одређене законом и Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија.

Члан 45

(Брисано)

Састав и одлучивање

Члан 46

Општу седницу чине председник и судије Врховног касационог суда.

За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија.

Одлуке се доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 47

Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

Општом седницом руководи председник Врховног касационог суда.

4. Секретаријат

Делокруг

Члан 48

Врховни касациони суд има Секретаријат.

Секретаријат помаже председнику суда у судској управи, обавља административне послове за Општу седницу и врши друге послове који су му Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда стављени у делокруг.

Секретар

Члан 49

Секретаријатом руководи секретар суда, кога на предлог председника суда поставља Општа седница.

Секретар Врховног касационог суда има статус државног службеника на положају.

Секретар Врховног касационог суда мора да испуњава услове за судију апелационог суда.

5. Пословник Врховног касационог суда

Члан 50

Врховни касациони суд има пословник којим се детаљније прописује унутрашње уређење и рад суда.

Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ИВ СУДСКА УПРАВА

Послови који чине судску управу

Члан 51

Судску управу чине послови који служе вршењу судске власти, пре свега: уређивање унутрашњег пословања у суду; позивање и распоређивање судија поротника; послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; разматрање притужби и представки; вођење статистика и израда извештаја; извршење кривичних и прекршајних санкција; финансијско и материјално пословање суда и овера исправа намењених употреби у иностранству.

У судској управи виших судова, као и других судова које одреди Високи савет судства, може се организовати служба за пружање подршке и помоћи сведоцима и оштећенима.

Судска управа детаљније се уређује Судским пословником.

Права и обавезе председника суда

Члан 52

Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда.

Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду са листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.

Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају спречености или одсутности.

Када суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује.

Поверавање судске управе другима

Члан 53

Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председницима одељења и управитељу суда.

Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља у случају када је то законом одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности.

Овлашћења председника непосредно вишег суда

Члан 54

Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда, као и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга.

Председник непосредно вишег суда може тражити од нижег суда обавештења о примени прописа, току поступка, као и све податке о раду.

Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда, о чему се сачињава писмени извештај.

Поступак по притужби

Члан 55

Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

Председник суда може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу.

Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено.

Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу.

Ако је притужба поднета преко министарства надлежног за правосуђе, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета.

Управитељ суда

Члан 55а

Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда.

Ако се у једном месту налази седиште више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда који се распоређује у суд опште надлежности највишег степена у том месту.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда који се одређује у складу са договором председника тих судова.

Председник суда поверава управитељу суда обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова.

Послови управитеља суда се детаљније уређују Судским пословником.

Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда.

Секретар суда

Члан 56

Суд има секретара суда.

Секретар суда помаже председнику суда у пословима судске управе, у складу са Судским пословником.

Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник суда може поверити секретару суда.

Глава пета

СУДСКО ОСОБЉЕ

1. Састав и број судског особља

Члан 57

Судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт.

Број судског особља одређује председник суда, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом.

Мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

2. Судијски помоћник

Послови судијског помоћника

Члан 58

Судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником.

Поступак пријема судијских помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Звања судијских помоћника

Члан 59

Судијски помоћници стичу следећа звања: судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник.

Звање судијског сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег судијског сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци.

Звање судског саветника може стећи онај ко испуњава услове за судију вишег суда.

Судски саветник

Члан 60

Судски саветник врши стручне послове значајне за судско одељење или цео суд.

Звање судског саветника постоји у судовима републичког ранга и апелационим судовима.

У Врховном касационом суду постоји звање саветника Врховног касационог суда, које се стиче у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

3. Оцењивање рада судијског помоћника

Време оцењивања

Члан 61

Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње.

Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује се за ту годину.

Надлежност за оцењивање

Члан 62

Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен.

Кад судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради.

Оцене

Члан 63

При оцењивању вреднују се обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови.

Оцењивање рада судијских помоћника врши се на основу објективних и јединствених критеријума и мерила.

Оцене су: “не задовољава”, “задовољава”, “добар”, “истиче се” и “нарочито се истиче”.

Виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са “нарочито се истиче” може стећи звање судског саветника и ако не испуњава услове за судију вишег суда.

Критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника уређују се актом Високог савета судства.

Решење о оцени

Члан 64

Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника.

На решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени.

4. Судијски приправник

Пријем судијског приправника

Члан 65

За судијског приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

Судијски приправник прима се у основни, виши, привредни и прекршајни суд.

Број судијских приправника одређује се посебно за сваки суд, актом министра надлежног за правосуђе.

При пријему судијских приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

Поступак пријема судијских приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Радни однос судијског приправника

Члан 66

Судијски приправник прима се у радни однос на три године.

Судијски приправник који је на правосудном испиту оцењен са “положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време, у звању судијског сарадника.

Волонтер

Члан 67

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у суд ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита без заснивања радног односа (волонтер).

5. Обука

Члан 68

Програм обуке судијских приправника и судијских помоћника прописује институција надлежна за обуку у правосуђу, уз сагласност Високог савета судства.

Судијски приправник и судијски помоћник може одређено време бити упућен на обуку у други суд, државни орган или орган јединице локалне самоуправе.

6. Остала правила о судском особљу

Члан 69

Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда.

На заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава шеста

ПРАВОСУДНА УПРАВА

Послови који чине правосудну управу

Члан 70

Правосудна управа се стара о спровођењу закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова.

Послове правосудне управе врше Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

Послови правосудне управе које врши Високи савет судства су: доношење упутства за састављање извештаја о раду судова; утврђивање општих смерница за унутрашње уређење судова; вођење личних листова судија, судија поротника и судског особља; предлагање дела буџета за рад судова за текуће расходе, осим расхода за судско особље и одржавање опреме и објеката, као и расподелу ових средстава; вршење надзора над наменским коришћењем буџетских средстава и вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова.

Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: праћење рада судова; прикупљање статистичких и других података о раду судова; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; надзор над поступањем у предметима у прописаним роковима и поступањем по притужбама и представкама; предлагање дела буџета за расходе за судско особље и за одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава; предлагање дела буџета за инвестиције, пројекте и друге програме за рад правосудних органа; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; надзор над финансијским и материјалним пословањем судова и Високог савета судства; уређење и развој правосудног информационог система; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе; постављање и разрешење судских вештака и тумача.

Капиталне расходе из става 4. овог члана извршава министарство надлежно за правосуђе, односно правосудни орган уз сагласност министарства надлежног за правосуђе.

Забрана утицаја на самосталност и независност суда и судија

Члан 71

Ништав је сваки појединачни акт правосудне управе, којим се дира у самосталност и независност суда и судија.

Ништавост акта из става 1. овог члана утврђује Управни суд.

Лични лист

Члан 72

Високи савет судства води лични лист за сваког судију, судију поротника и запосленог у суду.

Податке које лични лист садржи Високом савету судства прослеђује председник суда и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило.

Подаци које садржи лични лист јесу службена тајна и могу да се обрађују и користе само у сврху примене овог закона и закона којим се уређује положај судија, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности.

Садржина личног листа

Члан 73

Лични лист судије садржи име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, оценама рада, упућивању на рад у други суд, удаљавању са дужности, дисциплинским мерама, вођеним кривичним поступцима, престанку дужности, објављеним стручним и научним радовима, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај судије.

Лични лист судије поротника и запосленог садржи име и презиме, податке о рођењу, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби и знању страних језика.

Органи који имају податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе Високом савету судства.

Судија има право увида у свој лични лист и право приговора Високом савету судства на његову садржину.

Ближу садржину и образац личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Високи савет судства.

Судски пословник

Члан 74

Судским пословником прописују се унутрашње уређење и рад суда, а нарочито: уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда; рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија; обавештавање јавности о раду судова; вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина; пружање правне помоћи и одржавање судских дана; пружање међународне правне помоћи; евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника; приправничка пракса; поступање судског особља са странкама; вођење уписника и помоћних књига; поступање са списима; поступање по представкама и притужбама; вођење статистика и израда извештаја о раду; наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи; поступање са судским депозитима; увођење заједничких служби у местима с више судова и других правосудних органа; одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду, као и друга питања уређења и рада суда, за која је законом одређено да се уређују Судским пословником.

Судски пословник доноси министар надлежан за правосуђе, уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда.

Надзор над применом Судског пословника

Члан 75

Примену Судског пословника надзире министарство надлежно за правосуђе.

Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор судије суда чији рад надзире.

Последице надзора

Члан 76

После надзора сачињава се записник који се доставља председнику суда у коме је вршен надзор, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног касационог суда и министру надлежном за правосуђе.

Председник непосредно вишег суда дужан је да обавести председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали.

Рок за обавештавање одређује се Судским пословником.

Глава седма

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СУДА

Правосудна стража

Члан 77

Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа.

Овлашћења правосудне страже

Члан 78

Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа; по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које омета ред и мир, лица која нису прикладно одевена и то на начин којим се чува углед и достојанство суда, као и да другим радњама штити лица и имовину у суду.

Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа.

Уређење правосудне страже

Члан 79

Уређење правосудне страже, униформу њених припадника, наоружање и службену легитимацију детаљније прописује министар надлежан за правосуђе.

Помоћ правосудној стражи и обезбеђење

Члан 80

На захтев руководиоца правосудног органа, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи.

Руководилац правосудног органа има право да од министарства надлежног за унутрашње послове захтева да се судији, судији поротнику, јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца, судији за прекршаје и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита.

Сходна примена прописа

Члан 81

На заснивање радног односа и на права, обавезе, оцењивање и одговорност правосудне страже примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава осма

СРЕДСТВА ЗА РАД СУДОВА

Основна одредба

Члан 82

Средства за рад судова обезбеђује се у буџету Републике Србије.

Средства за рад судова треба да обимом и приливом одржавају независност судске власти и омогућавају уредан рад судова.

Предлагање и извршење буџетских средстава

Члан 83

Високи савет судства предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе, осим расхода за судско особље, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за правосуђе и врши расподелу ових средстава на судове.

Надзор над трошењем буџетских средстава

Члан 84

Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад судова спроводе Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе и министарство надлежно за финансије.

Коришћење средстава и самосталних прихода

Члан 85

У буџету Републике Србије посебно се исказују приходи од рада судова и усмеравају се за редован рад правосудних органа, у складу са законом.

Висина и намена средстава из става 1. овог члана утврђују се Законом о буџету.

Подмирење судских трошкова

Члан 86

Детаљније услове, висину и начин накнаде износа које странке и остали учесници у поступку плаћају за подмирење трошкова у судским поступцима прописује министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Наставак рада постојећих судова

Члан 87

Врховни суд Србије и Виши трговински суд, који су образовани ранијим законима, настављају да раде до 31. децембра 2009. године.

Наставак рада постојећих органа за прекршаје

Члан 88

Већа за прекршаје, општински органи за прекршаје, комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија, првостепени и другостепени порескопрекршајни органи настављају да раде у складу са Законом о прекршајима (“Службени гласник СРС”, број 44/89 и “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), посебним законима који уређују њихову надлежност и Одлуком о образовању општинских органа за прекршаје и утврђивању броја судија у органима за прекршаје (“Службени гласник РС”, бр. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 и 91/07), до 31. децембра 2009. године.

Почетак рада Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда, Управног суда и Вишег прекршајног суда

Члан 89

Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Виши прекршајни суд почињу да раде 1. јануара 2010. године.

Уступање предмета Врховног суда Србије

Члан 90

Предмете у којима до 31. децембра 2009. године не буде донета коначна одлука Врховни суд Србије уступа Врховном касационом суду, односно судовима у чију надлежност предмети спадају по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Ако после 1. јануара 2010. године Врховни касациони суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, он се уступа суду у чију надлежност спада по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Преузимање предмета

Члан 91

Предмете у којима није окончан поступак пред већима за прекршаје, већима за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепеним порескопрекршајним органима до 31. децембра 2009. године преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Ако после 1. јануара 2010. године Виши прекршајни суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, предмет преузима прекршајни суд у чију надлежност спада према закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Предмете Вишег трговинског суда преузеће 1. јануара 2010. године Привредни апелациони суд.

Доношење привремених аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду

Члан 92

Привремене акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће министар надлежан за правосуђе до 1. септембра 2009. године.

Акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће председници ових судова у року од шест месеци од дана њиховог избора у складу са овим законом.

Преузимање средстава за рад, опреме, архиве и запослених

Члан 93

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Врховног суда Србије преузима Врховни касациони суд, Управни суд и апелациони судови, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће донети решења о распоређивању запослених из Врховног суда Србије у Врховни касациони суд, Управни суд и апелационе судове, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене постојећих већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 4. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће распоредити запослене из става 4. овог члана на радна места у Вишем прекршајном суду и прекршајним судовима, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Расподела средстава за рад, опреме и архиве, као и распоређивање запослених из већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, спровешће се у сарадњи са министарством надлежним за финансије.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Вишег трговинског суда преузима Привредни апелациони суд.

Права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда и органа за прекршаје

Члан 94

На права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда, већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, примењују се одредбе закона који уређује права државних службеника и намештеника при промени уређења државних органа.

Надлежност Високог савета судства у вези са средствима за рад судова

Члан 95**

(Престао да важи)

Подзаконски прописи

Члан 96

Подзаконски прописи чије је доношење предвиђено овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о уређењу судова, ако нису супротне овом закону.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења закона

Члан 97

Даном почетка примене овог закона престају да важе Закон о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12-20. Закона о судовима (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04).

Ступање закона на снагу и почетак примене

Члан 98

Овај закон на снагу ступа осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010)

Члан 3[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 3[с2]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2013, 13/2016 и 108/2016)

Члан 31[с3]

Виши судови настављају да суде, у првом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 1. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

Апелациони судови настављају да суде, у другом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 3. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона, поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

До дана почетка примене Закона о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 65/13), прекршајни судови настављају да суде у поступцима по жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе.

Даном почетка примене овог закона Виши прекршајни суд наставља рад као Прекршајни апелациони суд.

Управитељи судова биће изабрани у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона.

Члан 32[с3]

Надлежности министарства надлежног за правосуђе из члана 57. став 3, члана 70. ст. 2, 4. и 5, члана 74. став 2. и члана 75. став 1, од 1. јануара 2018. године преузима Високи савет судства.

Надлежности министарства надлежног за правосуђе прописане у чл. 83. и 84, престају од 1. јануара 2018. године.

Високи савет судства од 1. јануара 2018. године преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова из става 1. овог члана.

Високи савет судства преузима од 1. јануара 2018. године и државне службенике и намештенике у министарству надлежном за правосуђе који раде на пословима из преузетог делокруга.

Члан 33[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године, осим члана 2. који се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 5[с4]

Високи савет судства доноси акт којим се уређују критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министар надлежан за правосуђе доноси акт којим се одређује број судијских приправника у сваком суду у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 6[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије” осим одредбе члана 1. став 2. овог закона која ступа на снагу 1. јула 2016. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 13/2016)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 2[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 111/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и циљ закона

Члан 1

Овим законом уређује се предмет управног спора, надлежност за решавање управних спорова, странке, правила поступка, правна средства и извршење донетих судских пресуда.

Овим законом обезбеђује се судска заштита појединачних права и правних интереса и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.

Правичност суђења у управном спору

Члан 2

У управном спору суд одлучује на основу закона и у разумном року, на подлози чињеница утврђених на усменој јавној расправи.

Предмет управног спора

Члан 3

У управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита.

У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено.

Одредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују се и на друге акте против којих се може водити управни спор.

Одређење управног акта

Члан 4

Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари.

Одређење управне ствари

Члан 5

Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Одређење надлежног органа

Члан 6

Надлежним органом, у смислу овог закона, сматрају се државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, привредна друштва, јавна и друга предузећа, установе, организације и појединци, као и посебни органи, када у вршењу јавних овлашћења решавају у управним стварима.

Обавезност правноснажних пресуда

Члан 7

Пресуда донета у управом спору је обавезујућа.

Против пресуде донете у управном спору не може се изјавити жалба (правноснажна пресуда).

II НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

Управни суд

Члан 8

Управни спор решава Управни суд.

Управни суд одлучује у већу од три судије, осим ако овим законом није другачије одређено.

Врховни касациони суд

Члан 9

У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни касациони суд.

Врховни касациони суд одлучује у већу од три судије.

III СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Странке

Члан 10

Странке у управном спору јесу тужилац, тужени и заинтересовано лице.

Тужилац

Члан 11

Тужилац у управном спору може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено неко право или на закону засновани интерес.

Државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, организација, део привредног друштва са овлашћењима у правном промету, насеље, група лица и други који немају својство правног лица, могу покренути управни спор ако могу да буду носиоци права и обавеза о којима се решавало у управном поступку.

Ако је управним актом повређен закон на штету јавног интереса, управни спор може да покрене надлежни јавни тужилац.

Ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, управни спор може да покрене и надлежно јавно правобранилаштво.

Тужени

Члан 12

Тужени у управном спору јесте орган чији се управни акт оспорава, односно орган који по захтеву, односно по жалби странке није донео управни акт.

Заинтересовано лице

Члан 13

Заинтересовано лице јесте лице коме би поништај оспореног управног акта непосредно био на штету.

IV ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

Коначни управни акт

Члан 14

Управни спор може се покренути против управног акта који је донет у другом степену.

Управни спор може се покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба у управном поступку.

Ћутање управе

Члан 15

Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом.

Повраћај одузетих ствари и накнада штете

Члан 16

У управном спору може се тражити и повраћај одузетих ствари и накнада штете која је тужиоцу нанета извршењем акта који се оспорава.

V ПОКРЕТАЊЕ СПОРА

Тужба

Члан 17

Управни спор покреће се тужбом.

Општи рок за подношење тужбе

Члан 18

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.

Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт достављен.

Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци.

Рок за подношење тужбе због ћутања управе

Члан 19

Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Предаја тужбе

Члан 20

Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште.

Предаја тужбе у облику електронског документа сматра се непосредном предајом суду.

Тужба се може изјавити и на записник код суда.

Дан предаје тужбе пошти препоручено, односно дан изјављивања тужбе на записник сматра се као дан предаје суду.

Ако тужба није предата надлежном суду у законом прописаном року, него другом суду или другом органу, а стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматраће се као да је благовремено поднета, ако се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца.

За војна лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи сматра се као дан предаје суду.

Одредба става 6. овог члана односи се и на цивилна лица запослена у Војсци Србије која су на служби у војним јединицама, односно војним установама у местима у којима не постоји редовна пошта.

Поступање са електронским документима

Члан 21

Странка суду може предати тужбу и други поднесак и у облику електронског документа, у складу са законом.

Суд може доставити акте странци у облику електронског документа, уз претходни изричит пристанак странке.

Поступање са електронским документима обавља се у складу са законом којим се уређује електронски документ.

Ако електронски документ који је предат суду не може бити прочитан или не испуњава техничке услове из става 5. овог члана, суд ће о томе без одлагања обавестити подносиоца, позвати га да поднесак уреди у остављеном року и указати му на последице таквог пропуштања.

Начин, техничке услове предаје и утврђивање времена предаје поднесака и доставе аката у облику електронског документа, као и друга питања везана за поступање са електронским документом, ближе се уређују Судским пословником.

Ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа, када је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ је потписан квалификованим електронским потписом тог лица.

Садржина тужбе

Члан 22

Тужба мора да садржи име и презиме, адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца, означење управног акта против кога је тужба поднета, разлоге због којих се тужба подноси, предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца.

Уз тужбу мора да се приложи оригинал или копија акта против кога се тужба подноси.

Уз тужбу поднету због ћутања управе прилаже се копија захтева, односно жалбе, копија захтева о накнадном тражењу из члана 19. овог закона и доказ о предаји ових поднесака надлежном органу.

Ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу обавезно се прилаже и оригинал пуномоћја.

Ако се тужбом тражи повраћај ствари или накнада штете, у тужби се мора определити одређен захтев у погледу ствари или висине претрпљене штете.

Уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако заинтересовано лице, ако таквих има.

Тужба може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе.

Одложно дејство тужбе

Члан 23

Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.

По захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.

Изузетно, странка из управног поступка може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе:

1) у случају хитности;

2) када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан.

По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева из ст. 2. и 3. овог члана.

Разлози за покретање управног спора

Члан 24

Управни акт може се побијати тужбом у управном спору због незаконитости, и то ако:

1) у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт;

2) је акт донео ненадлежни орган;

3) у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка;

4) је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања;

5) је у акту који је донет по слободној оцени, орган прекорачио границе законског овлашћења или ако такав акт није донет у складу са циљем у којем је овлашћење дато.

Тужба се може поднети и ради утврђења да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пресудом, као и ради утврђења незаконитости донетог акта који је без правног дејства.

VI ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК

Одбацивање тужбе због њене неуредности

Члан 25

Ако је тужба непотпуна или неразумљива, судија појединац позваће тужиоца да у остављеном року отклони недостатке тужбе и указаће му на последице ако не поступи по захтеву суда.

Ако тужилац у остављеном року не отклони недостатке у тужби који спречавају рад суда, судија појединац из става 1. овог члана решењем ће одбацити тужбу као неуредну, ако не нађе да је оспорени управни акт ништав.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу као неуредну, то ће учинити веће суда.

Одбацивање тужбе из других законских разлога

Члан 26

Судија појединац решењем ће одбацити тужбу и ако утврди:

1) да је тужба поднета неблаговремено (члан 18) или пре времена (члан 19);

2) да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору (члан 3);

3) да уз тужбу поднету због ћутања управе нису приложени сви докази (члан 22. став 3);

4) да се управним актом који се тужбом оспорава не дира очигледно у право тужиоца или у његов на закону засновани интерес (члан 11. став 1);

5) да је после подношења тужбе оспорени акт поништен по тужби друге странке;

6) да се против управног акта који се тужбом оспорава могла изјавити жалба, а жалба није уопште или није благовремено изјављена, или је жалилац одустао од жалбе у току другостепеног поступка;

7) да већ постоји правноснажна судска одлука донета у управном спору о истој ствари.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу из разлога из става 1. овога члана, то ће учинити веће суда.

Право на приговор против одбацивања тужбе

Члан 27

Против решења судије појединца којим се одбацује тужба по чл. 25. и 26. овог закона, подносилац тужбе има право на приговор у року од осам дана од достављања решења.

О приговору из става 1. овог члана одлучује посебно веће суда састављено од троје судија, после одржане усмене јавне расправе, ако је подносилац приговора захтевао одржавање расправе.

Посебно веће суда из става 2. овог члана о приговору одлучује решењем.

Решењем се приговор одбацује ако је изјављен неблаговремено или од неовлашћеног лица.

Ако веће из става 2. овог члана одбије приговор, решење о одбацивању тужбе постаје правноснажно.

Ако веће из става 2. овог члана уважи приговор, поништиће решење о одбацивању тужбе, а поступак пред судом ће се наставити.

Поништење управног акта у претходном поступку

Члан 28

Ако суд не одбаци тужбу на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, а нађе да оспорени управни акт садржи такве недостатке у облику и саставним деловима који акт чине очигледно незаконитим, може пресудом поништити акт и без достављања тужбе на одговор, уз позивање туженог да се претходно изјасни.

Ако тужени у случају из става 1. овог члана сам поништи или измени оспорени акт, судија појединац ће по прибављеној изјави тужиоца да је задовољан накнадно донетим решењем, донети решење о обустављању поступка, сходном применом одредаба члана 29. овог закона.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

Удовољавање тужбеном захтеву од стране туженог

Члан 29

Ако тужени у току судског поступка донесе други акт којим се мења или поништава управни акт против којег је управни спор покренут, као и ако у случају из члана 19. овог закона накнадно донесе првостепени односно, другостепени управни акт, тај орган ће, поред тужиоца, истовремено известити и суд.

У случају из става 1. овог члана суд ће позвати тужиоца да у року од 15 дана од дана пријема позива достави суду писану изјаву о томе да ли је накнадно донетим актом задовољан или остаје при тужби и у ком обиму, односно да ли тужбу проширује и на нови акт.

Ако тужилац благовремено достави суду писану изјаву да је накнадно донетим актом задовољан или ако не да изјаву у року из става 2. овог члана, суд ће донети решење о обустављању поступка.

Ако тужилац изјави да новим актом није задовољан, суд ће наставити поступак.

Одговор на тужбу и решавање спора без списа

Члан 30

Ако тужбу не одбаци на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, нити поништи акт по члану 28. став 1. овог закона односно не огласи ништавим по члану 42. став 3, суд ће по један примерак тужбе са прилозима доставити на одговор туженом и заинтересованим лицима, ако их има.

Одговор из става 1. овог члана даје се у року који суд одреди у сваком поједином случају, с тим што суд не може одредити рок дужи од 30 дана од дана достављања тужбе на одговор.

У остављеном року тужени је дужан да достави суду све списе који се односе на предмет управног спора и изјасни се о наводима тужбе. Ако тужени и после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана, или ако изјави да их не може доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи.

Обавеза достављања исправа

Члан 31

На захтев суда, сви државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, и други носиоци јавних овлашћења (у даљем тексту: “орган јавне власти”) дужни су да доставе исправе којима располажу у року који суд одреди.

Орган јавне власти из става 1. овог члана дужан је да означи које исправе, односно делови исправа представљају тајну у складу са посебним законом, тако да странке у њих не смеју имати увид.

Ако орган јавне власти по поновљеном захтеву суда у другом остављеном року, не достави тражене исправе, суд ће руководиоца тог органа позвати да пружи обавештење о разлозима пропуштања поступања по налогу суда.

Одустанак тужиоца од тужбе

Члан 32

Тужилац може одустати од тужбе све до доношења одлуке.

У случају одустанка тужиоца од тужбе судија појединац или веће суда решењем обуставља поступак.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

VII УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА

Уопште о утврђивању чињеница на расправи

Члан 33

У управном спору суд решава на основу утврђених чињеница на одржаној усменој јавној расправи (у даљем тексту: “расправа”).

Суд решава без одржавања усмене расправе, само ако је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, или ако странке на то изричито пристану.

Суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих није одржао усмену расправу.

Нарочити случајеви одржавања расправе

Члан 34

Веће суда ће увек одржати расправу због сложености предмета спора, или ради бољег разјашњења стања ствари, као и у случају из члана 30. став 3. овог закона.

Расправа је обавезна и ако је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима као и када суд утврђује чињенично стање ради решавања у пуној јурисдикцији.

Јавност расправе

Члан 35

Расправа је јавна.

Веће суда може искључити јавност за целу расправу или за одређени део расправе ако то захтевају разлози заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.

О искључењу јавности суд одлучује решењем које мора бити образложено и јавно објављено.

Заказивање расправе

Члан 36

Председник већа одређује дан одржавања расправе и на расправу позива странке и заинтересована лица, ако их има.

Расправа се може одложити само из важних разлога, о чему решава веће.

Руковођење расправом и записник

Члан 37

Расправом руководи председник већа.

О расправи се води записник у који се уносе само битне чињенице и околности.

Записник о одржаној усменој расправи потписују председник већа и записничар.

Изостанак странака са расправе

Члан 38

Изостанак уредно позване странке са усмене расправе не одлаже њено одржавање.

Због изостанка странака са усмене расправе не може се узети да су оне одустале од својих захтева, већ ће се њихови поднесци прочитати.

Ако на усмену расправу не дођу ни тужилац ни тужени, а расправа се не одложи, суд ће расправити спор и без присуства странака.

Ток расправе

Члан 39

На расправи реч прво добија члан већа који је известилац. Известилац излаже стање и суштину спора, не дајући своје мишљење. Председник већа даје реч тужиоцу, па заступнику туженог и заинтересованим лицима, водећи рачуна да се њихове изјаве односе само на спорна питања и околности од значаја за решење ствари.

Суд на расправи одлучује који ће се докази извести ради утврђивања чињеничног стања.

VIII СУДСКЕ ОДЛУКЕ

1. Пресуда

Решавање спора

Члан 40

Суд решава спор пресудом.

Пресудом се тужба уважава или одбија као неоснована.

Суд доноси пресуду већином гласова.

О већању и гласању води се посебан записник који потписују сви чланови већа и записничар.

Већање и гласање врши се без присуства странака.

Границе судског испитивања оспореног акта

Члан 41

Законитост оспореног управног акта суд испитује у границама захтева из тужбе, али при том није везан разлозима тужбе.

На ништавост управног акта суд пази по службеној дужности.

Пресуде донете у спору ограничене јурисдикције

Члан 42

Ако се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управни акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан.

Ако се тужба уважава а тужбени захтев је да се утврди незаконитост акта без правних дејстава, или се тужбени захтев састоји само у утврђењу да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пред судом – суд се у пресуди ограничава на тражено утврђење.

Ако суд нађе да је оспорени акт ништав, донеће пресуду којом тај акт оглашава ништавим.

Пресуде донете у спору пуне јурисдикције

Члан 43

Када нађе да оспорени управни акт треба поништити, суд ће пресудом решити управну ствар, ако природа ствари то дозвољава и ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. Таква пресуда у свему замењује поништени акт (спор пуне јурисдикције).

Спор пуне јурисдикције је искључен када је предмет управног спора управни акт донет по дискреционој оцени.

Изузетно, у појединим материјама спор пуне јурисдикције може да буде изричито искључен посебним законом.

Ако тужилац тражи да суд својом пресудом реши управну ствар, суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих тај захтев није прихватио.

У случајевима када би поништење оспореног акта и поновно вођење поступка пред надлежним органом изазвало за тужиоца штету која би се тешко могла надокнадити а суд је сам утврђивао чињенично стање, обавезан је да одлучи у спору пуне јурисдикције, осим ако је такав спор законом искључен.

Пресуде донете у спору због ћутања управе

Члан 44

Када је тужба поднета на основу члана 19. овог закона, а суд нађе да је основана, пресудом ће уважити тужбу и наложити да надлежни орган донесе решење. Ако суд располаже потребним чињеницама, а природа ствари то дозвољава, он може својом пресудом непосредно решити управну ствар.

Одлучивање у парничним стварима у управном спору

Члан 45

Пресудом којом се оспорени управни акт поништава, односно оглашава ништавим, суд може одлучити и о захтеву тужиоца за повраћај ствари, односно за накнаду штете, ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. У противном ће упутити тужиоца да свој захтев остварује у парничном поступку пред надлежним судом.

Доношење и објављивање пресуде

Члан 46

Суд ће, по завршеној расправи, одмах донети и објавити пресуду заједно са најважнијим разлозима.

У сложеним случајевима суд може најкасније у року од петнаест дана од дана закључења расправе да донесе пресуду.

Ако по завршеној усменој расправи не може да донесе пресуду, односно решење због тога што претходно треба да утврди неку чињеницу за чије расправљање није потребна нова усмена расправа, суд ће пресуду донети без расправе, најкасније у року од осам дана од дана када ту чињеницу утврди.

Садржина и саставни делови пресуде

Члан 47

Пресуда садржи означење суда, име и презиме председника већа, чланова већа и записничара, означење странака и њихових заступника, предмет спора, дан кад је пресуда донета и објављена, диспозитив, образложење и поуку о правном средству.

Диспозитив пресуде мора бити одвојен од образложења.

Изворник пресуде потписују председник већа и записничар.

Пресуда се издаје странкама у овереном препису.

2. Решење

Сходна примена одредба које се односе на пресуде

Члан 48

Одредбе чл. 46. и 47. овог закона сходно се примењују и на доношење судских решења.

IX ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

1. Захтев за преиспитивање судске одлуке

Услови и разлози за подношење

Члан 49

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке (у даљем тексту: “захтев”).

Захтев може да се поднесе:

1) када је то законом предвиђено;

2) у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији;

3) у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба.

Захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Начин предаје

Члан 50

Захтев се предаје Врховном касационом суду, на начин одређен у члану 20. ст. 1, 2. и 4. овог закона.

Када је странка физичко лице, захтев предаје преко пуномоћника из реда адвоката.

Рок за подношење

Члан 51

Захтев се подноси Врховном касационом суду у року од 30 дана од дана достављања странци, односно надлежном јавном тужиоцу одлуке суда против које се захтев подноси.

Ако надлежном јавном тужиоцу није достављена одлука суда, он може поднети захтев у року од 60 дана од дана достављања одлуке суда странци којој је последњој достављена.

Садржина захтева и одбацивање неуредног захтева

Члан 52

Захтев садржи означење судске одлуке чије се преиспитивање предлаже, означење подносиоца захтева, као и разлоге и обим у коме се предлаже преиспитивање.

Ако је захтев непотпун или неразумљив, Врховни касациони суд ће га одбацити решењем против кога није дозвољена жалба.

Поступање са захтевом

Члан 53

Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем.

Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев, доставиће га противној странци из управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев.

Суд против чије је одлуке поднет захтев и тужени дужни су да без одлагања а најкасније у року од 30 дана, доставе Врховном касационом суду, на његов захтев, све списе.

Начин и границе одлучивања о захтеву

Члан 54

Врховни касациони суд решава о захтеву за преиспитивање судске одлуке, односно без одржавања усмене расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева.

Садржина одлуке о захтеву

Члан 55

Врховни касациони суд пресудом одбија или уважава захтев као основан.

Пресудом којом захтев уважава, Врховни касациони суд може укинути или преиначити судску одлуку против које је поднет захтев.

Ако Врховни касациони суд укине судску одлуку, предмет враћа суду чија је одлука укинута, а тај суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао надлежни суд.

2. Понављање поступка

Разлози понављања

Члан 56

Поступак завршен правноснажном пресудом или решењем суда поновиће се по тужби странке:

1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем судском поступку;

2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело;

3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је касније укинута другом правноснажном судском одлуком;

4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак или странка, приликом саслушања пред судом, дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу;

5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном спору;

6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору;

7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка.

Због околности из тач. 1. и 5. става 1. овог члана понављање ће се дозволити само ако странка без своје кривице није била у стању да те околности изнесе у ранијем поступку.

Рокови за тражење понављања поступка

Члан 57

Понављање поступка може се тражити најкасније у року од 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог понављања, осим у случају из члана 56. став 1. тачка 7. када се може тражити у року од 6 месеци од дана објављивања одлуке Европског суда за људска права у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Ако је странка сазнала за разлог понављања поступка пре него што је поступак пред судом завршен, а тај разлог није могла употребити у току поступка, понављање се може тражити у року од 30 дана од дана достављања одлуке суда.

По протеку пет година од правноснажности судске одлуке понављање поступка се не може тражити.

Надлежност за одлучивање по тужби за понављање поступка

Члан 58

О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за понављање поступка.

Садржина тужбе за понављање поступка

Члан 59

У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести:

1) судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи;

2) законски разлог понављања (члан 56) и докази, односно околности које чине вероватним постојање тог основа;

3) околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује;

4) у ком правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи.

Одбацивање тужбе за понављање поступка

Члан 60

Суд ће решењем одбацити тужбу за понављање поступка, ако утврди да је тужбу поднело неовлашћено лице, или да тужба није благовремена, или да странка није учинила бар вероватним постојање законског основа за понављање поступка.

Достављање тужбе на одговор

Члан 61

Ако суд не одбаци тужбу по члану 60. овог закона, доставиће је противној странци из управног спора и заинтересованим лицима, и позваће их да у року од 15 дана одговоре на тужбу.

Одлучивање о дозволи понављања поступка

Члан 62

По истеку рока за одговор на тужбу, суд решењем одлучује да ли ће дозволити понављање поступка.

Ако суд нађе да има законског основа за понављање поступка, поновиће се оне процесне радње на које утичу разлози понављања.

Одлучивање о тужби за понављање поступка

Члан 63

После поновљеног поступка суд доноси пресуду.

Пресудом из става 1. овог члана ранија пресуда се може оставити на снази, укинути или преиначити.

Правна заштита против одлука суда у вези са понављањем поступка

Члан 64

Против решења суда о одбацивању тужбе за понављање поступка, против решења којим се не дозвољава понављање поступка и против пресуде суда донете по тужби за понављање поступка може се поднети захтев за преиспитивање из члана 49. овог закона.

Сходна примена других процесних одредаба у поновљеном поступку

Члан 65

У поновљеном поступку сходно се примењују одредбе овог закона о поступку по тужби и захтеву за преиспитивање судске одлуке, ако одредбама чл. од 56. до 64. овог закона није другачије одређено.

X ТРОШКОВИ УПРАВНОГ СПОРА

Трошкови спора

Члан 66

Трошкове управног спора чине издаци настали у току или поводом спора.

Одлучивање о трошковима

Члан 67

У управном спору о трошковима поступка одлучује суд.

XI ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ

Извршност пресуде

Члан 68

Пресуда се може извршити када постане правноснажна.

Правне последице поништења акта у управном спору

Члан 69

Када суд поништи акт против кога је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање поновног решавања по жалби, односно стање поновног решавања по захтеву странке у првостепеном поступку, ако је жалба била законом искључена (стање пре него што је поништени акт донет).

Ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка.

Правне последице активног непоступања по пресуди

Члан 70

Ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена.

Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа.

Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи.

О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа.

Правне последице пасивног непоступања по пресуди

Члан 71

Ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта.

Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта.

По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава.

Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење.

Право на накнаду штете због неизвршења пресуде

Члан 72

Због штете настале неизвршењем, односно неблаговременим извршењем пресуде донете у управном спору тужилац има право на накнаду која се остварује у спору пред надлежним судом, у складу са законом.

Понављање поступка окончаног актом донетим у извршењу пресуде

Члан 73

Када је надлежни орган донео управни акт у извршењу пресуде, па се код тог органа тражи понављање управног поступка окончаног управним актом донетим у извршењу судске пресуде, понављање се може дозволити само ако је разлог за понављање настао код органа који је тај управни акт донео.

XII СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 74

На питања поступка решавања управних спорова која нису уређена овим законом сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

XIII НОВЧАНО КАЖЊАВАЊЕ

Новчано кажњавање руководиоца органа

Члан 75

Ако се руководилац органа из члана 31. став 1. не одазове позиву суда или не наведе по оцени суда оправдане разлоге за недостављање тражених исправа, суд ће му решењем изрећи новчану казну у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Суд ће руководиоцу органа који није поступио по пресуди, у смислу члана 70. став 1. и члана 71. овог закона, решењем изрећи новчану казну у износу од 30.000 до 100.000 динара.

У случају да лице из ст. 1. и 2. овог члана и поред изречене новчане казне, не изврши обавезу због које му је казна изречена, суд може поново изрећи новчану казну у износу прописаном у ст. 1. и 2. овог члана.

Извршавање новчаних казни

Члан 76

Новчана казна изречена по овом закону извршава се по службеној дужности.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Спровођење неокончаних поступака

Члан 77

Поступци по тужбама, захтевима за ванредно преиспитивање судске одлуке и тужбама за понављање поступка поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Управним судом, по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Поступци по жалбама изјављеним против пресуда донетих у управном спору и захтевима за заштиту законитости поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Врховним касационим судом по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења ранијих прописа

Члан 78

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о управним споровима (“Службени лист СРЈ”, број 46/96).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 94. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (“Службени лист СРЈ”, број 24/98).

Ступање на снагу овог закона

Члан 79

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.