Public Services Employees Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС” 113/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа запослених, односно права и обавезе по основу рада у јавним службама које је основала Република Србија, аутономна покрајина, општина, град или градска општина у складу са законом којим се уређује оснивање и рад јавних служби, осим у јавним предузећима и привредним друштвима основаним за обављање делатности у областима у којима се оснивају јавне службе.

Одредбе овог закона примењују се и на запослене у организацијама обавезног социјалног осигурања и другим правним лицима које се оснивају или делују у складу са прописима о јавним службама.

Поједина права и обавезе из радног односа могу се законом који уређује област у којој се обавља делатност за коју се оснива јавна служба (у даљем тексту: закон којим се уређује рад јавне службе) уредити и другачије ако то произилази из природе послова јавне службе.

Специфичности радноправног положаја наставника и сарадника високошколских установа које произлазе из Уставом зајемчене аутономије универзитета високошколских и научних установа, прописују се законом којим се уређује високо образовање, а на остала питања која се тичу њихових права, обавеза и одговорности из радног односа примењују се одредбе овог закона.

Одредбе овог закона не примењују се на запослене у јавним службама за које је законом или актом надлежног органа у складу са законом предвиђена обавезна приватизација.

Послодавац запослених

Члан 2.

Послодавац у смислу овог закона је јавна служба, организација обавезног социјалног осигурања, односно правно лице које запошљава или ангажује лица по основу уговора ван радног односа за обављање послова из делатности, односно у вези са радом јавне службе.

Дефиниција појмова

Члан 3.

Појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) запослени је физичко лице које обавља рад за послодавца на основу уговора о раду;

2) радно место је одређење за назив посла који је садржан у акту о систематизацији радних места јавне службе;

3) општи акт je колективни уговор, односно правилник о раду којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом;

4) додатни рад је рад у радном односу и ван радног односа које запослени обавља за другог послодавца.

Изрази који се користе у овом закону имају родно значење, користе се неутрално и односе се једнако на мушки и женски пол, осим ако из смисла поједине одредбе не произлази другачије.

Остваривање права из радног односа, односно по основу рада

Члан 4.

Права из радног односа, односно по основу рада, уређена овим законом запослено, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа остварује код послодавца.

Примена закона којим се уређује област рада, колективног уговора и правилника о раду

Члан 5.

На права, обавезе и одговорности запослених која нису уређена овим законом, односно законом којим се уређује рад јавне службе, примењују се закон којим се уређује област рада, колективни уговор, односно правилник о раду.

Ако се правилником о раду, у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности запослених, правилник о раду доноси се уз претходно прибављену сагласност оснивача, односно надлежног органа из чијих средстава се обезбеђују средстава за рад јавне службе и прибављено мишљење репрезентативног синдиката код послодавца.

II. НАЧЕЛА ДЕЛОВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА

Законитост, непристрасност и политичка неутралност у обављању послова

Члан 6.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поступа у складу са Уставом, законом и другим прописом, према правилима струке, непристрасно и на начин којим омогућава заштиту и остваривање права грађана и правних лица и чиме се не наноси штета другим лицима и јавном интересу.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби које обавља послове из делатности послодавца је дужан да у обављању послова поступа политички неутрално.

Нико не сме вршити утицај на запосленог, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа да нешто чини или не чини супротно ст. 1. и 2. овог члана.

Доступност информација о раду запослених у јавној служби

Члан 7.

Информације о раду запослених, односно лица ангажованих по основу уговора ван радног односа у јавној служби доступне су јавности, у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Обавеза професионалног и примереног односа према корисницима јавних служби

Члан 8.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је у обавези да се професионално и примерено односи према корисницима јавних услуга при чему се руководи правилом једнаког поступања независно од личних или других својстава и особина корисника.

Економично коришћење средстава

Члан 9.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да користи финансијска и друга средства и опрему јавне службе на економичан, рационалан и ефикасан начин само за потребе посла и обављање рада у јавној служби.

III. ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ СЛУЖБИ

Једнака доступност радних места

Члан 10.

При запошљавању у јавним службама кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места.

Избор кандидата за рад у јавним службама заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно компетенцијама.

При запошљавању у јавним службама се ради постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина, првенство даје једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина.

Услови рада

Члан 11.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на услове рада који му неће угрозити живот и здравље, на техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претњи, напада и свих других врста угрожавања безбедности и здравља на раду и на поштовање његове личности.

Заштита из става 1. овог члана остварује се у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, односно кривичним законом.

Послодавац је дужан да предузме мере за заштиту безбедности и здравља на раду запослених, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у складу са прописима који уређују безбедност и здравље на раду.

Право на вредновање радне успешности

Члан 12.

Запослени има право на вредновање радне успешности у циљу остваривања права у складу са законом.

Примања

Члан 13.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на плату, накнаду плате, односно накнаду за рад, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом и општим актом.

Одмори и одсуства

Члан 14.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на одморе и одсуства у складу са законом и општим актом.

Стручно усавршавање

Члан 15.

Запослени има право и обавезу да се стручно усавршава у складу са потребама јавне службе на начин утврђен законом, односно општим актом.

Професионално напредовање

Члан 16.

Запослени има право да професионално напредује у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Заштита од злостављања и дискриминације на раду

Члан 17.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби има право на заштиту од злостављања и дискриминације на раду коју је дужан да обезбеди послодавац у складу са законима којим се уређује забрана злостављања на раду и забрана дискриминације.

Право приговора и право на судску заштиту

Члан 18.

Запослени има право приговора на решење којим послодавац одлучује о његовим правима и обавезама из радног односа, ако је законом којим се уређује рад јавне службе утврђен двостепени поступак у остваривању права запослених.

Запослени има право на судску заштиту својих права из радног односа у роковима и на начин утврђеним законом којим се уређује област рада, односно другим законом којим се уређују његова права и обавезе.

Послодавац је дужан да одлучи о праву запосленог из радног односа, у року од 15 дана од дана подношења захтева, ако се право запосленог остварује на основу његовог захтева, осим ако законом није одређен другачији рок.

Право на синдикално и професионално удруживање и штрајк

Члан 19.

Запослени у јавној служби има право да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа, као и право на штрајк, у складу са законом.

Друга права

Члан 20.

Општим актом у складу са законом могу да се утврде друга права која овим законом нису утврђена, ако су обезбеђена финансијска средства за њихово остваривање.

IV. ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОЈ СЛУЖБИ

Професионално поступање

Члан 21.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поступа у складу са законом, правилима струке и кодексом понашања донетим у складу са законом, као и да предузима све мере и радње које омогућавају правним и физичким лицима да остваре своја, законом и другим прописом, гарантована права и интересе.

Одговорност за рад

Члан 22.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је одговоран за законитост, стручност и делотворност свог рада.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби одговара послодавцу за последице свог рада, недостатке учинка и доношење одлука, као и за квалитет, благовременост и ефикасност у обављању послова.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да поштује циљеве, интересе, углед и интегритет јавне службе у којој обавља послове.

Извршење налога

Члан 23.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа у јавној служби је дужан да изврши налог руководиоца који је дат у оквиру овлашћења која произлазе из прописа или правила струке, односно из описа послова које запослени обављају на свом радном месту.

Ако запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа сматра да је налог супротан прописима или правилима струке, дужан је да о томе обавести руководиоца.

Ако руководилац понови налог из става 1. овог члана у писменом облику уз образложење, запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан да га изврши и о томе писмено обавести директора, односно орган којем директор одговара за свој рад, ако је директор издао писмени налог.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа је дужан да одбије извршење усменог или писменог налога из ст. 1. и 3. овог члана ако би извршењем налога учинио кажњиво дело и да о томе писмено обавести директора, односно орган којем директор одговара за свој рад, ако је директор издао усмени или писмени налог.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа може одбити извршење налога руководиоца истичући приговор савести у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не може да трпи штетне последице због одбијања извршења налога из разлога из ст. 4. и 5. овог члана.

Премештај на друго радно место и у друго место рада

Члан 24.

Запослени је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је трајно или привремено премештен у истом или другом месту рада, под условима и на начин одређен законом, односно општим актом.

Изузетно од става 1. овог члана, у случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности које доводе до угрожавања здравља, безбедности или онемогућавања обављања услуга према корисницима јавних служби, запослени је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца без измене уговорених услова рада, ради на радном месту које не одговара његовој врсти и степену стручне спреме, ако испуњава услове за њихово обављање, док трају те околности, ако није могуће обезбедити обављање послова јавне службе на другачији начин.

Непредвидивим околностима у смислу става 2. овог члана не сматра се повећан обим посла, односно замена одсутног запосленог.

Запослени из става 2. овог члана, за то време задржава права која произлазе из његовог радног места ако су за њега повољнија.

Додатно оптерећење на раду

Члан 25.

Запослени је дужан да у складу са општим актом, у оквиру редовног радног времена, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, односно додатно већи обим посла свог радног места, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног запосленог или у случају да на одређеном радном месту није запослено ниједно лице (у даљем тексту: додатно оптерећење на раду).

Врсту и трајање послова из става 1. овог члана, одређује непосредни руководилац писменим налогом, најдуже до 30 радних дана у периоду од дванаест месеци.

Запослени може да одбије рад по писменом налогу из става 1. овог члана, ако се ради о пословима који не одговарају врсти и степену стручне спреме који се захтевају за послове које запослени обавља на свом радном месту.

На радним местима на којима се послови обављају према нормативима рада у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, додатним оптерећењем на раду у оквиру пуног радног времена сматра се рад преко пуне норме.

Поштовање радног времена

Члан 26.

Запослени је дужан да поштује радно време код послодавца.

Ако је спречен да ради, запослени је дужан да лично или на други начин о разлозима недоласка на рад обавести непосредног руководиоца без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од настанка разлога, осим када то није било могуће из здравствених или других оправданих разлога.

V. СПРЕЧАВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА

Забрана примања поклона и коришћења рада у јавној служби

Члан 27.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не сме да тражи или прима поклоне, услуге или било какву корист за себе или повезана лица, а који могу утицати или се чини да утичу на непристрасно или професионално обављање послова, односно који се могу сматрати наградом у вези са вршењем њихових послова, осим протоколарног поклона и пригодног поклона мање вредности.

Запослени, односно лице ангажовано по основу уговора ван радног односа не сме да користи рад у јавној служби да би утицао на остваривање својих права или права повезаних лица.

На одређивање круга повезаних лица са запосленим, односно радно ангажованим и на пријем поклона сходно се примењују прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Додатни рад

Члан 28.

Запослени, односно радно ангажовани може ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен законом или другим прописом, односно ако не ствара могућност сукоба интереса запосленог.

Сукоб интереса у смислу става 1. овог члана постоји ако запослени, односно радно ангажовани има приватни интерес који утиче или може да утиче на непристрасно обављање послова његовог радног места. Приватни интерес нарочито постоји ако обављањем послова свог радног места запослени, односно радно ангажовани ствара или може да створи корист или погодност за себе или другог послодавца код кога обавља додатни рад, односно у другим случајевима прописаним законом.

Запослени, односно радно ангажовани је дужан да у року од три дана од дана сазнања да постоји сукоб интереса, пријави послодавцу постојање свог приватног интереса који може да утиче на непристрасно обављање послова његовог радног места.

Послодавац је дужан да предузме мере у складу са законом којима се може отклонити сукоб интереса, као што су налагање запосленом, односно радно ангажованом да се изузме у конкретном случају у одлучивању у раду одређених тела или комисија, давање извршења одређеног посла другом запосленом или другу одговарајућу меру која одговара околностима које изазивају одређен сукоб интереса којом се не умањују права запосленог, односно радно ангажованог у складу са овим законом и омогућава запосленом даље обављање додатног рада.

Ако мерама из става 4. овог члана не може да се отклони сукоб интереса, послодавац може забранити додатни рад запосленог, односно радно ангажованог којим наступају околности из става 1. овог члана уз упозорење о последицама непоступања по забрани.

Ближи услови под којима се може забранити додатни рад запосленог у складу са овим чланом могу се уредити колективним уговором.

Запослени, односно радно ангажовани који обављају или су обављали додатни рад код другог послодавца не смеју учествовати у вршењу надзора или контроле рада тих правних лица, односно предузетника или обављати друге послове који се односе на утврђивање права тих лица за време обављања додатног рада и у периоду од две године од дана престанка обављања додатног рада.

Ограничење оснивања привредних друштава, јавних служби и бављења предузетништвом

Члан 29.

Запослени може да оснује, односно да буде власник удела привредног друштва, јавне службе или да се бави предузетништвом ако то није забрањено законом, односно другим прописом, ако тиме не наступају околности прописане чланом 28. став 1. овог закона или под другим условима одређеним законом којим се уређује рад јавне службе.

VI. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Правилник о организацији и систематизацији послова

Члан 30.

Правилником о организацији и систематизацији послова у јавној служби (у даљем тексту: Правилник), утврђују се организациони делови у јавној служби, радна места у организационим деловима, као и радна места за која се као посебан услов предвиђа познавање језика и писама националне мањине који је у службеној употреби на територији јединице локалне самоуправе у којој се налази седиште јавне службе, односно њене организационе јединице, опис послова који се обављају на радним местима, одређење стручне спреме, односно образовања потребног за обављање послова радног места, број извршилаца и други посебни услови за рад на тим пословима.

Радно место у Правилнику је одређење за назив посла који се обавља код послодавца и које се уноси у Правилник према називима одређеним актом Владе за радна места која су утврђена актом Владе.

У Правилник се уноси назив радног места из акта Владе чији типичан опис посла највише одговара опису посла који је дат у Правилнику. Ако се према опису посла у Правилнику, на једном радном месту обављају послови који одговарају типичним описима послова два или више радних места из акта Владе, у Правилник се уноси назив оног радног места из акта Владе чији се послови обављају претежним делом радног времена.

На радним местима која поред типичних описа послова из акта Владе обухватају и руковођење унутрашњом организационом јединицом у складу са организацијом рада код послодавца, а у акту Владе није одређено радно место са описом руковођења које одговара опису посла који се обавља код послодавца, у Правилник се поред назива радног места из акта Владе уноси назив везан за руковођење (шеф службе, начелник одељења и др.).

При одређивању назива радних места у јавним службама које у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору називе уређују Правилником, води се рачуна да називи упоредивих радних места, односно радних места на којима се обављају исти или слични послови као на радним местима која се утврђују актом Владе, одговарају у што већој мери називима из акта Владе.

Опис посла у Правилнику је опис радњи, задатака и задужења који се обављају на одређеном радном месту и који се уноси у Правилник у складу са потребама јавне службе за обављањем тих послова, при чему се имају у виду типични описи послова који су дати у акту Владе.

Стручна спрема, односно образовање у Правилнику се одређује навођењем врсте и нивоа, односно степена образовања потребног за обављање послова одређеног радног места, при чему на истом радном месту, ако природа посла то дозвољава, може бити одређено највише два узастопна нивоа, односно степена образовања.

Број извршилаца у Правилнику, на радним местима на којима се послови обављају према нормативима рада у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, утврђује се тако што се број запослених изражава нормом непосредног рада. За остала радна места у Правилнику, број извршилаца утврђује се према броју запослених, независно од тога да ли раде пуно или непуно радно време.

Стручна спрема, односно образовање у Правилнику, као и потребни услови за рад на радном месту морају да одговарају стручној спреми, односно образовању и условима за рад који су прописани у акту Владе за радна места која су утврђена актом Владе, при чему послодавац у Правилнику може потпуније да одреди захтевани ниво и врсту образовања, као и да утврди друге услове за рад потребне на том радном месту.

Начела за израду Правилника

Члан 31.

Правилник се доноси уз примену начела рационалности, функционалности и ефикасности и уз поштовање утврђених стандарда и кадровског плана који су прописани законом, односно другим прописом.

Начело рационалности подразумева успостављање економичне организационе структуре јавне службе потребне за ефикасно, стручно и успешно обављање послова уз што мање трошкове, тако да број руководилаца унутрашњих организационих јединица јавне службе, укључујући и директора јавне службе не може бити већи од 20% укупног броја запослених.

Начело функционалности подразумева организацију вршења послова у складу са њиховом природом, начином обављања и њиховом међусобном функционалном повезаношћу, као и остваривање потпуне ангажованости свих извршилаца на начин адекватан врсти, сложености и обиму послова.

Начело ефикасности подразумева организацију рада успостављену на начин којим се у највећој мери, са оптималним бројем запослених, омогућава ефикасно извршавање послова и задовољавање потреба корисника јавних услуга.

Ко доноси Правилник

Члан 32.

Правилник доноси директор јавне службе уз претходно прибављену сагласност органа управљања, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено и након затраженог мишљења репрезентативног синдиката код послодавца.

Кадровски план

Члан 33.

Ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено, планирање кадрова у јавној служби врши се кадровским планом јавне службе.

Кадровски план доноси директор уз претходно прибављену сагласност надлежног органа оснивача, односно надлежног органа из чијих средстава се обезбеђују средства за рад запослених у јавној служби.

Предлог кадровског плана доставља се надлежном органу за усвајање финасијског плана у току израде и усвајања финансијског плана јавне службе.

Кадровски план доноси директор у року од 30 дана од дана усвајања финансијског плана јавне службе и мора да буде усаглашен са обезбеђеним финансијским средствима.

Кадровски план обавезно садржи укупан број запослених у јавној служби, број запослених на неодређено и одређено време који су потребни у години за коју се доноси кадровски план и друге податке о кадровској обезбеђености јавне службе у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

Правилник мора да буде усаглашен са донетим кадровским планом.

Допуштеност попуњавања радних места

Члан 34.

Радно место може да се попуни заснивањем радног односа на неодређено време ако је радно место утврђено Правилником, ако није попуњено, ако су обезбеђена средства за остваривање права запослених на том радном месту и ако су испуњени други услови у погледу допуштености попуњавања радног места прописани законом.

За радно место на којем ради запослени са непуним радним временом, односно запослени са непуном нормом непосредног рада, сматра се да није попуњено за део радног времена до пуног радног времена, односно за део до утврђене норме непосредног рада тог радног места одређеног Правилником.

Кад се испуне услови из става 1. овог члана, директор јавне службе одлучује да ли је потребно да се радно место попуни и начин на који се попуњава.

Запосленом се отказује уговор о раду ако се у року од једне године од заснивања радног односа утврди да је радни однос заснован супротно ставу 1. овог члана.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом из става 4. овог члана достави писмене разлоге за отказ и омогући му да се о њима изјасни, односно да размотри мишљење синдиката чији је запослени члан које је запослени доставио уз изјашњење.

Рок за изјашњење запосленог не може бити краћи од осам дана од дана достављања писмених разлога за отказ.

Услови за заснивање радног односа

Члан 35.

У радни однос у јавној служби може да се прими лице под следећим условима:

1) да има здравствену (психичку и физичку) способност за рад на пословима које обавља ако је наведена способност прописана законом којим се уређује рад јавне службе, другим прописом, односно Правилником у складу са законом;

2) да зна језик и писмо националне мањине који је у службеној употреби на територији јединице локалне самоуправе у којој се налази седиште јавне службе, односно њене организационе јединице, ако је познавање језика и писма услов за рад у складу са овим законом;

3) да испуњава друге услове за рад на радном месту одређене законом, другим прописом, односно Правилником.

Услови из става 1. овог члана морају да испуњавају и лица ангажована по основу уговора ван радног односа код послодавца ако обављају послове за које се тражи испуњеност тих услова.

Уговор о раду

Члан 36.

Радни однос се заснива уговором о раду који закључују запослени и директор, односно запослени којег он овласти.

Уговор о раду садржи елементе прописане законом којим се уређује област рада, с тим што се као назив посла у уговору о раду наводи назив радног места из Правилника.

Ако запослени обавља послове више радних места из Правилника, у уговор о раду уносе се називи свих радних места чије послове обавља и дужина радног времена на сваком радном месту, тако да укупно радно време запосленог не може да буде дуже од пуног радног времена.

VII. ПОПУЊАВАЊE РАДНИХ МЕСТА

Начин попуњавања радних места

Члан 37.

Радно место код послодавца попуњава се на један од следећих начина:

1) трајним премештајем запосленог;

2) на основу споразума о преузимању;

3) спровођењем конкурса.

Изузетно од става 1. овог члана, радно место директора јавне службе попуњава се именовањем, након спроведеног изборног поступка у складу са законом.

Законом којим се уређује рад јавне службе може се уредити редослед начина попуњавања радних места из става 1. овог члана.

VIII. ПРЕМЕШТАЈ ЗАПОСЛЕНИХ

Премештај запослених због потребе рада послодавца

Члан 38.

Запослени на неодређено време може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место код послодавца у складу са законом, односно општим актом.

Одговарајуће радно место јесте оно чији се послови раде у истом степену и врсти стручне спреме, односно образовања као и послови које је запослени обављао пре премештаја из става 1. овог члана и за које запослени испуњава све услове прописане Правилником.

За премештај из става 1. овог члана није потребна сагласност запосленог, осим ако законом, односно општим актом није другачије одређено.

Трајни премештај

Члан 39.

Запослени може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација рада, рационализација послова или други оправдани разлози који произлазе из организације посла или потребе процеса рада јавне службе.

Послодавац може пре трајног премештаја да спроведе претходну проверу стручне оспособљености, знања и вештина запосленог, односно компетенција на начин прописан општим актом.

Привремени премештај

Члан 40.

Запослени може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног запосленог или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту ако су за њега повољнија, осим ако овим законом није другачије одређено.

Привремени премештај траје најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци, после чега запослени има право да се врати на радно место на којем је радио пре премештаја.

Промена места рада услед премештаја

Члан 41.

Ако због привременог или трајног премештаја долази до промене места рада, премештај се може извршити без сагласности запосленог само ако је место рада на које се запослени премешта удаљено мање од 50 км од места рада на којем је запослени радио пре премештаја.

Запослени може да буде премештен у друго место рада на одговарајуће радно место ван случаја из става 1. овог члана само уз своју писмену сагласност.

Решење о премештају

Члан 42.

О привременом и трајном премештају запосленог доноси се решење о премештају којим се одређује радно место и послови на које се запослени премешта, односно место рада и које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Привремени премештај код другог послодавца

Члан 43.

Запослени на неодређено време може да буде привремено премештен на рад код другог послодавца у оквиру делатности исте јавне службе ради обављања послова који одговарају пословима који су у опису његовог радног места, због потребе извршења одређеног посла или повећаног обима посла код другог послодавца, односно због привременог престанка потребе за радом запосленог, ако рад у јавној служби из које се премешта може да се несметано организује без додатног запошљавања.

Запослени може да буде привремено премештен на рад код другог послодавца у друго место рада под условима из члана 41. овог закона.

Привремени премештај из ст. 1. и 2. овог члана траје док трају разлози за премештај а најдуже три месеца у току календарске године без сагласности запосленог.

Запослени може уз своју сагласност да буде премештен на рад код другог послодавца ради обављања послова који одговарају пословима који су у опису његовог радног места и дуже од три месеца, односно и из других разлога.

После протека времена на који је премештен запослени има право да се врати на радно место на којем је радио пре премештаја.

Запослени остварује сва права из радног односа (право на плату на свом радном месту, накнаду плате, годишњи одмор и др.) код послодавца од кога је премештен.

Начин привременог премештаја код другог послодавца

Члан 44.

О привременом премештају запосленог од једног код другог послодавца директори закључују писмени споразум.

Споразумом се уређује и начин обезбеђивања средстава за плату, накнаду плате због привремене спречености за рад и накнаду других трошкова који се везују за рад запосленог.

На основу писменог споразума из става 1. овог члана, послодавац код кога се запослени премешта доноси решење којим се одређују послови које запослени обавља код њега, место рада и време трајања премештаја.

За време привременог премештаја запослени одговара за рад послодавцу код кога је премештен.

IX. СПОРАЗУМ О ПРЕУЗИМАЊУ

Преузимање запосленог из исте јавне службе

Члан 45.

Запослени на неодређено време може бити преузет без конкурса код другог послодавца у оквиру делатности исте јавне службе на одговарајуће радно место у смислу члана 38. став 2. овог закона, ако се о томе споразумеју директори тих јавних служби и ако запослени на то пристане.

Начин преузимања

Члан 46.

О преузимању запосленог директори јавних служби закључују писмени споразум, у којем се запослени саглашава са преузимањем.

Споразумом из става 1. овог члана уређује се начин остваривања права које је запослени стекао код послодавца од кога се преузима (коришћење годишњег одмора, исплата плате и осталих примања).

На основу писменог споразума из става 1. овог члана, запосленом даном одређеним у споразуму престаје радни однос код послодавца од којег се преузима, а наредног дана заснива радни однос са послодавцем који га преузима.

Преузимање из друге јавне службе

Члан 47.

У јавну службу може да буде преузет запослени на неодређено време из друге јавне службе из члана 1. овог закона која обавља другу делатност, на начин прописан чл. 45. и 46. овог закона.

У случају преузимања запосленог у исту или другу јавну службу, јавна служба у коју се врши преузимање може да спроведе претходну проверу стручне оспособљености, знања и вештина, односно компетенција запосленог, на начин прописан општим актом.

Узајамно преузимање

Члан 48.

Јавне службе могу вршити узајамно преузимање запослених на неодређено време, на одговарајуће послове.

Узајамно преузимање врши се тако што јавна служба преузима запосленог из друге јавне службе истовремено када друга јавна служба преузима његовог запосленог.

О узајамном преузимању директори јавне службе закључују писмени споразум, у којем се запослени саглашавају са преузимањем.

На основу писменог споразума из става 2. овог члана, запосленом даном одређеном у споразуму престаје радни однос код послодавца од којег се преузима, а наредног дана заснива радни однос са послодавцем који га преузима.

Споразумом из става 2. овог члана уређују се права у складу са чланом 46. став 2. овог закона.

Ближи услови за узајамно преузимање могу се утврдити законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

X. УПУЋИВАЊЕ НА РАД КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА

Члан 49.

Запослени у радном односу на неодређено време може да буде упућен на рад код другог послодавца, на начин и у случајевима у складу са законом којим се уређује област рада, ако овим законом није другачије одређено.

XI. КОНКУРСНИ ПОСТУПАК ЗА ПОПУЊАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА

Конкурс

Члан 50.

Конкурс се спроводи ради попуњавања радних места која нису попуњена код послодавца премештајем, односно преузимањем.

Изузетно од става 1. овог члана, ако запослени поднесе писмени отказ уговора о раду или у другим случајевима у којима је извесно време престанка радног односа запосленог (навршење радног века и др.), конкурс се може спровести за попуњавање радног места које је попуњено у моменту расписивања конкурса, али се радно место не може попунити до коначног престанка радног односа.

Конкурс се спроводи ради пријема у радни однос на неодређено време, а на одређено време ако је законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом тако одређено.

Оглас о конкурсу

Члан 51.

Конкурс започиње доношењем одлуке директора о спровођењу конкурса, након чега се конкурс оглашава на огласној табли и интернет презентацији јавне службе и периодичном издању огласа организације надлежне за послове запошљавања.

Уколико оглас објављује јавна служба која се налази на територији јединице локалне самоуправе у којој је у службеној употреби и језик националне мањине, обавештење о огласу се објављује и у једним локалним или међуопштинским новинама које излазе на том језику.

Садржина огласа

Члан 52.

Оглас о конкурсу садржи податке о послодавцу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама, односно компетенцијама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве, лично име лица задуженог за давање обавештења о конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, месту и дану када се очекује да ће започети провера оспособљености, знања и вештина, односно компетенција кандидата у изборном поступку.

Ако се попуњава радно место код кога је као посебан услов предвиђено знање језика и писма националне мањине, у огласу о конкурсу се посебно наводи овај услов, као и евентуална писана провера његове испуњености.

Ако су припадници националне мањине недовољно заступљени међу запосленима, у огласу о конкурсу се посебно наводи да припадник те националне мањине има предност код избора у случају једнаке оцене квалификованих кандидата.

Сматра се да је заступљеност припадника одређене националне мањине међу запосленима недовољна, уколико није сразмерна проценту њиховог учешћа у становништву на територији јединице локалне самоуправе у којој јавна служба, односно њена организациона јединица има седиште, у складу са резултатима последњег пописа становништва, под условом да се о својој националној припадности изјаснило најмање 30% запослених у седишту јавне службе, односно њене организационе јединице, према подацима из Регистра запослених у јавној управи у складу са законом.

Оглас може да садржи и друге податке у вези са радом на радном месту које се попуњава.

Пријава на конкурс

Члан 53.

Пријава на конкурс обавезно садржи податке о радном месту на које кандидат конкурише и податке о кандидату (име и презиме, адреса пребавилишта односно боравишта, контакт телефон кандидата, адреса електронске поште ако је кандидат поседује).

Рок за подношење пријава на конкурс не може бити краћи од десет дана од дана оглашавања конкурса у периодичном издању огласа организације надлежне за послове запошљавања.

Конкурсна комисија

Члан 54.

Конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана коју именује директор пре него што се огласи конкурс.

Чланови конкурсне комисије морају да имају најмање исти степен стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место за које се спроводи конкурс.

Конкурсна комисија утврђује које стручне оспособљености, знања и вештине, односно компетенције се оцењују у изборном поступку и начин њихове провере пре оглашавања конкурса.

Конкурсна комисија о свом раду води записник који потписују сви чланови конкурсне комисије.

Одбацивање пријава

Члан 55.

Неблаговремене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује решењем против кога се може изјавити приговор директору јавне службе у року од пет дана од дана пријема решења.

Директор одлучује о приговору у року од седам дана од дана његовог подношења.

Ако директор у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је незадовољан коначном одлуком по приговору, кандидат може да оствари заштиту пред судом опште надлежности у року од 15 дана од истека рока за одлучивање директора, односно од достављања одлуке по приговору.

Изборни поступак

Члан 56.

Након истека рока за подношење приговора, односно истека рока за одлучивање директора по поднетом приговору, конкурсна комисија саставља списак кандидата који према приложеним, односно прибављеним доказима, испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.

Ако је законом којим се уређује рад јавне службе прописан начин провере стручних оспособљености, знања и вештина, односно компетенција које се захтевају за одређено радно место, конкурсна комисија је дужна да изврши њихову проверу на прописан начин.

Изборни поступак може да се спроведе у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин који утврди конкурсна комисија.

У изборном поступку се, оцењивањем или проценом стручне оспособљености, знања и вештина, односно компетенција утврђује резултат кандидата према критеријумима и мерилима прописаним за избор које утврђује конкурсна комисија пре почетка изборног поступка.

Мерилом се вреднује оспособљеност, знање и вештина, односно компетенција кандидата и може бити одређено оценама, одредницама „задовољава”, „делимично задовољава” или „не задовољава” или на други начин који одреди конкурсна комисија.

Критеријумом се утврђује у којој мери или у ком обиму кандидат мора да покаже одговарајући ниво оспособљености, знања и вештина, односно компетенција при вредновању утврђеним мерилом.

Конкурсна комисија је дужна да пре провере у изборном поступку упозна кандидате са критеријумима и мерилима прописаним за избор.

Изузетно од става 3. овог члана, оцена одређених стручних оспособљености, знања и вештина, односно компетенција, које је утврдила изборна комисија, може бити дата на основу резултата теста или других начина провере кандидата које су израдила или спровела стручна правна или физичка лица за област у којој се провера врши.

Начин обавештавања

Члан 57.

У изборном поступку јавна служба слободно бира начин обавештавања кандидата, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава и једноставности поступка, осим ако друкчије није прописано законом.

Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава писмена белешка.

Избор кандидата

Члан 58.

Конкурсна комисија одлучује о избору кандидата који је са најбољим резултатом испунио мерила прописана за избор.

Конкурсна комисија приликом доношења одлуке из става 1. овог члана даје првенство једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у циљу постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.

Ако је више кандидата испунило мерила прописана за избор са једнаким најбољим резултатом, конкурсна комисија поново проверава оспособљеност, знање и вештине, односно компетенције кандидата према утврђеним критеријумима и мерилима из члана 56. став 4. овог закона, све док не одреди оне међу њима чији резултати највише одговарају захтевима радног места.

Ако је више кандидата испунило мерила прописана за избор са једнаким најбољим резултатом, предност за запошљавање има кандидат који припада групи лица која се налазе у неједнаком положају, као што су жртве насиља у породици и партнерским односима, особе са инвалидитетом, припадници ромске националне мањине, а законом којим се уређује рад јавне службе, односно колективним уговором могу се одредити и друге групе лица које се налазе у неједнаком положају.

Одлука о избору кандидата доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку на адресу наведену у пријави на конкурс.

Уколико достављање из става 5. овог члана није успело, о томе се саставља писмена белешка а одлука се објављује на огласној табли јавне службе и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеном.

Одредба става 6. овог члана примењује се на достављање решења из чл. 55, 59. и 61. овог закона.

Право на приговор кандидата који су учествовали у изборном поступку

Члан 59.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да у року од осам дана од дана пријема одлуке о избору кандидата из члана 58. став 5. овог закона изјави приговор директору јавне службе ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности које би могле утицати на законитост његовог исхода.

О приговору се одлучује у року од седам дана од дана подношења.

Ако сматра да је приговор основан, директор може да решењем усвоји приговор и наложи конкурсној комисији да исправи неправилности и преиспита одлуку о избору, а конкурсна комисија може да, након исправке неправилности донесе нову одлуку о избору кандидата или остане при старој одлуци ако исправка неправилности није утицала на ваљаност одлуке о избору.

Директор може решењем да одбаци приговор ако није благовремен, допуштен или не садржи разлоге због којих је поднет, односно да га одбије ако утврди да није основан.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у јавној служби, прегледа сву конкурсну документацију, у складу са законом.

Податке из конкурсне документације, кандидат из става 5. овог члана може да користи само за остваривање права утврђених законом.

Судска заштита у конкурсном поступку

Члан 60.

Ако директор у утврђеном року не одлучи о приговору из члана 59. овог закона или ако је незадовољан коначном одлуком по приговору, кандидат може да оствари заштиту пред судом опште надлежности у року од 15 дана од истека рока за одлучивање директора, односно од достављања одлуке по приговору.

Неуспех конкурса

Члан 61.

Конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди:

1) да није било пријава на конкурсу,

2) ако су пријаве одбачене у складу са чланом 55. овог закона,

3) ако ниједан од кандидата који је позван није учествовао у изборном поступку,

4) ако ниједан кандидат који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.

Директор доноси решење о неуспеху конкурса на основу извештаја о чињеницама из става 1. овог члана које му доставља конкурсна комисија у року од 15 дана од дана достављања извештаја.

Решење о неуспеху конкурса које је донето на основу става 1. тач. 3) и 4) овог члана доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку.

Кандидати из става 3. овог члана могу да остваре судску заштиту у року из члана 60. став 1. овог закона.

Решење о неуспеху конкурса које је донето на основу става 1. тач. 1) и 2) овог члана, објављује се на огласној табли послодавца.

Заснивање радног односа

Члан 62.

Са изабраним кандидатом на конкурсу се у року од 15 дана од дана доношења коначне одлуке о избору заснива радни однос закључењем уговора о раду, односно доноси се решење о премештају ако је изабрани кандидат запослен на неодређено време у истој јавној служби.

Ако суд поништи конкурс, односно одлуку о избору кандидата, запосленом који је изабран на конкурсу престаје радни однос најкасније у року од 30 дана од дана правноснажности судске одлуке.

Члан 63.

Одредбе чл. 50 – 62. овог закона не примењују се на заснивање радног односа истраживача у институтима основаним у складу са законом којим се уређује научноистраживачка делатност.

XII. РАД У РАДНОМ ОДНОСУ И ВАН РАДНОГ ОДНОСА

Радни однос на неодређено време

Члан 64.

Радни однос у јавној служби заснива се уговором о раду, по правилу на неодређено време.

Радни однос на одређено време

Члан 65.

Радни однос на одређено време заснива се у складу са законом којим се уређује област рада, односно у складу са законом којим се уређује рад јавне службе када природа послова који се обављају у одређеној јавној служби оправдава потребу ограниченог временског трајања радног односа.

Радни однос на одређено време ради замене запосленог који је именован за директора

Члан 66.

Радни однос на одређено време може да се заснује ради замене запосленог који је именован за директора јавне службе из члана 1. овог закона, најдуже за време трајања једног мандата директора осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Пробни рад

Члан 67.

Пробни рад, као облик проверавања одговарајућих радних и стручних способности запосленог, може бити утврђен уговором о раду као посебан услов за рад за обављање послова одређеног радног места, у складу са законом којим се уређује област рада, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Вредновање радних и стручних способности запослених на пробном раду, врши се на начин утврђен законом, односно општим актом или уговором о раду.

Запосленом који не задовољи на пробном раду престаје радни однос.

Пробном раду не подлежу приправници.

Допунски рад

Члан 68.

Запослени може да закључи уговор о допунском раду у складу са законом којим се уређује област рада и законом којим се уређује рад одређене јавне службе.

Запослени је дужан да о допунском раду писмено обавести директора јавне службе.

Уговори о обављању приправничког стажа

Члан 69.

Лице у својству приправника може да заснује радни однос у јавној служби на неодређено време или на одређено време док траје приправнички стаж или да закључи уговор о стручном оспособљавању ради обављања приправничког стажа, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или Правилником.

Ближи услови за обављање приправничког стажа уређују се законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

За пријем приправника у радни однос на одређено и неодређено време примењују се одредбе овог закона о конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, с тим да се у конкурсном поступку не проверавају стручне оспособљености кандитата.

Уговором о стручном оспособљавању не заснива се радни однос.

Ако је послодавац у складу са законом обезбедио новчану накнаду лицу које обавља приправнички стаж по основу уговора о стручном оспособљавању, висина новчане накнаде утврђује се у висини основне плате коју би на истом радном месту остваривао приправник у радном односу.

Лице које обавља приправнички стаж по основу уговора о стручном оспособљавању без права на накнаду за рад, може да оствари право на накнаду трошкова у складу са законом, општим актом, односно уговором о стручном оспособљавању.

Програм обуке приправника

Члан 70.

За време приправничког стажа приправник се уводи у посао по програму који утврђује јавна служба у складу са законом, односно општим актом.

Престанак радног односа приправника

Члан 71.

Приправнику који је засновао радни однос на неодређено време, радни однос престаје ако не положи стручни испит у складу са законом у року од шест месеци од дана окончања приправничког стажа, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен другачији рок.

За време док не положи стручни испит након окончања приправничког стажа приправник из става 1. овог члана остварује права по основу рада као приправник.

Приправнику који је засновао радни однос на одређено време радни однос престаје даном истека приправничког стажа и не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

Уговор о стручном усавршавању

Члан 72.

Уговор о стручном усавршавању може да се закључи, ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно за обављање специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације, у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Послодавац може лицу на стручном усавршавању да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, општим актом или уговором о стручном усавршавању, односно специјализацији.

Друга радна ангажовања код послодавца

Члан 73.

Радно ангажовање запослених на факултетима здравствене струке који обављањем послова свог радног места истовремено пружају здравствене услуге у здравственим установама, уређује се у складу са споразумом између јавних служби уз сагласност запосленог.

Ближа садржина споразума из става 1. овог члана прописује се законом којим се уређује рад јавне службе.

На основу споразума из става 1. овог члана, директор јавне службе у којој се пружају здравствене услуге закључује уговор о радном ангажовању којим утврђује послове здравствене заштите које пружа запослени, место обављања тих послова, део радног времена које запослени проведе у обављању тих послова и радно време запосленог.

Запослени одговара за извршавање послова здравствене заштите јавној служби у којој те послове обавља.

Запослени може да пружа здравствене услуге у здравственој установи и након радног времена утврђеног уговором из става 3. овог члана на основу уговора ван радног односа у складу са законом.

Законом којим се уређује рад јавне службе може да се пропише други уговор ван радног односа којим се остварује радно ангажовање лица код послодавца, услови за његово закључивање и права и обавезе радно ангажованих лица.

XIII. РАДНИ ОДНОС ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

Именовање директора

Члан 74.

Именовање директора, односно другог лица које руководи радом јавне службе (у даљем тексту: директор) врши се након спроведеног конкурсног, односно изборног поступка за директора заснованог на вредновању кандидата у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Ако законом којим се уређује рад јавне службе није уређен конкурсни, односно поступак за избор кандидата за директора заснован на вредновању кандидата, примењују се одредбе овог закона о конкурсном поступку за пријем у радни однос запосленог.

Конкурсни поступак у случају из става 2. овог члана спроводи орган управљања јавне службе, а директора именује надлежни орган у складу са законом којим се уређује рад јавне службе (у даљем тексту: надлежни орган), на основу одлуке о избору органа управљања.

Директор остварује права из радног односа, односно по основу обављања дужности директора у јавној служби од дана ступања на дужност, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Вршилац дужности директора

Члан 75.

Ако након спроведеног конкурса није извршено именовање директора или ако директор престане да обавља дужност пре истека времена на које је именован, до именовања директора у складу са чланом 74. овог закона, надлежни орган може именовати вршиоца дужности директора без спровођења конкурсног поступка а најдуже на годину дана, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен други период.

Надлежни орган може да именује вршиоца дужности директора и у случају дужег одсуства директора са дужности уз накнаду плате, до његовог повратка на рад.

Вршилац дужности мора да испуњава услове који су законом, другим прописом, односно Правилником одређени за директора.

Вршилац дужности директора има иста права, обавезе и одговорности као директор јавне службе.

Уговор са директором

Члан 76.

Орган управљања јавне службе закључује са директором уговор о раду на одређено време или уговор о обављању дужности директора ван радног односа којим се уређују његова права и обавезе, док траје мандат директора.

Ако је за директора именовано лице из реда запослених у тој јавној служби, доноси се решење о његовом премештају на радно место директора које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Директор који је именован из реда запослених код другог послодавца из члана 2. овог закона, остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању, у складу са законом којим се уређује област рада.

Лице из ст. 2. и 3. овог члана има право да се након престанка дужности директора у једном мандату врати на радно место чије послове је обављао пре именовања за директора, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није одређен другачији рок.

Ако је законом којим се уређује рад јавне службе, односно статутом јавне службе тако одређено, директор који је именован из реда запослених у јавној служби, може да поред послова свог радног места обавља дужност директора са најмање половином пуног радног времена.

Престанак дужности директора

Члан 77.

Директору престаје дужност:

1) истеком мандата – даном истека мандата;

2) поништајем конкурсног поступка, односно одлуке о именовању – протеком рока од 30 дана од дана правноснажности судске одлуке;

3) разрешењем на лични захтев – даном одређеним у акту о разрешењу, односно даном разрешења;

4) разрешењем у другим случајевима у складу са законом – даном одређеним у акту о разрешењу, односно даном разрешења;

5) престанком радног односа – даном престанка радног односа;

6) у другим случајевима утврђеним законом.

Директор престаје да остварује права из радног односа у јавној служби даном престанка дужности, осим у случају из члана 76. став 2. овог закона.

Престанак дужности директора не сматра се престанком вршења јавне функције у смислу остваривања права на накнаду плате након истека мандата.

Захтев за мировање радног односа директора у јавној служби у којој обавља дужност директора, сматра се захтевом за разрешење.

Удаљење директора са дужности

Члан 78.

Надлежни орган може удаљити са дужности директора против кога је покренут поступак за разрешење, до доношења решења о разрешењу.

За време удаљења са дужности директор остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује област рада.

Одлучивање о правима, обавезама и одговорностима директора

Члан 79.

Уговор из члана 76. став 1. овог закона са директором закључује орган управљања.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа, односно по основу обављања дужности директора одлучује решењем орган управљања.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на вршиоца дужности директора.

Заменици, односно помоћници директора

Члан 80.

Одредбе овог закона о директору примењују се на заменика, односно помоћника директора ако се у јавној служби у складу са законом којим се уређује рад јавне службе врши њихово именовање од стране оснивача.

XIV. ИНТЕРНО ТРЖИШТЕ РАДА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА

Члан 81.

Законом којим се уређује рад јавне службе могу да се уреде евиденције запослених и права и обавезе запослених за чијим радом престаје потреба (у даљем тексту: интерно тржиште рада) у циљу планирања кадрова у области рада јавне службе, остваривања потреба јавних служби за кадровским капацитетима, утврђивања података о радним местима у јавним службама која нису попуњена, података о запосленима за чијим радом је престала потреба, као и података о другим кадровским потребама.

Законом из става 1. овог члана утврђује се начин попуњавања радних места запосленима са интерног тржишта рада и однос тог попуњавања са начинима попуњавања радних места из члана 37. овог закона.

XV. РАДНО ВРЕМЕ, ОДМОРИ И ОДСУСТВА

Распоред радног времена

Члан 82.

Распоред, почетак и завршетак радног времена јавне службе утврђује послодавац, у складу са потребама грађана, процеса и организације рада и несметаног пружања услуга корисницима, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није другачије одређено.

Ако распоред радног времена није утврђен у складу са потребама из става 1. овог члана, распоред може да утврди оснивач јавне службе.

Приправност

Члан 83.

Запослени може бити обавезан да буде стално доступан ради пружања неопходних услуга корисницима јавне службе ван свог радног времена, ако се укаже таква потреба (у даљем тексту: приправност).

Обавеза приправности у јавној служби утврђује се законом којим се уређује рад јавне службе, а одлуком о увођењу приправности коју доноси директор јавне службе нарочито се утврђује време приправности и запослени који су приправни, водећи рачуна о ефикасности, економичнисти и рационалности те организације, као и подједнакој оптерећености запослених, у складу са општим актом.

Трудници, једном од родитеља са дететом до три године живота, самохраном родитељу детета до седме година живота или детета са инвалидитетом и умерено до тешко ометеном у развоју, може се одредити приправност само уз његову писмену сагласност.

Скраћено радно време

Члан 84.

Запослени може да ради на пословима са скраћеним радним временом у складу са законом којим се уређује област рада.

Прековремени рад

Члан 85.

Запослени је дужан да настави пружање услуге кориснику јавне службе и након истека свог радног времена ако би прекидом рада могао да угрози живот и здравље корисника, док траје неопходност пружања услуге а најкасније док му се не обезбеди замена.

Прековремени рад у случају из става 1. овог члана може да траје и дуже од ограничења утврђеног законом којим се уређује област рада и обавља се на основу процене запосленог о неопходности таквог рада без налога послодавца.

О обављању прековременог рада у случају из става 1. овог члана запослени је дужан да писмено обавести непосредног руководиоца најкасније наредног радног дана.

Запослени је дужан да обавља прековремени рад и у другим случајевима и на начин прописан законом којим се уређује област рада, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Непуно радно време

Члан 86.

Запослени може да заснује радни однос, односно да буде ангажован да ради са непуним радним временом.

Запослени са дететом до седме године живота има право да на свој захтев, из радног односа са пуним пређе у радни однос са непуним радним временом најмање са половином пуног радног времена.

Послодавац је дужан да запосленом из става 2. овог члана који је радио са непуним радним временом омогући прелазак на пуно радно време на његов захтев а најкасније даном истека околности које су биле основ за прелазак на рад са непуним радним временом.

Дежурство

Члан 87.

Дежурство представља организацију рада јавне службе којом се обезбеђује континуирано обављање делатности јавне службе, ако је законом којим се уређује рад јавне службе прописана обавеза непрекидне доступности услуга јавне службе корисницима.

Дежурство се уводи ако радом у сменама, прерасподелом радног времена или на други начин у складу са законом којим се уређује област рада није могуће да се обезбеди непрекидно пружање услуге корисницима без повећања трошкова рада јавне службе.

За време дежурства запослени обавља послове у јавној служби у складу са одлуком о дежурству, тако да просечно недељно радно време, са прековременим радом и дежурством, на четворомесечном нивоу не може да буде дуже од 48 часова.

Колективним уговором може се утврдити да се просечно радно време из става 3. овог члана везује за период дужи од четири месеца, а најдуже девет месеци.

У случају рада из ст. 3. и 4. овог члана, укупно радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно, осим у недељама у којима се нерадно празнују државни и верски празници у складу са законом, када радно време не може да траје дуже од 70 часова недељно.

Запосленом који се сагласио да у организацији рада са дежурством ради дуже од времена утврђеног у ставу 3. овог члана, часови рада дужи од просечног радног времена, укључујући и прековремени рад обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.

Изузетно, запосленом из става 6. овог члана часови прековременог рада могу да се прерачунају у слободне сате у референтном периоду из ст. 3. и 4. овог члана, у складу са правилима утврђеним законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Запослени који дежура може да ради најдуже 24 часа дневно укључујући и дневно радно време, у ком случају дневни одмор мора да траје најмање 24 часа након истека радног времена.

Одлуку о дежурству доноси послодавац најкасније пет дана пре истека текућег месеца за наредни месец.

Обавезе оснивача у праћењу трошкова организације рада јавних служби

Члан 88.

Оснивач јавних служби најмање једном у пет година врши анализу трошкова рада насталих организацијом радног времена у сменама, прерасподелом радног времена или дежурству у јавним службама које оснива како би се утврдила економичност такве организације и рад јавне службе организовао на начин којим се трошкови њеног рада умањују.

Годишњи одмор

Члан 89.

Запослени има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 35 радних дана за годину дана рада код послодавца, према мерилима одређеним општим актом.

Изузетно од става 1. овог члана, због природе делатности која се обавља у јавним службама право на годишњи одмор може појединим категоријама запослених општим актом бити утврђено у трајању највише од 40 радних дана.

Годишњи одмор у јавним службама у области образовања запослени по правилу користи за време школског распуста.

Евиденција доласка и одласка са посла

Члан 90.

Послодавац је у обавези да води евиденцију доласка и одласка са посла запослених, ради остваривања права и утврђивања одговорности запослених по основу присуства на раду.

Евиденцију из става 1. овог члана за запосленог који је привремено премештен на послове код другог послодавца у складу са овим законом, води послодавац код кога запослени обавља послове за време привременог премештаја и ту евиденцију на крају текућег месеца доставља послодавцу од кога је запослени премештен.

XVI. ПЕРСОНАЛНИ ДОСИЈЕ

Члан 91.

Послодавац је дужан да води персонални досије за сваког запосленог.

Персонални досије садржи документа која су у складу са законом и другим прописом од значаја за заснивање радног односа и остваривање права и утврђивање одговорности запосленог и која у току трајања радног односа доноси или прибавља јавна служба, односно доставља запослени.

Приликом трајног преузимања запосленог персонални досије доставља се послодавцу који је извршио преузимање, а послодавац претходник у својој евиденцији задржава копију докумената из персоналног досијеа.

XVII. СТРУЧНИ ИСПИТ И ЛИЦЕНЦА

Члан 92.

За рад у јавној служби може као посебан услов за рад на одређеним радним местима бити прописана обавеза полагања стручног испита или обавеза стицање лиценце.

Програм, начин полагања и услови за полагање стручног испита за рад у јавној служби или стицање лиценце, као и последице губитка и одузимања лиценце на радноправни статус запослених прописују се законом којим се уређује рад јавне службе.

XVIII. ВРЕДНОВАЊЕ РАДНЕ УСПЕШНОСТИ

Циљеви вредновања радне успешности

Члан 93.

Утврђивање радне успешности запосленог уводи се у циљу успостављања квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе и извршења послова радног места запосленог у складу са oствареним резултатима рада и испуњеним другим мерилима за оцену радне успешности.

Вредновањем радне успешности запосленог успостављају се услови за:

1) напредовање кроз платне разреде, односно увећање плате по основу радне успешности изнад очекиване;

2) процену радних и стручних способности за обављање послова радног места запосленог на пробном раду;

3) правилно одлучивање о упућивању запослених на стручно усавршавање и додатно образовање;

4) изрицање мера за неостваривање очекиване радне успешности у складу са законом;

5) одлучивање о другим правима и обавезама запосленог.

Постављање система вредновања радне успешности

Члан 94.

Систем вредновања радне успешности заснива се на утврђивању очекиваних резултата рада за обављање одређених послова и других мерила за оцену радне успешности, на утврђивању радних циљева запосленог, на утврђивању остварених резултата рада и испуњености других мерила и изражавању њихове вредности.

Очекивани резултати рада за обављање послова запослених морају бити постављени тако да се може очекивати да најмање 60% запослених оствари очекиване захтеве радног места, односно да највише 20% запослених оствари резултате рада изнад очекиваних.

Радни циљеви запосленог утврђују се на основу постављених очекиваних резултата рада за обављање одређених послова, стратешких и оперативних циљева јавне службе, односно дела јавне службе у којој се обављају организационо и функционално повезани послови који представљају основ за вредновање квалитета њеног рада и на основу описа послова које запослени обавља.

Уз сваки радни циљ који је квантитавно мерљив наводи се мерило и начин мерења, а који је квалитативно мерљив наводи се начин на који ће се утврдити резултат рада запосленог (показатељ остварених резултата), као и рокови за извршење посла.

При мерењу радне успешности могу да се примењују и следећа мерила: самосталност у обављању послова, креативност, сарадња, оријентисаност ка корисницима услуга, прецизност у раду, односно постављене компетенције и друга мерила која произлазе из природе послова јавне службе и описа послова радног места запосленог.

Ако испуњење радног циља зависи и од испуњења циља организационе јединице, односно тимова или групе запослених који обављају функционално повезане послове, начин мерења остваривања радног циља мора да се прилагоди правима, обавезама и одговорностима које произлазе из описа послова радног места запосленог.

Општим актом уређују се очекивани резултати рада за послове који се обављају у јавној служби, мерила и начин њиховог мерења у складу са природом тих послова, начином њиховог обављања и другим елементима који утичу на обављање послова који произлазе из закона или других прописа којима се уређује рад јавне службе.

Изражавање вредности радне успешности

Члан 95.

На основу остварених резултата рада и испуњености других мерила за оцену радне успешности утврђује се да је запослени остварио утврђене радне циљеве и друга мерила или да је успешност у обављању послова испод или изнад очекиваних.

Вредновање радне успешности

Члан 96.

Рад запосленог на неодређено и одређено време прати се током целе календарске године а вреднује најмање једном у календарској години.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се праћењем рада запосленог у периоду од три месеца непрекидно утврди да не остварује резултате рада у складу са задатим радним циљевима, односно не испуњава друга мерила за оцену радне успешности, може се извршити вредновање његове радне успешности и пре утврђеног рока.

Ако се радна успешност запосленог вреднује једном у календарској години, неће се вредновати рад запосленог који је у периоду вредновања радио мање од шест месеци у претходној календарској години.

Акт којим се ближе уређује вредновање радне успешности

Члан 97.

Начин праћења рада запослених, поступак вредновања, мерила за вредновање радне успешности и њихов утицај на оцену радне успешности, ближе се уређује:

1) актом Владе донетим на предлог министра надлежног за јавну службу из члана 1. став 1. овог закона и министра надлежног за плате у јавним службама – за послодавце за која се радна места утврђују актом Владе;

2) актом послодавца на који је претходно прибављена сагласност министра у чијем делокругу је област у којој послодавац обавља делатност и министра надлежног за плате у јавним службама – за послодавца за која се радна места утврђују Правилником тих лица.

У изради акта из става 1. овог члана, предлагач је дужан да сарађује са репрезентативним синдикатом у области рада јавне службе, односно доносилац акта је дужан са сарађује са репрезентативним синдикатом код послодавца.

Вредновање радне успешности директора

Члан 98.

Вредновање радне успешности директора врши се у циљу успостављања квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе, предузимања мера у складу са законом за неизвршавање, односно недовољно ефикасно и непрофесионално пружање услуга корисницима јавне службе или вршење дужности директора и предузимање других мера органа управљања, односно надлежног органа у вези са радом директора и јавне службе.

Вредновање радне успешности директора врши се на основу оствареног програма рада јавне службе, квалитета пружања услуга корисницима, унапређења процеса и квалитета рада јавне службе, оцене рада јавне службе од стране корисника, остварених циљева јавне службе и резултата рада запослених и других елемената које орган управљања утврди као целисходне за оцену руковођења јавном службом.

Вредновање радне успешности директора врши орган управљања јавне службе у роковима и изражавањем вредности као за остале запослене у јавној служби са детаљним и потпуним образложењем вредновања заснованог на навођењу конкретних резултата рада и других мерила за оцену радне успешности.

XIX. ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 99.

Јавна служба је дужна да донесе програм решавања вишка запослених (у даљем тексту: програм), ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих промена доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време, у складу са законом којим се уређује област рада.

Ако јавна служба нема обавезу доношења програма у складу са законом, дужна је да пре престанка радног односа запосленог у складу са чланом 145. став 1. тачка 1) овог закона, примени критеријуме за утврђивање вишка запослених који су прописани општим актом, односно одлуком послодавца о потреби утврђивања вишка запослених, ако критеријуми нису утврђени општим актом.

Члан 100.

Права запослених за чијим радом престаје потреба на интерном тржишту рада уређују се законом којим се уређује рад јавне службе.

XX. РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА И ОПТИМИЗАЦИЈА РАДА ЈАВНИХ СЛУЖБИ

Члан 101.

Рационализација и оптимизација рада јавних служби подразумева предузимање мера које спроводи оснивач, односно надлежни орган из чијих средстава се финансира рад јавне службе и којима се врши промена организације у обављању делатности јавних служби у складу са потребама њеног рада или смањење трошкова рада јавних служби, у циљу побољшања ефикасности, увођења сврсисходнијих метода и начина рада, задовољења потреба корисника или рационалнијег коришћења финансијских средстава.

Ако због рационализације и оптимизације рада јавних служби из става 1. овог члана престаје потреба за радом одређеног броја запослених код више послодаваца који обављају делатаност те јавне службе, оснивач може да донесе одлуку о рационализацији и оптимизацији рада јавних служби.

Одлука из става 2. овог члана нарочито садржи: мере које се спроводе у циљу рационализације и оптимизације рада јавних служби, обавезе јавних служби по основу спровођења наведених мера, рок за спровођење мера, висина отпремнине запосленима за чијим радом престаје потреба због спровођења наведених мера, начин исплате отпремнине, критеријуме за утврђивање запослених за чијим радом престаје потреба и мере за запошљавање које се односе на све јавне службе које су обухваћене мерама.

Оснивач је дужан да на предлог одлуке из става 2. овог члана прибави мишљење репрезентативних синдиката у одређеној делатности јавне службе, основаних за територију оснивача, као и републичке организације надлежне за запошљавање.

Критеријуми за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба који се утврђују у одлуци оснивача, могу се разликовати од критеријума који су утврђени посебним колективним уговором за одређену јавну службу, само ако постоји сагласност репрезентитавних синдиката из става 4. овог члана.

Примена критеријума за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба из става 3. овог члана, не односи се на јавне службе које престају са радом услед предузимања мера које спроводи оснивач.

Ако оснивач не донесе одлуку о рационализацији и оптимизацији рада јавних служби, а услед мера које спроводи долази до технолошких, економских или организационих промена код послодаваца у јавној служби у чијој области се предузимају те мере, због којих престаје потреба за радом одређеног броја запослених на неодређено време, јавна служба је дужна да поступи у складу са чланом 99. овог закона.

XXI. УДАЉЕЊЕ СА РАДА

Члан 102.

Запослени може бити удаљен са рада у складу са законом којим се уређује област рада, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

XXII. ПЛАТА И ДРУГА ПРИМАЊА

Право на плату и друга примања

Члан 103.

Запослени у јавној служби остварују право на основну плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору и овим законом.

Права из става 1. овог члана утврђују се и општим актом у складу са законом.

Лица која су ангажована ван радног односа у јавној служби могу да остваре право на новчану накнаду за свој рад у складу са законом.

Исплата плате

Члан 104.

Плата за текући месец исплаћује се најкасније до краја наредног месеца.

Ако се плата исплаћује у једном делу или у више делова, пуна плата, односно последњи део плате исплаћује се у наредном месецу за претходни месец.

Ближи рокови за исплату плате утврђују се општим актом.

Основна плата

Члан 105.

Основна плата одређује се множењем основице са коефицијентом за обрачун плате.

Основна плата одређује се за радно место за које је запослени закључио уговор о раду, односно на које је премештен у складу са законом.

Ако је уговором о раду одређено да запослени обавља послове више радних места, основна плата одређује се за свако радно место сразмерно времену проведеном на раду на том радном месту.

Запослени остварује основну плату из става 1. овог члана за остваривање очекиване радне успешности за послове које обавља.

Право на минималну зараду

Члан 106.

Запослени код послодавца из члана 2. овог закона остварује право на минималну зараду обрачунату у складу са законом којим се уређује област рада.

Основица

Члан 107.

Основица за обрачун и исплату основне месечне плате запослених утврђује се у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.

Члан 108.

Основица из члана 107. oвог закона служи за обрачун месечне плате запосленог.

Основица за обрачун основне плате за остварене сате рада за запосленог који у току месеца није остварио пун фонд радних сати због одсуства са рада у складу са законом или због рада са непуним радним временом, добија се дељењем основице из члана 107. oвог закона са бројем 174.

Ближа мерила за примену критеријума за сврставање радних места у платне групе и платне разреде

Члан 109.

Сва радна места вреднују се на основу критеријума сложености послова који се обављају, потребне компетентности за рад на тим пословима, одговорности за рад и доношење одлука у обављању послова, аутономије у раду, захтеване пословне комуникације и услова рада и сврставају у одговарајуће платне групе и платне разреде.

Критеријум сложености послова изражава се кроз мерила: решавање проблема, креативност и утицај на организациони учинак, критеријум компетентност кроз мерила: образовање, радно искуство, способност и захтевана додатна знања за рад на одговарајућем радном месту, критеријум одговорности кроз мерила: одговорности за доношење одлука, руковођење, финансијске одговорности, давање савета и мишљења, критеријум аутономија у раду изражава се кроз степен самосталности, критеријум пословне комуникације изражава се кроз захтевани ниво контаката за рад на одговарајућем радном месту, док рад ноћу и у сменама, окружење и физички и психички напор одређују услове рада.

Примена критеријума и мерила врши се оценом њихове заступљености у описима послова одређеног радног места и то тако што сваки критеријум остварује одређено процентуално учешће у укупној вредности радног места, од чега сложеност послова представља 25%, компетентност 23%, одговорност 20%, аутономија у раду 15%, пословна комуникација 8% и услови рада 9% вредности.

Платне групе, платни разреди и коефицијент радног места

Члан 110.

Почетним коефицијентом радног места изражава се вредност свих захтева за обављање послова тог радног места.

Почетни коефицијент радног места одређује се у распону вредности платног разреда оне платне групе из закона којим се уређује систем плата у јавном сектору у коју су сврстана та радна места применом критеријума и мерила из члана 109. овог закона.

Сврставање радних места запослених у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента утврђује се актом Владе.

Сврставање радних места у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента за радна места у јавној служби чији се називи и описи у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору одређују њиховим Правилником, утврђује се општим актом, при чему се води рачуна да се упоредива радна места на којима се обављају исти или слични послови као на радним местима која се утврђују актом Владе, сврстају у платне групе и платне разреде у које су та радна места сврстана актом Владе.

Општи акт послодавца из става 4. овог члана доноси се уз претходно прибављену сагласност оснивача.

Сврставање радног места директора у платне групе и платне разреде и одређивање почетног коефицијента за јавне службе из става 4. овог члана утврђује се решењем органа управљања.

Одређивање коефицијента при заснивању радног односа

Члан 111.

Лицу које заснива радни однос, уговором о раду одређује се почетни коефицијент радног места чије послове обавља.

Изузетно од става 1. овог члана, лице које има радно искуство на пословима радног места на којима заснива радни однос у трајању од најмање осам година и посебна знања којима може да допринесе унапређењу рада и квалитету обављања послова на свом радном месту, уговором о раду може да се одреди већи коефицијент у распону до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у који је његово радно место сврстано.

Приликом одређивања висине увећања коефицијента из става 2. овог члана води се рачуна о квалификацијама и стручности запосленог у односу на послове радног места које обавља.

Коефицијент из става 2. овог члана сматра се почетним коефицијентом у смислу других одредаба овог закона.

Корективни коефицијент

Члан 112.

Коефицијент за обрачун и исплату плате здравствених радника који раде у тимовима у областима интервентне кардиологије, интервентне неурологије и за пресађивање органа, ћелија и ткива, као и коефицијент за обрачун и исплату плате здравствених сарадника који раде у тимовима за пресађивање органа, ћелија и ткива увећава се за 20%.

Коефицијент запосленог који је трајно премештен на одговарајуће радно место у истој служби

Члан 113.

Запослени који је трајно премештен на друго одговарајуће радно место одређује се почетни коефицијент радног места на које је премештен.

Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен, нижи од почетног коефицијента радног места са којег се премешта, запослени задржава право по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је премештен тако што му се почетни коефицијент радног места на које је премештен увећава за процентуално увећање коефицијента по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је премештен.

Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен исти као почетни коефицијет радног места са којег је премештен, запослени задржава право по основу напредовања на радном месту са којег је премештен тако што му се одређује коефицијент који је имао пре премештаја.

Ако је почетни коефицијент радног места на које је премештен виши од почетног коефицијента радног места са којег је премештен, али је нижи од коефицијента који је запослени стекао по основу напредовања на радном месту са којег се премешта, одређује му се коефицијент који је имао пре премештаја.

Коефицијент из става 1–4. овог члана одређује се решењем које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Коефицијент запосленог који је привремено премештен на одговарајуће радно место у истој јавној служби

Члан 114.

Запосленом који је привремено премештен на друго одговарајуће радно место задржава коефицијент који је имао до премештаја.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је почетни коефицијент радног места на које је запослени привремено премештен већи од коефицијента који је запослени имао до премештаја, одређује му се већи коефицијент.

Коефицијент запосленог из става 2. овог члана одређује се решењем које по сили закона замењује одговарајуће одредбе уговора о раду.

Коефицијент код преузимања у другу јавну службу

Члан 115.

Ако се запослени преузима на исто радно место чије послове је обављао пре преузимања, одређује му се коефицијент платног разреда које је имао до преузимања.

Ако се запослени преузима на друго радно место, одређује му се почетни коефицијент радног места на које се преузима.

Изузетно од става 2. овог члана, споразумом о преузимању може се утврдити да запослени задржава право по основу напредовања које је имао на радном месту са којег је преузет, под условима из члана 113. ст. 2-4. овог закона.

Коефицијент приправника

Члан 116.

Приправнику у радном односу одређује се коефицијент који износи 80% коефицијента радног места за које је закључио уговор о раду.

Право на коефицијент по основу напредовања

Члан 117.

Запослени који је две године узастопно постигао радну успешност изнад очекиване у складу са овим законом, може да оствари већи коефицијент (у даљем тексту: напредује) највише до краја распона наредна два платна разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.

Запослени који је у периоду од четири године узастопно остварио очекивану радну успешност, а бар једном у том периоду је остварио радну успешност изнад очекиване, може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.

Запослени који је у периоду од пет година узастопно остварио очекивану радну успешност може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.

Након сваког оствареног напредовања из ст. 1-3. овог члана почиње да тече наредни период за напредовање.

Запослени може да напредује највише за онај број платних разреда који представља разлику између укупног броја платних разреда у платној групи у коју је разврстано његово радно место и трећег платног разреда.

Право из ст. 1-3. овог члана немају запослени чији опис радног места у акту Владе којим се утврђују радна места, утврђује одговорност везану за руковођење јавном службом, као ни запослени на радним местима која су разврстана у 12. и 13. платну групу.

Висину напредовања запослених у јавној служби одређује директор у складу са средствима обезбеђеним у буџету, oдносно финасијском плану за напредовање, при чему процентуално увећање коефицијената запослених из става 1. овог члана мора да буде дупло веће од процентуалног увећања коефицијента запослених из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако је на вредновању радне успешности из ст. 1-3. овог члана засновано стицање звања запослених у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, то вредновање не узима се у обзир за напредовање, под условом да стицање звања утиче на одређивање веће плате запосленог.

Изузетно од ст. 1-8. овог члана, напредовање на основу остварене радне успешности запослених у научним звањима остварује се стицањем већег звања у складу са прописима којима се уређује рад јавне службе.

Одсуство запосленог са рада у складу са законом, због којег није вреднован његов рад у одређеној години, не сматра се прекидом узастопног вредновања.

Члан 118.

Ако је за исто радно место актом Владе одређено више почетних коефицијената у зависности од стеченог звања запосленог, услова рада или других околности под којима се обављају послови тог радног места, решењем послодавца одређује се одговарајући почетни коефцијент наступањем тих околности.

При одређивању коефицијента из става 1. овог члана сходно се примењују правила из члана 113. ст. 2 – 4. овог закона.

Увећана плата

Увећана плата за руковођење

Члан 119.

Запослени остварује право на увећану плату за руковођење унутрашњом организационом јединицом aкo руковођење није вредновано у коефицијенту радног места, у висини од 10% своје основне плате ако непосредно руководи радом до 20 запослених, односно у висини од 15% своје основне плате ако непосредно руководи радом најмање 20 запослених.

Увећану плату за руковођење не остварује запослени који је пре привременог премештаја остваривао ово увећање, ако ново радно место на које је премештен није руководеће.

Запослени у високошколским установама остварују право на увећану плату по основу руковођења, и то:

1) ректор универзитета – 40% од основне плате;

2) проректор, декан факултета – 30% од основне плате;

3) директор, руководилац института, продекан – 20% од основне плате;

4) шеф катедре, шеф студија– 10% од основне плате.

Увећана плата за дежурство и рад по позиву

Члан 120.

Запослени остварује право на увећану плату за дежурство у висини од 26% основне плате за сваки сат дежурства, осим ако рад у дежурству није вреднован у коефицијенту радног места чије послове запослени обавља.

За рад по позиву запослени остварује право на увећану плату у складу са ставом 1. овог члана, ако се рад по позиву обавља ван редовног радног времена запослеог.

Увећана плата због посебних услова рада

Члан 121.

Запослени остварује право на увећану плату због посебних услова рада aкo наведени услови рада нису вредновани у коефицијенту радног места чије послове запослени обавља, и то:

1. у области културе за:

1) обављање послова извођачког стваралаштва у отежаним условима рада (отежани временски или температурни услови, рад под великим физичким оптерећењем и сл.) – у висини 5% основне плате, за време рада у отежаним условима;

2) археологе, етнологе, конзерваторе и друге стручњаке из области заштите културног наслеђа који учествују у рекогносцирањима и другим теренским истраживањима покретног, непокретног и нематеријалног културног наслеђа – у висини 5% основне плате, за време обављања послова рекогносцирања и ових истраживања;

3) израду идејних и главних пројеката санације, конзервације, рестаурације, реконструкције, ревитализације и презентације непокретних културних добара – у висини 5 % основне плате, за време трајања пројекта;

2. у области здравства за:

1) за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом;

3. у области образовања за:

1) васпитача у васпитној групи у којој има деце са сметњама у развоју – 5% по детету;

2) наставнику који ради у школи или издвојеном одељењу тешко приступачном, удаљеном најмање 5 км од станица линија јавног превоза – 8% од основне плате за време док трају околности које су основ за увећање;

3) за запослене у установама ученичког и студентског стандарда за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом;

4) за васпитаче за рад у развојној групи – 10% од основне плате за време рада у развојној групи;

5) за педагошког саветника – 5% од основне плате, за самосталног педагошког саветника – 7% од основне плате, за вишег педагошког саветника – 10% од основне плате и за високог педагошког саветника – 12% од основне плате;

4. у области социјалне заштите за:

1) запослене стручне раднике у центрима за социјални рад који обављају послове старатеља до десет штићеника у име органа старатељства када дужност старатељства врши орган старељства непосредно у висини од 2% од основне плате, односно преко десет штићеника у висини од 4% од основне плате;

2) директора, односно запосленог у установама социјалне заштите за смештај корисника који је постављен за старатеља до десет штићеника смештених у тој установи у висини од 2% од основне плате, односно преко десет штићеника у висини од 4% од основне плате;

3) за рад недељом – 20% од основне плате за сваки сат рада недељом.

Увећана плата због додатног оптерећења на раду

Члан 122.

Увећана плата за додатно оптерећење од најмање пет радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Увећање плате за додатно оптерећење од најмање десет радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Увећање плате за додатно оптерећење на раду искључује увећање плате за обављање тих послова у прековременом раду.

На радним местима на којима се послови обављају према нормативима рада у складу са законом којим се уређује рад јавне службе, вредност рада преко прописане норме утврђује се и исплаћује на начин на који се утврђује и исплаћује вредност рада у норми.

Увећана плата за посебну стручну оспособљеност

Члан 123.

Запослени који је стекао научни назив доктора наука, односно доктора уметности у области рада чије послове обавља на свом радном месту и које није услов за обављање послова његовог радног места, може у складу са општим актом, да оствари увећање плате до 6% основне плате за стечено звање.

Запослени који има стечен академски назив магистар наука, односно стручни назив специјалиста према прописима о високом образовању који су се примењивали до 10. септембра 2005. године, односно запослени који има стечен стручни назив специјалиста академских студија или примаријус, у области рада чије послове обавља на свом радном месту, мoже у складу са општим актом, да оствари увећање плате до 4% основне плате ако стицање тог звања, односно назива није услов за обављање послова његовог радног места.

Запосленом који у складу са законом којим се уређује рад јавне службе обавља послове ментора, може се у складу са општим актом, увећати плата до 10% основне плате.

Увећану плату из става 3. овог члана не могу да остваре запослени који обављају послове ментора који прати рад приправника за време приправничког стажа.

Увећање плате за остварену радну успешност изнад очекиване

Члан 124.

Запослени код послодавца који основицу за обрачун и исплату плата утврђује општим актом у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, остварује право на увећање плате по основу постигнуте радне успешности изнад очекиване за послове његовог радног места, које може да износи до 30% његове основне плате.

Критеријуми за увећање плате из става 1. овог члана и начин увећања утврђују се општим актом.

Део средстава који је од укупно утврђеног износа средстава за плате намењен за увећање плате из става 1. овог члана, одређује се у финансијским плановима јавне службе.

Запослени из става 1. овог члана не остварују право на напредовање из члана 117. овог закона.

Право на друга увећања плате

Члан 125.

Запослени остварује право на друга увећања плате за рад ноћу, рад на дан празника који није радни дан, прековремени рад, приправност и минули рад применом закона којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Увећање плате из сопствених прихода

Члан 126.

Запосленом у високообразовној и научној установи и установи културе, односно другој установи која, поред средстава за плате која обезбеђује оснивач или која се обезбеђују из средстава доприноса за обавезно социјално осигурање, остварује и сопствене приходе у складу са законом, може да се увећава основна плата сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода.

Елементи за утврђивање учешћа трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода уређују се општим актом.

Удео средстава за увећање плата запослених из става 1. овог члана у сопственом приходу установе утврђује се на основу критеријима прописаних законом којим се уређује рад јавне службе, при чему увећање основне плате по запосленом не може бити веће од 30%, осим за запослене у вискошколским установама које самостално располажу сопственим приходима у складу са законом којим се уређује високо образовање, односно за запослене у здравственим установама које остварују сопствене приходе из допунског рада и пружањем других услуга у складу са законом.

Члан 127.

Основица за обрачун увећане плате запосленог која се исплаћује у току месеца по радним сатима, добија се дељењем основице из члана 107. oвог закона са бројем 174.

Право на накнаду плате

Члан 128.

Запослени остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Право на накнаду трошкова превоза

Члан 129.

Запослени остварује право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада (у даљем тексту: накнада за превоз) у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.

Ако од места становања до места рада не постоји јавни саобраћај запослени има право на накнаду за превоз у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну најближу релацију за коју постоји јавни превоз, односно у висини цене карте ако не постоји месечна претплатна карта или ако распоред радног времена запосленог не одговара организацији јавног превоза за који се утврђује месечна претплатна карта, а на основу потврде јавног превозника.

У случају промене места становања запосленог након заснивања радног односа, послодавац није у обавези да накнади увећане трошкове превоза настале променом места становања, осим ако наведена промена није последица премештаја запосленог на захтев послодавца због потребе посла или организације рада или ако послодавац прихвати накнаду увећаних трошкова.

У случају промене места рада запосленог на захтев послодавца у складу са законом, запослени има право на накнаду за превоз у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.

Ако у случају из става 4. овог члана, од места становања до места рада не постоји јавни саобраћај запослени има право на накнаду трошкова за коришћење сопственог превоза у висини која је прописана за коришћење сопственог превоза за службени пут запосленог у земљи, односно на обезбеђивање превоза од стране послодавца ако запослени не може да користи сопствени превоз.

Ако запослени нема трошкове настале због одласка и доласка на рад зато што због близине места становања месту рада не користи јавни или сопствени превоз, запослени не остварује право на накнаду трошкова превоза.

Ближи услови за остваривање права на накнаду трошкова превоза уређују се општим актом.

Право на накнаду других трошкова

Члан 130.

Запослени остварује право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада, ако остваривање наведених права није обезбеђено на другачији начин, у складу са актом Владе.

Општим актом може ближе да се уреди начин остваривања накнаде трошкова из става 1. овог члана, као и накнаде других трошкова који произлазе из обављања послова запосленог у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене.

Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.

Отпремнина због одласка у пензију

Члан 131.

Запослени остварује право на отпремнину у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате запосленог, односно три просечне зараде у Републици Србији, у зависности шта је за њега повољније.

Под просечном платом из става 1. овог члана сматра се просечна плата која је остварена у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан престанка радног односа због одласка у пензију.

Отпремнина запосленог који је утврђен вишком запослених

Члан 132.

Послодавац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа у смислу члана 145. став 1. тачка 1) овог закона исплати отпремнину као меру материјалне накнаде и привременог обезбеђења њега и његове породице настале због престанка радног односа и привремене незапослености.

Висина отпремнине из става 1. овог члана утврђује се у висини збира трећине просечне плате запосленог за сваку навршену годину рада код свих послодаваца одређених законом о систему плата у јавном сектору.

За утврђивање отпремнине из става 1. овог члана рачуна се време проведено у радном односу код послодавца у јавном сектору који је престао да постоји, односно променио облик организовања ако је за време рада запосленог његов оснивач била Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Запослени не може да оствари отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код послодавца у јавном сектору.

Изузетно од ст. 2. и 4. овог члана, корисник старосне пензије и запослени који на дан престанка радног односа испуњава услове за остваривање права на старосну пензију, има право на отпремнину у висини из члана 131. овог закона, односно запослени који на дан престанка радног односа испуњава услове за остваривање права на превремену старосну пензију и запослени који у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености испуњава услове за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености у дужем трајању од општег правила, има право на отпремнину у висини двоструког износа из члана 131. овог закона.

Отпремнину из става 1. овог члана не може да оствари запослени који је у радном односу на одређено време.

Отпремнина се исплаћује пре престанка радног односа запосленог.

Средства за отпремнину планирају се и обезбеђују у финансијском плану јавне службе.

Отпремнина запосленог коме престаје радни однос услед рационализације и оптимизације

Члан 133.

Послодавац је дужан да запосленом у случају престанка радног односа у смислу члана 145. став 1. тачка 2) утврди право на отпремнину која се исплаћује из средстава обезбеђених у буџету оснивача.

Висина отпремнине утврђује се одлуком оснивача о рационализацији и оптимизацији најмање у висини из члана 132. овог закона.

Запослени који оствари отпремнину има право на новчану накнаду за случај незапослености у складу са прописима о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Отпремнина се исплаћује у року од 30 дана од дана престанка радног односа, изузев у случају престанка рада јавне службе када се исплаћује до дана престанка радног односа.

Члан 134.

Под просечном платом из чл. 132. и 133. овог закона сматра се просечна плата запосленог остварена у претходна три месеца пре месеца у којем је утврђен престанак радног односа.

Ако запослени није остварио плату у последња три месеца пре престанка радног односа, просечном платом за одређивање висине отпремнине из чл. 131-133. овог закона сматра се основна плата коју би запослени остварио у том периоду увећана за минули рад.

Друга примања према закону којим се уређује област рада

Члан 135.

Општим актом могу да се утврде право на јубиларну награду и друга примања у складу са законом којим се уређује област рада.

XXIII. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Престанак радног односа споразумом

Члан 136.

Послодавац и запослени могу да закључе писмени споразум о престанку радног односа у складу са законом којим се уређује област рада, којим се одређује и дан када престаје радни однос.

Писменим споразумом не може да престане радни однос директору.

Престанак радног односа по сили закона

Члан 137.

Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца (по сили закона):

1) када наврши 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања (навршење радног века), односно навршењем година живота и стажа осигурања у складу са одредбама закона којим се уређује рад јавне службе;

2) ако не положи посебан стручни испит који је услов за рад на радном месту – истеком последњег дана рока у којем је запослени према условима утврђеним законом којим се уређује рад јавне службе дужан да положи стручни испит;

3) истеком мандата директора који није именован из реда запослених у тој јавној служби – истеком последњег дана мандата;

4) из других разлога прописаних законом којим се уређује област рада, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Орган управљања јавне службе доноси решење о престанку радног односа директора по сили закона и доставља га надлежном органу ради доношења решења о престанку обављања дужности.

Отказ који даје запослени

Члан 138.

Запосленом престаје радни однос писменим отказом уговора о раду на начин и у отказном року у складу са законом којим се уређује област рада.

Отказни рок може општим актом, односно уговором о раду да буде утврђен у дужем трајању од трајања утврђеног законом којим се уређује област рада али не дужем од 60 дана, на радним местима на којима потребе процеса рада и услуга које јавна служба пружа захтева несметано и континуирано пружање услуга корисницима.

Писмени отказ из става 1. овог члана обавезује запосленог, осим ако се послодавац и запослени другачије не договоре.

Отказ који даје директор јавне службе сматра се личним захтевом за разрешење.

Отказ који даје послодавац

Члан 139.

Послодавац отказује радни однос запосленом ако:

1) постоје оправдани разлози који се односе на радну способност запосленог и његово понашање;

2) својом кривицом учини тежу повреду обавеза из радног односа, односно повреду радне дисциплине;

3) наступе оправдани разлози који се односе на потребе послодавца.

Отказ због радне способности запосленог и његовог понашања

Члан 140.

Запосленом престаје радни однос ако постоје оправдани разлози који се односе на његову радну способност и понашање и то:

1) ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове у погледу здравствене (психичке и физичке) способности које су као посебан услов за рад на радном месту за које је запослени закључио уговор о раду, утврђене законом, односно Правилником, а нема другог одговарајућег радног места на које може бити премештен и за које испуњава услове за рад;

2) ако је радна успешност запосленог вреднована испод очекиване за послове његовог радног места;

3) у другим случајевима прописаним законом.

Отказ због престанка испуњавања здравствених услова за рад

Члан 141.

Отказ из члана 140. тачка 1) овог закона послодавац даје запосленом у року од 30 дана од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа.

Послодавац је дужан да запосленог, наредног дана од дана сазнања за чињенице из става 1. овог члана упути на плаћено одсуство које траје до престанка радног односа, односно до обезбеђивања одговарајућег радног места, осим ако запослени не одсуствује са рада услед привремене спречености за рад због болести или по другом основу.

За време плаћеног одсуства из става 2. овог члана запослени остварује право на накнаду плате у висини основне плате коју би остварио за рад на свом радном месту.

Изузетно од става 3. овог члана, запосленом се продужава плаћено одсуство и рок за давање отказа до достављања правноснажне одлуке надлежног органа о оцени његове радне способности, ако се у току његовог одсуства са рада у смислу става 2. овог члана одлучује о остваривању права из пензијског и инвалидског осигурања због потпуног губитка радне способности.

Ако надлежни орган утврди да је запослени изгубио радну способност, запосленом престаје радни однос по сили закона у складу са законом којим се уређује област рада.

Запослени коме радни однос престане по основу члана 140. тачка 1) овог закона има право на отпремнину због престанка радног односа у висини утврђеној чланом 132. овог закона.

Отказ због неостваривања очекиване радне успешности

Члан 142.

Ако запослени не остварује очекивану радну успешност на свом радном месту, послодавац је дужан да му у поступку редовног, односно ванредног вредновања његовог рада у складу са овим законом, укаже на недостатке у раду и остави рок од најмање 30 дана за побољшање рада, након којег се његов рад вреднује поново.

Послодавац може из средстава обезбеђених за ове намене, у року из става 1. овог члана да упути запосленог на стручно оспособљавање, односно да му омогући одговарајућу обуку или сачини лични програм развоја у циљу отклањања недостатака у његовом раду.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом, коме је након остављеног рока, рад вреднован испод очекиване радне успешности за његово радно место.

Послодавац може да уместо отказа уговора о раду изрекне једну од следећих мера:

1) да запосленог премести на друго одговарајуће радно место које одговара његовим знањима и способностима, односно компетенцијама и за које запослени испуњава услове за рад прописане Правилником;

2) да одреди коефицијент за обрачун и исплату основне плате запосленог у распону нижег платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент запослени остварује, а највише до почетног коефицијента за послове његовог радног места – за запослене који остварују право на коефицијент по основу напредовања;

3) да умањи плату у висини до 20% његове основне плате за месец у којем је донета мера, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од плате, односно накнаде плате – за запослене који остварују право на увећање плате за остварену радну успешност изнад очекиване.

Отказ због тежих повреда обавеза из радног односа, односно повреда радне дисциплине

Члан 143.

Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини тежу повреду обавеза из радног односа, односно повреду радне дисциплине и то ако:

1) неоправдано одбије извршење налога непосредног руководиоца мимо услова одређених овим законом;

2) уништава, оштећује, скрива или износи евиденције и друге службене списе, односно обрасце јавне исправе или јавне исправе;

3) незаконито, ненаменски или неодговорно користи и располаже финансијским и другим средствима и опремом јавне службе;

4) несавесно, неблаговремено или немарно извршава пословe свог радног места или налоге руководиоца;

5) не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду чиме угрожава своју безбедност и здравље на раду или безбедност и здравље корисника услуга јавне службе;

6) обавља додатни рад супротно забрани послодавца која је дата у складу са законом;

7) спречава и омета кориснике услуга и странака у остваривању њихових права и на праву заснованих интереса;

8) тражи или прима поклоне, услуге или било какву корист за себе или повезана лица или користи рад у јавној служби да би утицао на остваривање својих права или права повезаних лица мимо одредаба овог закона;

9) је оснивач, односно има власништво или удео привредног друштва, јавне службе или се бави предузетништвом супротно закону;

10) одбија да пређе на радно место на које је премештен или неоправдано одбија да обавља послове тог радног места у случајевима када није потребна сагласност запосленог;

11) врши незаконит рад или пропушта да изврши радње за које је дужан да предузме ради спречавања незаконитости или штете;

12) саопштава поверљиве податаке и информације о корисницима услуга јавне службе супротно закону;

13) користи права из радног односа супротно закону ради остваривања за себе или другог материјалне или друге користи;

14) незаконитим поступањем повређује права других запослених;

15) недолично, насилнички или увредљиво се понаша према корисницима услуга јавне службе или запосленима;

16) неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана;

17) у року од шест месеци изврши најмање две лакше повреде обавеза из радног односа утврђене решењем којим је изречена одговарајућа мера;

18) ако не достави потврду о привременој спречености за рад у складу са законом којим се уређује област рада;

19) ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

20) због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола и других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;

21) ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;

22) ако одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности у складу са законом;

23) врши друге теже повреде радне обавезе утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

Поступак пре престанка радног односа и изрицање других мера

Члан 144.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 143. овог закона спроведе поступак отказа у складу са законом којим се уређује област рада, односно у складу са законом којим се уређује рад јавне службе.

Послодавац је дужан да у поступку отказа, ради утврђивања чињеница које су основ за давање отказа, образује комисију из реда запослених која сачињава извештај о свим подацима и околностима које могу бити од утицаја на одлуку о отказу.

Састав, начин рада и обавезе чланова Комисије из става 2. овог члана уређују се општим актом послодавца. Чланови Комисије немају право на накнаду за рад.

Послодавац може, ако постоје олакшавајуће околности, да уместо отказа запосленом изрекне једну од следећих мера:

1) опомену са најавом отказа у којој се наводи да послодавац може да запосленом откаже уговор о раду без поновног упозорења у складу са законом, ако у наредном року од шест месеци учини исту тежу повреду обавезе из радног односа;

2) умањење плате у висини од 10% до 20% његове основне плате за месец у коме је донета мера, у трајању до три месеца, које се извршава обуставом од плате, односно накнаде плате;

3) другу меру одређену законом којим се уређује рад јавне службе.

Отказ због потреба послодавца

Члан 145.

Запосленом на неодређено време може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то:

1) ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла;

2) ако се услед рационализације и оптимизације рада јавних служби на основу одлуке оснивача утврди обавеза смањења броја запослених код послодавца или престанак рада послодавца;

3) ако одбије закључење анекса уговора о раду у смислу закона којим се уређује област рада.

У случају из ставa 1. тачка 3) овог члана може престати радни однос и запосленом на одређено време.

Члан 146.

Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 145. тачка 1) овог закона, послодавац не може на истом радном месту да запосли друго лице у року од шест месеци од дана престанка радног односа.

Ако откаже уговор о раду запосленом у случају из члана 145. тачка 2) овог закона, послодавац не може на истом радном месту да запосли друго лице у периоду спровођења рационализације и оптимизације и једну годину након спроведене рационализације и оптимизације.

Члан 147.

Запосленом престаје радни однос и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређује област рада, односно законом којим се уређује рад јавне службе.

Улога синдиката у поступку отказа

Члан 148.

У поступку отказа запослени остварује право на заштиту од стране синдиката у складу са законом којим се уређује област рада.

Рок застарелости

Члан 149.

На рокове застарелости отказа уговора о раду сходно се примењују одредбе закона којим се уређује област рада.

Члан 150.

Теже повреде обавеза из радног односа, односно повреде радне дисциплине, као и друге повреде дужности које су за директора утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, утврђују се у поступку разрешења директора.

У случају из става 1. овог члана, директору престаје радни однос даном разрешења.

XXIV. ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ЛАКШЕ ПОВРЕДЕ ОБАВЕЗА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Члан 151.

Запослени је одговоран за лакше повреде обавеза из радног односа.

Лакшим повредама из става 1. овог члана у складу са општим актом сматра се:

1) учестало закашњавање, неоправдано одсуствовање у току радног времена или учестали ранији одлазак с рада;

2) несавесно чување службених списа или података без наступања штетних последица;

3) неоправдан изостанак с рада један радни дан;

4) неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога;

5) повреда правила струке, односно акта о радној дисциплини у јавној служби која није обухваћена неком од тежих повреда обавеза из радног односа предвиђених у складу са законом;

6) друге лакше повреде обавеза из радног односа утврђене законом којим се уређује рад јавне службе, односно општим актом.

За лакше повреде из става 2. овог члана послодавац може запосленом да изрекне једну од следећих мера:

1) опомену;

2) умањење плате до 10% његове основне плате за месец у коме је донета мера, у трајању од једног месеца, које се извршава обуставом од плате, односно накнаде плате.

Послодавац је дужан да омогући запосленом да се изјасни о лакшој повреди обавезе из радног односа пре изрицања мере за лакшу повреду, односно да размотри мишљење синдиката чији је запослени члан које је запослени доставио уз изјашњење.

Изрицање мера за лакше повреде обавезе из радног односа застарева у року од три месеца од дана сазнања за учињене повреде, односно у року од шест месеци од дана учињене повреде.

XXV. НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАКОНА

Члан 152.

Надзор над применом овог закона врши министарство у чијем делокругу су радни односи и плате у јавним службама.

Инспекцијски надзор над применом овог закона врши инспекција рада, осим ако законом којим се уређује рад јавне службе није утврђена надлежност друге инспекције.

XXVI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 153.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара, казниће се за прекршај послодавац:

1) ако закључи уговор о раду супротно одредбама члана 35. став 1. овог закона;

2) ако са лицем које ради није закључио уговор о раду или други уговор ван радног односа у смислу овог закона (члан 36. и чл. 64 – 73);

3) ако заснује радни однос без спроведеног конкурса (члан 50);

4) ако не изврши исплату плате у складу са чланом 104. овог закона;

5) ако откаже уговор о раду супротно одредбама овог закона (чл.139 – 148).

Новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана директор, односно одговорно лице код послодавца.

Ако је директор супротно члану 34. став 1. овог закона примио у радни однос лице на радно место чије попуњавање није било допуштено, орган управљања јавне службе је дужан да о томе обавести надлежни орган за именовање директора ради покретања поступка његовог разрешења у складу са законом.

Члан 154.

Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара, казниће се за прекршај послодавац:

1) ако изврши премештај запосленог супротно одредбама овог закона (чл. 38 – 44);

2) ако одреди приправност запосленом супротно члану 83. став 3. овог закона;

3) ако не омогући прелазак запосленом на пуно радно време супротно члану 86. став 3. овог закона;

4) ако запосленом одреди дежурство супротно члану 87. овог закона;

5) ако не води евиденцију доласка и одласка са посла у складу са чланом 90. овог закона;

6) ако не води персонални досије у складу са чланом 91. овог закона;

7) ако не изврши вредновање радне успешности запослених у складу са чланом 96. став 1. овог закона;

8) ако запосленом не одреди напредовање, односно ако запосленом одреди напредовање супротно члану 117. овог закона;

9) ако запосленом не исплати накнаду трошкова и друга примања у складу са одредбама овог закона (чл. 129 – 133);

10) ако запосленог коме по сили закона престаје радни однос и даље држи у радном односу у јавној служби (члан 137).

Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара, за прекшај из става 1. овог члана, казниће се директор, односно одговорно лице код послодавца.

XXVII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Утврђивање основице

Члан 155.

Основица за обрачун и исплату плата која се утврђује у буџету Републике Србије за 2019. годину утврдиће се тако да се применом овог закона трошкови за плате и друга примања запослених у 2019. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за исплату плата и других примања запослених чије се плате финасирају из буџета Републике Србије, односно у висини којом се почетком примене овог закона не нарушава финансијска стабилност буџета и којом се обезбеђује дугорочна финансијска одрживост.

Основица за обрачун и исплату плата која се утврђује у буџету аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе за 2019. годину утврдиће се тако да се применом овог закона укупна средства за плате и друга примања запослених у 2019. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за исплату плата и других примања запослених чије се плате финансирају из тих буџета, односно у висини којом се почетком примене овог закона не нарушава финансијска стабилност тих буџета и којом се обезбеђује дугорочна финансијска одрживост.

Основица за обрачун и исплату плата за 2019. годину која се утврђује општим актом јавних служби у складу са законом, утврдиће се тако да се применом овог закона укупна средства за плате и друга примања запослених у 2019. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за плате утврђене одобреним финансијским плановима тих правних лица.

Привремено задржавање затечене плате

Члан 156.

Запослени чија би основна плата, применом овог закона била мања од затечене плате на радном месту чије послове обавља на дан почетка примене овог закона утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, задржава право на плату коју је имао до почетка примене овог закона док његова основна плата, применом одредаба овог закона не достигне плату коју је имао.

Затечена плата запослених у здравственим установама чија се основна плата одређивала множењем коефицијента, основице за обрачун плате и корективног коефицијента, садржи у себи увећање плате за радни учинак у износу увећања плате за радни учинак обрачунатог за последњи квартал 2018. године.

Ако би применом члана 113. овог закона запосленом који је био у радном односу на дан почетка примене овог закона била одређена мања основна плата од затечене плате радног места на које је премештен, запослени задржава затечену плату радног места на које је премештен све док његова основна плата применом одредаба овог закона не достигне затечену плату тог радног места.

Ако би применом члана 115. овог закона запосленом који је био у радном односу на дан почетка примене овог закона била одређена мања основна плата од затечене плате другог радног места на које је преузет или од затечене плате истог радног места у јавној служби која обавља другу делатност, запослени задржава затечену плату радног места на које је преузет све док његова основна плата применом одредаба овог закона не достигне затечену плату тог радног места.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 157.

Акт из члана 110. став 3. и члана 130. став 1. донеће се до почетка примене овог закона.

Акти из члана 97. став 1. донеће се у року од годину дана од дана почетка примене овог закона.

Акте за извршавање овог закона јавне службе су дужне да донесу до почетка примене овог закона.

Актом Владе из члана 130. став 1. овог закона не могу се умањити права која запослени остварује у складу са посебним колективним уговорима у јавним службама који су на снази на дан почетка примене овог закона.

Примена важећих општих аката послодавца

Члан 158.

Одредбе колективног уговора који је на снази на дан почетка примене овог закона, а које нису у супротности са овим законом и законом којим се уређује систем плата у јавном сектору остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са овим законом и законом којим се уређује систем плата у јавном сектору, односно до истека важења колективног уговора.

Јавне службе које права, обавезе и одговорности запослених из радног односа на дан ступања на снагу овог закона уређују правилником о раду, дужне су да ускладе Правилник о раду са одредбама овог закона до почетка примене овог закона.

Члан 159.

Јавне службе дужне су да донесу Правилник усклађен са одредбама закона којим се уређује систем плата у јавном сектору и овог закона, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Јавне службе дужне су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу Правилника из става 1. овог члана донесу решења којим се утврђују називи радних места чије послове запослени обављају у складу са називима из Правилника. Овим решењима мењају се по сили закона одредбе уговора о раду које се односе на називе послова које запослени обављају.

Јавне службе дужне су да пријаве податак о радним местима из решења из става 2. овог члана у Регистар запослених, изабраних, именованих и постављених лица у јавном сектору у року од 30 дана од дана њиховог доношења.

Решењем из става 2. овог члана не може да се врши премештај запослених на друге послове код послодавца.

Јавне службе дужне су да донесу решења о коефицијентима за запослене у складу са одредбама овог закона до почетка примене овог закона.

Праћење примене закона и остваривање права запослених

Члан 160.

Посебним колективним уговором за јавне службе образује се Комисија састављена од представника учесника у његовом закључивању, у циљу праћења примене и остваривања права запослених утврђених овим законом.

Престанак примене и важења ранијих прописа

Члан 161.

Даном почетка примене овог закона на запослене у јавним службама престају да се примењују:

1) Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РСˮ, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 116/08 – др. закон, 92/11, 99/11 – др. закон, 10/13, 55/13, 99/14 и 21/16-др. закон);

2) Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 44/01, 15/02 – др. уредба, 30/02, 32/02 – исправка, 69/02, 78/02, 61/03, 121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06, 82/06, 106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/08, 31/08, 44/08, 54/08, 108/08, 113/08, 79/09, 25/10, 91/10, 20/11, 65/11, 100/11,11/12, 124/12, 8/13, 4/14 и 58/14);

3) Уредба о корективном коефицијенту, највишем процентуалном увећању основне плате, критеријумима и мерилима за део плате који се остварује по основу радног учинка, као и начину обрачуна плате запослених у здравственим установама („Службени гласник РС”, бр. 100/11, 63/12, 101/12 и 46/13);

4) Уредба о накнадама и другим примањима запослених у организацијама обавезног социјалног осигурања („Службени гласник РС”, бр. 18/13, 116/14 и 90/15);

5) Члан 52. Закона о предшколском образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 18/10 и 101/17).

Први кадровски план у складу са чланом 33. овог закона донеће се након усвајања финасијског плана јавне службе за 2019. годину.

Окончавање започетих поступака

Члан 162.

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Ступање на снагу закона

Члан 163.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2019. године, изузев одредаба чл. 30, 31, 32, члана 157. ст. 1. и 3. и члана 159. које се примењују од дана ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 93 – 96, чл. 98. и 101, члана 117. ст. 1–7, чл. 124, 133, 142. и члана 145. став 1. тачка 2) које се примењују од 1. јануара 2020. године.

Public Officers Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008, 104/2009, 99/2014 и 94/2017)

Глава прва

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређују се права и дужности државних службеника и поједина права и дужности намештеника.

Поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу се посебним законом уредити и друкчије ако то произлази из природе њихових послова.

Појам државних службеника и намештеника

Члан 2

Државни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова.

Државни службеници нису народни посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Народна скупштина или поставља Влада и лица која према посебним прописима имају положај функционера.

Намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу.

Послодавац државних службеника и намештеника

Члан 3

Послодавац државних службеника и намештеника је Република Србија.

Права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац), ако овим или посебним законом или другим прописом није друкчије одређено.

Примена општих прописа о раду и посебног колективног уговора

Члан 4

На права и дужности државних службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе (у даљем тексту: посебан колективни уговор).

Посебан колективни уговор закључују Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије.

На права и дужности намештеника примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.

Глава друга

НАЧЕЛА ДЕЛОВАЊА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Законитост, непристрасност и политичка неутралност

Члан 5

Државни службеник дужан је да поступа у складу са Уставом, законом и другим прописом, према правилима струке, непристрасно и политички неутрално.

Државни службеник не сме да на раду изражава и заступа своја политичка уверења.

Одговорност за рад

Члан 6

Државни службеник одговара за законитост, стручност и делотворност свог рада.

Нико не сме вршити утицај на државног службеника да нешто чини или не чини супротно прописима.

Забрана повлашћивања и ускраћивања

Члан 7

Забрањено је повлашћивање или ускраћивање државног службеника у његовим правима или дужностима, посебно због расне, верске, полне, националне или политичке припадности или због неког другог личног својства.

Доступност информација о раду државних службеника

Члан 8

Информације о раду државних службеника доступне су јавности, према закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Државни службеник је дужан да у свом раду и приликом обавештавања јавности обезбеди заштиту података о личности у складу са законом.

Једнака доступност радних места

Члан 9

При запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места.

Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама.

При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом одслика у највећој могућој мери структуру становништва.

Напредовање и стручно усавршавање

Члан 10

Напредовање државног службеника зависи од стручности, резултата рада и потреба државног органа.

Државни службеник има право и дужност да се стручно усавршава према потребама државног органа.

Једнаке могућности

Члан 11

Сви државни службеници су једнаки кад се одлучује о напредовању и награђивању и остваривању њихове правне заштите.

Глава трећа

ПРАВА И ДУЖНОСТИ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ПРАВА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Услови рада

Члан 12

Државни службеник има право на услове рада који му неће угрозити живот и здравље, на техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претњи, напада и свих врста угрожавања безбедности на раду.

Руководилац је дужан да на захтев државног службеника предузме мере за заштиту његове безбедности на раду.

Примања

Члан 13

Државни службеник има право на плату, накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима.

Одмори и одсуства

Члан 14

Државни службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и посебном колективном уговору.

Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговором.

Чланство у синдикату и удружењу

Члан 15

Државни службеник има право да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа управљања.

Право на жалбу

Члан 16

Државни службеник има право жалбе на решење којим се одлучује о његовим правима и дужностима, ако жалба овим законом није изричито искључена.

Достављање решења државном службенику врши се у просторијама државног органа, а ако је државни службеник одсутан с рада достављање се врши поштом на адресу коју је државни службеник пријавио државном органу и која се налази у његовом персоналном досијеу.

Уколико достављање из става 2. овог члана није успело, службено лице државног органа саставља писмену белешку. У том случају решење се објављује на огласној табли државног органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Жалба се изјављује у року од осам дана од дана достављања решења, ако овим законом није одређен краћи рок.

Жалба не одлаже извршење решења само кад је то овим законом изричито одређено.

Додатна права државних службеника

Члан 17

Посебним колективним уговором државним службеницима могу да се утврде права која овим законом нису утврђена, у складу са овим законом и општим прописима о раду.

II ДУЖНОСТИ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Извршење налога

Члан 18

Државни службеник дужан је да изврши усмени налог претпостављеног, изузев кад сматра да је налог супротан прописима, правилима струке или да његово извршење може да проузрокује штету, што саопштава претпостављеном.

Налог који претпостављени понови у писменом облику државни службеник дужан је да изврши и о томе писмено обавести руководиоца.

Државни службеник дужан је да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца односно орган који надзире рад државног органа ако је налог издао руководилац.

Премештај

Члан 19

Државни службеник дужан је да прихвати радно место у истом или другом државном органу на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен.

Привремени рад на пословима који нису у опису радног места

Члан 20

Државни службеник дужан је да, по писменом налогу претпостављеног, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла или замене одсутног државног службеника.

Врсту и трајање послова одређује претпостављени писменим налогом, најдуже на 30 радних дана.

Послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службеник на положају замени другог или ако на положају не ради нико.

Привремени рад на нижем радном месту

Члан 21

У случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, државни службеник је дужан да, по писменом налогу претпостављеног, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности.

Државни службеник за то време задржава права која произлазе из његовог радног места.

Рад у радној групи

Члан 22

Државни службеник дужан је да поступи по писменом налогу којим га руководилац одређује за рад у радној групи у свом или другом државном органу.

Чување службене и друге тајне

Члан 23

Државни службеник или намештеник дужан је да чува државну, војну, службену и пословну тајну (у даљем тексту: тајна) у складу са посебним прописима.

Одређивање и чување тајне, као и мере заштите тајне, уређују се посебним прописима.

Дужност обавештавања о сумњи постојања корупције

Члан 23а

Државни службеник или намештеник дужан је да писмено обавести непосредно претпостављеног или руководиоца ако у вези са обављањем послова радног места дође до сазнања да је извршена радња корупције од стране функционера, државног службеника или намештеника у државном органу у којем ради.

Државни службеник или намештеник из става 1. овог члана од дана подношења писменог обавештења ужива заштиту у складу са законом.

Поштовање радног времена

Члан 24

Државни службеник дужан је да поштује радно време и правила понашања у државном органу.

Ако је спречен да ради, државни службеник дужан је да о разлозима обавести непосредно претпостављеног у року од 24 сата од настанка разлога.

III СПРЕЧАВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА

Забрана примања поклона и коришћења рада у државном органу

Члан 25

Државни службеник не сме да прими поклон у вези с вршењем својих послова, изузев протоколарног или пригодног поклона мање вредности, нити било какву услугу или другу корист за себе или друга лица.

Државни службеник не сме да користи рад у државном органу да би утицао на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица.

На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Додатни рад

Члан 26

Државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника.

Сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима.

Руководилац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада државног службеника.

Обавештавање о додатном раду

Члан 27

Државни службеник дужан је да о свом додатном раду обавести руководиоца.

Кад државним органом руководи државни службеник, о давању сагласности за његов додатни рад и о забрани додатног рада одлучује државни орган или тело надлежно за његово постављење.

Забрана оснивања привредних друштава и јавних служби

Члан 28

Државни службеник не сме да оснује привредно друштво, јавну службу, нити да се бави предузетништвом.

На пренос управљачких права у привредном субјекту на друго лице примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Државни службеник дужан је да податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о њиховом преносу достави руководиоцу, а државни службеник који је на положају Агенцији за борбу против корупције која је дужна да о томе податке објави на својој интернет презентацији.

Ограничење чланства у органима правног лица

Члан 29

Државни службеник не сме бити директор, заменик или помоћник директора правног лица, а члан управног одбора, надзорног одбора или другог органа управљања правног лица може бити једино ако га именује Влада или други државни орган.

Пријављивање интереса у вези с одлуком државног органа

Члан 30

Државни службеник дужан је да непосредно претпостављеног писмено обавести о сваком интересу који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком државног органа у чијем доношењу учествује, ради одлучивања о његовом изузећу.

Кад државним органом руководи државни службеник, он о интересу писмено обавештава државни орган или тело надлежно за његово постављење.

Тиме се не дира у правила о изузећу прописана законом којим се уређује општи управни поступак.

Примена прописа којима се уређује спречавање сукоба интереса на државне службенике на положају

Члан 31

На државне службенике на положају примењују се закони и други прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, али и одредбе овог закона о додатном раду и забрани оснивања привредног друштва, јавне службе и бављења предузетништвом.

Глава четврта

ВРСТЕ РАДНИХ МЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ПОЛОЖАЈИ И ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА

Члан 32

Радна места државних службеника деле се на положаје и на извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности.

Одредбе овог закона о подели радних места не примењују се на полицијске, царинске и пореске службенике и на државне службенике који раде на безбедносним и обавештајним пословима и у заводима за извршење кривичних санкција.

II ПОЛОЖАЈИ

Појам

Члан 33

Положај је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада у државном органу.

Положај се стиче постављењем од Владе или другог државног органа или тела.

Положаји у Влади и осталим државним органима

Члан 34

Влада поставља на положај помоћника министра, секретара министарства, директора органа управе у саставу министарства, помоћника директора органа управе у саставу министарства, директора посебне организације, заменика и помоћника директора посебне организације, директора службе Владе, заменика и помоћника директора службе Владе, заменика и помоћника Генералног секретара Владе, Републичког јавног правобраниоца и заменика Републичког јавног правобраниоца.

Положаји у судовима и јавним тужилаштвима одређују се актом Врховног касационог суда, односно Републичког јавног тужиоца, а у осталим државним органима положаји се одређују актима тих органа.

III ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА

Појам и разврставање по звањима

Члан 35

Извршилачка радна места јесу сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у државном органу.

Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.

Звања су виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, референт и млађи референт.

Виши саветник

Члан 36

У звању вишег саветника раде се најсложенији послови који знатно утичу на одређивање политике или постизање резултата у некој области из делокруга државног органа, који захтевају стваралачке способности, предузимљивост и висок степен стручности, самосталности и искуства, уз обраћање претпостављеном само о питањима вођења политике.

За рад на пословима у звању вишег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци.

Самостални саветник

Члан 37

У звању самосталног саветника раде се сложени послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство, аналитичке способности, самосталан рад без надзора претпостављеног и доношење одлука у сложеним случајевима уз само општа усмерења и упутства претпостављеног.

За рад на пословима у звању самосталног саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.

Саветник

Члан 38

У звању саветника раде се сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор претпостављеног. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава претпостављеног и уз обраћање претпостављеном само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство.

За рад на пословима у звању саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.

Млађи саветник

Члан 39

У звању млађег саветника раде се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор претпостављеног, и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава претпостављеног. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.

Сарадник

Члан 40

У звању сарадника раде се мање сложени послови који обухватају ограничен круг међусобно повезаних различитих задатака и захтевају способност самосталне примене утврђених метода рада, поступака или стручних техника, уз општа усмерења и упутства и повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању сарадника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.

Млађи сарадник

Члан 41

У звању млађег сарадника раде се мање сложени послови који су прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника уз способност решавања рутинских проблема, уз општа и појединачна упутства и редован надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању млађег сарадника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.

Референт

Члан 42

У звању референта раде се административни, технички и други претежно рутински послови који обухватају широк круг задатака и могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада или поступака, а раде се самостално и уз повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању референта државни службеник мора да има завршену средњу школу и најмање две године радног искуства у струци.

Млађи референт

Члан 43

У звању млађег референта раде се административни, технички и други рутински послови са ограниченим кругом сличних задатака који могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада или поступака, уз повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању млађег референта државни службеник мора да има завршену средњу школу и завршен приправнички стаж.

IV РАЗВРСТАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА И ПОСЛОВА ПОДЗАКОНСКИМ АКТИМА

Члан 44

Уредбом Владе која важи за органе државне управе, службе Владе, судове, јавна тужилаштва и Републичко јавно правобранилаштво разврставају се положаји и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица, одређују послови који се раде у сваком од звања и прописују мерила за опис послова радних места у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Радна места и послови у осталим државним органима разврставају се њиховим актима.

Глава пета

ПОПУЊАВАЊЕ СЛОБОДНИХ РАДНИХ МЕСТА

I ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

1. Услови за запослење

Члан 45

Као државни службеник може да се запосли пунолетан држављанин Републике Србије који има прописану стручну спрему и испуњава остале услове одређене законом, другим прописом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу, ако му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа и није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци.

Поред тога за рад на положају потребно је и стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање девет година радног искуства у струци.

2. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу

Члан 46

Радна места, потребан број државних службеника на сваком радном месту и услови за рад на сваком радном месту у државном органу одређују се правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу (у даљем тексту: Правилник).

3. Допуштеност попуњавања радног места

Члан 47

Радно место може да се попуни кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.

Кад се оба услова испуне, руководилац одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.

Акт из става 2. овог члана увек се доставља Служби за управљање кадровима, а када се одлучује о попуњавању положаја и Високом службеничком савету.

4. Начин попуњавања радног места

Члан 48

Извршилачко радно место попуњава се: премештајем унутар истог државног органа; премештајем по основу споразума о преузимању; премештајем из другог државног органа по спроведеном интерном или јавном конкурсу и заснивањем радног односа ако је на јавном конкурсу изабран кандидат који није државни службеник.

Положај се увек попуњава постављењем.

II ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКИХ РАДНИХ МЕСТА

1. Редослед радњи при попуњавању извршилачких радних места у свим државним органима

Члан 49

При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај државног службеника из истог државног органа, са напредовањем или без њега.

Ако се радно место не попуни премештајем, руководилац може спровести поступак преузимања државног службеника из другог државног органа.

Ако руководилац одлучи да радно место не попуни ни премештајем по основу споразума о преузимању, може да се спроведе интерни конкурс, а ако интерни конкурс није спроведен или није успео, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али руководилац може одлучити да поново спроведе поступак попуњавања радног места према редоследу радњи прописаним одредбама овог члана.

1а Преузимање

Члан 49а

Државни службеник може бити преузет без конкурса у други државни орган ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе тим државним органима и ако државни службеник на то пристане.

Државни службеник може бити преузет у други државни орган на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.

Државни службеник може бити преузет у други државни орган на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.

Члан 49б

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у исто звање, одређује му се платни разред платне групе који је имао у државном органу из кога се преузима према закону који уређује плате у државним органима.

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у непосредно више звање, одређује му се први платни разред платне групе у коју је сврстано то радно место према закону који уређује плате у државним органима.

Изузетно од става 2. овог члана, ако је коефицијент платног разреда платне групе у коју је сврстано радно место на које се државни службеник премешта на основу споразума о преузимању нижи од коефицијента који је државни службеник имао у државном органу из којег је преузет, одређује му се платни разред те платне групе са непосредно вишим коефицијентом према закону који уређује плате у државним органима.

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у непосредно ниже звање, одређује му се платни разред платне групе у коју је сврстано то радно место са непосредно вишим коефицијентом према закону који уређује плате у државним органима.

Члан 49в

Службеник који је у радном односу на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, служби и организацији које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине према посебном пропису, може бити преузет без конкурса у државни орган, ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе наведеним органима, односно службом и организацијом и ако службеник на то пристане.

На преузимање службеника из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона о преузимању државних службеника.

2. Интерни и јавни конкурс у органима државне управе и службама Владе

а) Интерни конкурс

Право учешћа на интерном конкурсу

Члан 50

Ради попуњавања извршилачког радног места у органима државне управе и службама Владе може да се спроведе интерни конкурс ако радно место није попуњено премештајем државног службеника унутар истог органа или премештајем по основу споразума о преузимању.

На интерном конкурсу могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе.

Интерни конкурс оглашава Служба за управљање кадровима у року од осам дана од дана пријема решења руководиоца органа о попуњавању извршилачког радног места.

Конкурсна комисија

Члан 51

Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија.

Конкурсну комисију именује руководилац, тако да један њен члан буде државни службеник из Службе за управљање кадровима.

Успех интерног конкурса и доношење решења о премештају

Члан 52

Кад интерни конкурс успе, руководилац органа у коме се радно место попуњава доноси решење о премештају државног службеника у тај државни орган.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку на интерном конкурсу има право жалбе на решење о премештају под истим условима и у истом року као кад је решење о премештају донесено после јавног конкурса.

Неуспех интерног конкурса. Примена одредаба овог закона о јавном конкурсу

Члан 53

Интерни конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.

На интерни конкурс примењују се одредбе овог закона о јавном конкурсу, изузев одредаба о начину оглашавања и о року за подношење пријава.

б) Јавни конкурс

Оглашавање јавног конкурса. Конкурсна комисија

Члан 54

Јавни конкурс оглашава орган државне управе који попуњава радно место на својој интернет презентацији, на интернет презентацији Службе за управљање кадровима, на порталу е-управе, на огласној табли, интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.

Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује руководилац, применом одредаба овог закона о именовању конкурсне комисије за спровођење интерног конкурса.

Садржина огласа. Рок за подношење пријава

Члан 55

Оглас о јавном конкурсу садржи податке о државном органу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве, лично име лица задуженог за давање обавештења о јавном конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, месту, дану и времену када ће се обавити провера оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.

Рок за подношење пријава на јавни конкурс не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.

Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији.

Жалба из става 3. овог члана не задржава извршење закључка.

Изборни поступак

Члан 56

Конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.

У изборном поступку се, оцењивањем стручне оспособљености, знања и вештина, утврђује резултат кандидата према мерилима прописаним за избор.

Изборни поступак може да се спроведе у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин.

Осим ако друкчије није прописано, у изборном поступку орган државне управе слободно бира начин обавештавања кандидата, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава, јавности обавештавања и једноставности поступка.

Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава службена белешка.

Ако се у изборном поступку спроводи писмена провера, приликом те провере кандидати се обавештавају о месту, дану и времену када ће се обавити усмени разговор с кандидатима.

Листа за избор. Избор кандидата

Члан 57

Кандидате који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор конкурсна комисија увршћује на листу за избор и листу доставља руководиоцу.

Руководилац је дужан да изабере кандидата са листе за избор.

Ако је изабран кандидат који није државни службеник, руководилац доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је изабран кандидат који је већ државни службеник, руководилац доноси решење о премештају применом одредаба овог закона о премештају после интерног конкурса.

Решење о пријему у радни однос садржи лично име кандидата, назив државног органа у који се прима и назив радног места на које се распоређује.

Ступање на рад

Члан 58

Изабрани кандидат дужан је да ступи на рад у року од осам дана од дана коначности решења о пријему у радни однос односно о премештају, изузев ако му руководилац из оправданих разлога не продужи рок.

Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос односно о премештају није донесено, а руководилац може да изабере неког другог кандидата са листе за избор.

Изабрани кандидат стиче права и дужности из радног односа у државном органу у који је примљен или премештен од дана ступања на рад.

Право на жалбу кандидата који су учествовали у изборном поступку

Члан 59

Решење о пријему у радни однос, односно решење о премештају доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку на адресу наведену у пријави на конкурс.

Уколико достављање из става 1. овог члана није успело, службено лице државног органа саставља писмену белешку.

У случају из става 2. овог члана решење се објављује на огласној табли државног органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да у року од осам дана од дана достављања решења изјави жалбу ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да од дана објављивања решења на огласној табли државног органа, а најкасније до истека рока за жалбу, преузме у просторијама државног органа решење о пријему у радни однос, односно решење о премештају изабраног кандидата.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором службеног лица државног органа, прегледа сву документацију јавног конкурса.

Неуспех јавног конкурса

Члан 60

Јавни конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.

О томе да јавни конкурс није успео обавештавају се сви кандидати који су учествовали у изборном поступку.

3. Интерни и јавни конкурс у осталим државним органима

Члан 61

На попуњавање извршилачких радних места у осталим државним органима примењују се одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу у органима државне управе и службама Владе, изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Службе за управљање кадровима.

Састав Конкурсне комисије, стручне оспособљености, знања и вештине које се оцењују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места прописује за судове и јавна тужилаштва министар надлежан за правосуђе, а за остале државне органе тела одређена њиховим актима.

Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места у свим државним органима.

4. Трајање радног односа

Радни однос на неодређено време

Члан 62

По правилу, државни службеник заснива радни однос на неодређено време.

Радни однос који је заснован на неодређено време може да престане само у законом одређеним случајевима.

Радни однос на одређено време

Члан 63

Радни однос на одређено време може да се заснује:

1) ради замене одсутног државног службеника, до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла који постојећи број државних службеника не може да изврши, најдуже на шест месеци;

3) на радним местима у кабинету, док траје дужност функционера;

4) ради обуке приправника, док траје приправнички стаж.

Радни однос на одређено време заснива се без интерног или јавног конкурса, изузев при пријему приправника.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни или посебан стручни испит.

5. Пробни рад

Обавеза и трајање пробног рада

Члан 64

Пробни рад је обавезан за све који први пут заснивају радни однос у државном органу, а нису приправници, нити раде у кабинету.

Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.

За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

Пробном раду не подлежу државни службеници на положају.

Вредновање пробног рада

Члан 65

Пробни рад државног службеника прати његов непосредно претпостављени, који после окончања пробног рада руководиоцу даје писмено мишљење о томе да ли је државни службеник задовољио на пробном раду.

Државном службенику који не задовољи на пробном раду отказује се радни однос без права на новчану накнаду због отказа.

III ПОПУЊАВАЊЕ ПОЛОЖАЈА

1. Редослед радњи при попуњавању положаја у свим државним органима

Члан 66

Ради попуњавања положаја спроводи се интерни или јавни конкурс.

Интерни конкурс обавезан је ако положај попуњава Влада.

У осталим државним органима може се одмах спровести јавни конкурс.

2. Постављење без конкурса

Члан 67

Државни службеник може после протека времена на које је постављен бити поново постављен на исти положај, без интерног или јавног конкурса.

Постављење вршиоца дужности

Члан 67а

До постављења државног службеника на положај, може бити постављен вршилац дужности, на шест месеци, без интерног или јавног конкурса.

За вршиоца дужности може се поставити лице које испуњава услове за рад на положају одређене овим законом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу.

Интерни, односно јавни конкурс за попуњавање положаја на који је постављен вршилац дужности оглашава се у року од 30 дана од дана постављења вршиоца дужности.

У случају да се интерни, односно јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

Мировање права и обавеза

Члан 67б

Вршиоцу дужности који је постављен из реда државних службеника мирују права и обавезе из радног односа у органу из којег је постављен.

3. Поступак кад положај попуњава Влада

Оглашавање конкурса. Конкурсна комисија

Члан 68

Кад положај попуњава Влада интерни и јавни конкурс оглашава Служба за управљање кадровима, а спроводи конкурсна комисија.

Конкурсну комисију за сваки појединачни случај именује Високи службенички савет међу својим члановима и међу стручњацима за одређену област, од којих један може бити државни службеник из државног органа у коме се положај попуњава.

Право учешћа на интерном конкурсу

Члан 69

На интерном конкурсу кад положај попуњава Влада могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе који су у претходне две године оцењени оценом “нарочито се истиче”, који су већ на положају, којима је протекло време на које су постављени, који су поднели оставку на положај или којима је положај укинут.

Изборни поступак

Члан 70

Изборни поступак спроводи конкурсна комисија.

По окончаном изборном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.

Овлашћења лица које је надлежно да предложи постављење

Члан 71

Листу кандидата конкурсна комисија доставља руководиоцу односно другом лицу надлежном да Влади предложи кандидата за постављење на положај.

Ни руководилац ни друго надлежно лице нису дужни да Влади предложе кандидата за постављење на положај, али јесу дужни да о разлозима за то обавесте Високи службенички савет и Службу за управљање кадровима, у року од 30 дана од достављања листе кандидата.

Ако је конкурсна комисија утврдила да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, Влади не може бити предложен кандидат за постављење на положај.

Однос интерног и јавног конкурса. Неуспех интерног и јавног конкурса

Члан 72

Јавни конкурс се спроводи ако интерни конкурс није успео.

Интерни конкурс није успео ако Влади није предложен кандидат за постављење на положај или ако Влада није поставила предложеног кандидата у року од 30 дана од достављања предлога о чему се обавештава Служба за управљање кадровима.

Ако ни после јавног конкурса Влади не буде предложен кандидат за постављење на положај или она не постави предложеног кандидата, Служба за управљање кадровима оглашава нови јавни конкурс наредног дана од дана пријема обавештења да јавни конкурс није успео на начин прописан чланом 47. Закона.

Побијање решења о постављењу. Ступање на положај

Члан 73

Против решења Владе о постављењу на положај жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Државни службеник ступа на положај и почиње да остварује права и дужности на положају кад решење о постављењу постане коначно.

Примена одредаба овог закона о конкурсу за извршилачка радна места

Члан 74

На интерни и јавни конкурс кад положај попуњава Влада примењују се одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу при попуњавању извршилачких радних места, изузев података који се односе на место, дан и време провере оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.

Интерни и јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава Служба за управљање кадровима.

Интерни конкурс из става 2. овог члана оглашава се у року од осам дана од дана пријема решења о отпочињању поступка попуњавања положаја.

Јавни конкурс из става 2. овог члана оглашава се наредног дана од дана пријема обавештења да интерни конкурс није успео.

4. Попуњавање положаја у осталим државним органима

Члан 75

На попуњавање положаја у осталим државним органима сходно се примењују одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу кад положај попуњава Влада, изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Високог службеничког савета и Службе за управљање кадровима.

Састав Конкурсне комисије, стручне оспособљености, знања и вештине које се оцењују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на положај у Врховном касационом суду прописује председник Врховног касационог суда, за положај у Републичком јавном тужилаштву Републички јавни тужилац, а за остале државне органе тела одређена њиховим актима.

Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање положаја у свим државним органима.

5. Престанак рада на положају

а) Разлози за престанак рада на положају

Сви разлози

Члан 76

Државном службенику престаје рад на положају кад протекне време на које је постављен, ако поднесе писмену оставку, ако ступи на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или локалне самоуправе, ако буде укинут положај, ако му радни однос престане навршењем радног века или његовим писменим отказом, или ако буде разрешен.

Укидање положаја

Члан 77

Положај је укинут ако буде укинут државни орган а његов делокруг преузме други државни орган или не преузме ниједан државни орган, ако део делокруга државног органа у коме је и положај преузме други државни орган, или ако положај буде укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника.

Разлози за разрешење

Члан 78

Државни службеник се разрешава с положаја ако му радни однос престане због: осуде на казну затвора од најмање шест месеци, коначног решења којим му је изречена дисциплинска казна престанка радног односа, коначног решења којим му је на оцењивању одређена оцена “не задовољава”, као и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.

Државни службеник се разрешава с положаја и ако орган или тело надлежно за његово постављење прихвати јавну препоруку Заштитника грађана за његово разрешење, односно ако прихвати иницијативу за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције.

Државни службеник који руководи државним органом разрешава се с положаја и када орган или тело надлежно за његово постављење утврди да је у време његовог руковођења дошло до озбиљног поремећаја у раду државног органа којим руководи.

б) Утврђење престанка рада на положају

Члан 79

Престанак рада на положају утврђује се решењем које доноси државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника, у року од осам дана од дана наступања разлога због којих је рад на положају престао.

Решење садржи и разлоге због којих је рад на положају престао и дан кад је престао рад на положају.

Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

в) Последице престанка рада на положају

Последице услед протека времена постављења, оставке, промена у унутрашњем уређењу државног органа, негативних оцена рада и прихватања јавне препоруке за разрешење

Члан 80

Државни службеник коме је протекло време на које је постављен, који је поднео оставку на положај или коме је положај укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника има право да у истом државном органу буде премештен на друго радно место за које испуњава услове ако оно постоји, а ако не постоји постаје нераспоређен.

Државни службеник који је разрешен из разлога наведених у члану 78. став 2. овог закона постаје нераспоређен.

Последице услед промена у уређењу система државних органа

Члан 81

Државни службеник коме је положај укинут услед укидања државног органа има право да, до протека времена на које је био постављен, буде постављен на положај у државном органу који је преузео делокруг укинутог државног органа, ако новим Правилником буде предвиђен исти или сличан положај и он за њега испуњава услове, а ако такав положај не постоји има иста права и дужности као да му је положај престао протеком времена на које је постављен.

Иста права и дужности има и државни службеник коме је положај укинут услед тога што је део делокруга државног органа, у коме је и положај, преузео други државни орган.

Ако државни орган буде укинут, а његов делокруг не преузме ниједан државни орган, државни службеник коме је положај укинут постаје нераспоређен.

Глава шеста

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ОЦЕЊИВАЊЕ

Циљ и предмет оцењивања

Члан 82

Циљ оцењивања је откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању.

При оцењивању вреднују се мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место.

Резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују се квартално.

Време оцењивања. Изузеци од оцењивања

Члан 83

Државни службеник оцењује се једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину.

Не оцењује се државни службеник који руководи државним органом, државни службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни државни службеник који је засновао радни однос на одређено време.

Врсте оцена. Одређивање оцене

Члан 84

Оцене су: “не задовољава”, “задовољава”, “добар”, “истиче се” и “нарочито се истиче”.

Оцену одређује руководилац решењем.

Влада уредбом ближе уређује мерила за оцењивање и поступак оцењивања у свим државним органима.

Превремено оцењивање

Члан 84а

Државном службенику чији су резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева у једном кварталу вредновани најнижом оценом одређује се оцена “не задовољава”.

Државни службеник из става 1. овог члана упућује се на ванредно оцењивање.

Ванредно оцењивање

Члан 85

Државни службеник коме је одређена оцена “не задовољава” може бити упућен на додатно стручно оспособљавање.

У сваком случају, он се ванредно оцењује протеком 30 радних дана од дана коначности решења којим му је одређена оцена “не задовољава”.

Последице ванредног оцењивања

Члан 86

Државни службеник коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена “задовољава” премешта се на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образовања и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен, а ако такво радно место не постоји одређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко радно место државног службеника разврстано.

Државном службенику коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена “не задовољава” престаје радни однос даном коначности решења.

Решењем којим је на ванредном оцењивању одређена оцена “не задовољава” утврђује се и да државном службенику престаје радни однос.

II НАПРЕДОВАЊЕ

Врсте напредовања

Члан 87

Државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или постављењем на положај или виши положај, у истом или другом државном органу.

Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању, или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу.

Државни службеник може да напредује и преласком у виши платни разред, без промене радног места, према закону којим се уређују плате у државним органима.

Напредовање на више извршилачко радно место

Члан 88

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” или четири пута узастопно “истиче се”, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена “нарочито се истиче”.

Оцене на којима је засновано напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Напредовање на положај или виши положај

Члан 89

Државни службеник може да напредује на сваки, а не само непосредно виши положај.

За напредовање морају да буду испуњени услови везани за однос оцена из члана 69. овог закона, постојање слободног радног места и радно искуство који су потребни за напредовање на више извршилачко радно место.

Глава седма

ПРЕМЕШТАЈ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ЗБОГ ПОТРЕБЕ РАДА

1. Појам и врсте премештаја

Члан 90

Државни службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу или привремено премештен у други државни орган.

За премештај државног службеника због потребе рада није потребна сагласност државног службеника.

Државни службеник на положају не може бити премештен.

2. Појам одговарајућег радног места

Члан 91

Одговарајуће радно место јесте оно чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се државни службеник премешта и за које државни службеник испуњава све услове.

3. Премештај унутар истог државног органа

Трајни премештај

Члан 92

Државни службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози.

Привремени премештај

Члан 93

Државни службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу због замене одсутног државног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту.

Жалба не одлаже извршење решења.

Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега државни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

4. Привремени премештај у други државни орган

Разлози и трајање

Члан 94

Државни службеник може да буде привремено премештен на одговарајуће радно место у други државни орган у коме је повећан обим посла, а сва права из радног односа остварује у државном органу из кога је премештен.

Привремени премештај у други државни орган траје најдуже шест месеци, а изузетно може да буде продужен најдуже за још шест месеци.

После протека времена премештаја државни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Начин привременог премештаја у други државни орган

Члан 95

О привременом премештају државног службеника из једног у други државни орган руководиоци закључују писмени споразум.

После тога руководилац државног органа из кога се државни службеник премешта доноси решење о премештају.

Жалба не одлаже извршење решења.

Глава осма

СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОСПОСОБЉАВАЊЕ

I СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ДОДАТНО ОБРАЗОВАЊЕ

1. Стручно усавршавање

Појам

Члан 96

Стручно усавршавање је право и дужност државног службеника да стиче знања и вештине, односно способности за извршавање послова радног места, у складу са потребама државног органа.

Руководилац је дужан да државном службенику омогући стручно усавршавање за извршавање послова радног места у складу са програмима стручног усавршавања утврђеним овим законом.

Програми

Члан 97.

Стручно усавршавање државних службеника заснива се на програмима којима се одређују облици и садржина стручног усавршавања и висина средстава за стручно усавршавање.

Програми стручног усавршавања јесу:

1) Општи програм обуке;

2) Програм обуке руководилаца;

3) посебни програми обуке у складу са специфичним потребама из делокруга и надлежности државних органа.

Средства за спровођење програма стручног усавршавања обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Критеријуми, мерила и начин утврђивања потреба за стручним усавршавањем

Члан 97а

Потреба за стручним усавршавањем постоји, нарочито:

1) ако се донесу нови прописи које примењује државни орган или ако измена тих прописа налаже суштинске потребе у поступању државних службеника у вези са њиховом применом или ако то захтева да државни службеници стекну или усвоје нове или унапреде своја знања и вештине за њихову примену;

2) ако се у државном органу касни са извршавањем утврђених обавеза или поступањем у утврђеним роковима – у најмање 10% обавеза и поступака;

3) ако у поступку управне или судске контроле законитости управних аката које доноси државни орган или његова организациона јединица буде укинуто или поништено најмање 10% аката који су били предмет контроле;

4) ако у поступку инспекцијског надзора или другог облика контроле законитости и сврсисходности рада државног органа надлежни орган наложи меру или утврди препоруку за отклањање утврђених недостатака у односу на употребу стечених знања и вештина за обављање послова радног места државних службеника;

5) ако руководилац државног органа оцени да опште стање у области којом руководи и припрема и спровођење стратешких и планских аката из делокруга и надлежности органа којим руководи, а којим се унапређује стање у области, указују на потребу стручног усавршавања државних службеника;

6) ако непосредни руководилац у сарадњи са лицем одговорним за управљање кадровима у државном органу у поступку оцењивања утврди потребно унапређење знања и вештина државних службеника.

Национална академија за јавну управу (у даљем тексту: Национална академија) врши развој методологије и стандардних инструмената који омогућавају континуирано и флексибилно праћење и прилагођавање програма обуке у складу са потребама државних органа и спроводи поступак утврђивања потреба за програме које припрема и спроводи.

Утврђивање потребе за стручним усавршавањем разматра и усваја Програмски савет Националне академије, која исту развија у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Утврђивање потреба за посебне програме обуке спроводе државни органи, уз стручну подршку Националне академије и на основу критеријума и стандардних инструмената из ст. 1. и 2. овог члана.

Општи програм обуке

Члан 97б

Општи програм обуке спроводи се ради обезбеђивања подизања нивоа знања и вештина за обављање послова у државним органима, у складу са утврђеним потребама, и обухвата:

1) Уводни програм обуке;

2) Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима.

Уводни програм обуке обухвата стручно оспособљавање државних службеника који први пут заснивају радни однос у државном органу, као и ради припреме за полагање државног стручног испита.

Уводни програм обуке припрема се и спроводи у зависности од степена стручне спреме, а садржи основне елементе програма државног стручног испита.

Корисници Уводног програма обуке пријављују се током године, у складу са роком и условима пријаве које утврђује и објављује Национална академија, а могу бити и упућени од стране руководиоца.

Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима обухвата опште и посебне теме из надлежности државних органа, практична знања и вештине које су заједничке или одликују већину корисника.

Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима, нарочито, обухвата теме као што су: планирање, припрема и израда прописа (законодавни процес), практични аспекти примене новодонетих системских прописа и других прописа, управно право, управни поступак и израда управних аката, инспекцијски надзор, стратешко планирање и управљање, заштита људских права, борба против корупције, управљање финансијама, Европска унија (основне функције Европске уније, односно институције, право и процедуре Европске уније и секторске политике), управљање међународном развојном помоћи, укључујући средства финансијске помоћи Европске уније, планирање, управљање и развој људских ресурса, развој информатичких вештина, управљање системом јавних политика, лични развој запослених, развој аналитичких вештинa, обука предавача, усавршавање страних језика и друго.

Програм стручног усавршавања из става 6. овог члана, у тематској области Европска унија припрема, спроводи и развија Национална академија, у сарадњи са органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији.

Програм обуке руководилаца

Члан 97в

Програм обуке руководилаца има за циљ стручно усавршавање државних службеника који се припремају или налазе на руководећим радним местима, ради стицања знања и вештина, као и унапређења способности за успешно остваривање функције руковођења у државном органу и унапређење квалитета у процесу утврђивања и спровођења јавних политика.

Програм обуке руководилаца припрема, спроводи и развија Национална академија, у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Посебни програми обуке

Члан 97г

Посебни програми обуке припремају се и спроводе ради стручног усавршавања државних службеника и запослених у појединим државним органима, а у складу са специфичним потребама из њиховог делокруга и надлежности, односно потребама везаним за поједина радна места, врсте послова или посебне групе корисника, као и стручног усавршавања чланова преговарачког тима и преговарачких група и других релевантних група у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији, односно потреба које произлазе из тог процеса.

Државни орган, у складу са овим и посебним законом, а у непосредној сарадњи са Националном академијом, може да одлучи да посебан програм обуке:

1) самостално програмира и спроводи;

2) програмира Национална академија, односно да преузме припремљен програм Националне академије, а самостално га спроводи;

3) да сам програмира, а да спровођење повери Националној академији;

4) програмира и спроведе Национална академија.

Обавезни елементи (делови) програма стручног усавршавања

Члан 97д

Обавезни елементи (делови) програма стручног усавршавања јесу, нарочито:

1) разлог који је условио доношење програма и циљ који се жели остварити његовом реализацијом;

2) област стручног усавршавања;

3) опис програма и тематских целина;

4) државни органи којима је намењен;

5) опис циљне групе корисника обуке и најмањи и оптималан број полазника;

6) пројекција трошкова програма по једном кориснику;

7) облици, методе и носиоци реализације;

8) очекивани ефекти у подизању нивоа знања и вештина полазника;

9) начин вредновања и верификације.

Доношење програма стручног усавршавања

Члан 97ђ

Општи програм обуке и Програм обуке руководилаца, за сваку годину доноси Влада, на предлог Националне академије, по претходно прибављеном мишљењу Високог службеничког савета.

Посебне програме обуке доноси руководилац, односно други надлежни орган, за сваку годину, према посебним потребама државног органа, а посебни програм који се односи на преговарачки тим и преговарачке групе и друге релевантне групе у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији, односно потребе које произлазе из тог процеса руководилац органa надлежног у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији – по претходно прибављеној сагласности органа у чијем делокругу су области обухваћене одговарајућим преговарачким поглављем.

Облици спровођења програма стручног усавршавања

Члан 97е

Облици у којима се организује и спроводи програм стручног усавршавања могу бити предавања, семинари, тренинзи, радионице, округли столови, конференције, стажирања, коучинг, менторство, студијске посете, електронско учење и друго.

Предавачи и други реализатори и спроводиоци програма

Члан 97ж

Програм стручног усавршавања који спроводи Национална академија, по правилу, реализују предавачи акредитовани у складу са програмом селекције, обуке и акредитације предавача.

Предавачи могу бити из састава запослених у Националној академији, под условом да су претходно акредитовани под општим условима акредитације предавача.

Ментори реализују програм стручног усавршавања када је, кроз групни или појединачни рад са полазницима и у поступку обављања послова њиховог радног места, потребно обезбедити непосредну подршку и преношење комплетних знања, искустава, способности и вештина које за рад у области која је предмет програма има ментор, а која треба да стекне полазник.

Коучи обезбеђују реализацију програма пружањем подршке полазницама која је усмерена на то да се заједничким или међусобним подстицањем за размену искустава коуча и полазника развију вештине за ефикасније решавање проблема и остваривање професионалних интереса и унапређење радног учинка на радном месту, односно за остваривање утврђеног делокруга и надлежности државног органа.

Предавачима, менторима, коучима и другим реализаторима програма припада накнада за извршени рад.

Реализатори програма за време извођења програма остварују право на плаћено одсуство са рада, за које остварују право на накнаду плате као да се налазе на раду.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на посебне програме стручног усавршавања, као и на Општи и посебне програме обуке и Програм обуке руководилаца који се реализују у оквиру пројеката који се финансирају из средстава која су обезбедили донатори.

Посебне програме обуке могу да спроводе високошколске установе које су акредитоване у складу са прописима о високом образовању, научноистраживачке организације које су акредитоване у складу са прописима о научноистраживачкој делатности, јавно признати организатори образовања одраслих који су тај статус стекли у складу са прописима о образовању одраслих и лица која за то буду акредитована у складу са одредбама овог закона.

Селекција и акредитација предавача и других реализатора и спроводиоца програма

Члан 97з

Селекцију и акредитацију предавача и других реализатора и спроводиоца програма спроводи Национална академија.

Селекција предавача спроводи се из реда стручњака из области релевантне за рад државних органа, првенствено из реда запослених у државним органима.

Предавач се селектује на основу стручног, радног и предавачког искуства у предметној области за коју се пријављује, објављених радова из релевантне стручне области, провере тренерских вештина, као и успеха у програму обуке предавача.

Програм обуке предавача подразумева стручно усавршавање лица са специјалистичким знањем из одређених области и спроводи се ради унапређења предавачких вештина, усвајања дидактичко методичких знања и развоја вештина презентације и комуникације ради преношења стручних знања.

Изузетно од ст. 2–4. овог члана када се за предавача селектује странац програм обуке обухвата основе правног поретка и законодавног система Републике Србије, организације, делокруга и надлежности државних органа и њиховог односа према другим органима јавне власти и имаоцима јавних овлашћења и основне мере и активности из стратешких аката из области за коју се ангажује.

Акредитација предавача врши се након спроведеног поступка селекције, уписом у сталну листу предавача и других реализатора обуке која се води према стручној, односно тематској области или вештини.

На менторе и коуче сходно се примењују одредбе ст. 1, 2, 3, 4. и 6. овог члана.
Влада, на предлог Националне академије, доноси акт којим се ближе уређује програм селекције, обуке, акредитације и начина ангажовања предавача, ментора и коуча, износ накнада за њихов рад, као и облик, начин уписа и вођења сталне листе предавача и других реализатора обука.

За спровођење посебних програма обуке могу се акредитовати лица која испуне услове у погледу потребних кадрова, простора, опреме и средстава.

Лице које поднесе захтев за акредитацију мора да има, односно да обезбеди:

1) одговорно лице, као и реализаторе обуке са сталне листе предавача коју води Национална академија, друге реализаторе обуке ангажоване из реда запослених у високошколским установама које су акредитоване у складу са прописима о високом образовању или из реда запослених у научноистраживачким организацијама акредитованим у складу са прописима о научноистраживачкој делатности или из реда запослених у другим јавно признатим организаторима активности образовања одраслих или реализаторе обуке који имају најмање исти ниво и врсту образовања као и запослени који су полазници обуке, односно одговарајућег програма и који поседују стручно, радно и предавачко искуство у области у којој се програм спроводи, односно објављене радове из релевантне стручне области;

2) простор – у власништву, закупу или по основу уговора о коришћењу, у коме ће се спровести обука, односно реализовати програм, а који није мањи од 2m² по полазнику обуке;

3) опрему и средства (намештај, рачунаре, пројекторе, табле за презентацију, и др.) који су неопходни за реализацију програма.

Влада, на предлог Националне академије, доноси акт којим се ближе уређују критеријуми и мерила којима се доказује испуњеност услова из ст. 9. и 10. овог члана, односно потврђује статус акредитоване високошколске установе или научноистраживачке организације или јавно признатог организатора активности образовања одраслих, као и облик, начин уписа и вођења евиденције о овим лицима.

Избор извођача посебних програма између акредитованих спроводиоца обука врши се сагласно прописима којима се уређује област јавних набавки.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на предаваче, друге реализаторе и спроводиоце програма којима је тај статус утврђен потврђеним међународним уговором, односно споразумом закљученим сагласно закону којим се уређују донације и хуманитарна помоћ.

Евиденција, акредитација и депозит података о програмима стручног усавршавања

Члан 97и

Национална академија води евиденцију програма стручног усавршавања у државним органима у оквиру централне евиденције програма стручног усавршавања у јавној управи.

Посебни програми обуке које самостално остварују државни органи уписују се у евиденцију из става 1. овог члана пре почетка извођења, чиме стичу својство акредитованог програма стручног усавршавања у државним органима.

Евиденција из става 1. овог члана, поред података о програму, садржи и податке о: државним органима, односно корисницима; учесницима; спроводиоцу коме је поверено извођење обуке; предавачима, менторима и коучима; оценама успешности спроведених програма и материјалима који су припремљени за потребе или су производ програма стручног усавршавања.

Државни органи дужни су да Националној академији достављају податке и материјале који чине садржину евиденција из става 1. овог члана.

Облик, начин уписа и вођења евиденције из става 1. овог члана, ближе прописује Национална академија.

Вредновање спроведених програма стручног усавршавања

Члан 97ј

Вредновање програма стручног усавршавања остварује се нарочито на основу годишње оцене непосредног руководиоца о утицају похађања обука на унапређење обављања посла, оцене полазника о реализованом програму, оцене реализатора програма и оцене Програмског савета Националне академије.

Критеријуме и мерила за вредновање програма стручног усавршавања утврђује Национална академија, у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Верификација програма стручног усавршавања

Члан 97к

За све програме стручног усавршавања који су акредитовани код Националне академије, издаје се уверење (сертификат, потврда) учеснику, односно кориснику програма.

Ако програм не садржи проверу успеха, односно процену стечених знања или вештина, издаје се уверење (потврда) о похађању програма.

Ако се по завршетку програма врши провера знања учесника, односно корисника, издаје се одговарајуће уверење о оствареном успеху (сертификат).

Потврду о похађању програма, односно сертификат о оствареном успеху, издаје организатор програма.

Услове издавања, облик уверења (сертификата, потврде) и начин вођења евиденције о издатим уверењима (сертификатима, потврдама) ближе прописује Национална академија.

Стручно усавршавање стажирањем

Члан 97л

Државни службеник који је упућен на стручно усавршавање путем стажирања на основу програма из члана 97. овог закона или на основу посебног споразума о међународној сарадњи у складу са тим програмом (у даљем тексту: стажирање), остварује сва права из радног односа у државном органу из којег је упућен на стажирање и у обавези је да по окончању стажирања остане на раду у том или другом државном органу двоструко дуже од времена проведеног на стажирању, а најмање годину дана.

По завршеном стажирању државни службеник је дужан да пренесе и примени стечена знања и вештине.

Државни службеник који по окончању стажирања не остане на раду у државном органу у прописаном трајању дужан је да једнократно врати све трошкове стажирања исплаћене из буџета Републике Србије.

Права и обавезе државног службеника на стажирању уређују се уговором.

Влада ближе уређује начин избора државних службеника који се упућују на стручно усавршавање путем стажирања, битне елементе уговора о уређивању међусобних права и обавеза државног службеника и државног органа из ког се упућује на стажирање, начин обрачуна и рефундације (враћања) трошкова стажирања, начин преношења стеченог знања и вештина по завршеном стажирању, као и друга питања од значаја за стажирање.

2. Додатно образовање значајно за државни орган

Појам. Интерни конкурс

Члан 98

Државном службенику може да се омогући додатно образовање значајно за државни орган.

Државни службеник који ће да се додатно образује бира се на интерном конкурсу у државном органу, а предност има државни службеник са вишим просеком оцене у последње три године.

Трошкове додатног образовања сноси државни орган.

Права и обавезе поводом додатног образовања

Члан 99

Права и обавезе државног службеника који се додатно образује уређују се уговором.

Државни службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада.

По завршеном додатном образовању у смислу члана 98. овог закона државни службеник се премешта на радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем.

Државни службеник из става 3. овог члана дужан је да у року од једне године положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.

Државном службенику из става 3. овог члана који не положи државни стручни испит престаје радни однос.

После додатног образовања државни службеник обавезан је да остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно врати све трошкове додатног образовања.

II СТРУЧНИ ИСПИТ

Државни стручни испит

Члан 100

Државни службеник који је у радном односу на неодређено време мора да има положен државни стручни испит.

Влада уредбом ближе уређује програм и начин полагања државног стручног испита за све државне органе.

Изузеци од полагања државног стручног испита

Члан 101

Државни стручни испит нису дужни да полажу државни службеници у судовима, јавним тужилаштвима и Републичком јавном правобранилаштву који су обавезни да полажу правосудни испит, државни службеници у осталим државним органима који су положили правосудни испит, државни службеници у дипломатском звању који су у обавези да полажу или су положили дипломатско-конзуларни испит у складу са законом којим се уређују спољни послови, као и државни службеници који су здравствени радници или здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција, који су у обавези да полажу или су положили стручни испит у области здравствене заштите.

Рок за полагање државног стручног испита

Члан 102

Државни службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада.

Приправник полаже државни стручни испит до окончања приправничког стажа.

Посебан стручни испит

Члан 102а

Законом може да се предвиди и посебан стручни испит који се полаже ради запослења на радним местима са посебним дужностима и овлашћењима.

III СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ – ПРИПРАВНИШТВО

Појам приправника

Члан 103

Приправник је лице које први пут заснива радни однос у својој струци и оспособљава се за самосталан рад.

Изузетно радни однос у статусу приправника може се засновати и са лицем које је код другог послодавца било у радном односу краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену образовања који је услов за рад на тим пословима.

Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж.

Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.

Трајање приправничког стажа

Члан 104

Приправнички стаж на радним местима са високим образовањем студија другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно са основним студијама у трајању од најмање четири године траје једну годину, на радним местима са високим образовањем студија првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно са студијама у трајању до три године девет месеци, а на радним местима са средњим образовањем шест месеци.

Посебним законом може бити одређен приправнички стаж који траје дуже или краће него што је предвиђено овим законом.

Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство.

Програм оспособљавања приправника

Члан 105

Приправници се оспособљавају за самосталан рад у складу са општим актом о увођењу приправника у рад који доноси руководилац и општим програмом оспособљавања приправника за полагање државног стручног испита.

Ментори у програмима стручног оспособљавања приправника у државним органима јесу, по правилу, државни службеници и запослени који имају значајно искуство у обављању релевантних послова и који су остварили запажене и признате резултате у раду државних органа.

Менторство у државним органима остварује се у складу са актом, односно програмом из става 1. овог члана, а подразумева непосредан лични пренос знања и искустава у одређеном трајању.

Национална академија припрема и спроводи посебан програм обуке ментора и доноси смернице за њихов рад.

Настављање рада на неодређено време

Члан 106

После окончања приправничког стажа и положеног државног, као и посебног стручног испита у смислу члана 102а овог закона, приправник може да настави рад на неодређено време ако постоји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донесени кадровски план.

Уговор о стручном оспособљавању

Члан 106а

Са незапосленим лицем руководилац може закључити уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита.

Уговор из става 1. овог члана за оспособљавање за рад лица са средњим образовањем закључује се најдуже на шест месеци, а уговор за оспособљавање за рад лица са високим образовањем, најдуже на годину дана.

Национална академија обезбеђује стручну подршку, јединствену евиденцију програма и координацију стручног оспособљавања у државним органима.

Услови и начин селекције кандидата за стручно оспособљавање, услови рада и накнада трошкова, план и програм стручног оспособљавања, менторски надзор, елементи уговора о стручном оспособљавању, као и права и обавезе корисника програма и менторског државног органа по окончању стручног оспособљавања и друга питања од значаја за стручно оспособљавање, утврђују се програмом стручног оспособљавања.

Програм стручног оспособљавања у органима државне управе доноси Влада, на предлог Националне академије, а програме стручног оспособљавања у другим државним органима доносе ти органи.

Стручно оспособљавање у државним органима обавља се, по правилу, под непосредним надзором ментора, односно стручног лица које испуњава услове за ментора у складу са овим законом.

По окончању стручног оспособљавања, ментор руководиоцу државног органа доставља извештај о оствареним резултатима и успеху.

Међусобна права и обавезе између корисника стручног оспособљавања и државног органа уређују се уговором о стручном оспособљавању.

Глава девета

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

1. Појам. Врсте повреда дужности из радног односа

Члан 107

Државни службеник је дисциплински одговоран за повреде дужности из радног односа.

Одговорност за кривично дело или прекршај не искључује дисциплинску одговорност.

Повреде дужности из радног односа могу бити лакше и теже.

2. Лакше повреде

Члан 108

Лакше повреде дужности из радног односа јесу:

1) учестало закашњавање, неоправдано одсуствовање у току радног времена или ранији одлазак с рада;

2) несавесно чување службених списа или података;

3) неоправдан изостанак с рада један радни дан;

4) неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога;

5) повреда кодекса понашања државних службеника која није обухваћена неком од повреда дужности из радног односа предвиђених овим или посебним законом.

3. Теже повреде

Члан 109

Теже повреде дужности из радног односа јесу:

1) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога претпостављеног;

2) незаконит рад или пропуштање радњи за које је државни службеник овлашћен ради спречавања незаконитости или штете;

3) злоупотреба права из радног односа;

4) повреда начела непристрасности или политичке неутралности или изражавање и заступање политичких уверења на раду;

5) одавање службене или друге тајне;

5а) злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције;

6) примање поклона у вези с вршењем послова мимо одредаба овог закона, примање услуге или користи за себе или друго лице или коришћење рада у државном органу ради утицања на остваривање сопствених права или права лица повезаних с државним службеником;

7) додатни рад мимо услова одређених овим законом;

8) преузимање дужности директора, заменика или помоћника директора у правном лицу или повреда ограничења чланства у органима правног лица;

9) оснивање привредног друштва, јавне службе и бављење предузетништвом;

10) непреношење управљачких права у привредном субјекту на друго лице, недостављање података руководиоцу о лицу на које су пренета управљачка права или недостављање руководиоцу доказа о преносу управљачких права;

11) непријављивање интереса који државни службеник или с њиме повезано лице може имати у вези са одлуком државног органа у чијем доношењу учествује;

12) незаконито располагање средствима;

13) повреда права других државних службеника и намештеника;

14) недолично, насилничко или увредљиво понашање према странкама или сарадницима;

14а) долазак на рад у алкохолисаном стању или под утицајем других опојних средстава, односно уживање алкохола или других опојних средстава у току радног времена;

15) ометање странака у остваривању права и интереса пред државним органом;

16) неоправдани изостанак с рада најмање два узастопна радна дана;

17) понављање лакших повреда дужности утврђених коначним решењем којим је изречена дисциплинска казна.

4. Дисциплинске казне

Врсте

Члан 110

За лакше повреде дужности из радног односа може да се изрекне новчана казна до 20% плате за пуно радно време, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена.

За теже повреде дужности из радног односа може да се изрекне:

1) новчана казна од 20% до 30% плате за пуно радно време, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;

2) одређивање непосредно нижег платног разреда;

3) забрана напредовања од четири године;

4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен;

5) престанак радног односа.

Новчана казна увек се извршава административним путем.

Тренутак престанка радног односа

Члан 111

Државном службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена.

5. Дисциплински поступак

Покретање

Члан 112

Дисциплински поступак покреће руководилац, на сопствену иницијативу или на предлог лица које је претпостављено државном службенику.

Дисциплински поступак покреће се писменим закључком, који се доставља државном службенику и на који жалба није допуштена.

Сваки државни службеник који сазна за учињену повреду дужности из радног односа може руководиоцу да поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка.

Вођење

Члан 113

Дисциплински поступак води и о дисциплинској одговорности одлучује руководилац.

Руководилац може да оснује дисциплинску комисију од три члана да уместо њега покреће и води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.

Чланови дисциплинске комисије морају да имају стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и најмање пет година радног искуства у струци, а један члан мора бити дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник.

Усмена расправа

Члан 114

У дисциплинском поступку одржава се усмена расправа, на којој државни службеник има право да изложи своју одбрану.

Државни службеник може да се на расправи брани сам или преко заступника, а може да за расправу достави и писмену одбрану.

Расправа може да се одржи и без присуства државног службеника ако за то постоје важни разлози, а државни службеник је на расправу уредно позван.

На остала питања вођења дисциплинског поступка примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Избор и одмеравање дисциплинске казне

Члан 115

При избору и одмеравању дисциплинске казне води се рачуна о степену одговорности државног службеника, тежини последица повреде дужности и субјективним и објективним околностима под којима је повреда дужности извршена.

О томе да ли је државном службенику раније већ била изречена дисциплинска казна води се рачуна само ако она није још избрисана из кадровске евиденције.

6. Удаљење с рада

Разлози за удаљење и поступак удаљења

Члан 116

Државни службеник против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом или дисциплински поступак због теже повреде дужности може да се удаљи с рада до окончања кривичног, односно дисциплинског поступка ако би његово присуство на раду штетило интересу државног органа или ометало вођење дисциплинског поступка.

Решење о удаљењу с рада доноси руководилац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак.

Решење о удаљењу с рада опозива се, по службеној дужности или на предлог државног службеника, ако престану разлози због којих је донесено.

Жалба

Члан 117

На решење о удаљењу с рада државни службеник може да изјави жалбу у року од пет дана од дана пријема решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Жалбена комисија дужна је да о жалби одлучи у року од пет дана од дана пријема жалбе, иначе се сматра да је жалба одбијена.

7. Застарелост

Члан 118

Покретање дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од извршене повреде, а за теже повреде протеком две године од извршене повреде.

Вођење дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од покретања дисциплинског поступка, а за теже повреде дужности протеком две године од покретања дисциплинског поступка.

Застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства државног службеника или из других оправданих разлога.

8. Упис дисциплинске казне у кадровску евиденцију и њено брисање

Члан 119

Дисциплинска казна изречена коначним решењем уписује се у кадровску евиденцију.

Дисциплинска казна брише се из кадровске евиденције ако државном службенику не буде изречена нова дисциплинска казна у наредне две године од изречене дисциплинске казне за лакшу повреду дужности, или у наредне четири године од изречене дисциплинске казне за тежу повреду дужности.

9. Дисциплински поступак против државних службеника на положају

Члан 120

Дисциплински поступак против државног службеника кога је на положај поставила Влада води Високи службенички савет, а против државног службеника кога је на положај поставио други државни орган или тело одређено његовим актима.

Против државног службеника кога је на положај поставила Влада дисциплински поступак се покреће на предлог руководиоца, а кад државни службеник руководи државним органом на предлог Владе, изузев против руководиоца органа у саставу министарства и руководиоца посебне организације над чијим радом надзор врши министарство – против којих се дисциплински поступак покреће на предлог министра.

Против решења којим је државном службенику на положају изречена дисциплинска казна жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

II ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

1. Одговорност за штету проузроковану државном органу

Услови одговорности

Члан 121

Државни службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује државном органу.

Утврђивање постојања штете и њена надокнада

Члан 122

Постојање штете, висину штете и околности под којима је штета проузрокована утврђује руководилац или лице које он за то писмено овласти.

Уколико би утврђивање висине штете проузроковало несразмерне трошкове, висина штете може да се одреди у паушалном износу.

Ако државни службеник одбије да надокнади штету, право на надокнаду штете може да се оствари у парничном поступку.

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе.

Ослобађање од одговорности

Члан 123

Државни службеник се ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога претпостављеног ако је претпостављеном саопштио да извршење налога може да проузрокује штету.

2. Одговорност за штету проузроковану трећем лицу

Члан 124

За штету коју државни службеник на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.

Оштећеник има право да накнаду штете захтева и непосредно од државног службеника, ако је он штету проузроковао намерно.

Ако Република Србија оштећенику надокнади штету коју је државни службеник проузроковао намерно или из крајње непажње, има право да од државног службеника захтева накнаду плаћеног износа у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете.

3. Одговорност Републике Србије за штету проузроковану државном службенику

Члан 125

Република Србија одговара за штету проузроковану државном службенику на раду или у вези с радом, према општим правилима облигационог права.

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе.

Глава десета

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

1. Начини престанка радног односа

Члан 126

Државном службенику престаје радни однос:

1) протеком времена на које је заснован;

2) споразумом;

3) отказом;

4) по сили закона;

5) на други начин одређен овим или посебним законом.

Државном службенику на положају коме по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције, радни однос престаје даном коначности решења надлежног органа којим се утврђује престанак рада на положају.

2. Престанак радног односа протеком времена на које је заснован

Члан 127

Радни однос на одређено време престаје протеком времена на које је заснован.

Жалба не одлаже извршење решења којим је утврђен престанак радног односа заснованог на одређено време.

3. Престанак радног односа споразумом

Члан 128

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум о престанку радног односа државног службеника.

Писменим споразумом одређује се и дан када престаје радни однос.

Државном службенику на положају радни однос не може да престане писменим споразумом.

4. Отказ који даје државни службеник

Члан 129

Државни службеник може да поднесе писмени отказ најмање 15 дана пре дана који је у писменом отказу означио као дан престанка радног односа.

Државни службеник на положају писмени отказ подноси државном органу или телу надлежном за његово постављење.

5. Отказ који даје послодавац

Члан 130

Руководилац отказује радни однос државном службенику ако:

1) одбије премештај или распоређивање кад за њих није потребна сагласност државног службеника или неоправдано не ступи на радно место на које је премештен или распоређен;

2) не задовољи на пробном раду;

3) после престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у року од 15 дана;

4) не положи државни или посебан стручни испит.

Радни однос престаје кад решење о отказу постане коначно.

6. Престанак радног односа по сили закона

Разлози

Члан 131

Државном службенику престаје радни однос по сили закона:

1) кад наврши радни век – даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;

2) ако буде осуђен на казну затвора од најмање шест месеци – даном правноснажности пресуде;

3) ако је нераспоређен а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен;

4) ако неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана – трећег дана изостанка с рада;

5) ако, супротно одредбама члана 99. став 5. овог закона, не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем.

Државном службенику радни однос престаје по сили закона и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.

Утврђење престанка радног односа по сили закона

Члан 132

О томе да је државном службенику престао радни однос по сили закона руководилац доноси решење којим утврђује разлог због кога је радни однос престао и дан кад је радни однос престао.

Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Глава једанаеста

ПРАВА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ПРИ ПРОМЕНИ УРЕЂЕЊА ДРЖАВНИХ ОРГАНА

1. Промена унутрашњег уређења државног органа

Измена Правилника

Члан 133

Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.

Ако одговарајуће радно место не постоји, прекобројни државни службеник може, уз своју сагласност, бити премештен на ниже радно место које одговара његовој стручној спреми, а ако ни такво радно место не постоји постаје нераспоређен.

Ако се државни службеник из става 2. овог члана не сагласи с премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Државном службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о премештају и решења којим се утврђује да је државни службеник нераспоређен.

Доношење новог Правилника

Члан 134

У случају доношења новог Правилника, сви државни службеници распоређују се на одговарајућа радна места, при чему руководилац води рачуна о томе на којим су пословима радили пре распоређивања.

Ако новим Правилником нека радна места буду укинута или број државних службеника буде смањен, на прекобројне државне службенике примењују се одредбе овог закона које важе за случај измене Правилника (члан 133. овог закона).

2. Промена уређења система државних органа

Укидање државног органа уз преузимање његовог делокруга

Члан 135

Ако државни орган буде укинут а његов делокруг преузме други државни орган, он преузима и државне службенике из укинутог државног органа, решењима која доноси руководилац државног органа који је преузео делокруг.

До доношења новог Правилника у државном органу који је преузео делокруг, преузети државни службеници настављају да раде послове које су радили, а право на плату остварују према дотадашњим решењима.

После доношења новог Правилника примењују се одредбе овог закона које важе за случај кад је нов Правилник донесен само ради промене унутрашњег уређења државног органа (члан 134. овог закона).

Промена делокруга државног органа

Члан 136

Ако део делокруга државног органа преузме други државни орган, он преузима и државне службенике који раде у преузетом делокругу.

У свему осталом примењују се одредбе овог закона које важе за случај укидања државног органа уз преузимање његовог делокруга.

Укидање државног органа и његовог делокруга

Члан 137

Ако државни орган буде укинут а његов делокруг не преузме ниједан државни орган, државни службеници из укинутог државног органа постају нераспоређени даном укидања државног органа.

У случају укидања органа државне управе или службе Владе решења којима се утврђује да су државни службеници нераспоређени доноси руководилац Службе за управљање кадровима.

3. Положај нераспоређених државних службеника

Члан 138

Док је нераспоређен државни службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у државним органима.

Сва права из радног односа државни службеник остварује у државном органу чији је руководилац донео решење да је државни службеник нераспоређен.

Нераспоређеном државном службенику престаје радни однос ако у року од два месеца не буде премештен у други државни орган.

4. Посебне одредбе о нераспоређеним државним службеницима из органа државне управе и служби Владе

Члан 139

Коначно решење којим се утврђује да је државни службеник из органа државне управе и службе Владе нераспоређен доставља се Служби за управљање кадровима.

Служба за управљање кадровима укључује податке о нераспоређеним државним службеницима у евиденцију интерног тржишта рада и испитује могућност њиховог премештаја.

Глава дванаеста

ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРАВИМА И ДУЖНОСТИМА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ

Изворно овлашћење. Преношење овлашћења

Члан 140

О правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није друкчије одређено.

Руководилац може писмено да овласти државног службеника који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци, да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника.

Овлашћење може бити ограничено по садржини и трајању.

При одлучивању о правима и дужностима државног службеника примењује се закон којим се уређује општи управни поступак, изузев код одлучивања о одговорности за штету.

Одлучивање о правима и дужностима државног службеника који руководи државним органом

Члан 141

Ако државним органом руководи државни службеник, о његовим правима и дужностима одлучује Високи службенички савет кад је државног службеника поставила Влада ако овим законом није друкчије одређено, односно тело које одреди државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника.

Против решења којим се одлучује о правима и дужностима државног службеника који руководи државним органом жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

II ЖАЛБЕНЕ КОМИСИЈЕ

1. Заједничке одредбе за све жалбене комисије

Надлежност жалбених комисија

Члан 142

Жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.

Жалбене комисије примењују закон којим се уређује општи управни поступак.

Рок за одлучивање о жалби. Право на управни спор

Члан 143

Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено, иначе се сматра да је жалба одбијена.

О жалби на закључак из члана 55. став 3. овог закона жалбена комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана њеног пријема, иначе се сматра да је жалба одбијена.

Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.

Врсте жалбених комисија

Члан 144

О жалбама државних службеника из органа државне управе, служби Владе и Републичког јавног правобранилаштва одлучује Жалбена комисија Владе, а о жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава – Жалбена комисија судова и Жалбена комисија јавног тужилаштва.

О жалбама државних службеника из осталих државних органа одлучују жалбене комисије које се образују њиховим актима.

Рад жалбених комисија

Члан 145

Жалбене комисије су у свом раду самосталне и раде у већима од три члана.

Свака жалбена комисија доноси пословник о свом раду, којим поред осталог одређује број и начин образовања већа.

Жалбене комисије имају своје печате, према закону којим се уређује печат државних органа.

Број и положај чланова жалбених комисија

Члан 146

Број чланова жалбене комисије одређује државни орган или тело надлежно за именовање и разрешење чланова жалбене комисије, тако да број чланова Жалбене комисије Владе не буде мањи од седам, а број чланова осталих жалбених комисија не буде мањи од пет.

Чланови жалбене комисије и, међу њима, председник жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани.

Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Влада.

Престанак дужности у жалбеним комисијама

Члан 147

Дужност члана жалбене комисије престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.

Уместо члана жалбене комисије коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата жалбене комисије.

Разрешење из жалбене комисије

Члан 148

Члан жалбене комисије разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у жалбеној комисији.

Члан жалбене комисије који је именован међу државним службеницима разрешава се и ако престане да буде државни службеник или му коначним решењем буде изречена дисциплинска казна.

Председник жалбене комисије разрешава се дужности председника ако је несавесно или неуспешно врши.

Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Извештаји о раду жалбених комисија

Члан 149

Жалбене комисије најмање једном годишње подносе извештаје о свом раду државним органима и телима надлежним за именовање чланова жалбених комисија.

2. Посебне одредбе о жалбеним комисијама Владе и правосуђа

Именовање и састав Жалбене комисије Владе

Члан 150

Чланове Жалбене комисије Владе и, међу њима, председника жалбене комисије именује Влада међу државним службеницима који су дипломирани правници са најмање пет година радног искуства у правној струци, на предлог министра надлежног за послове управе.

При предлагању кандидата, министар надлежан за послове управе дужан је да води рачуна о њиховом познавању прописа о раду у државној управи и о управном поступку.

Именовање и састав Жалбене комисије судова и Жалбене комисије јавног тужилаштва

Члан 151

Председника и чланове Жалбене комисије судова именује Високи савет судства, међу државним службеницима из судова.

Председника и чланове Жалбене комисије јавног тужилаштва именује Државно веће тужилаца, међу државним службеницима из јавних тужилаштава.

Посебна одредба о председницима жалбених комисија Владе и правосуђа

Члан 152

Председници жалбених комисија Владе и правосуђа врше искључиво дужност председника жалбене комисије, као државни службеници, и после престанка дужности председника имају право да се врате на своје или друго одговарајуће радно место у државном органу.

Стручно-технички послови за потребе жалбених комисија Владе и правосуђа

Члан 153

Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију Владе врши Служба за управљање кадровима, код које се обезбеђују и средства за рад комисије.

Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију судова врши Административна канцеларија Високог савета судства, а за Жалбену комисију јавног тужилаштва Административна канцеларија Државног већа тужилаца код којих се обезбеђују и средства за рад комисија.

Глава тринаеста

УРЕЂЕЊЕ КАДРОВСКОГ СИСТЕМА

I КАДРОВСКИ ПЛАН

Садржина кадровског плана

Члан 154

Кадровски план састоји се од приказа броја државних службеника према радним местима и броја државних службеника са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се кадровски план доноси, од приказа броја приправника чији се пријем планира и броја државних службеника чији се пријем у радни однос на одређено време планира због могућег повећања обима посла.

Припрема кадровског плана

Члан 155

Сваки државни орган припрема нацрт свог кадровског плана истовремено са припремом нацрта закона о буџету, тако да буде усклађен с њим, и нацрт доставља органу који припрема предлог кадровског плана.

Предлог кадровског плана за органе државне управе и службе Владе припрема Служба за управљање кадровима.

Предлог кадровског плана за судове и јавна тужилаштва припрема министарство надлежно за послове правосуђа.

Влада уредбом ближе уређује припрему нацрта и предлога кадровског плана у свим државним органима.

Доношење кадровског плана

Члан 156

Кадровски план доноси се у року од 30 дана од дана доношења закона о буџету, у складу са средствима која су обезбеђена у буџету Републике Србије.

Кадровски план за органе државне управе и службе Владе доноси Влада, а кадровски план за судове и јавна тужилаштва министарство надлежно за послове правосуђа, након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија.

У осталим државним органима кадровски план доноси руководилац ако посебним прописом није друкчије одређено, након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија.

Кадровски план састоји се од збирних и појединачних података за државне органе које обухвата.

Одговорност за спровођење кадровског плана

Члан 157

Сваки државни орган спроводи део кадровског плана који се на њега односи.

За спровођење кадровског плана одговоран је руководилац.

II СЛУЖБА ЗА УПРАВЉАЊЕ КАДРОВИМА. КАДРОВСКЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

1. Служба за управљање кадровима

Члан 158

Служба за управљање кадровима, коју образује Влада, задужена је за стручне послове везане за управљање кадровима у државној управи.

Служба за управљање кадровима оглашава интерне конкурсе за слободна извршилачка радна места и интерне и јавне конкурсе за попуну положаја у органима државне управе и службама Владе, саветује органе државне управе и службе Владе како да управљају кадровима, пружа стручну помоћ органима државне управе и службама Владе у примени одредаба овог закона и других прописа донетих на основу овог закона, обавља послове у вези са анализом индивидуалних потенцијала за развој и управљање каријером државних службеника, пружа стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету, обавља стручне и техничке послове значајне за политику Владе у управљању кадровима и врши друге послове одређене законом или прописом Владе.

Службом за управљање кадровима руководи директор, који је одговоран Генералном секретару Владе.

2. Кадровске евиденције

а) Централна кадровска евиденција

Појам и надлежност за вођење Централне кадровске евиденције

Члан 159

Централна кадровска евиденција служи управљању кадровима и другим потребама у области радних односа.

Централну кадровску евиденцију о државним службеницима и намештеницима у органима државне управе и службама Владе води Служба за управљање кадровима.

Централна кадровска евиденција води се као информатичка база података.

Подаци који се уписују у Централну кадровску евиденцију

Члан 160

У Централну кадровску евиденцију уписују се следећи подаци о државним службеницима:

1) лично име, адреса и јединствен матични број грађана;

2) врста радног односа и датум његовог заснивања;

3) радна места на којима је државни службеник радио од заснивања радног односа у органу државне управе или служби Владе;

4) стручна спрема, положени стручни испити, други облици стручног усавршавања, посебна знања и други подаци о стручности државног службеника;

5) године радног искуства и радног стажа, стажа осигурања и стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем;

6) датум навршења радног века;

7) годишње оцене рада;

8) изречене дисциплинске мере и утврђена материјална одговорност;

9) подаци потребни за обрачун плате;

10) подаци везани за престанак радног односа.

Централна кадровска евиденција може да садржи и друге податке одређене законом и другим прописом.

Начин вођења Централне кадровске евиденције и обезбеђивање података потребних за упис у Централну кадровску евиденцију ближе уређује Влада уредбом.

Достављање и коришћење података

Члан 161

Органи државне управе дужни су да доставе податке од којих зависи упис у Централну кадровску евиденцију у року од осам дана од дана настанка податка.

Подаци уписани у Централну кадровску евиденцију доступни су руководиоцима и другим лицима која одлучују о правима и дужностима државних службеника и управним инспекторима.

Сваки државни службеник има право на увид у оне податке из Централне кадровске евиденције који се односе на њега.

Служба за управљање кадровима може вршити обраду података уписаних у Централну кадровску евиденцију у сврху извршавања послова из своје надлежности и у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Евиденција о намештеницима

Члан 162

Одредбе овог закона о подацима који се уписују о државним службеницима сходно се примењују на податке који се о намештеницима уписују у Централну кадровску евиденцију.

Одредбе овог закона које важе за државне службенике примењују се и на достављање и коришћење података који су о намештеницима уписани у Централну кадровску евиденцију.

б) Евиденција интерног тржишта рада

Члан 163

Евиденцију интерног тржишта рада за органе државне управе и службе Владе води Служба за управљање кадровима.

Евиденција интерног тржишта рада садржи податке о слободним радним местима, државним службеницима који желе трајни или привремени премештај на друго радно место, податке о нераспоређеним државним службеницима и податке о другим кадровским потребама.

Подаци о државним службеницима уписују се у евиденцију интерног тржишта рада из Централне кадровске евиденције.

Државни службеник има право да добије све податке о кадровским потребама садржане у евиденцији интерног тржишта рада.

III ВИСОКИ СЛУЖБЕНИЧКИ САВЕТ

Надлежност Високог службеничког савета

Члан 164

Оснива се Високи службенички савет.

Прописима који важе за органе државне управе и службе Владе, Високи службенички савет одређује какве се стручне оспособљености, знања и вештине оцењују у изборном поступку и начин њихове провере, прописује мерила за избор на радна места, доноси кодекс понашања државних службеника и врши друге послове одређене овим законом.

Прописи Високог службеничког савета објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Високи службенички савет је самосталан у раду и доноси пословник о своме раду.

Кодекс понашања државних службеника

Члан 164а

Кодексом понашања државних службеника уређују се правила етичког понашања државних службеника и начин праћења његове примене.

Органи државне управе и службе Владе дужни су да Високом службеничком савету достављају потребне податке и информације неопходне за праћење примене Кодекса понашања државних службеника и унапређење правила етичког поступања државних службеника.

Именовање и састав Високог службеничког савета

Члан 165

Високи службенички савет има једанаест чланова, које именује Влада на шест година.

Пет чланова именују се међу стручњацима из области значајних за рад државне управе, на предлог председника Владе.

Осталих шест чланова именују се међу државним службеницима које на положај поставља Влада, на предлог министра надлежног за послове управе.

Чланови Високог службеничког савета бирају између себе председника Високог службеничког савета, тајним гласањем.

Забране и ограничења за именовање у Високи службенички савет

Члан 166

Функционери у државним органима не могу да буду именовани у Високи службенички савет.

Исто лице може да буде именовано у Високи службенички савет највише два пута.

Доношење одлука. Накнаде члановима. Печат

Члан 167

Високи службенички савет одлуке доноси већином гласова свих својих чланова.

Председнику и члановима Високог службеничког савета припада накнада за рад, према мерилима одређеним актом Владе.

Високи службенички савет има свој печат, према закону којим се уређује печат државних органа.

Престанак дужности у Високом службеничком савету

Члан 168

Дужност члана Високог службеничког савета престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.

Уместо члана Високог службеничког савета коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата Високог службеничког савета.

Разрешење из Високог службеничког савета

Члан 169

Члан Високог службеничког савета разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у Високом службеничком савету.

Члан Високог службеничког савета који је именован међу државним службеницима разрешава се и ако му престане рад на положају или му коначним решењем буде изречена дисциплинска казна.

Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Глава четрнаеста

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О НАМЕШТЕНИЦИМА

Радна места намештеника

Члан 170

Радна места намештеника разврстава Влада уредбом.

Радна места намештеника, услови за запослење на њима и број намештеника одређују се Правилником.

Да би се попунило слободно радно место намештеника потребно је да је оно предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.

Радни однос намештеника

Члан 171

Намештеник заснива радни однос уговором о раду.

Уговор о раду обавезно садржи одредбу према којој послодавац може решењем да промени оне састојке уговора чију једнострану промену закон допушта.

О правима и дужностима намештеника решењем одлучује руководилац или државни службеник кога руководилац за то писмено овласти.

Намештеник има право на плату, накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима.

Премештај и распоређивање намештеника

Члан 172

Одредбе овог закона о премештају и распоређивању државних службеника сходно се примењују на намештенике.

Решење о премештају односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду.

Ако намештеник одбије премештај односно распоређивање, отказује му се уговор о раду.

Намештенику се отказује уговор о раду увек кад услед промене унутрашњег уређења државног органа или уређења система државних органа више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен односно распоређен.

Глава петнаеста

НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАКОНА

Надлежност за надзор

Члан 173

Спровођење овог закона надзире министарство надлежно за послове управе преко управне инспекције.

Предмет надзора

Члан 174

Управни инспектор надзире:

1) усклађеност Правилника са законом и другим прописима;

2) усклађеност попуњавања радних места са Правилником и кадровским планом;

3) законитост спровођења интерног и јавног конкурса;

4) законитост распоређивања, премештаја и напредовања државних службеника;

5) благовременост и правилност достављања података који се уписују у Централну кадровску евиденцију;

6) друга питања везана за радне односе у државним органима.

Дужности и овлашћења управног инспектора

Члан 175

Управни инспектор дужан је да поступи по свакој представци из своје надлежности и да подносиоца представке обавести о исходу свог поступања.

Ако управни инспектор утврди незаконитост или неправилност у спровођењу закона, других прописа и општих аката, предузима мере на које је овлашћен законом којим се уређује управна инспекција.

Управни инспектор може жалбеним комисијама предложити да по основу службеног надзора пониште или укину незаконита коначна решења којима је одлучено о неком праву или дужности државног службеника.

Поништај решења о постављењу на положај, пријему у радни однос или премештају не утиче на пуноважност аката или радњи које је државни службеник донео или предузео до поништаја решења.

Глава шеснаеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење уредаба

Члан 176

Уредбе које су предвиђене овим законом Влада ће донети до 31. јануара 2006. године.

Образовање Службе за управљање кадровима. Именовање чланова Високог службеничког савета и жалбених комисија

Члан 177

Влада ће образовати Службу за управљање кадровима и поставити директора Службе за управљање кадровима до 31. децембра 2005. године.

Чланови Високог службеничког савета биће именовани до 31. марта 2006. године, при чему ће председник Владе предложити и оне чланове Високог службеничког савета који нису стручњаци из области значајних за рад државне управе, и то међу постављеним лицима са најмање пет година радног стажа у органима државне управе или службама Владе.

Чланови жалбених комисија биће именовани до 15. јула 2006. године.

Доношење аката

Члан 178

Актима Врховног суда Србије и Републичког јавног тужиоца одредиће се, до 30. новембра 2005. године, положаји у судовима и јавним тужилаштвима.

Актима председника Републике, Народне скупштине, Уставног суда и органа чије чланове бира Народна скупштина одредиће се, до 31. марта 2006. године, положаји у њиховим службама, разврстати положаји и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица и утврдити послови који се раде у сваком од звања одређених овим законом.

Високи службенички савет донеће пословник о раду и остале акте из своје надлежности до 30. јуна 2006. године.

Директор Службе за управљање кадровима донеће правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у служби до 31. јануара 2006. године.

Члан 179

(Брисано)

Спровођење јавних конкурса за положаје

Члан 180

(Престао да важи)

Примена прописа на судије и запослене у органима за прекршаје

Члан 181

На запослене у органима за прекршаје примењују се, од дана ступања на снагу овог закона, одредбе које важе за државне службенике и намештенике у судовима.

На судије органа за прекршаје примењују се одредбе Закона о радним односима у државним органима, до почетка рада судова за прекршаје.

Распоређивање државних службеника. Закључивање уговора о раду са намештеницима

Члан 182

Распоређивање државних службеника према правилницима о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државним органима, усклађеним са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до 15. јула 2006. године.

Државни службеник који се затекне на радном месту за које више не испуњава услове везане за радно искуство ипак може бити распоређен на исто радно место, под условима одређеним уредбом којом се разврставају радна места и послови у органима државне управе, службама Владе, судовима, јавним тужилаштвима и Републичком јавном правобранилаштву (члан 44. став 1. овог закона).

Уговори о раду са намештеницима, којима се настављају њихови радни односи, биће закључени до 15. јула 2006. године.

Окончавање започетих поступака

Члан 183

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Право на плату после престанка дужности

Члан 184

Лица која до ступања на снагу овог закона према Закону о радним односима у државним органима остваре право на плату после престанка дужности настављају да право на плату користе према Закону о радним односима у државним органима.

Пробни рад и приправнички стаж

Члан 185

Пробни рад и приправнички стаж који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Стручни испит

Члан 186

Уредба о стручном испиту запослених у органима државне управе (“Службени гласник РС”, бр. 80/92 и 62/01) примењује се до ступања на снагу уредбе којом ће бити уређени начин и програм полагања државног стручног испита.

Ко има положен стручни испит за запослене у органима државне управе не полаже државни стручни испит.

Примена важећег Посебног колективног уговора за државне органе

Члан 187

Посебан колективни уговор за државне органе (“Службени гласник РС”, број 23/98) примењује се, изузев одредаба које су у супротности са овим законом, док не ступи на снагу Посебан колективни уговор за државне органе, који ће бити закључен према овом закону.

Преузимање запослених у Службу за управљање кадровима

Члан 188

Служба за управљање кадровима преузеће до 15. јануара 2006. године запослене који раде на пословима из њеног делокруга у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, одговарајуће предмете, опрему, евиденције, архиву и средства.

Служба за управљање кадровима, до ступања на снагу овог закона, припремаће увођење Централне кадровске евиденције, пружати стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету и организовати обуку запослених за примену овог закона.

Прописи који се примењују у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе

Члан 189

Одредбе Закона о радним односима у државним органима настављају да се сходно примењују на радне односе у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе до доношења посебног закона.

Престанак важења појединих прописа

Члан 190

Даном ступања на снагу овог закона престаје да се на радне односе у државним органима примењује Закон о радним односима у државним органима (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 и 39/02).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) члан 23. Закона о јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 42/91 и 71/94);

2) члан 6. Закона о министарствима (“Службени гласник РС”, бр. 19/04 и 84/04), у делу који се односи на праћење кадровских потреба у управи;

3) члан 6. став 3. и члан 121. став 8. Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04).

Ступање на снагу закона

Члан 191

Овај закон ступа на снагу 1. јула 2006. године, изузев одредаба члана 158. ст. 1. и 3, члана 164. став 1, чл. 165-167, члана 176, члана 177. ст. 1. и 2, члана 178. и члана 188, које ступају на снагу осмог дана од дана објављивања овог закона у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 64/2007)

Члан 4

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев одредбе члана 3. која ступа на снагу 1. јула 2007. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 116/2008)

Члан 8

Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћен текст Закона о државним службеницима.

Члан 9

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев одредаба члана 5. које ступају на снагу 1. маја 2008. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009)

Члан 55[с1]

Решења о покретању поступака за попуњавање непопуњених положаја спровођењем јавних конкурса донеће се најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Истеком рока из става 1. овог члана сматра се да су решења за покретање поступака за попуњавање непопуњених положаја спровођењем јавних конкурса донета.

Служба за управљање кадровима и Високи службенички савет дужни су да предузму потребне радње и огласе конкурсе за попуњавање свих непопуњених положаја у року од 30 дана од дана истека рока из става 1. овог члана.

Ако после јавног конкурса не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако Влада не постави предложеног кандидата, Служба за управљање кадровима оглашава нови јавни конкурс наредног дана од дана пријема обавештења да јавни конкурс није успео.

Члан 56[с1]

Изузетно од одредаба члана 55. овог закона положаји у Републичком јавном правобранилаштву попуњавају се по доношењу закона којим се уређују положај и надлежности Републичког јавног правобраниоца.

Члан 57[с1]

До постављења државних службеника на положаје, постављена и именована лица у државним органима настављају са радом до окончања поступка за попуњавање положаја.

Лицима из става 1. овог члана дужност у сваком случају престаје 31. децембра 2010. године.

Члан 58[с1]

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима државних службеника започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Члан 59[с1]

Влада ће у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона именовати нови састав Високог службеничког савета који ће у року од осам дана од дана именовања изабрати председника.

Савет из става 1. овог члана донеће пословник о свом раду и друга акта из своје надлежности у року од 15 дана од дана именовања.

Члан 60[с1]

Државни органи надлежни за именовање и разрешење чланова жалбених комисија именоваће жалбене комисије у складу са овим законом у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 61[с1]

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка и 116/08), усагласиће се са одредбама овог закона најкасније у року од 15 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 62[с1]

Надлежности Агенције за борбу против корупције утврђене овим законом до почетка њеног рада обавља Републички одбор за решавање сукоба интереса.

Члан 63[с1]

Надлежности Високог савета судства и Државног већа тужилаца утврђене овим законом до почетка њиховог рада обављају Врховни суд Србије и Републички јавни тужилац.

Члан 64[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 180. Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка и 116/08).

Члан 65[с1]

Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћен текст Закона о државним службеницима.

Члан 66[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2014)

Прелазне и завршне одредбе

Члан 29[с2]

Подзаконска акта која су предвиђена овим законом донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08 и 104/09) усагласиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 30[с2]

Решења којима се постављају вршиоци дужности на положаје који по ступању на снагу овог закона нису попуњени, донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Постављена лица у државним органима на радним местима која су положаји настављају са радом до постављења вршиоца дужности на положај, односно до попуњавања положаја.

Члан 31[с2]

У случају недоношења решења о постављењу вршиоца дужности у року из члана 30. став 1. овог закона, постављеним лицима на радним местима који су положаји престаје дужност даном истека тог рока.

Члан 32[с2]

Изузетно од одредаба члана 18. овог закона, стручно усавршавање државних службеника у 2014. години спроводиће се на основу програма општег стручног усавршавања који је за 2014. годину донела Влада, у складу са раније важећим прописом.

Члан 33[с2]

Изузетно од одредаба члана 19. овог закона (нови члан 97в), средства за програме општег стручног усавршавања обезбедиће се у буџету Републике Србије за 2015. годину у износу који је за 70% нижи од износа прописаног овим законом и повећаваће се за сваку наредну годину за по 10% све док не достигну ниво утврђен овим законом.

Члан 34[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 94/2017)

Прелазне и завршне одредбе

Члан 7.

Подзаконска акта која су предвиђена овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14) усагласиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 8.

Прописи донети до дана ступања на снагу овог закона настављају да се примењују до доношења одговарајућих прописа утврђених овим законом, ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 9.

Изузетно од одредаба чл. 97–97л овог закона, стручно усавршавање државних службеника у 2017. години спроводиће се на основу програма стручног усавршавања који су за 2017. годину донети у складу са раније важећим прописом.

Члан 10.

За селекцију и акредитацију предавача, других реализатора и спроводилаца програма донетих у складу са овим законом, Национална академија расписаће јавни позив у року од 60 дана од дана доношења подзаконских аката утврђених овим законом.

Јавни позив се оглашава у службеном гласилу Републике Србије, односно на званичној интернет страници надлежног органа.

Лица која су, по прописима који су се примењивали до дана ступања на снагу овог закона, одлуком надлежног органа, стекла статус лица која спроводе програме, односно статус реализатора програма (предавача, ментора, коуча и сл.) и акредитована или на други начин овлашћена да учествују у спровођењу, односно реализацији програма и која се налазе на постојећим листама лица овлашћених за спровођење, односно реализацију програма, које воде надлежни органи, задржавају стечени статус и настављају да спроводе, односно реализују програме на којима јесу или на којима буду ангажовани – док не буду акредитовани и уписани у сталну листу предавача и других реализатора обуке или евиденцију о акредитованим спроводиоцима обуке, у складу са одредбама овог закона и прописа донетих за његово извршавање, а најдуже три године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 11.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Electronic Document, Electronic Identification and Trusted Services in Electronic Business Activities

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 94/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређују се електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.

Значење појединих израза

Члан 2.

Поједини изрази, у смислу овог закона, имају следеће значење:

1) електронско пословање је употреба података у електронском облику, средстава електронске комуникације и електронске обраде података у обављању послова физичких и правних лица;

2) електронски облик података је дигитални запис података погодан за електронску обраду и пренос путем средстава електронске комуникације;

3) електронска трансакција је пословна активност између две или више страна која се обавља електронским путем;

4) електронски документ је скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео материјала, у електронском облику;

5) производ је хардвер, софтвер односно хардвер са припадајућим софтвером, или њихове одговарајуће компоненте, намењен електронској обради, електронском преносу односно чувању података;

6) интероперабилност је способност два или више система или њихових компоненти да размењују податке и омогуће заједничку употребу података и знања;

7) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, предузећа, установе, организације и појединци којима су поверени послови из надлежности Републике Србије, односно јавна овлашћења;

8) физичко лице у својству регистрованог субјекта је физичко лице које је регистровано за обављање одређене делатности у складу са законом;

9) аутентикација је процес провере идентитета правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта укључујући проверу интегритета и порекла података за које се претпоставља да их је то лице створило, односно послало;

10) идентификациони подаци представљају скуп података на основу којих је могуће једнозначно утврдити идентитет правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта;

11) електронска идентификација је поступак коришћења личних идентификационих података у електронском облику који једнозначно одређују правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта;

12) средство електронске идентификације је материјално односно нематеријално средство које садржи идентификационе податке и којим се доказује идентитет приликом аутентикације;

13) шема електронске идентификације је систем издавања средства електронске идентификације правном лицу, физичком лицу или физичком лицу у својству регистрованог субјекта;

14) услуга електронске идентификације је услуга која омогућава коришћење одређене шеме електронске идентификације у електронским трансакцијама при чему се у оквиру те услуге пружају гаранције да идентификациони подаци из средства електронске идентификације одговарају лицу коме је средство издато;

15) услуга од поверења је електронска услуга која олакшава пословну активност између две или више страна при чему се заснива на томе да пружалац услуге странама гарантује веродостојност појединих података, а која је као таква одређена овим законом;

16) пружалац услуга од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више услуга од поверења;

17) поуздајућа страна је правно или физичко лице које се поуздаје у услугу електронске идентификације односно услугу од поверења;

18) квалификована услуга од поверења је услуга од поверења која испуњава услове утврђене овим законом за квалификовану услугу од поверења;

19) пружалац квалификоване услуге од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више квалификованих услуга од поверења;

20) електронски потпис је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (потписаним) подацима у електронским облику тако да се електронским потписом потврђује интегритет тих података и идентитет потписника;

21) електронски печат је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (печатираним) подацима у електронском облику тако да се електронским печатом потврђује интегритет тих података и идентитет печатиоца;

22 подаци за креирање електронског потписа односно печата су јединствени подаци које користи потписник односно печатилац за креирање електронског потписа односно печата и који су логички повезани са одговарајућим подацима за валидацију електронског потписа односно печата;

23) подаци за валидацију електронског потписа односно печата су подаци на основу којих се проверава да ли електронски потпис односно печат одговара подацима који су потписани односно печатирани;

24) сертификат за електронски потпис односно печат је електронска потврда којом се потврђује веза између података за валидацију електронског потписа односно печата и идентитета потписника односно печатиоца;

25) потписник је физичко лице које је креирало електронски потпис и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски потпис, то јест сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог потписника и података за валидацију електронског потписа који одговарају подацима за креирање електронског потписа које је потписник користио при креирању тог електронског потписа;

26) печатилац је правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта у чије име се креира електронски печат и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски печат, односно у сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог печатиоца и података за валидацију електронског печата који одговарају подацима за креирање електронског печата који су по овлашћењу печатиоца коришћени при креирању тог електронског печата;

27) средство за креирање електронског потписа односно печата је техничко средство (софтвер односно хардвер) које се користи за креирање електронског потписа односно печата уз коришћење података за креирање електронског потписа односно печата;

28) валидација је поступак провере и потврђивања исправности електронског потписа односно електронског печата;

29) напредни електронски потпис је електронски потпис који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета потписника у складу са овим законом;

30) квалификовани електронски потпис је напредни електронски потпис који је креиран квалификованим средством за креирање електронског потписа и који се заснива на квалификованом сертификату за електронски потпис;

31) квалификовано средство за креирање електронског потписа је средство које испуњава услове прописане овим законом;

32) квалификовани сертификат за електронски потпис је сертификат за електронски потпис који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и који испуњава услове предвиђене овим законом;

33) напредни електронски печат је електронски печат који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета печатиоца у складу са овим законом;

34) квалификовани електронски печат је напредни електронски печат који је креиран квалификованим средством за креирање електронског печата и који је заснован на квалификованом сертификату за електронски печат;

35) квалификовано средство за креирање електронског печата је средство које испуњава услове прописане овим законом;

36) квалификовани сертификат за електронски печат је сертификат за електронски печат који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

37) сертификат за аутентикацију веб сајта је потврда помоћу које је могуће извршити аутентикацију веб сајта и којом се веб сајт повезује са идентитетом физичког или правног лица коме је сертификат издат;

38) квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта је сертификат за аутентикацију веб сајта коју издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

39) електронски временски жиг је званично време придружено подацима у електронском облику којим се потврђује да су ти подаци постојали у том временском тренутку;

40) квалификовани електронски временски жиг је електронски временски жиг који испуњава услове утврђене овим законом за квалификовани електронски временски жиг;

41) услуга електронске доставе је услуга преноса података електронским путем у оквиру које пружалац услуге обезбеђује доказе о поступању са пренесеним подацима, укључујући доказ слања и пријема података, чиме се пренесени подаци штите од ризика губитка, крађе, оштећења односно било којих неовлашћених промена;

42) конверзија је превођење документа из једног облика у други тако да је очуван садржај документа;

43) дигитализација је конверзија документа из облика који није електронски у електронски облик;

44) дигитализовани документ је документ који је настао дигитализацијом изворног докумената;

45) тело за оцењивање усаглашености је тело овлашћено за спровођење оцењивања усаглашености квалификованог пружаоца услуга од поверења и квалификоване услуге од поверења коју он пружа са условима за пружање квалификованих услуга од поверења.

Примена

Члан 3.

Пружалац услуга од поверења пружа услуге од поверења у складу са овим законом.

Одредбе овог закона не примењују се на услуге од поверења које се пружају у оквиру затвореног система, односно ограниченог круга учесника, који може бити одређен споразумом, интерним актом или прописом, и које немају утицај на треће стране, односно не обавезују трећа лица ван тог система.

Обрада и заштита података

Члан 4.

Пружалац услуга од поверења односно услуге електронске идентификације приликом обраде података о личности поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

У оквиру електронске трансакције стране се могу представљати псеудонимом ако прописом, уговором или на други обавезујући начин није другачије одређено.

Пристанак на идентификацију и аутентикацију

Члан 5.

Поступак електронске идентификације и аутентикације може бити покренут само на захтев правног или физичког лица које је предмет идентификације, осим ако је прописом другачије одређено.

Доступност и приступ особама са инвалидитетом

Члан 6.

Услуге од поверења, услуге електронске идентификације и производи који се користе за пружање тих услуга једнако су доступни и особама с инвалидитетом.

II. ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ

Пуноважност и доказна снага електронског документа

Члан 7.

Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.

Израда електронског документа

Члан 8.

Електронски документ се израђује применом једне од доступних и употребљивих информационо комуникационих технологија, ако законом није другачије одређено.

Електронски документ који представља архивску грађу израђује се у форми која задовољава услове прописане овим законом за поуздану припрему за електронско чување.

Форма приказа електронског документа

Члан 9.

Електронски документ садржи унутрашњу и спољну форму приказа.

Унутрашња форма приказа састоји се од техничко-програмске форме записивања садржине електронског документа.

Спољна форма приказа састоји се од визуелног или другог разумљивог приказа садржине електронског документа.

Ако документ садржи електронски потпис или електронски печат, та чињеница треба да буде јасно исказана у спољној форми електронског документа.

Уколико електронски документ садржи електронски потпис или печат физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта, свака друга форма потписа или печата истог физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта је излишна.

Оригинал и копија

Члан 10.

Електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.

Електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра се оригиналом.

Копија електронског документа на папиру израђује се штампањем спољне форме електронског документа.

Електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа.

Овера дигитализованог акта

Члан 11.

Акт који је дигитализован има исту доказну снагу као оригинални акт ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је дигитализација акта обављена на један од следећих начина, односно под надзором:

(1) физичког односно овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта или овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа, или

(3) лица које је посебним законом овлашћено за оверу дигитализованог акта;

2) да је истоветност дигитализованог акта са оригиналом потврђена квалификованим електронским печатом или квалификованим електронским потписом лица из подтач. (1) – (3) овог става или лица на кога су пренете надлежности на основу којих је акт донет.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења дигитализовати акт и оверити дигитализовани акт квалификованим електронским печатом органа или својим квалификованим електронским потписом, чиме се потврђује истоветност дигитализованог акта са оригиналном исправом.

Дигитализовани акт који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Овера одштампаног примерка електронског документа

Члан 12.

Одштампани примерак електронског документа има исту доказну снагу као оригинални акт, ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је штампање електронског документа извршено под надзором:

(1) физичког лица, овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа;

2) да је истоветност одштампаног примерка електронског документа са оригиналом потврђена, уз назнаку да је реч о одштампаном примерку електронског документа:

(1) својеручним потписом физичког лица, или

(2) својеручним потписом овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица, као и печатом физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно правног лица, ако постоји законска обавеза да акт садржи печат, или

(3) од стране лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења одштампати електронски документ на папиру и оверити одштампани примерак електронског документа на начин из става 1. тачка 2) подтачка (2) овог члана, при чему одштампани примерак електронског документа обавезно садржи печат утврђен законом којим се уређује печат државних и других органа.

Одштампани примерак електронског документа који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Потврда о пријему електронског документа

Члан 13.

Потврда о пријему електронског документа је доказ да је тај документ примљен од стране примаоца.

Потврду о пријему електронског документа издаје прималац електронског документа или пружалац услуге електронске доставе.

Потврда о пријему електронског документа може бити сачињена у форми електронског документа.

Обавеза издавања потврде о пријему електронског документа и елементи садржаја потврде уређују се прописима или вољом странака, ако законом није другачије одређено.

Дуплирање електронских докумената

Члан 14.

Сваки примљени електронски документ сматра се посебним документом, осим ако је више пута примљен истоветан документ и прималац је знао или је морао знати да је реч о истоветном документу.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти и странака

Члан 15.

Поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица (странке) достављају органима јавне власти путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских поднесака, путем услуге квалификоване електронске доставе на адресу за квалификовану електронску доставу која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем ако је законом који уређује тај поступак предвиђена могућност електронског општења, односно ако питање електронске доставе тим законом није другачије уређено.

Електронски документ из става 1. овог члана орган јавне власти доставља странци на адресу електронске поште, односно адресу за квалификовану електронску доставу, која је од стране странке одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем, у складу са прописом.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти

Члан 16.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти обавља се путем електронске поште, сервисне магистрале органа, услуге квалификоване електронске доставе или другим електронским путем, у складу са прописом.

III. ЕЛЕКТРОНСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

1. Шеме електронске идентификације

Услови које мора да испуњава шема електронске идентификације

Члан 17.

Шема електронске идентификације мора:

1) да садржи податке за идентификацију лица на издатим средствима за идентификацију, који јединствено одређују правно или физичко лице;

2) да обезбеди да издавалац средстава електронске идентификације обезбеди идентификационе податке у оквиру средства електронске идентификације који одговарају лицу коме је средство издато;

3) да јасно дефинише техничке и друге услове који омогућавају поуздајућој страни проверу идентитета;

4) да испуњава услове за ниво поузданости у који се разврстава, из члана 18. овог закона.

Нивои поузданости шема електронске идентификације

Члан 18.

Шеме електронске идентификације разврставају се према нивоу поузданости на:

1) шеме основног нивоа поузданости, које обезбеђују ограничено поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

2) шеме средњег нивоа поузданости, које обезбеђују значајно поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да значајно смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

3) шеме високог нивоа поузданости, које обезбеђују високо поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да онемогуће злоупотребу односно неистинито представљање.
Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационог друштва (у даљем тексту: Министарство), уређује ближе услове које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости, а нарочито:

1) начин доказивања и провере идентитета физичког односно правног лица које захтева издавање средстава електронске идентификације;

2) начин издавања средстава електронске идентификације;

3) механизам аутентикације, путем кога физичко односно правно лице коришћењем средстава идентификације потврђује свој идентитет другој страни у електронској трансакцији;

4) услове које треба да испуни издавалац средстава електронске идентификације;

5) услове које треба да испуне други учесници који су укључени у поступак издавања средстава електронске идентификације;

6) техничке и безбедносне карактеристике средстава електронске идентификације која се издају;

7) минималне техничке и организационе услове у циљу обезбеђивања интероперабилности шема електронске идентификације у складу са домаћим и међународним стандардима из ове области.

Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације

Члан 19.

Пружалац услуге електронске идентификације подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације, који води Министарство.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.
Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, као и начин подношења захтева за упис у регистар, у складу са законом који уређује општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин објављивања података из регистра.

Коришћење шема електронске идентификације у електронском пословању и у општењу са органом јавне власти

Члан 20.

За утврђивање идентитета у електронском пословању могу се користити шеме електронске идентификације које су уписане у регистар из члана 19. овог закона, као и шеме електронске идентификације које нису уписане у регистар.

Исказ воље не може се оспорити само зато што су, уместо потписа, коришћене шеме електронске идентификације из става 1. овог члана.

Шема електронске идентификације која је уписана у регистар из члана 19. овог закона (у даљем тексту: регистрована шема електронске идентификације) може се користити за утврђивање идентитета странке у општењу са органом јавне власти.

У општењу странке са органима јавне власти идентитет странке утврђен на основу регистроване шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости замењује потпис странке на поднеску.

Прописом може бити одређено да се у случају из става 4. овог члана може користити шема електронске идентификације средњег или основног нивоа поузданости, ако су ризик од злоупотребе и могућа штета од злоупотребе такви да није неопходно користити шему високог нивоа поузданости.

Одговорност при електронској идентификацији

Члан 21.

Издавалац средстава електронске идентификације одговоран је за штету која је настала због тога што средство за идентификацију није издато у складу са шемом електронске идентификације која испуњава услове из члана 17. овог закона.

За штету насталу услед неисправно спроведеног поступка аутентикације одговорна је страна која спроводи тај поступак, ако је штету проузроковала намерно или непажњом.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга електронске идентификације

Члан 22.

Пружаоци услуга електронске идентификације предузимају потребне техничке, физичке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика и предвиђеном нивоу поузданости шеме електронске идентификације, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

2. Прекогранична сарадња у области електронске идентификације

Интероперабилност техничких система

Члан 23.

Министарство сарађује са надлежним међународним телима по питањима прекограничне интероперабилности шема електронске идентификације и предузима мере из своје надлежности како би се успоставио што виши ниво интероперабилности шема електронске идентификације на националном нивоу.

Пријављивање

Члан 24.

Министарство Европској комисији може пријављивати регистроване шеме електронског идентитета које испуњавају услове из Уредбе ЕУ бр. 910/2014 Европског парламента и Савета (у даљем тексту: Уредба eIDAS).

IV. УСЛУГЕ ОД ПОВЕРЕЊА

1. Опште одредбе

Одговорност пружаоца услуга од поверења и терет доказивања

Члан 25.

Пружалац услуге од поверења одговоран је за штету насталу услед тога што није поступио у складу са овим законом уколико је штету проузроковао намерно или непажњом.

Терет доказивања намере или непажње пружаоца услуга од поверења је на физичком или правном лицу које захтева накнаду штете из става 1. овог члана.

Терет доказивања да штета није настала услед намере или непажње квалификованог пружаоца услуга од поверења из става 1. овог члана је на том пружаоцу услуга.

Пружалац услуга од поверења није одговоран за штету насталу због коришћења услуге којом је прекорачено назначено ограничење, ако је корисник услуге од поверења о таквом ограничењу унапред обавештен.

Одговорност корисника услуга од поверења за чување средстава и података за формирање електронског потписа односно печата

Члан 26.

Корисник услуге од поверења дужан је да чува средства и податке за формирање електронског потписа односно печата од неовлашћеног приступа и употребе, и да исте користи у складу са одредбама овог закона.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга од поверења

Члан 27.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, предузимају потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, обавештавају Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге. У случају када се нарушена безбедност односи на заштиту података о личности пружалац услуге од поверења обавештава и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могли неповољно утицати на кориснике услуга од поверења, пружалац услуга од поверења о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, обавештава корисника услуга од поверења.

Министарство обавештава јавност или захтева од пружаоца услуга од поверења да то учини, ако утврди да је објављивање података о повреди безбедности или губитка интегритета услуге у јавном интересу.

Министарство ће остварити сарадњу са одговарајућим институцијама других држава по питању размене података о нарушавању безбедности и интегритета, у складу са одговарајућим потврђеним међународним споразумима.

Надлежност Министарства

Члан 28.

Министарство врши следеће послове:

1) води регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) разматра извештаје о провери испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења;

3) врши инспекцијски надзор над радом пружаоца услуга од поверења;

4) налаже ванредну проверу испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења, у складу са законом;

5) сарађује са надлежним органом за заштиту података о личности, и обавештава га без одлагања уколико дође до сазнања да пружаоци квалификованих услуга од поверења не поступају у складу са прописима о заштити података о личности;

6) проверава постојање и правилну примену одредаба о плановима прекида активности у случајевима када пружалац квалификоване услуге од поверења прекине своје активности, укључујући начин на који се одржава доступност информација које издаје и прима пружалац квалификоване услуге од поверења;

7) сарађује са надзорним телима из члана 17. Уредбe eIDAS;

8) обавештава јавност о угрожавању безбедности или губитку целовитости услуга од поверења који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке.

Надлежности Министарства у оквиру прекограничне сарадње у области услуга од поверења

Члан 29.

Министарство обавља и послове:

1) обавештава надлежна тела страних држава о угрожавању безбедности или губитку целовитости који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке;

2) извештава Европску комисију о својим активностима у складу са Уредбом eIDAS, почев од дана ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

2. Опште одредбе за квалификоване услуге од поверења

Успостављање односа између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 30.

О пружању квалификоване услуге од поверења закључује се уговор између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења, на захтев корисника.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да, пре закључивања уговора из става 1. овог члана, обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге, а нарочито о:

1) прописима и правилима који се односе на коришћење квалификоване услуге од поверења;

2) евентуалним ограничењима у коришћењу квалификоване услуге од поверења;

3) мерама које треба да реализују корисници квалификоване услуге од поверења и о потребној технологији за безбедно коришћење квалификоване услуге од поверења.

Корисник квалификоване услуге од поверења може користити услуге од поверења једног или више пружалаца услуга од поверења.

Услови за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 31.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора:

1) имати запослене који поседују неопходну стручност, искуство и квалификације за примену административних и управљачких процедура које одговарају домаћим и међународним стандардима и који су прошли одговарајућу обуку у области информационе безбедности и заштите података о личности;

2) бити осигуран од одговорности за штету насталу вршењем квалификоване услуге од поверења;

3) користити сигурне уређаје и производе који су заштићени од неовлашћене промене и гарантују техничку безбедност и поузданост процеса које подржавају;

4) користити сигурне системе за чување података који су му поверени тако:

(1) да су јавно расположиви само када је добијена сагласност лица чији су то подаци,

(2) да само овлашћена лица могу уносити податке и вршити измене,

(3) да се може проверавати аутентичност података;

5) спроводити мере против фалсификовања и крађе података;

6) чувати у одговарајућем временском периоду све релевантне информације које се односе на податке који су креирани или примљени од стране пружаоца квалификованих услуга од поверења, а посебно за сврху пружања доказа у правним поступцима. Чување се може вршити електронским путем;

7) водити ажурну, тачну и безбедним мерама заштићену базу података издатих електронских сертификата;

8) имати ажуран план завршетка рада који осигурава континуитет квалификованих услуга од поверења;

9) осигурати обраду личних података у складу са законима Републике Србије.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да донесе акта којима одређује:

1) опште услове за пружање услуге који су јавно доступни;

2) процедуре и поступке које пружалац квалификоване услуге од поверења користи како би обезбедио пружање услуге у складу са прописима и општим условима из тачке 1) овог става.

Влада, на предлог Министарства, ближе уређује услове за пружање квалификоване услуге од поверења из става 1. овог члана и садржај аката из става 2. овог члана, укључујући одређивање међународних стандарда који се примењују.

Осигурање од професионалне одговорности

Члан 32.

Министарство прописује најнижи износ осигурања од ризика одговорности за штету насталу вршењем услуге квалификоване услуге од поверења.

Провера идентитета корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 33.

При издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења пружалац квалификоване услуге од поверења проверава податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са законом.

Проверу података из става 1. овог члана пружалац квалификоване услуге од поверења врши:

1) уз физичко присуство физичког лица или овлашћеног представника правног лица или

2) путем јавне исправе која служи као средство идентификације на даљину, у складу са законом.

О промени података из става 1. овог члана, физичко односно правно лице дужно је да, без одлагања, обавести пружаоца квалификоване услуге од поверења.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 34.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења (у даљем тексту: оцењивање испуњености услова) обавља тело за оцењивање усаглашености које је, у складу са законом којим се уређује акредитација, акредитовано за оцењивање усаглашености пружаоца квалификованих услуга од поверења и квалификованих услуга од поверења које они пружају.

Након спроведеног оцењивања испуњености услова тело за оцењивање усаглашености сачињава извештај о оцењивању усаглашености.

Оцењивање испуњености услова врши се пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења и најмање једном у 24 месеца.

Након завршеног оцењивања испуњености услова пружалац услуге од поверења доставља Министарству извештај о оцењивању усаглашености, у року од три радна дана од дана када га је примио.

Министарство може наложити ванредно оцењивање испуњености услова ако се утврде неправилности у пружању квалификованих услуга од поверења или ако наступи инцидент који је у значајној мери угрозио или нарушио информациону безбедност.

Ванредно оцењивање испуњености услова врши тело за оцењивање усаглашености које није повезано са вршењем претходног оцењивања.

Трошкове оцењивања испуњености услова, укључујући ванредна оцењивања, сноси пружалац квалификоване услуге од поверења.

Министарство утврђује листу стандарда које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености, обавезну садржину извештаја о оцењивању усаглашености и поступак оцењивања испуњености услова односно оцењивања усаглашености квалификованих услуга од поверења.

Почетак пружања квалификованих услуга од поверења

Члан 35.

Пружалац квалификованих услуга од поверења подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења, који води Министарство.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора бити уписан у регистар из става 1. овог члана пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења.

Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се докази о чињеницама исказаним у захтеву укључујући извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. став 4. овог закона којим је оцењено да подносилац захтева и квалификоване услуге од поверења које он намерава да пружа испуњавају услове из овог закона.

Министарство решава о упису пружаоца квалификованих услуга од поверења у регистар из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана подношења уредног захтева.

У поступку решавања из става 4. овог члана Министарство може захтевати прилагање додатних доказа, као и додатну проверу техничких и безбедносних компоненти и оперативног рада.

Ако пружалац услуга престане да испуњава услове прописане овим законом Министарство доноси решење о његовом брисању из регистра из става 1. овог члана.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар из става 1. овог члана у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин провере испуњености услова за пружање квалификоване услуге од поверења.

Престанак пружања услуге издавања квалификованих електронских сертификата

Члан 36.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који намерава да престане са обављањем делатности дужан је да о намери раскида уговора обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство, најмање три месеца пре настанка намераваног престанка обављања делатности.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који престаје са обављањем послова дужан је да обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике квалификоване услуге од поверења којима је издао сертификат, а ако за то нема могућности, дужан је да опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах обавести Министарство.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да достави сву документацију и неопходна техничка средства у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења.

Ако издавалац квалификованих електронских сертификата не поступи у складу са ставом 3. овог члана, дужан је да достави сву документацију Министарству које ће извршити опозив свих сертификата, без одлагања, а на трошак издаваоца квалификованих електронских сертификата.

У случају привремене забране вршења услуга, сертификати издати до дана настанка узрока због којих је изречена мера забране, остају у важности.

Државни орган као пружалац квалификованих услуга од поверења

Члан 37.

Државни орган може постати пружалац услуга од поверења на основу уредбе Владе ако испуњава све услове за пружање услуга предвиђених законом.

Уредба треба да садржи врсту услуге од поверења коју може да пружа орган из става 1. овог члана, начин обављања и ближе одређење поступка обављања поверених услуга од поверења.

Јавна листа квалификованих услуга од поверења

Члан 38.

Министарство објављује Јавну листу квалификованих услуга од поверења, у електронском облику који је погодан за аутоматску обраду.

Подаци у Јавној листи квалификованих услуга од поверења изводе се из Регистра из члана 35. овог закона.
Јавна листа квалификованих услуга од поверења потписује се напредним електронским печатом.

Форму и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења прописује Министарство.

Форма и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења из става 4. овог члана треба да буду усклађени са техничким условима за листе од поверења из члана 22. Уредбе eIDAS.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења

Члан 39.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења (у даљем тексту: Знак поузданости) je знак којим се на једноставан, препознатљив и јасан начин означава квалификована услуга од поверења.

Регистровани пружаоци квалификованих услуга од поверења имају право да користе Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења које пружају.

Знак поузданости из става 1. користи се до ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

Министарство прописује изглед, састав, величину и дизајн Знака поузданости за квалификоване услуге од поверења.

Прекогранично признавање квалификованих услуга од поверења

Члан 40.

Квалификована услуга од поверења коју пружа страни пружалац услуге од поверења у реципроцитету је са домаћом услугом од поверења у земљи страног пружаоца услуге, што је регулисано потврђеним међународним споразумом.

V. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ УСЛУГА ОД ПОВЕРЕЊА

Врсте услуга

Члан 41.

Услуге од поверења се пружају у областима:

1) електронског потписа и електронског печата;

2) електронског временског жига;

3) електронске доставе;

4) аутентикације веб сајтова;

5) електронског чувања докумената.

Квалификоване услуге од поверења су:

1) издавање квалификованих сертификата за електронски потпис;

2) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа;

3) услуга валидације квалификованог електронског потписа;

4) издавање квалификованих сертификата за електронски печат;

5) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског печата;

6) услуга валидације квалификованог електронског печата;

7) издавање квалификованих електронских временских жигова;

8) услуга квалификоване електронске доставе;

9) услуга издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

10) услуга квалификованог електронског чувања докумената.

Пружалац услуга од поверења односно квалификованих услуга од поверења може пружати једну или више услуга из ст. 1. и 2. овог члана.

1. Електронски потпис и електронски печат

Напредни електронски потпис и напредни електронски печат

Члан 42.

Напредни електронски потпис односно напредни електронски печат мора:

1) на недвосмислен начин да буде повезан са потписником односно печатиоцем;

2) да омогућава утврђивање идентитета потписника, односно печатиоца;

3) да буде израђен коришћењем података за израду електронског потписа односно електронског печата које потписник односно печатилац може, уз висок ниво поузданости, користити под својом искључивом контролом;

4) да буде повезан са електронски потписаним односно електронски печатираним подацима, на начин да се може утврдити било која накнадна измена тих података.

Садржај квалификованог електронског сертификата

Члан 43.

Квалификовани електронски сертификат мора да садржи:

1) ознаку, у форми погодној за аутоматску обраду, да се електронски сертификат користи као квалификовани сертификат за електронски потпис, односно печат;

2) скуп података који јединствено идентификују квалификованог пружаоца услуге од поверења за издавање квалификованог електронског сертификата укључујући, најмање, земљу порекла пружаоца и назив пружаоца;

3) скуп података који јединствено идентификују потписника односно печатиоца укључујући најмање:

(1) за потписника:

– име и презиме или псеудоним, а уколико је употребљен псеудоним то мора бити јасно обележено у оквиру квалификованог електронског сертификата;

– ЈМБГ, уколико је у захтеву за издавање сертификата потписник захтевао да сертификат садржи ЈМБГ;

(2) за печатиоца: назив, држава и матични број односно јединствена идентификациона ознака у складу са правном регулативом те државе, уколико постоји;

4) податке за проверу електронског потписа односно електронског печата, који одговарају подацима за креирање тог електронског потписа односно електронског печата;

5) податке о почетку и крају важења квалификованог електронског сертификата;

6) серијски број квалификованог електронског сертификата, који мора бити јединствен у оквиру издаваоца квалификованог електронског сертификата;

7) напредни електронски потпис или напредни електронски печат издаваоца квалификованог електронског сертификата;

8) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 7) овог става;

9) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата;

10) ознаку да су подаци за креирање електронског потписа односно печата, који одговарају подацима за проверу електронског потписа односно печата из квалификованог електронског сертификата, садржани у квалификованом средству за креирање електронског потписа односно печата, уколико је тај услов испуњен.

Квалификовани електронски сертификати, поред обележја из става 1. овог члана, могу укључивати додатна обележја.

Министарство ближе прописује услове које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати из става 1. овог члана.

Опозив и суспензија квалификованог електронског сертификата

Члан 44.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да изврши опозив издатих сертификата, када:

1) опозив сертификата захтева власник сертификата или његов пуномоћник;

2) власник сертификата изгуби пословну способност, или је престао да постоји или су се промениле околности које битно утичу на важење сертификата;

3) утврди да је податак у сертификату погрешан;

4) утврди да су подаци за проверу квалификованог електронског потписа односно печата или систем пружаоца квалификованих услуга од поверења угрожени на начин који утиче на безбедност и поузданост сертификата;

5) утврди да су подаци за електронско потписивање односно печатирање или систем власника сертификата угрожени на начин који утиче на поузданост и безбедност електронског потписа;

6) престаје са радом или му је рад забрањен.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива.

Корисник квалификоване услуге од поверења дужан је да одмах затражи опозив свог квалификованог електронског сертификата у случају губитка или оштећења уређаја или података за креирање сертификата.

У случају опозива квалификовани електронски сертификат трајно престаје да важи од тренутка опозива.

У случају суспензије квалификовани електронски сертификат губи важност током периода трајања суспензије.

Подаци о суспензији и периоду трајања суспензије квалификованог електронског сертификата уписују се у базу података издатих сертификата коју води издавалац квалификованих електронских сертификата и морају бити видљиви током трајања суспензије у оквиру услуга којима се пружају информације о статусу сертификата.

Чување документације о издатим и опозваним квалификованим сертификатима

Члан 45.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим електронским сертификатима, као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима, најмање десет година по престанку важења сертификата.

Подаци из става 1. овог члана могу се чувати у електронској форми.

Квалификована средства за креирање електронског потписа и печата

Члан 46.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата мора да, помоћу одговарајућих техничких решења и поступака, обезбеди:

1) поверљивост података за креирање електронског потписа односно печата;

2) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата појављују само једном;

3) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата не могу добити изван средства за креирање електронског потписа, односно печата употребом доступне технологије у разумном времену;

4) да је електронски потпис, односно печат поуздано заштићен од фалсификовања употребом доступне технологије;

5) могућност поуздане заштите података за креирање електронског потписа, односно печата од неовлашћеног коришћења.

Средства за креирање квалификованог електронског потписа, односно печата, приликом креирања електронског потписа односно печата, не смеју променити податке који се потписују односно печатирају или онемогућити потписнику, односно печатиоцу увид у те податке пре процеса креирања квалификованог електронског потписа односно печата.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа, односно печата корисник квалификоване услуге од поверења може користити путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата, што такође представља квалификовану услугу од поверења.

Изузетно од става 1. овог члана, квалификовани пружалац услуга од поверења из става 3. овог члана може израдити копију података за израду електронског потписа, односно печата у сврху заштите од губитка података ако:

1) израда и чување копија података за креирање квалификованог електронског потписа односно печата не умањују прописани ниво заштите тих података;

2) број израђених копија података за креирање електронског потписа односно печата није већи него што је то неопходно за обезбеђивање континуитета пружања услуге.

Министарство ближе прописује услове које мора да испуњава средство за креирање квалификованог електронског потписа односно печата.

Сертификација квалификованих средстава за креирање електронског потписа односно печата

Члан 47.

У складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, Министарство именује тело за оцену усаглашености средстава за креирање квалификованог електронског потписа односно печата са прописом из члана 46. (у даљем тексту: именовано тело).

Прописом из члана 46. се, такође, ближе уређују услови које мора да испуњава именовано тело.

Министарство води Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата на основу извештаја које добија од именованих тела.

Именовано тело без одлагања, а најкасније у року од 7 дана од настале промене, обавештава Министарство о издатим и повученим потврдама о усаглашености средстава за креирање електронских потписа односно печата.

Министарство у електронском облику објављује податке из Регистра квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата.

У Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата уписују се и квалификована средства за креирање електронског потписа и електронског печата са списка који, према члану 31. Уредбе eIDAS, објављује Европска комисија.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 3. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев и образац захтева.

Поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата

Члан 48.

Поступком валидације утврђује се да електронски потпис представља исправан квалификовани електронски потпис када:

1) је утврђено да је сертификат који прати електронски потпис у тренутку потписивања представљао квалификовани електронски сертификат;

2) је утврђено да је квалификовани електронски сертификат издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис и да је важио у тренутку потписивања;

3) је утврђено да подаци за валидацију електронског потписа из квалификованог електронског сертификата одговарају комбинацији електронског потписа и података који су потписани електронским потписом;

4) је поуздајућој страни тачно приказан скуп података из квалификованог електронског сертификата који јединствено идентификују потписника;

5) су поуздајућој страни тачно приказани подаци који су потписани електронским потписом;

6) је коришћење псеудонима јасно назначено поуздајућој страни, у случају да је приликом електронског потписвања коришћен псеудоним;

7) је утврђено да је електронски потпис креиран коришћењем квалификованог средства за креирање електронског потписа;

8) је утврђено да није нарушен интегритет података који су потписани електронским потписом;

9) је утврђено да електронски потпис испуњава услове за напредни електронски потпис из овог закона.
Систем који се користи за валидацију квалификованог електронског потписа обезбеђује тачан резултат поступка валидације поуздајућој страни и омогућава јој идентификовање било ког проблема од значаја за поузданост.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују на електронски печат.

Министарство ближе прописује услове за поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата.

Услуга квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата

Члан 49.

Пружалац услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа односно печата обезбеђује:

1) валидацију квалификованог електронског потписа односно печата у складу са чланом 48. овог закона;

2) да поуздајућа страна која користи услугу добије резултат поступка валидације електронским путем на аутоматизован начин, који је поуздан и ефикасан;

3) да је резултат поступка валидације из тачке 2) овог става печатиран напредним електронским печатом или потписан напредним електронским потписом пружаоца услуге.

Министарство ближе прописује услове за пружање услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата.

Правно дејство електронског потписа

Члан 50.

Електронском потпису не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски потпис.

Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис.

Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1. и 2. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

Правно дејство електронског печата

Члан 51.

Електронском печату не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски печат.

За квалификовани електронски печат важи правна претпоставка очуваности интегритета и тачности порекла података за које је везан.

Акт органа јавне власти који се доноси у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа уместо печата односно потписа службеног лица и печата садржи квалификовани електронски печат тог органа.

Квалификовани електронски печат на поднеску у поступку који органи јавне власти спроводе у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа има исто правно дејство као и својеручни потпис, односно печат.

Одредбе ст. 1-4. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1-4. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

2. Електронски временски жиг

Услови за квалификоване електронске временске жигове

Члан 52.

Квалификовани електронски временски жиг мора:

1) да је повезан са координираним универзалним временом (UTC) тако да се спречава свака могућност промене података која се не може открити;

2) да је заснован на прецизном временском извору;

3) да је издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига;

4) да је потписан, односно печатиран од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига помоћу напредног електронског потписа или напредног електронског печата.

Министарство прописује ближе услове за квалификоване електронске временске жигове.

Правно дејство електронског временског жига

Члан 53.

Електронском временском жигу не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификован временски жиг.

За квалификовани електронски временски жиг и податке којима је тај временски жиг придружен важи правна претпоставка тачности датума и времена исказаног у временском жигу и очуваности интегритета тих података у односу на тај временски тренутак.

3. Електронска достава

Услови за услуге квалификоване електронске доставе

Члан 54.

Услуга квалификоване електронске доставе мора:

1) да је пружана од стране једног или више пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) да, уз висок ниво поузданости, обезбеђује идентификацију пошиљаоца;

3) да обезбеђује идентификацију примаоца приликом доставе података;

4) у процесу слања и пријема електронске поруке, да користи напредни електронски потпис или напредни електронски печат пружаоца услуге квалификоване електронске доставе у сврху спречавања непримећене промене података;

5) да обезбеди да измена података извршена у сврху слања или пријема података мора бити јасно назначена пошиљаоцу и примаоцу;

6) да обезбеди да време и датум слања, пријема и евентуалне измене података морају бити назначени квалификованим електронским временским жигом;

7) да, у случају да се подаци преносе између два или више пружалаца услуге квалификоване електронске доставе, обезбеди да се услови из овог става примењују на сваког од њих.

Потврда о електронској достави

Члан 55.

Пружалац услуге квалификоване електронске доставе пошиљаоцу електронске поруке издаје:

1) потврду пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге;

2) потврду доставе електронске поруке примаоцу.

Потврде из става 1. овог члана пружалац услуге доставља аутоматски у електронском облику потписане напредним електронским печатом, а на захтев их може издати у електронском или папирном облику.

Потврда из става 1. тач. 1) и 2) овог члана садржи:

1) идентификациону ознаку електронске поруке коју је доделио пружалац услуге;

2) податке о пошиљаоцу и примаоцу, који од података о личности могу да садрже податке из члана 43. став 1. тачка 3) овог закона као и адресу за електронску доставу;

3) податке који повезују потврду са садржајем електронске поруке;

4) датум и време пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге, односно датум и време доставе електронске поруке пружаоцу услуге.

Потврда из става 1. тачка 2) овог члана сматра се доставницом у електронском облику у смислу закона којим се уређује управни поступак, при чему се датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана сматрају датумом и временом уручења.

Датум и време пријема поднеска који је странка у управном поступку упутила органу путем квалификоване електронске доставе сматра се да је датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана.

Ако дође до техничких проблема приликом електронског достављања односно пријема података, пружалац услуге квалификоване електронске доставе дужан је да о томе обавести пошиљаоца и примаоца.

Министарство прописује ближе услове за услуге квалификоване електронске доставе из члана 54. овог закона и садржај потврда из става 3. овог члана.

Размена електронских порука између пружалаца услуге квалификоване електронске доставе

Члан 56.

Ако се електронска порука преноси преко два или више пружалаца услуга квалификоване електронске доставе, тада се између пружалаца услуга електронска порука размењује путем Централног система за размену порука квалификоване електронске доставе (у даљем тексту: Централни систем).

Пружаоци услуге квалификоване електронске доставе у обавези су:

1) да обезбеде повезивање са Централним системом;

2) да у оквиру своје услуге омогуће пријем и слање порука и када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе.

Централни систем успоставља и о његовом функционисању стара се Министарство.

Правно дејство услуге електронске доставе

Члан 57.

Подацима послатим или примљеним путем услуге електронске доставе не може се оспорити правна снага и допуштеност као доказ у правном промету само из разлога што су у електронској форми или из разлога што не испуњавају све услове услуге квалификоване електронске доставе.

За податке из електронске поруке послате или примљене путем услуге квалификоване електронске доставе важи правна претпоставка интегритета података, слања података од назначеног пошиљаоца, пријем од стране назначеног примаоца, поузданости датума и времена слања или примања.

4. Аутентикација веб сајтова

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова

Члан 58.

Аутентикација веб сајта користи се за потврду идентитета веб сајта од стране корисника квалификоване услуге од поверења, којом се гарантује његова поузданост коришћења.

За аутентикацију веб сајта користи се квалификовани сертификат који издаје пружалац квалификованих услуга од поверења.

Квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта мора да испуњава услове из члана 59. овог закона.

Садржај квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова

Члан 59.

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова садрже:

1) ознаку, која се може препознати при аутоматској обради, да је сертификат издат као квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајтова;

2) скуп података који недвосмислено представљају пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова, што обавезно укључује државу седишта, пословно име и матични број тог пружаоца услуге;

3) име и презиме или псеудоним физичког лица коме је издат сертификат, односно пословно име и матични број правног лица коме је издат сертификат;

4) адресу, односно седиште физичког или правног лица коме је издат сертификат;

5) назив интернет домена физичког или правног лица коме је издат сертификат;

6) податке о почетку и крају рока важења сертификата;

7) идентификациону ознаку сертификата која мора да буде јединствена за пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

8) напредан електронски потпис или напредан електронски печат пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

9) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 8) овог става;

10) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата.

5. Електронско чување документа

Припрема докумената за електронско чување

Члан 60.

Припрема докумената за електронско чување односи се на:

1) документа која су изворно настала у електронском облику који је погодан за чување;

2) конверзију документа у другачији електронски облик погодан за чување;

3) дигитализацију документа која су изворно настала у облику који није електронски у облик погодан за чување.

Документ припремљен за електронско чување може обухватити и додатне податке који описују документ или су изведени из документа.

Припрема докумената за поуздано електронско чување

Члан 61.

Припрема документа за поуздано електронско чување мора:

1) да обезбеди да сви битни елементи садржаја изворног документа буду верно пренети у документ припремљен за електронско чување, узимајући у обзир природу и сврху документа, тј. очуван је интегритет садржаја документа;

2) да обезбеди да је очувана употребљивост садржаја изворног документа;

3) да обезбеди да су укључени сви елементи садржаја изворног документа који су од значаја за аутентичност;

4) да обезбеди потврду верности изворног документа и тачност додатно укључених података квалификованим електронским печатом или потписом са придруженим временским жигом;

5) да обезбеди спровођење контроле тачности и квалитета конверзије као и отклањање грешака насталих у поступку конверзије;

6) да обезбеди да се допуне садржаја, унете забележбе и подаци о предузетим радњама чувају одвојено од изворних докумената;

7) да обезбеди да се о предузетим радњама у поступку припреме за електронско чување води уредна евиденција.

Ако је прописани рок за чување документа дужи од пет година, документ припремљен за чување треба да буде у формату који је погодан за дугорочно чување.

Влада, на предлог Министарства, уређује ближе услове које мора да испуњава поуздана припрема документа за електронско чување и формате документа који су погодни за дуготрајно чување.

Поуздано електронско чување документа

Члан 62.

Поуздано електронско чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат, као потврду интегритета и порекла тих докумената, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Министарство прописује ближе услове за поступке и технолошка решења из ст. 1. и 2. овог члана.

Министарство надлежно за послове културе уређује ближе услове, задатке, послове, стандарде и процесе дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва који се односе на поступке и технолошка решења из чл. 61. и 62. овог закона.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената

Члан 63.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената је квалификована услуга од поверења путем које се пружа поуздано електронско чување докумената у складу са чл. 60. до 62. овог закона.

Пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа може се определити да услугу квалификованог електронског чувања докумената ограничи само на чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат.

За документ који се чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената важи правна претпоставка верности изворном документу, о чему пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа издаје потврду.

Ако се документ чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената тако да период чувања предвиђен том услугом обухвата прописани период чувања датог документа, изворни документ може бити уништен, осим ако није другачије прописано.

VI. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Послови инспекције за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању

Члан 64.

Инспекција за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом пружалаца услуга електронске идентификације и пружалаца услуга од поверења (у даљем тексту: пружаоци услуга) преко инспектора за електронску идентификацију и услуге од поверења (у даљем тексту: инспектор).

У оквиру инспекцијског надзора пружалаца услуга инспектор утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.

Овлашћења инспектора

Члан 65.

Инспектор је овлашћен да у поступку инспекцијског надзора:

1) налаже отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрањује употребу неадекватних поступака и инфраструктуре, и даје рок пружаоцу услуга у којем је дужан да обезбеди адекватне поступке и инфраструктуру;

3) привремено забрањује вршење услуге пружаоца услуга до отклањања неадекватности поступака и инфраструктуре;

4) наређује привремени опозив неког или свих сертификата издатих од стране пружаоца услуге, ако постоји основана сумња да се ради о неадекватном поступку или фалсификату.

VII. КАЗНЕНЕ, ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 66.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења (члан 27. став 1);

2) без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, не обавести Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге (члан 27. став 3);

3) о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, не обавести корисника услуге од поверења, ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могло неповољно утицати на кориснике услуга од поверења (члан 27. став 4);

4) пре закључења уговора из члана 30. став 1. овог закона не обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге из члана 30. став 2. тач. 1) – 3) овог закона (члан 30. став 2);

5) не испуњава услове из члана 31. (члан 31);

6) при издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења не провери податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са чланом 33. став 2. закона (члан 33. ст. 1. и 2);

7) не изврши проверу испуњености услова пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења, односно најмање једном у 24 месеца (члан 34. став 3);

8) не изврши налог за ванредно оцењивање испуњености услова (члан 34. став 5);

9) пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења не буде уписан у Регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења (члан 35. став 2);

10) издавалац квалификованих електронских сертификата, који намерава да престане са обављањем делатности, о намери раскида уговора не обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство најмање три месеца пре настанка о намераваном престанку обављања делатности (члан 36. став 1);

11) у случају престанка са обављањем послова не обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике којима је издао сертификат, или не опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах не обавести Министарство (члан 36. став 2);

12) не достави сву документацију у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења, односно Министарству (члан 36. ст. 3. и 4);

13) квалификовани електронски сертификат не садржи све податке из члана 43. став 1. овог закона (члан 43. став 1);

14) издавалац квалификованих сертификата не изврши опозив издатих сертификата, у случајевима из члана 44. став 1. (члан 44. став 1);

15) издавалац квалификованих сертификата не обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива (члан 44. став 2);

16) издавалац квалификованих сертификата не чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим сертификатима као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима најмање десет година по престанку важења сертификата (члан 45);

17) не обезбеди повезивање са Централним системом и не омогући пријем и слање порука и у случају када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе (члан 56. став 2);

18) поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, се не врши тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања (члан 62. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге од поверења новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 67.

Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај корисник квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) у случају промене података из става 1. члана 33. овог закона не обавести без одлагања пружаоца квалификоване услуге од поверења (члан 33. став 3);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 68.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистрован пружалац услуге електронске идентификације – правно лице ако:

1) шема електронске идентификације не испуњава услове из члана 17. (члан 17);

2) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга из члана 22. став 2. овог закона (члан 22. ст. 1. и 2);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге електронске идентификације новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге електронске идентификације – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 69.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац услуге из члана 64. овог закона ако не поступи по налогу инспектора у остављеном року из члана 65. став 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 70.

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јавних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

Члан 71.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 1. овог члана новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јaвних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 4. овог члана новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 4. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

2. Прелазне и завршне одредбе

Спровођење закона

Члан 72.

Подзаконска акта из чл. 18. став 2, чл. 19. став 3, чл. 31. став 3, чл. 35. став 8, чл. 46. став 5. и чл. 47. став 7. овог закона донеће се у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 34. став 8, чл. 38. став 4, чл. 39. став 4, чл. 43. став 3, чл. 48. став 4, чл. 49. став 2. и чл. 52. став 2. овог закона донеће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 55. став 7, чл. 61. став 3. и чл. 62. став 3. и 4. овог закона донеће се у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења досадашњих прописа, наставак примене подзаконских аката и наставак рада на основу претходне регистрације

Члан 73.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о електронском потпису („Службени гласник РСˮ, број 135/04) и Закон о електронском документу („Службени гласник РСˮ, број 51/09).

Подзаконски акти донети на основу закона из става 1. овог члана примењиваће се и после престанка важења наведених закона, све до доношења одговарајућих прописа сагласно овом закону, осим ако су у супротности са одредбама овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона сертификациона тела за издавање квалификованих електронских сертификата која су регистрована на основу Закона о електронском потпису настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис.

Даном ступања на снагу овог закона издаваоци временског жига који су регистровани на основу Закона о електронском документу настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих електронских временских жигова.

Сертификациона тела из става 3. овог члана и издаваоци временског жига из става 4. овог члана дужни су да у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона и доставе Министарству извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. овог закона.
Министарство врши оцењивање усаглашености из члана 34. овог закона до акредитације првог тела за оцењивање усаглашености, у складу са прописима.

Ступање на снагу закона

Члан 74.

Овај закон ступа на снагу осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Informational Security Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 6/2016 и 94/2017)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом се уређују мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорности правних лица приликом управљања и коришћења информационо-комуникационих система и одређују се надлежни органи за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите.

Значење појединих термина

Члан 2

Поједини термини у смислу овог закона имају следеће значење:

1) информационо-комуникациони систем (ИКТ систем) је технолошко-организациона целина која обухвата:

(1) електронске комуникационе мреже у смислу закона који уређује електронске комуникације;

(2) уређаје или групе међусобно повезаних уређаја, таквих да се у оквиру уређаја, односно у оквиру барем једног из групе уређаја, врши аутоматска обрада података коришћењем рачунарског програма;

(3) податке који се похрањују, обрађују, претражују или преносе помоћу средстава из подтач. (1) и (2) ове тачке, а у сврху њиховог рада, употребе, заштите или одржавања;

(4) организациону структуру путем које се управља ИКТ системом;

2) оператор ИКТ система је правно лице, орган јавне власти или организациона јединица органа јавне власти који користи ИКТ систем у оквиру обављања своје делатности, односно послова из своје надлежности;

3) информациона безбедност представља скуп мера које омогућавају да подаци којима се рукује путем ИКТ система буду заштићени од неовлашћеног приступа, као и да се заштити интегритет, расположивост, аутентичност и непорецивост тих података, да би тај систем функционисао како је предвиђено, када је предвиђено и под контролом овлашћених лица;

4) тајност је својство које значи да податак није доступан неовлашћеним лицима;

5) интегритет значи очуваност изворног садржаја и комплетности податка;

6) расположивост је својство које значи да је податак доступан и употребљив на захтев овлашћених лица онда када им је потребан;

7) аутентичност је својство које значи да је могуће проверити и потврдити да је податак створио или послао онај за кога је декларисано да је ту радњу извршио;

8) непорецивост представља способност доказивања да се догодила одређена радња или да је наступио одређени догађај, тако да га накнадно није могуће порећи;

9) ризик значи могућност нарушавања информационе безбедности, односно могућност нарушавања тајности, интегритета, расположивости, аутентичности или непорецивости података или нарушавања исправног функционисања ИКТ система;

10) управљање ризиком је систематичан скуп мера који укључује планирање, организовање и усмеравање активности како би се обезбедило да ризици остану у прописаним и прихватљивим оквирима;

11) инцидент је унутрашња или спољна околност или догађај којим се угрожава или нарушава информациона безбедност;

12) мере заштите ИКТ система су техничке и организационе мере за управљање безбедносним ризицима ИКТ система;

13) тајни податак је податак који је, у складу са прописима о тајности података, одређен и означен одређеним степеном тајности;

14) ИКТ систем за рад са тајним подацима је ИКТ систем који је у складу са законом одређен за рад са тајним подацима;

15) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, правно лице које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и правно лице које се претежно, односно у целини финансира из буџета;

16) служба безбедности је служба безбедности у смислу закона којим се уређују основе безбедносно-обавештајног система Републике Србије;

17) самостални оператори ИКТ система су министарство надлежно за послове одбране, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за спољне послове и службе безбедности;

18) компромитујуће електромагнетно зрачење (КЕМЗ) представља ненамерне електромагнетне емисије приликом преноса, обраде или чувања података, чијим пријемом и анализом се може открити садржај тих података;

19) криптобезбедност је компонента информационе безбедности која обухвата криптозаштиту, управљање криптоматеријалима и развој метода криптозаштите;

20) криптозаштита је примена метода, мера и поступака ради трансформисања података у облик који их за одређено време или трајно чини недоступним неовлашћеним лицима;

21) криптографски производ је софтвер или уређај путем кога се врши криптозаштита;

22) криптоматеријали су криптографски производи, подаци, техничка документација криптографских производа, као и одговарајући криптографски кључеви;

23) безбедносна зона је простор или просторија у којој се, у складу са прописима о тајности података, обрађују и чувају тајни подаци;

24) информациона добра обухватају податке у датотекама и базама података, програмски кôд, конфигурацију хардверских компонената, техничку и корисничку документацију, унутрашње опште акте, процедуре и слично.

Начела

Члан 3

Приликом планирања и примене мера заштите ИКТ система треба се руководити начелима:

1) начело управљања ризиком – избор и ниво примене мера се заснива на процени ризика, потреби за превенцијом ризика и отклањања последица ризика који се остварио, укључујући све врсте ванредних околности;

2) начело свеобухватне заштите – мере се примењују на свим организационим, физичким и техничко-технолошким нивоима, као и током целокупног животног циклуса ИКТ система;

3) начело стручности и добре праксе – мере се примењују у складу са стручним и научним сазнањима и искуствима у области информационе безбедности;

4) начело свести и оспособљености – сва лица која својим поступцима ефективно или потенцијално утичу на информациону безбедност треба да буду свесна ризика и поседују одговарајућа знања и вештине.

Надлежни орган

Члан 4

Орган државне управе надлежан за безбедност ИКТ система је министарство надлежно за послове информационе безбедности (у даљем тексту: Надлежни орган).

Тело за координацију послова информационе безбедности

Члан 5

У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у функцији унапређења информационе безбедности, као и иницирања и праћења превентивних и других активности у области информационе безбедности Влада оснива Тело за координацију послова информационе безбедности (у даљем тексту: Тело за координацију), као координационо тело Владе, у чији састав улазе представници министарстава надлежних за послове информационе безбедности, одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, представници служби безбедности, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Генералног секретаријата Владе, ЦЕРТ-а републичких органа и Националног ЦЕРТ-а.

У функцији унапређења појединих области информационе безбедности формирају се стручне радне групе Тела за координацију у које се укључују и представници других органа јавне власти, привреде, академске заједнице и невладиног сектора.

Одлуком којом оснива Тело за координацију Влада одређује и његов састав, задатке, рок у коме оно подноси извештаје Влади и друга питања која су везана за његов рад.

II БЕЗБЕДНОСТ ИКТ СИСТЕМА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА

ИКТ системи од посебног значаја

Члан 6

ИКТ системи од посебног значаја су системи који се користе:

1) у обављању послова у органима јавне власти;

2) за обраду података који се, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, сматрају нарочито осетљивим подацима о личности;

3) у обављању делатности од општег интереса и то у областима:

(1) производња, пренос и дистрибуција електричне енергије;

(2) производња и прерада угља;

(3) истраживање, производња, прерада, транспорт и дистрибуција нафте и природног и течног гаса;

(4) промет нафте и нафтних деривата; железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја;

(5) електронска комуникација;

(6) издавање службеног гласила Републике Србије;

(7) управљање нуклеарним објектима;

(8) коришћење, управљање, заштита и унапређивање добара од општег интереса (воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја);

(9) производња, промет и превоз наоружања и војне опреме;

(10) управљање отпадом;

(11) комуналне делатности;

(12) послови финансијских институција;

(13) здравствена заштита;

(14) услуге информационог друштва намењене другим пружаоцима услуга информационог друштва у циљу омогућавања пружања њихових услуга.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационе безбедности, утврђује листу послова и делатности из става 1. тачка 3) овог члана.

Мере заштите ИКТ система од посебног значаја

Члан 7

Оператор ИКТ система од посебног значаја одговара за безбедност ИКТ система и предузимање мера заштите ИКТ система.

Мерама заштите ИКТ система се обезбеђује превенција од настанка инцидената, односно превенција и минимизација штете од инцидената који угрожавају вршење надлежности и обављање делатности, а посебно у оквиру пружања услуга другим лицима.

Мере заштите ИКТ система се односе на:

1) успостављање организационе структуре, са утврђеним пословима и одговорностима запослених, којом се остварује управљање информационом безбедношћу у оквиру оператора ИКТ система;

2) постизање безбедности рада на даљину и употребе мобилних уређаја;

3) обезбеђивање да лица која користе ИКТ систем односно управљају ИКТ системом буду оспособљена за посао који раде и разумеју своју одговорност;

4) заштиту од ризика који настају при променама послова или престанка радног ангажовања лица запослених код оператора ИКТ система;

5) идентификовање информационих добара и одређивање одговорности за њихову заштиту;

6) класификовање података тако да ниво њихове заштите одговара значају података у складу са начелом управљања ризиком из члана 3. овог закона;

7) заштиту носача података;

8) ограничење приступа подацима и средствима за обраду података;

9) одобравање овлашћеног приступа и спречавање неовлашћеног приступа ИКТ систему и услугама које ИКТ систем пружа;

10) утврђивање одговорности корисника за заштиту сопствених средстава за аутентикацију;

11) предвиђање одговарајуће употребе криптозаштите ради заштите тајности, аутентичности односно интегритета података;

12) физичку заштиту објеката, простора, просторија односно зона у којима се налазе средства и документи ИКТ система и обрађују подаци у ИКТ систему;

13) заштиту од губитка, оштећења, крађе или другог облика угрожавања безбедности средстава која чине ИКТ систем;

14) обезбеђивање исправног и безбедног функционисања средстава за обраду података;

15) заштиту података и средства за обраду података од злонамерног софтвера;

16) заштиту од губитка података;

17) чување података о догађајима који могу бити од значаја за безбедност ИКТ система;

18) обезбеђивање интегритета софтвера и оперативних система;

19) заштиту од злоупотребе техничких безбедносних слабости ИКТ система;

20) обезбеђивање да активности на ревизији ИКТ система имају што мањи утицај на функционисање система;

21) заштиту података у комуникационим мрежама укључујући уређаје и водове;

22) безбедност података који се преносе унутар оператора ИКТ система, као и између оператора ИКТ система и лица ван оператора ИКТ система;

23) питања информационе безбедности у оквиру управљања свим фазама животног циклуса ИКТ система односно делова система;

24) заштиту података који се користе за потребе тестирања ИКТ система односно делова система;

25) заштиту средстава оператора ИКТ система која су доступна пружаоцима услуга;

26) одржавање уговореног нивоа информационе безбедности и пружених услуга у складу са условима који су уговорени са пружаоцем услуга;

27) превенцију и реаговање на безбедносне инциденте, што подразумева адекватну размену информација о безбедносним слабостима ИКТ система, инцидентима и претњама;

28) мере које обезбеђују континуитет обављања посла у ванредним околностима.

Влада, на предлог Надлежног органа, ближе уређује мере заштите ИКТ система уважавајући начела из члана 3. овог закона, националне и међународне стандарде и стандарде који се примењују у одговарајућим областима рада.

Акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја

Члан 8

Оператор ИКТ система од посебног значаја дужан је да донесе акт о безбедности ИКТ система.

Актом из става 1. овог члана одређују се мере заштите, а нарочито принципи, начин и процедуре постизања и одржавања адекватног нивоа безбедности система, као и овлашћења и одговорности у вези са безбедношћу и ресурсима ИКТ система од посебног значаја.

Акт из става 1. овог члана мора да буде усклађен с променама у окружењу и у самом ИКТ систему.

Оператор ИКТ система од посебног значаја је дужан да самостално или уз ангажовање спољних експерата врши проверу усклађености примењених мера ИКТ система са актом из става 1. овог члана и то најмање једном годишње и да о томе сачини извештај.

Ближи садржај акта из става 1. овог члана, начин провере ИКТ система од посебног значаја и садржај извештаја о провери уређује Влада на предлог Надлежног органа.

Поверавање активности у вези са ИКТ системом од посебног значаја трећим лицима

Члан 9

Оператор ИКТ система од посебног значаја може поверити активности у вези са ИКТ системом трећим лицима, у ком случају је обавезан да уреди однос са тим лицима на начин који обезбеђује предузимање мера заштите тог ИКТ система у складу са законом.

Активностима из става 1. овог члана (у даљем тексту: поверене активности) сматрају се све активности које укључују обраду, чување, односно могућност приступа подацима којима располаже оператор ИКТ система од посебног значаја, а односе се на његово пословање, као и активности развоја, односно одржавања софтверских и хардверских компоненти од којих непосредно зависи његово исправно поступање приликом вршења послова из надлежности, односно пружања услуга.

Под трећим лицем из става 1. овог члана сматра се и привредни субјекат који је имовинским и управљачким односима (лица са учешћем, чланице групе друштава којој тај привредни субјект припада и др.) повезан са оператором ИКТ система од посебног значаја.

Поверавање активности врши се на основу уговора закљученог између оператора ИКТ система од посебног значаја и лица коме се те активности поверавају или посебним прописом.

Члан 10

Изузетно од одредаба члана 9. овог закона, уколико су активности у вези са ИКТ системом поверене прописом, тим прописом се могу другачије уредити обавезе и одговорности оператора ИКТ система од посебног значаја у вези поверених активности.

Обавештавање Надлежног органа о инцидентима

Члан 11

Оператори ИКТ система од посебног значаја обавезни су да обавесте Надлежни орган о инцидентима у ИКТ системима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности.

Изузетно од става 1. овог члана, финансијске институције обавештења упућују Народној банци Србије, телекомуникациони оператори регулаторном телу за електронске комуникације, а оператори ИКТ система за рад са тајним подацима поступају у складу са прописима којима се уређује област заштите тајних података.

Одредбе ст. 1 и 2. овог члана не односе се на самосталне операторе ИКТ система.

Поступак достављања података, листу, врсте и значај инцидената и поступак обавештавања из става 1. овог члана уређује Влада.

Ако је инцидент од интереса за јавност, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, може наложити његово објављивање.

Ако је инцидент везан за извршење кривичних дела која се гоне по службеној дужности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, обавештава надлежно јавно тужилаштво, односно министарство надлежно за унутрашње послове.

Ако је инцидент повезан са нарушавањем права на заштиту података о личности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима и самостални оператор ИКТ система, о томе обавештавају и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Међународна сарадња и рана упозорења о ризицима и инцидентима

Члан 12

Надлежни орган остварује међународну сарадњу у области безбедности ИКТ система, а нарочито пружа упозорења о ризицима и инцидентима који испуњавају најмање један од следећих услова:

1) брзо расту или имају тенденцију да постану високи ризици;

2) превазилазе или могу да превазиђу националне капацитете;

3) могу да имају негативан утицај на више од једне државе.

Уколико је инцидент у вези са извршењем кривичног дела, по добијању обавештења од Надлежног органа, министарство надлежно за унутрашње послове ће у званичној процедури проследити пријаву у складу са потврђеним међународним уговорима.

Члан 13

Самостални оператори ИКТ система одредиће посебна лица, односно организационе јединице за интерну контролу сопствених ИКТ система.

Лица за интерну контролу самосталних оператора ИКТ система извештај о извршеној интерној контроли подносе руководиоцу самосталног оператора ИКТ система.

III ПРЕВЕНЦИЈА И ЗАШТИТА ОД БЕЗБЕДНОСНИХ РИЗИКА У ИКТ СИСТЕМИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ)

Члан 14

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Национални ЦЕРТ) обавља послове координације превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у Републици Србији на националном нивоу.

За послове Националног ЦЕРТ-а надлежна је Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 15

Национални ЦЕРТ прикупља и размењује информације о ризицима за безбедност ИКТ система, као и догађајима који угрожавају безбедност ИКТ система и у вези тога обавештава, упозорава и саветује лица која управљају ИКТ системима у Републици Србији, као и јавност, а посебно:

1) прати стање о инцидентима на националном нивоу,

2) пружа рана упозорења, узбуне и најаве и информише релевантна лица о ризицима и инцидентима,

3) реагује по пријављеним или на други начин откривеним инцидентима, тако што пружа савете на основу расположивих информација лицима која су погођена инцидентом и предузима друге потребне мере из своје надлежности на основу добијених сазнања,

4) континуирано израђује анализе ризика и инцидената,

5) подиже свест код грађана, привредних субјеката и органа јавне власти о значају информационе безбедности, о ризицима и мерама заштите, укључујући спровођење кампања у циљу подизања те свести,

6) води евиденцију Посебних ЦЕРТ-ова.

Евиденција из става 1. тачка 6) овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Национални ЦЕРТ непосредно сарађује са Надлежним органом, Посебним ЦЕРТ-овима у Републици Србији, сличним организацијама у другим земљама, са јавним и привредним субјектима, ЦЕРТ-овима самосталних оператора ИКТ система, као и са ЦЕРТ-ом републичких органа.

Национални ЦЕРТ промовише усвајање и коришћење прописаних и стандардизованих правила за:

1) управљање и санирање ризика и инцидената;

2) класификацију информација о ризицима и инцидентима;

3) класификацију озбиљности инцидената и ризика;

4) дефиницију формата и модела података за размену информација о ризицима и инцидентима и дефиницију правила по којима ће се именовати значајни системи.

Члан 16

Надзор над радом Националног ЦЕРТ-а у вршењу послова поверених овим законом врши Надлежни орган, који периодично, а најмање једном годишње, проверава да ли Национални ЦЕРТ располаже одговарајућим ресурсима, врши послове у складу са чланом 15. овог закона и контролише учинак успостављених процеса за управљање сигурносним инцидентима.

Посебни центри за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима

Члан 17

Посебан центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Посебан ЦЕРТ) обавља послове превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у оквиру одређеног правног лица, групе правних лица, области пословања и слично.

Посебан ЦЕРТ је правно лице или организациона јединица у оквиру правног лица, које је уписано у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова коју води Национални ЦЕРТ.

Упис у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова врши се на основу пријаве правног лица у оквиру кога се налази посебан ЦЕРТ.

Евиденција посебних ЦЕРТ-ова од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Ближе услове за упис у евиденцију из става 3. овог члана доноси Надлежни орган.

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (ЦЕРТ републичких органа)

Члан 18

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (у даљем тексту: ЦЕРТ републичких органа) обавља послове који се односе на заштиту од инцидената у ИКТ системима републичких органа, изузев ИКТ система самосталних оператора.

Послове ЦЕРТ-а републичких органа обавља орган надлежан за пројектовање, развој, изградњу, одржавање и унапређење рачунарске мреже републичких органа.

Послови ЦЕРТ-а републичких органа обухватају:

1) заштиту ИКТ система Рачунарске мреже републичких органа (у даљем тексту: РМРО);

2) координацију и сарадњу са операторима ИКТ система које повезује РМРО у превенцији инцидената, откривању инцидената, прикупљању информација о инцидентима и отклањању последица инцидената;

3) издавање стручних препорука за заштиту ИКТ система републичких органа, осим ИКТ система за рад са тајним подацима.

Члан 19

Самостални оператори ИКТ система су у обавези да формирају сопствене центре за безбедност ИКТ система ради управљања инцидентима у својим системима.

Центри из става 1. овог члана међусобно размењују информације о инцидентима, као и са националним ЦЕРТ-ом и са ЦЕРТ-ом републичких органа, а по потреби и са другим организацијама.

Делокруг центра за безбедност ИКТ система, као организационе јединице самосталног оператора ИКТ система, поред послова из ст. 1. и 2. овог члана, може обухватати:

1) израду интерних аката у области информационе безбедности;

2) избор, тестирање и имплементацију техничких, физичких и организационих мера заштите, опреме и програма;

3) избор, тестирање и имплементацију мера заштите од КЕМЗ;

4) надзор имплементације и примене безбедносних процедура;

5) управљање и коришћење криптографских производа;

6) анализу безбедности ИКТ система у циљу процене ризика;

7) обуку запослених у области информационе безбедности.

IV КРИПТОБЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ОД КОМПРОМИТУЈУЋЕГ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА

Надлежност

Члан 20

Министарство надлежно за послове одбране је надлежно за послове информационе безбедности који се односе на одобравање криптографских производа, дистрибуцију криптоматеријала и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења и послове и задатке у складу са законом и прописима донетим на основу закона.

Послови и задаци

Члан 21

У складу са овим законом, министарство надлежно за послове одбране:

1) организује и реализује научноистраживачки рад у области криптографске безбедности и заштите од КЕМЗ;

2) развија, имплементира, верификује и класификује криптографске алгоритме;

3) истражује, развија, верификује и класификује сопствене криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

4) верификује и класификује домаће и стране криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

5) дефинише процедуре и критеријуме за евалуацију криптографских безбедносних решења;

6) врши функцију националног органа за одобрења криптографских производа и обезбеђује да ти производи буду одобрени у складу са одговарајућим прописима;

7) врши функцију националног органа за заштиту од КЕМЗ;

8) врши проверу ИКТ система са аспекта криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

9) врши функцију националног органа за дистрибуцију криптоматеријала и дефинише управљање, руковање, чување, дистрибуцију и евиденцију криптоматеријала у складу са прописима;

10) планира и координира израду криптопараметара (параметара криптографског алгоритма), дистрибуцију криптоматеријала и заштите од компромитујућег електромагнетног зрачења у сарадњи са самосталним операторима ИКТ система;

11) формира и води централни регистар верификованог и дистрибуираног криптоматеријала;

12) формира и води регистар издатих одобрења за криптографске производе;

13) израђује електронске сертификате за криптографске системе засноване на инфраструктури јавних кључева (Публиц Кеy Инфраструцтуре – ПКИ);

14) предлаже доношење прописа из области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ на основу овог закона;

15) врши послове стручног надзора у вези криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

16) пружа стручну помоћ носиоцу инспекцијског надзора информационе безбедности у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

17) пружа услуге уз накнаду правним и физичким лицима, изван система јавне власти, у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ према пропису Владе на предлог министра одбране;

18) сарађује са домаћим и међународним органима и организацијама у оквиру надлежности уређених овим законом.

Средства остварена од накнаде за пружање услуга из става 1. тачка 17) овог члана су приход буџета Републике Србије.

Компромитујуће електромагнетно зрачење

Члан 22

Мере заштите од КЕМЗ за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере заштите од КЕМЗ могу примењивати на сопствену иницијативу и оператори ИКТ система којима то није законска обавеза.

За све техничке компоненте система (уређаје, комуникационе канале и просторе) код којих постоји ризик од КЕМЗ, а што би могло довести до нарушавања информационе безбедности из става 1. овог члана, врши се провера заштићености од КЕМЗ и процена ризика од неовлашћеног приступа тајним подацима путем КЕМЗ.

Проверу заштићености од КЕМЗ врши министарство надлежно за послове одбране.

Самостални оператори ИКТ система могу вршити проверу КЕМЗ за сопствене потребе.

Ближе услове за проверу КЕМЗ и начин процене ризика од отицања података путем КЕМЗ уређује Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране.

Мере криптозаштите

Члан 23

Мере криптозаштите за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере криптозаштите се могу применити и приликом преноса и чувања података који нису означени као тајни у складу са законом који уређује тајност података, када је на основу закона или другог правног акта потребно применити техничке мере ограничења приступа подацима и ради заштите интегритета, аутентичности и непорецивости података.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране уређује техничке услове за криптографске алгоритме, параметре, протоколе и информациона добра у области криптозаштите који се у Републици Србији користе у криптографским производима ради заштите тајности, интегритета, аутентичности, односно непорецивости података.

Одобрење за криптографски производ

Члан 24

Криптографски производи који се користе за заштиту преноса и чувања података који су одређени као тајни, у складу са законом, морају бити верификовани и одобрени за коришћење.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује услове које морају да испуњавају криптографски производи из става 1. овог члана.

Издавање одобрења за криптографски производ

Члан 25

Одобрење за криптографски производ издаје министарство надлежно за послове одбране, на захтев оператора ИКТ система, произвођача криптографског производа или другог заинтересованог лица.

Одобрење за криптографски производ се може односити на појединачни примерак криптографског производа или на одређени модел криптографског производа који се серијски производи.

Одобрење за криптографски производ може имати рок важења.

Министарство надлежно за послове одбране решава по захтеву за издавање одобрења за криптографски производ у року од 45 дана од дана подношења уредног захтева, који се може продужити у случају посебне сложености провере највише за још 60 дана.

Против решења из става 4. овог члана жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Министарство надлежно за послове одбране води регистар издатих одобрења за криптографски производ.

Регистар из става 6. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функција и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство надлежно за послове одбране објављује јавну листу одобрених модела криптографских производа за све моделе криптографских производа за које је у захтеву за издавање одобрења наглашено да модел криптографског производа треба да буде на јавној листи и ако је захтев поднео произвођач или лице овлашћено од стране произвођача предметног криптографског производа.

Министарство надлежно за послове одбране претходно издато одобрење за криптографски производ може повући или променити услове из ст. 2. и 3. овог члана из разлога нових сазнања везаних за техничка решења примењена у производу, а која утичу на оцену степена заштите који пружа производ.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује садржај захтева за издавање одобрења за криптографски производ, услове за издавање одобрења за криптографски производ, начин издавања одобрења и садржај регистра издатих одобрења за криптографски производ.

Опште одобрење за коришћење криптографских производа

Члан 26

Самостални оператори ИКТ система имају опште одобрење за коришћење криптографских производа.

Оператор ИКТ система из става 1. овог члана самостално оцењује степен заштите који пружа сваки појединачни криптографски производ који користи, а у складу са прописаним условима.

Регистри у криптозаштити

Члан 27

Самостални оператори ИКТ система који имају опште одобрење за коришћење криптографских производа устројавају и воде регистре криптографских производа, криптоматеријала, правила и прописа и лица која обављају послове криптозаштите.

Регистар лица која обављају послове криптозаштите од података о личности садржи следеће податке о лицима која обављају послове криптозаштите: презиме, име оца и име, датум и место рођења, матични број, телефон, адресу електронске поште, школску спрему, податке о завршеном стручном оспособљавању за послове криптозаштите, назив радног места, датум почетка и завршетка рада на пословима криптозаштите.

Регистар криптоматеријала за руковање са страним тајним подацима води Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, у складу са ратификованим међународним споразумима.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује вођење регистара из става 1. овог члана.

V ИНСПЕКЦИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНУ БЕЗБЕДНОСТ

Послови инспекције за информациону безбедност

Члан 28

Инспекција за информациону безбедност врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом оператора ИКТ система од посебног значаја, осим самосталних оператора ИКТ система и ИКТ система за рад са тајним подацима, а у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Послове инспекције за информациону безбедност обавља министарство надлежно за послове информационе безбедности преко инспектора за информациону безбедност.

У оквиру инспекцијског надзора рада оператора ИКТ система, инспектор за информациону безбедност утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Овлашћења инспектора за информациону безбедност

Члан 29

Инспектор за информациону безбедност је овлашћен да у поступку спровођења надзора, поред налагања мера за које је овлашћен инспектор у поступку вршења инспекцијског надзора утврђених законом:

1) наложи отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрани коришћење поступака и техничких средстава којима се угрожава или нарушава информациона безбедност и за то остави рок.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 30

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не донесе Акт о безбедности ИКТ система из члана 8. став 1. овог закона;

2) не примени мере заштите одређене Актом о безбедности ИКТ система из члана 8. став 2. овог закона;

3) не изврши проверу усклађености примењених мера из члана 8. став 4. овог закона;

4) не поступи по налогу инспектора за информациону безбедност у остављеном року из члана 29. став 1. тачка 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

Члан 31

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако о инцидентима у ИКТ систему не обавести Надлежни орган, односно орган надлежан за обезбеђење примене стандарда у области заштите тајних података, Народну банку Србије или регулаторно тело за електронске комуникације (члан 11. ст. 1. и 2.).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рокови за доношење подзаконских аката

Члан 32

Подзаконска акта предвиђена овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 33

Оператори ИКТ система од посебног значаја су дужни да донесу акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја у року од 90 дана од дана ступања на снагу подзаконског акта из члана 10. овог закона.

Ступање на снагу

Члан 34

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Central Register of Temporary Limitations of Rights of Persons Registered in Business Registers Agency

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 112/2015)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом утврђују се успостављање, садржина, основи уписа и начин вођења Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) код којих је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права.

Појмови

Члан 2

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији (у даљем тексту: Централна евиденција) јесте јединствена, централна, електронска база података о лицима која су уписана у регистре, које води Агенција преко регистратора, а којима је привремено ограничено одређено право актом надлежног органа;

2) привремено ограничење права јесте ограничење које за правну последицу има привремену немогућност да лице стекне или врши право или региструје функцију у привредном субјекту или правном лицу, обавља привредну делатност или располаже новчаним средствима (у даљем тексту: привремено ограничење);

3) лице регистровано у Агенцији јесте физичко или правно лице које је регистровано као оснивач, члан органа управљања, надзора, директор, законски заступник или други заступник у привредним друштвима, задругама, задружним савезима, јавним предузећима, огранцима или представништвима страних привредних друштава или као предузетник, као и друго правно лице које обавља регистровану привредну делатност код кога је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права;

4) основи привременог ограничења права јесу акти државног или другог надлежног органа или правног лица коме је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: надлежни орган), који садрже правне чињенице или радње прописане законом у форми правноснажне или извршне пресуде, решења, одлуке или другог формалног акта, достављени Агенцији преко обвезника достављања или обвезника уписа података ради уписа у Централну евиденцију и који за правну последицу имају привремено ограничење;

5) Јединствена платформа интероперабилности (у даљем тексту: ЈПИ) јесте апликативно софтверско решење успостављено од стране Агенције, за размену података или докумената са обвезницима, корисницима, статусним регистрима и регистрима које води Агенција, као и све софтверске компоненте, базе, електронски обрасци и оперативне процедуре које се користе за упис, одржавање, размену и објављивање података о лицу са привременим ограничењем права, у складу са овим законом;

6) обвезник достављања података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке или документе о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, доставља Агенцији у електронској форми, путем електронских сервиса, ради уписа у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник достављања података);

7) обвезник уписа података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, уписује путем ЈПИ у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник уписа података);

8) упис у Централну евиденцију јесте електронски упис, исправка техничке грешке, промена или брисање података о лицу са привременим ограничењем у Централну евиденцију, који се врши од стране регистратора или обвезника уписа података, путем ЈПИ;

9) регистратор јесте овлашћено лице за регистрацију и надзор над оперативним функционисањем Централне евиденције који се спроводе путем ЈПИ, на чије именовање, овлашћења и обавезе, се сходно примењују одредбе закона којим се уређује рад Агенције;

10) објављивање информације о лицу са привременим ограничењем права јесте јавно приказивање идентификационих података лица која су по неком од основа уписана у Централну евиденцију;

11) потврда јесте писана или електронска јавна исправа која садржи све историјски регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права до тренутка издавања потврде или податак о томе да до тренутка издавања потврде привремено ограничење права лица није било регистровано;

12) извод јесте писана или електронска јавна исправа која садржи регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права, према стању у тренутку издавања;

13) идентификациони подаци лица јесу име, презиме и ЈМБГ за домаће физичко лице, име, презиме, број пасоша, земља издавања пасоша и/или матични број за странца, пословно име/назив и матични/регистарски број за домаће правно лице које се региструје у Агенцији или у другом надлежном регистру у Републици Србији и пословно име/назив, идентификациони број (матични и/или регистарски број) и земља регистрације за страно правно лице;

14) статусни регистри јесу базе података о физичким и правним лицима, које воде Агенција или други надлежни државни органи и организације Републике Србије, у којима се региструју подаци, који за правну последицу имају стицање, промену регистрованих података и престанак својства физичког и правног лица.

Основи привременог ограничења права

Члан 3

Основи привременог ограничења садрже следеће мере:

1) забране, ограничења или мере безбедности обављања регистроване привредне делатности или послова;

2) забране располагања новчаним средствима;

3) забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику;

4) забране или ограничења располагања уделима или друга ограничења сходно прописима којима се уређује правни положај привредних друштава;

5) мере изречене у прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

6) мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора;

7) мере одузимања овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија, субвенција, подстицаја или других права утврђених посебним законима;

8) друге мере у складу са законом.

Време важења привременог ограничења

Члан 4

Почетак важења привременог ограничења, у смислу овог закона, у односу на трећа лица јесте датум уписа тог ограничења права у Централну евиденцију.

Престанак важења привременог ограничења јесте датум брисања ограничења права из Централне евиденције.

Правне последице привременог ограничења

Члан 5

Правне последице привременог ограничења трају за време важења и на начин који је одређен актом из члана 3. овог закона.

II ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА

Предмет уписа

Члан 6

Предмет уписа у Централну евиденцију су подаци о лицима регистрованим у Агенцији којима је надлежни орган одредио привремено ограничење актом из члана 3. овог закона.

Садржина Централне евиденције

Члан 7

Централна евиденција садржи следеће податке:

1) идентификационе податке о лицу са привременим ограничењем;

2) податке о датуму уписа у Централну евиденцију;

3) податке о датуму и врсти евидентирања (упис, исправка техничке грешке, промена и брисање података);

4) податке о основу привременог ограничења, и то: врсту акта, број, датум доношења и датум правноснажности или извршности акта којим је одређено привремено ограничење права и потребну номенклатуру за прецизну класификацију ограничења;

5) податке о почетку и престанку важења привременог ограничења;

6) идентификационе податке обвезника уписа и његовом овлашћеном лицу;

7) податке прописане актом којим се одређује класификација основа привременог ограничења.

Акт из става 1. тачка 7) овог члана доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Начин вођења Централне евиденције

Члан 8

Централна евиденција се води у електронској форми, а упис података се врши путем ЈПИ система који води, управља и одржава Агенција.

Као датум и време уписа, исправке техничке грешке, промене и брисања података у регистру, узимају се датум и време означено у ЈПИ.

Услове и корисничка права за приступ лица која су овлашћена за рад у ЈПИ одређује регистратор Централне евиденције.

III УПИС ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНУ ЕВИДЕНЦИЈУ

Упис података

Члан 9

Упис података у Централну евиденцију врши се по службеној дужности ако су уписани подаци прописани чланом 7. став 1. тач. 1)-7) овог закона.

Упис података врши регистратор или лице које је овлашћено од стране обвезника уписа података.

Рок за упис у Централну евиденцију

Члан 10

Обвезник уписа података је дужан да, путем ЈПИ, у Централну евиденцију упише податке у року од три дана од дана када је основ привременог ограничења наступио, а најкасније, следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Изузетно од става 1. овог члана, надлежни суд без одлагања доставља Агенцији, ради уписа података, правноснажну или извршну одлуку којом је изречена забрана или мера безбедности у судском поступку, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција или други поступак, а регистратор је дужан да податке о привременом ограничењу упише у Централну евиденцију у року од пет дана, а најкасније следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Идентификација лица

Члан 11

Надлежни орган који доноси акт о привременом ограничењу дужан је да користи идентификационе податке регистроване у Агенцији.

Потврђивање идентитета лица у поступку уписа у Централну евиденцију врши се преко ЈПИ, од стране обвезника уписа података, а на основу података који се обезбеђују, путем ЈПИ, из надлежног статусног регистра.

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију

Члан 12

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију доступна је обвезницима уписа података, у електронском облику, путем ЈПИ.

Поступање регистратора

Члан 13

Регистратор преко ЈПИ прати извршење свих појединачних операција и функција система за аутоматску проверу испуњености услова за регистрацију који су прописани овим законом, а нарочито задовољавање форме и садржаја достављених података и верификацију корисничких права овлашћених лица обвезника уписа података.

Аутоматски упис података

Члан 14

Ако су испуњени услови, преко ЈПИ аутоматски се врши упис података.

Праћење и контрола функционисања аутоматске регистрације дужност је регистратора.

Поступање у случају неиспуњавања услова за упис

Члан 15

Ако се утврди да није испуњен неки од услова за упис у Централну евиденцију, ЈПИ аутоматски даје обавештење надлежном обвезнику уписа који од услова за регистрацију није испуњен.

Када се достављање, изузетно, врши у форми документа, регистратор без одлагања обавештава обвезника уписа о недостацима услова за упис у Централну евиденцију.

Упис у Централну евиденцију се неће извршити ако нису достављени сви подаци из члана 7. став 1. овог закона.

Делимична регистрација података није дозвољена.

Прекид и одлагање уписа

Члан 16

Прекид и одлагање регистрације су могући само у случају прекида рада ЈПИ услед више силе или техничких разлога.

Прекинута или одложена регистрација из става 1. овог члана наставиће се најкасније у року од 24 сата од тренутка наставка рада ЈПИ.

Промена података

Члан 17

Промену података врши обвезник уписа или регистратор.

Промена података у Централној евиденцији, који су предмет регистрације или евиденције у надлежним статусним регистрима, врше се аутоматски, путем ЈПИ или, изузетно, достављањем измењеног акта државног органа.

Исправка техничке грешке

Члан 18

Сви регистровани подаци сматрају се тачним.

Исправку техничке грешке врши регистратор, односно овлашћено лице обвезника уписа података у Централној евиденцији, одмах по утврђивању чињенице да је до техничке грешке дошло.

Брисање података Централне евиденције

Члан 19

Брисање података Централне евиденције врши се, по правилу, путем ЈПИ, и то:

1) брисањем од стране овлашћеног лица обвезника уписа по истеку рока важности привременог ограничења, ако актом рок није ближе одређен и у случају поништаја, укидања правног акта, односно клаузуле правноснажности или извршности правног акта, на основу ког је извршен упис привременог ограничења;

2) аутоматски по истеку рока важности привременог ограничења који је одређен актом или наступањем основа за престанак привременог ограничења из члана 3. овог закона;

3) у другим случајевима прописаним законом, од стране регистратора или када је основ уписа престао да постоји.

Објављивање и дејство уписа у Централну евиденцију

Члан 20

Истовремено са уписом у Централну евиденцију на интернет страни Агенције се објављују идентификациони подаци лица са привременим ограничењем код којих је утврђен основ из члана 3. овог закона.

Подаци из Централне евиденције који се односе на физичка лица којима су изречене забране и мере безбедности у судским поступцима не могу бити јавни и могу се дати искључиво у складу са прописима којима се уређује казнена евиденција.

IV ПРАВНА СРЕДСТВА

Члан 21

Лице које је уписано у Централну евиденцију, а које сматра да је упис извршен супротно закону, остварује своје право на жалбу или друго прописано правно средство за заштиту својих права према одредбама посебног закона код надлежног органа који је утврдио постојање основа за привремено ограничење права, односно у поступку регистрације у Агенцији у којем је утврђен услов на основу кога је одбачена регистрациона пријава за стицање и вршење права и функције или регистрацију функције.

V КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА ЦЕНТРАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Увид у податке

Члан 22

У вршењу послова из своје надлежности државни и други органи у својству ималаца јавних овлашћења имају право увида и коришћења података Централне евиденције путем ЈПИ.

Захтев

Члан 23

На захтев лица са привременим ограничењем регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем;

2) потврду Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се електронски, путем апликативног софтверског решења који обезбеђује Агенција или у писаној форми на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде.

VI НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 24

За издавање извода и потврда, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује правни положај и надлежност Агенције.

VII ЕЛЕКТРОНСКА ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова електронске обраде и коришћења података

Члан 25

Начин и услови електронског преноса, преузимања, обраде и коришћења података из Централне евиденције, електронски протоколи, ауторизација приступа, привилегије корисника система, комуникације, стандарди и формати за размену података путем ЈПИ, технички услови за достављање података путем ЈПИ уређују се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Надзор

Члан 26

Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове привреде.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Именовање овлашћених лица за упис података

Члан 27

Обвезници уписа података о лицима са привременим ограничењима дужни су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона именују овлашћена лица која ће у њихово име вршити послове уписа података путем посебног апликативног софтверског решења за вођење Централне евиденције који ће обезбедити Агенција.

Уколико обвезник уписа из става 1. овог члана не буде одређен у наведеном року, својство обвезника уписа, у смислу овог закона, има руководилац органа који је изрекао меру ограничења која представља основ из члана 3. овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 28

Подзаконски акти из члана 7. став 2. и члана 25. овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање на снагу

Члан 29

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2016. године.

Noninstitutional Corrections Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак извршења ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, које се извршавају у заједници (у даљем тексту: извршење), прописује се сврха, садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор над извршењем.

На извршење из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није другачије прописано.

Сврха и садржај извршења

Члан 2

Извршења ванзаводских санкција и мера спроводе се ради заштите друштва од криминалитета извршењем ванзаводских санкција и мера у заједници са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица.

Послови извршења спроводе се приликом одлучивања о кривичном гоњењу, одређивању и извршењу мера обезбеђења присуства окривљеног, извршењу санкције изречене учиниоцу кажњивог дела, извршењу условног отпуста и пружању подршке и помоћи после извршене казне затвора.

Послови извршења обављају се на основу одлуке јавног тужиоца, суда или на захтев завода за извршење кривичних санкција.

Повереничка служба

Члан 3

Послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције (у даљем тексту: Повереничка служба), у оквиру Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа).

У оквиру Повереничке службе образују се повереничке канцеларије за подручје територијалне надлежности једног или више виших судова.

Месна надлежност повереничке канцеларије из става 2. овог члана одређује се према месту пребивалишта, односно боравишта лица укљученог у извршење.

У вршењу послова из своје надлежности повереничка канцеларија сарађује и размењује податке са државним органима, научним установама, органима локалне заједнице, удружењима и другим институцијама које су од значаја за обављање њихових послова.

Повереничка канцеларија може ради обављања послова из своје надлежности ангажовати стручњаке, као и друга лица, у складу са законом.

Глава друга

ПОЛОЖАЈ ЛИЦА УКЉУЧЕНОГ У ИЗВРШЕЊЕ И ОВЛАШЋЕЊА ПОВЕРЕНИКА

Положај лица укљученог у извршење

Члан 4

У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере.

Лице према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства.

Послови извршења

Члан 5

Послови извршења су:

1) праћење извршења обавеза према одлуци јавног тужиоца, када се у односу на осумњиченог одлаже кривично гоњење, као и спровођење обавеза по пресуди донетој на основу закљученог споразума о признању кривичног дела;

2) праћење извршења мере забране напуштања стана (у даљем тексту: кућни притвор) и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем;

3) организација, спровођење и праћење извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује (у даљем тексту: кућни затвор);

4) организација, спровођење и праћење извршења казне рада у јавном интересу и заштитног надзора код условне осуде;

5) надзор над условно отпуштеним лицем и подршка да лице поштује ограничења која је изрекао суд;

6) саветовање и пружање подршке и помоћи лицу после извршене казне затвора да избегну поновно чињење кривичних дела;

7) други послови који су од значаја за обављање послова извршења.

Овлашћења Повереника

Члан 6

Послове извршења обавља државни службеник из повереничке канцеларије (у даљем тексту: Повереник).

Повереник је овлашћен да прикупља податке о лицима према којима се спроводи извршење, да успостави контакт са породицом, да изврши увид у службену документацију надлежних органа и правних лица и да од њих затражи да му се доставе потребни подаци.

Повереник има својство службеног лица и сва права и дужности која произилазе из тог својства.

Повереник има службену легитимацију чију садржину и изглед прописује министар надлежан за послове правосуђа.

Права, обавезе и заштита лица према којем се спроводи извршење

Члан 7

Лице према којем се спроводи извршење оствариваће своју здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити.

Лице према којем се спроводи извршење може променити место пребивалишта или боравишта само уз сагласност органа чијом је одлуком одређено спровођење извршења. Молба за сагласност за промену пребивалишта или боравишта подноси се преко повереничке канцеларије.

Лице према којем се спроводи извршење има право приговора директору Управе на рад Повереника, ако сматра да су поступањем Повереника повређена његова права.

Повереник је дужан да писмено одговори на наводе из приговора у року од три дана од дана пријема приговора.

Директор Управе одлуку о приговору донеће у року од осам дана од дана пријема приговора.

Против појединачних аката директора Управе којима се решава о правима и обавезама лица према којем се спроводи извршење дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

Заштита података о личности лица према којем се спроводи извршење

Члан 8

Подаци о лицу према којем се спроводи извршење представљају нарочито осетљиве податке о личности и њихова заштита се врши у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Сви подаци о лицу укљученом у извршење евидентирају се и чувају у досијеу поступања.

Лице укључено у извршење има право увида у свој досије поступања, осим у запажања и стручна мишљења Повереника и других стручних лица, као и података који се односе на трећа лица.

Евиденције

Члан 9

Евиденције послова извршења води Повереничка служба.

Евиденције се могу водити ручно и електронски.

У оквиру евиденција воде се матичне књиге и досијеи поступања за лица према којима се спроводи извршење.

Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности и изреченој санкцији, мери или обавези, као и податке од значаја за њихово извршење.

У матичне књиге уписују се следећи подаци о личности: име и презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана и адреса пребивалишта, односно боравишта.

У досије поступања уписују се следећи подаци о личности: школска спрема, занимање, посебне потребе, брачно стање и подаци о личности чланова породице лица према коме се спроводи извршење (име и презиме чланова породице, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона).

Упутство о начину вођења евиденција из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Појединачни програм поступања

Члан 10

Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење.

Појединачни програм поступања израђује се на основу процене личности, личних прилика, здравственог стања, стручних квалификација, процене ризика и потреба лица према којем се спроводи извршење. Програм се израђује у сарадњи са осуђеним лицем.

Појединачни програм поступања садржи методе, поступке и рокове за његово спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за испуњавање сврхе извршења.

Појединачни програм поступања обавезно садржи преузете обавезе или мере које је одредио надлежни орган.

Лице према којем се спроводи извршење упознаће се са садржином појединачног програма поступања, као и са последицама неизвршења обавеза, прихвати га својим потписом, после чега је обавезно извршавати утврђене поступке и мере.

Глава трећа

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ОБАВЕЗА ПРЕМА ОДЛУЦИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

Надзор над извршењем обавеза према одлуци јавног тужиоца о одлагању кривичног гоњења

Члан 11

Када јавни тужилац донесе одлуку о одлагању кривичног гоњења, надзор над извршењем обавеза које су одређене осумњиченом обавља Повереник.

Достављање одлуке јавног тужилаштва

Члан 12

Јавни тужилац доставља одлуку о одлагању кривичног гоњења са подацима о личности осумњиченог надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана доношења одлуке.

Поступање Повереника

Члан 13

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке предузме потребне радње за њено извршење.

Када је то потребно, и према врсти обавезе, Повереник прибавља потребне податке од породице осумњиченог, полиције, установа здравствене и социјалне заштите, послодавца и других установа, организација и удружења.

Повереник има право непосредног проверавања извршења обавеза.

Извршавање обавеза

Члан 14

Осумњичени према којем се спроводи извршење, дужан је да испуни обавезе у року и на начин одређеним одлуком јавног тужиоца.

Ако је осумњичени оправдано спречен да испуни обавезе из става 1. овог члана, дужан је да о томе обавести Повереника без одлагања.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 15

Повереник надзире извршење обавеза и обавештава надлежног јавног тужиоца о спроведеном надзору.

Ако осумњичени не испуњава обавезе које су му одређене, као и у случају из члана 14. става 2. овог закона, Повереник ће о томе обавестити јавног тужиоца и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Извештавање

Члан 16

Повереник, према потреби, доставиће извештај о околностима које битно утичу на извршење обавеза.

Када осумњичени испуни обавезе Повереник о томе, без одлагања, обавештава надлежног јавног тужиоца и Повереничку службу.

Глава четврта

ИЗВРШЕЊЕ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА КОЈЕ ЈЕ ОДРЕДИО СУД

Надзор над извршењем мере кућног притвора

Члан 17

Када суд према окривљеном одреди примену мере кућног притвора контролу поштовања ограничења која су окривљеном одређена одлуком суда обавља Повереничка служба преко Повереника.

Суд ће у својој одлуци назначити да ли се мера кућног притвора извршава са или без примене електронског надзора.

Суд одмах доставља одлуку о примени мере кућног притвора Повереничкој служби.

Ако суд донесе одлуку да се мера кућног притвора извршава уз примену електронског надзора, опрема за електронски надзор активира се одмах после достављања одлуке из става 3. овог члана.

Уређај за лоцирање окривљеног (одашиљач са пратећом опремом), који је нешкодљив по здравље, поставља стручно лице, које при томе даје потребно упутство окривљеном о начину рада уређаја. Повереничка служба управља и уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и његов положај у простору.

Приликом контроле спровођења мере из става 1. овог члана Повереник сарађује са полицијом или другим надлежним државним органом.

Обавезе Повереника

Члан 18

О кршењу ограничења које је суд окривљеном одредио Повереник без одлагања обавештава суд, полицију и Повереничку службу.

Повереник обавештава суд и о другим околностима од значаја за примену електронског надзора.

Надзор над извршењем мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда

Члан 19

Када суд донесе одлуку којом је окривљеном изречена забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда, са обавезом јављања окривљеног Поверенику, одлуку доставља Повереничкој служби.

Повереник је дужан да у року од три дана од дана пријема одлуке изради програм поступања са којим упознаје окривљеног.

Повереник одмах обавештава суд, полицију и Повереничку службу о кршењу обавезе јављања.

Извршење казне кућног затвора

Члан 20

Пре доношења одлуке о извршењу казне кућног затвора са применом електронског надзора, суд ће утврдити да ли постоје техничке и друге могућности за извршење ове казне.

Ако није у могућности да утврди услове из става 1. овог члана, суд ће од Повереничке службе затражити извештај о постојању техничких и других могућности од значаја за извршење ове казне.

После добијања извештаја суд ће у својој одлуци назначити да ли ће се казна кућног затвора извршавати са или без примене електронског надзора.

Ако суд није назначио у пресуди да ли ће се казна извршавати са или без примене електронског надзора, суд је дужан да се без одлагања изјасни о начину извршења казне.

Праћење извршења казне кућног затвора

Члан 21

Правноснажну и извршну одлуку о кућном затвору суд доставља Повереничкој служби.

Повереник утврђује програм поступања и прати извршење казне из става 1. овог члана.

Извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора

Члан 22

Када суд одреди да се извршење казне кућног затвора спроводи са применом мере електронског надзора, примену спроводи Повереничка служба, у сарадњи са полицијом.

Постављање уређаја за лоцирање осуђеног (одашиљач са пратећом опремом) обавља се на начин предвиђен одредбама члана 17. ст. 4. до 6. овог закона.

Права и обавезе осуђеног

Члан 23

Осуђени коме је одређен кућни затвор не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Осуђени из става 1. овог члана има право на боравак ван просторија у којима станује у трајању од највише два часа дневно у периоду од 13 до 17 часова.

Директор Управе, на образложени предлог Повереника, донеће одлуку о одузимању права из става 2. овог члана ако се утврди да је дошло до злоупотребе тог права.

Против одлуке директора Управе из става 3. овог члана осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања судији за извршење.

Жалба из става 4. овог члана не задржава извршење одлуке.

Посебни разлози за напуштање просторије

Члан 24

Одлуком директора Управе осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима:

1) због пружања нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, ако је за пружање медицинске помоћи неопходно напуштање просторија;

2) ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом;

3) ради похађања наставе током редовног школовања;

4) због одазивања на позив државног органа;

5) због одласка на полагање испита;

6) због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења;

7) због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства;

8) због смрти блиског сродника;

9) због обавезе старања према члановима уже породице предвиђене законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице;

10) због сезонских пољопривредних радова, ако се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу;

11) због других нарочито оправданих разлога за које осуђени може поднети образложену молбу.

Одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 1. овог члана, доноси директор Управе, на молбу осуђеног.

Осуђени подноси молбу преко Повереника који је са мишљењем о основаности доставља Повереничкој служби.

Са одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује упознаје се суд и месно надлежна полицијска управа.

Прекид извршења казне кућног затвора

Члан 25

Ако је осуђеном дозвољен боравак ван просторија у којима станује из разлога прописаним у члану 24. став 1. тачка 6) овог закона, а на стационарном или бањском лечењу се налази дуже од 15 дана прекида му се извршење казне, док траје лечење.

Одлуку о прекиду казне доноси директор Управе.

Директор Управе опозива одлуку о прекиду извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Против одлуке којом се опозива прекид извршења казне, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Поступак у случају хитне медицинске интервенције

Члан 26

У случају да осуђени није у могућности да унапред поднесе молбу, због потребе пружања хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, осуђени може напустити просторије у којима станује.

О напуштању просторија из става 1. овог члана осуђени или члан његовог породичног домаћинства у најкраћем могућем року телефоном или на други начин обавештава Повереника и доставља му извештај здравствене установе о здравственом стању осуђеног, односно члана његовог породичног домаћинства.

У случају из става 1. овог члана, Повереник одмах обавештава руководиоца Повереничке службе.

По прибављеном извештају здравствене установе, ако је осуђени задржан на даљем лечењу, а на предлог руководиоца Повереничке службе, директор Управе у најкраћем року доноси одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује.

Опозив одлуке о дозволи напуштања просторије

Члан 27

Директор Управе опозива одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, ако:

1) више не постоје околности из члана 24. став 1. овог закона;

2) се накнадно утврди да су подаци наведени у молби осуђеног, на основу којих је донета одлука о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, неистинити;

3) осуђени злоупотребљава дозволу напуштања просторије.

Против одлуке којом се опозива дозвола за напуштање просторија у којима осуђени станује, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Обавештавање о кршењу обавеза осуђеног

Члан 28

Повереник преко Повереничке службе обавештава суд о кршењу обавеза осуђеног, односно о околностима које онемогућавају извршење казне.

Самовољно напуштање просторија

Члан 29

У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова Повереничка служба о томе, без одлагања, обавештава суд који је донео првостепену пресуду.

По пријему обавештења из става 1. овог члана судија појединац суда који је донео првостепену пресуду без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, донеће решење да осуђени остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора и наређује издавање потернице.

Наредба за издавање потернице доставља се органима полиције ради извршења.

Време проведено у бекству не урачунава се у време извршења казне.

Поступање Повереника

Члан 30

У поступку извршења казне кућног затвора Повереник може без претходне најаве да проверава да ли се осуђени налази у просторијама у којима станује или другом месту које је предвиђено програмом поступања.

Провере из става 1. овог члана обављају се посетом осуђеном у просторијама у којима станује, односно месту где ради и разговорима са члановима његовог породичног домаћинства и послодавцем.

Провера путем телефонског разговора обавља се на тај начин што Повереник позива фиксни телефонски број власника просторија у којима осуђени станује и разговара са осуђеним, као и са члановима његовог породичног домаћинства.

Обавештавање

Члан 31

По извршеној казни кућног затвора Повереник обавештава суд и полицију преко Повереничке службе.

Извршење казне кућног затвора без мера електронског надзора

Члан 32

На начин извршења казне кућног затвора без примене мера електронског надзора, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора.

Превремено отпуштање

Члан 33

Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише три месеца до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог руководиоца Повереничке службе.

Предлог из става 1. овог члана подноси се на основу мишљења Повереника.

Извршење условне осуде са заштитним надзором

Члан 34

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 35

Повереник је дужан да одмах, по пријему одлуке, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од 15 дана од дана пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана.

На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 36

Повереник ће одмах обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку заштитног надзора у вези са извршењем условне осуде.

У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, Повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор.

Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, Повереник ће о томе обавестити суд и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Повереник ће доставити суду и Повереничкој служби извештај о околностима које битно утичу на спровођење програма.

Предлог за измену обавеза или укидање заштитног надзора

Члан 37

На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора Повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног.

Ако на основу остварених позитивних резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, Повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања.

Извршење казне рада у јавном интересу

Члан 38

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави Повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Закључење уговора о извршењу казне рада у јавном интересу

Члан 39

Рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Управа закључује уговор о сарадњи са правним лицем из става 1. овог члана о обављању рада у јавном интересу којим се одређују међусобни односи Управе, послодавца и осуђених у вези са обављањем рада у јавном интересу.

Повереничка служба води евиденцију о закљученим уговорима из става 2. овог члана.

Руководилац Повереничке службе или лице које он овласти, доноси одлуку о упућивању осуђеног на рад у јавном интересу код одређеног послодавца, коју доставља осуђеном и послодавцу.

Избор послодавца, врсту посла и програм рада одређује Повереник.

Управа осигурава осуђене за случај повреде на раду.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 40

Повереник ће обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку извршења казне рада у јавном интересу.

Повереник ће суду и Повереничкој служби доставити извештај о околностима које битно утичу на реализацију програма.

Обавезе и права осуђеног

Члан 41

Осуђени је дужан да обави рад у предвиђеном року и на начин одређен програмом.

Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом предвиђене обавезе, дужан је да о томе обавести Повереника и послодавца најкасније у року од 24 часа од настанка разлога спречености.

Осуђени има право да контактира Повереника на договорен начин.

Предлог за умањење трајања казне рада у јавном интересу

Члан 42

Ако Повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, благовремено ће писмено предложити суду да трајање казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину, у складу са одредбама Кривичног законика.

Поступање Повереника у случају занемаривања радне обавезе

Члан 43

Ако Повереник на основу обавештења представника послодавца установи да осуђени током спровођења програма грубо занемарује своје радне обавезе, обавиће разговор са осуђеним, дати му потребне савете и упозорити га на последице таквог његовог поступања.

Ако осуђени и после упозорења настави да грубо занемарује своје радне обавезе, Повереник ће о томе известити суд и Повереничку службу, уз навођење чињеница, околности и разлога.

Глава пета

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ МЕРА ОДРЕЂЕНИХ УЗ УСЛОВНИ ОТПУСТ

Извршење условног отпуста

Члан 44

Надзор над условно отпуштеним лицем обавља Повереничка служба ако је у одлуци о условном отпусту суд одредио да је осуђени дужан да испуни једну од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

5) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;

6) уздржавање од употребе дрога или алкохолних пића;

7) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа, и поступање по њиховим упутствима;

8) испуњење других обавеза које су предвиђене кривичноправним одредбама.

Суд који је донео одлуку о условном отпусту којом одређује испуњење једне или више обавеза из става 1. овог члана, дужан је да извршну одлуку без одлагања достави Повереничкој служби.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 45

Надзор над условно отпуштеним лицем спроводи Повереник, који утврђује и прати програм извршења условног отпуста.

Примена електронског надзора

Члан 46

У случају да је суд донео одлуку о условном отпусту којом је одредио да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама уз примену електронског надзора, електронски надзор не може трајати дуже од једне године, нити дуже од трајања условног отпуста.

На примену електронског надзора из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује са електронским надзором.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 47

Осуђени је дужан да се одмах по пуштању на условни отпуст јави надлежној Повереничкој канцеларији.

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке успостави контакт са службом третмана у заводу, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана пријема одлуке донесе програм, узимајући у обзир утврђени програм припреме за отпуст завода у коме је осуђени издржавао казну затвора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом из става 3. овог члана, као и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 3. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку о условном отпусту и одговарајућем органу, установи, организацији.

Јављање надлежном органу

Члан 48

У циљу успешног спровођења програма извршења обавеза осуђени мора да се јавља Поверенику у време, на начин и на месту које Повереник одреди.

Оспособљавање осуђеног за занимање

Члан 49

Осуђени је дужан да испуњава обавезе редовног или ванредног школовања или друге утврђене облике стручног оспособљавања или стицања вештина.

Прихватање одговарајућег запослења

Члан 50

Осуђени у сарадњи са Повереником и Националном службом за запошљавање активно учествује у проналажењу одговарајућег запослења према понуђеним пословима на тржишту рада.

Уздржавање од посећивања одређених места

Члан 51

Осуђени је дужан да се придржава забране посећивања одређених места која могу бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела.

Обавештавање о промени места боравка и радног места

Члан 52

Осуђени је дужан да у року од три дана обавести Повереника о промени места боравка, адреси или промени радног места, ако то не учини сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Уздржавање од употребе дрога и алкохола

Члан 53

Осуђени је дужан да се уздржава од употребе дроге, алкохола и других психоактивних супстанци.

Ако Повереник основано сумња да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, а на основу непосредног увида или информација добијених од породице или других лица блиских осуђеном, овлашћен је да обави одговарајуће тестирање на присуство психоактивних супстанци.

Ако Повереник на основу резултата теста утврди да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, или ако осуђени одбије тестирање сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Посећивање саветовалишта

Члан 54

Осуђени је дужан да се укључи у третман у одговарајућем саветовалишту или установи, у складу са програмом извршења обавеза.

Дужност обавештавања суда

Члан 55

Повереник је дужан да након истека условног отпуста обавести надлежни суд о испуњености обавеза.

Ако кривицом осуђеног извршење обавеза не отпочне у року од 15 дана од дана израде програма или осуђени не испуњава обавезе које су му одређене, односно испуњава их делимично, Повереник је дужан да одмах о томе обавести надлежни суд.

У случају из става 2. овог члана надлежни суд ће у року од осам дана донети одлуку о опозиву условног отпуста или обавестити Повереника и осуђеног о наставку извршења условног отпуста.

Глава шеста

ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ЛИЦУ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Услови за израду програма помоћи

Члан 56

Ако служба за третман процени да постоји потреба за пружањем помоћи осуђеном након извршене казне затвора, или осуђени сам затражи помоћ, Повереник ће најкасније у року од месец дана пре отпуста започети израду програма помоћи.

Приликом израде програма помоћи Повереник сарађује са службом за третман и осуђеним.

Програм помоћи

Члан 57

Програм помоћи је скуп мера и поступака које лице после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Програм помоћи се састоји од:

1) пружања помоћи приликом проналажења смештаја и исхране;

2) пружање помоћи у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту;

3) давања савета у циљу усклађивања породичних односа;

4) пружања подршке и помоћи приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања или стручног оспособљавања;

5) успостављања сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане подршке за подмиривање најнужнијих потреба;

6) пружање подршке и помоћи у уздржавању од употребе опојних дрога и алкохола;

7) пружање других облика помоћи и подршке.

На израду програма помоћи сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона.

Програм се обуставља, ако лице према којем се програм помоћи спроводи не сарађује.

Глава седма

ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ МЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА

Обавезно јављање повереничкој канцеларији

Члан 58

Учинилац кривичног дела из члана 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (“Службени гласник РС”, број 32/13, (у даљем тексту: учинилац)) дужан је да се лично јави надлежном Поверенику у року од три дана од дана извршења кривичне санкције која му је изречена.

Поступање Повереника

Члан 59

Повереник је дужан да у року од три дана од дана јављања учиниоца отпочне припреме за извршење мера из члана 7. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и да успостави сарадњу са полицијом, професионалним саветовалиштима и установама, битним за спровођење програма извршења посебних мера.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана јављања учиниоца изради програм извршења посебних мера и да упозна учиниоца са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку, као и полицији, саветовалишту и установи из става 1. овог члана.

Обавештавање суда

Члан 60

На захтев надлежног суда, Повереник у року од три дана доставља извештај о спровођењу програма извршења посебних мера.

У случају неизвршења посебних мера од стране учиниоца, Повереник је дужан да о томе обавести суд.

Пропис о извршењу ванзаводских санкција и мера

Члан 61

Организацију и рад Повереника, извршење ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном поступку или другом судском поступку које се извршавају у заједници уређује министар надлежан за послове правосуђа.

Глава осма

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА

Стручни надзор

Члан 62

Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера обављају овлашћена лица у саставу Повереничке службе.

Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

О обављеном надзору саставља се записник који може садржати и предлог мера за побољшање рада.

Записник о извршеном надзору доставља се руководиоцу Повереничке службе и директору Управе.

Пропис о вршењу надзора

Члан 63

Пропис о начину вршења надзора над извршењем ванзаводских санкција и мера доноси министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење прописа за спровођење закона

Члан 64

Прописи из чл. 61. и 63. овог закона, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог закона примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом.

Ступање закона на снагу

Члан 65

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу.

Income Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – исправка, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012 – усклађени динарски износи, 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 8/2013 – усклађени динарски износи, 47/2013, 48/2013 – исправка, 108/2013, 6/2014 – усклађени динарски износи, 57/2014, 68/2014 – други закон, 5/2015 – усклађени динарски износи, 112/2015, 5/2016 – усклађени динарски износи и 7/2017 – усклађени динарски износи)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.

Доходак

Члан 2

Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то прописано овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.

Приходи који подлежу опорезивању

Члан 3

Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

1) зараде;

2) приходи од самосталне делатности;

3) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

4) приходи од капитала;

5) приходи од непокретности;

6) капитални добици;

7) остали приходи.

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

Опорезивање појединих врста прихода

Члан 4

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:

1) по одбитку од сваког појединачног прихода;

2) на основу решења надлежног пореског органа;

3) самоопорезивањем.

Годишњи порез на доходак грађана

Члан 5

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

Порески обвезник

Члан 6

Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).

Резидент

Члан 7

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или

2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

За одређивање боравка на територији Републике из става 2. тачка 2) овог члана, пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику.

Физичко лице које у одређеној пореској години није боравило на територији Републике и које у њој не испуњава услов да се сматра пореским резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана, неће се сматрати резидентом Републике за ту пореску годину.

Физичко лице које није било резидент у години која претходи години доласка у Републику, неће се сматрати резидентом за период пре дана када је оно први пут ушло на територију Републике, под условом да у периоду године који претходи дану првог уласка на територију Републике не испуњава услов да се сматра резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које није резидент у години која следи години у којој је оно коначно напустило Републику неће се сматрати резидентом за период године који следи дану коначног напуштања територије Републике под условом да се у том периоду не може сматрати резидентом Републике по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које у моменту првог уласка на територију Републике зна да ће испунити услове из става 2. тач. 1) или 2) овог члана, сматраће се резидентом почев од момента када је први пут ушло на територију Републике.

Независно од услова предвиђених у ставу 2. овог члана, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији.

Нерезидент

Члан 8

Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.

Изузимања из дохотка за опорезивање

Члан 9

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:

1) прописа о правима ратних инвалида;

2) родитељског и дечијег додатка;

3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;

4) накнада за време незапослености и друге врсте накнада које, у оквиру програма и мера активне политике запошљавања, плаћа Национална служба за запошљавање у складу са законом којим се уређује запошљавање и осигурање за случај незапослености;

5) материјалног обезбеђења у складу са законом;

6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);

7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;

8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду (плату);

9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – до 65.189 динара;

10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;

11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

12) стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до 11.176 динара;

13) накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – у месечном износу до 9.313 динара;

14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца кривичних дела у казнено-поправним установама;

15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;

16) уплате доприноса за обавезно социјално осигурање које је привредно друштво дужно да плати за оснивача, односно свог члана у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;

18) отпремнине код одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад;

19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређују радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је утврђен тим законима;

20) отпремнина која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације – до износа утврђеног тим програмом;

21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици;

22) накнада које се, у складу са прописима којима се уређује Војска Србије, исплаћују војницима на служењу војног рока, ученицима и кадетима војношколске установе и лицима на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире;

23) накнаде које се, у складу са прописима којима се уређују унутрашњи послови, исплаћују студентима високошколске установе основане за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања;

24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун носиоцу породичног пољопривредног газдинства који је уписан у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област;

25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током школовања и образовања, као и освојених на међународним такмичењима и такмичењима у оквиру образовног система;

27) накнаде трошкова волонтирања коју остварује волонтер, у складу са законом којим се уређује волонтирање;

28) новчане помоћи физичким лицима која служе за лечење у земљи или иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене установе која је лечење извршила;

29) накнада за рад чланова бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва – до 5.000 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10), 11), 12), 13) и 28) овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар).

Члан 9а

(Брисан)

Издржавани чланови породице

Члан 10

Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:

1) малолетна деца, односно усвојеници;

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;

4) брачни друг;

5) родитељи, односно усвојиоци.

Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Порески кредит

Члан 11

Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се умањује обрачунати порез на доходак грађана.

Избегавање двоструког опорезивања

Члан 12

Ако обвезник – резидент Републике оствари доходак у другој држави, на који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој држави.

Усклађивање динарских износа

Члан 12а

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а ст. 2, 4. и 5, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 10) овог закона усклађују се годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Део други

ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА

Глава прва

ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ

Предмет опорезивања

Члан 13

Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.

Зарадом, у смислу овог закона, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања која запослени у вези са радом код послодавца оствари од лица, које се у смислу закона који уређује порез на добит правних лица, сматра повезаним лицем с послодавцем (у даљем тексту: повезано лице).

Члан 14

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Зарадом из става 2. овог члана сматрају се и хартије од вредности које запослени добије на основу правила награђивања (опције на акције и др.) од послодавца или од с послодавцем повезаног лица.

Примања из ст. 2. и 3. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту кад се у смислу закона којим се уређује рачуноводство тај трошак призна као расход.

Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља:

1) номинална вредност бонова и новчаних потврда,

2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту,

3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику,

4) новчана вредност покривених расхода,

увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде).

Ако је запослени по основу примања из става 5. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио.

Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде.

Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 5. тач. 2) до 4) и тржишну вредност из става 7. овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши, односно у моменту преноса права располагања на хартијама од вредности.

Члан 14а

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;

2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине.

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години коришћења возила, умањена за износ који је запослени платио за то коришћење.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину.

Код утврђивања основице пореза на зараду примања из овог члана увећавају се за припадајуће обавезе из зараде.

Члан 14б

Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција;

2) премија добровољног здравственог осигурања, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике, односно чланове добровољног пензијског фонда, у складу са посебним прописима који уређују наведене области, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање.

Порески обвезник

Члан 15

Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Пореска основица

Члан 15а

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде чини зарада из члана 13. ст. 1. и 3. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за износ од 11.790 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом.

За лице које ради са непуним радним временом, умањење из става 2. овог члана је сразмерно радном времену тог лица у односу на пуно радно време.

Кад лице остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење из става 2. овог члана врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 11.790 динара месечно.

Кад лице остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 11.790 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену лица у односу на пуно радно време.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 2. до 5. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар.

Члан 15б

За физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.

Пореска стопа

Члан 16

Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 10%.

Члан 17

(Брисан)

Пореска ослобођења

Члан 18

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:

1) накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 динара;

2) дневнице за службено путовање у земљи – до 2.236 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство – до износа прописаног од стране надлежног државног органа а највише до 50 евра дневно;

3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – до износа 30% цене једног литра бензина помноженог с бројем потрошених литара, а највише до 6.520 динара месечно;

4а) дневне накнаде коју остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије;

5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 37.252 динара;

6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 9.313 динара годишње по једном детету;

7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад – до 18.624 динара годишње.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 4) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра из става 1. тачка 2) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар.

Члан 19

(Брисан)

Члан 20

Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији, особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

3) функционери Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција;

3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису држављани или резиденти Републике;

4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или резиденти Републике;

5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе која их је именовала за обављање конзуларних функција;

6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани или резиденти Републике.

Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике.

Члан 21

Не плаћа се порез на зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.

Члан 21а

Не плаћа се порез на зараде на:

1) премију за добровољно здравствено осигурање коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно здравствено осигурање у земљи, у складу са законима који уређују добровољно здравствено осигурање и актима донетим за спровођење закона;

2) пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Укупан износ који може бити предмет ослобођења из става 1. овог члана збирно не може бити већи од 5.589 динара месечно.

Пореска олакшица за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом

Члан 21б

(Брисан)

Члан 21в

Послодавац – правно лице, односно предузетник који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2017. године, при чему се предузетником сматра лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. марта 2014. године.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. марта 2014. године.

Послодавац има право на повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана, и то:

1) 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет новозапослених лица;

2) 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица;

3) 75% ако је засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица.

Повраћај плаћеног пореза из става 6. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја у складу са одговарајућим прописом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Фискални савет, Републичка радиодифузна агенција, Агенција за енергетику Републике Србије и друге јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Члан 21г

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Послодавци који за одређено лице користе или су користили олакшицу код плаћања пореза на зараде по другом правном основу у складу са одговарајућим прописом, не могу за исто лице остваривати пореску олакшицу из овог члана.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар.

Члан 21д

Послодавац – правно лице које се у смислу закона којим се уређује рачуноводство разврстава у микро и мала правна лица, као и предузетник који заснује радни однос са најмање два нова лица, има право на повраћај 75% плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2017. године, при чему се предузетником сматра лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Послодавац који од 1. јануара 2016. године заснује радни однос са једним новозапосленим, па у наредном периоду заснује радни однос и са другим новозапосленим лицем, може да користи пореску олакшицу за првог новозапосленог тек по заснивању радног односа са другим новозапосленим лицем, с тим да право на повраћај плаћеног пореза за првог новозапосленог може да оствари за зараду коју је том лицу исплатио за месец у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених најмање за два у односу на број запослених који је послодавац имао на дан 31. октобра 2015. године.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац повећао број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са којима је засновао радни однос од 1. јануара 2016. године може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац смањио број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са чијим заснивањем радног односа повећа број запослених у односу на број који би био да није смањио број запослених у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године, може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. октобра 2015. године.

Повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја у складу са одговарајућим прописом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Чл. 22-30

(Брисано)

Глава трећа

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 31

Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине, као и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Порески обвезник

Члан 32

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).

Обвезник пореза из става 1. овог члана по основу прихода од пољопривреде и шумарства је физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона.

Пореска основица

Члан 33

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, а за предузетника из члана 40. став 1. овог закона паушално утврђен приход, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.

Паушални приход утврђује се решењем надлежног пореског органа применом критеријума и елемената из члана 41. овог закона.

Члан 33а

Предузетник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности може да се определи за исплату личне зараде.

Личном зарадом из става 1. овог члана, у смислу овог закона, сматра се новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање увећан за припадајуће обавезе из зараде.

Предузетник из става 1. овог члана који се определи за исплату личне зараде, дужан је да у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу о свом опредељењу да врши исплату личне зараде.

Обавештење из става 3. овог члана доставља се најкасније до 15. децембра текуће године за период од 1. јануара наредне године.

Предузетник који се определи за исплату личне зараде, овакво опредељење не може да мења током пореског периода.

Ако се предузетник определи да престане са исплатом личне зараде, дужан је да о томе у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу до 15. децембра текуће године.

У случају из става 6. овог члана, предузетник од 1. јануара године која следи години у којој је доставио обавештење надлежном пореском органу није дужан да врши исплату личне зараде.

Усклађивање прихода и расхода

Члан 34

(Брисан)

Члан 35

Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака и порески третман губитака из ранијих година исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Начин на који предузетници у пореском билансу исказују трансферне цене ближе уређује министар.

Члан 35а

Амортизација сталних средстава које је предузетник исказао у својим пословним књигама признаје се као расход у износу и на начин утврђен законом којим се уређује порез на добит правних лица и подзаконским актом донетим на основу тог закона.

Члан 36

Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица, сматрају се и:

1) чланови породице обвезника;

2) браћа и сестре обвезника;

3) родитељи брачног друга и пасторци.

Члан 37

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата која се признаје у расходе у пореском билансу не може бити већа од оне која би настала да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата која улази у приходе у пореском билансу не може бити мања од оне која би се остварила да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Члан 37а

Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:

1) исплаћена лична зарада предузетника;

2) трошкови службеног путовања до износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона;

3) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности ако се предузетник није определио за исплату личне зараде.

Члан 37б

Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе има третман пословног прихода.

Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину, има третман пословног расхода предузетника.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.

Пореска стопа

Члан 38

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.

Порески подстицаји

Члан 39

Порески подстицаји по основу улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит правних лица.

Паушално опорезивање

Члан 40

Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:

1) који обавља делатност из области: рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта;

2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;

3) у чију делатност улажу и друга лица;

4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности – већи од 6.000.000 динара;

5) који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход.

Делатности из ст. 2. и 3. овог члана опредељују се у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

Члан 41

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, предузетници се, ради утврђивања висине паушалног прихода као основице пореза на приходе од самосталне делатности, разврставају у групе по критеријумима профитабилности и обима промета, односно према врстама делатности.

Полазна основица за утврђивање висине паушалног прихода по групама сагласно ставу 1. овог члана, одређује се у односу на просечну месечну зараду по запосленом остварену у Републици, општини, односно граду, у години која претходи години за коју се утврђује паушални приход.

Полазна основица из става 2. овог члана умањује се, односно повећава применом следећих елемената:

1) место на коме се радња налази;

2) број запослених радника;

3) тржишни услови у којима се делатност обавља;

4) површина локала;

5) старост обвезника и његова радна способност;

6) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност;

7) остале околности које утичу на остваривање добити.

Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин.

Влада уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Члан 42

Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од става 1. овог члана, предузетник који у току године започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање може у моменту регистрације поднети надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити пореском органу.

Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 3. овог члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.

Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.

У случају из става 5. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.

Пословне књиге и књиговодствене исправе

Члан 43

Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене на начин одређен овим законом.

Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.

Члан 43а

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство.

Члан 44

У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.

Члан 45

Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство.

Члан 46

Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.

Члан 47

Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Члан 48

Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Члан 49

Министар ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Порески биланс

Члан 50

Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар.

Евидентирање прихода и расхода код банке

Члан 51

Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује платни промет.

Глава четврта

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Предмет опорезивања

Члан 52

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);

2) говорних дела;

3) драмских и драмско-музичких дела;

4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;

5) музичких дела са речима или без њих;

6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;

7) дела ликовне уметности;

8) картографских дела;

9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или уметности;

10) стрипова, укрштеница и слично;

11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;

12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;

13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није друкчије одређено;

14) извођења музичких, књижевних и других дела;

15) коришћења изведених музичких материјала;

16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;

17) ликовних дела из области примењених уметности;

18) осталих ауторских дела.

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли – у нацрту или у материјалу – у гранама примењених уметности, као што су:

1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво, метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);

2) уметничка керамика;

3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре, обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;

4) уметничка решења из области хортикултуре;

5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска, графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.) као и интарзирани предмети и предмети од емајла;

6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија, опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти, алманаси и сл.);

7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;

8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);

9) уметничка решења за сценографију и костимографију;

10) модно креаторство;

11) решења за индустријско обликовање;

12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;

13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.

Члан 52а

Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) права интерпретатора;

2) права произвођача фонограма;

3) права произвођача видеограма;

4) права произвођача емисије;

5) права произвођача базе података.

Члан 53

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) патената;

2) малих патената;

3) жигова;

4) модела и узорака;

5) техничких унапређења.

Порески обвезник

Члан 54

Обвезник пореза на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска и сродна права и права индустријске својине) је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.

Пореска основица

Члан 55

Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Нормирани трошкови

Члан 56

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) – 50% од бруто прихода;

2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу – 43% од бруто прихода;

3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто прихода.

Члан 56а

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона.

Стварни трошкови

Члан 57

Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику – аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику – власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:

1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту;

2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача;

3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача.

Пореска стопа

Члан 58

Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Временско разграничење прихода

Члан 59

Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Процена пореске основице

Члан 60

Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаджер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавања нормираних, односно стварних трошкова.

Глава пета

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА

Предмет опорезивања

Члан 61

Приходом од капитала сматрају се:

1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;

2) дивиденда и учешће у добити;

3) принос од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда;

4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе.

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала утврђен у складу са законом који уређује опорезивање добити правних лица.

Члан 61а

Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.

Порески обвезник

Члан 62

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Пореска основица

Члан 63

Опорезиви приход од капитала чини новчани или неновчани износ оствареног прихода.

Ако су приходи од капитала остварени у неновчаном облику, вредност тих прихода се утврђује према тржишној вредности права, добара, односно услуга на дан остваривања прихода.

Пореска стопа

Члан 64

Стопа пореза на приходе од капитала износи 15%.

Пореска ослобођења

Члан 65

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу);

2) по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Глава пета а

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 65а

Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности.

Приход од непокретности из става 1. овог члана је остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, приходи које од издавања непокретности оствари предузетник који обавља делатност издавања непокретности опорезују се као приход од самосталне делатности.

Непокретностима из става 1. овог члана сматрају се:

1) земљиште;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови.

Порески обвезник

Члан 65б

Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Пореска основица

Члан 65в

Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 65а став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%.

Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Опорезиви приход од непокретности који оствари обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, чини разлика између закупнине коју остварује и закупнине коју плаћа закуподавцу.

Пореска стопа

Члан 65г

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Чл. 66-71

(Брисано)

Глава седма

ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

Члан 72

Капитални добитак, односно губитак у смислу овог закона представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:

1) стварних права на непокретностима;

2) ауторских и сродних права и права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим инвестиционих јединица добровољних пензијских фондова.

Под преносом из става 1. овог члана сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду.

Обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. овог члана.

Члан 72а

Капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:

1) су стечени наслеђем у првом наследном реду;

2) се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;

3) се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака;

4) се врши пренос дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

5) је обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене процента права, односно учешћа у капиталу, обвезник може да оствари у односу на процентуални део права, односно део удела по основу кога је непрекидно најмање десет година имао право учешћа у капиталу у проценту који је једнак проценту који је иницијално стечен најмање десет година пре продаје удела.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене номиналне вредности права, односно улога, може се остварити у односу на део права, односно удела који одговара износу, односно улогу који је уплаћен најмање десет година пре продаје права, односно удела.

Члан 72б

Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.

Одређивање капиталног добитка

Члан 73

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Члан 74

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.

Код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код преноса непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана преноса и које може да документује.

Набавна вредност инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао куповином, а којима се тргује на регулисаном тржишту капитала у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала), набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана од дана који претходи продаји хартије од вредности.

Ако у периоду из става 5. није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао, а којима се не тргује на тржишту капитала, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности, сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Изузетно од става 8. овог члана код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавна цена ревалоризује се за сваку годину почевши од 1. јануара године која следи години у којој је извршено улагање до дана преноса.

За хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 5, односно става 6. овог члана, набавна цена ревалоризује се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало до дана преноса.

Члан 75

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, а ако не може да се утврди та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца, утврђена од стране надлежног пореског органа.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је обвезник право, удео или хартију од вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавну цену утврдиће надлежни порески орган према тржишној вредности тог права, удела или хартије од вредности на дан 24. јануара 1994. године.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.

Пореска основица

Члан 76

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.

Пореска стопа

Члан 77

Стопа пореза на капитални добитак износи 15%.

Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака

Члан 78

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности.

Пребијање капиталног губитка са капиталним добитком из става 1. овог члана може се извршити у случају када обвезник прво оствари капитални губитак, а касније оствари капитални добитак.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година, почев од године у којој је остварен првобитни капитални губитак у вези са којим се врши пребијање са капиталним добитком, на рачун будућих капиталних добитака.

Пореско ослобођење

Члан 79

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Члан 79а

(Брисан)

Порески кредит

Члан 80

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Глава осма

ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ

Предмет опорезивања

Члан 81

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Приходи од давања у закуп покретних ствари

Члан 82

Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Добици од игара на срећу

Члан 83

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона којим се уређују игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

1) појединачно остварен добитак из ст. 2. и 3. овог члана, до износа од 11.344 динара;

2) остварен добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима) и на аутоматима.

Приходи од осигурања лица

Члан 84

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета.

Износ уплаћених средстава по основу стицања инвестиционих јединица добровољног пензијског фонда из става 3. овог члана, увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана када се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање до дана исплате накнаде из осигурања лица, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Приходи спортиста и спортских стручњака

Члан 84а

Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту, од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се примања по основу:

1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);

2) накнаде за коришћење лика спортисте;

3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;

4) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;

5) новчане и друге награде;

6) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;

7) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.);

8) других врста примања осим примања из тач. 1) до 7) овог става.

Опорезиви приход за примања из ст. 1. и 2. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 50%.

Други приходи

Члан 85

Осталим приходима, у смислу овог закона, сматрају се и други приходи физичког лица, који нису опорезиви по другом основу у складу са овим законом, а нарочито:

1) приходи по основу уговора о делу;

2) приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених послова закључених преко омладинске или студентске задруге са лицем до навршених 26 година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег или високог образовања;

3) приходи по основу допунског рада;

4) приходи по основу трговинског заступања;

5) примања чланова органа управе правног лица;

6) накнада посланицима и одборницима;

7) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода;

8) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача;

9) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, узгајања и продаје печурака, узгоја и продаје пчелињег роја (пчела), узгоја и продаје пужева, односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених или повремених послова;

10) награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица, у износу преко 12.375 динара годишње, остварене од једног исплатиоца;

11) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа;

12) накнаде трошкова и других расхода лицима која нису запослена код исплатиоца;

13) примања која, сагласно закону којим се уређује рад, оствари запослени по основу учешћа у добити оствареној у пословној години;

14) прихода од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља;

15) сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.

Изузетно од става 1. тачка 14) овог члана, не опорезују се приходи од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља које остваре физичка лица:

1) носиоци пољопривредног газдинства;

2) која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу као осигураници по основу пољопривредне делатности, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

3) корисници пољопривредне пензије.

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 4. овог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 14) овог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

Изузетно од става 1. тачка 12) овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања у сврху обављања послова за домаћег исплатиоца, односно лице које упућује на пут, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона, ако се исплата врши физичким лицима, односно за физичка лица која нису запослена код исплатиоца, и то:

1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих средстава се врши исплата;

2) члановима представничких и извршних тела Републике, територијалне аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;

3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са делатношћу домаћег исплатиоца;

4) упућеним код исплатиоца по налогу послодавца, а у вези са делатношћу послодавца;

5) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне, здравствене, васпитно-образовне, културне, спортске, научно-истраживачке, верске и друге сврхе, односно сарађују у синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним и у другим недобитним организацијама, при чему не остварују било коју другу накнаду по основу те сарадње, под којом се не подразумева накнада по основу котизације за учешће.

Изузетно од става 1. овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на примање физичког лица – клијента банке (у даљем тексту: дужник) када банка отпише потраживање према дужнику под условима под којима се на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита сагласно одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица.

Порез на друге приходе не плаћа се ни у случају отписа преосталог дела потраживања банке од дужника, који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, обрачунати порез умањује се за 40%.

Опорезиви приход из става 1. тачка 10) овог члана који физичко лице оствари по основу награде, новчане помоћи и других давања физичким лицима, чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа.

Пореска стопа

Члан 86

Стопа пореза на остале приходе износи 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од осигурања лица износи 15%.

Део трећи

ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Доходак за опорезивање

Члан 87

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то:

1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави;

2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

1) зарада из чл. 13. до 15б овог закона;

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из члана 33. став 2. и члана 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од непокретности из члана 65в овог закона;

5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. овог закона;

6) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;

7) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;

8) прихода по основима из тач. 1) до 7) овог става, остварених и опорезованих у другој држави за обвезнике из става 1. тачка 1) овог члана.

Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 40. овог закона и тач. 3), 6) и 7) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 33. став 2. овог закона и тач. 4) и 5) тог става умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици. За предузетнике који су се определили за личну зараду, зарада се умањује за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет предузетника који се определио за зараду, а опорезиви приход из члана 33. став 2. овог закона који оствари од самосталне делатности умањује се за порез плаћен на те приходе у Републици.

Доходак из става 2. овог члана увећава се за износ који се, у календарској години за коју се утврђује годишњи порез, обвезнику исплати по основу повраћаја доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Приходи из става 2. тачка 8) овог члана умањују се за порез плаћен у другој држави.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 2. до 5. овог члана и неопорезивог износа из става 1. овог члана.

Пореска основица

Члан 88

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 6. овог закона и личних одбитака који износе:

1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану.

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање.

Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.

Пореске стопе

Члан 89

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се на основицу из члана 88. овог закона, по следећим стопама:

– на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%;

– на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.

Део четврти

ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ, УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Глава прва

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 90**

(Престао да важи)

Глава друга

ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ

Општи јавни позив

Члан 91

Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.

Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године, општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.

Пријава за годишњи порез на доходак грађана

Члан 92

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. маја наредне године.

Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс

Члан 93

Предузетник који води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона дужан је да пореску пријаву и порески биланс поднесе надлежном пореском органу најкасније до 15. марта године која следи годину за коју се утврђује порез.

Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.

Члан 94

Предузетник који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода, односно процену промета до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, односно опредељење да ће исплаћивати личну зараду, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од дана почетка обављања делатности.

Предузетник који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности.

Предузетник који води пословне књиге дужан је да у пореској пријави из става 2. овог члана искаже и износ обрачунатог и плаћеног пореза у пореском периоду до дана прекида, односно престанка обављања самосталне делатности, као и да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.

Предузетник коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. ст. 1. и 2. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност.

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Члан 95

Обвезник који у току године изврши пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од:

1) дана када је остварио или започео остваривање прихода по основу преноса стварних права на непокретностима, ауторских и сродних права и права индустријске својине, као и удела у капиталу правних лица;

2) истека сваког календарског полугодишта у којем је извршен пренос хартија од вредности.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, рок за подношење пореске пријаве је 120 дана од дана продаје непокретности по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79. став 1. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, за пренос права које је предузетник евидентирао у пословним књигама не подноси се пореска пријава из става 1. овог члана, већ се подаци о капиталном добитку, односно губитку исказују у пореском билансу.

Предузетник који порез плаћа на паушално утврђен приход дужан је да посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке.

Пореску пријаву са обрачунатим порезом за који је чланом 100а став 1. тачка 3) и ставом 2. тог члана утврђена обавеза самоопорезивања, подноси се у року од 30 дана од дана остваривања прихода.

Организатор тржишта капитала у смислу закона којим се уређује тржиште капитала дужан је да у року од 30 дана од истека сваког календарског полугодишта Пореској управи – централи у електронском облику достави извештај о преносу хартија од вредности извршеном у том полугодишту.

Облик и садржај извештаја из става 6. овог члана прописује министар.

Пријава обвезника – нерезидента

Члан 96

Обвезник – нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе, односно према боравишту обвезника.

За обвезника из става 1. овог члана, плаћени порез по пореској пријави из става 2. овог члана, заједно са плаћеним порезима по одбитку, сматра се коначно утврђеном пореском обавезом.

Изузетно од става 3. овог члана, за нерезидента обвезника годишњег пореза на доходак грађана из члана 87. овог закона, коначно утврђена пореска обавеза односи се и на годишњи порез на доходак грађана.

Члан 97

Облик и садржину пореске пријаве прописује министар.

Надлежност пореског органа

Члан 98

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

1) за приходе од самосталне делатности – пореском органу на чијој територији има регистровано седиште;

2) за приходе од непокретности – пореском органу на чијој територији се налази непокретност;

3) за годишњи порез на доходак грађана, за капиталне добитке и за остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку – пореском органу на чијој територији обвезник има пребивалиште, односно боравиште.

Глава трећа

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Начин утврђивања и плаћања пореза

Члан 99

По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

1) зараде;

2) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

3) приходе од капитала, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

4) приходе од непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

5) приходе од давања у закуп покретних ствари, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

6) добитке од игара на срећу;

7) приходе од осигурања лица;

8) приходе спортиста и спортских стручњака;

9) остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник.

Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и државни органи и организације.

Члан 100

По решењу надлежног пореског органа утврђује се и плаћа порез на:

1) паушални приход од самосталне делатности;

2) капитални добитак;

3) годишњи порез на доходак грађана.

Члан 100а

Самоопорезивањем утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

1) приходе од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона;

2) (брисана)

3) приходе које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник, и то:

(1) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине;

(2) камате;

(3) приходе од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари;

(4) друге приходе из члана 85. овог закона.

Ако исплатилац прихода нема обавезу да обрачуна и плати порез по одбитку, обавезу утврђивања и плаћања пореза самоопорезивањем има обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, као и у другом случају када исплатилац прихода нема обавезу да обрачуна и плати порез по одбитку.

Порез на зараду и друге приходе из става 2. овог члана, утврђује се и плаћа на приход који је обвезник примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе.

Начин утврђивања и доспелост пореза по одбитку

Члан 101

Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 101а

(Брисан)

Члан 102

(Брисан)

Члан 103

За приходе од капитала по основу камате, банка је дужна да обрачуна и плати порез по одбитку у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, односно да плати обрачунати порез најкасније првог наредног дана када ради платни промет ако у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, платни промет није радио.

Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.

Члан 104

Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по одбитку на приходе које остварује правно лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Члан 105

(Брисан)

Члан 106

Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.

Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка – члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.

Члан 107

(Брисан)

Члан 107а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентни обвезник накнадно достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 5. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Члан 108**

Ближе прописе о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку доноси министар.

Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима

Члан 108а

Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаджерима и другим ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

1) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност из области угоститељства, туризма, посредовања и других делатности, а у својим или закупљеним објектима организују извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма;

2) правна и физичка лица регистрована за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма, која производе и емитују телевизијски програм забавне и народне музике, забавни, колажни, новогодишњи и слични програм, без обзира да ли им је издата или не дозвола за емитовање програма у складу са законом којим се уређује обављање радиодифузне делатности;

3) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност, савези, удружења, организације, заједнице, месне заједнице и слични субјекти који у својим или закупљеним објектима или на другим местима организују концерте, културно-уметничке, туристичке и друге сличне манифестације и приредбе, на којима се изводе естрадни програми забавне и народне музике, новогодишњи и други слични забавни програми или друге забавне приредбе.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.

Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана за упис у регистар из става 1. овог члана.

Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима.

Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог члана ближе уређује министар.

Регистар послодаваца

Члан 108б

Пореска управа води Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација, органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате (у даљем тексту: послодавац).

Новоосновани послодавац дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, у року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Садржину пријаве из става 2. овог члана, споразумно ближе уређују министар и министар рада, запошљавања и социјалне политике.

Порези по решењу

Начин утврђивања и доспелост пореза по решењу

Члан 109

Порез на паушално утврђен приход од самосталне делатности порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената утврђених у складу са чланом 41. овог закона.

До доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из става 1. овог члана дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Порез на капиталне добитке надлежни порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве као и на основу других података.

Обвезник пореза на капитални добитак у пореској пријави исказује податке о цени оствареној преносом права, удела и хартија од вредности и њиховој набавној цени и право на пореско ослобођење.

Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже надлежни порески орган.

Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1. и члана 80. овог закона утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу документације о решавању стамбеног питања, приложене уз пореску пријаву.

Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. овог закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о решавању стамбеног питања.

Годишњи порез на доходак грађана порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, пословних књига и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Члан 110

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

1) 15 дана по истеку сваког месеца – на паушално утврђен приход од самосталне делатности;

2) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза – на годишњи порез на доходак грађана и на капиталне добитке.

Начин утврђивања и доспелост пореза код самоопорезивања

Члан 111

Предузетник који води пословне књиге дужан је да у складу са овим законом у пореској пријави обрачуна:

1) порез за порески период за који се пријава подноси (у даљем тексту: коначно обрачунати порез);

2) месечну аконтацију пореза за текући порески период.

Обвезник из става 1. овог члана висину месечне аконтације утврђује као једну дванаестину коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке.

Ако је обвезник из става 1. овог члана у пореском периоду обављао делатност краће од дванаест месеци висину месечне аконтације утврђује као количник коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке и броја месеци обављања делатности у претходном пореском периоду.

У случају из става 3. овог члана у број месеци обављања делатности урачунава се сваки месец у којем је обвезник обављао делатност без обзира на број дана обављања делатности у том месецу.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио мање пореза од коначно обрачунатог пореза, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио више пореза од коначно обрачунатог пореза, више плаћени порез представља аконтацију за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

До утврђивања коначно обрачунатог пореза предузетник који води пословне књиге дужан је да плаћа порез у висини месечне аконтације утврђене за претходни порески период.

Ако је висина месечне аконтације утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана већа, односно мања од месечне аконтације коју је платио у складу са ставом 7. овог члана, обвезник је дужан да месечну аконтацију за текући порески период увећа, односно умањи тако да збир плаћених аконтација од почетка до краја текућег пореског периода буде једнак као да је од почетка текућег пореског периода плаћао аконтације утврђене на начин из ст. 2. до 4. овог члана.

Обавеза плаћања увећане, односно умањене месечне аконтације из става 8. овог члана настаје у месецу који следи месец у којем је поднета пореска пријава.

Члан 112

Предузетник који води пословне књиге који у току године започне обављање делатности висину месечне аконтације утврђује сходном применом члана 111. овог закона а на основу података из пореске пријаве коју подноси у складу са чланом 94. став 1. овог закона.

Ако у текућем пореском периоду дође до значајних промена у пословању, пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације предузетник који води пословне књиге може, по подношењу пореске пријаве из члана 111. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Најкраћи период за који се саставља порески биланс из става 2. овог члана је месец дана.

Предузетник који води пословне књиге може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 2. овог члана за месец у коме је пријава поднета.

Члан 113

Обвезник пореза који се у складу са овим законом утврђују самоопорезивањем, у пореској пријави исказује податке о врсти и висини оствареног прихода и друге податке од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, као и висину пореске обавезе утврђене у складу са овим законом у зависности од врсте прихода.

Члан 114

Порези које у складу са овим законом обвезник утврђује самоопорезивањем плаћају се најкасније до истека рока за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, предузетник који води пословне књиге месечну аконтацију пореза плаћа у року од 15 дана по истеку сваког месеца.

Чл. 115-119

(Брисано)

Жалба

Чл. 120-156**

(Престали да важе)

Глава пета

ЈЕМСТВО, ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА И ЗАСТАРЕЛОСТ

Јемство

Члан 157

За порез по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.

За порез на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.

Лице које са или без накнаде преузме део или целокупну имовину којом предузетник обавља делатност јемчи солидарно за обавезе предузетника настале обављањем делатности пре преузимања имовине до висине вредности преузете имовине, а предузетник који престаје да обавља делатност дужан је да пре брисања из прописаног регистра измири све своје пореске обавезе настале током обављања делатности.

Чл. 158-162

(Брисани)

Повраћај пореза и право на камату

Чл. 163-165**

(Престали да важе)

Чл. 166-168***

(Престало да важи)

Чл. 169 до 171

(Брисани)

Члан 172**

(Престао да важи)

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 173

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 174

Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у складу са тим законом.

Члан 175

Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 176

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године, саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу до 15. јула 2001. године.

Члан 177

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана 173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно олакшицу до истека рока до кога је утврђена.

Члан 178

Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и 2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста, односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2001. године.

Члан 179

За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача, у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.

Члан 180

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим одредаба о порезу на зараде и друге приходе које се примењују од 1. јуна 2001. године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог Закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 16

Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.

Члан 17

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004)

Члан 70

За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 71

Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Члан 72

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2004. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 73

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2005. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 62/2006)

Члан 33[с1]

Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду, односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.

Члан 34[с1]

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац – правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Члан 35[с1]

Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006. године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде, а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне исплате врше у складу са овим законом.

Члан 36[с1]

Повластицу из чл. 9. и 10. закона може да оствари послодавац који на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 37[с1]

За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 38[с1]

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2006. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 39[с1]

Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона, извршиће се у јануару 2008. године.

Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2006. године.

Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Члан 40[с1]

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра 2006. године.

Члан 41[с1]

Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1, став 9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8, који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2, 9. и 10, који ће се примењивати од 1. септембра 2006. године.

Члан 42[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 16[с2]

За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 17[с2]

Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Примања физичког лица – странца резидента из става 1. овог члана, која су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 – исправка) за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.

Члан 18[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 44/2009)

Члан 2[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 18/2010)

Члан 18[с4]

За 2011. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 19[с4]

Одредбе овог закона у погледу обавезе утврђивања и плаћања годишњег пореза на доходак грађана примењиваће се на доходак остварен у 2010. години.

Члан 20[с4]

Изузетно, за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину, доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са чланом 87. ст. 4. до 7. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09) и неопорезивог износа из става 1, односно става 2. тог члана, умањена за износ привременог смањења плата, односно зарада, нето накнада и других примања физичког лица – обвезника годишњег пореза на доходак грађана, сагласно Закону о привременом смањењу плата, односно зарада, нето накнада и других примања у државној администрацији и јавном сектору (“Службени гласник РС”, број 31/09).

Изузетно, обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину дужан је да за остварени доходак у тој години поднесе пореску пријаву за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, најкасније до 15. априла 2010. године.

Члан 21[с4]

Физичка лица из члана 3. овог закона која на дан 1. јануара 2010. године имају статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, осим лица која су већ обвезници пореза на приходе од самосталне делатности према Закону о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09), дужна су да надлежном пореском органу поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 22[с4]

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе по основу порескоправних односа који настану од 1. јануара 2010. године, а у вези су са самосталном делатношћу и годишњим порезом на доходак грађана, сходно одредбама чл. 3, 4, 11, 12, 13, 15, 19. и 21. овог закона.

Члан 23[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 50/2011)

Члан 12[с5]

За 2012. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 13[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 12[с6]

Капитални добитак, сагласно члану 4. овог закона, не утврђује се и не плаћа на приход остварен од дана ступања на снагу овог закона по основу преноса уз накнаду права, удела или хартија од вредности које је обвезник пре продаје држао у свом портфељу непрекидно најмање десет година у који период се рачуна и време до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 13[с6]

За 2013. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 14[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 67[с7]

Исплатиоци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате обрачунавају и плаћају порез на зараде у складу са Законом о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12 и 114/12 – УС) закључно са коначном исплатом те зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате.

Члан 68[с7]

Одредбе овог закона које уређују утврђивање пореза самоопорезивањем примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана од 1. јула 2013. године утврђивање пореза самоопорезивањем може да примени обвезник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности који се определи да почев од 1. јула 2013. године исплаћује личну зараду као своје месечно лично примање из члана 22. став 2. овог закона и о томе до 1. јула 2013. године писаним путем обавести надлежни порески орган.

Одредбе члана 2. овог закона примењиваће се почев од 1. јануара 2014. године.

Члан 69[с7]

Коначан обрачун пореза на стварне приходе од самосталне делатности за 2013. годину врши се у складу са одредбама овог закона.

Члан 70[с7]

Одредбе овог закона којима се уређује паушално опорезивање примењиваће се на утврђивање обавезе почев за 2014. годину, осим одредбе члана 23. став 1. тачка 4) овог закона која се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 71[с7]

На утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2013. годину примењују се одредбе овог закона.

Члан 72[с7]

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 73[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 13[с8]

Предузетник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности, а који се определи да у 2014. години исплаћује личну зараду, дужан је да у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу о свом опредељењу да врши исплату личне зараде закључно са 31. јануаром 2014. године.

Члан 14[с8]

Одредбе члана 3. ст. 1. и 2. и чл. 5, 6, 8, 9. и 10. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Члан 15[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 57/2014)

Члан 3[с9]

Послодавац који је до дана почетка примене овог закона стекао право на пореску олакшицу из чл. 21в и 21д Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка и 108/13), пореску олакшицу остварује у складу са тим законом.

Члан 4[с9]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 40[с10]

Поступци утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 41[с10]

Послодавац који користи пореску олакшицу из члана 21в Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14 и 68/14 – др. закон), за одређено новозапослено лице, наставља да користи олакшицу у складу са чланом 7. овог закона.

Послодавац који заснује радни однос са новозапосленим лицима од 1. јануара 2016. године, може да се определи да по основу радног односа са тим лицима користи пореску олакшицу из члана 7. или из члана 8. овог закона.

Члан 42[с10]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године, осим одредаба чл. 1, 16, 27, 32. и 33. у делу који се односи на опорезивање прихода од непокретности, као и чл. 17, 18. и 20. које ће се примењивати од 1. јануара 2017. године.

Corporate Profit Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – други закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење и 112/2015)

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са овим законом, и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (у даљем тексту: недобитна организација).

Недобитном организацијом из става 3. овог члана нарочито се сматрају: установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичка организација; синдикална организација; комора; црква и верска заједница; удружење; фондација и задужбина.

Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, правно лице које, у складу са законом којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода, испуњава услове и определи се да, у складу са тим законом, уместо пореза на део добити, плаћа посебан порез по тонажи брода, за тај део добити није порески обвезник у складу са овим законом.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 3а

За потребе примене одредби овог закона, јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом сматра се територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за значајно мање пореско оптерећење добити правних лица, било свих правних лица или оних која испуњавају посебне услове, као и дивиденди које она расподељују својим оснивачима у поређењу са оним предвиђеним одредбама овог закона и закона који уређује опорезивање дохотка грађана, односно за онемогућавање или отежавање утврђивања стварних власника правних лица од стране пореских органа Републике Србије и онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Републике Србије (у даљем тексту: јурисдикција са преференцијалним пореским системом).

Нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које:

1) је основано на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Став 2. овог члана се не примењује у случају да се нерезидентно правно лице може сматрати резидентом друге државе уговорнице за потребе примене међународног уговора о избегавању двоструког опорезивања између те државе и Републике Србије.

За потребе примене става 1. овог члана министар финансија утврђује листу јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

Члан 4

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву.

Порески биланс и пореску пријаву подноси и нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике обавља преко сталне пословне јединице која се сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања не сматра сталном пословном јединицом.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (у даљем тексту: МСФИ за МСП) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони чији је прималац повезано лице из члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) затезне камате између повезаних лица;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 8

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.

Члан 9а

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.

Члан 10

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим гоодwилл-а.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) И група 2,5%;

2) ИИ група 10%;

3) ИИИ група 15%;

4) ИВ група 20%;

5) В група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у И групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе ИИ-В утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у И групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.

Члан 10а

У случају да је стално средство на које се примењују одредбе члана 10. овог закона набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. овог закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:

1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. овог закона;

2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа “ван дохвата руке” у смислу чл. 60. и 61. овог закона.

Чл. 11-14

(Брисани)

Члан 15

Као расход у пореском билансу обвезника признају се издаци у збирном износу највише до 5% од укупног прихода за:

1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, као и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту;

2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

Издаци из става 1. тачка 1) овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим, односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана.

Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 10% од укупног прихода.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Члан 16

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива;

3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника.

Под трошковима утужења у смислу става 7. овог члана сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 9. овог члана и члана 22а овог закона, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореск