Act on Seats and Domains of Courts and Public Prosecutions

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 101/2013)

I ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом оснивају се прекршајни, основни, виши, привредни и апелациони судови, одређују њихова седишта и подручја на којима врше надлежност и одређују одељења Прекршајног апелационог и Управног суда и подручја на којима врше надлежност.

Овим законом оснивају се и основна, виша и апелациона јавна тужилаштва и одређују њихова седишта и подручја.

II СУДОВИ

1. Прекршајни судови

Члан 2

Прекршајни судови јесу:

1) Прекршајни суд у Аранђеловцу за територију општина Аранђеловац и Топола, са одељењем суда у Тополи,

2) Прекршајни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач, Бачка Паланка и Бачки Петровац, са одељењем суда у Бачу и Бачком Петровцу,

3) Прекршајни суд у Београду, за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој,

4) Прекршајни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј, Жабаљ, Србобран и Темерин, са одељењима суда у Жабљу, Србобрану и Темерину,

5) Прекршајни суд у Ваљеву, за територију општина Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб и за град Ваљево, са одељењима суда у Лајковцу, Љигу, Мионици, Осечини и Убу,

6) Прекршајни суд у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, са одељењима суда у Бујановцу, Владичином Хану и Сурдулици,

7) Прекршајни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са одељењима суда у Белој Цркви и Пландишту,

8) Прекршајни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

9) Прекршајни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Књажевац и Сокобања и за град Зајечар, са одељењима суда у Бољевцу, Бору, Књажевцу и Сокобањи,

10) Прекршајни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Нови Бечеј и Сечањ и за град Зрењанин, са одељењима суда у Житишту, Новом Бечеју и Сечњу,

11) Прекршајни суд у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину, са одељењима суда у Деспотовцу, Свилајнцу и Ћуприји,

12) Прекршајни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња и Нови Кнежевац, са одељењима суда у Новој Црњи и Новом Кнежевцу,

13) Прекршајни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и Рача и за град Крагујевац, са одељењима суда у Баточини, Книћу и Рачи,

14) Прекршајни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са одељењем суда у Врњачкој Бањи,

15) Прекршајни суд у Крушевцу, за територију општина Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са одељењима суда у Александровцу, Брусу, Варварину и Ћићевцу,

16) Прекршајни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

17) Прекршајни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа и Црна Трава и за град Лесковац, са одељењима суда у Бојнику, Власотинцу, Лебану и Медвеђи,

18) Прекршајни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са одељењима суда у Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику,

19) Прекршајни суд у Младеновцу, за територију градских општина Младеновац и Сопот, са одељењем суда у Сопоту,

20) Прекршајни суд у Неготину, за територију општина Кладово, Мајданпек и Неготин, са одељењима суда у Кладову и Мајданпеку,

21) Прекршајни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Житорађа, Мерошина, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш, са одељењима суда у Алексинцу, Дољевцу, Житорађи, Мерошини, Ражњу и Сврљигу,

22) Прекршајни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са одељењем суда у Тутину,

23) Прекршајни суд у Новом Саду, за територију општина Беочин, Врбас, Сремски Карловци и Тител и за град Нови Сад, са одељењима суда у Беочину, Врбасу и Тителу,

24) Прекршајни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

25) Прекршајни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово и за град Панчево, са одељењима суда у Алибунару, Ковачици, Ковину и Опову,

26) Прекршајни суд у Параћину, за територију општине Параћин,

27) Прекршајни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот, са одељењима суда у Белој Паланци и Димитровграду,

28) Прекршајни суд у Пожаревцу, за територију општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави и за град Пожаревац, са одељењима суда у Великом Градишту, Голупцу, Жабарима, Жагубици, Кучеву, Малом Црнићу и Петровцу на Млави,

29) Прекршајни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Ивањица, Косјерић и Пожега, са одељењима суда у Ариљу, Ивањици и Косјерићу,

30) Прекршајни суд у Прешеву, за територију општине Прешево,

31) Прекршајни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље, са одељењима суда у Новој Вароши и Прибоју,

32) Прекршајни суд у Прокупљу, за територију општина Блаце, Куршумлија и Прокупље, са одељењима суда у Блацу и Куршумлији,

33) Прекршајни суд у Рашки, за територију општине Рашка,

34) Прекршајни суд у Руми, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова, са одељењима суда у Инђији, Иригу, Пећинцима и Старој Пазови,

35) Прекршајни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа, Сента и Чока, са одељењима суда у Ади, Кањижи и Чоки,

36) Прекршајни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

37) Прекршајни суд у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, са одељењима суда у Великој Плани и Смедеревској Паланци,

38) Прекршајни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Кула и Оџаци и за град Сомбор, са одељењима суда у Апатину, Кули и Оџацима,

39) Прекршајни суд у Сремској Митровици, за територију општине Шид и за град Сремску Митровицу, са одељењем суда у Шиду,

40) Прекршајни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са одељењима суда у Бачкој Тополи и Малом Иђошу,

41) Прекршајни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

42) Прекршајни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са одељењима суда у Бајиној Башти и Чајетини,

43) Прекршајни суд у Чачку, за територију општине Лучани и за град Чачак, са одељењем суда у Гучи, за територију општине Лучани,

44) Прекршајни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са одељењима суда у Богатићу, Владимирцима и Коцељеви.

2. Основни судови

Члан 3

Основни судови јесу:

1) Основни суд у Алексинцу, за територију општина Алексинац, Ражањ и Сокобања, са судском јединицом у Сокобањи,

2) Основни суд у Аранђеловцу, за територију општина Аранђеловац, Рача и Топола, са судском јединицом у Тополи,

3) Основни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач и Бачка Паланка,

4) Први основни суд у Београду, за територију градских општина Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град,

5) Други основни суд у Београду, за територију градских општина Вождовац, Гроцка, Раковица и Чукарица,

6) Трећи основни суд у Београду, за територију градских општина Земун, Нови Београд и Сурчин,

7) Основни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј и Нови Бечеј, са судском јединицом у Новом Бечеју,

8) Основни суд у Бору, за територију општине Бор,

9) Основни суд у Брусу, за територију општина Александровац и Брус, са судском јединицом у Александровцу,

10) Основни суд у Бујановцу, за територију општина Бујановац и Прешево,

11) Основни суд у Ваљеву, за територију општине Осечина и за град Ваљево,

12) Основни суд у Великој Плани, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка, са судском јединицом у Смедеревској Паланци,

13) Основни суд у Великом Градишту, за територију општина Велико Градиште и Голубац,

14) Основни суд у Врању, за територију општине Трговиште и за град Врање,

15) Основни суд у Врбасу, за територију општина Врбас, Кула и Србобран, са судском јединицом у Кули,

16) Основни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са судском јединицом у Белој Цркви,

17) Основни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

18) Основни суд у Деспотовцу, за територију општина Деспотовац и Свилајнац, са судском јединицом у Свилајнцу,

19) Основни суд у Димитровграду, за територију општине Димитровград,

20) Основни суд у Зајечару, за територију општине Бољевац и за град Зајечар,

21) Основни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште и Сечањ и за град Зрењанин,

22) Основни суд у Ивањици, за територију општина Ивањица и Лучани,

23) Основни суд у Јагодини, за територију општине Рековац и за град Јагодину,

24) Основни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока, са судском јединицом у Новом Кнежевцу,

25) Основни суд у Књажевцу, за територију општине Књажевац,

26) Основни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и за град Крагујевац,

27) Основни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са судском јединицом у Врњачкој Бањи,

28) Основни суд у Крушевцу, за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са судском јединицом у Варварину,

29) Основни суд у Куршумлији, за територију општина Блаце и Куршумлија,

30) Основни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

31) Основни суд у Лебану, за територију општина Бојник, Лебане и Медвеђа,

32) Основни суд у Лесковцу, за територију општина Власотинце и Црна Трава и за град Лесковац, са судском јединицом у Власотинцу,

33) Основни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са судском јединицом у Љубовији,

34) Основни суд у Мајданпеку, за територију општине Мајданпек,

35) Основни суд у Мионици, за територију општина Љиг и Мионица,

36) Основни суд у Младеновцу, за територију градских општина Барајево, Младеновац и Сопот, са судском јединицом у Сопоту,

37) Основни суд у Неготину, за територију општина Кладово и Неготин, са судском јединицом у Кладову,

38) Основни суд у Нишу, за територију општина Гаџин Хан, Дољевац и Сврљиг и за град Ниш,

39) Основни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са судском јединицом у Тутину,

40) Основни суд у Новом Саду, за територију општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

41) Основни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

42) Основни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица и Опово и за град Панчево, са судском јединицом у Ковачици,

43) Основни суд у Параћину, за територију општина Параћин и Ћуприја, са судском јединицом у Ћуприји,

44) Основни суд у Петровцу на Млави, за територију општина Жагубица и Петровац на Млави, са судском јединицом у Жагубици,

45) Основни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка и Пирот,

46) Основни суд у Пожаревцу, за територију општина Жабари, Кучево и Мало Црниће и за град Пожаревац, са судском јединицом у Кучеву,

47) Основни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Косјерић и Пожега,

48) Основни суд у Прибоју, за територију општине Прибој,

49) Основни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош и Пријепоље, са судском јединицом у Новој Вароши,

50) Основни суд у Прокупљу, за територију општина Житорађа, Мерошина и Прокупље,

51) Основни суд у Рашкој, за територију општине Рашка,

52) Основни суд у Руми, за територију општине Ириг, Пећинци и Рума,

53) Основни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа и Сента,

54) Основни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

55) Основни суд у Смедереву, за територију општине Ковин и за град Смедерево, са судском јединицом у Ковину,

56) Основни суд у Сомбору, за територију општина Апатин и Оџаци и за град Сомбор,

57) Основни суд у Сремској Митровици, за територију града Сремске Митровице,

58) Основни суд у Старој Пазови, за територију општина Инђија и Стара Пазова, са судском јединицом у Инђији,

59) Основни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са судском јединицом у Бачкој Тополи,

60) Основни суд у Сурдулици, за територију општина Босилеград, Владичин Хан и Сурдулица, са судским јединицама у Босилеграду и Владичином Хану,

61) Основни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

62) Основни суд у Убу, за територију општина Лајковац и Уб,

63) Основни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са судском јединицом у Бајиној Башти,

64) Основни суд у Чачку, за територију града Чачка,

65) Основни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са судском јединицом у Богатићу и судском јединицом у Коцељеви за територију општина Коцељева и Владимирци,

66) Основни суд у Шиду, за територију општине Шид.

Први основни суд у Београду надлежан је за међународну правну помоћ за подручја Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду.

3. Виши судови

Члан 4

Виши судови јесу:

1) Виши суд у Београду, за подручје Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, Основног суда у Лазаревцу, Основног суда у Младеновцу и Основног суда у Обреновцу,

2) Виши суд у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву, Основног суда у Мионици и Основног суда у Убу,

3) Виши суд у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу, Основног суда у Врању и Основног суда у Сурдулици,

4) Виши суд у Зајечару, за подручје Основног суда у Бору, Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу,

5) Виши суд у Зрењанину, за подручје Основног суда у Бечеју, Основног суда у Зрењанину и Основног суда у Кикинди,

6) Виши суд у Јагодини, за подручје Основног суда у Деспотовцу, Основног суда у Јагодини и Основног суда у Параћину,

7) Виши суд у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу и Основног суда у Крагујевцу,

8) Виши суд у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву и Основног суда у Рашкој,

9) Виши суд у Крушевцу, за подручје Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику,

10) Виши суд у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лебану и Основног суда у Лесковцу,

11) Виши суд у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину,

12) Виши суд у Нишу, за подручје Основног суда у Алексинцу и Основног суда у Нишу,

13) Виши суд у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници,

14) Виши суд у Новом Саду, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци и Основног суда у Новом Саду,

15) Виши суд у Панчеву, за подручје Основног суда у Вршцу и Основног суда у Панчеву,

16) Виши суд у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

17) Виши суд у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Великом Градишту, Основног суда у Петровцу на Млави и Основног суда у Пожаревцу,

18) Виши суд у Прокупљу, за подручје Основног суда у Куршумлији и Основног суда у Прокупљу,

19) Виши суд у Смедереву, за подручје Основног суда у Великој Плани и Основног суда у Смедереву,

20) Виши суд у Сомбору, за подручје Основног суда у Врбасу и Основног суда у Сомбору,

21) Виши суд у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Руми, Основног суда у Сремској Митровици, Основног суда у Старој Пазови и Основног суда у Шиду,

22) Виши суд у Суботици, за подручје Основног суда у Сенти и Основног суда у Суботици,

23) Виши суд у Ужицу, за подручје Основног суда у Пожеги, Основног суда у Прибоју, Основног суда у Пријепољу и Основног суда у Ужицу,

24) Виши суд у Чачку, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу, Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку,

25) Виши суд у Шапцу, за подручје Основног суда у Лозници и Основног суда у Шапцу.

Виши суд у Београду надлежан је да у првом степену одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација у средствима јавног информисања и да суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације за територију Републике Србије.

Виши суд у Београду надлежан је и за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

4. Привредни судови

Члан 5

Привредни судови јесу:

1) Привредни суд у Београду, за територију града Београда,

2) Привредни суд у Ваљеву, за територију општина Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина и Уб и за градове Ваљево, Лозница и Шабац, са судском јединицом у Лозници за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу и судском јединицом у Шапцу за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац,

3) Привредни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања и за град Зајечар,

4) Привредни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сечањ и Чока и за град Зрењанин,

5) Привредни суд у Краљеву, за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар, са судском јединицом у Крушевцу за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и за град Крушевац и судском јединицом у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и за град Нови Пазар,

6) Привредни суд у Крагујевцу, за територију општина Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја и за градове Јагодину и Крагујевац, са судском јединицом у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину,

7) Привредни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава и за градове Врање и Лесковац, са судском јединицом у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште и за град Врање,

8) Привредни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш,

9) Привредни суд у Новом Саду, за територију општина Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

10) Привредни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште и за град Панчево,

11) Привредни суд у Пожаревцу, за територију општина Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Смедеревска Паланка и за градове Пожаревац и Смедерево, са судском јединицом у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево,

12) Привредни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Врбас, Кула, Оџаци и Србобран и за град Сомбор,

13) Привредни суд у Сремској Митровици, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид и за град Сремску Митровицу,

14) Привредни суд у Суботици, за територију општина Ада, Бачка Топола, Кањижа, Мали Иђош и Сента и за град Суботицу,

15) Привредни суд у Ужицу, за територију општина Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље и Чајетина и за град Ужице,

16) Привредни суд у Чачку, за територију општина Горњи Милановац, Ивањица и Лучани и за град Чачак.

Привредни суд у Београду надлежан је за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

5. Апелациони судови

Члан 6

Апелациони судови јесу:

1) Апелациони суд у Београду, за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву,

2) Апелациони суд у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Чачку и Ужицу,

3) Апелациони суд у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Зајечару, Неготину, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

4) Апелациони суд у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

6. Одељења Прекршајног апелационог суда

Члан 7

Одељења Прекршајног апелационог суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашкој, Сјеници, Трстенику, Чачку и Ужицу,

2) Одељење у Нишу, за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

7. Одељења Управног суда

Члан 8

Одељења Управног суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Чачку,

2) Одељење у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

III ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

1. Основна јавна тужилаштва

Члан 9

Основна јавна тужилаштва јесу:

1) Основно јавно тужилаштво у Алексинцу, за подручје Основног суда у Алексинцу,

2) Основно јавно тужилаштво у Аранђеловцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу,

3) Основно јавно тужилаштво у Бачкој Паланци, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци,

4) Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Првог основног суда у Београду,

5) Друго основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Другог основног суда у Београду,

6) Треће основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Трећег основног суда у Београду,

7) Основно јавно тужилаштво у Бечеју, за подручје Основног суда у Бечеју,

8) Основно јавно тужилаштво у Бору, за подручје Основног суда у Бору,

9) Основно јавно тужилаштво у Брусу, за подручје Основног суда у Брусу,

10) Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву,

11) Основно јавно тужилаштво у Великој Плани, за подручје Основног суда у Великој Плани,

12) Основно јавно тужилаштво у Великом Градишту, за подручје Основног суда у Великом Градишту,

13) Основно јавно тужилаштво у Владичином Хану, за подручје Основног суда у Сурдулици,

14) Основно јавно тужилаштво у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу и Основног суда у Врању, са одељењем у Бујановцу,

15) Основно јавно тужилаштво у Врбасу, за подручје Основног суда у Врбасу,

16) Основно јавно тужилаштво у Вршцу, за подручје Основног суда у Вршцу,

17) Основно јавно тужилаштво у Горњем Милановцу, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу,

18) Основно јавно тужилаштво у Деспотовцу, за подручје Основног суда у Деспотовцу,

19) Основно јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу, са одељењем у Књажевцу,

20) Основно јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Основног суда у Зрењанину,

21) Основно јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Основног суда у Јагодини,

22) Основно јавно тужилаштво у Кикинди, за подручје Основног суда у Кикинди,

23) Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Крагујевцу,

24) Основно јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву,

25) Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Основног суда у Крушевцу,

26) Основно јавно тужилаштво у Куршумлији, за подручје Основног суда у Куршумлији,

27) Основно јавно тужилаштво у Лазаревцу, за подручје Основног суда у Лазаревцу,

28) Основно јавно тужилаштво у Лебану, за подручје Основног суда у Лебану,

29) Основно јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лесковцу,

30) Основно јавно тужилаштво у Лозници, за подручје Основног суда у Лозници, са одељењем у Љубовији,

31) Основно јавно тужилаштво у Мионици, за подручје Основног суда у Мионици,

32) Основно јавно тужилаштво у Младеновцу, за подручје Основног суда у Младеновцу,

33) Основно јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину, са одељењем у Мајданпеку,

34) Основно јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Основног суда у Нишу,

35) Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници, са одељењем у Сјеници,

36) Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Основног суда у Новом Саду,

37) Основно јавно тужилаштво у Обреновцу, за подручје Основног суда у Обреновцу,

38) Основно јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Основног суда у Панчеву,

39) Основно јавно тужилаштво у Параћину, за подручје Основног суда у Параћину,

40) Основно јавно тужилаштво у Петровцу на Млави, за подручје Основног суда у Петровцу на Млави,

41) Основно јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

42) Основно јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Пожаревцу, са одељењем у Кучеву,

43) Основно јавно тужилаштво у Пожеги, за подручје Основног суда у Пожеги,

44) Основно јавно тужилаштво у Пријепољу, за подручје Основног суда у Прибоју и Основног суда у Пријепољу, са одељењем у Прибоју,

45) Основно јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Основног суда у Прокупљу,

46) Основно јавно тужилаштво у Рашкој, за подручје Основног суда у Рашкој,

47) Основно јавно тужилаштво у Руми, за подручје Основног суда у Руми,

48) Основно јавно тужилаштво у Сенти, за подручје Основног суда у Сенти,

49) Основно јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Основног суда у Смедереву,

50) Основно јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Основног суда у Сомбору,

51) Основно јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Сремској Митровици и Основног суда у Шиду, са одељењем у Шиду,

52) Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови, за подручје Основног суда у Старој Пазови,

53) Основно јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Основног суда у Суботици,

54) Основно јавно тужилаштво у Трстенику, за подручје Основног суда у Трстенику,

55) Основно јавно тужилаштво у Убу, за подручје Основног суда у Убу,

56) Основно јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Основног суда у Ужицу,

57) Основно јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку, са одељењем у Ивањици,

58) Основно јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Основног суда у Шапцу.

2. Виша јавна тужилаштва

Члан 10

Виша јавна тужилаштва јесу:

1) Више јавно тужилаштво у Београду, за подручје Вишег суда у Београду,

2) Више јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Вишег суда у Ваљеву,

3) Више јавно тужилаштво у Врању, за подручје Вишег суда у Врању,

4) Више јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Вишег суда у Зајечару,

5) Више јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Вишег суда у Зрењанину,

6) Више јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Вишег суда у Јагодини,

7) Више јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Вишег суда у Крагујевцу,

8) Више јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Вишег суда у Краљеву,

9) Више јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Вишег суда у Крушевцу,

10) Више јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Вишег суда у Лесковцу,

11) Више јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Вишег суда у Неготину,

12) Више јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Вишег суда у Нишу,

13) Више јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Вишег суда у Новом Пазару,

14) Више јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Вишег суда у Новом Саду,

15) Више јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Вишег суда у Панчеву,

16) Више јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Вишег суда у Пироту,

17) Више јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Вишег суда у Пожаревцу,

18) Више јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Вишег суда у Прокупљу,

19) Више јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Вишег суда у Смедереву,

20) Више јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Вишег суда у Сомбору,

21) Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Вишег суда у Сремској Митровици,

22) Више јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Вишег суда у Суботици,

23) Више јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Вишег суда у Ужицу,

24) Више јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Вишег суда у Чачку,

25) Више јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Вишег суда у Шапцу.

3. Апелациона јавна тужилаштва

Члан 11

Апелациона јавна тужилаштва јесу:

1) Апелационо јавно тужилаштво у Београду, за подручје Апелационог суда у Београду,

2) Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Апелационог суда у Крагујевцу,

3) Апелационо јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Апелационог суда у Нишу,

4) Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Апелационог суда у Новом Саду.

IV СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА ЗА ТЕРИТОРИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА

Члан 12

Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уређује се посебним законом.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 13

Судови и јавна тужилаштва, основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом до дана почетка примене овог закона.

Предмете у којима до дана почетка примене овог закона није донета одлука од судова и јавних тужилаштава основаних Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) преузимају месно надлежни судови и јавна тужилаштва основани овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, о предметима примљеним у апелационим судовима до дана почетка примене овог закона одлучиће апелациони судови који су надлежни у складу са Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

У судским јединицима основних судова које су одређене Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), а које према одредбама овог закона престају са радом, наставиће са радом пријемне канцеларије у којима ће се обављати послови пријема писмена и оверавања исправа и потписа.

Послови у пријемним канцеларијама из става 4. овог члана обављаће се до почетка рада јавних бележника.

Члан 14

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на коме врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), изузев у судовима у којима је извршен избор председника судова у складу са Законом о судијама.

Даном почетка примене овог закона престаје вршење функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Вршење функције председника судова из ст. 3. и 4. овог члана траје до избора председника судова у складу са одредбама Закона о судијама.

Члан 15

До дана почетка примене овог закона извршиће се премештај заменика јавних тужилаца из укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која нису била основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која преузимају надлежност укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Јавни тужиоци којима је престала функција због укидања јавног тужилаштва настављају да врше функцију заменика јавног тужиоца у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Вршење функције јавног тужиоца из ст. 2. и 3. овог члана траје до избора јавних тужилаца, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Члан 16

Судови и јавна тужилаштва која су основана овим законом преузимају потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене из судова и јавних тужилаштава која су основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће до дана почетка примене овог закона извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца образоваће комисије које ће донети решења о распоређивању запослених из судова и јавних тужилаштава из става 1. овог члана, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, који ће донети министар надлежан за правосуђе до 1. децембра 2013. године.

Члан 17

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 2. тачка 13), члана 3. тачка 11), члана 4. тачка 7), члана 9. тачка 11) и члана 10. тачка 7) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом.

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 5. тачка 8), члана 6. тачка 3), члана 7. тачка 2), члана 8. тачка 2) и члана 11. тачка 3) овог закона настављају да врше законске надлежности за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Посебни закон из члана 12. овог закона донеће се до 31. децембра 2013. године.

Члан 18

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), осим одредаба тог закона наведених у члану 17. став 1. овог закона.

Члан 19

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године.

Act on Solving Conflicts of Laws with Foreign Regulations

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени лист СФРЈ”, бр. 43/82 и 72/82, “Службени лист СРЈ”, бр. 46/96 и “Службени гласник РС”, бр. 46/2006 – други закон)

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овај закон садржи правила о одређивању меродавног права за статусне, породичне и имовинске, односно друге материјалноправне односе с међународним елементом.

Овај закон садржи и правила о надлежности судова и других органа Савезне Републике Југославије за расправљање односа из става 1. овог члана, правила поступка и правила за признање и извршење страних судских и арбитражних одлука.

Члан 2

Ако у овом закону нема одредбе о праву меродавном за неки однос из члана 1. став 1. овог закона, сходно се примењују одредбе и начела овог закона, начела правног поретка Савезне Републике Југославије и начела међународног приватног права.

Члан 3

Одредбе овог закона не примењују се на односе из члана 1. овог закона ако су регулисани другим савезним законом или међународним уговорима.

Члан 4

Не примењује се право стране државе ако би његово дејство било супротно Уставом СРЈ утврђеним основама друштвеног уређења.

Члан 5

Не примењује се право стране државе које би било меродавно по одредбама овог или другог савезног закона ако би његово примењивање имало за циљ избегавање примењивања права Савезне Републике Југославије.

Члан 6

Ако би по одредбама овог закона требало применити право стране државе, узимају се у обзир његова правила о одређивању меродавног права.

Ако правила стране државе о одређивању меродавног права узвраћају на право Савезне Републике Југославије, примениће се право Савезне Републике Југославије, не узимајући у обзир правила о одређивању меродавног права.

Члан 7

Ако овим или другим савезним законом није друкчије одређено, сматра се да су правни посао и правна радња у погледу облика пуноважни ако су пуноважни било по праву места где је правни посао закључен, односно правна радња предузета било по праву које је меродавно за садржину правног посла, односно правне радње.

Члан 8

За застарелост је меродавно право које је меродавно за садржину правног посла, односно правне радње.

Члан 9

Право стране државе примењује се према свом смислу и појмовима које садржи.

Члан 10

Ако је меродавно право државе чији правни поредак није јединствен а правила овог закона не упућују на одређено правно подручје у тој држави, меродавно право одређује се по правилима тог правног поретка.

Ако се меродавно право државе чији правни поредак није јединствен не може утврдити на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, меродавно је право подручја у тој држави са којим постоји најближа веза.

Члан 11

Ако лице које је југословенски држављанин има и држављанство неке друге државе, за примењивање овог закона сматра се да има само југословенско држављанство.

Ако лице које није југословенски држављанин има два или више страних држављанстава, за примењивање овог закона сматра се да има држављанство оне државе чији је држављанин и у којој има пребивалиште.

Ако лице из става 2. овог члана нема пребивалиште ни у једној од држава чији је држављанин, за примењивање овог закона сматра се да има држављанство оне државе чији је држављанин и с којом је у најближој вези.

Члан 12

Ако лице нема држављанство или се његово држављанство не може утврдити, меродавно право одређује се према његовом пребивалишту.

Ако лице из става 1. овог члана нема пребивалиште или се оно не може утврдити, меродавно право одређује се према његовом боравишту.

Ако се ни боравиште лица из става 1. овог члана не може утврдити, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 13

Суд или други надлежни орган ће по службеној дужности утврдити садржину страног меродавног права.

Орган из става 1. овог члана може затражити обавештење о страном праву од савезног органа надлежног за послове правде.

Странке у поступку могу поднети и јавну исправу о садржини страног права.

Глава друга

МЕРОДАВНО ПРАВО

Члан 14

За правну и пословну способност физичког лица меродавно је право државе чији је оно држављанин.

Физичко лице које би према праву државе чији је оно држављанин било пословно неспособно, пословно је способно ако има пословну способност по праву места где је настала обавеза.

За лишење или ограничење пословне способности физичког лица меродавно је право из става 1. овог члана.

Одредба става 2. овог члана не примењује се на породичне и наследне односе.

Члан 15

За стављање под старатељство и престанак старатељства, као и за односе између стараоца и лица под старатељством (штићеника), меродавно је право државе чији је држављанин лице под старатељством.

Привремене заштитне мере према страном држављанину и према лицу без држављанства који се налазе у Савезној Републици Југославији одређују се по праву Савезне Републике Југославије и трају док надлежна држава не донесе одлуку и не предузме потребне мере.

Одредба става 2. овог члана примењује се и у погледу заштите имовине одсутног страног држављанина и лица без држављанства која се налази на територији Савезне Републике Југославије.

Члан 16

За проглашење несталог лица умрлим меродавно је право државе чији је држављанин било то лице у време нестанка.

Члан 17

Припадност правног лица одређује се по праву државе по коме је оно основано.

Ако правно лице има стварно седиште у другој држави, а не у оној у којој је основано и по праву те друге државе има њену припадност, сматраће се правним лицем те државе.

Члан 18

За својинскоправне односе и друга права на ствари меродавно је право места где се ствар налази.

За односе из става 1. овог члана у погледу ствари које се налазе у превозу, меродавно је право места одредишта (опредељења).

За односе из става 1. овог члана на превозним средствима, меродавно је право државе чију државну припадност имају та средства, ако прописима Савезне Републике Југославије није друкчије одређено.

Члан 19

За уговор меродавно је право које су изабрале уговорне стране, ако овим законом или међународним уговором није друкчије одређено.

Члан 20

Ако није изабрано меродавно право и ако посебне околности случаја не упућују на друго право, као меродавно право примењује се:

1) за уговор о продаји покретних ствари – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште продавца;

2) за уговор о делу, односно за уговор о грађењу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште посленика (предузимача);

3) за уговор о пуномоћству – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште пуномоћника;

4) за уговор о посредовању – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште посредника;

5) за уговор о комисиону – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште комисионара;

6) за уговор о отпремању (шпедицији) – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште отпремника;

7) за уговор о закупу покретних ствари – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште закуподавца;

8) за уговор о зајму – право места где се у време пријема понуда налазило пребивалиште, односно седиште зајмодавца;

9) за уговор о послузи – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште послугодавца;

10) за уговор о остави – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште оставопримца (депозитара);

11) за уговор о ускладиштењу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште складиштара;

12) за уговор о превозу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште превозиоца (возара);

13) за уговор о осигурању – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште осигуравача;

14) за уговор о ауторском праву – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште аутора;

15) за уговор о поклону – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште поклонодавца;

16) за берзанске послове – право седишта берзе;

17) за уговор о самосталним банкарским гаранцијама – право места где се у време закључења уговора налазило седиште даваоца гаранције;

18) за уговор о преносу технологије (лиценци, и др.) – право места где се у време закључења уговора налазило седиште примаоца технологије;

19) за имовинска потраживања из уговора о раду – право државе у којој се рад обавља или се обављао;

20) за друге уговоре – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште понудиоца.

Члан 21

За уговоре који се односе на непокретности искључиво је меродавно право државе на чијој се територији налази непокретност.

Члан 22

У односима између уговорних страна, ако уговорне стране нису друкчије уговориле, право из члана 20. овог закона меродавно је и за:

1) одређивање часа од ког стицалац, односно преузималац покретне ствари има право на производе и плодове ствари;

2) одређивање часа од ког стицалац, односно преузималац сноси ризик у вези са стварима.

Члан 23

Право места где се ствар мора предати меродавно је, ако уговорне стране нису друкчије уговориле, за начин предаје ствари и за мере које треба предузети ако се одбије преузимање ствари.

Члан 24

На дејство уступања потраживања или преузимања дуга према дужнику, односно повериоцу који нису учествовали у уступању, односно преузимању, примениће се право које је меродавно за потраживање, односно дуг.

Члан 25

На акцесорни правни посао, ако није друкчије одређено, примениће се право меродавно за главни правни посао.

Члан 26

За једнострани правни посао меродавно је право државе дужниковог пребивалишта, односно седишта.

Члан 27

На стицање без основа примењује се право меродавно за правни однос који је настао, био очекиван или претпостављен, а поводом ког је настало стицање.

За пословодство без налога меродавно је право места где је радња пословође извршена.

За обавезе из употребе ствари без пословодства и за друге вануговорне обавезе које не извиру из одговорности за штету меродавно је право места где су се догодиле чињенице које су проузроковале обавезу.

Члан 28

За вануговорну одговорност за штету, ако за поједине случајеве није друкчије одређено, меродавно је право места где је радња извршена или право места где је последица наступила, зависно од тога које је од та два права повољније за оштећеника.

Право из става 1. овог члана меродавно је и за вануговорну одговорност за штету која је настала у вези са правним односима из члана 27. овог закона.

За противправност радње меродавно је право места где је радња извршена или где је последица наступила, а ако је радња извршена или је последица наступила на више места – довољно је да је радња противправна по праву било ког од тих места.

Члан 29

Ако је догађај из ког произилази обавеза за накнаду штете настао на броду на отвореном мору или у ваздухоплову, као право места где су се догодиле чињенице које су проузроковале обавезу накнаде штете сматра се право државе чију припадност брод има, односно право државе у којој је ваздухоплов регистрован.

Члан 30

За наслеђивање меродавно је право државе чији је држављанин био оставилац у време смрти.

За способност за прављење тестамента меродавно је право државе чије је држављанство завешталац имао у моменту састављања тестамента.

Члан 31

Тестамент је пуноважан у погледу облика ако је пуноважан по једном од следећих права:

1) по праву места где је тестамент састављен;

2) по праву државе чији је држављанин био завешталац било у време располагања тестаментом било у време смрти;

3) по праву завештаочевог пребивалишта било у време располагања тестаментом било у време смрти;

4) по праву завештаочевог боравишта било у време располагања тестаментом било у време смрти;

5) по праву Савезне Републике Југославије;

6) за непокретност – и по праву места где се непокретност налази.

Опозивање тестамента је пуноважно у погледу облика ако је тај облик пуноважан по било ком праву према коме је, у складу са одредбама става 1. овог члана, тестамент могао бити пуноважно састављен.

Члан 32

У погледу услова за закључење брака меродавно је, за свако лице, право државе чији је оно држављанин у време ступања у брак.

И кад постоје услови за закључење брака по праву државе чији је држављанин лице које жели да закључи брак пред надлежним органом Савезне Републике Југославије, неће се дозволити закључење брака ако, у погледу тог лица, постоје по праву Савезне Републике Југославије сметње које се односе на постојање ранијег брака, сродство и неспособност за расуђивање.

Члан 33

За форму брака меродавно је право места у коме се брак закључује.

Члан 34

За неважност брака (непостојање и ништавост) меродавно је било које право по коме је брак закључен у смислу члана 32. овог закона.

Члан 35

За развод брака меродавно је право државе чији су држављани оба брачна друга у време подношења тужбе.

Ако су брачни другови држављани различитих држава у време подношења тужбе, за развод брака меродавна су кумулативно права обе државе чији су они држављани.

Ако се брак не би могао развести по праву одређеном у ставу 2. овог члана, за развод брака меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је један од брачних другова имао у време подношења тужбе пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Ако је један од брачних другова југословенски држављанин који нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а брак се не би могао развести по праву одређеном у ставу 2. овог члана, за развод брака меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 36

За личне и законске имовинске односе брачних другова меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако су брачни другови држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој имају пребивалиште.

Ако брачни другови немају ни заједничко држављанство ни пребивалиште у истој држави, меродавно је право државе у којој су имали последње заједничко пребивалиште.

Ако се меродавно право не може одредити према ст. 1. до 3. овог члана, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 37

За уговорне имовинске односе брачних другова меродавно је право које је у време закључења уговора било меродавно за личне и законске имовинске односе.

Ако право одређено у ставу 1. овог члана предвиђа да брачни другови могу изабрати право које је меродавно за брачно-имовински уговор, меродавно је право које су они изабрали.

Члан 38

Ако је брак неважећи или је престао за личне и законске имовинске односе меродавно је право одређено у члану 36. овог закона.

У случајевима наведеним у члану 36. овог закона за уговорне имовинске односе брачних другова меродавно је право одређено у члану 37. овог закона.

Члан 39

За имовинске односе лица која живе у ванбрачној заједници меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако лица из става 1. овог члана немају исто држављанство, меродавно је право државе у којој имају заједничко пребивалиште.

За уговорне имовинске односе између лица која живе у ванбрачној заједници меродавно је право које је у време закључења уговора било меродавно за њихове имовинске односе.

Члан 40

За односе између родитеља и деце меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако су родитељи и деца држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој сви они имају пребивалиште.

Ако су родитељи и деца држављани различитих држава, а немају пребивалиште у истој држави, меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је дете или који од родитеља југословенски држављанин.

За односе између родитеља и деце који нису предвиђени у ст. 1. до 3. овог члана меродавно је право државе чији је држављанин дете.

Члан 41

За признавање, утврђивање или оспоравање очинства, односно материнства меродавно је право државе чији је држављанин у време рођења детета било лице чије се очинство, односно материнство признаје, утврђује или оспорава.

Члан 42

За обавезу издржавања између крвних сродника, осим родитеља и деце, или за обавезу издржавања сродника по тазбини меродавно је право државе чији је држављанин сродник од ког се захтева издржавање.

Члан 43

За позакоњење меродавно је право државе чији су држављани родитељи, а ако родитељи нису држављани исте државе – право државе оног родитеља, по коме је позакоњење пуноважно.

Ако по праву одређеном у ставу 1. овог члана нема услова за позакоњење, а родитељи и дете имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

За пристанак детета, другог лица или државног органа за позакоњење, меродавно је право државе чији је држављанин дете.

Члан 44

За услове заснивања усвојења и престанка усвојења меродавно је право државе чији су држављани усвојилац и усвојеник.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, за услове заснивања усвојења и престанка усвојења меродавна су кумулативно права обе државе чији су они држављани.

Ако брачни другови заједнички усвајају, поред права државе чији је држављанин усвојеник, меродавна су за услове заснивања усвојења и престанка усвојења и права држава чији су држављани и један и други брачни друг.

За облик усвојења меродавно је право места где се усвојење заснива.

Члан 45

За дејство усвојења меродавно је право државе чији су држављани усвојилац и усвојеник у време заснивања усвојења.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој имају пребивалиште.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, а немају пребивалиште у истој држави, меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је један од њих југословенски држављанин.

Ако у случају из става 3. овог члана ни усвојилац ни усвојеник нису југословенски држављани, меродавно је право државе чији је држављанин усвојеник.

Глава трећа

НАДЛЕЖНОСТ И ПОСТУПАК

1. Надлежност суда и других органа Савезне Републике Југославије у стварима с међународним елементом

Члан 46

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако тужени има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији.

Ако тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији нити у којој другој држави, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако тужени има боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако су парничне странке југословенски држављани, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени има боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако у парници има више тужених са својством материјалних супарничара, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад један од тужених има пребивалиште, односно седиште у Савеној Републици Југославији.

Кад се о правном односу одлучује у ванпарничном поступку, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако лице према коме је поднесен захтев има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији, а кад у поступку учествује само једно лице – ако то лице има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 47

Искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји кад је то овим или другим савезним законом изричито одређено.

Члан 48

Ако у страној држави постоји надлежност страног суда у споровима против југословенских држављана по критеријумима о надлежности којих нема у одредбама о надлежности суда Савезне Републике Југославије, ти критеријуми ће бити меродавни за постојање надлежности суда Савезне Републике Југославије у споровима у којима је тужени држављанин те стране државе.

Члан 49

Странке се могу споразумети о надлежности страног суда само ако је бар једна од њих страни држављанин или правно лице са седиштем у иностранству, а није у питању спор за који постоји, по одредбама овог или другог савезног закона, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије.

Странке се могу споразумети о надлежности суда Савезне Републике Југославије ако је бар једна странка југословенски држављанин или правно лице са седиштем у Савезној Републици Југославији.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се кад је у питању надлежност у стварима из чл. 61. до 70. овог закона.

Члан 50

Кад надлежност суда Савезне Републике Југославије зависи од пристанка туженог да суди суд Савезне Републике Југославије, сматра се да је тужени дао пристанак подношењем одговора на тужбу, односно приговора на платни налог, а није оспорио надлежност, или се упустио у расправљање.

Члан 51

Кад је одредбама овог закона надлежност суда Савезне Републике Југославије одређена под претпоставком да парнична странка има југословенско држављанство, та надлежност постоји и за лица без држављанства која имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и на надлежност других органа Савезне Републике Југославије.

Члан 52

У споровима против југословенских држављана који живе у иностранству, где су их на службу или на рад упутили државни орган, предузеће или друго правно лице, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако су они имали пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 53

У споровима о вануговорној одговорности за штету надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако та надлежност постоји по одредбама члана 46. и чл. 50. до 52. овог закона или ако је штета настала на територији Савезне Републике Југославије.

Одредба става 1. овог члана примењиваће се и у споровима против заједнице осигурања имовине и лица ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности те заједнице, као и у споровима о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника.

Члан 54

У споровима о имовинскоправним захтевима надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се на територији Савезне Републике Југославије налази имовина туженог или предмет који се тужбом тражи.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и у споровима због обавеза насталих за време боравка туженог у Савезној Републици Југославији.

Члан 55

У споровима против физичког или правног лица које има седиште у иностранству, за обавезе које су настале у Савезној Републици Југославији или које се морају извршити на територији Савезне Републике Југославије надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако то лице има на територији Савезне Републике Југославије своје представништво или заступништво или ако је у Савезној Републици Југославији седиште правног лица коме је поверено вршење његових послова.

Члан 56

Искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима о праву својине и о другим стварним правима на непокретности, у споровима због сметања поседа на непокретности, као и у споровима насталим из закупних или најамних односа у погледу непокретности, или из уговора о коришћењу стана или пословних просторија, ако се непокретност налази на територији Савезне Републике Југославије.

Члан 57

У споровима због сметања поседа на покретним стварима надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји по одредбама члана 46. и чл. 50. и 51. овог закона или ако је на територији Савезне Републике Југославије настало сметање.

Члан 58

У споровима о праву својине, заложном праву и другим правима на ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње провидбе, као и о закупним односима у погледу ваздухоплова и брода, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад се на територији Савезне Републике Југославије води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан.

У споровима због сметања поседа на ваздухоплову и броду из става 1. овог члана надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад се на територији Савезне Републике Југославије води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан, или кад је на територији Савезне Републике Југославије настало сметање.

Члан 59

У споровима о имовинским односима брачних другова у погледу имовине у Савезној Републици Југославији надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако се претежни део имовине налази у Савезној Републици Југославији, а други део у иностранству, суд Савезне Републике Југославије може одлучивати о имовини која се налази у иностранству само у спору у коме се одлучује и о имовини у Савезној Републици Југославији, и то само ако тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије.

Члан 60

Одредбама члана 59. овог закона не дира се у одредбе о искључивој надлежности судова Савезне Републике Југославије у имовинскоправним споровима.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о имовинским односима брачних другова по одредбама овог закона постоји без обзира на то да ли брак траје или је престао, или је утврђено да брак не постоји.

Члан 61

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима ради утврђивања постојања или непостојања брака, поништаја брака или развода брака (брачни спорови) и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији:

1) ако су оба брачна друга југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

2) ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, или

3) ако су брачни другови имали своје последње пребивалиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Ако је тужени брачни друг југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Члан 62

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима из члана 61. овог закона постоји и кад су брачни другови страни држављани који су имали последње заједничко пребивалиште у Савезној Републици Југославији или кад тужилац има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, али само ако у тим случајевима тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије и ако је по прописима државе чији су држављани брачни другови допуштена та надлежност.

Члан 63

У споровима за развод брака надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и ако је тужилац југословенски држављанин, а право државе чији би суд био надлежан не предвиђа установу развода брака.

Члан 64

У споровима за утврђивање или оспоравање очинства или материнства надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, и то:

1) ако су тужилац и тужени југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

2) ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Ако је тужба поднесена против детета које је југословенски држављанин и има пребивалиште, односно боравиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Члан 65

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима из члана 64. овог закона постоји и кад су странке страни држављани ако тужилац или један од тужилаца има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, али само ако тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије и ако је по прописима државе чији је он држављанин допуштена та надлежност.

Члан 66

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима о чувању, подизању и васпитању деце која су под родитељским старањем и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, ако су оба родитеља југословенски држављани.

Ако су тужени и дете југословенски држављани и ако обоје имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана, као и одредбе члана 46. овог закона, сходно се примењују и на одређивање надлежности других органа Савезне Републике Југославије кад одлучују о чувању, подизању и васпитању деце под родитељским старањем.

Члан 67

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању деце постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији:

1) ако дете подноси тужбу и има пребивалиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, или

2) ако су тужилац и тужени југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

3) ако је тужилац малолетно дете и југословенски је држављанин.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању који нису наведени у ставу 1. овог члана постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању између брачних другова и између бивших брачних другова постоји и ако су брачни другови имали своје последње заједничко пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а тужилац у време суђења и даље има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 68

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању постоји и ако тужени има имовину у Савезној Републици Југославији из које се може наплатити издржавање.

Члан 69

Приликом одлучивања о лишењу и враћању родитељског права, продужењу родитељског права, стављању родитеља у положај стараоца у погледу управљања дечијом имовином, оглашењу детета рођеним у браку, као и приликом одлучивања о другим стварима које се односе на лично стање и односе између родитеља и деце, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад не постоје претпоставке из члана 46. став 4. овог закона ако су подносилац захтева и лице према коме се подноси захтев југословенски држављани, односно кад у поступку учествује само једно лице ако је то лице југословенски држављанин.

Члан 70

За давање дозволе за ступање у брак надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако је подносилац захтева југословенски држављанин, односно ако је један од подносилаца захтева југословенски држављанин, без обзира на то где лица која желе да ступе у брак имају пребивалишта.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива ако је малолетник који тражи дозволу за ступање у брак југословенски држављанин, односно ако су оба лица која желе да ступе у брак југословенски држављани, а брак се закључује у иностранству.

Члан 71

За расправљање непокретне заоставштине југословенских држављана постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије ако се та заоставшитна налази у Савезној Републици Југославији.

Ако се непокретна заоставштина југословенског држављанина налази у иностранству, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји само ако по праву државе у којој се налазе непокретности није надлежан њен орган.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије за расправљање покретне заоставштине југословенског држављанина постоји ако се покретности налазе на територији Савезне Републике Југославије или ако по праву државе у којој се покретности налазе није надлежан страни орган, односно ако тај орган одбија да расправља заоставштину.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и на спорове о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Члан 72

За расправљање непокретне заоставштине страног држављанина постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије ако се непокретности налазе у Савезној Републици Југославији.

За расправљање покретне заоставштине страног држављанина која се налази у Савезној Републици Југославији надлежан је суд Савезне Републике Југославије, осим ако у држави оставиоца суд није надлежан за расправљање покретне имовине југословенских држављана.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и у споровима о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Кад не постоји надлежност суда Савезне Републике Југославије за расправљање заоставштине страног држављанина, суд може одредити мере за обезбеђење заоставштине и за заштиту права према заоставштини која се налази у Савезној Републици Југославији.

Члан 73

За расправљање непокретне заоставштине лица без држављанства, лица чије се држављанство не може утврдити или лица које има статус избеглице, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се непокретност налази на територији Савезне Републике Југославије.

За расправљање покретне заоставштине лица без држављанства, лица чије се држављанство не може утврдити или лица које има статус избеглице, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се покретности налазе у Савезној Републици Југославији или ако је оставилац у време смрти имао пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и у споровима о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Ако оставилац није имао пребивалиште у Савезној Републици Југославији, сходно ће се примењивати одредбе које важе за расправљање заоставштине страног држављанина, подразумевајући под страном државом државу у којој је оставилац у време смрти имао пребивалиште.

Члан 74

Орган Савезне Републике Југославије је искључиво надлежан да одлучује о усвојењу и о престанку усвојења лица које је југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Орган Савезне Републике Југославије надлежан је да одлучује о усвојењу и о престанку усвојења ако је лице које усваја југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Кад брачни другови заједнички усвајају, за надлежност органа Савезне Републике Југославије довољно је да је један од брачних другова југословенски држављанин и да има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 75

Орган Савезне Републике Југославије искључиво је надлежан у стварима старатељства југословенских држављана, без обзира на то где имају пребивалиште, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 76

Орган Савезне Републике Југославије неће донети одлуку и предузимати мере у стварима старатељства југословенског држављанина који има пребивалиште у иностранству ако утврди да је орган надлежан по праву стране државе донео одлуку или предузео мере којима је обезбеђена заштита личности, права и интереса југословенског држављанина.

Члан 77

Орган Савезне Републике Југославије предузеће неопходне привремене мере ради заштите личности, права и интереса страног држављанина који се налази или има имовину у Савезној Републици Југославији, о чему ће обавестити орган државе чији је држављанин то лице.

Орган Савезне Републике Југославије донеће одлуку и предузеће мере у стварима старатељства страног држављанина који има пребивалиште у Савезној Републици Југославији ако заштиту његове личности, права и интереса није обезбедио орган државе чији је он држављанин.

Члан 78

Суд Савезне Републике Југославије искључиво је надлежан за проглашење несталог југословенског држављанина умрлим, без обзира на то где је имао пребивалиште.

Пред судом Савезне Републике Југославије може се по праву Савезне Републике Југославије доказивати смрт страног држављанина који је умро на територији Савезне Републике Југославије.

2. Остале одредбе

Члан 79

За страначку и парничну способност физичког лица меродавно је право државе чији је оно држављанин.

Ако страни држављанин није парнично способан по одредби става 1. овог члана, а парнично је способан по праву Савезне Републике Југославије, може сам предузимати радње у поступку.

Законски заступник страног држављанина из става 2. овог члана може предузимати радње у поступку само док тај страни држављанин не изјави да сам преузима вођење парнице.

За страначку способност страног правног лица меродавно је право предвиђено у члану 17. овог закона.

Члан 80

Суд Савезне Републике Југославије прекинуће поступак на захтев странке ако је у току спор пред страним судом у истој правној ствари и између истих странака, и то:

1) ако је прво пред страним судом покренут поступак по односном спору;

2) ако је у питању спор за чије суђење не постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије;

3) ако постоји узајамност.

Члан 81

За оцену надлежности суда Савезне Републике Југославије од значаја су чињенице које постоје у време у које парница почиње да тече.

Члан 82

Кад страни држављанин или лице без држављанства које нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији покреће парницу пред судом Савезне Републике Југославије, дужан је да туженом, на његов захтев, обезбеди парничне трошкове.

Тужени је дужан да захтев из става 1. овог члана стави најдоцније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано – на првом рочишту за главну расправу пре него што се упусти у расправљање о главној ствари, односно чим је сазнао да постоје претпоставке за тражење обезбеђења.

Обезбеђење парничних трошкова даје се у новцу, али суд може одобрити да се обезбеђење даје и у другом погодном облику.

Члан 83

Тужени нема право на обезбеђење парничних трошкова:

1) ако у држави чији је држављанин тужилац југословенски држављани нису дужни да дају обезбеђење;

2) ако тужилац ужива у Савезној Републици Југославији право азила;

3) ако се тужбени захтев односи на потраживање тужиоца из његовог радног односа у Савезној Републици Југославији;

4) ако су у питању брачни спорови или спорови о утврђивању или оспоравању очинства или материнства и ако је у питању законско издржавање;

5) ако је у питању менична или чековна тужба, противтужба или издавање платног налога.

У случају сумње да ли су југословенски држављани, у смислу тачке 1. става 1. овог члана, дужни да дају обезбеђење у држави чији је држављанин тужилац, објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Члан 84

Суд ће у решењу којим се усваја захтев за обезбеђење парничних трошкова одредити износ обезбеђења и рок у коме се обезбеђење мора дати, а упозориће тужиоца на последице које закон предвиђа ако не буде доказано да је обезбеђење дато у одређеном року.

Ако тужилац у одређеном року не докаже да је дао обезбеђење за парничне трошкове, сматраће се да је тужба повучена, односно да је тужилац одустао од правног лека ако је захтев за обезбеђење стављен тек у поступак поводом правног лека.

Тужени који је благовремено ставио захтев да му тужилац обезбеди парничне трошкове није дужан да настави поступак у главној ствари све док се правноснажно не одлучи о његовом захтеву, а ако захтев буде усвојен – док тужилац не положи обезбеђење.

Ако суд одбије захтев за обезбеђење парничних трошкова, може одлучити да се поступак настави и пре него што решење о одбијању постане правноснажно.

Члан 85

Страни држављани имају право на ослобођење од плаћања парничних трошкова под условима узајамности.

У случају сумње у постојање узајамности, у погледу ослобођења од плаћања парничних трошкова објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Узајамност из става 1. овог члана не представља услов за остваривање права на ослобађање од плаћања парничних трошкова, ако страни држављанин има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Лице без држављанства има право на ослобађање од плаћања парничних трошкова ако има пребивалиште или боравиште у Савезној Републици Југославији.

Глава четврта

ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ ОДЛУКА

1. Признање и извршење страних судских одлука

Члан 86

Страна судска одлука изједначује се са одлуком суда Савезне Републике Југославије и производи правно дејство у Савезној Републици Југославији само ако је призна суд Савезне Републике Југославије.

Страном судском одлуком у смислу става 1. овог члана сматра се и поравнање закључено пред судом (судско поравнање).

Страном судском одлуком сматра се и одлука другог органа која је у држави у којој је донесена изједначена са судском одлуком, односно судским поравнањем ако се њоме регулишу односи предвиђени у члану 1. овог закона.

Члан 87

Страна судска одлука признаће се ако је подносилац захтева за признање уз ту одлуку поднео и потврду надлежног страног суда, односно другог органа о правноснажности те одлуке по праву државе у којој је донесена.

Члан 88

Суд Савезне Републике Југославије одбиће признање стране судске одлуке ако поводом приговора лица против кога је та одлука донесена утврди да то лице није могло учествовати у поступку због неправилности у поступку.

Нарочито ће се сматрати да лице против кога је донесена страна судска одлука није могло учествовати у поступку због тога што му позив, тужба или решење којим је започет поступак није било лично достављено, односно што уопште није ни покушано лично достављање, осим ако се на било који начин упустило у расправљање о главној ствари у првостепеном поступку.

Члан 89

Страна судска одлука неће се признати ако у односној ствари постоји искључива надлежност суда или другог органа Савезне Републике Југославије.

Ако тужени тражи признање стране судске одлуке која је донесена у брачном спору или ако то тражи тужилац, а тужени се не противи, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије није сметња за признање те одлуке.

Члан 90

Страна судска одлука неће се признати ако је у истој ствари суд или други орган Савезне Републике Југославије донео правноснажну одлуку или ако је у Савезној Републици Југославији призната нека друга страна судска одлука која је донесена у истој ствари.

Суд ће застати са признањем стране судске одлуке ако је пред судом Савезне Републике Југославије у току раније покренута парница у истој правној ствари и међу истим странкама, и то до правноснажног окончања те парнице.

Члан 91

Страна судска одлука неће се признати ако је у супротности са Уставом СРЈ утврђеним основама друштвеног уређења.

Члан 92

Страна судска одлука неће се признати ако не постоји узајамност.

Непостојање узајамности није сметња за признање стране судске одлуке донесене у брачном спору и у спору ради утврђивања и оспоравања очинства или материнства, као и ако признање или извршење стране судске одлуке тражи југословенски држављанин.

Постојање узајамности у погледу признања стране судске одлуке претпоставља се док се супротно не докаже, а у случају сумње у постојање те узајамности, објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Члан 93

Ако је при одлучивању о личном стању (статусу) југословенског држављанина требало по овом закону применити право Савезне Републике Југославије, страна судска одлука признаће се и кад је примењено страно право ако та одлука битно не одступа од права Савезне Републике Југославије које се примењује на такав однос.

Члан 94

Одлуке страних судова које се односе на лично стање (статус) држављанина државе чија је одлука у питању признају се у Савезној Републици Југославији без преиспитивања од стране суда по члану 89. и чл. 91. и 92. овог закона.

Ако надлежни орган Савезне Републике Југославије сматра да се страна судска одлука односи на лично стање (статус) југословенског држављанина, таква одлука, да би била призната, подлеже преиспитивању по одредбама чл. 87. до 92. овог закона.

Члан 95

Ако се страна судска одлука односи на лично стање (статус) странаца који нису држављани државе која је донела ту одлуку, одлука ће се признати само ако испуњава услове за признање у држави чији су држављани односна лица.

Члан 96

На извршење стране судске одлуке примењују се одредбе чл. 87. до 92. овог закона.

Подносилац захтева за извршење стране судске одлуке, поред потврде из члана 87. овог закона, треба да поднесе и потврду о извршности те одлуке по праву државе у којој је донесена.

2. Признање и извршење страних арбитражних одлука

Чл. 97-100

(Престали да важе)

3. Поступак признања и извршења страних судских и арбитражних одлука

Члан 101

За признање и извршење страних судских одлука и страних арбитражних одлука месно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести поступак признања, односно извршења.

Суд ће се ограничити на то да испита да ли постоје услови из чл. 86. до 100. овог закона, а ако сматра за потребно, може тражити објашњење како од суда који је донео одлуку тако и од странака.

Против решења о признању, односно извршењу одлуке странке мог у изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења.

О жалби против решења из става 3. овог члана одлучује другостепени суд.

Ако о признању стране одлуке није донесено посебно решење, сваки суд може о признању те одлуке решавати у поступку као о претходном питању, али само са дејством за тај поступак.

Признање одлуке страног суда у стварима које се односе на лично стање (статус) овлашћен је да тражи свако ко за то има правни интерес.

Глава пета

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 102

Југословенски држављани могу у иностранству закључити брак пред овлашћеним конзуларним представништвом или дипломатским представништвом Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове ако се томе не противи држава у којој се налази представништво Савезне Републике Југославије или ако је то предвиђено међународним уговором.

Члан 103

Послове старатељства за југословенске држављане који се налазе у иностранству врши конзуларно представништво или дипломатско представништво Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове ако се томе не противи држава у којој се налази представништво Савезне Републике Југославије, или ако је то предвиђено међународним уговором.

Члан 104

Југословенском држављанину може у иностранству саставити тестамент, по одредбама које важе за састављање судског тестамента, конзуларно представништво или дипломатско представништво Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове.

Члан 105

Конзуларна представништва Савезне Републике Југославије или дипломатска представништва Савезне Републике Југославије у иностранству која врше конзуларне послове могу вршити оверу потписа, рукописа и преписа у складу са међународним уговорима и прописима земаља пријема.

Члан 106

Уверење о савезним, републичким и покрајинским прописима који важе или који су важили у Савезној Републици Југославији, ради њихове употребе пред органима стране државе, издаје савезни орган надлежан за послове правде.

У уверењу из става 1. овог члана наводи се назив прописа, датум кад је донесен, односно кад је престао да важи и дословни текст одговарајућих одредаба тог прописа.

Глава шеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 107

Одредбе овог закона неће се примењивати на односе који су настали пре ступања на снагу овог закона.

Члан 108

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) одредбе чл. 28. до 32, члана 70. став 5, члана 88. став 1, чл. 169. до 171, члан 178. и члан 222. Закона о парничном поступку (“Службени лист СФРЈ”, бр. 4/77, 36/77 и 36/80);

2) одредбе чл. 16. до 22. Уводног закона за Закон о парничном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 4/57);

3) одредба члана 26. Основног закона о браку (“Службени лист СФРЈ”, бр. 28/65);

4) одредба члана 29. Основног закона о старатељству (“Службени лист СФРЈ”, бр. 16/65);

5) одредбе чл. 187. и 188. Закона о наслеђивању (“Службени лист СФРЈ”, бр. 42/65).

Члан 109

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 1983. године.

Tax Procedure and Tax Administration Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 – исправка, 23/2003 – исправка, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – други закон, 62/2006 – други закон, 63/2006 – исправка другог закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – други закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – исправка, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016 и 108/2016)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Глава прва

ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Садржина Закона

Члан 1

Овим законом уређују се поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода на које се овај закон примењује (у даљем тексту: порески поступак), права и обавезе пореских обвезника, регистрација пореских обвезника и пореска кривична дела и прекршаји.

Овим законом уређује се и поступак:

1) издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, контроле мењачких послова, као и контроле девизног пословања;

2) обављања послова државне управе у области игара на срећу.

Овим законом образује се Пореска управа, као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија и уређују њена надлежност и организација.

Облици јавних прихода

Члан 2

Овај закон примењује се на све јавне приходе које наплаћује Пореска управа, ако другим пореским законом није друкчије уређено (у даљем тексту: порез).

Овај закон примењује се и на камате по основу доспелог, а неплаћеног пореза и трошкове поступка принудне наплате пореза (у даљем тексту: споредна пореска давања).

Члан 2а

Овај закон примењује се и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, у поступцима у којима доносе пореске управне акте, укључујући и акте у управном поступку, за које је прописана примена овог закона.

Код утврђивања, наплате и контроле јавних прихода и споредних пореских давања из става 1. овог члана, издавања прекршајног налога, као и код подношења захтева за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје надлежном прекршајном суду, надлежни орган јединице локалне самоуправе има права и обавезе које по овом закону има Пореска управа, осим права и обавеза које се односе на:

1) идентификацију и регистрацију пореских обвезника;

2) процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене;

3) откривање пореских кривичних дела;

4) (брисана)

4а) (брисана)

5) (брисана)

6) остала права и обавезе Пореске управе садржане у одредбама члана 160. тач. 1а), 9), 11б), 12) и 13а)-13д), чл. 161, 164. и 167-171. овог закона.

Члан 2б

Одредбе овог закона којима су уређена овлашћења Пореске управе, права и обавезе пореских обвезника, овлашћења пореских инспектора и пореских извршитеља Пореске управе, сходно се примењују и на овлашћења јединице локалне самоуправе, односно на права и обавезе обвезника изворних јавних прихода из члана 2а став 1. овог закона, на овлашћења пореских инспектора јединице локалне самоуправе и пореских извршитеља јединице локалне самоуправе, у поступку утврђивања, наплате и контроле изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.

Одредбе овог закона којима се уређује пренос права својине на покретним и непокретним стварима на Републику Србију у поступку принудне наплате јавних прихода који припадају буџету Републике Србије, сходно се примењују и на пренос права својине на покретним и непокретним стварима на јединицу локалне самоуправе у поступку принудне наплате изворних јавних прихода јединице локалне самоуправе.

Однос према другим законима

Члан 3

Ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на друкчији начин, примењују се одредбе овог закона.

Ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, односно у складу са одредбама закона којим се уређује инспекцијски надзор.

У поступку који води Пореска управа у вези са издавањем и одузимањем овлашћења, одобрења, дозвола, сагласности и др., применом закона којим се уређује девизно пословање, односно закона којим се уређују игре на срећу, сходно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак, ако тим законима није друкчије одређено.

Глава друга

НАЧЕЛА ПОРЕСКОГ ПОСТУПКА

Начело законитости

Члан 4

Пореска управа је дужна да остварује сва права и обавезе из порескоправног односа у складу са законом.

У случајевима када је Пореска управа овлашћена да делује на основу дискреционих овлашћења, дужна је да делује у складу са сврхом тих овлашћења и у оквиру закона.

Пореска управа је дужна да утврђује све чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке, посвећујући једнаку пажњу чињеницама које иду у прилог и на штету пореском обвезнику.

Начело временског важења пореских прописа

Члан 5

Пореска обавеза утврђује се на основу прописа који су били на снази у време њеног настанка, осим ако је, у складу с уставом и законом, за поједине одредбе закона предвиђено да имају повратно дејство.

Изузетно од става 1. овог члана, пореска обавеза по основу пореза на имовину за календарске године које следе години у којој је настала пореска обавеза, утврђује се на основу закона којим се уређују порези на имовину који је на снази на дан 1. јануара календарске године за коју се пореска обавеза утврђује, осим ако је, у складу с уставом и законом, за поједине одредбе закона предвиђено да имају повратно дејство.

Радње у пореском поступку регулисане су прописима који су на снази у време када се предузимају.

Начело омогућавања увида у чињенице

Члан 6

Пре доношења акта којим се утврђују обавезе и права пореског обвезника, Пореска управа је дужна да, на његов захтев, омогући пореском обвезнику увид у правну и чињеничну основу за доношење акта.

Начело чувања службене тајне у пореском поступку

Члан 7

Тајним податком у пореском поступку (у даљем тексту: тајни податак), у смислу овог закона, сматра се и чува као тајни податак:

1) сваки документ, информација, податак или друга чињеница о пореском обвезнику до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку;

2) подаци о техничким проналасцима или патентима, као и сви други подаци о технолошким поступцима које примењује порески обвезник, до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку.

Повреда тајног податка угрожава интерес пореских обвезника и јавни интерес Републике, који претежу над интересом за приступ информацијама од јавног значаја које представљају тајни податак, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене овим законом.

Тајни податак дужна су да чувају сва службена лица и друга лица која учествују у пореском, прекршајном, предистражном и судском поступку.

Обавеза чувања тајног податка односи се и на лица из става 1. овог члана када им престане радни однос, односно својство у којем су дошли до сазнања о документима, чињеницама, односно подацима из става 1. овог члана.

Обавеза чувања тајног податка је повређена ако се документи, чињенице, односно подаци из става 1. овог члана неовлашћено користе или објаве.

Обавеза чувања тајног податка није повређена:

1) радњом са којом се порески обвезник писмено сагласи;

2) ако се одређени документ, чињеница, односно податак не могу повезати са одређеним пореским обвезником;

3) ако се одређени документ, чињеница, односно податак износе током пореског, прекршајног, предистражног или судског поступка;

4) ако се ради о пореском идентификационом броју (у даљем тексту: ПИБ) пореског обвезника;

5) ако се одређени документ, чињеница, односно податак користе од стране надлежног органа у поступку откривања кривичних дела или прекршаја;

6) ако се одређени документ, чињеница, односно податак, у складу са одредбама члана 157. овог закона, достављају овлашћеном лицу пореског органа стране државе у поступку размене информација и пружања правне помоћи;

7) ако се пореском јемцу омогући увид у податке о пореском обвезнику, битне за регулисање обавеза које проистичу из његовог односа према пореском обвезнику;

8) ако су одређени документ, чињеница, односно податак у вези са постојањем пореског дуга.

Пореска управа два пута годишње, са пресеком стања на последњи дан тог полугодишта, објављује на својој интернет страни назив, односно име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника, и то правних лица са пореским дугом у износу од 20.000.000 динара и вишем и предузетника са пореским дугом у износу од 5.000.000 динара и вишем, чиме обавеза чувања тајног податка није повређена.

У погледу заштите тајних података, у свему осталом што није прописано овим законом, Пореска управа је дужна да поступа у складу са законом који уређује тајност података, односно законом који уређује заштиту података о личности.

Начело поступања у доброј вери

Члан 8

Стране у пореском поступку дужне су да поступају у доброј вери.

Учесталост и трајање пореске контроле ограничавају се на нужну меру.

Начело фактицитета

Члан 9

Пореске чињенице утврђују се према њиховој економској суштини.

Ако се симулованим правним послом прикрива неки други правни посао, за утврђивање пореске обавезе основу чини дисимуловани правни посао.

Када су на прописима супротан начин остварени приходи, односно стечена имовина, Пореска управа ће утврдити пореску обавезу у складу са законом којим се уређује одговарајућа врста пореза.

Глава трећа

СТРАНКЕ У ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ

Садржина порескоправног односа

Члан 10

Порескоправни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране, којим се уређује:

1) обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза;

2) обавеза физичког, односно правног лица да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.

У порескоправном односу из става 1. овог члана, физичко, односно правно лице има право:

1) на повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и на повраћај пореза када је то другим пореским законом предвиђено;

2) на пореску рефакцију, односно на рефундацију пореза у складу са пореским законом;

3) да користи порески кредит у односу на пореску обавезу, односно обавезу по основу споредних пореских давања;

4) да користи више или погрешно плаћени порез односно споредна пореска давања за намирење доспелих обавеза по другом основу, путем прекњижавања.

Ако се лице из става 2. овог члана определи за повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и за рефакцију, односно рефундацију пореза, односно за намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, Пореска управа има обавезу да по захтеву донесе решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, ако пореским законом није друкчије уређено.

Порески кредит је износ за који се умањује пореска обавеза.

Друга права физичког, односно правног лица и обавезе Пореске управе из порескоправног односа уређени су овим законом.

Ако порески обвезник предаје документ на језику и писму који код пореског органа нису у службеној употреби у складу са законом којим се уређују службена употреба језика и писама, порески орган ће одредити рок који не може бити краћи од пет дана у којем ће порески обвезник доставити оверени превод на српски језик.

Ако порески обвезник у остављеном року не достави оверени превод из става 6. овог члана, сматра се да документ није ни поднет.

Пореска управа у пореском поступку

Члан 11

Пореска управа, у оквиру послова државне управе, води првостепени порески поступак, јединствени регистар пореских обвезника и пореско рачуноводство, процењује тржишну вредност непокретности у складу са законом, открива пореска кривична дела и прекршаје и њихове извршиоце, надлежном прекршајном суду подноси захтеве за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, прекршаје прописане законом који уређује фискалне касе, прекршаје из области мењачког пословања и других послова сходно закону којим је уређено девизно пословање, као и прекршаје из области игара на срећу, издаје прекршајне налоге за ове прекршаје и обавља друге послове одређене овим законом.

Пореска управа самостално извршава послове из става 1. овог члана на целокупној територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и организује се тако да обезбеђује функционално јединство у спровођењу пореских прописа.

У циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа из надлежности министарства надлежног за послове финансија, акти (објашњења, мишљења, инструкције, упутства и сл.) о примени тих прописа које даје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти, обавезујући су за поступање Пореске управе.

Акти из става 3. овог члана објављују се на интернет странама министарства надлежног за послове финансија и Пореске управе.

Порески обвезници и други порески дужници

Члан 12

Порески дужник је физичко или правно лице које дугује одређену радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона.

Порески обвезник је порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање.

Други порески дужници су:

1) порески јемац који одговара за плаћање обвезниковог пореског дуга, за случај да порески обвезник тај дуг не плати о доспелости;

2) исплатилац прихода пореском обвезнику (у даљем тексту: порески платац) који је дужан да обрачуна и по одбитку плати прописани порез на тај приход, у име и за рачун пореског обвезника, на одговарајући уплатни рачун;

3) порески посредник који је дужан да са рачуна пореског дужника (пореског обвезника или пореског плаца) на основу њиховог налога за пренос средстава обустави и по одбитку уплати утврђени порез, у своје име, а за рачун пореског обвезника, односно пореског плаца, на одговарајући уплатни рачун;

4) остала правна и физичка лица која дугују какву радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона.

Порески обвезници и други порески дужници (у даљем тексту: порески обвезници) странке су у пореском поступку.

Опште одредбе о заступању

Члан 13

Порески обвезник може учествовати у порескоправном односу преко свог пуномоћника или законског заступника, ако овим законом није друкчије одређено.

Ако порески обвезник лично учествује у порескоправном односу, може да има и пуномоћника, а ако пуномоћник у његово име учествује у порескоправном односу, може и лично да учествује.

Порески пуномоћник

Члан 14

Пуномоћник пореског обвезника (у даљем тексту: порески пуномоћник) је физичко, односно правно лице – резидент Републике које у границама добијеног пуномоћја, у име и за рачун пореског обвезника извршава послове у вези са пореским обавезама обвезника (прима пореске акте, подноси пореске пријаве, плаћа порез и др.).

Порески обвезник физичко, односно правно лице – нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан је да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Ако нерезидент остварује приходе који се опорезују по одбитку, за које порески обвезник није дужан да поднесе пореску пријаву, неће постојати обавеза одређивања пуномоћника.

Законски заступник, пословођа предузетника и привремени старалац заоставштине

Члан 15

Законски заступници физичких лица (родитељи малолетног лица, старалац пословно неспособног штићеника и др.) и правних лица (физичко лице које је као такво уписано у прописани регистар), као и пословођа предузетника и привремени старалац заоставштине, испуњавају пореске обавезе лица која заступају.

Ако предузетник нема пословођу, односно ако није постављен привремени старалац на заоставштини, пореске обавезе из става 1. овог члана испуњава предузетник, односно наследници као солидарни порески дужници.

Заступник по службеној дужности

Члан 16

Пореска управа, по службеној дужности, из реда пореских саветника или адвоката поставља заступника:

1) пореском обвезнику чије се седиште не налази у месту и на адреси наведеној у пријави за регистрацију прописаној актом из члана 27. став 5. овог закона или у евиденционој пријави за ПДВ, која је уређена прописима о порезу на додату вредност;

2) нерезиденту који није у року из члана 14. став 2. овог закона обавестио Пореску управу о свом пореском пуномоћнику;

3) непознатом власнику имовине која је предмет пореског поступка;

4) пореском обвезнику који очигледно избегава да учествује у пореском поступку, ако је његово учешће обавезно.

Ако је порески обвезник физичко лице које није пословно способно, а нема законског заступника, Пореска управа поставља заступника по службеној дужности из реда лица из става 1. овог члана и о томе одмах обавештава орган старатељства.

Закључак о постављењу заступника по службеној дужности доставља се заступнику и објављује на огласној табли Пореске управе.

Против закључка из става 3. овог члана жалба није дозвољена.

Награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности исплаћује Пореска управа, према тарифи коју прописује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар).

Пореска управа има право на повраћај средстава из става 5. овог члана од пореског обвезника.

Порески саветник

Члан 17

Порески саветник је лице које обавља послове пореског саветовања пореског обвезника у пореском поступку.

Ако порески саветник наступа и као порески пуномоћник пореског обвезника, мора имати пуномоћје за обављање послова из члана 14. овог закона.

Обављање делатности пореског саветовања уређује се посебним законом.

Глава четврта

ПОРЕСКА ОБАВЕЗА

Појам и настанак пореске обавезе

Члан 18

Обавеза плаћања пореза из члана 10. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: пореска обавеза) представља дужност пореског обвезника да плати утврђени порез, под условима прописаним овим законом или другим пореским законом.

Порески обвезник одговара за испуњење пореске обавезе од момента када су настале чињенице за које је пореским законом прописано да стварају пореску обавезу.

Одредбе о пореској обавези примењују се и на обавезу плаћања споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Износ утврђеног пореза из става 1. овог члана сматра се дугованим порезом.

Испуњење пореске обавезе

Члан 19

Испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању, о доспелости, дугованог износа пореза.

Пореску обавезу:

1) испуњава порески обвезник непосредно;

2) испуњава друго лице, када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника;

3) може да испуни друго лице које према пореском закону није одговорно за испуњење пореске обавезе.

Порески обвезници – правна лица, предузетници или физичка лица која обављају делатност, чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате код организације надлежне за принудну наплату, могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене повериоца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује овај закон.

Испуњење пореске обавезе у случају ликвидације или стечаја

Члан 20

Пореску обавезу правног лица у ликвидацији испуњава ликвидациони управник из новчаних средстава правног лица, укључујући приходе од продаје имовине.

Пореску обавезу пословне јединице правног лица у ликвидацији непосредно испуњава правно лице чији је део та јединица, а ако је у ликвидацији и правно лице, пореску обавезу испуњава ликвидациони управник.

Ако правно лице у ликвидацији нема довољно новчаних средстава да испуни пореску обавезу у целости, укључујући и приходе од продаје имовине, преостали порески дуг платиће оснивачи, односно чланови правног лица, ако су, у складу са законом, статутом или оснивачким актом правног лица солидарно одговорни за обавезе правног лица.

Испуњење пореске обавезе у случају стечаја пореског обвезника уређено је законом којим се уређује стечај.

Испуњење пореске обавезе у случају статусних промена

Члан 21

Пореску обавезу правног лица које престаје да постоји у статусној промени испуњава правни следбеник, без обзира да ли је пре окончања поступка статусне промене знао да правни претходник није испунио, делимично или у потпуности, своју пореску обавезу.

Споредна пореска давања у вези са неиспуњеном пореском обавезом правног лица које престаје да постоји у статусној промени падају на терет правног следбеника.

Рок за испуњење пореске обавезе правног лица које престаје да постоји у статусној промени не мења се ако је испуњење те обавезе прешло на правног следбеника.

Правни следбеник на којег је прешла пореска обавеза једног или више правних лица која престају да постоје у статусној промени је:

1) у случају спајања – правно лице које је настало спајањем два или више правних лица, пореских обвезника;

2) у случају припајања – правно лице коме се једно или више правних лица, пореских обвезника припојило;

3) у случају поделе – правна лица настала деобом пореског обвезника.

Ако постоји више правних следбеника, сви су они неограничено солидарно одговорни за пореску обавезу правног претходника.

Промена организационог или својинског облика правног лица не утиче на испуњење пореске обавезе.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица, пословне неспособности или проглашења физичког лица за нестало

Члан 22

Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.

Пореску обавезу пословно неспособног физичког лица или одсутног физичког лица коме се не зна пребивалиште испуњава заступник из имовине пореског обвезника.

Ако имовина лица из става 3. овог члана није довољна да се намири дуг по основу пореза и споредних пореских давања, ненамирени део дуга се отписује.

Ако престану разлози из става 3. овог члана због којих је лицу одређен заступник, решење о отпису пореског дуга ће се укинути, али се за период од дана када је ненамирени порески дуг тог лица доспео до дана када су разлози престали, камата не обрачунава.

Престанак пореске обавезе

Члан 23

Пореска обавеза престаје:

1) наплатом пореза;

2) застарелошћу пореза;

3) отписом пореза;

4) на други законом прописани начин.

Неплаћена пореска обавеза пореског обвезника – правног лица над којим је правоснажним решењем закључен стечајни поступак банкротством, престаје, осим ако је ради њене наплате уписано заложно право у јавним књигама или регистрима, односно ако је, поред пореског обвезника, друго лице одговорно за њено испуњење.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа доноси решење о престанку пореске обавезе.

Глава пета

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Права пореских обвезника

Члан 24

Порески обвезник, у складу са овим законом, има право да:

1) од Пореске управе бесплатно добије информације о пореским прописима из којих произлази његова пореска обавеза, а ако је неук и основну правну помоћ, што омогућује да пријави и плати порез и обрачуна и плати споредна пореска давања, у складу са прописима;

2) у писменом облику добије одговор на питање које је у таквом облику поставио Пореској управи, а тиче се његове пореске ситуације;

3) захтева да се Пореска управа и њени службеници опходе према њему са поштовањем и уважавањем;

4) се о њему прикупљени подаци у пореском поступку од стране Пореске управе чувају као тајни податак и користе, односно чине доступним другим лицима, односно органима или организацијама, на начин уређен у члану 7. овог закона;

5) Пореска управа поштује његову приватност;

6) оствари увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе и захтева измену непотпуних или нетачних података;

7) заступа властите интересе пред Пореском управом непосредно или путем пуномоћника;

8) на прописан начин користи пореске олакшице;

9) на прописан начин и у прописаним роковима добије рефакцију, рефундацију, односно повраћај више или погрешно наплаћеног пореза;

10) присуствује током теренске пореске контроле;

11) добије образложење аката донетих у поступку пореске контроле;

12) даје обавештења пореским органима у пореском поступку;

13) користи правна средства у пореском поступку;

14) користи и друга права утврђена овим законом и другим пореским законима.

Порески обвезник чија су права из става 1. овог члана повређена има право на судску заштиту.

Ако суд утврди да су права пореског обвезника повређена, накнада претрпљене штете и судски трошкови падају на терет буџета Републике, односно на терет буџета јединица локалне самоуправе.

Обавезе пореског обвезника

Члан 25

Порески обвезник, у складу са овим законом, обавезан је да:

1) у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар, надлежна Агенција за привредне регистре и пријави све касније измене података у пријави који се не пријављују Агенцији за привредне регистре;

2) поднесе пореску пријаву Пореској управи на прописаном обрасцу, у року и на начин уређен пореским прописима;

3) поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа, у складу са пореским прописима;

4) води прописане пословне књиге и евиденције ради опорезивања;

5) у законским роковима тачно обрачунава порез, када је по закону дужан да то сам чини;

6) плаћа порез на начин, под условима и у року прописаном законом;

7) не омета и не спречава службена лица која учествују у пореском поступку у обављању законом утврђене дужности;

8) обавести Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке, друге финансијске организације, поштанске штедионице или друге организације која обавља платни промет (у даљем тексту: банка) у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству – у року од 15 дана од дана отварања, односно затварања рачуна;

9) буде присутан током пореске контроле;

10) извршава друге обавезе утврђене овим законом и другим пореским законима.

Обавеза подношења пореских пријава из става 1. тачка 2) овог члана, односи се и на ликвидационог, односно стечајног управника, који је дужан да у поступку ликвидације, односно стечаја подноси пореске пријаве у складу са пореским прописима, укључујући и пореску пријаву за порески период за који је рок за подношење пријаве датум после датума отварања поступка ликвидације, односно стечаја.

Глава шеста

ИДЕНТИФИКАЦИЈА И РЕГИСТРАЦИЈА ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Порески идентификациони број

Члан 26

У циљу идентификације пореских обвезника, Пореска управа додељује физичким лицима, предузетницима, правним лицима и сталним пословним јединицама нерезидентног правног лица ПИБ.

Не може се доделити ПИБ:

1) правном лицу чији оснивач – правно лице, предузетник или физичко лице има доспеле, а неизмерене обавезе по основу јавних прихода настале у вези са обављањем делатности, односно ако је правном лицу или предузетнику привремено одузет ПИБ у складу са овим законом. Не може се доделити ПИБ ни правном лицу чији је оснивач – правно лице, предузетник или физичко лице истовремено оснивач лица коме је привремено одузет ПИБ, у складу са овим законом;

2) правном лицу чији је оснивач физичко лице које је истовремено оснивач и другог привредног субјекта који има неизмирених обавеза по основу јавних прихода у вези са обављањем делатности;

3) правном лицу насталом статусном променом издвајања уз оснивање, односно мешовитог издвајања у складу са законом којим се уређују привредна друштва, ако правно лице које је предмет поделе има неизмерене обавезе по основу јавних прихода, односно ако му је привремено одузет ПИБ у складу са овим законом;

4) предузетнику који има доспеле, а неизмирене обавезе по основу јавних прихода, настале у вези са обављањем делатности, односно ако му је привремено одузет ПИБ у складу са овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, Пореска управа доделиће ПИБ ако су доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода до 100.000 динара и уколико ове обавезе буду измирене у року од осам дана од дана подношења захтева за доделу ПИБ, односно у том року буде пружена неопозива банкарска гаранција или меница авалирана од стране пословне банке.

Правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију регистрацију је надлежна Агенција за привредне регистре, ПИБ се додељује преко те Агенције, у року прописаном законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

За субјекте из става 4. овог члана регистрациона пријава за доделу ПИБ подноси се преко Агенције за привредне регистре, у оквиру регистрационе пријаве оснивања.

Приликом одлучивања по захтеву за доделу ПИБ из става 4. овог члана неће се утврђивати постојање сметњи за доделу ПИБ из става 2. овог члана.

Уколико Пореска управа у року из става 4. овог члана, на основу података из своје евиденције и евиденције других надлежних органа утврди да пријава садржи податке који нису веродостојни или су против оснивача субјекта из тог става изречене заштитне мере, односно мере безбедности забране вршења делатности у прекршајном или кривичном поступку, донеће у том року решење о одбијању захтева за доделу ПИБ.

Ако Пореска управа у поступку контроле, односно у поступку провере на основу података из службене евиденције, утврди да су у време доделе ПИБ постојале сметње за доделу ПИБ из ст. 2. и 7. овог члана, Пореска управа ће решењем привремено одузети додељени ПИБ – до отклањања тих сметњи, а примерак решења доставиће банци и организацији надлежној за принудну наплату из новчаних средстава на рачуну обвезника.

Министар, у споразуму са министром надлежним за послове привреде, ближе ће уредити садржину регистрационе пријаве из става 5. овог члана, као и рок, начин и поступак одлучивања по захтеву за доделу ПИБ субјектима из става 4. овог члана.

У свему осталом што није уређено одредбама овог члана у погледу доделе и одузимања ПИБ субјектима из става 4. овог члана, примењиваће се одредбе овог закона којим је уређена додела и одузимање ПИБ осталим субјектима.

ПИБ је јединствени и једини број физичког лица, предузетника и правног лица за све јавне приходе и задржава се до престанка постојања, односно смрти тог лица.

ПИБ се користи у пореском поступку и обавезно се уноси у:

1) акт који порески обвезник подноси Пореској управи, организацијама обавезног социјалног осигурања, другим државним органима и организацијама и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;

2) акт који Пореска управа доставља пореском обвезнику;

3) документ којим порески обвезник плаћа порез и споредна пореска давања;

4) налог којим се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања;

5) акт који порески обвезник подноси органима и организацијама надлежним за вођење регистра и рачуна, у смислу чл. 29. и 30. овог закона.

Ако порески обвезник не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно не поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа у року од пет дана од дана настанка измене података, односно од дана пријема захтева за достављање документације и информација, Пореска управа решењем одузима пореском обвезнику додељени ПИБ до испуњења обавезе из члана 25. тач. 1) и 3) овог закона, а примерак решења доставља банци и организацији надлежној за принудну наплату из новчаних средстава на рачуну обвезника. Пореска управа решењем одузима додељени ПИБ и у случајевима када је пореском обвезнику наложена забрана располагања новчаним средствима преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке сходно чл. 66. и 87. овог закона и када та забрана траје дуже од годину дана.

У случају из става 13. овог члана, као и у другим случајевима одузимања ПИБ, банка је дужна да обустави извршење налога пореског обвезника за пренос средстава са рачуна обвезника од момента пријема решења, осим у сврху измиривања обавеза по основу пореза и споредних пореских давања.

При оснивању привредних субјеката у поступку статусне промене код које привредни субјект наставља да постоји примењују се одредбе ст. 2. и 3. овог члана.

ПИБ су дужни да користе и органи и организације који, у складу са прописом, воде евиденцију о правним и физичким лицима и на основу те евиденције издају јавне исправе.

Министар је овлашћен да пропише и друге акте од значаја за порески поступак у које се уноси ПИБ.

У случају из става 13. овог члана, пореским обвезницима према којима је отворен поступак стечаја, на захтев стечајног судије Пореска управа може вратити привремено одузети ПИБ, за време трајања поступка стечаја.

Опште одредбе о регистрацији

Члан 27

Регистрација пореских обвезника врши се код Пореске управе.

ПИБ су дужни да имају:

1) резидентно правно лице;

2) државни орган и организација, орган и организација територијалне аутономије или локалне самоуправе, без својства правног лица;

3) резидентни предузетник;

4) резидентно физичко лице;

5) стална пословна јединица нерезидентног правног лица;

6) нерезидентно правно лице које одређује пуномоћника у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона;

7) нерезидентно физичко лице које одређује пуномоћника у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона.

Под сталном пословном јединицом нерезидентног правног лица из става 2. тачка 5) овог члана, сматра се стална пословна јединица нерезидентног правног лица дефинисана одредбама закона који уређује порез на добит правних лица.

На сталну пословну јединицу из става 3. овог члана примењују се одредбе овог закона које се односе на правна лица, ако овим законом није друкчије уређено.

Поступак, начин и рокови одређивања ПИБ-а, садржај и начин вођења јединственог регистра пореских обвезника, као и садржај и облик пријаве за регистрацију и доказа о извршеној регистрацији уређују се актом министра.

Место и време регистрације

Члан 28

Резидентно правно лице за чију регистрацију, односно упис у регистар, није надлежна Агенција за привредне регистре и орган или организација из члана 27. став 2. тачка 2) овог закона подносе пријаву за регистрацију Пореској управи према месту седишта.

Стална пословна јединица нерезидентног правног лица подноси пријаву за регистрацију Пореској управи према месту седишта те сталне пословне јединице.

Резидентни предузетник за чију регистрацију није надлежна Агенција за привредне регистре, подноси пријаву за регистрацију Пореској управи надлежној према седишту радње.

Нерезидентно правно лице и нерезидентно физичко лице из члана 27. став 2. тач. 6) и 7) овог закона подносе пријаву за регистрацију седишту Пореске управе.

Правна лица која су сврстана у велике пореске обвезнике (у даљем тексту: велики порески обвезници), воде се у регистру организационе јединице Пореске управе надлежне за велике пореске обвезнике.

Критеријуме за одређивање великих пореских обвезника, на основу којих Пореска управа врши идентификацију и одређује статус великих пореских обвезника, као и врсте пореза за које организациона јединица из става 5. овог члана извршава послове из надлежности Пореске управе, на предлог директора Пореске управе, прописује министар.

Правно лице, стална пословна јединица нерезидентног правног лица и предузетник, подносе пријаву за регистрацију у року од пет дана од дана уписа у судски или други регистар.

По извршеној регистрацији, Пореска управа издаје пореском обвезнику доказ о извршеној регистрацији.

Ако порески обвезник не поднесе пријаву за регистрацију, Пореска управа ће по службеној дужности доделити ПИБ, на основу расположивих података, односно фактичких околности.

Обавезе органа и организација надлежних за упис у регистар

Члан 29

Агенција за привредне регистре доставља обавештење Пореској управи о извршеном упису у Регистар привредних субјеката (оснивање, повезивање и престанак привредног субјекта, статусне промене и промене облика организовања тог субјекта, подаци о привредном субјекту од значаја за правни промет, подаци у вези са стечајним поступком и други подаци одређени законом), као и о сваком другом решењу којим се врше промене оснивача, облика организовања, назива, делатности, висине основног улога и места седишта, или којим се врши било која друга промена од значаја за утврђивање пореза.

Суд, орган локалне самоуправе, адвокатска комора, професионална удружења, као и други орган или организација надлежни за упис у одговарајући регистар лица која обављају одређену делатност дужни су да, у року од пет дана од дана извршеног уписа, Пореској управи доставе обавештење о упису, поништавању уписа и брисању из регистра, као и о сваком другом решењу којим се врши промена од значаја за утврђивање пореза.

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана пријаве или одјаве пребивалишта, односно боравишта достави податке Пореској управи о: јединственом матичном броју грађана, евиденционом броју за странце, имену, презимену, шифри општине пребивалишта, односно боравишта, адреси пребивалишта, односно боравишта, месту рођења и статусу лица.

Орган који води евиденције о рођењу или смрти физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана евиденције рођења или смрти, односно проглашења несталог лица за умрло, о томе достави податке Пореској управи.

Подаци из ст. 1-4. овог члана достављају се у електронском облику.

Поступак достављања података из става 3. овог члана споразумно ће ближе уредити министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за унутрашње послове.

Орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност не може брисати лице из прописаног регистра без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, не старијег од пет дана у моменту подношења захтева за брисање из прописаног регистра.

Орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност, може брисати пореског обвезника предузетника из прописаног регистра, под условима прописаним у ставу 7. овог члана, па и у случају непостојања доказа о престанку обавеза по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су та лица стекла право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Агенција за привредне регистре не може извршити брисање привредног субјекта из прописаног регистра, регистровати статусне промене и вршити промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ.

Акт којим се уређују начин и поступак достављања и садржина обавештења из става 9. овог члана доноси министар, на предлог директора Пореске управе.

У погледу заштите података о личности Пореска управа дужна је да поступа на исти начин као и орган који јој је те податке доставио, односно у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Обавезе банака приликом отварања рачуна

Члан 30

Банка може отворити рачун правном лицу, предузетнику и физичком лицу, под условом да, уз захтев за отварање рачуна, поднесу доказ о извршеној регистрацији.

За отварање привременог рачуна, који се користи у поступку оснивања правног лица, доказ о извршеној регистрацији се не тражи.

Банка дужна је да, ради повезивања привременог рачуна са касније отвореним рачуном из става 1. овог члана, води евиденцију привремених рачуна у електронској форми, коју прописује министар.

Члан 30а

Банка ће дозволити исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих постоји обавеза плаћања пореза по одбитку само ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу, који додељује Пореска управа, на начин из члана 41. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, банка као исплатилац прихода може извршити исплату камате, укључујући и приписивање камате (у даљем тексту: исплата камате) на штедне улоге својим депонентима без позива на број одобрења из става 1. овог члана.

Члан 30б

Банка је дужна да Пореској управи достави у електронском облику податке о:

1) извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец;

2) уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате;

3) о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца.

Врсте шифри плаћања за које се достављају подаци из става 1. тачка 1) овог члана и начин и поступак достављања података из става 1. овог члана ближе уређује министар.

У погледу заштите података о личности Пореска управа дужна је да поступа на исти начин као и орган који јој је те податке доставио, односно у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Глава седма

ОСТАЛЕ ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Секундарна пореска обавеза

Члан 31

Секундарна пореска обавеза настаје када је неко лице одговорно за доспелу пореску обавезу другог пореског обвезника или за доспелу секундарну пореску обавезу другог пореског обвезника.

Секундарна пореска обавеза односи се на:

1) законске заступнике који су свесно или без дужне пажње пропустили да испуне своју обавезу да реализују плаћање пореза за пореског обвезника, иако је овај био у могућности да то уради – за износ неплаћеног пореза;

2) лица која доприносе или помажу у избегавању плаћања пореза другог лица – за порески дуг тог другог лица чије је плаћање избегнуто;

3) лица одговорна за обрачунавање и плаћање пореза по одбитку – за износ тог пореза по одбитку који није плаћен;

4) физичко лице које је одговорно лице у правном лицу, које обрачунава и плаћа порез по одбитку и пропусти да уплати порез по одбитку – за износ тог пореза по одбитку који није плаћен;

5) лице које је примило новчана средства, ствари или права из имовине пореског обвезника (у даљем тексту: имовина) путем трансакције без накнаде или уз накнаду која је нижа од цене која би се могла постићи на тржишту, у периоду од три године пре доспелости пореске обавезе која није плаћена за пореског обвезника – за износ неплаћеног пореза, а највише до вредности примљене имовине, умањене за износ који је то лице за њу платило.

Одредба из става 2. тачка 5) овог члана примењује се у случају када је лице примило имовину од пореског обвезника – правног лица само ако посредно или непосредно учешће тог лица у капиталу пореског обвезника износи или је износило најмање 10%.

Уколико друкчије није прописано, секундарна пореска обавеза обухвата и камату и трошкове принудне наплате.

Конверзија износа из стране валуте у динар

Члан 32

Трансакције у страној валути из којих произлази опорезивање конвертују се у динар:

1) по званичном средњем курсу Народне банке Србије, на дан када је трансакција обављена, осим ако је пореским законом друкчије уређено;

2) по тржишном курсу заснованом на објављеним подацима о односу стране валуте и америчког долара, на дан када је трансакција обављена, ако Народна банка Србије не располаже средњим курсом те валуте према динару.

Део други

ОПШТЕ О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА И НАПЛАТЕ ПОРЕЗА

Глава прва

ОПШТЕ О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ

Покретање пореског поступка

Члан 33

Порески поступак покреће Пореска управа по службеној дужности, а изузетно по захтеву странке.

Порески поступак се покреће кад Пореска управа изврши ма коју радњу у циљу вођења поступка.

Ако Пореска управа по захтеву странке утврди да нема услова за покретање пореског поступка, у складу са законом, донеће о томе закључак, против којег је жалба допуштена.

Порески акт и порески управни акт

Члан 34

Порески акт је пореско решење, закључак, налог за пореску контролу, записник о пореској контроли и други акт којим се покреће, допуњује, мења или довршава нека радња у пореском поступку.

Порески управни акт, којим Пореска управа решава о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа, је пореско решење и закључак.

Против пореског решења донетог у првостепеном пореском поступку допуштена је жалба.

Против закључка допуштена је жалба, ако овим законом није друкчије прописано.

Облик и садржај пореског акта

Члан 35

Порески управни акт доноси се у писменом облику.

Остали порески акти доносе се у писменом облику када је то прописано овим законом или на захтев пореског обвезника.

Изузетно, овлашћено лице Пореске управе може донети порески акт, који се доноси у писменом облику, у усменом облику и наредити његово извршење без одлагања, ако је угрожен поступак наплате или контроле пореза.

Усмени порески акт из става 3. овог члана мора се издати у писменом облику најкасније у року од три дана од дана његовог доношења.

Достављање

Члан 36

Порески акт доставља се пореском обвезнику слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа.

Порески акт сматра се достављеним пореском обвезнику када се уручи пореском обвезнику, његовом законском заступнику, његовом пуномоћнику, његовом пореском пуномоћнику или његовом заступнику по службеној дужности.

Ако се достављање пореског акта врши слањем препоручене пошиљке, порески акт сматра се достављеним даном уручења, а ако уручење није било могуће, порески акт сматра се достављеним 15-ог дана од дана предаје пореског акта пошти.

Ако се достављање пореског акта врши слањем обичне пошиљке, порески акт сматра се достављеним по истеку рока од 15 дана од дана предаје пореског акта пошти.

Достављање пореског акта пореском обвезнику – правном лицу и предузетнику врши се на адресу његовог седишта уписану у прописаном регистру, односно на посебну адресу за пријем поште која је регистрована код Агенције за привредне регистре.

Достављање пореског акта пореском обвезнику – физичком лицу врши се на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта.

Ако је порески обвезник правно лице, порески акт сматра се достављеним и када се уручи лицу запосленом код правног лица.

Ако је порески обвезник физичко лице, укључујући и предузетника, порески акт сматра се достављеним и када се уручи пунолетном члану његовог домаћинства у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, односно лицу запосленом код предузетника.

Достављање се, у смислу овог закона, сматра уредним и када лица из ст. 7. и 8. овог члана одбију да приме порески акт или одбију да потпишу пријем пореског акта, ако лице које врши достављање о томе сачини службену белешку.

Порески акт може се доставити и електронском поштом ако се порески обвезник сагласи са тим начином достављања.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на достављање пореског акта другом учеснику у пореском поступку.

Пореска управа одређује начин достављања аката из ст. 1-9. овог члана.

Пословне књиге и евиденције

Члан 37

Порески обвезници – правна лица, сталне пословне јединице нерезидентних правних лица и предузетници, дужни су да воде пословне књиге и евиденције ради опорезивања, у складу са пореским законом.

Обавеза из става 1. овог члана обухвата и сталне пословне јединице резидентног пореског обвезника у иностранству.

Порески обвезник – правно лице дужан је да, на захтев Пореске управе и у року који она одреди, достави пословне књиге и евиденције које у иностранству или Аутономној покрајини Косово и Метохија воде лица над којима порески обвезник има контролу или утицај, који му омогућују да обезбеди доставу тих пословних књига и евиденција.

Ако инострани прописи или прописи Аутономне покрајине Косово и Метохија не дозвољавају достављање пословних књига и евиденција из става 3. овог члана, порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да достави оверене преписе.

Ако пословне књиге и евиденције из става 3. овог члана нису вођене на српском језику, на захтев Пореске управе прилаже се и оверени превод, чији трошак сноси порески обвезник.

Порески обвезник који податке обрађује средствима за аутоматску обраду података, дужан је да, на захтев Пореске управе, обезбеди извод података на медију који Пореска управа назначи, као и да омогући Пореској управи потпуни увид у рачуноводствени систем кроз документацију, а када је неопходно и кроз приступ хардверу и софтверу.

Члан 37а

Порески обвезници – правна лица који врше обраду и унос података у пословне књиге на рачунару дужни су да на захтев пореског органа обезбеде:

1) извод података из својих електронски вођених пословних књига и евиденција, у уређеним структурираним компјутерским датотекама, у стандардном облику који омогућава једноставну даљу електронску обраду података;

2) приступ и увид у податке у својим електронско вођеним пословним књигама и евиденцијама;

3) приступ и увид у софтверску и хардверску опрему, као и базу података који се користе у оквиру система за електронско вођење пословних књига и евиденција и омогуће тест правилности електронских програма и електронске обраде података.

Подаци и начин увида у податке из става 1. овог члана морају бити обезбеђени на један од следећих начина:

1) на електронским медијима;

2) употребом савремених телекомуникацијских услуга;

3) непосредним укључењем пореског органа у систем пореског обвезника (локални прикључак);

4) посредним укључењем пореског органа у систем пореског обвезника преко телекомуникацијских веза (даљинско прикључење).

У случајевима из става 2. овог члана, потребно је обезбедити одговарајући степен заштите, чувања тајности и целовитости података.

Обвезници из става 1. овог члана који електронски обрађују податке дужни су да:

1) податке који су израђени или примљени у електронској форми чувају у електронској форми и омогуће доступност до њих у електронској форми;

2) омогуће читљивост оригиналних података;

3) омогуће уредно чување података у законом прописаном периоду;

4) омогуће приступ до електронско вођених пословних књига и евиденција, чак и када су чуване у електронском облику код других лица или у другој држави;

5) чувају податке у одговарајућем облику који омогућава инспекцијски преглед у разумном времену;

6) обезбеде аутентичност издатих докумената и онога који их је издао, као и интегритет садржаја издатих докумената.

Порески обвезник – правно лице мора пореском органу, на његов захтев, дати на располагање документацију из које се види пун опис електронског система за вођење пословних књига и евиденција. Документација мора поседовати следеће описе:

1) електронска решења (основа, грађење и деловање);

2) подсистем и датотеку (садржај, структура, односи);

3) функционалне поступке у оквиру електронских решења;

4) контролу која обезбеђује правилно и сигурно деловање електронских решења;

5) контролу која спречава неовлашћено додавање, промену или брисање унетих електронских записа.

Свака промена електронских решења (електронских програма поступака и датотека) мора бити документована по временском настанку промене, заједно са узроком, врстом, последицом и датумом промене.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Глава друга

ПОРЕСКА ПРИЈАВА

Појам пореске пријаве

Члан 38

Пореска пријава представља извештај пореског обвезника Пореској управи о оствареним приходима, извршеним расходима, добити, имовини, промету добара и услуга и другим трансакцијама од значаја за утврђивање пореза.

Пореска пријава подноси се на обрасцу, који прописује министар, уз који се прилажу одговарајући докази.

Порески обвезник, порески пуномоћник или друго лице које је порески обвезник овластио за подношење пореске пријаве, законски заступник и заступник по службеној дужности дужан је да потпише пореску пријаву, осим ако је друкчије уређено пореским прописом.

Ако је пореску пријаву, односно неки њен део припремио порески саветник, и он је обавезан да потпише пореску пријаву, уз уношење свог ПИБ-а.

Пореска пријава подноси се Пореској управи у року од 15 дана од дана настанка пореске обавезе, осим ако није друкчије прописано овим или другим пореским законом.

Изузетно од става 5. овог члана, велики порески обвезници подносе пореску пријаву организационој јединици Пореске управе из члана 28. став 5. овог закона, за све врсте пореза за које та организациона јединица извршава послове из надлежности Пореске управе.

Пореска пријава подноси се у електронском облику за порезе који се плаћају по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана и законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: порез по одбитку), за порез на додату вредност, као и за:

1) порез на добит правних лица, осим пореза на добит правних лица по одбитку – од 1. априла 2015. године;

2) годишњи порез на доходак грађана – од 1. априла 2015. године;

3) порез на добит правних лица по одбитку, као и порез на добит правних лица по решењу сагласно одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица – од 1. марта 2016. године;

4) акцизе – од 1. јануара 2017. године;

5) порез на приход од самосталних делатности за предузетнике који воде пословне књиге – од 1. јануара 2017. године;

6) порез на премије неживотног осигурања – од 1. марта 2016. године;

7) остале пореске облике, и то за:

(1) пореску пријаву о обрачунатим и плаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање за осниваче, односно чланове привредног друштва – од 1. марта 2016. године;

(2) пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду, односно другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника – од 1. марта 2016. године;

(3) пореску пријаву за аконтационо – коначно утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности за паушално опорезивање – од 1. јануара 2018. године;

(4) пореску пријаву за утврђивање пореза на капиталне добитке (физичких лица, укључујући и предузетнике) – од 1. јануара 2018. године;

(5) пореску пријаву за утврђивање пореза на наслеђе и поклон – од 1. јануара 2018. године;

(6) пореску пријаву за утврђивање пореза на пренос апсолутних права – од 1. јануара 2018. године.

До дана преласка на подношење пореске пријаве искључиво у електронском облику у складу са ставом 7. овог члана, пореска пријава се може поднети непосредно или путем поште.

Изузетно од става 7. овог члана, порески обвезници – физичка лица која су дужна да поднесу пореску пријаву која није у вези са обављањем делатности, могу ту пријаву да поднесу у електронском облику или у писменом облику – непосредно или путем поште.

Пореску пријаву подноси Пореска управа уместо пореског обвезника по службеној дужности, односно у случају када порески обвезник пропусти да је поднесе по налогу контроле, као и у другим случајевима прописаним овим законом.

Начин подношења пореске пријаве у електронском облику ближе уређује министар.

Продужење рока за подношење пореске пријаве

Члан 39

Пореска управа може пореском обвезнику, на његов писмени захтев, поднет пре истека рока за подношење пореске пријаве, да одобри продужење рока подношења из оправданих разлога (болест, одсуствовање из земље, несрећни случај, елементарна непогода већих размера и сл.), док ти разлози не престану, а најдуже за шест месеци од дана истека законског рока за подношење пријаве.

О захтеву за продужење рока за подношење пореске пријаве решава закључком Пореска управа у месту у којем се подноси пореска пријава, у року од пет дана од дана пријема захтева.

Ако је истекао законски рок за подношење пореске пријаве и захтев из става 1. овог члана је одбијен, пореска пријава се мора поднети у року од пет дана од дана достављања закључка о одбијању.

Против закључка из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Измењена пореска пријава

Члан 40

Ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава).

Првобитно поднета пореска пријава не враћа се пореском обвезнику.

Поднету пореску пријаву порески обвезник може да измени највише два пута подношењем измењене пореске пријаве.

Под условом из ст. 1. и 3. овог члана, сматраће се да грешком или пропустом у првобитној пореској пријави из става 2. овог члана није учињено кривично дело или прекршај из овог закона.

Изузетно од ст. 1. и 3. овог члана, порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог закона.

Пореска пријава за порез по одбитку

Члан 41

Пореска пријава за порез по одбитку је извештај који порески обвезник, односно порески платац, подноси Пореској управи (у даљем тексту: појединачна пореска пријава).

Појединачна пореска пријава садржи:

1) збирне податке о обрачунатом порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за све примаоце прихода;

2) појединачне податке о обрачунатом порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода.

Појединачна пореска пријава подноси се пре сваке исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана, као и пре сваког плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање када се ти доприноси плаћају без исплате зараде, односно у другим случајевима када постоји обавеза обрачунавања и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Изузетно од става 3. овог члана, код исплате камате на штедне улоге својим депонентима, банка је дужна да поднесе појединачну пореску пријаву, обрачуна и плати порез по одбитку на дан исплате камате, а најкасније првог наредног дана када ради платни промет, ако у моменту исплате камате платни промет није радио.

Појединачна пореска пријава и измењена појединачна пореска пријава подносе се искључиво у електронском облику.

Ако појединачна пореска пријава садржи недостатке у погледу формалне исправности и математичке тачности, Пореска управа у електронском облику обавештава подносиоца појединачне пореске пријаве о тим недостацима.

Поновно достављање појединачне пореске пријаве са отклоњеним недостацима из става 6. овог члана, не сматра се подношењем измењене пореске пријаве.

Појединачна пореска пријава сматра се поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу појединачне пореске пријаве.

Појединачну пореску пријаву по службеној дужности подноси Пореска управа уместо пореског обвезника, односно пореског плаца, у случају када порески обвезник, односно порески платац пропусти да је поднесе у року прописаном законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

На захтев Пореске управе Централни регистар обавезног социјалног осигурања (у даљем тексту: Централни регистар), у електронском облику доставља пореској управи податке потребне за утврђивање обавезе и подношење појединачне пореске пријаве по службеној дужности из става 9. овог члана, у року од три дана од дана достављања захтева.

Порески платац из става 1. овог члана дужан је да лицу за које је платио порез по одбитку изда потврду која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку најкасније до 31. јануара године која следи години у којој је плаћен порез по одбитку.

Пореска управа је дужна да Централном регистру у електронском облику доставља појединачне податке о обрачунатим, односно плаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода, као и збирне податке по исплатиоцима, на месечном нивоу, до краја текућег месеца за претходни месец за који је извршен обрачун, односно исплата.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Члан 41а

Ако је другим прописом предвиђено подношење извештаја са подацима о порезу по одбитку уређено на друкчији начин, примењују се одредбе овог закона.

Ако се пореским законом промени опорезивање прихода порезом по одбитку, до усклађивања са чланом 41. овог закона, начин утврђивања, плаћање и подношење пореске пријаве за порез по одбитку ближе ће уредити министар.

Информативна пореска пријава

Члан 42

Информативна пореска пријава је извештај који садржи податке од значаја за утврђивање пореске обавезе подносиоца те пријаве.

Подацима из става 1. овог члана сматрају се нарочито подаци о имовини у вредности већој од 35.000.000 динара, о статусним променама, пословним активностима и новчаним трансакцијама лица које подноси информативну пореску пријаву.

Податке из става 2. овог члана, лица која су дужна да достављају податке, као и начин и рокове подношења информативне пореске пријаве, утврђује министар.

Глава трећа

УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА

Извођење и оцена доказа

Члан 43

Чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа.

Као доказ у пореском поступку могу се употребити пореска пријава, порески биланс, пословне књиге и евиденције, рачуноводствени искази, пословна документација и друге исправе и информације којима располаже Пореска управа, прикупљене од пореског обвезника или трећих лица, исказ сведока, налаз вештака, увиђај и свако друго средство којим се чињенице могу утврдити.

Утврђивање чињеница у поступку пореске контроле врши се и према одредбама чл. 116-139. овог закона.

Достављање на увид и проверу исправа

Члан 44

Пореска управа може захтевати од пореског обвезника и трећих лица да, у року који она одреди, доставе на увид и проверу пословне књиге и евиденције, рачуноводствене исказе, пословну документацију и друге исправе и доказе, ради утврђивања чињеничног стања.

Пореска управа одлучује да ли ће се исправе из става 1. овог члана доставити на увид и проверу у њеним службеним просторијама, односно електронским путем, или ће се увид и провера обавити код лица које је дужно да их достави.

Давање информација

Члан 45

Порески обвезник и друга лица дужни су да, на захтев Пореске управе и у року који она одреди, пруже све расположиве информације, неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање, као и за утврђивање чињеничног стања у контроли мењачког и девизног пословања и игара на срећу.

У захтеву за давање информација наводи се на кога се и на шта се оне односе, као и упозорење на последице ускраћивања давања информација, односно давања неистинитих информација.

Захтев за давање информација Пореска управа је, на тражење пореског обвезника, односно другог лица из става 1. овог члана, дужна да достави у писменом облику.

Порески обвезник и друго лице из става 1. овог члана дужни су да дају информације у писменом облику.

Изузетно, Пореска управа ће наредити лицу дужном да испуни обавезу из става 1. овог члана да то учини усмено, на службеном месту, ако информација није дата када је захтевана или је дата у писменом облику, а није разјаснила чињенично стање.

О усменој информацији, датој на службеном месту, саставља се записник.

Записник из става 6. овог члана садржи имена присутних лица, место, датум и садржину информације, а потписују га службено лице Пореске управе и лице које је дало информацију.

Лицу које је дало усмену информацију издаје се, на лични захтев, копија записника.

Ускраћивање информација

Члан 46

Информације о чињеницама од значаја за опорезивање могу ускратити:

1) чланови породице пореског обвезника, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана;

2) свештеник, адвокат, порески саветник, ревизор и лекар, о ономе што им је порески обвезник поверио или су у том својству сазнали, а односи се на пореску обавезу пореског обвезника.

Информације о чињеницама од значаја за опорезивање могу ускратити и помоћници лица из става 1. тачка 2) овог члана, као и лица која учествују у професионалној делатности ради припреме за звање.

О праву на ускраћивање информација одлучују лица из става 1. овог члана.

Ускраћивање давања стручног мишљења и предочавања исправа

Члан 47

Случајеви и услови под којима се може ускратити давање информација, у складу са овим законом, односе се и на ускраћивање стручних мишљења и предочавање исправа или ствари.

Лице које у име пореског обвезника чува исправе, пословне књиге, остале евиденције и друге ствари, не може ускратити њихово предочавање, ако би порески обвезник био дужан да их предочи да их сам чува.

Вештачење

Члан 48

Пореска управа одлучује о потреби вештачења.

Ако не постоји опасност од одлагања, Пореска управа ће обавестити странке у пореском поступку о лицу које ће именовати за вештака.

Вештаци се именују из реда пореских саветника а, по потреби, из реда судских вештака одговарајуће струке.

За вештака у одређеном пореском поступку не може бити именовано лице које је, у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана, односно законом којим се уређује порез на добит правних лица, повезано са пореским обвезником.

Странке у пореском поступку могу тражити изузеће вештака ако постоји оправдана сумња у његову непристрасност или ако би због његовог вештачења могло доћи до повреде пословне тајне или штете за пословну делатност странке.

Образложен захтев за изузеће вештака подноси се Пореској управи у року од три дана од дана пријема обавештења о именовању вештака.

О изузећу одлучује руководилац организационе јединице Пореске управе која је именовала вештака.

О вештачењу се саставља налаз у писменом облику.

Вештак може бити позван да усмено образложи свој налаз.

Налаз вештака прилаже се спису.

Увиђај

Члан 49

Увиђај се обавља када је за утврђивање или разјашњење чињеница од значаја за опорезивање потребно непосредно опажање службеног лица Пореске управе.

Порески обвезник може присуствовати увиђају.

Увиђај се обавља без присуства пореског обвезника, ако би одлагање увиђаја могло да угрози утврђивање чињеница или би за последицу имало уништење доказа од значаја за опорезивање.

Увиђај се може обавити и уз учествовање вештака.

Налази утврђени увиђајем уносе се у записник о обављеном увиђају, који потписују учесници.

У записник из става 5. овог члана обавезно се уносе и примедбе пореског обвезника, односно другог пореског дужника, као и разлози одбијања потписивања записника.

Записник о увиђају прилаже се спису.

Улазак на земљиште и у просторије

Члан 50

Власник или држалац ствари, просторија или земљишта које је предмет увиђаја, као и власник или држалац просторија или земљишта, на којима се налазе предмети увиђаја, односно кроз које је или преко којих је потребно прећи, дужан је да омогући да се обави увиђај и друге радње у пореском поступку, у складу са одредбом члана 125. овог закона.

Доказивање у пореском поступку

Члан 51

У пореском поступку терет доказа сноси:

1) Пореска управа – за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;

2) порески обвезник – за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.

Став 1. тачка 1) овог члана не односи се на поступак уређен чл. 58-60. овог закона.

Сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим законом, дужан да их достави Пореској управи, може у поступку утврђивања пореске обавезе бити на његову штету.

Доказивање да се ствар држи у својству заложног повериоца

Члан 52

Ко тврди да права која гласе на његово име или ствари које се налазе у његовој државини поседује или држи само као заступник другог лица, заложни поверилац или фидуцијар, дужан је да у пореском поступку докаже ко је власник тих права, односно ствари или ће се сматрати да су његово власништво.

Повраћај у пређашње стање

Члан 53

Ако је порески обвезник из оправданих разлога пропустио да изврши неку радњу у законском року или у року који је одредила Пореска управа и због пропуштања трпи последицу, на његов захтев дозволиће се повраћај у пређашње стање.

Пропуштање рока од стране пореског заступника иде на терет пореског обвезника.

Захтев за повраћај у пређашње стање подноси се у року од осам дана од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, односно од дана када је порески обвезник сазнао за узрок.

Разлози којима се образлаже захтев из става 3. овог члана морају бити оправдани.

О захтеву за повраћај у пређашње стање Пореска управа одлучује закључком.

Против закључка из става 5. овог члана није допуштена жалба, осим ако је захтев за повраћај у пређашње стање поднет због пропуштеног рока за жалбу на пореско решење.

По протеку рока од три месеца од пропуштеног рока, порески обвезник не може да поднесе захтев за повраћај у пређашње стање.

Изузетно од одредбе става 7. овог члана, порески обвезник може поднети захтев за повраћај у пређашње стање и извршити пропуштену радњу и по протеку три месеца од пропуштеног рока, ако захтев није могао да поднесе благовремено због више силе.

Глава четврта

УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА

Појам утврђивања пореза

Члан 54

Утврђивање пореза је делатност Пореске управе, односно пореског обвезника, која се састоји у издавању управних аката, односно у предузимању законом прописаних радњи, којима се установљава постојање појединачне пореске обавезе и одређују порески обвезник, пореска основица и износ пореске обавезе.

Утврђивање пореза обавља:

1) сам порески обвезник (самоопорезивање);

2) Пореска управа, доношењем пореског решења, и то:

(1) у поступку пореске контроле – ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно;

(2) у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, упркос самоопорезивању, пореско решење мора донети.

Пореско решење о утврђивању пореза из става 2. тачка 2) овог члана, поред елемената уређених законом, садржи налог пореском обвезнику да порез плати у прописаном року на прописане уплатне рачуне јавних прихода.

Одредбе о утврђивању пореза примењују се и на утврђивање споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Начин доношења пореског решења о утврђивању пореза

Члан 55

Пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона Пореска управа доноси на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника, и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле, у складу са одредбом члана 122. став 4. и члана 129. овог закона.

Пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог закона Пореска управа доноси на основу података из евиденција надлежних органа, података из пореске пријаве, односно измењене пореске пријаве а, по потреби, и на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле.

Ако се у поступку доношења решења из ст. 1-3. овог члана утврди да подаци из пореске пријаве, пословних књига и евиденција не одговарају стварном стању, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу процене пореске основице, на начин уређен у одредбама чл. 58-60. овог закона.

Изузетно, решење о утврђивању пореза Пореска управа може донети непосредним одлучивањем, када је основ за утврђивање пореза увид у податке из евиденција надлежних органа, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.

Недоношење решења о утврђивању пореза у случају ревалоризације пореске обавезе

Члан 56

Изузетно, на предлог Владе Републике Србије (у даљем тексту: Влада), Народна скупштина Републике Србије може одлучити да се за поједине врсте пореза утврђени износи из претходне године за текућу годину задрже на истом нивоу или ревалоризују на вишем или нижем нивоу, применом одговарајуће формуле, у складу са прописом.

На начин из става 1. овог члана, на предлог општинског, односно градског већа, може поступити и скупштина јединице локалне самоуправе, у вези јавног прихода за чије је увођење законом овлашћена.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа не доноси решење о утврђивању пореза, већ јавним огласом обавештава пореске обвезнике о индексу ревалоризације и дану када, у складу са законом, порез доспева и евидентира ревалоризоване износе, у складу с одредбом члана 62 овог закона.

Случај неисплативости доношења пореског решења

Члан 57

У случају када је порез погрешно утврђен у мањем износу, неће се доносити ново пореско решење ако би повећани износ пореза био несразмеран трошковима поступка измене решења.

Методе процене пореске основице

Члан 58

Процена пореске основице може се утврдити применом једног од следећих метода:

1) методом парификације;

2) методом унакрсне процене.

Процена пореске основице методом парификације

Члан 58а

Процена пореске основице методом парификације врши се на један од следећих начина:

1) проценом на бази расположиве уредне пословне документације о пословању у одређеном периоду краћем од периода опорезивања (дневном, недељном или месечном), тако што се на основу података о том делу пословања процењује пореска основица за период за који се утврђује порез;

2) проценом на бази података и чињеница о оствареном промету (дневном, недељном или месечном) утврђеним увиђајем или контролом, тако што се на основу тих података и чињеница процењује пореска основица за период за који се утврђује порез;

3) упоређивањем са подацима других пореских обвезника који обављају исту или сличну делатност на истој или сличној локацији, под приближно једнаким условима.

Унакрсна процена пореске основице

Члан 59

Метода унакрсне процене пореске основице користи се за утврђивање основице пореза на доходак грађана.

Основица пореза из става 1. овог члана утврђује се као разлика између вредности имовине на крају и на почетку календарске године умањена за износ пријављеног дохотка и за вредност имовине прибављене средствима стеченим наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, као и за износ прихода који подлежу опорезивању порезом на доходак грађана а који не улазе у опорезивање годишњим порезом на доходак грађана, за коју то порески обвезник, односно друго лице истиче и о томе пружи одговарајуће материјалне доказе.

Имовину, у смислу става 2. овог члана, чине:

1) непокретности (стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и др.);

2) акције и удели у правном лицу;

3) опрема за обављање самосталне делатности;

4) моторна возила, пловни објекти и ваздухоплови;

5) штедни улози и готов новац;

6) друга имовинска права.

Вредност имовине на почетку календарске године чини збир укупне вредности имовине из става 3. овог члана са стањем на дан 1. јануара календарске године.

Вредност имовине на крају календарске године чини збир укупне вредности имовине из става 3. овог члана са стањем на дан 31. децембра календарске године, увећана за вредност имовине која је у календарској години стечена теретно и отуђена теретно или бестеретно, као и за средства која је порески обвезник употребио за куповину имовине из става 3. овог члана на име трећих лица у календарској години.

Уколико порески обвезник, односно друго лице истиче да су одређена имовина, односно средства стечена наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, дужни су да о томе пруже одговарајуће материјалне доказе.

Пореска основица утврђена на начин из ст. 2-6. овог члана јесте непријављени приход.

Непријављени приход из става 7. овог члана опорезује се као други приход, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, без признавања нормираних трошкова.

Избор методе процене пореске основице

Члан 60

Пореска управа одлучује које ће методе и начине из чл. 58, 58а и 59. овог закона користити за процену пореске основице.

Министар ближе уређује начин и поступак процене пореске основице.

Индицијарна метода за утврђивање минималног пореза на доходак грађана

Члан 61

Порез на доходак грађана не може бити мањи од износа израчунатог на основу формуле по којој се одређени индекси примењују на факторе који представљају индиције луксузног животног стила пореског обвезника.

Влада, на предлог министра, ближе уређује примену методе из става 1. овог члана.

Евидентирање износа пореске обавезе

Члан 62

Ако је порез утврђен на начин из члана 54. став 2. овог закона, Пореска управа евидентира износ пореске обавезе за сваког пореског обвезника.

Пореска управа евидентира износ утврђеног пореза на основу:

1) поднете пореске пријаве, укључујући и измењену пореску пријаву, односно пореске пријаве поднете по налазу контроле или по службеној дужности;

2) достављеног решења о утврђивању пореза у случају:

(1) када је извршено усклађивање износа пореске обавезе исказане у непотпуној или нетачно попуњеној пореској пријави и када пореска пријава није поднета;

(2) када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, и поред самоопорезивања, пореско решење мора донети;

3) јавног огласа из члана 56. став 3. овог закона.

Ако се у поступку контроле покренутом по захтеву пореског обвезника, односно по службеној дужности утврди да је грешком евидентиран нетачан износ пореза и споредних пореских давања, Пореска управа врши исправку у својим евиденцијама.

Начин и поступак исправке из става 3. овог члана ближе уређује министар.

Привремено утврђивање пореза

Члан 63

Ако Пореска управа, до истека законског рока за доношење пореског решења, не може да утврди порез на основу потпуно утврђеног чињеничног стања донеће привремено пореско решење, на основу до тада утврђеног чињеничног стања.

Решење којим се коначно утврђује порез укида решење из става 1. овог члана.

Крајњи рок за доношење решења којим се коначно утврђује порез је три године од дана доношења привременог решења.

Глава пета

НАПЛАТА ПОРЕЗА

Поглавље прво

ОПШТЕ О НАПЛАТИ ПОРЕЗА

Врсте наплате пореза

Члан 64

Наплата пореза је, у смислу овог закона, редовна или принудна.

Редовна наплата пореза врши се о доспелости пореске обавезе.

Принудна наплата предузима се кад доспела пореска обавеза није намирена до истека рока из става 2. овог члана.

Одредбе о наплати пореза примењују се и на наплату споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Доспелост

Члан 65

Порез утврђен на начин из члана 54. став 2. овог закона доспева за плаћање у року прописаном законом.

Изузетно од става 1. овог члана, порез по одбитку доспева за плаћање на дан који је у појединачној пореској пријави наведен као датум плаћања ако је тај дан ранији од рока прописаног законом.

Обавеза плаћања новчане казне доспева у року од 15 дана од дана правоснажности решења о изрицању новчане казне.

Право на повраћај више или погрешно наплаћеног пореза и споредних пореских давања, на пореску рефакцију, односно на рефундацију пореза, као и на намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, доспева истеком рока из члана 75. ст. 8-11. овог закона, ако пореским законом није друкчије уређено.

Привремене мере обезбеђења наплате пореза

Члан 66

Ради обезбеђења наплате пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, а постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући, односно учини неефикасном његову наплату, Пореска управа може решењем установити привремене мере за обезбеђење наплате.

Решење из става 1. овог члана садржи и образложење због чега Пореска управа сматра да постоји опасност да порески обвезник осујети, односно онемогући наплату недоспелог пореза, а постаје извршно даном достављања пореском обвезнику.

Привремене мере су, у смислу овог закона, заложна права на покретним стварима, непокретностима, новчаним средствима и потраживањима пореског дужника.

Поступак установљавања заложних права из става 3. овог члана спроводи се сходном применом члана 87. овог закона.

Привремене мере трају до наплате пореза ради чијег су обезбеђења установљене или до момента када порески обвезник пружи одговарајуће обезбеђење пореске обавезе, у смислу члана 74. став 2. овог закона.

Када је, ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања из става 1. овог члана, установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, банка је дужна да порез и споредна пореска давања по том основу, на основу пореског решења пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Против решења из става 1. овог члана порески обвезник може изјавити жалбу.

Жалба из става 7. овог члана не одлаже извршење.

Поглавље друго

РЕДОВНА НАПЛАТА ПОРЕЗА

Облици редовне наплате пореза

Члан 67

Наплата пореза врши се, по правилу, плаћањем новчаног износа о доспелости пореза на прописане уплатне рачуне јавних прихода, у роковима прописаним законом.

Министар може прописати плаћање појединих пореза преко пореске благајне.

Порез се може платити и куповином вредносног папира (таксене марке, доплатне поштанске марке, фискалне акцизне маркице и сл.) у случајевима прописаним законом.

Изузетно од одредби ст. 1-3. овог члана, пореска обавеза се може намирити:

1) путем компензације, на начин и под условима које, у складу са пореским законом, ближе уређује министар;

2) (брисана);

3) конверзијом потраживања по основу пореза у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника, на начин и под условима које пропише Влада.

Дан плаћања пореза

Члан 68

Дан плаћања пореза је дан када је:

1) дуговани износ пореза и споредних пореских давања пореског дужника пренет на прописани уплатни рачун јавних прихода;

2) (брисана);

3) дуговани износ пореза за који је порески обвезник – физичко лице, а који се утврђује самоопорезивањем, односно по решењу, осим по основу прихода од самосталне делатности, уплаћен на пореској благајни;

4) на прописани начин поништен, односно купљен вредносни папир из члана 67. став 3. овог закона;

5) заплењени новац и приход од продаје покретних ствари и непокретности пренет на одговарајући рачун јавних прихода;

6) донето решење Пореске управе о преносу ствари у својину Републике у складу са чланом 104. став 18. овог закона;

7) донето решење Пореске управе о преносу непокретности у својину Републике у складу са чланом 110. став 5. овог закона;

8) износ остварен продајом покретних ствари и непокретности у поступку принудне наплате пореза и споредних пореских давања уплаћен на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Даном намирења пореске обавезе путем компензације сматра се дан када је документ о компензацији реализован на начин и под условима из члана 67. став 4. тачка 1) овог закона.

Даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији.

Ако порески обвезник поднесе захтев за плаћање пореза путем прекњижавања, даном плаћања пореза сматра се:

1) дан на који је доспео порез који се плаћа путем прекњижавања, ако на тај дан постоји више плаћени порез по другом основу, или

2) дан на који је порез по другом основу плаћен у износу већем од дугованог, ако је порез који се плаћа путем прекњижавања раније доспео.

Дан плаћања пореза из става 4. овог члана одређује се на основу чињеничног стања на дан одлучивања по захтеву.

Дан на који је порез на додату вредност плаћен у износу већем од дугованог у смислу става 4. овог члана је дан на који порески обвезник има право да поднесе захтев за повраћај неискоришћеног износа пореског кредита у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Члан 69

(Брисано)

Редослед намирења

Члан 70

Порески обвезник одређује приликом уплате врсту дугованог пореза које плаћа.

Распоред уплаћеног износа врши се по следећем редоследу:

1) износ главне пореске обавезе;

2) камата;

3) трошкови наплате.

Ако порески обвезник дугује плаћање више врста пореза, а уплаћени износ није довољан за плаћање укупног пореског дуга, поједине врсте пореза наплаћују се по редоследу њиховог доспевања.

Код пореза из става 3. овог члана који доспевају истовремено, наплата се врши сразмерно учешћу појединог пореза у укупно доспелом пореском дугу.

Ако је износ уплате по основу пореза већи од дугованог износа, износ преплате може да се користи за намирење обавеза по истом основу које касније доспевају.

У случају из става 5. овог члана, на захтев пореског обвезника:

1) намирује се дуговани порез по другом основу;

2) врши се повраћај, ако нема доспелих обавеза по другом основу.

Захтевом из става 6. овог члана не сматра се опредељење пореског обвезника да му се изврши повраћај пореза на додату вредност из пореске пријаве за порез на додату вредност.

Опомена за плаћање пореза

Члан 71

Пореска управа ће пореском обвезнику који, у целости или делимично, није о доспелости платио порез, односно споредно пореско давање осим у случају из члана 74. став 7. тачка 1) овог закона, послати опомену о врсти и износу пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату, у року од 30 дана од дана доспелости, којом му налаже да доспели износ плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспелог пореза, односно споредних пореских давања.

Опомена из става 1. овог члана садржи и поуку пореском обвезнику да у року од пет дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату.

Опомена из става 1. овог члана доставља се на начин из члана 36. овог закона, а у циљу ефикасности шаље се, када је могуће, и електронском поштом, телефаксом, телефоном или по куриру.

Ако се опомена за плаћање пореза шаље телефоном, службено лице Пореске управе о томе саставља службену белешку и улаже је у списе предмета.

Установљавање залоге пре принудне наплате пореза и споредних пореских давања

Члан 72

Пореска управа може, одмах по доспелости пореза и споредних пореских давања, уписати заложно право у регистре заложних права из члана 87. став 5. овог закона.

Одлагање плаћања дугованог пореза

Члан 73

Пореска управа може, на писмени и образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза:

1) за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење;

2) наноси битну економску штету пореском обвезнику.

Услове из става 1. овог члана ближе уређује Влада.

О одлагању плаћања дугованог пореза, по испуњењу услова из ст. 1. и 2. овог члана, одлучује:

1) министар или лице које он овласти – на основу писменог предлога руководиоца организационе јединице Пореске управе према главном месту пословања, односно месту пребивалишта пореског обвезника – осим за изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе;

2) градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти, јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом.

Одлуком из става 3. овог члана може се одобрити одлагање плаћања дугованог пореза на рате, али најдуже до 60 месеци.

Одлука из става 3. овог члана мора да садржи образложене разлоге због којих се одлагање одобрава.

Одлагање плаћања пореског дуга из ст. 1. до 3. овог члана врши се потписивањем споразума између Пореске управе и пореског обвезника, односно решењем Пореске управе.

Изузетно, ако подносилац захтева за одлагање плаћања дугованог пореза, који не испуњава услове из ст. 1. и 2. овог члана, као средство обезбеђења наплате понуди неопозиву банкарску гаранцију или меницу авалирану од стране пословне банке, на износ који не може бити мањи од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже, лице из става 3. овог члана може одлучити да се пореском обвезнику одобри одлагање плаћања дугованог пореза на начин из става 4. овог члана.

Обезбеђење наплате дугованог пореза

Члан 74

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. овог закона, од пореског обвезника се захтева давање средстава обезбеђења наплате, која не могу бити мања од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже.

Средства обезбеђења наплате из става 1. овог члана су:

1) хипотека на непокретности пореског обвезника;

2) залога на покретним стварима пореског обвезника;

3) неопозива банкарска гаранција;

4) јемство другог лица које је власник имовине;

5) трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити;

6) меница авалирана од стране пословне банке.

Ако се дуговани порез обезбеђује средствима из става 2. тач. 1), 2) и 4) овог члана, средства обезбеђења не могу бити мања од 120% висине дугованог пореза чија се наплата обезбеђује.

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. овог закона, Пореска управа одлучује из којих од предложених, односно од других, пореском обвезнику доступних средстава обезбеђења, из става 2. овог члана, ће се најефикасније наплатити дуговани порез и о томе обавештава пореског обвезника.

Доказ да је обезбедио средства обезбеђења из става 4. овог члана порески обвезник доставља Пореској управи као услов за потписивање споразума, односно доношење решења из члана 73. став 6. овог закона.

Изузетно од ст. 1-5. овог члана, од пореског обвезника не захтева се испуњење услова које је прописала Влада актом из члана 73. став 2. овог закона, као ни давање средстава обезбеђења наплате – ако дуговани порез из члана 73. став 3. овог закона, по основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања, износи, и то:

1) за правно лице и предузетника – до 1.500.000 динара;

2) за физичко лице – до 200.000 динара.

Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити:

1) из средстава обезбеђења;

2) у поступку принудне наплате пореског дуга.

Ако се доспели, а неплаћени порески дуг у случају из става 7. овог члана, наплаћује из средстава обезбеђења, Пореска управа не доноси решење о принудној наплати, већ само обавештава пореског обвезника да ће приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.

Ако се порески обвезник из става 6. овог члана не придржава рокова из решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико за време одлагања плаћања дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности укинути решење и доспели а неплаћени порески дуг наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.

Порески обвезник за кога је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење из ст. 7. и 9. овог члана, нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.

Члан 74а

Изузетно од члана 73. став 4. овог закона, надлежни орган може, на захтев пореског обвезника за давање сагласности на предложени план реорганизације у смислу закона којим се уређује стечај, дати сагласност за одлагање плаћања дугованог пореза, чије је измиривање саставни део тог плана, у једнаким ратама до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања за првих 12 месеци.

Сагласност за одлагање плаћања дугованог пореза у складу са ставом 1. овог члана даје лице из члана 73. став 3. овог закона.

Члан 74б

Изузетно од члана 73. став 4. овог закона, надлежни орган може, на писмени и образложени захтев пореског обвезника који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, одобрити одлагање плаћања дугованог пореза у једнаким ратама до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања за првих 12 месеци.

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза обвезника који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, не захтева се давање средстава обезбеђења наплате када је износ дуга чије се плаћање одлаже до висине из члана 74. став 6. овог закона.

О одлагању плаћања дугованог пореза у складу са ст. 1. и 2. овог члана одлучује лице из члана 73. став 3. овог закона.

Поглавље треће

КАМАТА

Опште одредбе о камати

Члан 75

На износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

На дуговани порез и споредна пореска давања, осим камате, камата се обрачунава почев од наредног дана од дана доспелости.

Камата се обрачунава за календарски број дана периода доцње у измирењу обавеза у односу на календарски број дана у години (365, односно 366 дана) декурзивним начином обрачуна, без приписа камате главници истеком обрачунског периода.

Камата се у смислу става 3. овог члана обрачунава за све календарске дане у обрачунском периоду.

Под обрачунским периодом подразумева се период од првог дана доцње, односно промене износа дуга и/или промене стопе из става 1. овог члана и/или истека сваке календарске године у периоду доцње за који се врши обрачун.

Укупан износ камате представља збир обрачунате камате за поједине обрачунске периоде из става 5. овог члана.

Ако се у току контроле утврди разлика пореске обавезе, камата се обрачунава од дана када је пореску обавезу порески обвезник био дужан да плати.

На износ више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, камата се обрачунава по истеку рока од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Ако је основ за повраћај поништено или измењено решење или други акт о задужењу, камата се обрачунава од дана уплате пореза.

Ако се обвезнику пореза на додату вредност, у року прописаном законом којим се уређује порез на додату вредност, не изврши повраћај тог пореза, камата се обрачунава од наредног дана од дана истека тог рока.

Обвезнику који је поднео захтев за рефакцију, односно за рефундацију пореза, камата се обрачунава по истеку рока од 30 дана од дана доношења решења којим му је утврђено право на рефакцију, односно за рефундацију.

Камата на порески дуг чија је наплата одложена

Члан 76

Ако је, у складу са чланом 147. став 2. овог закона наплата дугованог пореза привремено одложена због обуставе извршења коначног пореског акта (у току управног спора и сл.), камата се обрачунава и за време док траје одлагање, односно обустава, по стопи из члана 75. став 1. овог закона.

Ако је, у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено, камата се обрачунава и за време док траје одлагање, по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије.

Пореском обвезнику коме је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са законом, отписује се 50% камате која се односи на тај дуг плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности.

Када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са овим законом исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује 50% камате на тај дуг.

Поглавље четврто

ПРИНУДНА НАПЛАТА ПОРЕЗА

И ОПШТЕ О ПРИНУДНОЈ НАПЛАТИ ПОРЕЗА

Почетак поступка принудне наплате пореза

Члан 77

Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати пореза ако порески обвезник није платио порез, односно споредно пореско давање у року из члана 71. став 1. овог закона.

У решењу из става 1. овог члана наводи се основ пореског дуга, његов преостали неплаћени износ из опомене из члана 71. овог закона достављене пореском обвезнику, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана доношења решења, а порески обвезник се обавештава о својим правима у поступку принудне наплате.

Решење о принудној наплати пореза постаје извршно даном достављања.

Против решења о принудној наплати пореза може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

Пореска управа неће донети решење о принудној наплати пореза ако је захтев за одлагање плаћања пореза из чл. 73, 74а односно члана 74б овог закона поднет у року из члана 71. став 1. овог закона – док се не одлучи по том захтеву.

Правне последице почетка поступка принудне наплате пореза

Члан 78

Покретање поступка принудне наплате пореза има за последицу:

1) наплату из целокупне имовине пореског обвезника, осим из дела одређеног у члану 82. овог закона;

2) плаћање трошкова из члана 83. овог закона;

3) увећање пореског дуга, који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате за 5% на дан почетка поступка принудне наплате на који се обрачунава камата (у даљем тексту: увећање пореског дуга).

Износ увећања пореског дуга је приход буџета Републике, осим износа увећања пореског дуга који је правна последица принудне наплате изворних прихода јединице локалне самоуправе, који припада буџету јединице локалне самоуправе.

Прекид поступка принудне наплате пореза

Члан 79

Поступак принудне наплате прекида се:

1) ако Пореска управа покрене стечајни поступак против пореског обвезника у смислу члана 112. овог закона;

2) ако Пореска управа одобри одлагање плаћања пореза из члана 73, односно члана 74б овог закона;

3) ако се утврди постојање грешке код обрачуна пореске обавезе која има за резултат нижи порез, до исправке утврђивања;

4) у случају из члана 147. ст. 2. и 6. овог закона.

Поступак принудне наплате може се прекинути ако, по истеку рока из члана 71. став 1. овог закона, порески обвезник поднесе захтев за одлагање наплате, под условима из члана 73, односно члана 74б овог закона.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа доноси закључак о прекиду поступка принудне наплате, који се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.

Прекид из ст. 1. и 2. овог члана не утиче на заложно право, ни на увећање пореског дуга.

Обустава поступка принудне наплате

Члан 80

Поступак принудне наплате обуставља се:

1) ако је пореска обавеза поништена;

2) ако порески обвезник накнадно плати дуговану обавезу, укључујући настале трошкове и износ увећања пореског дуга.

У случају из става 1. овог члана заложно право престаје, у складу са овим законом, мере уновчавања се укидају и имовина враћа пореском обвезнику.

У случају из става 1. овог члана Пореска управа издаје решење о обустави поступка принудне наплате, које се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.

Начела поступка принудне наплате пореза

Члан 81

У поступку принудне наплате пореза Пореска управа примењује радње уређене овим законом, водећи рачуна о економичности поступка.

Поступак принудне наплате неће бити покренут ако је очигледно да порески обвезник нема имовину из које наплата може да буде извршена, што не искључује могућност принудне наплате од других пореских обвезника или пореских дужника.

Наплата се не врши из предмета принудне наплате ако су трошкови принудне наплате већи од вредности предмета принудне наплате.

Принудна наплата се врши у оној мери у којој се покрива дуговани износ пореза и споредна пореска давања.

У извршавању принудне наплате пореза Пореска управа је обавезна да поштује достојанство пореског обвезника.

Изузимање од принудне наплате

Члан 82

Предмет принудне наплате не могу бити имовина и приходи пореског обвезника који су законом изузети од извршења.

Трошкови поступка принудне наплате пореза

Члан 83

Трошкови принудне наплате падају на терет пореског обвезника.

Висину трошкова принудне наплате из става 1. овог закона прописује Влада, на предлог министра.

Ако порески обвезник плати пореску обавезу по отпочињању поступка принудне наплате, не ослобађа се плаћања насталих трошкова принудне наплате из става 1. овог члана.

Трошкови, у смислу става 1. овог члана, не укључују трошкове настале грешком Пореске управе.

Предмети принудне наплате

Члан 84

Наплата пореза и споредних пореских давања, у поступку принудне наплате, спроводи се на:

1) новчаним средствима пореског обвезника;

2) новчаним потраживањима пореског обвезника;

2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији, у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;

3) неновчаним потраживањима и другим правима пореског обвезника;

4) готовом новцу и хартијама од вредности;

5) покретним стварима;

6) непокретностима.

Принудна наплата се може спровести на једном или више предмета у исто време.

Предмети принудне наплате одређују се решењем.

Права трећих лица

Члан 85

Треће лице, осим члана домаћинства пореског обвезника, које тврди да има право на ствари која је предмет поступка принудне наплате а које би спречило продају имовине, може поднети надлежном суду излучну тужбу.

Суд може да наложи прекид или обустављање спровођења одређене мере у току поступка принудне наплате на ствари из става 1 овог члана.

Ако лице из става 1. овог члана пружи доказ да има право на ствари која је предмет принудне наплате, Пореска управа може да прекине, односно обустави примену мера принудне наплате над тим предметом.

ИИ ЗАЛОГА

Обезбеђење пореског потраживања у принудној наплати

Члан 86

Ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати пореза на стварима, односно имовинским правима пореског обвезника, установљава се законско заложно право у корист пореског повериоца.

Порески поверилац је, у смислу овог закона, Република, односно јединица локалне самоуправе – за изворне јавне приходе које утврђује, наплаћује и контролише у јавноправном односу.

Залога траје до намирења пореског дуга или поништења пореског решења.

Поступак установљавања залоге

Члан 87

Пореска управа решењем налаже:

1) попис покретних ствари;

2) попис непокретности;

3) забрану преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза и упис забране у регистар блокираних рачуна који води надлежна организација;

4) забрану дужницима пореског обвезника да пореском обвезнику плате готовинске дугове и упис забране у одговарајући регистар;

5) забрану дужницима пореског обвезника да испуне друге обавезе према њему и упис забране у регистар покретних ствари.

Решење из става 1. овог члана доставља се пореском обвезнику и одговарајућим регистрима, дужницима пореског обвезника, односно банци.

По извршеном попису покретних ствари или непокретности, Пореска управа решењем налаже одговарајућем органу да изврши упис заложног права у регистар покретних ствари, односно непокретности.

Уз решење из става 3. овог члана, Пореска управа доставља записник о попису покретних ствари или непокретности из чл. 89. и 90. овог закона.

Решење из става 1. тач. 3)-5) и става 3. овог члана уписује се одмах по достављању, код надлежног органа, у заложни регистар покретних ствари, у регистар непокретности, односно у регистар блокираних рачуна, са датумом и тачним временом пријема.

Решење из става 1. овог члана постаје извршно даном достављања пореском обвезнику.

Законско заложно право у корист Републике установљава се уписом у одговарајући регистар.

Привремена мера обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника

Члан 87а

Ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања после почетка поступка принудне наплате из новчаних средстава пореског обвезника на његовим рачунима на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, Пореска управа решењем установљава привремену меру обезбеђења наплате пореског потраживања.

Привремена мера из става 1. овог члана је забрана пореском обвезнику да новчане обавезе које има према трећим лицима измирује уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са законом.

Решење Пореске управе о установљавању привремене мере из става 2. овог члана, истовремено се доставља пореском обвезнику и организацији надлежној за принудну наплату, чиме постаје извршно.

Организацији надлежној за принудну наплату доставља се и извршно решење Пореске управе о принудној наплати пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника.

Организација надлежна за принудну наплату је дужна да одмах по пријему решења из става 2. овог члана изврши његов упис у регистар блокираних рачуна под датумом и тачним временом пријема.

Привремена мера из става 2. овог члана извршава се у складу са одредбама закона којим се уређује платни промет, односно одредбама других закона, а које се односе на принудну наплату са рачуна клијента.

Банка је дужна да по пријему налога од стране организације надлежне за принудну наплату, издатог на основу решења из става 2. овог члана, одмах обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом основу у складу са законом, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак с рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.

Привремена мера из става 2. овог члана траје до наплате пореза на основу извршеног решења Пореске управе о принудној наплати пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника, ради чијег обезбеђења наплате је и установљена.

Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, уз сагласност министра, укинути установљену привремену меру из става 2. овог члана, ако порески обвезник поднесе средство обезбеђења наплате пореског потраживања из члана 74. став 2. овог закона.

Правни ефекти залоге

Члан 88

После достављања решења из члана 87. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека успостављена.

Решењем о принудној наплати пореза из новчаних средстава пореског обвезника обустављају се све финансијске трансакције преко рачуна пореског обвезника, осим трансакција које се односе на намиривање пореза.

Решењем из члана 87. став 1. тач. 4) и 5) овог закона забрањује се дужницима да намирују своје обавезе према пореском обвезнику, од дана достављања тог решења.

Република стиче заложно право на стварима, којим се обезбеђује и потраживање у односу на споредна пореска давања, чији се приоритет одређује у складу са временом уписа у регистар или временом обавештења дужника.

Попис покретних ствари

Члан 89

Службеник Пореске управе овлашћен за спровођење принудне наплате (у даљем тексту: порески извршитељ) има право да, ради састављања пописа, уђе на земљиште и у просторије у којима порески обвезник обавља своју пословну делатност.

Ако порески извршитељ треба да уђе у стан или другу просторију ради вршења пописа, процене и заплене покретних ствари које се налазе у стану или другој просторији или пописа и процене стана или друге просторије које су предмет обезбеђења наплате пореске обавезе или принудне наплате пореске обавезе у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореза, заложног права или у поступку принудне наплате пореске обавезе, а њихов држалац не дозвољава улазак у стан или друге просторије, Пореска управа подноси захтев надлежном суду за доношење решења којим се пореском извршитељу дозвољава улазак у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, ради извршења радњи у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореске обавезе, заложног права и других радњи у поступку принудне наплате пореске обавезе у складу са овим законом. Уз захтев се прилаже извршно решење Пореске управе из чл. 66, 77. и 87. овог закона.

Суд је дужан да решење по захтеву из става 2. овог члана донесе најкасније у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева.

Пре приступања попису, порески извршитељ ће показати документе којима потврђује своја овлашћења и решење о принудној наплати и позвати пореског обвезника да плати дуговани износ пореза и споредних пореских давања.

Попис покретних ствари из става 1. овог члана спроводи се у присуству два пунолетна сведока.

Ако у току пописа порески обвезник истакне да је на покретној ствари установљено заложно право и уписано у регистар заложних права у корист приватноправног повериоца, порески извршитељ то узима у обзир при утврђивању прихода који се могу реализовати.

Порески извршитељ може да, ако процени да су основане тврдње пореског обвезника или других лица да на одређеним стварима постоје права која би могла спречити извршење, не утврди приоритет приликом пописа ствари.

Првенство у попису имају ствари које се најлакше могу уновчити.

Порески извршитељ је овлашћен да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, као и да затражи помоћ полиције ако се ометање настави или ако лице које поседује ствари одбије да их учини доступним за потребе спровођења принудне наплате.

У случају из става 9. овог члана, полиција је дужна да пружи затражену помоћ у најкраћем року од пријема позива.

Попис непокретности

Члан 90

Пореска управа прибавља, по службеној дужности, доказ о непокретностима које су својина пореског обвезника, од органа надлежног за вођење регистра непокретности.

Орган надлежан за вођење регистра непокретности дужан је да, у року од три дана од дана пријема захтева из става 1. овог члана, достави Пореској управи тражене доказе.

Ради састављања пописа, порески извршитељи имају право да уђу на земљиште и у просторије у којима порески обвезник обавља своју пословну делатност, а на основу судског решења из члана 89. став 2. овог закона и у стан пореског обвезника или члана породице са којим порески обвезник живи у домаћинству.

Престанак залоге

Члан 91

Пореска управа, у року од два дана од дана намирења пореске обавезе, подноси захтев за брисање залоге, односно хипотеке и обавештава банку и дужника пореског обвезника о престанку важења решења из члана 87. став 1. тач. 3)-5) и став 3. овог закона.

У року из става 1. овог члана Пореска управа обавештава и пореског обвезника о престанку важења решења о принудној наплати пореза.

ИИИ УНОВЧАВАЊЕ

Средства принудне наплате

Члан 92

Принудна наплата спроводи се на:

1) новчаним средствима пореског обвезника – преносом средстава са рачуна пореског обвезника, укључујући и средства на девизном рачуну, на уплатни рачун јавних прихода;

2) новчаним потраживањима пореског обвезника – преносом потраживања на уплатни рачун јавних прихода;

2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији – запленом на одређеном делу тог примања и налогом исплатиоцу да новчани износ за који је одређено извршење, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун јавних прихода до потпуне исплате;

3) неновчаним потраживањима пореског обвезника – забраном, преносом потраживања и пописом са проценом, запленом и продајом предмета потраживања;

4) готовом новцу и хартијама од вредности – пописом и запленом;

5) покретним стварима – запленом и продајом;

6) непокретностима – запленом, утврђивањем почетне вредности и продајом.

Пореска управа може на основу решења, по било којем редоследу, примењивати једно или више средстава принудне наплате из става 1. овог члана.

Решење из става 2. овог члана доставља се пореском обвезнику и његовим дужницима, односно организацији надлежној за принудну наплату, односно банци.

Приходи од уновчавања

Члан 93

Заплењени новац и приходе од продаје покретних ствари и непокретности Пореска управа уплаћује на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако је продајом остварена већа цена од износа пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику у року од 30 дана, а камата се обрачунава у корист пореског обвезника по истеку тог рока, у складу са чланом 75. овог закона.

У случају да је у року из става 2. овог члана пореском обвезнику доспела нова пореска обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом покретних ствари, односно непокретности по већој цени користи се за намирење те обавезе.

Приходи од уновчавања предмета принудне наплате из члана 84. овог закона распоређују се решењем Пореске управе према редоследу намирења из члана 70. овог закона.

Приходи од ствари пренетих у имовину Републике

Члан 94

У случају да се продаја реализује на начин из члана 104. став 18. и члана 110. став 5. овог закона, сматраће се да процењена вредност покретних ствари, односно трећина утврђене почетне вредности непокретности представља цену која је уплаћена на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако на покретној ствари, односно непокретности из става 1. овог члана постоји приоритетно заложно право другог повериоца које мора да буде намирено, у оквиру износа из става 1. овог члана прво ће се намирити тај поверилац.

Ако је процењена вредност покретних ствари, односно трећина утврђене почетне вредности непокретности на којој није постојало приоритетно заложно право другог повериоца из става 2. овог члана, већа од износа пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику.

Ако је на покретној ствари, односно непокретности, постојало приоритетно заложно право другог повериоца које је намирено у оквиру износа из става 1. овог члана, пореском обвезнику враћа се разлика између процењене вредности покретне ствари, односно трећине утврђене вредности непокретности, и збира износа за који је намирено приоритетно заложно право другог повериоца и износа за који је намирена пореска обавеза.

Начин и поступак повраћаја разлике из ст. 3. и 4. овог члана прописује министар.

Принудна наплата из новчаних средстава

Члан 95

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника, на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, је пренос средстава са рачуна пореског обвезника отвореног код банке на одговарајући уплатни рачун јавних прихода, на основу решења о принудној наплати пореза.

Решење из става 1. овог члана садржи и налог организацији за послове принудне наплате да обрачуна камату на начин прописан овим законом, од дана доношења решења до дана преноса целокупног износа пореза и споредних пореских давања и да износ обрачунате камате пренесе на одговарајуће рачуне јавних прихода.

Решење из става 1. овог члана извршава се на начин уређен законом којим се уређује платни промет, односно на начин уређен одредбама других закона, а које се односе на принудну наплату са рачуна клијената.

Ако на рачуну пореског обвезника привремено нема довољно средстава, организација надлежна за принудну наплату, односно банка извршава решење сукцесивно, према расположивим средствима на рачуну, док се решење у целини не изврши.

Ако банка не поступи на начин уређен у ставу 2. овог члана, наплата дугованог износа пореза и споредних пореских давања врши се непосредно из средстава која се налазе на рачуну банке.

Решење о принудној наплати пореза из новчаних средстава пореског обвезника производи правно дејство од дана достављања организацији надлежној за принудну наплату до дана намирења обавеза, односно дана поништења решења.

Принудна наплата из новчаних потраживања

Члан 96

Принудна наплата из новчаних потраживања пореског обвезника извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг намири уплатом на уплатни рачун јавних прихода по доспелости потраживања.

Ако дужник из става 2 .овог члана не изврши плаћање, по доспелости, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна дужника пореског обвезника, у складу са чланом 95. овог закона.

Члан 96а

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из зараде, накнаде зараде, односно пензије пореског обвезника извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана одређује се заплена на одређеном делу зараде, накнаде зараде, односно пензије, и налаже исплатиоцу ових прихода да приликом сваке исплате тих прихода, почев од прве наредне исплате од пријема решења из става 1. овог члана, па све до потпуне наплате пореза и споредних пореских давања, врши обуставу на заради, накнади зараде, односно пензији и уплату обустављеног износа на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да поступа по налогу из решења из става 2. овог члана.

Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да обавести надлежни порески орган о променама од утицаја на извршење решења из става 2. овог члана, најкасније у року од пет дана од дана настанка промене.

Ако исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, не обустави и не уплати износ зараде, накнаде зараде, односно пензије, на коме се спроводи принудна наплата, на прописани уплатни рачун јавних прихода, у року из става 2. овог члана, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна исплатиоца, у складу са чланом 95. овог закона.

Ако овим законом није друкчије прописано, на принудну наплату пореза и споредних пореских давања из зараде, накнаде зараде, односно пензије пореског обвезника, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује извршење и обезбеђење.

Принудна наплата из неновчаних потраживања

Члан 97

Принудна наплата из неновчаних потраживања пореског обвезника када потраживање гласи на предају ствари или пренос права својине на пореског обвезника, извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се дужнику пореског обвезника да, по доспелости, преда дуговану покретну ствар или непокретност Пореској управи.

Ако дужник из става 2. овог члана не изврши плаћање, по доспелости, Пореска управа врши принудну наплату из неновчаног потраживања дужника пореског обвезника, у складу са чл. 99-111. овог закона.

Када Пореска управа дође у посед ствари, њихова продаја врши се у складу са чл. 99-104, односно чл. 105-111. овог закона.

Принудна наплата из других неновчаних потраживања врши се сходном применом одредаба ст. 2. и 3. овог члана.

Принудна наплата из готовог новца и хартија од вредности

Члан 98

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из готовог новца извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, у складу са одредбама чл. 89. и 99. и чл. 101-103. овог закона.

Решење о принудној наплати из хартија од вредности Пореска управа доставља банци или другом правном лицу код кога се хартије од вредности чувају, као и пореском обвезнику.

Банка, односно друго правно лице код кога се хартије од вредности чувају, доставља Пореској управи податке о хартијама од вредности, укључујући и процену њихове вредности у року од пет дана од дана пријема решења.

У року од наредних осам дана банка, односно друго правно лице из става 3. овог члана, дужни су да продају хартије од вредности под најбољим условима на тржишту.

Остварена цена, од које се одбија провизија и трошкови продаје, уплаћује се на рачун Пореске управе и најкасније наредног радног дана уплаћује на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Принудна наплата из покретних ствари

Попис покретних ствари

Члан 99

Покретне ствари пописује, процењује, плени и продаје порески извршитељ, на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Ако су покретне ствари пописане у поступку установљавања заложног права у складу са овим законом, поступак принудне наплате почиње проценом пописаних покретних ствари.

Процена покретних ствари

Члан 100

Процену пописаних ствари врши порески извршитељ током пописа.

Пореска управа може одредити друго стручно лице као проценитеља или прибавити извештај о цени ствари од стручних институција или организација.

О извршеном попису и процени саставља се записник.

Записник из става 3. овог члана доставља се пореском обвезнику на начин из члана 36. овог закона.

На процену пописаних ствари порески обвезник може изјавити приговор у року од три дана од дана достављања записника.

Поступак принудне наплате прекида се до доношења закључка по приговору.

Закључак по приговору из става 6. овог члана не може се побијати правним леком.

Заплена покретних ствари

Члан 101

Пописана покретна ствар, на којој је уписана залога у корист Републике или је покренут поступак установљавања заложног права у корист Републике, не одузима се од пореског обвезника у моменту пописа.

Пописана покретна ствар одузима се од пореског обвезника по истеку рока из члана 104. ст. 4. и 7. овог закона, о чему се саставља записник.

Изузетно, ако постоје основи сумње да ће порески обвезник угрозити принудну наплату пореза тако што ће сакрити, отуђити, уништити или учинити неупотребљивом пописану покретну ствар, укључујући и пописану покретну ствар на којој је, у складу са законом, установљено заложно право Републике, пре или у поступку принудне наплате, ствар ће се одузети у моменту пописа.

Порески извршитељ је дужан да образложи постојање основа сумње из става 3. овог члана.

У случају из става 3. овог члана, саставља се записник о попису, процени и заплени покретних ствари.

Обавештавање потенцијалних власника

Члан 102

Порески извршитељ је дужан да о извршеном попису обавести сва лица, изузев чланова домаћинства пореског обвезника, за која је указано да им припадају пописане ствари и да их упути да у року од осам дана од дана пријема обавештења могу поднети надлежном суду излучну тужбу.

Обавештење из става 1. овог члана даје се усмено, ако су та лица присутна попису и то се уноси у записник о попису и процени покретних ствари, који се доставља тим лицима, а одсутна лица се обавештавају писмено.

У случају прекида из члана 85. став 3. овог закона, ствар се може оставити на чување пореском обвезнику или трећем лицу.

Порески обвезник, односно треће лице дужни су да ствар из става 3. овог члана сачувају у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби.

До прекида принудне наплате неће доћи ако је ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове.

У случају из става 5. овог члана, Пореска управа ствар продаје непосредном погодбом, без одлагања.

Ако се по излучној тужби утврди да подносилац тужбе није власник пописане ствари, а порески обвезник је отуђи, уништи или оштети и тиме угрози наплату пореске обавезе, Пореска управа је дужна да у року од пет дана од дана сазнања за овакав поступак пореског обвезника поднесе кривичну пријаву јавном тужиоцу, а принудна наплата ће се без одлагања довршити применом средстава и у односу на предмете извршења из члана 92. став 1. овог закона.

Принудна наплата када је ствар у поседу другог лица

Члан 103

Ако се одређена ствар пореског обвезника налази код другог лица, оно је дужно да је, на захтев пореског извршитеља, преда за сврху принудне наплате или да плати пореску обавезу пореском извршитељу.

У случају из става 1. овог члана, сматраће се да су радње другог лица извршене по налогу пореског обвезника.

Порески извршитељ дужан је да лицу из става 1. овог члана изда потврду о предаји ствари, односно о уплати дугованог пореза.

Продаја покретних ствари

Члан 104

Продаја покретних ствари врши се путем усменог јавног надметања или непосредном погодбом између купца и Пореске управе, о чему се доноси закључак.

Усменим јавним надметањем, у смислу овог закона, сматра се усмено јавно надметање на коме учествују најмање два понуђача.

Ако на неком усменом јавном надметању не учествују најмање два понуђача, усмено јавно надметање се поново оглашава у року од осам дана од дана за који је било оглашено усмено јавно надметање на коме није било најмање два понуђача.

Ако је покретна ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове, Пореска управа ту ствар продаје непосредном погодбом, без одлагања.

Продаја путем усменог јавног надметања одредиће се код ствари веће вредности, када се може очекивати да ће се продати по цени већој од износа који би се добио продајом путем непосредне погодбе.

На усменом јавном надметању на коме се продају покретне ствари чија је појединачна вредност преко 200.000 динара, могу учествовати само лица која положе депозит у висини од 10% од процењене вредности покретне ствари. У случају да купац покретне ствари у року од осам дана од дана када му је достављен записник о продаји покретне ствари не уплати износ за који му је покретна ствар продата, продаја се у односу на тог купца оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита и не може бити понуђач у даљем поступку продаје те ствари.

Продаји заплењених покретних ствари приступа се по истеку рока од осам дана од дана пописа.

Пореска управа ће, у року од пет дана од дана заплене, огласити продају ствари на интернет страни и огласној табли. Оглашавање продаје ствари врши се и у дневном листу који се продаје на територији целе Републике, ако је процењена вредност покретних ствари које се продају путем усменог јавног надметања већа од 1.000.000 динара.

Порески обвезник, лица запослена у Пореској управи и са њима повезана лица не могу бити купци ствари из става 1. овог члана.

Забрана за лица из става 9. овог члана односи се и на препродају купљених ствари, њихово давање у закуп, на поклон или на коришћење тим лицима, у периоду од годину дана по извршеној продаји.

На првом усменом јавном надметању, као и у року одређеном за продају непосредном погодбом, покретна ствар се не може продати по цени нижој од 60% процењене вредности.

Ако се покретна ствар не прода на првом усменом јавном надметању, закључком се одређује и заказује друго, у року од осам дана од дана одржавања првог јавног надметања.

На другом усменом јавном надметању покретна ствар се не може продати по цени нижој од 30% утврђене процењене вредности.

Ако покретна ствар не буде продата ни на другом усменом јавном надметању, јавна надметања се понављају на начин из става 12. овог члана, са најнижом ценом од једне трећине процењене вредности, све до продаје ствари, односно истека рока од три месеца од дана доношења закључка о одређивању продаје путем усменог јавног надметања.

Покретне ствари које нису продате непосредном погодбом у року из става 11. овог члана продају се по правилима која важе за друго и наредна усмена јавна надметања. Покретне ствари се могу продати на првом усменом јавном надметању за износ који је мањи од 60% од утврђене почетне вредности, односно по цени нижој од 30% утврђене почетне вредности, на другом усменом јавном надметању, ако се са тим писмено сагласи порески обвезник.

Када су заплењене ствари продате, Пореска управа ће купцу, после извршене уплате износа за који му је покретна ствар продата издати документ о продаји имовине којим се купцу потврђује да је на њега пренето право својине и да је правни основ стицања права својине куповина ствари у поступку принудне наплате пореза.

Поступак продаје заплењених ствари прекида се када постигнута цена достигне висину дугованог пореза и споредних пореских давања, а преостале ствари враћају се пореском обвезнику.

Ако продаја заплењених ствари није успела на првом усменом јавном надметању, као и на наредним јавним надметањима, односно путем непосредне погодбе, у року од три месеца од дана доношења закључка о одређивању продаје путем усменог јавног надметања, односно непосредне погодбе, ствари се преносе у својину Републике решењем Пореске управе, односно у својину јединице локалне самоуправе решењем надлежног органа јединице локалне самоуправе, по цени која ће се утврдити накнадном проценом њихове вредности.

Орган надлежан за евиденцију покретних ствари у државној својини дужан је да, у року од 30 дана од дана правоснажности решења из става 18. овог члана, покретне ствари пренете у својину Републике преузме у државину.

За материјалне и правне недостатке покретне ствари који настану на покретној ствари након доставе решења из става 18. овог члана и извршене записничке примопредаје ствари надлежном органу за евиденцију покретних ствари у државној својини, као и за штету која настане услед истих, одговара надлежни орган за евиденцију покретних ствари у државној својини.

Влада ближе уређује начин и поступак са стварима из става 19. овог члана.

Покретне ствари на усменом јавном надметању или непосредном погодбом купују се у виђеном стању.

О извршеној продаји покретних ствари саставља се записник.

Принудна наплата из непокретности

Попис непокретности

Члан 105

Непокретност се пописује, одређује њена почетна вредност и продаје од стране пореског извршитеља у поступку принудне наплате, на основу решења о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона.

Од дана пописа непокретности, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметом принудне наплате.

Забрана из става 2. овог члана се уписује у прописани регистар непокретности.

Заплена непокретности која није уписана у одговарајући регистар

Члан 106

Заплену непокретности која није уписана у одговарајући регистар врши порески извршитељ у моменту пописа.

Пре приступања заплени, порески извршитељ ће показати документ којим потврђује своја овлашћења и решење о принудној наплати и позвати пореског обвезника да плати дуговани износ.

Заплена непокретности из става 1. овог члана спроводи се у присуству два пунолетна сведока.

Порески извршитељ овлашћен је да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, као и да затражи помоћ полиције ако се ометање настави или ако лице које поседује непокретност одбије да је учини доступном ради спровођења принудне наплате.

У случају из става 4. овог члана, полиција је дужна да пружи затражену помоћ у најкраћем року од пријема позива.

О извршеној заплени непокретности из става 1. овог члана саставља се записник.

Утврђивање почетне вредности непокретности

Члан 107

У року од три дана од коначности решења о принудној наплати, Пореска управа утврђује почетну вредност непокретности.

Начин утврђивања почетне вредности непокретности уредује министар.

Почетна вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује се решењем.

Приликом утврђивања почетне вредности непокретности води се рачуна и о томе колико непокретност мање вреди због тога што на њој остају одређена права и терети после продаје.

Против решења о утврђивању почетне вредности непокретности порески обвезник може изјавити приговор у року од три дана од дана пријема.

Против решења по приговору жалба није допуштена.

Опште о продаји непокретности

Члан 108

Продаји непокретности приступа се по истеку рока од осам дана од дана коначности решења из члана 107. став 3, односно достављања решења донетог по приговору из члана 107. став 5. овог закона, а до продаје може доћи и у краћем року, ако порески обвезник на то пристане.

Пореска управа, наредног дана по истеку рока из става 1. овог члана, доноси закључак о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.

Оглас о продаји непокретности објављује се на огласној табли организационе јединице Пореске управе на чијој територији се налази непокретност и истовремено се доставља, ради оглашавања, дневном листу који покрива целу територију Републике, као и пореском обвезнику, заложним повериоцима и лицима која имају законско право прече куповине на тој непокретности.

Оглас о одређивању продаје непокретности садржи нарочито:

1) опис и адресу заплењене непокретности која се продаје;

2) утврђену почетну вредност непокретности;

3) назначење службености и терета које преузима купац;

4) начин, место, датум и сат продаје;

5) износ депозита који полажу лица која учествују на усменом јавном надметању;

6) рок у којем је купац непокретности дужан да уплати износ за који му је непокретност продата.

На непокретности продатој јавним надметањем или на други начин не постоји право рекламације.

Продаја непокретности путем усменог јавног надметања

Члан 109

Продаја непокретности врши се у седишту организационе јединице Пореске управе која ту продају спроводи.

На усменом јавном надметању могу учествовати само лица која су положила депозит.

Депозит из става 2. овог члана полаже се на рачун Пореске управе у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности.

Понуђачима чија понуда није прихваћена депозит се враћа одмах по закључењу јавног надметања.

Заинтересовани понуђачи имају право да најкасније до дана одржавања јавне продаје разгледају непокретност која је предмет јавне продаје.

На првом усменом јавном надметању непокретност се не може продати по цени нижој од 75% утврђене почетне вредности.

Ако се непокретност не прода на првом усменом јавном надметању, закључком се одређује и заказује друго у року од осам дана од дана одржавања првог јавног надметања.

На другом усменом јавном надметању непокретност се не може продати по цени нижој од 50% утврђене почетне вредности.

Ако непокретност не буде продата ни на другом усменом јавном надметању, јавна надметања се понављају на начин из става 7. овог члана, са најнижом ценом од једне трећине утврђене почетне вредности, све до продаје непокретности, односно истека рока из члана 110. став 1. овог закона.

Непокретност се може продати на првом усменом јавном надметању за износ мањи од 75% од утврђене почетне вредности, односно по цени нижој од 50% од утврђене почетне вредности, на другом усменом јавном надметању, ако се са тим писмено сагласи порески обвезник.

О току усменог јавног надметања саставља се записник.

По окончању продаје непокретности путем усменог јавног надметања, Пореска управа доноси решење о продаји непокретности.

Лице које има законско право прече куповине непокретности која је предмет принудне наплате пореза има првенство над најповољнијим понуђачем на усменом јавном надметању, ако по закључењу усменог јавног надметања изјави на записник о продаји непокретности да непокретност купује под истим условима.

Продаја непокретности непосредном погодбом

Члан 110

Ако непокретност не буде продата по правилима о усменом јавном надметању у року од три месеца од дана доношења закључка о одређивању јавне продаје усменим јавним надметањем, директор Пореске управе или лице у Пореској управи које он за то овласти, закључком одређује продају непокретности непосредном погодбом.

У случају из става 1. овог члана, непокретност се не може продати по цени нижој од једне трећине утврђене почетне вредности.

О току непосредне погодбе саставља се записник.

По окончању продаје непокретности непосредном погодбом, Пореска управа доноси решење о продаји непокретности.

Ако се непокретност не може продати ни путем непосредне погодбе у року од шест месеци од дана доношења закључка из члана 108. став 2. овог закона, Пореска управа ће донети решење којим непокретност преноси у својину Републике, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе ће донети решење којим непокретност преноси у својину јединице локалне самоуправе, у вредности једне трећине утврђене почетне вредности.

Решење из става 5. овог члана доставља се пореском обвезнику и органу надлежном за регистар непокретности.

Пореска управа намирује приоритетно хипотекарно потраживање до једне трећине утврђене почетне вредности непокретности.

По намирењу потраживања приоритетних поверилаца, Пореска управа доставља доказ о намирењу органу надлежном за вођење регистра, са налогом да се хипотека брише.

Купци не могу бити, по основу јавног надметања или по основу непосредне погодбе, порески обвезник и лица запослена у Пореској управи, као ни са њима повезана лица.

Забрана за лица из става 9. овог члана односи се и на препродају купљене непокретности, њено давање у закуп, на поклон или на коришћење тим лицима, у периоду од годину дана по извршеној продаји.

Орган надлежан за евиденцију непокретности у државној својини дужан је да, у року од 30 дана од дана правоснажности решења из става 5. овог члана, непокретности пренете у својину Републике преузме у државину.

За материјалне и правне недостатке непокретности који настану на непокретности након доставе решења из става 6. овог члана и извршене записничке примопредаје непокретности ослобођене од лица и ствари надлежном органу за евиденцију непокретности у државној својини, као и за штету која настане услед истих, одговара надлежни орган за евиденцију непокретности у државној својини.

Влада ближе уређује начин и поступак са непокретностима из става 11. овог члана.

Поступак са оствареним приходом од продаје непокретности

Члан 111

Купац непокретности дужан је да уплати износ за који му је непокретност продата у року од осам дана од дана закључења усменог јавног надметања, по умањењу тог износа за положени депозит, који постаје део плаћене цене.

У случају да купац у остављеном року не уплати износ за који му је непокретност продата, продаја се решењем оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита и не може бити понуђач у поступку продаје те непокретности, у периоду од шест месеци од истека последњег дана рока из става 1. овог члана.

У случају из става 2. овог члана, Пореска управа позива другог најповољнијег понуђача, ако понуђена цена није нижа од цене прописане овим законом, да се изјасни да ли купује непокретност за понуђени износ. Ако други најповољнији понуђач писмено пристане да купи непокретност за понуђену цену, доноси се решење о продаји непокретности том понуђачу.

Ако купац из става 3. овог члана не уплати износ, за који му је непокретност продата у остављеном року, продаја се решењем оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита ако му није враћен и не може бити понуђач у поступку продаје те непокретности у периоду од шест месеци од истека последњег дана рока за уплату износа за који му је непокретност продата.

У случају из става 4. овог члана Пореска управа наставља поступак продаје непокретности у року од осам дана од дана доношења решења о оглашавању продаје неважећом, на начин и под условима који су важили за усмено јавно надметање које се понавља.

У случају постојања приоритетног хипотекарног потраживања другог повериоца на продатој непокретности, из износа одређеног у ставу 1. овог члана прво се намирује потраживање тог повериоца у складу са чланом 110. став 7. овог закона.

По извршеној уплати износа за који је непокретност продата усменим јавним надметањем, односно непосредном погодбом и коначности решења о продаји непокретности из члана 109. став 12. и члана 110. став 4. овог закона, Пореска управа доноси решење о предаји непокретности купцу.

Решење о продаји непокретности купцу из члана 109. став 12. и члана 110. став 4. овог закона доставља се и пореском обвезнику и органу надлежном за вођење регистра непокретности.

По коначности решења о намирењу приоритетног хипотекарног повериоца из става 6. овог члана, Пореска управа доставља то решење, уз доказ да је извршена уплата, органу надлежном за вођење регистра непокретности, ради брисања хипотеке на непокретности.

На заштиту купца и његових права, као и на све остало што није посебно уређено овим законом у вези са продајом непокретности, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују извршење и обезбеђење.

Проглашење несолвентности

Члан 112

Када се у поступку принудне наплате утврди да порески обвезник нема имовину из које се порески дуг принудном наплатом може намирити, односно да му је имовина која се предаје Републици по вредности мања од пореског дуга, Пореска управа ће решењем констатовати његову привремену несолвентност и покренути стечајни поступак, у својству повериоца, у складу са законом, ако је порески обвезник правно лице.

Ако порески обвезник поново постане солвентан, Пореска управа ставља ван снаге решење о проглашеној несолвентности и наставља поступак принудне наплате.

Глава шеста

ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА И НАПЛАТЕ ПОРЕЗА ПО ОСНОВУ СЕКУНДАРНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Утврђивање и наплата пореза по основу секундарне пореске обавезе

Члан 113

Порез по основу секундарне пореске обавезе из члана 31. овог закона утврђује Пореска управа решењем.

Решење из става 1. овог члана не доноси се ако је пореска обавеза престала на начин из члана 23. овог закона.

Ако законом није друкчије прописано, решење из става 1. овог члана доноси се само ако предузетим мерама принудне наплате према пореском обвезнику порез није наплаћен.

Ограничење из става 3. овог члана не примењује се у случају из члана 31. став 2. тач. 2)-4) овог закона.

Решењем о утврђивању пореза по основу секундарне пореске обавезе из става 1. овог члана, налаже се лицу одговорном за секундарну пореску обавезу да утврђени порез измири у року из тог решења.

Ако лице одговорно за секундарну пореску обавезу не измири порез и споредна пореска давања по основу секундарне пореске обавезе у року који је наложен решењем из става 1. овог члана, Пореска управа том лицу издаје опомену, у складу са чланом 71. овог закона.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања по основу секундарне пореске обавезе, утврђених решењем из става 1. овог члана, врши се у складу са овим законом.

Глава седма

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ПРЕСТАНКА ПОРЕСКОГ ДУГА

Застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања

Члан 114

Право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање.

Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.

Застарелост права на повраћај и рефакцију односно рефундацију, пореза и споредних пореских давања

Члан 114а

Право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања.

Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка

Члан 114б

Прекршајни поступак за који у складу са законом захтев за покретање подноси Пореска управа не може се покренути ни водити ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

На питања застарелости покретања и вођења првостепеног прекршајног поступка из става 1. овог члана, прекид застарелости, застарелост извршења казне и друга питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују прекршаји.

Чл. 114в и 114г

(Брисано)

Прекид рока застарелости

Члан 114д

Застарелост се прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.

После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.

Урачунавање времена претходника

Члан 114ђ

У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист претходника пореског обвезника и другог пореског дужника.

Остале одредбе о застарелости

Члан 114е

Одредбе овог закона којима се уређује застарелост права на утврђивање, наплату и повраћај не примењују се на доприносе за обавезно социјално осигурање.

Апсолутна застарелост

Члан 114ж

Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Пореска управа, по истеку рока из става 1. овог члана, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и на намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Застој застарелости права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања

Члан 114з

Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече:

1) за време од покретања управног спора до правоснажности судске одлуке;

2) за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида;

3) за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено.

Време трајања застоја застарелости из става 1. овог члана не рачуна се у апсолутни рок за застарелост.

Отпис пореза и споредних пореских давања

Члан 115

Влада може, на предлог министра, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису пореза и споредних пореских давања, осим доприноса за обавезно социјално осигурање, пореског обвезника који се продаје у поступку приватизације, односно који је у поступку реструктурирања.

Влада може, на предлог министра, уз претходну сагласност јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи на које се примењује овај закон, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису тих јавних прихода, пореском обвезнику који се продаје у поступку приватизације, односно који је у поступку реструктурирања.

Влада може, на предлог министра, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису пореза и споредних пореских давања, укључујући таксе, накнаде и друге јавне приходе, осим доприноса за обавезно социјално осигурање, пореског обвезника код којег је промењена власничка структура, по основу преузетих уговорних обавеза од стране Републике.

Пореска управа решењем ће отписати дуг по основу пореза и споредних пореских давања када се стекну услови из члана 22. ст. 2. и 4. овог закона, као и у другим случајевима прописаним законом.

Члан 115а

(Брисано)

Део трећи

ПОРЕСКА КОНТРОЛА

Глава прва

ОПШТЕ О ПОРЕСКОЈ КОНТРОЛИ

Појам пореске контроле

Члан 116

Пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, који врши Пореска управа, у складу са овим законом.

Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони.

Облици пореске контроле

Члан 117

У поступку пореске контроле Пореска управа, у складу са законом, обавља:

1) канцеларијску контролу;

2) теренску контролу;

3) радње у циљу откривања пореских кривичних дела.

План пореске контроле

Члан 118

Пореска контрола врши се на основу годишњег плана, односно ванредног плана, који доноси директор Пореске управе, а који је заснован на оцени пореског значаја и пореског ризика пореског обвезника.

При утврђивању плана из става 1. овог члана, обавезно се има у виду и процена утицаја пореске контроле на ефикасност наплате пореза у одређеним делатностима.

У случајевима кад је дошло до поремећаја у промету на тржишту или постоји индиција да је повећан обим нелегалне трговине, пореска контрола врши се на основу ванредног плана контроле који доноси министар.

Глава друга

КАНЦЕЛАРИЈСКА КОНТРОЛА

Појам канцеларијске контроле

Члан 119

Канцеларијска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава тачност, потпуност и усклађеност са законом, односно другим прописом података исказаних у пореској пријави, као и пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама (у даљем тексту: други извештаји) пореског обвезника, упоређивањем са подацима из пореског рачуноводства и других службених евиденција које води, односно којима располаже Пореска управа.

Канцеларијску контролу врши, у просторијама Пореске управе, порески инспектор, осим радњи контроле пријема и обраде пореске пријаве и других извештаја, које врше службеници Пореске управе одређени за те послове.

Поступак канцеларијске контроле почиње даном достављања позива из члана 121. став 1. овог закона.

Обрада пореске пријаве и других извештаја пореског обвезника

Члан 120

У поступку контроле пријема и обраде, проверава се математичка тачност, формална исправност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи.

Ако се у поступку обраде пореске пријаве и других извештаја утврди да су формално неисправни, погрешно попуњени, непотпуни, односно да постоји математичка грешка, порески инспектор ће закључком наложити пореском обвезнику да, у року од три дана, отклони грешке, односно допуни пријаву или друге извештаје.

Ако порески обвезник не поступи по закључку из става 2. овог члана, сматраће се да пореска пријава, односно други извештај нису поднети Пореској управи.

Учешће пореског обвезника у поступку канцеларијске контроле

Члан 121

Порески обвезник дужан је да, на позив Пореске управе, непосредно или преко пореског пуномоћника, учествује у даљем поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа.

Неодазивање позиву из става 1. овог члана не одлаже поступак канцеларијске контроле.

Промена пореске обавезе по налазу канцеларијске контроле

Члан 122

Ако се у поступку канцеларијске контроле утврди постојање неправилности у погледу података од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, порески инспектор је дужан да сачини записник о контроли.

Порески обвезник има право да у року од пет дана од дана пријема записника о канцеларијској контроли поднесе примедбе на тај записник.

Порески инспектор је дужан да примедбе из става 2. овог члана размотри у року од пет дана од дана пријема и сачини допуну записника у складу са законом.

На основу записника из ст. 1. и 3. овог члана, Пореска управа доноси решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона, у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника.

У решењу из става 4. овог члана Пореска управа налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења из става 5. овог члана, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.

Глава трећа

ТЕРЕНСКА КОНТРОЛА

Појам теренске контроле

Члан 123

Теренска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава законитост у раду и правилност испуњавања пореских обавеза од стране пореских обвезника.

Теренску контролу обавља порески инспектор на основу налога за контролу.

Порески инспектор у току теренске контроле користи и податке прикупљене на начин из члана 120. став 1. овог закона.

Отпочињање теренске контроле

Члан 124

Налог за теренску контролу Пореска управа доставља пореском обвезнику, на начин из члана 36. овог закона, непосредно пре почетка контроле.

У случају из члана 118. став 3. овог закона, као и контроле мењачког пословања, контроле приређивања игара на срећу и контроле евидентирања промета преко фискалних каса, поступак теренске контроле врши се без достављања налога за теренску контролу пореском обвезнику.

Порески инспектор је дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику.

Пореска управа може да одложи почетак спровођења теренске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога из става 1. овог члана, наводећи разлоге за одлагање контроле, с тим што је у року од 24 часа од пријема налога дужан да достави приговор у писменом облику Пореској управи.

Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала теренска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.

По приговору из става 4. овог члана, Пореска управа доноси закључак против којег није допуштен правни лек.

Место теренске контроле

Члан 125

Теренска контрола врши се у пословним просторијама пореског обвезника или на другом месту, у зависности од предмета контроле.

Порески обвезник дужан је да, ако се теренска контрола врши у његовим пословним просторијама, обезбеди одговарајуће место за рад пореског инспектора.

Ако не постоји одговарајући простор за вршење теренске контроле, уз пристанак пореског обвезника, контрола се може обавити у његовим стамбеним просторијама, односно на другом месту које одреди Пореска управа, у складу са ставом 1. овог члана.

Ако се теренска контрола не обавља у пословним просторијама пореског обвезника, порески инспектор је дужан да прегледа просторије и о томе сачини белешку, која се уноси у записник из члана 128. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, по одобрењу суда порески инспектор има право да уђе и у стан пореског обвезника, ради вршења контроле.

Пореском обвезнику или његовом пуномоћнику, односно заступнику мора се пружити могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана из става 5. овог члана.

Ако лица из става 6. овог члана не користе могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана, а порески инспектор оцени да се на тај начин онемогућава или одлаже спровођење пореске контроле, обавиће контролу из става 5. овог члана и без њиховог присуства, уз присуство два пунолетна сведока.

Чињенице из става 7. овог члана порески инспектор уноси у записник.

Време теренске контроле

Члан 126

Теренска контрола обавља се у току радног времена пореског обвезника, а изузетно и по истеку радног времена, ако то налаже сврха контроле или ако порески обвезник на то пристане.

Порески инспектор може привремено запечатити пословни или складишни простор пореског обвезника по истеку радног времена пореског обвезника.

Мера из става 2. овог члана остаје најдуже до почетка радног времена пореског обвезника првог наредног радног дана.

О мери из става 2. овог члана доноси се закључак, против којег правни лек није допуштен.

Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку теренске контроле

Члан 127

Порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора.

Порески обвезник је дужан да пореском инспектору омогући увид у стање сировина, репродукционог материјала, полупроизвода, готових производа и робе (у даљем тексту: роба) и опреме, као и да омогући увид у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе.

Ако није у могућности да присуствује теренској контроли, порески обвезник ће одредити лице које, у његово име, извршава обавезе из ст. 1. и 2. овог члана.

Неизвршавање обавеза из ст. 1-3. овог члана пореског обвезника не одлаже вршење теренске контроле.

Порески инспектор може захтевати податке, односно увид у документацију и од запослених код пореског обвезника или других лица.

Порески инспектор захтев из става 5. овог члана саопштава усмено.

Лица из става 5. овог члана дужна су да податке којима располажу, односно документацију учине доступним пореском инспектору.

Записник

Члан 128

Порески инспектор саставља записник о теренској контроли.

Свака страница записника мора бити означена редним бројем и потписана.

Записник о теренској контроли доставља пореском обвезнику, у року од пет дана од дана завршетка контроле.

Изузетно од става 3. овог члана, записник о теренској контроли евидентирања промета преко фискалне касе и других контрола које се врше у складу са одредбом члана 118. став 3. и члана 124. став 2. овог закона, доставља се без одлагања по окончању контроле.

На записник о теренској контроли порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, осим на донето усмено решење из члана 133. став 2. овог закона.

На записник о теренској контроли из става 4. овог члана порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од два дана од дана пријема записника.

Ако су примедбе поднете на страном језику у року из ст. 5. и 6. овог члана, сматраће се да су благовремено поднете ако се у року од наредна два дана достави превод примедби на српски језик оверен од стране овлашћеног лица.

Ако су у примедбама изнети нови докази и чињенице, због којих би требало променити чињенично стање утврђено у записнику или изменити раније правне оцене, порески инспектор ће о таквим доказима и чињеницама или о новим правним оценама саставити допунски записник.

На допунски записник из става 8. овог члана не може се изјавити приговор.

Пореско решење које се доноси у теренској контроли

Члан 129

Ако се у поступку теренске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза, на основу записника о извршеној теренској контроли, односно допунског записника, доноси се решење из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона.

Пореска управа доноси решење из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника о теренској контроли.

У решењу из става 1. овог члана Пореска управа налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења из става 3. овог члана, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.

Утврђивање пореске обавезе лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност

Члан 129а

Изузетно од члана 118, члана 123. став 2, члана 124. ст. 1, 2, 4. и 6. и члана 126. овог закона, теренска контрола код лица које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност врши се без плана контроле и налога за контролу.

Ако се у поступку теренске контроле утврди да лице обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, пореска обавеза том лицу утврђује се решењем, применом методе процене пореске основице парификацијом.

Пореска обавеза по основу прихода остварених обављањем делатности из става 2. овог члана утврђује се применом пореске стопе по којој се утврђује и плаћа порез на доходак грађана на друге приходе, без признавања нормираних трошкова.

Решење о утврђивању пореза из става 2. овог члана доставља се лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, са налогом да у року од 15 дана од дана достављања решења плати утврђену пореску обавезу на прописане уплатне рачуне јавних прихода, а у додатном року од 30 дана, код надлежних органа изврши регистрацију, односно пријаву те делатности и отклони друге утврђене повреде закона.

Члан 129б

Ако се у поступку теренске контроле утврди да лице, које је обављајући нерегистровану, односно непријављену делатност, стављало робу у промет, порески инспектор може решењем привремено одузети робу коју је затекао у контроли.

Порески инспектор може решењем привремено одузети опрему којом обвезник обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, а коју затекне у поступку контроле.

Привремено одузета опрема из става 2. овог члана, може се оставити на чување лицу од кога је привремено одузета до истека рока из члана 129а став 4. овог закона, уколико се процени да би трошкови одузимања и чувања били несразмерно велики у односу на пореску обавезу.

Члан 129в

Ако лице које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, у року прописаном чланом 129а став 4. овог закона, изврши регистрацију, односно пријаву делатности, плати утврђену пореску обавезу и отклони друге утврђене неправилности, одузета роба му се враћа, осим робе подложне кварењу и робе чије чување изискује велике трошкове – са којом се поступа на начин из члана 104. став 4. овог закона.

Ако лице које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, не поступи по налозима из решења Пореске управе из члана 129а став 2. овог закона, са одузетом робом се поступа на начин уређен чланом 134. овог закона.

Глава трећа А

ОВЛАШЋЕЊА ПОРЕСКОГ ОРГАНА У ОБЛАСТИ МЕЊАЧКОГ И ДЕВИЗНОГ ПОСЛОВАЊА

Поступак издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и издавања цертификата за обављање мењачких послова

Члан 129г

Пореска управа издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова и издаје цертификате за обављање мењачких послова (о чему води одговарајући регистар), сходном применом прописа којим се уређује девизно пословање.

Контрола мењачког и девизног пословања

Члан 129д

Пореска управа врши контролу мењачког пословања код:

1) банака;

2) резидената привредних субјеката који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;

3) резидената – правних лица и предузетника који имају овлашћење за обављање мењачких послова издато од стране Пореске управе (у даљем тексту: овлашћени мењач).

Пореска управа врши контролу девизног пословања код пореских обвезника – резидената и нерезидента, у складу са овим законом.

Контрола из ст. 1. и 2. овог члана је поступак провере и утврђивања законитости и правилности обављања мењачких и девизних послова сходно прописима којима се уређује девизно пословање.

У поступку контроле мењачког и девизног пословања Пореска управа обавља:

1) канцеларијску контролу;

2) теренску контролу.

На поступак контроле мењачког и девизног пословања, мере које се предузимају у току и после обављене контроле, као и на поступак по правним лековима, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на пореску контролу.

Канцеларијска и теренска контрола мењачког пословања

Члан 129ђ

Канцеларијска контрола мењачког пословања обухвата контролу прописане документације, као и контролу података који се у складу са прописима достављају Народној банци Србије или банци, односно Пореској управи.

Канцеларијска контрола мењачког пословања врши се и ради провере испуњености услова за обављање мењачких послова, као и у поступку одузимања овлашћења за обављање мењачких послова.

Лице код којег се врши контрола учествује у поступку канцеларијске контроле у смислу члана 121. овог закона, осим када се поступак одузимања овлашћења покреће на његов захтев.

У току теренске контроле мењачког пословања порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети ефективни страни новац, чекове, динаре, предмете, исправе и документацију, ако постоје основи сумње да су употребљени или били намењени или настали извршењем кривичног дела или прекршаја.

Ефективни страни новац и чекове из става 4. овог члана порески инспектор дужан је да депонује на наменски рачун Пореске управе који се води код Народне банке Србије или у депо код Народне банке Србије, а динаре из става 4. овог члана на наменски рачун Пореске управе који се води код министарства надлежног за послове финансија, у року од два радна дана од дана њиховог одузимања.

Решење о мерама

Члан 129е

Када порески инспектор у вршењу теренске контроле мењачких послова утврди незаконитост, односно неправилност која се може отклонити, Пореска управа доноси решење којим налаже банци, резиденту привредном субјекту који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћеном мењачу да отклони утврђену незаконитост, односно неправилност и одређује му рок за наложено поступање.

Против решења из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења из става 1. овог члана.

Члан 129ж

Банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач, дужан је да о извршењу налога из решења из члана 129е овог закона писмено обавести Пореску управу и то најкасније првог наредног радног дана од дана истека рока одређеног за отклањање утврђене незаконитости, односно неправилности из тог решења.

Пореска управа проверава извршење налога из решења из става 1. овог члана и, ако провером утврди да су извршени сви налози, доноси закључак о обустави налога из решења.

Када Пореска управа утврди да овлашћени мењач није извршио налоге из решења из члана 129е овог закона, доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова за контролисано мењачко место.

Када Пореска управа утврди да банка није извршила налоге из решења из члана 129е овог закона, о томе обавештава Народну банку Србије која предузима одговарајуће мере из своје надлежности.

Мере које се предузимају у случају онемогућавања теренске контроле

Члан 129з

Ако овлашћени мењач онемогући вршење теренске контроле мењачких послова, Пореска управа доноси решење о привременој забрани обављања мењачких послова на контролисаном мењачком месту у периоду до 30 радних дана.

На решење Пореске управе из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења из става 1. овог члана.

Под онемогућавањем вршења теренске контроле мењачких послова, у смислу става 1. овог члана, подразумева се да банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач онемогући пореском инспектору увид у пословне књиге и другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката, односно не дозволи привремено одузимање ефективног страног новца, чекова и готовине у динарима.

Овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења из става 1. овог члана, исто истакне на видно место на том мењачком месту, сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Доказе о извршењу радњи из става 5. овог члана овлашћени мењач дужан је да достави Пореској управи у писаној форми одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из става 5. овог члана.

Ако банка онемогући пореском инспектору да врши теренску контролу мењачких послова, у смислу става 4. овог члана, Пореска управа о томе обавештава Народну банку Србије која предузима мере из своје надлежности.

Ако банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач онемогући вршење теренске контроле мењачких послова, Пореска управа подноси и кривичну пријаву за кривично дело онемогућавање вршења контроле, у складу са кривичним закоником.

Члан 129и

Ако овлашћени мењач не достави доказе да је поступио у складу са обавезама из члана 129з овог закона или ако порески инспектор то утврди у поступку теренске или канцеларијске контроле мењачких послова, Пореска управа доноси решење којим овлашћеном мењачу налаже да отклони неправилност, односно незаконитост из члана 129з став 5. овог закона одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења.

Овлашћени мењач дужан је да о извршењу налога из решења из става 1. овог члана писмено обавести Пореску управу, најкасније првог наредног радног дана од дана истека рока одређеног за отклањање утврђене незаконитости, односно неправилности из тог решења.

Пореска управа проверава извршење налога из решења из става 1. овог члана и ако провером утврди да нису извршени сви налози из тог решења, доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова за контролисано мењачко место.

Решењем Пореске управе о одузимању овлашћења из става 3. овог члана, налаже се овлашћеном мењачу да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Доказе о извршењу радњи из става 4. овог члана овлашћени мењач дужан је да достави Пореској управи у писаној форми одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из става 4. овог члана.

Члан 129ј

Решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова Пореска управа доставља банци, односно банкама са којима овлашћени мењач има закључен уговор, у року до три радна дана од дана доношења решења.

Обавезе овлашћеног мењача у случајевима одузимања овлашћења

Члан 129к

Када Пореска управа донесе решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова овлашћеном мењачу који има више мењачких места, за једно или више мењачких места, овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац и сву готовину у динарима са тог мењачког места пренесе на мењачко место које наставља са радом.

Када Пореска управа донесе решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова овлашћеном мењачу који има једно мењачко место – за то мењачко место, односно овлашћеном мењачу који има више мењачких места – за сва мењачка места, овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац са тих мењачких места прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и сву готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Овлашћени мењач дужан је да Пореској управи, у писаној форми, достави доказе да је извршио обавезе из овог члана одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из ст. 1. и 2. овог члана.

Поступак одузимања овлашћења за обављање мењачких послова на захтев овлашћеног мењача

Члан 129л

Пореска управа доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова када овлашћени мењач поднесе захтев за престанак обављања мењачких послова на једном или више мењачких места и достави доказе да је поступио у складу са прописима који регулишу мењачко пословање.

Решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова из става 1. овог члана правно лице или предузетник прилаже надлежном органу за привредне регистре уз регистрациону пријаву за брисање из регистра привредних субјеката.

Решење Пореске управе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Овлашћење за обављање мењачких послова престаје да производи правно дејство даном којим овлашћени мењач престаје са радом у складу са прописима који уређују привредна друштва и поступак регистрације.

Глава трећа Б

ОВЛАШЋЕЊА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ У ОБЛАСТИ ИГАРА НА СРЕЋУ

Члан 129љ

Пореска управа обавља послове државне управе у области игара на срећу, у складу са прописима којима се уређују игре на срећу, ако овим законом није друкчије прописано.

Надлежност Пореске управе у вршењу контроле у области игара на срећу

Члан 129м

Пореска управа врши контролу у области игара на срећу прикупљањем, обрадом и анализом података, информација и документације који се тој управи достављају од стране приређивача игара на срећу, као и других података у складу са прописима којима се уређују игре на срећу.

Пореска управа врши контролу и на основу података добијених од других државних органа и ималаца јавних овлашћења.

Појам канцеларијске контроле послова у области игара на срећу

Члан 129н

Канцеларијска контрола представља радње којима Пореска управа проверава потпуност и усклађеност са законом података које јој доставља приређивач игара на срећу, упоређивањем са подацима из службених евиденција које води, односно којима располаже Пореска управа.

Канцеларијску контролу врши порески инспектор, у просторијама Пореске управе.

Послови који се обављају у канцеларијској контроли послова у области игара на срећу

Члан 129њ

У поступку канцеларијске контроле проверава се и обрађује математичка тачност, формална исправност и потпуност дневних, месечних и годишњих извештаја о промету, које приређивач доставља у писаној или електронској форми, као и других извештаја које приређивач, у складу са законом, доставља Пореској управи.

Ако се у поступку обраде дневних, месечних и годишњих извештаја о промету утврди да постоји математичка грешка, Пореска управа ће донети решење којим се приређивачу налаже да грешку отклони.

Ако се у поступку обраде дневних, месечних, годишњих и других извештаја о промету утврди да су формално неисправни, погрешно попуњени или непотпуни, порески инспектор ће донети закључак којим ће наложити приређивачу да, у року од три дана, отклони грешке, односно допуни извештај.

Ако приређивач не поступи по закључку из става 3. овог члана, сматраће се да извештаји нису поднети Пореској управи.

Учешће приређивача у поступку канцеларијске контроле послова у области игара на срећу

Члан 129о

Приређивач је дужан да, на позив Пореске управе, непосредно или преко пуномоћника, учествује у поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа.

Промена накнаде за добијање одобрења и приређивање игара на срећу

Члан 129п

Порески инспектор је дужан да сачини записник о утврђеном чињеничном стању у поступку канцеларијске контроле.

Приређивач има право да, у року од три дана од дана достављања записника о канцеларијској контроли, поднесе примедбе на тај записник.

Порески инспектор је дужан да примедбе из става 2. овог члана размотри у року од три дана од дана достављања и сачини допуну записника.

Ако се у поступку канцеларијске контроле утврде неправилности у погледу података од значаја за утврђивање висине накнаде, Пореска управа доноси решење о отклањању неправилности.

Надлежност Пореске управе у вршењу надзора теренском контролом

Члан 129р

Пореска управа врши теренску контролу над приређивањем игара на срећу у складу са овим законом, која представља поступак провере и утврђивања законитости и правилности приређивања игара на срећу сходно прописима којима се уређује приређивање игара на срећу.

На поступак теренске контроле приређивања игара на срећу, мере које се предузимају у току и после обављене контроле, као и на поступак по правним лековима, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на пореску контролу.

У поступку теренске контроле, порески инспектор има овлашћење да присуствује отварању, обрачунавању и затварању столова и аутомата за игре на срећу, као и дневном обрачуну благајне, у играчницама, у просторијама са аутоматима, односно уплатно-исплатним местима.

Ако у вршењу послова теренске контроле порески инспектор утврди да се приређивање игара на срећу врши без одобрења Пореске управе или другог органа надлежног за издавање тог одобрења, односно супротно одредбама закона који регулише област игара на срећу, без одлагања ће донети решење о привременом затварању објекта, односно просторија у којима се врши приређивање игара и привременом одузимању опреме и предмета који су употребљени или су могли бити употребљени за приређивање игара на срећу, независно од тога да ли је донето решење из члана 129а ст. 2. и 4. овог закона.

Порески инспектор је дужан да, ако утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено пореско кривично дело од стране лица од кога је привремено одузета опрема и предмети, одмах након доношења решења из става 4. овог члана, поступи на начин из члана 136. овог закона.

Након окончања кривичног поступка Пореска управа одлучиће решењем о привремено одузетој опреми и предметима.

Ако се у поступку теренске контроле приређивача игара на срећу утврди држање и коришћење непријављених аутомата, столова, уплатно-исплатних места који служе за приређивање посебних игара на срећу клађења или опреме која служи за приређивање игара на срећу преко средстава електронске комуникације, порески инспектор ће предузети мере из ст. 4-6. овог члана.

Решење из ст. 4. и 6. овог члана је коначно.

Трошкове извршења решења из ст. 4. и 6. овог члана у целости сноси порески обвезник.

Глава четврта

МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ УТВРЂЕНИХ ПОВРЕДА ЗАКОНА И НЕПРАВИЛНОСТИ У ПРИМЕНИ ПРОПИСА

Мере у току пореске контроле

Члан 130

У току пореске контроле порески инспектор одузеће робу у случајевима:

1) када постоји сумња да су роба или сировине, односно репродукциони материјал, употребљени, набављени без обрачунатог пореза или на неки други, супротан прописима, начин, а порески обвезник нема доказа да их је набавио у складу са прописима и уз плаћање пореза, ако је оно прописано;

2) када робу ставља у промет лице које није регистровано, односно овлашћено за обављање те делатности;

3) када се врши производња робе ради стављања у промет, односно када се врши промет робе, а роба није прописно евидентирана у пословним књигама и другим прописаним евиденцијама;

4) када се врши транспорт робе без прописане документације (отпремница, товарни лист, рачун и сл.);

5) када се роба продаје ван регистрованих пословних просторија или другог места одређеног за продају од стране надлежног органа.

У случају из става 1. овог члана порески инспектор одузеће и превозно или друго средство којим се роба транспортује, односно ставља у промет, ако је вредност робе већа од једне трећине вредности тог средства.

Превозно или друго средство одузеће се и када вредност робе није већа од једне трећине вредности тог средства, ако је оно, после фабричке израде, додатно опремљено посебним простором за скривање или тајно транспортовање робе.

У току пореске контроле порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети пословне књиге, евиденције, другу документацију или исправе, до окончања поступка пореске контроле.

Ако порески обвезник пословне књиге и евиденције из члана 37. овог закона води на средствима за аутоматску обраду података, порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети и средства за аутоматску обраду података, до окончања поступка пореске контроле.

Мере привремене забране обављања делатности у току пореске контроле

Члан 131

У току пореске контроле порески инспектор може пореском обвезнику изрећи забрану вршења делатности у трајању до 60 дана ако утврди да се:

1) делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница, фактура, изјава купца и др.);

2) избегава утврђивање и плаћање пореза тако што се не уплаћује дневни пазар, у складу са прописима;

3) избегава утврђивање и плаћање пореза радним ангажовањем лица која немају закључен уговор о раду или други акт о радном ангажовању донет у складу са прописима о радним односима, као и ако та лица нису, у складу са прописима, пријављена надлежној организацији обавезног социјалног осигурања;

4) промет од продаје роба или пружања услуга не региструје преко фискалне касе или на други прописани начин;

5) приређују игре без претходно прибављеног мишљења министарства надлежног за послове финансија, а у складу са прописима који уређују област игара на срећу.

Забрана вршења делатности пореском обвезнику изриче се за пословне просторије пореског обвезника у којима су у току пореске контроле утврђене неправилности из става 1. тач. 1)-4) овог члана.

Ако порески обвезник врши продају акцизних производа који нису обележени на прописани начин, може му се изрећи заштитна мера – забране обављања делатности за правно лице, односно предузетника у трајању од три месеца до једне године.

Мере после обављене пореске контроле

Члан 132

Ако се у поступку пореске контроле констатује повреда прописа, односно неправилност у њиховој примени, на основу записника, односно допунског записника из члана 128. овог закона, Пореска управа доноси решење из члана 129. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се пореском обвезнику да у року одређеном решењем отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Ако порески обвезник не поступи по решењу из става 1. овог члана у остављеном року, Пореске управа предузима мере:

1) забране располагања средствима на рачуну, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза;

2) привремене забране обављања делатности;

3) привремене забране обављања појединих послова;

4) (брисана);

5) привремене забране отуђења ствари у случају основане сумње да ће порески обвезник осујетити, односно онемогућити измиривање пореске обавезе.

Мере из става 3. овог члана може наложити и порески инспектор у случају из члана 130. став 1. овог закона, у току пореске контроле.

Дејство мера из става 3. овог члана траје док порески обвезник не отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Решење о мерама

Члан 133

Мере из чл. 130. и 131. и члана 132. став 4. овог закона порески инспектор наређује решењем.

Порески инспектор може мере из члана 130. овог закона наредити усменим решењем, када оцени да је угрожена наплата пореза.

Констатација о донетом усменом решењу уноси се у записник о пореској контроли.

У случају из става 2. овог члана, порески инспектор је дужан да у року од три дана од дана издавања усменог решења, донесе решење у писменом облику и достави га пореском обвезнику.

Мере из члана 132. став 3. овог закона доноси решењем Пореска управа.

Поступак са стварима одузетим у поступку контроле

Члан 134

Кад порески инспектор нареди меру одузимања ствари из члана 130. овог закона, дужан је да одузете ствари по врсти и количини ускладишти на месту одређеном актом министра.

Вредност ствари из става 1. овог члана утврђује комисија у висини цене по којој се та ствар може набавити на тржишту у моменту одузимања, у року од пет дана од дана одузимања.

Ако је одузета ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове, Пореска управа поступа на начин из члана 104. став 4. овог закона.

По коначности решења из члана 133. став 1. овог закона, односно по окончању поступка покренутог на основу кривичне пријаве из члана 137. став 1. овог закона, одузете ствари, осим ствари из става 3. овог члана, продају се путем јавне продаје, односно преко трговачке мреже, а одузети акцизни производи, изузев деривата нафте, папирне тубе за цигарете, филтери за цигарете, папир за цигарете, машинице за пуњење папирних туба за цигарете, као и друге машинице за увијање резаног дувана комисијски се уништавају.

Пре јавне продаје из става 4. овог члана, Пореска управа поново врши утврђивање вредности одузетих ствари у случају када је протекло више од годину дана од дана одузимања ствари.

Јавна продаја одузетих ствари из става 4. овог члана врши се у складу са одредбама овог закона које уређују јавну продају покретних ствари у поступку принудне наплате.

Влада уређује поступак са одузетим стварима из овог члана за случај кад се одузете ствари не продају на поновљеним усменим јавним надметањима, под условом из става 4. овог члана, у року од три месеца од правоснажности решења из члана 133. став 1. овог закона, односно по окончању поступка покренутог на основу кривичне пријаве из члана 137. став 1. овог закона.

Купац одузетих ствари не може бити порески обвезник од којег су ствари одузете, лице запослено у Пореској управи и са њима повезана лица.

Средства остварена продајом ствари, по одбитку трошкова, уплаћују се у буџет Републике.

Изузетно, Влада може ствари из става 1. овог члана, осим ствари које се комисијски уништавају у смислу става 4. овог члана, уступити без накнаде државним органима, хуманитарним организацијама и другим корисницима хуманитарне помоћи, установама културе, као и у друге оправдане сврхе.

Одузете ствари из става 1. овог члана које се не могу продати, односно употребити због здравствених, ветеринарских, фитосанитарних, сигурносних и других прописаних разлога или услед већег оштећења, уништавају се у складу са прописима.

Трошкове превоза и уништавања сноси порески обвезник од кога су одузете ствари, а ако је он непознат или недоступан, трошкове превоза и уништавања сноси Пореска управа.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Означавање непокретности у току принудне наплате и када је изречена мера забране вршења делатности

Члан 134а

Непокретности обвезника које су предмет принудне наплате, односно објекти у којима је забрањено обављање делатности у складу са чланом 131. овог закона видно се означавају ознаком Пореске управе.

Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 1. овог члана, ближе уређује министар.

Глава пета

ОТКРИВАЊЕ ПОРЕСКИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Пореска полиција

Члан 135

Откривање пореских кривичних дела и њихових извршилаца обавља Пореска полиција.

Пореска кривична дела су кривична дела утврђена овим и другим законом, која као могућу последицу имају потпуно или делимично избегавање плаћања пореза, сачињавање или подношење фалсификованог документа од значаја за опорезивање, угрожавање наплате пореза и пореске контроле, недозвољен промет акцизних производа и друге назаконите радње које су у вези са избегавањем и помагањем у избегавању плаћања пореза.

Ради откривања пореских кривичних дела и њихових извршилаца Пореска полиција у предистражном поступку поступа као орган унутрашњих послова и овлашћена је да, у складу са законом, предузима све потражене радње, изузев ограничења кретања.

Пореска полиција, у складу са одредбама закона којим се уређује кривични поступак, може позивати и саслушавати осумњиченог укључујући и његово принудно довођење, пре покретања кривичног поступка извршити претресање стана, пословних или других просторија, превозних средстава и лица када постоје основи сумње да је извршено пореско кривично дело и извршити привремено одузимање предмета који могу послужити као доказ у кривичном поступку за пореска кривична дела. Претресање стана и других просторија може се вршити само на основу наредбе суда и уз присуство два сведока.

Овлашћења из ст. 3. и 4. овог члана Пореска полиција предузима самостално или у сарадњи са Министарством унутрашњих послова. Са Министарством унутрашњих послова пореска полиција остварује и друге облике сарадње.

Облик и начин остваривања сарадње из става 5. овог члана споразумно ће својим актом ближе уредити министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за унутрашње послове.

Достављање извештаја Пореској полицији

Члан 136

Ако порески инспектор у поступку пореске контроле утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено пореско кривично дело, дужан је да о томе састави извештај и да га, заједно са прибављеним доказима, одмах достави надлежном руководиоцу Пореске управе.

Надлежни руководилац Пореске управе из става 1. овог члана дужан је да у року од 24 сата од пријема извештаја из става 1. овог члана тај извештај са доказима проследи руководиоцу Пореске полиције.

Ако порески инспектор у поступку пореске контроле утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено кривично дело из других области, или прекршај за који Пореска управа није надлежна, Пореска управа подноси кривичну, односно прекршајну пријаву надлежном државном органу.

Подношење кривичне пријаве

Члан 137

На основу прикупљених обавештења Пореска полиција саставља кривичну пријаву, у којој наводи доказе за које је сазнала приликом прикупљања обавештења и подноси је јавном тужиоцу.

Уз кривичну пријаву из става 1. овог члана достављају се и документација, прибављени извештаји, изјаве и други материјали који су релевантни за успешно вођење поступка.

Ако Пореска полиција, после подношења кривичне пријаве, сазна за нове чињенице, доказе или трагове кривичног дела, дужна је да прикупи потребна обавештења и извештај о томе, као допуну кривичне пријаве, достави јавном тужиоцу.

Пореска полиција дужна је да у кривичном поступку сарађује са судом и тужилаштвом.

Члан 138

(Брисано)

Пријава надлежном органу

Члан 139

Ако се у поступку из члана 135. став 3. овог закона утврди да у радњама лица нема елемената пореског кривичног дела, већ оне представљају друга кажњива дела, инспектор Пореске полиције ће поднети одговарајућу пријаву надлежном органу.

Чињенице и доказе од значаја за висину пореске обавезе, утврђене у поступку из члана 135. став 3. овог закона, инспектор Пореске полиције доставља организационој јединици Пореске управе где је порески обвезник регистрован.

Део четврти

ПОСТУПАК ПО ПРАВНОМ ЛЕКУ

Допуштеност жалбе

Члан 140

Против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа може се поднети жалба.

Жалба се може поднети и када по захтеву пореског обвезника за доношење пореског управног акта решење није донето у прописаном року.

Против коначног пореског управног акта може се покренути управни спор, ако законом није друкчије прописано.

Тужба у управном спору може се поднети, као да је жалба одбијена, а онда када подносилац тужбе истакне да о његовој жалби одлука није донета у законском року.

Поднета тужба не одлаже извршење пореског управног акта.

Право на подношење жалбе

Члан 141

Жалбу може поднети лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку и лице које има правни интерес.

Рок за жалбу

Члан 142

Жалба се подноси у року од 15 дана од дана пријема пореског управног акта, осим ако законом није друкчије прописано.

Подношење жалбе

Члан 143

Жалба се подноси надлежном другостепеном органу (у даљем тексту: другостепени орган), а предаје се непосредно или препорученом поштом, односно изјављује на записник првостепеном пореском органу.

Жалба поднета у законском року ненадлежном органу сматра се као благовремено поднета надлежном органу.

У жалби се наводе порески управни акт против којег се подноси жалба, жалбени разлози и докази за поништење, измену или укидање тог акта.

У поступку по жалби терет доказивања је на жалиоцу.

Подносилац жалбе дужан је да жалбу потпише.

Поступање првостепеног органа по жалби

Члан 144

Недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу првостепени порески орган одбациће закључком.

Против закључка из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од осам дана од дана пријема закључка.

Првостепени порески орган може усвојити жалбу и порески управни акт изменити ако:

1) оцени да је жалба оправдана и да није потребно спроводити ново утврђивање чињеница;

2) оцени да је спроведени поступак био непотпун, а то је могло бити од утицаја на решавање;

3) жалилац у жалби износи нове чињенице и доказе који би могли бити од утицаја на друкчије решавање ствари;

4) жалиоцу није, а морало је бити, омогућено да учествује у поступку;

5) је жалилац пропустио да учествује у поступку, али је у жалби оправдао то пропуштање.

У случају из става 3. тачка 1) овог члана не спроводи се допунски поступак, а у случају из става 3. тач. 2)-5) овог члана допунски поступак се спроводи.

Против новог пореског управног акта из става 3. овог члана може се поднети жалба.

Првостепени орган може изменити нови порески управни акт из става 3. овог члана све док жалбу не достави на решавање другостепеном органу.

У случају из става 3. овог члана првостепени порески орган одлучиће у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Орган надлежан за решавање по жалби

Члан 145

О жалби против првостепеног пореског управног акта одлучује другостепени орган одређен овим законом.

Странке у поступку по жалби

Члан 146

Странке у поступку по жалби су:

1) жалилац;

2) лице које има правни интерес.

Правно дејство жалбе

Члан 147

Жалба не одлаже извршење пореског управног акта.

Изузетно, другостепени орган може одложити извршење пореског управног акта којим је утврђена пореска обавеза против којег је изјављена жалба, ако порески обвезник документује да би плаћањем пореза или споредних пореских давања пре коначности побијаног акта претрпео битну економску штету.

Закључак о одлагању извршења, против којег жалба није допуштена, доноси другостепени орган у року од пет дана од дана пријема захтева.

По жалби другостепени орган мора одлучити у року од 60 дана од дана предаје жалбе.

Ако се поступак по жалби оконча на начин из члана 152. став 3. овог закона, првостепени порески орган је дужан да поступи по налогу другостепеног органа у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења.

Ако је на основу пореског решења против којег је изјављена жалба покренут поступак принудне наплате, а поступак по жалби се не оконча у року из ст. 4. и 5. овог члана, принудна наплата се прекида закључком док се пореском обвезнику не достави решење по жалби, односно док првостепени порески орган не поступи по налогу другостепеног органа.

Одустанак од жалбе

Члан 148

Подносилац жалбе може одустати од жалбе до доношења решења по жалби.

Ако порески обвезник одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се закључком.

Одустанком од жалбе порески обвезник не губи право на нову жалбу ако рок за жалбу није истекао.

Привремени прекид поступка

Члан 149

Ако одлука по жалби зависи од претходног питања које је предмет судског спора или је у надлежности другог управног органа, другостепени орган закључком привремено прекида поступак по жалби до решавања претходног питања.

Решавање другостепеног органа по жалби

Члан 150

Ако је жалба недопуштена, неблаговремена или изјављена од неовлашћеног лица, а првостепени порески орган је пропустио да је због тога одбаци, одбациће је другостепени орган.

Ако жалбу не одбаци, другостепени орган узима предмет у решавање.

Другостепени орган може да:

1) одбије жалбу;

2) поништи порески управни акт у целости или делимично;

3) измени порески управни акт.

Одбијање жалбе

Члан 151

Другостепени орган ће одбити жалбу када утврди да је првостепени поступак правилно спроведен и да је порески управни акт правилно и на закону заснован, а жалба неоснована.

Другостепени орган одбиће жалбу и када нађе да је у првостепеном поступку било недостатака, али да су они такви да нису могли утицати на решење пореске управне ствари.

Ако другостепени орган нађе да је првостепени порески управни акт заснован на закону, али због других разлога, а не због оних наведених у акту, он ће у свом решењу навести те разлоге, а жалбу одбити.

Поништавање пореског управног акта

Члан 152

Ако другостепени орган утврди да су у првостепеном пореском поступку чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решавање пореске управне ствари, или да је диспозитив побијаног пореског управног акта нејасан или је у противречности с образложењем, он ће допунити поступак и отклонити изложене недостатке, сам или преко првостепеног пореског органа или замољеног органа.

Ако другостепени орган наде да се на основу чињеница утврђених у допунском поступку пореска управна ствар мора решити друкчије него што је решена у првостепеном пореском управном акту, он ће решењем поништити првостепени порески управни акт и сам решити пореску управну ствар.

Ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног пореског поступка брже и економичније отклонити првостепени порески орган, он ће својим решењем поништити првостепени порески управни акт и вратити предмет првостепеном пореском органу на поновни поступак. У том случају другостепени орган дужан је да својим решењем укаже првостепеном пореском органу у којем погледу треба да допуни поступак, а првостепени орган дужан је да у свему поступи по другостепеном решењу и да без одлагања, а најкасније у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења, донесе ново решење.

Против новог решења из става 3. овог члана допуштена је жалба.

Ако другостепени орган утврди да су у првостепеном пореском управном акту погрешно оцењени докази, да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, да је погрешно примењен правни пропис на основу којег се решава ствар, или ако нађе да је на основу слободне оцене требало донети друкчије решење, он ће својим решењем поништити првостепени порески управни акт и сам решити ствар.

Ако другостепени орган утврди да је порески управни акт правилан у погледу утврђених чињеница и у погледу примене закона, али да се циљ због којег је акт донет може постићи и другим средствима повољнијим за пореског обвезника, он ће изменити првостепени порески управни акт у том смислу.

Оглашавање пореског управног акта ништавим

Члан 153

Ако другостепени орган утврди да је у првостепеном поступку учињена неправилност која чини порески управни акт ништавим, огласиће такав акт ништавим, као и онај део поступка који је спроведен после те неправилности.

Ако другостепени орган утврди да је првостепени порески управни акт донео ненадлежни орган, он ће тај акт по службеној дужности поништити и доставити предмет надлежном органу на решавање.

Поништавање и измена пореског решења у вези с управним спором

Члан 154

Порески орган против чијег је решења благовремено покренут управни спор може, до окончања спора, да поништи или измени своје решење из оних разлога из којих би суд могао да поништи то решење.

Поништавање или измена решења из става 1. овог члана може се извршити само ако се на тај начин отклања неправилност или незаконитост у поступку доношења решења и ако се тиме порески обвезник не доводи у неповољнији положај.

Пореско решење из става 1. овог члана доставља се пореском обвезнику и надлежном суду.

Део пети

ПРАВНА ПОМОЋ У ПОРЕСКИМ СТВАРИМА

Опште одредбе

Члан 155

Правна помоћ, у смислу овог закона, је помоћ коју државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе пружају Пореској управи достављањем информација или применом одређених мера потребних за спровођење пореског поступка, а на основу захтева Пореске управе.

Услови пружања правне помоћи

Члан 156

Пореска управа може захтевати правну помоћ у пореском поступку ако:

1) не може сама да обави службену радњу;

2) не располаже одговарајућим уређајима или средствима, неопходним за обављање службене радње;

3) би службену радњу могла да обави само уз значајно већи трошак него замољени орган, односно организација.

Ако замољени орган, односно организација одбије да пружи тражену правну помоћ или не одговори на захтев Пореске управе у остављеном року, Пореска управа обавештава министра.

Међународна правна помоћ

Члан 157

Међународном правном помоћи, у смислу овог закона, сматра се право Пореске управе да се у току пореског поступка обрати за пружање правне помоћи иностраном пореском органу, као и обавеза Пореске управе да такву помоћ пружи иностраном пореском органу.

Пружање међународне правне помоћи заснива се на међународним уговорима.

Ако пружање међународне правне помоћи није уређено међународним уговором, правна помоћ ће се пружити под условима:

1) ако постоји реципроцитет;

2) ако се држава која прима правну помоћ обавеже да примљене информације и документацију користи само у сврху пореског, прекршајног или кривичног поступка, као и да ће бити доступне само лицима, органима управе, односно правосудним органима надлежним за одређени порески предмет или спровођење прекршајног, односно кривичног поступка у вези са тим предметом;

3) ако држава којој се пружа правна помоћ изрази спремност да код пореза на доходак, добит и имовину споразумно избегне могуће двоструко опорезивање одговарајућим разграничењем пореске јурисдикције;

4) ако задовољење замолнице не угрожава јавни поредак или друге битне интересе Републике;

5) ако не постоји опасност да би пружање правне помоћи довело до одавања тајног податка или пословне тајне или да би се резидентном пореском обвезнику могла нанети штета већих размера.

Обавезе државних органа и организација и органа територијалне аутономије и локалне самоуправе

Члан 158

Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да Пореској управи по службеној дужности доставе чињенице које су сазнали вршећи послове из своје надлежности, а које су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Лица из става 1. овог члана дужна су да на захтев Пореске управе доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Члан 159

Јединица локалне самоуправе дужна је да у року од пет дана по истеку календарског месеца достави Пореској управи у електронском облику назив, односно име и презиме и ПИБ обвезника пореза на имовину, податке из пореских пријава који су од значаја за утврђивање пореза на имовину, као и податке о наплати тог пореза, а по захтеву Пореске управе и податке о утврђивању и наплати осталих изворних прихода јединице локалне самоуправе.

Начин и поступак достављања података из става 1. овог члана ближе уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 159а

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања нерезидент доказује потврдом о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент и то на посебном обрасцу или овереном преводу потврде на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Статус резидента Републике Србије, резидент доказује потврдом на посебном обрасцу, осим у случајевима када се статус резидента доказује потврдом на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Поступак и начин издавања, као и изглед образаца из ст. 1. и 2. овог члана прописује министар.

Потврду из става 2. овог члана издаје Пореска управа.

Члан 159б

Државни органи и организације дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.

Јединица локалне самоуправе не плаћа накнаду трошкова, односно таксу, за податке које прибавља од органа и организација из става 1. овог члана, за потребе утврђивања њених изворних прихода на које се примењује овај закон.

Део шести

НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ

Надлежност Пореске управе

Члан 160

Пореска управа:

1) врши регистрацију пореских обвезника додељивањем ПИБ и води јединствен регистар пореских обвезника;

1а) води регистре у области мењачког пословања у складу са прописима којима се уређује девизно пословање, као и у области игара на срећу у складу са прописима којима се уређују игре на срећу;

2) врши утврђивање пореза у складу са законом;

3) врши пореску контролу у складу са законом;

4) врши редовну и принудну наплату пореза и споредних пореских давања;

5) открива пореска кривична дела и њихове извршиоце и у вези са тим предузима законом прописане мере;

5а) (брисана)

6) издаје прекршајне налоге, односно надлежном прекршајном суду подноси захтеве за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, прекршаје прописане законом који уређује фискалне касе, прекршаје из области мењачког пословања и других послова сходно закону којим је уређено девизно пословање, као и прекршаје из области игара на срећу;

6а) (брисана)

7) (брисана)

7а) (брисана)

7б) (брисана)

8) стара се о примени међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања;

9) развија и одржава јединствени порески информациони систем;

10) води пореско рачуноводство;

11) планира и спроводи обуку запослених;

11а) врши надзор над применом закона и других прописа од стране њених организационих јединица и по извршеном надзору предузима мере у складу са законом којим је уређен општи управни поступак;

11б) врши унутрашњу контролу рада и понашања пореских службеника и намештеника у вези са радом и у случајевима када се утврди противправно поступање или понашање покреће и води одговарајуће поступке ради утврђивања одговорности;

11в) обавља интерну ревизију свих организационих делова Пореске управе у складу са законом и међународним стандардима интерне ревизије у јавном сектору;

12) пружа стручну помоћ пореским обвезницима у примени пореских прописа за порезе које утврђује, контролише и наплаћује, у складу са кодексом понашања запослених у Пореској управи;

13) обезбеђује јавност у раду;

13а) издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова;

13б) организује обуку и издаје цертификате за обављање мењачких послова;

13в) врши контролу мењачког и девизног пословања, у складу са прописима којим је уређено девизно пословање, као и контролу спољнотрговинског пословања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, у складу са законом;

13г) (брисана)

13д) обавља послове државне управе у области игара на срећу, у складу са прописима;

14) обавља друге послове у складу са законом;

15) обавља и друге послове на основу закључених уговора уз накнаду, у складу са законом.

Пореска полиција

Члан 161

За извршавање послова на откривању и пријављивању пореских кривичних дела и њихових извршилаца образује се Пореска полиција, као посебна организациона јединица Пореске управе.

Пореска полиција планира, организује и извршава послове из става 1. овог члана, у складу са законом.

Пореском полицијом руководи главни инспектор Пореске полиције кога, на предлог министра, поставља Влада.

Службена значка и легитимација

Члан 162

Инспектору Пореске полиције издаје се службена значка и легитимација овлашћеног службеног лица.

Инспектор Пореске полиције у обављању послова мора имати службену значку и легитимацију.

Акт о службеној легитимацији инспектора Пореске полиције, пореског инспектора и пореског извршитеља, као и о службеној значки инспектора пореске полиције доноси министар.

Акт о службеној легитимацији инспектора и извршитеља у органу јединице локалне самоуправе надлежном за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз сагласност министра надлежног за послове управе.

Инспектор Пореске полиције мора имати заштитну опрему са ознакама Пореске полиције чији изглед и случајеве у којима се користи, прописује министар.

Пореско рачуноводство

Члан 163

Пореска управа води пореско рачуноводство.

Садржину, поступак и начин вођења пореског рачуноводства ближе уређује министар, на предлог Пореске управе.

Исправа издата на основу података из пореског рачуноводства сматра се јавном исправом.

Ванбилансно пореско рачуноводство

Члан 163а

У ванбилансном пореском рачуноводству Пореска управа води неплаћене пореске обавезе:

1) пореских обвезника који су сагласно другим прописима брисани из прописаног регистра, осим ако је за испуњење тих обавеза одговорно друго лице;

2) за које је наступила апсолутна застарелост у складу са овим законом;

3) које су предмет намирења у складу са законом којим се регулише стечајни поступак путем банкротства, до окончања стечајног поступка;

4) по основу спорних и дубиозних потраживања.

Неплаћене пореске обавезе из става 1. овог члана воде се по пореском обвезнику и износима дугованог пореза и камате по појединачним уплатним рачунима јавних прихода.

Пореска управа по службеној дужности неплаћене обавезе из става 1. овог члана преноси из пореског рачуноводства у ванбилансно пореско рачуноводство по сазнању о брисању из прописаног регистра, по доношењу решења о утврђивању спорних и дубиозних потраживања, односно по поднетој пријави потраживања у стечајном поступку.

Садржину, поступак и начин вођења ванбилансног пореског рачуноводства, укључујући и начин вођења спорних и дубиозних потраживања, ближе уређује министар актом из члана 163. став 2. овог закона.

Порески информациони систем

Члан 164

Информациони систем Пореске управе је јединствен.

Програм развоја информационог система Пореске управе доноси министар, на предлог директора Пореске управе.

Програм из става 2. овог члана садржи нарочито:

1) стварање техничких претпоставки за развијање јединственог информационог система Пореске управе;

2) развојне правце, динамику изградње и опремања;

3) потребна средства и начин њиховог обезбеђивања.

У оквиру свог информационог система, Пореска управа уредује и обезбеђује стандарде, дефиниције, класификације и номенклатуре, кодирање података, технику обраде, пренос и исказивање података.

Овлашћења Пореске управе у пореском и прекршајном поступку

Члан 165

По жалбама изјављеним против првостепених решења донетих у пореском поступку, односно у поступцима из члана 2а став 1. овог закона, решава другостепени орган – министарство надлежно за послове финансија.

Пореска управа издаје прекршајне налоге сходном применом закона којим се уређују прекршаји.

Ослобађање од трошкова у пореском поступку

Члан 166

У пореском поступку Пореска управа не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове за радње и услуге које јој, у том поступку, пружају државни органи, органи надлежни за вођење регистара, банке и други органи и организације.

Руковођење

Члан 167

Пореском управом руководи директор.

Директора поставља Влада, на предлог министра.

Директор Пореске управе обезбеђује координацију рада и јединствену примену пореских прописа на целокупној територији Републике, која се остварује актима министра (правилници, наредбе, упутства, обавезне инструкције) и непосредним издавањем интерних аката за рад (упутства, наредбе, инструкције и др.).

На предлог директора Пореске управе, министар уређује:

1) унутрашње уређење и систематизацију радних места у Пореској управи, којом се прописују посебна знања и способности за поједина радна места;

2) права и обавезе запослених у Пореској управи (у даљем тексту: порески службеници) из радног односа које се односе на: висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника утврђена овим законом, критеријуме, висину и периоде за стимулативно награђивање, покретање и вођење поступка за утврђивање одговорности пореских службеника и намештеника за штету, покретање и вођење дисциплинског поступка против пореских службеника и намештеника, као и изрицање дисциплинских мера, овлашћење за вођење дисциплинског поступка и преношење тог овлашћења, као и евиденција изречених мера;

3) стручно образовање, оспособљавање и усавршавање пореских службеника;

4) правила понашања пореских службеника;

5) послове који су неспојиви са службеном дужношћу;

6) друга питања у складу са овим и другим законом.

Члан 167а

Директор Пореске управе има заменика директора, који за свој рад одговара директору.

Заменик директора помаже директору у оквиру овлашћења која му он одреди.

Основна плата заменика директора одређује се множењем коефицијента 7,11, који је утврђен за ИИИ групу положаја – у коју се сврстава и положај заменика директора Пореске управе, са основицом за обрачун и исплату плате, која се за државне службенике и намештенике утврђује за сваку буџетску годину законом којим се уређује буџет Републике Србије, а накнаде и друга примања заменика директора утврђују се у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.

Заменика директора поставља Влада, на период од пет година, на предлог министра, према закону којим се уређује положај државних службеника.

Организационе јединице

Члан 168

За обављање послова из надлежности Пореске управе образују се организационе јединице.

Начин образовања, број, структура, мрежа и делокруг организационих јединица из става 1. овог члана уредују се актом министра, на предлог директора Пореске управе.

Одређени послови Пореске управе могу се вршити изван седишта организационе јединице, о чему одлучује директор Пореске управе.

Члан 168а

Организационим јединицама конституисаним на основу акта из члана 168. овог закона руководе запослени, које распоређује директор Пореске управе, уз претходну сагласност министра.

Радни односи

Члан 169

На пореске службенике примењују се прописи о државној управи, прописи о радним односима и платама у државним органима, као и прописи из области здравственог и пензијско-инвалидског осигурања и образовања, ако овим законом није друкчије прописано.

Порески службеници дужни су да извршавају налоге министра, директора, односно непосредног руководиоца издате ради обављања послова, осим оних којима се налаже извршење радњи које представљају кривично дело.

Порески службеници не могу обављати послове који су неспојиви са службеном дужношћу, а приликом обављања послова из своје надлежности дужни су да поштују правила понашања запослених у Пореској управи.

Порески службеници су дужни да се стручно образују, оспособљавају и усавршавају према програму Пореске управе.

Инспектору Пореске полиције, рачуна се увећани стаж осигурања, тако што се сваких 12 месеци ефективно проведених на раду рачуна као 16 месеци стажа осигурања.

Инспектору Пореске полиције, пореском инспектору и пореском извршитељу код кога настану промене у психофизичком или општем здравственом стању, које га чине неспособним за вршење послова инспектора Пореске полиције, пореског инспектора и пореског извршитеља, престаје радни однос, ако не постоји могућност распоређивања на друге послове у Пореској управи.

Променом психофизичког или општег здравственог стања из става 6. овог члана сматра се губитак радне способности у смислу прописа о пензијско-инвалидском осигурању, а инспектор Пореске полиције, порески инспектор и порески извршитељ коме по том основу престане радни однос има право на инвалидску пензију.

Промене психофизичког или општег здравственог стања из става 6. овог члана утврђује надлежна комисија организације обавезног социјалног осигурања, на предлог директора Пореске управе или лица које он овласти.

Начин попуњавања извршилачких радних места

Члан 169а

Попуњавање извршилачких радних места на неодређено време (у даљем тексту: радно место на неодређено време) у Пореској управи врши се на начин уређен овим законом.

Радно место на неодређено време у Пореској управи попуњава се трајним премештајем пореског службеника, путем јавног конкурса или, изузетно, преузимањем државног службеника из другог државног органа.

Одлуку о попуњавању радних места на неодређено време на начин из става 2. овог члана доноси директор Пореске управе.

Попуњавање радних места на неодређено време путем јавног конкурса

Члан 169б

Јавни конкурс објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и у једном од дневних листова који се дистрибуира на целој територији Републике, а доставља се и организацији надлежној за запошљавање.

Оглас о јавном конкурсу садржи податке о: државном органу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, начину спровођења изборног поступка (писмена провера стручне оспособљености, усмени разговор или други начин), знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку, року у коме се подносе пријаве, личном имену лица задуженог за давање обавештења о јавном конкурсу, адреси на коју се пријаве подносе и доказима који се прилажу уз пријаву.

Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује директор Пореске управе. Конкурсна комисија има председника и два члана који, по потреби, могу имати заменике.

Неблаговремене, недопуштене и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази (непотпуне пријаве), конкурсна комисија одбацује закључком против кога није допуштена посебна жалба.

Изборни поступак

Члан 169в

Конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуњавају услове конкурса и међу њима спроводи изборни поступак.

Поступак избора кандидата спроводи се ради оцене стручне оспособљености, знања и вештина кандидата на основу писменог испита и разговора због посебних захтева радног места који су наведени у конкурсу.

Ако конкурсна комисија после спроведеног поступка избора, утврди да ниједан кандидат није испунио услове прописане за избор, односно да не одговара потребама радног места, саставља записник у коме констатује да јавни конкурс није успео, о чему се писмено обавештавају сви кандидати у року од осам дана од дана констатовања да јавни конкурс није успео.

Листа за избор кандидата

Члан 169г

Ако конкурсна комисија после спроведеног поступка избора утврди да неки од кандидата или сви кандидати испуњавају услове прописане за избор, сачињава листу за избор кандидата од највише три кандидата са најбољим резултатом постигнутим у поступку избора (у даљем тексту: листа за избор кандидата) и исту доставља директору Пореске управе.

Директор Пореске управе са листе за избор кандидата бира кандидата и решењем одлучује о његовом пријему у радни однос на неодређено време.

Решење из става 2. овог члана садржи лично име кандидата, врсту и степен стручне спреме и назив унутрашње организационе јединице Пореске управе у коју се прима и назив радног места на које се распоређује.

Сви учесници јавног конкурса имају право да изјаве жалбу у року од осам дана од дана пријема решења из става 2. овог члана. Жалба се подноси Жалбеној комисији Владе, преко доносиоца првостепеног решења.

Попуњавање радних места преузимањем државног службеника из другог државног органа

Члан 169д

Радно место на неодређено време у Пореској управи може се попунити преузимањем државног службеника из другог државног органа.

Преузимање државног службеника из другог државног органа врши се на основу споразума потписаног између директора Пореске управе и руководиоца државног органа из којег се преузима државни службеник у Пореску управу, уз сагласност тог државног службеника.

Рад на одређено време

Члан 169ђ

Радни однос на одређено време заснива се ради замене одсутног пореског службеника, до његовог повратка, ради попуњавања упражњеног радног места, до окончања поступка попуне на неодређено време или због привременог повећања обима послова на појединим радним местима које постојећи број пореских службеника не може благовремено да обави.

Радни однос на одређено време заснива се најдуже до 12 месеци.

Привремени премештај

Члан 169е

Поред случајева привременог премештаја државних службеника у истом државном органу, уређених прописима о радним односима у државним органима, порески службеник, може бити премештен на радно место у више звање у трајању до 12 месеци, уколико испуњава услове у погледу степена и врсте стручне спреме, знања и способности и уколико је потребно да се радно место хитно попуни.

Порески службеник који је привремено премештен у складу са ставом 1. овог члана, стиче сва права радног места на које је привремено премештен, док премештај траје.

Порески службеник може бити привремено премештен због потребе рада, на друго радно место и то како у оквиру функције којој припада радно место са кога се премешта, тако и са радног места које припада основним функцијама Пореске управе на радно место у осталим функцијама и обрнуто, под условом да испуњава услове за рад на том радном месту предвиђене актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Ступање на радно место руководиоца унутрашње јединице, премештај и упућивање

Члан 169ж

Пореском службенику који ступа на радно место руководиоца унутрашње јединице одређује се коефицијент утврђен за звање у које је разврстано радно место руководиоца те унутрашње јединице.

Због потреба службе, порески службеник може бити премештен на друго радно место, у складу са његовом стручном спремом и радним способностима, у истој или другој организационој јединици Пореске управе, у истом или другом месту рада, у истој или другој функцији, у складу са прописима којима се уређују права и дужности државних службеника и намештеника и општим прописима о раду.

Приликом премештаја са радног места које је разврстано у одређено звање у основним функцијама на радно место које је разврстано у одређено звање у осталим функцијама, под одговарајућим радним местом подразумева се да радно место разврстано у највише звање у основној функцији одговара радном месту разврстаном у највише звање у осталим функцијама и обрнуто, тако да звању главног пореског саветника одговара звање самосталног пореског саветника; звању самосталног пореског инспектора и вишег пореског инспектора И одговара звање вишег пореског саветника; звању вишег пореског инспектора ИИ и пореског инспектора И одговара звање пореског саветника И; звању пореског инспектора ИИ и пореског инспектора одговара звање пореског саветника; звању млађег пореског инспектора одговара звање млађег пореског саветника.

Порески службеник због потреба службе, може бити упућен на радно место у другој организационој јединици Пореске управе, удаљеној и више од 50 километара од места његовог пребивалишта. Рок упућивања у непрекидном трајању може да износи до шест месеци.

Радно време

Члан 169з

Радно време се утврђује општим прописом који важи за државне органе.

Изузетно од редовног радног времена, порески службеници и намештеници су дужни да обављају послове и у мање повољном радном времену.

Радом у мање повољном радном времену сматра се:

1) рад у сменама;

2) рад суботом, недељом, празницима и другим нерадним данима;

3) рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад);

4) ноћни рад.

Приправност

Члан 169и

Приправност се сматра радом у мање повољном радном времену у којем порески службеници и намештеници, ван радног времена морају бити доступни (у приправности), да би, уколико се укаже потреба, извршили одређене послове свог радног места.

Приправност за рад не убраја се у редовну радну обавезу.

Ближе услове и начин извршења приправности за рад, прописује министар, на предлог директора Пореске управе.

Звања државних службеника на извршилачким радним местима у Пореској управи

Члан 169ј

Звања пореских службеника на извршилачким радним местима у Пореској управи уређују се овим законом.

Звања из става 1. овог члана разврставају се у:

1) звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе;

2) звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе.

У основне функције Пореске управе, у смислу овог закона, спадају: пореска контрола, наплата, Пореска полиција, порескоправни послови, као и послови из члана 160. тач. 11а) и 11б) овог закона.

Разврставање радних места у звања и опис послова радних места уређују се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Пореској управи.

Звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе

Члан 169к

Звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе су:

1) са средњом стручном спремом: млађи порески контролор, порески контролор, виши порески контролор;

2) са вишом стручном спремом: млађи порезник – стручни сарадник, порезник – стручни сарадник и виши порезник – стручни сарадник;

3) са високом стручном спремом: млађи порески инспектор, порески инспектор, порески инспектор ИИ, порески инспектор И, виши порески инспектор ИИ, виши порески инспектор И, самостални порески инспектор, главни порески саветник.

Порески службеници са одговарајућом стручном спремом из става 1. овог члана стичу почетно звање млађег пореског контролора, млађег порезника – стручног сарадника и млађег пореског инспектора по завршеном приправничком стажу и положеном државном стручном испиту.

Пореском службенику који је засновао радни однос на неодређено време у Пореској управи на основу јавног конкурса, одређује се почетни платни разред за звање утврђено за радно место на које се распоређује.

Пореском службенику који је засновао радни однос на неодређено време у Пореској управи по основу преузимања из другог државног органа, одређује се почетни платни разред за звање утврђено за радно место на које се распоређује.

Порески службеник који је у току рада стекао вишу или високу стручну спрему може бити распоређен на радно место за које је утврђено најниже звање у стеченој стручној спреми.

Звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе

Члан 169л

Звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе су:

1) са средњом стручном спремом: млађи порески референт, порески референт и виши порески референт;

2) са вишом стручном спремом: млађи порески сарадник, порески сарадник и виши порески сарадник;

3) са високом стручном спремом: млађи порески саветник, порески саветник, порески саветник И, виши порески саветник и самостални порески саветник.

Порески службеници са одговарајућом стручном спремом из става 1. овог члана стичу почетно звање млађег пореског референта, млађег пореског сарадника и млађег пореског саветника, по завршеном приправничком стажу и положеном државном стручном испиту.

Одредбе члана 169к ст. 3-5. овог закона примењују се и у случају одређивања звања пореским службеницима из овог члана.

Услови за стицање вишег звања

Члан 169љ

Порески службеник из чл. 169к и 169л овог закона може стећи непосредно више звање под следећим условима:

1) да постоји упражњено одговарајуће радно место;

2) да има радно искуство потребно за радно место на које се премешта или распоређује и да је у претходном звању радио одређено време прописано овим законом;

3) да за последње две године пре стицања звања има позитивне оцене прописане овим законом;

4) да за последње две године пре стицања звања није кажњен за кривично дело и да није кажњен дисциплинском мером због повреде радне дужности;

5) да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности нити дисциплински поступак због повреде радне дужности.

Губитак звања

Члан 169м

Порески службеник губи звање:

1) престанком радног односа у Пореској управи;

2) ако му се у дисциплинском поступку изрекне дисциплинска мера – премештај на радно место у нижем звању, за време за које је та мера изречена.

Члан 169н

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у средњој стручној спреми, у смислу овог закона, сматра се:

1) за пореског контролора, односно пореског референта – најмање две године радног искуства и то у звању млађег пореског контролора, односно млађег пореског референта;

2) за вишег пореског контролора, односно вишег пореског референта – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању порески контролор, односно порески референт.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у вишој стручној спреми, у смислу овог закона, сматра се:

1) за порезника – стручног сарадника, односно пореског сарадника – најмање две године радног искуства и то у звању млађег порезника – стручног сарадника, односно млађег пореског сарадника;

2) за вишег порезника – стручног сарадника, односно вишег пореског сарадника – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању порезник – стручни сарадник, односно порески сарадник.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у високој стручној спреми, за пореске службенике у основним функцијама Пореске управе, сматра се:

1) за пореског инспектора – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању млађи порески инспектор;

2) за пореског инспектора ИИ – најмање четири године радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор;

3) за пореског инспектора И – најмање пет година радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор ИИ;

4) за вишег пореског инспектора ИИ – најмање шест година радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор И;

5) за вишег пореског инспектора И – најмање седам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески инспектор ИИ;

6) за самосталног пореског инспектора – најмање осам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески инспектор И;

7) за главног пореског саветника – најмање девет година радног искуства, од тога две године у звању самостални порески инспектор.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у високој стручној спреми, за пореске службенике у осталим функцијама Пореске управе сматра се:

1) за пореског саветника – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању млађи порески саветник;

2) за пореског саветника И – најмање пет година радног искуства, од тога две године у звању порески саветник;

3) за вишег пореског саветника – најмање седам година радног искуства, од тога две године у звању порески саветник И;

4) за самосталног пореског саветника – најмање осам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески саветник.

Услови за стицање вишег звања и напредовање у виши платни разред по основу оцењивања

Члан 169њ

За стицање вишег звања по основу оцењивања потребно је да порески службеник за последње две године пре стицања вишег звања буде оцењен:

1) са средњом и вишом стручном спремом – најмање оценом “истиче се”;

2) са високом стручном спремом:

(1) најмање оценом “истиче се” за звања млађи порески саветник, млађи порески инспектор, порески саветник, порески саветник И, порески инспектор, порески инспектор ИИ, порески инспектор И, виши порески саветник, виши порески инспектор ИИ, виши порески инспектор И, самостални порески инспектор;

(2) најмање оценом “нарочито се истиче” за звања самостални порески саветник, главни порески саветник.

Порески службеник који стекне право на непосредно више звање по основу оцењивања, а нема слободног радног места у непосредно вишем звању, може да напредује два платна разреда у оквиру постојећег звања.

Пореском службенику чији је рад за последње две године оцењен оценом “не задовољава” престаје радни однос у Пореској управи.

Ванредно напредовање

Члан 169о

Порески службеник чији је рад по завршетку године оцењен оценом “нарочито се истиче”, а који је постигао изузетне резултате рада, може превремено стећи непосредно више звање.

Више звање порески службеник може стећи и у години у којој испуњава услове за стицање старосне пензије.

Ванредно се у Пореској управи може напредовати само једном.

Одлуку из ст. 1. и 2. овог члана доноси директор Пореске управе, на образложен предлог непосредног руководиоца.

Плате

Основна плата

Члан 169п

Порески службеници имају право на плату која се састоји од основне плате и додатака на плату.

Основна плата одређује се множењем основног коефицијента и додатног коефицијента, уколико је предвиђен за одређено радно место, са основицом за обрачун и исплату плата која се утврђује у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.

Основни коефицијент мора бити изједначен за одговарајућа звања у основним и осталим функцијама, тако што ће основни коефицијент бити исти: за звања главног пореског саветника и самосталног пореског саветника; за звање самосталног пореског инспектора и вишег пореског саветника; за звање вишег пореског инспектора ИИ и пореског саветника И; за звање пореског инспектора ИИ и пореског саветника; за звање млађег пореског инспектора и млађег пореског саветника, односно тако што ће основни коефицијент за звања са вишом и средњом стручном спремом у основним функцијама бити исти са основним коефицијентом за звања са вишом и средњом стручном спремом у осталим функцијама.

Додатни коефицијент може се утврдити за одређена радна места, у зависности од посебних услова рада, одговорности, сложености послова, обима, тежине и природе посла.

Основна плата увећава се по основу додатака, у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника и одредбама овог закона.

Намештеницима у Пореској управи, поред коефицијента прописаног за радна места намештеника у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника, може се утврдити и додатни коефицијент.

Плата утврђена по одредбама ст. 1-6. овог члана, може се кориговати тако да износ плате пореских службеника и намештеника у Пореској управи не буде мањи од плате лица запосленог у надлежном органу подручне јединице локалне самоуправе на истим пословима.

Плата утврђена по одредбама ст. 1-7. овог члана, може се кориговати сходно радном учинку пореског службеника и намештеника, а критеријуме, начин и поступак кориговања прописује министар.

Висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника из чл. 169к и 169л овог закона, као и висину додатног коефицијента из става 6. овог члана за намештенике прописује министар.

Накнаде плате, накнада трошкова, отпремнина и друга примања

Члан 169р

Порески службеник има право на накнаду плате, накнаду трошкова, отпремнину и друга примања, у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника, осим ако за накнаде плате, трошкове и друга примања није друкчије уређено овим законом.

Солидарна помоћ

Члан 169с

Породици преминулог пореског службеника и намештеника припада право на:

1) плаћање трошкова сахране на основу оригиналних рачуна;

2) новчану помоћ у висини две просечне нето зараде исплаћене у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Пореском службенику и намештенику припада право на солидарну помоћ утврђено посебним колективним уговором за државне органе.

Ближе услове, поступак и начин одобравања солидарне помоћи уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Признања, награде и умањења, односно увећања плата

Члан 169т

За изузетна достигнућа у обављању послова Пореске управе, ванредни допринос унапређењу рада службе, јачању угледа Пореске управе, креативан рад, иновације или други вид стваралаштва, који је у знатној мери допринео резултатима рада службе, пореском службенику и намештенику могу се доделити признања и новчане награде.

Признања и новчане награде могу се додељивати квартално и на дан Пореске управе.

За недовољно, односно изузетно постигнуте резултате рада у обављању послова Пореске управе, пореском службенику и намештенику може се умањити, односно увећати основна плата највише за 30%.

Врсте, поступак доделе признања, критеријуме за утврђивање висине, као и висину новчаних награда, односно умањења и увећања плата прописује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 169ћ

Порески службеници, у зависности од природе послова и услова рада, имају право на службену униформу, радну одећу и обућу.

Акт којим се уређује право из става 1. овог члана доноси министар.

Послови неспојиви са службеном дужношћу

Члан 169у

Порески службеник не може да обавља плаћени или неплаћени посао који је спојив са његовим послом у Пореској управи или у вези са радом Пореске управе.

Порески службеник, као ни чланови његовог породичног домаћинства, не могу бити власници или сувласници привредног субјекта чија је делатност спојива или у вези са радом Пореске управе.

Министар, на предлог директора Пореске управе, утврђује послове из става 1. овог члана.

Члановима породичног домаћинства пореског службеника, у смислу одредаба овог члана, сматрају се: брачни друг, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и на издржавању) и родитељи, ако их порески службеник издржава или са њима живи у заједничком домаћинству.

Порески службеник приликом заснивања радног односа или на захтев овлашћеног лица Пореске управе, под материјалном и кривичном одговорношћу, даје писану изјаву о подацима који су од значаја за утврђивање постојања сукоба интереса у раду или у вези са радом пореског службеника. Порески службеник у изјави наводи да подаци наведени у истој могу бити предмет провере.

Порески службеник је дужан да пријави сваку промену података датих у смислу одредаба овог члана у року од 15 дана од дана када је промена настала.

Изјаве пореског службеника дате у смислу одредаба овог члана чувају се у досијеу тог пореског службеника.

Члан 169ф

Општа правила понашања пореских службеника и намештеника приликом обављања послова у Пореској управи и ван ње, њихово понашање у току и ван радног времена, однос према јавности, колегама, руководиоцима и потчињеним пореским службеницима, као и државним службеницима и намештеницима у другим државним органима уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 169х

Пореском службенику за теже повреде дужности из радног односа може се изрећи, поред дисциплинских казни предвиђених одредбама закона којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, и дисциплинска казна – премештај на радно место у непосредно нижем звању у трајању од шест месеци до две године.

Средства за рад

Члан 170

Средства за рад Пореске управе обезбеђују се у буџету Републике.

За стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених, пројектовање и изградњу информационог система, као и за стимулативно награђивање запослених могу се, на предлог министра, обезбедити додатна средства из буџета Републике.

Министар врши распоред средстава из става 2. овог члана.

Политичка неутралност

Члан 171

У вршењу послова из своје надлежности службена лица Пореске управе дужна су да послове обављају у складу са законом, при чему се не могу руководити својим политичким убеђењима.

Део седми

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Глава прва

ПОРЕСКА КРИВИЧНА ДЕЛА

Избегавање плаћања пореза

Члан 172*

(Престао да важи)

Неуплаћивање пореза по одбитку

Члан 173***

(Престао да важи)

Неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит

Члан 173а

Ко у намери да оствари право на неоснован повраћај пореза или порески кредит, поднесе пореску пријаву неистинитог садржаја, у којој искаже износ за повраћај пореза или порески кредит од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Ако је исказани износ за повраћај пореза или порески кредит преко 3.000.000 до 10.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Ако је исказани износ за повраћај пореза или порески кредит већи од 10.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу у правном лицу – пореском обвезнику за кривично дело из ст. 1. до 3. овог члана изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности од једне до пет година.

Састављање или подношење фалсификованог документа од значаја за опорезивање

Члан 174*

(Престао да важи)

Угрожавање наплате пореза и пореске контроле

Члан 175

Ко у намери да угрози наплату пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, односно пореза који је утврђен њему или другом лицу, по установљавању привремене мере за обезбеђење наплате пореза у складу са законом, односно у поступку принудне наплате или пореске контроле отуђи, сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом ствар на којој је установљена привремена мера за обезбеђење наплате, односно ствар која је предмет принудне наплате пореза или пореске контроле, казниће се затвором до једне године и новчаном казном.

Казном затвора из става 1. овог члана казниће се и ко даје лажне податке о чињеницама које су од значаја за спровођење принудне наплате пореза, односно пореске контроле.

Недозвољен промет акцизних производа

Члан 176

Ко супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, набави ради стављања у промет или ставља у промет, односно продаје производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Предузетник, односно одговорно лице у правном лицу које се бави производњом или увозом производа који, у складу са законом, морају бити посебно обележени контролним акцизним маркицама, а не предузме мере да ови производи пре стављања у промет буду обележени контролним акцизним маркицама, казниће се затвором од шест месеци до три године.

Предузетнику се за кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана изриче и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности од једне године до пет година.

Одговорном лицу у правном лицу се за кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана изриче и мера безбедности забране вршења позива, односно дужности у трајању од једне године до пет година.

Производи који се у складу са законом сматрају акцизним производима а који су супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, набављени ради стављања у промет или стављени у промет, као и производи који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама и имовинска корист остварена кривичним делом, одузеће се.

Недозвољено складиштење робе

Члан 176а

Ко складишти, односно смешта добра или дозволи складиштење, односно смештање добара за која не поседује прописану документацију о пореклу, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

За кривично дело из става 1. овог члана одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година.

Роба из става 1. овог члана одузеће се.

Глава друга

ПОРЕСКИ ПРЕКРШАЈИ

Појам

Члан 176б

Порески прекршаји су прекршаји одредаба садржаних у пореским законима прописани овим законом (у даљем тексту: општи порески прекршаји правних лица и предузетника), прекршаји прописани у пореским законима, као и прекршаји одредаба садржаних искључиво у овом закону (у даљем тексту: посебни порески прекршаји).

За утврђивање прекршајне одговорности у складу са овим законом, предузетником се сматра и физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност, а одговорним лицем у правном лицу и одговорно лице лица из члана 27. став 2. тачка 2) овог закона.

1) Општи порески прекршаји правних лица и предузетника

Неподношење и неблаговремено подношење пореске пријаве, необрачунавање, неплаћање и неблаговремено плаћање пореза

Члан 177

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву, не обрачуна и не плати порез, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% до 100% износа дугованог пореза утврђеног у поступку пореске контроле, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву, а обрачуна али не плати порез казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 20% до 75% износа дугованог пореза утврђеног у пореској контроли, а не мање од 400.000 динара за правно лице, односно 80.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који поднесе пореску пријаву, али не плати порез казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 10% до 50% износа дугованог пореза утврђеног у пореској контроли, а не мање од 250.000 динара за правно лице, односно 50.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице који не поднесе пореску пријаву, али плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 100.000 до 2.000.000 динара, а предузетник новчаном казном у висини од 50.000 до 500.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање, или по налогу контроле, казниће се за прекршај новчаном казном из става 1. овог члана.

За прекршаје из ст. 1. до 5. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који неблаговремено поднесе пореску пријаву и не плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који неблаговремено поднесе пореску пријаву, а плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који благовремено поднесе пореску пријаву, а не плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 7. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 динара.

За прекршај из ст. 8. и 9. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

За прекршаје из ст. 7. до 9. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не изврши уплату пореза утврђеног решењем Пореске управе казниће се новчаном казном из става 1. овог члана.

Порески обвезник – правно лице који по истеку прописаног рока изврши уплату пореза утврђеног решењем Пореске управе казниће се новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 13. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара, а за прекршај из става 14. овог члана новчаном казном у износу од 10.000 динара.

За прекршај из става 14. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који Пореској управи не поднесе информативну пореску пријаву казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 3% укупног прихода оствареног за претходну пословну годину, а ако у њој не наведе потпуне податке новчаном казном у висини од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из става 17. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Применом одредаба ст. 1, 2, 3, 13. и 17. овог члана не може се утврдити новчана казна у износу вишем од највишег износа новчане казне прописане законом којим се уређују прекршаји.

Пријављивање мањих износа пореза и давање нетачних података у пореској пријави

Члан 178

Ако је износ пореза утврђен у пореској пријави мањи од износа који је требало утврдити у складу са законом, порески обвезник – правно лице или предузетник казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике ова два износа.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који у пореској пријави да нетачне податке што је за последицу имало или могло да има утврђивање мањег износа пореза, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике износа пореза који је утврђен или требао да буде утврђен у складу са законом и износа пореза који је утврђен или требао да буде утврђен према подацима из пореске пријаве.

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се правно лице новчаном казном најмање у износу од 200.000 динара, а предузетник најмање у износу од 100.000 динара.

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Ако разлика из ст. 1. и 2. овог члана износи до 5% износа који је утврђен или је требало да буде утврђен, порески обвезник – правно лице казниће се новчаном казном у висини од 100.000 динара, порески обвезник – предузетник новчаном казном у висини од 50.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном у висини од 10.000 динара.

Применом одредаба ст. 1. и 2. овог члана не може се утврдити новчана казна у износу вишем од највишег износа новчане казне прописане законом којим се уређују прекршаји.

Недостављање документације уз пореску пријаву, евиденционих пријава и захтева, обавештења, докумената и других података

Члан 178а

Порески обвезник – правно лице казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара ако Пореској управи:

1) уз пореску пријаву не достави прописану документацију, или

2) не поднесе евиденциону пријаву, односно захтев за брисање из евиденције, или

3) не достави обавештење, документ или друге податке прописане пореским законом.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који по истеку прописаног рока достави документа, односно податке из става 1. овог члана казниће се новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 3. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара, а за прекршај из става 3. овог члана новчаном казном у износу од 10.000 динара.

Поступање супротно правилима пословања прописаних пореским законом

Члан 178б

Порески обвезник – правно лице који не води, односно не чува евиденције, односно пословне књиге, не врши попис, односно плаћања преко текућег рачуна, не закључи уговор, односно не достави документацију, податке или обавештења трећим лицима, прописаним пореским законом казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, порески обвезник који не изврши попис акцизног производа у складу са пореским законом казниће се за прекршај новчаном казном у висини троструке вредности укупног промета тог акцизног производа који је остварио у претходних шест месеци.

Порески обвезник – правно лице који не пријави, не објави или не истакне малопродајне цене у складу са пореским законом, односно који продаје производе по ценама супротно пореском закону казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који искаже порез у рачуну супротно пореском закону казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из ст. 4. и 5. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

За прекршај из ст. 1, 3, 4. и 5. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара.

2) Посебни порески прекршаји

Члан 179

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не поднесе, или не поднесе у прописаном року пријаву за регистрацију (члан 25. тачка 1), члан 27. и члан 28. став 7);

2) на захтев Пореске управе не достави, или не достави у одређеном року, пословне књиге и евиденције које са њим повезана нерезидентна лица воде у иностранству или Аутономној покрајини Косово и Метохија, односно оверене преписе или оверене преводе тих књига и евиденција (члан 37. ст. 3-5);

2а) на захтев Пореске управе не обезбеде извод података из својих електронски вођених пословних књига и евиденција, приступ и увид у податке у својим електронско вођеним пословним књигама и евиденцијама, приступ и увид у софтверску и хардверску опрему, као и базу података који се користе у оквиру система за електронско вођење пословних књига и евиденција (члан 37а став 1);

2б) пореску пријаву не подносе у електронском облику (члан 38. став 8);

2в) (брисана)

3) у појединачној пореској пријави наведе нетачне податке (члан 41);

3а) лицу за које је платио порез по одбитку не изда потврду најкасније до 31. јануара године која следи години у којој је плаћен порез по одбитку, која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку (члан 41. став 11);

4) на захтев Пореске управе не достави, или не достави на означено место на увид и проверу пословне књиге и евиденције, пословну документацију и друге исправе (члан 25. тачка 3) и члан 44);

5) не допусти да се обави увиђај на ствари, просторији или земљишту, односно да се кроз њих или преко њих пређе ради увиђаја (чл. 49. и 50);

6) омета спровођење принудне наплате, или ако се не удаљи са места на којем се спроводи принудна наплата и настави њено ометање, или ако одбије да ствари које поседује учини доступним за потребе спровођења принудне наплате (члан 89. став 7. и члан 90. став 3);

6а) ако не поступи по налогу из решења из члана 96а став 2. овог закона, односно ако у прописаном року не обавести надлежни порески орган о променама које могу утицати на извршење решења из члана 96а став 2. овог закона (члан 96а ст. 3. и 4);

7) на захтев пореских извршитеља не преда ствар пореског обвезника која се код њега налази, а не плати пореску обавезу пореског обвезника уместо предаје ствари (члан 103. став 1);

8) онемогућава пореском инспектору, односно пореском извршитељу да уђе на земљиште и у просторије у којима обавља делатност, а по одобрењу суда и у стан ради подвргавања контроли, односно спровођења принудне наплате (члан 25. тачка 7) и члан 125. став 5);

9) код њега запослено лице омета овлашћеног службеника Пореске управе – пореског инспектора да привремено запечати пословни или складишни простор у поступку теренске контроле, да обави принудну наплату или другу законом утврђену дужност (члан 126. став 2);

10) на захтев Пореске управе, односно пореског инспектора, не поднесе документацију, или не пружи информације и обавештења, или не да изјаве које су од утицаја на утврђивање чињеничног стања битног за опорезивање (члан 25. тачка 3), члан 121. став 1. и члан 127. став 1);

11) пореском инспектору у поступку теренске контроле не омогући увид у стање робе, односно у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе, или ако то у његово име не учини од њега одређено или код њега запослено лице или друго лице (члан 127. ст. 2, 3. и 7);

12) код њега запослено лице онемогућава пореског инспектора у спровођењу мере одузимања робе или одузимања документације у току пореске контроле (члан 130.);

13) отуђи ствари за које је порески инспектор изрекао меру привремене забране отуђења (члан 132. став 3. тачка 5);

14) у поступку прикупљања обавештења не поступи по захтеву Пореске полиције (члан 135. став 3).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о лицу које је, као нерезидент, опуномоћило за извршавање послова у вези са пореским обавезама (члан 14. став 2);

2) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству (члан 25. тачка 8);

3) за податке које обрађује средствима за аутоматску обраду података не обезбеди, на захтев Пореске управе, извод података на медију који Пореска управа назначи, или ако Пореској управи не омогући потпуни увид у рачуноводствени систем кроз документацију, а када је неопходно и кроз приступ хардверу и софтверу (члан 37. став 6);

4) се, на захтев Пореске управе, не одазове на позив ради појашњења, или не пружи податке и информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање (члан 45. и члан 47. став 2);

5) не поступи по решењу о принудној наплати из неновчаног потраживања пореског обвезника и Пореској управи не преда ствари које дугује пореском обвезнику (члан 97. став 2);

6) Пореској управи не достави или не достави у прописаном року податке о хартијама од вредности пореског обвезника које код себе чува, са проценом њихове вредности, или ако у прописаном року не прода те хартије од вредности или их не прода под најбољим условима на тржишту, или ако остварена средства по одбитку прописане провизије и трошкова не уплати на рачун Пореске управе (члан 98. ст. 3-5);

7) ствар обухваћену излучном тужбом која му је остављена на чување не сачува у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби (члан 102. став 4);

8) не изврши или не изврши у прописаном року решење о принудној наплати на заради и другим сталним новчаним примањима пореског обвезника, односно ако не изврши решење о наплати пореског дуга обвезника из сопствених средстава у складу са законом (члан 189. ст. 8. и 9).

За прекршај из става 4. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 4. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 25.000 до 250.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар или ако пријави нетачне измене података (члан 25. тачка 1);

2) приликом подношења пореске пријаве или другог прописаног акта на прописаном месту не унесе свој ПИБ (члан 26. став 12);

3) у пореску пријаву не унесе ПИБ пореског саветника, или је поднесе непотписану од тог лица, ако је то лице припремило пријаву или њен део (члан 38. став 4);

4) не поступи по налогу Пореске управе да учествује у поступку канцеларијске контроле или да пружи тражена објашњења (члан 25. тачка 9) и члан 121. став 1);

5) не стави на располагање одговарајуће место за рад пореских инспектора у поступку теренске контроле (члан 125. ст. 2. и 3);

6) не буде присутан током теренске контроле, или одбије да учествује у поступку теренске контроле, у складу са овим законом (члан 25. тачка 9) и члан 127).

За прекршај из става 7. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 20.000 динара.

За прекршај из става 7. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност ако изврши брисање лица без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, осим за лица из члана 29. став 8. овог закона, за обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су стекли право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање (члан 29. став 7).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Агенција за привредне регистре ако изврши брисање привредног субјекта из прописаног регистра, региструје статусне промене, односно врши промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ (члан 29. став 9).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка која дозволи исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих се плаћа порез по одбитку, ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку не садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу који је доделила Пореска управа на начин из члана 41. овог закона, осим исплате камате на штедне улоге својим депонентима (члан 30а).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка која Пореској управи не достави у електронском облику податке о извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец, односно уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате или о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца (члан 30б став 1).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка, која порез и споредна пореска давања, за чије обезбеђење наплате је установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, на основу пореског решења не пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 66. став 6.).

Порески прекршаји пореских обвезника – физичких лица

Члан 180

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, које није предузетник ако:

1) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о лицу које је, као нерезидент, опуномоћило за извршавање послова у вези са пореским обавезама (члан 14. став 2);

2) (брисана)

3) омета или спречава овлашћеног службеника Пореске управе у обављању законом утврђене дужности у пореском поступку (члан 25. тачка 7);

4) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству (члан 25. тачка 8);

5) приликом подношења пореске пријаве или другог прописаног акта на прописаном месту не унесе свој ПИБ (члан 26. став 12);

6) Пореској управи не поднесе, или не поднесе у законском или додатном року пореску пријаву, или ако је поднесе непотписану, или у пријаву унесе нетачне податке, а не исправи их у прописаном року, или је поднесе без потребне документације и доказа од значаја за утврђивање пореза (члан 25. тачка 2), члан 38. ст. 2. и 3, члан 40. став 1. и члан 41);

7) на захтев Пореске управе, не достави или не достави на означено место на увид и проверу исправе од значаја за опорезивање (члан 44);

8) се, на захтев Пореске управе, не одазове на позив ради појашњења, или не пружи податке и информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање (члан 45. и члан 47. став 2);

9) не допусти да се обави увиђај на ствари, просторији или земљишту, односно да се кроз њих или преко њих пређе ради увиђаја (чл. 49. и 50);

10) омета спровођење принудне наплате, или ако се не удаљи са места на коме се спроводи принудна наплата и настави њено ометање, или ако одбије да ствари које поседује учини доступним за потребе спровођења принудне наплате (члан 89. став 7. и члан 90. став 3);

11) не поступи по решењу о принудној наплати из неновчаних потраживања пореског обвезника и Пореској управи не преда ствари које дугује пореском обвезнику (члан 9. став 2);

12) ствар обухваћену излучном тужбом која му је остављена на чување не сачува у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби (члан 102. став 4);

13) на захтев пореских извршитеља не преда ствар пореског обвезника која се код њега налази, а не плати пореску обавезу пореског обвезника уместо предаје ствари (члан 103. став 1);

14) не поступи по налогу Пореске управе да учествује у поступку канцеларијске контроле или да пружи тражена објашњења (члан 25. тачка 9) и члан 121. став 1);

15) не стави на располагање одговарајуће место за рад пореских инспектора у поступку теренске контроле (члан 125. ст. 2. и 3);

16) не омогући пореском инспектору да уђе на земљиште и у просторије у којима обавља делатност, а по одобрењу суда и у стан, ради подвргавања контроли (члан 125. став 5);

17) не буде присутан током теренске контроле, или одбије да учествује у поступку теренске контроле, у складу са овим законом (члан 25. тачка 9) и члан 127);

18) на захтев Пореске управе, односно пореског инспектора, не поднесе документацију или не пружи информације и обавештења, или не да изјаве од утицаја на утврђивање чињеничног стања битног за опорезивање (члан 25. тачка 3), члан 121. став 1. и члан 127. став 1);

19) пореском инспектору у поступку теренске контроле не омогући увид у стање робе, односно у документацију или исправе, а не одреди лице које ће то учинити у његово име (члан 127. ст. 2. и 3);

20) онемогућава пореског инспектора у спровођењу мере одузимања робе или одузимања документације у току пореске контроле (члан 130);

21) у поступку прикупљања обавештења не поступи по захтеву Пореске полиције (члан 135. став 3).

Порески обвезник из става 1. овог члана који не изврши уплату пореза утврђеног у пореској пријави, односно решењем Пореске управе казниће се новчаном казном у износу од 50% утврђеног пореза, а не мање од 5.000 динара (члан 25. тачка 6).

Неподношење информативне пореске пријаве

Члан 180а

Порески обвезник – физичко лице које Пореској управи не поднесе информативну пореску пријаву или у њој не наведе сву своју имовину, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 3% тржишне вредности непријављене имовине.

Члан 180б

Порески обвезник – правно лице које у Републици Србији врши промет добара, односно услуга у складу са пореским законом, а у Републици Србији нема седиште ни сталну пословну јединицу, односно има сталну пословну јединицу али промет добара, односно услуга врши ван своје сталне пословне јединице, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.

Порески обвезник – физичко лице који у Републици Србији врши промет добара, односно услуга у складу са пореским законом, а у Републици Србији нема пребивалиште, односно боравиште, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.

Порески прекршаји пореских посредника и других пореских дужника

Члан 181

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у:

1) суду, органу локалне самоуправе, адвокатској комори, професионалном удружењу, као и у другом органу или организацији надлежним за упис у одговарајући регистар, ако Пореској управи не достави, или не достави у предвиђеном року прописано обавештење, односно податке (члан 29. став 2. и члан 184.);

1а) органу који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, ако Пореској управи у предвиђеном року не достави прописане податке (члан 29. став 3);

2) органу који води евиденције о рођењу или смрти физичког лица, ако у прописаном року не обавести Пореску управу о подацима везаним за рођење или смрт, односно проглашење несталог лица за умрло (члан 29. став 4);

2а) банци, ако не обустави извршење налога пореског обвезника за пренос средстава са рачуна обвезника од момента пријема решења о одузимању ПИБ-а (члан 26. ст. 8. и 14);

2б) банци, ако не обустави измиривање новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом основу у складу са законом (члан 87а);

2в) организацији за принудну наплату, ако не обрачуна камату на начин прописан овим законом, од дана доношења решења до дана преноса целокупног износа пореза и споредних пореских давања и ако износ обрачунате камате не пренесе на одговарајуће рачуне јавних прихода (члан 95. став 2);

2г) органу, организацији или другом лицу надлежном за упис у прописани регистар лица која обављају делатност, ако изврши брисање лица без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, осим за лица из члана 29. став 8. овог закона, за обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су стекли право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање (члан 29. став 7);

2д) Агенцији за привредне регистре ако изврши брисање привредног субјекта из прописаног регистра, региструје статусне промене, односно врши промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ (члан 29. став 9);

3) банци, ако правном лицу, предузетнику или физичком лицу отвори рачун без поднетог доказа о извршеној регистрацији (члан 30. став 1);

3а) банци која дозволи исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих се плаћа порез по одбитку, ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку не садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу који је доделила Пореска управа на начин из члана 41. овог закона, осим исплате камате на штедне улоге својим депонентима (члан 30а);

3б) банци која Пореској управи не достави у електронском облику податке о извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец, односно о уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате или о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца (члан 30б став 1);

4) Пореској управи, односно код банке, ако не изврши, односно не изврши у прописаном року, или уз припадајућу камату повраћај више или погрешно плаћеног пореза и споредних пореских давања, односно пореску рефакцију, односно рефундацију пореза, односно прекњижавање (члан 65. став 4);

4а) банци која порез и споредна пореска давања, за чије обезбеђење наплате је установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, на основу пореског решења, не пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 66. став 6.);

5) (брисана)

6) органу надлежном за вођење заложног регистра покретних ствари, регистра непокретности, односно регистра блокираних рачуна, ако не упише заложно право пореског повериоца у прописаном року (члан 87. став 5. и члан 188. ст. 1. и 4);

7) органу надлежном за вођење регистра непокретности, ако не достави, или не достави у прописаном року, Пореској управи тражени извод из јавних књига о непокретностима које су својина пореског обвезника и извештај да ли је уписана хипотека другог повериоца (члан 90. став 2);

8) банци, ако принудну наплату из новчаних средстава пореског обвезника не врши у складу са законом, или ако не изврши решење о наплати пореског дуга обвезника наплатом из средстава те банке у складу са законом (члан 95. ст. 2. и 3);

9) банци или другом правном лицу, код којег се чувају хартије од вредности пореског обвезника, ако Пореској управи не достави или не достави у прописаном року податке о тим хартијама од вредности са проценом њихове вредности, односно ако у прописаном року не прода те хартије од вредности или их не прода под најбољим условима на тржишту, или ако остварена средства по одбитку прописане провизије и трошкова не уплати на рачун Пореске управе (члан 98. ст. 3-5);

10) банци, ако не поступи по решењу Пореске управе о забрани располагања средствима на рачуну пореског обвезника (члан 132. став 3. тачка 1);

11) државном органу и организацији, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе, ако Пореској управи не достави чињенице које је дознало обављајући послове из свог делокруга, а које указују на могућност да пореска обавеза није испуњена (члан 158);

11а) јединици локалне самоуправе, ако у року од пет дана по истеку календарског месеца не достави Пореској управи у електронском облику назив, односно име и презиме и ПИБ обвезника пореза на имовину, податке из пореских пријава који су од значаја за утврђивање пореза на имовину, као и податке о наплати тог пореза, а по захтеву Пореске управе и податке о утврђивању и наплати осталих изворних прихода јединице локалне самоуправе (члан 159);

11б) државном органу и организацији, ако на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, не достави податке којима располаже вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање изворних прихода јединице локалне самоуправе, односно које за те податке јединици локалне самоуправе наплати таксу или други трошак (члан 159б);

12) банци, ако не обустави, или не обустави у прописаном року све трансакције преко рачуна правног лица, предузетника или физичког лица који нису доставили доказ о извршеној регистрацији (члан 185. став 2);

13) банци, ако не поступи по решењу о принудној наплати из новчаних потраживања пореског обвезника и не изврши пренос средстава са рачуна његовог дужника на прописани уплатни рачун јавних прихода, односно ако не изврши решење о принудној наплати дугованог износа непосредно из средстава те банке у складу са законом (члан 189);

14) органу надлежном за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини ако у прописаном року не преузме у државину непокретности и покретне ствари пренете у својину Републике (члан 104. став 19. и члан 110. став 11).

Прекршаји у области мењачког пословања

Члан 181а

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) о извршењу налога из решења из члана 129е овог закона писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 129ж став 1.);

2) у прописаном року решење о привременој забрани обављања мењачких послова на мењачком месту не истакне на видно место на том мењачком месту, односно ако сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129з став 5.);

3) у прописаном року не достави Пореској управи у писаној форми доказе о извршењу радњи из члана 129з став 5. овог закона (члан 129з став 6.);

4) у прописаном року писмено не обавести Пореску управу о извршењу решења из члана 129и став 1, односно члана 129и став 3. овог закона (члан 129и ст. 2. и 5.);

5) у прописаном року из члана 129и став 4. овог закона сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129и став 4.);

6) ако овлашћени мењач коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на неким од више мењачких места, у прописаном року сав ефективни страни новац и сву готовину у динарима са тог мењачког места не пренесе на мењачко место које наставља са радом (члан 129к став 1.);

7) ако овлашћени мењач који има једно мењачко место коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на том месту, односно ако овлашћени мењач који има више мењачких места коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на свим мењачким местима, у прописаном року сав ефективни страни новац са тих мењачких места не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и сву готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129к став 2.);

8) у прописаном року Пореској управи у писаној форми не достави доказе да је извршио обавезе из члана 129к ст. 1. и 2. овог закона (члан 129к став 3.).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник – овлашћени мењач новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу – овлашћеном мењачу новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Прекршаји у области игара на срећу

Члан 181б

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Државна лутрија Србије, односно правно лице, ако Пореској управи не достави дневне, месечне и годишње извештаје о промету, у писаној или електронској форми (члан 129њ).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Државна лутрија Србије, односно правно лице, које се не одазове на позив Пореске управе, непосредно или преко пуномоћника, за учествовање у поступку канцеларијске контроле, односно не пружи потребна објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа (члан 129о).

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице у Државној лутрији Србије, односно одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Прекршаји одговорних лица у Пореској управи

Члан 182

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у организационој јединици Пореске управе ако:

1) пореском обвезнику ускрати бесплатне информације о пореским прописима или основну правну помоћ, ако је порески обвезник неук (члан 24. став 1. тачка 1);

2) пореском обвезнику ускрати увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе или, на захтев пореског обвезника, не измени непотпуне, односно нетачне податке о пореском обвезнику (члан 24. став 1. тачка 6).

Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се за прекршај службено лице Пореске управе ако:

1) се у пореском поступку не опходи према пореском обвезнику са поштовањем и уважавањем (члан 24. став 1. тачка 3);

2) онемогућава пореског обвезника да буде присутан током пореске контроле, у складу са овим законом (члан 24. став 1. тачка 10).

Члан 182а

Ако порески обвезник у року од две године од дана правоснажности осуђујуће пресуде за прекршај из члана 177. ст 1. и 5. овог закона учини исти прекршај, може му се, уз новчану казну, изрећи и заштитна мера забране вршења одређених делатности у трајању од шест месеци до три године.

Члан 182б

Против лица које учини радњу, односно пропуст, у вези са порезом чије утврђивање обавља сам порески обвезник који се сматрају пореским прекршајем из члана 177, члана 179. став 1. тач. 2б) и 3) и став 3. у вези са ставом 1. тачка 3) тог члана, као и члана 180. тач. 5) и 6) овог закона, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези учињене радње или пропуста, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст и истовремено плати дуговани износ пореза увећан за обрачунату камату из члана 75. овог закона.

Против лица које учини радњу, односно пропуст из става 1. овог члана, у вези са порезом који се утврђује решењем, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези са учињеном радњом или пропустом, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст, као и утврђени износ пореза плати у прописаном року.

Део осми

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Регистрација пореских обвезника

Члан 183

Пореска управа извршиће регистрацију пореских обвезника у року од годину дана од дана почетка примене овог закона.

Достављање података о извршеном упису у регистар Пореској управи

Члан 184

Суд, орган, односно организација из члана 29. ст. 1-3. овог закона дужни су да, у складу са актом из члана 29. став 5. овог закона, доставе Пореској управи податке о лицима уписаним у регистар, односно друге податке од значаја за утврђивање пореза, са стањем на дан почетка примене овог закона.

Обавезе банке у вези са имаоцима рачуна

Члан 185

Банка дужна је да од правног лица, предузетника и физичког лица, који код њега на дан почетка примене овог закона има отворен рачун, захтева да у року од 15 дана од дана доделе ПИБ-а достави доказ о извршеној регистрацији.

Ако правно лице, предузетник или физичко лице из става 1. овог члана не доставе доказ о извршеној регистрацији у року из става 1. овог члана, банка дужна је да наредног дана по истеку тога рока обустави све трансакције преко њених рачуна и да о томе одмах обавести Пореску управу.

Ако је на дан почетка примене овог закона рачун пореског обвезника блокиран због доспелих, а неплаћених пореза и споредних пореских давања, блокада се преноси на све рачуне које тај порески обвезник има у складу са Законом о платном промету из члана 69. став 2. овог закона.

Пријава за евиденцију имовине

Члан 186

Порески обвезник, физичко лице и предузетник, дужан је да у року од десет месеци од дана почетка примене овог закона поднесе Пореској управи пријаву за евиденцију укупне имовине у земљи и иностранству, ако је њена вредност већа од 20.000.000 динара.

Имовину, у смислу става 1. овог члана, чине:

1) непокретности (стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и др.);

2) акције или удели у правном лицу;

3) опрема за обављање самосталне делатности;

4) моторна возила, пловни објекти и ваздухоплови;

5) (брисана);

6) штедни улози и готов новац;

7) друга имовинска права.

У пријаву за евиденцију имовине уносе се и подаци о имовини повезаних лица.

Порески обвезник, физичко лице и предузетник, чија је имовина из ст. 1. и 2. овог члана већа од 10.000.000 динара, али не прелази 20.000.000 динара, може да поднесе пријаву за евиденцију имовине.

Пореска управа може, у складу са чланом 60. став 2. овог закона, проценити вредност имовине исказане у пријави за евиденцију имовине и доставити пореском обвезнику решење о процени.

Пријава за евиденцију имовине служи искључиво за спровођење унакрсне процене пореске основице из члана 59. овог закона.

Унакрсна процена примениће се на разлику између вредности имовине утврђене у пореској контроли и процењене, односно пријављене вредности имовине на начин из става 5. овог члана.

Ако порески обвезник из става 1. овог члана не поднесе пријаву за евиденцију имовине, унакрсна процена примениће се на његову целокупну имовину.

Облик и садржину пријаве за евиденцију имовине прописује министар.

Пореска управа утврдиће јединствену пореску основицу унакрсном проценом за период од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године физичким лицима и предузетницима из овог члана.

Јединствена пореска основица из става 10. овог члана утврђује се као разлика између вредности имовине на дан 31. децембра 2005. године и на дан 1. јануара 2003. године умањена за износ пријављеног дохотка и за вредност имовине прибављене средствима стеченим наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, за коју то порески обвезник, односно друго лице истиче и о томе пружи одговарајуће материјалне доказе.

Вредност имовине на дан 1. јануара 2003. године чини збир укупне вредности имовине из члана 59. став 3. овог закона са стањем на дан 1. јануара 2003. године.

Вредност имовине на дан 31. децембра 2005. године чини збир укупне вредности имовине из члана 59. став 3. овог закона са стањем на дан 31. децембра 2005. године, увећана за вредност имовине која је у периоду од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године стечена теретно и отуђена теретно или бестеретно.

Члан 186а

Пореска управа утврдиће јединствену пореску основицу унакрсном проценом за период од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године и физичким лицима и предузетницима чија укупна вредност имовине на дан 31. децембра 2005. године прелази 20.000.000 динара, сагласно члану 59. и члану 186. ст. 11-13. овог закона.

Заложно право Републике до дана почетка рада регистра залоге

Члан 187

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања има првенство у односу на остале обавезе пореског обвезника и потраживања других лица до дана почетка рада регистра залоге у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима уписаним у регистар.

До дана почетка рада регистра залоге из става 1. овог члана, заложно право Републике на непокретностима, новчаним средствима на рачуну пореског обвезника, покретним стварима и потраживањима пореског обвезника, установљава се даном уписа у регистар непокретности, односно блокираних рачуна, на покретним стварима – пописом, а на потраживањима пореског обвезника достављањем решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Пописана покретна ствар на којој је установљено заложно право Републике плени се у моменту пописа.

Пописана покретна ствар из става 3. овог члана може се, изузетно, оставити на чување пореском обвезнику до дана продаје, ако то налажу захтеви економичности поступка принудне наплате.

Прелазни режим установљавања заложног права Републике

Члан 188

Заложна права на покретним стварима и потраживањима пореског обвезника установљена до дана почетка рада регистра залоге у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима уписаним у регистар, у складу са чланом 187. став 2. овог закона, уписују се у одговарајући регистар залоге приоритетно, под првим даном почетка рада тог регистра.

Пореска управа је дужна да, ради остварења приоритетног заложног права, одговарајућем регистру достави захтев за упис заложних права из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана почетка рада регистра залоге.

Годину дана од почетка рада регистра залоге Република има приоритетно право намирења из новчаних средстава на рачуну пореског обвезника код банака или других финансијских организација, без уписа заложног права у одговарајући регистар залоге.

Заложно право Републике из става 3. овог члана установљено у складу са чланом 187. став 2. овог закона, уписаће се приоритетно у одговарајући регистар залоге, под првим даном након истека рока од годину дана од почетка рада регистра залоге.

Прелазни режим принудне наплате из новчаних потраживања

Члан 189

До 31. децембра 2003. године заложно право Републике на новчаним потраживањима пореског обвезника установљава се даном достављања решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из новчаних потраживања може се извршити када Пореска управа у поступку утврди да такво потраживање није спорно и да је доспело за наплату.

Решењем о принудној наплати пореза из новчаних потраживања потраживање из става 1. овог члана плени се и налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг по том потраживању уплати на одговарајући уплатни рачун јавних прихода, до износа који порески обвезник дугује по основу пореза и споредних пореских давања.

На решење из става 3. овог члана дужник пореског обвезника може изјавити приговор у року од три дана од дана достављања решења.

Дужник пореског обвезника дужан је да у року од три дана по истеку рока за приговор, односно од дана пријема решења по приговору, ако приговор није уважен, изврши уплату заплењеног потраживања из става 3. овог члана.

Ако дужник пореског обвезника не поступи на начин прописан у ставу 5. овог члана, принудна наплата се врши из новчаних средстава са његовог рачуна, у складу са одредбама члана 95. овог закона.

Ако потраживање пореског обвезника према његовом дужнику није доспело, Пореска управа налаже уплату у смислу става 3. овог члана, по доспелости потраживања.

Принудна наплата на заради и другим сталним новчаним примањима пореског обвезника врши се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, којим се ставља забрана на одређеном делу тих примања и налаже исплатиоцу да дуговани износ пореза и споредних пореских давања, почев од прве исплате, пренесе на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако исплатилац не поступи по решењу из става 8. овог члана, наплата дуговног износа пореза и споредних пореских давања врши се непосредно из средстава која се налазе на рачуну исплатиоца, у складу са одредбама члана 95. овог закона.

Прелазни режим принудне наплате из неновчаних потраживања

Члан 190

До 31. децембра 2003. године заложно право Републике на неновчаним потраживањима пореског обвезника установљава се даном достављања решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања може се извршити из неновчаног потраживања пореског обвезника када Пореска управа у поступку утврди да то потраживање није спорно и да је доспело за наплату.

Решењем о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона ставља се забрана на неновчано потраживање пореског обвезника и налаже његовом дужнику да дуговане ствари преда Пореској управи, која ће их пописати, проценити, запленити и продати у складу са одредбама члана 89. и чл. 99-104. овог закона.

Ако се заплењено потраживање односи на предају непокретности, принудна наплата се спроводи у складу са одредбама чл. 105-111. овог закона.

Преузимање запослених, постављених лица, предмета, архиве, опреме и средстава за рад Републичке управе јавних прихода

Члан 191

Даном почетка примене овог закона Министарство финансија и економије преузеће запослене и постављена лица Републичке управе јавних прихода, као и предмете, архиву, опрему и средства за рад.

Престанак важења одредаба одређених закона

Члан 192

Даном почетка примене овог закона престају да важе:

1) Закон о контроли, утврђивању и наплати јавних прихода (“Службени гласник РС”, бр. 76/91, 20/93, 37/93, 39/93, 53/93, 67/93, 45/94, 52/96, 42/98, 18/99, 33/99, 52/2000 и 34/2001);

2) чл. 125г, 136. и 138-144. Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 52/96, 46/98 и 29/2001);

3) чл. 108с и 108ћ-108ч Закона о здравственом осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 и 18/2002);

4) чл. 27ј, 27ј-1, 27к и 27љ-27р Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица (“Службени гласник РС”, бр. 22/92, 73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 52/96, 46/98 и 29/2001);

5) члан 90, члан 108. став 1, члан 117. став 2, чл. 120-156. и 163-165, члан 166. став 1. тач. 3) и 4), члан 167. став 1. тач. 13) и 14), члан 168. став 1. тач. 4)-6), члан 169. тач. 3) и 4), члан 170. тач. 1) и 3) и члан 172. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, број 24/2001);

6) чл. 72, 73, 77-110. и 114. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, број 25/2001);

7) чл. 27, 28, 35, 36, 38. и 46. Закона о акцизама (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001 и 73/2001);

8) чл. 29-31, 40, 41, 43. и 55. Закона о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001 и 73/2001);

9) члан 41. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, број 26/2001);

10) у члану 53. став 1. тачка 3) и члану 54. Закона о условима за обављање промета робе, вршење услуга у промету и инспекцијском надзору (“Службени гласник РС”, бр. 39/96, 20/97, 46/98 и 34/2001) део којим се уређују новчане казне за прекршај из члана 7а и члана 53. став 1. тачка 3) тог закона;

11) члан 23. тачка 2) и члан 25. Закона о министарствима (“Службени гласник РС”, број 27/2002);

12) у члану 139. став 1. тачка 3) Кривичног закона Републике Србије (“Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28//77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90 и “Службени гласник РС”, бр. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002 и 11/2002) део којим се прописује казна за кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди за одговорно лице у предузећу или другој организацији која врши привредну делатност које, у вези са извршењем пореских обавеза или у вези са плаћањем других дажбина, ускрати средства која представљају јавни приход и члан 154. тог закона.

Ступање на снагу Закона

Члан 193

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2003. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 70/2003)

Члан 22

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим члана 19 став 1 овог закона који се примењује од 1. јула 2003. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 55/2004)

Члан 51

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 36

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 60[с1]

Непокретности у својини Републике Србије дате на коришћење јединицама локалне самоуправе, а које фактички користи Пореска управа, наставиће да користи Пореска управа, до доношења прописа о средствима у својини јединица локалне самоуправе, осим непокретности из члана 61. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06).

Члан 61[с1]

Одредбе члана 2. овог закона, сагласно члану 60. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06), примењују се од 1. јануара 2007. године.

Поступке утврђивања, наплате и контроле пореза и споредних пореских давања које по одредбама закона из става 1. овог члана наплаћују јединице локалне самоуправе, започете од Пореске управе, а који нису правоснажно окончани до 1. јануара 2007. године, окончаће надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 62[с1]

Одредбе члана 47. овог закона, у делу који се односи на надлежност Пореске управе за вођење другостепеног порескопрекршајног поступка, престају да важе даном почетка рада другостепеног прекршајног суда у складу са Законом о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 101/05).

Члан 63[с1]

Прописи из чл. 10. и 46. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 64[с1]

Пореска управа је надлежна да решава и о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку од стране надлежних органа јединица локалне самоуправе које су Пореској управи поднете од 1. јануара 2007. године до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 65[с1]

Одредбе члана 10. овог закона, у погледу обавеза великих пореских обвезника, примењиваће се од 1. јануара 2009. године.

Члан 66[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 20/2009)

Члан 28[с2]

Прописи из чл. 10, 21. и 25. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из члана 25. овог закона у делу који се односи на висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника, који ће се донети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 29[с2]

За стицање вишег звања пореског службеника из члана 25. овог закона по основу оцењивања, узимају се у обзир и оцене државног службеника за 2007. и 2008. годину, одређене правоснажним решењем директора Пореске управе.

Члан 30[с2]

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. маја 2009. године.

Одредбе члана 25. овог закона, у делу који се односи на престанак радног односа по основу оцењивања пореског службеника, примењиваће се по извршеном оцењивању за 2009. и 2010. годину, а у делу који се односи на право пореских службеника на службену униформу, радну одећу и обућу, примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Члан 31[с2]

Пропис из члана 37а став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон и 61/07), донеће се најкасније до 31. децембра 2009. године.

Члан 32[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 53/2010)

Члан 47[с3]

Ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи до дана ступања на снагу овог закона, садржи грешку или пропуст, може да поднесе само једну измењену пореску пријаву, у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Члан 48[с3]

Пореском обвезнику над којим се спроводи реорганизација, у складу са законом којим се уређује стечај, коме је одобрено плаћање пореског дуга у складу са одредбама члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон), а који поднесе захтев за одлагање плаћања пореског дуга у складу са чланом 14. овог закона, пре истека периода на који му је плаћање дуга одложено, може се одобрити одлагање плаћања пореског дуга за период који, са периодом на који му је плаћање пореског дуга већ одложено, износи најдуже до 60 месеци.

Члан 49[с3]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања до 31. децембра 2010. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Обрачун и плаћање камате на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања до 31. децембра 2010. године извршиће се применом одредбе члана 75. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Члан 50[с3]

Када је решење Пореске управе којим се у својину Републике Србије преносе непокретности, односно покретне ствари, из члана 104. став 18. и члана 110. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон), постало правоснажно до дана ступања на снагу овог закона, односно до дана почетка примене прописа из чл. 20. и 21. овог закона, орган надлежан за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини дужан је да, у складу са прописима из чл. 20. и 21. овог закона, у року од 30 дана од дана почетка њихове примене, те непокретности и покретне ствари преузме у државину.

Новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу надлежном за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини, ако у року из става 1. овог члана не преузме у државину непокретности и покретне ствари.

Члан 51[с3]

Прописи из чл. 20. и 21. овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 52[с3]

Одредбе чл. 12. и 15. овог закона, примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Изузетно од одредаба овог закона, јединице локалне самоуправе могу својом одлуком у 2010. години уредити друкчије услове и начин одлагања, плаћања и отписа камате на порески дуг по основу изворних јавних прихода доспеле до 31. децембра 2009. године, а која до краја 2010. године није плаћена.

Члан 53[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 51[с4]

Одредбе чл. 1. и 45. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.

По жалбама у пореским стварима из члана 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон и 53/10) по којима Пореска управа не донесе решење до 31. децембра 2011. године, решиће надлежне јединице локалне самоуправе.

Пореска управа је дужна да, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, надлежним јединицама локалне самоуправе уступи списе предмета из става 2. овог члана.

Члан 52[с4]

Пореском обвезнику који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, коме је одобрено плаћање пореског дуга у складу са одредбама члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон и 53/10), а који поднесе захтев за одлагање плаћања пореског дуга у складу са чланом 22. овог закона, пре истека периода на који му је плаћање дуга одложено, може се одобрити одлагање плаћања пореског дуга за период који, са периодом на који му је плаћање пореског дуга већ одложено, износи најдуже до 60 месеци.

Члан 53[с4]

Одредба члана 11. овог закона, као и одредбе чл. 48. и 49. овог закона у делу који се односи на прекршајну одговорност банака ако не поступе по одредби члана 11. овог закона, примењиваће се од 1. јула 2012. године.

Члан 54[с4]

Пропис из члана 30. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 55[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 36[с5]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Уредба о ближим условима и начину вршења контроле мењачких послова (“Службени гласник РС”, број 7/12) и Уредба о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената (“Службени гласник РС”, бр. 112/06, 39/10 и 15/12).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 119-123. и чл. 125-129. Закона о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11).

Подзаконска акта која су донета на основу овлашћења из Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) која уређују услове и начин обављања мењачких послова, ускладиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.

До почетка примене прописа из става 3. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 37[с5]

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузима надлежности Девизног инспектората за обављање послова издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, послова издавања цертификата за обављање мењачких послова и контроле мењачких послова, као и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11), у надлежности Девизног инспектората.

Поступке које је Девизни инспекторат започео у вршењу надлежности из става 1. овог члана, а који не буду окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће Пореска управа у складу са овим законом.

Резиденти – правна лица и предузетници којима је решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова издато до дана ступања на снагу овог закона, настављају да раде на основу тог решења у складу са одредбама овог закона.

Члан 38[с5]

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузима надлежности Управе за игре на срећу које та управа има према Закону о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11).

Поступке у области игара на срећу које је започела Управа за игре на срећу, а који не буду окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће Пореска управа у складу са овим законом.

Приређивачи игара на срећу којима је до дана ступања на снагу овог закона издато решење о давању дозволе, односно одобрење за приређивање игара на срећу од стране Управе за игре на срећу у складу са Законом о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11), настављају са приређивањем тих игара до истека рока важења дозволе, односно одобрења.

Лица која, према прописима којима се уређују игре на срећу, имају обавезу достављања аката о приређивању игара на срећу, уверења, извештаја, обавештења и др. Управи за игре на срећу, дужна су да те акте достављају Пореској управи у случајевима, на начин и у роковима, уређеним прописима којима се уређују игре на срећу.

Члан 39[с5]

Даном ступања на снагу овог закона престају са радом Девизни инспекторат образован Законом о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) и Управа за игре на срећу образована Законом о играма на срећу (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 85/05 – др. закон и 95/10).

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузеће запослене и постављена лица Девизног инспектората и Управе за игре на срећу, као и њихов пословни простор, предмете, информациони систем, архиву, опрему и средства за рад.

Члан 40[с5]

Одредбе чл. 13. и 14. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредбе чл. 17. и 18. овог закона у делу који се односи на висину каматне стопе на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, укључујући и камату на порески дуг чије је одлагање плаћања одложено, као и метод обрачуна камате, примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредба члана 17. овог закона у делу који се односи на дан од када се обрачунава камата обвезнику пореза на додату вредност коме се врши повраћај тог пореза примењиваће се за пореске пријаве поднете за порески период почев од 1. јануара 2013. године.

Одредба члана 17. овог закона у делу који се односи на дан од када се обрачунава камата пореском обвезнику који је поднео захтев за рефакцију, односно за рефундацију пореза, примењиваће се на решења којима се утврђује право на рефакцију, односно на рефундацију која буду донета по захтевима поднетим од 1. јануара 2013. године.

Одредбе члана 23. овог закона у делу који се односи на утврђивање пореске обавезе лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредбе члана 26. овог закона у делу који се односи на покретање и вођење првостепеног прекршајног поступка који није у искључивој надлежности прекршајног суда и изрицање казни – за пореске прекршаје, за прекршаје из области мењачког пословања и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) у надлежности Девизног инспектората, као и за прекршаје из области игара на срећу и чл. 2, 5, 19, 20, 22, 24, 27. и 35. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Првостепени прекршајни поступак за пореске прекршаје, за прекршаје из области мењачког пословања и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) у надлежности Девизног инспектората, као и за прекршаје из области игара на срећу, који до 31. децембра 2012. године не буду правоснажно окончани, окончаће надлежни прекршајни суд.

Одредбе члана 10. и члана 32. став 1. овог закона примењиваће се од 1. јула 2014. године.

Члан 41[с5]

По захтевима за одлагање плаћања пореског дуга по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона надлежни орган одлучиће у складу са овим законом.

Члан 42[с5]

Поступак по правним лековима уложеним против пореских управних аката, које до 31. децембра 2012. године донесу јединице локалних самоуправа за изворне јавне приходе из члана 2а став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11 и 2/12 – исправка), окончаће надлежни другостепени органи тих јединица локалне самоуправе.

Члан 43[с5]

Пореска управа дужна је да, у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона, јавним конкурсом покрене поступак за избор руководилаца из члана 29. овог закона.

Члан 44[с5]

Пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 45[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013 и 108/2013)

Члан 45[с6]

Одредбе члана 4. став 2. овог закона примењиваће се на акте донете након ступања на снагу овог закона.

Члан 46[с6]

Прописи из чл. 11, 26, 30, 33. и 34. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а пропис из члана 12. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 47[с6]

(Престао да важи)

Члан 48[с6]

Одредбе чл. 8, 12. и 13, члана 15. став 1, чл. 22. и 23, члана 36. став 1, члана 40. ст. 4. и 16, члана 41. став 2. и члана 43. став 3. овог закона, примењиваће се од 1. марта 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана у делу који се односи на почетак примене члана 12. овог закона, порески обвезник који обезбеди техничке услове може подносити Пореској управи појединачну пореску пријаву за порезе по одбитку у електронском облику почев од 1. октобра 2013. године.

Поступак и начин подношења појединачне пореске пријаве почев од 1. октобра 2013. године може уредити министар надлежан за послове финансија.

Члан 49[с6]

Одредба члана 7. став 1. овог закона, која се односи на достављање обавештења, односно омогућавање директног приступа бази података, примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, дужан је да Пореској управи достави базу података у електронском облику на основу евидентираних података са стањем на дан почетка примене члана 7. став 1. овог закона, а најкасније до 31. јануара 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана, орган који обезбеди техничке услове може Пореској управи достављати обавештења у електронском облику, односно омогућити директан приступ бази података почев од 1. октобра 2013. године.

Члан 50[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 10[с7]

У складу са чланом 41. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка и 93/12) подноси се:

1) збирна пореска пријава за порезе по одбитку плаћене закључно са 28. фебруаром 2014. године, за које нису поднете прописане пореске пријаве;

2) појединачна пореска пријава за приходе исплаћене у 2013. години.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 47. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, број 47/13).

Члан 11[с7]

Одредбе чл. 3, 4, 8. и 9. овог закона примењиваће се од 1. марта 2014. године.

За сваку исплату прихода извршену у јануару, односно фебруару 2014. године, порески обвезник, односно порески платац дужан је да Пореској управи поднесе и појединачну пореску пријаву прописану овим законом, најкасније до последњег дана у месецу у којем је исплата извршена.

У члану 48. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, број 47/13) речи: “1. јануара” замењују се речима: “1. марта”.

Члан 12[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 68/2014)

Члан 75[с8]

Контролу умањења нето прихода запослених у јавном сектору у складу са законом којим се уређује умањење нето прихода у јавном сектору, Пореска управа врши за приходе исплаћене до дана престанка примене тог закона.

Члан 76[с8]

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана ступања на снагу овог закона, Пореској управи достави податке из члана 12. став 1. овог закона, са стањем на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 77[с8]

До почетка подношења пореских пријава у електронском облику у складу са чланом 15. став 2. овог закона, велики порески обвезници подносе пореске пријаве у електронском облику у складу са чланом 38. став 8. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Одредбе члана 15. став 4, члана 39. ст. 3. и 4. и члана 44. ст. 2. и 3. овог закона примењиваће се почев од дана подношења пореске пријаве у електронском облику у складу са чланом 15. став 2. овог закона.

У случају када порески обвезник из техничких разлога није могао да, сагласно члану 38. став 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), од 1. јула 2014. године до дана ступања на снагу овог закона, за одређени порески облик поднесе пореску пријаву у електронском облику, пореску пријаву подноси непосредно или путем поште, а до одговарајућих датума који су чланом 15. став 2. овог закона, одређени као датуми од којих се пореска пријава подноси искључиво у електронском облику.

Члан 78[с8]

За исплате прихода извршене у 2014. години порески обвезник, односно порески платац дужан је да Пореској управи у електронском облику поднесе појединачну пореску пријаву прописану чланом 41. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка и 93/12), најкасније закључно са 31. јануаром 2015. године.

Члан 79[с8]

По захтевима за одлагање плаћања пореског дуга по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона, надлежни орган одлучиће у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), осим одредаба о висини каматне стопе.

Порески обвезници који су до дана ступања на снагу овог закона стекли право на одлагање плаћања пореског дуга по одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), то право остварују у складу са тим законом.

Члан 80[с8]

По захтевима за плаћање пореза путем прекњижавања по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона, надлежни орган одлучиће у складу са овим законом.

Члан 81[с8]

Прекршајни поступци започети до дана почетка примене Закона о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 65/13) окончаће се по одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Члан 82[с8]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања закључно са 31. децембром 2014. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Члан 83[с8]

Акта из члана 12. став 4. и чл. 19. и 55. овог закона донеће се у року од месец дана од дана ступања на снагу овог закона.

Акта из члана 12. став 8. и чл. 13. и 59. овог закона донеће се у року од три месеца дана од дана ступања на снагу овог закона.

Акт из члана 26. овог закона донеће се до 1. децембра 2014. године.

Члан 84[с8]

Одредбе члана 13. став 1. овог закона примењиваће се од наредног дана по истеку 30-ог дана од дана ступања на снагу акта из члана 13. став 2. овог закона.

Одредба члана 14. став 11. овог закона примењиваће се од наредног дана по истеку три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 85[с8]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) чл. 60. и 60а Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12 и 108/13);

2) чл. 41, 41а, 42, 43, 44. и 45. Закона о акцизама (“Службени гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02 – др. закон, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12 и 47/13);

3) члан 44. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 42/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – УС и 47/13);

4) чл. 112. и 113. Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13 и 108/13);

5) чл. 166, 167. и 168. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13 и 57/14);

6) чл. 72, 72а, 72б, 73, 74. и 74а Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13 и 57/14);

7) члан 28. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 и 24/11);

8) члан 12. Закона о порезу на премије неживотних осигурања (“Службени гласник РС”, број 135/04).

Члан 86[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 30[с9]

Порески обвезник који обезбеди техничке услове, може у периоду од 1. јануара 2016. године до 29. фебруара 2016. године, истовремено са подношењем пореских пријава из члана 6. ст. 2. и 5. и став 6. подтач. (1) и (2) овог закона у писменом облику – непосредно или путем поште, да те пореске пријаве подноси и у електронском облику на прописани начин.

На основу пореских пријава из става 1. овог члана, поднетих у електронском облику, неће се евидентирати пореско задужење на рачунима пореских обвезника.

Члан 31[с9]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања закључно са 31. децембром 2015. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 и 105/14).

Члан 32[с9]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016)

Члан 10[с10]

Изузетно, пореском обвезнику који поднесе захтев у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, за дуговани порез који је доспео за плаћање до дана ступања на снагу овог закона, који је као такав евидентиран у пореском рачуноводству Пореске управе, а не прелази 2.000.000 динара и који у себи не садржи камату, може се одложити плаћање дугованог пореза који у себи не садржи камату за тај дуг, најдуже до 60 месеци.

Порески обвезник из става 1. овог члана, не пружа средства обезбеђења за дуговани порез који у себи не садржи камату за тај дуг до износа из члана 4. овог закона.

Пореском обвезнику коме дуговани порез из става 2. овог члана, прелази износ прописан чланом 4. овог закона, у поступку одлучивања о средству обезбеђења опредељује се средство обезбеђења које одговара износу дугованог пореза изнад износа прописаног чланом 4. овог закона, у који се урачунава и износ припадајуће камате на тај део дуга.

Пореском обвезнику из става 1. овог члана, који је стекао право на плаћање дугованог пореза на рате у складу са овим законом, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са законом, отписује се камата на дуг која се односи на дуговани порез плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности.

У ситуацији када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са овим законом исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује целокупна камата на тај дуг.

Захтев из става 1. овог члана порески обвезник подноси почев од првог дана месеца који следи месецу у коме је овај закон ступио на снагу, а најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До дана подношења захтева из става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле за плаћање од дана ступања на снагу овог закона и о томе пружи доказ, што је уједно и услов за остваривање права на плаћање дугованог пореза на рате у складу са овим законом.

Од дана подношења захтева из става 1. овог члана до дана доношења решења, односно споразума о плаћању дугованог пореза на рате у складу са овим законом, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле у том периоду, најкасније у року од 30 дана од дана достављања тог решења, односно споразума, уз обрачунату камату на тај дуг у складу са законом.

Ако порески обвезник не измири текуће обавезе у складу са ставом 8. овог члана, односно ако се не придржава рокова из споразума или решења о одлагању плаћања дугованог пореза или ако у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и неплаћени дуговани порез, укључујући и неплаћену камату на тај дуг, наплатити из средстава обезбеђења, односно у поступку принудне наплате.

За време плаћања дугованог пореза на рате, у складу са овим законом, на тај порез обрачунава се камата из члана 6. став 2. овог закона.

Текуће обавезе су обавезе по основу јавних прихода које периодично доспевају за плаћање у смислу пореских прописа, односно других аката, почев од дана ступања на снагу овог закона.

Текућим обавезама се не сматрају обавезе утврђене у поступку контроле, као и обавезе које се утврђују решењем пореског органа, а односе се на порески период који је обухваћен периодом за који се тражи отпис камате у смислу овог закона.

Одобрењем одлагања плаћања дугованог пореза на рате прекида се застарелост права на наплату дугованог пореза чији је рок плаћања одложен, а време за које је одлагање плаћања одобрено не урачунава се у апсолутни рок застарелости.

Члан 11[с10]

Порески обвезници који су стекли право на одлагање плаћања главног пореског дуга на 24 месечне рате у складу са Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга (“Службени гласник РС”, број 119/12), могу да поднесу захтев надлежној организационој јединици Пореске управе у писаној форми, како би стекли право на плаћање дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Порески обвезници који су до дана ступања на снагу овог закона поднели захтев за одлагање плаћања дугованог пореза, односно који су стекли право на одлагање плаћања дугованог пореза, укључујући и пореске обвезнике којима је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење о одлагању плаћања дугованог пореза сходно одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15), могу да поднесу захтев надлежној организационој јединици Пореске управе у писаној форми, како би стекли право на плаћање дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Установљена средства обезбеђења у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из става 2. овог члана, Пореска управа није дужна да врати пореском обвезнику, и та средства примењиваће се и у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Члан 12[с10]

О одлагању плаћања дугованог пореза у складу са одредбама чл. 10. и 11. овог закона одлучује лице из члана 73. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15).

Акт за извршавање одредаба чл. 10. и 11. овог закона донеће министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 13[с10]

Одредба члана 2. став 4. овог закона примењиваће се на решења о забрани располагања новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке донета након ступања на снагу овог закона.

Члан 14[с10]

Одредба члана 6. ст. 3. и 4. овог закона, која се односи на отпис 50% камате дугованог пореза, примењиваће се на пореске обвезнике којима су решења, односно споразуми о одлагању дугованог пореза донета, односно закључени након ступања на снагу овог закона.

Члан 15[с10]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 12. став 2. овог закона, која ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 25[с11]

Одредбе чл. 1. и 3, члана 5. став 5, чл. 15-19. и члана 21. овог закона, које се односе на утврђивање надлежности другостепеног органа и решавање у другостепеним пореским поступцима примењиваће се почев од 1. јула 2017. године, када престају и надлежности Пореске управе у погледу овлашћења за решавање у другостепеном пореском поступку.

Предмете у којима није окончан поступак пред другостепеним пореским органом, до 30. јуна 2017. године, преузеће другостепени орган утврђен овим законом.

Члан 26[с11]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2017. године.

Police Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 6/16)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се унутрашњи послови, организација и надлежност Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство), полицијски послови, организација и надлежност Полиције, као и друга питања од значаја за рад Полиције и Министарства.

Појам унутрашњих послова

Члан 2.

Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе, које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених људских и мањинских права и слобода, као и други, са њима повезани послови из утврђеног делокруга и надлежности Министарства.

Полиција

Члан 3.

Полиција је централна организациона јединица Министарства која у обављању унутрашњих односно полицијских послова, штити и унапређује безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајемчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву, уз могућност на Уставу и закону засноване употребе средстава принуде.

Члан 4.

Министар унутрашњих послова (у даљем тексту: министар) у оквиру одредби овог закона, прописује начин обављања унутрашњих послова.

Спречавање дискриминације

Члан 5.

Запослени у Министарству и Полицији дужни су да једнако поступају према свима без обзира на њихову расну, полну или националну припадност, њихове различитости које проистичу из друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења или опредељења, рода и родног идентитета, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Информисање о раду Министарства

Члан 6.

Рад Министарства је јаван.

Министарство редовно благовремено и потпуно обавештава јавност о свом раду, осим у случајевима предузимања мера и радњи у складу са законом којим се уређује кривични поступак и када би то онемогућило неометан оперативни рад Полиције, или ако би се тиме:

1) повредио пропис о тајности података;

2) повредило достојанство грађана;

3) угрозило право на личну слободу и безбедност.

Министарство једном годишње, а најкасније у року од три месеца од завршетка календарске године, објављује:

1) извештај о стању безбедности у Републици Србији који на транспарентан и јаван начин обавештава јавност о процени безбедности, трендовима кретања криминала и других безбедносних појава од значаја за безбедност и права грађана;

2) извештај о раду Министарства, који на транспарентан и јаван начин обавештава јавност о развоју полиције, статистичким подацима о спроведеним активностима и постигнутим резултатима.

Поред извештаја из става 3. овог члана, Министарство је у обавези да објави на својој интернет презентацији и тромесечне информације о раду, које усваја надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије за унутрашње послове.

Употреба родно осетљивог језика

Члан 7.

Сви изрази у овом закону имају једнако родно значење, без обзира да ли се користе у мушком или женском роду и односе се подједнако на мушки и на женски род.

II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ МИНИСТАРСТВА

Организација Министарства

Члан 8.

За обављање послова из надлежности Министарства, образују се унутрашње организационе јединице.

Члан 9.

Влада прописује начела за унутрашње уређење Министарства, као и врсте организационих јединица, седишта и подручја за која се образују те јединице.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, министар – по претходно прибављеној сагласности Владе, утврђује делокруг и категоризацију организационих јединица Министарства, број, систематизацију, врсту, односно статус и опис радних места, радна места за која се предвиђају посебни услови за њихово попуњавање, начин руковођења, планирања и извршавања послова.

Запослени у Министарству

Члан 10.

Запослени у Министарству јесу полицијски службеници, државни службеници и намештеници.

Полицијски службеници јесу:

1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и примењују полицијска овлашћења (овлашћена службена лица – ОСЛ);

2) лица на посебним дужностима која обављају друге унутрашње послове у непосредној вези са полицијским пословима (лица на посебним дужностима – ПД).

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, морају имати најмање завршену полицијску обуку основног нивоа.

Државни службеници јесу лица, која у том статусу, обављају остале послове из делокруга Министарства и са њима повезане опште, правне, информатичке, материјално – финансијске, рачуноводствене и административне послове.

Намештеници јесу лица, која, у том статусу, обављају пратеће помоћно – техничке послове.

Надлежност Министарства

Члан 11.

Министарство у сврху организовања послова и стварања услова за рад у Министарству, сагласно делокругу и надлежностима:

1) обезбеђује развојне, организационе, кадровске и друге услове за рад Министарства, израђује предлоге, спроводи и прати реализацију стратешких аката, израђује програм и план рада Министарства и редовно, једном годишње, обавештава јавност о његовом спровођењу;

2) спроводи функцију управљања људским ресурсима, у складу са стратешким актима и уз поштовање начела једнаких могућности, уређује, у складу са законом, специфичности рада и радних односа, каријерни развој запослених, ствара услове за напредовање, награђивање и правну заштиту свим запосленима без обзира на различитости из члана 5. овог закона, организује и спроводи стручно оспособљавање и обуку полазника и запослених, спроводи мере здравствене и психолошке превенције запослених;

3) обезбеђује редовну сарадњу са органима и телима који су законом овлашћени за спољашњу контролу Полиције, као и са различитим облицима удружења;

4) организује и обезбеђује услове за независно обављање послова унутрашње контроле;

5) обавља послове заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа, удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа;

6) спроводи заштиту од пожара и експлозија;

7) спроводи контролу промета и превоза оружја, муниције, експлозивних и других опасних материја;

8) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног информационог система и информационе безбедности и система видео надзора;

9) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног радиокомуникационог и телекомуникационог система, као и безбедноснозаштитног криптолошког система;

10) утврђује стандарде за опрему за посебне намене и материјалнотехничка средства, врши набавку и одржавање;

11) ради на спровођењу међународне сарадње у области унутрашњих послова;

12) ради на пословима системске подршке за рад Полиције;

13) обезбеђује смештај и исхрану;

14) извршава друге задатке у складу са законом.

Члан 12.

Министарство обезбеђује претпоставке за оперативну независност. Полиција је оперативно независна од других државних органа у обављању полицијских послова и других законом одређених послова за које је Полиција одговорна.

Оперативна независност Полиције не односи се на дужности Полиције утврђене законом којим се уређује кривични и прекршајни поступак.

Министарство обезбеђује организационе претпоставке за рад Полиције, у складу са усвојеним јавним политикама и стратешким актима Народне скупштине и Владе, а нарочито за јачање поверења између јавности и Полиције, за развој полицијске етике и професионализма, као и за спречавање и сузбијање корупције у Полицији.

Припреме за рад у случају ванредног или ратног стања

Члан 13.

Министарство, у складу са својим делокругом утврђеним законом, као и у складу са прописима из области одбране, врши припреме за деловање за време ванредног или ратног стања.

За време ванредног или ратног стања Министарство задатке из свог делокруга извршава тако што насталим променама прилагођава своју организацију, облике и методе рада у складу са законом и актима донетим ради отклањања ванредног, односно ратног стања.

Употребу материјално-техничких средстава, инфраструктуре, земљишта и објеката Министарства за време ванредног или ратног стања планира Министарство.

Надлежност министра

Члан 14.

Поред права и дужности утврђених законом којим се уређује рад државне управе министар, у складу са одредбама овог закона, може да захтева посебне извештаје, у вези са радом Полиције и других организационих јединица Министарства, а у погледу мера и радњи које Полиција предузима у складу са Закоником о кривичном поступку, посебне извештаје може да захтева само ради поступања по захтеву јавног тужиоца, односно суда.

Директор полиције и други руководиоци стратешког нивоа у Министарству дужни су да министру подносе шестомесечне и годишње извештаје о раду, у року од петнаест дана.

III. САРАДЊА МИНИСТАРСТВА

Сарадња са службама безбедности

Члан 15.

Министарство непосредно сарађује са службама безбедности у Републици Србији кроз размену информација и техничку сарадњу, у складу са законом.

Сарадња из става 1. овог члана заснива се на правима и дужностима утврђеним Уставом, законом, другим прописима и општим актима и на посебним облицима организовања и узајамног обавештавања у извршавању заједничких задатака.

Сарадња са другим органима

Члан 16.

Министарство, у складу са законом, непосредно сарађује са органима државне управе, другим органима, органима територијалне аутономије, јединицама локалне самоуправе и имаоцима јавних овлашћења.

Сарадња са грађанима који пружају помоћ Министарству

Члан 17.

Министарство сарађује непосредно са грађанима који пруже помоћ у обављању полицијских послова.

Грађанин који, самостално или на захтев полицијског службеника, приликом непосредног пружања помоћи полицијском службенику на месту догађаја буде повређен или оболи, па због тога одсуствује са рада, односно постане неспособан за рад, има права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника.

Tрошкове зравственог, пензијског и инвалидског осигурања из става 2. овог члана, сноси Министарство.

Ако у пружању помоћи у обављању полицијских послова грађанин изгуби живот његова породица има сва права из пензијског осигурања, као и породица полицијског службеника који је изгубио живот у вршењу или поводом вршења полицијских послова.

Грађанин који приликом пружања помоћи у обављању полицијских послова претрпи штету, има у складу са законом право на накнаду материјалне штете коју је претрпео због пружања помоћи.

Ако се против грађанина поводом помоћи коју је пружио у обављању полицијских послова води кривични или прекршајни поступак у вези са пружањем помоћи, Министарство је дужно да му обезбеди правну и другу неопходну помоћ у вези са вођењем поступка.

Министарство одговара за штету коју грађанин нанесе трећим лицима приликом пружања помоћи у обављању полицијских послова.

Oднос између Полиције, јавног тужиоца и суда

Члан 18.

Полиција у предистражном и истражном поступку примењује полицијска овлашћења утврђена Закоником о кривичном поступку и поступа по налогу и захтевима јавног тужиоца и суда.

У прекршајном поступку Полиција поступа и по налозима прекршајног суда.

Међународна сарадња и ангажовање

Члан 19.

Министарство остварује међународну сарадњу на нивоу министара и представника министарстава, са надлежним иностраним органима и организацијама, у складу са законом.

Полиција на оперативном нивоу сарађује са иностраним и међународним полицијским службама на основу потврђеног међународног уговора и закључених посебних међународних уговора о полицијској сарадњи уз поштовање принципа узајамности и на основу чланства у међународним полицијским организацијама.

Међународна полицијска сарадња обухвата полицијске послове које врше надлежне организационе јединице Министарства на територији стране државе, сарадњу са страним полицијским службама, размену полицијских службеника за везу, односно делатност иностраних и међународних полицијских служби на територији Републике Србије.

У оквиру сарадње из става 3. овог члана Министарство може да, у складу са важећим прописима и потврђеним међународним уговорима и посебним међународним уговорима о полицијској сарадњи, размењује податке и обавештења, предузима мере против тероризма, организованог криминала, илегалних миграција и других облика међународног криминала и нарушавања безбедности границе, да успоставља заједничка радна тела, упућује на обуку и образовање припаднике Министарства у иностранство, спроводи обуку у земљи за потребе полиције стране државе или међународне организације, у сарадњи са полицијама других држава, односно међународним организацијама.

Члан 20.

Министарство може упутити свог представника изван територије Републике Србије ради ангажовања у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије или међународној организацији у циљу остваривања сарадње у области безбедности.

Критеријуме и начин одабира представника за упућивање, њихов број, као и друга питања од значаја за обављање унутрашњих послова изван територије Републике Србије, прописује Влада.

Учешће у мултинационалним операцијама у иностранству

Члан 21.

На захтев међународних организација чија је чланица Република Србија или на основу потврђеног међународног уговора, запослени у Министарству могу, на основу одлуке надлежног органа – донете у складу са законом, да учествују у извршавању полицијских послова и других задатака у иностранству.

IV. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ПОЛИЦИЈЕ

Организација полиције

Дирекција полиције

Члан 22.

За обављање полицијских и других унутрашњих послова образује се Дирекција полиције.

У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту – управе, центри, јединице, специјална и посебне јединице полиције, и ван седишта – Полицијска управа за град Београд, подручне полицијске управе (у даљем тексту: полицијске управе) и полицијске станице.

Специјална јединица полиције је Специјална антитерористичка јединица.

Посебне јединице полиције у седишту Дирекције полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица и Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, а у Полицијској управи за град Београд Полицијска бригада.

Ради обављања полицијских и других послова у складу са карактеристичним својствима одређених подручја, могу се утврдити и унутрашње организационе јединице за координацију рада полицијских управа и полицијских станица на подручјима за које су образоване.

Изузетно, од акта из члана 9. став 2. овог закона, организацију и делокруг специјалне и посебних јединица полиције, систематизацију, врсте, односно статус и опис послова радних места њених припадника, посебну опрему, средства и наоружање који се користе у обављању послова из делокруга тих јединица прописује Влада.

Члан 23.

Организационе јединице у седишту Дирекције полиције, Полицијска управа за Град Београд и полицијске управе образују се тако да су радно и функционално повезане са одговарајућим организационим јединицама и пословима на начин да сродне полицијске послове из свог делокруга обављају на централном, регионалном и локалном нивоу.

Дирекцијом полиције руководи директор полиције.

Руковођење и одговорност у Дирекцији полиције заснива се на начелу једностарешинства и субординације.

Специјална и посебне јединице полиције ангажују се одлуком руководиоца одговарајуће организационе јединице.

За ангажовање Жандармерије, руководилац организационе јединице прибавља претходно одобрење директора полиције.

Изузетно од ст. 4 и 5. овог члана, Специјална антитерористичка јединица, Хеликоптерска јединица и Жандармерија приликом ангажовања које обухвата употребу једног или више одреда у максималном капацитету, ангажују се одлуком руководиоца одговарајуће организационе јединице уз претходно прибављено одобрење директора полиције и претходно прибављену сагласност министра.

Предлог за ангажовање садржи безбедносну процену и план активности.

У случају хитности, план активности може бити достављен и накнадно, а најкасније 24 сата након ангажовања.

Надлежност Полиције

Послови Дирекције полиције

Члан 24.

Дирекција полиције:

1) израђује стратешку процену јавне безбедности;

2) доноси стратешки план Полиције;

3) учествује у изради кадровског плана, као и у утврђивању програма стручних обука и усавршавања у сарадњи са организационом јединицом надлежном за управљање људским ресурсима;

4) усклађује и усмерава рад полицијских управа и организационих јединица у седишту;

5) врши контролно инструктивну делатност рада полицијских управа и организационих јединица у седишту;

6) непосредно учествује у обављању одређених сложенијих послова из делокруга полицијских управа;

7) обезбеђује спровођење међународних уговора о полицијској сарадњи и других међународних аката за које је надлежна;

8) обавља послове међународне оперативне полицијске сарадње;

9) ствара потребне услове за одржавање и подизање оспособљености и спремности Полиције за деловање у стању повећаног ризика, ванредним ситуцијама, ванредном и ратном стању;

10) ради на решавању статусних питања грађана и издавању јавних исправа из свог делокруга;

11) у полицијским пословима доприноси безбедносно-полицијској и наставно-научној активности.

Послови полицијске управе

Члан 25.

Послови полицијске управе јесу да:

1) на подручју општине, односно града, у којој је њено седиште непосредно обавља полицијске и друге унутрашње послове и остварује локалну сарадњу;

2) израђује оперативну процену јавне безбедности у складу са актом из члана 24. тачка 1. овог закона;

3) доноси оперативни план полицијске управе у складу са актом из члана 24. тачка 2. овог закона;

4) усклађује, координира и усмерава рад полицијских станица/испостава и обезбеђује остваривање локалне сарадње и одговорности;

5) врши контролно инструктивну делатност рада својих организационих јединица;

6) учествује по потреби у обављању послова из делокруга полицијских станица;

7) предузима мере обезбеђења одређених лица и објеката;

8) обавља друге послове утврђене посебним законима, другим прописима и општим актима:

9) скупштини општине локалне самоуправе, на подручју на коме се налази, подноси информацију о раду и стању безбедности једном у годину дана.

Послови полицијске станице

Члан 26.

Полицијска станица непосредно обавља полицијске и друге унутрашње послове и остварује сарадњу на подручју општине за које је образована у саставу полицијске управе.

Полицијска станица подноси информацију о раду и стању безбедности једном у годину дана скупштини општине локалне самоуправе на подручју на коме се налази.

Полиција у заједници

Члан 27.

Полиција развија сарадњу и партнерство са грађанима и другим субјектима заједнице у циљу обављања полицијских послова и решавања локалних безбедносних приоритета и координира заједничке интересе и потребу стварања повољног безбедносног амбијента у заједници, односно изградње безбедног демократског друштва.

Полиција пружа подршку у раду саветодавних тела у оквиру јединица локалне самоуправе за развој превенције криминала и остваривање других безбедносних потреба заједница.

Полиција развија професионалне капацитете, компетенције и етику полицијских службеника за друштвено одговорно деловање полицијске службе, уз пуно поштовање људских и мањинских права и слобода и заштиту свих рањивих група.

Поступање Полиције у случају насиља у породици

Члан 28.

Ако је пријављено насиље, односно претња насиљем у породици, полицијски службеници дужни су да, у сарадњи са другим надлежним органима, одмах предузму потребне мере и радње у складу са законом, чијим вршењем се спречава односно зауставља насиље које за последицу може да има наношење телесних повреда или лишење живота.

Поступање Полиције у стању повећаног ризика

Члан 29.

Ако индиције или догађаји указују да би могло да дође до повећања ризика по стање јавне безбедности, као и угрожавања безбедности људи или имовине у већем обиму, који захтевају делимичну или пуну приправност полицијских службеника и ангажовање свих техничких средстава и опреме на делу територије Републике Србије, министар, на предлог директора полиције, налаже извршавање задатака примереним насталим околностима.

На захтев Владе или надлежног одбора за унутрашње послове Народне скупштине, министар подноси извештај о стању јавне безбедности и извршавању задатака Полиције у насталим околностима.

V. ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ

Врсте полицијских послова

Члан 30.

Полицијски послови су део унутрашњих послова које обавља Полиција, применом полицијских мера и радњи и полицијских овлашћења.

Полицијски послови, у смислу овог закона, јесу:

1) превенција криминала и унапређење безбедности у заједници;

2) безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине, као и подршка владавини права;

3) откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја и преступа;

4) откривање и хапшење учинилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за којима се трага и привођење надлежним органима, обезбеђивање доказа, њихова анализа, криминалистичко форензичко вештачење употребом савремених форензичких метода и евиденција;

5) откривање имовине проистекле из кривичног дела;

6) одржавање јавног реда, спречавање насиља на спортским приредбама, пружање помоћи у извршењима у складу са посебним законима;

7) извршавање послова утврђених прописима о оружју, приватном обезбеђењу и детективској делатности;

8) обезбеђивање одређених јавних скупова, личности, органа, објеката и простора;

9) регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима и други послови из прописа о безбедности саобраћаја;

10) контрола државне границе, послови у вези са кретањем и боравком странаца, послови азила, прекограничног криминала, ирегуларних миграција и реадмисије;

11) безбедносна заштита Министарства;

12) извршавање других полицијских послова и задатака утврђених законом и подзаконским актом донетим на основу овлашћења из закона.

Приликом обављања полицијских послова из става 2. тач. 3), 4) и 5) овог члана, полицијски службеници поступају и по Закону о кривичном поступку, Закону о прекршајима и другим законима.

Начин обављања полицијских послова ближе се уређује подзаконским актом који доноси министар.

Циљ обављања полицијских послова

Члан 31.

Полиција обавља полицијске послове са циљем и на начин да свакоме обезбеди једнаку заштиту безбедности, права и слобода, примењујући закон и уставно начело владавине права.

Начела обављања полицијских послова

Члан 32.

Обављање полицијских послова заснива се на начелима професионализма, деполитизације, сарадње, економичности и ефикасности, законитости у раду и сразмерности у примени полицијских овлашћења, као и других начела којима је уређено деловање органа државне управе, деловање државних службеника и поступање у управним стварима.

У обављању полицијских послова дозвољено је примењивати само мере и средства принуде која су утврђена законом и којима се резултат постиже без или са што мање штетних последица по лице према коме се мере предузимају.

Стандарди полицијског поступања

Члан 33.

При обављању полицијских послова, Полиција се придржава утврђених и достигнутих стандарда полицијског поступања, узимајући у обзир међународно опште прихваћене стандарде поступања који се односе на:

1) дужност служења грађанима и заједници;

2) одговарање на потребе и очекивања грађана;

3) поштовање законитости и сузбијање незаконитости;

4) остваривање људских и мањинских права и слобода;

5) недискриминацију при извршавању полицијских задатака;

6) сразмерност у употреби средстава принуде;

7) забрану мучења и примене нечовечних и понижавајућих поступака;

8) пружање помоћи настрадалим лицима;

9) придржавање професионалног понашања и интегритета;

10) обавезу заштите тајних података;

11) обавезу одбијања незаконитих наређења и пријављивања корупције.

Полицијско обавештајни модел

Члан 34.

Полиција у обављању полицијских послова примењује полицијско обавештајни модел.

Полицијско обавештајни модел представља начин управљања полицијским пословима заснован на криминалистичко обавештајним информацијама.

Криминалистичко обавештајна информација јесте скуп прикупљених, процењених, обрађених и анализираних података која представља основ за доношење одлука о обављању полицијских послова.

Заштита права и пружање правне помоћи грађанима

Члан 35.

У обављању полицијских послова Полиција је дужна да грађанима пружи информације и савете од значаја за њихову личну и имовинску безбедност, ако то није у супротности са законом и ако се тиме не угрожава обављање полицијских послова.

Грађанин којем је угрожено неко од личних или имовинских права може да се обрати Полицији ради заштите тог права, ако у конкретном случају није обезбеђена друга правна заштита и ако је угрожавање тог права у вези са његовом личном и имовинском безбедношћу.

Ако је поступање у циљу заштите права из става 2. овог члана у надлежности другог органа, Полиција је дужна да без одлагања захтев проследи надлежном органу и о томе обавести подносиоца захтева.

Дужности и права полицијских службеника у обављању полицијских послова

Службено оружје и средства принуде

Члан 36.

Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица има дужност и право да носи службено оружје и муницију.

Службено оружје и муницију, као и друга средства принуде, полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица употребљава под условима утврђеним овим законом.

Полицијски службеник у статусу лица на посебним дужностима нема право да носи службено оружје и муницију нити да примењује средства принуде.

Врсте наоружања и муниције, као и средстава принуде, односно опреме коју употребљавају полицијски службеници у статусу овлашћеног службеног лица прописује Влада.

Службена значка и легитимација полицијских службеника

Члан 37.

Полицијским службеницима Министарство издаје службену значку и службену легитимацију.

Изглед, форму и садржину службене значке и службене легитимације прописује Влада.

Полицијском службенику у статусу овлашћеног службеног лица издаје се службена значка са службеном легитимацијом која служи за идентификацију и доказивање својства полицијског службеника приликом обављања полицијских послова или примене полицијских овлашћења.

Полицијском службенику на посебним дужностима издаје се службена легитимација која служи за идентификацију и доказивање својства полицијског службеника приликом обављања послова који су у непосредној вези са полицијским пословима.

Службена легитимација може да се користи и за: приступ и коришћење информационог система Министарства, дигитално потписивање докумената, шифровање службених докумената, физички приступ објектима и областима када је потребан већи ниво заштите и када је потребна идентификација, као и у остале сврхе прописане законом.

Члан 38.

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу преда службено оружје, муницију, службену легитимацију и службену значку када је одлуком надлежне здравствене установе проглашен неспособним за вршење послова полицијског службеника због болести из групе душевних болести и поремећаја, даном почетка привремене спречености за рад.

Ако полицијски службеник не поступи у складу са ставом 1. овог члана непосредни руководилац дужан је да опрему из става 1. овог члана привремено одузме – даном сазнања за привремену спреченост.

По престанку привремене спречености за рад полицијском службенику враћа се службено оружје, муниција, службена легитимација и службена значка – на дан почетка рада.

Начин одузимања и враћања задржаног оружја и муниције, службене значке и легитимације по наступању и престанку разлога за привремену спреченост за рад због болести из групе душевних болести и поремећаја, прописује министар.

Униформа и ознаке полицијских службеника

Члан 39.

Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица задужује униформу, ознаке и другу прописану опрему.

Полицијски службеник из става 1. овог члана, дужан је да униформу са ознакама и припадајућом опремом носи на прописан начин.

Униформу, по правилу, не задужује полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица који полицијске послове обавља у грађанском оделу.

Полицијски службеник из става 3. овог члана, има право на грађанско одело.

Униформу полицијског службеника, на прописан начин, могу на државним приредбама и свечаностима, стручним и скуповима ветерана и на сахранама активних и пензионисаних службеника полиције да носе и пензионисани полицијски службеници.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана, сходно се примењују и на припаднике ватрогасно спасилачких јединица.

Делове, изглед и ношење униформе, ознаке на униформи и другу опрему за полицијске службенике прописује Влада.

Дужност полицијских службеника

Члан 40.

Полицијски службеник дужан је да чува податке до којих је дошао током обављања полицијских послова или поводом обављања полицијских послова, у складу са законом.

Обавеза чувања података траје и након престанка службе у Министарству.

Министар или лице које он овласти може полицијског службеника ослободити обавезе чувања података у циљу вођења судског или управног поступка, ако се ради о подацима без којих у том поступку није могуће утврдити чињенично стање и донети закониту одлуку.

Члан 41.

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских мера и радњи, полицијских овлашћења или на други начин.

Полицијски службеник дужан је да изврши сва наређења надређеног полицијског службеника издата ради обављања полицијских послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело.

Ако наређење сматра незаконитим из других разлога, полицијски службеник има право да о томе извести непосредно вишег руководиоца.

Дужности полицијских службеника ван радног времена

Члан 42.

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица дужни су да обављају полицијске послове и примењују полицијска овлашћења и ван радног времена, осим у случају из члана 38. став 1. овог закона.

Полицијски службеници који предузму радње из става 1. овог члана остварују сва права из радног односа.

Члан 43.

Полицијски службеник дужан је, у сврху провере његове психофизичке здравствене способности, приступити систематском контролном здравственом прегледу, а на образложени предлог лекара примарне здравствене заштите или непосредног руководиоца и ванредном контролном здравственом прегледу.

Трошкове прегледа из става 1. овог члана, сноси Министарство.

Дужности полицијских службеника приликом остваривања међународне полицијске сарадње

Члан 44.

Уколико међународним уговором није другачије одређено, полицијски службеници за време извршавања задатака у иностранству могу примењивати овлашћења и средства предвиђена међународним уговором на основу којег се сарадња одвија.

Полицијски службеници иностраних и међународних полицијских служби у вршењу активности на територији Републике Србије могу примењивати само она овлашћења предвиђена међународним уговором на основу којег се сарадња одвија.

Спровођење активности полицијских службеника иностраних и међународних полицијских служби у надлежности је Министарства.

Кодекс полицијске етике

Члан 45.

Полицијски службеник дужан је да обавља полицијске послове у складу са законом, другим прописима и правилима струке и уз поштовање одредби Кодекса полицијске етике.

Кодекс полицијске етике представља скуп правила о етичком поступању полицијских службеника.

Кодекс полицијске етике прописује Влада у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Понашање и међуљудски односи

Члан 46.

Полицијски службеник и други запослени дужни су на раду и ван рада да се понашају тако да не штете угледу Министарства и других запослених у Министарству.

Ближи начин понашања, као и лични изглед полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује министар.

VI. ПОЛИЦИЈСКЕ МЕРЕ И РАДЊЕ

Полицијске мере и радње

Члан 47.

Приликом обављања полицијских послова полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица примењују полицијске мере и радње у складу са овим и другим законима.

Полицијске мере и радње у смислу овог закона јесу:

1) заштита оштећених кривичним делом и других лица;

2) заштита података о идентитету;

3) полицијско опажање, опсервирање;

4) посебне мере за обезбеђивање јавног реда;

5) снимање на јавним местима;

6) полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења;

7) полиграфско испитивање;

8) пријем пријава о учињеном кривичном делу и прекршају;

9) трагање за лицима и предметима;

10) мере циљане потраге;

11) мере за отклањање непосредне опасности;

12) криминалистичко форензичка регистрација, узимање других узорака и кримииналистичко форензичка вештачења и анализе;

13) јавно расписивање награде.

Заштита оштећених кривичним делом и других лица

Члан 48.

Полиција ће, ако и док за то постоје оправдани разлози, предузимањем одговарајућих мера заштитити оштећеног и друго лице које је дало или може дати податке важне за кривични поступак или лице које је са наведеним лицима у вези, ако им прети опасност од учиниоца кривичног дела или других лица.

Мере из става 1. овог члана, предузимају се на начин да се у потпуности штити поверљивост идентитета оштећеног и других лица.

Начин заштите лица из става 1. овог члана прописује министар.

Заштита података о идентитету

Члан 49.

Полиција штити податке чије би откривање изложило опасности физички интегритет лица.

При подношењу писаног извештаја о садржају обавештења за чије је прикупљање Полиција овлашћена у складу са законом, полицијски службеник може ускратити податак о идентитету лица од којег је добило обавештење ако процењује да би откривањем идентитета изложило лице озбиљној опасности по живот, здравље, физички интегритет или би тиме угрозило слободу и имовину лица, као и ако се ради о лицу које даје обавештења и податке у поступку у којима се примењују полицијска овлашћења.

Подаци о идентитету лица које је дало обавештење сматрају се поверљивим и њима се располаже у складу са законом.

Заштита података о идентитету не односи се на извештаје које Полиција доставља јавном тужиоцу или суду у складу са законом којим се уређује кривични или прекршајни поступак.

Полицијско опажање, опсервирање

Члан 50.

Ради провере добијених обавештења и формирања предлога надлежним органима за које су овлашћени законом, полицијски службеници могу, пре постојања основа сумње да је извршено кривично дело или прекршај, путем полицијског непосредног опажања, опсервирања, да прикупљају обавештења и податке од користи за утврђивање да ли су се стекли основи сумње да је извршено кривично дело или прекршај.

Опсервирање се врши на јавним и другим за приступ доступним местима, без задирања у право на приватност било ког лица.

Добијена обавештења која се не могу користити у поступку и немају оперативни значај, уништавају се у року од годину дана.

Посебне мере за обезбеђивање јавног реда и мира

Члан 51.

Министар може наредбом да наложи Полицији, ради обезбеђивања јавног реда и мира или заштите здравља и живота људи да:

1) привремено ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима;

2) привремено забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја;

3) спроведе привремену заштиту грађана кроз њихово напуштање одређеног подручја или објекта.

Мере из става 1. овог члана морају бити орочене, а могу да трају док трају разлози због којих су одређене.

Снимање на јавним местима

Члан 52.

Полиција врши надзор и снимање јавног места, ради обављања полицијских послова, коришћењем опреме за видео акустичке снимке и фотографисање у складу са прописом о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Кад постоји опасност да приликом јавног окупљања дође до угрожавања живота и здравља људи или имовине, полицијски службеник овлашћен је да врши снимање или фотографисање јавног скупа.

Ради примене полицијских овлашћења, откривања прекршаја и кривичних дела, као и контроле и анализе обављања полицијских послова, Полиција може вршити снимање полицијских службеника.

Ради постизања циљева из ст. од 1. до 3. овог члана, полицијски службеник може користити превозна и друга средства са или без спољних обележја Полиције, са уређајима за снимање, као и уређаје за снимање и препознавање регистарских таблица.

Намеру да спроведе активности из става 1. овог члана Полиција мора јавно да саопшти, осим када се врши прикривено снимање у складу са Закоником о кривичном поступку.

Подаци прикупљени на начин из ст. од 1. до 4. овог члана, чувају се у прописаној евиденцији.

Подаци који се не могу користити у поступку, уништавају се у року од годину дана.

Начин снимања на јавном месту и начин саопштавања намере о том снимању прописује министар.

Полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења

Члан 53.

Ако се при извршењу акта државног органа или правног или физичког лица са јавним овлашћењима, односно овлашћеног правног или физичког лица у поступку вансудског намирења (у даљем тексту: извршења) основано очекује отпор, Полиција ће тим органима и лицима на њихов писани захтев, пружити помоћ ради омогућавања безбедног спровођења извршења.

Висина таксе за пружање полицијске помоћи правном или физичком лицу из става 1. овог члана одредиће се у складу са прописима који се односе на услуге које пружа Министарство.

Приликом пружања помоћи полицијски службеници могу применити полицијска овлашћења прописана законом искључиво ради заштите живота, људских и мањинских права и слобода грађана и имовине, заштите јавног реда, као и спречавања и откривања кривичних дела и прекршаја, односно прикупљања података о тим делима и њиховим учиниоцима.

Члан 54.

Помоћ у спровођењу извршења Полиција пружа на основу писаног захтева овлашћеног субјекта из члана 53. став 1. овог закона који се подноси месно надлежној организационој јединици Полиције, најмање пет радних дана пре дана одређеног за извршење.

У захтеву за пружање помоћи морају бити наведени разлози због којих је потребна помоћ Полиције, а уз захтев се прилаже копија акта који треба извршити, са потврдом извршности, доказ о покушају извршења без пружања полицијске помоћи и доказ о ангажовању пратећих служби које су неопходне за извршење.

У хитним случајевима, захтев из става 1. овог члана може се поднети и усмено, уз достављање писаног захтева у року од 48 часова.

Начелник полицијске управе, односно начелник полицијске станице одлучује о ангажовању Полиције и о обиму и начину пружања помоћи у спровођењу извршења и о томе благовремено обавештава подносиоца захтева.

Пре почетка спровођења извршења, Полиција је дужна да упозори извршеника или друга присутна лица да ће употребити средства принуде против њих ако буду ометала или спречавала извршење.

Члан 55.

Пре отпочињања пружања полицијске помоћи, полицијски службеник има право да изврши безбедносну проверу, као и проверу лица на које се извршење односи кроз базу података и евиденције које води Министарство.

Полицијски службеник дужан је привремено одузети оружје и друге предмете погодне за угрожавање безбедности пре извршења, ако утврди да лице на које се извршење односи или друго лице које је члан домаћинства поседује оружје у легалном поседу.

Полицијски службеник дужан је да врати предмете из става 2. овог члана најкасније 48 часова по извршењу акта осим ако лице не испуњава услове по прописима о оружју и муницији.

Начин пружања помоћи у извршењима прописује министар.

Пружање полицијске помоћи здравственим радницима

Члан 56.

На позив лекара полицијски службеници пружиће помоћ здравственим радницима у савлађивању физичког отпора лица са менталним сметњама, које услед менталних сметњи, озбиљно и директно угрожава сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица, а које треба сместити у психијатријску установу без његовог пристанка, док лице пружа физички отпор и док се не обезбеди збрињавање и отклањање непосредне опасности од тог лица.

На позив руководиоца психијатријске установе или здравственог радника кога је руководилац за то овластио, полицијски службеници ће без одлагања пружити одговарајућу помоћ да се отклони непосредна опасност од лица са менталним сметњама које услед менталних сметњи озбиљно и директно угрожава сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица или може отуђити, уништити или теже оштетити имовину установе.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, лице код кога су се стекли основи сумње да ће, услед менталних сметњи озбиљно и директно угрозити сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица, полицијски службеници могу у неодложним случајевима довести у психијатријску установу надлежну према пребивалишту и боравишту лица, односно према месту на коме је лице тренутно затечено без претходног лекарског прегледа.

Ако је, сагласно ст. 1. и 2. овог члана, пружена полицијска помоћ здравствена установа дужна је да достави писани захтев најкасније у року од 48 часова од подношења усменог захтева.

Полиграфско испитивање

Члан 57.

Полицијски службеник може уз добровољан пристанак лица од којег тражи обавештења да примени над њим полиграфско испитивање пошто га упозна са радом уређаја и лице за то да писану сагласност.

Малолетник се може подвргнути полиграфском испитивању уз његов пристанак и уз сагласност и присуство родитеља, стараоца или пунолетне особе од поверења.

Полицијски службеник ће прекинути примену полиграфског испитивања ако лице од којег се траже обавештења после давања писане сагласности изјави да ту сагласност повлачи.

Полиграфском испитивању не може да се подвргне:

1) лице које је под утицајем алкохола, опојних дрога или других психоактивних супстанци;

2) лице које има озбиљна срчана обољења или респираторне сметње;

3) лице у изразито стресном стању;

4) лице које је под дејством лекова за смирење;

5) лице које п3оказује видљиве знаке душевне болести, привремене душевне поремећености или је у другом болесном стању које онемогућава испитивање;

6) лице које осећа интензиван физички бол;

7) трудница и породиља;

8) лице које није навршило 14 година живота.

Начин на који се спроводи полиграфско испитивање и методологију примене тог испитивања прописује министар.

Пријем пријава о учињеном кривичном делу и прекршају

Члан 58.

Полицијски службеник дужан је да прими пријаву о учињеном кривичном делу и прекршају.

Примљену кривичну пријаву полицијски службеник одмах доставља надлежном јавном тужиоцу у складу са Закоником о кривичном поступку, а пријаву која садржи елементе прекршаја организационој јединици Полиције надлежној за послове прекршаја.

Трагање за лицима и предметима

Члан 59.

Полиција, одмах по сазнању, спроводи мере трагања за лицима и предметима.

Трагање се расписује потерницом, полицијском потрагом и објавом.

Потерница се расписује у складу са Закоником о кривичном поступку.

Полицијска потрага се расписује:

1) за лицем за које постоји основи сумње да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности;

2) за лицем за којим је прекршајни суд издао општу наредбу за довођење;

3) за предметима кривичног дела или прекршаја и за предметима за којима је Полиција дужна да трага у складу са посебним прописима;

4) за лицем које може дати потребна обавештења о кривичном делу или прекршају, учиниоцу или предметима кривичног дела или прекршаја.

Објава се расписује:

1) за несталим лицем;

2) ради утврђивања идентитета лица које није у стању да пружи личне податке или ради утврђивања идентитета пронађеног непознатог леша;

3) за предметима који су пронађени или нестали;

4) у другим случајевима, у складу са посебним законом.

Ако је пријављен нестанак лица, а постоје основи сумње да је то лице жртва кривичног дела, полицијски службеници дужни су да у сарадњи са другим надлежним органима, удружењима грађана и грађанима, без одлагања предузму мере и радње предвиђене овим и другим законима, у циљу његовог проналаска.

Мере циљане потраге

Члан 60.

Ради хапшења и спровођења надлежном органу лица за које се основано сумња да је учинило кривично дело за које је по закону прописана казна затвора од четири или више година и за којим је расписана међународна потерница, а у случају кад полицијски службеници другим мерама и радњама то лице не могу ухапсити, односно када би то било повезано са несразмерним тешкоћама, могу се према том лицу предузети мере циљане потраге применом посебних доказних радњи у складу са Закоником о кривичном поступку.

Мере циљане потраге, на предлог директора полиције, одобрава одлуком председник Врховног касационог суда, односно судија тог суда који је одређен да по овим предлозима одлучује у случају одсуства председника тог суда (у даљем тексту: овлашћени судија), у року од 72 часа од подношења предлога.

Предлог и одлука из става 2. овог члана сачињавају се у писаном облику.

Предлог садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о примени мера циљане потраге.

Одобрене мере могу се примењивати најдуже шест месеци, а на основу новог предлога могу се продужити још једанпут најдуже шест месеци.

У случају неприхватања предлога, председник Врховног касационог суда, односно овлашћени судија у образложењу одлуке наводи разлоге одбијања.

Кад разлози хитности то захтевају, мере циљане потраге може својим решењем наложити директор полиције, уз претходно прибављену усмену сагласност за почетак примене одговарајућих мера председника Врховног касационог суда, односно овлашћеног судије.

У овом случају писани предлог из става 3. овог члана, доставља се у року од 24 часа од добијања усмене сагласности.

Одлука о наставку примене одговарајућих мера, односно о њиховој обустави доноси се у року од 72 часа од подношења предлога.

Одлука о обустави одговарајућих мера мора бити писано образложена.

Подаци прикупљени мерама циљане потраге не могу се користити као доказ у кривичном поступку.

Подаци се по окончању циљане потраге достављају председнику Врховног касационог суда, односно овлашћеном судији, који је дужан да их уништи и о томе сачини записник.

Полицијске мере за отклањање непосредне опасности

Члан 61.

Полицијски службеници предузимају хитне мере које су неопходне за отклањање непосредне опасности за људе и имовину, кад те мере не могу правовремено да предузму други надлежни органи, о чему одмах обавештавају те органе.

Полицијски службеници пружају помоћ органима државне управе, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, правним и физичким лицима у случају опште опасности изазване природним непогодама, епидемијама или другим облицима угрожавања.

У пословима из ст. 1. и 2. овог члана полицијски службеници учествују и у вршењу спасилачке функције и пружању прве помоћи људима и, с тим у вези, користе прописану опрему и спроводе обуку полицијских службеника који те послове обављају.

Ради постизања циљева из ст. од 1. до 2. овог члана, директор полиције може наложити предузимање мера из ст. од 1. до 3. овог члана и другим запосленима у Министарству.

Криминалистичко форензичка регистрација, узимање других узорака и криминалистичко форензичка вештачења и анализе

Члан 62.

Полицијски службеници надлежне организационе јединице Дирекције полиције у обављању полицијских послова овлашћени су да врше криминалистичко форензичку регистрацију, узимање других узорака, криминалистичко форензичка вештачења и анализе и друге доказне радње у складу са Закоником о кривичном поступку и другим законима и прописима.

Ближи начин поступања полицијских службеника у примени мера и радњи из става 1. овог члана, прописује министар.

Јавно расписивање награде

Члан 63.

Полиција јавно расписује награду за дато обавештење у циљу:

1) откривања и хапшења лица које је учинило кривично дело са тежом последицом;

2) проналажења несталог лица;

3) разрешавања других случајева када су таква обавештења неопходна.

Расписивање награде може се објавити у средствима јавног информисања или на други погодан начин.

Право на награду нема лице које је дало обавештење којим Полиција већ располаже или ако се тим обавештењем није постигао циљ расписивања награде.

Право на награду немају полицијски службеници, ни чланови њихових породица.

Начин јавног расписивања награде прописује министар.

VII. ПОЛИЦИЈСКА ОВЛАШЋЕЊА

Заједничке одредбе о полицијским овлашћењима

Врсте полицијских овлашћења

Члан 64.

У обављању полицијских послова полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица примењују полицијска овлашћења утврђена овим и другим законом.

Полицијска овлашћења јесу:

1) упозорење и наређење;

2) провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета;

3) позивање;

4) довођење;

5) задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања;

6) прикупљање обавештења;

7) привремено одузимање предмета;

8) преглед простора, објеката, документације и контрадиверзиони преглед;

9) заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава;

10) обезбеђење и преглед места догађаја;

11) употреба туђег саобраћајног средства и средства везе;

12) утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци;

13) вршење безбедносних провера;

14) пријем нађених ствари;

15) употреба средстава принуде;

16) друга овлашћења предвиђена законом.

Начин примене полицијских овлашћења из става 2. овог члана прописује министар.

Услови за примену полицијских овлашћења

Члан 65.

Пре примене полицијског овлашћења полицијски службеник дужан је да се увери да су испуњени сви законски услови за примену овлашћења и одговоран је за ту процену.

Полицијски службеник примењује полицијска овлашћења по сопственој иницијативи, по наређењу надређеног службеника, по налогу јавног тужиоца или другог надлежног органа издатом у складу са другим посебним законом.

Кад је надређени службеник присутан, полицијска овлашћења примењују се по његовом наређењу, изузев ако нема времена да се чека на то наређење и мора се без одлагања поступити по сопственој иницијативи.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеник поступа у складу са законом и другим прописом и поштује стандарде постављене Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, Основним принципима УН о употреби силе и ватреног оружја од стране службених лица која спроводе закон, Европским кодексом полицијске етике и другим међународним актима који се односе на Полицију.

На начин утврђен законом, ако је то у датој ситуацији могуће и не би угрозило извршење полицијског задатка, лице према коме се примењује полицијско овлашћење има право да буде упознато са разлозима за то, да укаже на околности које сматра битним с тим у вези, да буде упознато са идентитетом полицијског службеника, који се представља и легитимише, и да тражи присуство лица које ужива његово поверење.

Представљање пре примене овлашћења

Члан 66.

Полицијски службеник се, пре почетка примене полицијског овлашћења, представља показивањем службене значке и службене легитимације, а полицијски службеник у униформи само на захтев лица према коме примењује овлашћење.

Изузетно, полицијски службеник неће се представити на начин из става 1. овог члана ако околности примене полицијског овлашћења у конкретном случају указују да би то могло угрозити постизање законитог циља. У том случају полицијски службеник ће, током примене полицијског овлашћења, на своје својство упозорити речју: „Полиција“.

По престанку околности из става 2. овог члана полицијски службеник ће се представити на начин из става 1. овог члана.

Непристрасност, недискриминација, хуманост, поштовање људских права и омогућавање медицинске помоћи

Члан 67.

Полицијски службеник у примени полицијских овлашћења поступа непристрасно, пружајући свакоме једнаку законску заштиту и поступајући без дискриминације лица по било којем основу.

У примени полицијских овлашћења полицијски службеник поступа хумано и поштује достојанство, углед и част сваког лица и друга људска и мањинска права и слободе грађана дајући предност правима угроженог у односу на иста права лица које та права угрожава и водећи рачуна о правима трећих лица.

Полицијски службеник ће приликом примене полицијских овлашћења, на захтев лица према коме се овлашћење примењује, омогућити пружање медицинске помоћи од стране здравствене установе.

Трошкове пружања медицинске помоћи из става 3. овог члана, сноси Министарство.

Принцип сразмерности

Члан 68.

Примена полицијског овлашћења мора бити сразмерна потреби због које се предузима.

Примена полицијског овлашћења не сме изазвати веће штетне последице од оних које би наступиле да полицијско овлашћење није примењено.

Између више полицијских овлашћења примениће се оно којим се задатак може извршити са најмање штетних последица и за најкраће време.

Приликом примене средстава принуде настојаће се да њихова употреба буде поступна, односно од најлакшег према тежем средству принуде и, у сваком случају, уз минимум неопходне силе.

Примена овлашћења према војним лицима

Члан 69.

Овлашћења утврђена овим законом полицијски службеник примењује и према војним лицима и припадницима Безбедносно-информативне агенције, ако посебним прописом није другачије одређено.

О поступању из става 1. овог члана обавештава се одмах војна полиција, односно директор Безбедносно-информативне агенције.

Примена овлашћења према малолетним лицима

Члан 70.

Полицијска овлашћења према малолетном лицу примењују сви полицијски службеници, осим прикупљања обавештења у својству грађанина (оштећеног, сведока) и саслушања малолетника у својству осумњиченог, која примењује полицајац за малолетнике.

Полицајац за малолетнике је полицијски службеник криминалистичке полиције који обавља послове превенције и сузбијања малолетничког криминала и који је завршио обуку у области права детета и малолетничког кривичног права.

Овлашћења из става 1. овог члана, примениће и други полицијски службеник који је завршио обуку у области права детета и малолетничког кривичног права, ако због околности случаја не може да поступа полицајац за малолетнике.

Према малолетним учиниоцима прекршаја поступају униформисани полицијски службеници који су завршили обуку у области права детета и малолетничког кривичног права.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеници дужни су да воде рачуна о достојанству личности малолетног лица, психичким, емоционалним и другим личним својствима и заштити његове приватности.

Начин примене полицијских овлашћења према малолетним лицима прописују министар унутрашњих послова, министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за послове здравља.

Примена полицијских овлашћења према лицима која уживају дипломатско конзуларни имунитет

Члан 71.

Полицијски службеник дужан је да према лицу са дипломатско конзуларним имунитетом поступа у складу са потврђеним међународним уговорима.

Полицијски службеник дужан је да о поступању према лицу из става 1. овог члана, без одлагања, обавести непосредног руководиоца.

Услови и начин примене појединих полицијских овлашћења

Упозорење и наређење

Услови за примену упозорења

Члан 72.

Полицијски службеник упозориће лице које својим понашањем, деловањем или пропуштањем одређене радње може да доведе у опасност своју безбедност или безбедност другог лица или безбедност имовине, да наруши јавни ред или да угрози безбедност саобраћаја на путевима или кад се основано очекује да би то лице могло да учини или да изазове друго лице да учини кривично дело или прекршај.

Услови за примену наређења

Члан 73.

Наређење се може применити само у односу на понашања, односно делатности и чињења од којих непосредно зависи успешно извршавање полицијских задатака.

Наређења се примењују ради:

1) отклањања опасности за живот и личну безбедност људи;

2) отклањања опасности за имовину;

3) спречавања извршавања кривичних дела и прекршаја, хватања њихових учинилаца и проналажења и обезбеђења трагова тих дела који могу послужити као доказ;

4) одржавања јавног реда или успостављања нарушеног јавног реда;

5) безбедности саобраћаја на путевима;

6) запречавања приступа или задржавања на простору или објекту где то није дозвољено;

7) спречавања и отклањања последица у случају опште опасности проузроковане елементарним непогодама, епидемијама или других облика угрожавања опште безбедности;

8) спречавања угрожавања безбедности људи и имовине у другим случајевима утврђеним законом.

Начин примене упозорења и наређења

Члан 74.

Упозорења и наређења дају се усмено, писано или на други погодан начин, светлосним и звучним сигналима, руком и слично, с тим да њихово значење буде јасно изражено.

Провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета

Услови за проверу идентитета лица

Члан 75.

Провера идентитета лица примениће се према лицу:

1) које треба ухапсити, довести, задржати или упутити надлежном државном органу;

2) од којег прети опасност која захтева полицијско поступање;

3) над којим се обавља преглед или претресање или се предузимају друге законом прописане мере и радње;

4) које се затекне у туђем стану, објекту и другим просторијама или у превозном средству које се прегледа и претреса, ако је провера идентитета потребна;

5) које неовлашћено прикупља податке о лицу, објекту или простору које се безбедносно штити;

6) које се затекне на простору или у објекту у којем је привремено ограничена слобода кретања, ако је провера идентитета потребна;

7) које пријављује извршење кривичног дела или прекршаја или учиниоце тих дела, односно пружа обавештења од интереса за рад полиције;

8) које својим понашањем изазива сумњу да је учинилац кривичног дела или прекршаја или да га намерава учинити или по свом физичком изгледу личи на лице за којим се трага;

9) које се затекне на месту извршења кривичног дела или прекршаја;

10) које се налази на месту на којем је из безбедносних разлога неопходно утврдити идентитет свих лица или претежног броја лица;

11) за које постоји оправдани захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких лица.

Оправданим захтевом из става 1. тачка 11) овог члана сматра се захтев из којег је видљиво да су службеним лицима такви подаци неопходни за законито поступање или да је физичким лицима повређено неко право.

Полицијски службеник дужан је да упозна лице са разлогом провере његовог идентитета.

Изузетно од става 3. овог члана, полицијски службеник може ускратити лицу обавештење о разлозима провере идентитета ако прикупља обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности и ако би то могло угрозити постизање циља провере.

Начин провере идентитета лица

Члан 76.

Провера идентитета лица врши се увидом у личну карту или другу јавну исправу са фотографијом или електронски, када је лична карта носилац и стварног и електронског идентитета.

Изузетно од става 1. овог члана, провера идентитета може бити извршена на основу изјаве лица чији је идентитет проверен.

Лицу без личне карте, по утврђивању идентитета и права на личну карту, издаће се лична карта у прописаном поступку.

Провера идентитета може се извршити и без знања лица, ако постоје основи сумње да је то лице учинилац кривичног дела које се гони по службеној дужности.

Утврђивање идентитета лица

Члан 77.

Утврђивање идентитета лица врши се према лицу које код себе нема прописану исправу или се сумња у веродостојност такве исправе, ако се на други начин не може проверити његов идентитет, или на основу посебног захтева надлежног органа.

Идентитет се утврђује коришћењем података из форензичких евиденција, применом метода и употребом средстава криминалистичке тактике и форензике, медицинским или другим одговарајућим вештачењима.

Након извршеног утврђивања идентитета сачињава се извештај који се прослеђује подносиоцу захтева за утврђивање идентитета, у складу са законом, док се полицијским органима других држава са којима је ратификованим споразумима успостављена међународна полицијска сарадња, достављају и непосредни подаци о лицу, на њихов захтев, у складу са прописима који уређују област давања података о личности.

У циљу утврђивања идентитета лица полиција је овлашћена да јавно објави фоторобот, цртеж, снимак или опис лица.

Кад идентитет није могуће утврдити на други начин, полиција је овлашћена да објави фотографију лица које о себи не може дати податке, односно фотографију непознатог леша.

Идентификација предмета

Члан 78.

Идентификација предмета примењује се када је у поступку потребно да се утврде и провере обележја и својства предмета, као и однос између лица или догађаја и предмета.

Дирекција полиције овлашћена је да јавно објави фотографију, цртеж, снимак или опис предмета ако је то од значаја за успешно вођење поступка идентификације предмета.

Позивање

Услови и начин позивања на разговор

Члан 79.

Лице за које се основано претпоставља да располаже обавештењима неопходним за обављање полицијских послова може бити позвано на разговор.

У позиву се мора навести назив, место и адреса организационе јединице Дирекције полиције, разлог позивања, место и време разговора, као и упозорење да лице може бити доведено ако се не одазове позиву, а уколико се ради о осумњиченом и да има право на браниоца.

Кад је то пре упућивања позива познато, позив се, поред српског, сачињава и на другом језику и писму у службеној употреби којим се лице служи. Ако ово није било познато, на захтев лица које се одазвало позиву, садржај позива саопштиће му се на том језику.

О извршеном достављању саставља се потврда – доставница.

Лице које је позвано у складу са ст. од 1. до 3. овог члана, може бити доведено ако се не одазове позиву само ако је на то било упозорено у позиву и ако се ради о полицијским пословима из члана 30. став 2. тач. од 1) до 5) овог закона.

Време у којем се лице може позвати

Члан 80.

Лице које се налази у стану може се позивати у времену од 6 до 22 часа.

Изузетно, ако је то у интересу за поступак или по налогу надлежног органа, полицијски службеник може да позове лице од којег се тражи обавештење и ван времена предвиђеног у ставу 1. овог члана.

Посебни случајеви позивања

Члан 81.

Полицијски службеник овлашћен је, изузетно, да лице позове усмено или одговарајућим телекомуникационим средством, при чему је дужан да саопшти разлог позивања, а уз сагласност лица може и да превезе лице до службених просторија.

Лица се изузетно могу позивати и путем средстава јавног обавештавања када је то неопходно због опасности од одлагања, безбедности поступања или када се позив упућује већем броју лица.

Позивање малолетног лица обавља се достављањем писаног позива преко родитеља или старатеља.

Довођење

Довођење на основу писаног налога

Члан 82.

Лице може бити доведено на основу писане наредбе надлежног правосудног органа, односно налога по закључку о привођењу донетог у управном поступку (у даљем тексту: налог).

У смислу става 1. овог члана, лица се могу довести у просторије Министарства, другог надлежног државног органа или до места одређеног налогом.

Полицијски службеник лицу које треба довести уручује налог пре довођења.

Лицу за које се основано сумња да ће пружити отпор полицијски службеник ће уручити налог после довођења.

Пре довођења полицијски службеник овлашћен је да изврши преглед лица које доводи, као и да приликом довођења употреби средства за везивање ако су за то испуњени услови.

Лице може бити доведено у време од 6 до 22 часа.

Изузетно, кад је довођење неопходно ради предузимања полицијских послова који не трпе одлагање, ако је то у интересу за поступак или по налогу надлежног органа, лице се може довести и ван времена утврђеног у ставу 6. овог члана.

Довођење може бити предузето најраније шест часова пре одређеног рока за довођење, ако се мора извршити на подручју полицијске управе на којем је лице затечено.

Кад се довођење мора извршити ван подручја полицијске управе на којем је лице затечено, довођење може трајати најдуже 24 часа.

Довођење без писаног налога

Члан 83.

Без писаног налога полицијски службеник може довести лице:

1) чији идентитет треба утврдити;

2) за којим се трага;

3) које треба задржати у складу са законом;

4) које се није одазвало позиву само ако је у позиву упозорено да ће бити доведено;

5) које је затечено у извршењу кривичног дела које се гони по службеној дужности, а ради саслушања у својству осумњиченог у складу са Закоником о кривичном поступку;

6) ако је другим законом прописано довођење или привођење.

Лица према којима се не примењују одредбе о довођењу

Члан 84.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу чије је кретање знатно отежано због болести, изнемоглости или трудноће, као ни према лицу за које се оправдано претпоставља да би му се довођењем битно погоршало здравље.

О чињеницама из става 1. овог члана писаним путем обавештава се орган који је издао налог за довођење.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу које обавља такве послове који се не смеју прекидати све док му се не обезбеди одговарајућа замена.

О разлозима из ст. 1. и 3. овог члана, да се одредбе о довођењу не примене, одлучује непосредни руководилац полицијског службеника које врши довођење, а ако се за разлоге сазнало тек на лицу места – само полицијски службеник, који о томе без одлагања обавештава свог непосредног руководиоца.

Права лица које се доводи

Члан 85.

Полицијски службеник дужан је да, пре довођења на језику који разуме, упозна лице које доводи о разлозима довођења, праву на обавештавање породице или других лица, као и о праву на браниоца.

Задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања

Услови за задржавање

Члан 86.

Полицијски службеник ће задржати лице у случају када је то другим законом прописано.

Доношење решења о задржавању и поступање по жалби на донето решење врши се у складу са законом на основу којег је задржавање одређено.

Задржавање се прекида кад престану разлози због којих је одређено, односно одлуком надлежног суда.

Ако је задржано војно лице, односно припадник Безбедносно-информативне агнеције о томе се без одлагања обавештава војна полиција, односно директор Безбедносно-информативне агенције.

Задржавањем лица у смислу овог члана не сматра се време потребно да се лице које су предали страни органи безбедности или други органи Републике Србије, доведе и преда органу надлежном за даље поступање.

Начин поступања полицијских службеника према доведеним и задржаним лицима као и услове које треба да испуњавају просторије за задржавање прописује министар.

Права у случају задржавања

Члан 87.

О задржавању по одредбама овог закона или у примени закона о заштити државне границе или закона о безбедности саобраћаја на путевима, лице мора бити на свом матерњем језику или језику који разуме обавештено да је задржано и о разлозима за задржавање и поучено да није обавезно ништа да изјави, да има право на одговарајућу правну помоћ браниоца кога слободно изабере и да ће се на његов захтев о задржавању обавестити његови најближи.

Ако је лице из става 1. овог члана странац, мора на његовом матерњем језику или на језику који разуме да буде поучено и о томе да ће на његов захтев о задржавању бити обавештено дипломатско-конзуларно представништво државе чији је држављанин.

Полицијски службеник мора да одложи сва даља поступања до доласка браниоца, и то најдуже за два часа од како је лицу пружена могућност да обавести браниоца.

Привремено ограничење слободе кретања

Члан 88.

Полицијски службеник може, у складу са законом, привремено, а најдуже до осам часова од доношења одлуке, ограничити слободу кретања лицу на одређеном простору или у објекту, а ради:

1) спречавања извршења кривичних дела или прекршаја;

2) проналажења и хапшења учинилаца кривичних дела или прекршаја;

3) проналажења и хапшења лица за којима се трага;

4) проналажења трагова и предмета који могу послужити као доказ у кривичном и прекршајном поступку.

Одлуку о привременом ограничењу слободе кретања на одређеном простору или објекту доноси директор полиције или начелник полицијске управе односно лице које они за то овласте.

Привремено ограничење слободе кретања не може трајати дуже од остварења циља ради којег је овлашћење примењено.

За ограничење слободе кретања дуже од осам часова потребно је одобрење надлежног суда.

Посебни услови за привремено ограничење слободе кретања

Члан 89.

Полицијски службеник, на основу одлуке директора полиције или начелника полицијске управе односно лица које они за то овласте, овлашћен је да привремено ограничи слободу кретања и задржавања лица на одређеном простору или у објекту, или да лица удаљи са простора или из објекта, у случајевима угрожавања безбедности изазваног елементарним непогодама или епидемијама и у другим случајевима неопходним за заштиту права на безбедност лица и њихове имовине док такво угрожавање траје.

Члан 90.

Привремено ограничење слободе кретања и трагање за лицима и предметима спроводи се применом полицијских криминалистичко – тактичких радњи које чине потера, преглед одређених објеката и простора, заседа, рација и блокада саобраћајних и других површина.

Тражење обавештења

Члан 91.

Полицијски службеник може тражити обавештења од лица у циљу спречавања и откривања кривичних дела или прекршаја и њихових учинилаца у складу са законом.

Лице није дужно да пружи тражено обавештење осим ако би тиме учинио кривично дело, на шта је полицијски службеник дужан да га упозори.

О обавештењима прикупљеним од грађана полицијски службеник сачињава службену белешку.

Привремено одузимање предмета

Услови за привремено одузимање предмета, потврда и вођење података

Члан 92.

Полицијски службеник привремено ће одузети предмет:

1) ако околности случаја указују да је одређени предмет намењен за извршење кривичног дела или прекршаја, потиче или је настао као последица извршења кривичног дела или прекршаја;

2) ако је одузимање предмета неопходно за заштиту опште безбедности;

3) који лице коме је одузета или ограничена слобода има код себе и може да га употреби за самоповређивање, напад или бекство;

4) ако је то одређено другим законом.

О привременом одузимању предмета полицијски службеник дужан је да изда потврду.

Потврда из става 2. овог члана мора да садржи податке о привремено одузетом предмету, податке на основу којих је привремено одузети предмет могуће разликовати од других предмета, податке о лицу од кога је предмет одузет, као и податке о полицијском службенику (име и презиме, број службене значке) који је предмет привремено одузео.

Подаци о привремено одузетим предметима воде се у посебној евиденцији.

Чување и враћање привремено одузетих предмета

Члан 93.

Кад због својства привремено одузетих предмета чување у просторијама Полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама, привремено одузети предмети могу се сместити или обезбедити на одговарајући начин, до доношења одлуке надлежног органа.

Под условима из става 1. овог члана, ако су привремено одузети предмети поверени или се налазе на чувању у Полицији, трошкове чувања сноси лице од кога је предмет привремено одузет.

Кад престану разлози због којих је предмет привремено одузет, ако другим законом или одлуком надлежног органа није друкчије одређено, привремено одузети предмет ће се вратити лицу од којег је одузет.

Лице из става 3. овог члана позива се да предмет преузме у року који не може бити краћи од месец дана.

Привремено одузета неексплодирана убојна средства, минско експлозивна средства, импровизоване експлозивне направе, као и друга средства опасна по живот и здравље људи, након криминалистичко форензичке обраде и вештачења, без одлагања се, уз помоћ надлежних органа, на за то предвиђеним местима уништавају.

Пре уништавања предмета из става 5. овог члана, прибавља се сагласност надлежног јавног тужиоца или другог надлежног органа, а након уништавања сачињава се записник.

Продаја привремено одузетих предмета

Члан 94.

Привремено одузети предмети могу се продати ако за даље поступање није надлежан суд или други орган управе кад:

1) предметима прети опасност од пропадања или значајан губитак вредности;

2) је чување и одржавање предмета повезано са несразмерно високим трошковима или тешкоћама.

Привремено одузети предмет може бити продат кад га позвано лице не преузме у одређеном року који не може бити краћи од месец дана, а лицу је било саопштено да ће предмет бити продат уколико га не преузме.

Привремено одузети предмети продају се на јавној лицитацији.

Уколико је привремено одузети предмет, предмет од значаја за наше културно наслеђе о томе се пре приступања јавној лицитацији, обавештава надлежна установа за заштиту културних добара.

Кад привремено одузети предмет није могао бити продат на одржаној јавној лицитацији или је очигледно да ће трошкови лицитације бити несразмерни са износом добијеним продајом или постоји опасност од пропадања предмета, привремено одузети предмет ће се продати у слободној продаји.

Ако се купац не може пронаћи у року од једне године, привремено одузети предмет може да се употреби као опште добро или уништи.

Средства остварена продајом привремено одузетог предмета приход су буџета Републике Србије.

Начин продаје, употребе или уништења привремено одузетих предмета прописује министар.

Преглед објеката, средстава, простора и документације

и контрадиверзиони преглед

Члан 95.

Полицијски службеник овлашћен је да уђе и изврши преглед објеката, средстава, простора и документације ради:

1) спречавања извршења кривичног дела;

2) хапшења учиниоца кривичног дела;

3) поступања по дојави о присутности експлозивне направе или отклањања друге непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину.

Члан 96.

Ако је потребно обезбедити заштиту безбедности људи и имовине, посебно обучени полицијски службеник може вршити редовни или ванредни контрадиверзиони преглед просторија, објеката, средстава, направа и других предмета.

Контрадиверзиони преглед обухвата преглед или откривање експлозивних средстава или направа, као и хемијско-биолошко-радиолошко-нуклеарни и други преглед.

Ако је могуће очекивати да би у просторијама, објектима или средствима, односно другим местима у непосредној близини, могло доћи до угрожавања безбедности људи и имовине сумњивим направама или предметима, као и кад до тог угрожавања дође, полицијски службеници могу простор, објекте, средство, односно место, да испразне и спрече приступ до њих и да их непосредно или уз употребу техничких средстава прегледају.

У случајевима из става 3. овог члана, посебно обучени полицијски службеник по проналску сумњиве направе или предмета, након неутрализације, може самостално или уз помоћ надлежних органа извршити њихов транспорт, односно на лицу места предузети мере на њиховом уништавању уколико не постоји други начин отклањања непосредне и озбиљне опасности по безбедност људи и имовине.

Приликом вршења прегледа, полицијски службеници могу од надлежног органа да захтевају да изврши надзор и предузме мере из своје надлежности.

Посебно обучени полицијски службеници овлашћени су да изврше и превентивни контрадиверзиони преглед.

На предлог посебно обученог полицијског службеника, који је извршио преглед, надлежна организациона јединица Дирекције полиције може дати другим државним органима, правним и физичким лицима, општа и појединачна писана упутства за поступање у ситуацијама из става 3. овог члана.

Заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава

Члан 97.

Полицијски службеник овлашћен је да заустави и изврши преглед лица, предмета које лице носи са собом и саобраћајног средства:

1) када лице треба довести;

2) када је то неопходно ради проналаска предмета подобних за напад или самоповређивање;

3) када предузима мере трагања за лицима и предметима;

4) када предузима друге мере и радње у складу са Закоником о кривичном поступку.

Приликом заустављања полицијски службеник, пре него што приступи прегледу из става 1. овог члана, саопштава лицу да ли је заустављено ради вршења прегледа због превентивне контроле, због његовог или туђег прекршаја или кривичног дела или из другог безбедносног разлога.

Прегледом лица у смислу става 1. овог члана, сматра се увид у садржај одеће и обуће.

Прегледом саобраћајног средства у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед свих отворених и затворених простора саобраћајног средства и предмета који се превозе.

Преглед предмета које лице носи са собом обухвата преглед предмета који су код лица или у његовој непосредној близини или предмета лица по чијем се налогу у његовој пратњи они превозе.

Преглед лица мора вршити лице истог пола, изузев када је неопходан хитан преглед лица ради одузимања оружја или предмета подобних за напад или самоповређивање.

Приликом прегледа полицијски службеници овлашћени су да користе техничка средства и службеног пса.

При предузимању мера из става 1. овог члана полицијски службеник овлашћен је да принудно отвори затворено саобраћајно средство или предмет који лице носи са собом.

Ако је вероватно да лице код себе, у саобраћајном средству или у предмету који носи са собом има предмете који могу послужити као доказ у кривичном или прекршајном поступку, полицијски службеник овлашћен је да задржи лице до прибављања наредбе за претресање, а најдуже шест часова.

Провера заставе, гоњење, заустављање, задржавање и спровођење пловила

Члан 98.

У обављању полицијских послова на рекама и унутрашњим водама полицијски службеник може, у складу са посебним прописима, да:

1) провери заставу пловила;

2) заустави пловило;

3) прегледа исправе пловила и лица на пловилу;

4) прегледа пловило;

5) гони пловило;

6) задржи пловило;

7) спроведе пловило надлежном органу.

Гоњење пловила из става 1. тачке 5) овог члана може започети ако се пловило не заустави након упућеног позива на заустављање видљивим светлосним, звучним или знаковима међународног сигналног кодекса и са удаљености која омогућава пријем позива.

Ако се пловило које се гони не заустави, полицијски службеник дужан је да га заустави маневром или употребом другог средства.

Обезбеђење и преглед места догађаја

Члан 99.

Кад полицијски службеник сазна за извршење кривичног дела, прекршаја или другог догађаја поводом којег је потребно непосредним опажањем утврдити или разјаснити чињенице, овлашћен је да обезбеди место догађаја до доласка службеног лица одговарајућег органа, односно изврши увиђај или реконструкцију догађаја, применом криминалистичко тактичких и техничких метода и средстава.

Изузетно, полицијски службеник може да изврши преглед места догађаја ради заштите од уништења предмета који могу послужити као доказ, задржавања лица и откривања учиниоца, помоћи оштећеном, као и прикупљању обавештења у вези са кривичним делом, прекршајем или догађајем, водећи рачуна да не наруши место догађаја.

Полицијски службеник овлашћен је до окончања прегледа, а најдуже шест часова, да задржи лице за које процени да може да пружи обавештења важна за разјашњавање догађаја или за предузимање спасилачких активности, ако је вероватно да се обавештења не би могла касније прикупити или се не би могло обезбедити присуство лица које може предузети спасилачке активности.

Ради заштите жртава кривичног дела, оштећених због прекршаја или другог догађаја и у циљу заштите интереса поступка, полицијски службеник овлашћен је да забрани снимање места догађаја.

Употреба туђег саобраћајног средства и средства везе

Члан 100.

Полицијски службеник може да се послужи саобраћајним средством и средством везе правног или физичког лица, ако на други начин не може да изврши превоз, односно успостави везу неопходну ради хватања учиниоца кривичног дела који се непосредно гони или ради превожења у најближу здравствену установу повређеног лица које је жртва кривичног дела, саобраћајне незгоде, елементарне непогоде или другог несрећног случаја.

Полицијски службеник се приликом примене овлашћења из става 1. овог члана обавезно представља показивањем службене значке и службене легитимације.

Власник превозног средства и средства везе којим се послужи полицијски службеник има право на накнаду трошкова и штете проузроковане њиховом употребом, чија висина не може бити нижа од тржишне.

Утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци

Члан 101.

Ради утврђивања присуства алкохола и/или психоактивних супстанци у организму, полицијски службеник може лице за које сумња да је учинилац кривичног дела, прекршаја или учесник неког догађаја (у даљем тексту: учинилац дела) да подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.).

Учинилац дела дужан је да без одлагања поступи по налогу полицијског службеника и омогући вршење испитивања помоћу одговарајућих средстава из стaва 1. овог члана.

Уколико се из очигледно оправданих разлога не може извршити испитивање прописано у ставу 1. овог члана, полицијски службеник може лице да доведе ради стручног прегледа у одговарајућу здравствену установу.

Учинилац дела дужан је да се подвргне таквом прегледу.

Учинилац дела који након извршеног испитивања помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.) оспорава добијене резултате, може захтевати да се изврши анализа крви, односно крви и урина или других телесних материја, у одговарајућој установи, о сопственом трошку.

Захтев се подноси у писаној форми, на лицу места, у записник у коме су утврђени резултати испитивања.

Ако је утврђивањем спроведеним према одредбама овог члана утврђено да је под дејством алкохола и/или психоактивних супстанци, трошкове утврђивања сноси учинилац дела.

Анализу крви, урина и/или других телесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и/или психоактивних супстанци у организму може вршити референтна здравствена установа или акредитована лабораторија Министарства.

Здравствена установа или акредитована лабораторија Министарства из става 8. овог члана дужна је да анализе крви, односно крви и урина или других телесних материја врши законито по правилима струке и на савестан начин.

Вршење безбедносних провера

Члан 102.

Безбедносна провера представља скуп мера и радњи којима се утврђује постојање или непостојање безбедносне сметње.

Безбедносна сметња је чињеница која онемогућава пријем у радни однос и рад у Министарству, пријем на стручно oбразовање, оспособљавање и усавршавање за потребе Полиције, односно друго право када је прописано посебним законом.

Ако другим прописом није другачије одређено, полицијски службеник има право да врши безбедносне провере:

1) кандидата за пријем у радни однос у Министарство;

2) кандидата за обуку у Центру за основну полицијску обуку;

3) канидата за упис студената на високошколску установу за потребе полицијског образовања;

4) за запослене у Министарству;

5) за пријем у радни однос у другим државним органима, у складу са прописима који уређују ту област, и на захтев тог органа;

6) кандидата за пријем у детективску службу и службу приватног обезбеђења;

7) кандидата за држање и ношење оружја;

8) лица којима се одобрава приступ одређеним објектима, односно местима под посебном безбедносном заштитом;

9) у другим случајевима утврђеним посебним законом.

Безбедносна провера врши се по захтеву државног органа или другог лица, уколико је тај државни орган или друго лице законом овлашћено да обрађује врсту података коју тражи.

Приликом вршења безбедосне провере полицијски службеник примењује сва остала овлашћења прописана овим законом и другим прописима.

Прикупљени подаци и евиденције за сврху вршења безбедносне провере представљају податак са степеном тајности у складу са прописима који уређују ту област.

О извршеној безбедносној провери полицијски службеник сачињава извештај који оверава непосредни руководилац.

Пријем нађених ствари

Члан 103.

Полицијски службеник дужан је да од налазача прими нађену ствар која може угрозити безбедност грађана, новац и драгоцености односно опасну ствар (у даљем тексту: ствар) и о томе сачини записник, а налазачу изда потврду о пријему ствари.

Полиција је дужна да предузме све потребне мере за очување ствари и проналажење лица које је ствар изгубило.

Ако је лице које је ствар изгубило познато или се накнадно идентификује, Полиција ће вратити ствар. Кад због својства ствари чување у просторијама Полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама Полиција ће ствар предати на чување и даље поступање надлежном органу или уништити.

На поступак са стварима примењују се одредбе овог закона о привремено одузетим предметима, а ближи начин поступања при пријему нађених ствари прописује министар.

Овлашћење Полиције да одреди боравак у Прихватилишту за странце

Члан 104.

Странцу коме није дозвољен улаз у земљу или коме је изречена мера безбедности протеривања, заштитна мера удаљења из земље или мера отказа боравка и забрана повратка у земљу, а којег није могуће одмах удаљити, може се, у складу са законом којим се уређују послови у вези са странцима, одредити боравак под надзором Полиције, у објекту одређеном за те намене за време које је неопходно за његово удаљење из земље.

За време трајања боравка полицијски службеници дужни су да према странцу поступају уз строго придржавање етичких принципа у вршењу полицијских послова.

Средства принуде и њихова употреба

Врсте средстава принуде и услови за употребу

Члан 105.

Средства принуде у смислу овог закона јесу:

1) физичка снага;

2) распршивач са надражујућим средством;

3) електромагнетна средства;

4) службена палица;

5) средства за везивање;

6) специјална возила;

7) службени пси;

8) службени коњи;

9) средства за запречавање;

10) уређаји за избацивање млазева воде;

11) хемијска средства;

12) посебне врсте оружја и средстава;

13) ватрено оружје.

Полицијски службеник средства принуде употребиће само ако се на други начин не може извршити задатак и то суздржано и сразмерно опасности која прети законом заштићеном добру и вредности, односно тежини дела које се спречава или сузбија.

Полицијски службеник увек ће употребити најблаже средство принуде којим се може постићи законити циљ, сразмерно разлогу употребе и на начин којим се службени задатак извршава без непотребних штетних последица.

Полицијски службеник ће пре употребе средства принуде на то упозорити лице према коме средство намерава да употреби, ако је то у датој ситуацији могуће и неће довести у питање извршење службене радње.

Полицијски службеници приликом употребе средстава принуде дужни су да чувају људске животе, проузрокују што мање повреда и материјалне штете, као и да осигурају да се помоћ повређеном или угроженом лицу што пре пружи и да његови најближи о томе што пре буду обавештени.

Полицијски службеници похађају обуку о употреби средстава принуде коју организује Министарство.

Употреба средстава принуде према групи лица

Члан 106.

Полицијски службеник овлашћен је да изда наређење групи лица да се разиђе ако се група противправно окупила или се противправно понаша или својим понашањем може да изазове насиље или нарушавање јавног реда.

Ако се група не разиђе, могу да се употребе следећа средства принуде:

1) физичка снага;

2) распршивач са надражујућим средством;

3) електромагнетна средства;

4) службена палица;

5) специјална возила;

6) службени пси;

7) службени коњи;

8) уређаји за избацивање млазева воде;

9) хемијска средства.

Средства из става 2. овог члана могу се употребити само по наређењу начелника полицијске управе, односно полицијског службеника кога начелник овласти.

Овлашћење из става 3. овог члана, по правилу се даје писано, а изузетно у хитним случајевима овлашћење се може дати и усмено.

Ограничења употребе средстава принуде

Члан 107.

Физичка снага не може се употребљавати према лицима млађим од 14 година, очигледно болесним и изнемоглим лицима, тешким инвалидима и трудницама чија је трудноћа видљива или које упозоре да су трудне.

Према лицима из става 1. изузетно се може употребити физичка снага и друга средства принуде под условима утврђеним законом ако неко од тих лица ватреним оружјем, оруђем или другим опасним предметом угрожава живот лица.

Извештавање, контрола и одговорност у вези са употребом средстава принуде

Члан 108.

О свакој употреби средстава принуде полицијски службеник у писаном облику подноси извештај надређеном полицијском службенику што је пре могуће, а најкасније 24 часа од употребе средстава принуде.

Извештај из става 1. овог члана садржи податке о средству принуде и против кога је употребљено, разлозима и основу употребе и о другим чињеницама и околностима од значаја за оцену оправданости и правилности употребе средства принуде.

Оправданост и правилност употребе средства принуде оцењује овлашћени полицијски службеник или комисија састављена од најмање три члана.

У случају неоправдане или неправилне употребе средстава принуде, овлашћени полицијски службеник или комисија из става 3. овог члана предлаже руководиоцу организационе јединице предузимање законом утврђених мера.

Подаци о броју случајева употребе средстава принуде, разврстани према појединим средствима принуде, као и подаци о броју случајева неоправдане или неправилне употребе средстава принуде и мерама предузетим поводом тога, чине саставни део извештаја из члана 6. став 3. овог закона и доступни су јавности.

Ближа обележја средстава принуде, начин употребе средстава принуде, начин оцене оправданости и правилности употребе, контролу и вођење евиденција прописује министар.

Правна и друга помоћ у вези са употребом средстава принуде

Члан 109.

Кад су средства принуде употребљена у границама законом утврђених овлашћења, искључена је одговорност полицијског службеника који их је употребио.

Кад се против полицијског службеника води кривични поступак због употребе средстава принуде из става 1. овог члана или предузимања других мера и радњи у обављању полицијских послова, Министарство ће му обезбедити бесплатну правну и другу неопходну помоћ у току поступка.

Министарство ће обезбедити бесплатну правну помоћ и грађанину који је пружио помоћ полицијском службенику, ако је против њега покренут кривични поступак због радње учињене у вези са пружањем помоћи.

Полицијском службенику и грађанину који је пружио помоћ полицијском службенику који је употребио средства принуде Министарство је дужно да обезбеди сву потребну медицинску, психосоцијалну и другу неопходну помоћ.

Одредбе о појединим средствима принуде

Физичка снага

Члан 110.

Физичка снага може се употребити, ради одбијања напада, савлађивања отпора или спречавања самоповређивања лица.

Употребом физичке снаге, у смислу овог закона, сматра се употреба различитих захвата борилачких вештина или њима сличних поступака на телу другог лица којима се присиљава на послушност када су за то испуњени законом прописани услови.

Нападом се сматра свака радња предузета да се нападнути повреди или лиши живота, да се насилно уђе у објекат или простор око објекта у који је улаз забрањен или да се полицијски службеник омете или спречи у извршењу службене радње.

Отпором се сматра свако супротстављање законитим службеним мерама и радњама које се може вршити оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја, пасивни отпор, или заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти, или предузимањем сличне радње, активни отпор.

Физичка снага употребљава се у складу са правилима вештине самоодбране, а са употребом се престаје чим престане напад или отпор лица према којем је употребљена.

Распршивач са надражујућим средством

Члан 111.

Распршивачи са надражујућим средством, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом распршивача са надражујућим средством, у смислу овог закона, сматра се употреба спреј доза пуњених сузавцем или хемијском материјом блажег дејства од сузавца односно посебно намењене материје са неподношљивим мирисом.

Електромагнетна средства

Члан 112.

Електромагнетна средства, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом елетромагнетних средстава, у смислу овог закона, сматра се употреба електрошокера и електричне палице, који емитују електромагнетни импулс краткотрајног дејства.

Службена палица

Члан 113.

Службена палица може се употребити ради одбијања напада или савлађивања отпора лица, ако је употреба физичке снаге безуспешна или се не може постићи законити циљ.

Употребом службене палице сматра се задавање удараца или примена захвата на телу лица.

Ударци службеном палицом не смеју се задати у пределу главе, врата, кичменог стуба, грудног коша, трбушног зида, гениталија и зглобова, осим ако су такви ударци неопходно потребни ради заштите живота и тела.

Средства за везивање

Члан 114.

Средства за везивање могу се употребити ради спречавања напада, отпора, бекства или самоповређивања лица.

Употребом средстава за везивање, по правилу, сматра се везивање руку лица испред тела или иза леђа.

Када употребом средстава за везивање из става 2. овог члана није постигнута сврха везивања могу се везати и ноге.

Полицијски службеник употребиће средства из става 1. овог члана на начин да средство за везивање не наноси непотребну телесну бол или повреде везаном лицу.

Специјална возила

Члан 115.

Специјална возила могу се употребити ради успостављања нарушеног јавног реда, запречавања проласка лица и ради употребе хемијских средстава и ватреног оружја уграђеног на та возила.

Употребом специјалних возила сматра се избацивање воде под притиском са или без хемијских средстава, употреба уграђеног ватреног оружја, уклањање препрека и запречавање проласка лица. Посаде и специјална возила приликом употребе, штити потребан број полицијских службеника.

Специјалним возилима сматрају се возила за избацивање воде под притиском, оклопна возила са или без уграђене запречне ограде, хеликоптери, возила за уклањање препрека и друга возила посебне намене.

Уграђена хемијска средства и ватрено оружје могу се употребити само под условима, утврђеним овим законом.

Службени пас

Члан 116.

Службени пас може да се употреби као средство принуде у случајевима кад:

1) су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице;

2) су испуњени услови за употребу ватреног оружја;

3) се успоставља нарушени јавни ред.

Употребом службеног пса сматра се пуштање пса према лицу и запречавање псима проласка лица.

Службени пас може бити употребљен:

1) са заштитном корпом и на повоцу;

2) са заштитном корпом и без повоца;

3) без заштитне корпе и на повоцу;

4) без заштитне корпе и без повоца.

Службени коњ

Члан 117.

Службени коњ може да се употреби као средство принуде, када су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда или запречавања проласка лица.

Употребом се сматра кретање службеним коњем или коњима према лицу или лицима ради њиховог раздвајања, потискивања или запречавања проласка лица.

Средства за запречавање

Члан 118.

Средствима за запречавање сматрају се средства за принудно заустављање возила и средства за запречавање проласка лица.

Приликом употребе, средства за запречавање штити потребан број полицијских службеника, које одреди њихов непосредни старешина.

Заустављање возила

Члан 119.

Средства за принудно заустављање возила могу се употребити ради:

1) спречавања бекства лица које је затечено у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности;

2) спречавања бекства лица које је лишено слободе или за које постоји налог за лишавање слободе;

3) спречавања незаконитог преласка државне границе возилом;

4) спречавања недозвољеног приступа возилу до објекта или подручја где се налазе лица која полицијски службеник обезбеђује;

5) спречавања бекства учесника у саобраћају који је учинио тежи прекршај из области безбедности саобраћаја односно тежи прекршај са елементима насиља или изазвао саобраћајну незгоду, а није поступио по знаку полицијског службеника за заустављање возила.

Средствима за принудно заустављање возила сматрају се уређаји за те намене, као и бодљикаве траке и друга наменска средства којима се возило у покрету може принудно зауставити.

Испред постављених средстава за принудно заустављање возила на одговарајућој удаљености у складу са прописима о безбедности саобраћаја на путевима, поставља се прописана саобраћајна сигнализација, ако је то у датој ситуацији могуће.

Запречавање проласка лица

Члан 120.

Средства за запречавање проласка лица могу се употребити за пресецање и поделу простора приликом одржавања јавног реда и обезбеђивања јавних скупова, за блокаду одређеног простора или објекта, односно за ограничење, забрану или усмеравање кретања лица на јавним местима, одређеним подручјима или правцима.

Средствима за запречавање проласка лица сматрају се запречне ограде, специјална возила, службени пси, службени коњи и друга наменска средства којима се пролазак лица може запречити.

Уређаји за избацивање млазева воде

Члан 121.

Уређаји за избацивање млазева воде могу се употребити само под условима утврђеним за употребу средстава принуде према групи лица, која се противправно понаша тако да може изазвати насиље.

Уређај за избацивање воде може се користити тако да избацује концентрисани или распршен млаз воде.

Концентрисани млаз воде се према лицима може употребити на удаљености која неће угрозити њихов живот.

Вода коју избацују уређаји из става 1. овог члана, мора бити еколошки чиста, а изузетно може садржати дозвољене концентрације нешкодљивих хемијских средстава или раствора боје ради обележавања лица која нарушавају јавни ред.

Хемијска средства

Члан 122.

Хемијска средства могу се употребити ради одбијања напада и савлађивања отпора који се не могу обезбедити употребом физичке снаге и службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда, ради приморавања лица да напусти затворени простор, за решавање талачких ситуација и у случајевима кад су испуњени услови за употребу посебних врста оружја и експлозивних средстава или за употребу ватреног оружја утврђених овим законом.

Употребом хемијских средстава сматра се коришћење сузаваца за краткотрајну употребу и хемијских материја блажег дејства, који по престанку дејства не остављају последице за психофизичко и опште здравствено стање.

При употреби хемијских средстава у близини дечјих и старачких установа, болница, основних школа и прометних саобраћајница и лако запаљивих материјала предузимају се посебне мере заштите.

Хемијска средства не употребљавају се према лицима која се налазе у близини експлозивно-запаљивих материја, на великој висини и на сличним местима где би могао бити угрожен живот људи.

Одлуку о употреби хемијских средстава доноси руководилац који непосредно, у складу са планом, руководи ангажованим снагама, а у случају да не постоји план, неопходно је прибављање сагласности директора полиције.

Посебне врсте оружја и средстава

Члан 123.

Посебне врсте оружја и експлозивних средстава могу се употребити само ако су испуњени услови за употребу ватреног оружја утврђени овим законом, уколико је употреба ватреног оружја неуспешна или се не може постићи законити циљ.

Експлозивна средства није дозвољено употребити према малолетним лицима и лицима у маси.

Одлуку о употреби посебних врста оружја и експлозивних средстава доноси директор полиције, на основу претходно прибављене сагласности министра.

Ватрено оружје

Члан 124.

При обављању полицијских послова полицијски службеник може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов или живот другог лица.

Противправни напад којим се угрожава живот полицијског службеника или живот другог лица у смислу става 1. овог члана сматра се напад ватреним оружјем, имитацијом ватреног оружја, опасним оруђем или напад другим предметом односно напад на неки други начин којим се може угрозити живот полицијског службеника или живот другог лица.

Нападом ватреним оружјем на полицијског службеника у смислу става 2. овог члана сматра се и само потезање ватреног оружја или покушај да се оно потегне.

Потезањем ватреног оружја у смислу става 3. овог члана сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог доношења или стављања у положај за употребу, а покушајем потезања сматра се покрет учињен према ватреном оружју.

Употреба ватреног оружја није дозвољена кад доводи у опасност живот других лица, осим ако је употреба ватреног оружја једино средство за извршење задатака из става 1. овог члана.

Употреба ватреног оружја није дозвољена према малолетним лицима, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности.

Упозорење пре употребе ватреног оружја

Члан 125.

Пре употребе ватреног оружја полицијски службеник дужан је да лицу према коме ће употребити ватрено оружје изда наређење „Стој, полиција, пуцаћу!“.

У случају да лице не поступи по наређењу, полицијски службеник ће га упозорити пуцњем у ваздух, ако се тиме не угрожава безбедност људи.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, полицијски службеник употребиће ватрено оружје без издавања наређења и упозоравајућег пуцња, уколико би то довело у питање одбрану од напада или отклањање опасности којом се угрожава његов живот или живот других лица.

Употреба ватреног оружја према возилу у покрету

Члан 126.

Полицијски службеник не сме употребити ватрено оружје према возилу у покрету, осим ако се то возило користи са циљем угрожавања живота или безбедности полицијског службеника или другог лица или ако се из тог возила употребљава ватрено оружје са циљем угрожавања живота или безбедности полицијског службеника или другог лица.

Употреба ватреног оружја у гоњењу пловила

Члан 127.

Када је неопходно да заустави пловило које гони на унутрашњим водама, полиција може према том пловилу да употреби ватрено оружје да би га зауставила и онемогућила бекство лица ради спровођења надлежном органу само ако то није постигла употребом других тренутно расположивих средстава.

Друга средства из става 1. овог члана могу бити звучна и светлосна сигнализација, вербално упозорење, издавање наређења и пуцњи упозорења под условом да не представљају опасност за друга лица.

Ватрено оружје неће се употребити ако то угрожава живот других или ако то није неопходно да се сачува или заштити нечији живот.

Употреба ватреног оружја према животињама

Члан 128.

Ватрено оружје може се употребити према животињама само кад од њих прети непосредна опасност од напада на живот и тело лица или опасност од угрожавања живота или здравља људи.

VIII. ЉУДСКИ РЕСУРСИ

Управљање људским ресурсима

Члан 129.

Функцију управљања људским ресурсима у Министарству обавља организациона јединица за људске ресурсе.

Функција управљања људским ресурсима једнако се примењује у свим организационим јединицама Министарства и обухвата област рада која подразумева израду стратегије и политика људских ресурса, анализу послова, израду каталога радних места и описа послова, спровођење конкурса, регрутацију и селекцију кандидата, каријерни развој и оцењивање запослених, обуку запослених, колективно преговарање и односе са синдикатима, здравствену и психолошку превенцију, безбедност и здравље на раду, радне односе, заступања, дисциплинске поступке, пензионисања и свеобухватно праћење индикатора квалитета управљања људским ресурсима.

Правила и начин управљања људским ресурсима прописује министар.

Члан 130.

Функција управљања људским ресурсима остварује се:

1) професионалним планирањем, регрутацијом, селекцијом и едукацијом при избору и током рада запослених у Министарству;

2) континуираним учењем и јачањем професионалне етике, интегритета и кредибилитета запослених у Министарству;

3) успостављањем и развојем система каријерног напредовања запослених у Министарству, заснованом на принципу управљања компетенцијама и учинком;

4) кроз заштиту и промовисање људских и мањинских права и слобода и равноправности, као и кроз примену Кодекса полицијске етике.

Обука, стручно оспособљавање и усавршавање

Члан 131.

Обука запослених у Министарству, у смислу овог закона, а у сврху каријерног развоја, подразумева стицање и унапређење знања, вештина, ставова и понашања са циљем повећања ефикасности и ефективности у обављању полицијских и других унутрашњих послова.

Обука из става 1. овог члана спроводи се у организацији организационе јединице надлежне за послове управљања људским ресурсима и планира се и реализује кроз стручно оспособљавање и усавршавање, на основу исказаних потреба организационих јединица Министарства, као и на основу резултата добијених системом оцењивања.

Стручно оспособљавање реализује се путем основне полицијске обуке, специјалистичке обуке и полицијске обуке основног нивоа.

Стручно усавршавање запослених планира се и реализује у складу са програмом стручног усавршавања и у оквиру других облика стручног усавршавања.

Запослени у Министарству имају право да буду информисани о могућностима за стручно усавршавање и оспособљавање.

Министарство може спроводити обуку, стручно оспособљавање и усавршавање трећих лица, у складу са законом.

Члан 132.

Полазници који успешно заврше основну полицијску обуку дужни су да најмање пет година остану на раду у Министарству, док су полазници који успешно заврше специјалистичку обуку или обуку за лиценцу односно други вид специјалистичког сертификата, дужни да остану најмање три године на раду у Министарству или да накнаде трошкове стручног оспособљавања.

Критеријуме по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке и друге облике стручног оспособљавања, права, обавезе и одговорности полазника обука, праћење, оцењивање, полагање завршног испита и издавање уверења, менторски рад у основној и специјалистичкој обуци, самовредновање и вредновање основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања, издавачку делатност, пружање услуга према трећим лицима и друга питања у вези са обуком и друга права, прописује Влада.

Члан 133.

Стручно оспособљавање и усавршавање у Министарству остварује се према одговарајућим програмима и плановима обука.

Програме обука из става 1. овог члана, на предлог руководиоца организационе јединице надлежне за људске ресурсе, уз претходно прибављену сагласност директора полиције, доноси министар.

У складу са програмима из става 2. овог члана, надлежна организациона јединица утврђује и спроводи планове реализације појединих облика обука.

За потребе стручног оспособљавања и усавршавања, као и за потребе унапређења рада, Министарство остварује сарадњу са научним и образовним институцијама и бави се научно-истраживачким радом и издаваштвом.

Стручно образовање

Члан 134.

Стручно образовање за потребе Министарства спроводи се у складу са прописима у области високог образовања.

Министарство може полицијског службеника упутити на образовање или усавршавање у високошколску установу у земљи или у иностранству, у складу са потребама Министарства.

Права и обавезе Министарства и полицијског службеника који се упути на стручно образовање уређују се уговором.

Начин и услови заснивања радног односа

Начин заснивања радног односа

Члан 135.

Радни однос у Министарству заснива се путем конкурса.

Изузетно од става 1. oвог члана, радни однос државног службеника заснива се и премештајем по основу споразума о преузимању из другог државног органа.

Радни однос у Министарству може се засновати само на местима која су предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији, која нису попуњена и у случајевима када је попуна тог радног места у складу са донетим кадровским планом.

Конкурс је обавезан за заснивање радног односа у Министарству када је његово спровођење обавезно утврђено законом или актом из члана 9. став 2. овог закона.

Став 4. овог члана не примењује се у случајевима пријема кандидата са високошколских установа који се образују у складу са посебним студијским програмом за потребе Министарства по основу претходно закљученог уговора.

Поступак и начин спровођења конкурса прописује Влада.

Члан 136.

Ако је руководеће радно место упражњено, на предлог руководиоца организационе јединице који је надлежан да захтева попуну упражњеног радног места, у року од 30 дана од дана када је место упражњено, организациона јединица надлежна за управљање људским ресурсима расписује интерни конкурс за попуну тог радног места, који се истиче на огласној табли организационих јединица.

До попуне радног места у складу са ставом 1. овог члана – на то радно место распоређује се вршилац дужности, на предлог надлежног руководиоца.

За време вршења дужности руководиоца, запосленом припада плата предвиђена за радно место на којем обавља послове вршиоца дужности.

Услови за заснивање радног односа

Члан 137.

Лице које заснива радни однос у Министарству, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора да испуњава и посебне услове, и то:

1) да је држављанин Републике Србије;

2) да има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије – најмање пет година непрекидно пре дана подношења пријаве за заснивање радног односа;

3) да не постоје безбедносне сметње за обављање послова у Министарству;

4) да испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности, као и критеријуме компетенција за радно место за које конкурише.

За поједина радна места утврђена актом из члана 9. став 2. овог закона, може се прописати да лице које заснива радни однос у Министарству, има искључиво држављанство Републике Србије.

Приликом заснивања радног односа Министарство води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању језика и писма који је у службеној употреби на територији јединице локалне самоуправе за коју је образована организациона јединица у којој лице заснива радни однос, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.

Члан 138.

У радни однос у Министарство не може се примити лице:

1) против кога се води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности;

2) које је осуђивано због кривичног дела за које се гони по службеној дужности;

3) које је осуђивано на казну затвора у трајању дужем од шест месеци;

4) коме је радни однос у државном органу престао због тешке повреде службене дужности правоснажном одлуком надлежног органа;

5) коме је радни однос у правном лицу са јавним овлашћењима престао због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине;

6) које је правноснажно осуђено за прекршај са елементом насиља;

7) ако се у поступку вршења безбедносне провере утврде безбедносне сметње.

О лицу које жели да заснује радни однос у Миистарству подаци се прикупљају у поступку вршења безбедносне провере.

Члан 139.

Министарство води јединствену кадровску евиденцију полицијских службеника, других запослених и кандидата која се примају у радни однос у Министарству, у складу са прописом којим се уређују евиденције и обрада података у области унутрашњих послова.

Безбедносна провера и утврђивање постојања безбедносних сметњи

Члан 140.

Оцену о постојању безбедносне сметње, након окончаног поступка безбедносних провера, предлаже организациона јединица која је извршила проверу, док коначну оцену доноси организациона јединица Дирекције полиције у чијем делокругу су ти послови.

Прикупљени подаци не могу се користити у друге сврхе.

Нивои безбедносних провера

Члан 141.

Безбедносна провера врши се на три различита нивоа, у зависности од обима података који су предмет провере.

Први ниво безбедносне провере врши се за лица из члана 102. ст. 3. тач. 1), 2), 3), 5), 7) и 8). овог закона.

Први ниво безбедносне провере подразумева обраду података из службених евиденција Министарства и прикупљање података непосредним оперативно-теренским радом.

Поступак безбедносне провере првог нивоа врши се за све запослене у Министарству на период од пет година.

Други ниво безбедносне провере врши се за руководиоце средњег нивоа на период од три године.

Други ниво безбедносне провере подразумева обраду података из става 3. овог члана, као и потпуну проверу података из евиденција других државних органа, органа државне управе, покрајинске аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоца јавних овлашћења.

Трећи ниво безбедносне провере врши се за лица на положају, постављена лица, односно руководиоце високог и стратешког нивоа у Министарству, на период од две године.

Трећи ниво безбедносне провере подразумева обраду података из ст. 3. и 6. овог члана, као и података из евиденција других служби безбедности.

Безбедоносне провере могу се вршити и на краћи период ако се за тим укаже потреба као и у другим случајевима прописаним законом.

Други и трећи ниво безбедносне провере врши Сектор унутрашње контроле.

Начин вршења безбедносних провера

Члан 142.

Лице над којим се врши безбедносна провера дужно је да попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима.

Уколико лице из става 1. овог члана одбије да попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима, сматраће се да је одустало од поступка заснивања радног односа, пријема на обуку за обављање послова полицајских службеника, уписа на високошколску установу за потребе полицијског образовања или права по другом пропису.

Изглед обрасца Упитника из става 1. овог члана прописује министар.

Упитник из става 1. овог члана садржи податке који су утврђени законом о евиденцијама и обради података у Министарству.

Захтев за покретање поступка безбедносне провере за кандидате за пријем у радни однос у Министарство и на стручно oбразовање, оспособљавање и усавршавање за потребе Полиције, подноси организациона јединица Министарства надлежна за људске ресурсе.

Захтев за вршење безбедносних провера по захтеву других органа, односно правних лица, подносе ти органи, односно лица у складу са посебним законом.

Ради утврђивања континуитета испуњености услова за рад у Министарству, захтев за покретање поступка безбедносне провере за запослене, подноси њихов непосредни руководилац, односно руководилац организационе јединице у коју је запослени упућен, уколико постоје основи сумње да код запосленог постоје безбедносне сметње.

Захтев из става 7. овог члана могу да поднесу и полицијски службеници Сектора унутрашње контроле и Службе за безбедност и заштиту података.

Захтев за покретање поступка безбедносне провере са Упитником доставља се на поступање надлежној полицијској управи по месту пријављеног пребивалишта лица које се проверава.

За поједина радна места у Министарству утврђена актом из члана 9. став 2. овог закона, у поступку вршења безбедносне провере обавезно је полиграфско испитивање.

Члан 143.

У поступку вршења безбедносне провере прикупљају се и проверавају подаци из Упитника из члана 142. став 1. овог закона, као и:

1) други подаци о особама са којима лице које се проверава живи у заједничком домаћинству, уз њихову писану сагласност;

2) подаци из казнене и других евиденција које воде надлежни органи;

3) подаци о оптужним предлозима, покренутим кривичним и прекршајним поступцима које воде надлежни органи;

4) информације о навикама, склоностима и понашању;

5) остали подаци од значаја за рад у Министарству.

Члан 144.

Безбедносна провера се врши на следећи начин:

1) непосредним разговором са лицем које се проверава;

2) увидом у службене евиденције и збирке података које воде надлежни органи;

3) непосредним разговорима са другим особама по процени полицијског службеника који врши проверу.

Поступак провере врши се у року од 30 дана од дана пријема захтева за проверу.

Ако изабрано лице не ступи на рад у року од једне године од дана обављене безбедносне провере, надлежна организациона јединица која спроводи поступак заснивања радног односа, дужна је да прибави поновну безбедносну проверу.

За вршење безбедносних провера из члана 102. ст. 3. тач. 6), 7), 8) и 9), плаћа се такса у складу са посебним законом.

Изјава о дужностима и правима и полагање заклетве

Члан 145.

Полицијски службеник дужан је приликом пријема у службу да прихвати и потпише изјаву о дужностима и правима полицијских службеника.

На Дан полиције, полицијски службеници примљени у службу у претходној години, полажу заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу се доследно придржавати Устава и закона у вршењу полицијских послова и да ћу све своје снаге посветити очувању безбедности, заштити људских и мањинских права и слобода и савесно и одговорно служити грађанима Републике Србије“.

Начин полагања заклетве полицијских службеника прописује министар.

Приправници

Члан 146.

Приправник је лице које први пут заснива радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад или лице које је завршило основну полицијску обуку.

Приправник заснива радни однос у својству приправника после спроведеног јавног конкурса.

Приправник стиче статус полицијског службеника по завршеном приправничком стажу и положеном стручном испиту.

Током приправничког стажа, приправник за полицијског службеника у статусу овлашћеног службеног лица обавезан је да заврши полицијску обуку основног нивоа најкасније у року од једне године од дана заснивања радног односа.

Приправнику престаје радни однос ако у прописаном року не положи стручни испит.

Програм, поступак и начин стручног оспособљавања приправника и полагање стручног испита прописује Влада.

Врсте радних места полицијских службеника

Члан 147.

Радна места полицијских службеника деле се на руководећа и извршилачка радна места.

Члан 148.

Руководећа радна места полицијских службеника класификују се у четири категорије у зависности од сложености послова, образовања, чина/звања, степена одговорности и овлашћења за доношење одлука, као и самосталности у раду, и то на руководећа радна места:

1) стратешког нивоа;

2) високог нивоа;

3) средњег нивоа;

4) оперативног нивоа.

Радна места из става 1. овог члана подразумевају послове руковођења и командовања, која обухватају: планирање, организовање, координацију, контролу, оцењивање, анализирање, вредновање рада и информисање, као и друге послове од значаја за руковођење и командовање на захтеваном нивоу компетенција.

Радна места из става 1. овог члана, као и извршилачка радна места су сва радна места која подразумевају непосредно обављање полицијских и других унутрашњих послова, као и напредовање у оквиру одговарајућег распона чина/звања.

Напредовање у оквиру одговарајућег распона чина/звања врши се у складу са условима из члана 165. овог закона.

Мерила за распоред радних места из става 1. овог члана, прописује Влада.

Директор полиције

Члан 149.

Директора полиције поставља Влада на пет година, на предлог министра, по спроведеном јавном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство.

Директор полиције може бити изабран у највише два мандата.

Директор полиције може бити лице које:

1) испуњава опште услове за рад у државним органима предвиђене законом;

2) испуњава посебне услове прописане овим законом и актом из члана 9. став 2. овог закона;

3) има стечено високо образовање са најмање 300 ЕСПБ;

4) има најмање 15 година навршеног рада на полицијским пословима, на руководећим радним местима.

Мандат директора полиције престаје протеком времена на које је изабран, престанком испуњавања услова за избор директора полиције, престанком радног односа по сили закона и из других разлога у складу са законом, оставком или разрешењем.

Директора полиције разрешава Влада, на образложени предлог министра, ако не оствари резултате рада у оквиру компетенција прописаних за то радно место.

Директор полиције има заменика.

Земеник директора полиције може бити лице које испуњава услове из става 3. овог члана.

За распоређивање и разрешење заменика директора полиције примењују се правила која важе за распоређивање и разрешење руководилаца стратешког и високог нивоа Дирекције полиције.

Распоређивање и разрешење руководилаца стратешког и високог нивоа Дирекције полиције

Члан 150.

Руководиоци стратешког и високог нивоа Дирекције полиције распоређују се по спроведеном интерном конкурсу.

Руководилац из става 1. овог члана распоређује се и разрешава решењем које доноси министар на предлог директора полиције, а на основу извештаја и рангирања кандидата по спроведеном интерном конкурсу.

Руководилац из става 1. овог члана разрешава се уколико не остварује резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Министар може да затражи од директора полиције предлог за распоређивање руководиоца из става 1. oвог члана у случају да је то радно место непопуњено дуже од шест месеци, односно предлог за разрешење руководиоца из става 1. oвог члана у случају да исти не остварује резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Предлог из става 4. овог члана директор полиције је у обавези да достави министру у року од три месеца.

Распоређивање и разрешење руководилаца средњег и оперaтивног нивоа Дирекције полиције

Члан 151.

Руководиоци средњег и оперативног нивоа Дирекције полиције распоређују се по спроведеном интерном конкурсу.

Руководиоца из става 1. овог члана решењем распоређује директор полиције, на предлог непосредног вишег руководиоца, а на основу извештаја и рангирања кандидата по спроведеном интерном конкурсу.

Руководиоца из става 1. овог члана решењем разрешава директор полиције по предлогу непосредно вишег руководиоца, уколико не оствари резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Информисање о слободним радним местима

Члан 152.

Запослени имају право да буду информисани, путем огласне табле у организационим јединицама, о слободним радним местима у Министарству за која је утврђено да постоји потреба за попуном.

Руководиоци одговарајућих организационих јединица дужни су да о свакој чињеници која је од утицаја на попуњеност радних места у организационој јединици којом руководе, одмах обавесте организациону јединицу надлежну за послове људских ресурса.

Запослени су дужни да о свакој намери промене радног места у Министарству обавесте непосредног руководиоца.

Радно време

Организација рада

Члан 153.

Полиција је организована тако да се полицијски послови обављају 24 часа дневно.

Радни дан, по правилу, траје осам часова. Радна недеља траје пет радних дана, односно 40 часова.

Изузетно од става 2. овог члана, за поједине полицијске службенике, у зависности од потреба службе, и складу са локалним приликама, односно када се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева, министар може прописати и другачију организацију рада.

Распоред рада полицијских службеника

Члан 154.

Полицијски службеник дужан је у обављању полицијских послова да ради по посебном распореду рада (дневном или недељном) који одређује непосредни руководилац.

Непосредни руководилац из става 1. овог члана дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање 24 сата пре промене распореда радног времена.

Посебан распоред рада у смислу става 1. овог члана подразумева:

1) рад у сменама;

2) рад у турнусу;

3) рад суботама, недељама, празницима и другим нерадним данима;

4) рад ноћу;

5) учесталу нередовност;

6) прековремени рад;

7) приправност за рад.

Рад у смени, односно обављање посла наизменично у периодима преподневног (прва смена), послеподневног (друга смена) и ноћног дела дана (трећа смена), у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у једном од наведених осмочасовних циклуса дана (у првој, другој или трећој осмочасовној смени), а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.

Рад у турнусу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима дужим или краћим од осам часова, а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа (12 – 24 – 12 – 48 или сл.).

Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

Учестала нередовност, односно обављање посла у учесталим нередовностима, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима где није могуће унапред утврдити време радног ангажовања, а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.

Прековремени рад

Члан 155.

Прековремени рад, у смислу овог закона, подразумева рад дужи од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.

Полицијски службеник, по правилу, не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад, при чему сам прековремени рад не може да траје дуже од осам сати недељно.

Ако полицијски службеник проведе на раду непрекидних 12 часова дневно, прековремени рад може трајати најдуже до окончања започетог посла, а максимално до додатних четири сата прековременог рада.

У случају сагласности руководиоца и полицијског службеника и у обостраном договору око распореда радног врема, прековремени часови могу се тромесечно обрачунати као слободни часови у односу 1:2, који се могу искористити најкасније у року од шест месеци од протека тромесечја у коме су утврђени.

Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Приправност

Члан 156.

Полицијски службеник у обавези је приправности када околности посла и задатака то захтевају.

Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за долазак на рад.

Приправност, односно околности које указују да полицијски службеник распоређен на одређено радно место мора бити доступан и приправан да, по позиву непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив, обави посао или задатак који је планиран и за који се очекивала потреба евентуалног ангажовања полицијских службеника са одговарајућег радног места, прописује министар.

Члан 157.

Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Прерасподела радног времена

Члан 158.

Непосредни руководилац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног службеног задатка у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена врши се у складу са прописима о раду.

Члан 159.

Полицијском службенику који ради по посебном распореду радног времена у смислу овог закона, коришћење недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може да буде дужи од 30 дана.

Одмор у току дневног рада

Члан 160.

Полицијски службеник који ради у редовном режиму радног времена има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута.

Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.

Одмор из ст. 1. и 2. овог члана не може да се користи на почетку и на крају радног времена.

Време одмора из ст. 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

Одмор из ст. 1. и 2. овог члана организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.

Члан 161.

Непосредни руководилац дужан је да приликом организације ноћног рада и рада у сменама полицијским службеницима осигура дневни одмор од најмање 12 часова непрекидно.

Када је полицијске послове потребно обављати у непрекидном трајању, редовно радно време полицијских службеника који обављају такве послове може трајати дуже од осам часова у периоду од 24 часа, али не дуже од 12 часова.

Члан 162.

О распореду рада полицијских службеника води се евиденција.

Начин на који се полицијском службенику одређује рад по посебном распореду прописује министар.

Рад дужи од пуног радног времена, односно прековременог рада

Члан 163.

Изузетно, запослени, а нарочито полицијски службеник дужан је да по налогу надлежног руководиоца послове обавља и дуже од пуног радног времена односно времена утврђеног за прековремени рад, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службеног посла, којим се обезбеђује непосредна заштита живота и здравља физичких лица или заштита имовине велике вредности или штићеног објекта, и ако запослени односно полицијски службеник на то пристане – а најдуже док не престане непосредно угрожавање односно док му се не обезбеди замена.

Одлагање или прекидање годишњег одмора

Члан 164.

Полицијском службенику директор полиције, начелник полицијске управе или лице које они овласте може да одложи или прекине коришћење годишњег одмора уз писано образложење у сваком тренутку или доба дана у току коришћења или до отпочињања годишњег одмора, а ради обављања полицијских послова који не трпе одлагање.

У случају из става 1. овог члана полицијски службеник има право на накнаду стварних трошкова проузрокованих одлагањем, односно прекидом годишњег одмора.

Каријерни развој полицијских службеника

Члан 165.

У складу са системом каријерног развоја полицијских службеника:

1) одређивање чина/звања врши се према пословима радног места на које се запослени распоређује или премешта;

2) за стицање наредног чина/звања у оквиру истог нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно завршене стручне обуке за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене;

3) за стицање наредног чина/звања непосредно вишег нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене;

4) чин генерала полиције стиче се у складу са правилима каријерног развоја полицијских службеника за одређена руководећа радна места стратешког и високог нивоа.

Време проведено у чину/звању са нижом стручном спремом не урачунава се приликом израчунавања времена потребног за напредовање.

У године стажа потребне за напредовање у наредни чин/звање рачуна се искључиво време ефективно проведено на радном месту у претходном чину/звању.

Начин стицања чина/звања у Министарству и друга питања у вези са њиховим коришћењем, односно каријерним развојем, прописује Влада, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Чинови и звања полицијских службеника и припадника ватрогасно-спасилачких јединица

Члан 166.

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица имају следеће чинове:

1) са средњом стручном спремом – млађи водник полиције, водник полиције и водник I класе полиције;

2) са првим степеном високог образовања – заставник полиције, заставник I класе полиције и потпоручник полиције;

3) са другим степеном високог образовања – поручник полиције, капетан полиције, мајор полиције, потпуковник полиције, пуковник полиције и генерал полиције.

Полицијски службеници у статусу лица на посебним дужностима имају следећа звања:

1) са средњом стручном спремом – млађи полицијски референт, полицијски референт и виши полицијски референт;

2) са првим степеном високог образовања – млађи полицијски сарадник, полицијски сарадник и самостални полицијски сарадник;

3) са другим степеном високог образовања – виши полицијски сарадник, млађи полицијски саветник, полицијски саветник, самостални полицијски саветник, виши полицијски саветник и главни полицијски саветник.

Припадници ватрогасно-спасилачких јединица имају следећe чинове:

1) са средњом стручном спремом – млађи водник ватрогасац, водник ватрогасац и водник I класе ватрогасац;

2) са првим степеном високог образовања – млађи заставник ватрогасац, заставник ватрогасац и заставник I класе ватрогасац;

3) са другим степеном високог образовања – потпоручник ватрогасац, поручник ватрогасац, капетан ватрогасац, мајор ватрогасац, потпуковник ватрогасац и пуковник ватрогасац.

Оцењивање рада

Члан 167.

Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном оценом.

Позитивне оцене јесу „довољан – 2“, „добар – 3“, „истиче се – 4“ и „нарочито се истиче – 5“, а негативна оцена је „недовољан – 1“.

Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“.

Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада.

Неспојиви послови и делатности са полицијским пословима

Члан 168.

Запослени у Министарству не могу обављати послове којима комерцијализују знања и вештине стечене у Министарству.

Запослени у Министарству не могу обављати самосталну или друге делатности, вршити функцију или активности које су неспојиве са службеним дужностима, односно које могу изазвати сукоб интереса или утицати на непристрасност у раду.

Послове и делатности из ст. 1. и 2. овог члана, који су неспојиви са обављањем полицијских послова прописује министар.

Право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање

Члан 169.

Полицијски службеници и остали запослени имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање остварују на законом утврђен начин.

Полицијски службеници не могу бити чланови политичких странака, не могу се страначки организовати, нити политички деловати у Министарству.

Полицијски службеници не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани.

Поступање супротно одредбама из ст. 2. и 3. овог члана основ је за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности у смислу одредби овог закона којима се уређује дисциплинска одговорност запослених у Министарству.

Право на штрајк

Члан 170.

Запослени у Министарству имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором и слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.

Полицијски службеници немају право на штрајк у случају:

1) ратног стања, ванредног стања, ванредне ситуације или стања повећаног ризика;

2) насилног угрожавања уставног поретка Републике Србије;

3) проглашења елементарне непогоде или непосредне опасности од њеног настанка на подручју две или више полицијских управа Министарства или на целој територији Републике Србије;

4) других непогода и несрећа које ометају нормално одвијање живота и угрожавају безбедност људи и имовине.

Запослени у Министарству, осим полицијских службеника из става 2. овог члана, могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује безбедност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана.

Руководилац организационе јединице, најкасније десет дана пре почетка штрајка одређује запослене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада, који не може бити мањи од 60% запослених.

Штрајк упозорења најављује се најкасније пет дана пре почетка штрајка, а штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк, најкасније 15 дана пре ступања у штрајк.

Уз одлуку о ступању у штрајк доставља се изјава организатора штрајка о начину обезбеђивања минимума процеса рада у складу са ставом 4. овог члана.

Одлуком о ступању у штрајк утврђују се: захтеви запослених, време почетка штрајка, место окупљања учесника у штрајку (ако се штрајк испољава окупљањем запослених) и штрајкачки одбор, који заступа интересе запослених.

Представници Министарства и штрајкачког одбора дужни су да од дана најаве штрајка, па све до самог окончања штрајка, преговарају ради споразумног и мирног решавања колективног спора, у складу са прописима о мирном решавању радних спорова и начелима узајамног поверења и заштите економских и социјалних интереса.

Ако се штрајк испољава окупљањем запослених, штрајк се организује и место окупљања одређује применом одредаба закона којим се уређује јавно окупљање.

Полицијски службеници који учествују у штрајку, не могу за време штрајка да носе оружје и друга средства принуде.

Право на стаж осигурања у увећаном трајању

Члан 171.

Поједина радна места у Министарству, применом посебних критеријума и мерила, утврђују се као радна места на којима се стаж из области пензијског и инвалидског осигурања у ефективном трајању рачуна са увећаним трајањем (у даљем тексту: стаж са увећаним трајањем).

Радно место, односно посао у Министарству на коме се рачуна стаж са увећаним трајањем, јесу:

1) послови који се након навршења одређених година живота и услед природе и тежине посла не могу више успешно обављати на начин и по стандардима захтеваним за ту професионалну делатност;

2) послови који подразумевају припадност специјалној и посебним јединицама по надлежности борбе против тероризма и најтежих облика криминала, и константну припремљеност за интервенцију, а чијим се извршавањем извршилац посла доводи у непосредну животну опасност;

3) послови који подразумевају припадност организационим целинама по надлежности борбе против криминала или које захтевају примену полицијских овлашћења или полицијских мера и радњи при посебно опасним активностима које извршиоца посла могу довести до непосредне животне или теже здравствене опасности;

4) послови који подразумевају униформисаност и примену полицијских овлашћења и полицијских мера и радњи, као и послови из области заштите и спасавања.

Радно место, односно посао у Министарству на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, као и степен увећања стажа осигурања, утврђује се према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Престанак радног односа

Посебни случајеви престанка радног односа

Члан 172.

Поред случајева престанка радног односа по сили закона утврђених другим прописима, полицијском службенику, односно осталим запосленима, радни однос у Министарству престаје:

1) када се утврди да су подаци о испуњавању услова за заснивање радног односа из члана 137. овог закона лажни – даном утврђења ове чињенице;

2) када се утврди да је престао да испуњава услове за заснивање радног односа предвиђене чланом 138. став 1. овог закона тач. 1), 2), 4), 5) и 7) овог закона – даном утврђења ове чињенице;

3) када се утврди да је правноснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци – даном доношења решења о престанку радног односа;

4) ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“;

5) ако одбије одлазак на лечење од болести зависности након коначне оцене и мишљења надлежне здравствене установе;

6) ако, након завршеног лечења од болести зависности, настану околности утврђене новом оценом и мишљењем надлежне здравствене установе које узрокују потребу даљег лечења, односно ако је полицијски службеник, односно други запослени својим понашањем спречавао своје оздрављење.

Престанак радног односа са правом на старосну пензију

Члан 173.

Полицијском службенику може престати радни однос и пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије, а у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Престанак радног односа са правом на инвалидску пензију

Члан 174.

Полицијском службенику код кога настану промене у здравственом стању проузроковане повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом и које га чине неспособним за професионално вршење полицијских послова престаје радни однос у Министарству, са правом на инвалидску пензију.

Постојање неспособности у смислу става 1. овог члана, у сарадњи са органом вештачења Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, утврђује комисија при Заводу за здравствену заштиту радника Министарства, чије чланове именује министар.

Право на отпремнину

Члан 175.

Полицијском службенику који оствари право на пензију припада отпремнина у висини шест месечних плата, без пореза и доприноса, примљених за последњих шест месеци.

Солидарна помоћ

Члан 176.

Запослени имају право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;

3) здравствене рехабилитације полицијског службеника и осталих запослених;

4) настанка теже инвалидности полицијског службеника и осталих запослених;

5) набавке лекова за полицијског службеника и остале запослене или члана њихове уже породице;

6) помоћ малолетној деци полицијског службеника и осталих запослених за случај смрти.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. овог члана признаје се на основу уредне документације, коју ће процењивати надлежна служба Министарства, у складу са средствима обезбеђеним за исплату ове врсте помоћи, а највише до висине три просечне плате без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу став 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ под условом да живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

Ближе услове и критеријуме за доделу као и висину солидарне помоћи запосленима у Министарству прописује министар.

Право на новчану и другу помоћ

Члан 177.

Министар може, приликом обележавања државних и других празника и у сарадњи са Фондом за солидарну помоћ, установити доделу новчане помоћи и друге помоћи породицама погинулих и тешко рањених полицијских службеника, као и других запослених, који су страдали у обављању службе или поводом обављања службе.

Награде и признања

Члан 178.

За остварене изузетне резултате у обављању полицијских послова, очувању и унапређењу безбедности, полицијским службеницима у Министарству додељују се награде и признања.

Награде и признања могу се додељивати и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, другим органима и установама, невладиним и другим организацијама и појединцима, као и полицијским службеницима страних држава за остварену међународну полицијску сарадњу или успешно изведене акције на пољу сузбијања међународног криминала.

Врсте награда и признања, као и начин, критеријуме и мерила прописује министар.

Здравствена заштита запослених

Члан 179.

Полицијским службеницима у Министарству обезбеђена је здравствена заштита која се остварује кроз специфичну и превентивну здравствену заштиту.

Специфична здравствена заштита

Члан 180.

Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности.

Специфичну здравствену заштиту запослених у Министарству, која се односи на пружање здравствених услуга у вези са претходним лекарским прегледима за упис у образовне институције Министарства, заснивањем радног односа и премештајем на другом радно место у Министарству, периодичним, ванредним, систематским и контролним лекарским прегледима, ради утврђивања професионалне и опште радне способности за даље обављање послова и пружањем стручне, техничке и кадровске помоћи организационим јединицама Министарства у извршавању задатака и послова, обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у сарадњи са надлежном организационом јединицом Министарства за послове људских ресурса.

Начин спровођења и мере специфичне здравствене заштите прописује министар.

Трошкове специфичне здравствене заштите сноси Министарство.

Превентивна здравствена заштита

Члан 181.

Превентивну здравствену заштиту полицијских службеника у Министарству организује и спроводи организациона јединица Министарства надлежна за послове људских ресурса.

Психолошка здравствена заштита

Члан 182.

Запосленима у Министарству обезбеђена је психолошка заштита која се остварује кроз психолошку селекцију и класификацију и психолошку превенцију на примарном, секундарном и терцијарном нивоу.

Психолошку заштиту запослених кроз процес селекције кадрова приликом пријема у радни однос, уписа на курсеве, каријерног кретања кроз службу, класификацију и стратешко планирање кадра организује и спроводи организациона јединица Министарства надлежна за послове људских ресурса.

Критеријуме и начин поступања у пружању психолошке помоћи прописује министар.

Члан 183.

Запослени у Министарству, по потреби, може бити упућен у референтну здравствену установу на тестирање на присуство алкохола и/или психоактивних супстанци у организму.

Тестирање може бити редовно и ванредно.

Тестирање се спроводи на захтев руководиоца организационе јединице.

Плата и друга примања

Члан 184.

Запослени у Министарству остварују право на плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са овим законом.

Права из става 1. овог члана, као и структура плате и коефицијената плате утврђују се посебним актом Владе.

Плата запосленог у Министарству се састоји од основне плате и увећане плате.

Плата из става 1. овог члана садржи утврђене порезе и доприносе за запосленог на месечном нивоу.

Основна плата одређује се множењем основице за обрачун и исплату плата са коефицијентом плате.

Основица за обрачун и исплату плата утврђује се одлуком Владе.

Платне групе, платни разреди и кофицијенти

Члан 185.

Радна места у Министарству разврставају се по платним групама и платним разредима.

Платне групе су општим описима послова опредељене целине у Министарству које исказују положај радног места унутар структуре радних места и послова, односно каталога радних места у Министарству.

Платни разреди су описима послова опредељене целине које исказују положај радног места унутар платне групе.

Коефицијент плате јесте нумерички фактор утицаја радне активности одређеног радног места на плату запосленог на том радном месту.

Коефицијент плате се састоји из збира основних и додатних коефицијената.

Минули рад, исхрана у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, уређује се у складу са општим прописом којим је уређен систем плата у јавном сектору.

Основни коефицијенти јесу коефицијент платне групе и коефицијент платног разреда.

Коефицијент платне групе јесте нумерички еквивалент специфичности и захтевности обављања посла одговарајуће платне групе.

Коефицијент платног разреда јесте нумерички еквивалент вредновања радног места у оквиру одговарајуће платне групе.

Додатни коефицијенти јесу коефицијент категоризације и корективни коефицијент.

Коефицијент категоризације може бити коефицијент категоризације организационе целине Министарства или коефицијент категоризације посла.

Корективни коефицијент јесте нумерички еквивалент специфичности посла које се остварује по основу привремених услова рада или других привремених околности које се јављ