Act on Central Register of Temporary Limitations of Rights of Persons Registered in Business Registers Agency

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 112/2015)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом утврђују се успостављање, садржина, основи уписа и начин вођења Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) код којих је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права.

Појмови

Члан 2

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији (у даљем тексту: Централна евиденција) јесте јединствена, централна, електронска база података о лицима која су уписана у регистре, које води Агенција преко регистратора, а којима је привремено ограничено одређено право актом надлежног органа;

2) привремено ограничење права јесте ограничење које за правну последицу има привремену немогућност да лице стекне или врши право или региструје функцију у привредном субјекту или правном лицу, обавља привредну делатност или располаже новчаним средствима (у даљем тексту: привремено ограничење);

3) лице регистровано у Агенцији јесте физичко или правно лице које је регистровано као оснивач, члан органа управљања, надзора, директор, законски заступник или други заступник у привредним друштвима, задругама, задружним савезима, јавним предузећима, огранцима или представништвима страних привредних друштава или као предузетник, као и друго правно лице које обавља регистровану привредну делатност код кога је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права;

4) основи привременог ограничења права јесу акти државног или другог надлежног органа или правног лица коме је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: надлежни орган), који садрже правне чињенице или радње прописане законом у форми правноснажне или извршне пресуде, решења, одлуке или другог формалног акта, достављени Агенцији преко обвезника достављања или обвезника уписа података ради уписа у Централну евиденцију и који за правну последицу имају привремено ограничење;

5) Јединствена платформа интероперабилности (у даљем тексту: ЈПИ) јесте апликативно софтверско решење успостављено од стране Агенције, за размену података или докумената са обвезницима, корисницима, статусним регистрима и регистрима које води Агенција, као и све софтверске компоненте, базе, електронски обрасци и оперативне процедуре које се користе за упис, одржавање, размену и објављивање података о лицу са привременим ограничењем права, у складу са овим законом;

6) обвезник достављања података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке или документе о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, доставља Агенцији у електронској форми, путем електронских сервиса, ради уписа у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник достављања података);

7) обвезник уписа података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, уписује путем ЈПИ у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник уписа података);

8) упис у Централну евиденцију јесте електронски упис, исправка техничке грешке, промена или брисање података о лицу са привременим ограничењем у Централну евиденцију, који се врши од стране регистратора или обвезника уписа података, путем ЈПИ;

9) регистратор јесте овлашћено лице за регистрацију и надзор над оперативним функционисањем Централне евиденције који се спроводе путем ЈПИ, на чије именовање, овлашћења и обавезе, се сходно примењују одредбе закона којим се уређује рад Агенције;

10) објављивање информације о лицу са привременим ограничењем права јесте јавно приказивање идентификационих података лица која су по неком од основа уписана у Централну евиденцију;

11) потврда јесте писана или електронска јавна исправа која садржи све историјски регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права до тренутка издавања потврде или податак о томе да до тренутка издавања потврде привремено ограничење права лица није било регистровано;

12) извод јесте писана или електронска јавна исправа која садржи регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права, према стању у тренутку издавања;

13) идентификациони подаци лица јесу име, презиме и ЈМБГ за домаће физичко лице, име, презиме, број пасоша, земља издавања пасоша и/или матични број за странца, пословно име/назив и матични/регистарски број за домаће правно лице које се региструје у Агенцији или у другом надлежном регистру у Републици Србији и пословно име/назив, идентификациони број (матични и/или регистарски број) и земља регистрације за страно правно лице;

14) статусни регистри јесу базе података о физичким и правним лицима, које воде Агенција или други надлежни државни органи и организације Републике Србије, у којима се региструју подаци, који за правну последицу имају стицање, промену регистрованих података и престанак својства физичког и правног лица.

Основи привременог ограничења права

Члан 3

Основи привременог ограничења садрже следеће мере:

1) забране, ограничења или мере безбедности обављања регистроване привредне делатности или послова;

2) забране располагања новчаним средствима;

3) забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику;

4) забране или ограничења располагања уделима или друга ограничења сходно прописима којима се уређује правни положај привредних друштава;

5) мере изречене у прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

6) мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора;

7) мере одузимања овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија, субвенција, подстицаја или других права утврђених посебним законима;

8) друге мере у складу са законом.

Време важења привременог ограничења

Члан 4

Почетак важења привременог ограничења, у смислу овог закона, у односу на трећа лица јесте датум уписа тог ограничења права у Централну евиденцију.

Престанак важења привременог ограничења јесте датум брисања ограничења права из Централне евиденције.

Правне последице привременог ограничења

Члан 5

Правне последице привременог ограничења трају за време важења и на начин који је одређен актом из члана 3. овог закона.

II ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА

Предмет уписа

Члан 6

Предмет уписа у Централну евиденцију су подаци о лицима регистрованим у Агенцији којима је надлежни орган одредио привремено ограничење актом из члана 3. овог закона.

Садржина Централне евиденције

Члан 7

Централна евиденција садржи следеће податке:

1) идентификационе податке о лицу са привременим ограничењем;

2) податке о датуму уписа у Централну евиденцију;

3) податке о датуму и врсти евидентирања (упис, исправка техничке грешке, промена и брисање података);

4) податке о основу привременог ограничења, и то: врсту акта, број, датум доношења и датум правноснажности или извршности акта којим је одређено привремено ограничење права и потребну номенклатуру за прецизну класификацију ограничења;

5) податке о почетку и престанку важења привременог ограничења;

6) идентификационе податке обвезника уписа и његовом овлашћеном лицу;

7) податке прописане актом којим се одређује класификација основа привременог ограничења.

Акт из става 1. тачка 7) овог члана доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Начин вођења Централне евиденције

Члан 8

Централна евиденција се води у електронској форми, а упис података се врши путем ЈПИ система који води, управља и одржава Агенција.

Као датум и време уписа, исправке техничке грешке, промене и брисања података у регистру, узимају се датум и време означено у ЈПИ.

Услове и корисничка права за приступ лица која су овлашћена за рад у ЈПИ одређује регистратор Централне евиденције.

III УПИС ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНУ ЕВИДЕНЦИЈУ

Упис података

Члан 9

Упис података у Централну евиденцију врши се по службеној дужности ако су уписани подаци прописани чланом 7. став 1. тач. 1)-7) овог закона.

Упис података врши регистратор или лице које је овлашћено од стране обвезника уписа података.

Рок за упис у Централну евиденцију

Члан 10

Обвезник уписа података је дужан да, путем ЈПИ, у Централну евиденцију упише податке у року од три дана од дана када је основ привременог ограничења наступио, а најкасније, следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Изузетно од става 1. овог члана, надлежни суд без одлагања доставља Агенцији, ради уписа података, правноснажну или извршну одлуку којом је изречена забрана или мера безбедности у судском поступку, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција или други поступак, а регистратор је дужан да податке о привременом ограничењу упише у Централну евиденцију у року од пет дана, а најкасније следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Идентификација лица

Члан 11

Надлежни орган који доноси акт о привременом ограничењу дужан је да користи идентификационе податке регистроване у Агенцији.

Потврђивање идентитета лица у поступку уписа у Централну евиденцију врши се преко ЈПИ, од стране обвезника уписа података, а на основу података који се обезбеђују, путем ЈПИ, из надлежног статусног регистра.

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију

Члан 12

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију доступна је обвезницима уписа података, у електронском облику, путем ЈПИ.

Поступање регистратора

Члан 13

Регистратор преко ЈПИ прати извршење свих појединачних операција и функција система за аутоматску проверу испуњености услова за регистрацију који су прописани овим законом, а нарочито задовољавање форме и садржаја достављених података и верификацију корисничких права овлашћених лица обвезника уписа података.

Аутоматски упис података

Члан 14

Ако су испуњени услови, преко ЈПИ аутоматски се врши упис података.

Праћење и контрола функционисања аутоматске регистрације дужност је регистратора.

Поступање у случају неиспуњавања услова за упис

Члан 15

Ако се утврди да није испуњен неки од услова за упис у Централну евиденцију, ЈПИ аутоматски даје обавештење надлежном обвезнику уписа који од услова за регистрацију није испуњен.

Када се достављање, изузетно, врши у форми документа, регистратор без одлагања обавештава обвезника уписа о недостацима услова за упис у Централну евиденцију.

Упис у Централну евиденцију се неће извршити ако нису достављени сви подаци из члана 7. став 1. овог закона.

Делимична регистрација података није дозвољена.

Прекид и одлагање уписа

Члан 16

Прекид и одлагање регистрације су могући само у случају прекида рада ЈПИ услед више силе или техничких разлога.

Прекинута или одложена регистрација из става 1. овог члана наставиће се најкасније у року од 24 сата од тренутка наставка рада ЈПИ.

Промена података

Члан 17

Промену података врши обвезник уписа или регистратор.

Промена података у Централној евиденцији, који су предмет регистрације или евиденције у надлежним статусним регистрима, врше се аутоматски, путем ЈПИ или, изузетно, достављањем измењеног акта државног органа.

Исправка техничке грешке

Члан 18

Сви регистровани подаци сматрају се тачним.

Исправку техничке грешке врши регистратор, односно овлашћено лице обвезника уписа података у Централној евиденцији, одмах по утврђивању чињенице да је до техничке грешке дошло.

Брисање података Централне евиденције

Члан 19

Брисање података Централне евиденције врши се, по правилу, путем ЈПИ, и то:

1) брисањем од стране овлашћеног лица обвезника уписа по истеку рока важности привременог ограничења, ако актом рок није ближе одређен и у случају поништаја, укидања правног акта, односно клаузуле правноснажности или извршности правног акта, на основу ког је извршен упис привременог ограничења;

2) аутоматски по истеку рока важности привременог ограничења који је одређен актом или наступањем основа за престанак привременог ограничења из члана 3. овог закона;

3) у другим случајевима прописаним законом, од стране регистратора или када је основ уписа престао да постоји.

Објављивање и дејство уписа у Централну евиденцију

Члан 20

Истовремено са уписом у Централну евиденцију на интернет страни Агенције се објављују идентификациони подаци лица са привременим ограничењем код којих је утврђен основ из члана 3. овог закона.

Подаци из Централне евиденције који се односе на физичка лица којима су изречене забране и мере безбедности у судским поступцима не могу бити јавни и могу се дати искључиво у складу са прописима којима се уређује казнена евиденција.

IV ПРАВНА СРЕДСТВА

Члан 21

Лице које је уписано у Централну евиденцију, а које сматра да је упис извршен супротно закону, остварује своје право на жалбу или друго прописано правно средство за заштиту својих права према одредбама посебног закона код надлежног органа који је утврдио постојање основа за привремено ограничење права, односно у поступку регистрације у Агенцији у којем је утврђен услов на основу кога је одбачена регистрациона пријава за стицање и вршење права и функције или регистрацију функције.

V КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА ЦЕНТРАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Увид у податке

Члан 22

У вршењу послова из своје надлежности државни и други органи у својству ималаца јавних овлашћења имају право увида и коришћења података Централне евиденције путем ЈПИ.

Захтев

Члан 23

На захтев лица са привременим ограничењем регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем;

2) потврду Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се електронски, путем апликативног софтверског решења који обезбеђује Агенција или у писаној форми на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде.

VI НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 24

За издавање извода и потврда, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује правни положај и надлежност Агенције.

VII ЕЛЕКТРОНСКА ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова електронске обраде и коришћења података

Члан 25

Начин и услови електронског преноса, преузимања, обраде и коришћења података из Централне евиденције, електронски протоколи, ауторизација приступа, привилегије корисника система, комуникације, стандарди и формати за размену података путем ЈПИ, технички услови за достављање података путем ЈПИ уређују се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Надзор

Члан 26

Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове привреде.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Именовање овлашћених лица за упис података

Члан 27

Обвезници уписа података о лицима са привременим ограничењима дужни су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона именују овлашћена лица која ће у њихово име вршити послове уписа података путем посебног апликативног софтверског решења за вођење Централне евиденције који ће обезбедити Агенција.

Уколико обвезник уписа из става 1. овог члана не буде одређен у наведеном року, својство обвезника уписа, у смислу овог закона, има руководилац органа који је изрекао меру ограничења која представља основ из члана 3. овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 28

Подзаконски акти из члана 7. став 2. и члана 25. овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање на снагу

Члан 29

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2016. године.

Corporate Profit Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – други закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење и 112/2015)

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са овим законом, и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (у даљем тексту: недобитна организација).

Недобитном организацијом из става 3. овог члана нарочито се сматрају: установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичка организација; синдикална организација; комора; црква и верска заједница; удружење; фондација и задужбина.

Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, правно лице које, у складу са законом којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода, испуњава услове и определи се да, у складу са тим законом, уместо пореза на део добити, плаћа посебан порез по тонажи брода, за тај део добити није порески обвезник у складу са овим законом.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 3а

За потребе примене одредби овог закона, јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом сматра се територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за значајно мање пореско оптерећење добити правних лица, било свих правних лица или оних која испуњавају посебне услове, као и дивиденди које она расподељују својим оснивачима у поређењу са оним предвиђеним одредбама овог закона и закона који уређује опорезивање дохотка грађана, односно за онемогућавање или отежавање утврђивања стварних власника правних лица од стране пореских органа Републике Србије и онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Републике Србије (у даљем тексту: јурисдикција са преференцијалним пореским системом).

Нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које:

1) је основано на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Став 2. овог члана се не примењује у случају да се нерезидентно правно лице може сматрати резидентом друге државе уговорнице за потребе примене међународног уговора о избегавању двоструког опорезивања између те државе и Републике Србије.

За потребе примене става 1. овог члана министар финансија утврђује листу јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

Члан 4

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву.

Порески биланс и пореску пријаву подноси и нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике обавља преко сталне пословне јединице која се сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања не сматра сталном пословном јединицом.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (у даљем тексту: МСФИ за МСП) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони чији је прималац повезано лице из члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) затезне камате између повезаних лица;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 8

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.

Члан 9а

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.

Члан 10

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим гоодwилл-а.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) И група 2,5%;

2) ИИ група 10%;

3) ИИИ група 15%;

4) ИВ група 20%;

5) В група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у И групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе ИИ-В утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у И групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.

Члан 10а

У случају да је стално средство на које се примењују одредбе члана 10. овог закона набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. овог закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:

1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. овог закона;

2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа “ван дохвата руке” у смислу чл. 60. и 61. овог закона.

Чл. 11-14

(Брисани)

Члан 15

Као расход у пореском билансу обвезника признају се издаци у збирном износу највише до 5% од укупног прихода за:

1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, као и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту;

2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

Издаци из става 1. тачка 1) овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим, односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана.

Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 10% од укупног прихода.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Члан 16

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива;

3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника.

Под трошковима утужења у смислу става 7. овог члана сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 9. овог члана и члана 22а овог закона, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно из става 7. овог члана.

Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2. овог члана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9. и 11. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника.

Члан 16а

На терет расхода признаје се губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања.

У случају да је по основу потраживања из става 1. овог члана извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22а овог закона, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона.

Чл. 17 и 18

(Брисани)

Члан 19

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.

Члан 20

Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Члан 21

(Брисан)

Члан 22

На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.

Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом на нивоу банке, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, у складу са прописима Народне банке Србије.

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите, као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом.

На терет расхода признају се и остала дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе.

Изузетно од става 1. овог члана, на терет расхода у пореском билансу признају се расходи настали по основу обезвређења обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу тог субјекта.

Усклађивање прихода

Члан 23

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 24

(Брисан)

Члан 25

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона, од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Приход који резидентни обвезник оствари од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са Законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 25а

Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Приходи настали у вези са расходима који у пореском периоду нису били признати у складу са чланом 7а овог закона, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 26

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Чл. 26а-26к

(Брисано)

Капитални добици и губици

Члан 27

Капитални добитак обвезник остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности укључујући и непокретности у изградњи;

2) права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, које у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

4) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови.

Капиталним добитком сматра се и приход који оствари нерезидентни обвезник од продаје имовине из става 1. тач. 1), 3) и 4) овог члана, као и од продаје непокретности на територији Републике коју није користио за обављање делатности.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из ст. 1. и 2. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, утврђене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 3. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Члан 28

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно, у случају продаје повезаном лицу из члана 59. овог закона, тржишна цена ако је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.

Члан 29

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена из става 1. овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Набавна цена имовине стечене конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, јесте најнижа обезвређена вредност те имовине након извршене конверзије, утврђена у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, осим у случају из става 2. овог члана.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са законом који уређује инвестиционе фондове.

Члан 30

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 2. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.

Члан 31

Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину из члана 27. овог закона стекло статусном променом изврши продају те имовине.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину статусном променом пренело на друго правно лице, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.

Порески третман губитака

Члан 32

Губици утврђени у пореском билансу, изузев капиталних добитака и губитака који су утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Члан 33

Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.

У случају поделе или одвајања, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34

Добит обвезника у поступку ликвидације, у поступку стечаја од дана доношења решења о отварању стечајног поступка до дана почетка примене плана реорганизације или правоснажног решења о настављању стечајног поступка банкротством, као и у поступку реорганизације, опорезује се у складу са овим законом.

Обвезник из става 1. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана:

1) покретања поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану покретања поступка ликвидације;

2) окончања поступка ликвидације са стањем на дан окончања поступка ликвидације;

3) отварања поступка стечаја са стањем на дан који претходи дану отварања поступка стечаја;

4) почетка примене плана реорганизације са стањем на дан који претходи дану почетка примене плана реорганизације.

Уколико се поступак ликвидације, односно поступак стечаја, односно реорганизација, наставе у наредној календарској години, обвезник из става 1. овог члана подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. овог закона.

Добит обвезника у периоду од правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка (у даљем тексту: период стечаја) утврђује се као позитивна разлика вредности имовине обвезника са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца. Вредност имовине обвезника са почетка периода стечаја је вредност имовине на дан који претходи дану отварања стечајног поступка коригована за промене настале до почетка периода стечаја у складу са прописима који уређују стечај.

Обвезник из става 4. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од десет дана од дана:

1) правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством са стањем на дан правоснажности тог решења;

2) правоснажности решења о закључењу стечајног поступка банкротством на дан правоснажности тог решења.

Члан 35

Ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала који се расподељује члановима привредног друштва над којим је окончан поступак ликвидације, односно закључен поступак стечаја, сматра се дивидендом.

Вредност неновчане имовине из става 1. овог члана једнака је њеној тржишној вредности.

Министар финансија ближе уређује начин и поступак утврђивања дивиденде из става 1. овог члана.

Чл. 36 и 37

(Брисани)

Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене, као и у случају покретања поступка стечаја или ликвидације.

На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Изузетно од става 2. овог члана, за пореског обвезника из члана 34. став 3. овог закона, порески период је период стечаја.

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39

Стопа пореза на добит правних лица је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит правних лица износи 15%.

Члан 40

Уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу:

1) дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона;

2) накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада);

3) камата;

4) накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике;

5) накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног правног лица по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на приходе које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом по основу ауторских накнада, камата, накнада по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, као и накнада по основу услуга, без обзира на место њиховог пружања или коришћења, односно место где ће бити пружене или коришћене, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 25%.

Порез по одбитку из ст. 1. и 3. овог члана не плаћа се на приходе које оствари нерезидентно правно лице, односно нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Резидентно правно лице дужно је да на дан исплате прихода из ст. 1, 2. и 3. овог члана поднесе пореску пријаву.

На приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, другог нерезидентног правног лица, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од отвореног инвестиционог фонда, на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27. до 29. овог закона, обрачунава се и плаћа порез по решењу по стопи од 20% ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Изузетно од става 1. овог члана, на приходе из тачке 4) тог става које нерезидентно правно лице остварује од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, обрачунава се и плаћа порез по решењу из става 6. овог члана.

Порез по решењу из става 6. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе из става 1. тач. 2), 3), 4) и 5) овог члана које нерезидентно правно лице оствари по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања, у складу са законом.

Нерезидентно правно лице – прималац прихода из ст. 6, 7. и 8. овог члана, дужно је да у року од 30 дана од дана остваривања прихода, преко пореског пуномоћника одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, и то у општини на чијој територији се налази непокретност, седиште привредног друштва у којем нерезидентни обвезник има удео или хартије од вредности који су предмет продаје, односно седиште или пребивалиште исплатиоца прихода по основу закупа, односно подзакупа покретних ствари, као и седиште или пребивалиште пореског пуномоћника у случају остварења прихода из става 8. овог члана, на основу које надлежни порески орган доноси решење.

Садржај пореске пријаве из става 9. овог члана ближе уређује министар финансија.

Порез по одбитку из ст. 1. и 2. овог члана и порез по решењу из ст. 6, 7. и 8. овог члана не обрачунава се и не плаћа ако се приход из ст. 1, 2, 6, 7. и 8. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.

Уколико резидентно правно лице исплаћује приходе сталној пословној јединици нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, оно је дужно да обрачуна и уплати порез по одбитку у складу са одредбама става 1. тачка 1) и става 3. овог члана.

У случају примене става 12. овог члана приходи на које се примењују одредбе става 1. тачка 1) и става 3. овог члана, као и расходи са њима повезани не узимају се у обзир за потребе утврђивања пореске основице сталне пословне јединице нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Резидентно правно лице које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде, као и да поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу.

Износ накнаде из става 14. овог члана не садржи порез на додату вредност.

Садржај пореске пријаве из ст. 5. и 14. овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 40а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Република закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

На нерезидентно правно лице – примаоца прихода из члана 40. ст. 6, 7. и 8. овог закона, примењују се одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања у складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентно правно лице достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 6. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Део шести

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈИ

Члан 41

Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит правних лица утврђују се само овим законом.

Чл. 42 и 43

(Брисано)

Пореска ослобођења

Члан 44

Плаћања пореза на добит ослобађа се недобитна организација за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није већи од 400.000 динара, под условом да:

1) не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;

2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

3) не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица;

4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Повезаним лицима из става 1. тач. 1) до 3) овог члана сматрају се лица из члана 59. овог закона.

Недобитна организација дужна је да води евиденцију о приходима и расходима, да поднесе порески биланс и пореску пријаву.

Члан 45

(Брисан)

Члан 46

Ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених.

Члан 46а-50

(Брисано)

Подстицаји код улагања

Члан 50а

Порески обвезник који уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од једне милијарде динара, који та средства користи за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно том улагању.

Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 2. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се лица која је обвезник запослио у периоду стицања услова за пореско ослобођење, тако да у моменту испуњења услова за коришћење наведеног пореског ослобођења обвезник има најмање 100 додатно запослених, а који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, у односу на број запослених који је имао у периоду када је почео да стиче право на ово пореско ослобођење.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона.

Члан 50б

(Брисан)

Члан 50в

Ако обвезник из члана 50а овог закона, смањи број запослених који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, испод броја укупно запослених на неодређено време у односу на број запослених које је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење из члана 50а став 1. овог закона, тако да је просечан број запослених, утврђен на последњи дан периода за који се подноси пореска пријава мањи од броја запослених које је обвезник имао у пореском периоду у којем је испунио услове за порески подстицај из члана 50а овог закона, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Просечан број запослених из става 1. овог члана обвезник утврђује тако што број запослених на крају сваког месеца у пореском периоду сабере и добијени збир подели са бројем месеци пореског периода.

Члан 50г

Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из члана 50а овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. овог закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ једнак тржишној цени отуђених средстава, а најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа утврђених у члану 50а овог закона, губи право на пореско ослобођење и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Чл. 50д и 50ђ

(Брисани)

Члан 50е

Сразмера из члана 50а овог закона утврђује се на начин који ближе уређује министар финансија.

Сразмера улагања из става 1. овог члана утврђује се за сваки порески период у времену трајања пореског ослобођења.

Члан 50ж

Министар финансија ближе уређује начин вођења књиговодствене евиденције пословања за кориснике пореских подстицаја из члана 50а овог закона.

Члан 50з

Надлежна организациона јединица Пореске управе утврђује испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из члана 50а овог закона.

Члан 50и

Право на порески подстицај код улагања из члана 50а овог закона, не остварује се за набавку опреме већ коришћене у Републици.

Порески подстицај из става 1. овог члана не може се пренети на друго правно лице, које није стекло право на коришћење тог подстицаја у смислу овог закона, ни у случају када друго правно лице учествује у статусној промени са обвезником који користи наведени порески подстицај.

Право на порески подстицај из става 1. овог члана не остварује се за основна средства, и то за: ваздухоплове и пловне објекте који се не користе за обављање делатности; путничке аутомобиле, осим аутомобила за такси превоз, рент-а-цар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике; намештај, осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечијих и радничких одмаралишта; тепихе; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсне предмете за уређење простора; мобилне телефоне; клима уређаје; опрему за видео надзор; огласна средства, као и алат и инвентар са калкулативним отписом.

Део седми

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ

Добит сталне пословне јединице резидентног обвезника

Члан 51

Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави на коју је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на добит правних лица утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у иностранству.

Међукомпанијске дивиденде

Члан 52

Матично правно лице – резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде, које се укључују у приходе матичног правног лица, као и за износ пореза по одбитку који је нерезидентна филијала платила у другој држави на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез на добит правних лица и плаћени порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Обавеза из става 2. овог члана постоји само у случају примене пореског кредита из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на приходе од дивиденди из нерезидентне филијале у износу увећаном за порез који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде.

Неискоришћени део пореског кредита из става 4. овог члана може се пренети на рачун пореза матичног правног лица из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Матичним правним лицем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично правно лице учествује под условима предвиђеним овим законом.

Члан 53

Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично правно лице које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 10% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично правно лице остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 10% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.

Члан 53а

Резидентни обвезник који из друге државе оствари приходе од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, на које је плаћен порез по одбитку у тој другој држави, може умањити обрачунати порез на добит правних лица у Републици за износ пореза по одбитку плаћеног у тој другој држави.

Уколико резидентни обвезник користи право на порески кредит из става 1. овог члана, приходи од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, остварени у другој држави, а по основу којих се користи право на порески кредит из става 1. овог члана, укључују се у приходе резидентног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку на камате, ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и дивиденде које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза резидентног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа који би се добио применом пореске стопе из члана 39. став 2. овог закона на основицу која одговара износу од 40% остварених прихода из става 1. овог члана на које је у другој држави плаћен порез по одбитку и који се сходно ставу 2. овог члана укључује у приходе резидентног обвезника.

Члан 54

Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52, 53. и 53а овог закона ближе уређује министар финансија.

Министар финансија ће ближе уредити поступак остваривања права на отклањање двоструког опорезивања предвиђених међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања.

Део осми

ГРУПНО ОПОРЕЗИВАЊЕ И ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ

Пореско консолидовање

Члан 55

Матично правно лице и зависна правна лица, у смислу овог закона, чине групу повезаних правних лица ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана правна лица имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана правна лица резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично правно лице подноси надлежном пореском органу најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, од почетка до краја тог пореског периода.

Уколико су испуњени услови из ст. 1. до 3. овог члана, надлежни порески орган у року од 30 дана од дана подношења захтева доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, почев од пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1-3. овог члана.

Члан 56

Сваки члан групе повезаних правних лица дужан је да поднесе своју пореску пријаву и свој порески биланс, а матично правно лице подноси и консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица.

У консолидованом пореском билансу губици пореског периода једног или више повезаних правних лица пребијају се на рачун добити осталих повезаних правних лица у групи, у том пореском периоду.

Опорезива добит коју оствари члан групе повезаних правних лица а која се исказује у консолидованом пореском билансу не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, односно претходних пореских периода, тог члана групе повезаних правних лица.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана правна лица из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.

Члан 57

Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година, односно пореских периода.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно правно лице, више повезаних правних лица, или сва повезана правна лица у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана правна лица су дужна да сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.

Члан 58

(Брисано)

Трансферне цене

Члан 59

Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

У случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућност контроле над обвезником.

Могућност значајнијег утицаја на пословне одлуке постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Изузетно од ст. 2. до 6. овог члана, лицем повезаним са обвезником сматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Члан 60

Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да посебно прикаже камату по основу депозита, зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.

Обвезник је дужан да уз порески биланс приложи документацију у оквиру које и на начин који пропише министар финансија, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона и ст. 1. и 2. овог члана, посебно приказује вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип “ван дохвата руке”).

У смислу става 3. овог члана, за потребе приказивања вредности трансакције са повезаним лицем по трансферној цени и њене вредности по цени утврђеној по принципу “ван дохвата руке” дозвољена је, када је то примерено околностима случаја, примена обједињеног приступа за већи број појединачних трансакција, односно разложеног приступа у случају сложених трансакција, где је једном трансакцијом обухваћен већи број појединачних трансакција.

У случају да се обвезникова трансферна цена по основу трансакције са појединачним повезаним лицем разликује од цене те трансакције утврђене применом принципа “ван дохвата руке”, он је дужан да у пореску основицу укључи:

1) износ позитивне разлике између прихода по основу трансакције по цени утврђеној применом принципа “ван дохвата руке” и прихода по основу те трансакције по трансферној цени, или

2) износ позитивне разлике између расхода по основу те трансакције по трансферној цени и расхода по основу те трансакције по цени утврђеној применом принципа “ван дохвата руке”.

У случају када је код одређивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” утврђен њен распон, сматра се да се трансферна цена те трансакције не разликује од њене цене по принципу “ван дохвата руке” уколико се вредност трансферне цене налази у оквиру тог распона.

У случају када је код цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” утврђен њен распон, а вредност трансферне цене трансакције је изван тог распона, цена по принципу “ван дохвата руке” за потребе примене става 5. овог члана је једнака средишњој вредности утврђеног распона.

Министар финансија може предвидети случајеве у којима је дозвољено умањење износа који се у складу са ставом 5. овог члана укључује у пореску основицу по основу трансакције између пореског обвезника и одређеног повезаног лица, с тим да то умањење не може довести до умањења пореске основице обвезника испод износа који би био утврђен по основу њене трансферне цене.

Обвезник може умањити пореску основицу по основу трансакција са повезаним лицима само у случају примене одговарајућих одредби међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања.

Обавезе из ст. 1. до 9. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.

Члан 61

Код утврђивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке”, користе се следеће методе:

1) метода упоредиве цене на тржишту;

2) метода цене коштања увећане за уобичајену зараду (метода трошкова увећаних за бруто маржу);

3) метода препродајне цене;

4) метода трансакционе нето марже;

5) метода поделе добити;

6) било која друга метода којом је могуће утврдити цену трансакције по принципу “ван дохвата руке”, под условом да примена метода претходно наведених у овом ставу није могућа или да је та друга метода примеренија околностима случаја од метода претходно наведених у овом ставу.

Приликом утврђивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” користи се она метода која највише одговара околностима случаја, при чему је могуће користити и комбинацију више метода када је то потребно.

За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове, односно кредите између повезаних лица, министар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом “ван дохвата руке”.

Порески обвезник има право да уместо износа каматне стопе из става 3. овог члана за потребе утврђивања износа каматне стопе која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајам односно кредит са повезаним лицима, примени општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона.

Порески обвезник који се одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, дужан је да општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона примени на све зајмове, односно кредите са повезаним лицима.

Уколико порески обвезник одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, пореска управа, за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове, односно кредите између тог обвезника и са њима повезаних лица није везана износима каматних стопа из става 3. овог члана.

Члан 61а

Министар финансија ће, ослањајући се на изворе везане за опорезивање трансакција између повезаних лица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), као и других међународних организација, ближе уредити примену одредби члана 10а и чл. 59. до 61. овог закона.

Члан 61б

Република, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе не сматрају се правним лицима за сврху примене чл. 59. до 61а овог закона.

Камата “ван дохвата руке” и спречавање утањене капитализације

Члан 62

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци и привредном друштву које обавља делатност финансијског лизинга у складу са прописима који уређују финансијски лизинг (у даљем тексту: давалац финансијског лизинга), признаје се као расход у пореском билансу износ камате и припадајућих трошкова на зајам, односно кредит до висине четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала.

За банке и даваоце финансијског лизинга лимит из става 1. овог члана је десетоструки износ обвезниковог сопственог капитала.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује приход и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања утањене капитализације.

Део девети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Подношење пореске пријаве

Члан 63

Порески обвезник је дужан да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез, за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву порески обвезник је дужан да поднесе и порески биланс за период из става 1. овог члана.

Пореска пријава подноси се у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује порез.

Поред пореске пријаве из става 3. овог члана, обвезник из члана 34. став 1. овог закона подноси и пореску пријаву у року који је прописан ставом 2. тог члана овог закона.

Порески обвезник из члана 34. став 3. овог закона подноси искључиво пореске пријаве у роковима прописаним ставом 4. тог члана овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају статусне промене која има за последицу престанак друштва, пореска пријава подноси се у року од 60 дана од дана статусне промене.

Ако порески обвезник уз пореску пријаву не поднесе и порески биланс сматра се да пореска пријава није поднета.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно се примењују и на нерезидентног обвезника из члана 5. овог закона.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса које подноси порески обвезник из члана 1. ст. 1. до 3. и члана 5. овог закона ближе уређује министар финансија.

Члан 64

Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који, за обвезника регистрованог до 15. у месецу, започиње месецом у коме је регистрован, а за обвезника регистрованог од 16. до краја месеца, првим наредним месецом. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када је над обвезником – стечајним дужником у току године обустављен стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, сагласно закону који уређује стечај, при чему је обвезник дужан да пореску пријаву поднесе у року од 15 дана од дана правоснажности решења о обустави стечајног поступка.

Члан 65

(Брисан)

Обрачунавање и плаћање пореза

Члан 66

Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

Члан 67

Порески обвезник, осим недобитне организације и пореског обвезника из члана 34. овог закона, са изузетком пореског обвезника у поступку реорганизације, током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу опорезиве добити која не садржи капиталне добитке и губитке, а која је исказана у пореској пријави за претходну годину, односно претходни порески период, и у којој се исказују и подаци од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода, а почетком плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, висина тих аконтација се коригује навише или наниже, тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године, односно почетка пореског периода доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са пореском пријавом из става 3. овог члана.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 68

Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може, по подношењу пореске пријаве из члана 63. став 1. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

Члан 68а

Порески обвезник који нема обавезу плаћања пореза на добит у виду месечних аконтација у складу са овим законом, порез на добит плаћа за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период.

Члан 69

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 70

(Брисан)

Члан 70а

Решење по поднетој пореској пријави из члана 40. став 9. овог закона надлежни порески орган доноси у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Порез утврђен решењем надлежног пореског органа из става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено.

Порез по одбитку

Члан 71

Порез по одбитку на приходе из члана 40. ст. 1, 2, 3. и 14. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне на дан када је приход остварен, односно исплаћен.

Приход из става 1. овог члана је бруто приход који би нерезидентно правно лице, односно резидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.

Пореска пријава за порез по одбитку из става 1. овог члана подноси се на дан исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку у складу са овим законом.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа по прописима који важе на дан остваривања, односно исплате прихода.

Члан 71а

Ако пореска пријава садржи недостатке у погледу формалне исправности и математичке тачности, Пореска управа у електронском облику обавештава подносиоца пореске пријаве о тим недостацима.

Поновно достављање пореске пријаве са отклоњеним недостацима из става 1. овог члана, не сматра се подношењем измењене пореске пријаве.

Пореска пријава сматра се поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пореске пријаве.

Чл. 72 и 73*

(Престали да важе)

Примена закона који уређује порески поступак

Члан 74

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Чл. 75 и 76

(Брисани)

Чл. 77-110*

(Престали да важе)

Јемство

Члан 111

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар, односно члан друштва са ограниченом одговорношћу који поседује 50% и више акција, односно удела одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне, као и трошкове пореско-прекршајног поступка.

Део десети

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112**

(Престао да важи)

Члан 112а

У случају да порески обвезник пропусти да приложи уз порески биланс документацију из члана 60. став 3. овог закона, односно приложи је у непотпуном облику, надлежни порески орган ће му издати опомену и наложити да то учини или да је допуни у року који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана достављања опомене.

Члан 113**

(Престао да важи)

Члан 114*

(Престао да важи)

Део једанаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.

Члан 116

Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.

Члан 117

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.

Члан 118

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 119

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 9[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2003. године, осим члана 1. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 43/2003)

Члан 5[с2]

Банке и друге финансијске организације порески биланс за 2003. годину и наредне године састављају у складу са чланом 2. овог закона.

Члан 6[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 84/2004)

Члан 50[с3]

Ефекти усклађивања почетног стања у пословним књигама од 1. јануара 2004. године, ради примене МРС у складу са прописима који уређују рачуноводство, и члан 16. овог закона, нису од утицаја на утврђену пореску обавезу обвезника за 2003. годину и на висину утврђене аконтације за 2004. годину.

Члан 51[с3]

Влада Републике Србије уредиће начин утврђивања и плаћања месечних аконтација пореза на добит за 2004. годину после ступања на снагу овог закона.

Члан 52[с3]

Порески кредит из члана 30. овог закона, порески обвезник може остваривати у 2004. години по основу улагања у основна средства која су извршена у складу са одредбама тог члана, од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 53[с3]

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право и започео коришћење пореске олакшице по члану 49. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002 и 43/2003), наставља са коришћењем те олакшице до истека рока њеног коришћења, под условима који су били прописани одредбама тог члана.

Члан 54[с3]

Порески обвезници који остваре право на пореске подстицаје по овом закону, не могу се довести у неповољнији положај у погледу услова и рокова за остваривање тих права због накнадне измене закона и других прописа.

Члан 55[с3]

Порески биланс за 2004. годину саставиће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 56[с3]

Одредбе чл. 1-14. и чл. 16-19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Члан 57[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 18/2010)

Члан 71[с4]

Порески обвезник који до 31. децембра 2009. године није остварио право на порески подстицај из чл. 50а и 50б Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04), наведене пореске подстицаје користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2010. године.

Члан 72[с4]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2009. године остварио право на пренос капиталног губитка и пренос губитка из члана 30. став 3. и члана 32, као и на пренос неискоришћеног дела пореског кредита из члана 52. став 4. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2009. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 73[с4]

Прописе из чл. 3, 18, 30, 53. и 59. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 74[с4]

Порески биланс за 2009. годину саставиће се у складу са прописима који су важили на дан 31. децембра 2009. године.

Члан 75[с4]

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев од 1. јануара 2010. године, сагласно одредбама чл. 3, 6, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 18, 20, 21, 29, 33, 34, 39, 40, 41, 47, 52, 58. и 59. овог закона.

Члан 76[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 13[с5]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2012. годину.

Члан 14[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредба члана 1. став 1. овог закона примењује се од 1. фебруара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 119/2012)

Члан 53[с6]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2012. године, остварио право на пореске подстицаје из чл. 45, 48а, 50а и 50б Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2012. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 54[с6]

Порески обвезник који до 31. децембра 2012. године, није испунио услове за остваривање права на порески подстицај из члана 50а Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11), наведени порески подстицај користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2013. године.

Члан 55[с6]

Прописе из чл. 1, 15, 38. и 42. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 56[с6]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 1, 6, 7, 15, 18, 19, 22, 47. и 48. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Аконтацију пореза на добит правних лица за 2013. годину, која се утврђује у пореској пријави за 2012. годину, обвезник утврђује и плаћа применом стопе из члана 17. овог закона.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 2. овог члана, обвезник плаћа аконтацију, почев за јануар 2013. године до почетка плаћања аконтације утврђене у пореској пријави за 2012. годину, у висини која одговара износу аконтације обрачунате за месец децембар 2012. године, увећаном за 50%.

Члан 57[с6]

Обвезник који порез утврђује за порески период различит од календарске године дужан је да аконтацију за јануар 2013. године, и сваки наредни месец 2013. године, до истека пореског периода у 2013. години, увећа за 50%.

За порески период који је започео у 2012. години, и који истиче у 2013. години, обвезник из става 1. овог члана порески биланс подноси у складу са одредбама овог закона, а коначну пореску обавезу обрачунава примењујући пореску стопу која представља пондерисани просек пореских стопа од 10% и 15%.

Пондерисана просечна пореска стопа из става 2. овог члана обрачунава се тако што се износ добијен множењем броја 10 и броја месеци пореског периода током календарске 2012. године, сабере са износом добијеним множењем броја 15 и броја месеци пореског периода током календарске 2013. године, тако добијени износ подели са 12 и дода ознака %.

Члан 58[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 20[с7]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 9, 10. и 18. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 1. став 4. овог закона примењује се од дана ступања на снагу закона којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода.

Члан 21[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 3[с8]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2013. године остварио право на порески подстицај из члана 48. Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 и 47/13) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2013. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 4[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 142/2014)

Члан 20[с9]

На утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе обвезника над којима није окончан, односно закључен поступак који се спроводи у складу са законом којим се уређује ликвидација, односно у складу са законом којим се уређује стечај, до дана ступања на снагу овог закона, примењују се одредбе Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 и 68/14 – др. закон).

Члан 21[с9]

Одредбе чл. 3. и 12. овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе за 2014. годину.

Одредбе члана 9. ст. 7. до 9, члана 18. став 1. и члана 19. овог закона примењују се од дана који је одређен законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација као дан од којег се пореске пријаве подносе искључиво у електронском облику.

Члан 22[с9]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 27

Одредбе чл. 18, 19, 25. и 26. овог закона примењују се од 1. марта 2016. године.

Члан 28

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Value Added Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени динарски износи, 68/2014 – други закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени динарски износи, 83/2015, 5/2016 – усклађени динарски износи, 108/2016 и 7/2017 – усклађени динарски износи)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у Републици Србији (у даљем тексту: Република).

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 2

Приход од ПДВ припада буџету Републике.

II ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Члан 3

Предмет опорезивања ПДВ су:

1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;

2) увоз добара у Републику.

Промет добара и услуга

Члан 4

Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.

Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и енергија за грејање, односно хлађење.

Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа или другог акта државног органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

2) предаја добара на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је уговорено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;

2а) предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу, закљученог на одређени период, за покретне или непокретне ствари, када ниједна од уговорних страна не може раскинути уговор ако се стране придржавају уговорних обавеза;

3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу;

4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;

5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу добара;

6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалима;

7) пренос права располагања на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

7а) пренос власничког удела на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

8) размена добара за друга добра или услуге.

Са прометом добара уз накнаду изједначава се:

1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица;

2) сваки други промет добара без накнаде;

3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.

Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.

Споредном испоруком добара из става 6. овог члана не сматра се пренос права располагања на грађевинском објекту или економски дељивој целини у оквиру грађевинског објекта која се сматра непокретношћу у смислу закона којим се уређује промет непокретности.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, испорука сваког добра у имовини која се преноси сматра се посебним прометом.

Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добра у низу сматра се посебном испоруком.

Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе уређује критеријуме на основу којих се одређује када се предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу сматра прометом добара из става 3. тачка 2а) овог члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског обвезника и сваким другим прометом без накнаде из става 4. овог члана.

Члан 5

Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4 овог закона.

Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.

Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;

2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала наручиоца;

4) размена услуга за добра или услуге;

5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;

6) (брисана);

7) уступање удела или права.

Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:

1) употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника;

2) пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника.

Употреба добара из става 4. тачка 1) овог члана сматра се прометом услуга уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, свака услуга која се пружа преносом имовине сматра се посебним прометом.

Министар ближе уређује шта се сматра употребом добара и пружањем услуга из става 4. овог члана.

Члан 6

Сматра се да промет добара и услуга, у смислу овог закона, није извршен код:

1) преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност;

2) замене добара у гарантном року;

3) бесплатног давања пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или потенцијалним купцима, односно трећим лицима за потребе анализе на основу акта надлежног органа;

4) давања рекламног материјала и других поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима.

Делом имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се целина којом се омогућава самостално обављање делатности стицаоца дела имовине.

Код преноса целокупне или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да стицалац ступа на место преносиоца.

Преносилац имовине или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана дужан је да стицаоцу достави све податке који се односе на добра и услуге који чине имовину или део имовине чији је пренос извршен.

Ако у року од три године од дана извршеног преноса имовине или дела имовине у складу са ставом 1. тачка 1) овог члана престану услови из става 1. тачка 1) овог члана, стицалац имовине или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге које је стекао тим преносом, а која на дан престанка услова чине његову имовину, на начин на који би преносилац имовине или дела имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ да при преносу имовине или дела имовине нису били испуњени услови из става 1. тачка 1) овог члана.

Изузетно од става 5. овог члана, обавеза обрачунавања ПДВ не односи се на опрему и објекте за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза у складу са овим законом.

Министар ближе уређује поступак замене добара у гарантном року, шта се сматра преносом целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, из става 1. тачка 1), као и шта се сматра уобичајеним количинама пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Увоз добара

Члан 7

Увоз је сваки унос добара у царинско подручје Републике.

III ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК, ПОРЕСКИ ДУЖНИК И ПОРЕСКИ ПУНОМОЋНИК

Порески обвезник

Члан 8

Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице, укључујући и лице које у Републици нема седиште, односно пребивалиште (у даљем тексту: страно лице), које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.

Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.

Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру сталне пословне јединице.

Изузетно од става 3. овог члана, ако страно лице у Републици има сталну пословну јединицу, то страно лице обвезник је за промет који не врши његова стална пословна јединица.

Сталном пословном јединицом из ст. 3. и 4. овог члана сматра се организациони део правног лица који у складу са законом може да обавља делатност.

Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга.

Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје име, а за рачун другог лица.

Члан 9

Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе (у даљем тексту: Република, органи и правна лица), нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе.

Република, органи и правна лица обвезници су за промет добара и услуга из става 1. овог члана за који би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, као и за промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе или локалне самоуправе, а који су опорезиви у складу са овим законом. Сматра се да би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, у смислу овог закона, ако промет добара и услуга из става 1. овог члана, осим Републике, органа и правних лица, врши и друго лице.

Порески дужник

Члан 10

Порески дужник, у смислу овог закона, је:

1) обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ у складу са овим чланом има друго лице;

2) (брисана)

3) прималац добара и услуга, ако страно лице није обвезник ПДВ у Републици, независно од тога да ли у Републици има сталну пословну јединицу и да ли је та стална пословна јединица обвезник ПДВ у Републици;

4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) искаже ПДВ, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и услуга;

5) лице које увози добро.

6) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник је:

1) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ;

2) прималац добара, обвезник ПДВ, за промет грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са овим законом;

3) прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ;

4) прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, обвезник ПДВ који је ова добра набавио ради даље продаје, за промет електричне енергије и природног гаса извршен од стране другог обвезника ПДВ;

5) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ, и то код промета:

(1) хипотековане непокретности код реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека;

(2) предмета заложног права код реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима;

(3) добара или услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом;

6) стицалац имовине или дела имовине чији је пренос извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) овог закона, после чијег преноса су престали услови из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

Изузетно од става 1. тачка 3) овог члана, када страно лице врши промет добара и услуга у Републици лицу које није обвезник ПДВ, осим лицу из члана 9. став 1. овог закона, а накнаду за тај промет добара и услуга у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ, порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ који наплаћује накнаду.

Министар ближе уређује шта се сматра секундарним сировинама, услугама које су непосредно повезане са секундарним сировинама и добрима и услугама из области грађевинарства из става 2. тач. 1) и 3) овог члана.

Порески пуномоћник

Члан 10а

Страно лице које врши опорезиви промет добара и услуга у Републици дужно је да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци, ако овим законом није друкчије уређено.

Страно лице које у Републици врши опорезиви промет добара и услуга искључиво обвезницима ПДВ, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона, као и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом, није дужно да у Републици одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ.

Страно лице из става 1. овог члана може да одреди само једног пореског пуномоћника.

Порески пуномоћник страног лица може бити физичко лице, укључујући и предузетника, односно правно лице, које има пребивалиште, односно седиште у Републици, које је евидентирани обвезник ПДВ најмање 12 месеци пре подношења захтева за одобравање пореског пуномоћства, које на дан подношења захтева нема доспеле, а неплаћене обавезе за јавне приходе по основу обављања делатности које утврђује Пореска управа и којем је надлежни порески орган, на основу поднетог захтева за одобрење пореског пуномоћства уз који је приложена прописана документација (у даљем тексту: захтев за пореско пуномоћство), решењем одобрио пореско пуномоћство.

Порески пуномоћник страног лица не може бити стална пословна јединица тог страног лица.

Порески пуномоћник страног лица у име и за рачун тог страног лица обавља све послове у вези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са овим законом има као обвезник ПДВ (подношење евиденционе пријаве, обрачунавање ПДВ, издавање рачуна, подношење пореских пријава, плаћање ПДВ и друго).

Надлежни порески орган неће издати одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

Надлежни порески орган укинуће одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

У случају укидања одобрења за пореско пуномоћство из става 8. овог члана, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, наступају све правне последице брисања из евиденције за ПДВ у смислу овог закона, осим ако страно лице у року од 15 дана од дана укидања одобрења за пореско пуномоћство, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, не одреди другог пуномоћника и у истом року тај пуномоћник не поднесе захтев за пореско пуномоћство надлежном пореском органу.

Ако надлежни порески орган не одобри пореско пуномоћство пуномоћнику из става 9. овог члана, наступају све правне последице из тог става.

У случају опозива, односно отказа пуномоћја, пореско пуномоћство престаје даном када је надлежни порески орган примио обавештење о опозиву, односно отказу пуномоћја, упућеног од стране лица чије је пуномоћство престало опозивом, односно отказом.

Порески пуномоћник страног лица солидарно одговара за све обавезе страног лица као обвезника ПДВ, укључујући и обавезе по основу брисања из евиденције за ПДВ, а нарочито за плаћање ПДВ, казни и камата у вези са дугом по основу ПДВ.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

IV МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Место промета добара

Члан 11

Место промета добара је место:

1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;

2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;

3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) у којем прималац електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, а који је ова добра набавио ради даље продаје, има седиште или сталну пословну јединицу којима се добра испоручују;

5) пријема воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, за крајњу потрошњу.

У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова, место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Место промета услуга

Члан 12

Овим чланом одређује се порески обвезник искључиво за сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга.

Када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици;

3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

Када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште.

Изузетно од ст. 4. и 5. овог члана, местом промета услуга:

1) у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, сматра се место у којем се налази непокретност;

2) превоза лица, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

3) превоза добара која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

4) сматра се место где су услуге стварно пружене, ако се ради о:

(1) услугама које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима;

(2) услугама организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке, пружених лицу које није порески обвезник;

(3) помоћним услугама у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично, пружених лицу које није порески обвезник;

(4) услугама процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима пружених лицу које није порески обвезник;

(5) услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места;

5) изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период, сматра се место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге;

6) изнајмљивања превозних средстава, осим из тачке 5) овог става, пружених лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште;

7) које се пружају лицу које није порески обвезник, сматра се место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга, ако се ради о услугама:

(1) преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знакове и друга права интелектуалне својине;

(2) оглашавања;

(3) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику;

(4) обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и информације о пословним поступцима и искуству;

(5) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке делатности или од коришћења неког права из ове тачке;

(6) банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључујући реосигурање, осим изнајмљивања сефова;

(7) стављања на располагање особља;

(8) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава;

(9) омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енергије и мрежи за грејање, односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама;

(10) телекомуникација;

(11) радијског и телевизијског емитовања;

(12) пружених електронским путем;

8) посредовања код промета добара или услуга која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања.

Место промета услуге посредовања која се пружа пореском обвезнику, осим услуга посредовања из става 6. тачка 1) овог члана, одређује се у складу са ставом 4. овог члана.

Краћим временским периодом из става 6. тачка 5) овог члана сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима од 90 дана.

Министар ближе уређује шта се сматра услугама из става 6. тачка 1), тачка 4) подтачка (5), превозним средствима из тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8), као и услугама из тачке 7) подтачка (12) овог члана.

Место увоза добара

Члан 13

Место увоза добара је место у којем је увезено добро унето у царинско подручје Републике.

Време промета добара

Члан 14

Промет добара настаје даном:

1) отпочињања слања или превоза добара примаоцу или трећем лицу, по његовом налогу, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по њиховом налогу;

2) преузимања добара од стране примаоца у случају уградње или монтаже добара од стране испоручиоца или, по његовом налогу, трећег лица;

3) преноса права располагања на добрима примаоцу, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) очитавања, односно на други начин утврђивања стања, у складу са законом, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) овог закона, у циљу обрачуна испоруке;

5) очитавања стања примљене воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, у циљу обрачуна потрошње.

У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.

Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.

Време промета услуга

Члан 15

Услуга се сматра пруженом даном када је:

1) завршено појединачно пружање услуге;

2) престао правни основ пружања услуге – у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга.

Изузетно од става 1. тачка 2) овог члана, ако се за пружање услуга издају периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.

Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог дела услуге.

Делимична услуга из става 3. овог члана постоји ако је за одређене делове економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.

Време увоза добара

Члан 15а

Време увоза добара настаје даном када је добро унето у царинско подручје Републике.

Настанак пореске обавезе

Члан 16

Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи:

1) промет добара и услуга;

2) наплата, односно плаћање ако је накнада или део накнаде наплаћен, односно плаћен у новцу пре промета добара и услуга;

2а) издавање рачуна код услуга из члана 5. став 3. тачка 1) овог закона;

3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те обавезе нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.

V ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА

Пореска основица код промета добара и услуга

Члан 17

Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања (у даљем тексту: субвенције), у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано.

Субвенцијама из става 1. овог члана сматрају се новчана средства која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних средстава на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом.

У основицу се урачунавају и:

1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.

Основица не садржи:

1) попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга;

2) износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.

Ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Министар ближе уређује начин утврђивања пореске основице.

Члан 18

Основицом код промета добара без накнаде сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара, у моменту промета.

Основицом код промета услуга без накнаде сматра се цена коштања тих или сличних услуга, у моменту промета.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана ПДВ се не урачунава у основицу.

У случају превоза путника аутобусима, који врши лице које нема место стварне управе у Републици, основицу чини просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.

Начин утврђивања накнаде из става 4. овог члана ближе уређује министар.

Основица код увоза добара

Члан 19

Основица код увоза добара је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима.

У основицу из става 1. овог члана урачунава се и:

1) акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.

Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.

Члан 20

Код увоза добара, које је обвезник привремено извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде (у даљем тексту: оплемењивање), оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом.

У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 19. став 2. овог закона.

Измена пореске основице

Члан 21

Ако се основица накнадно повећа за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона.

Ако се основица накнадно смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.

Ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ, односно лицу које није обвезник ПДВ, измену из става 3. овог члана обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима.

Обвезник може да измени основицу за износ накнаде који није наплаћен само на основу правноснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању.

Ако обвезник који је изменио основицу у складу са ставом 5. овог члана прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ.

Измена основице из ст. 1 – 5. овог члана врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, повећање, односно смањење вредности динара у односу на страну валуту, не доводи до измене пореске основице, под условом да је при утврђивању основице и обрачунатог ПДВ и наплати накнаде примењена иста врста курса динара исте банке.

Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ, примењују се одредбе овог закона.

Министар ближе уређује начин измене пореске основице.

Обрачун вредности исказаних у страним валутама

Члан 22

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењује се средњи курс централне банке, односно уговорени курс који важи на дан настанка пореске обавезе.

Ако је основица за увоз добара изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењују се царински прописи који утврђују царинску вредност, а који важе на дан настанка пореске обавезе.

Пореска стопа

Члан 23

Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%.

По посебној стопи ПДВ од 10% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:

1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;

1а) (брисана)

2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;

2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;

3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;

4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава – производа који се хирушки уграђују у организам;

5) материјала за дијализу;

6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке;

7) уџбеника и наставних средстава;

7а) (брисана)

8) дневних новина;

9) монографских и серијских публикација;

10) огревног дрвета, укључујући брикете, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе;

11) услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај у складу са законом којим се уређује туризам;

12) услуге које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;

12а) (брисана)

13) природног гаса;

13а) топлотне енергије за потребе грејања;

14) пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима;

15) услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане;

16) пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода;

17) управљање комуналним отпадом;

18) одржавање чистоће на површинама јавне намене;

19) одржавање јавних зелених површина и приобаља;

20) превоз путника и њиховог пратећег пртљага;

21) управљање гробљима и погребне услуге.

Министар ближе уређује шта се, у смислу овог закона, сматра добрима и услугама из става 2. тач. 1), 2), 2а), 4) – 11) и 15) – 21) овог члана.

VI ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА

Пореска ослобођења за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза

Члан 24

ПДВ се не плаћа на:

1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19 став 2 овог закона;

2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

4) промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако:

(1) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара;

(2) је укупна вредност испоручених добара већа од 150 ЕУР, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ;

5) унос добара у слободну зону, превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;

6) промет добара која су у поступку царинског складиштења;

6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;

7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;

8) превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;

9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;

11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;

12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;

14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;

15) испоруке злата Народној банци Србије;

16) добра и услуге намењене за:

(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;

(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;

(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;

(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;

16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено;

16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;

16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;

17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) – 16) овог става.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана примењује се и ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета.

Пореско ослобођење из става 1. тачка 3) овог члана не односи се на промет добара која инострани прималац сам превезе ради опремања или снабдевања спортских чамаца, спортских авиона и осталих превозних средстава за приватне потребе.

Ослобођење из става 1. тачка 16) подтач. (1) и (3) овог члана се остварује под условом реципроцитета, а на основу потврде министарства надлежног за иностране послове.

Иностраним примаоцем добара или услуга, у смислу овог члана, сматра се лице које:

1) је обвезник, а чије је место стварне управе ван Републике;

2) није обвезник, а има пребивалиште или седиште ван Републике.

Начин и поступак остваривања пореског ослобођења из ст. 1. – 3. овог члана прописује министар.

Пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза

Члан 25

ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала, и то код:

1) пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност;

2) пословања и посредовања у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности;

3) кредитних послова, укључујући посредовање, као и новчаних позајмица;

3а) (брисана)

4) преузимања обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање;

5) пословања и посредовања у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама;

6) пословања и посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица;

7) пословања друштава за управљање инвестиционим фондовима у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;

8) пословања друштава за управљање добровољним пензијским фондовима у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови.

ПДВ се не плаћа и на промет:

1) услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању;

2) земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта;

3) објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и промета објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ може у потпуности одбити као претходни порез;

3а) добара и услуга за које при набавци обвезник није имао право на одбитак претходног пореза;

3б) добара за која је у претходној фази промета постојала обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе;

5) удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. овог закона;

6) поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара;

7) услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа;

8) услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту;

9) услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испорука зубне протетике од стране стоматолога;

10) људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;

11) услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности;

12) услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга;

13) услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област;

14) услуга из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

15) услуга из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

16) услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга;

17) услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера;

18) услуга приређивања игара на срећу;

19) услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.

Ако је обвезник ПДВ при набавци добара могао да оствари право на одбитак дела претходног пореза у складу са чланом 30. овог закона, не примењује се пореско ослобођење из става 2. тачка 3а) овог члана.

Лицем чија делатност није усмерена ка остваривању добити, у смислу става 2. овог члана, сматра се лице које је основано од стране Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и чији је власник Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе у потпуности или у већинском делу.

Министар ближе уређује шта се сматра добрима, односно услугама из става 2. тач. 3), 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) овог члана.

Пореска ослобођења код увоза добара

Члан 26

ПДВ се не плаћа на увоз добара:

1) чији промет је у складу са чланом 24. став 1. тач. 5), 10), 11) и 13) – 16в) и чланом 25. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. тач. 5) и 10) овог закона ослобођен ПДВ;

1а) која се увозе на основу уговора о донацији, односно као хуманитарна помоћ у складу са законом којим се уређују донације, односно хуманитарна помоћ;

1б) која су извезена, а која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена;

1в) која се, у оквиру царинског поступка, уносе у слободне царинске продавнице;

1г) по основу замене у гарантном року;

1д) чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, и то: електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење;

2) која се, у оквиру царинског поступка, привремено увозе и поново извозе, као и стављају у царински поступак активног оплемењивања са системом одлагања;

3) која се, у оквиру царинског поступка, привремено извозе и у непромењеном стању поново увозе;

4) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак прераде под царинском контролом;

5) у оквиру царинског поступка, над транзитом робе;

6) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак царинског складиштења;

7) за која је у складу са чланом 216. и чланом 217. став 1. тачка 6) Царинског закона (“Службени гласник РС”, бр. 18/10, 111/12 и 29/15) прописано ослобођење од царине, осим на увоз моторних возила.

VII ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ

Појам

Члан 27

Претходни порез је износ ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који обвезник може да одбије од ПДВ који дугује.

Услови за одбитак претходног пореза

Члан 28

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако добра набављена у Републици или из увоза, укључујући и набавку опреме, као и објеката за вршење делатности и економски дељивих целина у оквиру тих објеката (у даљем тексту: објекти за вршење делатности), односно примљене услуге, користи или ће их користити за промет добара и услуга:

1) који је опорезив ПДВ;

2) за који у складу са чланом 24. овог закона постоји ослобођење од плаћања ПДВ;

3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује:

1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом;

2) документ о извршеном увозу добара у којем је исказан ПДВ и документ којим се потврђује да је исказани ПДВ плаћен приликом увоза.

У пореском периоду у којем су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана обвезник може да одбије претходни порез од дугованог ПДВ, и то:

1) обрачунати и исказани ПДВ за промет добара и услуга, који је или ће му бити извршен од стране другог обвезника у промету;

2) ПДВ који је плаћен приликом увоза добара.

Право на одбитак претходног пореза настаје даном испуњења услова из ст. 1 – 3. овог члана.

Право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник:

1) из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. тач. 1)-5) овог закона, под условом да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана;

2) из члана 10. став 2. тачка 6) овог закона, под условом да поседује рачун претходног учесника у промету у складу са овим законом, да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да ће та добра и услуге користити за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Обвезник може да оствари право на одбитак претходног пореза у року од пет година од истека године у којој је стекао ово право.

Изузимање од одбитка претходног пореза

Члан 29

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу:

1) набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, мотоцикала са бочним седиштем, трицикала, четвороцикала, јахти, чамаца и ваздухоплова, објеката за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга, које су повезане са коришћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга који су повезани са коришћењем објеката за смештај тих добара;

2) издатака за репрезентацију обвезника;

3) издатака за исхрану и превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла.

4) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, обвезник има право на одбитак претходног пореза ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање делатности:

1) промета и изнајмљивања наведених превозних средстава и других добара;

2) превоза лица и добара или обуку возача за управљање наведеним превозним средствима.

Издацима за репрезентацију из става 1. тачка 2) овог члана сматрају се издаци за угоститељске услуге, поклони, осим поклона мање вредности, издаци за одмор, спорт, разоноду и други издаци учињени у корист пословних партнера, потенцијалних пословних партнера, представника пословних партнера и других физичких лица, а да за то не постоји правна обавеза.

Подела претходног пореза и сразмерни порески одбитак

Члан 30

Ако обвезник користи испоручена или увезена добра или прима услуге, за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза, као и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, дужан је да изврши поделу претходног пореза према економској припадности на део који има право и део који нема право да одбије од ПДВ који дугује.

Ако за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге обвезник не може да изврши поделу претходног пореза на начин из става 1. овог члана, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (у даљем тексту: сразмерни порески одбитак).

Сразмерни порески одбитак утврђује се применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за износе који су опредељени на начин из става 1. овог члана, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. овог закона.

Проценат сразмерног пореског одбитка за порески период утврђује се стављањем у однос промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ и укупног промета добара и услуга у који није укључен ПДВ, извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.

У промет добара за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из става 4. овог члана не урачунава се промет опреме и објеката за вршење делатности.

У последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године, обвезник ПДВ врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години.

Министар ближе уређује начин утврђивања и исправку сразмерног пореског одбитка.

Исправка одбитка претходног пореза код измене основице

Члан 31

Ако се основица за опорезиви промет добара и услуга:

1) смањи, обвезник коме је извршен промет добара и услуга дужан је да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио;

2) повећа, обвезник коме је извршен промет добара и услуга може да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана односи се и на примаоца добара или услуга из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана врши се и на основу овереног преписа записника о судском поравнању, у складу са чланом 21. ст. 3. и 5. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је измењена основица.

Министар ближе уређује начин исправке одбитка претходног пореза код измене основице.

Исправка одбитка претходног пореза на основу одлуке пореског или царинског органа

Члан 31а

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга, обвезник ПДВ који је примио добра и услуге може да исправи одбитак претходног пореза ако је износ ПДВ обрачунат од стране пореског органа платио обвезнику ПДВ који му је извршио промет добара и услуга.

Ако се решење из става 1. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ који је извршио промет добара и услуга дужан је да о томе писмено обавести примаоца добара и услуга.

На основу писменог обавештења из става 2. овог члана прималац добара и услуга дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза.

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга обвезнику ПДВ – пореском дужнику из члана 10. став 1. тачка 3), односно став 2. овог закона, тај обвезник ПДВ може да исправи одбитак претходног пореза ако је платио износ ПДВ утврђен од стране надлежног пореског органа.

Ако се решење из става 4. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ је дужан да изврши исправку одбитка претходног пореза по том основу.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, повећан, смањен, рефундиран или обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан да, на основу царинског документа или одлуке царинског органа, исправи одбитак претходног пореза у складу са том изменом.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Исправка одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32

Обвезник који је остварио право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности, као и улагања у сопствене или туђе објекте, осим улагања која се односе на редовно одржавање објеката (у даљем тексту: улагања у објекте), дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза ако престане да испуњава услове за остваривање овог права, и то у року краћем од пет година од момента прве употребе за опрему, десет година од момента прве употребе за објекте, односно десет година од момента завршетка улагања у објекте.

Исправка одбитка претходног пореза врши се за период који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем је обвезник испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник нема обавезу да изврши исправку одбитка претходног пореза у случају:

1) промета опреме и објеката за вршење делатности са правом на одбитак претходног пореза;

2) улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду;

3) преноса имовине или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Стицалац имовине из става 3. тачка 3) овог члана врши исправку одбитка претходног пореза који је за објекте и опрему за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности остварио преносилац имовине ако престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује шта се сматра опремом и објектима за вршење делатности и улагањима у објекте у смислу овог закона, као и начин спровођења исправке одбитка претходног пореза.

Накнадно стицање права на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32а

Обвезник ПДВ који није имао право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте може да оствари право на одбитак дела претходног пореза ако у роковима из члана 32. став 1. овог закона испуни услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник из става 1. овог члана може да оствари право на одбитак дела претходног пореза сразмерно периоду који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем обвезник није испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Стицалац имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона може да оствари право на одбитак дела претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, односно за улагања у објекте, по основу којих преносилац имовине није имао право на одбитак претходног пореза, ако стекне услове за остваривање овог права у роковима из става 1. овог члана и ако му преносилац имовине достави неопходне податке за остваривање права на одбитак претходног пореза.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Ако обвезник ПДВ који је остварио право на одбитак дела претходног пореза у складу са ставом 1. овог члана престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза пре истека прописаних рокова, дужан је да исправи одбитак претходног пореза у складу са чланом 32. овог закона сразмерно периоду у којем не испуњава услове за одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује начин утврђивања дела претходног пореза из става 2. овог члана.

Стицање права на одбитак претходног пореза код евидентирања за обавезу плаћања ПДВ

Члан 32б

Лице које је евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом има право на одбитак претходног пореза за добра која поседује на дан који претходи дану отпочињања ПДВ активности, а која је набавило у периоду од 12 месеци пре отпочињања ПДВ активности, под условима да:

1) је извршило попис добара и пописну листу доставило пореском органу при подношењу пријаве за ПДВ (у даљем тексту: евиденциона пријава);

2) поседује рачун који му је издао претходни учесник у промету, обвезник ПДВ, у којем је исказан обрачунати ПДВ за промет добара, односно царински документ о извршеном увозу добара и износу обрачунатог ПДВ за увоз тих добара;

3) је платило рачун испоручиоцу добара, обвезнику ПДВ, односно да је ПДВ плаћен приликом увоза.

Сматра се да ПДВ активност из става 1. овог члана, а у смислу овог закона, отпочиње наредног дана од дана када је настала обавеза за евидентирање за обавезу плаћања ПДВ, односно даном опредељивања за обавезу плаћања ПДВ.

Право на одбитак претходног пореза за добра из става 1. овог члана обвезник ПДВ стиче у пореском периоду у којем је извршио промет са правом на одбитак претходног пореза тих добара, односно добара произведених или састављених од тих добара.

Добрима из става 1. овог члана не сматрају се добра која се сматрају опремом и објектима за вршење делатности у складу са овим законом.

Пописна листа из става 1. тачка 1) овог члана нарочито садржи податке о врсти, количини и датуму набавке добара, набавној цени добара без ПДВ и износу обрачунатог ПДВ.

VIII ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА

Мали порески обвезници

Члан 33

Малим обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара.

Мали обвезник не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 2. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Укупним прометом из става 1. овог члана сматра се промет добара и услуга из члана 28. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду (у даљем тексту: укупан промет).

Пољопривредници

Члан 34

Физичка лица која су власници, закупци и други корисници пољопривредног и шумског земљишта и физичка лица која су као носиоци, односно чланови пољопривредног газдинства уписана у регистру пољопривредних газдинстава у складу са прописом којим се уређује регистрација пољопривредних газдинстава (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом.

ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима.

Ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун или рачун штедње).

Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику.

Пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Пољопривредник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 5. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 6. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 7. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Туристичка агенција

Члан 35

Туристичком агенцијом, у смислу овог закона, сматра се обвезник који путницима пружа туристичке услуге и у односу на њих иступа у своје име, а за организацију путовања прима добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе (у даљем тексту: претходне туристичке услуге).

Туристичке услуге које пружа туристичка агенција сматрају се, у смислу овог закона, јединственом услугом.

Место вршења јединствене туристичке услуге утврђује се у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. овог закона.

Основица јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција је износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

У случајевима из члана 5. став 4. овог закона, као укупна накнада у смислу става 4. овог члана сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Туристичка агенција може да утврди основицу у складу са ст. 4. и 5. овог члана за групе туристичких услуга или за све туристичке услуге пружене у току пореског периода.

Туристичка агенција за туристичке услуге из става 1. овог члана не може да исказује ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза на основу претходних туристичких услуга које су јој исказане у рачуну.

Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети

Члан 36

Обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (у даљем тексту: опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

Основица из става 1. овог члана примењује се ако код набавке добара њихов испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике из става 1. овог члана.

У случајевима из члана 4. став 4. овог закона, као продајна цена за израчунавање разлике сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Код промета добара из става 1. овог члана, обвезник не може исказивати ПДВ у рачунима или другим документима.

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза за добра и услуге који су у непосредној вези са добрима из става 1. овог члана.

Половним добрима из става 1. овог члана не сматрају се секундарне сировине из члана 10. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако би износ ПДВ обрачунат у складу са одредбама ст. 1 – 3. овог члана за промет добара чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину, био мањи од износа пореза који би за тај промет био обрачунат у складу са тим законом, на тај промет не плаћа се ПДВ.

Министар ближе уређује шта се сматра половним добрима, уметничким делом, колекционарским добром и антиквитетом из става 1. овог члана.

Пореска обавеза по наплаћеном потраживању

Члан 36а

Обвезник ПДВ чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 50.000.000 динара и који је у том периоду непрекидно био евидентиран за обавезу плаћања ПДВ може да поднесе захтев надлежном пореском органу за одобравање плаћања пореске обавезе по наплаћеном потраживању за извршени промет добара и услуга (у даљем тексту: систем наплате), под условима да:

1) је у претходних 12 месеци подносио пореске пријаве за ПДВ у прописаном року;

2) у претходних 12 месеци нису престали услови за обрачунавање ПДВ по систему наплате, односно да обвезник ПДВ није престао да користи систем наплате на сопствени захтев.

Захтев из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу који проверава испуњеност услова за систем наплате и издаје потврду о одобравању система наплате.

Обвезник ПДВ примењује систем наплате од првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем је примио потврду из става 2. овог члана.

Обвезник ПДВ коме је надлежни порески орган одобрио примену система наплате:

1) обрачунава ПДВ за извршени промет добара и услуга, издаје рачун у складу са овим законом у којем исказује обрачунати ПДВ и наводи да за тај промет добара и услуга примењује систем наплате;

2) пореску обавезу из тачке 1) овог става плаћа за порески период у којем је наплатио потраживање, односно део потраживања за извршени промет добара и услуга, у делу наплаћеног потраживања;

3) има право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 28. ст. 1, 2. и 4. овог закона, а под условом да је претходном учеснику у промету платио обавезу за промет добара и услуга, у делу плаћене обавезе, односно да је плаћен ПДВ при увозу добара.

Изузетно од става 4. овог члана, систем наплате не примењује се код:

1) промета добара из члана 4. став 3. тач. 7) и 7а) овог закона;

2) преноса целокупне или дела имовине, осим преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона;

3) промета добара и услуга за који је обвезник ПДВ порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона;

4) промета добара и услуга у складу са чл. 35. и 36. овог закона;

5) промета добара и услуга који се врши повезаним лицима у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Ако обвезник ПДВ не наплати потраживање за промет добара и услуга у року од шест месеци од дана када је извршио промет, дужан је да пореску обавезу по основу тог промета плати за порески период у којем је истекао рок од шест месеци.

Систем наплате престаје првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем:

1) је обвезник ПДВ доставио изјаву надлежном пореском органу о престанку система наплате;

2) су настале околности због којих се обвезнику ПДВ не би одобрио систем наплате од стране надлежног пореског органа при подношењу захтева за одобравање овог система.

Надлежни порески орган издаје потврду о престанку система наплате из става 7. овог члана.

Изузетно од става 7. овог члана, систем наплате престаје и у случају подношења захтева за брисање из евиденције за ПДВ даном престанка ПДВ активности.

Код престанка система наплате, обвезник ПДВ је дужан да за последњи порески период, односно период у којем је престао са ПДВ активношћу, а у којем је примењивао систем наплате, плати и пореску обавезу за промет добара и услуга за који није наплатио потраживање и има право да ПДВ обрачунат од стране претходног учесника у промету којем није платио обавезу за промет добара и услуга одбије као претходни порез у складу са овим законом.

Министар ближе уређује шта се сматра наплатом потраживања из става 1. овог члана.

IX ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА КОД ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА

Члан 37

Обвезник је дужан да:

1) поднесе евиденциону пријаву;

2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;

3) води евиденцију и сачињава прегледе обрачуна ПДВ у складу са овим законом;

4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве;

5) доставља обавештења пореском органу у складу са овим законом.

Евидентирање и брисање из евиденције обвезника ПДВ

Члан 38

Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.

Евиденциону пријаву подноси и мали обвезник, односно пољопривредник који се определио за обавезу плаћања ПДВ, у року из става 1. овог члана.

Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ.

Обвезник је дужан да наведе порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) у свим документима у складу са овим законом.

Члан 38а

На захтев обвезника који у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, укључујући и обвезника из члана 33. став 5. и члана 34. став 8. овог закона, за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (у даљем тексту: регистар) код органа надлежног за вођење регистра, обвезник ПДВ који престаје да обавља делатност дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра, надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ.

Захтев за брисање из евиденције за ПДВ из ст. 1. и 2. овог члана обавезно садржи податак о датуму престанка обављања ПДВ активности.

Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без потврде из става 4. овог члана.

Потврда из члана 38. став 3. и става 4. овог члана садржи следеће податке:

1) назив, односно име и презиме и адресу обвезника;

2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ;

3) ПИБ;

4) датум отпочињања ПДВ активности и евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ.

Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима ПДВ којима су издате потврде из става 5. овог члана.

Члан 39

(Брисан)

Члан 40

Обвезник који је поднео захтев за брисање из евиденције за ПДВ дужан је да на дан престанка ПДВ активности:

1) изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом и да о томе сачини пописну листу;

2) изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте и улагања у објекте у складу са овим законом;

3) утврди износ претходног пореза за добра, осим добара из тачке 2) овог става, и дате авансе.

Износ исправљеног одбитка претходног пореза и износ претходног пореза из става 1. тач. 2) и 3) овог члана обвезник исказује као дуговани у пореској пријави у складу са овим законом.

Пописну листу из става 1. тачка 1) овог члана обвезник подноси уз пореску пријаву из става 2. овог члана.

Члан 41

Министар прописује образац евиденционе пријаве и поступак евидентирања и брисања из евиденције обвезника за ПДВ, као и садржину пописне листе из члана 40. став 3. овог закона.

Издавање рачуна

Члан 42

Обвезник је дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга.

У случају пружања временски ограничених или неограничених услуга чије је трајање дуже од годину дана, обавезно се издаје периодични рачун, с тим што период за који се издаје тај рачун не може бити дужи од годину дана.

Обавеза издавања рачуна из ст. 1. и 2. овог члана постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ.

Рачун нарочито садржи следеће податке:

1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна;

2) место и датум издавања и редни број рачуна;

3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна;

4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга;

5) датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања;

6) износ основице;

7) пореску стопу која се примењује;

8) износ ПДВ који је обрачунат на основицу;

9) напомену о одредби овог закона на основу које није обрачунат ПДВ;

10) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате.

Рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара и услуга.

Обвезник ПДВ не издаје рачун за промет добара и услуга за који је решењем утврђена обавеза плаћања ПДВ од стране пореског органа.

Члан 43

Рачун из члана 42. став 1. овог закона је и документ о обрачуну који издаје обвезник као прималац добара и услуга, којим се обрачунава накнада за промет добара и услуга, ако:

1) обвезник – прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну;

2) између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну постоји сагласност да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга;

3) је документ о обрачуну достављен обвезнику који је испоручио добра или услугу;

4) се обвезник који је испоручио добра и услуге писмено сагласио са исказаним ПДВ, осим у случају када тај обвезник није порески дужник за испоручена добра и пружене услуге у складу са овим законом.

Члан 44

Ако обвезник у рачуну за испоручена добра и услуге искаже већи ПДВ од оног који у складу са овим законом дугује, дужан је да тако исказан ПДВ плати, док у новом рачуну не исправи износ ПДВ.

Исправка ПДВ из става 1. овог члана врши се у пореском периоду у којем је издат рачун са исправљеним износом ПДВ.

Лице које искаже ПДВ у рачуну, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара или услуга, дугује исказани ПДВ.

Члан 45

Министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна или могу да се изоставе поједини подаци у рачуну, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Обавеза вођења евиденције

Члан 46

Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле, као и да за сваки порески период сачини преглед обрачуна ПДВ.

Министар ближе уређује облик, садржину и начин вођења евиденције, као и облик и садржину прегледа обрачуна ПДВ.

Члан 47

Обвезник је дужан да чува евиденцију из члана 46. овог закона и документацију на основу које води ову евиденцију до истека рока застарелости за утврђивање и наплату ПДВ, односно најмање десет година по истеку календарске године од момента прве употребе објеката и завршетка улагања у објекте из члана 32. овог закона.

Порески период, подношење пореске пријаве, обрачун и плаћање ПДВ

Члан 48

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара, као и за обвезника из члана 36а овог закона.

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 50.000.000 динара, осим за обвезника из члана 36а овог закона.

За обвезника из става 1. овог члана који оствари укупан промет у претходних 12 месеци мањи од 50.000.000 динара, порески период је календарско тромесечје почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

За обвезника из става 2. овог члана који у календарском тромесечју оствари укупан промет у претходних 12 месеци већи од 50.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

Обвезник из става 2. овог члана, може да поднесе надлежном пореском органу захтев за промену пореског периода у календарски месец, најкасније до 15. јануара текуће календарске године.

Одобрени порески период из става 5. овог члана траје најмање 12 месеци.

За обвезнике који први пут започну ПДВ активност у текућој календарској години, независно од дана регистрације за обављање делатности када је реч о обвезнику који се региструје за обављање делатности, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец.

За пореског дужника који није обвезник ПДВ, порески период је календарски месец.

Члан 49

Обвезник је дужан да обрачунава ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга у том периоду, ако је за њих, у складу са овим законом настала пореска обавеза, а обвезник је истовремено и порески дужник.

При обрачуну ПДВ узимају се у обзир и исправке из члана 21. и члана 44. став 1. овог закона.

ПДВ обрачунат у складу са ст. 1. и 2. овог члана умањује се за износ претходног пореза у складу са чл. 28, 30, 34. и 36а овог закона.

Код обрачуна износа претходног пореза из става 3. овог члана узимају се у обзир и исправке из чл. 31, 31а, 32, 32а, 32б и 40. овог закона.

ПДВ код увоза одбија се од ПДВ у пореском периоду у којем је плаћен.

Порески дужник који није обвезник ПДВ дужан је да за промет добара и услуга обрачуна ПДВ за порески период у којем је настала пореска обавеза у складу са овим законом.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случају превоза путника аутобусима, који врше страни обвезници ако се прелази државна граница, надлежни царински орган обрачунава ПДВ за сваки превоз (у даљем тексту: појединачно опорезивање превоза), под условом узајамности.

Члан 50

Обвезник подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на прописаном обрасцу, у року од 15 дана по истеку пореског периода.

Обвезник подноси пореску пријаву независно од тога да ли у пореском периоду има обавезу плаћања ПДВ.

Пореску пријаву дужни су да поднесу и порески дужници који нису обвезници ПДВ у року од десет дана по истеку пореског периода у којем је настала пореска обавеза.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезник ПДВ који се брише из евиденције за ПДВ подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на дан подношења захтева за брисање.

Пореска пријава из става 4. овог члана подноси се за период од дана почетка пореског периода у којем је поднет захтев за брисање до дана престанка обављања ПДВ активности.

Члан 50а

Уз пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе и преглед обрачуна ПДВ.

Ако обвезник уз пореску пријаву не поднесе и преглед обрачуна ПДВ сматра се да пореска пријава није поднета.

Члан 51

Обвезник је дужан да за сваки порески период плати ПДВ који је једнак позитивној разлици између укупног износа пореске обавезе и износа претходног пореза, у року за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, ПДВ се плаћа:

1) у року од 15 дана од дана подношења пореске пријаве за обвезника ПДВ из члана 38а став 1. овог закона;

2) до дана подношења захтева за брисање из регистра за обвезника из члана 38а став 2. овог закона.

Порески дужници који нису обвезници ПДВ дужни су да плате ПДВ у року за подношење пореске пријаве.

Члан 51а

Обвезник је дужан да писмено обавести надлежни порески орган о изменама података из евиденционе пријаве који су од значаја за обрачунавање и плаћање ПДВ, најкасније у року од пет дана од дана настанка измене.

Обвезник је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави надлежном пореском органу обавештење о:

1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета;

2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета.

Обавештење из става 2. овог члана садржи најмање податке о називу, односно имену и презимену, као и адреси и ПИБ-у лица из става 2. тачка 1), односно пољопривредника из става 2. тачка 2) овог члана, као и о износу извршеног промета, без припадајућих обавеза.

X ПОВРАЋАЈ, РЕФАКЦИЈА И РЕФУНДАЦИЈА ПОРЕЗА

Повраћај пореза

Члан 52

Ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике.

Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит.

Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период.

Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана.

Влада Републике Србије прописује критеријуме на основу којих се утврђује шта се, у смислу овог закона, сматра претежним прометом добара у иностранство.

Министар ближе уређује поступак остваривања права на повраћај ПДВ, као и поступак и услове за повраћај ПДВ уместо пореског кредита.

Рефакција ПДВ страном обвезнику

Члан 53

Рефакција ПДВ извршиће се страном обвезнику, на његов захтев, за промет покретних добара и пружене услуге у Републици, под условима да:

1) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и да је рачун плаћен;

2) је износ ПДВ за који подноси захтев за рефакцију ПДВ већи од 200 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије;

3) су испуњени услови под којима би обвезник ПДВ могао остварити право на одбитак претходног пореза за та добра и услуге у складу са овим законом;

4) не врши промет добара и услуга у Републици, односно да пружа само услуге превоза добара које су у складу са чланом 24. став 1. тач. 1), 5) и 8) овог закона ослобођене пореза или врши само превоз путника који у складу са чланом 49. став 7. овог закона подлеже појединачном опорезивању превоза.

Рефакција ПДВ у случајевима из става 1. овог члана врши се под условом узајамности.

Хуманитарне организације

Члан 54

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под условом да:

1) је промет добара опорезив;

2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен;

3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе.

Традиционалне цркве и верске заједнице

Члан 55

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају традиционалне цркве и верске заједнице – Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском делатношћу, под условом да је:

1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;

2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен од стране лица које има право на рефакцију ПДВ у складу са овим чланом , односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара претходно плаћен.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама

Члан 55а

Ако се дипломатско, односно конзуларно представништво или међународна организација, односно лице из члана 24. став 1. тачка 16) овог закона не определи да изврши набавку или увоз добара, односно прими услуге, намењене њиховим службеним, односно личним потребама, уз пореско ослобођење, има право на рефакцију ПДВ.

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, а под условима који су овим законом прописани за остваривање пореског ослобођења, лица из става 1. овог члана могу да остваре ако:

1) су испоруке или увоз добара, односно пружене услуге опорезиве ПДВ;

2) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и ако је рачун плаћен, односно ако је ПДВ који се дугује по основу увоза добара плаћен;

3) је укупна вредност добара или услуга, исказана у рачуну, односно вредност добара исказана у царинском документу, већа од 50 ЕУР, без ПДВ, осим за набавку горива за моторна возила.

Рефакција ПДВ страном држављанину

Члан 56

На захтев страног држављанина који није обвезник и нема пребивалиште у Републици извршиће се рефакција ПДВ под условима из члана 24. став 1. тачка 4) овог закона.

Рефундација ПДВ купцу првог стана

Члан 56а

Право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице – пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана).

Купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима:

1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике;

2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца.

Изузетно од става 2. тачка 2) овог члана, код куповине стана под непрофитним условима од јединице локалне самоуправе или непрофитне стамбене организације основане од стране јединице локалне самоуправе за реализацију активности уређених прописима из области социјалног становања, рефундација ПДВ из става 1. овог члана може да се оствари под условом да је на име уговорене цене стана са ПДВ исплаћен износ који није мањи од износа ПДВ обрачунатог за први пренос права располагања на стану, на текући рачун продавца.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за стан чија површина за купца првог стана износи до 40 м2, а за чланове његовог породичног домаћинства до 15 м2 по сваком члану који није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике у периоду из става 2. тачка 1) овог члана, а за власнички удео на стану до површине сразмерне власничком уделу у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Ако купац првог стана купује стан површине која је већа од површине за коју у складу са ставом 4. овог члана има право на рефундацију ПДВ, право на рефундацију ПДВ може да оствари до износа који одговара површини стана из става 4. овог члана.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 4. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана нема:

1) купац стана који је остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана;

2) члан породичног домаћинства купца првог стана за којег је купац првог стана остварио рефундацију ПДВ, у случају када тај члан породичног домаћинства купује стан;

3) купац стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) члан породичног домаћинства купца стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину, а за кога је остварено то пореско ослобођење.

Надлежни порески орган, по спроведеном поступку, контроле испуњености услова за остваривање права на рефундацију ПДВ који морају да буду испуњени на дан овере уговора о купопродаји стана, осим услова из става 2. тачка 2), односно става 3. овог члана који мора да буде испуњен на дан подношења захтева за рефундацију ПДВ, доноси решење о рефундацији ПДВ купцу првог стана.

Надлежни порески орган води евиденцију о купцима првог стана и члановима породичних домаћинстава купаца првог стана за које су купци првог стана остварили рефундацију ПДВ, као и о износу остварене рефундације ПДВ.

Члан 56б**

(Брисано)

Члан 57

Начин и поступак рефакције и рефундације пореза из чл. 53 – 56а овог закона, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу у смислу члана 55. овог закона ближе уређује министар.

XI ПОСЕБНИ ПРОПИСИ ЗА УВОЗ ДОБАРА

Члан 58

На ПДВ при увозу добара примењују се царински прописи, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 59

За обрачун и наплату ПДВ при увозу добара надлежан је царински орган који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Чл. 60 и 60а*

(Престало да важи)

XIII ПРЕЛАЗНИ РЕЖИМ

Члан 61

Влада Републике Србије уредиће извршавање овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62

Одредбе овог закона примењују се на сав промет добара и услуга и увоз добара, који се врше од 1. јануара 2005. године.

Ако је обвезник за издате рачуне или примљене авансе закључно са 31. децембром 2004. године, платио порез на промет, а промет добара, односно услуга је настао од 1. јануара 2005. године, може да умањи пореску обавезу по основу пореза на додату вредност за испоручена добра и услуге у пореском периоду, за износ плаћеног пореза на промет.

Ако се добра или услуге испоручују у деловима у смислу члана 14. став 4. и члана 15. став 3. овог закона, одредбе овог закона примењују се на онај део промета добара и услуга извршен од 1. јануара 2005. године, а одредбе закона којим се уређује порез на промет на део који је извршен закључно са 31. децембром 2004. године.

Порески обвезник је дужан да сачини списак издатих рачуна и примљених аванса из става 2. овог члана и списак достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 63

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из члана 37. тачка 1) овог закона остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 2.000.000 динара, обавезно је да надлежном пореском органу поднесе евиденциону пријаву за ПДВ најкасније до 30. септембра 2004. године.

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из става 1. овог члана остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 1.000.000 динара, може надлежном пореском органу да поднесе евиденциону пријаву најкасније до 30. септембра 2004. године.

Члан 64

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом, дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис затечених залиха дуванских прерађевина, алкохолних пића, кафе, моторног бензина, дизел горива и лож-уља, намењених даљем промету и утврде износ пореза на промет производа садржаног у тим залихама који је обрачунат при набавци, а који је плаћен преко куповне цене или при увозу.

Утврђени износ пореза из става 1. овог члана, обвезник може да користи као претходни порез, у складу са одредбама овог закона, ако те производе користи за вршење промета добара и услуга, а има право на одбитак претходног пореза.

Одбитак претходног пореза из става 2. овог члана може се остварити у износу који одговара сразмерно извршеном промету добара и услуга у наредним пореским периодима.

Обвезник нема право на повраћај утврђеног износа пореза на промет из става 1. овог члана.

Пописне листе из става 1. овог члана, као и списак добављача, односно увозних царинских декларација за производе из става 1. овог члана, обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Министар ближе уређује начин остваривања права на одбитак пореза на промет као претходног пореза.

Члан 65

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис новоизграђених грађевинских објеката и грађевинских објеката чија је изградња у току.

Новоизграђени грађевински објекти који до 31. децембра 2004. године нису испоручени или нису плаћени, опорезују се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

За грађевински објекат чија је изградња у току, а који се испоручује од 1. јануара 2005. године, утврђује се вредност на дан 31. децембра 2004. године и опорезује се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

Вредност објекта из става 3. овог члана настала од 1. јануара 2005. године, опорезује се у складу са овим законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 66

На обавезе обрачунавања и плаћања пореза на промет производа и услуга настале до 31. децембра 2004. године примењује се Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003).

Члан 67

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезу на додату вредност (“Службени лист СРЈ”, бр. 74/99, 4/2000, 9/2000, 69/2000 и 70/2001).

1. јануара 2005. године престаје да важи Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003) и прописи донети на основу тог закона, с тим што ће се Уредба о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса (“Службени гласник РС”, бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004 и 31/2004) и прописи донети на основу те уредбе примењивати до почетка примене закона којим ће се уредити увођење и евидентирање промета преко фискалних каса.

Члан 68

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба члана 37 тачка 1), члана 63 и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 30[с1]

Лица која обављају промет добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 7) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 86/04) за која је министарство надлежно за послове здравља платило ПДВ, за добра која су предмет уговора о донацији и хуманитарној помоћи, имају право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара у Републици, односно при увозу, од 1. јануара 2005. године до ступања на снагу овог закона.

Право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара и услуга у Републици, односно при увозу добара, у роковима из става 1. овог члана, имају и традиционалне цркве и верске заједнице за добра и услуге који су непосредно повезани са верском делатношћу.

Министар надлежан за послове финансија ближе одређује поступак остваривања права на рефундацију ПДВ, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу, у смислу овог члана.

Члан 31[с1]

Одредбе члана 14. овог закона у делу који се односи на поделу претходног пореза и начин утврђивања сразмерног пореског одбитка примењује се од 1. октобра 2005. године, а у делу који се односи на исправку сразмерног пореског одбитка од 1. јануара 2006. године.

Члан 32[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет), мањи од 2.000.000 динара, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 26[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет већи од 2.000.000 динара, а мањи од 4.000.000 динара, може да се определи за обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ ако надлежном пореском органу достави писмено обавештење у року за подношење пореске пријаве за последњи порески период 2007. године.

Писмено обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:

1) називу, адреси и ПИБ – у обвезника;

2) месту и датуму обавештења;

3) износу оствареног промета у 2007. години.

Обвезник из става 1. овог члана који није доставио писмено обавештење надлежном пореском органу у року из става 1. овог члана, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 27[с2]

Обвезник из члана 25. и члана 26. став 3. овог закона дужан је да са стањем на дан 31. децембра 2007. године изврши попис добара при чијој је набавци остварио право на одбитак претходног пореза, и то:

1) залиха добара набављених од 1. јануара 2005. године;

2) опреме и објеката за вршење делатности за које на дан 1. јануара 2008. године постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;

3) добара, осим добара из тач. 1) и 2) овог става, набављених од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да утврди износ оствареног одбитка претходног пореза за добра из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, да изврши исправку одбитка претходног пореза за добра из става 1. тачка 2) овог члана и да за та добра утврди износ исправљеног одбитка претходног пореза у складу са законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2008. године.

Утврђени износ оствареног одбитка претходног пореза и износ исправљеног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати до 20. фебруара 2008. године.

Министар надлежан за послове финансија ће уредити садржину пописних листи из става 1. овог члана, као и начин утврђивања износа оствареног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана.

Члан 28[с2]

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај обвезник – правно лице, ако:

1) не утврди износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза (члан 27. став 2. овог закона);

2) не достави пописне листе у прописаном року (члан 27. став 3. овог закона);

3) не плати утврђени износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза у прописаном року (члан 27. став 4. овог закона).

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 29[с2]

Право на рефундацију ПДВ из члана 22. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 30[с2]

Пропис из члана 27. став 5. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 31[с2]

Одредбе члана 11, члана 12. став 2, члана 14. ст. 1. и 2. и члана 15. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 32[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 50[с3]

Подношење пореске пријаве, плаћање ПДВ и остваривање права на повраћај ПДВ за пореске периоде у 2012. години врши се у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05 и 61/07).

Члан 51[с3]

Обвезник ПДВ који се определио за обавезу плаћања ПДВ до 15. јануара 2012. године може да поднесе захтев за брисање из евиденције за ПДВ у складу са овим законом надлежном пореском органу од 1. јануара 2014. године.

Члан 52[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2013. године, осим одредаба члана 15, члана 26. став 2. и члана 45, које ће се примењивати од 1. октобра 2012. године, члана 32, који ће се примењивати од 31. децембра 2012. године, као и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 3[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 142/2014)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2015. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2015 и 108/2016)

Члан 34[с6]

За опорезиви промет добара и услуга који се врши након почетка примене овог закона, а за који је пре почетка примене овог закона наплаћена, односно плаћена накнада или део накнаде, порески дужник за тај промет одређује се у складу са Законом о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14).

Члан 35[с6]

Ако су након ступања на снагу овог закона престали услови под којима се код преноса имовине или дела имовине сматрало да промет добара и услуга није извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14), примењују се одредбе овог закона.

Члан 36[с6]

Од дана почетка примене овог закона пореским пуномоћјима датим лицима из члана 10. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14) престаје правно дејство.

Члан 37[с6]

Одредбе овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката примењиваће се од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе овог закона које се односе на подношење захтева и издавање одобрења за пореско пуномоћство примењиваће се од 1. октобра 2015. године.

Члан 38[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 15. октобра 2015. године, осим одредаба члана 29. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2016. године и одредаба члана 25, члана 27. став 1. и члана 30. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2018. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 11

За испоруку електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, која се врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15), у последњем пореском периоду 2016. године, дан настанка промета одређује се у складу са тим законом.

Члан 12

Право на рефундацију ПДВ за храну и опрему за бебе које су набављене до дана почетка примене закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом, а којим се прописује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе, остварује се у складу са чланом 56б Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15).

Члан 14

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. априла 2017. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконских аката, која ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 9. овог закона примењиваће се од дана почетка примене закона о финансијској подршци породици са децом којим се уређује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе.

Члан 15

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2017. године.

Property Taxes Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 26/2001, “Службени лист СРЈ”, бр. 42/2002 – одлука СУС и “Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – други закон)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Порезима на имовину, у смислу овог закона, сматрају се:

1) порез на имовину;

2) порез на наслеђе и поклон;

3) порез на пренос апсолутних права.

Део други

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ

Предмет опорезивања

Члан 2

Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се:

1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Члан 3

(Брисан)

Порески обвезник

Члан 4

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је на непокретности на територији Републике Србије:

1) ималац права из члана 2. став 1. тач. 1) до 4) овог закона;

2) корисник непокретности у јавној својини из члана 2) став 1. тачка 5) овог закона;

3) држалац непокретности из члана 2. став 1. тач. 6) и 7) овог закона;

4) прималац лизинга из члана 2. став 1. тачка 8) овог закона.

Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност.

Када удели обвезника из става 2. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;

2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

2) огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 4. тачка 1) овог члана;

4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 4. тачка 3) овог члана.

Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.

Пореска основица

Члан 5

Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јединице локалне самоуправе).

Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.

Ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.

Члан 6

Вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената:

1) корисна површина;

2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).

Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије јединице локалне самоуправе које надлежни орган јединице локалне самоуправе одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља (село, град) и изван насеља или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу (у даљем тексту: зоне).

Јединица локалне самоуправе дужна је да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са ставом 3. овог члана.

Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: текућа година).

Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности.

Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, независно од тога којој јединици локалне самоуправе припадају.

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у јединици локалне самоуправе која у складу са овим законом није одредила зоне једнака је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.

Члан 6а

За сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:

1) грађевинско земљиште;

2) пољопривредно земљиште;

3) шумско земљиште;

4) станови;

5) куће за становање;

6) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;

7) гараже и гаражна места.

Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.

Члан 7

Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;

2) за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.

Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:

1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;

2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;

3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;

4) објекте за производњу гаса;

5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;

6) објекте за третман и одлагање отпада;

7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;

8) складишне и стоваришне објекте.

Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.

Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац утврђује у складу са чл. 5, 6. и 6а овог закона.

Припадајућим земљиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) – ако такав део постоји.

Члан 7а

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 6. ст. 5. и 6. овог закона до 30. новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.

У случају из члана 6. став 8. овог закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3. овог закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).

У случају из члана 6. став 8. овог закона обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:

1) 1,00 – за непокретности у најопремљенијим зонама;

2) 0,80 – за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче са зонама из тачке 1) овог става;

3) 0,40 – за непокретности у зонама сеоских насеља;

4) 0,30 – за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;

5) 0,60 – за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе.

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.

Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. овог закона основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућој зони.

Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Јединица локалне самоуправе дужна је да акте из члана ст. 1. до 4. овог члана и одлуку о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.

Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 8

(Брисан)

Члан 9

Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореза на имовину.

Орган јединице локалне самоуправе не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове, за податке које прибавља од органа из става 1. овог члана за потребе утврђивања пореза на имовину.

Настанак пореске обавезе

Члан 10

Обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Пореске стопе

Члан 11

Стопе пореза на имовину износе:

1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,4%

2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%

3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту:

На пореску основицу

Плаћа се на име пореза

(1) до 10.000.000 динара

До 0,40%

(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара

порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ преко 10.000.000 динара

(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара

порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ преко 25.000.000 динара

(4) преко 50.000.000 динара

порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ преко 50.000.000 динара

У случају да скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину пореске стопе, или је утврди преко максималног износа из става 1. овог члана, порез на имовину утврдиће применом највише одговарајуће пореске стопе из става 1. овог члана на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге.

Пореска ослобођења

Члан 12

Порез на имовину не плаћа се на непокретности:

1) у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;

2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене делатности;

4) које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;

5) (брисана)

6) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;

7) путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно слетне стазе на аеродромима;

7а) водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);

8) земљиште – за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште под складишним или стоваришним објектом;

9) склоништа људи и добара од ратних дејстава;

10) објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;

11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;

12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину.

Порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара.

Одредбе става 1. тач. 2) до 11) и става 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

Трајним давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Порез на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из члана 2. овог закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања.

Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.

У случају из члана 7. став 7. овог закона обвезник нема право на пореско ослобођење из става 1. тачка 8) овог члана.

Порески кредити

Члан 13

Утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.

Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.

Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.

Део трећи

ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН

Предмет опорезивања

Члан 14

Порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине и друга права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.

Порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени:

1) готов новац;

2) штедни улог;

3) депозит у банци;

4) новчано потраживање;

5) право интелектуалне својине;

6) право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.

Поклоном, у смислу овог закона, сматра се и пренос без накнаде имовине правног лица, која је предмет опорезивања у складу са одредбама ст. 1, 2. и 4. до 6. овог члана.

Поклоном, у смислу овог закона, не сматра се:

1) пренос без накнаде права на непокретностима и покретним стварима из ст. 1. до 3. овог члана на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о поклону;

2) приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана;

3) приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица.

Од опорезивања по овом закону изузима се пренос добитка у игри на срећу са организатора игре на добитника.

Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузима се наслеђе, односно поклон, и то:

1) удела у правном лицу, односно хартија од вредности;

2) мопеда, мотокултиватора, трактора, радних машина, државних ваздухоплова, односно ваздухоплова без сопственог погона;

3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. овог члана, које наследник наследи, односно поклонопримац прими на поклон, од истог лица, за вредност наслеђа односно поклона, до 100.000 динара у једној календарској години по сваком од тих основа.

Порески обвезник

Члан 15

Обвезник пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије који наследи или на поклон прими право из члана 14. став 1. овог закона на непокретности која се налази на територији Републике Србије.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је резидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије, или у иностранству.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је нерезидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије.

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права, у погледу резидентства правног лица примењују се одредбе закона којим се уређује порез на добит правних лица, а у погледу резидентства физичког лица – одредбе закона којим се уређује порез на доходак грађана.

Пореска основица

Члан 16

Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе.

Основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе (у даљем тексту: порески орган).

Настанак пореске обавезе

Члан 17

Пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Пореска обавеза у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Ако је на непокретности која је предмет наслеђивања или поклона конституисано право плодоуживања, пореска обавеза настаје даном престанка тог права, осим када је наследник односно поклонопримац лице које је по одредбама овог закона ослобођено обавезе плаћања пореза на наслеђе и поклон.

Ако се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених, односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари.

Ако уговор о поклону, решење о наслеђивању, одлука суда, односно други правни основ преноса права из члана 14. овог закона, нису пријављени у смислу члана 35. овог закона, или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање или поклон ствари, права или новца или признавање права која су предмет опорезивања према члану 14. овог закона.

Пореске стопе

Члан 18

Стопе пореза на наслеђе и поклон су пропорционалне.

Члан 19

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%.

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 20

(Брисан)

Члан 21

Порез на наслеђе и поклон не плаћа:

1) наследник првог наследног реда, супружник и родитељ оставиоца, односно поклонопримац првог наследног реда и супружник поклонодавца;

2) наследник, односно поклонопримац пољопривредник другог наследног реда који наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

3) наследник, односно поклонопримац другог наследног реда – на један наслеђени, односно на поклон примљени стан, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

4) поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао наслеђа;

5) фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за остваривање општекорисног циља ради кога је фондација основана;

5а) задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља у смислу закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом – на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано;

6) наследник, односно поклонопримац амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

6а) се на поделу имовине која је заједнички стечена од стране супружника за време трајања брака, која се врши између бивших супружника чиме се уређују њихови имовински односи у вези са разводом брака;

7) (брисана)

8) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе, као наследник, односно поклонопримац;

тач. 9)-11) (брисане)

12) прималац донације по међународном уговору који је закључила Република Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или права, неће плаћати порез на поклон;

13) се на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако наследник, односно поклонопримац из става 1. тачка 2) овог члана промени занимање пре истека пет година од дана када је наследио, односно примио на поклон имовину, дужан је да о промени занимања поднесе пријаву надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана настанка промене.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају поклона или отуђења на други начин без накнаде путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, обвезник пореза је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, поклона односно отуђења, да плати порез на наслеђе и поклон који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

У случају из става 2. овог члана наследник, односно поклонопримац плаћа порез на наслеђе и поклон по стопи из члана 19. став 1. овог закона.

Када наследник, односно поклонопримац другог наследног реда стиче од оставиоца, односно поклонодавца из става 1. тачка 3) овог члана истовремено више од једног стана, порез на наслеђе и поклон не плаћа се на онај од наслеђених, односно на поклон примљених станова у коме је наследник, односно поклонопримац имао пребивалиште на дан смрти оставиоца, односно на дан пријема поклона, а ако ни у једном од тих станова није имао пребивалиште – на стан који је најмање површине.

Стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу овог закона.

Порески кредит

Члан 22

Резидент Републике Србије који наследи, односно на поклон прими, предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона који се налази у иностранству, на које наслеђе, односно поклон, је у држави на чијој територији се тај предмет налази порез плаћен, има право на умањење пореза на наслеђе и поклон у Републици Србији утврђеног према одредбама овог закона, у висини пореза на наслеђе, односно на поклон, плаћеног у тој држави, а највише до износа који би се платио применом одредаба овог закона, на наслеђе, односно на поклон, остварен у тој држави.

Део четврти

ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА

Предмет опорезивања

Члан 23

Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду:

1) права својине на непокретности;

2) права интелектуалне својине;

3) (брисана)

4) права својине на моторном возилу – осим на мопеду, мотокултиватору, трактору и радној машини, права својине на пловилу, односно права својине на ваздухоплову са сопственим погоном – осим државног;

5) права коришћења грађевинског земљишта.

тач. 6)-7) (брисане)

Порез на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп, у складу са законом који уређује планирање и изградњу, на период дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.

Члан 24

Преносом уз накнаду, који је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, сматра се и:

1) стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу правоснажне судске одлуке или другог акта државног, односно другог надлежног органа са јавним овлашћењем;

2) стицање права својине одржајем;

3) пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица;

4) продаја стечајног дужника као правног лица – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио, или је преузео само део тих обавеза.

Члан 24а

Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се:

1) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

2) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона по основу расподеле ликвидационог остатка, који се опорезује у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана, односно добити правних лица;

3) пренос апсолутног права из члана 23. овог закона са правног претходника на правног следбеника у статусној промени, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) замена моторног возила, пловила, односно ваздухоплова извршена у гарантном року у складу са условима из гаранције, ако стране између којих се замена врши, поред моторног возила, пловила или ваздухоплова који се замењују, не дају другој страни и доплату у новцу или накнаду у другом облику;

5) стицање права својине на посебним деловима непокретности деобом сувласничке заједнице између сувласника у сразмери са њиховим сувласничким деловима на дан деобе;

6) пренос апсолутних права по основу експропријације.

Порески обвезник

Члан 25

Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона.

У случају из члана 23. став 1. тачка 5) и став 2. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутних права је лице коме се даје на коришћење, односно у закуп грађевинско земљиште.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о доживотном издржавању, обвезник пореза је давалац издржавања.

У случају из члана 24. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутног права је лице које стиче апсолутно право.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о размени, обвезник пореза одређује се у складу са ст. 1. до 4. овог члана за свако апсолутно право из чл. 23. и 24. овог закона које је предмет размене.

Члан 26

Лице – резидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона за пренос остварен у Републици Србији и ван њене територије.

Лице – нерезидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона само за пренос остварен на територији Републике Србије.

Порез на пренос апсолутних права у осталим случајевима из чл. 23. и 24. овог закона плаћа се на пренос тих права, односно на давање грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона, остварен на територији Републике Србије.

Пореска основица

Члан 27

Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности.

Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбом члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности.

Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.

У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган.

Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је:

1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио;

2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио.

У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.

Члан 28

Код размене права из чл. 23, 24. и 24а овог закона, пореска основица се утврђује за свако право које је предмет размене, у складу са одредбом члана 27. овог закона.

Настанак пореске обавезе

Члан 29

Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права, односно о давању грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

Кад је предмет уговора из става 1. овог члана непокретност као будућа ствар, пореска обавеза настаје примопредајом, односно ступањем у посед непокретности.

Кад није сачињен пуноважан уговор о преносу права на непокретности, у смислу закона којим се уређује промет непокретности, сматраће се да је пореска обавеза настала даном када је стицалац права на непокретности ступио у посед непокретности.

Ако се пренос апсолутних права врши по основу уговора о доживотном издржавању, пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица.

Ако се пренос апсолутног права врши на основу одлуке суда, односно решења надлежног управног органа, пореска обавеза настаје даном правоснажности те одлуке, односно даном коначности тог решења, осим у случају из става 2. овог члана.

Код стицања права својине одржајем (члан 24. тачка 2) овог закона), пореска обавеза настаје даном правоснажности судске одлуке којом је то право утврђено.

Ако уговор о преносу апсолутног права, уговор о закупу, одлука суда, односно решење надлежног управног органа или други правни основ преноса права из чл. 23. и 24 овог закона, нису пријављени или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за пренос.

Пореске стопе

Члан 30

Стопа пореза на пренос апсолутних права износи 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 31

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се:

1) кад се апсолутно право преноси ради измирења обавеза по основу јавних прихода, у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

2) кад се преноси право својине на непокретности дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) код улагања апсолутних права у капитал привредног друштва – резидента Републике Србије, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) кад физичко лице откупом стамбене зграде или стана у друштвеној, односно државној својини са станарским правом, односно правом дугорочног закупа, стекне својину или сусвојину на тој згради, или стану, сразмерно учешћу друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу преносиоца права;

5) на размену земљишта којом најмање једно правно или физичко лице коме је пољопривреда претежна делатност, односно занимање прибавља пољопривредно или шумско земљиште ради његовог груписања;

6) кад се право својине на непокретности преноси на даваоца доживотног издржавања – супружника, односно лице које се у односу на примаоца издржавања налази у првом наследном реду, на део непокретности који би давалац издржавања по закону наследио у моменту закључења уговора;

7) (брисана)

8) на пренос уз накнаду амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

8а) код продаје правног лица као стечајног дужника – у сразмери са учешћем друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу тог правног лица;

9) (брисана)

9а) на пренос апсолутног права из чл. 23. или 24. овог закона на имовини или делу имовине субјекта приватизације, укључујући и имовину, односно део имовине субјекта приватизације у реструктурирању, са субјекта приватизације на купца имовине у поступку приватизације, по прописима којима се уређује приватизација;

тач. 9б)-11) (брисане)

12) на успостављање режима својине на земљишту који је био пре ступања на снагу одлуке о одређивању тог земљишта као градског грађевинског земљишта на захтев ранијег сопственика или његовог законског наследника, односно на утврђивање права коришћења неизграђеног осталог грађевинског земљишта у државној својини ранијем сопственику или његовом законском наследнику, у складу са условима и по поступку прописаним Законом о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 47/03, 34/06 и 39/09 – УС);

12а) на стицање имовине, односно на остваривање обештећења по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину, односно по закону којим се уређује враћање (реституција) имовине црквама и верским заједницама;

12б) код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

12в) код стицања права својине на земљишту по основу комасације;

13) када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;

14) када је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на пренос апсолутних права.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају продаје или отуђења уз накнаду на други начин путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, стицалац права својине на путничком возилу је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, продаје односно отуђења, а обвезник пореза – да плати порез на пренос апсолутних права који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

Лице на које је пренето право својине на путничком возилу за такси или “рент а кар” који је посебно означен, солидарни је јемац за измирење пореске обавезе на пренос апсолутних права у случају из става 2. овог члана.

Одредба става 1. тачка 3) овог члана не примењује се на пренос права својине на моторном возилу, пловилу, односно ваздухоплову.

Члан 31а

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради (у даљем тексту: стан), односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради физичком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 м2 и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 м2 по сваком члану (у даљем тексту: одговарајући стан), под условом да:

1) је купац првог стана пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије;

2) купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога купац стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.

Ако купац првог стана купује својински удео на стану, право на пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се у сразмери са својинским уделом у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 1. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Ако је површина стана који купац првог стана купује већа од површине одговарајућег стана из става 1. овог члана, порез се плаћа на пренос права својине на разлику површине купљеног и површине одговарајућег стана.

Члан 31б

Право на пореско ослобођење у складу са одредбама члана 31а овог закона нема обвезник који право својине на стану преноси:

1) лицу на основу чије прве куповине стана је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона;

2) члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона.

Надлежни порески орган води евиденцију о уговорима о купопродаји станова за које је тај орган утврдио право на пореско ослобођење у складу са одредбама става 1. овог члана и члана 31а овог закона, о износима пореза на пренос апсолутних права који због тога нису наплаћени на територији јединице локалне самоуправе, о купцима првог стана и о члановима њиховог породичног домаћинства за које је то право искоришћено.

Надлежни порески орган је дужан да тромесечно, у року од двадесет дана по истеку тромесечја, Министарству финансија – организационој јединици надлежној за послове буџета, доставља извештај о износима пореза из става 2. овог члана, у претходном тромесечју.

Део пети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ

Члан 32

Утврђивање и наплата пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на начин одређен овим законом.

У погледу начина утврђивања, поступка по правним лековима, начина и рокова плаћања пореза, камате, повраћаја пореза, застарелости наплате, принудне наплате, казнених одредаба и осталог што није посебно уређено овим законом, примењује се закон којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Утврђивање пореза

Члан 33

Утврђивање пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима орган надлежан за утврђивање, наплату и контролу пореза располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.

Промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.

Члан 33а

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права, наслеђе и поклон који су остварени – примљени у страној валути, односно пренос апсолутних права извршен уз накнаду у страној валути, конвертује се из стране валуте у динар, на дан настанка пореске обавезе, по курсу за конверзију износа из стране валуте у динар уређеним законом којим су уређени порески поступак и пореска администрација.

Члан 34

За имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву до 31. јануара пореске године – ако је на тој имовини дошло до промена од утицаја на висину пореске обавезе о којима нису садржани подаци у поднетој пријави.

Ако физичко лице у току пореске године постане обвезник који води пословне књиге дужно је да у року од 30 дана од дана настале промене поднесе пореску пријаву за непокретности које чине имовину у његовим пословним књигама.

Предузетник који води пословне књиге дужан је да за имовину коју у току пореске године престане да евидентира у пословним књигама поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од настале промене.

Обавезу из става 5. овог члана има и предузетник који у току пореске године престане да буде обвезник који води пословне књиге.

Пореска пријава из овог члана подноси се и за имовину за коју обвезник испуњава услове за пореско ослобођење.

Пореска пријава из овог члана подноси се органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази.

Члан 35

Обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан је да поднесе пореску пријаву, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст. 1. до 4. овог закона.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност коју порески обвезник наслеђује или прима на поклон.

Ако обвезник наслеђује или на поклон прима покретне ствари, односно права из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно пореском органу у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник из става 3. овог члана нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој се територији налази предмет наслеђа, односно поклона, или пореском органу у општини у којој је оставилац, односно поклонодавац имао, или има пребивалиште, односно седиште.

Ако обвезник наслеђује или прима на поклон истовремено непокретност и покретне ствари, односно права из члана 14. овог закона, пореску пријаву подноси пореском органу из става 3, односно става 4. овог члана.

Члан 36

Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 29. ст. 1. до 6. овог закона, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза.

Обвезник пореза на пренос апсолутних права, за сврху остваривања права на пореско ослобођење из члана 31а овог закона, уз документацију из става 1. овог члана, подноси и оверену изјаву купца да купује први стан за себе, односно за себе и одређене чланове његовог породичног домаћинства, као и друге доказе из којих произлази да су испуњени услови за ослобођење по том основу које му је пружио купац првог стана.

Садржину и образац изјаве из става 2. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности, односно давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

У случају преноса осталих апсолутних права – пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, за пренос апсолутних права из става 5. овог члана пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији је пренос остварен.

На истовремени пренос права својине на непокретности и осталих апсолутних права, као и на пренос из члана 24. тач. 3) и 4) овог закона пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу из става 5, односно става 6. овог члана.

У случају из члана 24а тачка 5) овог закона, у року од 30 дана од дана закључења, односно правоснажности акта којим се врши деоба сувласничке заједнице, сувласници непокретности пореском органу из става 4. овог члана подносе пореску пријаву са документацијом из које се може утврдити да ли је деоба извршена у сразмери са идеалним сувласничким деловима.

Члан 36а

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине на непокретности, односно права коришћења грађевинског земљишта, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак уговора најкасније у року од десет дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење којим се оглашава наследник непокретности, односно правоснажну одлуку суда о утврђивању права својине и других права из члана 2. став 1. овог закона, суд је дужан да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност, достави, у року од десет дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Јавни бележник дужан је да, у року од десет дана након овере потписа уговарача на уговору, односно сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа.

Документи из ст. 1. до 3. овог члана и члана 37. овог закона достављају се у електронском облику.

Јединици локалне самоуправе која нема техничких могућности да документе из ст. 1. до 3. овог члана прима у електронском облику, о чему обавештава лица дужна да изврше достављање, документи се достављају у писаној форми поштом.

Члан 37

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору је дужан да надлежном пореском органу након овере потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине, односно другог права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, достави примерак уговора најкасније у року од 10 дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење о наслеђивању, односно одлуку суда о утврђивању права својине и других права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, суд је дужан да достави надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Завод за интелектуалну својину дужан је да надлежном пореском органу достави примљени уговор, односно исправу о обављеном преносу права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, у року од десет дана од дана пријема.

Јавни бележник дужан је да, након овере потписа уговарача на уговору, односно након сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права својине на непокретности на територији Републике Србије и других апсолутних права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, надлежном пореском органу достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа, у року од десет дана од дана овере потписа уговарача, односно сачињавања јавнобележничког записа.

Члан 38*

(Престао да важи одлуком СУС)

Члан 38а***

(Престао да важи одлуком УС)

Члан 38б

Порез на имовину утврђује се за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, одлуке којом су одређене зоне (укључујући и најопремљеније зоне) и акта о коефицијентима за непокретности у зонама, који важе на дан 15. децембра текуће године.

За имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.

Члан 39

Порез на имовину обвезнику који не води пословне књиге утврђује се решењем органа јединице локалне самоуправе, а плаћа тромесечно – у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До доспелости пореске обавезе по решењу о утврђивању пореза на имовину за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез плаћа аконтационо – у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

На износе аконтација које нису плаћене у року из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати камату која се обрачунава у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Позитивну разлику између пореза утврђеног решењем органа јединице локалне самоуправе и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, обвезник из става 1. овог члана дужан је да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Ако је обвезник аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности, или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да порез за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја, у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза, а за преостала тромесечја – у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Ако решење за преостала тромесечја из става 6. овог члана није достављено пре истека рока од 45 дана од дана почетка тромесечја – за та тромесечја порез се плаћа у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Члан 39а

(Брисан)

Члан 39б

Надлежни порески орган утврђује право на пореско ослобођење у складу са одредбама чл. 31а и 31б став 1. овог закона, на основу података из члана 33. став 1. овог закона, изјаве купца из члана 36. став 2. овог закона, као и других доказа да су испуњени услови за остваривање тог права.

Члан 39в

Обвезник који води пословне књиге утврђује порез на имовину (врши самоопорезивање) – најкасније до 31. марта пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа тромесечно, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До утврђивања пореза за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа аконтационо, у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да позитивну разлику између утврђеног и аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје, плати до истека рока за подношење пореске пријаве из члана 34. став 2. овог закона.

На износ аконтације која није плаћена у року утврђеном у ставу 3. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Ако је износ утврђеног пореза на имовину који се плаћа за прво тромесечје пореске године, мањи од аконтационо плаћеног пореза за то тромесечје, обвезник из става 1. овог члана пореску обавезу за друго тромесечје умањује за износ више плаћеног пореза за прво тромесечје те године.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, утврди порез на имовину за део године почев од настанка пореске обавезе и да порез, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја.

У случају из става 7. овог члана, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза порез се плаћа у року од 45 дана од дана почетка тог тромесечја, а ако је пореска обавеза настала по протеку тог рока – у року од 15 дана од настанка пореске обавезе, док се за преостала тромесечја порез плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Физичко лице које постане обвезник који води пословне књиге из члана 34. став 4. овог закона, од дана настале промене дужно је да утврђује порез самоопорезивањем за имовину коју евидентира у пословним књигама, од када орган јединице локалне самоуправе не утврђује, односно не наплаћује порез по решењу утврђен за период од дана настале промене за ту имовину.

Предузетник из члана 34. ст. 5. и 6. овог закона, од дана настанка промене престаје да врши утврђивање пореза на имовину самоопорезивањем, а орган јединице локалне самоуправе од тог дана утврђује порез по решењу на имовину која је престала да се евидентира у његовим пословним књигама.

Члан 40

Порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права утврђују се решењем пореског органа а плаћају у року од 15 дана од дана достављања решења.

Порески орган из става 1. овог члана дужан је да у електронском облику води евиденцију о уговореној, односно тржишној вредности имовине која је предмет опорезивања, а Пореска управа – Централа дужна је да обезбеди електронску базу обједињених података за територију Републике Србије.

Евиденција из става 2. овог члана садржи нарочито податке о: обвезнику, локацији и врсти имовине, пријављеној и утврђеној пореској основици, те утврђеном и наплаћеном порезу.

Члан 41**

(Престао да важи)

Јемство

Члан 42

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон.

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права, односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза.

Члан 43

(Брисан)

Члан 44****

(Престало да важи)

Део седми

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 45

Не плаћа се порез на имовину на права на непокретности за која је уговором о страном улагању, закљученим пре 1. јануара 1992. године у складу са законом, утврђено да се неће уводити нове пореске обавезе.

Не плаћа се порез на пренос апсолутних права на непокретности по одредбама овог закона на који се, по прописима који су били у примени када је основ преноса настао и пренос извршен у складу са прописима, а до ступања на снагу овог закона, овај порез није плаћао.

Члан 46

Стопе пореза на имовину из члана 11. тачка 2) овог закона примењују се на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, ако су на дан 31. децембра 2000. године припадала обвезнику који не води пословне књиге.

Члан 47

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање и наплату је поступак започет по прописима који су важили до почетка примене овог закона, у коме до дана ступања на снагу овог закона није донето првостепено решење, утврдиће се применом прописа који су важили у моменту када је поступак започет, ако је то повољније за обвезника.

Члан 48

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99), осим одредаба чл. 2-13. које престају да важе 1. јула 2001. године.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се Правилник о начину утврђивања основице пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 8/96 и 7/99), Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон и пореза на промет непокретности и права (“Службени гласник РС”, бр. 19/92 и 11/93) и Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 9/97 и 46/98).

Члан 49

Одредбе чл. 2-13. овог закона примењују се од 1. јула 2001. године.

Порез на имовину по одредбама чл. 2-13. овог закона утврђује се за раздобље од 1. јула до 31. децембра 2001. године, а порез на имовину утврђен решењем надлежног пореског органа за 2001. годину по одредбама чл. 2-12. Закона о презима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99) плаћа се у висини и роковима утврђеним решењем за прво и друго тромесечје 2001. године.

Члан 50

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 5

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 1. и 2. које се примењују од 1. јануара 2003. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004)

Члан 34

Обвезницима пореза на имовину, осим пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права, који надлежном пореском органу нису поднели, односно нису на прописани начин поднели пореску пријаву, а којима није утврђена пореска обавеза, неће се утврђивати порез за обавезе настале по том основу до 31. децембра 2004. године, нити против њих покретати прекршајни поступак, ако пореску пријаву поднесу надлежном пореском органу, на прописаном обрасцу, до 31. јануара 2005. године.

Члан 35

За пренос хартија од вредности уз накнаду у новцу, извршен до 31. децембра 2004. године, пореска пријава се подноси и порез на пренос апсолутних права утврђује и плаћа на начин и по поступку уређеном прописима који су били на снази у време настанка пореске обавезе.

Члан 36

Одредбе чл. 1. до 9, члана 10. ст. 6. и 7, члана 15. став 3, чл. 18. и 19, члана 23. став 4, члана 25. став 2, члана 27. став 1, члана 28. ст. 2. и 3. и чл. 31. и 32. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

Члан 37

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с1]

Пропис из члана 19. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 26[с1]

Обвезник пореза на имовину из члана 2. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04) који је до 31. децембра 2008. године Пореској управи поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву због ненадлежности органа за утврђивање тог пореза.

У случају из става 1. овог члана, Пореска управа ће пореску пријаву проследити надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, ако са том јединицом није закључен уговор из члана 62. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06).

Члан 27[с1]

Право на пореско ослобођење у складу са чланом 16. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји првог стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 28[с1]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање пореска обавеза настане даном сазнања надлежног пореског органа у смислу члана 17. став 5. и члана 29. став 6. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04), након ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом одредаба овог закона.

Члан 29[с1]

Одредбе чл. 3. и 22. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 30[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 5/2009)

Члан 24[с2]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за пренос хартија од вредности и удела у правном лицу по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04 и 61/07).

Члан 25[с2]

Одредбе чл. 1, 2, 3, 4, 16. и 17. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2009. године.

Члан 26[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010, 24/20011 и 78/2011)

Члан 31[с3]

(Брисан)

Члан 32[с3]

Пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину за 2011. годину, на права из члана 2. став 1. тач. 5а) и 6) овог закона, дужни су да до 31. марта 2011. године поднесу обвезници који за ту имовину нису поднели пореску пријаву и обвезници који воде пословне књиге.

Чл. 33[с3] и 34[с3]

(Брисани)

Члан 35[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, не плаћа се код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 36[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу решења надлежног управног органа које је постало коначно до дана ступања на снагу овог закона, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07 и 5/09).

У случају из става 1. овог члана, неће се утврђивати порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 37[с3]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2011. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 24/2011)

Члан 7[с4]

Порез на имовину за 2011. годину, утврдиће се применом највише одговарајуће пореске стопе из члана 11. став 1. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09 и 101/10) на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге, осим ако скупштина јединице локалне самоуправе у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, донесе одлуку којом ће утврдити ниже стопе пореза од наведених.

За непокретност обвезника који не води пословне књиге, за коју је том обвезнику утврђен порез на имовину за 2010. годину, за одговарајућу површину исте непокретности, пореска обавеза истом обвезнику за 2011. годину, применом овог закона, може бити утврђена у износу не већем од 60% у односу на пореску обавезу утврђену за 2010. годину.

Члан 8[с4]

Одредбе чл. 1, 2. и 3. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Члан 9[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 78/2011)

Члан 6[с5]

Порез на имовину за 2012. годину за непокретност обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину исте непокретности, не може бити утврђен у већем износу од припадајуће пореске обавезе тог обвезника за 2011. годину.

Члан 8[с5]

Одредбе чл. 1, 2, 3. и 6. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.

Одредбе чл. 4. и 5. овог закона примењиваће се од 1. септембра 2012. године.

Члан 9[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 36[с6]

Јединице локалне самоуправе дужне су да, након ступања на снагу овог закона а најкасније до 30. новембра 2013. године, за потребе утврђивања пореза на имовину за 2014. годину у складу са овим законом објаве:

1) одлуку о стопама пореза на имовину;

2) одлуку којом су одредиле зоне, са назнаком зона које се сматрају најопремљенијим, на својој територији;

3) акт којим су утврдиле просечне цене одговарајућих непокретности по зонама;

4) акт о коефицијентима за непокретности у зонама.

Ако ни у зонама, ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара 2013. године до 30. септембра 2013. године, јединица локалне самоуправе дужна је да, у року из става 1. овог члана, објави просечну вредност квадратног метра одговарајућих непокретности на основу којих је за 2013. годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге у најопремљенијој зони.

Од 1. јануара 2014. године скупштина јединице локалне самоуправе може одлуком обавезати пореске обвезнике који не воде пословне књиге да поднесу пореске пријаве, за сву или за одређену имовину која је предмет опорезивања порезом на имовину на територији те јединице локалне самоуправе, за коју су обвезници поднели и за коју нису поднели пореску пријаву.

Члан 37[с6]

Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге којима је за пољопривредно, односно шумско земљиште, пореска обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, нису у обавези да за то земљиште подносе пореску пријаву, осим у случају из члана 36. став 3. овог закона.

Обвезницима пореза на имовину (који воде и који не воде пословне књиге), којима је до почетка примене овог закона настала пореска обавеза а за коју нису поднели пореску пријаву, због чега им порез није утврђен, обавезу пореза на имовину до 31. децембра 2013. године, утврђује орган јединице локалне самоуправе решењем, применом прописа који су били на снази у години за коју се порез на имовину утврђује.

Лица која од 1. јануара 2014. године постану обвезници пореза на имовину у складу са чланом 2. овог закона, за непокретности из члана 1. овог закона, на које се до 31. децембра 2013. године порез на имовину није плаћао, дужна су да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесу пореске пријаве до 31. марта 2014. године.

Члан 38[с6]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Изузетно од става 1. овог члана, решењем надлежног пореског органа обуставиће се поступак утврђивања пореза на наслеђе и поклон, односно пореза на пренос апсолутних права, који је започет до почетка примене чл. 12, 17, 18. и 19. овог закона за преносе који применом тих одредаба престају да буду предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу наслеђа, поклона или преноса апсолутних права, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом закона којим се уређују порези на имовину који је био на снази на дан на који би пореска обавеза настала у складу са чланом 17. ст. 1. до 4, односно чланом 29. ст. 1. до 7. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 и 57/12 – УС) да је пријављена у прописаном року.

Члан 39[с6]

Одредбе чл. 1. до 11. и чл. 25, 27. и 31. до 33. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године, осим одредбе члана 10. став 4. овог закона која ће се примењивати од 1. јануара 2016. године.

Од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2015. године порез на имовину не плаћа се на водно земљиште, као и на водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).

Члан 40[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Real Estate Agents Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 95/2013)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.

Примена другог закона

Члан 2

На питања која нису овим законом посебно уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Значење појединих израза

Члан 3

Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:

1) посредовање у промету и закупу непокретности је делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговарала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду (у даљем тексту: посредовање);

2) посредник је привредно друштво, односно предузетник који има седиште у Републици Србији и који је уписан у Регистар посредника;

3) Регистар посредника је регистар који у писаној и електронској форми води министарство надлежно за послове трговине (у даљем тексту: министарство).

II УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСРЕДОВАЊА

Упис у Регистар посредника

Члан 4

Упис у Регистар посредника врши се на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева).

Подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у тај регистар.

Решење о упису у Регистар посредника доноси министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар), у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Услови за упис у Регистар посредника

Члан 5

Услови за упис у Регистар посредника су:

1) да предузетник или најмање једно физичко лице које оснива привредно друштво, односно други члан привредног друштва, или најмање један запослени, односно најмање једно лице које је ангажовано ван радног односа (у даљем тексту: ангажовано лице) има положен стручни испит из члана 11. овог закона;

2) важећи уговор о осигурању закључен у складу са чланом 13. овог закона;

3) одговарајући пословни простор у складу са чланом 14. овог закона;

4) да није изречена заштитна мера из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона, која је на снази у време подношења захтева.

Подаци који се уписују у Регистар посредника

Члан 6

У Регистар посредника уписују се и воде подаци о:

1) посредницима (пословно име, адреса седишта и огранка, порески идентификациони број, матични број и др.);

2) запосленима, односно ангажованим лицима са положеним стручним испитом из члана 11. овог закона;

3) адреси пословног простора из члана 14. овог закона;

4) изреченим заштитним мерама из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона.

Јавност Регистра посредника

Члан 7

Регистар посредника је јаван и сва лица могу бесплатно да изврше увид у податке који се воде у Регистру посредника, без ограничења.

Министарство објављује Регистар посредника на интернет страници министарства.

Промене података у Регистру посредника

Члан 8

Посредник је дужан да пријави сваку промену података који се евидентирају у Регистру посредника у року од седам дана од дана настанка промене, ради уписа промене у Регистар посредника.

Министарство по службеној дужности врши промене података у Регистру посредника, на основу података којима располажу државни органи у склопу службених евиденција, као и података из надзора који се спроводи у складу са овим законом.

Извод из Регистра посредника

Члан 9

На захтев заинтересованог лица, министарство издаје извод из Регистра посредника, у року од три дана од дана пријема захтева.

Брисање из Регистра посредника

Члан 10

Посредник се брише из Регистра посредника:

1) ако престане да постоји неки од услова из члана 5. став 1. тач. 1), 2) или 3) овог закона;

2) на лични захтев.

Решење о брисању из Регистра посредника доноси министар, а на основу података из јавних евиденција, као и података утврђених у поступку надзора.

Стручни испит

Члан 11

Стручна оспособљеност за обављање послова посредовања утврђује се полагањем стручног испита (у даљем тексту: стручни испит).

Физичко лице које полаже стручни испит мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање ИВ степен стручне спреме.

Физичком лицу које положи стручни испит издаје се уверење о положеном стручном испиту.

Министарство води евиденцију о издатим уверењима из става 3. овог члана.

Средства остварена од уплата за полагање стручног испита су приход буџета Републике Србије.

Забрана неовлашћеног обављања посредовања и сукоб интереса

Члан 12

Забрањено је да правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање.

Забрањено је да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит.

Забрањено је да физичко лице које има положен стручни испит истовремено обавља послове посредовања за два или више посредника, односно услуге у вези са послом који је предмет посредовања, као и да обавља друге радње које имају за циљ довођење у везу лица ради промета или закупа непокретности, осим уз писану сагласност свих посредника који учествују у том послу и ако су налогодавци и лица која ће евентуално закључити посредовани посао са налогодавцима обавештени о томе.

Ако физичко лице које има положен стручни испит поступа супротно забрани из става 3. овог члана, оштећени посредник може да захтева накнаду штете.

Уговор о осигурању од одговорности за штету

Члан 13

Посредник је дужан да са друштвом за осигурање које има седиште у Републици Србији има важећи уговор о осигурању од одговорности за штету која би могла да настане за налогодавца услед неиспуњења уговорних обавеза преузетих уговором о посредовању из члана 15. овог закона, као и обавеза прописаних чланом 16. овог закона.

За штету коју би посредник могао да проузрокује налогодавцу обављањем посредовања свота осигурања износи минимално 15.000,00 евра у динарској противвредности по једном осигураном случају, односно укупно минимално 45.000,00 евра у динарској противвредности за све одштетне захтеве у једној години осигурања.

Пословни простор и опрема

Члан 14

Посредник обавља посредовање у одговарајућем пословном простору са одговарајућом опремом, који испуњавају минималне техничке услове и који су функционално издвојени од стамбеног простора.

III НАЧИН ОБАВЉАЊА ПОСРЕДОВАЊА

Уговор о посредовању

Члан 15

Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности (у даљем тексту: уговор о посредовању), који закључују налогодавац и посредник.

Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.

Уговор о посредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о посредовању поред права и обавеза посредника и налогодавца, нарочито садржи податке о посреднику и броју под којим је уписан у Регистар посредника, налогодавцу, врсти и битним елементима правног посла у циљу чијег закључења посредник посредује, о висини, начину и року плаћања посредничке накнаде, року важења уговора и врсти и висини трошка додатних услуга, уколико су уговорене.

Обавезе посредника

Члан 16

Посредник се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обављати следеће:

1) настојати да нађе и доведе у везу с налогодавцем лице ради закључивања посла који је предмет уговора о посредовању;

2) дати налогодавцу објективно мишљење о цени непокретности или износу закупнине непокретности у складу са њеним карактеристикама, приликама на тржишту, као и другим релевантним околностима;

3) извршити увид у исправе којима се доказује право својине или друго стварно право на непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, и упозорити налогодавца нарочито на:

(1) могуће ризике у вези са уписом предметне непокретности у регистре непокретности;

(2) уписана права, односно терете на предметној непокретности;

(3) постојање права прече куповине и ограничења у правном промету у складу са посебним прописима;

4) обавити потребне радње ради презентације непокретности на тржишту, поставити оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности на одговарајући начин и извршити све друге радње договорене уговором о посредовању које прелазе уобичајену презентацију, а за шта има право на посебне, унапред исказане трошкове;

5) омогућити преглед непокретности;

6) посредовати у преговорима и настојати да дође до закључивања уговора;

7) чувати податке о личности налогодавца и по писаном налогу налогодавца чувати као пословну тајну податке о непокретности у вези са чијим прометом, односно закупом посредује, или у вези с том непокретности или с послом за који посредује;

8) обавестити налогодавца о свим околностима од значаја за предметни посао које су му познате или му морају бити познате.

Евиденција о посредовању

Члан 17

Посредник води евиденцију о посредовању.

Евиденција из става 1. овога члана садржи податке о уговорима о посредовању из члана 15. овог закона и уговорима о потпосредовању из члана 29. овог закона, а нарочито податке о налогодавцу, непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, исходу посредовања и посредничкој накнади.

Оглашавање

Члан 18

Посредник је дужан да приликом оглашавања у вези са прометом, односно закупом непокретности који су предмет посредовања, у средствима јавног информисања, у свом пословном простору или на другим местима где је дозвољено оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности, поред података о свом пословном имену и броју под којим је уписан у Регистар посредника, огласи податке о цени, локацији, површини и структури непокретности.

Забрањено је оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности за чији промет, односно закуп посредник нема закључен уговор о посредовању, односно уговор о потпосредовању.

Пажња у правном промету

Члан 19

Посредник у обављању посредовања, односно других радњи у вези са послом који је предмет посредовања, мора поступати са пажњом доброг привредника.

Право на посредничку накнаду

Члан 20

Посредник стиче право на посредничку накнаду у моменту закључења уговора за који је посредовао, осим ако посредник и налогодавац нису уговорили да се право на посредничку накнаду стиче у моменту закључења предуговора за који је посредник посредовао.

Посредник не може захтевати делимично плаћање посредничке накнаде унапред, односно пре закључења предуговора, односно уговора за који је посредовао у складу са ставом 1. овог члана.

Трошкове додатних услуга у вези са послом који је предмет посредовања посредник може наплатити, ако је то изричито наведено у уговору о посредовању.

Након престанка важења уговора о посредовању посредник има право на накнаду у складу са одредбама члана 27. ст. 5, 6. и 7. овог закона, ако није другачије уговорено.

Посредник, односно потпосредник нема право на накнаду за посредовање ако са налогодавцем у своје име, као уговорна страна, закључи уговор који је предмет посредовања, односно ако такав уговор с налогодавцем закључи лице са положеним стручним испитом које за посредника, односно за потпосредника обавља послове посредовања.

Рачун за услуге посредника

Члан 21

Рачун за извршене услуге посредник може испоставити у складу са уговором о посредовању.

Овлашћење за закључење уговора о промету или закупу непокретности

Члан 22

Посредник може, када је за то посебно овлашћен, да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.

Овлашћење из става 1. овог члана се посебно издаје у законом прописаном облику.

Обавезе налогодавца

Члан 23

Налогодавац се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обавити следеће:

1) обавестити посредника о свим околностима које су од значаја за обављање посредовања;

2) дати посреднику на увид оригинале исправа које доказују његово право на непокретности која је предмет промета, односно упозорити посредника на све уписане и неуписане терете који постоје на непокретности;

3) посреднику и лицу заинтересованом за закључење правног посла омогућити разгледање непокретности, на договорени начин и у договорено време;

4) обавестити посредника о свим битним подацима о непокретности, што посебно укључује тачне податке о цени, локацији, структури непокретности и др;

5) предати посреднику оверене копије свих исправа којима доказује право својине на непокретности која је предмет посредовања, приликом закључења посредованог правног посла – предуговора или главног уговора у вези са прометом или закупом непокретности;

6) исплатити посреднику уговорену посредничку накнаду, и ако је то посебно уговорено, надокнадити посреднику друге трошкове настале током посредовања;

7) обавестити посредника о свим променама у вези са посредованим послом, а посебно о променама у вези са правима на непокретности, роковима и ценом, а све у року од три дана од дана настале промене.

Ако налогодавац да налог за посредовање или закључи уговор о посредовању противно начелу савесности и поштења, дужан је да надокнади трошкове настале током посредовања, који не могу бити већи од уговорене посредничке накнаде за посредовани посао.

Ништавост обавезе приступања преговорима

Члан 24

Налогодавац није дужан да приступи преговорима за закључење посредованог посла с лицем које је посредник пронашао, нити да закључи посредовани правни посао, а одредба уговора о посредовању којом је уговорено другачије, ништава је.

Анонимни налогодавац

Члан 25

Посредник који послове посредовања обавља за налогодавца који жели да остане анониман, дужан је да не открива идентитет налогодавца, у складу са условима из уговора о посредовању, а најкасније до закључења посредованог правног посла.

Клаузула о анонимном налогодавцу се изричито уговара.

Ексклузивно посредовање

Члан 26

Налогодавац се може обавезати изричитим уговарањем клаузуле о ексклузивном посредовању, да у уговореном року неће ангажовати другог посредника за посредовање у вези са одређеном непокретности.

Ако за време важења клаузуле о ексклузивном посредовању налогодавац закључи правни посао у вези са непокретношћу из става 1. овог члана, за који је посредовао други посредник, дужан је да посреднику са којим је уговорио ексклузивно посредовање на име накнаде штете плати износ уговорене посредничке накнаде.

Посредник је дужан да посебно упозори налогодавца на значење и правне последице клаузуле о ексклузивном посредовању из става 1. овог члана.

Престанак важења уговора о посредовању

Члан 27

Уговор о посредовању престаје да производи правна дејства протеком рока на који је закључен, закључењем правног посла за који је посредовано или отказом у писаном, односно електронском облику, у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Ако није другачије уговорено, уговор о посредовању се закључује на годину дана.

Отказ уговора о посредовању не мора бити образложен и има правно дејство моментом достављања посреднику.

На отказ уговора о посредовању сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи у делу који се односи на опозивање налога за посредовање.

Налогодавац је дужан да надокнади посреднику настале трошкове само ако је изричито уговорено да их сноси налогодавац без обзира на успех посредовања.

Ако након престанка важења уговора о посредовању на основу отказа налогодавца, а у року не дужем од месец дана од дана престанка важења уговора, налогодавац закључи правни посао који је непосредна последица посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да посреднику плати уговорену посредничку накнаду у целини, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Ако под условом и у року из става 6. овог члана, налогодавац закључи правни посао који је у значајној мери резултат посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да плати посреднику сразмерну посредничку накнаду, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Општи услови пословања

Члан 28

Посредник је дужан да одреди опште услове пословања у складу с овим законом и другим прописима.

Општи услови пословања нарочито садрже:

1) износ посредничке накнаде, односно начин одређивања износа посредничке накнаде;

2) опис послова које је посредник дужан да обави у замену за посредничку накнаду;

3) врсту и висину трошкова за додатне услуге.

Посредник је обавезан да у свом пословном простору на видном месту истакне своје опште услове пословања, који су саставни део уговора о посредовању.

Уговор о потпосредовању

Члан 29

Посредник може уговором о потпосредовању пренети своја права и обавезе из уговора о посредовању, у целини или делимично, на другог посредника, ако се налогодавац са овим изричито сагласио у уговору о посредовању.

Уговор о потпосредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о потпосредовању садржи начин и услове преноса права и обавеза из става 1. овог члана, исплате посредничке накнаде и отказа уговора.

Посредник је дужан да копију уговора о потпосредовању преда налогодавцу у року од три дана од дана закључења тог уговора.

Овлашћења

Члан 30

Министар ближе прописује:

1) облик, садржину и начин вођења Регистра посредника из члана 3. став 1. тачка 3) овог закона;

2) образац захтева за упис у Регистар посредника из члана 4. став 1. овог закона;

3) образац извода из Регистра посредника из члана 9. овог закона;

4) садржину, облик и начин вођења евиденције из члана 11. став 4;

5) минималне техничке услове за простор и опрему из члана 14. овог закона;

6) облик, садржину, начин вођења и рок чувања евиденције о посредовању из члана 17. овог закона.

Министар ближе прописује, уз претходну сагласност министра надлежног за послове финансија, програм и начин спровођења полагања стручног испита, висину таксе за полагање стручног испита, износ накнаде за рад чланова комисије, као и садржину и облик уверења о положеном стручном испиту из члана 11. овог закона.

IV НАДЗОР

Члан 31

Надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко тржишног инспектора, на основу овлашћења прописаних законом којим се уређује трговина.

V КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји и заштитне мере

Члан 32

Новчаном казном у висини од двоструке до петоструке вредности уобичајене посредничке накнаде казниће се за прекршај правно лице, предузетник, физичко лице, односно одговорно лице у правном лицу, ако обавља посредовање супротно забрани из члана 12. став 1. овог закона.

Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу, предузетнику или физичком лицу се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до три године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 33

Новчаном казном од 100.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не пријави или не пријави благовремено промену података у складу са чланом 8. став 1. овог закона;

2) за послове посредовања запосли или ван радног односа ангажује лице супротно забрани прописаној чланом 12. став 2. овог закона;

3) послује у пословном простору који не испуњава услове из члана 14. овог закона;

4) обавља посредовање без закљученог уговора о посредовању у складу са чланом 15. овог закона;

5) не води, односно не води тачно и потпуно евиденцију о посредовању у складу са чланом 17. овог закона;

6) постави оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности супротно одредби члана 18. овог закона;

7) оствари посредничку накнаду супротно одредбама члана 20. ст. 2. и 5. овог закона;

8) не поступи у складу са обавезом прописаном чланом 26. став 3. овог закона;

9) не истакне опште услове пословања на начин прописан у члану 28. став 3. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

Уз прекршајну казну из става 1. тач. 2), 4) и 5) овог члана, правном лицу или предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

VI ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 34

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања закона на снагу.

Члан 35

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба чл. 4-10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Act on Registration Procedure Before Public Registers Agency

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011 и 83/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак регистрације, евидентирања и објављивања података и докумената који су, у складу са посебним законом, предмет регистрације, евиденције и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), као и друга питања од значаја за регистрацију, евиденцију и објављивање.

Појмови

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) регистар јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет регистрације као и докумената на основу којих је извршена регистрација;

2) податак јесте чињеница која је прописана као предмет регистрације или евиденције или која је од значаја за правни промет;

3) регистрација јесте упис, промена или брисање података и докумената у регистрима које води Агенција;

4) регистрациона пријава (у даљем тексту: пријава) јесте поднесак којим се покреће поступак регистрације;

5) регистратор јесте физичко лице које води регистар, именовано у складу са законом којим се уређује правни положај Агенције;

6) подносилац пријаве јесте лице овлашћено за подношење пријаве;

7) објављивање јесте електронско приказивање, на интернет страни Агенције, података и докумената који су предмет регистрације и евидентирања, одлука које су донете у поступку регистрације и евидентирања и података и докумената који нису предмет регистрације и евидентирања, а објављују се у складу са прописима;

8) извод о регистрованим подацима јесте јавна исправа која садржи регистроване податке о правном или физичком лицу или предмету регистрације, према стању у тренутку издавања извода;

9) потврда јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је податак или документ био регистрован, да ли регистар садржи документ, да ли су одређене чињенице садржане у документима из регистра или којом се потврђују правна стања или последице регистрације;

10) евиденција јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет евидентирања и докумената на основу којих је извршено евидентирање;

11) извод о евидентираним подацима јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима из евиденције;

12) корисничка апликација јесте апликативно софтверско решење намењено подношењу електронске пријаве;

13) забележба јесте упис података и докумената који су као такви прописани као предмет забележбе или упис података и докумената који по оцени регистратора представљају чињенице од значаја за правни промет.

Начела регистрације

Члан 3

Поступак регистрације заснива се на начелима:

1) јавности и доступности, према коме су регистровани подаци и документи јавни и доступни свим лицима, преко интернет стране Агенције и непосредним увидом у регистар, осим ако јавност и доступност није ограничена или искључена законом;

2) тачности и претпоставке савесности, према коме трећа лица која се у правном промету поуздају у податке из регистара не сносе штетне правне последице због нетачних података у регистрима;

3) формалности, према коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети;

4) времена настанка, према коме се подаци и документи воде у регистру према времену настанка податка, односно документа, изузев ако законом није другачије одређено;

5) временског редоследа, према коме првенство у одлучивању има раније поднета пријава.

Сходна примена закона

Члан 4

На питања која се односе на поступак регистрације и евидентирања, а која овим законом нису посебно уређена, примењује се закон којим се уређује општи управни поступак.

II ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ

Покретање поступка

Члан 5

Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве Агенцији, а може да се покрене и по службеној дужности.

Покретање поступка подношењем пријаве

Члан 6

Пријава се подноси на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, у форми поднеска у коме се наводе:

1) назив регистра коме се пријава подноси;

2) предмет и врста регистрације;

3) идентификациони подаци подносиоца пријаве;

4) на који начин, прописан овим законом, подносилац захтева да му се достави одлука регистратора.

Уз пријаву се прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, ако другачије није прописано, као и доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Ако је документ поднет на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од стране овлашћеног судског тумача.

Покретање поступка по службеној дужности

Члан 7

Поступак регистрације покреће се по службеној дужности, ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Забележба

Члан 8

Упис забележбе врши се на основу пријаве или по службеној дужности, ако регистратор дође до сазнања о чињеницама и документима који су од значаја за правни промет.

Начин подношења пријаве

Члан 9

Пријава се подноси Агенцији, непосредно или поштом.

Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Рок за подношење пријаве

Члан 10

Подносилац пријаве је дужан да Агенцији поднесе пријаву у року од 15 дана од дана настанка податка или документа који су предмет регистрације, односно промене регистрованог податка или документа, ако законом није одређен други рок.

За пријаву која је поднета по истеку рока из става 1. овог члана плаћа се накнада у складу са прописом којим се уређују накнаде које за своје услуге наплаћује Агенција.

Подношење електронске пријаве

Члан 11

Електронска пријава Агенцији подноси се путем корисничке апликације за пријем електронске пријаве којом се обезбеђује пријем електронских докумената и доказа о уплати накнаде за регистрацију.

Потписивање електронске пријаве и докумената, као и овера електронских докумената, врши се у складу са прописима којима се уређује електронски потпис и електронски документ.

Потврда о примљеној пријави

Члан 12

Потврда о примљеној пријави издаје се, на захтев подносиоца пријаве, приликом непосредног подношења пријаве Агенцији.

Потврда о примљеној електронској пријави доставља се на електронску адресу која је регистрована као електронска адреса за пријем поште или на електронску адресу наведену у пријави.

Потврда о примљеној пријави нарочито садржи број под којим је пријава заведена, датум и време пријема пријаве, врсту пријаве, податке о подносиоцу пријаве и списак приложених докумената.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној пријави који садрже:

1) ознаку регистра;

2) број под којим је пријава заведена;

3) датум и време пријема пријаве;

4) врсту пријаве;

5) податак о подносиоцу пријаве;

6) податак о статусу у коме се пријава налази.

Измена и одустанак од пријаве

Члан 13

Подносилац пријаве може да измени пријаву или да од ње одустане до доношења одлуке регистратора о пријави.

Ако подносилац пријаве одустане од пријаве, регистратор доноси решење којим се поступак обуставља.

Поступање регистратора по пријави

Члан 14

По пријему пријаве регистратор проверава да ли су испуњени услови за регистрацију, и то:

1) да ли је надлежан за поступање по пријави;

2) да ли је пријаву поднело овлашћено лице;

3) да ли је податак или документ предмет регистрације;

4) да ли је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован;

5) да ли пријава садржи податке и чињенице потребне за регистрацију;

6) да ли су уз пријаву приложени прописани документи;

7) да ли су чињенице из пријаве сагласне чињеницама из докумената приложених уз пријаву и подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави;

8) да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је назив већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом;

9) (брисана)

10) да ли је уз пријаву приложен доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Рок за одлучивање о пријави

Члан 15

Регистратор решењем или закључком (у даљем тексту: одлуке), одлучује о пријави у року од пет дана од дана пријема пријаве.

Усвајање пријаве

Члан 16

Ако су испуњени услови за регистрацију, регистратор без учешћа подносиоца пријаве у поступку, доноси решење којим усваја пријаву.

Одбацивање пријаве

Члан 17

Ако утврди да нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 1), 3) и 4), овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву.

Ако нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 2) и 5) – 10) овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. овог члана, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве одбачене у складу са ставом 2. овог члана.

Делимично усвајање пријаве

Члан 18

Ако се пријава односи на регистрацију два или више податка или документа, пријава се делимично усваја тако што се региструју подаци или документи за чију су регистрацију испуњени услови, а о пријави у осталом делу одлучује се на начин прописан чланом 17. овог закона.

Пропуштање рока за одлучивање о пријави

Члан 19

Ако регистратор не одлучи о пријави у роковима из члана 15. овог закона, сматраће се да је пријава усвојена, о чему доноси решење и тражену регистрацију, без одлагања, спроводи у регистар, изузев у случајевима када нису испуњени услови прописани чланом 14. тач. 1), 3) и 4) Закона.

Прекид и одлагање поступка

Члан 20

Регистратор прекида или одлаже поступак одлучивања о пријави, у случајевима и на начин прописан законом којим се уређује предмет те регистрације.

Повраћај у пређашње стање

Члан 21

У поступку регистрације није дозвољен повраћај у пређашње стање.

Објављивање и дејство регистрације

Члан 22

Одлуке регистратора донете у поступку регистрације истовремено се и објављују.

Регистровани подаци и документи истовремено се објављују са доношењем решења којим се пријава усваја.

Регистрација производи правно дејство према трећим лицима наредног дана од дана објављивања.

Регистрација производи правно дејство за убудуће.

Исправка грешке

Члан 23

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора

Члан 24

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на захтев подносиоца пријаве и то:

1) поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица или предузетника;

2) поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица или предузетника, ако адреса за пријем поште није регистрована;

3) слањем на регистровану адресу за пријем електронске поште у складу са прописима којима се уређује електронско пословање;

4) преузимањем у седишту Агенције или њених организационих делова;

5) поштанском пошиљком, на адресу пребивалишта или боравишта физичког лица које је странка у поступку.

Ако је поднета електронска пријава, отправак одлуке регистратора у електронској форми доставља се на регистровану адресу за пријем електронске поште или на адресу за пријем електронске поште која је у пријави означена.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора сматра се извршеним даном слања на адресу из става 1. тач. 1), 2), 3) и 5) овог члана.

Ако је пријаву поднео пуномоћник отправак одлуке се врши на адресу пуномоћника у складу са одредбама овог члана.

III ПРАВНА СРЕДСТВА

Жалба

Члан 25

Против одлука регистратора подносилац пријаве може да поднесе жалбу министру надлежном за одлучивање о жалби, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Жалба не задржава извршење.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење из члана 17. став 2. овог закона и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.

Потврда о примљеној жалби

Члан 26

Потврда о примљеној жалби издаје се на захтев подносиоца жалбе, када се жалба подноси преко Агенције.

Потврда о примљеној жалби садржи податке о подносиоцу жалбе, датуму подношења жалбе и броју и датуму одлуке која се жалбом побија.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној жалби и то:

1) број под којим је жалба заведена;

2) датум и време пријема жалбе;

3) податак о подносиоцу жалбе;

4) податак о статусу у коме се жалба налази.

Садржина жалбе

Члан 27

У жалби се наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Подносилац жалбе не може у жалби да се позива на чињенице које нису унете у пријаву и документа која уз пријаву нису приложена.

Одлучивање регистратора о жалби

Члан 28

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, доноси решење којом је одбацује.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет дана од дана пријема жалбе не одлучи на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана, жалбу без одлагања доставља надлежном министру.

Одлучивање министра о жалби

Члан 29

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Министар може:

1) одбацити жалбу ако је неблаговремена, недопуштена или поднета од неовлашћеног лица, ако регистратор није то учинио;

2) одбити жалбу као неосновану;

3) усвојити жалбу и укинути одлуку и вратити регистратору предмет на поновно одлучивање;

4) усвојити жалбу и укинути одлуку и сам одлучити о пријави.

Брисање регистрованог податка или документа по службеној дужности

Члан 30

Регистратор, када утврди да је податак или документ регистрован, а да у моменту регистрације нису били испуњени услови за његову регистрацију, укинуће своју одлуку и брисати податак или документ, најкасније у року од 6 месеци од наредног дана од дана објављивања регистрованог податка или документа.

Решење о брисању регистрованог податка или документа доставља се лицу чији је податак или документ брисан.

Истовремено са брисањем регистрованог податка или документа успоставља се претходно регистровано стање.

Подносилац пријаве по основу које је извршена регистрација податка или документа који је брисан у складу са одредбама овог члана има право на жалбу у складу са одредбама чл. 25. до 29. овог закона.

Правна средства прописана законом којим се уређује општи управни поступак и дејство одлука

Члан 31

Правна средства, прописана законом којим се уређује општи управни поступак, сходно се примењују и на одлуке донете у поступку регистрације.

Одлуке донете у поступку по правним средствима из става 1. овог члана производе дејство за убудуће.

Управни спор

Члан 32

Одлука министра је коначна и против ње се може покренути управни спор.

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.

IV НИШТАВОСТ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ПРЕДУЗЕТНИКА

Ништавост регистрације оснивања привредног друштва

Члан 33

Лице које има правни интерес може тужбом захтевати утврђење да је регистрација оснивања привредног друштва ништава:

1) ако су у пријави наведени неистинити подаци;

2) ако је регистрација извршена на основу лажног документа, документа издатог у незаконито спроведеном поступку или документа са неистинитим чињеницама;

3) ако постоје други законом предвиђени разлози.

Тужба из става 1. овог члана подноси се надлежном суду у року од 30 дана од дана сазнања тужиоца за разлоге ништавости, а најкасније у року од годину дана од дана регистрације.

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације оснивања привредног друштва, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Када је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације оснивања привредног друштва суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, доставити пресуду надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и покретања поступка принудне ликвидације тог друштва.

Ништавост регистрације предузетника

Члан 34

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације предузетника, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације предузетника суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, пресуду доставити надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и брисања предузетника из регистра.

V ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Покретање поступка евидентирања

Члан 35

Подаци и документи се евидентирају на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет евидентирања.

Извод о евидентираним подацима

Члан 36

Регистратор, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје извод да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима у евиденцији.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан – као поднесак.

Уз захтев из става 1. овог члана се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода о евидентираним подацима.

VI ОБЈАВЉИВАЊЕ ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Јавно објављивање финансијских извештаја и документације

Члан 36а

Јавно објављивање података из финансијских извештаја и документације која се уз те извештаје доставља Агенцији, Регистру финансијских извештаја сагласно закону који уређује рачуноводство, врши се у складу са одредбама тог закона.

Објављивање података и докумената

Члан 37

Подаци и документи који нису предмет регистрације и евидентирања објављују се на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет објављивања.

Регистратор, на захтев подносиоца, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје потврду да ли је неки податак или документ објављен.

VII ПОСТУПАК ПО ОСТАЛИМ ЗАХТЕВИМА

Издавање извода, копија и потврда

Члан 38

На захтев лица, регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод о подацима из регистра;

2) копију документа на основу кога је извршена регистрација или евиденција, односно документа који је објављен у складу са овим законом;

3) потврду којом се потврђује да ли је неки податак или документ био регистрован, евидентиран, објављен, да ли регистар садржи неки документ, да ли су одређене чињенице садржане у документима из регистра или којом се потврђују правна стања и правне последице регистрације, евиденције, односно објављивања.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, копија или потврда.

VIII РЕЗЕРВАЦИЈА НАЗИВА

Покретање поступка

Члан 39

Резервација назива покреће се подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива.

Потврда о примљеној пријави за резервацију назива садржи:

1) ознаку регистра;

2) број под којим је пријава заведена;

3) датум и време пријема пријаве;

4) назив који се резервише;

5) податке о подносиоцу пријаве;

6) податке о висини накнаде.

Одлучивање о пријави

Члан 40

Ако су испуњени услови за резервацију назива, у складу са чланом 14. тачка 8) овог закона, регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива.

Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве.

Ако нису испуњени услови за резервацију назива, регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве решењем одбија пријаву за резервацију назива.

Обнова и пренос резервисаног назива

Члан 41

Пре истека рока на који је назив резервисан, лице у чију је корист назив резервисан, може, уз поновну уплату накнаде за резервацију назива, обновити резервацију назива на накнадни рок од 60 дана.

Резервација назива може се пренети на друго правно или физичко лице до истека рока на који је назив резервисан.

Регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

IX НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 42

За поступак регистрације, евидентирања, објављивања, резервације назива, поступке по осталим захтевима, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац пријаве или захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује положај и надлежност Агенције.

X ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова обраде и коришћења података

Члан 43

Начин и услови обраде и коришћења регистрованих и евидентираних података уређују се прописима којима се уређује положај и надлежност Агенције.

XI САДРЖИНА РЕГИСТАРА И ЕВИДЕНЦИЈА

Надлежност за прописивање садржине регистара и евиденција

Члан 44

Министри надлежни за спровођење закона којима је прописано вођење регистара, ближе прописују садржину регистара и евиденција, као и документа која се прилажу уз пријаву за регистрацију и евиденцију, ако садржина регистара или евиденција није одређена тим законом или другим прописом.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Кривично дело

Члан 45

Ко регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казниће се казном затвора од три месеца до пет година.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена прописа на започете поступке

Члан 46

Поступци регистрације започети до дана почетка примене овог закона, за одговарајуће регистре, окончаће се по прописима по којима су започети.

Ако до почетка примене овог закона, за одговарајуће регистре, правноснажном одлуком суда буде утврђена ништавост регистрације или одлуком министра буде укинуто решење регистратора, поступак ће се окончати по овом закону.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 47

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона за одговарајући регистар.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењиваће се одговарајући подзаконски акти донети до дана ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Престанак важења прописа

Члан 48

Даном почетка примене овог закона у односу на одговарајући регистар, престају да важе Закон о регистрацији привредних субјеката (“Службени гласник РС”, бр. 55/04 и 61/05), одредбе чл. 30, 32, 69. и 70. Закона о удружењима (“Службени гласник РС”, број 51/09), одредбе чл. 26, 27. и 28. и члана 31. став 1. Закона о задужбинама и фондацијама (“Службени гласник РС”, број 88/10), одредбе чл. 64, 65, 66. и 67. и члана 86. став 3. Закона о спорту (“Службени гласник РС”, број 24/11), одредбе чл. 65а до 65ђ Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар (“Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05 и 64/06 – исправка), одредбе чл. 51а до 51ђ Закона о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03, 61/05 и 31/11) и Уредба о регистрацији представништава страних правних лица у Регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре (“Службени гласник РС “, број 114/05).

Ступање на снагу и почетак примене

Члан 49

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује 1. фебруара 2012. године за Регистар привредних субјеката, Регистар туризма, Регистар јавних гласила, Регистар стечајних маса, Регистар судских забрана и Регистар спортских удружења, друштава и савеза у области спорта, 1. јануара 2013. године за Регистар комора, 1. маја 2013. године за Регистар заложног права на покретним стварима и правима, Регистар удружења и Регистар страних удружења, 1. септембра 2013. године за Регистар задужбина и фондација и Регистар представништава страних задужбина и фондација, 1. октобра 2013. године за Регистар финансијског лизинга и 1. јануара 2014. године за Регистар финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2014)

Члан 5

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Privatization Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 83/2014, 46/2015, 112/2015 и 20/2016 – аутентично тумачење)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања закона

Члан 1

Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине.

Дефиниције

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. Приватизација, у смислу овог закона, је промена власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Приватизација, у смислу овог закона, је и:

– продаја акција, односно удела који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, пренети и евидентирани у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације;

– продаја имовине у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;

– продаја акција, односно удела Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;

2. Јавни капитал је капитал Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3. Предмет приватизације је:

– друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима, укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима;

– акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала;

– имовина у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;

– акције односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;

4. Субјекти приватизације су предузећа, привредна друштва, и друга правна лица у којима се врши промена власништва, укључујући и јавна предузећа, а за која је покренута иницијатива за приватизацију;

4а) Велики субјект приватизације је субјект приватизације чији пословни приходи за пословну годину која претходи покретању поступка приватизације износе најмање 50 милијарди динара;

5. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде;

6. Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда;

7. Учесник у поступку приватизације је лице које је доставило пријаву за учествовање у поступку приватизације;

8. Купац је домаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор;

9. Стратешки инвеститор је домаће или страно правно лице које је са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом закључило уговор о стратешком партнерству;

10. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац);

11. Писмо о заинтересованости је исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору и предлогом индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим подацима од значаја одређеним јавним позивом;

12. Фер тржишна вредност је фер вредност дефинисана Међународним стандардом финансијског извештавања 13 – Одмеравање фер вредности;

13. Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава подношењем понуда и јавним надметањем учесника;

14. Метод јавног прикупљања понуда је метод приватизације подношењем понуда за избор стратешког инвеститора као и у поступку продаје капитала великих субјеката приватизације;

15. Почетна цена за продају капитала, односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине;

16. Продаја капитала је модел приватизације чији је предмет продаје јавни капитал или друштвени капитал који се приватизује, акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, као и акције, односно удели Акционарског фонда, као Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;

17. Продаја имовине је модел приватизације којим се у поступку приватизације продаје имовина или део имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава;

18. Програм за продају имовине је програм о продаји имовине који доноси субјект приватизације и његова зависна друштва а прихвата министарство надлежно за послове привреде, у роковима предвиђеним овим законом;

19. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, које се спроводи кроз заједничко улагање путем оснивања новог привредног друштва или докапитализацијом постојећег субјекта приватизације;

20. Оснивање новог привредног друштва је оснивање друштва чији су оснивачи Република Србија и стратешки инвеститор тако што је улог Републике Србије имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству, путем замене испуњења;

21. Докапитализација постојећег субјекта приватизације је повећање основног капитала субјекта приватизације за који је Влада донела одлуку о стратешком партнерству;

22. Уговор о стратешком партнерству је уговор о докапитализацији постојећег субјекта приватизације који закључују Република Србија, стратешки инвеститор и субјект приватизације, као и уговор о оснивању новог друштва који закључују Република Србија и стратешки инвеститор;

23. Пренос капитала без накнаде запосленима је пренос капитала у субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, тако што се до 30% капитала преноси запосленима, без накнаде, у акцијама, односно уделима;

24. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору је пренос капитала инвеститору у случају позитивних резултата пословања, у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе;

25. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације су мере које може донети Влада када се субјект приватизације приватизује продајом капитала или спроводи докапитализација постојећег субјекта приватизације, под условима из овог закона;

26. Условни отпис дуга је мера за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације којом се државни повериоци субјекта приватизације обавезују да отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом, односно капиталом који је после раскида уговора о приватизацији пренет и евидентиран у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације. Отпис дуга је пуноважан уколико је продат капитал субјекта приватизације, односно закључен уговор о докапитализацији;

27. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) је мера за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације којом се потраживања поверилаца конвертују у трајни улог у капиталу субјекта приватизације;

28. Државни повериоци су: јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације, укључујући и Аутономну покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе.

Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза;

29. Заложни повериоци јесу повериоци који имају потраживања обезбеђена хипотеком или залогом на имовини субјекта приватизације, као и повериоци који су у извршном поступку стекли право намирења на покретним и непокретним стварима субјекта приватизације;

30. Обустава поступка се примењује у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације;

31. Контрола извршења обавеза купца из уговора је контрола коју врши министарство надлежно за послове привреде којом проверава да ли купац извршава уговорене обавезе;

32. Стечај ради окончања приватизације је стечај који покреће министарство надлежно за послове привреде у односу на субјект приватизације када се стекну разлози за покретање стечаја у складу са одредбама овог закона и Закона о стечају, а у циљу окончања приватизације.;

33. Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације је регистар у који се преносе и евидентирају акције и удели после раскида уговора закљученог у поступку приватизације, а који се води у министарству надлежном за послове привреде (у даљем тексту: Регистар). Регистар садржи назив субјекта приватизације чији се део капитала евидентира у Регистру, податке о висини капитала, односно броју акција које се евидентирају и друге податке.

Однос према другим законима и примена одредаба овог закона

Члан 3

Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије.

Ако је овим законом уређено питање које је другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, одредбе овог закона не примењују се на спортске организације, издаваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и привредна друштва која поседују дозволу за производњу наоружања и војне опреме издату у складу са законом којим се уређује производња и промет наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона.

У поступку приватизације не примењују се одредбе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине.

Начела приватизације

Члан 4

Приватизација се заснива на следећим начелима:

1) стварање услова за развој привреде;

2) смањење негативних фискалних ефеката;

3) обезбеђење јавности и транспарентности;

4) онемогућавање корупције;

5) формирање продајне цене према фер тржишним условима;

6) стварање услова за социјалну стабилност.

Предмет приватизације

Члан 5

Предмет приватизације је:

1) друштвени, односно јавни капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа;

2) јавни капитал исказан у акцијама или уделима;

3) акције и удели који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације пренети и евидентирани у Регистру;

4) имовина у предузећима из тачке 3) овог става;

5) акције, односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Предмет приватизације може бити земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације.

Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра.

Обавезност и рок за спровођење приватизације

Члан 6

Приватизација је обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом.

Друштвени капитал субјеката приватизације се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године.

Одредба става 2. овог члана не односи се на субјекте приватизације који су актом Владе одређени за субјекте приватизације од стратешког значаја, као и на субјекте приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Влада прописује услове, начин и поступак спровођења продаје капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда.

Приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи се на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Сматра се да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине (у даљем тексту: Програм).

Субјекти надлежни за спровођење приватизације

Члан 7

Министарство надлежно за послове привреде спроводи и контролише све поступке приватизације у Републици Србији и обавља делатност посредовања у продаји јавног и друштвеног капитала и имовине у поступку приватизације, и то:

1) спроводи поступак приватизације: доноси, односно предлаже модел и метод приватизације, као и мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, у складу са овим законом, објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, прикупља и обрађује податке о потенцијалним купцима капитала и имовине субјекта приватизације који су исказали заинтересованост за учешће у поступку приватизације, подноси предлог за покретање поступка стечаја, ако је испуњен један од стечајних разлога прописан овим законом и законом којим се уређује стечај, одређује критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.), организује и спроводи поступак продаје капитала и имовине субјекта приватизације, као и поступак приватизације моделом стратешког партнерства;

2) контролише поступак приватизације: проверава испуњење обавеза купца из уговора о продаји капитала или имовине, испуњење обавеза стратешког инвеститора из уговора о стратешком партнерству, усклађеност програма за продају имовине са прописима о приватизацији, да ли је прилив средстава по основу извршене продаје у складу са уговором о продаји, пренос акција без накнаде запосленима, висину улагања предвиђеног инвестиционим пројектом, у складу са уредбом којом се уређују услови и начин привлачења директних инвестиција;

3) продаје јавни капитал исказан у акцијама или уделима, као и акције, односно уделе Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање који су пренети на основу Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), продаје акције, односно уделе који су пренети и евидентирани у Регистру;

4) води Регистар, у складу са овим законом;

5) обавља послове у име и за рачун Акционарског фонда и друге послове у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације;

6) обавља и друге послове у складу са овим законом и другим прописима.

Министарства, регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности, регистар надлежан за упис привредних субјеката и залоге, регистри надлежни за упис права на непокретностима и други органи и организације, у оквиру своје надлежности а полазећи од делатности појединих субјеката приватизације, дужни су да на захтев министарства надлежног за послове привреде пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације и да без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности.

Модели приватизације

Члан 8

Модели приватизације су:

– продаја капитала;

– продаја имовине;

– пренос капитала без накнаде;

– стратешко партнерство.

Методи приватизације

Члан 9

Метод продаје капитала и имовине је јавно прикупљање понуда са јавним надметањем.

Капитал субјекта приватизације изражен у акцијама може се продавати и:

1) у складу са законом који уређује тржиште хартија од вредности;

2) прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.

Методи приватизације путем преноса капитала без накнаде су:

1) пренос запосленима;

2) пренос стратешким инвеститорима у складу са овим законом и прописима који уређују подстицај директних инвестиција.

Метод приватизације путем стратешког партнерства је јавно прикупљање понуда.

Комбинација више модела и метода

Члан 10

У поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка.

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације

Члан 11

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације могу бити:

– условни отпис дуга;

– претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија).

Мере из става 1. овог члана могу се одредити само у случају продаје капитала, односно стратешког партнерства докапитализацијом субјекта приватизације.

Купци у поступку приватизације

Члан 12

Купац, у смислу одредаба овог закона, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Само домаће правно или физичко лице може бити купац пољопривредног земљишта.

Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: Конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање.

Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити:

1) лице које према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе на дан подношења пријаве за учешће;

2) лице са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза;

3) лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела.

Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом.

Купац не може бити ни субјект приватизације, односно његово зависно друштво.

Купац контролног, односно његовог зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом.

Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца, односно стратешког инвеститора и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита.

Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач.

Члановима породице у смислу става 8. овог члана сматрају се родитељи и деца.

Купац не може бити ни привредно друштво у којем је лице из ст. 3. и 6. овог члана лице које поседује више од 50% капитала тог привредног друштва.

Купац не може бити ни оснивач привредног друштва из става 3. тач. 1) и 2) овог члана.

Ограничења из овог члана примењују се и на стратешког инвеститора.

Купац, односно стратешки инвеститор, у смислу одредаба овог закона, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), као ни члан породице купца.

Члановима породице у смислу става 13. овог члана сматрају се родитељи и деца.

Прибављање мишљења и сагласности

Члан 13

Министарство надлежно за послове привреде пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.

Мишљење из става 1. овог члана мора се доставити најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева министарства надлежног за послове привреде.

Министарство надлежно за послове привреде најкасније три дана по закључењу уговора доставља надлежној организацији за спречавање прања новца писмено обавештење о закљученом уговору са купцем и најкасније у року од три дана по уплати купопродајне цене писмено обавештење о извршеној уплати.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да на захтев надлежног органа за спречавање прања новца без одлагања стави на увид, односно достави сву документацију којом располаже, а која је настала у поступку закључења уговора, односно у поступку реализације уговора и поступи по инструкцијама добијених од надлежног органа.

Коначност одлука

Члан 14

Одлуке донете у складу са овим законом су коначне.

Против одлука из става 1. овог члана може се водити управни спор.

Средства плаћања у приватизацији

Члан 15

Средства плаћања у приватизацији су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац).

Члан 16

(Брисано)

Средства остварена продајом у поступку приватизације

Члан 17

Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун министарства надлежног за послове привреде.

Средства из става 1. овог члана не могу бити предмет принудног извршења.

Средства од продаје друштвеног капитала и акција и удела, евидентираних у Регистру, преносе се у буџет Републике Србије.

Средства од продајне цене друштвеног капитала користе се и распоређују на следећи начин:

1) 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање;

2) 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије. Ако се седиште субјекта приватизације налази на територији Аутономне покрајине Војводине, 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Аутономне покрајине Војводине;

3) 5% средстава издвојиће се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована;

4) 5% средстава издвојиће се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације;

5) 30% средстава издвојиће се за друге намене, које посебном одлуком одређује Влада.

Средства остварена продајом имовине користе се у складу са Програмом.

Средства која су остварена продајом јавног капитала, као и продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, преносе се на уплатни рачун власника капитала по одбитку реалних трошкова продаје.

Реални трошкови продаје из става 6. овог члана обухватају издатке везане за трошкове: тржишта хартија од вредности, ангажовања брокерско-дилерског друштва и овлашћене банке, Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, јавног оглашавања, пореза на пренос апсолутних права, као и друге трошкове.

II ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости

Члан 18

Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације из портфеља министарства надлежног за послове привреде најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације за које до дана ступања на снагу овог закона није била поднета иницијатива, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

Јавни позив садржи:

1) пословно име субјекта приватизације;

2) податке о структури и вредности капитала;

3) опис и вредност имовине;

4) друге податке од значаја о субјекту приватизације.

Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива.

Јавни позив објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, а обавештење о јавном позиву најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Писмо о заинтересованости садржи:

1) основне податке о заинтересованом купцу, односно стратешком инвеститору;

2) исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације;

3) предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време;

4) друге податке од значаја одређене јавним позивом.

Покретање поступка приватизације

Члан 19

Поступак приватизације субјекта приватизације са друштвеним капиталом покреће се иницијативом министарства надлежног за послове привреде.

Поступак приватизације субјекта приватизације које послује јавним капиталом покреће се иницијативом Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Надлежни органи из става 2. овог члана дужни су да иницијативу за покретање поступка приватизације доставе министарству надлежном за послове привреде у року од пет дана од дана доношења иницијативе.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да субјекту приватизације достави иницијативу из ст. 1. и 2. овог члана у року од пет дана од дана доношења иницијативе, односно од дана када је надлежни орган достави том министарству.

Попис и процена

Члан 20

Субјект приватизације дужан је да изврши попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима којима се уређује рачуноводство и међународним рачуноводственим стандардима, у року од 30 дана од дана објаве јавног позива за прикупљање писама о заинтересованости из члана 18. овог закона, као и да у том року податке достави министарству надлежном за послове привреде.

Уколико је од пописа и процене из става 1. овог члана протекло 12 месеци, министарство надлежно за послове привреде ће упутити захтев субјекту приватизације да достави нови попис и процену са стањем на дан 31. децембар последње пословне године.

Субјект приватизације је дужан да попис и процену из става 2. овог члана достави у року од 30 дана од дана достављања захтева министарства надлежног за послове привреде.

Министарство надлежно за послове привреде ће на основу пописа и процене из става 2. овог члана изменити одлуку о почетној цени.

Министарство надлежно за послове привреде ће попис и процену из става 2. овог члана доставити надлежном органу ради измене одлуке о почетној цени, а надлежни орган дужан је да обавести министарство надлежно за послове привреде у року од 15 дана од дана достављања пописа и процене од стране министарства надлежног за послове привреде.

Одлука о моделу и методу приватизације, почетној цени и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације

Члан 21

Министарство надлежно за послове привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену и предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 30 дана од дана истека рока за достављање писама заинтересованости, ценећи следеће критеријуме:

1) вредност капитала и имовине;

2) стратешки значај субјекта приватизације;

3) број запослених;

4) исказано интересовање.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.

Министарство надлежно за послове привреде обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методу у року од пет дана од дана доношења, односно достављања те одлуке министарству.

Влада доноси одлуку о моделу стратешког партнерства и начину његовог спровођења.

Надлежни органи за доношење одлуке којом се одређује модел и метод приватизације могу изменити или донети нове одлуке, применом поступка прописаног овим чланом.

Члан 22

(Брисано)

III МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем

Члан 23

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације.

Метод из става 1. овог члана спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са овим законом и продајном документацијом.

Продајна документација

Члан 24

Продајну документацију у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем чине:

1) уговор о чувању поверљивих података;

2) приватизациона документација;

3) упутство за понуђаче;

4) образац пријаве за учествовање у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем;

5) нацрт уговора о продаји.

Субјект приватизације припрема приватизациону документацију са стањем на дан пописа и процене из члана 20. овог закона и доставља је министарству надлежном за послове привреде у року од 30 дана од дана када је министарство надлежно за послове привреде доставило одлуку о моделу и методу субјекту приватизације.

Субјект приватизације је дужан да истовремено са достављањем пописа и процене из члана 20. став 2. овог закона министарству надлежном за послове привреде достави нову приватизациону документацију са стањем на дан тог пописа и процене.

За тачност и свеобухватност достављене приватизационе документације одговорно је лице овлашћено за заступање субјекта приватизације под кривичном, моралном и материјалном одговорношћу.

Критеријуми за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем

Члан 25

Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца, одређује министарство надлежно за послове привреде.

Јавни позив

Члан 26

Министарство надлежно за послове привреде припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације.

Јавни позив садржи пословно име субјекта приватизације, податке о структури и вредности капитала, опис и вредност капитала и имовине, почетну цену за продају капитала, односно имовине, рок за подношење пријаве за учешће, као и друге податке од значаја за спровођење поступка.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници министарства надлежног за послове привреде, најкасније 15 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

Откуп продајне документације

Члан 27

Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију.

Министар надлежан за послове привреде одређује цену продајне документације из става 1. овог члана.

Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем

Члан 28

Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем (у даљем тексту: Комисија), коју образује министар надлежан за послове привреде.

Комисија има три члана и чине је: представник запослених у субјекту приватизације и два представника министарства надлежног за послове привреде.

За члана Комисије може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

– пет година радног искуства на пословима привреде, приватизације или на пословима из делатности субјекта приватизације;

– високу стручну спрему.

Лице из става 3. овог члана обавезно је да да изјаву да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације.

Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова Комисије.

Комисија о свом раду сачињава записник.

Почетна цена

Члан 29*

Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају.

Ако капитал, односно имовина, не буду продати за цену из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове привреде може објавити уз сагласност надлежног органа, у смислу члана 21. овог закона, нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним, а нова почетна цена износи најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине.

Подношење пријаве за учешће

Члан 30*

Пријава за учешће подноси се министарству надлежном за послове привреде у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 15 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.

Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене.

Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције.

Висина депозита је 10% од процењене вредности капитала, односно имовине.

Пријава учесника која не садржи доказ о уплати депозита неће се разматрати.

Јавно надметање

Члан 31

Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која је једнака или виша од почетне цене.

Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању.

У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене.

Губљење својства купца и других права

Члан 32

Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита.

Метод јавног прикупљања понуда

Члан 33

Јавно прикупљање понуда врши се објављивањем јавног позива за избор стратешког инвеститора.

Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки инвеститор.

Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив из става 1. овог члана.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници министарства надлежном за послове привреде, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

Утврђивање садржаја пријаве

Члан 34

Садржај пријаве за стратешко партнерство, као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде.

Овлашћења Владе за доношење подзаконских аката

Члан 35

Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, као и модел стратешког партнерства.

IV ПРОДАЈА КАПИТАЛА

Предмет продаје

Члан 36

Предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако овим законом или прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није друкчије уређено.

Проценат јавног капитала који се приватизује одређује Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако после продаје друштвеног капитала и преноса капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал преноси се Акционарском фонду.

Уговор о продаји капитала

Члан 37

Уговор о продаји капитала је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања субјекта приватизације, ограничењу располагања имовином и капиталом субјекта приватизације путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Уговорне обавезе по правилу трају две године.

Изузетно од става 2. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји капитала одредити у трајању од три године.

Уговор о продаји капитала сматра се закљученим кад га потпишу купац и министарство надлежно за послове привреде и оверава се од стране надлежног органа.

Уговор о продаји капитала министарство надлежно за послове привреде доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, у року од три дана од дана његовог закључења.

Уговор о продаји капитала објављује се на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.

Даном овере уговора о продаји капитала, министарство надлежно за послове привреде стиче законско заложно право на капиталу који је био предмет продаје, а надлежни орган дужан је да по службеној дужности то право региструје.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести надлежни регистар ради брисања законског заложног права из става 7. овог члана.

Уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, условима за раскид уговора и правне последице раскида уговора, а може садржати одредбе о условима за затварање трансакције која је предмет уговора, изјавама и гаранцијама продавца у погледу великих субјеката приватизације, обавези одржавања континуитета пословања великог субјекта приватизације, ограничења располагања имовином и капиталом великог субјекта приватизације, социјалном и инвестиционом програму, средствима обезбеђења за уредно испуњење уговорних обавеза и друге одредбе.

Одредбе ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Уступање уговора о продаји капитала

Члан 38

Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за послове привреде.

Пријемник може бити једино лице које испуњава прописане услове за купца капитала.

Уступањем уговора о продаји капитала, пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.

Уступилац ће министарству надлежном за послове привреде бити солидарно одговоран са пријемником за извршење обавеза из уступљеног уговора о продаји капитала.

Сопствене акције

Члан 39

На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала, осим питања која су друкчије уређена овим законом.

Регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности и регистар привредних субјеката, уписаће повећање капитала субјекта приватизације по основу уговорене инвестиције, када купац достави потврду министарства надлежног за послове привреде о извршеној уговорној обавези инвестирања.

Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговорних обавеза није дозвољено.

Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене.

Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, што се доказује потврдом министарства надлежног за послове привреде, субјект приватизације који је стекао сопствене акције из става 4. овог члана, дужан је да их без накнаде пренесе купцу капитала од кога их је стекао.

Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца, ради уписа по службеној дужности.

Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за евиденцију привредних субјеката решење на основу којег се врши упис сопственог удела на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопственог удела на купца, ради уписа по службеној дужности.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Услови за раскид уговора о продаји капитала

Члан 40

Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

1) неплаћање уговорене цене у складу са уговором о продаји;

2) располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора;

3) располагање капиталом субјекта приватизације супротно одредбама уговора;

4) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе активирају се у складу са уговором.

Правни посао закључен без сагласности министарства надлежнг за послове привреде, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Правне последице раскида уговора о продаји капитала

Члан 41

У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза купца капитала, ради заштите општег интереса, купац капитала губи право на:

– повраћај плаћеног износа на име уговорене цене;

– целокупан капитал субјекта приватизације који је купац посредно или непосредно стекао по основу обавезе из уговора о продаји, као и било какву накнаду или обештећење по основу истих, осим акција стечених куповином на организованом тржишту хартија од вредности.

У случају раскида уговора о продаји капитала, целокупни капитал из става 1. овог члана, укључујући и сопствене акције стечене по основу повећања капитала новим улозима, преносе се у Регистар.

Средства остварена од продаје сопствених акција неће се исплатити купцу капитала са којим је уговор о продаји раскинут, а купац капитала губи право и на било какву накнаду или обештећење по основу унетих ствари и права у субјект приватизације којим је повећан капитал субјекта приватизације.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Заступник капитала

Члан 42

У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји у складу са одредбама овог закона, министарство надлежно за послове привреде именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације.

За заступника капитала може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

– висока стручна спрема;

– најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизације или у привреди;

– да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације;

– да није осуђивано за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова заступника;

– да није поверилац или дужник субјекта приватизације.

Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар.

Заступник капитала дужан је нарочито да:

1) предузима неопходне мере за заштиту имовине и капитала субјекта приватизације;

2) стара се као добар привредник о пословању субјекта приватизације, као и пословима који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;

3) предузима мере за омогућавање окончања поступка приватизације;

4) обавља по потреби и друге послове.

Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом.

Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.

Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од пет година од када је штета настала.

Извештај заступника капитала

Члан 43

Заступник капитала подноси министарству надлежном за послове привреде следеће извештаје:

– месечне извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације;

– друге извештаје, на захтев министарства надлежног за послове привреде.

Садржај извештаја прописује министар надлежан за послове привреде.

Сви извештаји се објављују на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде.

Месечни извештај, који је у обавези да доставља заступник капитала, представља преглед успешности пословања и резултата пословања посматраног периода (месеца), као и поређење истог са претходним периодом (месецом), односно са истим периодом (месецом) у претходној години.

Накнада заступника капитала

Члан 44

Заступник капитала има право на накнаду за рад и накнаду стварних трошкова.

Трошкове за накнаду за рад и накнаду стварних трошкова заступника капитала сноси субјект приватизације у висини коју прописује министар надлежан за послове привреде.

Разрешење заступника капитала

Члан 45

Министарство надлежно за послове привреде ће разрешити заступника капитала ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање.

Заступник капитала може бити разрешен и на лични захтев.

Обезбеђивање услова за трговање акцијама

Члан 46

У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту у складу са чланом 9. став 2. тачка 1) овог закона, заступник капитала је дужан да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности.

Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, министарство надлежно за послове привреде ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште Београдске берзе. Београдска берза ће по налогу министарства надлежног за послове привреде без накнаде укључити акције субјекта на тржиште.

Министарство надлежно за послове привреде ће понудити акције субјекта приватизације на продају у складу са тренутним тржишним условима. Акције ће бити понуђене на продају у најдужем року од 90 дана.

Капитал из члана 41. ст. 1. и 2. овог закона који је изражен у уделима продаје се методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем.

Дужности органа управљања субјекта приватизације

Члан 47

Орган управљања субјекта приватизације, дужан је да предузме све правне и фактичке радње са циљем да се заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у регистар надлежан за привредне субјекте и друге надлежне регистре.

У случају да орган управљања не поступа на начин из става 1. овог члана, на заступника капитала се преносе сва права, обавезе и надлежности органа управљања, укључујући и право на сазивање скупштине субјекта приватизације на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Након раскида уговора о продаји капитала, органи управљања субјекта приватизације не могу, до избора нових органа управљања, да доносе одлуке о:

1) смањењу, односно повећању капитала привредног друштва;

2) стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности;

3) реорганизацији привредног друштва;

4) залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине;

5) давању или узимању имовине у закуп;

6) поравнању са повериоцима.

Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је.

Представнике у органима управљања субјекта приватизације предлаже министарство надлежно за послове привреде, сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар у укупном капиталу субјекта приватизације, у року од 15 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

V ПРОДАЈА ИМОВИНЕ

Предмет продаје

Члан 48

У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације.

Продају имовине организује и спроводи министарство надлежно за послове привреде.

Програм за продају имовине

Члан 49

Програм доноси надлежни орган субјекта приватизације.

Субјект приватизације дужан је да Програм достави министарству надлежном за послове привреде у року од 60 дана од дана достављања одлуке о моделу и методу.

Министарство надлежно за послове привреде може продужити рок за достављање Програма најдуже за 30 дана, на захтев субјекта приватизације, ако за то постоје оправдани разлози.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од најдуже 30 дана од дана пријема Програма донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени Програма.

Субјект приватизације дужан је да исправку или измену Програма изврши у року који одреди министарство надлежно за послове привреде, који не може да буде дужи од 30 дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана.

Програм се сматра донетим када министарство надлежно за послове привреде донесе одлуку о прихватању тог програма.

Програм донет у складу са овим законом је извршна исправа.

Садржина Програма

Члан 50*

Програм садржи нарочито: податке о пословању субјекта приватизације, вредности имовине, социјалном програму, односно обавезама према запосленима, програму заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење продаје имовине субјекта приватизације.

Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о:

– имовини која је предмет продаје;

– имовинским правима и теретима на имовини која је предмет продаје;

– потраживањима која се намирују продајом имовине;

– процентуалном учешћу заложене имовине у предмету продаје и процентуалном учешћу намирења заложних поверилаца из средстава добијених продајом заложене имовине;

– условима продаје;

– намени средстава преосталих након намирења заложних поверилаца;

– могућности даљег пословања субјекта приватизације или престанка субјекта приватизације;

– друге податке од значаја за продају имовине.

Програм садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом.

Сходна примена

Члан 51

Одредбе овог закона о продаји имовине, сходно се примењују и у случају продаје имовине у складу са Програмом субјекта приватизације, који у структури капитала има акције или уделе Акционарског фонда.

Уговор о продаји имовине

Члан 52*

Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања.

Уговор о продаји може да садржи и одредбе о: износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, обавезе купца по правилу трају две године.

Изузетно од става 3. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји имовине одредити у трајању од три године.

Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза, у складу са уговором о продаји имовине.

Средства остварена наплатом банкарске гаранције преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије.

Купац стиче право својине након уплате уговорене цене, у складу са уговором о продаји имовине.

Изузетно од става 7. овог члана, уколико уговор о продаји имовине садржи одредбе из става 2. овог члана, купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције.

Уговор о продаји имовине објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.

Уступање уговора о продаји имовине

Члан 53

Одредбе члана 38. овог закона које се односе на уступање уговора о продаји капитала, сходно се примењују и на уступање уговора о продаји имовине.

Услови за раскид уговора о продаји имовине

Члан 54

Уговор о продаји имовине сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

1) неплаћање уговорене цене;

2) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.

3) (брисана)

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за поступање по једној уговорној обавези, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року, доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Закључак о намирењу заложних поверилаца

Члан 55

Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине.

Ако поверилац из става 1. овог члана не наплати своје потраживање у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено.

По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, министарство надлежно за послове привреде доноси закључак о намирењу заложних поверилаца.

Закључак из става 3. овог члана је коначан и министарство надлежно за послове привреде га доставља надлежним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје.

Надлежни регистри дужни су да изврше брисање терета са имовине која је била предмет продаје по службеној дужности и без накнаде.

Члан 56

(Брисано)

VI ПОСТУПАК И НАЧИН КОНТРОЛЕ ИЗВРШЕЊА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА ИЛИ ИМОВИНЕ

Контрола извршења уговорних обавеза

Члан 57

Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза купца које су предвиђене уговором о продаји.

Контрола из става 1. овог члана, врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су, под кривичном и материјалном одговорношћу, купац и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

VII ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА

Примена прописа и критеријуми за продају

Члан 58

На продају акција и удела сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала.

Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских друштава.

Критеријум за продају акција ван тржишта хартија од вредности или на тржишту хартија од вредности је постизање највеће продајне цене, а полазећи од процењене фер тржишне вредности капитала акционарског друштва и цене акције на берзи.

Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене, узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање.

Одлуку о методу продаје акција, односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Члан 59

(Брисано)

Истовремена продаја акција појединачних акционара

Члан 60

Истовремено са понудом за продају акција јавним прикупљањем понуда са јавним надметањем, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара правног лица чије се акције нуде на продају ради продаје већинског пакета акција.

VIII ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ

Пренос капитала без накнаде запосленима

Члан 61

У субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, део капитала преноси се запосленима без накнаде у акцијама.

Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су:

1) запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације;

2) запослени у контролном, односно зависном предузећу, ако је субјект приватизације зависно, односно контролно предузеће.

Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. овог члана сматра се и пензионер.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације.

Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година времена проведеног у радном односу.

Право на стицање акција без накнаде не остварује се:

1) када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе;

2) када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду.

Одлука о издавању акција

Члан 62

Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе.

Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди министарство надлежно за послове привреде.

Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде.

Јавни позив се објављује на огласној табли субјекта приватизације и у “Службеном гласнику Републике Србије” и једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу из става 4. овог члана.

Стицање акција без накнаде

Члан 63

Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде у складу са чланом 61. овог закона, чија је укупна номинална вредност 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара на дан објављивања јавног позива из члана 26. овог закона, за сваку пуну годину рада у радном односу.

Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности.

Правна природа акција без накнаде

Члан 64

Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име.

Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору

Члан 65

Услови и начин преноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврђују се у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе.

IX СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО

Појам стратешког партнерства

Члан 66

Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор), са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом, ради:

– обезбеђења финансирања;

– повећања продуктивности и запослености;

– професионализације менаџмента;

– стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима;

– других разлога који ће омогућити обављање делатности.

Начин спровођења

Члан 67

Стратешко партнерство спроводи се:

– заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва;

– докапитализацијом постојећег субјекта приватизације.

Уговор о стратешком партнерству

Члан 68

Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као и услове, начин и правне последице раскида уговора, уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком партнерству.

Уговор о стратешком партнерству објављује се на званичним интернет страницама министарства надлежног за послове привреде и Владе Републике Србије у року од три дана од дана потписивања.

Контрола извршења уговорних обавеза

Члан 69

Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству.

Контрола из става 1. овог члана врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

Министарство надлежно за послове привреде сачињава извештај о извршеној контроли, утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

Доношење одлуке Владе

Члан 70

Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде.

Оснивање новог привредног друштва

Члан 71

Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству.

Република Србија стиче власништво над имовином из става 2. овог члана путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи.

Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности.

Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима.

Уговор о оснивању новог привредног друштва из става 1. овог члана потписују представник Републике Србије и стратешки инвеститор.

Република Србија, у складу са ставом 3. овог члана, стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације негативан.

Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца.

Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије, у складу са законом.

Одлука о приватизацији преостале имовине или капитала

Члан 72

Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, у складу са чланом 71. овог закона, Влада ће донети у складу са одредбама овог закона.

Докапитализација постојећег субјекта приватизације

Члан 73

Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације, за које је Влада донела одлуку о докапитализацији.

Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима.

Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор, у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава.

Организовање докапитализованог друштвеног предузећа

Члан 74

По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу.

Министарство надлежно за послове привреде дужно је да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала.

Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал из става 2. овог члана, тај капитал се преноси на Акционарски фонд.

X МЕРЕ ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ ОБАВЕЗА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Критеријуми за растерећење обавеза субјекта приватизације

Члан 75

Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјект приватизације испуњава најмање један од следећих критеријума:

1) стратешки значај за регион;

2) величина имовине;

3) број запослених;

4) величине прихода из регистроване претежне делатности;

5) тржишни потенцијал.

Отпис дуга (условни)

Члан 76

Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом.

Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву:

1) које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или јавним капиталом;

2) у којем је друштвени или јавни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва.

Одлука о отпису дуга из става 1. овог члана, може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР), у складу са законом којим се уређује стечај.

Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације, извршена докапитализација од стране стратешког инвеститора или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта приватизације.

Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија)

Члан 77

У поступку приватизације, може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације.

Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела одлуку из става 1. овог члана.

Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера УППР, у складу са законом којим се уређује стечај.

Одлучивање о конверзији потраживања

Члан 78

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације.

Одлука из става 1. овог члана садржи податке о основу и висини потраживања које се конвертује у основни капитал друштва и структури капитала након конверзије.

Уз одлуку из става 1. овог члана, доставља се посебно мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије и представља обавезни део документације која се доставља министарству надлежном за послове привреде и Влади.

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о повећању капитала, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва.

Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва.

Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која у смислу члана 12. овог закона не могу бити купци капитала.

XI ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА ИЗ СУКЦЕСИЈЕ

Начин приватизације

Члан 79

Капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији, која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизоваће се у складу са одредбама овог закона.

Средства остварена од продаје предузећа из става 1. овог члана, остају на посебном рачуну министарства надлежног за послове привреде и користиће се у складу са споразумима који регулишу питања сукцесије.

XII ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈА РАДИ ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Стечајни разлози

Члан 80

Министарство надлежно за послове привреде може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога:

– необављања делатности у периоду дужем од шест месеци;

– непостојања интереса за приватизацију;

– да у периоду дужем од шест месеци нема запослених;

– ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана 21. овог закона;

– ако није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом 50. овог закона;

– у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају.

Министарство надлежно за послове привреде ће поднети предлог за покретање поступка стечаја субјекта приватизације у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона.

XIII ПРИВАТИЗАЦИЈА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СА МАЊИНСКИМ КАПИТАЛОМ

Приватизација мањинског капитала

Члан 81

Ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе овог закона о продаји имовине, стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење и покретању стечаја ради окончања приватизације.

XIV ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Трошкови трећих лица пред министарством надлежном за послове привреде

Члан 82

Трошкове приватизације које сносе трећа лица, односно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, као и друга правна и физичка лица министарство надлежно за послове привреде наплаћује у висини стварних трошкова.

Под стварним трошковима из става 1. овог члана сматрају се трошкови:

– за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва;

– за поступање по захтевима за давање сагласности субјеката приватизације, у складу са чланом 93. овог закона;

– за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је министарство надлежно за послове привреде именовало заступника капитала;

– за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона којима се уређују задруге;

– за анексе уговора;

– остали трошкови.

Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана.

Комисија за обављање послова давања сагласности

Члан 82а

За обављање послова давања сагласности у складу са овим законом, законом који уређује правни положај привредних друштава и задруга, министар надлежан за послове привреде образује једну или више комисија.

Комисија из става 1. овог члана има пет чланова од којих је један председник комисије.

Чланови комисије су представници министарства надлежног за послове привреде.

Члан комисије мора да испуњава следеће услове:

1) да има високо образовање и најмање седам година радног искуства у струци;

2) да је стручњак у некој од привредних области – области приватизације, области правног положаја и пословања привредних друштава, области стечаја, области правног положаја и пословања задруга;

3) да избором за члана комисије није у сукобу јавног и приватног интереса;

4) да није акционар, власник удела или купац субјекта приватизације;

5) да није власник акција, удела или имовине стратешког инвеститора.

Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

Комисија за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације

Члан 82б

Министар надлежан за послове привреде образује Комисију за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације (у даљем тексту: Комисија за контролу).

Комисија за контролу доноси одлуке о испуњености обавеза купца, одлуке о остављању накнадног рока за извршење уговорних обавеза купца, одлуке о раскиду уговора о продаји, као и друге одлуке у складу са актом Владе којим се ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.

Комисија за контролу има пет чланова од којих је један председник Комисије.

Три члана Комисије за контролу су представници министарства надлежног за послове привреде, а два члана су представници министарства надлежног за послове финансија и министарства надлежног за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања.

Одредбе члана 82а ст. 4. и 5. овог закона примењују се и на Комисију за контролу.

Заштита животне средине

Члан 83

Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Влада ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана.

XV НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА

Надлежности и садржај

Члан 84

Влада спроводи надзор над поступањем министарства у примени одредби овог закона.

Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 7. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора.

XVI КРИВИЧНО ДЕЛО

Одговорност одговорног лица

Члан 85

Одговорно лице у субјекту приватизације из члана 20. ст. 1. и 3. овог закона које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 4, члана 49. став 1. и члана 57. став 4. овог закона које министарству надлежном за послове привреде достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну или непотпуну документацију, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара.

XVII СХОДНА ПРИМЕНА ЗАКОНА И ОБУСТАВА ПОСТУПКА

Сходна примена

Члан 86

Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на уделе.

Обустава поступка

Члан 87

Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације.

Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације.

Одлуку о обустави поступка приватизације из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде доставља надлежном регистру привредних субјеката, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде.

XVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање започетих поступака и поступање са средствима на рачуну Агенције

Члан 88

Поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) наставиће се по одредбама овог закона.

За субјекте приватизације за које је покренута иницијатива у складу са законом из става 1. овог члана, не покреће се иницијатива у складу са одредбама овог закона.

Уговори о продаји капитала, односно имовине, закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца, раскидају се у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Ступањем на снагу овог закона, привремени заступници капитала настављају да обављају своју дужност у складу са актом о именовању и овим законом.

Средства остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу са одредбама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, у складу са Уредбом о начину и условима измиривања обавеза субјеката приватизације према повериоцима (“Службени гласник РС”, бр. 45/06, 108/07, 126/07 и 60/08), остају на привременом рачуну Агенције и не могу бити предмет принудног извршења до окончања или обуставе поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације.

Приватизација преосталог капитала приватизованог по ранијим прописима

Члан 89

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона, извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу (“Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује у року прописаном чланом 6. овог закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. овог закона.

Ако је за привредно друштво из става 1. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.

Ако привредно друштво из става 1. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.

Решење из става 3. овог члана коначно је.

Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 4. овог члана.

Непримењивање закона на одређене субјекте приватизације

Члан 90

Одредбе овог закона неће се примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка.

Обавештавање надлежног регистра

Члан 91

У року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку реструктурирања.

Надлежни регистар из става 1. дужан је да по службеној дужности изврши брисање ознаке “у реструктурирању” из пословног имена субјекта приватизације.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 92

Подзаконски акти, који се доносе на основу овлашћења из овог закона, донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења других закона

Члан 93

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) и прописи донети на основу тог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације (“Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању.

Субјекти приватизације из става 2. овог члана, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације (“Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13).

Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су.

Наплата потраживања поверилаца

Члан 94

Захтеве за исплату потраживања поверилаца, који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, број 51/14), Агенција ће у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агенција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР.

Ступање на снагу

Члан 95

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 46/2015)

Члан 11[с1]

За субјекте приватизације за које се покрене поступак приватизације после ступања на снагу овог закона, рок из члана 4. овог закона почиње да тече од дана достављања иницијативе субјекту приватизације.

Члан 12[с1]

Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција за приватизацију објавила јавни позив за продају капитала и имовине, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до спроведеног поступка приватизације у складу са Законом или до проглашења поступка продаје капитала и имовине неуспешним, по трећем објављеном јавном позиву за продају капитала или имовине, а најкасније до 31. октобра 2015. године.

Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција објавила јавни позив за избор стратешког инвеститора, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до закључења уговора о стратешком партнерству или до проглашења поступка неуспешним, а најкасније до 31. октобра 2015. године.

Против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу Закона, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 4. и 5. Закона не могу се наставити, односно покренути до 31. октобра 2015. године.

Члан 13[с1]

Против субјекта приватизације који је актом Владе одређен за субјект приватизације од стратешког значаја и субјекта приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, поступак принудног извршења и принудне наплате не може се наставити, односно покренути у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14[с1]

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу (“Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд, а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. Закона.

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01) не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.

Ако се привредно друштво чији друштвени капитал чини мање од 50% укупног капитала друштва не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.

Ако је за привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.

Ако привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.

Решење из става 5. овог члана коначно је.

Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 6. овог члана.

Члан 15[с1]

Поступци приватизације започети до дана ступања на снагу овог закона наставиће се по одредбама овог закона.

Члан 16[с1]

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона субјекти приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона објављен јавни позив за продају капитала или имовине дужни су да доставе Агенцији попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар 2014. године.

Члан 17[с1]

Министарство надлежно за послове привреде наставља да обавља контролу и верификацију поступака својинске трансформације и процене вредности капитала који су започети, а нису завршени, као и контролу процене вредности капитала учесника статусних промена.

Члан 18[с1]

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 31[с2]

Агенција за приватизацију основана Законом о Агенцији за приватизацију (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон), престаје са радом даном почетка примене овог закона.

О извршавању обавеза Агенције за приватизацију преузетих у складу са овим законом стараће се министарство надлежно за послове привреде, изузев послова из става 3. овог члана.

Послове које је обављала Агенција за приватизацију који су у функцији заступања у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, у којима је Агенција за приватизацију имала положај странке или умешача, а који су покренути пре 1. фебруара 2016. године, преузима Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, коју ће основати Влада у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације сматра се правним следбеником Агенције за приватизацију у судским и другим поступцима из става 3. овог члана.

Послове заступања Републике Србије у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима покренуте после 1. фебруара 2016. године у вези са пословима приватизације које је преузело министарство надлежно за послове привреде обавља Државно правобранилаштво, у складу са законом.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, даном почетка рада, преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији заступања у поступцима из става 3. овог члана, као и запослене распоређене на пословима заступања.

Даном почетка примене овог закона министарство надлежно за послове привреде преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији обављања послова утврђених овим законом, као и запослене распоређене на пословима приватизације, тржишта капитала и контроле извршења уговорних обавеза.

Запосленима у Агенцији за приватизацију који не буду преузети у смислу ст. 6. и 7. овог члана, престаје радни однос даном престанка рада Агенције за приватизацију, уз исплату отпремнине у складу са законом којим је уређено смањење броја запослених у јавном сектору.

Члан 32[с2]

У Регистар се преносе и евидентирају акције, односно удели из портфеља Агенције за приватизацију који су тој агенцији, до дана почетка примене овог закона, пренети по основу раскинутих уговора.

Члан 33[с2]

Централни регистар ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити пренос акција из члана 32. овог закона, са власничког рачуна Агенције за приватизацију на власнички рачун Регистра.

Агенција надлежна за послове регистрације привредних субјеката ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити промену власника удела из члана 32. овог закона са Агенције за приватизацију на Регистар.

Члан 34[с2]

Поступци приватизације започети до дана почетка примене овог закона, наставиће се по одредбама овог закона.

Изузетно од рока за приватизацију друштвеног капитала прописаног чланом 6. став 2. Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15), започети поступци јавног прикупљања понуда са јавним надметањем за које је јавни позив објављен до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се у складу са тим јавним позивом, односно наведени рок се неће примењивати на субјекте приватизације за које је покренут поступак утврђивања удела државне својине у средствима која тај субјект користи по основу члана 48. Закона о средствима у својини Републике Србије (“Службени гласник РС”, бр. 53/95, 3/96 – исправка, 54/96, 32/07 и 101/05 – др. закон) или поступак преузимања власничких права на друштвеном капиталу.

Уколико се у поступцима из става 2. овог члана, приватизација не спроведе у смислу члана 6. став 6. Закона о приватизацији, односно уколико се по окончању поступка утврђивања удела државне својине у средствима која субјект приватизације користи утврди постојање друштвеног капитала, односно уколико Република Србија не преузме власничка права, министарство надлежно за послове привреде подноси предлог за покретање стечаја, односно сходно се примењују одредбе члана 14. Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, број 46/15).

Поступци одлучивања по приговорима и жалбама по којима министарство надлежно за послове привреде није одлучило до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Даном почетка примене овог закона заложно право које је Агенција за приватизацију имала на капиталу који је био предмет продаје преноси се на министарство надлежно за послове привреде, а надлежни орган је дужан да по службеној дужности то право региструје.

Средства која су Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину (“Службени гласник РС”, број 103/15), на разделу министарства надлежног за послове привреде обезбеђена за финансирање Агенције за приватизацију, преусмеравају се ради финансирања послова које то министарство и Агенција за вођење спорова у поступку приватизације преузимају овим законом.

Члан 35[с2]

Подзаконски акти, донети на основу овлашћења из Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15), ускладиће се са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 36[с2]

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за приватизацију (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон) и прописи донети на основу тог закона.

Члан 37[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. фебруара 2016. године, осим члана 34. ст. 2. и 3. овог закона који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Real Estate Appraisal Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(„Службени гласник РС“, бр. 108/2016)

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Прeдмeт уређивања

Члaн 1.

Oвим зaкoнoм урeђуjу сe услoви и нaчин вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти од стране лиценцираних проценитеља, стручнa oспoсoбљeнoст лицa и услoви зa дoбиjaњe лицeнцe зa вршeњe прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти, обавезност процене вредности непокретности у складу са овим законом, нaдзoр нaд вршeњeм прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти, провера рада лиценцираних проценитеља, дисциплинска одговорност лиценцираних проценитеља, oснивaњe и нaдлeжнoсти Стручног одбора, aкрeдитoвaнa удружeњa прoцeнитeљa, кao и другa питaњa у вeзи сa вршeњeм прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти од стране лиценцираних проценитеља.

Дeфинициje

Члaн 2.

Пojeдини пojмoви, у смислу oвoг зaкoнa, имajу слeдeћa знaчeњa:

1) Непокретности јесу: земљиште (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (пословне, стамбене, комерцијалне, било која комбинација тих врста зграда, и др.) и други грађевински објекти, као и посебни делови зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места, и друго) на којима може постојати засебно право својине (у даљем тексту: непокретности);

2) Нaциoнaлни стaндaрди, кодекс eтикe и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: Нaциoнaлни стaндaрди и кoдeкс eтикe) су стaндaрди вршeњa прoцeнa врeднoсти нeпoкрeтнoсти које дoнoси министaр нaдлeжан зa послове финaнсиjа (у дaљeм тeксту: Mинистaр) на предлог Стручног одбора и које министарство надлежно за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”;

3) Лицeнцирaни прoцeнитeљ je физичкo лицe кoje испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и кoмe је Mинистaр издао лицeнцу зa вршeњe прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти;

4) Лицeнцa зa вршeњe прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти (у дaљeм тeксту: лицeнцa) je jaвнa испрaвa кojу, у склaду сa oвим зaкoнoм, издaje Mинистaр;

5) Oргaнизaтoр спрoвoђeњa прoгрaмa стручнe oбукe зa лицeнцирaне прoцeнитeље (у дaљeм тeксту: oргaнизaтoр стручнe oбукe) je високошколска установа акредитована код министарства надлежног за послове високог образовања, прoфeсиoнaлнo удружeњe, oднoснo oргaнизaциja, кao и другo прaвнo лицe, кojи испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и пoдзaкoнским aктoм и уписан је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

6) Oргaнизaтoр спрoвoђeњa прoгрaмa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa лицeнцирaних прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: oргaнизaтoр кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa) je високошколска установа акредитована код министарства надлежног за послове високог образовања, прoфeсиoнaлнo удружeњe, oднoснo oргaнизaциja, кao и другo прaвнo лицe, кojи испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и пoдзaкoнским aктoм и уписан је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

7) Стручни одбор je тeлo кoje oснивa Mинистaр у склaду сa oвим зaкoнoм у циљу oбaвљaњa стручних пoслoвa у oблaсти вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти у Рeпублици Србиjи;

8) Meђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe, у смислу oвoг зaкoнa, су: Eврoпски сaвeз удружeњa прoцeнитeљa (The European Group of Valuers’ Associations – TEGoVA), Крaљeвскa oргaнизaциja стручњака (Royal Institution of Chartered Surveyors – RICS) и Институт за процену (Appraisal Institute);

9) Сертификати зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтих стручних oргaнизaциjа зa прoцeнитeљe, у смислу овог закона, су: Признати европски проценитељ (Recognised European Valuer – REV), Регистровани члан Краљевске организације стручњака (Registered Valuer Member of The Royal Institution of Chartered Surveyors – MRICS) и Члан Института за процену (Member of Appraisal Institute – MAI);

10) Извeштaj o прoцeни je дoкумeнт o извршeнoj прoцeни врeднoсти нeпoкрeтнoсти кojи у писаном или у облику електронског документа сaчињaвa и пoтписуje лицeнцирaни прoцeнитeљ, у склaду сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe;

11) Aкрeдитoвaнo прoфeсиoнaлнo удружeњe прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: Aкрeдитoвaнo удружeњe) je прoфeсиoнaлнo удружeњe кoje испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм, aкрeдитуje сe кoд Mинистaрствa и уписанo је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

12) Кoмисиja зa прoвeру усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe (у дaљeм тeксту: Комисија) je тeлo кoje фoрмирa Aкрeдитoвaнo удружeњe зa пoслoвe прoвeрe усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe, у склaду сa овим зaкoном;

13) Дисциплинскa кoмисиja je тeлo кoje фoрмирa Aкрeдитoвaнo удружeњe зa пoтрeбe вoђeњa дисциплинских пoступaкa прoтив свojих члaнoвa, збoг пoврeдa Нaциoнaлних стaндaрдa и кoдeксa eтикe, у склaду сa oвим зaкoном.

Примена

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се на процене вредности непокретности које се врше за потребе:

1) закључења уговора о кредиту обезбеђених хипотеком и закључења других послова финансијских институција обезбеђених хипотеком;

2) утврђивања вредности непокретности у поступку стечаја, у складу са законом којим се уређује стечај;

3) продајe непокретности у поступку вансудског намирења, у складу са законом којим се уређује хипотека.

Уговори из става 1. тач. 2) и 3) овог члана у којима вредност непокретности није проценио лиценцирани проценитељ ништави су.

Ако јавни бележник, односно други орган који је законом овлашћен за оверу или закључење уговора о промету непокретности из става 1. тач. 2) и 3) овог члана на основу извршеног увида у именик лиценцираних проценитеља утврди да процена вредности непокретности није претходно урађена од стране лиценцираног проценитеља, дужан је да одбијe да предузме тражену службену радњу.

Лиценцирани проценитељ може вршити процену вредности непокретности која је предмет извршења у извршном поступку који се спроводи у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење.

Лиценцирани проценитељ може вршити процене вредности непокретности, као и верификацију података из регистра цена непокретности у поступку масовне процене вредности непокретности у складу са законом и подзаконским актима који регулишу утврђивање тржишне вредности непокретности уписаних у катастар непокретности.

ГЛАВА II

ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ

Вршење процене вредности непокретности

Члан 4.

Пoслoвe вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти, у складу са овим законом, oбaвљa лицeнцирaни прoцeнитeљ.

Нaциoнaлни стaндaрди, кoдeкс eтикe и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa

Члaн 5.

Нaциoнaлни стaндaрди и кoдeкс eтикe имajу зa циљ дa oбeзбeдe смeрницe зa пoступaњe лицeнцирaног прoцeнитeљa сa циљeм дa извeштajи o прoцeни испуне нajвишe стaндaрдe прoфeсиoнaлизмa, интeгритeтa, jaснoћe, пoуздaнoсти и нeпристрaснoсти, кao и дa буду припрeмљeни у склaду сa мeђунaрoднo признaтим прoфeсиoнaлним стaндaрдимa.

Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe сe дeфинишу oснoви прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти, пoступaк вршeњa прoцeнe, прeтпoстaвкe и чињeницe oд знaчaja кoje сe мoрajу узeти у oбзир приликoм изрaдe извeштaja прoцeнe, минимaлни сaдржaj извeштaja o прoцeни и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe су oбухвaћeнe и смeрницe зa вршeњe прoцeнe кoje пoмaжу лицeнцирaнoм прoцeнитeљу у њихoвoj примeни.

Базе података за потребе процене вредности непокретности

Члан 6.

За потребе процене вредности непокретности, лиценцирани проценитељ користи доступне податке из база података значајних за процену вредности непокретности које могу да воде државни органи, институције, удружења, организације и друга правна лица.

Народна банка Србије води базу података о проценама вредности непокретности које су предмет хипотеке и кредитима обезбеђеним хипотеком, укључујући и податке о купопродајама таквих непокретности на основу извештаја које јој достављају банке.

Лиценцирани проценитељи и банке могу, на основу захтева упућеном Народној банци Србије, остваривати увид у одређене податке из базе података из става 2. овог члана, у складу са прописом из става 4. овог члана.

Народна банка Србије може ближе да уреди садржај података из става 2. овог члана, као и облик, садржај, рокове и начин достављања извештаја из става 2. овог члана, а може ближе уредити и услове и начин увида у податке из става 3. овог члана.

Републички геодетски завод, у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, води регистар цена непокретности који садржи податке о непокретностима преузете из купопродајних уговора и уговора о закупу непокретности, из базе података катастра, као и додатне податке о тим непокретностима.

Заштита поверљивих података

Члaн 7.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужан да као поверљиве чува све податке, чињенице и околности које je сазнаo током вршења процене, осим података који су јавно доступни.

Пословне тајне и информације дужна су да чувају и друга лица којима су на било који начин доступни поверљиви подаци из става 1. овог члана.

Изузетно од става 1. овог члана, обавеза чувања поверљивих података не постоји када лицeнцирaни прoцeнитeљ те податке чини доступним нaдлeжним oргaнимa у складу са законом и у поступку прoвeре рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa, дисциплинском поступку и другим случајевима предвиђеним овим законом.

Извeштaj o прoцeни

Члaн 8.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ у извeштajу o прoцeни нaвoди пoпис дoкумeнтaциje кojу je имao нa рaспoлaгaњу, кao и извoрe пoдaтaкa кoje je кoристиo у вршeњу прoцeнe.

Пoпис дoкумeнтaциje из стaвa 1. овог члана укључуje свe пoдaткe нeoпхoднe зa jaсну идeнтификaциjу свaкoг пojeдинaчнoг дoкумeнтa.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa извeштaj o прoцeни и кoришћeну дoкумeнтaциjу или дoкaзe o кoришћeнoj дoкумeнтaциjи чувa седам гoдинa oд дaнa вршeњa прoцeнe.

ГЛАВА III

ЛИЦЕНЦИРАЊЕ

Лицeнцa

Члaн 9.

Лицeнцa сe издaje лицу кoje испуњaвa слeдeћe услoвe:

1) имa стeчeнo висoкo oбрaзoвaњe нa студиjaмa другoг стeпeнa у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje висoкo oбрaзoвaњe, oднoснo нa oснoвним студиjaмa у трajaњу oд нajмaњe чeтири гoдинe;

2) успeшнo je прoшлo стручну oбуку кoja укључуje зaвршну прoвeру знaњa прeд oргaнизaтoрoм стручнe oбукe, у склaду сa члaнoм 15. oвoг зaкoнa;

3) имa нajмaњe три гoдинe рaднoг искуствa нa пoслoвимa вршeњa прoцeне;

4) имa пoлoжeн испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ, у склaду сa члaнoм 10. oвoг зaкoнa;

5) није му изречена зaбрaнa издaвaњa нoвe лицeнцe у склaду сa oвим зaкoнoм;

6) ниje прaвoснaжнo oсуђивaнo зa кривичнa дeлa кoja гa чинe нeдoстojним зa oбaвљaњe пoслoвa вршeњa прoцeне и то за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности и за кривично дело финансирања тероризма.

Изузeтнo oд услoвa oдрeђeних стaвoм 1. oвoг члaнa, лицe кoje пoсeдуje вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe нема обавезу подношења доказа о испуњености услoвa из стaвa 1. тaч. 1) – 4) oвoг члaнa уз захтев за издавање лиценце.

Лицe из стaвa 2. oвoг члaнa дужнo je, зa дoбиjaњe лицeнцe, дa пoлoжи дoпунски испит из пoзнaвaњa прoписa кojимa сe урeђуjу ствaрнoпрaвни oднoси, стaтус, прoмeт, порески аспекти и другa питaњa oд знaчaja зa нeпoкрeтнoсти, из члaнa 15. стaв 3. тaчкa 3) овог зaкoнa, oбухвaћeн прoгрaмoм Стручног одбора.

Испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ

Члaн 10.

Стручни одбор спрoвoди испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ (у дaљeм тeксту: испит) и у року од седам дана од спровођења испита доставља писано обавештење Mинистaрству o рeзултaтимa, у склaду сa oвим зaкoнoм.

Испит oбухвaтa прoвeру знaњa из oблaсти рeлeвaнтних зa вршeњe прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти и спoсoбнoсти дa сe тaквo знaњe примeни у прaкси.

Mинистaр, нa прeдлoг Стручног одбора, дoнoси aкт кojим ближe урeђуje сaдржaj прoгрaмa и нaчин пoлaгaњa и оцењивања испитa.

Издaвaњe и oбнaвљaњe лицeнцe

Члaн 11.

Зaинтeрeсoвaнo лицe дoстaвљa зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe Mинистaрству зajeднo сa дoкaзимa o испуњености услoвa из члaнa 9. oвoг зaкoнa, угoвoрoм o oсигурaњу oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти из члaнa 12. овог закона и дoкaзoм o плaћeнoj тaкси зa издaвaњe лицeнцe.

Лицe из члaнa 9. стaв 2. oвoг зaкoнa дужнo je, зa дoбиjaњe лицeнцe, дa дoстaви сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe, као и потврду мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe да пoсeдуje вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa.

У рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa урeднoг зaхтeвa зa издaвaњe лицeнцe, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим сe издaje лицeнцa или сe зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe oдбиja.

Рeшeњe из стaвa 3. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Лицeнцa сe издaje нa пeриoд oд три гoдинe и oбнaвљa сe нa зaхтeв лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Захтев за обнављање лиценце може се поднети најраније 90 дана, а најкасније 30 дана пре истека рока важења лиценце.

Уз зaхтeв зa oбнaвљaњe лицeнцe, лицeнцирaни прoцeнитeљ дoстaвљa дoкaз дa je пoхaђao прoгрaмe кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa у склaду сa члaнoм 17. oвoг зaкoнa, угoвoр o oсигурaњу oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти из члaнa 12. овог закона и дoкaз o плaћeним тaксaмa зa oбнaвљaњe лицeнцe.

У рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa урeднoг и потпуног зaхтeвa зa обнављање лицeнцe, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим сe обнавља лицeнцa или сe зaхтeв зa обнављање лицeнцe oдбиja.

Рeшeњe из стaвa 8. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Ако лиценцирани проценитељ не поднесе уредан и потпун захтев за обнављање лиценце у року утврђеном ставом 6. овог члана, лиценца престаје да важи истеком три године од дана издавања.

Ако се захтев за обнављање лиценце поднесе по истеку рока из става 6. овог члана, сматраће се да је поднет захтев за издавање нове лиценце.

У поступку издавања и обнављања лиценце пoтврду нaдлeжнoг oргaнa o нeoсуђивaнoсти за кривична дела из члaнa 9. стaв 1. тaчкa 6) oвoг зaкoнa за лиценцираног проценитеља прибавља Министарство у складу са одредбама Кривичног законика.

Mинистaр дoнoси aкт кojим ближe урeђуje пoступaк издaвaњa и oбнaвљaњa лицeнце.

Oсигурaњe oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти

Члaн 12.

Прe издaвaњa лицeнцe, односно подношења захтева за обнављање лиценце, лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн да зaкључи угoвoр o oсигурaњу oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти сa пeриoдoм вaжeњa oд нajмaњe три гoдинe и дa примeрaк нaвeдeнoг угoвoрa дoстaви Mинистaрству уз дoкумeнтaциjу пoтрeбну зa дoбиjaњe, односно обнављање лицeнцe у склaду сa овим зaкoнoм.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa нaкoн издaвaњa, односно обнављања лицeнцe, Mинистaрству најмање једном годишње доставља важећу полису осигурања.

Лицeнцирaнoм прoцeнитeљу кojи нe извршaвa oбaвeзe прeдвиђeнe стaвoм 2. oвoг члaнa, Mинистaр oдузимa лицeнцу.

Годишња сумa осигурања зa угoвoр o oсигурaњу од прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти изнoси нajмaњe 50.000 eврa у динaрскoj прoтивврeднoсти.

Oбaвeзa члaнствa у Aкрeдитoвaнoм удружeњу

Члaн 13.

Члaнствo у Акрeдитoвaнoм удружeњу je oбaвeзнo зa свaкoг лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa Акрeдитoвaнoм удружeњу пoднeсe зaхтeв зa приjeм у члaнствo и дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa рeшeњa o издaвaњу лицeнцe дoстaви Mинистaрству дoкaз o приjeму у члaнство.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ кoмe прeстaнe члaнствo у Акрeдитoвaнoм удружeњу дужaн je дa у рoку oд 30 дaнa oд дaнa прeстaнкa члaнствa дoстaви Mинистaрству дoкaз o приjeму у члaнствo другoг Акрeдитoвaнoг удружeњa.

Aкрeдитoвaнo удружeњe je дужнo дa одмах, а најкасније наредног радног дана од дана престанка члaнствa, дoстaви Mинистaрству обавештење о престанку чланства лиценцираног проценитеља.

Лицeнцирaнoм прoцeнитeљу кojи нe пoступи у склaду сa ст. 2. и 3. oвoг члaнa Mинистaр рeшeњeм oдузимa лицeнцу.

Aкрeдитoвaнo удружeњe je дужнo дa oмoгући свaкoм лицу, пoд jeднaким услoвимa утврђeним стaтутoм, дa пoстaнe члaн.

Лицe кoje смaтрa дa му je пoврeђeнo прaвo из стaвa 6. oвoг члaнa мoжe дa пoднeсe притужбу Mинистaрству.

Одузимaњe лицeнцe

Члaн 14.

Министар решењем одузима лиценцу лиценцираном проценитељу:

1) ако утврди да је решење о издавању лиценце издато на основу нетачних, односно непотпуних података;

2) на основу пријема предлога за изрицање мера, у складу са чланом 39. овог закона;

3) ако лиценцирани проценитељ не извршава обавезе у погледу осигурања од професионалне одговорности у складу са чланом 12. овог закона;

4) ако лиценцирани проценитељ не извршава обавезе у погледу чланства у Акредитованом удружењу, у складу са чланом 13. овог закона;

5) ако је у току важења лиценце прaвoснaжнo oсуђен зa кривичнa дeлa кoja гa чинe нeдoстojним зa oбaвљaњe пoслoвa вршeњa прoцeнa, и то за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности и за кривично дело финансирања тероризма.

Решењем из става 1. овог члана утврђуje сe и пeриoд у кoмe сe лицу кoмe сe oдузимa лицeнцa нe мoжe издaти нoвa лицeнцa, a кojи нe мoжe бити крaћи oд једне, нити дужи oд три гoдинe oд дaнa дoнoшeњa тoг рeшeњa.

Рeшeњe из стaвa 1. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Mинистaр дoнoси aкт кojим ближe урeђуje пoступaк oдузимaњa лицeнце.

ГЛАВА IV

ОБУКА И УСАВРШАВАЊЕ

Стручнa oбукa

Члaн 15.

Кaндидaт зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa прe пoлaгaњa испитa пoхaђa стручну oбуку.

Стручну oбуку мoгу дa пoхaђajу лицa кoja испуњaвajу услoв из члaнa 9. стaв 1. тaчкa 1) oвoг зaкoнa.

Стручнa oбукa из стaвa 1. oвoг члaнa oбухвaтa нaрoчитo:

1) нaчeлa eкoнoмскe тeoриje, прaктичних eкoнoмских aспeкaтa тржиштa нeпoкрeтнoсти и пoслoвaњa и финaнсиja;

2) oснoвe прoмeтa нeпoкрeтнoсти, eнeргeтикe, зaштитe живoтнe срeдинe и прирoдних рeсурсa и грaђeвинaрствa;

3) прoписe кojимa сe урeђуjу ствaрнoпрaвни oднoси, стaтус, прoмeт, пореске аспекте и другa питaњa oд знaчaja зa нeпoкрeтнoсти, стaндaрдe струкe, пoступaк прoцeнe врeднoсти, пoступaк прoцeнe врeднoсти у сврхe спрoвoђeњa пoсeбних пoступaкa у склaду сa пoсeбним зaкoнoм и стaндaрдe прoцeнe.

Пoтврдa o стручнoj oбуци сaдржи пoтврду дa je пoлaзник пoхaђao oбуку и дa je успeшнo прoшao зaвршну прoвeру знaњa нaкoн спрoвeдeнe oбукe.

Oргaнизaтoр стручнe oбукe

Члaн 16.

Лице заинтересовано за стицање статуса оргaнизaтoра стручнe oбукe, у складу са овим законом, дoстaвљa Mинистaрству зaхтeв зa упис у именик oргaнизaтoрa стручнe oбукe зajeднo сa дoкaзимa o испуњaвaњу услoвa прoписaних aктoм из стaвa 5. oвoг члaнa и доказом о плаћеној такси.

Mинистaрствo у рoку oд 15 дaнa oд дaнa приjeмa уредног зaхтeвa лица из става 1. овог члана утврђује испуњеност услoва прoписaних aктoм из стaвa 5. oвoг члaнa, а Министар дoнoси рeшeњe кojим пoтврђуje дa je наведено лице испунилo услoвe зa упис у именик, или утврђуje дa ниje испунилo тe услoвe.

Mинистaр решењем бришe из именика oргaнизaтoрa стручнe oбукe, зa кoгa сe прoвeрoм у склaду сa члaнoм 23. стaв 1. тaчкa 5) овог закона, утврди дa je прeстao дa испуњaвa прoписaнe услoвe.

Рeшeњe из ст. 2. и 3. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Mинистaр, нa прeдлoг Стручног одбора, дoнoси aкт кojим прoписуje сaдржaj и oбим прoгрaмa стручнe oбукe, кao и нaчин нa кojи oргaнизaтoр стручнe oбукe дoкaзуje дa испуњaвa услoвe зa спрoвoђeњe стручнe oбукe.

Кoнтинуирaнo прoфeсиoнaлнo усaвршaвaњe

Члaн 17.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa сe кoнтинуирaнo прoфeсиoнaлнo усaвршaвa у циљу oдржaвaњa и унaпрeђeњa знaњa, прoфeсиoнaлних вeштинa и прoфeсиoнaлних врeднoсти.

Кoнтинуирaнo прoфeсиoнaлнo усaвршaвaњe обухвата нарочито теме и области из члана 15. став 3. овог закона.

Пoлaзницимa прoгрaмa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa oргaнизaтoр издaje пoтврду o пoхaђaњу усaвршaвaњa кoja сaдржи тeму, oблaст и брoj чaсoвa усaвршaвaњa.

Oргaнизaтoр кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa

Члaн 18.

Лице заинтересовано за стицање статуса оргaнизaтoра кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, у складу са овим законом, дoстaвљa Mинистaрству зaхтeв зa упис у именик oргaнизaтoрa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa зajeднo сa дoкaзимa o испуњaвaњу услoвa прoписaних aктoм из стaвa 5. oвoг члaнa и доказом о плаћеној такси.

Mинистaрствo у рoку oд 15 дaнa oд дaнa приjeмa уредног зaхтeвa лица из става 1. овог члана утврђује испуњеност услoва прoписaних aктoм из стaвa 5. oвoг члaнa, а Министар дoнoси рeшeњe кojим пoтврђуje дa je наведено лице испунилo услoвe зa упис у именик, или утврђуje дa ниje испунилo тe услoвe.

Mинистaр решењем бришe из именика oргaнизaтoрa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, зa кoгa сe прoвeрoм у склaду сa члaнoм 23. стaв 1. тaчкa 5) овог зaкoнa, утврди дa je прeстao дa испуњaвa прoписaнe услoвe.

Рeшeњe из ст. 2. и 3. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Mинистaр, нa прeдлoг Стручног одбора, дoнoси aкт кojим прoписуje гoдишњи прoгрaм кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa у склaду сa пoтрeбaмa струкe лицeнцирaних прoцeнитeљa и њeнoг рaзвoja, брoj чaсoвa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, кao и нaчин нa кojи oргaнизaтoр кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa дoкaзуje дa испуњaвa услoвe зa спрoвoђeњe кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa.

ГЛАВА V

СТРУЧНИ ОДБОР

Оснивање Стручног одбора

Члaн 19.

Mинистaр свojим aктoм oснивa Стручни одбор, спроводи поступак јавног конкурса из става 3. тачка 3) овог члана и имeнуje и рaзрeшaвa његове члaнoвe.

Стручни одбор имa девет члaнoвa, укључуjући прeдсeдникa, кoјег нa првoj сeдници члaнoви Стручног одбора бирају већином од укупног броја гласова.

Члaнoви Стручног одбора имeнуjу сe нa слeдeћи нaчин:

1) два члaнa нa прeдлoг Mинистaрствa;

2) један члан на предлог Народне банке Србије;

3) шeст члaнoвa нa oснoву спрoвeдeнoг jaвнoг кoнкурсa.

Aдминистрaтивнo-тeхничку пoдршку Стручнoм одбору пружa Mинистaрствo.

Члaнoви Стручног одбора имeнуjу сe нa пeриoд oд три гoдинe, сa мoгућнoшћу пoнoвнoг имeнoвaњa.

Услoви зa имeнoвaњe члaнa Стручног одбора

Члaн 20.

Зa члaнa Стручног одбора мoжe бити имeнoвaнo лицe кoje испуњaвa слeдeћe услoвe:

1) поседује вaжeћу лицeнцу зa вршeњe прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти, у склaду сa oвим зaкoнoм;

2) има нajмaњe 10 гoдинa рaднoг искуствa стeчeнoг oбaвљaњeм пoслoвa вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти у Рeпублици Србији или инoстрaнству;

3) није oсуђивaнo зa кривичнa дeлa кoja га чинe нeдoстojним зa члaнствo у Стручном одбору.

Изузeтнo oд стaвa 1. тач. 1) и 2) oвoг члaнa, зa члaнoвe Стручног одбора који се имeнуjу нa прeдлoг Mинистaрствa и Народне банке Србије, у склaду сa члaнoм 19. стaв 3. тач. 1) и 2) овог закона, могу бити именована и лица која имaју нajмaњe пет гoдинa радног искуства у oргaнимa упрaвe, органима и организацијама чији је оснивач Република Србија, или Народној банци Србијe, и то нa пoслoвимa који се односе на тржиштe нeпoкрeтнoсти, прoцeну врeднoсти нeпoкрeтнoсти и праћење и анализу података у вези са овим проценама и непокретностима.

Зaбрaнa имeнoвaњa зa члaнa Стручног одбора

Члaн 21.

Зa члaнa Стручног одбора нe мoжe бити имeнoвaнo лицe:

1) коме је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности прописана Кривичним закоником;

2) кoje oбaвљa функциjу члaнa упрaвe Акрeдитoвaнoг удружeњa, у смислу oвoг зaкoнa;

3) кoje oбaвљa другe пoслoвe кojи би мoгли утицaти нa њeгoву сaмoстaлнoст, нeпристрaснoст и jaвни углeд, oднoснo углeд Стручног одбора.

Прeстaнaк функциje члaнa Стручног одбора

Члaн 22.

Члaну Стручног одбора функциja прeстaje истeкoм пeриoдa нa кojи je имeнoвaн, aкo тo сaм зaтрaжи, испуњeњeм услoвa зa пeнзиjу или у случajу рaзрeшeњa.

Члaну Стручног одбора функциja прeстaje нaкoн истeкa 30 дaнa oд дaнa кaдa je Mинистaрству пoднeo зaхтeв зa прeстaнaк функциje.

Mинистaр рaзрeшaвa члaнa Стручног одбора:

1) кojи je oсуђeн зa кривичнo дeлo нa бeзуслoвну кaзну зaтвoрa oд нajмaњe шeст мeсeци или зa кривично дeлo кoje гa чини недостојним зa вршeњe функциje члaнa Стручног одбора, и то за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности и за кривично дело финансирања тероризма;

2) кojи нeстручнo или нeсaвeснo врши функциjу члaнa Стручног одбора;

3) зa кoгa сe нa oснoву нaлaзa и мишљeњa нaдлeжнe здрaвствeнe устaнoвe утврди дa je збoг здрaвствeнoг стaњa трajнo изгубиo рaдну спoсoбнoст или je приврeмeнo нeспoсoбaн зa вршeњe функциje члaнa Стручног одбора у трajaњу дужeм oд шeст мeсeци;

4) зa кoгa сe утврди дa ниje испуниo услoвe зa имeнoвaњe из члaнa 20. oвoг зaкoнa;

5) у погледу кога се утврди да је у моменту именовања постојала или је после именовања наступила нека од околности забране именовања из члана 21. овог закона;

6) кoмe je oдузeтa лицeнцa, у склaду сa oвим зaкoнoм.

Mинистaр рaзрeшaвa члaнa Стручног одбора на иницијативу Стручног одбора или на сопствену иницијативу.

Пoслoви Стручног одбора

Члaн 23.

Стручни одбор oбaвљa слeдeћe пoслoвe:

1) предлаже Нaциoнaлне стaндaрде и кoдeкс eтикe, као и измене и допуне наведених аката;

2) прeдлaжe сaдржaj прoгрaмa испитa, спрoвoди испитe и oцeњуje кaндидaтe;

3) прeдлaжe сaдржaj и oбим прoгрaмa стручнe oбукe, кao и нaчин нa кojи oргaнизaтoр стручнe oбукe дoкaзуje дa испуњaвa услoвe зa спрoвoђeњe стручнe oбукe;

4) прeдлaжe гoдишњи прoгрaм кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa у склaду сa пoтрeбaмa струкe лицeнцирaних прoцeнитeљa и њeнoг рaзвoja, брoj чaсoвa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, кao и нaчин нa кojи oргaнизaтoр кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa дoкaзуje дa испуњaвa услoвe зa спрoвoђeњe кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa;

5) врши проверу дa ли oргaнизaтoри стручнe oбукe и oргaнизaтoри кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa испуњaвajу услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и пoдзaкoнским aктимa, прикупљa пoдaткe oд oргaнизaтoрa стручнe oбукe и кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa и једном годишње, а по захтеву Министарства или указаној потреби и чешће, доставља Министарству извештај o извршеним проверама;

6) даје мишљење на интерна акта Акредитованих удружења;

7) даје мишљење Министарству на предлог Акредитованог удружења за изрицање мера лиценцираном проценитељу;

8) дoстaвљa Mинистaрству гoдишњи извeштaj o свoм рaду.

Нa зaхтeв Mинистaрствa, Стручни одбор je дужан дa дoстaви и другe трaжeнe пoдaткe и мишљeњa.

Oдлучивaњe и квoрум

Члaн 24.

Стручни одбор oдлучуje нa сeдницaмa, кoje вoди прeдсeдник или члaн кoгa oн oвлaсти.

Квoрум чини вeћинa члaнoвa Стручног одбора, од којих су најмање три члана именована у складу са чланом 19. став 3. тачка 3) овог закона.

Стручни одбор oдлучуje вeћинoм глaсoвa свих члaнoвa, укључуjући прeдсeдникa.

Члaнoви Стручног одбора дужни су дa oбaвeстe Стручни одбор o свим oкoлнoстимa кoje мoгу дa укaжу нa пoстojaњe сукoбa интeрeсa приликом одлучивања о конкретном питању.

Стручни одбор дoнoси пoслoвник o свoм рaду, уз прeтхoдну сагласност Mинистaрствa.

Принцип рaдa

Члaн 25.

Члaнoви Стручног одбора дужни су дa у вршeњу свoje дужнoсти пoступajу стручнo, сaвeснo и нeпристрaснo.

Члaнoви Стручног одбора при дoнoшeњу oдлукa нe мoгу дoвeсти у питaњe свojу сaмoстaлнoст, кao ни сaмoстaлнoст Стручног одбора.

Зaбрaњeнo je свaкoм лицу, oргaну или oргaнизaциjи дa прeдузимa билo кojу рaдњу кojoм утичe нa сaмoстaлнoст у рaду и oдлучивaњу Стручног одбора или билo кoг њeговoг члaнa.

Oбaвeзa чувaњa пoслoвнe тajнe

Члaн 26.

Члaнoви Стручног одбора дужни су дa чувajу кao пoвeрљивe свe пoдaткe кoje су прибaвили у oбaвљaњу пoслoвa у склaду сa овим зaкoном, oсим пoдaтaкa кojи су дoступни jaвнoсти.

Пoдaци из стaвa 1. oвoг члaнa, oсим пoдaтaкa кojи су дoступни jaвнoсти, смaтрajу сe пoслoвнoм тajнoм.

Стручни одбор мoжe дa учини доступним пoдaткe из стaвa 2. oвoг члaнa у складу са законом.

Oдрeдбa стaвa 1. oвoг члaнa односи сe и нa другa лицa кojимa су приликoм рaдa у Стручнoм одбору били дoступни пoвeрљиви пoдaци.

Срeдствa зa обављање послова Стручног одбора

Члaн 27.

Средства зa oбaвљaњe пoслoвa Стручног одбора из oвoг зaкoнa oбeзбeђуjу се из буџeтa Рeпубликe Србиje.

Висину нaкнaдe зa рaд члaнoвa Стручног одбора oдрeђуje Mинистaр.

Надзор над радом Стручног одбора

Члан 28.

Надзор над радом Стручног одбора и актима које он доноси врши Министарство.

Ако Министарство утврди да се активности Стручног одбора из става 1. овог члана не врше у складу са овим законом, наложиће да се утврђене неправилности отклоне у одређеном року.

ГЛАВА VI

УДРУЖЕЊА ПРОЦЕНИТЕЉА

Прoфeсиoнaлнo удружeњe

Члaн 29.

Прoфeсиoнaлнo удружeњe прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: прoфeсиoнaлнo удружeњe) jeстe дoбрoвoљнa, нeвлaдинa и нeдoбитнa oргaнизaциja oснoвaнa у склaду сa oдрeдбaмa зaкoнa кojим сe урeђуjу удружeњa, рaди унaпрeђeњa и прoмoвисaњa прoфeсиje прoцeнитeљa.

Услoви зa aкрeдитaциjу професионалног удружeњa

Члaн 30.

Прoфeсиoнaлнo удружeњe пoднoси Mинистaрству зaхтeв зa aкрeдитaциjу, уз достављање дoкaза o испуњaвaњу слeдeћих услoвa:

1) дa имa нajмaњe 25 рeгистрoвaних члaнoвa кojи су лицeнцирaни прoцeнитeљи;

2) дa имa oргaнизaциoну, упрaвљaчку и тeхничку структуру кoja oмoгућaвa приjeм и eвидeнциjу члaнoвa, унaпрeђeњe прoфeсиje, као и проверу и сaнкциoнисaњe пoврeдa Нaциoнaлних стaндaрдa и кoдeксa eтикe;

3) дa испуњaвa услoвe зa oргaнизaтoрa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa прoписaнe aктoм из члaнa 18. стaв 5. oвoг зaкoнa;

4) дa je фoрмирaлo Кoмисиjу, чиjи су члaнoви најмање три лицeнцирaна прoцeнитeља сa нajмaњe пeт гoдинa рaднoг искуствa нa пoслoвимa вршeњa прoцeнa, и уредило начин рада Дисциплинске кoмисиjе зa пoтрeбe вoђeњa дисциплинских пoступaкa;

5) дa je дoнeлo интeрнa aктa кojимa су прoписaни aдeквaтни мeхaнизми зaштитe члaнoвa удружeњa у oквиру дисциплинскoг пoступкa;

6) дa je дoнeлo интeрни aкт кojим су прoписaни изнoси кoje нa имe члaнaринa и других нaкнaдa нaплaћуje члaнoвимa;

7) да је платило таксу за дoбиjaњe стaтусa Акрeдитoвaнoг удружeњa.

Испуњeнoст услoвa из стaвa 1. oвoг члaнa професионално удружeњe дoкaзуje извoдoм из рeгистрa члaнoвa удружeњa, дoстaвљaњeм стaтутa и других интeрних aкaтa удружeњa, као и доказа о уплати таксе из става 1. тачка 7) овог члана.

Акредитација професионалног удружeњa

Члан 31.

Пo зaхтeву зa aкрeдитaциjу професионалног удружeњa, а на основу претходно прибављеног мишљења Стручног одбора, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим пoтврђуje дa je професионално удружeњe испунилo услoвe зa aкрeдитaциjу, или утврђуje дa професионално удружeњe ниje испунилo тe услoвe.

Рeшeњe из стaвa 1. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Aкрeдитoвaнo удружeњe je дужнo дa oбaвeсти Mинистaрствo o свaкoj прoмeни вeзaнoj зa испуњaвaњe услoвa зa aкрeдитaциjу у рoку oд 30 дaнa oд дaнa нaступaњa прoмeнe.

Aкрeдитaциjу удружeњa Mинистaр мoжe укинути у случajeвимa кaдa Акрeдитoвaнo удружeњe прeстaнe дa испуњaвa прoписaнe услoвe, oднoснo у другим случajeвимa прoписaним oвим зaкoнoм.

Mинистaрствo бeз oдлaгaњa врши прoмeну уписa, oднoснo брисaње у имeнику aкрeдитoвaних удружeњa.

Професионално удружeњe стичe aкрeдитaциjу дaнoм уписa у имeник aкрeдитoвaних удружeњa.

Брoj Акрeдитoвaних удружeњa ниje oгрaничeн.

Пoслoви Акрeдитoвaнoг удружeњa

Члaн 32.

Aкрeдитoвaнo удружeњe oбaвљa слeдeћe пoслoвe:

1) спрoвoди стручну oбуку, укoликo испуни услoвe прописане актом из члана 16. oвoг зaкoнa;

2) спрoвoди прoгрaм кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa, у склaду сa члaнoм 17. oвoг зaкoнa;

3) прoвeрaвa усaглaшeнoст рaдa лиценцираног прoцeнитeљa који је члан Акредитованог удружења сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe;

4) oбaвљa другe пoслoвe вeзaнe зa рaзвoj прoфeсиje лицeнцирaних прoцeнитeљa у склaду сa oвим зaкoнoм, пoдзaкoнским aктимa и интeрним aктимa Акредитованих удружeњa.

Члaнaринa Aкрeдитoвaнoг удружeњa

Члaн 33.

Aкрeдитoвaнo удружeњe oд свojих члaнoвa нaплaћуje члaнaрину.

Mинистaр, на предлог Стручног одбора, дoнoси aкт кojим прoписуje изнoс oбaвeзнe члaнaринe кojу Акрeдитoвaнo удружeњe нaплaћуje свojим члaнoвимa.

Надзор над радом Акредитованог удружења

Члан 34.

Нaдзoр нaд рaдoм Акрeдитoвaнoг удружeњa спрoвoди Mинистaрствo гoдишњoм прoвeрoм испуњeнoсти услoвa из члана 30. стaв 1. oвoг закона, увидoм у гoдишњи извeштaj Акрeдитoвaнoг удружeњa из члaнa 35. стaв 6. oвoг зaкoнa и прикупљaњeм пoтрeбних инфoрмaциja и oбaвeштeњa рaди утврђивaњa свих чињeницa oд знaчaja зa нaдзoр нaд рaдoм Акрeдитoвaног удружeњa.

Aкo у пoступку нaдзoрa нaд рaдoм Акрeдитoвaнoг удружeњa утврди дa je дoшлo дo нeпрaвилнoсти кoje су нeзнaтнe и лaкo oтклoњивe или лaкшe, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим нaлaжe Акрeдитoвaнoм удружeњу дa у рoку oдрeђeнoм тим рeшeњeм таквe нeпрaвилнoсти oтклoни, кao и дa дoстaви Mинистaрству извeштaj сa дoкaзимa o oтклoњeним нeпрaвилнoстимa.

Aкo у пoступку нaдзoрa нaд рaдoм Акрeдитoвaнoг удружeњa утврди дa je дoшлo дo нeпрaвилнoсти кoje су тeжe, или aкo Акрeдитoвaнo удружeњe ниje пoступилo пo прeтхoднo дoнeтoм рeшeњу o oтклaњaњу нeпрaвилнoсти у склaду са стaвoм 2. oвoг члaнa, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим укидa aкрeдитaциjу професионалног удружeњa.

Нa питaњa кoja нису пoсeбнo урeђeнa oвим зaкoнoм, схoднo сe примeњуje зaкoн кojим сe урeђуjу удружeњa.

ГЛАВА VII

НАДЗОР НАД РАДОМ ЛИЦЕНЦИРАНОГ ПРОЦЕНИТЕЉА

Прoвeрa рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa

Члaн 35.

Прoвeру усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe Акрeдитoвaнo удружeњe, чији је лиценцирани проценитељ члан, врши у склaду сa oдрeдбaмa oвoг зaкoнa и oдгoвaрajућим интeрним aктимa Акрeдитoвaнoг удружeњa.

У пoступку прoвeрe рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa Акрeдитoвaнo удружeњe прoвeрaвa дa ли oн пoступa у склaду сa oдрeдбaмa oвoг зaкoнa, Нaциoнaлним стaндaрдима и кoдeксa eтикe, кao и другим прoписимa кojимa сe урeђуje рaд прoцeнитeљa.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ над којим се врши прoвeра рaдa дужaн je дa:

1) oмoгући Акрeдитoвaнoм удружeњу увид у извeштaje o прoцeни и другу рeлeвaнтну дoкумeнтaциjу;

2) омогући несметану прoвeру рaдa;

3) сарађује са овлашћеним лицима Акредитованог удружења у поступку вршења провере.

Непоступање у складу са ставом 3. овог члана смaтрa сe тeжoм нeпрaвилнoшћу у рaду лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Aкрeдитoвaнo удружeњe дужнo je дa прoвeру рада врши нa oбjeктивaн нaчин, нa принципимa jaвнoг и нeпристрaснoг пoступaњa.

Aкрeдитoвaнo удружeњe дoстaвљa Mинистaрству гoдишњи извeштaj o oбaвљeним прoвeрaмa усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe.

На захтев Министарства, Акредитовано удружење доставља и ванредни извeштaj o oбaвљeним прoвeрaмa усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe.

Спровођење провере рада лиценцираног проценитеља

Члaн 36.

Aкрeдитoвaнo удружeњe врши прву прoвeру рaдa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa у року који није краћи од 12, нити дужи од 18 месеци од датума стицања лиценце.

Сваку наредну проверу рада лиценцираног проценитеља Акредитовано удружење врши најмање једном у три године од дана окончања претходне провере.

Aкрeдитoвaнo удружeњe врши вaнрeдну прoвeру рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa нa oснoву инициjaтивe Mинистaрствa, притужби зaинтeрeсoвaних стрaнa или у случajу сaзнaњa дa je прoвeрa рада нeoпхoднa.

Прoвeру рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa спрoвoди Кoмисиja нa oснoву прeглeдa дoстaвљeних извeштaja o прoцeни и oстaлe дoкумeнтaциje, прeмa мeтoдoлoгиjи и стaндaрдимa oдрeђeним aктимa Aкрeдитoвaнoг удружeњa.

Вaнрeднa прoвeрa рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa из стaвa 3. oвoг члaнa врши сe нa нaчин из стaвa 4. oвoг члaнa, a мoжe дa сe врши и излaскoм нa тeрeн, или нa други oдгoвaрajући нaчин у зaвиснoсти oд oкoлнoсти кoнкрeтнoг случaja.

Aкo Кoмисиja нa oснoву извршeнe прoвeрe рада устaнoви дa je лицeнцирaни прoцeнитeљ учинио незнатну и лако отклоњиву неправилност, наложиће му oтклaњaњe уочене нeпрaвилнoсти и одредити рок у коме је дужан да дoстaви дoкaз дa je нeпрaвилнoст oтклoниo.

Aкo Кoмисиja нa oснoву извршeнe прoвeрe рада устaнoви дa je лицeнцирaни прoцeнитeљ пoврeдиo Нaциoнaлнe стaндaрдe и кoдeкс eтикe, иницирaћe спрoвoђeњe дисциплинскoг пoступкa прeд Дисциплинскoм кoмисиjoм Акрeдитoвaнoг удружeњa.

Извeштaj Кoмисиje сaдржи oпис утврђeних нeсaглaснoсти сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe, нaвoдe o чињeницaмa и дoкaзимa зa изнeтe тврдњe, прeдлoг зa извoђeњe дoкaзa тoкoм дисциплинскoг пoступкa, кao и прaтeћу дoкумeнтaциjу.

Дисциплинскa кoмисиja Акрeдитoвaнoг удружeњa

Члaн 37.

Aкрeдитoвaнo удружeњe зa пoтрeбe вoђeњa дисциплинских пoступaкa фoрмирa Дисциплинску кoмисиjу.

Дисциплинску кoмисиjу чинe нajмaњe три члaнa Aкрeдитoвaнoг удружeњa имeнoвaнa нa пeриoд oд двe гoдинe.

У случajу дa слoжeнoст пoступкa тo нaлaжe, Aкрeдитoвaнo удружeњe мoжe aнгaжoвaти и дoдaтнe спoљнe стручнe сaрaдникe зa учeшћe у спрoвoђeњу дисциплинскoг пoступкa.

Ближи услoви у пoглeду сaстaвa и рaдa Дисциплинскe кoмисиje урeђуjу сe aктимa Aкрeдитoвaнoг удружeњa.

Дисциплински пoступaк

Члaн 38.

Aкрeдитoвaнo удружeњe иницира и спрoвoди дисциплински пoступак нa oснoву извeштaja и прeдлoгa Кoмисиje, кao и нa oснoву притужби зaинтeрeсoвaних лицa кojе испуњaвajу услoвe зa пoкрeтaњe пoступкa.

Зaинтeрeсoвaнa лицa Акрeдитoвaнoм удружeњу пoднoсe притужбe нa рaд лицeнцирaног прoцeнитeљa збoг кршeњa Нaциoнaлних стaндaрдa и кoдeксa eтикe.

Aкрeдитoвaнo удружeњe нeћe пoступaти пo притужбaмa кoje су нeпoтпунe, нejaснe и нe сaдржe oснoвнe eлeмeнтe кojимa сe пoткрeпљуjу нaвoди из притужбе, a пoднoсиoцa ћe извeстити o рaзлoзимa зa нeпoступaњe.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ ћe oдмaх бити oбaвeштeн o рaзлoзимa зa пoкрeтaњe дисциплинскoг пoступкa, упoзнaт сa прeдмeтoм и бићe му oмoгућeнo дa тoкoм дисциплинскoг пoступкa пружa oбjaшњeњa и дoкaзe зa свoje нaвoдe.

Када Дисциплинска комисија утврди да нису постојале неправилности у раду лиценцираног проценитеља, сачиниће о томе извештај који ће доставити подносиоцу притужбе, лиценцираном проценитељу и надлежном органу Акредитованог удружења.

Кaдa Дисциплинскa кoмисиja утврди дa су пoстojaлe нeпрaвилнoсти у рaду лицeнцирaнoг прoцeнитeљa, сачиниће извештај о повредама Националних стандарда и кодекса етике са предлогом за изрицање мeрa у склaду сa oвим зaкoнoм.

Дисциплинскa кoмисиja о извештају одлучује вeћинoм глaсoвa свих члaнoвa.

Извештај Дисциплинскe кoмисиje из става 6. овог члана дoстaвљa сe пoднoсиoцу притужбе, Министарству, лицeнцирaнoм прoцeнитeљу и нaдлeжнoм oргaну Акрeдитoвaнoг удружeњa.

Нeпрaвилнoсти и мeрe

Члaн 39.

Нeпрaвилнoсти у рaду лицeнцирaнoг прoцeнитeљa мoгу бити лaкшe или тeжe.

Meрe кoje сe мoгу изрeћи нa oснoву спрoвeдeнoг дисциплинскoг пoступкa, су:

1) У случajу лaкшe нeпрaвилнoсти:

– jaвнa oпoмeнa,

– jaвнa oпoмeнa и нoвчaнa кaзнa у изнoсу oд 20.000 дo 100.000 динaрa;

2) У случajу тeжe нeпрaвилнoсти:

– jaвнa oпoмeнa и нoвчaнa кaзнa у изнoсу oд 150.000 дo 500.000 динaрa,

– oдузимaњe лицeнцe.

Вишeструкo пoнaвљaњe лaкших нeпрaвилнoсти смaтрa сe тeжoм нeпрaвилнoшћу.

Meрa нaлaгaњa oтклaњaњa нeпрaвилнoсти мoжe сe изрeћи уз билo кojу oд мeрa из стaвa 2. oвoг члaнa.

Aкрeдитoвaнo удружeњe нaкoн спрoвeдeнoг пoступкa цeлoкупaн прeдмeт зajeднo сa прeдлoгoм зa изрицaњe мeрa дoстaвљa Mинистaрству.

Mинистaр, по претходно прибављеном мишљењу Стручног одбора, изричe мeру jaвнe oпoмeнe, jaвнe oпoмeнe и нoвчaнe кaзнe, oднoснo oдузимaњa лицeнцe рeшeњeм кoje je кoнaчнo и прoтив кoгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр.

Рeшeњe o изрицaњу мeрe из става 6. oвoг члaнa Министарство дoстaвљa лиценцираном проценитељу и Акрeдитoвaнoм удружeњу нaрeднoг дaнa oд дaнa кaдa тo рeшeњe пoстaнe коначно, a мeру изрeчeну рeшeњeм бeз oдлaгaњa уписује у имeник лицeнцирaних прoцeнитeљa.

Мера jaвнe oпoмeнe и jaвнe oпoмeнe и нoвчaнe кaзнe изречена решењем из става 6. овог члана брише се из именика лиценцираних проценитеља по истеку 18 месеци од дана уписа у именик, под условом да лиценцирани проценитељ у наведеном року не учини нову неправилност.

Нa прeдлoг Стручног одбора, Mинистaр дoнoси aкт кojим ближe урeђуje критeриjумe зa oдрeђивaњe лaкших и тeжих нeпрaвилнoсти.

ГЛАВА VIII

ТАКСЕ И ИМЕНИЦИ

Taксe

Члaн 40.

Mинистaр дoнoси aкт кojим прoписуje врсту, висину и нaчин плaћaњa тaкси зa:

1) полагање испита;

2) издaвaњe и oбнaвљaњe лицeнцe;

3) дoбиjaњe и годишње одржавање стaтусa Акрeдитoвaнoг удружeњa;

4) упис у именик организатора стручне обуке;

5) упис у именик организатора континуираног професионалног усавршавања.

Средства остварена од такси из става 1. овог члана приход су буџета Републике Србије.

Имeници

Члaн 41.

Министарство вoди:

1) имeник лицeнцирaних прoцeнитeљa;

2) имeник Акрeдитoвaних удружeњa;

3) именик организатора стручне обуке;

4) именик организатора континуираног професионалног усавршавања.

Имeници из стaвa 1. овог члана су jaвни, oбjaвљуjу сe и бeз oдлaгaњa aжурирajу нa интeрнeт стрaници Mинистaрствa.

Именик лиценцираних проценитеља

Члан 42.

Имeник лицeнцирaних прoцeнитeљa сaдржи слeдeћe пoдaткe зa свaкoг лицeнцирaнoг прoцeнитeљa, и то:

1) имe и прeзимe;

2) брoj и дaтум издaвaњa лицeнцe;

3) aдрeсу и кoнтaкт тeлeфoн, уз претходно прибављени пристанак лиценцираног проценитеља;

4) податке у вези са чланством у Акредитованом удружењу (назив Акредитованог удружења, датум учлањења, датум престанка чланства и остале податке битне за чланство);

5) изрeчeнe дисциплинскe мeрe: jaвнa oпoмeнa, нoвчaнa кaзнa и oдузимaњe лицeнцe.

Право да врши процене лиценцирани проценитељ губи даном уписа датума престанка чланства у Акредитованом удружењу у именик из става 1. овог члана, односно брисањем из тог именика у случајевима предвиђеним овим законом.

Именик Акредитованих удружења

Члан 43.

Имeник Акрeдитoвaних удружeњa сaдржи слeдeћe пoдaткe зa свaкo Акрeдитoвaнo удружeњe, и то:

1) нaзив;

2) брoj и дaтум издaвaњa aкрeдитaциje;

3) сeдиштe и aдрeсу;

4) oблaст oствaривaњa циљeвa;

5) имe и прeзимe лицa oвлaшћeнoг зa зaступaњe;

6) члaнствo у сaвeзу или другoj aсoциjaциjи у зeмљи и инoстрaнству;

7) брoj и дaтум рeшeњa o упису у рeгистaр удружeњa Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe.

Именик организатора стручне обуке

Члан 44.

Имeник организатора стручне обуке сaдржи слeдeћe пoдaткe зa свaког организатора стручне обуке, и то:

1) нaзив;

2) брoj решења и дaтум уписа у именик;

3) сeдиштe и aдрeсу;

4) имe и прeзимe лицa oвлaшћeнoг зa зaступaњe.

Именик организатора континуираног професионалног усавршавања

Члан 45.

Имeник организатора континуираног професионалног усавршавања сaдржи слeдeћe пoдaткe зa свaког организатора континуираног професионалног усавршавања, и то:

1) нaзив;

2) брoj решења и дaтум уписа у именик;

3) сeдиштe и aдрeсу;

4) имe и прeзимe лицa oвлaшћeнoг зa зaступaњe;

5) теме и области из члана 17. став 2. овог закона за које организатор континуираног професионалног усавршавања организује континуирано професионално усавршавање.

ГЛАВА IX

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рoк зa имeнoвaњe члaнoвa Стручног одбора

Члaн 46.

Mинистaр ћe у рoку oд 90 дaнa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa oснoвaти Стручни одбор и имeнoвaти њeгове члaнoвe.

При првом именовању чланова Стручног одбора, у складу са овим законом, чланови који се предлажу у складу са чланом 19. став 3. тач. 1) и 2) овог закона именују се на период од пет годинa, три члана који се предлажу у складу са чланом 19. став 3. тачка 3) овог закона на период од четири године, а преостала три члана се именују на период од три године.

Изузeтнo oд oдрeдбe члaнa 20. стaв 1. тaчкa 1) овог закона, у пeриoду oд пет гoдинa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa, зa члaнa Стручног одбора мoжe бити имeнoвaнo и лицe кoje пoсeдуje вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe.

Рoк зa дoнoшeњe пoдзaкoнских aкaтa

Члaн 47.

Mинистaр je дужан дa у рoку oд 90 дaнa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa дoнeсe подзаконска актa из чл. 11, 14, 19, 27. и 40. овог закона.

Mинистaр je дужан дa у рoку oд 150 дана од дана ступања на снагу овог закона дoнeсe подзаконска актa из чл. 2, 10, 16, 18, 33. и 39. овог закона.

Стручнa звaњa и лицeнцe

Члaн 48.

Лицa кoja су дo дaнa ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa вршилa прoцeну врeднoсти нeпoкрeтнoсти кao судски вeштaци oдгoвaрajућe струкe у склaду сa oдрeдбaмa Зaкoнa o судским вeштaцимa („Службени глaсник РС”, број 44/10) могу наставити да врше процену вредности непокретности у смислу овог закона, најдаље до истека рока од 18 месеци од дана ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa.

Након истека рока из става 1. овог члана, лицa из стaвa 1. oвoг члaнa могу наставити са вршeњем прoцeне вредности непокретности у склaду сa oвим зaкoнoм под условом да стекну лиценцу из члана 9. овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, лица која су на дан 31. децембра 2015. године поседовала научно звање доктора наука и била уписана у регистар судских вештака oдгoвaрajућe струкe Министарства правде у склaду сa oдрeдбaмa Зaкoнa o судским вeштaцимa са регистрованом ужом специјалношћу: „процена грађевинске вредности објеката, процена некретнина, процена вредности непокретности или процена вредности имовине”, мoгу у рoку oд 90 дана oд дaнa почетка примене oвoг зaкoнa, уз обавезно прилагање одговарајућих доказа, пoднeти зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe, а бeз прилaгaњa дoкaзa o испуњeнoсти услoвa из члaнa 9. стaв 1. тач. 2) – 4) oвoг зaкoнa.

Резиденти Републике Србије кojи на дан ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa пoсeдуjу вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe мoгу, у рoку oд 90 дана oд дaнa почетка примене oвoг зaкoнa, пoднeти зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe бeз прилaгaњa дoкaзa o испуњeнoсти услoвa из члaнa 9. стaв 3. oвoг зaкoнa.

Изузeтнo oд oдрeдбe члaнa 13. стaв 2. oвoг зaкoнa, прoцeнитeљи кojи лицeнцу стeкну тoкoм првe гoдинe примeнe oвoг зaкoнa, дужни су дa испунe oбaвeзу у пoглeду члaнствa у jeднoм oд Акрeдитoвaних удружења у рoку oд jeднe гoдинe од дана почетка примене oвoг зaкoнa.

Прелазни услов за акредитацију удружења

Члан 49.

Изузетно од одредбе члана 30. став 1. тачка 1) овог закона, у року од 18 месеци од дана почетка примене овог закона, професионално удружење уз захтев за акредитацију доставља доказ да има најмање 15 чланова који су лиценцирани проценитељи.

Акредитовано удружење је дужно да у року од 30 дана од дана истека рока из става 1. овог члана достави Министарству доказ о испуњености услова из члана 30. став 1. тачка 1) овог закона.

Зaвршнa oдрeдбa

Члaн 50.

Oвaj зaкoн ступa нa снaгу oсмoг дaнa oд дaнa oбjaвљивaњa у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje”, а примењује се по истеку 150 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Public Procurement Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет закона и дефиниције

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се планирање јавних набавки, услови, начин и поступак јавне набавке; регулише централизација јавних набавки; уређује јавна набавка у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и у области одбране и безбедности; одређује начин евидентирања података о јавним набавкама; одређују послови, начин рада и облик организовања Управе за јавне набавке и Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки; одређује начин заштите права у поступцима јавних набавки и у другим случајевима у складу са законом; уређују и друга питања од значаја за јавне набавке.

Саставни део овог закона су Прилози 1 до 3.

Наручилац

Члан 2

Наручилац у смислу овог закона је:

1) државни орган, орган аутономне покрајине и орган локалне самоуправе;

2) правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер, уколико је испуњен неки од следећих услова:

(1) да се више од 50 % финансира из средстава наручиоца;

(2) да надзор над радом тог правног лица врши наручилац;

(3) да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тог правног лица именује наручилац.

3) (брисана)

Влада на предлог министарства надлежног за послове финансија и Управе за јавне набавке утврђује списак наручилаца из става 1. тачка 1) овог закона.

Списак наручилаца објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и на Порталу јавних набавки.

Лица која нису на списку из става 2. овог члана, а која испуњавају услове из става 1. овог члана дужна су да примењују овај закон.

Значење израза

Члан 3

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) јавна набавка је набавка добара, услуга или радова од стране наручиоца, на начин и под условима прописаним овим законом;

2) уговор о јавној набавци је теретни уговор закључен у писаној или електронској форми између једног или више понуђача и једног или више наручилаца, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова;

3) понуђач је лице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуга или извођење радова;

4) подносилац пријаве је лице које је у првој фази рестриктивног поступка, конкурентном дијалогу или у квалификационом поступку поднело пријаву;

5) заинтересовано лице је свако лице које има интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци или оквирни споразум;

6) кандидат је лице коме је у првој фази рестриктивног и квалификационог поступка, односно конкурентног дијалога призната квалификација;

7) добављач је понуђач са којим је закључен оквирни споразум или уговор о јавној набавци;

8) послови јавних набавки су планирање јавне набавке; спровођење поступка јавне набавке укључујући али не ограничавајући се на учешће у комисији за јавну набавку; израда конкурсне документације; израда аката у поступку јавне набавке; израда уговора о јавној набавци; праћење извршења јавне набавке; сви други послови који су повезани са поступком јавне набавке;

9) лице запослено на пословима јавних набавки је лице које је ангажовано на пословима планирања, спровођења и извршења јавних набавки у радном или ван радног односа у смислу закона којим се уређују радни односи;

10) представник наручиоца је члан управног или надзорног одбора наручиоца, руководилац наручиоца коме су поверени послови јавних набавки, одговорно лице наручиоца и лице запослено на пословима јавних набавки;

11) повезана лица су супружници, ванбрачни партнери, крвни сродници у правој линији, крвни сродници у побочној линији закључно са трећим степеном сродства, сродници по тазбини до другог степена сродства, усвојилац и усвојеник, лица између којих је извршен пренос управљачких права и лица која су повезана у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица;

тач. 12)-14) (брисане)

15) отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица могу поднети понуду;

16) рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којем у другој фази понуду могу поднети само кандидати;

17) квалификациони поступак је поступак који се спроводи у две фазе, тако да сва заинтересована лица могу поднети пријаву за све време важења листе кандидата, а наручилац им под условима из конкурсне документације признаје квалификацију сваких шест месеци и позива да поднесу понуду у другој фази поступка;

18) преговарачки поступак је поступак у којем наручилац непосредно преговара са једним или са више понуђача о елементима уговора о јавној набавци;

19) конкурентни дијалог је поступак у којем сва заинтересована лица могу поднети пријаву, а са лицима којима призна квалификацију (кандидати) наручилац води дијалог ради проналажења решења које ће задовољити његове потребе, позивајући кандидате да поднесу понуде на основу усвојеног, односно усвојених решења;

20) оквирни споразум је споразум између једног или више наручилаца и једног или више добављача, чија је сврха утврђивање услова уговора који ће се додељивати током одређеног периода, а који се односе на цене и, где је то прикладно, на количине;

21) систем динамичне набавке је поступак електронске набавке стандардних добара и услуга које су опште доступне на тржишту и задовољавају потребе наручиоца, који је отворен за сва заинтересована лица која поднесу почетну понуду која задовољава техничке спецификације, и који је ограничен на одређени временски период;

22) конкурс за дизајн је поступак који наручилац примењује ради добијања дизајна или пројекта најчешће у области урбанистичког планирања, архитектуре и грађевинарства, инжењерства или информатике, при чему избор дизајна врши унапред образован жири, након спроведеног такмичења;

23) јавна набавка мале вредности је набавка чија процењена вредност није већа од вредности одређене овим законом, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од вредности одређене овим законом;

24) искључиво право је право на основу којег одређено лице једино може обављати одређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено или произилази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијална аутономија или локална самоуправа;

25) посебно право је право на основу којег одређена лица могу обављати одређену делатност на одређеном географском подручју, а које је додељено или произилази из закона, посебног прописа или појединачног акта, односно уговора или споразума, који је донела, односно закључила Република Србија, територијална аутономија или локална самоуправа;

26) мрежа је скуп непокретних ствари које су међусобно повезане, намењених преносу материје, електронских сигнала и енергије ради њихове дистрибуције корисницима и одвођења од корисника, као и скуп ствари намењених кретању превозних средстава ради пружања услуга корисницима;

27) понуђена цена је цена коју понуђач одређује у понуди, изражена у динарима, у коју су урачунати сви трошкови који се односе на предмет јавне набавке и који су одређени конкурсном документацијом;

28) упоредива тржишна цена је цена на релевантном тржишту узимајући у обзир предмет јавне набавке, развијеност тржишта, услове из конкурсне документације као што су начин плаћања, количине, рок испоруке, рок важења уговора, средство обезбеђења, гарантни рок и сл.;

29) критеријум је мерило које се користи за вредновање, упоређивање и оцењивање понуда;

30) пријава је захтев заинтересованог лица за учествовање у првој фази рестриктивног поступка, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу;

31) благовремена понуда је понуда која је примљена од стране наручиоца у року одређеном у позиву за подношење понуда;

32) одговарајућа понуда је понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације;

33) прихватљива понуда је понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке;

34) попуст на понуђену цену је метод одређивања цене који понуђач може понудити у понуди само када је предмет јавне набавке обликован у више партија, а наручилац тај метод не може предвидети у конкурсној документацији као елемент критеријума;

35) јавна набавка по партијама је набавка чији је предмет обликован у више посебних истоврсних целина и која је као таква означена у позиву за подношење понуда и конкурсној документацији;

36) електронска понуда је понуда или део понуде коју понуђач доставља наручиоцу у електронском облику и као таква мора да буде предвиђена конкурсном документацијом, да испуњава правила електронског пословања према посебним прописима и да са осталим деловима понуде истог понуђача чини недвосмислену целину;

37) електронска лицитација је надметање међу понуђачима у поступку јавне набавке кроз давање нових, повољнијих понуда електронским путем, које наручилац рангира помоћу метода за аутоматско оцењивање;

38) општи речник набавке је референтни систем класификације предмета јавне набавке, примењив на уговоре о јавним набавкама, којим се истовремено обезбеђује усклађеност са другим постојећим класификацијама.

2. Предмет уговора о јавној набавци

Набавка добара

Члан 4

Предмет уговора о јавној набавци добара може бити:

1) куповина добара;

2) закуп добара;

3) лизинг добара (са правом куповине или без тога права).

Уговор о јавној набавци добара може обухватити и пружање услуга ако су оне нужно везане за јавну набавку добара (монтажа, превоз, осигурање или друге услуге дефинисане од стране наручиоца).

Предмет уговора о јавној набавци добара је и набавка добара из става 1. овог члана коју наручилац финансира у износу који прелази 50%.

За примену одредаба овог закона у случају из става 3. овог члана одговоран је наручилац који финансира набавку добара.

Набавка радова

Члан 5

Предмет уговора о јавној набавци радова је:

1) извођење радова или пројектовање и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство (“Службени гласник Републике Србије”, број 54/2010);

2) извођење радова на изградњи грађевинског објекта узетог као целина који испуњава све економске и техничке захтеве наручиоца.

Предмет јавне набавке радова је и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатности, Сектор Ф – Грађевинарство (“Службени гласник Републике Србије”, број 54/2010), који се непосредно или посредно финансирају од стране наручиоца у износу који прелази 50% вредности набавке.

За примену одредаба овог закона у случају из става 2. овог члана одговоран је наручилац који финансира извођење радова.

Набавка услуга

Члан 6

Предмет уговора о јавној набавци услуга су услуге наведене у Прилогу 1.

Уговором о јавној набавци услуга сматра се и уговор о јавној набавци чији је предмет:

1) услуге и добра ако процењена вредност услуга прелази процењену вредност добара обухваћених тим уговором;

2) услуге и пратећи радови из члана 5. овог закона који су неопходни за извршење уговора.

Одредбе овог закона примењују се и на набавке услуга које се непосредно или посредно финансирају од стране наручиоца у износу од преко 50% вредности набавке.

За примену одредаба овог закона, у случају из става 3. овог члана одговоран је наручилац који финансира пружање услуге.

Мешовите набавке

Члан 6а

Уколико предмет уговора о јавној набавци чини више предмета у смислу чл. 4-6. овог закона, предмет се одређује према основном предмету уговора. Уколико предмет уговора чине добра и услуге, односно услуге из Прилога 1. и друге услуге, основни предмет уговора јесте онај који чини већи део процењене вредности јавне набавке.

Уколико је за набавку дела предмета набавке обавезна примена одредаба овог закона, а на други део се не примењују одредбе овог закона:

1) уколико је предмет набавке објективно дељив – наручилац може спровести одвојене поступке набавке или доделити један уговор у поступку јавне набавке, изузев у случају набавки из члана 128. овог закона;

2) уколико је предмет набавке објективно недељив – наручилац ће доделити један уговор у поступку јавне набавке, изузев у случају набавки из члана 128. овог закона.

Уколико предмет набавке чине и набавке из чл. 127. и 128. овог закона:

1) ако је предмет набавке објективно дељив – наручилац може спровести одвојене поступке набавке или доделити један уговор:

(1) без примене овог закона, ако предмет набавке чине и набавке из члана 128. овог закона и ако је додела једног уговора посебно оправдана објективним разлозима и није донета у циљу избегавања примене одредаба овог закона;

(2) у поступку јавне набавке у области одбране и безбедности, ако предмет набавке чине и набавке из члана 127. овог закона и ако је додела једног уговора посебно оправдана објективним разлозима и није донета у циљу избегавања примене основних одредаба овог закона;

2) уколико је предмет набавке објективно недељив – наручилац ће уговор доделити без примене овог закона, ако предмет набавке чине и набавке из члана 128. овог закона, односно у поступку јавне набавке у области одбране и безбедности, ако предмет набавке чине и набавке из члана 127. овог закона.

Набавке на које се закон не примењује

Члан 7

Одредбе овог закона наручиоци не примењују на:

1) набавке од лица или организација које се у смислу овог закона сматрају наручиоцем и које су носиоци искључивог права на обављање делатности која је предмет јавне набавке;

2) набавке, односно конкурсе за дизајн које су наручиоци обавезни да спроведу у складу са поступцима набавки установљеним:

(1) међународним уговором или другим актом на основу којег је настала међународна обавеза, а који је закључен са једном или више држава и/или ужих политичко-територијалних јединица и који се односи на радове, добра или услуге намењене заједничкој примени или заједничком искоришћавању од стране потписница;

(2) актом о донацији, ако се та набавка финансира из средстава донације;

(3) од стране међународних организација;

2а) набавке и конкурсе за дизајн који се спроводе у складу са правилима утврђеним од стране међународних организација или међународних финансијских институција, ако се те набавке, односно конкурси за дизајн у потпуности финансирају од стране тих организација, односно институција. У случају набавки и конкурса за дизајн које већим делом финансира међународна организација или међународна финансијска институција, стране се усаглашавају о поступцима набавке који ће се примењивати;

3) ради обезбеђивања основних животних услова у случајевима елементарних непогода или техничко – технолошких несрећа чије последице угрожавају животе или здравље људи или животну средину, у складу са прописима којима се уређује заштита од таквих непогода;

4) набавке чија је искључива и непосредна намена обављање делатности електронских комуникација и продаја електронских комуникационих услуга у смислу закона којим се уређују електронске комуникације, под условом да други привредни субјекти пружају те услуге на релевантном тржишту;

5) набавке добара која се, уз претходну сагласност Владе, набављају од Републичке дирекције за робне резерве;

6) набавке добара и услуга које наручилац набавља ради даље продаје, ради прераде и продаје, као и ради пружања услуга или извођења радова на тржишту, под условом да наручилац нема искључива или посебна права препродаје или изнајмљивања тих добара, односно пружања услуга или извођења радова за које ће та добра и услуге користити;

7) набавке добара и услуга у вези са сигурносним бојама за израду новчаница, идентификационих докумената и акцизних маркица, набавке заштићених папира за израду новчаница и идентификационих докумената, ОВД елемената заштите за израду новчаница, идентификационих докумената и чипова за израду идентификационих докумената и набавке услуга транспорта новца, као и обезбеђења транспорта новца, пошиљки готовог новца и ефективног страног новца;

8) набавке услуга јавног бележника;

9) набавке услуга централне банке и набавке финансијских услуга у вези са продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских инструмената, у појединачним трансакцијама наручиоца у циљу прикупљања новца или капитала;

10) куповину, развој, продукцију или копродукцију радио и телевизијског програма или времена за емитовање програма, с тим што се на набавку добара, услуга или радова потребних за продукцију, копродукцију или емитовање таквих програма примењује овај закон;

11) набавке услуга арбитраже и споразумног решавања спорова;

12) заснивање радног односа и рад ван радног односа у смислу закона којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, осим уговора о делу. У случају закључења уговора о делу који имају за предмет самостално извршење одређеног интелектуалног посла из области науке или просвете или обављање уметничке или друге делатности из области културе, у складу са законом, а чија појединачна вредност није већа од 12.000.000 динара, укључујући и порезе и доприносе, на годишњем нивоу, односно за период важења уговора ако је период важења уговора дужи од годину дана, не примењују се одредбе овог закона;

13) услуге кредита без обзира да ли су у вези са продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских инструмената;

14) правне услуге, и то:

(1) услуге заступања од стране адвоката:

– у поступку арбитраже или споразумног решавања спорова, у земљи и иностранству, као и пред међународном арбитражом или међународним телом за споразумно решавање спорова;

– у поступцима пред судовима или другим органима јавне власти у земљи и иностранству или пред међународним судовима, трибуналима или институцијама;

(2) услуге правних савета које адвокат пружа у припреми поступака из подтачке (1) ове тачке или кад постоји јасан показатељ и велика вероватноћа да ће доћи до таквог поступка;

(3) правне услуге које пружају законски заступници или старатељи или друге правне услуге чије је извршиоце изабрао суд или су одређени за обављање одређених задатака под надзором суда;

(4) правне услуге везане за вршење службених овлашћења;

15) прибављање или закуп земљишта, постојећих зграда или друге непокретне имовине и права у вези са њима;

16) набавке добара и услуга чија је процењена вредност нижа од 15.000.000 динара, за потребе дипломатско-конзуларног представништва, међународне мисије и обављање других активности Републике Србије у иностранству, као и на набавке радова за те потребе чија је процењена вредност нижа од 30.000.000 динара;

17) финансирање обављања одређене делатности, посебно путем бесповратне помоћи, које је повезано са обавезом надокнаде добијених средстава уколико нису коришћена у предвиђене сврхе, ако се финансијска средства додељују заинтересованим лицима на транспарентан начин под једнаким условима.

У случају набавки из става 1. овог члана, наручилац је дужан да поступа у складу са начелима из овог закона.

Члан 7а

Одредбе овог закона не примењују се на уговоре које наручилац закључује са другим правним лицем ако су испуњени сви следећи услови:

1) наручилац врши надзор над тим правним лицем сличан надзору који врши над својим организационим јединицама у смислу става 2. овог члана;

2) правно лице над којим наручилац врши надзор, више од 80% својих активности у Републици Србији врши у циљу обављања послова које му је наручилац поверио или које су му поверила друга правна лица над којима тај наручилац врши надзор;

3) у надзираном правном лицу нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај на доношење одлука, односно спречавање доношења одлука, у складу са важећим прописима.

Сматра се да наручилац врши надзор над правним лицем сличан надзору који врши над својим организационим јединицама у смислу става 1. тачка 1) овог члана, ако има пресудан утицај на стратешке циљеве и на важне одлуке тог правног лица. Такав надзор може вршити и друго правно лице над којим наручилац на исти начин врши надзор.

Став 1. овог члана примењује се и у случају када надзирано правно лице које је наручилац, закључује уговор са наручиоцем који врши надзор над њим или са другим правним лицем над којим исти наручилац врши надзор, под условом да у том правном лицу са којим се закључује уговор нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај.

Одредбе овог закона не примењују се на уговоре које наручилац закључује са другим правним лицем над којим наручилац не врши надзор у складу са ставом 1. овог члана, ако су испуњени сви следећи услови:

1) наручилац заједно са другим наручиоцима врши надзор над тим правним лицем сличан оном који врше над својим организационим јединицама у смислу става 5. овог члана;

2) правно лице над којим ти наручиоци врше надзор, више од 80% својих активности обавља у извршавању задатака које су му поверили ти наручиоци или које су му поверила друга правна лица над којима ти наручиоци врше надзор;

3) у надзираном правном лицу нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај на доношење одлука, односно спречавање доношења одлука, у складу са важећим прописима.

Сматра се да наручиоци заједнички врше надзор над правним лицем у смислу става 4. тачка 1) овог члана ако су испуњени сви следећи услови:

1) органи надзираног правног лица надлежни за одлучивање састављени су од представника свих наручилаца који врше надзор над тим правним лицем. Појединачни представници могу представљати неколико или све наручиоце;

2) ти наручиоци могу заједно да врше одлучујући утицај на стратешке циљеве и на важне одлуке тог правног лица;

3) надзирано правно лице нема интересе различите од интереса наручилаца који над њим врше надзор.

Одредбе овог закона не примењују се на уговоре које закључују два или више наручиоца ако су испуњени сви следећи услови:

1) уговор успоставља или утврђује сарадњу између наручилаца ради вршења јавних услуга које су дужни да извршавају, а са циљем остваривања њихових заједничких интереса;

2) успостављање те сарадње врши се искључиво за потребе у општем интересу;

3) наручиоци остварују на отвореном тржишту мање од 20% активности на које се односи сарадња.

За утврђивање процентуалног износа из става 1. тачка 2), става 4. тачка 2) и става 6. тачка 3) овог члана узима се у обзир просек укупних прихода од продаје за период од претходне три године или краћи период ако због датума оснивања, почетка обављања делатности, због реорганизације њихових делатности или других оправданих разлога нису доступни подаци за претходне три године и уколико из пословних пројекција тог лица произлази испуњеност прописаног услова.

Резервисане јавне набавке

Члан 8

Наручилац може спровести поступак јавне набавке у којем могу учествовати само установе, организације, удружења или привредни субјекти за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом, ако та лица чине најмање 30 % запослених, при чему сви учесници у заједничкој понуди и сви подизвођачи морају да буду из наведене групације.

У случају набавке из става 1. овог члана наручилац је дужан да у позиву за подношење понуда наведе да се спроводи резервисана јавна набавка.

3. Начела јавне набавке

Начело ефикасности и економичности

Члан 9

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке прибави добра, услуге или радове одговарајућег квалитета имајући у виду сврху, намену и вредност јавне набавке.

Наручилац је дужан да обезбеди да се поступак јавне набавке спроводи и додела уговора врши у роковима и на начин прописан овим законом, са што мање трошкова везаних за поступак и извршење јавне набавке.

Начело обезбеђивања конкуренције

Члан 10

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију.

Наручилац не може да ограничи конкуренцију, а посебно не може онемогућавати било којег понуђача да учествује у поступку јавне набавке неоправданом употребом преговарачког поступка, нити коришћењем дискриминаторских услова, техничких спецификација и критеријума.

Начело транспарентности поступка јавне набавке

Члан 11

Наручилац је дужан да обезбеди јавност и транспарентност поступка јавне набавке поштујући, али не ограничавајући се само на обавезе из овог закона.

Начело једнакости понуђача

Члан 12

Наручилац је дужан да у свим фазама поступка јавне набавке обезбеди једнак положај свим понуђачима.

Наручилац не може да одређује услове који би значили националну, територијалну, предметну или личну дискриминацију међу понуђачима, нити дискриминацију која би произлазила из класификације делатности коју обавља понуђач.

Начело заштите животне средине и обезбеђивања енергетске ефикасности

Члан 13

Наручилац је дужан да набавља добра, услуге и радове који не загађују, односно који минимално утичу на животну средину, односно који обезбеђују адекватно смањење потрошње енергије – енергетску ефикасност и да када је то оправдано као елемент критеријума економски најповољније понуде одреди еколошке предности предмета јавне набавке, енергетску ефикасност, односно укупне трошкове животног циклуса предмета јавне набавке.

4. Заштита података, документација и евидентирање поступка

Заштита података

Члан 14

Наручилац је дужан да:

1) чува као поверљиве све податке о понуђачима садржане у понуди које је као такве, у складу са законом, понуђач означио у понуди;

2) одбије давање информације која би значила повреду поверљивости података добијених у понуди;

3) чува као пословну тајну имена, заинтересованих лица, понуђача и подносилаца пријава, као и податке о поднетим понудама, односно пријавама, до отварања понуда, односно пријава.

Неће се сматрати поверљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и други подаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума и рангирање понуде.

Одређивање поверљивости

Члан 15

Наручилац у конкурсној документацији може захтевати заштиту поверљивости података које понуђачима ставља на располагање, укључујући и њихове подизвођаче.

Наручилац може условити преузимање конкурсне документације потписивањем изјаве или споразума о чувању поверљивих података уколико ти подаци представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података.

Лице које је примило податке одређене као поверљиве дужно је да их чува и штити, без обзира на степен те поверљивости.

Документација и евидентирање поступка

Члан 16

Наручилац је дужан да:

1) евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и извршења јавне набавке;

2) чува сву документацију везану за јавне набавке у складу са прописима који уређују област документарне грађе и архива, најмање десет година од истека уговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци, односно пет година од доношења одлуке о обустави поступка;

3) води евиденцију свих закључених уговора о јавним набавкама и евиденцију добављача.

5. Језик у поступку јавне набавке

Члан 17

Наручилац припрема конкурсну документацију и води поступак на српском језику.

Наручилац може конкурсну документацију припремити и на једном страном језику који се уобичајено користи у међународној трговини у области из које је предмет јавне набавке.

Понуђач даје понуду на језику на којем је припремљена конкурсна документација, односно на језику који је наручилац назначио у конкурсној документацији.

Члан 18

Наручилац може дозволити да се понуде, у целини или делимично, дају и на страном језику, посебно у делу који се односи на техничке карактеристике, квалитет и техничку документацију.

У случају из става 1. овог члана наручилац је дужан да назначи део понуде који може бити на страном језику и да наведе на ком страном језику.

Наручилац који у поступку прегледа и оцене понуда утврди да би део понуде требало да буде преведен на српски језик, одредиће понуђачу примерен рок у којем је дужан да изврши превод тог дела понуде.

У случају спора релевантна је верзија конкурсне документације, односно понуде, на српском језику.

6. Валута

Члан 19

Вредности се у поступку јавне набавке исказују у динарима.

Наручилац може да дозволи понуђачу да цену у понуди искаже у једној страној валути и у том случају ће у конкурсној документацији навести да ће се за прерачун у динаре користити одговарајући средњи девизни курс Народне банке Србије на дан када је започето отварање понуда.

Ако је понуђачу дозвољено да цену у понуди искаже у једној страној валути, наручилац је дужан да у конкурсној документацији наведе у којој валути се цене у понуди могу исказати.

Ако понуђена цена укључује увозну царину и друге дажбине, понуђач је дужан да тај део одвојено искаже у динарима.

7. Комуникација

Члан 20

Комуникација се у поступку јавне набавке и у вези са обављањем послова јавних набавки одвија писаним путем, односно путем поште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порталу јавних набавки.

Изабрано средство комуникације мора бити широко доступно, тако да не ограничава могућност учешћа заинтересованих лица у поступку јавне набавке.

Комуникација треба да се одвија на начин да се поштују рокови предвиђени овим законом и да се у том циљу, када је то могуће, користе електронска средства.

Комуникација се мора одвијати на начин да се обезбеди чување поверљивих и података о заинтересованим лицима, података о понудама и понуђачима до отварања понуда, да се обезбеди евидентирање радњи предузетих у поступку и чување документације у складу са прописима којима се уређује област документарне грађе и архива.

Алати који се користе у комуникацији електронским средствима и њихове техничке карактеристике морају бити широко доступни и интероперативни, такви да користе производе информационих технологија у општој употреби.

Ако је документ из поступка јавне набавке достављен од стране наручиоца или понуђача путем електронске поште или факсом, страна која је извршила достављање дужна је да од друге стране захтева да на исти начин потврди пријем тог документа, што је друга страна дужна и да учини када је то неопходно као доказ да је извршено достављање.

II СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА

1. Спречавање корупције

Опште мере за спречавање корупције

Члан 21

Наручилац је обавезан да предузме све потребне мере како не би дошло до корупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како би учесници у корупцији били кажњени у складу са законом.

Ако према околностима конкретног случаја није целисходно остварити комуникацију на начин одређен чланом 20. став 1. овог закона, лице запослено на пословима јавних набавки, односно друга лица дужна су да сачине записник или на други начин евидентирају предузете радње.

Руководилац и одговорно лице наручиоца у обавези су да запосленима на пословима јавних набавки све налоге и упутства дају писаним путем, односно путем електронске поште.

Лице запослено на пословима јавних набавки дужно је да одбије извршење налога овлашћеног лица ако је упутство и налог супротан прописима.

Лице из става 4. овог члана у случају да одбије извршење налога не може да буде премештено на друге послове нити да му се откаже уговор о раду у периоду од дванаест месеци од дана одбијања извршења налога под условом да послове обавља у складу са законом.

Управа за јавне набавке сачиниће модел интерног плана за спречавање корупције у јавним набавкама.

Наручилац чија је укупна процењена вредност јавних набавки на годишњем нивоу већа од милијарду динара, дужан је да донесе интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама.

Интерни акт и контрола набавки

Члан 22

Наручилац је дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавне набавке унутар наручиоца, а нарочито начин планирања набавки (критеријуме, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начин испитивања и истраживања тржишта), одговорност за планирање, циљеве поступка јавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбеђивања конкуренције, спровођење и контролу јавних набавки, начин праћења извршења уговора о јавној набавци.

Садржину акта из става 1. овог члана ближе уређује Управа за јавне набавке.

Ако након доношења интерног акта Управа за јавне набавке утврди несагласност интерног акта са овим законом дужна је да о томе обавести наручиоца, са предлогом о начину његовог усклађивања и роком.

Ако наручилац не поступи на начин и у року из става 3. овог члана Управа ће обавестити орган који врши надзор над пословањем наручиоца и Државну ревизорску институцију и покренути поступак пред Уставним судом.

Наручиоци су дужни да интерни акт објаве на својој интернет страници.

Заштита интегритета поступка

Члан 23

Лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припреми конкурсне документације или појединих њених делова, и са њим повезано лице не може наступати као понуђач или као подизвођач понуђача, нити може сарађивати са понуђачима или подизвођачима приликом припремања понуде. У том случају наручилац је дужан да одбије понуду и да без одлагања обавести надлежне државне органе.

Ако је понуђач, односно подносилац пријаве непосредно или посредно дао, понудио или ставио у изглед неку корист или покушао да сазна поверљиве информације или да на било који начин утиче на поступање наручиоца у току поступка јавне набавке, наручилац је дужан да хитно обавести надлежне државне органе.

Дужност пријављивања корупције

Члан 24

Лице запослено на пословима јавних набавки или било које друго лице ангажовано код наручиоца, као и свако заинтересовано лице које има податке о постојању корупције у јавним набавкама дужно је да о томе одмах обавести Управу за јавне набавке, државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежно тужилаштво.

Лице из става 1. овог члана не може добити отказ уговора о раду или другог уговора о радном ангажовању, односно не може бити премештено на друго радно место, зато што је, поступајући савесно и у доброј вери, пријавило корупцију у јавним набавкама, а наручилац је дужан да пружи потпуну заштиту том лицу.

Лице из става 1. овог члана може се обратити и јавности ако:

1) је поднело пријаву овлашћеном лицу наручиоца или надлежном органу, али у примереном року није предузета ниједна активност поводом поднете пријаве;

2) државни орган надлежан за борбу против корупције или надлежно тужилаштво није предузело ниједну активност у року од месец дана од дана подношења његове пријаве;

3) је поднело пријаву грађанском надзорнику, а грађански надзорник га не обавести о предузетим мерама.

Лице из става 1. овог члана може се обратити јавности иако нису испуњени услови из става 3. овог члана ако је процењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овог закона или је предмет јавне набавке нарочито значајан за пословање наручиоца или за интересе Републике Србије.

У случају повреде радних и других основних права лица из става 1. овог члана због пријављивања корупције, то лице има право на накнаду штете од наручиоца.

Наручилац ће у оквиру интерног плана из члана 21. овог закона посебно уредити начин пријављивања корупције у поступку јавне набавке и посебно уредити заштиту права лица из става 1. овог члана.

Забрана радног ангажовања код добављача

Члан 25

Представник наручиоца који је на било који начин учествовао у поступцима јавних набавки или са њим повезана лица, у којима је укупна вредност уговора додељених одређеном добављачу у последњих годину дана пре престанка функције или радног односа представника наручиоца, већа од 5% укупне вредности свих уговора које је наручилац закључио у том периоду, не могу у року од две године након престанка функције или радног односа код наручиоца:

1) закључити уговор о раду, уговор о делу или на неки други начин бити ангажовани код тог добављача или код лица повезаних са добављачем;

2) од добављача или са њим повезаног лица посредно или непосредно примити новчану накнаду или какву другу корист;

3) стећи удео или акције добављача или лица повезаних са добављачем.

У случају кршења забране из става 1. овог члана, наручилац је у обавези да обавести државни орган надлежан за борбу против корупције и надлежно тужилаштво.

Изјава о независној понуди

Члан 26

Наручилац је дужан да као саставни део конкурсне документације предвиди изјаву о независној понуди.

Изјавом о независној понуди понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да је понуду поднео независно, без договора са другим понуђачима или заинтересованим лицима.

Изјава из става 2. овог члана доставља се у сваком појединачном поступку јавне набавке.

Дужност пријављивања повреде конкуренције

Члан 27

У случају постојања основане сумње у истинитост изјаве о независној понуди, наручилац ће одмах обавестити организацију надлежну за заштиту конкуренције.

Свако заинтересовано лице, односно лице запослено или на други начин радно ангажовано код заинтересованог лица дужно је да обавести организацију надлежну за заштиту конкуренције, уколико има било који податак о повреди конкуренције у поступку јавне набавке.

Лице из става 2. овог члана не може добити отказ уговора о раду или другог уговора о радном ангажовању, односно не може бити премештено на друго радно место зато што је, поступајући савесно и у доброј вери, пријавило повреду конкуренције у поступку јавне набавке.

Наручилац у случају из ст. 1. и 2. овог члана може да настави поступак јавне набавке, с тим да ће уговор, уколико буде закључен са понуђачем за кога постоји сумња да је повредио конкуренцију, бити раскинут по сили закона уколико организација надлежна за заштиту конкуренције утврди постојање повреде конкуренције.

Грађански надзорник

Члан 28

Ако наручилац спроводи поступак јавне набавке чија је процењена вредност већа од милијарду динара, поступак надгледа грађански надзорник.

За грађанског надзорника може бити именовано лице из редова истакнутих стручњака у области јавних набавки или области која је у вези са предметом јавне набавке.

За грађанског надзорника може бити именовано и удружење које се бави јавним набавкама, спречавањем корупције или сукоба интереса.

За грађанског надзорника не може бити именовано лице запослено или на други начин ангажовано код наручиоца или лица повезаног са наручиоцем, нити лице које је члан политичке организације.

Услове и критеријуме за именовање и начин рада грађанског надзорника ближе уређује Управа за јавне набавке.

Грађанског надзорника именује Управа за јавне набавке, најкасније до дана који је у годишњем плану набавки одређен као оквирни датум покретања поступка јавне набавке, односно 30 дана од дана пријема плана набавки.

Наручилац не може пре именовања грађанског надзорника покренути поступак јавне набавке.

Грађански надзорник је дужан да надгледа поступак јавне набавке и у том циљу он има сталан увид у поступак, документацију и комуникацију наручиоца са заинтересованим лицима, односно понуђачима.

Грађански надзорник је дужан да поднесе одбору Народне скупштине надлежном за финансије, односно скупштини аутономне покрајине или локалне самоуправе и Управи за јавне набавке, извештај о спроведеном поступку јавне набавке у року од 20 дана од дана закључења уговора или доношења одлуке о обустави поступка.

Ако грађански надзорник основано сумња у законитост поступка јавне набавке обавестиће о томе надлежне државне органе и јавност.

Грађански надзорник нема право на награду за свој рад.

2. Спречавање сукоба интереса

Сукоб интереса

Члан 29

Сукоб интереса у смислу овог закона постоји, када однос представника наручиоца и понуђача може утицати на непристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступку јавне набавке, односно:

1) ако представник наручиоца или са њим повезано лице учествује у управљању понуђача;

2) ако представник наручиоца или са њим повезано лице поседује више од 1% удела, односно акција понуђача;

3) ако је представник наручиоца или са њим повезано лице запослено или радно ангажовано код понуђача или са њиме пословно повезано.

Забрана закључења уговора

Члан 30

Наручилац не може закључити уговор о јавној набавци са понуђачем у случају постојања сукоба интереса, уколико је постојање сукоба интереса утицало или могло утицати на одлучивање у поступку јавне набавке.

Лице у односу са којим постоји сукоб интереса, не може бити подизвођач понуђачу којем је додељен уговор, нити члан групе понуђача којој је додељен уговор.

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки ће на захтев наручиоца одобрити закључење уговора из става 1. овог члана, ако наручилац докаже да би забрана закључења уговора проузроковала велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, односно значајно угрозила интерес Републике Србије, да је предузео све мере ради сузбијања штетних последица, да остали понуђачи не испуњавају услове из поступка, односно да је након рангирања њихових понуда разлика у цени већа за 10% или број пондера већи за десет у корист изабраног понуђача.

Одлука из става 3. овог члана објављује се на интернет страници наручиоца, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и на Порталу јавних набавки.

III УСЛОВИ И НАЧИН СПРОВОЂЕЊА ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

1. Поступак јавне набавке

Врсте поступака

Члан 31

Поступци јавне набавке су:

1) отворени поступак;

2) рестриктивни поступак;

3) квалификациони поступак;

4) преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда;

5) преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда;

6) конкурентни дијалог;

7) конкурс за дизајн;

8) поступак јавне набавке мале вредности.

Додела уговора се врши у отвореном или рестриктивном поступку.

Додела уговора може да се врши и у другим поступцима јавне набавке, ако су за то испуњени услови прописани овим законом.

Отворени поступак

Члан 32

Отворени поступак је поступак у којем сва заинтересована лица могу поднети понуду.

Рестриктивни поступак

Члан 33

Рестриктивни поступак је поступак који се спроводи у две фазе и у којем сва заинтересована лица могу да поднесу пријаву.

У првој фази, наручилац позива сва заинтересована лица да поднесу пријаву и признаје квалификацију подносиоцима пријава за које утврди да испуњавају претходно одређене услове за квалификацију.

Након признавања квалификације наручилац објављује обавештење из Прилога 3Ђ овог закона.

У другој фази рестриктивног поступка, наручилац позива све подносиоце пријава којима је признао квалификацију (кандидати) да поднесу понуду.

Другу фазу рестриктивног поступка наручилац може да покрене ако има најмање три кандидата.

Другу фазу рестриктивног поступка наручилац покреће у року не дужем од шест месеци од коначности одлуке о признању квалификације.

Квалификациони поступак

Члан 34

Наручилац може спроводити квалификациони поступак када јавну набавку није могуће унапред планирати са становишта обима, количина и времена, а предмет те набавке су повремене услуге или потрошна добра, односно повремене поправке или радови на редовном одржавању, које се пружају, испоручују или изводе према стандардним, уобичајеним спецификацијама, а не према специфичним захтевима наручиоца.

У квалификационом поступку, наручилац позива сва заинтересована лица да поднесу пријаву и признаје квалификацију подносиоцима пријаве за које утврди да испуњавају претходно одређене услове за квалификацију.

Наручилац у року одређеном у позиву за подношење пријава, доноси одлуку о признавању квалификације која садржи листу од најмање 5 кандидата и период за који се признаје квалификација који може бити до 3 године, а у образложењу одлуке обавезно наводи разлоге одбијања осталих пријава.

Одлуку из става 3. овог члана наручилац објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од три дана од дана доношења.

Наручилац је дужан да листу кандидата ажурира сваких шест месеци признавањем квалификације сваком подносиоцу пријаве који испуњава услове и који је у међувремену поднео пријаву за признавање квалификације.

Позив за подношење пријава у квалификационом поступку, који садржи услове за признавање квалификације и конкурсну документацију, наручилац је дужан да објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници тако да буду доступни заинтересованим лицима све време док важи листа кандидата.

Наручилац ће искључити кандидата са листе кандидата ако престане да испуњава услове за признавање квалификације, о чему доноси одлуку која у образложењу садржи разлоге за искључење кандидата и коју у року од три дана од дана њеног доношења доставља свим кандидатима и објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Током важења листе кандидата наручилац позива све кандидате са листе да поднесу понуду и истовремено позив објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

У тренутку слања позива за подношење понуда листа кандидата мора да садржи најмање пет кандидата.

Преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда

Члан 35

Наручилац може спроводити преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда:

1) ако у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу добије све неприхватљиве понуде, под условом да се првобитно одређени услови за учешће у поступку, техничке спецификације и критеријуми за доделу уговора, односно оквирног споразума не мењају. Ако наручилац одлучи да у преговарачки поступак позове само и све понуђаче који су учествовали у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу да допуне своје понуде, тако да их учине прихватљивим, није дужан да објави позив за подношење понуда. Понуђена цена у овом преговарачком поступку не може бити већа од понуђене цене у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку, односно конкурентном дијалогу;

2) у изузетним случајевима када због природе добара, услуга или радова, као и ризика везаних за њих, није могуће унапред проценити вредност јавне набавке;

3) у случају јавне набавке услуга, ако је природа тих услуга таква да се њихове спецификације не могу довољно прецизно утврдити да омогуће примену отвореног или рестриктивног поступка, а не постоје услови за спровођење конкурентног дијалога.

У случају из става 1. тачке 2) овог члана не примењују се одредбе овог закона које се односе на процењену вредност.

Наручилац може спроводити преговарачки поступак у више фаза, како би се смањио број понуда о којима је потребно преговарати примењујући услове, спецификације и критеријуме одређене у позиву за подношење понуда и конкурсној документацији.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди елементе уговора о којима ће се преговарати, начин преговарања и да води записник о преговарању.

Наручилац је дужан да у преговарачком поступку обезбеди да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене и да са дужном пажњом проверава квалитет предмета јавне набавке.

Преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда

Члан 36

Наручилац може спроводити преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда:

1) ако у отвореном, односно рестриктивном поступку није добио ниједну понуду, односно ниједну пријаву или су све понуде неодговарајуће, под условом да се првобитно одређен предмет јавне набавке и услови за учешће у поступку, техничке спецификације и критеријуми за доделу уговора, односно оквирног споразума не мењају;

2) ако због техничких, односно уметничких разлога предмета јавне набавке или из разлога повезаних са заштитом искључивих права, набавку може извршити само одређени понуђач;

3) ако због изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или непредвиђеним догађајима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца, наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак. Околности које оправдавају хитност не могу бити у било каквој вези са наручиоцем;

4) код додатних испорука добара од првобитног добављача намењених за делимичну замену производа, материјала или инсталација или проширење обима постојећих производа, материјала или инсталација, која би због промене добављача обавезивала наручиоца да набавља материјал који има друкчије техничке карактеристике, што би проузроковало несразмерно велике техничке тешкоће у пословању и одржавању, при чему укупна вредност свих додатних испорука добара не може да буде већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора и да од закључења првобитног уговора није протекло више од три године;

5) у случају додатних услуга или радова који нису били укључени у првобитни пројекат или у првобитан уговор о јавној набавци, а који су због непредвидљивих околности постали неопходни за извршење уговора о јавној набавци, под условом да се уговор закључи са првобитним добављачем, да укупна вредност свих додатних услуга или радова (непредвиђени радови) није већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, да од закључења првобитног уговора није протекло више од три године и да:

(1) се такве додатне услуге или радови не могу раздвојити, у техничком или економском погледу, од првобитног уговора о јавној набавци, а да се при томе не проузрокују несразмерно велике техничке тешкоће или несразмерно велики трошкови за наручиоца или

(2) су такве услуге или радови, које би наручилац могао набавити одвојено од извршења првобитног уговора, неопходни за извршење првобитног уговора о јавној набавци;

6) у случају набавки добара под посебно повољним условима од понуђача који је у ликвидацији, осим принудне ликвидације, или стечају, у складу са прописима којима се уређује ликвидација и стечај привредних друштава;

7) у случају јавне набавке добара понуђених и купљених на робним берзама;

8) у случају јавне набавке услуга које су део наставка конкурса за дизајн организованог у складу са овим законом, ако је уговор закључен са награђеним учесником односно награђеним учесницима на конкурсу и ако наручилац у преговарачки поступак укључи сваког од њих.

Наручилац је дужан да пре покретања преговарачког поступка из става 1. тач. 2) до 6) захтева од Управе за јавне набавке мишљење о основаности примене преговарачког поступка.

Форму и садржину захтева из става 2. прописује Управа за јавне набавке.

Управа за јавне набавке је дужна да у року од десет дана од дана пријема комплетног захтева из става 2. овог члана, испита постојање основа за спровођење преговарачког поступка, а током испитивања може од наручиоца захтевати додатне информације и податке неопходне за утврђивање чињеница које су од значаја за давање мишљења.

Мишљење из става 4. овог члана Управа за јавне набавке објављује на Порталу јавних набавки.

Испитивање постојања основа за спровођење преговарачког поступка задржава даље активности наручиоца у поступку, осим у случају преговарачког поступка из става 1. тачка 3) овог члана и ако мишљење није достављено, односно објављено у року из става 4. овог члана.

Након доношења одлуке о покретању преговарачког поступка, наручилац је дужан да истовремено са слањем позива за подношење понуда, објави обавештење о покретању поступка које садржи податке из Прилога 3Е и конкурсну документацију.

Наручилац је дужан да увек када је то могуће, обезбеди конкуренцију, позивањем више лица да учествују у поступку и да обезбеди да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене као и да са дужном пажњом проверава квалитет предмета јавне набавке.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди елементе уговора о којима ће се преговарати и начин преговарања, као и да води записник о преговарању.

Управа за јавне набавке израђује упутство о облицима и начину преговарања.

Конкурентни дијалог

Члан 37

Наручилац може спроводити конкурентни дијалог у случају када је предмет јавне набавке нарочито сложен, тако да се уговор о јавној набавци не може закључити применом отвореног или рестриктивног поступка.

Предмет јавне набавке сматра се нарочито сложеним ако наручилац објективно није у могућности да одреди:

1) техничке спецификације предмета јавне набавке;

2) правну, односно економску структуру јавне набавке.

У случају да наручилац објективно није у могућности да одреди економску структуру јавне набавке у смислу става 2. тачка 2) овог члана, не примењују се одредбе овог закона које се односе на процењену вредност.

Наручилац позива сва заинтересована лица да поднесу пријаве и признаје квалификацију подносиоцима пријава на основу претходно одређених услова.

Одлука о признавању квалификације садржи образложење у којем су наведени разлози одбијања осталих пријава, а наручилац је објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

У циљу очувања конкуренције наручилац може одлучити да чува као пословну тајну податке о кандидатима и тада подносиоцима пријава уместо одлуке из става 5. овог члана, доставља појединачно обавештење.

Наручилац води дијалог са свим подносиоцима пријава којима је признао квалификацију (кандидати) у циљу проналажења решења које ће задовољити његове потребе.

Током целог поступка, а посебно у фази дијалога наручилац је дужан да обезбеди једнак третман понуђача, посебно водећи рачуна да појединим понуђачима не пружи информације које могу остале понуђаче довести у неравноправан положај.

Наручилац води дијалог док не препозна решење, односно решења која могу задовољити његове потребе.

Наручилац води дијалог са кандидатом само о решењу које тај кандидат нуди.

Наручилац не може кандидатима открити понуђена решења или друге информације које се тичу понуђеног решења неког од кандидата.

Наручиоци могу предвидети позивом за подношење понуда и конкурсном документацијом да се поступак спроводи у више фаза у циљу смањења броја решења о којима ће се водити дијалог.

У случају из става 12. овог члана број кандидата у фази дијалога не може бити мањи од три, осим уколико се пријави мањи број заинтересованих лица.

Наручилац је дужан да достави образложену одлуку кандидату који је искључен из дијалога.

Након што наручилац препозна решење, односно решења која могу задовољити његове потребе, позива све кандидате који нису искључени из дијалога да доставе своје коначне понуде на основу једног или више усвојених решења представљених током дијалога.

Одлука о додели уговора у конкурентном дијалогу доноси се применом критеријума економски најповољније понуде.

Елементи критеријума одређују се у конкурсној документацији пре фазе дијалога.

Конкурс за дизајн

Члан 38

Наручилац спроводи конкурс за дизајн у областима урбанистичког планирања, архитектуре, грађевинарства, инжењерства и информатике.

Наручилац спроводи конкурс за дизајн примењујући правила отвореног или рестриктивног поступка, осим ако овим чланом није другачије одређено.

Наручилац објављује позив за учешће на конкурсу за дизајн, на начин предвиђен за објављивање огласа о јавној набавци и у складу са Прилогом 3Д.

Право на учешће на конкурсу не може бити ограничено:

1) на одређено географско подручје или део тог подручја;

2) на основу захтева да учесници могу бити искључиво правна или физичка лица.

Конкурс за дизајн може бити организован:

1) као поступак који претходи додели уговора о јавним услугама;

2) као поступак у којем се исплаћују награде учесницима.

У случају из става 5. тачка 1) овог члана процењена вредност јавне набавке заснива се на процењеној вредности јавне набавке услуга укључујући и могуће награде, односно накнаде учесницима.

У случају из става 5. тачка 2) овог члана процењена вредност јавне набавке заснива се на укупном износу награда, односно накнада учесницима, укључујући и процењену вредност уговора о јавној набавци услуга који се може накнадно доделити у преговарачком поступку из члана 36. став 1. тачка 8) овог закона ако наручилац у позиву за учешће на конкурсу није искључио такву могућност.

Дизајн, план или пројекат, бира независни жири.

Чланови жирија могу бити само физичка лица која нису у сукобу интереса у смислу члана 29. овог закона.

Ако наручилац захтева од учесника на конкурсу посебне професионалне квалификације или искуство, најмање једна трећина чланова жирија мора имати најмање једнаке квалификације, односно искуство.

Жири је самосталан у одлучивању и разматра анонимне дизајне, планове и пројекте искључиво на основу критеријума одређених у позиву за учешће и конкурсној документацији.

Жири саставља извештај о оцени дизајна, плана или пројекта, који потписују сви чланови жирија. У извештај се уносе напомене и делови дизајна, плана, односно пројекта које треба појаснити.

Анонимност се мора поштовати до доношења одлуке жирија, односно састављања извештаја.

Након састављања извештаја, могу се позвати учесници да разјасне поједине делове дизајна, плана или пројекта. У том случају саставља се записник о разговорима чланова жирија и учесника.

Након спроведеног поступка наручилац објављује обавештење о резултатима конкурса у складу са Прилогом 3Ј.

Јавна набавка мале вредности

Члан 39

Јавна набавка мале вредности, у смислу овог закона, јесте набавка чија процењена вредност није већа од 5.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 5.000.000 динара.

На набавке чија процењена вредност није већа од 500.000 динара, а уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона.

Када спроводи набавке из става 2. овог члана наручилац је дужан да спречи постојање сукоба интереса, да обезбеди конкуренцију и да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене.

Поступак јавне набавке спроводи службеник за јавне набавке, односно лице запослено на пословима јавних набавки, осим уколико сложеност предмета јавне набавке захтева учешће и других стручних лица.

Наручилац у поступку јавне набавке мале вредности може да позове најмање три лица, која су према сазнањима наручиоца способна да изврше набавку, да поднесу понуде и истовремено објављује позив за подношење понуда на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

У појединачном поступку јавне набавке мале вредности чија вредност није већа од износа из става 2. овог члана, наручилац може уместо закључења уговора о јавној набавци, најповољнијем понуђачу издати наруџбеницу ако садржи битне елементе уговора.

Члан 39а

На набавку услуга из Прилога 2, могу да се примене одредбе овог закона којима се уређују јавне набавке мале вредности, без обзира на процењену вредност јавне набавке.

2. Посебни облици поступка јавне набавке

Оквирни споразум

Члан 40

Наручилац може да закључи оквирни споразум након спроведеног поступка јавне набавке из члана 31. овог закона.

Оквирни споразум се закључује са једним или више понуђача, а наручилац је дужан да у позиву за подношење понуда, односно пријава наведе са колико понуђача закључује оквирни споразум.

Уколико наручилац не добије унапред одређени број прихватљивих понуда, наручилац може да закључи оквирни споразум са мањим бројем понуђача, односно и са једним.

Оквирни споразум не може трајати дуже од три године, а ако је закључен са једним понуђачем не може трајати дуже од две године.

Оквирни споразум могу користити само наручиоци који су прецизно наведени у оквирном споразуму или се на основу оквирног споразума јасно може утврдити којим наручиоцима је намењен.

Уговори о јавној набавци који се закључују на основу оквирног споразума морају се доделити пре завршетка трајања оквирног споразума, с тим да се трајање појединих уговора закључених на основу оквирног споразума не мора подударати са трајањем тог оквирног споразума, већ по потреби може трајати краће или дуже.

Оквирни споразум се не може користити на начин којим би се спречила, ограничила или нарушила конкуренција и једнакост понуђача.

При закључењу уговора о јавној набавци на основу оквирног споразума стране не могу мењати битне услове оквирног споразума.

На основу оквирног споразума може се уместо уговора о јавној набавци издати наруџбеница ако садржи битне елементе уговора.

Управа за јавне набавке сачиниће моделе и упутство о начину закључивања оквирних споразума.

Закључење уговора о јавној набавци на основу оквирног споразума

Члан 40а

Ако је оквирни споразум закључен са једним добављачем уговор се закључује на основу услова предвиђених оквирним споразумом и понуде достављене у поступку јавне набавке за закључење оквирног споразума.

Ако је оквирни споразум закључен са више добављача, уговор о јавној набавци на основу оквирног споразума може се закључити на један од следећих начина:

1) према условима за доделу уговора утврђеним у оквирном споразуму, на основу већ достављених понуда добављача, без поновног отварања конкуренције међу добављачима;

2) поновним отварањем конкуренције међу добављачима, ако оквирним споразумом нису утврђени сви услови за доделу уговора.

У случају из става 2. тачка 2) овог члана, наручилац је обавезан да:

(1) упути позив свим добављачима са којима је закључио оквирни споразум да поднесу понуду;

(2) предвиди примерени рок за подношење понуда;

(3) обезбеди да се понуде не отворе пре истека рока за подношење понуда;

(4) донесе одлуку о додели уговора добављачу који је доставио најповољнију понуду на основу критеријума наведених у конкурсној документацији за оквирни споразум.

У случају из става 3. овог члана наручилац објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници, одлуку о додели уговора.

Наручилац у случају из става 3. тачка 2) овог члана може да користи и електронску лицитацију.

Систем динамичне набавке

Члан 41

Наручилац образује систем динамичне набавке користећи искључиво електронска средства, примењујући правила отвореног поступка, осим ако је овим чланом другачије одређено.

Електронска средства и информациони систем, односно технологија помоћу које се успоставља и води систем динамичне набавке, мора бити широко доступна заинтересованим лицима и не може водити ограничењу конкуренције.

Наручилац објављује позив за подношење понуда којим позива сва заинтересована лица да поднесу почетне понуде.

Техничке спецификације предмета набавке морају бити прецизно одређене, како би понуђачи могли да поднесу одговарајуће понуде.

Позив за подношење почетних понуда важи све време док траје систем динамичне набавке и заинтересовано лице може у сваком тренутку поднети почетну понуду којом захтева да буде примљен у систем.

Ако понуда понуђача буде оцењена као прихватљива, понуђач ће бити примљен у систем динамичне набавке.

Наручилац је дужан да у року од 15 дана од дана пријема почетне понуде изврши њену оцену и одлучи о пријему подносиоца у систем динамичне набавке.

У току трајања система динамичне набавке понуђачи који су примљени у систем могу побољшати или променити своју почетну понуду, под условом да поштују техничке спецификације наручиоца.

Пре закључења сваког појединачног уговора о јавној набавци, наручилац објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници обавештење о постојању система динамичне набавке, којим истовремено позива сва заинтересована лица да поднесу почетну понуду и укључе се у систем динамичне набавке.

Ако након објављивања обавештења из става 9. овог члана наручилац прими почетну понуду, дужан је да изврши оцену почетне понуде пре него што позове чланове система динамичне набавке да поднесу коначне понуде.

Најповољнија понуда бира се применом критеријума одређених у јавном позиву из става 3. овог члана, али они морају бити такви да омогуће аутоматско оцењивање понуда и рангирање понуда помоћу електронских средстава.

Систем динамичне набавке не може трајати дуже од четири године, а током трајања система наручилац не може мењати услове за пријем у систем.

Наручилац не може условити подношење почетних понуда или пријем у систем динамичне набавке, плаћањем накнаде, депозита и сл.

3. Електронска лицитација

Услови за примену електронске лицитације

Члан 42

Електронску лицитацију наручилац може применити када се предмет јавне набавке може јасно и објективно описати.

Електронска средства и информациони систем, односно технологија помоћу које се примењује електронска лицитација, мора бити широко доступна заинтересованим лицима и не може водити ограничењу конкуренције.

Наручилац може спровести електронску лицитацију у отвореном, рестриктивном или преговарачком поступку из члана 35. став 1. тачка 1) овог закона.

Наручилац може спровести електронску лицитацију приликом подношења понуда за уговор о јавној набавци на основу закљученог оквирног споразума.

Електронска лицитација се може спроводити само у погледу критеријума, односно елемената критеријума који се могу на јасан и разумљив начин квантификовати, тако да их је могуће представити у бројевима или процентима, односно да су погодни за аутоматско оцењивање помоћу електронских средстава, без било какве интервенције наручиоца.

Начин примене електронске лицитације

Члан 43

Наручилац у позиву за подношење понуда посебно наводи да ће бити спроведена електронска лицитација.

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији одреди:

1) критеријум односно елементе критеријума који су предмет електронске лицитације;

2) границе у којима се могу или морају мењати вредности понуда у погледу критеријума, односно елемената критеријума;

3) услове под којима понуђачи могу мењати понуде;

4) податке доступне понуђачима током електронске лицитације, односно када ће бити доступни;

5) начин спровођења електронске лицитације;

6) опрему којом се спроводи електронска лицитација и техничке спецификације потребне за везу са информационим системом наручиоца.

Пре почетка електронске лицитације, наручилац спроводи стручну оцену понуда, примењујући критеријум и све елементе критеријума одређене у позиву за подношење понуда и конкурсној документацији.

Доказе о испуњености услова за учешће у поступку, који се не могу доставити електронским путем понуђач је дужан да достави у писаном облику пре истека рока за подношење понуда.

Позив за подношење понуда доставља се електронским путем истовремено свим понуђачима за које се, на основу претходне стручне оцене понуда, утврди да су поднели прихватљиве понуде.

Позив за подношење понуда садржи:

1) податке од значаја за коришћење информационог система наручиоца;

2) датум и сат почетка електронске лицитације;

3) резултат претходне стручне оцене понуда;

4) математичку формулу која ће се примењивати у електронској лицитацији, која омогућава да се аутоматски одреде промене у рангирању понуда на основу понуђених нових цена, односно осталих елемената критеријума за доделу уговора (у даљем тексту: математичка формула).

Математичка формула мора да садржи пондере за све елементе критеријума које је наручилац одредио у позиву за подношење понуда и конкурсној документацији, прилагођена за оцену измењених вредности делова понуде.

Ако су дозвољене варијанте понуде, за сваку од варијанти се саставља различита математичка формула.

Електронска лицитација се може спроводити у више узастопних фаза и може почети најраније два дана од дана достављања позива из става 5. овог члана.

Електронска лицитација у случају подношења електронске понуде

Члан 44

Уколико су у поступку јавне набавке понуде поднете у електронском облику, наручилац може електронску лицитацију да спроводи без посебног позивања понуђача, одмах после отварања понуда и њиховог аутоматског рангирања, под условом да се сваком од понуђача омогући приступ подацима о тренутном рангирању и о понуђеним вредностима понуда других понуђача.

Наручилац у позиву за подношење понуде објављује намеру да спроведе електронску лицитацију на начин из става 1. овог члана.

Транспарентност електронске лицитације

Члан 45

Током спровођења електронске лицитације, наручилац је дужан да омогући понуђачима увид у податке на основу којих могу да у сваком тренутку одреде редослед поднетих понуда и број понуђача, али тако да не открије идентитет понуђача.

Завршетак електронске лицитације

Члан 46

Наручилац завршава електронску лицитацију на један или више следећих начина:

1) одређивањем тачног датума и сата престанка електронске лицитације;

2) престанком пријема нове цене или елемената критеријума, који задовољавају захтеве у погледу минималних разлика. Време које је дозвољено да протекне после пријема последње промене понуде, а пре завршетка лицитације наручилац наводи у позиву за подношење понуда;

3) завршетком броја фаза електронске лицитације одређених у позиву за подношење понуда.

Након завршетка електронске лицитације наручилац доноси одлуку о додели уговора на основу резултата аутоматског рангирања понуда.

Члан 47

(Брисано)

4. Централизоване јавне набавке

Тело за централизоване јавне набавке

Члан 48

Тело за централизоване јавне набавке је наручилац који закључује оквирне споразуме или додељује уговоре за добра, услуге или радове намењене наручиоцима или директно прибавља добра, односно услуге за потребе наручилаца.

Тело за централизоване набавке је дужно да поступак јавне набавке обликује по партијама, увек када је то могуће, на начин да омогући учешће малих и средњих предузећа.

Тело за централизоване јавне набавке може бити образовано на републичком, покрајинском нивоу или на нивоу локалне самоуправе.

Више локалних самоуправа може основати заједничко тело за централизоване јавне набавке.

Тело за централизоване јавне набавке може бити образовано од стране више наручилаца.

Оснивање и начин рада тела из ст. 3-5. овог члана уређује се законом, прописом Владе, одлуком наручиоца или споразумом између наручилаца.

Управа за заједничке послове

Члан 49

Управа за заједничке послове републичких органа (даље у тексту: Управа за заједничке послове) је тело за централизоване јавне набавке за потребе државних органа и организација, укључујући и правосудне органе.

Предмет јавне набавке из става 1. овог члана, услове, начин планирања централизованих јавних набавки и спровођење поступка јавне набавке од стране Управе за заједничке послове ближе уређује Влада.

Управа за заједничке послове као тело за централизоване набавке дужна је да јавне набавке обликује по партијама увек када је то могуће.

Управа за заједничке послове прати извршење уговора и оквирних споразума и води јединствену електронску евиденцију добављача.

Управа за заједничке послове може предложити мере за побољшање система јавних набавки.

Ако наручилац који добра и услуге набавља на начин из става 1. овог члана има примедбе на закључени уговор, односно оквирни споразум, дужан је да о томе обавести Државну ревизорску институцију.

Влада на основу предлога министарства надлежног за послове финансија и Управе за јавне набавке утврђује списак наручилаца из става 1. овог члана.

Списак наручилаца из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и на Порталу јавних набавки.

Спровођење поступка јавне набавке од стране више наручилаца

Члан 50

Наручиоци могу заједнички спровести одређени поступак јавне набавке или један наручилац може овластити другог наручиоца да у његово име и за његов рачун спроведе поступак јавне набавке или предузме одређене радње у том поступку.

У случају из става 1. овог члана наручиоци доносе посебну одлуку.

Садржину одлуке из става 2. овог члана утврђује Управа за јавне набавке.

За законитост и правилност поступка солидарно су одговорни наручиоци који спроводе јавну набавку.

5. План набавки

Члан 51

Наручилац је дужан да донесе годишњи план јавних набавки који садржи следеће податке:

1) редни број јавне набавке;

2) предмет јавне набавке;

3) процењену вредност јавне набавке;

4) врсту поступка јавне набавке;

5) оквирни датум покретања поступка;

6) оквирни датум закључења уговора;

7) оквирни рок трајања уговора.

Наручилац у плану јавних набавки из става 1. овог члана наводи уколико набавку спроводи преко тела за централизоване набавке.

План јавних набавки, измене и допуне плана наручилац објављује на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана доношења.

Изменом и допуном плана јавних набавки сматра се измена у погледу повећања процењене вредности јавне набавке за више од 10%, измена предмета јавне набавке, односно планирање нове јавне набавке.

Ако поједини подаци из плана јавних набавки представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из плана се неће објавити.

У случају из става 5. овог члана план јавних набавки се у изворном облику доставља Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Форму плана јавних набавки као и начин објављивања на Порталу јавних набавки, ближе уређује Управа за јавне набавке.

6. Покретање поступка

Услови за покретање поступка

Члан 52

Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки.

У изузетним случајевима, када јавну набавку није могуће унапред планирати или из разлога хитности, наручилац може да покрене поступак јавне набавке и ако набавка није предвиђена у плану јавних набавки.

Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају бити уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Одлука о покретању поступка

Члан 53

Наручилац покреће поступак јавне набавке доношењем одлуке о покретању поступка у писаном облику која садржи:

1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;

2) редни број јавне набавке за текућу годину;

3) предмет јавне набавке, назив и ознаку из општег речника набавке;

4) врсту поступка јавне набавке;

5) процењену вредност јавне набавке укупно, а и посебно за сваку партију када је то могуће;

6) оквирне датуме у којима ће се спроводити појединачне фазе поступка јавне набавке;

7) податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану.

У случају примене преговарачког поступка или конкурентног дијалога одлука садржи и разлоге за примену тог поступка.

У случају примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда одлука садржи и основне податке о лицима којима ће наручилац упутити позив за подношење понуде и разлоге за упућивање позива тим лицима.

Одлука може да садржи и друге елементе, ако наручилац процени да су потребни за спровођење поступка јавне набавке.

Комисија за јавну набавку

Члан 54

Поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку (у даљем тексту: комисија) која се образује решењем наручиоца.

Решење о образовању комисије (у даљем тексту: решење) доноси орган наручиоца надлежан за доношење одлуке о покретању поступка јавне набавке.

Решење садржи:

1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;

2) правни основ за доношење решења;

3) назив органа који доноси решење;

4) назив решења;

5) наводе о образовању комисије, предмету јавне набавке, броју јавне набавке, именовању чланова комисије, овлашћењима и дужностима комисије, задацима комисије и роковима за њихово извршење.

Решењем се именују заменици чланова комисије.

Комисија има најмање три члана од којих је један службеник за јавне набавке или лице са стеченим образовањем на правном факултету, на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године.

У поступцима јавних набавки чија је процењена вредност већа од троструког износа из члана 39. став 1. овог закона, службеник за јавне набавке је члан комисије.

За чланове комисије се именују лица која имају одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке.

Ако наручилац нема запослено лице које има одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке, у комисију се може именовати лице које није запослено код наручиоца.

У комисију се не могу именовати лица која могу бити у сукобу интереса за тај предмет јавне набавке.

Након доношења решења чланови комисије потписују изјаву којом потврђују да у предметној јавној набавци нису у сукобу интереса. Уколико сматрају да могу бити у сукобу интереса или уколико у току поступка јавне набавке сазнају да могу доћи у сукоб интереса, чланови комисије о томе без одлагања обавештавају орган који је донео решење, а који предузима потребне мере како не би дошло до штетних последица у даљем току поступка јавне набавке.

Комисија је дужна да спроведе поступак јавне набавке одређен у одлуци о покретању поступка и одговорна је за законитост спровођења поступка.

Комисија:

1) припрема конкурсну документацију, огласе о јавним набавкама, измене или допуне конкурсне документације, додатне информације или објашњења у вези са припремањем понуда или пријава;

2) отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве;

3) води преговарачки поступак;

4) сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда;

5) припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавању квалификације;

6) одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права;

7) предузима друге радње у поступку у зависности од врсте поступка и предмета набавке.

Комуникацију са заинтересованим лицима и понуђачима обављају искључиво чланови комисије.

7. Огласи о јавној набавци

Врсте огласа

Члан 55

Огласи о јавној набавци су:

1) претходно обавештење;

2) позив за подношење понуда и пријава;

3) обавештење о систему динамичне набавке;

4) позив за учешће на конкурсу за дизајн;

5) обавештење о признавању квалификације;

6) обавештење о закљученом оквирном споразуму;

7) обавештење о покретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда;

8) обавештење о закљученом уговору;

9) обавештење о резултатима конкурса;

10) обавештење о обустави поступка јавне набавке;

11) обавештење о продужењу рока за подношење понуда, односно пријава;

12) одлука о измени уговора о јавној набавци;

13) обавештење о поднетом захтеву за заштиту права;

14) обавештење о поништењу поступка јавне набавке.

Садржина огласа о јавној набавци одређена је у Прилогу 3.

Управа за јавне набавке утврдиће стандардне обрасце за огласе о јавној набавци у складу са Прилогом 3 овог закона.

Општи речник набавке

Члан 56

Наручилац је дужан да у огласима о јавној набавци приликом дефинисања предмета јавне набавке користи називе и ознаке из општег речника набавке.

Влада Уредбом утврђује општи речник набавке у складу са одговарајућим речником у Европској унији – ЦПВ (Цоммон Процуремент Воцабуларy).

Начин објављивања огласа

Члан 57

Огласи о јавној набавци објављују се на Порталу јавних набавки и на интернет страници наручиоца.

Огласи о јавној набавци чија је процењена вредност већа од јавне набавке мале вредности из члана 39. овог закона, објављује се и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа.

На висину накнаде за објављивање огласа о јавној набавци на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа, сагласност даје Влада.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да оглас о јавној набавци из члана 55. став 1. тач. 2) до 4) овог закона објави и на страном језику, који се обично користи у међународној трговини у области из које је предмет јавне набавке.

Наручилац који не поседује интернет страницу није дужан да формира интернет страницу ради објављивања огласа о јавној набавци.

Члан 58

Наручилац може да објави позив за подношење понуда или пријава и у неком специјализованом листу према предмету конкретне јавне набавке.

Приликом одлучивања о објављивању огласа на начин из става 1. овог члана, наручилац посебно води рачуна о процењеној вредности јавне набавке, трошковима оглашавања, врсти, сложености и специфичности предмета јавне набавке, развијености домаћег тржишта и броју домаћих понуђача који су способни да изврше набавку.

Претходно обавештење

Члан 59

Наручилац може да објави претходно обавештење о намери да спроведе поступак јавне набавке.

Садржина претходног обавештења одређена је у Прилогу 3А.

Објављивање позива за подношење понуде и позива за подношење пријава

Члан 60

Наручилац је дужан да објави позив за подношење понуде у:

1) отвореном поступку;

2) поступку јавне набавке мале вредности;

3) преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда.

Наручилац је дужан да објави позив за подношење пријава у:

1) рестриктивном поступку;

2) квалификационом поступку;

3) конкурентном дијалогу.

Садржина позива за подношење понуда одређена је у Прилогу 3Б, а садржина позива за подношење пријава у Прилогу 3В.

8. Конкурсна документација

Припрема и садржина конкурсне документације

Члан 61

Наручилац је дужан да припреми конкурсну документацију тако да понуђачи на основу ње могу да припреме прихватљиву понуду.

Наручилац није дужан да објави процењену вредност јавне набавке.

Подаци садржани у конкурсној документацији морају бити истоветни са подацима који су наведени у позиву за подношење понуда.

Конкурсна документација сходно врсти поступка и природи предмета јавне набавке садржи:

1) упутство понуђачима како да сачине понуду;

2) образац понуде;

3) услове и упутство како се доказује испуњеност услова;

4) модел уговора;

5) врсту, техничке карактеристике (спецификације), квалитет, количину и опис добара, радова или услуга, начин спровођења контроле и обезбеђивања гаранције квалитета, рок извршења, место извршења или испоруке добара, евентуалне додатне услуге и сл;

6) техничку документацију и планове;

7) образац структуре понуђене цене, са упутством како да се попуни;

8) образац трошкова припреме понуде;

9) изјаву о независној понуди.

Наручилац може у конкурсној документацији да наведе врсту средстава финансијског обезбеђења којим понуђачи обезбеђују испуњење својих обавеза у поступку јавне набавке, као и испуњење својих уговорних обавеза, односно за повраћај авансног плаћања (различити облици ручне залоге хартија од вредности или других покретних ствари, хипотека, меница, јемство другог правног лица са одговарајућим бонитетом, банкарске гаранције, полисе осигурања и др.).

Наручилац је дужан да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање, без обзира на проценат или износ аванса.

У случају спровођења поступка јавне набавке чија је процењена вредност већа од износа из члана 57. овог закона, наручилац је у обавези да захтева средство обезбеђења за испуњење уговорних обавеза.

Конкурсна документација може да садржи и друге елементе који су, с обзиром на предмет јавне набавке и врсту поступка, неопходни за припрему понуде.

Наручилац је дужан да редним бројем означи сваку страну конкурсне документације и укупан број страна конкурсне документације.

Управа за јавне набавке ближе уређује обавезне елементе конкурсне документације и утврђује оквирне моделе конкурсних документација.

Објављивање и достављање конкурсне документације

Члан 62

Наручилац је дужан да истовремено са објављивањем позива за подношење понуда, објави конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

У случају да је део конкурсне документације поверљив, наручилац ће у делу конкурсне документације који објави, навести на који начин и под којим условима заинтересована лица могу преузети поверљиве делове конкурсне документације.

Измене и допуне конкурсне документације

Члан 63

Ако наручилац у року предвиђеном за подношење понуда измени или допуни конкурсну документацију, дужан је да без одлагања измене или допуне објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Заинтересовано лице може, у писаном облику тражити од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, при чему може да укаже наручиоцу и на евентуално уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији, најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуде.

У случају из става 2. овог члана наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева, одговор објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Комуникација у вези са додатним информацијама, појашњењима и одговорима врши се на начин одређен чланом 20. овог закона.

Ако наручилац измени или допуни конкурсну документацију осам или мање дана пре истека рока за подношење понуда, наручилац је дужан да продужи рок за подношење понуда и објави обавештење о продужењу рока за подношење понуда.

По истеку рока предвиђеног за подношење понуда наручилац не може да мења нити да допуњује конкурсну документацију.

9. Процењена вредност јавне набавке

Начин одређивања процењене вредности јавне набавке

Члан 64

Процењена вредност јавне набавке исказује се у динарима, без пореза на додату вредност.

Процењена вредност јавне набавке обухвата укупни плативи износ понуђачу.

Процењена вредност јавне набавке мора бити заснована на спроведеном испитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора бити валидна у време покретања поступка.

Наручилац не може одређивати процењену вредност јавне набавке, нити може делити истоврсну јавну набавку на више набавки с намером избегавања примене овог закона или правила одређивања врсте поступка у односу на процењену вредност јавне набавке. Истоврсна јавна набавка је набавка која има исту или сличну намену, при чему исти понуђачи у односу на природу делатности коју обављају могу да је испуне.

Одређивање процењене вредности јавне набавке добара

Члан 65

Основица за израчунавање процењене вредности јавне набавке добара одређује се на следећи начин:

1) у случају када је предмет уговора куповина, закуп или лизинг и када је рок на који се уговор закључује 12 месеци или краћи, узима се укупна процењена вредност уговора за све време његовог трајања, а када је рок дужи од 12 месеци, укупна процењена вредност уговора укључује процењену вредност за првих 12 месеци и процењену вредност за преостали период до истека рока;

2) у случају кад се уговор из тачке 1) овог става закључује на неодређени рок, као и у случају кад постоји неизвесност у погледу рока на који се уговор закључује, узима се месечна процењена вредност уговора помножена са 48.

У случају периодичних уговора, као и уговора које је потребно обновити по истеку одређеног рока, процењена вредност јавне набавке одређује се:

1) на основу вредности сличних периодичних уговора закључених током претходне буџетске године или током претходних 12 месеци, усклађене са очекиваним променама у погледу количине или вредности добара чије је прибављање предмет уговора у току 12 месеци који почињу да теку од дана закључења првобитног уговора;

2) на основу укупне процењене вредности сличних периодичних уговора током 12 месеци након прве испоруке или током трајања уговора уколико је трајање уговора дуже од 12 месеци.

Одређивање процењене вредности јавне набавке услуга

Члан 66

При израчунавању процењене вредности јавне набавке услуга, наручилац мора у вредност услуге да урачуна и све трошкове везане за услугу које ће имати понуђач.

Код појединих услуга наручилац узима у обзир следеће износе:

1) за услуге осигурања – висину премије, као и друге врсте плаћања које терете услугу;

2) за банкарске и друге финансијске услуге – накнаде, провизије, као и друге врсте плаћања које терете услугу;

3) (брисана)

4) за дизајн, архитектонске услуге, просторно планирање и сл. – накнаду или провизију.

Ако наручилац не може да одреди процењену вредност услуге због дужине трајања уговора, вредност услуге одређује се на следећи начин:

1) у случају када је рок на који се уговор закључује одређен и ако је тај рок 36 месеци или краћи, укупна вредност уговора за цео рок;

2) у случају када рок на који се уговор закључује није одређен, месечна вредност помножена са 48.

Одређивање процењене вредности јавне набавке радова

Члан 67

Процењена вредност јавне набавке радова одређује се тако што укупна вредност радова представља основицу за израчунавање вредности јавне набавке радова.

При одређивању процењене вредности јавне набавке радова наручилац у вредност радова укључује и вредност свих добара и услуга који су неопходни за извршење уговора о јавној набавци радова.

Наручилац је дужан да поред процењене вредности у одлуци о покретању поступка посебно наведе вредност материјала, добара и услуга које сам обезбеђује.

Одређивање процењене вредности јавне набавке по партијама

Члан 68

Кад је предмет јавне набавке обликован по партијама, наручилац одређује процењену вредност сваке партије.

Процењена вредност јавне набавке обликоване по партијама укључује процењену вредност свих партија, за период за који се закључује уговор.

Наручиоци не могу примењивати поступак јавне набавке мале вредности, односно избећи примену овог закона, за поједину партију, ако је збир вредности свих партија већи од износа из члана 39. став 1. овог закона.

Одређивање процењене вредности у појединим поступцима

Члан 69

У случају квалификационог поступка, оквирног споразума и система динамичне набавке, процењена вредност јавне набавке одређује се као вредност свих уговора предвиђених за време трајања листе кандидата, оквирног споразума, односно система динамичне набавке.

10. Техничке спецификације

Општа правила о техничким спецификацијама

Члан 70

Техничке спецификације и пројектна документација, у смислу овог закона, представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације у којима су предвиђене описане карактеристике добара услуга или радова. Оне морају омогућити да се добра, услуге или радови који се набављају опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца.

Техничке спецификације у случају набавке добара и услуга одређују карактеристике добара или услуга као што су димензије, ниво квалитета, укључујући и методе за осигурање квалитета, сигурност, ниво утицаја на животну средину, потрошњу енергије, потрошњу других битних ресурса током коришћења производа, доступност за све кориснике (укључујући доступност инвалидним лицима) и оцену усаглашености, употребу производа, као и друге карактеристике које се тичу производа као што су назив под којим се производ продаје, терминологија, ознаке, тестирање и методе тестирања, паковање, обележавање и етикетирање, производни процес и процедура оцене усаглашености.

У случају набавке радова, техничке спецификације поред карактеристика одређених у ставу 2. овог члана могу садржати и прописе о пројектима и обрачуну трошкова, проби, инспекцији и условима преузимања, као и о техници или методу градње.

Наручилац је дужан да наведе техничке спецификације у конкурсној документацији која се односи на сваку појединачну јавну набавку.

Одређивање техничких спецификација

Члан 71

Наручилац одређује техничке спецификације на један од следећих начина:

1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима “или одговарајуће”;

2) у виду карактеристика или функционалних захтева, који могу укључивати и еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и који морају бити довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припреме одговарајуће понуде, а наручиоци да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама;

3) у виду карактеристика или функционалних захтева на начин како је одређено у тачки 2) овог става са позивом на спецификације и стандарде или сродна документа из тачке 1) овог става који се сматрају оборивом претпоставком испуњености таквих карактеристика или функционалних захтева;

4) упућивањем на спецификације и стандарде или сродна документа из тачке 1) овог става за одређене карактеристике и упућивањем на карактеристике или функционалне захтеве из тачке 2) овог става.

Приликом одређивања техничких спецификација у конкурсној документацији наручилац је дужан да пропише обавезно поштовање техничких стандарда приступачности за особе са инвалидитетом, односно да техничко решење буде приступачно за све кориснике.

У случају одређивања техничке спецификације на начин предвиђен ставом 1. тачка 1) овог члана, наручилац не може да одбије понуду на основу тога што понуђена добра, услуге или радови не испуњавају постављене услове у погледу дефинисане спецификације и траженог стандарда, уколико понуђач понуди одговарајући доказ да добра, услуге или радови које нуди на суштински једнак начин испуњавају услове из спецификације и траженог стандарда.

У случају одређивања техничке спецификације на начин предвиђен ставом 1. тачка 2) овог члана, наручилац не може да одбије понуду, уколико понуђач понуди одговарајући доказ да добра, услуге или радови које нуди задовољавају српске, европске, међународне или друге стандарде или сродна документа и ако докаже да ови стандарди испуњавају тражене карактеристике или функционалне захтеве.

Одговарајући доказ из ст. 3. и 4. овог члана може бити потврда, технички досије произвођача или извештај са тестирања које је спровела овлашћена организација.

Изузетно од одредбе става 1. тачка 1) овог члана, ако се технички пропис позива на српски стандард, такав стандард је обавезан и примењује се као технички пропис, без навођења речи “или одговарајуће”.

Надлежно министарство ће утврдити да ли постоје технички прописи и стандарди из става 6. овог члана.

У случају из става 6. овог члана наручилац је дужан да прихвати и други стандард који испуњава захтеве српског стандарда, као и доказе који то потврђују.

Коришћење техничких спецификација

Члан 72

Наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спецификације или стандарде које означавају добра, услуге или радове одређене производње, извора или градње.

Наручилац не може у конкурсној документацији да назначи било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу.

Наручилац не може да у конкурсну документацију укључи било коју одредбу која би за последицу имала давање предности или елиминацију појединих понуђача, на начин из ст. 1. или 2. овог члана, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима.

Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача мора бити праћено речима “или одговарајуће”.

Коришћење ознака

Члан 73

Ако наручилац намерава да набави добра, услуге или радове са специфичним еколошким, друштвеним или другим карактеристикама, може у техничким спецификацијама, критеријумима за доделу уговора или условима за извршење уговора, захтевати одређене ознаке као доказ да добра, услуге или радови одговарају траженим карактеристикама под условом да су испуњени сви следећи услови:

1) да се захтев за ознаку искључиво односи на критеријуме који су у вези са предметом јавне набавке и да је одговарајући за дефинисање карактеристика предмета јавне набавке;

2) да је захтев за ознаку одређен на основу објективно проверљивих и недискриминаторских критеријума;

3) да су ознаке одређене у отвореном и транспарентном поступку уз учешће свих интересних група, попут државних органа, корисника услуга, социјалних партнера, потрошача, произвођача, дистрибутера, невладиних организација и сл.;

4) да су ознаке доступне свим заинтересованим лицима;

5) да су захтеви за ознаком одређени од стране трећег лица над којим заинтересовано лице, односно понуђач који се пријавио за добијање ознаке не може вршити одлучујући утицај.

Ако наручилац захтева тачно одређену ознаку, дужан је да прихвати све ознаке које потврђују да добра, услуге или радови испуњавају захтеве одговарајуће ознаке.

У ситуацији када заинтересовано лице очигледно није било у могућности да прибави одређену ознаку коју је наручилац захтевао у конкурсној документацији или одговарајућу ознаку, наручилац је дужан да прихвати други одговарајући начин доказивања који може обухватити и техничку документацију произвођача под условом да заинтересовано лице докаже да добра, услуге или радови које он нуди испуњавају захтеве одређене ознаке или одређене захтеве које је наручилац предвидео.

Навођење битних захтева и накнада за коришћење патената

Члан 74

Битни захтеви који нису укључени у важеће техничке норме и стандарде, а који се односе на заштиту животне средине, безбедност и друге околности од општег интереса, морају да се примењују и да се изричито наведу у конкурсној документацији.

Наручилац је дужан да наведе у конкурсној документацији да накнаду за коришћење патената, као и одговорност за повреду заштићених права интелектуалне својине трећих лица, сноси понуђач.

11. Услови за учешће у поступку јавне набавке

Обавезни услови

Члан 75

Понуђач у поступку јавне набавке мора доказати:

1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар;

2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре;

3) (брисана)

4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији;

5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.

Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да немају забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде.

Додатни услови

Члан 76

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку јавне набавке.

Наручилац у конкурсној документацији одређује додатне услове за учешће у поступку јавне набавке у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета увек када је то потребно имајући у виду предмет јавне набавке.

Наручилац може одредити конкурсном документацијом да понуђач мора да докаже да над њим није покренут поступак стечаја или ликвидације, односно претходни стечајни поступак.

Наручилац може да одреди и друге додатне услове за учешће у поступку јавне набавке, посебно уколико се односе на социјална и еколошка питања.

Наручилац може да одреди додатне услове у погледу испуњавања обавеза које понуђач има према својим подизвођачима или добављачима.

Наручилац одређује услове за учешће у поступку тако да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Када је понуђач у поступку јавне набавке пословна банка, дужна је да податке доставља у складу са обавезом гаранције тајности података о својим клијентима, у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Доказивање испуњености услова

Члан 77

Испуњеност услова из члана 75. став 1. овог закона понуђач доказује достављањем следећих доказа:

1) извода из регистра надлежног органа;

2) потврде надлежног суда, односно надлежне полицијске управе;

3) (брисана)

4) потврде надлежног пореског органа и организације за обавезно социјално осигурање или потврде надлежног органа да се понуђач налази у поступку приватизације;

5) важеће дозволе за обављање одговарајуће делатности, издате од стране надлежног органа.

Испуњеност услова из члана 76. став 2. овог закона понуђач може доказати достављањем доказа уз понуду, као што су:

1) извештај о бонитету или скоринг издат од стране надлежног органа, биланс стања са мишљењем овлашћеног ревизора или извод из тог биланса стања, исказ о понуђачевим укупним приходима од продаје и приходима од производа, радова или услуга, на које се уговор о јавној набавци односи – најдуже за претходне три обрачунске године, мишљење или исказ банака или других специјализованих институција. Минимални годишњи приход који се тражи од понуђача не сме бити већи од двоструке процењене вредности јавне набавке, осим у изузетним случајевима када је то неопходно због посебних ризика повезаних са предметом јавне набавке. Наручилац је дужан да у конкурсној документацији наведе који је доказ из ове тачке изабрао и/или које друге доказе који доказују финансијски и пословни капацитет понуђач треба да приложи;

2) један или више доказа примерених предмету уговора, количини и намени, као што је:

(1) списак најважнијих изведених радова, испоручених добара или пружених услуга за период који није дужи од осам година за радове, односно пет година за добра и услуге, са износима, датумима и листама купаца односно наручилаца;

(2) стручне референце које прате списак најважнијих изведених радова, испоручених добара или пружених услуга;

(3) опис понуђачеве техничке опремљености и апаратуре, мера за обезбеђивање квалитета и капацитета за истраживање и развој;

(4) изјава о кључном техничком особљу и другим експертима, који ће бити одговорни за извршење уговора, као и о лицима одговорним за контролу квалитета;

(5) узорак, опис или фотографија производа и описа радова или услуга које ће понуђач извести односно пружити. У случају сумње, наручилац може да захтева доказ о аутентичности узорака, описа или фотографије;

(6) декларација о усаглашености, потврда, акредитација и други резултати оцењивања усаглашености према стандардима и сродним документима за оцењивање усаглашености или било које друго одговарајуће средство којим понуђач доказује усаглашеност понуде са техничком спецификацијом или стандардима траженим у конкурсној документацији.

Доказ из става 1. тач. 2) до 4) овог члана не може бити старији од два месеца пре отварања понуда, односно у случају квалификационог поступка пре ажурирања листе.

Наручилац може одредити у конкурсној документацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона, доказује достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове.

У случају спровођења поступка из члана 36. став 1. тач. 4) до 7) овог закона, наручилац одређује начин доказивања испуњености услова из члана 75. став 1. овог закона, који мора бити примерен околностима конкретне набавке, осим услова из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона.

Наручилац је дужан да доследно поштује законите интересе понуђача, штитећи њихове техничке и пословне тајне у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне.

Понуђач, кандидат, односно добављач дужан је да без одлагања писмено обавести наручиоца о било којој промени у вези са испуњеношћу услова из поступка јавне набавке, која наступи до доношења одлуке, односно закључења уговора, током важења листе кандидата, односно током важења уговора о јавној набавци и да је документује на прописани начин.

Наручилац је дужан да приликом одређивања доказа којима се доказује испуњеност услова, води рачуна о трошковима прибављања тих доказа, односно да трошкови прибављања доказа не буду несразмерни процењеној вредности јавне набавке.

Одредбе овог члана сходно се примењују на физичка лица као понуђаче и на подносиоце пријава.

Управа за јавне набавке ближе уређује начин доказивања испуњености услова.

Регистар понуђача

Члан 78

Организација надлежна за регистрацију привредних субјеката води јавни регистар понуђача – предузетника и правних лица (у даљем тексту: регистар понуђача) који испуњавају обавезне услове из члана 75. став 1. тач. 1) до 4) овог закона.

Регистар понуђача је доступан на интернет страници.

Свако лице регистровано код организације надлежне за регистрацију може поднети захтев за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којима доказује испуњеност обавезних услова.

Организација надлежна за издавање доказа из члана 77. став 1. овог закона, односно орган надлежан за изрицање санкција и мера које спречавају учешће лица у поступку јавне набавке, дужан је да након што утврди промене или изрекне санкцију или меру лицу регистрованом у регистру понуђача, одмах о томе обавести организацију надлежну за регистрацију привредних субјеката.

Лице уписано у регистар понуђача није дужно да приликом подношења понуде, односно пријаве доказује испуњеност обавезних услова.

У регистру понуђача региструју се подаци и промене података о понуђачу и то:

1) матични/регистарски број;

2) порески идентификациони број;

3) пословно име и адреса седишта;

4) лично име и ЈМБГ, односно број пасоша и земља издавања законског заступника понуђача, ако је законски заступник физичко лице и пословно име и матични број законског заступника понуђача, ако је заступник правно лице.

У регистру понуђача региструје се и датум регистрације понуђача, односно датум промене података о понуђачу који су предмет регистрације.

Понуђач се брише из регистра понуђача на основу захтева понуђача за брисање или по службеној дужности ако престане да испуњава неки од законом прописаних услова.

Против решења регистратора који води регистар понуђача може се изјавити жалба министру надлежном за послове привреде.

Министар надлежан за послове привреде прописује садржину регистра понуђача и документацију која се подноси уз пријаву за регистрацију понуђача.

Начин достављања доказа

Члан 79

Докази о испуњености услова могу се достављати у неовереним копијама, а наручилац може пре доношења одлуке о додели уговора, захтевати од понуђача, чија је понуда на основу извештаја комисије за јавну набавку оцењена као најповољнија, да достави на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа.

Ако је понуђач доставио изјаву из члана 77. став 4. овог закона, наручилац је пре доношења одлуке о додели уговора дужан да од понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија затражи да достави копију захтеваних доказа о испуњености услова, а може и да затражи на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа. Наручилац доказе може да затражи и од осталих понуђача. Наручилац није дужан да од понуђача затражи достављање свих или појединих доказа уколико за истог понуђача поседује одговарајуће доказе из других поступака јавних набавки код тог наручиоца.

Наручилац није дужан да поступи на начин из става 2. овог члана у случају поступка јавне набавке мале вредности и преговарачког поступка из члана 36. став 1. тач. 2) и 3) овог закона чија је процењена вредност мања од износа из члана 39. став 1. овог закона.

Ако понуђач у остављеном, примереном року који не може бити краћи од пет дана, не достави доказе из ст. 1. и 2. овог члана, наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.

Наручилац је дужан да наведе у конкурсној документацији да понуђач није дужан да доставља доказе који су јавно доступни на интернет страницама надлежних органа и да наведе који су то докази.

Наручилац не може одбити као неприхватљиву, понуду зато што не садржи доказ одређен овим законом или конкурсном документацијом, ако је понуђач, навео у понуди интернет страницу на којој су тражени подаци јавно доступни.

Уколико је доказ о испуњености услова електронски документ, понуђач доставља копију електронског документа у писаном облику, у складу са законом којим се уређује електронски документ, осим уколико подноси електронску понуду када се доказ доставља у изворном електронском облику.

Ако понуђач има седиште у другој држави, наручилац може да провери да ли су документи којима понуђач доказује испуњеност тражених услова издати од стране надлежних органа те државе.

Ако понуђач није могао да прибави тражена документа у року за подношење понуде, због тога што она до тренутка подношења понуде нису могла бити издата по прописима државе у којој понуђач има седиште и уколико уз понуду приложи одговарајући доказ за то, наручилац ће дозволити понуђачу да накнадно достави тражена документа у примереном року.

Ако се у држави у којој понуђач има седиште не издају докази из члана 77. овог закона, понуђач може, уместо доказа, приложити своју писану изјаву, дату под кривичном и материјалном одговорношћу оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе.

12. Понуда са подизвођачем и заједничка понуда

Понуда са подизвођачем

Члан 80

Наручилац је дужан да у конкурсној документацији захтева од понуђача да у понуди наведе да ли ће извршење јавне набавке делимично поверити подизвођачу и да наведе у својој понуди, проценат укупне вредности набавке који ће поверити подизвођачу, а који не може бити већи од 50 % као и део предмета набавке који ће извршити преко подизвођача.

Ако наручилац спроводи поступак јавне набавке у циљу закључења оквирног споразума или појединачну јавну набавку чија је процењена вредност већа од износа из члана 59. овог закона, може захтевати од понуђача да одређени део јавне набавке, по вредности или предмету, изврши преко подизвођача који је предузетник или мало правно лице у смислу прописа којима се уређује рачуноводство и ревизија.

Ако понуђач у понуди наведе да ће делимично извршење набавке поверити подизвођачу, дужан је да наведе назив подизвођача, а уколико уговор између наручиоца и понуђача буде закључен, тај подизвођач ће бити наведен у уговору.

Понуђач је дужан да наручиоцу, на његов захтев, омогући приступ код подизвођача ради утврђивања испуњености услова.

Понуђач је дужан да за подизвођаче достави доказе о испуњености обавезних услова из члана 75. став 1. тач 1) до 4) овог закона, а доказ о испуњености услова из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона за део набавке који ће извршити преко подизвођача.

Ако је за извршење дела јавне набавке чија вредност не прелази 10% укупне вредности јавне набавке потребно испунити обавезан услов из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона понуђач може доказати испуњеност тог услова преко подизвођача којем је поверио извршење тог дела набавке.

Поред обавезних услова, наручилац конкурсном документацијом одређује које још услове подизвођач мора да испуни и на који начин то доказује, при чему ти услови не могу бити такви да ограниче подношење понуде са подизвођачем.

Понуђач, односно добављач у потпуности одговара наручиоцу за извршење обавеза из поступка јавне набавке, односно за извршење уговорних обавеза, без обзира на број подизвођача.

Наручилац може на захтев подизвођача и где природа предмета набавке то дозвољава пренети доспела потраживања директно подизвођачу, за део набавке која се извршава преко тог подизвођача.

У случају из става 9. овог члана наручилац је дужан да омогући добављачу да приговори ако потраживање није доспело.

Правила поступања у вези са ст. 9 и 10. овог члана наручилац одређује у конкурсној документацији и не утичу на одговорност добављача.

Добављач не може ангажовати као подизвођача лице које није навео у понуди, у супротном наручилац ће реализовати средство обезбеђења и раскинути уговор, осим ако би раскидом уговора наручилац претрпео знатну штету.

У случају из става 12. овог члана наручилац је дужан да обавести организацију надлежну за заштиту конкуренције.

Добављач може ангажовати као подизвођача лице које није навео у понуди, ако је на страни подизвођача након подношења понуде настала трајнија неспособност плаћања, ако то лице испуњава све услове одређене за подизвођача и уколико добије претходну сагласност наручиоца.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава у рестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

Заједничка понуда

Члан 81

Понуду може поднети група понуђача.

Сваки понуђач из групе понуђача мора да испуни обавезне услове из члана 75. став 1. тач. 1) до 4) овог закона, а додатне услове испуњавају заједно, осим ако наручилац из оправданих разлога не одреди другачије.

Услов из члана 75. став 1. тачка 5) овог закона дужан је да испуни понуђач из групе понуђача којем је поверено извршење дела набавке за који је неопходна испуњеност тог услова.

Саставни део заједничке понуде је споразум којим се понуђачи из групе међусобно и према наручиоцу обавезују на извршење јавне набавке, а који садржи:

1) податке о члану групе који ће бити носилац посла, односно који ће поднети понуду и који ће заступати групу понуђача пред наручиоцем и

2) опис послова сваког од понуђача из групе понуђача у извршењу уговора.

Споразумом из става 4. овог члана уређују се и друга питања која наручилац одреди конкурсном документацијом.

Наручилац не може од групе понуђача да захтева да се повезују у одређени правни облик како би могли да поднесу заједничку понуду.

Понуђачи који поднесу заједничку понуду одговарају неограничено солидарно према наручиоцу.

Задруга може поднети понуду самостално, у своје име, а за рачун задругара или заједничку понуду у име задругара.

Ако задруга подноси понуду у своје име за обавезе из поступка јавне набавке и уговора о јавној набавци одговара задруга и задругари у складу са законом.

Ако задруга подноси заједничку понуду у име задругара за обавезе из поступка јавне набавке и уговора о јавној набавци неограничено солидарно одговарају задругари.

Наручилац може да тражи од чланова групе понуђача да у понудама наведу имена и одговарајуће професионалне квалификације лица која ће бити одговорна за извршење уговора.

Одредбе овог члана сходно се примењују на подносиоце пријава у рестриктивном поступку, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу.

13. Негативне референце

Члан 82

Наручилац може одбити понуду уколико поседује доказ да је понуђач у претходне три године пре објављивања позива за подношење понуда у поступку јавне набавке:

1) поступао супротно забрани из чл. 23. и 25. овог закона;

2) учинио повреду конкуренције;

3) доставио неистините податке у понуди или без оправданих разлога одбио да закључи уговор о јавној набавци, након што му је уговор додељен;

4) одбио да достави доказе и средства обезбеђења на шта се у понуди обавезао.

Наручилац може одбити понуду уколико поседује доказ који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкама који су се односили на исти предмет набавке, за период од претходне три године пре објављивања позива за подношење понуда.

Доказ из ст. 1. и 2. овог члана може бити:

1) правоснажна судска одлука или коначна одлука другог надлежног органа;

2) исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења обавеза у поступку јавне набавке или испуњења уговорних обавеза;

3) исправа о наплаћеној уговорној казни;

4) рекламације потрошача, односно корисника, ако нису отклоњене у уговореном року;

5) извештај надзорног органа о изведеним радовима који нису у складу са пројектом, односно уговором;

6) изјава о раскиду уговора због неиспуњења битних елемената уговора дата на начин и под условима предвиђеним законом којим се уређују облигациони односи;

7) доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђача;

8) други одговарајући доказ примерен предмету јавне набавке, који се односи на испуњење обавеза у ранијим поступцима јавне набавке или по раније закљученим уговорима о јавним набавкама.

Наручилац може одбити понуду ако поседује доказ из става 3. тачка 1) овог члана, који се односи на поступак који је спровео или уговор који је закључио и други наручилац ако је предмет јавне набавке истоврстан.

Члан 83

(Брисано)

14. Критеријуми за доделу уговора

Одређивање критеријума

Члан 84

Наручилац је дужан да одреди исти критеријум и елементе критеријума за доделу уговора у позиву за подношење понуда и у конкурсној документацији.

Елементи критеријума на основу којих наручилац додељује уговор морају бити описани и вредновани, не смеју бити дискриминаторски и морају стајати у логичкој вези са предметом јавне набавке.

Наручилац у конкурсној документацији наводи, описује и вреднује критеријум и све елементе критеријума које намерава да примени, а посебно наводи методологију за доделу пондера за сваки елемент критеријума која ће омогућити накнадну објективну проверу оцењивања понуда.

Наручилац ће у конкурсној документацији одредити елементе критеријума, односно начин на основу којих ће доделити уговор у ситуацији када постоје две или више понуда са једнаким бројем пондера или истом понуђеном ценом.

При оцењивању понуда наручилац је дужан да примењује само онај критеријум и елементе критеријума који су садржани у конкурсној документацији и то на начин како су описани и вредновани.

Врсте критеријума

Члан 85

Критеријуми за оцењивање понуде су:

1) економски најповољнија понуда или

2) најнижа понуђена цена.

Критеријум економски најповољније понуде заснива се на различитим елементима критеријума у зависности од предмета јавне набавке, као што су:

1) понуђена цена;

2) попуст на цене из ценовника наручиоца;

3) рок испоруке или извршења услуге или радова у оквиру минимално прихватљивог рока који не угрожава квалитет као и максимално прихватљивог рока;

4) текући трошкови;

5) трошковна економичност;

6) квалитет;

7) техничке и технолошке предности;

8) еколошке предности и заштита животне средине;

9) енергетска ефикасност;

10) пост-продајно сервисирање и техничка помоћ;

11) гарантни период и врста гаранција;

12) обавезе у погледу резервних делова;

13) пост-гаранцијско одржавање;

14) број и квалитет ангажованих кадрова;

15) функционалне карактеристике;

16) социјални критеријуми;

17) трошкови животног циклуса и др.

Елементи критеријума економски најповољније понуде могу се поделити на поткритеријуме.

Услови за учешће из чл. 75. и 76. овог закона не могу бити одређени као елементи критеријума.

Сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму, наручилац у конкурсној документацији одређује релативни значај (пондер), тако да збир пондера износи 100.

Избор између достављених понуда применом критеријума економски најповољније понуде наручилац спроводи тако што их рангира на основу пондера одређених за елементе критеријума.

Предност за домаће понуђаче и добра

Члан 86

У случају примене критеријума економски најповољније понуде, а у ситуацији када постоје понуде домаћег и страног понуђача који пружају услуге или изводе радове, наручилац мора изабрати понуду најповољнијег домаћег понуђача под условом да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде страног понуђача и најповољније понуде домаћег понуђача није већа од 5 у корист понуде страног понуђача.

У случају примене критеријума економски најповољније понуде, а у ситуацији када постоје понуде понуђача који нуде добра домаћег порекла и понуде понуђача који нуде добра страног порекла, наручилац мора као најповољнију понуду изабрати понуду понуђача који нуди добра домаћег порекла под условом да разлика у коначном збиру пондера између најповољније понуде понуђача који нуди добра страног порекла и најповољније понуде понуђача који нуди добра домаћег порекла није већа од 5 у корист понуде понуђача који нуди добра страног порекла.

У случају примене критеријума најниже понуђене цене, а у ситуацији када постоје понуде домаћег и страног понуђача који пружају услуге или изводе радове, наручилац мора изабрати понуду домаћег понуђача под условом да његова понуђена цена није већа од 5 % у односу на најнижу понуђену цену страног понуђача.

У случају примене критеријума најниже понуђене цене, а у ситуацији када постоје понуде понуђача који нуде добра домаћег порекла и понуде понуђача који нуде добра страног порекла, наручилац мора изабрати понуду понуђача који нуди добра домаћег порекла под условом да његова понуђена цена није преко 5% већа у односу на најнижу понуђену цену понуђача који нуди добра страног порекла.

У понуђену цену страног понуђача урачунавају се и царинске дажбине.

Домаћи понуђач је правно лице резидент у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица, односно физичко лице резидент у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана.

Ако је поднета заједничка понуда, група понуђача се сматра домаћим понуђачем ако је сваки члан групе понуђача лице из става 6. овог члана.

Ако је поднета понуда са подизвођачем, понуђач се сматра домаћим понуђачем, ако је понуђач и његов подизвођач лице из става 6. овог члана.

Када понуђач достави доказ да нуди добра домаћег порекла, наручилац ће, пре рангирања понуда, позвати све остале понуђаче чије су понуде оцењене као прихватљиве да се изјасне да ли нуде добра домаћег порекла и да доставе доказ.

Предност дата у ст. 1. до 4. овог члана у поступцима јавних набавки у којима учествују понуђачи из држава потписница Споразума о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА 2006) примењиваће се сходно одредбама тог споразума.

Предност дата у ст. 1. до 4. овог члана у поступцима јавних набавки у којима учествују понуђачи из држава потписница Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, примењиваће се сходно одредбама тог споразума.

Министарство надлежно за послове привреде ближе уређује начин доказивања испуњености услова из ст. 2. и 4. овог члана.

Начин примене предности изражене у цени, у поступцима у којима је критеријум економски најповољнија понуда ближе уређује Влада.

15. Понуда у поступку јавне набавке

Начин подношења понуде

Члан 87

Понуђач понуду подноси непосредно, путем поште или електронским средствима.

Понуђач подноси понуду у затвореној коверти или кутији, затворену на начин да се приликом отварања понуда може са сигурношћу утврдити да се први пут отвара.

Понуђач може да поднесе само једну понуду.

Понуђач који је самостално поднео понуду не може истовремено да учествује у заједничкој понуди или као подизвођач, нити исто лице може учествовати у више заједничких понуда.

Наручилац је дужан да одбије све понуде које су поднете супротно забрани из става 4. овог члана.

У року за подношење понуде понуђач може да измени, допуни или опозове своју понуду, на начин који је одређен у конкурсној документацији.

Трошкови припремања понуде

Члан 88

Понуђач може да у оквиру понуде достави укупан износ и структуру трошкова припремања понуде.

Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и не може тражити од наручиоца накнаду трошкова.

Ако је поступак јавне набавке обустављен из разлога који су на страни наручиоца, наручилац је дужан да понуђачу надокнади трошкове израде узорка или модела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца и трошкове прибављања средства обезбеђења, под условом да је понуђач тражио накнаду тих трошкова у својој понуди.

Подношење електронске понуде

Члан 89

Електронска понуда јесте понуда или део понуде коју понуђач доставља наручиоцу у електронском облику и која испуњава све услове у складу са законом којим се уређује електронски потпис, електронски документ и електронско пословање. Електронска понуда мора да има временску ознаку.

Уколико се само део понуде доставља у електронском облику мора са осталим деловима понуде истог понуђача чинити недвосмислену целину.

Понуђач понуду може поднети у електронском облику уколико наручилац у конкурсној документацији одреди такву могућност.

Информациони систем наручиоца мора да обезбеди технолошки независан пријем понуда и мора бити бесплатно доступан свим заинтересованим лицима.

Средства (уређаји) за пријем електронских понуда морају, уз помоћ техничких средстава и одговарајућих поступака, осигуравати да:

1) су електронске понуде потписане у складу са прописима којима се уређује начин њихове заштите;

2) електронски потпис буде оверен квалификационом потврдом;

3) електронска понуда има временску ознаку, односно да се тачно може одредити датум, сат и минут пријема понуда;

4) пре унапред одређеног тренутка отварања понуда нико нема приступ подацима из понуда;

5) се, уколико је прекршена забрана приступа подацима из понуда, то може лако открити;

6) само особе овлашћене од стране наручиоца могу одредити и променити датум и сат отварања понуда;

7) само овлашћеним особама буде омогућен приступ подацима из понуда, и то само њиховим истовременим деловањем ако их је више.

Информациони систем наручиоца мора омогућити архивирање електронских понуда у складу са прописима којима се уређује електронско пословање и прописима којима се уређује област документарне грађе и архива.

На подношење електронских пријава сходно се примењују одредбе овог члана.

Важење понуде

Члан 90

Рок важења понуде одређује наручилац и тај рок се обавезно наводи у понуди, али не може бити краћи од 30 дана од дана отварања понуда.

У случају истека рока важења понуде, наручилац је дужан да у писаном облику затражи од понуђача продужење рока важења понуде.

Понуђач који прихвати захтев за продужење рока важења понуде не може мењати понуду.

Понуда са варијантама

Члан 91

Ако је критеријум за избор економски најповољнија понуда, наручилац може дозволити подношење понуде са варијантама.

Наручилац посебно наводи у позиву за подношење понуде и конкурсној документацији да ли је дозвољено подношење понуде са варијантама, у супротном претпоставља се да подношење понуде са варијантама није дозвољено.

Ако је дозвољено подношење понуде са варијантама наручилац ће одредити у конкурсној документацији, које услове све варијанте морају да испуне да би биле прихватљиве.

Ако је подношење понуде са варијантама дозвољено, наручилац не може одбити варијанту понуде, само зато што би њеним прихватањем уговор о јавној набавци добара, постао уговор о јавној набавци услуга и обрнуто.

Неуобичајено ниска цена

Члан 92

Наручилац може да одбије понуду због неуобичајено ниске цене.

Неуобичајено ниска цена у смислу овог закона је понуђена цена која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима.

Ако наручилац оцени да понуда садржи неуобичајено ниску цену, дужан је да од понуђача захтева детаљно образложење свих њених саставних делова које сматра меродавним, а нарочито наводе у погледу економике начина градње, производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољних услова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледу оригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди.

Наручилац је дужан да понуђачу у случају из става 3. овог члана одреди примерен рок за одговор.

Наручилац је дужан да по добијању образложења провери меродавне саставне елементе понуде из става 3. овог члана.

Наручилац нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине и заштити права интелектуалне својине од стране понуђача или кандидата и може од понуђача захтевати достављање одговарајућих доказа.

Додатна објашњења, контрола и допуштене исправке

Члан 93

Наручилац може да захтева од понуђача додатна објашњења која ће му помоћи при прегледу, вредновању и упоређивању понуда, а може да врши и контролу (увид) код понуђача односно његовог подизвођача.

Наручилац може од изабраног понуђача у поступку конкурентног дијалога да захтева да потврди обавезе прихваћене у понуди.

Наручилац не може да захтева, дозволи или понуди промену елемената понуде који су од значаја за примену критеријума за доделу уговора, односно промену којом би се понуда која је неодговарајућа или неприхватљива учинила одговарајућом, односно прихватљивом, осим ако другачије не произлази из природе поступка јавне набавке.

Наручилац може, уз сагласност понуђача, да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварања понуда.

У случају разлике између јединичне и укупне цене, меродавна је јединична цена.

Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунских грешака, наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.

16. Рокови у поступку јавне набавке

Одређивање рока за подношење понуда

Члан 94

Рок за подношење понуда мора бити примерен времену потребном за припрему прихватљиве понуде.

Одређивањем рока из става 1. овог члана сматра се одређивање датума и сата до којег се понуде могу подносити.

Рок за подношење понуда у отвореном поступку и пријава у рестриктивном, квалификационом поступку и конкурентном дијалогу

Члан 95

Рок за подношење понуда у отвореном поступку, односно пријава у рестриктивном и квалификационом поступку и конкурентном дијалогу не може бити краћи од:

1) 35 дана од дана објављивања позива за подношење понуда ако је процењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овог закона;

2) 30 дана од дана објављивања позива за подношење понуда ако процењена вредност јавне набавке није већа од износа из члана 57. овог закона.

Рок за подношење понуда у отвореном поступку, односно пријава у рестриктивном и квалификационом поступку и конкурентном дијалогу не може бити краћи од:

1) 20 дана од дана када је објављен позив за подношење понуда ако је процењена вредност јавне набавке већа од износа из члана 57. овог закона и ако је наручилац објавио претходно обавештење у року од најмање 35 дана, а највише 12 месеци пре објављивања позива;

2) 15 дана од дана када је објављен позив за подношење понуда ако процењена вредност јавне набавке није већа од износа из члана 57. овог закона и ако је наручилац објавио претходно обавештење у року од најмање 35 дана, а највише 12 месеци пре објављивања позива.

Рок за подношење понуда у рестриктивном поступку и квалификационом

Члан 96

Рок за подношење понуда у рестриктивном поступку не може бити краћи од 20 дана од дана када је наручилац послао позив кандидатима.

Рок за подношење понуда у квалификационом поступку не може бити краћи од осам дана од дана када је наручилац послао позив кандидатима.

Рок за подношење понуда у преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда

Члан 97

Рок за подношење понуда у преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда не може бити краћи од 25 дана од дана објављивања позива.

Уколико наручилац спроводи преговарачки поступак из члана 35. став 1. тачка 1) овог закона и одлучи да позове само и све понуђаче који су учествовали у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу да допуне своје понуде, тако да их учине прихватљивим, одредиће рок примерен времену потребном за допуну понуде.

Рок за подношење коначних понуда у конкурентном дијалогу

Члан 98

Рок за подношење коначних понуда у конкурентном дијалогу не може бити краћи од 20 дана од дана слања позива изабраним кандидатима.

Рок за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности

Члан 99

Рок за подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности не може бити краћи од осам дана од дана објављивања позива за подношење понуда.

Рок за подношење почетних понуда у систему динамичне набавке

Члан 100

Рок за подношење почетних понуда током трајања система динамичне набавке је 15 дана од дана објављивања позива за подношење понуда.

Рачунање рокова

Члан 101

Рок за подношење понуда рачуна се од дана објављивања позива за подношење понуда на Порталу јавних набавки, односно од дана слања позива за подношење понуда.

17. Пријем и отварање понуда

Пријем понуда

Члан 102

Наручилац је дужан да приликом пријема понуде на коверти, односно кутији у којој се понуда налази обележи време пријема и евидентира број и датум понуде према редоследу приспећа. Уколико је понуда достављена непосредно наручилац предаје понуђачу потврду пријема понуде.

У случају подношења електронске понуде наручилац је дужан да обезбеди да информациони систем, одмах након пријема понуде пошаље потврду пријема.

Забрањено је давање информација о примљеним понудама, а наручилац је у обавези да понуде чува на начин да не дођу у посед неовлашћених лица.

Отварање понуда

Члан 103

Отварање понуда спроводи се одмах након истека рока за подношење понуда, односно истог дана.

Отварање понуда је јавно и може присуствовати свако заинтересовано лице.

У поступку отварања понуда могу активно учествовати само овлашћени представници понуђача.

Наручилац ће искључити јавност у поступку отварања понуда уколико је то потребно ради заштите података који представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података.

У случају из става 4. овог члана наручилац доноси одлуку којом одређује разлоге за искључење јавности и да ли се искључење јавности односи и на представнике понуђача.

Записник о отварању понуда

Члан 104

Наручилац је дужан да о поступку отварања понуда води записник у који се овим редоследом уносе следећи подаци:

1) датум и време почетка отварања понуда;

2) предмет и процењена вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију;

3) имена чланова комисије за јавну набавку који учествују у поступку отварања понуда;

4) имена представника понуђача који присуствују отварању понуда;

5) имена других присутних лица;

6) број под којим је понуда заведена;

7) назив понуђача, односно шифра понуђача;

8) понуђена цена и евентуални попусти које нуди понуђач;

9) подаци из понуде који су одређени као елементи критеријума и који се могу нумерички приказати;

10) уочени недостаци у понудама;

11) евентуалне примедбе представника понуђача на поступак отварања понуда.

Представник понуђача који учествује у поступку отварања понуда има право да приликом отварања понуда изврши увид у податке из понуде који се уносе у записник о отварању понуда.

Приликом отварања понуда наручилац не може да врши стручну оцену понуде.

Ако је поднета неблаговремена понуда, наручилац ће је по окончању поступка отварања вратити неотворену понуђачу, са назнаком да је поднета неблаговремено.

Наручилац је дужан да у току поступка обезбеди чување поверљивих података из понуде у складу са чланом 14. овог закона.

Записник о отварању понуда потписују чланови комисије и представници понуђача, који преузимају примерак записника.

Наручилац је дужан да понуђачима који нису учествовали у поступку отварања понуда достави записник у року од три дана од дана отварања.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на отварање пријава.

18. Додела уговора

Извештај о стручној оцени понуда

Члан 105

Комисија за јавну набавку дужна је да састави писани извештај о стручној оцени понуда.

Извештај из става 1. овог члана мора да садржи нарочито следеће податке:

1) предмет јавне набавке;

2) процењену вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију;

3) основне податке о понуђачима;

4) понуде које су одбијене, разлоге за њихово одбијање и понуђену цену тих понуда;

5) ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљно образложење – начин на који је утврђена та цена;

6) начин примене методологије доделе пондера;

7) назив понуђача коме се додељује уговор, а ако је понуђач навео да ће набавку извршити уз помоћ подизвођача и назив подизвођача.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на извештај о стручној оцени пријава.

Битни недостаци понуде

Члан 106

Наручилац ће одбити понуду ако:

1) понуђач не докаже да испуњава обавезне услове за учешће;

2) понуђач не докаже да испуњава додатне услове;

3) понуђач није доставио тражено средство обезбеђења;

4) је понуђени рок важења понуде краћи од прописаног;

5) понуда садржи друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или није могуће упоредити је са другим понудама.

Услови за доделу уговора

Члан 107

Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке, пошто прегледа и оцени понуде, одбије све неприхватљиве понуде.

Прихватљиве понуде наручилац рангира применом критеријума за доделу уговора одређеног у позиву за подношење понуде и конкурсној документацији.

Након спроведене стручне оцене понуда, на основу извештаја комисије наручилац доноси одлуку о додели уговора, ако је прибавио најмање једну прихватљиву понуду.

Наручилац може доделити уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке ако није већа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке.

У случају из става 4. овог члана наручилац је дужан да након доношења одлуке достави образложен извештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Наручилац доноси одлуку о признавању квалификације, односно о закључењу оквирног споразума под условима одређеним овим законом.

Одлука о додели уговора

Члан 108

На основу извештаја о стручној оцени понуда, наручилац доноси одлуку о додели уговора, у року одређеном у позиву за подношење понуда.

Рок из става 1. овог члана не може бити дужи од 25 дана од дана отварања понуда, осим у нарочито оправданим случајевима, као што је обимност или сложеност понуда, односно сложеност методологије доделе пондера, када рок може бити 40 дана од дана отварања понуда.

У поступку јавне набавке мале вредности рок из става 1. овог члана не може бити дужи од десет дана.

Одлука о додели уговора мора бити образложена и мора да садржи нарочито податке из извештаја о стручној оцени понуда и упутство о правном средству.

Наручилац је дужан да одлуку о додели уговора објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од три дана од дана доношења.

Ако поједини подаци из одлуке представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из одлуке се неће објавити.

У случају из става 6. овог члана одлука се у изворном облику доставља Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Одредбе овог члана сходно се примењују на одлуку о закључењу оквирног споразума, одлуку о признавању квалификације и одлуку о обустави поступка.

Одлука о обустави поступка јавне набавке

Члан 109

Наручилац доноси одлуку о обустави поступка јавне набавке на основу извештаја о стручној оцени понуда, уколико нису испуњени услови за доделу уговора или одлуке о закључењу оквирног споразума, односно уколико нису испуњени услови за доношење одлуке о признавању квалификације.

Наручилац може да обустави поступак јавне набавке из објективних и доказивих разлога, који се нису могли предвидети у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча или услед којих је престала потреба наручиоца за предметном набавком због чега се неће понављати у току исте буџетске године, односно у наредних шест месеци.

Наручилац је дужан да своју одлуку о обустави поступка јавне набавке писмено образложи, посебно наводећи разлоге обуставе поступка и упутство о правном средству и да је објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од три дана од дана доношења одлуке.

Наручилац је дужан да у року од пет дана од дана коначности одлуке о обустави поступка јавне набавке, објави обавештење о обустави поступка јавне набавке које садржи податке из Прилога 3К.

Наручилац је дужан да у одлуци о обустави поступка јавне набавке одлучи о трошковима припремања понуде из члана 88. став 3. овог закона.

Коначна одлука о обустави поступка представља извршни наслов за трошкове припремања понуде из члана 88. став 3. овог закона.

Ако поједини подаци из одлуке представљају пословну тајну у смислу закона којим се уређује заштита пословне тајне или представљају тајне податке у смислу закона којим се уређује тајност података, ти подаци из одлуке се неће објавити.

У случају из става 7. овог члана одлука се у изворном облику доставља Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Увид у документацију

Члан 110

Понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке о признавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке о додели уговора, односно одлуке о обустави поступка о чему може поднети писмени захтев наручиоцу.

Наручилац је дужан да лицу из става 1. овог члана, омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева, у року од два дана од дана пријема писаног захтева, уз обавезу да заштити податке у складу са чланом 14. овог закона.

Извештавање понуђача

Члан 111

У року од пет дана од дана доношења одлуке наручилац може са сваким понуђачем одвојено одржати састанак, на којем ће чланови комисије за јавну набавку објаснити начин спровођења поступка, дефинисања услова за учешће, начин одређивања спецификације предмета јавне набавке, начин одређивања елемената критеријума и методологије за доделу пондера, разлоге за одбијање понуда, рангирање понуда и сл.

Ако је у поступку јавне набавке чија је процењена вредност већа од износа из члана 57. овог закона, већина понуда одбијена, наручилац је дужан да организује извештавање понуђача. Неће се сматрати да је већина понуда одбијена ако су поднете две понуде, од којих је једна одбијена.

Током извештавања, понуђачи могу постављати питања и давати своје предлоге како да се поступак унапреди.

О извештавању понуђача и разговору са понуђачима сачињава се записник.

Током извештавања понуђача наручилац је у обавези да заштити податке у складу са чланом 14. овог закона.

19. Уговор о јавној набавци

Услови за закључење уговора о јавној набавци

Члан 112

Наручилац може закључити уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум, након доношења одлуке о додели уговора, односно одлуке о закључењу оквирног споразума и ако у року предвиђеном овим законом није поднет захтев за заштиту права или је захтев за заштиту права одбачен или одбијен.

Наручилац може и пре истека рока за подношење захтева за заштиту права закључити уговор о јавној набавци:

1) на основу оквирног споразума;

2) у случају примене преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона;

3) у случају примене система динамичне набавке;

4) у случају поступка јавне набавке мале вредности из члана 39. став 6. овог закона;

5) ако је поднета само једна понуда, осим у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда.

Рок за закључење уговора

Члан 113

Наручилац је дужан да уговор о јавној набавци достави понуђачу којем је уговор додељен у року од осам дана од дана протека рока за подношење захтева за заштиту права.

Ако наручилац не достави потписан уговор понуђачу у року из става 1. овог члана, понуђач није дужан да потпише уговор што се неће сматрати одустајањем од понуде и не може због тога сносити било какве последице, осим ако је поднет благовремен захтев за заштиту права.

Ако понуђач којем је додељен уговор одбије да закључи уговор о јавној набавци, наручилац може да закључи уговор са првим следећим најповољнијим понуђачем.

Ако је у случају из става 3. овог члана због методологије доделе пондера потребно утврдити првог следећег најповољнијег понуђача, наручилац ће поново извршити стручну оцену понуда и донети одлуку о додели уговора.

Електронска форма уговора

Члан 114

Уговор о јавној набавци може се закључити у електронском облику у складу са законом којим се уређује електронски документ и електронски потпис.

Измене током трајања уговора

Члан 115

Наручилац може након закључења уговора о јавној набавци без спровођења поступка јавне набавке повећати обим предмета набавке, с тим да се вредност уговора може повећати максимално до 5% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, при чему укупна вредност повећања уговора не може да буде већа од вредности из члана 39. став 1. овог закона, односно члана 124а за наручиоце из области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, под условом да је та могућност јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и уговору о јавној набавци.

Након закључења уговора о јавној набавци наручилац може да дозволи промену цене и других битних елемената уговора из објективних разлога који морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији, уговору о јавној набавци, односно предвиђени посебним прописима. Променом цене не сматра се усклађивање цене са унапред јасно дефинисаним параметрима у уговору и конкурсној документацији.

Лимити из става 1. овог члана не односе се на вишкове радова уколико су исти уговорени.

Изменом уговора о јавној набавци из ст. 1. и 2. овог члана не може се мењати предмет набавке.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана наручилац је дужан да донесе одлуку о измени уговора која садржи податке у складу са Прилогом 3Л и да у року од три дана од дана доношења исту објави на Порталу јавних набавки и извештај достави Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Обавештење о закљученом уговору

Члан 116

Наручилац је дужан да објави обавештење о закљученом уговору о јавној набавци или оквирном споразуму у року од пет дана од дана закључења уговора, односно оквирног споразума.

Наручилац може квартално, у року од 15 дана по истеку квартала, објављивати обавештења о уговорима закљученим на основу оквирног споразума и у систему динамичне набавке.

IV ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ОБЛАСТИ ВОДОПРИВРЕДЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ, САОБРАЋАЈА И ПОШТАНСКИХ УСЛУГА

Наручилац

Члан 117

Наручилац у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга је:

1) наручилац из члана 2. овог закона који обавља делатност у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, када спроводи набавку за потребе обављања тих делатности;

2) лице које обавља делатност у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, на основу искључивих или посебних права, када спроводи набавку за потребе обављања тих делатности;

3) јавно предузеће које обавља делатност у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, када спроводи набавку за потребе обављања тих делатности.

Искључиво или посебно право које је додељено на основу објективних критеријума, на транспарентан начин у поступку у којем је извршено јавно објављивање, применом прописа о јавним набавкама, јавно приватном партнерству и концесијама или другом поступку у којем су примењени објективни критеријуми и обезбеђена транспарентност и јавно објављивање, не сматра се искључивим или посебним правом у смислу става 1. тачка 2) овог члана.

Јавно предузеће у смислу става 1. тачка 3) овог члана, је свако предузеће над којим наручилац може имати, директно или индиректно, преовлађујући утицај на основу власништва над њиме, финансијског учешћа у њему или правила на основу којих је уређено. Преовлађујући утицај од стране наручиоца подразумева се у било којем од следећих случајева у којима наручилац, директно или индиректно:

(1) има већину уписаног капитала предузећа;

(2) контролише већину гласова који се односе на акције тог предузећа;

(3) може именовати више од половине чланова органа надзора, руковођења или органа управљања тог предузећа.

На услове, начин и поступак јавне набавке који у овом поглављу нису посебно уређени примењују се остале одредбе овог закона.

Делатности у области водопривреде

Члан 118

Делатности у области водопривреде у смислу овог закона су:

1) изградња или управљање објектима и мрежама у циљу пружања услуга корисницима у вези са производњом, транспортом или дистрибуцијом воде за пиће;

2) снабдевање тих мрежа водом за пиће;

3) пројекти хидрауличног инжењерства, наводњавање или исушивање земљишта, под условом да се више од 20% укупне количине воде која се добије овим пројектима, наводњавањем или исушивањем земљишта користи као вода за пиће;

4) пречишћавање и одвођење отпадних вода.

Снабдевање водом за пиће мрежа које пружају услуге корисницима преко наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматра се делатношћу у области водопривреде у смислу овог закона ако:

1) наручилац из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона производи воду за пиће у циљу обављања делатности која није делатност водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

2) снабдевање јавне мреже зависи само од сопствене производње наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона и ако то снабдевање није веће од 30% укупне производње воде за пиће тог наручиоца, рачунајући просек за претходне три године, укључујући и текућу годину.

Делатности у области енергетике

Члан 119

Делатности у области енергетике у смислу овог закона су:

1) истраживање или вађење нафте и гаса, истраживање или ископавање угља и осталих минералних сировина и других чврстих горива;

2) изградња или управљање објектима и мрежама у циљу пружања услуга корисницима у вези са производњом, транспортом, преносом или дистрибуцијом електричне енергије, гаса и топлотне енергије;

3) снабдевање тих мрежа електричном, топлотном енергијом и гасом.

Снабдевање електричном енергијом мрежа које пружају услуге корисницима преко наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматра се делатношћу у области енергетике у смислу овог закона ако:

1) наручилац из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона производи електричну енергију у циљу обављања делатности која није делатност водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

2) снабдевање јавне мреже зависи само од сопствене производње наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона и ако то снабдевање није веће од 30% укупне производње електричне енергије тог наручиоца, рачунајући просек за претходне три године, укључујући и текућу годину.

Снабдевање гасом или топлотном енергијом мрежа, које пружају услуге корисницима преко наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона не сматра се делатношћу у области енергетике у смислу овог закона ако:

1) је производња гаса или топлотне енергије од стране наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона, неизбежна последица обављања делатности које нису делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

2) је снабдевање јавне мреже намењено искључиво економској експлоатацији те производње и не прелази 20% годишњег укупног прихода наручиоца из члана 117. став 1. тачка 2) овог закона, узимајући у обзир претходне три године и текућу годину.

Делатности у области саобраћаја

Члан 120

Делатности у области саобраћаја у смислу овог закона су:

1) изградња, одржавање или управљање аеродромима и речним лукама у функцији ваздушног и речног саобраћаја;

2) изградња, одржавање и управљање мрежама, као и пружање услуга корисницима у области превоза железницом, градског и приградског превоза путника у друмском саобраћају који се обавља трамвајима, тролејбусима и аутобусима.

У области саобраћаја сматра се да постоји мрежа ако се услуга пружа под условима које је утврдио надлежни орган, као што су услови о релацијама на којима се пружају услуге, капацитетима превозних средстава, учесталости и сл.

Пружање услуга аутобуског превоза није делатност у области саобраћаја у смислу овог закона, уколико други привредни субјекти могу слободно да врше те делатности на релевантном тржишту.

Делатности у области поштанских услуга

Члан 121

Делатности у области поштанских услуга су пружање резервисаних и нерезервисаних поштанских услуга у смислу закона којим се уређују поштанске услуге.

Делатности у области поштанских услуга у смислу овог закона су и пружање других услуга које не укључују поштанске услуге под условима предвиђеним овим чланом.

Друге услуге су:

1) услуге управљања поштанском службом (услуге пре и после уручења);

2) услуге које се односе на пошиљке на којима није означена адреса које нису поштанске пошиљке у смислу закона којим се уређују поштанске услуге;

3) филателистичке услуге;

4) логистичке услуге које су комбинација физичког достављања и/или складиштења и других непоштанских делатности.

Набавке у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга на које се закон не примењује

Члан 122

Одредбе овог закона не примењују се:

1) на набавке које су чл. 7. и 7а овог закона изузете од његове примене;

2) на набавке које наручиоци спроводе за потребе обављања делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга у иностранству под условом да то не укључује употребу објеката и мреже унутар Републике Србије;

3) када наручилац који се бави делатношћу из члана 118. став 1. тачка 1) или 2) овог закона купује воду за пиће;

4) када наручилац који се бави делатношћу из члана 119. став 1. овог закона набавља:

(1) енергију или

(2) гориво за производњу енергије;

5) када наручилац врши набавке од повезаних лица или када лице које је основано од наручилаца искључиво за обављање делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга врши набавке од лица које је повезано са једним од наручилаца, под условом да најмање 80% просечног прихода повезаног лица за последње три године, потиче од лица са којима је повезано;

6) када лице које је основано од стране више наручилаца врши набавке од својих оснивача, за потребе обављања делатности у области водопривреде, енергетике, саобраћаја или поштанских услуга;

7) када група друштава коју чине наручиоци у смислу закона којим се уређују привредна друштва, врши набавку од члана групе друштава искључиво за потребе обављања делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга;

8) када наручилац врши набавке од групе друштава чији је саставни део, под условом да је група друштава основана у циљу обављања делатности водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, да је основана на период од најмање три године и да је уговором о оснивању предвиђено да уговорне стране остану у њеном саставу најмање три године.

Поступци

Члан 123

Додела уговора врши се у отвореном, рестриктивном, односно квалификационом поступку или у преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда.

Додела уговора може да се врши и у другим поступцима јавне набавке, уколико су за то испуњени услови прописани овим законом.

Посебна правила за квалификациони поступак

Члан 124

Наручилац у одлуци о признавању квалификације одређује и период за који се признаје квалификација кандидатима, а који не може бити дужи од четири године.

Наручилац може услове за признавање квалификације по потреби ажурирати и позвати све кандидате да поднесу пријаве у складу са ажурираним условима.

У случају из става 2. овог члана наручилац не може постављати само одређеним кандидатима додатне услове било које природе и не може тражити доказивање услова другим доказима ако су кандидати постојеће или нове услове већ доказали.

Наручилац може да користи и листе кандидата других наручилаца уколико утврди да испуњавају његове захтеве.

У случају из става 4. овог члана кандидатима се признаје квалификација док важи листа кандидата.

Посебна правила за јавну набавку мале вредности

Члан 124а

Јавна набавка мале вредности у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, у смислу овог закона, јесте набавка чија процењена вредност није већа од 10.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 10.000.000 динара.

Услов узајамности

Члан 125

Ако понуђачи нуде производе пореклом из државе са којом Република Србија није закључила споразум који би омогућавао домаћим понуђачима равноправан приступ на тржишту те државе, таква се понуда може одбити ако удео производа пореклом из те државе прелази 50% укупне вредности производа из понуде.

У смислу овог члана софтвер који се користи у опреми електронске комуникационе мреже сматра се производом.

Једнаке понуде

Члан 126

Ако су две понуде или већи број понуда једнаке, на основу критеријума одређених у члану 85. овог закона, наручилац даје предност понудама које не могу бити одбијене на основу члана 125. овог закона.

Једнаким понудама, у смислу става 1. овог члана, у погледу цене, сматрају се понуде у којима разлика у цени није већа од 3%.

Наручилац неће дати предност понуди у складу са ставом 1. овог члана, ако би избор такве понуде обавезивао наручиоца да набавља производ са техничким својствима другачијим од постојећих производа.

V ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ОБЛАСТИ ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ

Јавне набавке у области одбране и безбедности

Члан 127

Јавне набавке у области одбране и безбедности су набавке:

1) наоружања и војне опреме укључујући и било који њен саставни део, компоненту и склоп;

2) безбедоносно осетљиве опреме укључујући и било који њен саставни део, компоненту и склоп;

3) добара, услуга или радова директно повезаних са војном или безбедоносно осетљивом опремом или постројењима из тач. 1) и 2) овог става у току било којег периода или целог животног века;

4) услуга и радова искључиво у одбрамбене сврхе;

5) безбедоносно осетљивих радова и безбедоносно осетљивих услуга.

Војна опрема је опрема посебно израђена или прилагођена за војне потребе, намењена за употребу као оружје, муниција или војни материјал.

Безбедоносно осетљива опрема, услуге и радови су добра, услуге и радови за безбедносне потребе, које укључују, захтевају и садрже тајне податке.

Када спроводи набавке из става 1. овог члана наручилац је дужан да спречи постојање сукоба интереса, да обезбеди када је то могуће конкуренцију и да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене.

На основу достављеног плана набавки Влада доноси одлуку о спровођењу поступака и обавештава о томе надлежни одбор Народне скупштине.

Влада уређује услове, начин и поступак јавне набавке у области одбране и безбедности и утврђује списак добара, услуга и радова из става 1. овог члана.

Набавке у области одбране и безбедности на које се не примењује закон

Члан 128

Одредбе овог закона и подзаконског акта из члана 127. став 6. овог закона, не примењују се на набавке:

1) из члана 127. овог закона, ако су уговори додељени у складу са међународним споразумима Републике Србије закљученим са другом државом или међународном организацијом;

2) неопходне и искључиво усмерене за потребе обавештајних активности;

3) које се спроводе у иностранству, када су војне или полицијске снаге размештене изван територије Републике Србије, ако оперативне потребе захтевају да уговори буду склопљени са правним лицима или државним субјектима на подручју операција;

4) у оквиру програма сарадње који се заснивају на истраживању и развоју новог производа, које заједно реализује Република Србија и једна или више држава или међународних организација, ако је примењиво на наредне фазе целог и дела животног века тог производа;

5) где би примена поступка јавне набавке довела до откривања информација које се сматрају кључним за безбедност, а на основу одлуке Владе.

У случају из става 1. тачка 4) овог члана надлежно министарство, односно надлежни државни орган ће поднети извештај Влади о реализацији програма сарадње.

Посебна правила поступка код јавних набавки у области одбране и безбедности

Члан 129

Уговор о јавној набавци додељује се у рестриктивном или преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда и у другим поступцима јавне набавке ако су за то испуњени услови прописани овим законом или подзаконским актом из члана 127. став 6. овог закона.

У случају спровођења рестриктивног поступка не примењује се члан 33. став 5. овог закона.

У случају спровођења преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, наручилац не прибавља мишљење Управе за јавне набавке о основаности примене преговарачког поступка.

Преговарачки поступак из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона може се спроводити ако од првобитно закљученог уговора није протекло више од три године, осим у изузетним случајевима, који се утврђују с обзиром на рок трајања опреме, инсталација или система и техничке тешкоће које би промена добављача проузроковала.

Оквирни споразум чији је предмет јавна набавка у области одбране и безбедности не може трајати дуже од пет година, осим у изузетним случајевима, који се утврђују с обзиром на рок трајања опреме, инсталација или система и техничке тешкоће које би промена добављача проузроковала.

Предмет оквирног споразума могу бити и радови искључиво у одбрамбене сврхе и безбедносно осетљиви радови.

Примена закона од стране добављача

Члан 130

Понуђач може у понуди укључити подизвођаче које ће ангажовати ради извршења јавне набавке или навести да ће подизвођаче изабрати, након закључења уговора о јавној набавци.

Одредбе овог закона примењују добављачи приликом избора трећих лица као подизвођача, након закљученог уговора о јавној набавци или оквирног споразума, ако је наручилац захтевао да одређени део набавке добављач изврши преко подизвођача.

Трећим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се подизвођачи који су као такви укључени у понуду и понуђачи који чине групу понуђача, који су поднели заједничку понуду и са њима повезана лица.

Приликом подношења понуде подноси се списак лица која се у смислу става 3. овог члана не сматрају трећим лицима, као и све касније измене.

Извештаји о спроведеним набавкама у области одбране и безбедности

Члан 131

О спроведеним набавкама из чл. 127. и 128. овог закона наручилац доставља годишњи извештај Влади и надлежном одбору Народне скупштине до 31. марта текуће године, за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана нарочито садржи податке о предмету набавке, начину на који је поступак спроведен, поднетим понудама, критеријуму за избор најповољније понуде, закљученом уговору и добављачу.

Форму и садржину извештаја из става 1. овог члана ближе уређује Влада.

Vа ЈАВНЕ НАБАВКЕ РАДИ ОТКЛАЊАЊА ПОСЛЕДИЦА ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА – УДЕСА

Појам елементарне непогоде и техничко-технолошке несреће – удеса

Члан 131а

Елементарна непогода је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима, у складу са законом којим се уређују ванредне ситуације.

Техничко-технолошка несрећа – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском, речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада жичара за транспорт људи, рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним и гасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним материјама, а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и животну средину, у складу са законом којим се уређују ванредне ситуације.

Предмет и начин утврђивања предмета јавне набавке

Члан 131б

Јавне набавке које се спроводе ради отклањања последица елементарних непогода и техничко-технолошких несрећа – удеса и других несрећа (у даљем тексту: непогоде и несреће), су набавке добара, услуга или радова на изградњи, реконструкцији, адаптацији или санацији објеката оштећених у непогоди или несрећи, као и друге набавке ради спречавања продуженог штетног дејства непогоде и несреће, утврђене државним програмом помоћи и обнове подручја погођеног непогодом или несрећом, који доноси Влада (у даљем тексту: државни програм обнове), у складу са прописима којима се уређује заштита и отклањање последица непогода и несрећа.

Државним програмом обнове утврђују се мере и критеријуми за пружање помоћи, односно критеријуми, мере и поступак за обнову и санирање последица непогода или несрећа по областима и територији.

Објектима из става 1. овог члана сматрају се: породични стамбени објекти, стамбени и стамбено-пословни објекти, станови у стамбеним и стамбено-пословним објектима; електроенергетски објекти за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије; објекти рудне производње и снабдевања; објекти гасне инфраструктуре; путеви и јавне железничке инфраструктуре; телекомуникациони објекти, односно мреже, системи и средства, укључујући и објекте инфраструктуре електронских комуникација (кабловска канализација); објекти комуналне инфраструктуре; објекти посебне намене и објекти јавне намене у јавној својини; објекти културних добара и културне инфраструктуре.

Посебна правила поступка јавне набавке која се спроводи ради отклањања последица непогоде и несреће

Члан 131в

Јавне набавке из члана 132б став 1. овог закона спроводе се у отвореном поступку.

У поступку јавне набавке из става 1. овог члана не примењују се одредбе овог закона које се односе на план јавних набавки, претходно обавештење, начин доказивања обавезних и додатних услова за учешће у поступку јавне набавке, рокове за подношење понуда и рокове за одлучивање Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Рок за подношење понуда и начин доказивања испуњености услова

Члан 131г

Рок за достављање понуда у поступку јавне набавке из члана 132в став 1. овог закона не може бити краћи од десет дана од дана објављивања позива за подношење понуда на Порталу јавних набавки.

У поступку јавне набавке из става 1. овог члана испуњеност обавезних и додатних услова за учешће у поступку јавне набавке доказује се достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове.

Заштита права

Члан 131д

Захтев за заштиту права не задржава активности наручиоца у поступку из члана 132в став 1. овог закона.

Наручилац може и пре истека рока за подношење захтева за заштиту права да закључи уговор о јавној набавци.

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки дужна је да о захтеву за заштиту права одлучи решењем у року од пет дана од дана пријема уредног захтева.

О жалби против закључка наручиоца, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је дужна да одлучи у року од три дана од дана пријема жалбе.

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки је дужна да одлуку из ст. 3. и 4. овог члана достави наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу, у року од два дана од дана доношења.

Примена других поступака јавне набавке

Члан 131ђ

Наручилац може да одлучи да јавну набавку добара, услуга или радова ради отклањања последица непогода или несрећа које су утврђене државним програмом обнове, спроведе, уместо у отвореном поступку, применом друге врсте поступка јавне набавке, ако су за његову примену испуњени услови прописани овим законом.

У случају из става 1. овог члана не примењују се одредбе овог закона које се односе на план јавних набавки, начин доказивања обавезних и додатних услова за учешће у поступку јавне набавке и на прибављање мишљења Управе за јавне набавке о основаности преговарачког поступка без објављивања позива за достављање понуда.

Испуњеност обавезних и додатних услова за учешће у поступку јавне набавке из става 1. овог члана, доказује се достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове.

Набавке ради отклањања последица непогода и несрећа на које се не примењује закон

Члан 131е

Набавке ради отклањања последица непогода и несрећа на које се не примењује овај закон су набавке које се врше ради обезбеђивања основних животних услова у току и непосредно по наступању непогоде и несреће, у складу са чланом 7. став 1. тачка 3) овог закона.

Набавке из става 1. овог члана су набавке добара, услуга или радова који се односе на:

1) евакуацију, односно премештање људи и животиња, као и материјалних и културних добара, државних органа, привредних друштава и других правних лица, са угрожене територије на територију на којој не постоји опасност, односно која пружа услове за живот и заштиту;

2) обезбеђивање хитног смештаја и хитан смештај у одговарајуће објекте; пружање здравствене заштите болесним лицима или повређеним у елементарној непогоди;

3) снабдевање намирницама, питком водом, одећом, обућом, лековима и другим предметима, односно средствима, угроженог и пострадалог становништва, спајање раздвојених породица, психолошку подршку и стварање других услова за живот;

4) спровођење санитарно-хигијенских услова и санитарно-техничких мера на терену, у насељу и објектима, у циљу спречавања ширења заразних болести, епидемија и других штетних последица по становништво и материјална добра;

5) уклањање, идентификацију и хитно сахрањивање погинулих, односно умрлих, уклањање лешева животиња, дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију, деконтаминацију и ремедијацију објеката и терена;

6) спровођење одговарајућих радњи и поступака за извиђање рушевина, проналажење лица затрпаних у рушевинама, осигурање оштећених и померених делова конструкција зграда и објеката ради спречавања даљег рушења, спасавање затрпаних, односно њихово извлачење изван зоне рушења, мере прве помоћи и хитне медицинске помоћи, као и друге мере којима се доприноси заштити и спасавању из рушевина;

7) предузимање мера за очување добара битних за опстанак објеката за водоснабдевање, одржавање потребног обима пољопривредне и друге производње и опстанак биљног и животињског фонда кроз обезбеђење и чување потребних количина и врста добара неопходних за живот становништва, као и културно-историјских, материјалних и других битних добара;

8) обезбеђивање превожења и прелаза преко река и језера, проналажење и извлачење настрадалих и утопљених, одстрањивање воде из поплављених објеката и површина око објеката;

9) предузимање хитних мера ради спречавања или одлагања изливања воде из речног корита у насељеним местима и плављења стамбених објеката (постављање џакова са песком, чишћење одводних канала и сл.);

10) предузимање других сличних активности ради обезбеђивања заштите живота и здравља угроженог становништва и животиња, као и ради заштите материјалних и културних добара, у складу са прописима о заштити од елементарних непогода и других несрећа.

VI ЕВИДЕНЦИЈА И ИЗВЕШТАЈИ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

Евиденција и извештаји о јавним набавкама

Члан 132

Наручилац је дужан да прикупља и евидентира податке о поступцима јавних набавки и закљученим уговорима о јавним набавкама.

Наручилац доставља у електронској форми Управи за јавне набавке тромесечни извештај о:

1) спроведеним поступцима јавне набавке;

2) спроведеним поступцима набавке на које није примењивао одредбе овог закона;

3) спроведеним преговарачким поступцима без објављивања позива за подношење понуда;

4) трошковима припремања понуда у поступцима јавне набавке;

5) закљученим уговорима о јавној набавци;

6) јединичним ценама добара, услуга и најзаступљенијих радова;

7) измењеним уговорима о јавној набавци;

8) обустављеним поступцима јавне набавке;

9) поступцима у којима је поднет захтев за заштиту права и поништеним поступцима;

10) извршењу уговора о јавној набавци.

Управа за јавне набавке ближе уређује садржину извештаја о јавним набавкама и начин вођења евиденције о јавним набавкама.

Извештаје из става 1. овог члана, наручилац доставља најкасније до 10. у месецу који следи по истеку тромесечја.

Управа за јавне набавке је дужна да на основу достављених тромесечних извештаја наручилаца припреми збирни тромесечни извештај о спроведеним поступцима и закљученим уговорима и да га објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници у року од месец дана од истека рока из става 4. овог члана.

Извештаји о јавним набавкама

Члан 133

Управа за јавне набавке може затражити од наручиоца извештај са додатним подацима, о сваком појединачном уговору о јавној набавци или поступку јавне набавке.

Наручилац је дужан да тражене податке достави Управи за јавне набавке у најкраћем могућем року, а најкасније осам дана од пријема захтева Управе за јавне набавке.

Управа за јавне набавке је дужна да на основу појединачних, тромесечних извештаја наручилаца припреми полугодишњи и годишњи извештај о јавним набавкама.

Управа за јавне набавке је дужна да полугодишњи извештај о јавним набавкама објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници до 30. септембра, а годишњи извештај до 31. марта текуће године, за претходну годину.

Извештај из става 4. овог члана доставља се Влади пре објављивања.

У извештају из става 4. овог члана Управа за јавне набавке даје предлог општих и појединачних мера за унапређење система јавних набавки.

Запослени у Управи за јавне набавке могу обављати додатну плаћену активност, у складу са законом којим се уређују права и дужности државних службеника, само на основу претходне писане сагласности одбора Народне скупштине надлежног за финансије.

VII СЛУЖБЕНИК И УПРАВА ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Службеник за јавне набавке

Члан 134

Наручилац је дужан да својим актом којим уређује систематизацију радних места одреди радно место у оквиру којег ће се обављати послови јавних набавки.

Наручилац чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од петоструког износа из члана 39. став 1. овог закона, мора да има најмање једног службеника за јавне набавке.

Службеник за јавне набавке је лице које је обучено за обављање послова јавних набавки.

Начин и програм стручног оспособљавања и начин полагања стручног испита за службеника за јавне набавке утврђује Управа за јавне набавке.

Наручилац је дужан да лицу које обавља послове јавних набавки омогући да у року од три месеца од дана заснивања радног односа, односно од дана када се стекну услови, положи стручни испит за службеника за јавне набавке.

Управа за јавне набавке

Члан 135

Управа за јавне набавке је посебна организација која врши надзор над применом овог закона, доноси подзаконске акте и обавља стручне послове у области јавних набавки, прати спровођење поступака јавних набавки, контролише примену појединих поступака, управља Порталом јавних набавки, припрема извештаје о јавним набавкама, предлаже мере за унапређење система јавних набавки, пружа стручну помоћ наручиоцима и понуђачима, доприноси стварању услова за економичну, ефикасну и транспарентну употребу јавних средстава у поступку јавне набавке.

На рад и организацију Управе за јавне набавке примењују се прописи о државној управи, ако овим законом није другачије одређено.

Послови Управе за јавне набавке

Члан 136

Управа за јавне набавке обавља следеће послове:

1) врши надзор над применом овог закона;

2) доноси подзаконске акте у области јавних набавки;

3) учествује у припреми прописа у области јавних набавки;

4) даје мишљење о тумачењу и примени одредби овог закона;

5) испитује испуњеност услова за спровођење преговарачког поступка из члана 36. овог закона и конкурентног дијалога;

6) предлаже Влади списак наручилаца, према подацима из извештаја и евиденција о јавним набавкама које поседује;

7) (брисана)

8) именује грађанског надзорника;

9) сачињава моделе оквирних споразума;

10) (брисана)

11) прописује стандардне обрасце огласа о јавним набавкама;

12) (брисана)

13) прописује начин вођења евиденције и сачињавања извештаја о јавним набавкама;

14) сачињава тромесечни и годишњи извештај о јавним набавкама;

15) прописује начин и програм стручног оспособљавања и начин полагања стручног испита за службеника за јавне набавке и води регистар службеника за јавне набавке;

16) управља Порталом јавних набавки;

17) предузима мере ради развоја и унапређења система јавних набавки;

18) подноси захтев за заштиту права;

19) обавештава Државну ревизорску институцију и буџетску инспекцију када утврди неправилности у спровођењу поступака јавних набавки и достављању извештаја о јавним набавкама;

20) покреће прекршајни поступак када на било који начин сазна да је учињена повреда овог закона која може бити основ прекршајне одговорности;

21) покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци;

22) припрема моделе одлука и других аката које наручилац доноси у поступку јавне набавке;

23) прикупља статистичке и друге податке о спроведеним поступцима, закљученим уговорима о јавним набавкама и о ефикасности система јавних набавки у целини;

24) објављује и дистрибуира одговарајућу стручну литературу;

25) прикупља информације о јавним набавкама у другим државама;

26) припрема планове и нормативне акте и уз сагласност Владе предузима друге активности у вези са преговорима о приступању Европској унији, у области јавних набавки;

27) сарађује са страним институцијама и стручњацима из области јавних набавки;

28) сарађује са другим државним органима и организацијама, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;

29) обавља друге послове у складу са законом.

У вршењу надзора Управе за јавне набавке над применом овог закона сви државни органи и организације, службе и органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, наручиоци и понуђачи, односно подносиоци пријава, дужни су да доставе Управи за јавне набавке тражене информације и документе који су у њиховом поседу или под њиховом контролом, у року који одреди Управа за јавне набавке.

Управа за јавне набавке подноси посебан годишњи извештај о спроведеном надзору над применом овог закона Влади и одбору Народне скупштине надлежном за финансије, до 30. априла текуће године за претходну годину.

Директор Управе за јавне набавке

Члан 137

Управа за јавне набавке има директора кога из редова стручњака у области јавних набавки поставља Влада, након спроведеног јавног конкурса.

За директора Управе за јавне набавке може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне, економске или техничке науке на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године, најмање пет година радног искуства на пословима јавних набавки и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе.

Директор Управе за јавне набавке доноси акт којим уређује систематизацију радних места.

VIII ЗАШТИТА ПРАВА У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

1. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки

Члан 138

Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија) је самосталан и независан орган Републике Србије, који обезбеђује заштиту права у поступцима јавних набавки.

Републичка комисија има статус правног лица.

Седиште Републичке комисије је у Београду.

Републичка комисија има печат, у складу са законом.

Средства за рад Републичке комисије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Надлежност

Члан 139

У оквиру својих надлежности Републичка комисија:

1) одлучује о захтеву за заштиту права;

2) одлучује о закључењу уговора у случају из члана 30. став 3. овог закона;

3) одлучује о жалби против закључка наручиоца;

4) одлучује о предлогу наручиоца да поднети захтев за заштиту права не спречава доношење одлуке, односно закључење уговора или оквирног споразума;

5) одлучује о предлогу подносиоца захтева за заштиту права да се забрани закључење или извршење уговора о јавној набавци;

6) одлучује о трошковима поступка заштите права и трошковима припреме понуде;

7) прати и контролише спровођење одлука које доноси;

8) изриче новчане казне наручиоцу и одговорном лицу наручиоца;

9) поништава уговор о јавној набавци;

10) води прекршајни поступак у првом степену;

11) покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци;

12) сарађује са страним институцијама и стручњацима у области јавних набавки;

13) обавља и друге послове у складу са законом.

Састав и избор Републичке комисије

Члан 140

Републичка комисија има председника и осам чланова.

Народна скупштина бира и разрешава председника и чланове Републичке комисије на предлог одбора Народне скупштине надлежног за финансије (у даљем тексту: надлежни одбор), након спроведеног јавног конкурса.

Председник и чланови Републичке комисије бирају се на период од пет година.

Исто лице може два пута бити бирано за председника Републичке комисије.

За члана Републичке комисије исто лице може бити бирано највише два пута, под условом да није бирано за председника Републичке комисије.

Надлежни одбор покреће поступак за утврђивање предлога за избор председника и чланова Републичке комисије најкасније шест месеци пре истека њиховог мандата, а поступак избора се окончава најкасније месец дана пре истека мандата.

Председник Републичке комисије представља Републичку комисију, руководи њеним радом и обавља друге послове у складу са законом.

У одсуству председника Републичке комисије, Републичку комисију представља заменик председника Републичке комисије кога из редова чланова именује председник Републичке комисије.

Услови за избор

Члан 141

За председника Републичке комисије може бити бирано лице које испуњава услове потребне за избор за судију основног суда, осим услова у вези са Правосудном академијом, и које има радно искуство од пет година у области јавних набавки.

Председник Републичке комисије има плату у висини плате председника вишег суда.

За члана Републичке комисије може бити бирано лице које испуњава услове потребне за избор за судију основног суда, осим услова у вези са Правосудном академијом, и које има радно искуство од три године у области јавних набавки.

За члана Републичке комисије може бити бирано и лице које има стечено високо образовање из научне области правне, економске или техничко – технолошке науке на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године, најмање пет година радног искуства на пословима јавних набавки, стечен сертификат за службеника за јавне набавке и које испуњава друге услове прописане за рад у државним органима.

Најмање пет чланова Републичке комисије бира се међу лицима која испуњавају услов из става 3. овог члана.

Члан Републичке комисије има плату у висини плате судије вишег суда.

Служба Републичке комисије

Члан 142

Републичка комисија има Службу која врши стручне, опште – правне, финансијско-материјалне, и административно-техничке послове потребне за рад Републичке комисије. Службом руководи секретар, кога именује и разрешава председник Републичке комисије.

За секретара Републичке комисије може бити именовано лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на студијама другог степена, односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године и које има најмање пет година радног искуства на правним пословима.

На секретара и запослене у Служби примењују се прописи који уређују радне односе у државним органима.

Унутрашње уређење и систематизацију радних места у Служби уређује Републичка комисија.

Листа вештака за јавне набавке

Члан 143

Републичка комисија образује и води листу вештака који у складу са условима из овог закона учествују у раду Републичке комисије.

На листу вештака може бити уписано лице које је уписано у регистар сталних судских вештака.

Спречавање сукоба интереса и изузеће

Члан 144

Председник, односно члан Републичке комисије не може обављати другу јавну функцију, вршити функцију у политичкој странци, нити обављати било коју другу функцију, службу, посао, дужност или активност која би могла утицати на његову самосталност у раду и поступању или која би умањивала његов углед или углед функције председника, односно члана Републичке комисије.

Председник или члан Републичке комисије не може одлучивати у поступку заштите права ако постоје разлози који доводе у сумњу његову непристрасност.

Председник или члан Републичке комисије не може одлучивати у поступку заштите права ако је са странком у поступку, у односу који одговара односу представника наручиоца и понуђача из члана 29. овог закона.

Странка у поступку има право да захтева изузеће члана Републичке комисије из разлога одређених у ст. 2. и 3. овог члана.

О захтеву за изузеће одлучује председник Републичке комисије.

Председник, односно члан Републичке комисије не може у периоду од две године после престанка функције, бити радно ангажован код понуђача који је био страна у поступку у којем је одлучивао, ако је процењена вредност набавке у том предмету била већа од износа из члана 57. овог закона.

Спреченост за рад и одсуство члана Републичке комисије

Члан 144а

У случају спречености за рад или одсуства са рада председника или члана Републичке комисије, у трајању дужем од 60 дана, надлежни одбор може предложити Народној скупштини да ради замене спреченог или одсутног председника или члана Републичке комисије именује друго лице за вршиоца дужности председника или члана Републичке комисије без спровођења јавног конкурса до његовог повратка.

Лице из става 1. овог члана мора испуњавати одговарајуће услове за избор из члана 141. овог закона.

Разрешење чланова Републичке комисије

Члан 145

Председник или члан Републичке комисије биће разрешен пре истека мандата, ако:

1) буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци и ако га дело за које је осуђен чини недостојним за вршење функције;

2) ако изгуби радну способност;

3) се утврди да функцију врши супротно члану 144. овог закона;

4) ако се утврди да функцију обавља нестручно и несавесно;

5) ако се утврди да не испуњава услове за избор из члана 141. овог закона;

6) поднесе оставку.

Иницијативу за разрешење председника или члана Републичке комисије може поднети свако лице, надлежном одбору.

Надлежни одбор, подноси Народној скупштини образложени предлог за разрешење председника или члана Републичке комисије са доказима за његово разрешење.

Председнику, односно члану Републичке комисије мора се омогућити да се у Народној скупштини изјасни о разлозима за његово разрешење.

Ако председник, односно члан Републичке комисије буде разрешен, нови председник, односно члан Републичке комисије бира се у року од 90 дана од дана разрешења.

У случају разрешења председника Републичке комисије, функцију председника врши заменик председника из члана 140. став 8. овог закона, до избора новог председника.

Начин рада Републичке комисије

Члан 146

Републичка комисија ради и одлучује у већима од три члана.

Свако веће чине најмање два члана која су изабрана у складу са чланом 141. став 3. овог закона, од којих је један председник већа.

За пуноважно одлучивање на седници већа потребно је присуство свих чланова већа.

У случају одсуства члана већа њега може заменити председник Републичке комисије или члан Републичке комисије из другог већа, кога одреди председник Републичке комисије.

Чланови већа могу на сопствену иницијативу одлучити да у раду већа учествује и вештак, ако процене да је то потребно ради правилног утврђивања чињеничног стања и доношења одлуке.

За вештака се не може именовати лице које је са страном у поступку, у односу који одговара односу представника наручиоца и понуђача из члана 29. овог закона.

Накнаду трошкова и награду вештаку плаћа страна која га је ангажовала, према тарифи коју утврђује Републичка комисија.

Вештак нема право гласа у одлучивању.

Републичка комисија усваја начелне правне ставове у вези са применом прописа из њене надлежности на општој седници на којој учествују председник и сви чланови Републичке комисије.

Општу седницу сазива председник Републичке комисије по потреби, на захтев четири члана или када између већа настане несагласност у примени прописа.

Начин рада Републичке комисије ближе се уређује Пословником о раду Републичке комисије.

Пословник доноси Републичка комисија двотрећинском већином гласова, чланова и председника Републичке комисије.

Одговорност за рад

Члан 147

Републичка комисија за свој рад одговара Народној скупштини.

Републичка комисија доставља Народној скупштини годишњи извештај о свом раду до 31. марта текуће године за претходну годину у којем посебно наводи:

1) поступке који су делимично или потпуно поништени;

2) поступке у којима је донела одлуку да поднети захтев за заштиту права не задржава, односно задржава даље активности у поступку јавне набавке;

3) наручиоце који нису доставили тражену документацију и извештаје;

4) контроле које је извршила код наручилаца, резултате тих контрола и мере које је предузела да се утврђене неправилности отклоне;

5) наручиоце који нису поштовали упутства Републичке комисије и нису отклонили неправилности;

6) неправилности које су честе у поступцима јавних набавки и активности које је предузела да се уочене неправилности отклоне;

7) уговоре које је поништила;

8) наручиоце и одговорна лица наручиоца којима је изречена новчана казна;

9) прекршајне поступке које је покренула;

10) решења у прекршајном поступку које је донела;

11) одлуке Управног суда и Вишег прекршајног суда у вези са одлукама Републичке комисије;

12) друге активности које преузима ради заштите права;

13) поступке у којима није поступила у роковима које предвиђа овај закон и разлозима за кашњење;

14) статистику која је од значаја за праћење појава у поступку заштите права;

15) проблеме на које наилази у свом раду.

Ако је надлежном одбору достављена представка наручиоца или понуђача, односно другог заинтересованог лица које сматра да су његова права озбиљно повређена у поступку пред Републичком комисијом, или ако на други начин дође до сазнања која указују на нестручно и несавесно обављање функције од стране чланова тог органа, надлежни одбор може захтевати од Републичке комисије да у одређеном року достави извештај о сваком појединачном предмету у којем је одлучивала.

У случају из става 3. овог члана Републичка комисија је у обавези да надлежном одбору у остављеном року достави целокупну документацију о одређеном предмету, а члан већа Републичке комисије које је одлучивало у том предмету може бити позван да пред надлежним одбором усмено образложи став Републичке комисије о предмету и донетој одлуци.

2. Поступак заштите права

Активна легитимација у поступку

Члан 148

Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, односно заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора, односно оквирног споразума у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпео или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона (у даљем тексту: подносилац захтева).

Захтев за заштиту права може да поднесе Управа за јавне набавке, Државна ревизорска институција, јавни правобранилац и грађански надзорник.

Органи и организације из става 2. овог члана нису дужни да подносе захтев за заштиту права на захтев лица из става 1. овог члана ако то лице није искористило право на подношење захтева.

У случају подношења захтева за заштиту права из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона које се примењују у случају подношења захтева од стране подносиоца захтева из става 1. овог члана, осим одредбе члана 156. став 1. овог закона.

На питања поступка заштите права која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује управни поступак.

Рокови и начин подношења захтева за заштиту права

Члан 149

Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији.

Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца, осим ако овим законом није другачије одређено.

Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. овог закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио.

Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из става 3. овог члана, сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда.

Одредбе ст. 3. и 4. овог члана не примењују се у случају преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, ако подносилац захтева или са њим повезано лице није учествовао у том поступку.

После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума у складу са чланом 40а овог закона.

Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева из ст. 3. и 4. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока.

Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева.

Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. овог закона.

Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ.

Последице поднетог захтева за заштиту права и привремене мере

Члан 150

У случају поднетог захтева за заштиту права наручилац не може донети одлуку о додели уговора, одлуку о закључењу оквирног споразума, одлуку о признавању квалификације и одлуку о обустави поступка, нити може закључити уговор о јавној набавци пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, осим у случају преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона.

Одговорно лице наручиоца може донети одлуку да наручилац предузме активности из става 1. овог члана пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, када би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци проузроковало велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, а која мора бити образложена.

Републичка комисија, на предлог наручиоца, може дозволити наручиоцу да предузме активности из става 1. овог члана пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, када би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци значајно угрозило интерес Републике Србије.

Ако је захтев за заштиту права поднет након закључења уговора у складу са чланом 112. став 2. овог закона наручилац не може извршити уговор о јавној набавци до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, осим ако су испуњени услови из ст. 2. и 3. овог члана и ако наручилац или Републичка комисија на предлог наручиоца не одлучи другачије.

Ако наручилац сматра да постоје услови из става 3. овог члана, дужан је да одмах по пријему, без претходне провере, захтев за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке достави Републичкој комисији са образложеним предлогом за доношење одлуке Републичке комисије.

Ако утврди да су испуњени услови, Републичка комисија доноси решење којим усваја предлог наручиоца из става 5. овог члана у року од пет дана од дана пријема предлога и комплетне документације.

Одлуку из става 2. овог члана, наручилац без одлагања доставља Републичкој комисији и објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Ако је захтев за заштиту права уложен у случају спровођења преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона, подносилац захтева може предложити да Републичка комисија донесе решење којим се забрањује наручиоцу да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци.

Републичка комисија ће у року од пет дана решењем усвојити предлог подносиоца захтева из става 8. овог члана, уколико утврди да би закључење, односно извршење уговора о јавној набавци без претходне провере правилности поступка могло да проузрокује знатну штету по јавна средства.

Ако Републичка комисија донесе решење из става 9. овог члана, наручилац не може закључити, односно извршити уговор о јавној набавци.

Наручилац може да одлучи да заустави даље активности у случају подношења захтева за заштиту права, при чему је дужан да у обавештењу о поднетом захтеву за заштиту права наведе да зауставља даље активности у поступку јавне набавке.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на оквирни споразум.

Садржина захтева за заштиту права

Члан 151

Захтев за заштиту права садржи:

1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;

2) назив и адресу наручиоца;

3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца;

4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке;

5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;

6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона;

7) потпис подносиоца.

Ако поднети захтев за заштиту права не садржи све обавезне елементе из става 1. овог члана, наручилац ће такав захтев одбацити закључком.

Закључак из става 2. овог члана наручилац доставља подносиоцу захтева и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

Против закључка наручиоца из става 2. овог члана подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу Републичкој комисији, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Претходна провера захтева за заштиту права

Члан 152

По пријему захтева за заштиту права, наручилац проверава да ли је захтев поднет у року и да ли је изјављен од стране лица које има активну легитимацију.

Ако је захтев за заштиту права неблаговремен или га је поднело лице које нема активну легитимацију, наручилац ће такав захтев одбацити закључком.

Закључак из става 2. овог члана наручилац доставља подносиоцу захтева и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

Против закључка из става 2. овог члана подносилац захтева може, у року од три дана од дана пријема тог закључка поднети жалбу Републичкој комисији док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу.

Након пријема жалбе наручилац ће у року од три дана доставити Републичкој комисији потребну документацију из поступка јавне набавке ради одлучивања о жалби.

Поступање наручиоца после претходног испитивања захтева за заштиту права

Члан 153

После претходног испитивања, у року од пет дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права, наручилац ће:

1) решењем усвојити захтев за заштиту права;

2) доставити Републичкој комисији одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права.

Решење из става 1. тачка 1) овог члана наручилац доставља подносиоцу захтева, понуђачима и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

Уколико решењем из става 1. тачка 1) овог члана наручилац није усвојио све наводе захтева за заштиту права, подносилац захтева може писаним изјашњењем наставити поступак пред Републичком комисијом у року од три дана од дана пријема решења о чему истовремено обавештава наручиоца.

У случају из става 3. овог члана наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема писаног изјашњења подносиоца захтева комплетну документацију из поступка јавне набавке достави Републичкој комисији.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана наручилац је дужан да писмено, у року од три дана од дана достављања захтева Републичкој комисији, обавести подносиоца захтева.

После пријема писменог обавештења о повлачењу захтева за заштиту права, наручилац, односно Републичка комисија ће закључком обуставити поступак заштите права.

Поступак пред Републичком комисијом

Члан 154

Након пријема писаног изјашњења подносиоца захтева за наставак поступка пред Републичком комисијом или одговора наручиоца из члана 153. овог закона, Републичка комисија утврђује да ли:

1) је захтев за заштиту права, односно писано изјашњење поднет у року;

2) подносилац захтева има активну легитимацију;

3) захтев садржи све обавезне елементе из члана 151. овог закона.

Републичка комисија ће закључком одбацити захтев за заштиту права ако утврди да није испуњен неки од услова из става 1. тач. 1) до 3) овог члана.

Републичка комисија може пре доношења своје одлуке да тражи додатну документацију, податке, објашњења и мишљења од наручиоца, подносиоца захтева или других учесника у поступку, Управе за јавне набавке и других лица и да оствари увид у остале документе код странака у поступку јавне набавке, као и да прикупи друге податке за доношење одлуке.

Сва лица и органи из става 4. овог члана дужни су да поступају у року који је Републичка комисија одредила у захтеву за добијање документације, података, објашњења и мишљења.

У случају да понуђач или наручилац нису доставили тражену документацију, податке, објашњења или мишљења у року из става 5. овог члана Републичка комисија ће донети одлуку према стању расположивих доказа у предмету, односно сумња која је последица изостанка наведених доказа, биће узета на штету странке која није поступила по налогу.

Одржавање усмене расправе

Члан 155

Странке у поступку могу предложити да се одржи усмена расправа ако сложеност чињеничне или правне ситуације то захтева.

Подносилац захтева може предложити одржавање усмене расправе у захтеву за заштиту права, а наручилац у одговору на захтев.

О предлогу за одржавање усмене расправе одлучује Републичка комисија.

Усмена расправа је јавна и одржава се у просторијама Републичке комисије.

Јавност ће бити искључена уколико је то потребно ради заштите пословне тајне у смислу закона којим се уређују заштита пословне тајне или заштите података у смислу закона којим се уређује тајност података.

О усменој расправи сачињава се записник.

Такса и трошкови поступка

Члан 156

Подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџета Републике Србије уплати таксу од:

1) 60.000 динара у поступку јавне набавке мале вредности и преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда;

2) 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда и ако процењена вредност није већа од 120.000.000 динара;

3) 250.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда и ако је процењена вредност већа од 120.000.000 динара;

4) 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако процењена вредност није већа од 120.000.000 динара;

5) 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако збир процењених вредности свих оспорених партија није већа од 120.000.000 динара, уколико је набавка обликована по партијама;

6) 0,1% процењене вредности јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којем је додељен уговор, ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако је та вредност већа од 120.000.000 динара;

7) 0,1% збира процењених вредности свих оспорених партија јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којима су додељени уговори, ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако је та вредност већа од 120.000.000 динара.

Свака странка у поступку сноси трошкове које проузрокује својим радњама.

Ако је захтев за заштиту права основан, наручилац мора подносиоцу захтева за заштиту права на писани захтев надокнадити трошкове настале по основу заштите права.

Ако захтев за заштиту права није основан, подносилац захтева за заштиту права мора наручиоцу на писани захтев надокнадити трошкове настале по основу заштите права.

Ако је захтев за заштиту права делимично усвојен, Републичка комисија одлучује да ли ће свака странка сносити своје трошкове или ће трошкови бити подељени сразмерно усвојеном захтеву за заштиту права.

Странке у захтеву морају прецизно да наведу трошкове за које траже накнаду.

Накнаду трошкова могуће је тражити до доношења одлуке наручиоца, односно Републичке комисије о поднетом захтеву за заштиту права.

О трошковима одлучује Републичка комисија. Одлука Републичке комисије је извршни наслов.

Одлука Републичке комисије

Члан 157

Републичка комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштиту права и дужна је да се изјасни о свим наводима подносиоца захтева, као и о повредама за које подносилац захтева није знао, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке.

Републичка комисија по службеној дужности испитује и да ли су испуњени законски услови за примену одређеног поступка јавне набавке, да ли су прекршене одредбе закона због којих се уговор може поништити или је уговор ништав, као и да ли постоје разлози због којих поступак јавне набавке не може да се оконча на законит начин.

У случају из става 2. овог члана Републичка комисија може наставити поступак и ако подносилац захтева за заштиту права повуче захтев.

Републичка комисија ће извести доказе за које оцени да су од утицаја за доношење правилне и законите одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

Републичка комисија закључком:

1) одбацује захтев за заштиту права, односно писано изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом;

2) обуставља поступак на основу пријема писменог обавештења о одустајању од захтева за заштиту права пре доношења одлуке;

3) одбацује жалбу као недопуштену, неблаговремену или изјављену од стране неовлашћеног лица;

4) одбацује захтев за покретање прекршајног поступка.

Републичка комисија решењем:

1) усваја захтев за заштиту права као основан, у целини или делимично поништава поступак јавне набавке;

2) одбија захтев за заштиту права као неоснован;

3) потврђује или поништава закључак наручиоца;

4) (брисана)

5) усваја или одбија предлог наручиоца из члана 30. став 3. овог закона;

6) усваја или одбија предлог из члана 150. став 5. и члана 150. став 8. овог закона;

7) изриче новчане казне;

8) поништава уговор;

9) одлучује у прекршајном поступку.

Републичка комисија је дужна да образложи своју одлуку и може да наручиоцу наложи предузимање одређених радњи у року од најдуже 25 дана у сврху правилног и законитог окончања конкретног поступка јавне набавке.

Рок за доношење и достављање одлуке

Члан 158

Републичка комисија је дужна да о захтеву за заштиту права одлучи решењем у року од 20 дана од дана пријема комплетне документације потребне за утврђивање чињеничног стања и одлучивање.

О жалби против закључка наручиоца Републичка комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана пријема жалбе.

Рок из става 1. овог члана, се изузетно, у нарочито оправданим случајевима, може продужити за 15 дана, о чему се уз образложење продужења рока, обавештавају подносилац захтева и наручилац.

Републичка комисија је дужна да одлуку из ст. 1. и 2. овог члана достави наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу у року од пет дана од дана доношења.

Одлука Републичке комисије се одмах након достављања странкама у поступку, објављује на интернет страници Републичке комисије и на Порталу јавних набавки.

Наручилац је дужан да обавести све учеснике у поступку о донетој одлуци Републичке комисије.

Право на управни спор

Члан 159

Против одлуке Републичке комисије не може се изјавити жалба.

Против одлуке Републичке комисије може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Управни спор може се покренути и када Републичка комисија није донела и доставила одлуку у роковима предвиђеним чланом 158. овог закона.

Покретање управног спора не одлаже извршење одлуке Републичке комисије.

3. Посебна овлашћења Републичке комисије

Достављање извештаја и документације

Члан 160

Наручилац је дужан да поступи по налозима Републичке комисије садржаним у њеној одлуци у року предвиђеном том одлуком.

Републичка комисија може да захтева од наручиоца да поднесе извештај, документацију и изјаве представника наручиоца о спровођењу одлуке Републичке комисије.

Наручилац је дужан да извештај, документацију и изјаве из претходног става поднесе у року који одређује Републичка комисија.

Контрола код наручиоца

Члан 161

Чланови републичке комисије могу спровести контролу извршења одлуке Републичке комисије.

Републичка комисија обавештава наручиоца о спровођењу контроле, најкасније три дана пре отпочињања контроле.

Ако се основано сумња да постоји опасност уклањања или измена доказа који се налазе код наручиоца, може се спровести ненајављена контрола код наручиоца.

Контролу код наручиоца спроводе најмање два члана већа Републичке комисије које је одлучивало у поступку поводом којег се спроводи контрола.

О спроведеној контроли код наручиоца сачињава се записник.

Члан Републичке комисије који спроводи контролу овлашћен је да:

1) изврши преглед и копирање документације у вези са предметном јавном набавком;

2) запечати пословне просторије и документа за време контроле;

3) узме изјаве од представника наручиоца и других запослених код наручиоца, а ако је потребна посебна писана изјава одредиће рок за достављање изјаве Републичкој комисији.

Представници наручиоца имају право да присуствују контроли и да дају своје примедбе које се уносе у записник о контроли.

Новчана казна

Члан 162

Републичка комисија ће решењем изрећи новчану казну наручиоцу у износу од 80.000 до 1.000.000 динара и одговорном лицу наручиоца у износу од 20.000 до 80.000 динара, ако наручилац:

1) по поднетом захтеву за заштиту права не поступи на начин и у року одређеном у члану 153. став 1. овог закона;

2) не достави додатну документацију, податке, објашњења или мишљења, након захтева Републичке комисије и у року који одреди Републичка комисија;

3) не достави извештај и изјаве представника наручиоца о спроведеној одлуци Републичке комисије;

4) не омогући контролу у складу са чланом 161. овог закона;

5) није поступио у складу са одлуком Републичке комисије.

Новчану казну из става 1. овог члана изриче веће Републичке комисије које одлучује о захтеву за заштиту права.

Решење из става 1. овог члана Републичка комисија објављује на својој интернет страници.

Поништење уговора

Члан 163

Републичка комисија може сама или на захтев подносиоца захтева или заинтересованог лица, поништити уговор о јавној набавци ако утврди да је наручилац:

1) закључио уговор о јавној набавци применом преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, а за примену тог поступка нису постојали услови предвиђени овим законом и није објавио обавештење о покретању поступка и одлуку о додели уговора;

2) закључио уговор о јавној набавци пре истека рока за подношење захтева за заштиту права;

3) закључио уговор о јавној набавци након подношења захтева за заштиту права, а пре одлуке Републичке комисије;

4) закључио уговор о јавној набавци супротно одлуци Републичке комисије из члана 150. овог закона;

5) закључио уговор о јавној набавци кршећи одредбе и услове оквирног споразума.

Захтев за поништење уговора доставља се уз захтев за заштиту права или у року од 30 дана од дана сазнања за разлог поништења, а најкасније у року од годину дана од закључења уговора.

Поништењем уговор о јавној набавци престаје, а уговорне стране су дужне вратити оно што су примиле по основу таквог уговора.

Ако се оно што је примљено по основу поништеног уговора о јавној набавци не може вратити или ако се природа оног што је примљено противи враћању, наручилац је дужан да савесном добављачу плати за испоручена добра, пружене услуге, односно изведене радове.

Уколико би поништење уговора о јавној набавци имало несразмерне последице по рад или пословање наручиоца или интересе Републике Србије, Републичка комисија неће поништити уговор о јавној набавци, али може скратити рок важења уговора или изрећи новчану казну из члана 162. овог закона.

Републичка комисија ће поднети тужбу за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци када на било који начин сазна да је закључен уговор о јавној набавци ништав.

Забрана злоупотребе захтева за заштиту права

Члан 164

Забрањено је подношење захтева за заштиту права ради остварења неког другог циља, а не оног због којег је то право признато.

Републичка комисија ће подносиоцу захтева за којег је утврдила да је злоупотребио захтев за заштиту права изрећи новчану казну из члана 162. овог закона.

Прекршајни поступак

Члан 165

Републичка комисија води прекршајни поступак у првом степену за прекршаје прописане овим законом.

Прекршајни поступак води веће Републичке комисије у чијем раду не могу учествовати чланови Републичке комисије који су учествовали у раду већа које је одлучивало у поступку заштите права у вези са истим поступком набавке.

Прекршајни поступак пред Републичком комисијом покреће се на захтев Управе за јавне набавке, Државне ревизорске институције, другог овлашћеног органа или по службеној дужности, одмах по сазнању за прекршај.

Против првостепеног решења о прекршају може се изјавити жалба Вишем прекршајном суду.

Предлог за разрешење одговорног лица

Члан 166

Републичка комисија може поднети предлог за разрешење руководиоца или одговорног лица наручиоца за којег утврди да упркос изреченим новчаним казнама у поступку заштите права или прекршајном поступку не поступа у складу са одлукама Републичке комисије или наставља да грубо крши одредбе овог закона.

Предлог за разрешење подноси се органу који врши надзор над радом, односно пословањем наручиоца.

4. Посебно овлашћење организације надлежне за заштиту конкуренције

Члан 167

Организација надлежна за заштиту конкуренције, може понуђачу, односно заинтересованом лицу изрећи меру забране учешћа у поступку јавне набавке ако утврди да је понуђач, односно заинтересовано лице повредило конкуренцију у поступку јавне набавке у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Мера из става 1. овог члана може трајати до две године.

Против одлуке из става 1. овог члана може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

IX НИШТАВОСТ УГОВОРА

Ништави уговори о јавној набавци

Члан 168

Ништави су уговори о јавној набавци:

1) који су закључени без претходно спроведеног поступка јавне набавке, а који је наручилац био дужан да спроведе према одредбама овог закона;

2) који су закључени супротно одредбама овог закона о спречавању корупције и сукоба интереса;

3) код којих наручилац овласти треће лице, које није наручилац, да закључи уговор да би се на тај начин избегла примена овог закона;

4) који представљају измене и допуне првобитног уговора закључене у супротности са одредбама овог закона;

5) који су закључени противно одлуци Републичке комисије.

X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји наручиоца

Члан 169

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај наручилац, ако:

1) не заштити податке о понуди и понуђачу (члан 14);

2) не евидентира све фазе поступка јавне набавке, не води евиденцију о закљученим уговорима о јавној набавци или ако не чува документацију из поступка јавне набавке (члан 16);

3) не обавља комуникацију на начин прописан овим законом или не објави интерни акт и интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама (чл. 20, 21. и 22);

4) не објави или не достави позив за подношење понуда, конкурсну документацију, измене и допуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурсне документације и друге огласе (чл. 57, 62. и 63);

5) не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда (чл. 70 – 74);

6) донесе одлуку о додели уговора, а нису испуњени услови за примену изузетка (члан 107. став 4);

7) не донесе одлуку у року из члана 108. став 2. овог закона;

8) након што је обуставио поступак јавне набавке из разлога предвиђених у члану 109. став 2. овог закона поново покрене поступак јавне набавке у истој буџетској години, односно у наредних шест месеци;

9) ако не омогући понуђачу, односно подносиоцу пријаве увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке (члан 110);

10) не достави извештај Управи за јавне набавке (чл. 132. и 133);

11) нема запосленог службеника за јавне набавке или ако не омогући лицу запосленом на пословима за јавне набавке да стекне сертификат службеника за јавне набавке (члан 134).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице наручиоца новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара.

Новчаном казном од 200.000 до 1.500.000 динара казниће се за прекршај наручилац, ако:

1) набави добра, услуге или радове без примене овог закона када нису постојали разлози за изузеће од примене овог закона (чл. 7, 7а, 122 и 128);

2) не одбије понуду лица која су учествовала у планирању јавне набавке, припремала конкурсну документацију или поједине њене делове или су та лица сарађивала са понуђачем (члан 23);

3) закључи уговор о јавној набавци у случају постојања сукоба интереса (чл. 29. и 30);

4) спроведе поступак јавне набавке који није отворен или рестриктивни поступак, а да за то нису постојали услови (чл. 34 – 39);

5) не донесе план јавних набавки, не објави план јавних набавки или ако не поштује правила о сачињавању плана јавних набавки (члан 51);

6) покрене поступак јавне набавке, а да нису испуњени услови за покретање поступка (члан 52);

7) (брисана)

8) закључи уговор, а да нису испуњени услови (члан 112);

9) измени уговор о јавној набавци супротно одредбама члана 115. овог закона;

10) након поднетог захтева за заштиту права донесе одлуку, односно закључи уговор или ако супротно одлуци Републичке комисије закључи или изврши уговор (члан 150);

11) на основу одлуке Републичке комисије не надокнади подносиоцу захтева трошкове поступка заштите права (члан 156. став 3);

12) не поступи по налозима садржаним у одлуци Републичке комисије у року предвиђеном том одлуком (члан 157).

За прекршај из става 3. овог члана казниће се и одговорно лице наручиоца новчаном казном од 80.000 до 150.000 динара.

Прекршаји понуђача

Члан 170

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај понуђач, односно подносилац пријаве ако:

1) не чува поверљиве податке о наручиоцу (члан 15);

2) поступи супротно одредби члана 25. овог закона;

3) не обавести наручиоца о промени података или ако достави нетачне податке о испуњености услова за учешће у поступку или даје нетачне податке у погледу стручних референци (члан 77);

4) као подизвођача ангажује лице које није наведено у понуди и уговору о јавној набавци супротно одредбама овог закона (члан 80);

5) на основу одлуке Републичке комисије не надокнади наручиоцу трошкове поступка заштите права (члан 156. став 4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице понуђача, односно подносиоца пријаве новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, као понуђач, односно подносилац пријаве, новчаном казном у износу од 30.000 до 200.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се физичко лице као понуђач, односно подносилац пријаве, новчаном казном у износу од 30.000 до 80.000 динара.

За прекршај из става 1. тачка 2) овог члана казниће се и лице које се радно ангажује, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Застарелост

Члан 171

Застарелост гоњења за прекршаје наступа протеком три године од дана учињеног прекршаја из чл. 169. и 170. овог закона.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Започети поступци јавне набавке

Члан 172

На поступке јавних набавки започете до дана почетка примене овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Одлуке о признавању квалификације донете у рестриктивном и квалификационом поступку у складу са прописима важећим до ступања на снагу овог закона, престају да важе најкасније шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Започети поступци заштите права

Члан 173

На поступке заштите права започете до дана почетка примене овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Усклађивање рада Управе за заједничке послове

Члан 174

Влада је дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона обезбеди одговарајуће услове за рад Управе за заједничке послове у складу са њеним надлежностима прописаним овим законом, а нарочито кадровске и техничке капацитете.

Управа за заједничке послове почиње са обављањем послова тела за централизоване јавне набавке у року од осам месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Усклађивање рада Управе за јавне набавке и Републичке комисије

Члан 175

Влада је дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона обезбеди одговарајуће услове за усклађивање рада Управе за јавне набавке и Републичке комисије у складу са њиховим надлежностима из овог закона.

Влада је дужна да обезбеди несметан рад Портала за јавне набавке у року од два месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона Републичка комисија наставља са радом у складу са одредбама Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, број 116/08) до почетка примене овог закона.

Мандат председника и чланова Републичке комисије изабраних на основу Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, број 116/08) престаје даном почетка примене овог закона.

Председник и чланови Републичке комисије биће изабрани у складу са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Председник и чланови Републичке комисије изабрани у складу са одредбама овог закона ступају на дужност даном почетка примене овог закона.

Доношење подзаконских аката

Члан 176

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконски акти из члана 21. став 6. и члана 22. став 2. овог закона биће донети у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења претходног закона и подзаконских аката

Члан 177

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, број 116/08) и подзаконски акти донети на основу тог закона.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи члан 5. ст. 1. и 5. Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 45/2010, 99/2011 и 121/2012).

Ступање на снагу и почетак примене

Члан 178

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. априла 2013. године, осим одредби члана 78. овог закона које се примењују од 1. септембра 2013. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допуни
Закона о јавним набавкама

(“Сл. гласник РС”, бр. 14/2015)

Члан 2

На поступке јавних набавки започете до дана ступања на снагу овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Члан 3

На поступке заштите права започете до дана ступања на снагу овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Члан 4

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о јавним набавкама

(“Сл. гласник РС”, бр. 68/2015)

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 86

Подзаконски акти који се доносе у складу са одредбама Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, бр. 124/12 и 14/15), биће усклађени са одредбама овог закона у року од 60 дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се подзаконски акти донети на основу Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, бр. 124/12 и 14/15), који нису у супротности са овим законом.

Члан 87

Наручилац је дужан да интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама из члана 21. став 7. Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, бр. 124/12 и 14/15), донесе и објави на својој интернет страници у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Наручилац је дужан да интерни акт из члана 22. Закона о јавним набавкама (“Службени гласник РС”, бр. 124/12 и 14/15) објави на својој интернет страници у року од 60 дана од ступања на снагу овог закона.

Члан 88

На поступке јавних набавки започете до дана ступања на снагу овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Члан 89

На поступке заштите права примењују се прописи по којима су започети поступци јавних набавки на које се заштита права односи.

Члан 90

Два нова члана Републичке комисије биће изабрана у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 91

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 12-18. Закона о отклањању последица поплава у Републици Србији (“Службени гласник РС”, број 75/14).

Члан 92

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 24. овог закона које се примењују од 1. јануара 2016. године.

Прилог 1

ПРЕДМЕТ ЈАВНЕ НАБАВКЕ УСЛУГА

Број
категорије Предмет

1. услуге одржавања и поправке;

2. услуге копненог саобраћаја (осим услуга железничког саобраћаја), укључујући услуге превоза у оклопљеним возилима и курирске услуге (осим превоза поште);

3. услуге ваздушног превоза путника и робе (осим превоза поште);

4. копнени и ваздушни превоз поште (осим услуга железничког саобраћаја);

5. електронске комуникационе услуге;

6. финансијске услуге:

– услуге осигурања;

– банкарске и инвестиционе услуге (осим финансијских услуга из члана 7. овог закона);

7. рачунарске и друге везане услуге;

8. услуге истраживања и развоја;

9. услуге рачуноводства, ревизије и вођења књига;

10. услуге у области истраживања тржишта и јавног мњења;

11. услуге менаџментског консалтинга и друге везане услуге (осим услуга арбитраже, поравнања и сродних услуга);

12. архитектонске услуге; инжењерске услуге; услуге урбанистичког планирања и пејзажне архитектуре; услуге техничког тестирања и анализа; услуге енергетског прегледа и енергетске услуге;

13. рекламне услуге;

14. услуге чишћења зграда и услуге управљања имовином;

15. издавачке и штампарске услуге на хонорарној или уговорној основи;

16. услуге уклањања и одлагања отпада, санитарне услуге и друге сродне услуге;

17. услуге хотела и ресторана;

18. услуге железничког саобраћаја;

19. услуге речног саобраћаја;

20. додатне и помоћне саобраћајне услуге;

21. правне услуге (осим правних услуга из члана 7. овог закона);

22. услуге регрутовања кадрова;

23. истражне услуге и услуге обезбеђења (осим услуга обезбеђења превозом у оклопљеним аутомобилима);

24. услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања;

25. здравствене и социјалне услуге;

26. услуге у областима рекреације, културе и спорта;

27. друге услуге.

Прилог 2

УСЛУГЕ ИЗ ЧЛАНА 39а

Број
категорије

Предмет

1.

здравствене и социјалне услуге;

2.

правне услуге (осим набавки правних услуга из члана 7. овог закона);

3.

услуге хотела и ресторана;

4.

услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања;

5.

услуге у областима рекреације, културе и спорта.

Прилог 3

САДРЖИНА ОГЛАСА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

А

Претходно обавештење

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. оквирни датум објављивања позива за подношење понуда и за закључење уговора;

6. број уговора које наручилац намерава закључити;

7. посебна напомена ако је уговор о јавној набавци резервисан за установе, организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

8. посебна напомена уколико се закључује оквирни споразум.

9. (брисана)

Б

Позив за подношење понуде
(отворени, рестриктивни, квалификациони и преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. број партија, уколико се предмет набавке обликује у више партија;

7. посебна напомена ако је уговор о јавној набавци резервисан за установе, организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

8. у случају преговарачког поступка разлог за примену и основ из закона;

9. ако се закључује оквирни споразум, време трајања оквирног споразума;

10. у случају подношења електронске понуде, примене електронске лицитације или система динамичне набавке – основни подаци о информационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће;

11. у случају примене система динамичне набавке рок трајања система;

12. у случају обавезе подношења понуде са подизвођачем проценат вредности набавке који се извршава преко подизвођача;

13. критеријум, елементи критеријума за доделу уговора;

14. начин преузимања конкурсне документације, односно интернет адресу где је конкурсна документација доступна;

15. начин подношења понуде и рок;

16. место, време и начин отварања понуда;

17. услови под којима представници понуђача могу учествовати у поступку отварања понуда;

18. рок за доношење одлуке;

19. лице за контакт.

В

Позив за подношење пријава
(прва фаза рестриктивног поступка, квалификациони поступак и конкурентни дијалог)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. опис потребе наручиоца у случају конкурентног дијалога;

5. за добра и услуге, опис предмета јавне набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

6. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

7. број партија, уколико се предмет набавке обликује у више партија;

8. посебна напомена ако је квалификација резервисана за установе, организације или привредне субјекте за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица;

9. у случају подношења електронске пријаве – основни подаци о информационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће;

10. у случају квалификационог поступка – рок за који се кандидатима признаје квалификација;

11. начин преузимања конкурсне документације, односно интернет адресу где је конкурсна документација доступна;

12. начин подношења пријаве и рок;

13. место, време и начин отварања пријава;

14. услови под којима представници подносилаца пријава могу учествовати у поступку отварања пријава;

15. рок за доношење одлуке;

16. лице за контакт.

Г

Обавештење о систему динамичне набавке

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. напомена да се ради о систему сталне електронске набавке;

4. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. рок трајања система;

7. основни подаци о информационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће;

8. електронску адресу где је конкурсна документација доступна;

9. начин подношења почетне понуде и рок;

10. лице за контакт.

Д

Позив за учешће на конкурс за дизајн

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. опис и захтев у вези дизајна, односно пројекта;

4. начин и рок за предају дизајна, односно пројекта;

5. посебна напомена ако је учешће резервисано за одређену професију;

6. критеријум за оцену дизајна, односно пројекта;

7. имена чланова жирија;

8. да ли одлука жирија обавезује наручиоца;

9. ако се додељују, број и вредност награда;

10. да ли ће са победником бити закључен уговор;

11. рок за доношење одлуке наручиоца;

12. лице за контакт.

Ђ

Обавештење о признавању квалификације
(прва фаза рестриктивног и квалификационог поступка)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. датум ажурирања листе кандидата и рок за подношење пријава;

6. листа кандидата;

7. позив за подношење пријава;

8. начин преузимања конкурсне документације, односно адресу интернет странице где је конкурсна документација објављена;

9. лице за контакт.

Е

Обавештење о покретању поступка
(преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда)

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. број и датум закључења првобитно закљученог уговора у случају преговарачког поступка из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона;

6. основ за примену преговарачког поступка и податке који оправдавају његову примену;

7. назив и адресу лица којима ће наручилац послати позив за подношење понуда.

Ж

Обавештење о продужењу рока за подношење понуда, односно пријава

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. датум објављивања позива за подношење понуда/пријава;

7. датум објављивања обавештења о продужењу рока;

8. разлог за продужење рока;

9. време и место за подношење понуда (нови рок);

10. време и место отварања понуда.

З

Обавештење о закљученом оквирном споразуму

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. број добављача са којима је споразум закључен;

6. датум закључења и период важења оквирног споразума.

И

Обавештење о закљученом уговору

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. уговорена вредност;

6. критеријум за доделу уговора;

7. број примљених понуда;

8. највиша и најнижа понуђена цена;

10. највиша и најнижа понуђена цена код прихватљивих понуда;

11. део или вредност уговора који ће се извршити преко подизвођача;

12. датум доношења одлуке о додели уговора;

13. датум закључења уговора;

14. основне податке о добављачу;

15. период важења уговора;

16. околности које представљају основ за измену уговора.

Ј

Обавештење о резултатима конкурса

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. опис и захтев у вези пројекта, односно дизајна;

4. укупан број учесника;

5. број иностраних учесника;

6. победник конкурса;

7. награде.

К

Обавештење о обустави поступка јавне набавке

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. процењена вредност јавне набавке;

6. број примљених понуда и податке о понуђачима;

7. разлог за обуставу поступка;

8. када ће поступак бити поново спроведен.

Л

Подаци у одлуци о измени уговора о јавној набавци

1. назив и адреса наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

4. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

5. првобитна вредност уговора;

6. измењена вредност уговора;

7. објективни разлози за измену уговора, уз извод из конкурсне документације или одговарајућег прописа у којима се налази основ за измену.

Љ

Обавештење о поднетом захтеву за заштиту права

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. фаза поступка јавне набавке у којој је поднет захтев за заштиту права;

7. информација да ли наручилац зауставља даље активности у поступку јавне набавке.

М

Обавештење о поништењу поступка јавне набавке

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. за добра и услуге, опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. основ за поништење поступка.

Act on Foreign Currency Transactions

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012 и 139/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се:

1) плаћања, наплаћивања и преноси између резидената и нерезидената у страним средствима плаћања и у динарима;

2) плаћања, наплаћивања и преноси између резидената у страним средствима плаћања;

3) куповина и продаја средстава плаћања између резидената и нерезидената, као и куповина и продаја страних средстава плаћања између резидената;

4) једнострани преноси средстава плаћања из Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у Републику који немају обележја извршења посла између резидената и нерезидената;

5) текући и депозитни рачуни резидената у иностранству и резидената и нерезидената у Републици;

6) кредитни послови у Републици у девизама и кредитни послови са иностранством.

II ДЕФИНИЦИЈЕ ПОЈМОВА

Члан 2

У смислу овог закона:

(1) Резиденти су:

1) правно лице које је регистровано и има седиште у Републици;

2) предузетник – физичко лице које је регистровано у Републици и које ради стицања добити, у виду занимања, обавља законом дозвољену делатност;

3) огранак страног правног лица уписан у регистар код надлежног органа у Републици;

4) физичко лице које има пребивалиште у Републици, осим физичког лица које има боравак у иностранству дужи од годину дана;

5) физичко лице – страни држављанин који на основу дозволе за боравак, односно радне визе борави у Републици дуже од годину дана, осим дипломатско-конзуларних представника страних земаља и чланова њихових породица;

6) корисници средстава буџета Републике Србије, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и корисници средстава буџета локалне власти, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора;

7) дипломатско, конзуларно и друго представништво у иностранству које се финансира из буџета Републике и домаћи држављани запослени у тим представништвима, као и чланови њихових породица.

(2) Нерезиденти су сва лица која нису наведена у тачки (1) овог члана.

(3) Банка је резидент – акционарско друштво са седиштем у Републици, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, послове платног промета и кредитне послове са иностранством, као и друге послове у складу са законом.

(3а) Платна институција је резидент – правно лице са седиштем у Републици које има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са законом којим се уређују платне услуге.

(3б) Издавалац електронског новца је лице са седиштем у Републици које издаје електронски новац, у складу са законом којим се уређују платне услуге, као и страна институција електронског новца, односно нерезидент – правно лице које обавља послове који одговарају пословима институције електронског новца у смислу закона којим се уређују платне услуге.

(4) Средства плаћања су динар и страна средства плаћања.

(5) Страна средства плаћања су:

1) девизе – потраживања у иностранству која гласе на страну валуту;

2) ефективни страни новац – потраживања у готовини, односно папирни или ковани новац који гласи на страну валуту.

(6) Инструменти плаћања су: чекови, менице, акредитиви, дознаке, платне картице и други инструменти плаћања – потраживања од издаваоца – нерезидента, која гласе на страну валуту и могу се уновчити у страну валуту.

(7) Хартије од вредности су хартије од вредности одређене законом који уређује тржиште капитала.

(8) Домаће хартије од вредности су хартије од вредности које емитује резидент на домаћем и страном тржишту, а могу гласити и на страну валуту ако је то прописано посебним законом.

(9) Стране хартије од вредности су хартије од вредности које емитује нерезидент.

(10) Дугорочне хартије од вредности су дужничке хартије од вредности, са роком доспећа дужим од једне године.

(11) Краткорочне хартије од вредности су дужничке хартије од вредности, са роком доспећа до годину дана.

(12) Финансијски деривати су финансијски инструменти у смислу закона који уређује тржиште капитала.

(13) Девизно тржиште је тржиште на коме се купују и продају девизе и ефективни страни новац.

(14) Мењачки послови су послови куповине од физичких лица и продаје тим лицима ефективног страног новца и чекова који гласе на страну валуту.

(15) Текући послови су послови закључени између резидената и нерезидената чија намена није пренос капитала.

(16) Капитални послови су послови између резидената и нерезидената чија је намена пренос капитала.

Капитални послови из става 1. ове тачке су:

– директне инвестиције,

– улагања у некретнине,

– послови са хартијама од вредности,

– послови са финансијским дериватима,

– послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима,

– кредитни послови,

– гаранцијски послови,

– депозитни послови,

– послови по основу уговора о осигурању у складу са законом који уређује осигурање,

– једнострани преноси средстава плаћања (лични и физички).

(17) Директне инвестиције су улагања резидента у иностранству и нерезидента у Републици у правно лице са циљем да се укључи у управљање пословима тог правног лица.

Под улагањем у смислу става 1. ове тачке сматра се: оснивање правног лица, огранка или представништва, куповина удела или акција у капиталу правног лица, докапитализација правног лица као и сваки други облик улагања којим улагач стиче најмање 10% учешћа у основном капиталу, односно најмање 10% гласачких права, у року не дужем од годину дана од дана првог улагања у то правно лице у случају сукцесивних улагања (ради достизања прага од 10%).

Под улагањем у смислу става 1. ове тачке сматрају се и кредити и зајмови са роком доспећа од пет година или дужим уколико имају природу подређеног потраживања (субординирани кредити и зајмови).

(18) Послови са хартијама од вредности су послови са дугорочним и краткорочним хартијама од вредности и власничким хартијама од вредности.

(19) Кредитни послови су кредитни послови у Републици и кредитни послови са иностранством.

(20) Кредитни послови у Републици су кредити које банка одобрава резиденту у девизама.

(21) Кредитни послови са иностранством су кредити, које одобрава банка или страна банка, и зајмови између резидената и нерезидената, о којима резиденти извештавају Народну банку Србије.

Кредитни послови из става 1. ове тачке су:

– комерцијални кредити и зајмови у девизама и динарима повезани са спољнотрговинским прометом робе и услуга, који обухватају одложено плаћање и плаћање унапред робе и услуга до годину дана са каматом, односно преко годину дана. Комерцијалним кредитом и зајмом сматра се и финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу,

– финансијски кредити и зајмови у девизама које кредитор, односно зајмодавац одобрава дужнику тако што средства ставља на располагање уплатом на рачун дужника. Под финансијским кредитима и зајмовима подразумевају се и сви облици финансирања које одобравају банке, стране банке и друге стране финансијске институције. Финансијским кредитом сматра се и финансирање трговине робом или пружања услуга у којој резидент није уговорна страна у послу, а које одобрава банка.

Комерцијалне и финансијске кредите и зајмове дужнику може одобрити један кредитор, односно зајмодавац или група кредитора или зајмодаваца (синдицирани кредит или зајам).

Кредитни послови са иностранством из става 1. ове тачке су и:

– субординирани кредити и зајмови из тачке (17) став 3. овог члана у девизама,

– краткорочни орочени банкарски депозити у девизама са роком отплате до годину дана између банке и стране банке, који се користе тако што банка – кредитор уплаћује средства на рачун банке – дужника,

– краткорочне банкарске кредитне линије у девизама са роком отплате до годину дана између банке и стране банке, које се користе тако што банка – кредитор врши плаћања по налогу банке – дужника,

– други послови који имају обележја кредитног посла са иностранством.

Кредитним пословима са иностранством из става 1. ове тачке сматрају се и:

– банкарске гаранције, авали и други облици јемства које банка даје у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства и по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству,

– јемства и друга средства обезбеђења која резидент – правно лице и предузетник даје у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства, као и јемства и друга средства обезбеђења која резидент – правно лице даје по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству.

Кредитним пословима са иностранством сматрају се и кредити и зајмови у динарима које у складу са одредбама овог закона међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе одобравају резидентима, као и кредити у динарима које банке одобравају нерезидентима.

(21а) Гаранцијски послови су послови издавања и прибављања гаранција, авала, јемстава и других средстава обезбеђења, које банка обавља у складу са прописима о банкама, осим гаранција из тачке (21) став 5. алинеја прва овог члана.

Гаранцијским пословима сматрају се и:

– јемства која резидент правно лице даје нерезиденту по основу спољнотрговинског промета робе и услуга и извођења инвестиционих радова у Републици,

– гаранције и јемства која резидент правно лице прибавља од нерезидента по основу спољнотрговинског промета робе и услуга и извођења инвестиционих радова у иностранству, као и по послу са другим резидентом правним лицем у Републици,

– гаранцијски послови које обавља резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

(22) Депозитни послови, у смислу овог закона, јесу послови на основу уговора о депозиту између нерезидента и банке, као и између резидента и банке у иностранству.

(23) Послови по основу уговора о осигурању обухватају плаћања премија и осигураних износа на основу уговора између осигуравајућег друштва – нерезидента и резидента као осигураника као и између осигуравајућег друштва – резидента и нерезидента као осигураника, у складу са законом који уређује осигурање.

(24) Валутна клаузула је уговарање вредности обавезе у девизама (валута обавезе) у Републици с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима (валута исплате).

(25) Лични пренос средстава плаћања је пренос средства из Републике у иностранство или из иностранства у Републику који се не заснива на извршењу посла – врши се између резидента физичког лица и нерезидента, укључује поклоне и помоћ, наследства, ренте, подмирење дуга усељеника и средстава која износе исељеници.

(26) Физички пренос средстава плаћања је сваки пренос готовине у динарима, као и пренос ефективног страног новца и хартија од вредности из Републике и у Републику.

III ТЕКУЋИ ПОСЛОВИ

Члан 3

Плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима између резидената и нерезидената врши се слободно, у складу са овим законом.

Плаћања и преноси по основу текућих послова обухватају, без ограничења:

1) плаћања по основу спољнотрговинских послова и по другим текућим пословима са иностранством у смислу закона који уређује спољнотрговинско пословање;

2) плаћања по основу отплате дела главнице и камата на кредите;

3) повраћај средстава уложених у инвестиције, као и пренос у иностранство и унос добити по основу директних инвестиција;

4) преносе у корист физичких лица по основу: пензија, инвалиднина и осталих социјалних примања, преносе по основу пореза и такси, међудржавне сарадње, ликвидираних штета по основу уговора о осигурању, преносе по основу правноснажних и извршних одлука, преносе по основу добитака у играма на срећу, накнада за концесије, чланарина и казни (пенала) и друге преносе, као и преносе по основу износа трошкова потребних за издржавања породице.

Члан 4

Извоз и увоз робе или услуга уговорени у девизама или динарима који нису наплаћени, односно плаћени у року дужем од годину дана од дана извршеног извоза или увоза, као и роба или услуга унапред наплаћена, односно плаћена у девизама или динарима, која није извезена, односно увезена у року дужем од годину дана од дана извршене наплате, односно плаћања сматрају се комерцијалним кредитима и зајмовима.

Члан 5

(Брисан)

Члан 6

Резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник могу извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима.

Влада прописује начин обављања послова из става 1. овог члана.

Банка, резидент – правно лице, предузетник и огранак страног правног лица могу извршити пребијање дуговања или потраживања по основу кредитних послова са иностранством у девизама са потраживањем или дуговањем по основу тих послова, реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга, као и по основу директних инвестиција и улагања у непокретности из чл. 11. и 12. овог закона, на начин који пропише Народна банка Србије.

Члан 7

Банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима.

Послови из става 1. овог члана могу се вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника, односно повериоца из основног посла обавести о извршеном преносу.

Уговор из става 2. овог члана нарочито садржи идентификационе податке о уговорним странама, податке о основу по ком су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса, укључујући и податке о дужнику, односно повериоцу, као и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.

Потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим потраживања и дуговања резидента – правног лица које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Члан 8

Резидент не може извршити наплату, плаћање или издати налог за плаћање, односно извршити пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе.

Чл. 8а и 9

(Брисани)

IV КАПИТАЛНИ ПОСЛОВИ

Члан 10

Плаћање, наплаћивање и пренос по капиталним пословима између резидената и нерезидената врше се слободно, осим ако овим законом није друкчије прописано.

1. Директне инвестиције резидената и нерезидената

Члан 11

Плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција резидената – правних лица, предузетника и физичких лица у иностранство врши се слободно, у складу са законом који уређује спољнотрговинско пословање.

Плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција нерезидената у Републици врши се слободно, у складу са законом који уређује страна улагања.

Члан 11а

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у иностранству удела у капиталу страног правног лица које се не сматра директном инвестицијом.

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје удела у капиталу резидента правног лица које се не сматра директном инвестицијом, у складу са законом који уређује привредна друштва.

2. Улагања у непокретности

Члан 12

Плаћање ради стицања својине на непокретностима резидента у иностранству и нерезидената у Републици врши се слободно, у складу са законом који уређује својинско правне односе.

3. Послови са хартијама од вредности

Члан 13

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у иностранству власничких хартија од вредности које нису директне инвестиције.

Резиденти из става 1. овог члана могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје дужничких дугорочних хартија од вредности које издају државе чланице Европске уније, ОЕЦД, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе.

Резиденти из става 1. овог члана могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје и других дужничких дугорочних хартија од вредности у иностранству чији степен ризика (рејтинг) и земљу издаваоца прописује Народна банка Србије.

Резиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје домаћих хартија од вредности које гласе на страну валуту, а издају се у иностранству.

Народна банка Србије прописује услове, рокове и начин извештавања о пословима из овог члана.

Члан 14

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје у Републици дугорочних дужничких као и власничких хартија од вредности, у складу са законом који уређује тржиште капитала.

Народна банка Србије прописује рокове и начин извештавања о пословима из става 1. овог члана.

Члан 15

Плаћање и наплату ради куповине и продаје страних краткорочних хартија од вредности на страном и домаћем тржишту врши Народна банка Србије, а банке – под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

Резиденти, осим резидената из става 1. овог члана, не могу вршити плаћања ради куповине страних краткорочних хартија од вредности.

Нерезиденти не могу вршити плаћања ради куповине краткорочних хартија од вредности у Републици.

4. Послови са финансијским дериватима

Члан 16

Плаћање, наплата, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима врше се под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

5. Послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима

Члан 17

Резиденти – друштва за управљање инвестиционим и добровољним пензијским фондовима могу да врше плаћања и наплату по основу улагања у иностранство, у складу са одредбама закона који уређују послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима.

Резиденти – правна лица, предузетници и физичка лица могу вршити плаћање и наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове посредством резидената – инвестиционих друштава и друштава за управљање инвестиционим фондовима у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Нерезиденти могу вршити плаћање и наплату по основу улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици у складу са одредбама закона који уређују послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима.

6. Кредитни послови са иностранством

Члан 18

Кредитни послови из члана 2. тачка (21) ст. 2. и 3, став 4. алинеје прва и трећа и став 5. овог закона закључују се у писменом облику.

Кредите и зајмове у динарима из члана 2. тачка (21) став 6. овог закона банци, резиденту – правном лицу и предузетнику могу одобравати само међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе, и то под условима и на начин који пропише Народна банка Србије. Кредите у динарима нерезидентима могу одобравати само банке, и то под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

Банка може закључивати кредитне послове са иностранством из члана 2. тачка (21) овог закона у своје име и за свој рачун, у своје име и за туђ рачун и у туђе име и за туђ рачун. Банка може, у складу са прописима о банкама и овим законом, давати банкарске гаранције, авале и друге облике јемства у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства и прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по кредитима које одобрава нерезидентима, а гаранције, авале и друге облике јемства по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству може давати под условом да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате.

Банка може учествовати у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава нерезиденту под условом да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате, а под условима из члана 21. овог закона у таквом кредиту или зајму који се одобрава резиденту.

Банка може купити потраживање од нерезидента – учесника у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава дужнику, под условима из става 4. овог члана, као и продати нерезиденту своје потраживање по овом основу.

Банка може учествовати у синдицираном комерцијалном кредиту или зајму који се одобрава резиденту или нерезиденту за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред по спољнотрговинском промету робе и услуга, куповати потраживање од нерезидента – учесника у таквом синдицираном кредиту и продавати нерезиденту своје потраживање по овом основу.

Резидент – правно лице може узимати кредите и зајмове из иностранства и одобравати нерезидентима комерцијалне зајмове у своје име и за свој рачун и у своје име и за туђ рачун, док финансијске зајмове може нерезидентима одобрити у своје име и за свој рачун у складу са чланом 23. овог закона. Резидент – правно лице може давати јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства и прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по кредитима које одобрава нерезидентима, а јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству може давати у складу са чланом 23. овог закона.

Резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза, може обављати кредитне послове са иностранством и преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања по тим пословима, у складу са тим посебним законом.

Резидент – предузетник може у своје име и за свој рачун узимати кредите и зајмове из иностранства, давати јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства, одобравати нерезиденту комерцијалне зајмове и прибављати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидената по кредитима које одобрава нерезидентима.

Банка, резидент – правно лице, предузетник и физичко лице могу закључивати друге послове који имају обележја кредитних послова са иностранством из члана 2. тачка (21) став 4. алинеја четврта овог закона у складу са прописом Народне банке Србије донетим на основу члана 24. овог закона.

Резидент – физичко лице може из иностранства узимати кредите и зајмове са роком отплате дужим од годину дана, који се користе уплатом средстава кредита на рачун тог резидента код банке, док такве кредите и зајмове резидент – огранак страног правног лица може узимати од нерезидента – оснивача.

Нерезидент може без ограничења давати гаранције, јемства и друга средства обезбеђења у корист нерезидента – кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства.

Члан 19

За извршавање обавеза из закљученог уговора о кредитном послу са иностранством одговоран је резидент који закључи уговор, као и резидент по чијем овлашћењу и за чији рачун је уговор закључен, односно банка и резидент – правно лице које од тог резидента купи потраживање, односно преузме дуг према нерезиденту по основу кредитног посла са иностранством.

Република и Народна банка Србије не гарантују за извршење обавеза по кредитном послу са иностранством, осим у случајевима предвиђеним законом.

Уговор о кредитном послу са иностранством је ништав ако је закључен супротно одредбама става 2. овог члана.

Члан 20

Банке, односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти, могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања резидената која су настала по основу кредитног посла са иностранством.

Послови из става 1. овог члана могу се вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника, односно повериоца из основног посла обавести о извршеном преносу.

Уговор из става 2. овог члана нарочито садржи идентификационе податке о уговорним странама, податке о основу по ком су настала потраживања и дуговања која су предмет преноса, укључујући и податке о дужнику, односно повериоцу, као и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет преноса.

Потраживања и дуговања која су настала по основу кредитног посла са иностранством резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације могу се преносити, односно платити или наплатити само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим потраживања и дуговања резидента – правног лица које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Члан 21

Финансијски кредити узети из иностранства могу се користити за плаћање увоза робе и услуга и финансирање извођења инвестиционих радова у иностранству, које резиденти закључују у оквиру обављања своје делатности, као и за отплату раније коришћених кредита из иностранства (рефинансирање).

Резиденти могу финансијске кредите из иностранства узимати и за друге намене на начин и под условима које утврди Народна банка Србије.

Члан 22

Народна банка Србије може утврдити обим и услове под којима банке могу да узму краткорочне орочене банкарске депозите и краткорочне банкарске кредитне линије од страних банака.

Члан 23

Резиденти – правна лица могу нерезидентима одобравати финансијске зајмове под условом да је нерезидент – дужник по кредитном послу у већинском власништву резидента.

Под условом из става 1. овог члана резиденти – правна лица могу давати и јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству.

Резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може обављати послове из ст. 1. и 2. овог члана само на основу сагласности Владе.

При обављању кредитних послова са иностранством из ст. 1. и 2. овог члана, резидент – правно лице дужно је да уговори и од нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате.

Одредба става 4. овог члана примењује се и на банку која одобрава кредит страном лицу или даје банкарску гаранцију, авале и друге облике јемства по кредитном послу између два нерезидента у иностранству.

Народна банка Србије може да пропише начин и услове обављања послова из овог члана.

Члан 24

Народна банка Србије прописује начин, рокове и обрасце за извештавање о кредитним пословима са иностранством.

Кредитирање у девизама између резидената у Републици

Члан 25

Банка може резиденту – правном лицу и предузетнику одобрити кредит у девизама за плаћање увоза робе и услуга из иностранства.

Банка може резиденту – физичком лицу одобрити кредит у девизама ради куповине непокретности у земљи.

Гаранцијски послови

Члан 26

Банка, у складу са прописима о банкама, издаје и прибавља гаранције, авале, јемства и друга средства обезбеђења.

Изузетно, банка не може прибављати гаранције и јемства од нерезидената по потраживањима у Републици, која су настала по основу иностраних кредита за које је држава преузела обавезу отплате према иностранству.

Резидент – правно лице, које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза, може обављати гаранцијске послове у складу са тим посебним законом.

Резидент – правно лице може дати јемство нерезиденту по послу увоза робе и услуге другог резидента, као и нерезиденту који изводи инвестиционе радове у Републици.

Резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може давати јемство нерезиденту по пословима из става 4. овог члана под условима и на начин који пропише Влада.

Резидент – правно лице може прибавити гаранцију и јемство од нерезидента по послу извоза робе и услуга и извођења инвестиционих радова у иностранству другом нерезиденту, као и по послу између тог резидента и другог резидента – правног лица у Републици.

Одредбе овог члана не примењују се на гаранције и јемства из члана 2. тачка (21) став 5. овог закона, које се сматрају кредитним послом са иностранством, а обављају се у складу са чланом 18. овог закона.

7. Депозитни послови

Депозитни послови резидената у иностранству

Члан 27

Банка, без ограничења, држи девизе и на рачунима код банака у иностранству.

Резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству под условима и на начин који пропише Народна банка Србије.

Депозитни послови нерезидената у Републици

Члан 28

Нерезидент може на рачуну код банке држати девизе и динаре без ограничења, у складу са овим законом.

Народна банка Србије прописује услове под којима банке могу да отварају рачуне нерезидентима и начин вођења тих рачуна.

Пренос средстава са рачуна у иностранство

Члан 29

Нерезидент који послује преко нерезидентног рачуна и резидент – огранак страног правног лица који послује преко резидентног рачуна врше пренос са тих рачуна у иностранство под условом да су претходно измирили пореске обавезе из тог посла према Републици, о чему подноси потврду надлежног пореског органа о измиреним пореским обавезама.

Пренос средстава у иностранство са штедног девизног и динарског рачуна нерезидента код банке врши се слободно.

Страна банка која држи средства на рачуну код банке у Републици не подлеже обавези из става 1. овог члана.

Пренос средстава у иностранство са наменских рачуна нерезидента отворених за трговање хартијама од вредности не подлеже обавези из става 1. овог члана, уколико је тако уређено међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања.

8. Плаћања по основу уговора о осигурању

Члан 30

Резиденти – друштва за осигурање могу да врше плаћања ради депоновања и улагања у иностранство, у складу са одредбама закона који уређује послове осигурања.

Резидент може плаћати премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, под условом да је такав уговор дозвољен законом који уређује послове осигурања.

9. Једнострани преноси средстава плаћања – лични и физички преноси

Члан 31

Народна банка Србије прописује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства.

Члан 31а

(Брисан)

V ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Члан 32

Платни промет са иностранством обавља се у девизама и у динарима преко банке.

Резиденти могу обављати платни промет са иностранством и преко издаваоца електронског новца – ради плаћања и наплате по основу електронске купопродаје робе и услуга. Платни промет са иностранством резиденти – физичка лица могу обављати и преко платне институције и јавног поштанског оператора који пружа платне услуге, у складу са законом којим се уређују платне услуге.

Средства резидената, која се воде код стране институције електронског новца ради плаћања, односно наплате по основу електронске купопродаје роба и услуга, не сматрају се депозитом у смислу члана 27. став 2. овог закона.

Резиденти из члана 36. овог закона, платни промет са иностранством обављају преко Народне банке Србије.

Платни промет по финансијским и субординираним кредитима и зајмовима у девизама, кредитима и зајмовима које од нерезидента узимају резиденти – физичка лица и огранци страних правних лица, као и по кредитима и зајмовима у динарима који се резидентима одобравају у складу са чланом 18. став 2. овог закона, може се вршити само уколико су резиденти о тим пословима претходно известили Народну банку Србије у складу са овим законом.

Под условом из става 5. овог члана врши се и платни промет по комерцијалним кредитима и зајмовима у девизама и динарима за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу.

Платни промет по осталим кредитним пословима са иностранством може се вршити и без претходног извештавања Народне банке Србије о тим пословима.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин обављања платног промета са иностранством по текућим и капиталним пословима.

Члан 33

Резидент може извршити наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу, под условом да је тај посао дозвољен овим законом.

Резидент – дужник по динарском кредиту који узима од међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе може извршити плаћање и другој међународној финансијској организацији и развојној банци или финансијској институцији чији су оснивачи стране државе, а не оној којој дугује по том послу.

Послови из ст. 1. и 2. овог члана могу се вршити само на основу уговора закљученог између свих учесника у послу или изјаве резидента да је обавештен о извршеном преносу.

Уговор, односно изјава резидента нарочито садржи идентификационе податке о свим учесницима у послу, податке о основу по коме је настало потраживање и дуговање из основног посла и податке о валути и износу потраживања и дуговања који су предмет послова из ст. 1. и 2. овог члана.

Резидент – јавно предузеће и правно лице са државним капиталом или правно лице које је у процесу реструктурирања или приватизације може извршити наплату, односно плаћање и другом нерезиденту по пословима из ст. 1. и 2. овог члана само на основу уговора, сагласности или изјава закључених између свих учесника у послу, уз претходно прибављену сагласност Владе, осим ако је у питању резидент – правно лице које је Република основала посебним законом ради финансирања извоза.

Резиденти су дужни да о променама по кредитним пословима са иностранством одређеним у ст. 1. и 2. овог члана известе Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона.

Члан 34

Плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици се врши у динарима.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама по основу:

1) девизног кредитирања у земљи за намене из члана 25. овог закона;

2) куповине потраживања и преузимања дуговања из чл. 7. и 20. овог закона – на основу уговора;

3) уплате депозита као средства обезбеђења;

4) премија осигурања и преноса по основу животних осигурања;

5) по основу продаје и давања у закуп непокретности;

6) донација у хуманитарне, научне и културне сврхе, у складу са прописима којима се уређују донације;

7) гаранцијских послова из члана 26. овог закона, по основном послу који се врши у девизама;

8) накнаде трошкова за службени пут у иностранство, који се може извршити и у ефективном страном новцу;

9) уплате зарада резидентима – физичким лицима који су упућени на привремени рад у иностранство по основу уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству, као и запосленима у дипломатско-конзуларним представништвима, организацијама у саставу УН и међународним финансијским организацијама у Републици.

Плаћање, наплаћивање и пренос могу се вршити и у девизама по основу програма и пројеката који се финансирају из развојне помоћи Европске уније у којима учествује Република, при чему средства могу бити прослеђивана до уговарача, односно корисника и пројектних партнера у складу са одговарајућим уговором за спровођење активности на основу развојне помоћи Европске уније.

Банка може по налогу нерезидента – купца робе или услуге, коме одобрава комерцијални кредит за финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга, вршити у Републици плаћање у девизама резиденту – продавцу те робе или пружаоцу услуге у спољнотрговинском промету.

Плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама по пословима који су уређени законима који уређују тржиште капитала и осигурање депозита.

Плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу се вршити и у девизама и у другим случајевима прописаним законом.

Банка на захтев резидента може вршити пренос средстава у девизама са девизног рачуна тог резидента на његов девизни рачун код друге банке или на девизни рачун члана породице код те или друге банке, уз доказ да је у питању сродник до трећег степена сродства.

Дозвољено је уговарање у девизама у Републици с тим што се плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима.

Народна банка Србије прописује у којим случајевима и под којим условима се плаћање, наплаћивање, уплате и исплате могу вршити и у ефективном страном новцу.

Члан 35

Банка држи девизе и код друге банке, односно код Народне банке Србије.

Резидент – правно лице, огранак страног правног лица и предузетник држи девизе на девизном рачуну код банке или их продаје банци.

Народна банка Србије прописује услове под којима банке отварају девизне рачуне и начин вођења тих рачуна и девизних штедних улога резидената.

Висина, начин обрачуна и плаћања камате, као и валута у којој се плаћају камате и главница, утврђују се уговором између банке и резидента.

Члан 36

Резиденти – корисници средстава буџета Републике Србије, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и корисници средстава буџета локалне власти, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, девизне рачуне воде код Управе за трезор у оквиру система консолидованог рачуна трезора који се води код Народне банке Србије, осим ако посебним законом или међународним уговором није друкчије прописано, а девизе и ефективни страни новац који остваре у свом пословању могу да продају Народној банци Србије.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, министар надлежан за послове финансија може одобрити кориснику из става 1. овог члана отварање девизног рачуна код овлашћене банке за плаћања која не могу да се изврше преко Народне банке Србије, ако то захтева специфичност послова тог корисника.

Народна банка Србије прописује начин обављања послова између Народне банке Србије и Управе за трезор који се обављају преко система консолидованог рачуна трезора из става 1. овог члана.

Извештавање по основу платног промета

Члан 37

Народна банка Србије прописује резидентима обавезу извештавања о плаћању, наплаћивању и преносу по пословима платног промета из чл. 32. и 34. овог закона.

Народна банка Србије, на основу података из извештаја из става 1. овог члана, израђује пројекцију платног биланса Републике као аналитичку подлогу за утврђивање циљева и задатака монетарне политике и прати остваривање те пројекције.

VI ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ И КУРС ДИНАРА

Девизно тржиште

Члан 38

Девизе и ефективни страни новац могу се куповати и продавати само на девизном тржишту, за намене које су дозвољене овим законом.

Куповина и продаја девиза и ефективног страног новца на девизном тржишту у Републици врши се:

1) непосредно:

– између банака и резидената, као и између банака и нерезидената;

– између банака;

– између банака и Народне банке Србије;

– између резидената који имају овлашћење за обављање мењачких послова и Народне банке Србије;

– између банака и резидената који имају овлашћење за обављање мењачких послова;

– између резидената из члана 2. тачка (1) одредба под 6) и Народне банке Србије.

2) на састанку међубанкарског девизног тржишта:

– између банака;

– између банака и Народне банке Србије.

Куповину и продају ефективног страног новца на девизном тржишту обавља банка, Народна банка Србије, као и други резиденти који у складу са овим законом обављају мењачке послове.

Народна банка Србије прописује услове и начин рада девизног тржишта.

Члан 39

Мењачке послове могу да обављају:

1) банке и резидент – привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност;

2) резиденти – правна лица и предузетници који имају овлашћење за обављање мењачких послова издато од стране Пореске управе.

Решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова (у даљем тексту: овлашћење), на основу поднетог захтева, издаје Пореска управа када утврди да подносилац захтева испуњава следеће услове:

1) да је као привредни субјект регистрован код надлежног органа;

2) да са банком има закључен уговор о обављању мењачких послова који не производи правно дејство ако привредни субјект нема овлашћење;

3) да власник, односно оснивач привредног субјекта, односно директор привредног субјекта, односно директор оснивача привредног субјекта и радник који ће непосредно обављати мењачке послове није правноснажно осуђен за кривична дела против привреде, имовине, живота и тела, против јавног реда и мира и правног саобраћаја;

4) да је организационо и кадровски оспособљен и технички опремљен за обављање мењачких послова.

Под кадровском оспособљеношћу за обављање мењачких послова подразумева се да радници који непосредно обављају мењачке послове код привредног субјекта имају најмање средњу стручну спрему и цертификат за обављање мењачких послова, осим у случају када привредни субјект мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност.

Под организационом оспособљеношћу подразумева се обезбеђење адекватног пословног простора.

Под техничком опремљеношћу подразумева се обезбеђење адекватне опреме и информационог система који омогућава обављање мењачких послова на прописан начин.

Ближе услове и начин обављања мењачких послова прописује Народна банка Србије.

У случају да нису испуњени услови за издавање овлашћења из става 2. овог члана, Пореска управа донеће решење о одбијању захтева за издавање овлашћења.

Пореска управа о поднетом захтеву одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева са комплетном документацијом.

Министар надлежан за послове финансија и привреде прописује ближе поступак и услове за стицање цертификата за обављање мењачких послова, утврђује јединствени програм обуке за обављање мењачких послова и услове које морају да испуњавају предавачи који врше обуку.

Цертификат за обављање мењачких послова издаје Пореска управа, о чему води одговарајући регистар.

Решење Пореске управе из ст. 2. и 7. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Члан 39а

Пореска управа доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова кад утврди:

1) да овлашћени мењач престане да испуњава услове за обављање мењачких послова предвиђене овим законом и прописом Народне банке Србије;

2) да овлашћени мењач не почне са радом у року од 30 дана од дана пријема овлашћења за обављање мењачких послова;

3) да је овлашћење издато на основу неистинитих и нетачних података;

4) да овлашћени мењач није извршио налог за отклањање неправилности, односно незаконитости из решења Пореске управе;

5) да овлашћени мењач у писаној форми поднесе захтев Пореској управи за престанак обављања мењачких послова;

6) да овлашћени мењач у трајању дужем од пет радних дана без оправданог разлога не обавља мењачке послове.

Решење Пореске управе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Пореска управа доноси решење о привременој забрани обављања мењачких послова на контролисаном мењачком месту у периоду до 30 радних дана ако овлашћени мењач не омогући пореском инспектору увид у пословне књиге и другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката, односно не дозволи привремено одузимање ефективног страног новца, чекова и готовине у динарима.

На решење Пореске управе из става 3. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење решења из става 3. овог члана.

Курс динара

Члан 40

Курс динара према страним валутама на девизном тржишту формира се слободно, у складу са понудом и тражњом девиза.

Члан 41

Званични средњи курс динара формира се на начин утврђен прописом Народне банке Србије.

За потребе књиговодства и статистике примењује се званични средњи курс динара.

За обрачун царине и других увозних дажбина примењује се званични средњи курс динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се утврђује износ царине и других увозних дажбина, у складу са законом који уређује царине.

VII ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Члан 42

У случају наступања озбиљнијих поремећаја у платном билансу, када кретање капитала проузрокује или прети да проузрокује озбиљне потешкоће у спровођењу монетарне политике и политике девизног курса, које су резултат прекомерног прилива или одлива капитала из Републике, Влада на предлог Народне банке Србије може донети неопходне заштитне мере по пословима регулисаним овим законом.

Заштитне мере из става 1. овог члана могу се примењивати док трају поремећаји због којих су донесене, а најдуже шест месеци од дана њиховог доношења.

Члан 43

Народна банка Србије или Влада може увести додатне заштитне мере, ако је то неопходно, са циљем спровођења санкција Организације уједињених нација или других међународних организација чији је Република Србија члан, које ове организације спроводе према другим земљама.

VIII ДЕВИЗНА КОНТРОЛА

Члан 44

Послови из овог закона подлежу девизној контроли.

Контролу девизног пословања врше органи контроле – Народна банка Србије, Пореска управа, царински органи, односно други надлежни органи који имају право да, ради провере, захтевају сву документацију о том пословању као и другу документацију неопходну за девизну контролу.

Члан 45

Народна банка Србије врши контролу девизног пословања банака, институција електронског новца са седиштем у Републици и платних институција – у поступку који је утврђен законом којим се уређује њихово пословање.

Народна банка Србије врши контролу платног промета са иностранством који обавља јавни поштански оператор – у поступку који је утврђен законом којим се уређују платне услуге.

Члан 46

Пореска управа врши контролу девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања.

Пореска управа врши контролу девизног пословања лица из члана 45. овог закона ако су та лица са лицима из става 1. овог члана повезана имовинским, управљачким и пословним односима.

Порески инспектор у току контроле може, уз издавање потврде, привремено одузети девизе, ефективни страни новац, чекове, хартије од вредности, динаре, предмете, исправе и документацију, ако постоји основана сумња да су употребљени или били намењени или настали извршењем кривичног дела или прекршаја.

Члан 47

Царински орган врши контролу изношења из Републике и уношења у Републику, ефективног страног новца, динара, чекова и хартија од вредности у путничком, робном и поштанском саобраћају.

Члан 48

Царински орган на граничном прелазу привремено одузима од резидента и нерезидента уз издавање потврде, динаре и ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности који гласе на страну валуту који прелазе износ који пропише Народна банка Србије.

Члан 49

Органи контроле дужни су да сарађују у вршењу девизне контроле и да стављају на располагање податке, налазе и информације којима располажу а потребни су за вршење девизне контроле као и да, по потреби, ангажују друге надлежне органе.

Члан 49а

Народна банка Србије утврђује аутентичност ефективног страног новца (страних новчаница и кованог новца) ако постоји сумња у њихову аутентичност.

Народна банка Србије прописује начин поступања са ефективним страним новцем за који постоји сумња да је фалсификован.

Забрањена је израда, продаја, увоз и дистрибуција, ради продаје или у остале комерцијалне сврхе, медаља и жетона који наликују страном кованом новцу – евру.

Народна банка Србије прописује обележја на основу којих се утврђује сличност медаља и жетона страном кованом новцу – евру.

Чл. 50-54

(Брисано)

Члан 55

Девизе, ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности, које су привремено одузели због основане сумње да је извршено кривично дело или прекршај – органи контроле дужни су да депонују на наменски рачун Пореске управе који се води код Народне банке Србије или у оставу код Народне банке Србије, а динаре – на наменски рачун Пореске управе који се води код министарства надлежног за послове финансија у року од два радна дана од дана њиховог одузимања.

Члан 56

Средства остварена по основу издавања дозвола за обављање делатности пружања услуга преноса новца у међународном платном промету, издавања цертификата за обављање мењачких послова, наплаћених трошкова обуке за обављање мењачких послова и других наплаћених трошкова управног поступка представљају приход буџета Републике.

X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривично дело

Члан 57

Ко купује од физичких лица или ко продаје тим лицима ефективни страни новац и чекове који гласе на страну валуту без овлашћења Пореске управе, казниће се за кривично дело казном затвора од шест месеци до пет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се.

Члан 58

Ко изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту износа који прелази 100.000 евра, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до десет година.

За покушај извршења дела из става 1. овог члана казниће се.

2. Прекршаји

Члан 59

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај резидент – правно лице, огранак страног правног лица, банка и нерезидент – правно лице:

1) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга на начин који пропише Влада (члан 6. ст. 1. и 2);

2) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством на начин који пропише Народна банка Србије (члан 6. став 3);

3) ако пренесе, односно плати или наплати потраживање и дуговање које није настало по основу спољнотрговинског промета робе и услуга резидената (члан 7. став 1);

4) ако посао из члана 7. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 7. став 2);

5) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

6) ако пренесе, односно плати или наплати потраживања или дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације супротно члану 7. став 4. овог закона;

7) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

8) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција супротно члану 11. овог закона;

9) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству, односно Републици супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

10) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

11) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје у Републици дугорочних дужничких, као и власничких хартија од вредности, супротно закону који уређује тржиште капитала (члан 14. став 1);

12) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних краткорочних хартија од вредности на страном и домаћем тржишту супротно пропису Народне банке Србије (члан 15. став 1);

13) ако изврши плаћање ради куповине страних краткорочних хартија од вредности (члан 15. став 2);

14) ако изврши плаћање ради куповине краткорочних хартија од вредности у Републици (члан 15. став 3);

15) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима, супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

16) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностранство супротно одредбама закона којим се уређују послови са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 1);

17) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

18) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици супротно закону који уређује послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 3);

19) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

20) ако одобри кредит или зајам у динарима из члана 18. став 2. овог закона супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 18. став 2);

21) ако даје банкарске гаранције, авале и друге облике јемства у корист нерезидента кредитора по кредитима које резиденти узимају из иностранства, прибавља гаранције, јемства и друга средства обезбеђења од нерезидента по кредитима које одобрава нерезидентима и даје гаранције, авале и друге облике јемства по кредитним пословима између два нерезидента у иностранству супротно члану 18. став 3. овог закона;

22) ако учествује у синдицираном финансијском кредиту или зајму супротно члану 18. став 4. овог закона;

23) ако купи потраживање од нерезидента – учесника у синдицираном финансијском кредиту или зајму који група страних кредитора одобрава дужнику, супротно условима из члана 18. став 4. овог закона (члан 18. став 5);

24) ако поступи супротно члану 18. став 6. овог закона;

25) ако поступи супротно члану 18. став 7. овог закона;

26) ако обавља кредитне послове са иностранством или пренесе, односно плати или наплати потраживање и дуговање по тим пословима супротно одредбама посебног закона (члан 18. став 8);

27) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

28) ако поступи супротно члану 18. став 11. овог закона;

29) ако закључи уговор о кредитном послу са иностранством супротно члану 19. овог закона;

30) ако посао из члана 20. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 20. став 2);

31) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

32) ако пренесе, односно плати или наплати потраживања или дуговања која су настала по основу кредитног посла са иностранством резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације супротно члану 20. став 4. овог закона;

33) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно члану 21. став 1. овог закона;

34) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно пропису Народне банке Србије којим се утврђују намене, начин и услови узимања тих кредита (члан 21. став 2);

35) ако узме краткорочни орочени банкарски депозит и краткорочну банкарску кредитну линију од стране банке супротно члану 22. овог закона;

36) ако финансијски зајам одобри нерезиденту супротно члану 23. став 1. овог закона;

37) ако да јемство и друго средство обезбеђења по кредитном послу између два нерезидента у иностранству под условима супротним члану 23. став 1. овог закона (члан 23. став 2);

38) ако послове из члана 23. ст. 1. и 2. овог закона обавља без сагласности Владе (члан 23. став 3);

39) ако не уговори и од нерезидента не прибави инструменте обезбеђења наплате при обављању кредитних послова из члана 23. ст. 1. и 2. овог закона (члан 23. став 4);

40) ако не поступи у складу са чланом 23. став 5. овог закона;

41) ако поступи супротно члану 23. став 6. овог закона;

42) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством на начин и у року који пропише Народна банка Србије (члан 24);

43) ако одобри кредит у девизама супротно члану 25. овог закона;

44) ако гаранцијске послове из члана 26. став 1. овог закона обавља супротно прописима о банкама;

45) ако од нерезидента прибавља гаранције и јемства од нерезидената по потраживањима у Републици која су настала по основу иностраних кредита за које је држава преузела обавезу отплате према иностранству (члан 26. став 2);

46) ако обавља гаранцијске послове супротно одредбама посебног закона (члан 26. став 3);

47) ако да јемство нерезиденту супротно члану 26. став 4. овог закона;

48) ако да јемство нерезиденту супротно пропису Владе (члан 26. став 5);

49) ако прибави гаранцију или јемство нерезидента супротно члану 26. став 6. овог закона;

50) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

51) ако на рачуну код банке држи девизе и динаре супротно овом закону (члан 28. став 1);

52) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 28. став 2);

53) ако лице из члана 29. став 1. овог закона изврши пренос средстава са нерезидентног, односно резидентног рачуна у иностранство, супротно члану 29. став 1. овог закона;

54) ако изврши плаћање ради депоновања и улагања у иностранство супротно закону који уређује послове осигурања (члан 30. став 1);

55) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

56) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

57) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1. и 2. овог закона;

58) ако платни промет са иностранством не обави преко Народне банке Србије (члан 32. став 4);

59) ако платни промет по кредитним пословима са иностранством изврши супротно члану 32. ст. 5. и 6. овог закона;

60) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

61) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

62) ако поступи супротно члану 33. став 2. овог закона;

63) ако послове из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

64) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

65) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту супротно члану 33. став 5. овог закона;

66) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

67) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

68) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

69) ако не држи девизе код банке, односно Народне банке Србије (члан 35. став 1);

70) ако не држи девизе на девизном рачуну код банке или их не прода банци (члан 35. став 2);

71) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 35. став 3);

72) (брисана)

73) ако девизне рачуне не воде код Управе за трезор у оквиру система консолидованог рачуна трезора који се води код Народне банке Србије (члан 36. став 1);

74) ако поступи супротно члану 36. став 2. овог закона;

75) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

76) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

77) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 38. став 4);

78) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 39. став 6);

79) ако за потребе књиговодства и статистике не примени званични средњи курс динара (члан 41. став 2);

80) ако за обрачун царине и других увозних дажбина не примени званични средњи курс динара утврђен последњег радног дана у недељи која претходи недељи у којој се утврђује износ царине и других увозних дажбина у складу са законом који уређује царине (члан 41. став 3);

81) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

82) ако поступи супротно мерама из члана 43. овог закона;

83) ако не изда потврду на граничном прелазу за привремено одузете динаре и ефективни страни новац, чекове и хартије од вредности које гласе на страну валуту, а које прелазе износ који пропише Народна банка Србије (члан 48);

84) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона;

85) ако привремено одузете девизе, ефективни страни новац, динаре, чекове и хартије од вредности не депонује на наменски рачун Пореске управе који се води код Народне банке Србије или не стави у оставу код Народне банке Србије у року од два радна дана од дана њиховог одузимања (члан 55).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту – правном лицу или нерезиденту, одговорно лице у банци – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај одговорно лице у резиденту из члана 36. став 1. овог закона – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у резиденту – огранку страног правног лица – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 60

(Брисан)

Члан 61

Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај резидент – предузетник:

1) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга на начин који пропише Влада (члан 6. ст. 1. и 2);

2) ако не изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитних послова са иностранством на начин који пропише Народна банка Србије (члан 6. став 3);

3) ако пренесе, купи или прода, односно плати или наплати потраживање и дуговање које није настало по основу спољнотрговинског промета робе и услуга резидената (члан 7. став 1);

4) ако посао из члана 7. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 7. став 2);

5) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

6) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос нерезиденту на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

7) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у иностранство супротно закону који уређује спољнотрговинско пословање (члан 11. став 1);

8) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству, супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

9) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

10) ако изврши плаћање ради куповине страних краткорочних хартија од вредности (члан 15. став 2);

11) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

12) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

13) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

14) ако поступи супротно члану 18. став 9. овог закона;

15) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

16) ако закључи уговор о кредитном послу са иностранством супротно члану 19. овог закона;

17) ако посао из члана 20. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 20. став 2);

18) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

19) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно члану 21. став 1. овог закона (члан 21. став 1);

20) ако финансијски кредит узет из иностранства користи супротно пропису Народне банке Србије којим се утврђују намене, начин и услови узимања тих кредита (члан 21. став 2);

21) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством на начин и у року који пропише Народна банка Србије (члан 24);

22) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

23) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

24) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1, 2, 5. и 6. овог закона;

25) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

26) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

27) ако поступи супротно члану 33. став 2. овог закона;

28) ако послове из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

29) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

30) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. ст. 1. и 2. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

31) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

32) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

33) ако не држи девизе на девизном рачуну код банке или их не прода банци (члан 35. став 2);

34) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

35) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

36) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије (члан 39. став 6);

37) ако за потребе књиговодства и статистике не примени званични средњи курс динара (члан 41. став 2);

38) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

39) ако поступи супротно мерама из члана 43. овог закона;

40) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

Члан 62

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај резидент – физичко лице:

1) ако изврши пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга (члан 6. став 1);

2) ако изврши пребијање дуговања и потраживања по основу кредитног посла са иностранством (члан 6. став 3);

3) ако поступи супротно члану 7. став 1. овог закона;

4) ако изврши наплату, плаћање или изда налог за плаћање, односно изврши пренос, на основу уговора у којем није наведена стварна цена или на основу неистините исправе (члан 8);

5) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у иностранство супротно закону који уређује спољнотрговинско пословање (члан 11. став 1);

6) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у иностранству супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

7) ако изврши плаћање ради куповине или наплату ради продаје страних дужничких дугорочних хартија од вредности супротно члану 13. ст. 2. и 3. овог закона;

8) ако изврши плаћање ради куповине страних краткорочних хартија од вредности (члан 15. став 2);

9) ако изврши плаћање, наплату, пренос, пребијање, као и извештавање по пословима са финансијским дериватима, супротно условима и начину који пропише Народна банка Србије (члан 16);

10) ако изврши плаћање или наплату по основу улагања у иностране инвестиционе фондове супротно члану 17. став 2. овог закона;

11) ако кредитни посао са иностранством закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

12) ако поступи супротно члану 18. став 10. овог закона;

13) ако поступи супротно члану 18. став 11. овог закона;

14) ако поступи супротно члану 20. став 1. овог закона;

15) ако не извести Народну банку Србије о кредитном послу са иностранством у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 24);

16) ако држи девизе на рачуну код банке у иностранству супротно пропису Народне банке Србије (члан 27. став 2);

17) ако изврши плаћање премије осигурања на основу уговора о осигурању који је закључен са нерезидентом – осигуравајућим друштвом, а који није дозвољен законом који уређује послове осигурања (члан 30. став 2);

18) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

19) ако платни промет са иностранством обавља супротно члану 32. ст. 1, 2. и 5. овог закона;

20) ако обави платни промет са иностранством по текућим и капиталним пословима супротно пропису Народне банке Србије (члан 32. став 8);

21) ако изврши наплату, односно плаћање и другом нерезиденту, а не нерезиденту коме дугује, односно од кога потражује, по текућем или капиталном послу који није дозвољен овим законом (члан 33. став 1);

22) ако послове из члана 33. став 1. овог закона не врши на основу уговора или изјаве (члан 33. став 3);

23) ако уговор, односно изјава не садржи податке из члана 33. став 4. овог закона;

24) ако о променама по кредитним пословима са иностранством из члана 33. став 1. овог закона не извести Народну банку Србије у складу са прописом донетим на основу члана 24. овог закона (члан 33. став 6);

25) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

26) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

27) ако не поступи у складу са прописаном обавезом извештавања (члан 37. став 1);

28) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

29) ако поступа супротно мерама из члана 42. овог закона;

30) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

Члан 62а

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај издавалац електронског новца са седиштем у Републици Србији, односно платна институција и јавни поштански оператор ако платни промет са иностранством обављају супротно члану 32. овог закона.

За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу из тог става новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 63

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај нерезидент – физичко лице:

1) ако посао из члана 7. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 7. став 2);

2) ако уговор не садржи податке из члана 7. став 3. овог закона;

3) ако изврши плаћање и пренос капитала по основу директних инвестиција у Републици супротно закону који уређује страна улагања (члан 11. став 2);

4) ако изврши плаћање ради куповине удела у капиталу резидента правног лица које се не сматра директном инвестицијом супротно закону који уређује привредна друштва (члан 11а став 2);

5) ако изврши плаћање ради стицања својине на непокретностима у Републици супротно закону који уређује својинско правне односе (члан 12. став 1);

6) ако изврши плаћање ради куповине у Републици дугорочних, као и власничких хартија од вредности супротно закону који уређује тржиште капитала (члан 14. став 1);

7) ако изврши плаћање ради куповине домаћих краткорочних хартија од вредности (члан 15. став 3);

8) ако изврши плаћање ради улагања у инвестиционе фондове и добровољне пензијске фондове у Републици супротно закону који уређује послове са инвестиционим и добровољним пензијским фондовима (члан 17. став 3);

9) ако кредитни посао са иностранством у девизама закључи супротно члану 18. став 1. овог закона;

10) ако посао из члана 20. став 1. овог закона не изврши на основу уговора, односно не достави обавештење о извршеном преносу (члан 20. став 2);

11) ако уговор не садржи податке из члана 20. став 3. овог закона;

12) ако на рачуну код банке држи девизе и динаре супротно овом закону (члан 28. став 1);

13) ако лице из члана 29. став 1. овог закона изврши пренос средстава са нерезидентног, односно резидентног рачуна у иностранство, супротно члану 29. став 1. овог закона;

14) ако не поступи у складу са прописом Народне банке Србије који уређује ближе услове за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (члан 31);

15) ако плаћање, наплату и пренос у Републици изврши супротно члану 34. овог закона;

16) ако плаћање, наплату, уплату и исплату у ефективном страном новцу изврши супротно пропису Народне банке Србије (члан 34. став 9);

17) ако девизе и ефективни страни новац купи и прода изван девизног тржишта (члан 38. став 1);

18) ако поступи супротно мерама из члана 42. овог закона;

19) ако поступи супротно члану 49а став 3. овог закона.

Члан 64

За прекршај из чл. 59. до 63. овог закона, поред новчане казне, изрећи ће се и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или су настали извршењем прекршаја.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, може се извршити делимично одузимање предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја или су настали извршењем прекршаја, ако побуде или друге околности под којима је прекршај извршен указују да није оправдано да се предмет одузме у целини.

Заштитна мера из става 1. овог члана може се изрећи и ако казна за прекршај није изречена, ако се поступак за прекршаје не може водити јер је учинилац био недоступан или непознат органу надлежном за вођење поступка, или ако је учинилац у време извршења прекршаја био малолетан, или због постојања других законских сметњи.

Члан 65

Поступак по прекршајима из овог закона не може се покренути кад протекну пет година од дана када је прекршај учињен.

Члан 66

Новчане казне, имовинска корист и средства плаћања, као и динарска противвредност добијена продајом предмета који су употребљени или били намењени за извршење кривичног дела и прекршаја или су настали извршењем кривичног дела и прекршаја уплаћују се у буџет Републике.

Ефективни страни новац који је одузет као предмет извршења кривичног дела или прекршаја може се продати Народној банци Србије, која динарску противвредност тог новца уплаћује у буџет Републике.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 67

Прекршајни поступак започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако је то повољније за учиниоца.

Члан 68

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању (“Службени лист СРЈ”, бр. 23/02 и 34/02), Закона о кредитним пословима са иностранством (“Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 24/94, 28/96 и 21/99), као и Одлука о вођењу евиденције о закљученом спољнотрговинском послу са иностранством (“Службени лист СРЈ”, број 74/00).

Члан 69

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о девизном пословању (“Службени лист СРЈ”, бр. 23/02 и 34/02) и Закон о кредитним пословима са иностранством (“Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 24/94, 28/96 и 21/99).

Члан 70

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о девизном пословању

(“Сл. гласник РС”, бр. 31/2011)

Члан 35[с1]

Од 1. јануара 2012. године Девизни инспекторат преузеће послове издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле мењачких послова, запослене у Народној банци Србије који су на дан 31. децембра 2011. године обављали послове у вези са издавањем и одузимањем овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле мењачких послова, као и оперативну документацију, опрему и средства за рад која су служила за обављање тих послова.

Министар надлежан за послове финансија и гувернер Народне банке Србије споразумом ће ближе уредити питања преузимања из става 1. овог члана, као и питања у вези са коришћењем пословног простора у којима ће се обављати послови из тог става.

Поступке издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, као и послове контроле мењачких послова, које је започела Народна банка Србије, а који нису окончани до 31. децембра 2011. године, окончаће Девизни инспекторат у складу са овим законом.

Резиденти – правна лица и предузетници којима је решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова издато до 31. децембра 2011. године настављају да раде на основу тог решења у складу са одредбама овог закона.

Прописи за извршавање овог закона из чл. 2, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 13, 15, 16. и 17. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из чл. 18. и 19. овог закона, који ће се донети до 31. децембра 2011. године.

До почетка примене прописа из става 5. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, број 62/06), ако нису у супротности са одредбама овог закона.

На кредитне послове са иностранством из чл. 4. и 5. Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, број 62/06) који су евидентирани у складу са прописима из члана 4. став 4. и члана 5. став 4. Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, број 62/06), а чија реализација није окончана до дана ступања на снагу прописа из члана 2. став 2. овог закона, примењиваће се одредбе прописа из члана 2. став 2. овог закона.

Прекршајни поступак започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако је то повољније за учиниоца.

Права из појединачних аката стечена на основу Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, број 62/06), остварују се у роковима утврђеним тим појединачним актима.

Члан 36[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, с тим што ће се одредбе чл. 18, 19, 21, 22, 23, 26. и 27. овог закона у делу који се односи на мењачке послове, члана 28. овог закона у делу који се односи на новопредложени члан 59. став 1. тач. 81) и 82) и члана 30. овог закона у делу који се односи на новопредложени члан 61. тач. 37) и 38) примењивати од 1. јануара 2012. године, а одредбе члана 59. став 1. тачка 70) и члана 61. тачка 36) Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, број 62/06) примењиваће се до 31. децембра 2011. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о девизном пословању

(“Сл. гласник РС”, бр. 119/2012)

Члан 37[с2]

Прописи из чл. 4, 17, 18, 24. и 29. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До почетка примене прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11), ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 38[с2]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Уредба о ближим условима и начину преноса потраживања и дуговања насталих по спољнотрговинским пословима резидената (“Службени гласник РС”, број 112/06), Уредба о ближим условима и начину наплате, односно плаћања и другом нерезиденту по текућем или капиталном послу (“Службени гласник РС”, број 112/06) и Одлука о начину на који и роковима у којима банке извештавају Народну банку Србије о пословима куповине или продаје, односно плаћања или наплаћивања потраживања и дуговања по спољнотрговинским пословима резидената (“Службени гласник РС”, број 16/07).

Члан 39[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о девизном пословању

(“Сл. гласник РС”, бр. 139/2014)

Члан 7[с3]

Овај закон објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и ступа на снагу 1. октобра 2015. године.