Insurance Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2004, 70/2004 – исправка, 61/2005, 61/2005 – други закон, 85/2005 – други закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УС, 107/2009, 99/2011, 119/2012, 116/2013 и 139/2014 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин обављања делатности осигурања и надзор над обављањем делатности осигурања.

Делатност осигурања

Члан 2

Делатност осигурања чине послови осигурања, послови саосигурања и послови реосигурања, као и послови непосредно повезани са пословима осигурања.

Послови осигурања су закључивање и извршавање уговора о осигурању и предузимање мера за спречавање и сузбијање ризика који угрожавају осигурану имовину и лица.

Послови саосигурања су закључивање и извршавање уговора о осигурању са више друштава за осигурање која су се споразумела о заједничком сношењу и расподели ризика.

Послови реосигурања су закључивање и извршавање уговора о реосигурању осигураног вишка ризика изнад самопридржаја једног друштва за осигурање код другог друштва за осигурање које је добило дозволу за обављање послова реосигурања (у даљем тексту: друштво за реосигурање).

Послови непосредно повезани са пословима осигурања су посредовање и заступање у осигурању, утврђивање и процена ризика и штета, посредовање ради продаје и продаја остатака осигураних оштећених ствари и пружање других интелектуалних и техничких услуга у вези са пословима осигурања.

Друштва која обављају делатност осигурања

Члан 3***

Делатност осигурања обавља друштво за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности, као и огранак страног друштва за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности.

Друштво за осигурање оснива се као акционарско друштво или друштво за узајамно осигурање.

Друштво за осигурање може обављати само делатност осигурања.

Лица која обављају послове посредовања и заступања у осигурању

Члан 4

Послове посредовања у осигурању обавља друштво за посредовање у осигурању које је добило дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Послове заступања у осигурању обавља друштво за заступање у осигурању и физичко лице, који су добили дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Друштво за посредовање у осигурању и друштво за заступање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу.

Друштва која обављају послове непосредно повезане са пословима осигурања

Члан 5

Послове непосредно повезане са пословима осигурања, осим послова из члана 4. овог закона, обављају агенције за пружање других услуга у осигурању и предузећа и друга правна лица која имају посебно организован део за обављање тих послова, који су добили дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Добровољност

Члан 6

Осигурање имовине и лица је добровољно.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, осигурање имовине и лица је обавезно у случајевима прописаним законом.

Територијалност

Члан 7

Имовина и лица у Републици Србији (у даљем тексту: Република) могу се осигурати само код друштва за осигурање основаног по овом закону.

Уговор о осигурању закључен супротно ставу 1. овог члана је ништав.

Изузетно од става 1. овог члана, код страног друштва за осигурање могу се осигурати имовина и лица од ризика од којих се у Републици не врши осигурање, као и друга имовина и лица, за које то пропише Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада).

Групе послова осигурања

Члан 8

Послови осигурања, у смислу овог закона, су послови животних осигурања и послови неживотних осигурања.

Врсте животних осигурања

Члан 9

Врсте животних осигурања су:

1) осигурање живота;

2) рентно осигурање;

3) допунско осигурање уз осигурање живота;

4) добровољно пензијско осигурање;

5) друге врсте животних осигурања.

Врсте неживотних осигурања

Члан 10

Врсте неживотних осигурања су:

1) осигурање од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења, које покрива:

(1) исплату уговорених осигураних сума, дела осигураних сума, односно накнаду уговорених трошкова,

(2) исплату због последица повреде или оштећења здравља или због смрти путника;

2) добровољно здравствено осигурање, које покрива:

(1) једнократну новчану накнаду због неспособности за рад,

(2) накнаду уговорених трошкова лечења,

(3) комбинацију исплата у складу са одредбама подтач. (1) и (2) ове тачке;

3) осигурање моторних возила, које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, осим шинских возила и на возилима без сопственог погона, односно губитак тих возила;

4) осигурање шинских возила, које покрива штете на шинским возилима, односно губитак тих возила;

5) осигурање ваздухоплова, које покрива штете на ваздухопловима, односно губитак ваздухоплова;

6) осигурање пловних објеката, које покрива штете на пловним објектима, односно губитак пловних објеката (морских, речних и језерских);

7) осигурање робе у превозу, које покрива штете на роби, односно губитак робе, без обзира на врсту превоза;

8) осигурање имовине од пожара и других опасности, које покрива штете на имовини које настану услед пожара, експлозије, олује и других природних непогода, атомске енергије, клизања и слегања тла, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) – 7) овог члана;

9) остала осигурања имовине, која покривају штете на имовини настале због лома машина, провалне крађе, лома стакла, града, мраза или других опасности, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) – 8) овог члана;

10) осигурање од одговорности због употребе моторних возила, које покрива све врсте одговорности због употребе моторних возила на сопствени погон на копну, укључујући одговорност приликом транспорта;

11) осигурање од одговорности због употребе ваздухоплова, које покрива све врсте одговорности због употребе ваздухоплова, укључујући одговорност приликом транспорта;

12) осигурање од одговорности због употребе пловних објеката, које покрива све врсте одговорности због употребе пловних објеката, укључујући одговорност приликом транспорта;

13) осигурање од опште одговорности за штету, које покрива остале врсте одговорности, осим одговорности из тач. 10) – 12) овог члана;

14) осигурање кредита, које покрива:

(1) ризик од неплаћања, односно кашњења у плаћању због несолвентности или других догађаја или поступака,

(2) извозне кредите и остале ризике повезане са извозом, трговином и улагањима на домаћем и страном тржишту,

(3) кредите који се исплаћују у ратама,

(4) хипотекарне и ломбардне кредите,

(5) пољопривредне кредите,

(6) остале кредите и зајмове;

15) осигурање јемства, које гарантује непосредно или посредно испуњење обавеза дужника;

16) осигурање финансијских губитака, које покрива финансијске губитке због:

(1) губитка запослења,

(2) недовољних прихода,

(3) лошег времена,

(4) изгубљене добити,

(5) непланираних општих трошкова,

(6) непланираних трошкова пословања,

(7) губитка тржишне вредности,

(8) губитка закупнине, односно прихода,

(9) посредних пословних губитака, осим губитака из подтач. (1) – (8) ове тачке,

(10) осталих непословних губитака,

(11) осталих финансијских губитака;

17) осигурање трошкова правне заштите, које покрива судске трошкове, трошкове адвоката и друге трошкове поступка;

18) осигурање помоћи на путовању, које покрива помоћ лицима која наиђу на проблеме на путовању, односно у другим случајевима одсутности из пребивалишта или боравишта;

19) друге врсте неживотних осигурања.

Обавезно осигурање у саобраћају

Члан 11

Обавезно осигурање у саобраћају утврђује се и уређује посебним законом.

Добровољно пензијско осигурање

Члан 12

Добровољно пензијско осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права за случај старости, инвалидности, смрти и других ризика осигурања, у обиму прописаном законом којим се уређује обавезно пензијско и инвалидско осигурање или у већем обиму.

Добровољно здравствено осигурање

Члан 13

Добровољно здравствено осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права из здравственог осигурања лицима која нису осигурана по закону којим се уређује обавезно здравствено осигурање, као и лицима која су осигурана по том закону, а којима се обезбеђује већи обим права од обима који се обезбеђује по том закону и друге врсте права из здравственог осигурања која нису обезбеђена тим законом.

Немогућност истовременог обављања животних и неживотних осигурања

Члан 14

Једно друштво за осигурање не може истовремено обављати послове животних и послове неживотних осигурања, осим у случају из члана 25 овог закона.

Послови реосигурања

Члан 15***

Друштво за осигурање дужно је да реосигура обавезе из уговора о осигурању изнад самопридржаја.

Самопридржај друштва за осигурање је износ уговором преузетих ризика који друштво увек задржава у сопственом покрићу и који може покрити сопственим средствима.

Друштво за осигурање дужно је да увек задржи део ризика у самопридржају.

Друштво за осигурање дужно је да део ризика изнад самопридржаја реосигура.

Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана, друштво за осигурање може целокупан ризик осигурања имовине од елементарних непогода – града, мраза и других опасности и природних непогода као што су земљотрес, поплава и суша, као и осигурања финансијских губитака због лошег времена, да непосредно реосигура у иностранству.

Новчани део основног капитала

Члан 16

Оснивач друштва за осигурање или другог правног лица које обавља послове непосредно повезане са пословима осигурања обезбеђује новчани део основног капитала у висини прописаној овим законом.

Одговорност за обавезе

Члан 17

Друштво из чл. 3. и 4. овог закона за своје обавезе одговара целокупном својом имовином.

Надзор над обављањем делатности осигурања

Члан 18

Народна банка Србије врши надзор над обављањем делатности осигурања и обавља друге послове прописане овим законом.

Забрана употребе појма “осигурање”

Члан 19

Правно лице и предузетник не могу користити појам “осигурање” нити појам изведен из тог појма у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, осим ако те појмове користе на основу овог закона или посебног закона.

Примена закона којим се уређује правни положај предузећа и предузетника

Члан 20

На друштво за осигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању и агенцију за пружање других услуга у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

На физичко лице које обавља послове заступања у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузетника, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Примена других закона

Члан 21

На уговор о осигурању, уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању примењује се закон којим се уређују облигациони односи и други закони којима се уређују уговори у појединим врстама осигурања.

Примена правила струке осигурања, добрих пословних обичаја и пословне етике

Члан 22

Друштво за осигурање и друго лице које обавља послове непосредно повезане са пословима осигурања дужно је да своју делатност обавља у складу са правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословном етиком.

II ДРУШТВО ЗА ОСИГУРАЊЕ

1. Заједничке одредбе

Обављање послова осигурања

Члан 23

Послове осигурања може обављати друштво за осигурање са седиштем на територији Републике.

Друштво из става 1. овог члана може обављати само оне врсте осигурања за које је добило дозволу Народне банке Србије.

Нико осим друштва за осигурање из става 1. овог члана не може обављати послове осигурања.

Забрана закључивања уговора о посредовању и уговора о заступању у осигурању

Члан 24

Друштво за осигурање може да закључи уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању само са лицем које је добило дозволу за обављање тих послова по одредбама овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана друштво за осигурање може да закључи уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању и са правним лицем које послове посредовања и заступања у осигурању обавља на основу посебног закона и сагласности Народне банке Србије да испуњава услове о кадровској и техничкој оспособљености прописане овим законом за обављање тих послова, а по претходном упису тог лица у регистар из члана 147. став 2. овог закона.

На пословање правног лица из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује обавештавање Народне банке Србије и вршење надзора над њиховим пословањем.

Допунска клаузула за послове осигурања живота

Члан 25

Друштво за осигурање које обавља послове осигурања живота може изузетно обављати и послове осигурања од прикључне незгоде и добровољног здравственог осигурања у делу који покрива трошкове лечења, под условом да се та осигурања односе на лице које је закључило уговор о осигурању живота.

О уговорима из става 1. овог члана Народна банка Србије води посебну евиденцију.

Друштво за осигурање које обавља послове из члана 10. тачка 10) овог закона може изузетно обављати и послове осигурања возача и путника од последица несрећног случаја, под условом да се то осигурање односи на возача и лица која се налазе у осигураном возилу.

2. Акционарско друштво за осигурање

Оснивање друштва

Члан 26***

Акционарско друштво за осигурање оснивају најмање два правна, односно физичка лица (у даљем тексту: оснивачи).

Страна правна и физичка лица могу основати акционарско друштво за осигурање или улагати средства у акционарско друштво за осигурање.

На страна улагања из става 2. овог члана примењује се закон којим се уређују страна улагања, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Делатност друштва

Члан 27

Акционарско друштво за осигурање може обављати само послове једне или више врста осигурања, у оквиру исте групе осигурања или само послове реосигурања.

Акционарско друштво за осигурање може обављати и послове непосредно повезане са пословима осигурања, у складу са овим законом.

Послове реосигурања може обављати само акционарско друштво за осигурање које је добило дозволу за обављање послова реосигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 28

Новчани део основног капитала акционарског друштва за осигурање, приликом оснивања, не може бити мањи од динарске противвредности обрачунате по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, и то за:

1) животна осигурања:

износ у еврима

(1) животна осигурања, осим добровољног пензијског осигурања

2.000.000

(2) добровољно пензијско осигурање

3.000.000

(3) све врсте животних осигурања

4.000.000

2) неживотна осигурања:

(1) осигурање од незгоде и добровољно здравствено осигурање

1.000.000

(2) осигурање моторних возила-каско, шинских возила-каско и обавезно осигурање од одговорности у саобраћају

2.500.000

(3) остала осигурања имовине, остала осигурања од одговорности и друге врсте неживотних осигурања

2.000.000

(4) све врсте неживотних осигурања

4.500.000

3) реосигурање

4.500.000

Акционарско друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Акције

Члан 29

Акције акционарског друштва за осигурање могу гласити само на име.

Учешће и квалификовано учешће у капиталу

Члан 30

Једно лице има учешће у капиталу у другом лицу, у смислу овог закона, ако је посредно или непосредно ималац акција, односно других права на основу којих стиче до 10% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Једно лице има квалификовано учешће у другом лицу, у смислу овог закона, ако је посредно или непосредно ималац акција, односно других права на основу којих стиче више од 10% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Забрана узајамног учешћа у капиталу, односно у праву гласа

Члан 31

Акционарско друштво за осигурање, акционарско друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању, агенција за пружање других услуга у осигурању и предузеће и друго правно лице које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању не могу имати узајамно учешће у капиталу, односно у праву гласа.

Сагласност за стицање квалификованог учешћа

Члан 32

За стицање акција друштва за осигурање на основу којих једно лице посредно или непосредно стиче квалификовано учешће (у даљем тексту: квалификовани ималац) у друштву за осигурање потребна је сагласност Народне банке Србије.

Лице које је добило сагласност из става 1. овог члана дужно је да прибави сагласност Народне банке Србије за свако даље стицање акција друштва за осигурање, у случају кад новим стицањем прелази износ од 20%, 33%, 50% и 66% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Када се учешће акционара у капиталу друштва за осигурање смањи за износ од 10%, друштво је дужно да о томе обавести Народну банку Србије.

Повезана лица

Члан 33

Повезана лица, у смислу овог закона, јесу правна лица која су међусобно повезана управљањем, капиталом или на други начин, ради постизања заједничких пословних циљева, тако да пословање или резултати пословања једног лица могу битно утицати на пословање, односно резултате пословања другог лица.

Повезаним лицима, у смислу овог закона, сматрају се и лица која су међусобно повезана:

1) као чланови породице;

2) тако да једно лице, односно лица која се сматрају повезаним лицима, у складу са овим чланом, заједно, посредно или непосредно, учествују у другом лицу;

3) тако да у оба лица учешће има исто лице, односно лица која се сматрају повезаним лицима, у складу са овим чланом;

4) на начин прописан за повезана лица, законом којим се уређује правни положај предузећа;

5) као чланови управе или надзорног одбора, као и чланови породице тих лица.

Под члановима породице једног лица, у смислу овог закона, сматрају се:

1) брачни друг, односно лице са којим живи у ванбрачној заједници;

2) деца, односно усвојеници;

3) сродници до трећег степена сродства, укључујући и сродство по тазбини;

4) друга лица која немају потпуну пословну способност, а стављена су под старатељство тог лица.

Ако је овим законом одређено да друштво за осигурање не може улагати у одређено правно лице, односно правно лице у друштво за осигурање, забрана се односи на непосредна и посредна улагања.

Друштво за осигурање не може са повезаним правним лицима закључивати правне послове којима се посредно или непосредно обезбеђују средства тим лицима, као што су позајмица, јемство, залога, наменски депозити и сл.

Приликом процене учешћа у капиталу, односно стицања квалификованог учешћа, као и приликом оцене учешћа у управљању, повезана правна лица се посматрају као једно лице.

Захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 34

Уз захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа, лице које жели да стекне квалификовано учешће дужно је да приложи документацију из члана 39. став 2. овог закона.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Ако је лице поднело захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спроводи се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе за обављање послова осигурања.

Одбијање захтева за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 35

Народна банка Србије ће одбити захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа, ако из документације и података којима располаже произлази:

1) да би, због делатности или послова које обавља или због радњи које је извршио подносилац захтева, односно са њим повезано лице, могло бити угрожено пословање акционарског друштва за осигурање;

2) да би, због делатности или послова које обавља подносилац захтева, односно са њим повезано лице или начина повезаности између тих лица, могло бити онемогућено, односно отежано вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање;

3) да је подносилац захтева, односно са њим повезано лице у последње три године било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

4) да би стицање квалификованог учешћа било супротно условима прописаним законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;

5) да управља друштвом тако да се погоршава финансијско стање друштва или да друштво послује на начин супротан прописима.

Губитак права гласа

Члан 36

Ако лице стекне акције на основу којих има квалификовано учешће у акционарском друштву за осигурање без сагласности Народне банке Србије, нема право гласа у управљању тим акционарским друштвом за осигурање по основу тако стечених акција.

Одузимање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 37

Народна банка Србије ће решењем одузети сагласност за стицање квалификованог учешћа, ако:

1) је сагласност дата на основу неистинитих и нетачних података;

2) је због делатности и послова које обавља или због радњи које је извршио квалификовани ималац, односно са њим повезано лице угрожено пословање акционарског друштва за осигурање;

3) је због делатности и послова које обавља квалификовани ималац, односно са њим повезано лице или начина повезаности између тих лица онемогућено, односно отежано вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање;

4) квалификовани ималац не прибави сагласност за стицање квалификованог учешћа, односно повећање тог учешћа или на други начин омета вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање.

На основу решења из става 1. овог члана квалификовани ималац губи право гласа из акција на основу којих је његово учешће у праву гласа веће од 10%.

Ништавост одлука

Члан 38

Одлуке донете у органима акционарског друштва за осигурање уз учешће гласова квалификованог имаоца који нема сагласност за стицање квалификованог учешћа ништаве су.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања

Члан 39

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања подносе оснивачи акционарског друштва за осигурање или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) уговор о оснивању;

2) предлог статута;

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 28 овог закона;

4) пословни план акционарског друштва за осигурање;

5) предлог аката пословне политике из члана 58. став 2. тач. 1) – 12) овог закона, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) списак акционара по презимену, имену и адреси, односно фирми и седишту, са укупним номиналним износом акција и процентом учешћа у основном капиталу акционарског друштва за осигурање;

7) за акционаре – правна лица који су квалификовани имаоци:

(1) решење о упису у регистар,

(2) препис акционара из књиге акционара, односно доказ из другог одговарајућег јавног регистра, ако је акционар акционарско друштво за осигурање,

(3) финансијски извештаји, са мишљењем овлашћеног ревизора за последње три године,

(4) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(5) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину,

(6) и друге доказе од значаја за оцену бонитета акционара;

8) за акционаре – физичка лица, који су квалификовани имаоци:

(1) доказ да то лице у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја,

(2) доказ да то лице није безусловно осуђивано за кривична дела против привреде, имовине, службене дужности и корупције, на казну затвора дуже од три месеца,

(3) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(4) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

9) списак лица која су повезана са квалификованим имаоцима, са доказом о начину повезаности из члана 33. овог закона;

10) за физичка лица која су предложена за чланове управе (чланови управног одбора и директор) и надзорног одбора:

(1) доказ о испуњености услова у погледу школске спреме, квалификације и професионалног искуства,

(2) доказ да то лице у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја,

(3) доказ да то лице не подлеже ограничењима избора прописаним овим законом, а која се односе на чланове управе и надзорног одбора акционарског друштва за осигурање,

(4) доказ да то лице није безусловно осуђивано на казну затвора дужу од три месеца,

(5) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(6) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

11) име и презиме лица које ће обављати послове овлашћеног актуара, са подацима из тачке

10) овог става или предуговор са правним лицем регистрованим за обављање актуарских послова, као и доказ о осигурању од одговорности за штету коју овлашћени актуар може проузроковати датим мишљењем;

12) доказ о прописаној организационој, кадровској и техничкој оспособљености акционарског друштва за осигурање за обављање послова из уговора о оснивању и аката пословне политике.

За осниваче – страна лица, документација из става 2. овог члана подноси се у овереном преводу на српски језик.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова из става 2. овог члана, као и потребну организациону, кадровску и техничку оспособљеност акционарског друштва за осигурање.

Пословни план друштва

Члан 40

Пословни план акционарског друштва за осигурање из члана 39. став 2. тачка 4) овог закона садржи:

1) основе пословне политике;

2) групу или врсту осигурања за коју се издаје дозвола;

3) програм реосигурања;

4) износ очекиване маргине солвентности, утврђене у складу са одредбама овог закона;

5) планирани износ трошкова оснивања и начин покрића тих трошкова;

6) план ликвидности друштва;

7) елаборат о очекиваним резултатима пословања са мишљењем овлашћеног актуара за трогодишњи период, а нарочито очекивани приход од премија, очекивани расход по основу штета и износ техничких резерви и резерви утврђених у складу са овим законом, очекиване вредности средстава и њихових извора и предрачун трошкова спровођења осигурања, са оценом економске оправданости оснивања у односу на величину и структуру тржишта.

Издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 41

Дозвола за обављање послова осигурања издаје се за обављање једне или више врста осигурања којима ће се акционарско друштво за осигурање бавити.

О захтеву за издавање дозволе за обављање послова осигурања, на основу оцене испуњености законских услова и оправданости оснивања акционарског друштва за осигурање, Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

У диспозитиву решења Народне банке Србије изричито се наводе врсте осигурања за које се издаје дозвола. Ако се решење издаје за све врсте осигурања из једне групе осигурања, у диспозитиву решења наводи се само та група осигурања.

Упис у регистар

Члан 42

Оснивачи акционарског друштва за осигурање дужни су да пријаву за упис у регистар надлежног органа поднесу у року од 30 дана од дана добијања дозволе за обављање послова осигурања.

Уз пријаву за упис у регистар подноси се и дозвола за обављање послова осигурања.

Акционарско друштво за осигурање дужно је да решење о упису у регистар достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Промена дозволе за обављање послова осигурања

Члан 43

Акционарско друштво за осигурање, ради обављања одређене врсте осигурања која није наведена у дозволи, односно за престанак обављања неке врсте осигурања за коју има дозволу, подноси Народној банци Србије захтев за промену дозволе за обављање послова осигурања.

На издавање дозволе из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 39 – 42. овог закона.

Одбијање захтева за издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 44

Народна банка Србије ће одбити захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, ако:

1) акционарско друштво за осигурање не достави доказе о испуњености услова из члана 39. овог закона;

2) акционари – квалификовани имаоци немају сагласност из члана 32. овог закона;

3) одредбе уговора о оснивању, односно статута акционарског друштва за осигурање нису у складу са законом;

4) чланови управе или надзорног одбора акционарског друштва за осигурање не поднесу потребне доказе за обављање функције члана управе или надзорног одбора, односно ако предложена лица не испуњавају прописане услове;

5) из статута акционарског друштва за осигурање и друге поднете документације произлази да нису обезбеђени услови прописани за пословање друштва;

6) из статута акционарског друштва за осигурање, других аката и поднете документације и података произлази да акционарско друштво за осигурање није организационо, кадровски и технички оспособљено за обављање послова осигурања у обиму предвиђеном пословним планом;

7) не постоји оправданост оснивања акционарског друштва за осигурање;

8) акционарско друштво за осигурање не испуњава друге услове прописане законом.

Ако Народна банка Србије одбије захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, дужна је да наведе разлоге за одбијање захтева.

Оснивач коме је захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања одбачен или одбијен, не може поново поднети исти захтев у року од годину дана од дана одбацивања или одбијања тог захтева.

Престанак важења дозволе за обављање послова осигурања

Члан 45

Дозвола за обављање послова осигурања акционарском друштву за осигурање престаје да важи:

1) ако друштво, у року од 30 дана од дана издавања дозволе, не поднесе пријаву за упис у регистар;

2) ако друштво не отпочне са пословањем у року од шест месеци од дана уписа у регистар;

3) ако друштво не обавља послове осигурања дуже од једне године непрекидно;

4) преносом портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;

5) отварањем поступка ликвидације;

6) покретањем стечајног поступка.

У случајевима из става 1. овог члана, Народна банка Србије доноси решење о престанку важења дозволе за обављање послова осигурања.

Акционарско друштво за осигурање којем је престала да важи дозвола за обављање послова осигурања не може закључивати нове уговоре о осигурању, у случају из:

1) става 1. тач. 2) и 3) овог члана, од дана уручења решења из става 2. овог члана;

2) става 1. тачка 4) овог члана, од дана када друштво од Народне банке Србије добије сагласност за пренос портфеља осигурања;

3) става 1. тачка 5) овог члана, од дана доношења решења о отварању поступка ликвидације;

4) става 1. тачка 6) овог члана, од дана доношења решења о покретању стечајног поступка.

Издавање дозволе за обављање послова реосигурања

Члан 46

На издавање дозволе за обављање послова реосигурања сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на издавање дозволе за обављање послова осигурања.

Органи друштва

Члан 47

На органе акционарског друштва за осигурање примењује се закон којим се уређује правни положај привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Директор акционарског друштва за осигурање мора бити у радном односу у том друштву, а ако друштво нема директора, у радном односу мора бити председник управног одбора.

Сагласност за обављање функције члана управе и члана надзорног одбора

Члан 48

Акционарско друштво за осигурање подноси захтев Народној банци Србије за добијање сагласности на предлог одлуке о избору чланова управе, односно чланова надзорног одбора друштва.

Ако је члан управе, односно члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање изабран без сагласности Народне банке Србије, избор се сматра ништавим.

Уз захтев за добијање сагласности из става 1. овог члана подносе се докази из члана 39. став 2. тачка 10) овог закона.

Поред доказа из става 3. овог члана, лице које је кандидат за директора акционарског друштва за осигурање подноси и свој програм пословођења друштвом.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Народна банка Србије ће одбити захтев за добијање сагласности за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако лице не испуњава услове прописане овим законом или ако из података којима располаже произлази да би због делатности или послова које лице обавља, односно радњи које је лице извршило могло бити угрожено пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком.

Ако је поднет захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спровешће се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе.

Одузимање сагласности за обављање функције члана управе и члана надзорног одбора

Члан 49

Народна банка Србије ће решењем одузети дату сагласност за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако:

1) је сагласност дата на основу неистинитих и нетачних података;

2) члан управе, односно члан надзорног одбора престане да испуњава услове из члана 39. овог закона;

3) члан управе, односно члан надзорног одбора не поступа у складу са обавезама члана управе, односно члана надзорног одбора, у складу са овим законом.

Народна банка Србије може да наложи акционарском друштву за осигурање да разреши дужности члана, односно чланове управе или надзорног одбора друштва и именује новог члана, односно чланове:

1) ако друштво не поступи у складу са налогом за отклањање утврђених незаконитости и неправилности;

2) ако управа друштва не спроведе мере надзора прописане овим законом;

3) ако друштво не поступа у складу са обавезом благовременог и истинитог извештавања, односно обавештавања Народне банке Србије и после писменог упозорења Народне банке Србије или ако на било који начин омета вршење надзора над његовим пословањем.

Ако је започет поступак за одузимање дозволе за обављање послова осигурања акционарском друштву за осигурање, Народна банка Србије ће у том поступку одлучивати и о одузимању сагласности за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора друштва.

Ограничење избора

Члан 50

За члана управе акционарског друштва за осигурање, поред лица прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, не може бити изабрано ни лице које је:

1) повезано са правним лицем у којем акционарско друштво за осигурање има више од 5% учешћа у капиталу или учешћа у праву гласа;

2) члан управе или надзорног одбора у другом акционарском друштву за осигурање.

Обавезе и одговорности чланова управе

Члан 51

Чланови управе акционарског друштва за осигурање, поред обавеза прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, дужни су да обезбеде:

1) пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком, прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона;

2) праћење ризика и предузимање одговарајућих мера за управљање ризиком;

3) вођење пословних и других књига и пословне документације, састављање рачуноводствених исправа и финансијских и других извештаја, у складу са законом;

4) састављање извештаја и друге документације која се доставља Народној банци Србије, у складу са овим законом;

5) обављање интерне ревизије, у складу са овим законом;

6) да правни послови закључени са акционарима, повезаним лицима и другим лицима која имају дужност према друштву не буду неповољнији по друштво од истих послова закључених по тржишним условима.

Чланови управе акционарског друштва за осигурање солидарно су одговорни друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза.

Обавеза обавештавања надзорног одбора и Народне банке Србије

Члан 52

Управа акционарског друштва за осигурање дужна је да одмах писмено обавести надзорни одбор друштва, ако:

1) је угрожена ликвидност, односно солвентност друштва;

2) наступе разлози за престанак важења или за одузимање дозволе за обављање послова осигурања, односно разлози за забрану обављања појединих врста осигурања;

3) се гарантна резерва друштва смањи испод нивоа маргине солвентности.

О наступању околности из става 1. овог члана, директор акционарског друштва за осигурање обавештава Народну банку Србије.

Члан управе акционарског друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести надзорни одбор друштва и Народну банку Србије о:

1) именовању, односно престанку његове функције у органу управе, односно надзорном органу других правних лица;

2) правним пословима на основу којих је он, односно члан његове уже породице посредно или непосредно стекао акције, односно уделе правног лица, на основу којих је члан управе сам или заједно са члановима своје уже породице у том правном лицу стекао квалификовано учешће, односно ако се његово учешће смањило испод границе квалификованог учешћа прописане овим законом.

Надлежност надзорног одбора

Члан 53

Надзорни одбор акционарског друштва за осигурање, осим послова прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, обавља и следеће послове:

1) прати рад интерне ревизије друштва;

2) разматра обавештења управе друштва из члана 52. овог закона и о свом ставу обавештава управу друштва и Народну банку Србије;

3) разматра налазе Народне банке Србије и других надзорних и инспекцијских органа у поступку надзора и контроле над обављањем делатности осигурања друштва;

4) разматра финансијске извештаје и годишњи извештај о пословању друштва, са мишљењем овлашћеног актуара и о томе даје мишљење са образложењем, скупштини друштва и Народној банци Србије;

5) разматра извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) даје коментар извештаја о обављеној ревизији скупштини друштва.

Обавезе и одговорности чланова надзорног одбора

Члан 54

Члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести Народну банку Србије о:

1) именовању, односно престанку његове функције у органу управе, односно надзорном органу другог правног лица;

2) правним пословима на основу којих је он, односно члан његове уже породице посредно или непосредно стекао акције, односно уделе правног лица, на основу којих је члан надзорног одбора сам или заједно са члановима своје уже породице у том правном лицу стекао квалификовано учешће, односно ако се његово учешће смањило испод границе квалификованог учешћа прописане овим законом.

Чланови надзорног одбора акционарског друштва за осигурање солидарно су одговорни друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза.

Ограничење избора

Члан 55

На избор члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање сходно се примењују одредбе члана 50 овог закона.

Фирма друштва

Члан 56

Фирма акционарског друштва за осигурање садржи ознаку “а.д.о.”.

Сагласност за промену фирме и седишта

Члан 57

Акционарско друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност на предлог одлуке о промени фирме и седишта друштва.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

Општи акти, годишњи план пословања и акти пословне политике

Члан 58

Акционарско друштво за осигурање доноси статут, друге опште акте, годишњи план пословања и акте пословне политике.

Акти пословне политике акционарског друштва за осигурање из става 1. овог члана су:

1) општи и посебни услови осигурања и тарифе премија;

2) одлука о техничким основама осигурања;

3) одлука о критеријумима, начину утврђивања и табели максималног самопридржаја и укупном износу самопридржаја;

4) правилник о условима и начину депоновања и улагања средстава друштва;

5) правилник о максималним стопама режијског додатка;

6) правилник о формирању и начину обрачунавања и висини преносних премија;

7) правилник о формирању и начину обрачуна математичке резерве;

8) правилник о формирању и коришћењу резерви за учешће у добити (само за животна осигурања);

9) правилник о начину утврђивања дела техничке премије за исплату насталих неисплаћених обавеза (резервисане штете);

10) правилник о формирању и коришћењу резерви за изравнавање ризика (само за неживотна осигурања);

11) правилник о условима и начину саосигурања и реосигурања;

12) правилник о условима и начину остваривања регреса;

12а) правилник о поступању са обрасцима евиденције о полисама;

13) други акти пословне политике.

Сагласност за улагања у друга правна лица

Члан 59

Акционарско друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност за улагања на основу којих друштво, посредно или непосредно, стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању у то правно лице.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева, сходном применом одредаба овог закона о давању, односно одузимању сагласности на улагање у акционарско друштво за осигурање.

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

3. Друштво за узајамно осигурање

Делатност друштва

Члан 60

Друштво за узајамно осигурање је правно лице које обавља делатност осигурања у интересу својих чланова (осигураника), по принципу узајамности и солидарности.

Друштво за узајамно осигурање може обављати све послове осигурања, осим послова реосигурања.

Оснивачи друштва

Члан 61

Друштво за узајамно осигурање могу основати правна и физичка лица.

Фирма друштва

Члан 62

Фирма друштва за узајамно осигурање садржи ознаку “д.у.о.”.

Врсте друштава

Члан 63

Друштво за узајамно осигурање оснива се као друштво с неограниченим доприносом или друштво с ограниченим доприносом.

Друштво за узајамно осигурање с неограниченим доприносом може од сваког члана (осигураника) захтевати уплату додатног доприноса потребног за намирење непокривених штета и осталих расхода, без ограничења.

Друштво за узајамно осигурање с ограниченим доприносом може од сваког члана (осигураника) захтевати уплату додатног доприноса који није већи од његовог претходно уплаћеног доприноса у целини из исте пословне године, ако су штете и остали расходи већи од претходно уплаћеног доприноса и осталих прихода друштва.

Ако друштво за узајамно осигурање обавља послове више врста осигурања, статутом се може предвидети плаћање додатног доприноса одвојено за сваку врсту осигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 64

Новчани део основног капитала друштва за узајамно осигурање не може бити мањи од износа прописаног у члану 28. овог закона.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 65

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања подносе оснивачи друштва за узајамно осигурање или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) уговор о оснивању;

2) предлог статута;

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 28. овог закона;

4) предлог аката пословне политике из члана 58. став 2. овог закона, са мишљењем овлашћеног актуара;

5) доказ о уплати доприноса (премија) чланова (осигураника), са списком тих чланова;

6) доказ да оснивачи испуњавају услове из члана 39. овог закона;

7) пословни план друштва.

На списку чланова из става 2. тачка 5) овог члана мора бити најмање 250 физичких лица, ако се друштво за узајамно осигурање оснива за послове животних осигурања, односно најмање 300 физичких или правних лица, ако се друштво оснива за послове неживотних осигурања.

Уговор о оснивању друштва

Члан 66

Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) фирми и седишту;

2) имену и адреси, односно фирми и седишту оснивача;

3) пословима осигурања, тј. врстама осигурања и броју истих ризика;

4) износу новчаног дела основног капитала и других средстава;

5) броју оснивача и висини улога сваког оснивача;

6) условима, роковима и начину враћања уплаћених улога оснивача, с каматом из вишка прихода над расходима (у даљем тексту: вишак);

7) последицама промене статута, општих услова осигурања и одлуке о престанку друштва на закључене уговоре о осигурању;

8) последицама пропуштања уплате улога, минималног доприноса, међусобним односима у случају неиспуњења прописаних услова у погледу минималног броја чланова (осигураника), односно истих ризика.

Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање може да садржи и друге одредбе које су од значаја за оснивање и пословање друштва.

Статут друштва

Члан 67

Статут друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) фирми и седишту;

2) пословима осигурања за које је друштво добило дозволу и врстама осигурања којима ће се бавити друштво;

3) износу новчаног дела основног капитала друштва и других средстава и уплати доприноса чланова (осигураника);

4) броју и висини оснивачких улога појединих чланова (осигураника);

5) начину утврђивања доприноса чланова (осигураника) и условима и роковима уплате доприноса;

6) праву чланова (осигураника) на накнаду штете;

7) ограниченом, односно неограниченом доприносу;

8) обавези уплате додатног доприноса за покриће мањка или могућности да се мањак друштва покрије сразмерним умањењем накнаде свим члановима (осигураницима);

9) почетку и престанку чланства у друштву;

10) правима и обавезама чланова (осигураника) који иступе из друштва;

11) начину потписивања фирме и заступању друштва;

12) органима друштва и њиховом саставу, избору, опозиву, делокругу и начину рада и одлучивања;

13) фондовима и резервама;

14) условима и начину расподеле вишка, односно покрића мањка;

15) поступку измене статута;

16) начину промене облика организовања друштва;

17) престанку друштва;

18) другим питањима значајним за пословање друштва.

Резерве из вишка

Члан 68

Статутом друштва за узајамно осигурање мора бити одређен начин формирања резерви за покриће мањка у пословању друштва, доприноси (премије) који се годишње користе за формирање тих резерви и најмањи износ тих резерви.

Права и обавезе чланова друштва

Члан 69

Осигураник стиче својство члана друштва за узајамно осигурање потписивањем уговора о осигурању.

Члан друштва за узајамно осигурање не одговара за обавезе друштва.

Члан друштва за узајамно осигурање не може пребијати своје обавезе према друштву за плаћање доприноса и накнадних уплата са својим потраживањем према друштву.

Плаћање доприноса и распоређивање вишка морају бити под једнаким условима за све чланове друштва за узајамно осигурање.

Скупштина друштва

Члан 70

Скупштину друштва за узајамно осигурање чине оснивачи и чланови (осигураници).

Оснивачи и чланови (осигураници) управљају друштвом за узајамно осигурање сразмерно улозима и доприносима.

Оснивачи друштва за узајамно осигурање учествују у управљању друштвом до повраћаја уплаћених улога.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 71

Одредбе члана 26, чл. 39 – 55. и чл. 57 – 59. овог закона сходно се примењују и на друштво за узајамно осигурање.

III ПОСРЕДНИЦИ И ЗАСТУПНИЦИ У ОСИГУРАЊУ

1. Посредовање у осигурању

Послови посредовања у осигурању

Члан 72

Послови посредовања у осигурању су послови који се односе на довођење у везу осигураника, односно уговарача осигурања са друштвом за осигурање ради преговарања о закључењу уговора о осигурању, на основу налога друштва за осигурање основаног у складу са одредбама овог закона или налога осигураника, односно уговарача осигурања.

Друштво за посредовање у осигурању

Члан 73

Послове посредовања у осигурању, као једину делатност, обавља друштво за посредовање у осигурању које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање тих послова.

Уз послове посредовања у осигурању из члана 72. овог закона, друштво за посредовање у осигурању може обављати и послове саветовања и помоћи у обради штета и процени ризика и штета.

Друштво за посредовање у осигурању не може обављати послове заступања у осигурању.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, друштво за посредовање у осигурању може обављати и послове заступања у осигурању за одређену врсту осигурања под условом да испуњава услове из члана 93. став 2. тач. 5), 7) и 8) овог закона и да има дозволу Народне банке Србије за обављање тих послова, с тим што у истом правном послу не може бити заступник за једну, а посредник за другу уговорну страну.

Забрана посредовања у осигурању

Члан 74

Друштво за посредовање у осигурању не може посредовати ради закључења уговора о осигурању са друштвом за осигурање, ако би закључење уговора о осигурању било супротно члану 23. овог закона.

Фирма друштва

Члан 75

Фирма друштва за посредовање у осигурању мора садржати и ознаку делатности “посредовање у осигурању”.

Оснивање друштва

Члан 76

Друштво за посредовање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако друштво за посредовање у осигурању обавља и послове заступања у осигурању, износ основног капитала из ст. 2. и 3. овог члана увећава се за 30%.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из ст. 2. и 3. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Акције

Члан 77

Акције акционарског друштва за посредовање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 78

Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању подносе оснивачи друштва за посредовање у осигурању или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 76. овог закона;

4) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

5) пословни план друштва;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора друштва испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва;

8) предуговор или уговор о осигурању од одговорности за штете које настану обављањем делатности или безусловну финансијску гаранцију банке која је прихваћена од Народне банке Србије на суму осигурања, односно на износ од најмање 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате;

9) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 79

О захтеву за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

Упис у регистар

Члан 80

Оснивачи друштва за посредовање у осигурању дужни су да пријаву за упис у регистар надлежног органа поднесу у року од 30 дана од дана добијања дозволе за обављање послова посредовања у осигурању.

Уз пријаву за упис у регистар подноси се и дозвола за обављање послова посредовања у осигурању.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да решење о упису у регистар достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Одузимање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 81

Народна банка Србије ће одузети друштву за посредовање у осигурању дозволу за обављање послова посредовања у осигурању, ако:

1) друштво за посредовање у осигурању престане да испуњава један од услова из члана 78. овог закона;

2) је пословањем друштва за посредовање у осигурању угрожен интерес осигураника или је утврђено непоштовање закона и других прописа;

3) друштво за посредовање у осигурању посредује за друштво за осигурање које нема дозволу за обављање послова осигурања.

Овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 82***

Послове посредовања у осигурању у друштву за посредовање у осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени посредници).

Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању лицу које испуњава следеће услове:

1) има пребивалиште на територији Републике;

2) пунолетно је и има потпуну пословну способност;

3) положило је стручни испит за обављање послова посредовања у осигурању;

4) правноснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности.

5) (брисана)

Народна банка Србије ближе прописује садржину и начин полагања испита из става 2. тачка 3) овог члана.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова посредовања у осигурању, може обављати те послове.

Одузимање овлашћења

Члан 83

Народна банка Србије ће одузети овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању лицу које:

1) овлашћење добије на основу неистинитих и нетачних података;

2) престане да испуњава услове из члана 82. став 2. овог закона;

3) не поступа у складу са овим законом.

Посебна обавеза друштва за посредовање у осигурању

Члан 84

Друштво за посредовање у осигурању које обавља послове посредовања у осигурању на основу налога осигураника, дужно је да осигуранику пружи објашњења и савете о околностима које су од значаја за закључење уговора о осигурању.

У извршавању обавезе из става 1. овог члана, друштво за посредовање у осигурању дужно је нарочито да:

1) изради одговарајућу анализу опасности и предложи одговарајуће покриће;

2) изради процену солвентности друштва за осигурање, на основу података о пословању тог друштва;

3) посредује, ради преговарања о закључењу уговора о осигурању са друштвом за осигурање које, у односу на околности појединог случаја, осигуранику нуди најповољнију заштиту;

4) обавести друштво за осигурање о осигураниковој намери да закључи уговор о осигурању и да осигуранику понуди услове осигурања и упозна га са правилима за израчунавање премије;

5) провери садржину полисе осигурања;

6) понуди помоћ осигуранику за време трајања уговора о осигурању, пре и после наступања осигураног случаја, а нарочито да води рачуна о томе да осигураник у утврђеним роковима изврши радње које су од значаја за очување, односно остваривање права из уговора о осигурању;

7) прати извршавање уговора о осигурању који је осигураник закључио уз његово посредовање;

8) изради предлог за измену закљученог уговора о осигурању, ради веће сигурности осигураника.

Супротност интереса

Члан 85

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да упозна осигураника са свим правним и економским односима са друштвом за осигурање који утичу на непристрасност друштва за посредовање у осигурању у испуњавању обавеза према осигуранику.

Под правним и економским односима из става 1. овог члана сматрају се нарочито одредбе уговора о посредовању закљученог између друштва за посредовање у осигурању и друштва за осигурање, на основу којих је друштво за посредовање у осигурању:

1) дужно посредовати искључиво у закључењу уговора о осигурању са одређеним друштвом за осигурање;

2) уговорило право на увећану провизију, у односу на уобичајену провизију за посредовање код одређених врста осигурања.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 86

На питања дозвола и сагласности које друштву за посредовање у осигурању издаје Народна банка Србије и уписа у регистар надлежног органа, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на акционарско друштва за осигурање.

2. Заступање у осигурању

Послови заступања у осигурању

Члан 87

Послове заступања у осигурању обавља правно или физичко лице на основу уговора о заступању, у име и за рачун друштва за осигурање основаног у складу са овим законом.

Друштво за заступање у осигурању и заступници у осигурању

Члан 88

Послове заступања у осигурању, као једину делатност, обавља друштво за заступање у осигурању и физичко лице – предузетник (у даљем тексту: заступник у осигурању), који су добили дозволу за обављање послова заступања у осигурању у складу са овим законом.

Уз послове заступања у осигурању друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању могу обављати и послове саветовања и помоћи у обради штета и процени ризика и штета.

Друштво за осигурање води евиденцију друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању који за то друштво обављају послове заступања у осигурању.

Народна банка Србије има право да изврши увид у евиденцију из става 3. овог члана.

Ограничење заступања у осигурању

Члан 89

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању може да обавља послове заступања само за једно друштво за осигурање.

Изузетно од става 1. овог члана, друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању може заступати више друштава за осигурање, уз њихову писмену сагласност.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да у својим пословним просторијама има на видном месту истакнут назив друштва за осигурање које заступа.

Фирма друштва за заступање у осигурању и заступника у осигурању

Члан 90

Фирма друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању мора садржати и ознаку делатности “заступање у осигурању”.

Оснивање друштва за заступање у осигурању

Члан 91

Друштво за заступање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Друштво за заступање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из ст. 2. и 3. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Заступник у осигурању мора увек имати на рачуну најмање 1.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије.

Акције

Члан 92

Акције акционарског друштва за заступање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе друштву за заступање у осигурању

Члан 93

Захтев за издавање дозволе за обављање послова заступања у осигурању подносе оснивачи друштва за заступање у осигурању или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 91. овог закона;

4) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

5) пословни план друштва;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора друштва испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва за заступање у осигурању;

8) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора;

9) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Захтев за издавање дозволе заступнику у осигурању

Члан 94

Заступник у осигурању уписује се у регистар код надлежног органа управе, на основу дозволе за обављање послова заступања у осигурању коју издаје Народна банка Србије на његов захтев, односно захтев лица које он овласти.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) доказ о идентитету заступника у осигурању (лично име, број личне карте и јединствени матични број грађана);

3) доказ о пребивалишту заступника у осигурању;

4) доказ да на рачуну има уплаћена средства из члана 91. став 5. овог закона;

5) доказ о стручној спреми заступника у осигурању;

6) доказ да заступник у осигурању у последње три године није био члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

7) доказ да заступник у осигурању није безусловно осуђиван на казну затвора дужу од три месеца;

8) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци;

9) оверена копија решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

10) доказ да заступник у осигурању поседује овлашћење за заступање у осигурању;

11) пословни план;

12) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора;

13) доказ о кадровској и техничкој оспособљености заступника у осигурању;

14) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Заступник у осигурању дужан је да решење о упису у регистар код надлежног органа управе достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема решења.

Овлашћење за обављање послова заступања у осигурању

Члан 95***

Послове заступања у осигурању у друштву за заступање у осигурању и код заступника у осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени заступници).

Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова заступања у осигурању лицу које испуњава следеће услове:

1) има пребивалиште на територији Републике;

2) пунолетно је и има потпуну пословну способност;

3) положило је стручни испит за обављање послова заступања у осигурању;

4) правоснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности.

5) (брисана)

Народна банка Србије прописује садржину и начин полагања испита из става 2. тачка 3) овог члана.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова заступања у осигурању, може обављати те послове.

Право увида у уговор о заступању у осигурању

Члан 96

Уговор о заступању у осигурању чува се у пословним просторијама уговорних страна.

Народна банка Србије има право да изврши увид у уговор из става 1. овог члана.

Новчана средства и инструменти плаћања

Члан 97

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања, која је наплатио, односно преузео од осигураника, односно уговарача осигурања, у име и за рачун друштва за осигурање, уплати у корист друштва истог, а најкасније наредног радног дана од дана наплате или преузимања, односно да у истом року преда остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању врши наплату премије осигурања, у складу са прописима и актима друштва за осигурање.

Средства и инструменте плаћања и обезбеђења из става 1. овог члана друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да чува на сигурном месту до уплате, односно предаје друштву за осигурање.

Одговорност за заступање у осигурању

Члан 98

За радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању одговара осигуранику за штету која настане услед лажног представљања или непажње друштва за заступање, односно заступника у осигурању, односно због тога што друштво за заступање, односно заступник у осигурању није открио да обавља делатност у својству заступника.

Директор друштва за осигурање, односно лице са посебним овлашћењима које је закључило уговор о заступању, одговара друштву за осигурање за штету проузроковану друштву која је настала из тог уговора.

Примена одредаба о друштву за посредовање у осигурању

Члан 99

На издавање и одузимање дозволе и сагласности друштву за заступање у осигурању и заступнику у осигурању, овлашћења за обављање послова заступања у осигурању и доказ о упису у регистар, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштво за посредовање у осигурању.

IV АГЕНЦИЈА ЗА ПРУЖАЊЕ ДРУГИХ УСЛУГА У ОСИГУРАЊУ

Послови агенције

Члан 100

Агенција за пружање других услуга у осигурању (у даљем тексту: агенција) је правно лице које обавља послове утврђивања и процене ризика и штета, посредовања ради продаје и продају остатака осигураних оштећених ствари и послове пружања других интелектуалних и техничких услуга у вези са пословима осигурања.

Агенција се оснива као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Забрана обављања послова осигурања и послова посредовања и заступања у осигурању

Члан 101

Агенција не може обављати послове осигурања, послове посредовања и послове заступања у осигурању.

Оснивање агенције

Члан 102

Ако се агенција оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се агенција оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Агенција је дужна да у свом пословању обезбеди да основни капитал агенције увек буде у висини која није мања од износа из ст. 1. и 2. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Захтев за издавање дозволе за пружање других услуга у осигурању

Члан 103

Захтев за издавање дозволе за пружање других услуга у осигурању подносе оснивачи агенције или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 102. овог закона;

4) пословни план агенције;

5) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора агенције испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености агенције;

8) доказ да са друштвима за осигурање, друштвима за посредовање у осигурању или друштвима за заступање у осигурању не чини повезано лице у складу са овим законом и законом којим се уређује правни положај предузећа.

Посебно организован део

Члан 104

Пословима из члана 100. овог закона могу се бавити и предузећа и друга правна лица, под условом да имају посебно организован део за обављање тих послова, који је кадровски и технички оспособљен за пружање других услуга у осигурању и да на посебан рачун уплате и воде износ од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Примена одредаба о друштву за посредовање у осигурању

Члан 105

На питања издавања и одузимања дозволе и сагласности и на доказ о упису у регистар агенција, предузећа и других правних лица из члана 104 овог закона, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштва за посредовање у осигурању.

V ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Премија осигурања

Члан 106

Премија осигурања састоји се од функционалне премије и режијског додатка.

Функционална премија састоји се од техничке премије, а може садржати и допринос за превентиву, ако је урачунат у премију осигурања.

Врсте техничких резерви

Члан 107

Друштво за осигурање дужно је да, на крају обрачунског периода, утврди техничке резерве за покриће обавеза из обављања послова осигурања.

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста животних осигурања утврђује техничке резерве за:

1) преносне премије;

2) резервисане штете;

3) учешће у добити;

4) математичку резерву.

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста неживотних осигурања утврђује техничке резерве за:

1) преносне премије;

2) резервисане штете;

3) изравнање ризика.

Техничке резерве из ст. 2. и 3. овог члана образују се коришћењем начела актуарске математике, правила струке осигурања и одговарајућих статистичких података.

Народна банка Србије прописује ближе критеријуме и начин обрачунавања техничких резерви из става 4. овог члана.

Преносне премије

Члан 108

Преносне премије образују се издвајањем из укупне премије осигурања на крају текућег обрачунског периода, одвојено за сваку врсту осигурања, сразмерно времену трајања осигурања.

Преносне премије су део премије који се користи за покриће обавеза из осигурања које настају у наредном обрачунском периоду.

Резервисане штете

Члан 109

Резервисане штете образују се у висини процењеног износа обавеза за настале пријављене, а нерешене штете и за настале непријављене штете у текућем периоду.

Ако се штете за поједине врсте осигурања појављују у облику ренте, резервисане штете утврђују се у капитализованом износу свих будућих обавеза.

Резерве за учешће у добити

Члан 110

Резерве за учешће у добити образују се у висини износа на који осигураници имају право по основу учешћа у добити из уговора о осигурању живота, ако су осигураници прихватили да учествују у ризику депоновања и улагања средстава техничких резерви.

Математичка резерва

Члан 111

Математичка резерва је техничка резерва друштва за осигурање намењена измиривању будућих обавеза по основу животног осигурања.

Математичка резерва се израчунава посебно за сваки уговор о осигурању живота, тако што се вредност обавеза исказује у време израчунавања математичке резерве.

Резерве за изравнање ризика

Члан 112

Резерве за изравнање ризика образују се на терет расхода друштва за осигурање, посебно за сваку врсту неживотних осигурања и користе се за временско изравнање тока штета у појединим врстама осигурања.

Резерве из става 1. овог члана образују се на основу стандардног одступања меродавних техничких резултата у текућој пословној години од просечног меродавног техничког резултата за сваку врсту неживотних осигурања којима се друштво за осигурање бави у посматраном периоду.

Одржавање ликвидности

Члан 113

Друштво за осигурање дужно је да обезбеђује ликвидност и да благовремено исплаћује штете и друге обавезе друштва.

Друштво за осигурање може слободна средства депоновати и улагати, уз услов одржавања сталне ликвидности друштва и благовремене исплате штета и других обавеза друштва.

Друштво за осигурање дужно је да у пословању средствима осигурања предузима потребне мере за обезбеђење сигурности депоновања, односно улагања, са циљем да се не угрози њихова реална вредност и ликвидност друштва у извршавању обавеза из уговора о осигурању и других обавеза.

Народна банка Србије ближе прописује начин утврђивања и праћења ликвидности друштва.

Депоновање и улагање средстава техничких резерви

Члан 114

Средства техничких резерви могу се депоновати и улагати у:

1) хартије од вредности издате од стране државе, централне банке, међународних финансијских организација, односно у хартије од вредности за које гарантује неки од наведених субјеката;

2) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се тргује на организованом тржишту хартија од вредности у земљи;

3) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се не тргује на организованом тржишту хартија од вредности, чији је издавалац правно лице са седиштем у земљи;

4) акције којима се тргује на организованом тржишту хартија од вредности у земљи;

5) акције којима се не тргује на организованом тржишту хартија од вредности, ако је њихов издавалац домаће правно лице и ако су издате као хартије од вредности у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;

6) депоновања и улагања код банака са седиштем у земљи;

7) непокретности и друга стварна права на непокретностима, ако су уписане у земљишне, односно друге јавне књиге, ако доносе принос, односно ако је у вези са њима могуће очекивати принос и ако је њихова куповна цена одређена на основу процене овлашћеног процењивача.

Средства техничких резерви могу се држати у готовини у благајни и на рачунима код банке.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, Народна банка Србије може прописати и друге врсте депоновања и улагања која су, с обзиром на сигурност, принос и утрживост, одговарајућа за депоновање и улагање.

Ограничења појединих депоновања и улагања средстава техничких резерви

Члан 115

Народна банка Србије прописује ограничења појединих облика депоновања и улагања из члана 114. овог закона.

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању и улагању средстава из става 1. овог члана.

Гарантна резерва

Члан 116

Ради обезбеђења трајног извршавања обавеза, друштво за осигурање мора имати гарантну резерву.

Гарантну резерву чине:

1) основни капитал;

2) резерве из добити и резерве утврђене актима друштва;

3) нераспоређена добит из ранијих година, до 50%;

4) део нераспоређене добити текуће године, до 50%, под условом да утврђени износ не прелази просечну вредност нето добити остварене у последње три године и да не прелази 25% од гарантне резерве;

5) ревалоризационе резерве.

Народна банка Србије може прописати и друге облике средстава која чине гарантну резерву, као и износ учешћа тих средстава у гарантној резерви.

Резерве из става 2. тач. 2) и 5) овог члана не могу чинити више од 20% гарантне резерве.

Гарантна резерва умањује се за откупљене сопствене акције, губитак из ранијих година и губитак из текуће године.

Укупан износ гарантне резерве не може бити мањи од износа прописаног у члану 28. овог закона.

Депоновање и улагање средстава гарантне резерве

Члан 117

(Брисан)

Ограничења појединих депоновања и улагања средстава гарантне резерве

Члан 118

Друштво за осигурање средства гарантне резерве депонује и улаже у облике прописане чланом 114. овог закона и у друге облике утврђене пословном политиком друштва.

Народна банка Србије може прописати највише износе појединих депоновања и улагања из става 1. овог члана.

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању и улагању средстава из става 1 овог члана.

Депоновање и улагање средстава осигурања

Члан 119

Средства друштва за осигурање депонују се и улажу у Републици.

Средства из става 1. овог члана друштво за осигурање може депоновати и улагати и у иностранству у висини до 20% износа основног капитала, уз претходну сагласност Народне банке Србије.

Маргина солвентности

Члан 120

Маргина солвентности друштва за осигурање одговара укупној активи умањеној за нематеријална улагања, активна временска разграничења, губитак, обавезе (укључујући математичку резерву осигурања живота) и за преносне позиције (преносне премије и резервисане штете).

Друштво за осигурање израчунава маргину солвентности одвојено за животна, одвојено за неживотна осигурања.

Примена премијске основе

Члан 121

Друштво за осигурање, за прву годину пословања, маргину солвентности израчунава применом премијске основе.

Обезбеђење маргине солвентности

Члан 122

Друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да маргина солвентности увек буде у висини утврђеној на начин који пропише Народна банка Србије.

Висина гарантне резерве

Члан 123

Гарантна резерва друштва за осигурање увек мора бити већа од израчунате маргине солвентности.

Мере за обезбеђење солвентности

Члан 124

Ако гарантна резерва друштва за осигурање не достиже израчунату маргину солвентности, друштво је дужно да у року од 30 дана од дана утврђивања неусклађености гарантне резерве и маргине солвентности донесе програм мера за усклађивање гарантне резерве и маргине солвентности и достави га Народној банци Србије.

Правила о управљању ризиком

Члан 125

Друштво за осигурање поступа у складу са правилима о управљању ризиком ако у свом пословању обезбеђује:

1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, у складу са чланом 15. овог закона;

2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршавање других обавеза из основа осигурања, у складу са чл. 21. и 22. овог закона;

3) основни капитал најмање у висини прописаној чланом 28. овог закона;

4) техничке резерве, у складу са чланом 107. овог закона;

5) ликвидност друштва, у складу са чланом 113. овог закона;

6) депоновање и улагање средстава техничких резерви, у складу са чл. 114. и 115. овог закона;

7) гарантну резерву, у складу са чланом 116. овог закона;

8) депоновање и улагање средстава гарантне резерве, у складу са чланом 118. овог закона;

9) маргину солвентности, у складу са чл. 120. и 122. овог закона;

10) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) – 9) овог члана, као и других обавеза прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком.

Приходи

Члан 126

Приходе друштва за осигурање чине премије осигурања и активних послова реосигурања и други приходи од послова осигурања, приходи од финансирања и непословни и ванредни приходи.

Расходи

Члан 127

Расходи друштва за осигурање јесу расходи за штете и уговорене суме осигурања, расходи за штете по основу активних послова реосигурања, расходи за премије по основу пасивних послова реосигурања и други расходи од послова осигурања, расходи за обављање делатности осигурања и реосигурања (трошкови за спровођење осигурања и реосигурања), као и расходи финансирања и непословни и ванредни расходи.

Расходима за штете из става 1. овог члана сматрају се и трошкови утврђивања и процењивања штета, трошкови остваривања регресних захтева, судски трошкови и таксе у споровима по обавезама из основа осигурања, трошкови вештачења и други трошкови у вези са исплатом штета.

Расходи друштва за осигурање су и:

1) резервисања за штете из осигурања, саосигурања и реосигурања;

2) издвајања из премије осигурања живота за математичку резерву;

3) издвајања на име учешћа осигураника за повећање суме осигурања и слична давања код осигурања живота, у складу са условима осигурања живота;

4) издвајања за резерве за изравнање ризика.

Разграничење трошкова прибављања осигурања

Члан 128

Трошкови прибављања осигурања могу се разграничити у сразмери преносне премије и укупне премије, у складу са законом.

Утврђивање резултата пословања

Члан 129

Резултат пословања акционарског друштва за осигурање чини остварена добит или губитак.

Друштво за узајамно осигурање утврђује остварени вишак или мањак.

Распоред остварене добити, односно вишка

Члан 130

Из остварене добити односно вишка, друштво за осигурање накнађује порез на добит, односно вишак, а остатак представља нераспоређену добит, односно вишак.

Друштво за осигурање нераспоређену добит, односно вишак из ранијих година распоређује по следећем редоследу:

1) за покриће губитка, односно мањка из ранијих година;

2) за издвајања у резерве;

3) за друге намене утврђене статутом друштва.

Редослед покрића губитка, односно мањка

Члан 131

Друштво за осигурање покрива губитак, односно мањак из ранијих година према следећем редоследу, из:

1) нераспоређене добити, односно вишка;

2) резерви;

3) основног капитала.

Друштво за узајамно осигурање, пре почетка коришћења основног капитала, покрива мањак из додатног доприноса чланова (осигураника) или сразмерним умањењем накнаде штета свим члановима (осигураницима), односно истовремено из додатног доприноса и сразмерног умањења накнаде штете.

Програм мера за покриће губитка, односно мањка

Члан 132

Друштво за осигурање дужно је да у текућој пословној години покрије непокривени губитак, односно мањак из претходне године, као и да накнади основни капитал у износу искоришћеном за покриће губитка, односно мањка, ако је основни капитал друштва смањен испод износа из члана 28. овог закона.

Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о насталом губитку, односно мањку и доставља програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка, даном утврђивања губитка, односно мањка, а најкасније у року од 15 дана од дана утврђеног за предају финансијског извештаја правном лицу надлежном за вођење регистра бонитета правних лица у складу са законом.

Изузетно од става 2. овог члана, друштво за осигурање које настали губитак, односно мањак покрије из нераспоређене добити, односно вишка или из основног капитала изнад износа из члана 28. овог закона, није дужно да изради и достави програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Народна банка Србије одређује стручно лице које, на терет друштва за осигурање, контролише спровођење програма мера за покриће насталог губитка, односно мањка и о томе обавештава друштво.

Народна банка Србије може, на предлог стручног лица, да наложи предузимање мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Утврђивање добити, односно вишка и губитка, односно мањка по врстама осигурања

Члан 133

Друштво за осигурање које се бави пословима животних осигурања дужно је да утврђује добит, односно вишак и губитак, односно мањак посебно за добровољно пензијско осигурање, посебно за остале врсте животних осигурања и посебно за послове реосигурања.

Друштво за осигурање које се бави пословима неживотних осигурања дужно је да утврђује добит, односно вишак и губитак, односно мањак посебно за осигурања из члана 28. став 1. тачка 2) подтач. (1) до (3) и посебно за послове реосигурања.

Обавеза састављања финансијског извештаја и годишњег извештаја о пословању

Члан 134

Друштво за осигурање дужно је да саставља финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, у складу са законом.

Контни оквир и садржај појединих рачуна у контном оквиру за друштво за осигурање прописује Народна банка Србије.

Обрасце финансијских извештаја за потребе јединственог информисања и статистичке обраде, односно минимум садржаја и форму података у њима прописује Народна банка Србије.

ВИ ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА

Интерна ревизија

Члан 135

Друштво за осигурање дужно је да организује интерну ревизију, која је самостална и независна у обављању својих послова.

Интерну ревизију друштва за осигурање обавља посебни организациони део у друштву утврђен статутом.

Интерна ревизија друштва за осигурање за свој рад непосредно одговара надзорном одбору друштва.

Органи друштва за осигурање и запослени у друштву за осигурање не смеју спречавати, ограничавати или отежавати извештавање о налазима и проценама запослених на пословима интерне ревизије у друштву за осигурање.

Правилник о раду интерне ревизије

Члан 136

Рад интерне ревизије друштва за осигурање уређује се правилником о раду интерне ревизије, који доноси управни одбор друштва.

Задаци интерне ревизије

Члан 137

Интерна ревизија друштва за осигурање спроводи сталну и свеобухватну контролу свих активности из пословања друштва, а нарочито:

1) континуирано праћење, проверу и унапређење система рада у друштву за осигурање;

2) идентификацију ризика којима је друштво за осигурање изложено или се може очекивати да буде изложено;

3) оцену и вредновање успостављеног система интерне контроле;

4) издавање одговарајућих препорука за отклањање уочених неправилности и недостатака и за унапређење примењених поступака и система рада.

Под системом интерне контроле из става 1. тачка 3) овог члана подразумевају се одговарајуће процедуре, поступци и радње, које је управа друштва за осигурање дужна да организује на начин који одговара природи, сложености и ризичности посла, као и променама услова пословања друштва за осигурање које се могу предвидети, а у циљу спречавања неправилности и незаконитости у пословању друштва.

Интерна ревизија контролише и процењује:

1) адекватност и примену прописаних политика и процедура контроле ризика;

2) рачуноводствене поступке и организацију обављања рачуноводствених послова;

3) поузданост и ажурност финансијских и управљачких информација.

Друштво за осигурање је дужно да правилником о раду интерне ревизије и програмом рада интерне ревизије пропише обављање функције интерне ревизије у складу са начелима струке и праксом интерне ревизије, међународно признатим стандардима интерне ревизије и етичким принципима интерне ревизије.

Интерни ревизори

Члан 138

За обављање послова интерне ревизије друштво за осигурање мора имати запослено најмање једно лице.

Друштво за осигурање је дужно да утврди услове за именовање и разрешење интерног ревизора, као и распоред осталих запослених у организационом делу интерне ревизије.

Лице које обавља послове интерне ревизије не може обављати друге послове у друштву за осигурање, нема овлашћења и одговорност за припрему аката и друге документације која може бити предмет интерне ревизије, нити може бити члан управе и надзорног одбора друштва.

Интерни ревизор, за сваку обављену интерну ревизију, саставља извештај.

Интерни ревизор обавља послове интерне ревизије на начин прописан овим законом.

Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије

Члан 139

Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије друштва за осигурање усваја надзорни одбор друштва.

Програмом рада интерне ревизије уређује се, нарочито: јасно и детаљно дефинисани ризици и области пословања у којима ти ризици могу настати, циљеви и задаци интерне ревизије, као и приоритети у вршењу функције интерне ревизије, периодичност, односно учесталост активности интерне ревизије, начин спровођења програма интерне ревизије и одговорност интерног ревизора с реализацијом тог програма и степен обухватности и детаљности интерне ревизије по одређеним подручјима пословања друштва за осигурање.

Годишњим планом рада интерне ревизије утврђују се планиране активности интерне ревизије, а нарочито области пословања у којима ће интерна ревизија извршити контролу пословања и рокове за извршење планираних активности.

Поред обављања интерне ревизије утврђене програмом и планом из става 1. овог члана, интерна ревизија обавља појединачну ревизију на захтев надзорног одбора, односно управе друштва.

Извештавање интерне ревизије

Члан 140

Интерна ревизија друштва за осигурање саставља шестомесечне и годишње извештаје о интерној ревизији.

Шестомесечни извештај о интерној ревизији садржи:

1) опис извршених контрола пословања (предмет ревизије);

2) оцену начина обраде документације и поступка закључивања уговора о осигурању и издавања полиса и ликвидације штета;

3) незаконитости и друге неправилности које је утврдила интерна ревизија у поступку ревизије, са објашњењима и последицама уочених неправилности и назначењем одговорних лица;

4) предлог мера за отклањање утврђених неправилности и рокове за њихово спровођење;

5) друге констатације, оцене и предлоге везане за отклањање неправилности које је утврдила интерна ревизија.

Годишњи извештај о интерној ревизији садржи и:

1) извештај о реализацији програма рада и годишњег плана рада интерне ревизије;

2) резиме значајних констатација о обављеној ревизији;

3) оцену предузетих мера за отклањање уочених неправилности.

Извештаје из става 1. овог члана интерна ревизија подноси истовремено надзорном одбору и управи друштва за осигурање.

Годишњи извештај о интерној ревизији, са мишљењем надзорног одбора, управни одбор друштва за осигурање разматра истовремено са финансијским извештајем друштва.

Управни одбор друштва за осигурање дужан је да уз годишњи извештај о интерној ревизији, са мишљењем надзорног одбора, скупштини достави и извештај о мерама које су предузете поводом налаза интерне ревизије и надзорног одбора за отклањање уочених неправилности.

Обавештавање управе и надзорног одбора друштва за осигурање

Члан 141

Изузетно од члана 140. овог закона, ако интерна ревизија утврди да друштво за осигурање не поступа у складу са правилима о управљању ризиком и због тога друштву прети неликвидност или несолвентност или утврди да је угрожена сигурност пословања, односно да су угрожени интереси осигураника, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести управу и надзорни одбор друштва за осигурање.

Ако интерна ревизија утврди да управа, односно чланови управе или лица са посебним овлашћењима друштва за осигурање не поступају у складу са правилима о управљању ризиком, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести надзорни одбор друштва.

VII НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА

1. Делокруг Народне банке Србије

Послови Народне банке Србије

Члан 142

Надзор над обављањем делатности осигурања врши Народна банка Србије, првенствено, у циљу заштите интереса осигураника и других корисника осигурања.

Поред надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије издаје дозволу за обављање послова осигурања, реосигурања, посредовања и заступања у осигурању и послова непосредно повезаних са пословима осигурања, даје сагласност на акте и радње прописане овим законом, доноси акте прописане овим законом, обрађује статистичке и друге податке, води регистре у складу са овим законом и разматра приговоре осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица на рад друштава за осигурање и других лица која обављају делатност осигурања.

Народна банка Србије сарађује са другим надзорним органима у земљи и иностранству и обавља и друге послове прописане овим и другим законом.

Прописи за извршавање закона

Члан 143

Народна банка Србије доноси прописе ради спровођења одредаба овог закона.

Заштита права осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица

Члан 144

Народна банка Србије посредује у решавању одштетног захтева ради спречавања настанка спора из основа осигурања, разматра приговоре осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица и штити права и интересе тих лица.

Народна банка Србије прописује начин заштите права и интереса лица из става 1. овог члана.

Извештај о стању на тржишту осигурања

Члан 145

Народна банка Србије подноси Народној скупштини Републике Србије, најмање једном годишње, извештај о стању на тржишту осигурања, који нарочито садржи податке о обиму пословања друштава за осигурање по врстама осигурања, степену ажурности у исплати штета, износу и структури капитала, кретању остварене ликвидности и солвентности, оствареној ефикасности у пословању (продуктивности, економичности и рентабилности) и о другим питањима од значаја за оцену стања на тржишту осигурања.

Решење Народне банке Србије

Члан 146

Народна банка Србије решењем одлучује о издавању, променама, односно одузимању дозволе, издавању, односно одузимању сагласности, о мерама које се изричу у поступку вршења надзора и о другим питањима из надлежности Народне банке Србије.

Решење се доноси у писменом облику.

Решење је коначно и против њега није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.

Решења о издавању и одузимању дозвола из става 1. овог члана објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Регистар података

Члан 147

Народна банка Србије води регистар података о друштвима за осигурање којима је издала дозволу за обављање послова осигурања, са подацима о оснивачима друштва, квалификованим имаоцима, члановима управе и надзорног одбора друштва, као и о пословању друштава и мерама које се изричу у поступку вршења надзора над радом друштава.

Поред регистра из става 1. овог члана, Народна банка Србије води регистар података о друштвима за посредовање у осигурању, друштвима за заступање у осигурању и заступницима у осигурању, којима је издала дозволу за обављање послова посредовања и заступања у осигурању, регистар издатих овлашћења овлашћеним посредницима и овлашћеним заступницима, регистар издатих дозвола за пружање других услуга у осигурању, регистар правних лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона, као и регистар издатих овлашћења овлашћеним актуарима.

У регистре из ст. 1. и 2. овог члана уписују се и све промене уписаних података.

Садржину и начин вођења регистара из ст. 1. и 2. овог члана ближе прописује Народна банка Србије.

2. Вршење надзора

Субјекти надзора

Члан 148

Народна банка Србије врши надзор над пословањем друштва за осигурање, као и друштва за посредовање у осигурању и друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању, агенције за пружање других услуга у осигурању, предузећа и других правних лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању и правних лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона.

Изузетно од става 1. овог члана, Народна банка Србије може да изврши надзор и над правним лицима која су повезана са лицима из става 1. овог члана и да оствари увид у пословне књиге свих учесника у послу који је предмет надзора, ако је то неопходно ради вршења надзора над пословањем друштва за осигурање.

Ако надзор над одређеним правним лицем из става 2. овог члана врши други надзорни орган, Народна банка Србије ће надзор над пословањем овог лица извршити у сарадњи са тим органом.

У вршењу надзора из става 1. овог члана Народна банка Србије сарађује са надзорним и другим надлежним органима у земљи и иностранству и међународним организацијама.

Предмет надзора

Члан 149

Надзор Народне банке Србије над пословањем друштва за осигурање обухвата:

1) обављање делатности осигурања у складу са издатом дозволом;

2) усклађеност општих аката и аката пословне политике са законом и другим прописима;

3) надзор над законитошћу рада друштва;

4) ликвидност и солвентност у обављању делатности осигурања;

5) начин утврђивања техничких резерви;

6) извршавање преузетих обавеза по основу уговора о осигурању;

7) депоновање и улагање средстава осигурања у складу са законом;

8) састављање књиговодствене и друге документације, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја у складу са законом, другим прописима, општим актима и актима пословне политике друштва;

9) спровођење мера које је наложила Народна банка Србије;

10) начин обављања интерне ревизије;

11) испуњеност услова прописаних овим законом за осниваче друштва и квалификоване имаоце и за лица која обављају функције члана управе и надзорног одбора друштва;

12) кадровску и техничку оспособљеност друштва;

13) трошкове провизије за посредовање и заступање у осигурању;

14) трошкове управе и надзорног одбора;

15) ненаплаћене премије и друга потраживања друштва;

16) спровођење политике саосигурања и реосигурања;

17) друга питања прописана законом.

Начин вршења надзора

Члан 150

Надзор над пословањем друштва за осигурање врши се:

1) посредном контролом, односно прикупљањем, праћењем и проверавањем извештаја и обавештења друштва за осигурање које је у складу са одредбама закона друштво дужно да доставља Народној банци Србије;

2) непосредном контролом над пословањем друштва за осигурање.

На основу извршеног надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије изриче мере надзора, у складу са овим законом и подноси пријаве надлежним органима у случају основане сумње да утврђене незаконитости и неправилности садрже обележја кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

Народна банка Србије ближе прописује начин вршења надзора из става 1. овог члана.

Инспектори осигурања

Члан 151

Надзор над пословањем друштва за осигурање врши овлашћено лице Народне банке Србије – инспектор осигурања.

Инспектор осигурања може бити лице које, поред општих услова прописаних законом, испуњава и следеће услове:

1) има високу школску спрему економског или правног смера;

2) је стручњак из области осигурања;

3) има радно искуство на финансијско-рачуноводственим актуарским или другим одговарајућим пословима у осигурању од најмање три године;

4) није безусловно осуђено на казну затвора дужу од шест месеци;

5) против њега се не води кривични поступак.

Службена легитимација

Члан 152

При вршењу послова из члана 151. став 1. овог закона, инспектор осигурања мора имати легитимацију којом се утврђује његово службено својство.

Народна банка Србије прописује образац легитимације инспектора осигурања, начин њеног издавања и начин коришћења легитимације.

Овлашћења инспектора осигурања

Члан 153

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање инспектор осигурања има право да:

1) оствари увид у општа акта, акта пословне политике и пословне књиге друштва и сва друга акта, документацију и податке која се односе на пословање друштва у Републици и иностранству;

2) захтева од чланова управе, надзорног одбора, интерног ревизора, овлашћеног актуара и лица са посебним овлашћењима друштва, да пруже информације и објашњења у оквиру свог делокруга која се односе на пословање друштва;

3) привремено одузме исправе и предмете ако утврди да су они употребљени, односно намењени за извршење кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

Задаци инспектора осигурања

Члан 154

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, инспектор осигурања дужан је да свеобухватном контролом, у складу са чланом 149. овог закона, утврди нарочито:

1) правилност утврђивања и израчунавања техничке резерве (чл. 107 – 112. овог закона);

2) правилност депоновања и улагања средстава техничких резерви (чл. 114. и 115. овог закона);

3) обезбеђење гарантне резерва друштва (члан 116. овог закона);

4) правилност депоновања и улагања средстава гарантне резерве (члан 118. овог закона);

5) обезбеђење маргине солвентности (члан 122. овог закона);

6) правилност обрачуна штета и придржавање рокова за исплату штета;

7) правилност примене услова осигурања и тарифа премија и других аката пословне политике друштва;

8) тачност финансијских и других извештаја које друштво сачињава, у складу са законом.

Надзор из става 1. овог члана инспектор осигурања врши на основу налога који издаје гувернер Народне банке Србије или лице запослено у Народној банци Србије које он овласти.

У поступку вршења надзора инспектор осигурања:

1) сачињава записник о извршеној контроли;

2) предлаже мере ради отклањања утврђених незаконитости и неправилности.

Записник из става 3. тачка 1) овог члана доставља се друштву за осигурање код којег је извршен надзор најкасније у року од осам дана од дана извршеног надзора.

На записник о надзору друштво за осигурање може поднети примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, о којима се писмено изјашњава инспектор осигурања, и зависно од основаности примедаба, сачињава допуну записника, односно службену белешку.

Обавезе друштва за осигурање

Члан 155

Друштво за осигурање дужно је да инспектору осигурања, на његов захтев:

1) омогући контролу пословања у седишту друштва и другим просторијама у којима друштво, односно друго лице по његовом овлашћењу обавља делатност и послове над којима Народна банка Србије врши надзор;

2) омогући контролу пословне и друге документације, ажурности и исправности пословних и других књига и других евиденција, исправности и тачности састављања финансијских извештаја и годишњих извештаја о пословању друштва, као и извештаја и обавештења која су достављена Народној банци Србије;

3) стави на увид рачуноводствену и другу документацију, пословне књиге или поједине делове пословних књига и другу евиденцију;

4) обезбеди извод података на медију који инспектор осигурања одреди, као и да омогући потпуни увид у електронски систем медија рачуноводствених података.

Инспектор осигурања дужан је да врши надзор над пословањем друштва за осигурање тако да у што мањој мери омета редовно пословање друштва.

3. Обавештавање Народне банке Србије од стране друштва за осигурање

Редовно извештавање од стране друштва за осигурање

Члан 156

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије:

1) финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, са мишљењем овлашћеног актуара и надзорног одбора са образложењем;

2) копију извештаја о обављеној ревизији, са коментаром тог извештаја од стране скупштине друштва и надзорног одбора;

3) извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

4) пословни план друштва;

5) статут и друге опште акте, као и измене и допуне тих аката;

6) акте пословне политике, као и измене и допуне тих аката, са мишљењем овлашћеног актуара;

7) обавештење о променама у структури капитала друштва;

8) обавештење о промени овлашћеног актуара;

9) доказе о изменама података који се уписују у регистар;

10) обавештење о сазивању скупштине и записник са седнице скупштине;

11) друга обавештења, извештаје и податке прописане законом.

Документа и податке из става 1. тач. 1) – 3) овог члана друштво за осигурање дужно је да достави у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, а најкасније до 30. априла текуће године за претходну годину, документа, податке и обавештења из става 1. тач. 4) – 9) овог члана, у року од 15 дана од дана доношења, односно дана настанка промене, а остала документа, податке и обавештења – у прописаним роковима.

Тромесечно извештавање Народне банке Србије

Члан 157

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно извештава Народну банку Србије о:

1) структури капитала, са променама акционара;

2) саосигурању и реосигурању вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, са мишљењем овлашћеног актуара;

3) висини и структури остварених премија, по врстама осигурања;

4) броју и висини пријављених и решених штета и штета у спору, са мишљењем овлашћеног актуара;

5) техничким резервама и депоновању и улагању средстава техничких резерви, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) стању и променама на осталој имовини;

7) ликвидности друштва, са мишљењем овлашћеног актуара;

8) гарантној резерви и депоновању и улагању средстава гарантне резерве, са мишљењем овлашћеног актуара;

9) маргини солвентности, са мишљењем овлашћеног актуара;

10) налазима интерне ревизије, са оценом надзорног одбора;

11) другим прописаним подацима.

Извештавање на захтев Народне банке Србије

Члан 158

Друштво за осигурање дужно је да, на захтев Народне банке Србије, доставља и друге извештаје, информације и податке који су од значаја за вршење надзора Народне банке Србије.

Садржина извештаја и обавештења

Члан 159

Садржину обавештења и података из чл. 156 – 158. овог закона, као и начин њиховог достављања, ближе прописује Народна банка Србије.

Статистички подаци

Члан 160

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије статистичке и друге податке по групама и врстама осигурања, у роковима и на начин који прописује Народна банка Србије.

Обрађени подаци из става 1. овог члана користе се за израду техничких основа и тарифа премија и за обављање актуарских послова.

Народна банка Србије објављује податке из става 2. овог члана.

4. Мере надзора

4.1. Врсте мера

Члан 161

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање Народна банка Србије може:

1) наложити мере за отклањање незаконитости и неправилности;

2) наложити мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком;

3) наложити пренос портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;

4) преузети контролу над пословањем друштва;

5) одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања за које је издата дозвола;

6) наложити привремене мере;

7) предложити мере према члановима управе, члановима надзорног одбора, лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцима.

Ако је овим законом прописано да Народна банка Србије може изрећи више мера, најпре ће изрећи ону меру која је најмање неповољна за друштво.

Изузетно од става 2. овог члана, ако због понашања лица над којим се врши надзор могу наступити неотклоњиве штетне последице, Народна банка Србије ће предузети другу одговарајућу меру.

4.2. Мере за отклањање незаконитости и неправилности

Услови за изрицање мера

Члан 162

Народна банка Србије налаже друштву за осигурање да отклони незаконитости и неправилности у пословању ако утврди да:

1) је престало да испуњава неки од прописаних услова за обављање послова осигурања;

2) обавља послове које по овом закону не може обављати;

3) поступа супротно правилима о вођењу пословних књига и пословних извештаја, интерној ревизији, односно ревизији финансијских извештаја;

4) поступа супротно обавези извештавања и обавештавања Народне банке Србије;

5) члан управе или надзорног одбора друштва не испуњава услове прописане овим законом;

6) поступа супротно одредбама закона, других прописа и општих аката којима је уређено пословање друштва за осигурање;

7) се према осигураницима и другим корисницима осигурања, понаша противно правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословној етици;

8) не испуњава друге обавезе прописане законом.

Народна банка Србије решењем налаже меру из става 1. овог члана и одређује рок за отклањање утврђених незаконитости и неправилности.

Извештај о спровођењу мера

Члан 163

Друштво за осигурање дужно је да у року из члана 162. став 2. овог закона отклони утврђене незаконитости и неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложених мера.

Уз извештај из става 1. овог члана прилажу се исправе и други докази о отклањању утврђених незаконитости и неправилности.

Народна банка Србије може, на основу извештаја из става 1. овог члана, извршити поновну контролу пословања друштва за осигурање, у обиму који је неопходан за утврђивање да ли су незаконитости и неправилности отклоњене.

Ако је извештај о спровођењу мера за отклањање незаконитости и неправилности непотпун, Народна банка Србије може наложити друштву за осигурање допуну извештаја и одредити рок за достављање.

У случају да се на основу извештаја из ст. 1. и 4. овог члана утврди да незаконитости и неправилности нису отклоњене, Народна банка Србије предузима друге мере, у складу са законом.

4.3. Мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком

Члан 164

Ако Народна банка Србије утврди да друштво за осигурање не поступа у складу са правилима о управљању ризиком из члана 125. овог закона, наложиће друштву да обезбеди:

1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја;

2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршење других обавеза из основа осигурања;

3) основни капитал у прописаној висини;

4) прописане техничке резерве;

5) ликвидност друштва;

6) депоновање и улагање средстава техничких резерви према прописаној висини и структури;

7) гарантне резерве;

8) депоновање и улагање средстава гарантне резерве према прописаној висини и структури;

9) маргину солвентности;

10) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) – 9) овог става, као и других обавеза прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком.

Поред мера из става 1. овог члана Народна банка Србије може друштву за осигурање:

1) забранити закључивање нових уговора о осигурању, у појединим или свим врстама осигурања и проширење већ преузетих обавеза;

2) наложити раскид уговора о осигурању, уговора о посредовању, односно заступању у осигурању, ако би њихово даље важење нанело штету друштву;

3) ограничити висину ризика који може да преузме у осигурању;

4) забранити вршење одређених исплата;

5) забранити закључивање послова са појединим акционарима, члановима управе, члановима надзорног одбора, повезаним лицима или другим правним лицима;

6) наложити именовање саветника за област пословања у којој су утврђене незаконитости и неправилности;

7) наложити промену организације рада;

8) наложити наплату потраживања;

9) привремено забранити, односно ограничити располагање имовином;

10) наложити ажурирање пословних књига, попис имовине и обавеза, усаглашавање потраживања и обавеза, процењивање билансних и ванбилансних позиција;

11) наложити побољшање система електронске обраде података;

12) наложити побољшање организације и начина обављања интерне ревизије;

13) наложити предузимање других радњи у складу са законом.

Народна банка Србије решењем налаже мере из ст. 1. и 2. овог члана и одређује рок за отклањање неправилности у вези са правилима о управљању ризиком.

Друштво за осигурање дужно је да у року из става 3. овог члана отклони утврђене неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложене мере.

На извештај из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе члана 163. овог закона.

4.4. Пренос портфеља осигурања

Члан 165

Кад Народна банка Србије утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва за осигурање које могу да угрозе или угрожавају способност друштва да испуни обавезе настале из обављања послова осигурања, Народна банка Србије може да наложи друштву да свој портфељ осигурања пренесе на друго друштво за осигурање.

Пренос портфеља осигурања извршиће се сходно одредбама чл. 209 – 213. овог закона.

4.5. Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 166

Народна банка Србије може да преузме контролу над пословањем друштва за осигурање, ако оцени да:

1) друштво није извршило своје обавезе из уговора о осигурању или неће бити у могућности да изврши обавезе о њиховој доспелости;

2) средства друштва нису довољна да пруже уговорену заштиту осигураницима или повериоцима друштва;

3) део имовине који се води у пословним књигама или евиденцији друштва, или који је предмет његовог управљања, није на прописан начин процењен и приказан;

4) је капитал друштва на таквом нивоу или му вредност опада у тој мери да може имати штетне последице по осигуранике или повериоце друштва;

5) је друштво неправилно или незаконито утврдило или исказало резултат свог пословања;

5а) је због изречене мере из члана 37. став 2. овог закона онемогућен рад органа друштва;

6) друштво не поступа сагласно изреченим мерама Народне банке Србије.

Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање не може трајати дуже од једне године.

Решење о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 167

Решењем Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање одређује се преузимање контроле над пословањем друштва, име, презиме и јединствени матични број грађана ванредног управника, као и време трајања контроле над пословањем друштва.

Решењем из става 1. овог члана могу се именовати два или више ванредних управника, који чине ванредну управу друштва за осигурање (у даљем тексту: ванредна управа).

Овлашћења и обавезе ванредне управе

Члан 168

Доношењем решења Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање овлашћења управе друштва прелазе на ванредну управу и суспендује се надлежност других органа друштва.

Одлуке из надлежности органа управе друштва за осигурање доноси ванредна управа, на основу сагласности Народне банке Србије.

Ванредна управа је дужна да предузме мере неопходне за повратак стабилности и ликвидности друштва за осигурање.

Извештаји ванредне управе

Члан 169

Ванредна управа дужна је да најмање свака три месеца доставља Народној банци Србије извештај о финансијском стању и условима пословања друштва за осигурање.

Ванредна управа дужна је да у року од девет месеци од именовања достави Народној банци Србије извештај са оценом економске стабилности друштва за осигурање и могућностима за његово даље пословање, који садржи:

1) оцену и последице преузимања покрића губитка друштва од стране акционара друштва за осигурање;

2) могућности отклањања непокривеног губитка друштва;

3) неисказане расходе који могу утицати на обавезе друштва;

4) оцену могућих мера за отклањање неликвидности друштва, са проценом трошкова спровођења тих мера;

5) оцену разлога за покретање поступка ликвидације, односно стечаја друштва.

Повећање основног капитала због обезбеђивања економске стабилности друштва за осигурање

Члан 170

Ако Народна банка Србије, на основу извештаја ванредне управе, оцени да је ради обезбеђења маргине солвентности друштва за осигурање, односно ради отклањања узрока неликвидности или несолвентности друштва неопходно на одговарајући начин повећати основни капитал друштва са новим новчаним улозима, може да наложи ванредној управи друштва да сазове скупштину акционара друштва и предложи јој доношење одлуке о повећању основног капитала.

Ванредна управа дужна је да објави сазивање скупштине ради одлучивања о повећању основног капитала из става 1. овог члана, најкасније у року од осам дана од дана пријема налога Народне банке Србије.

Приликом сазивања скупштине акционари морају бити упозорени на правне последице из члана 169. став 2. тачка 1) овог закона.

Оцена резултата ванредне управе

Члан 171

Народна банка Србије најмање једном у три месеца оцењује резултате ванредне управе.

Народна банка Србије доноси коначну оцену резултата ванредне управе, најкасније у року од 60 дана од пријема извештаја из члана 169. став 2. овог закона.

Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе побољшало економско стање друштва за осигурање тако да је друштво достигло маргину солвентности из члана 122. овог закона и да редовно испуњава своје доспеле обавезе, донеће решење о укидању ванредне управе и разрешењу ванредног управника.

Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе није побољшало економско стање друштва за осигурање тако да друштво није достигло маргину солвентности из члана 122. овог закона, односно да друштво није способно да редовно испуњава доспеле обавезе, донеће решење о одузимању дозволе друштву за обављање послова осигурања и покренуће поступак ликвидације, односно стечаја.

Престанак ванредне управе

Члан 172

Ванредна управа друштва за осигурање престаје даном:

1) уручења друштву решења Народне банке Србије о укидању ванредне управе;

2) истека 12 месеци од њеног увођења;

3) доношења решења о покретању поступка ликвидације, односно стечаја.

Упис ванредне управе у регистар

Члан 173

Ванредна управа уписује се у регистар надлежног органа, у складу са законом.

У регистар из става 1. овог члана уносе се и подаци о ванредном управнику, његовом разрешењу и престанку ванредне управе.

4.6. Одузимање дозволе

Могућност одузимања дозволе за обављање послова осигурања

Члан 174****

Народна банка Србије може одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања друштву за осигурање, ако:

1) утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва, а даље обављање делатности осигурања би угрозило интересе осигураника и других корисника осигурања;

2) друштво закључи уговор о посредовању и заступању у осигурању са друштвом за посредовање, односно заступање у осигурању или заступником у осигурању, који не поседују дозволу Народне банке Србије;

3) друштво не обавља делатност у складу са правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословном етиком;

4) наступе разлози за одузимање сагласности на акте и радње друштва;

5) друштво обавља делатност на начин којим се повређују права осигураника, корисника осигурања, односно трећих оштећених лица, односно ако друштво не исплаћује штете или не извршава друге обавезе;

6) је друштво дало нетачне податке о свом пословању или податке који могу довести у заблуду осигуранике, кориснике осигурања, односно трећа оштећена лица;

7) према извештају овлашћеног актуара, односно овлашћеног ревизора или налазу Народне банке Србије друштво није солвентно;

8) друштво усвоји финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, односно донесе акт пословне политике, а да претходно није размотрило мишљење овлашћеног актуара;

9) друштво није омогућило вршење надзора, на прописани начин;

10) друштво није омогућило овлашћеном ревизору да изврши ревизију, на прописани начин;

11) друштво није обезбедило обављање актуарских послова, на прописани начин;

12) друштво није доставило извештаје, документа и друге податке, на начин и у роковима прописаним овим законом;

13) је портфељ осигурања пренет без сагласности Народне банке Србије;

14) друштво, у остављеном року, није спровело мере које му је наложила Народна банка Србије, односно није отклонило разлог за предузимање тих мера;

15)**** (престала да важи Одлуком УС)

Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу закључених уговора о осигурању.

Одузимање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 175

Народна банка Србије ће друштву за осигурање одузети дозволу за обављање послова осигурања, ако:

1) је дозвола добијена на основу неистинитих и нетачних података;

2) друштво престане да испуњава услове за добијање дозволе за обављање послова осигурања;

3) се број акционара акционарског друштва за осигурање, односно број чланова (осигураника) друштва за узајамно осигурање смањи испод броја прописаног у члану 26, односно члану 65. овог закона, а у року од шест месеци се није повећао до тог броја;

4) друштво обавља послове осигурања за које нема дозволу Народне банке Србије, осим у случају из члана 25. овог закона;

5) друштво не одржава основни капитал у висини прописаној чланом 28. овог закона;

6) друштво не издваја, не образује и не одржава техничке резерве прописане законом;

7) друштво не обезбеди сигурност депоновања и улагања средстава осигурања, односно није очувало њихову реалну вредност, у складу са чланом 113. овог закона;

8) друштво није усвојило или не спроводи програм мера за покриће губитка, односно мањка, сагласно члану 132. овог закона;

9) друштво није у остављеном року поступило према мерама из члана 164. став 1. овог закона;

10) друштво није уплатило допринос у гарантни фонд, не извршава обавезе по основу међународне карте осигурања или ако не испуњава друге законом и међународним уговорима прописане обавезе;

11) ванредна управа није довела до стабилности и ликвидности друштва.

Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу закључених уговора о осигурању.

Предлог за покретање поступка ликвидације, односно стечаја

Члан 176

Народна банка Србије, истовремено са доношењем решења о одузимању дозволе за обављање послова осигурања, покреће поступак ликвидације, односно стечаја друштва за осигурање.

Решењем о одузимању дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање, Народна банка Србије ће одредити и меру забране располагања имовином друштва до отварања поступка ликвидације, односно доношења решења о покретању стечајног поступка.

Члан 177*

(Престао да важи)

4.7. Привремене мере

Члан 178

Ако Народна банка Србије, у вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, утврди да је неопходно изрећи привремену меру којом се обезбеђује заштита интереса осигураника и других корисника осигурања или извршење решења о одузимању дозволе за обављање послова осигурања, изрећи ће ту меру.

Привременом мером из става 1. овог члана може се наложити друштву за осигурање да:

1) не закључује нове уговоре о осигурању и не проширује обавезе из преузетих уговора о осигурању;

2) не располаже својом имовином без сагласности Народне банке Србије;

3) не спроводи одлуке управног одбора и скупштине друштва, без сагласности Народне банке Србије.

Привремена мера траје до истека разлога за њено увођење, а најдуже шест месеци од дана доношења решења о изрицању те мере.

4.8. Мере према члановима управе, члановима надзорног одбора, лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцима

Члан 179

Ако Народна банка Србије у поступку вршења надзора утврди да члан управе или надзорног одбора, лице са посебним овлашћењима и квалификовани ималац не поступа у складу са одредбама закона и других прописа и општих аката и тиме друштву проузрокује материјалну штету или прибави противправну имовинску корист или предузме радњу која представља лошу пословну праксу, Народна банка Србије може предложити друштву за осигурање предузимање одговарајућих мера према том лицу.

У случају из става 1. овог члана Народна банка Србије може предложити:

1) разрешење, односно престанак радног односа тог лица у друштву за осигурање;

2) привремену забрану обављања послова осигурања, до доношења одлуке надлежног органа;

3) (брисана);

4) друштву за осигурање да од лица накнади штету проузроковану противправним радњама.

Ако се против члана управе или надзорног одбора, лица са посебним овлашћењима и квалификованог имаоца друштва за осигурање води кривични поступак за радње из става 1. овог члана, Народна банка Србије може предложити суспензију тог лица са радног места у друштву и суспендовање права гласа по основу учешћа у капиталу друштва, до окончања кривичног поступка.

Ако лице, у складу са мером Народне банке Србије из ст. 1. и 2. овог члана, буде суспендовано или му престане радни однос у друштву за осигурање, не може бити члан управе, односно надзорног одбора, нити може учествовати у делатности лица повезаног са друштвом за осигурање за време од пет година од дана изрицања мере.

4.9. Примена одредаба о вршењу надзора

Члан 180

Одредбе овог закона о поступку и мерама надзора који врши Народна банка Србије, сходно се примењују и на друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању, односно заступнике у осигурању, агенције за пружање других услуга у осигурању, предузећа и друга правна лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и на правна лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона.

4.10. Одговорност за штету насталу вршењем дужности утврђених овим законом

Члан 180а

Народна банка Србије и запослени у Народној банци Србије, као и лице које по налогу Народне банке Србије врши дужност утврђену овим законом, не одговарају за штету која настане вршењем те дужности, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом.

Лица из става 1. овог члана не могу одговарати за штету из тог става ни након престанка радног односа у Народној банци Србије, односно престанка вршења дужности.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове заступања запослених у Народној банци Србије у судским и управним поступцима покренутим у вези с дужностима које ти запослени обављају или су обављали на основу овог закона.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове из става 3. овог члана и лицима којима је престао радни однос у Народној банци Србије.

VII АКТУАРСТВО И РЕВИЗИЈА

1. Актуарство

Овлашћени актуар

Члан 181

Актуарске послове, у смислу овог закона, обављају овлашћени актуари.

Овлашћени актуар је лице које је добило овлашћење Народне банке Србије за обављање актуарских послова.

Услове за стицање звања овлашћеног актуара прописује Народна банка Србије.

Овлашћеног актуара именује директор друштва за осигурање.

Послови овлашћеног актуара

Члан 182

Овлашћени актуар даје мишљење о:

1) начину израчунавања тарифа премија;

2) томе да ли су техничке резерве образоване у складу са овим законом;

3) актима пословне политике у поступку њиховог доношења, односно у поступку измена и допуна и примени аката пословне политике;

4) финансијским извештајима и годишњем извештају о пословању друштва;

5) извештају о спровођењу политике саосигурања и реосигурања;

6) томе да ли је математичка резерва израчуната, у складу са законом;

7) преносу портфеља осигурања.

Овлашћени актуар израчунава, односно даје мишљење о маргини солвентности и обавља друге актуарске послове, у складу са законом.

Надлежни органи друштва за осигурање дужни су да у поступку доношења, односно утврђивања аката из става 1. овог члана размотре мишљење овлашћеног актуара.

Мишљење овлашћеног актуара доставља се и интерној ревизији и надзорном одбору друштва.

Садржину мишљења овлашћеног актуара ближе прописује Народна банка Србије.

Независност и самосталност овлашћеног актуара

Члан 183

Овлашћени актуар независан је и самосталан у вршењу послова.

Овлашћени актуар дужан је да обавља своју делатност у складу са законом и правилима актуарске струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком.

Мере за отклањање неправилности

Члан 184

Кад овлашћени актуар уочи неправилности у пословању друштва за осигурање, дужан је да управи и надзорном одбору друштва предложи мере за отклањање уочених неправилности.

Обавезе друштва за осигурање

Члан 185

Друштво за осигурање дужно је да обезбеди овлашћеном актуару стални и несметани приступ подацима о пословању који су му неопходни и које овлашћени актуар затражи у вези са обављањем актуарских послова из члана 182. овога закона.

Начело неспојивости послова

Члан 186

За овлашћеног актуара не може бити именовано лице које у друштву за осигурање обавља функцију члана управе, односно надзорног одбора и интерног ревизора друштва.

Надзор над радом овлашћених актуара

Члан 187

Надзор над радом овлашћених актуара врши Народна банка Србије.

Ако се овлашћени актуар, приликом вршења послова из своје надлежности, не придржава обавеза прописаних овим законом, Народна банка Србије може изрећи следеће мере:

1) упозорења;

2) одузимање овлашћења.

Мера упозорења

Члан 188

Народна банка Србије може овлашћеном актуару изрећи меру упозорења, ако овлашћени актуар не поступи у складу са чланом 183. став 2. овог закона.

Одузимање овлашћења

Члан 189

Народна банка Србије решењем одузима овлашћење за обављање послова овлашћеног актуара, ако је:

1) овлашћење добијено на основу неистинитих и нетачних података;

2) овлашћени актуар безусловно осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање актуарских послова;

3) овлашћени актуар и поред изречене мере упозорења поново не поступи у складу са чланом 183. став 2. овог закона.

Именовање новог овлашћеног актуара

Члан 190

Ако после именовања овлашћеног актуара Народна банка Србије именованом лицу одузме овлашћење, односно ако у вези са именованим лицем наступе околности из члана 186. овог закона, директор друштва за осигурање дужан је да именује новог овлашћеног актуара, у року од 30 дана од дана достављања решења о одузимању овлашћења за обављање послова овлашћеног актуара, односно од дана наступања околности из члана 186. овог закона.

Обавештавање Народне банке Србије о одбијању мишљења овлашћеног актуара

Члан 191

Ако надлежни орган друштва за осигурање не прихвати мишљење овлашћеног актуара, друштво за осигурање дужно је да у року од 15 дана о томе обавести Народну банку Србије и да наведе разлоге због којих тај орган није прихватио мишљење овлашћеног актуара.

У случају из става 1 овог члана, Народна банка Србије може донети решење којим ће наложити предузимање одговарајућих мера.

Преиспитивање мишљења овлашћеног актуара

Члан 192

Ако овлашћени ревизор утврди да финансијски извештај друштва за осигурање не приказује истинито и објективно стање имовине, као и резултате пословања, тај извештај друштво доставља у року од пет дана овлашћеном актуару који је сачинио мишљење на финансијски извештај тог друштва.

Овлашћени актуар је дужан да преиспита своје мишљење у року од 30 дана од дана достављања извештаја из става 1. овог члана и о томе обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај.

Преиспитивање извештаја овлашћеног ревизора

Члан 193

Ако се овлашћени актуар не сложи са извештајем о обављеној ревизији, друштво за осигурање дужно је да у року од седам дана од дана пријема мишљења овлашћеног актуара о томе обавести Народну банку Србије.

Мере Народне банке Србије

Члан 194

Народна банка Србије се може сагласити са мишљењем овлашћеног актуара или са извештајем о обављеној ревизији или да има своје мишљење, о чему обавештава друштво за осигурање.

Народна банка Србије доноси решење којим налаже друштву за осигурање мере за отклањање уочених неправилности, а друштво је дужно да поступи по решењу и о томе писмено обавести Народну банку Србије, у року од 30 дана од дана доношења решења.

Провера мишљења овлашћеног актуара

Члан 195

Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу мишљења овлашћеног актуара од стране овлашћеног актуара кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног актуара.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси друштво за осигурање, осим ако мишљење овлашћеног актуара кога одреди Народна банка Србије потврди исправност мишљења овлашћеног актуара кога је одредило друштво, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

2. Ревизија

Вршење ревизије

Члан 196

Ревизија финансијских извештаја друштва за осигурање врши се у складу са законом којим се уређује ревизија финансијских извештаја, ако овим законом није друкчије уређено.

Садржину извештаја о обављеној ревизији финансијских извештаја друштва за осигурање ближе прописује Народна банка Србије.

Обавештавање о избору ревизора

Члан 197

Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о избору ревизора у року од седам дана од дана избора.

Народна банка Србије даје сагласност на избор ревизора у року од 15 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Приликом одлучивања о давању сагласности из става 2. овог члана Народна банка Србије полази од стручне оспособљености ревизора и истинитости и објективности раније датих извештаја, односно од тога да ли су ранији извештаји ревизора израђени у складу са међународним стандардима ревизије.

Додатна објашњења ревизора

Члан 198

Народна банка Србије може да тражи од ревизора и додатна објашњења у вези са обављеном ревизијом.

Провера извештаја овлашћене ревизије

Члан 199

Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу извештаја овлашћене ревизије од стране овлашћеног ревизора кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног ревизора.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси првобитно овлашћени ревизор, осим ако мишљење овлашћеног ревизора кога одреди Народна банка Србије не потврди разлоге због којих је Народна банка Србије испитивала исправност првобитног мишљења, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

Обавештавање органа надлежног за надзор над радом предузећа за ревизију

Члан 200

О установљеним пропустима и неправилностима у извештају о обављеној ревизији и у раду овлашћеног ревизора, приликом обављања ревизије у друштву за осигурање, Народна банка Србије обавештава орган надлежан за надзор над радом предузећа за ревизију.

Народна банка Србије посебно обавештава орган из става 1. овог члана о предузећима за ревизију која су обављала ревизију код друштава за осигурање којима је Народна банка Србије одузела дозволу за обављање послова осигурања и о разлозима за одузимање дозволе.

Финансијски извештај и скраћени финансијски извештај

Члан 201

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије финансијски извештај на који је мишљење дала овлашћена ревизија.

Уз извештај из става 1. овог члана, друштво за осигурање доставља и скраћени финансијски извештај, који објављује Народна банка Србије.

IX ПРЕСТАНАК ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ, ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ, ДРУШТВА ЗА ЗАСТУПАЊЕ У ОСИГУРАЊУ И АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРУЖАЊЕ ДРУГИХ УСЛУГА У ОСИГУРАЊУ

Разлози престанка

Члан 202*

На престанак рада друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Акционарско друштво за осигурање престаје и ако се број акционара смањи на један, а у року од шест месеци се не пријави нови акционар органу који води регистар, а друштво за узајамно осигурање – ако се број чланова (осигураника) смањи на број мањи од броја прописаног у члану 65. овог закона, а у року од шест месеци број чланова (осигураника) се не повећа до тог броја.

Друштво из става 1. овог члана престаје брисањем из регистра.

Решење о брисању друштва за осигурање из регистра објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и средствима јавног информисања.

Чл. 203 – 207*

(Престали да важе)

Примена одредаба закона о ликвидацији и стечају

Члан 208*

На поступак ликвидације и стечаја друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенција за пружање других услуга у осигурању примењују се одредбе закона којима се уређују ликвидација и стечај, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

X ПРЕНОС ПОРТФЕЉА ОСИГУРАЊА

Захтев за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 209

Друштво за осигурање може, по добијању сагласности Народне банке Србије, пренети цео или део портфеља осигурања једном или више других друштава за осигурање која имају дозволу за обављање послова осигурања који се преносе, уз њихову сагласност.

Народној банци Србије се, уз захтев за давање сагласности за пренос портфеља осигурања, подноси:

1) уговор о преносу портфеља осигурања у којем мора бити утврђена врста и висина средстава техничких резерви која се заједно са портфељом уступају друштву за осигурање које преузима портфељ, као и рок до којег се мора извршити пренос портфеља;

2) списак уговора о осигурању по појединим врстама осигурања који су предмет преноса са општим условима за та осигурања;

3) образложење разлога за пренос портфеља осигурања и изјашњење о очекиваним ефектима преноса портфеља осигурања;

4) измену пословног плана друштва које преузима портфељ осигурања који је неопходан због преузимања портфеља осигурања;

5) извештај о финансијском пословању друштва које преноси портфељ осигурања и друштва које преузима портфељ осигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) мишљење овлашћеног актуара на пренос портфеља осигурања.

За пренос портфеља осигурања није потребна сагласност осигураника.

Одлучивање о захтеву за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 210

О захтеву из члана 209. став 2. овог закона Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

Решење из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Пренос портфеља осигурања ступа на снагу даном доношења решења којим се даје сагласност за пренос портфеља осигурања.

Пре истека рока из става 1. овог члана не може се извршити пренос портфеља осигурања на друштво за осигурање које преузима портфељ осигурања.

Решењем о давању сагласности за пренос портфеља осигурања, Народна банка Србије истовремено одлучује и о промени дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање које преноси портфељ осигурања.

Обавезе друштва у поступку преноса портфеља осигурања

Члан 211

Друштво за осигурање које је пренело портфељ осигурања дужно је да, у року од 15 дана од дана пријема решења којим се даје сагласност за пренос портфеља осигурања, обавести уговараче осигурања чији су уговори о осигурању обухваћени преносом портфеља осигурања о фирми и седишту друштва за осигурање које је преузело портфељ осигурања и дану до којег се мора окончати пренос портфеља осигурања, непосредно писменим путем или путем средстава јавног информисања.

Осигураник има право да раскине уговор писменим путем, обавештавајући о томе друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања, у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Осигураници неживотног осигурања, у случају из става 2. овог члана, имају право на део премије који одговара остатку трајања осигурања, а осигураници животног осигурања имају право на износ математичке резерве обрачунате на дан преноса портфеља осигурања, ако су фондови осигурања живота довољни за покриће тог износа или на износ смањен пропорционално умањењу фондова осигурања живота.

Одбијање захтева за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 212

Народна банка Србије може да одбије захтев за давање сагласности за пренос портфеља осигурања, ако оцени да би тим преносом била угрожена способност друштва за осигурање које преузима портфељ осигурања да испуни обавезе из уговора о осигурању који су предмет преноса портфеља осигурања или ако би преносом портфеља осигурања била угрожена ликвидност и солвентност друштва које преноси портфељ осигурања.

Правне последице преноса портфеља осигурања

Члан 213

Даном преноса портфеља осигурања, друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања постаје страна у уговорима о осигурању који су му преносом портфеља осигурања уступљени и преузима сва права и обавезе из тих уговора, а друштво које преноси портфељ осигурања ослобађа се обавеза према осигураницима.

Пренос портфеља осигурања за који није добијена сагласност Народне банке Србије нема правно дејство.

XI СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ, ПРОМЕНА ОБЛИКА ОРГАНИЗОВАЊА И УДРУЖЕЊА ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Врсте статусних промена

Члан 214

Друштво за осигурање може вршити спајање с другим друштвом за осигурање или поделу на два или више друштава за осигурање само уз сагласност Народне банке Србије.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању или агенција за пружање других услуга у осигурању може вршити спајање с другим друштвом за посредовање, односно заступање у осигурању или агенцијом за пружање других услуга у осигурању или поделу на два или више друштава за посредовање, односно заступање у осигурању или агенције за пружање других услуга у осигурању, само уз сагласност Народне банке Србије.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању

Члан 215

На статусне промене друштава из члана 214. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Промена облика организовања

Члан 216

Друштво за осигурање, друштво за посредовање, односно друштво за заступање у осигурању и агенција за пружање других услуга у осигурању може променити облик организовања само уз сагласност Народне банке Србије, у складу са законом.

Посебна правила за друштво за узајамно осигурање

Члан 217

Друштво за узајамно осигурање може променити облик организовања у акционарско друштво за осигурање, ако испуњава услове за оснивање тог друштва, у складу са законом.

На промену облика организовања друштва за узајамно осигурање у акционарско друштво за осигурање сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај предузећа које се односе на промену облика организовања друштва, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање доноси скупштина друштва.

Одлука из става 3. овог члана доноси се трочетвртинском већином гласова од укупног броја присутних чланова скупштине, ако статутом друштва за узајамно осигурање није предвиђена већа квалификована већина.

Управа друштва за узајамно осигурање дужна је да, уз позив за седницу скупштине, свим члановима достави и предлог одлуке о промени облика организовања, са поуком о праву на приговор о промени облика организовања и правним последицама које из тога произлазе.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање може најкасније у року од три дана до дана одређеног за заседање скупштине поднети писмени приговор на промену облика организовања друштва.

На одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање сагласност даје Народна банка Србије.

Народна банка Србије ће одбити давање сагласности ако оцени да се променом облика организовања друштва за узајамно осигурање могу угрозити интереси чланова друштва.

Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање

Члан 218

Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање садржи номинални износ основног капитала, износ на који гласе акције и начин утврђивања учешћа појединих чланова у капиталу и друге елементе које садржи уговор о оснивању акционарског друштва за осигурање.

Номинални износ основног капитала не може да прелази вредност имовине друштва за узајамно осигурање, умањену за обавезе тог друштва на дан утврђивања износа.

Ако одлуком из става 1. овог члана није друкчије одређено, сви чланови друштва за узајамно осигурање учествују у основном капиталу акционарског друштва за осигурање.

Учешће појединог члана друштва за узајамно осигурање у акционарском капиталу, ако чланови нису са истим учешћем, може се одредити на основу висине осигуране суме, висине доприноса (премије), висине траженог покрића за случај животног осигурања, критеријума за расподелу вишка и времена трајања чланства у друштву.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање који је уложио приговор на одлуку о промени облика организовања друштва има право на исплату свог учешћа у капиталу друштва.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању

Члан 219

На промене облика организовања друштава из члана 216. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Удружења друштава за осигурање

Члан 220

Друштва за осигурање могу се удруживати у удружења друштава за осигурање.

На удружења из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује правни положај предузећа.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Онемогућавање вршења надзора

Члан 221**

(Престао да важи)

Неовлашћено обављање делатности осигурања

Члан 222

Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању, предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и код заступника у осигурању, које обавља делатност осигурања за коју није добијена дозвола Народне банке Србије, казниће се за кривично дело казном затвора од три до шест година.

Давање лажних мишљења и извештаја

Члан 223

Овлашћени актуар или овлашћени ревизор, који противно одредбама овог закона, сачини лажно мишљење, односно извештај, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до три године.

Давање лажне процене

Члан 224

Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању, предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и код заступника у осигурању које приликом утврђивања и процене ризика и штета сачини лажне процене и изјаве, казниће се за кривично дело новчаном казном или казном затвора до три године.

2. Прекршаји

Члан 225

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању, агенција за пружање других услуга у осигурању, предузеће или друго правно лице које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању или правно лице које послове посредовања и заступања у осигурању обавља на основу посебног закона, ако:

1) не реосигура обавезе из уговора о осигурању, односно реосигурању изнад самопридржаја, односно део ризика не задржи у самопридржају (члан 15. ст 1, 3, 4. и 5);

2) ако обавља послове посредовања и заступања у осигурању без претходног уписа у регистар код Народне банке Србије (члан 24. став 2);

3) има узајамно учешће у капиталу, односно у праву гласа у другом акционарском друштву за осигурање, акционарском друштву за реосигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању или предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању (члан 31);

4) без сагласности Народне банке Србије стекне квалификовано учешће у друштву за осигурање, односно ако не обавести Народну банку Србије о смањењу учешћа у капиталу друштва (члан 32);

5) Народној банци Србије не достави или достави неблаговремено доказ о упису у регистар (члан 42. став 3, члан 71, члан 80. став 3. и чл. 99. и 105);

6) именује чланове управе или надзорног одбора без сагласности Народне банке Србије (члан 48. став 1);

7) члановима управе или надзорног одбора омогући обављање функције и после одузимања сагласности Народне банке Србије, односно ако по налогу Народне банке Србије не разреши функције члана, односно чланове управе и надзорног одбора и не именује нове (члан 49. ст. 1. и 2);

8) не затражи сагласност Народне банке Србије на предлог одлуке о промени фирме и седишта (члан 57. став 1);

9) не затражи сагласност за улагања на основу којих посредно или непосредно стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању у то правно лице (члан 59. став 1);

10) не упозна осигураника са свим правним и економским односима са друштвом за осигурање који утичу на непристрасност друштва за посредовање у осигурању у испуњавању обавеза према осигуранику (члан 85. став 1);

11) у пословним просторијама не чува уговор о заступању (члан 96. став 1);

12) у прописаном року не уплати, односно не преда новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања (члан 97. став 1);

13) не утврди техничке резерве или те резерве не обрачуна на прописан начин (члан 107);

14) средства техничких резерви не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (чл. 113 – 115. и члан 117);

15) средства гарантне резерве не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (чланом 118);

16) средства осигурања не депонује и не улаже на прописан начин (члан 119);

17) маргину солвентности не израчунава на прописан начин и не обезбеђује у прописаној висини (чл. 120 – 122);

18) не донесе програм мера за усклађивање гарантне резерве и маргине солвентности, односно ако тај програм не достави Народној банци Србије у прописаном року (члан 124);

19) не обавести Народну банку Србије о насталом губитку, односно мањку и Народној банци Србије не достави у прописаном року програм мера за покриће губитка, односно мањка (члан 132. став 2);

20) на прописан начин, не утврди добит, односно вишак и губитак, односно мањак (члан 133);

21) не организује интерну ревизију или је не организује на прописан начин (чл. 135. и 136);

22) Народну банку Србије не обавештава на прописан начин и у прописаним роковима (чл. 156. – 160);

23) у прописаном року не отклони утврђене незаконитости и неправилности у раду и о томе, у прописаном року, не достави извештај Народној банци Србије (чл. 162. и 163);

24) не изврши решење Народне банке Србије којим је изречена привремена мера (члан 178);

25) овлашћеном актуару не обезбеди стални и несметани приступ подацима о пословању који су му неопходни за обављање актуарских послова и које овлашћени актуар затражи (члан 185);

26) не обавести или неблаговремено обавести Народну банку Србије о томе да надлежни орган друштва није прихватио мишљење овлашћеног актуара (члан 191. став 1);

27) не достави овлашћеном актуару извештај овлашћеног ревизора или га не достави у прописаном року (члан 192. став 1);

28) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о томе да се овлашћени актуар није сложио са извештајем о обављеној ревизији (члан 193);

29) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о избору ревизора (члан 197. став 1);

30) не достави финансијски извештај и скраћени финансијски извештај (члан 201);

31) није покренуло поступак за преношење уговора о осигурању живота на друго друштво за осигурање (члан 203);

32) без сагласности Народне банке Србије пренесе портфељ или део портфеља осигурања на друго друштво за осигурање (члан 209. став 1);

33) на прописан начин и у прописаном року не обавести уговараче осигурања о преносу портфеља осигурања (члан 211. став 1);

34) не прибави сагласност Народне банке Србије на одлуку о промени облика организовања друштва, односно агенције (члан 216).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Члан 226

Казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара:

1) члан управе акционарског друштва за осигурање, ако о прописаним чињеницама и у прописаном року не обавести надзорни одбор, односно Народну банку Србије (члан 52. став 3);

2) члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако о прописаним чињеницама и у прописаном року не обавести Народну банку Србије (члан 54. став 1);

3) заступник у осигурању, ако Народној банци Србије не достави или достави неблаговремено решење о упису у регистар код надлежног органа управе (члан 94. став 3), односно ако у прописаном року не уплати, односно не преда новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања (члан 97. став 1);

4) лице које обавља послове интерне ревизије, ако послове интерне ревизије не обавља на прописани начин (члан 138. став 5);

5) ванредни управник, ако ванредна управа не достави Народној банци Србије извештај или га достави неблаговремено (члан 169);

6) ванредни управник, ако ванредна управа не сазове или неблаговремено сазове скупштину друштва за осигурање (члан 170. став 2);

7) овлашћени актуар, ако управи и надзорном одбору друштва за осигурање не предложи мере за отклањање уочених неправилности (члан 184) и ако не преиспита своје мишљење или то не учини у прописаном року или о свом мишљењу не обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај (члан 192. став 2);

8) директор акционарског друштва за осигурање, ако не обавести Народну банку Србије о наступању прописаних околности (члан 52. став 2) или ако не именује овлашћеног актуара или не именује новог овлашћеног актуара у прописаном року (члан 181. став 4. и члан 190).

Члан 227

Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице, које користи појам “осигурање” или појам изведен из појма “осигурање” у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, супротно овом закону (члан 19).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник који користи појам “осигурање” или појам изведен из појма “осигурање” у називу, односно називу свог производа или услуге, супротно овом закону (члан 19).

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Народна банка Србије

Члан 228

Народна банка Србије ће преузети запослене у министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) који су у Министарству, на дан ступања на снагу овог закона, обављали послове из области осигурања имовине и лица, као и опрему, архиву и другу документацију и средства за рад која су служила за обављање послова осигурања.

У поступку вршења надзора над обављањем делатности осигурања утврђеним овим законом, Народна банка Србија може вршити и контролу пословања субјеката надзора започетог до дана ступања на снагу овог закона, ако је то пословање у току у време контроле.

Постојеће организације за осигурање и друга правна лица

Члан 229

Организације за осигурање, организације за реосигурање и агенције за послове пружања других услуга у осигурању, као и правна лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, основане до дана ступања на снагу овог закона, настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у регистар и са делатношћу за коју су добили дозволу савезног органа надлежног за послове финансија.

Организације за осигурање и други облици организовања из става 1. овог члана дужни су да се организују и ускладе свој статут и друге опште акте и акте пословне политике са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, ако овим законом нису прописани друкчији рокови за усклађивање.

Лица из става 2. овог члана дужна су да доставе Народној банци Србије акте из тог става, у року од 15 дана од дана њиховог усвајања.

Сагласност за обављање функције члана управе и надзорног одбора

Члан 230

Чланови управе и надзорног одбора друштва за осигурање и других лица из члана 229. став 1. овог закона дужни су да прибаве сагласност за обављање функције члана управе, односно надзорног одбора, у складу са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Усаглашавање дозволе за обављање послова осигурања и послова посредовања и заступања у осигурању

Члан 231

Организације за осигурање и друга лица из члана 229. став 1. овог закона, дужни су да, пре измена одређених података у регистру, поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу усклађености њихове организације, статута и других општих аката и аката пословне политике с одредбама овог закона.

Народна банка Србије, у року од 60 дана од дана пријема потребне документације, донеће решење којим ће утврдити да ли су испуњени услови прописани овим законом за оснивање лица из става 1. овог члана.

Посебно организован део за обављање послова пружања других услуга у осигурању

Члан 232

Предузећа и друга правна лица која у свом саставу имају посебно организован део за обављање послова пружања других услуга у осигурању, у складу са чланом 43. Закона о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), дужна су да усагласе свој статус, организацију и акте са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ако лица из става 1. овог члана не поступе у складу са одредбом из тог става, одузеће им се дозвола за обављање послова пружања других услуга у осигурању.

У случају из става 2. овог члана Народна банка Србије ће предложити брисање ових послова из делатности лица у регистру.

Новчани део основног капитала

Члан 233

Организације за осигурање и реосигурање и друга лица из члана 229. овог закона, основана до дана ступања на снагу овог закона, дужни су да обезбеде новчани део основног капитала прописан одредбама чл. 28, 76, 91, 102. и 104. овог закона, и то две трећине у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а укупан прописани износ до 31. децембра 2005. године.

Организације за осигурање и друга лица из става 1. овог члана, дужни су да, пре уписа промене основног капитала у регистар, поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу новчаног дела основног капитала и његове структуре.

На основу документације коју доставе лица из става 1. овог члана Народна банка Србије дужна је да, у року од 30 дана од дана пријема потребне документације, оцени да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Члан 234*****

(Престало да важи)

Обавеза разграничења послова осигурања и реосигурања

Члан 235

Организација за осигурање која, на дан ступања на снагу овог закона, има дозволу и за обављање послова реосигурања, дужна је да до 31. децембра 2009. године разграничи послове осигурања и послове реосигурања.

Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање дужно је да Народној банци Србије, у року из става 1. овог члана, поднесе доказе о разграничењу послова осигурања и послова реосигурања.

На основу доказа из става 2. овог члана Народна банка Србије, у року од 30 дана од дана пријема тих доказа, оцењује да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Обављање послова здравствено-пензијског осигурања

Члан 236

Организације за осигурање које су, до дана ступања на снагу овог закона, имале дозволу за обављање послова здравствено-пензијског осигурања, настављају да раде у складу са одредбама овог закона до доношења посебног закона којим ће се уредити добровољно пензијско и инвалидско осигурање, односно добровољно здравствено осигурање.

Обавеза усаглашавања имовине и пословања

Члан 237

Организације за осигурање дужне су да усагласе своје пословање са одредбама чл. 30 – 33. овог закона до 31. децембра 2004. године, односно са одредбама чл. 114 – 118. и чл. 120. и 122. овог закона до 31. децембра 2005. године.

Друштва за осигурање дужна су да Народној банци Србије, у року из става 1. овог члана, поднесу доказе о усаглашавању имовине и пословања.

На основу доказа из става 2. овог члана Народна банка Србије, у року од 30 дана од дана пријема тих доказа, оцењује да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Одузимање дозволе за рад

Члан 238

Ако организације за осигурање и друга лица из члана 229. овог закона, не поступе у складу са одредбама чл. 229 – 237. овог закона, одузеће им се дозвола за рад.

У случају из става 1. овог члана лица из члана 229. овог закона, осим правних лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, престају са радом, а надлежни суд ће их, после спроведеног поступка ликвидације брисати из регистра.

Рок за доношење прописа за извршавање овог закона

Члан 239

Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из члана 39. овог закона, који ће се донети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана, примењиваће се прописи донети на основу Закона о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим оних одредаба које су у супротности са одредбама овог закона.

До доношења прописа из члана 134. ст. 2. и 3. овог закона, примењиваће се:

1) Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 19/97);

2) Правилник о обрасцима и садржини позиција у обрасцима Биланс стања и Биланс успеха за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 19/97);

3) Правилник о извештају о расподели резултата и покрићу губитка (“Службени лист СРЈ”, број 5/2002);

4) Правилник о Додатном рачуноводственом извештају – Анексу (“Службени лист СРЈ”, бр. 28/97, 3/98 и 5/2002);

5) Правилник о обрасцу и садржини позиција у обрасцу Биланс токова готовине за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 64/98).

Овлашћени актуари

Члан 240

Лица која су до ступања на снагу овог закона стекла звање овлашћеног актуара у складу са прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, сматраће се да су стекла звање овлашћеног актуара према одредбама овог закона.

Овлашћени посредници и овлашћени заступници

Члан 241

Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона имала најмање три године искуства на пословима осигурања, односно пословима посредовања и заступања у осигурању, Народна банка Србије ће, на основу њиховог захтева и поднетих доказа признати звање овлашћеног посредника, односно овлашћеног заступника у осигурању и уписати их у регистар овлашћених посредника, односно овлашћених заступника у осигурању.

Захтеви из става 1. овог члана могу се поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Поред услова из става 1. овог члана, лица којима се признаје звање овлашћеног посредника, односно овлашћеног заступника у осигурању морају испуњавати услове из чл. 82. и 95. овог закона.

На захтев лица из става 1. овог члана, организације за осигурање и агенције за пружање других услуга у осигурању и друга правна лица издаће одговарајуће потврде о радном искуству, са одговарајућом документацијом на пословима који се односе на закључивање уговора о осигурању, ликвидацији штета и другим пословима осигурања, односно пословима непосредно повезаним са пословима закључивања и извршавања уговора о осигурању.

Започети поступци

Члан 242

Поступци за добијање дозвола и сагласности који су започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се, у складу са одредбама овог закона.

Приватизација друштава за осигурање

Члан 243

Предмет приватизације је друштвени, односно државни капитал у друштвима за осигурање исказан у акцијама (у даљем тексту: капитал).

Друштва за осигурање дужна су да искажу капитал из става 1. овог члана у акцијама и упишу те акције у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.

У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине друштва за осигурање, на начин и под условима прописаним овим законом.

Поступак приватизације капитала из става 1. овог члана решењем покреће Министарство.

Агенција за осигурање депозита основана посебним законом (у даљем тексту: Агенција) организује и спроводи поступак приватизације капитала из става 1. овог члана.

Министарство врши надзор над спровођењем поступка из става 5. овог члана.

Члан 243а

У поступку приватизације продаје се 70 % друштвеног капитала који се приватизује у друштву за осигурање (у даљем тексту: субјект приватизације).

Агенција је овлашћена да спроведе поступак продаје делова имовине друштва за осигурање које послује са друштвеним капиталом, ако процени да би се поступак приватизације на тај начин ефикасније спровео.

Предмет продаје у смислу става 2. овог члана не могу бити непокретности или покретне ствари које непосредно служе обављању делатности субјекта приватизације.

Продаја капитала, односно имовине или делова имовине из ст. 1. и 2. овог члана спроводи се методом јавног тендера.

Влада прописује поступак продаје капитала и имовине из става 4. овог члана.

Члан 243б

Агенција закључује уговор о продаји капитала из члана 243а овог закона са купцем. Уговор се сматра закљученим када га потпишу Агенција и купац.

Купац стиче власништво на капиталу из члана 243а став 1. овог закона у складу са одредбама уговора о продаји капитала.

Члан 243в

Купопродајна цена из уговора о продаји капитала из члана 243б став 1. овог закона уплаћује се на рачун Агенције.

Из средстава из става 1. овог члана измирују се трошкови продаје у поступку приватизације и посебна накнада остварена закључењем уговора о продаји капитала, односно имовине (провизија).

Трошковима продаје, у смислу става 2. овог члана, сматрају се издаци за ангажовање финансијских и правних саветника у поступку приватизације, накнаде за оглашавање јавних позива и других информација које су од значаја за спровођење поступка приватизације, као и други трошкови у поступку приватизације.

Висину провизије из става 2. овог члана прописује министар надлежан за послове финансија.

Члан 243г

(Брисан)

Члан 243д

Средства остварена продајом капитала, након измирења трошкова у складу са чланом 243в став 2. овог закона и издвајања износа од 10 % од остварене купопродајне цене за потребе гарантног фонда осигурања, Агенција уплаћује на рачун буџета Републике Србије.

Средства из става 1. овог члана уплаћена на рачун буџета Републике Србије распоређују се сходно одговарајућим одредбама закона којим се уређује приватизација.

Члан 243ђ

Агенција организује и спроводи и поступак продаје акција друштава за осигурање, које су у власништву Републике Србије, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Агенција организује и спроводи и поступак продаје других акција друштва за осигурање када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Агенцију да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу.

Агенција закључује уговор о продаји акција из ст. 1. и 2. овог члана. Уговор се сматра закљученим када га потпишу Агенција и купац акција.

Акције из ст. 1. и 2. овог члана продају се методом јавног тендера у складу са прописом из члана 243а став 5. овог закона.

Члан 243е

Друштво за осигурање које послује друштвеним, односно државним капиталом не може, без претходне сагласности Агенције, да доноси одлуке о смањењу или повећању капитала, реорганизацији или реструктурирању, инвестиционом улагању, продаји дела имовине, оптерећивању имовине залагањем ствари или успостављањем хипотеке, дугорочном закупу, поравнању са повериоцима и узимању или одобравању кредита или издавању гаранција, ван тока редовног пословања.

Одлуке донете супротно одредби става 1. овог члана поништиће Агенција.

Члан 243ж

На поступак приватизације капитала у друштвима за осигурање, ако овим законом није другачије одређено, примењују се одредбе закона којим се уређује приватизација друштвеног и државног капитала у предузећима и другим правним лицима.

Извештавање Народне банке Србије

Члан 244

До 30. јуна 2005. године одредбе чл. 113, 115, 118. и 157. овог закона примењиваће се тако што ће друштва за осигурање и друга лица из члана 148. овог закона шестомесечно извештавати Народну банку Србије о прописаним подацима и чињеницама, почев од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења закона

Члан 245

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим одредаба о обавезном осигурању (чл. 73 – 108, чл. 111. и 112) и одредаба о поверавању јавних овлашћења (чл. 143 – 146).

Од дана ступања на снагу овог закона, одредбе чл. 6. и 28. Закона о рачуноводству и ревизији (“Службени лист СРЈ”, број 71/2002) неће се примењивати у делу који се односи на организације за осигурање.

Одложна примена

Члан 246

Одредба члана 119. став 2. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

Ступање на снагу закона

Члан 247

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 37[с1]

Сматраће се да, у смислу овог закона, постоји сагласност Агенције на одлуке друштва за осигурање које послује друштвеним, односно државним капиталом о смањењу или повећању капитала, реорганизацији или реструктурирању, инвестиционом улагању, продаји дела имовине, оптерећивању имовине залагањем ствари или успостављањем хипотеке, дугорочном закупу, поравнању са повериоцима и узимању или одобравању кредита или издавању гаранција, ван тока редовног пословања за које је друштво до дана ступања на снагу овог закона прибавило претходну сагласност у складу са чланом 398а Закона о предузећима (“Службени лист СРЈ”, бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02).

Члан 38[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2007)

Члан 25[с2]

Одредбе чл. 1. и 2. овог закона примењују се по истеку 5 година од дана приступања Републике Србије Светској трговинској организацији, а одредбе члана 3, члана 10. став 2. и члана 13. став 2. овог закона од дана приступања Републике Србије Светској трговинској организацији.

Члан 26[с2]

Поступци приватизације друштава за осигурање започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 27[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 107/2009)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 116/2013)

Члан 3

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Financial leasing law

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2003, 61/2005, 31/2011 и 99/2011 – други закони)

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се посао финансијског лизинга, уговор о финансијском лизингу, права и обавезе субјеката у послу финансијског лизинга, услови под којима се могу обављати послови финансијског лизинга, надзор над пословањем давалаца лизинга и Регистар финансијског лизинга.

Посао финансијског лизинга

Члан 2

Посао финансијског лизинга је посао финансијског посредовања који обавља давалац лизинга и који подразумева да давалац лизинга, задржавајући право својине над предметом лизинга, на примаоца лизинга преноси, на одређени временски период, овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, са свим ризицима и свим користима повезаним са правом својине, а прималац му за то плаћа лизинг накнаду, уколико је испуњен најмање један од следећих услова:

1) предмет лизинга је одређен од стране примаоца лизинга;

2) право својине над предметом лизинга се преноси са даваоца на примаоца лизинга истеком рока на који је закључен уговор и по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде;

3) прималац лизинга има уговорено право опције откупа предмета лизинга по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде;

4) прималац лизинга има право да продужи рок трајања уговора о лизингу;

5) период на који се закључује уговор о лизингу одговара периоду у коме се амортизује целина или најбитнији део предмета лизинга.

Члан 3

(Брисано)

Предмет лизинга

Члан 4

Предмет финансијског лизинга је покретна непотрошна ствар (опрема, постројења, возила и сл.) и непокретна ствар која може бити предмет права својине у смислу закона који уређује својинскоправне односе.

Обавештење испоручиоца

Члан 5

Давалац лизинга дужан је да обавести испоручиоца предмета лизинга да предмет лизинга прибавља ради извршења уговора о лизингу и да означи лице које у том уговору има својство примаоца лизинга.

Обавештење из става 1. овог члана мора бити учињено најкасније до тренутка закључења уговор о испоруци.

Уговор о лизингу и уговор о испоруци

Члан 6

Уговор о лизингу је уговор закључен између даваоца лизинга и примаоца лизинга, којим се давалац лизинга обавезује да на примаоца лизинга пренесе овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, на одређено време, у коме прималац лизинга ужива све користи и сноси све ризике у вези са власништвом, а прималац лизинга се обавезује да му за то плаћа уговорену накнаду, у уговореним роковима.

Уговор о лизингу обавезно садржи набавну вредност предмета лизинга, укупан износ лизинг накнаде коју плаћа прималац лизинга, износ појединачних рата лизинг накнаде и њихову структуру, њихов број и време плаћања, рок на који је уговор закључен, место, рок, начин и услове испоруке предмета лизинга, начин и услове преноса својине над предметом лизинга, односно начин и услове продужења рока трајања уговора.

Народна банка Србије може прописати и друге елементе уговора о лизингу, као и начин исказивања елемената тог уговора.

Уговор о лизингу мора бити закључен у писаној форми.

Уговор који није именован као уговор о лизингу, а који има обележје уговора о лизингу из посла финансијског лизинга, у смислу овог закона, или предвиђа она права и обавезе за уговорне стране која су овим законом одређени као права и обавезе уговорних страна из уговора о лизингу, сматраће се симулованим уговором.

Уговор о испоруци је уговор закључен између испоручиоца предмета лизинга и даваоца лизинга, којим давалац лизинга стиче својину над предметом лизинга, одређеном од стране примаоца лизинга, у циљу давања тог предмета лизинга примаоцу лизинга у финансијски лизинг.

Испоручиоца предмета лизинга бира прималац лизинга, а може га изабрати и давалац лизинга.

Давалац лизинга на основу закљученог уговора о испоруци, а по извршеној испоруци предмета лизинга у складу са тим уговором, постаје носилац права својине на предмету лизинга.

Уговор о испоруци обавезно садржи: прецизно одређење предмета испоруке, цену, место, начин и рок испоруке, обавештење о томе да се предмет прибавља ради извршења уговора о лизингу, као и означење лица које у том уговору има својство примаоца лизинга.

Прималац лизинга одобрава уговор о испоруци, у делу који се односи на одређење предмета лизинга, цену, место, рок и начин испоруке тог предмета, потписивањем уговора о испоруци.

Уговор о испоруци мора бити закључен у писаној форми.

Лизинг накнада

Члан 7

Лизинг накнада је накнада коју прималац лизинга плаћа даваоцу лизинга за коришћење предмета лизинга (у даљем тексту: лизинг накнада).

Лизинг накнада се утврђује на основу износа који је давалац лизинга платио за стицање својине на предмету лизинга, увећаног за камату и друге трошкове које, у складу са уговором о лизингу, прималац лизинга плаћа даваоцу лизинга.

Сходна примена

Члан 8

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва сходно се примењују на даваоце лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

На облигационо – правне односе субјеката у послу финансијског лизинга примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи, ако овим законом није друкчије одређено.

Народна банка Србије, на основу надлежности утврђених овим законом, доноси коначна решења којима одлучује о правима, обавезама и правним интересима правних и физичких лица одређених овим законом.

На поступак доношења решења из става 3. овог члана примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

У управном спору против коначног решења из става 3. овог члана суд не може решити управну ствар.

Глава II

СУБЈЕКТИ У ПОСЛУ ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА

Одређење субјеката

Члан 9

Субјекти у послу финансијског лизинга су: давалац лизинга, прималац лизинга и испоручилац предмета лизинга.

Појам и делатност даваоца лизинга

Члан 10

Давалац лизинга је друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу Народне банке Србије за обављање послова финансијског лизинга у складу са овим законом.

Давалац лизинга обавља делатност финансијског лизинга као претежну делатност, у смислу прописа којима се уређује класификација делатности.

Поред делатности из става 2. овог члана, давалац лизинга може обављати делатност давања у закуп враћених предмета лизинга, као и делатности које се уобичајено обављају уз делатност финансијског лизинга (услуге обуке примаоца лизинга у вези са коришћењем предмета лизинга, услуге монтаже, демонтаже, услуге сервисирања предмета лизинга, набавка резервних делова и сл.).

Давалац лизинга може, уз накнаду, отуђивати предмете лизинга који су му враћени у државину, по престанку уговора о лизингу, односно уговора о закупу.

Давалац лизинга не може одобравати новчане зајмове.

Посао финансијског лизинга може обављати само привредно друштво које испуњава услове из става 1. овог члана.

Оснивачки и основни капитал

Члан 10а

Оснивачки капитал даваоца лизинга обезбеђују оснивачи из сопствених средстава, која могу бити у новчаном и неновчаном облику.

Средства у неновчаном облику из става 1. овог члана могу бити ствари и права која су у функцији пословања даваоца лизинга.

За обављање послова финансијског лизинга чији је предмет покретна ствар, новчани део оснивачког капитала даваоца лизинга не може бити мањи од 500.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу динара на дан уплате.

За обављање послова финансијског лизинга чији је предмет непокретна ствар новчани део оснивачког капитала даваоца лизинга не може бити мањи од 5.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу динара на дан уплате.

Сопствена средства оснивача из става 1. овог члана су средства која не потичу из зајмова нити кредита.

Давалац лизинга је дужан да у свом пословању обезбеди да му новчани део основног капитала увек буде у износу који није мањи од износа из ст. 3. и 4. овог члана, према званичном средњем курсу динара на дан обрачуна.

Народна банка Србије може прописати критеријуме за утврђивање елемената и висине капитала из става 6. овог члана.

Органи

Члан 10б

Органи даваоца лизинга су:

1) скупштина;

2) управни одбор;

3) извршни одбор.

Давалац лизинга може имати и друге органе.

Скупштина

Члан 10в

Скупштина даваоца лизинга:

1) усваја пословну политику даваоца лизинга;

2) усваја Статут, доноси Пословник о свом раду, као и измене и допуне оснивачког акта и Статута;

3) усваја годишњи рачун даваоца лизинга и одлучује о намени и распоређивању остварене добити, односно покрићу губитака;

4) одлучује о повећању и смањењу капитала;

5) одлучује о улагању у основна средства и располагању основним средствима;

6) именује и разрешава председника и чланове управног одбора;

7) одређује висину накнаде члановима управног одбора;

8) одлучује о статусним променама и престанку рада даваоца лизинга;

9) одлучује о стицању стечајне, односно ликвидационе масе даваоца лизинга у стечају, односно ликвидацији;

10) именује и разрешава екстерног ревизора.

Статутом даваоца лизинга се могу утврдити и друга права и обавезе скупштине даваоца лизинга.

Скупштина не може доношење одлука из става 1. овог члана пренети на други орган даваоца лизинга.

Седнице скупштине се одржавају најмање једном годишње.

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница скупштине друштва с ограниченом одговорношћу, односно акционарског друштва, сходно се примењују и на даваоца лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Органи управљања

Члан 10г

Органи управљања даваоца лизинга су управни одбор и извршни одбор.

Органи управљања даваоца лизинга су одговорни за законитост пословања даваоца лизинга.

Састав Управног одбора

Члан 10д

Управни одбор даваоца лизинга чине најмање три члана, укључујући и председника.

Најмање једну трећину чланова управног одбора чине лица независна од даваоца лизинга.

Независним од даваоца лизинга сматра се лице које нема директно или индиректно власништво ни у даваоцу лизинга, ни у члану групе друштава у којој је тај давалац лизинга.

Индиректно власништво означава могућност ефективног остваривања власничких права у даваоцу лизинга од стране лица које нема директно власништво у том даваоцу лизинга, а које користи власништво које друго лице директно има у том даваоцу лизинга.

Члан управног одбора може бити запослен у даваоцу лизинга, и то само у својству члана управног одбора.

Члан управног одбора даваоца лизинга мора имати добру пословну репутацију и одговарајуће квалификације, прописане овим законом и актом Народне банке Србије.

Делокруг Управног одбора

Члан 10ђ

Управни одбор даваоца лизинга одговоран је за управљање ризицима у даваоцу лизинга.

Управни одбор даваоца лизинга:

1) сазива седнице скупштине;

2) припрема предлог одлука за скупштину даваоца лизинга и одговоран је за спровођење тих одлука;

3) предлаже скупштини усвајање и спровођење пословне политике;

4) именује и разрешава председника и чланове извршног одбора;

5) надзире рад извршног одбора;

6) усваја тромесечне и годишње извештаје извршног одбора о пословању и подноси скупштини усвојени годишњи извештај на коначно усвајање;

7) обавештава Народну банку Србије и друге надлежне органе о утврђеним неправилностима;

8) усваја организациону структуру;

9) утврђује износе до којих извршни одбор може одлучивати о пласманима и задуживању и одлучује о пласманима и задуживању преко тих износа;

10) усваја програм и план интерне ревизије;

11) успоставља систем унутрашњих контрола;

12) утврђује систем за управљање ризицима;

13) доноси одлуке о поверавању послова из члана 13и став 6. и члана 13ј став 5. овог закона;

14) предлаже скупштини екстерног ревизора и разматра извештаје екстерне и интерне ревизије;

15) обавља друге послове у складу са статутом.

Седнице Управног одбора

Члан 10е

Седнице управног одбора даваоца лизинга одржавају се најмање једном у три месеца.

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница управног одбора сходно се примењују на управни одбор даваоца лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Састав извршног одбора

Члан 10ж

Извршни одбор даваоца лизинга чине најмање два члана, укључујући и председника.

Председник извршног одбора даваоца лизинга представља и заступа даваоца лизинга.

У закључењу правних послова и при предузимању других правних радњи у име и за рачун даваоца лизинга, председник извршног одбора даваоца лизинга дужан је да обезбеди потпис једног члана тог одбора.

Чланови извршног одбора даваоца лизинга су у радном односу у даваоцу лизинга на неодређено време са пуним радним временом.

Чланови извршног одбора даваоца лизинга морају имати одговарајуће квалификације, које прописује Народна банка Србије, у смислу члана 13в став 3. овог закона.

Члан управног одбора даваоца лизинга не може бити члан извршног одбора даваоца лизинга.

Делокруг Извршног одбора

Члан 10з

Извршни одбор даваоца лизинга:

1) спроводи одлуке скупштине и управног одбора;

2) обезбеђује законитост рада даваоца лизинга;

3) одлучује о пласманима и задуживању даваоца лизинга до износа који утврди управни одбор;

4) предлаже управном одбору опште услове пословања даваоца лизинга, као и њихове измене и допуне;

5) идентификује и мери ризике којима је давалац лизинга изложен у свом пословању, спроводи принципе и процедуре управљања ризиком које одобри управни одбор;

6) спроводи процедуре надзора над пословањем, редовно их процењује и по потреби унапређује у складу са пословном политиком даваоца лизинга;

7) обавештава управни одбор о свим поступањима која нису у складу са прописима и другим актима даваоца лизинга;

8) подноси управном одбору тромесечне и годишње извештаје о пословању, билансе стања и билансе успеха даваоца лизинга;

9) одлучује о питањима која нису у делокругу скупштине и управног одбора;

10) обавља друге послове у складу са статутом.

Послове из става 1. тачка 5) овог члана давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Поверавањем послова из става 2. овог члана, извршни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Прималац лизинга

Члан 11

Прималац лизинга, у смислу овог закона, је правно или физичко лице на кога давалац лизинга преноси овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, на уговорено време и уз уговорену накнаду.

Испоручилац предмета лизинга

Члан 12

Испоручилац предмета лизинга (у даљем тексту: испоручилац), у смислу овог закона, је правно или физичко лице које на даваоца лизинга преноси право својине на предмету лизинга, ради његове предаје примаоцу лизинга на држање и коришћење, на уговорено време и уз уговорену накнаду.

Члан 13

(Брисано)

Глава ИИА

ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА И НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ТИХ ПОСЛОВА

Дозвола за обављање послова финансијског лизинга

Члан 13а

Народна банка Србије, на захтев оснивача даваоца лизинга, издаје дозволу за обављање послова финансијског лизинга.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт даваоца лизинга;

2) подаци о оснивачима даваоца лизинга и висини њихових улога/акција, као и подаци о групи друштава којима оснивачи припадају;

3) оверена писмена изјава оснивача о томе да располаже сопственим новчаним средствима у износу из члана 10а ст. 3. и 4. овог закона и да ће их пренети на привремени рачун код банке, као и доказ о пореклу тих средстава;

4) доказ о кадровској и техничкој оспособљености за обављање послова финансијског лизинга;

5) програм рада даваоца лизинга за период од три године;

6) подаци о лицима именованим за чланове управног, односно извршног одбора, као и документација којом се доказују пословна репутација и стручне квалификације тих лица.

Изузетно од става 2. овог члана, у случају када је оснивач даваоца лизинга банка која има дозволу за рад Народна банке Србије, уз захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга не подноси се документација прописана у ставу 2. тач. 2) и 3) овог члана.

Народна банка Србије, поред документације из става 2. овог члана, од оснивача даваоца лизинга може захтевати да поднесе и додатну документацију.

При разматрању захтева и документације из ст. 1. и 2. овог члана, Народна банка Србије оцењује испуњеност услова за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга, пословну репутацију оснивача даваоца лизинга (изузев у случају када је оснивач банка која поседује дозволу за рад Народне банке Србије), квалификације и пословну репутацију лица именованих за чланове управног одбора, односно чланове извршног одбора даваоца лизинга.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана ако:

1) оснивачки акт даваоца лизинга није прописано сачињен;

2) новчани део оснивачког капитала је нижи од прописаног или новчани део тог капитала не потиче из сопствених средстава оснивача, односно оснивачи нису доставили адекватан доказ о пореклу тих средстава;

3) је финансијско стање оснивача процењено као незадовољавајуће у смислу обезбеђивања адекватне подршке пословању даваоца лизинга;

4) структура групе којој припадају оснивачи, на основу достављених података не може бити оцењена као транспарентна;

5) предложени програм рада није оцењен као адекватан;

6) пословна репутација оснивача није позитивно оцењена;

7) лице предложено за члана управног одбора, односно члана извршног одбора нема одговарајуће стручне квалификације, нити професионалне квалитете, односно адекватну пословну репутацију.

Народна банка Србије прописује ближе услове за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга, критеријуме за оцену пословне репутације и финансијског стања оснивача, критеријуме за оцену квалификација и пословне репутације лица које је предложено за члана управног, односно члана извршног одбора даваоца лизинга. Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 1. овог члана не може трајати дуже од 60 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Оснивачи даваоца лизинга дужни су да пријаву за регистрацију у Регистар привредних субјеката, са решењем којим се издаје дозвола за обављање послова финансијског лизинга, поднесу Агенцији за привредне регистре у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Ако Народна банка Србије одбије захтев из става 1. овог члана, лице које је поднело тај захтев не може поднети нови захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга у року од годину дана од дана одбијања захтева.

Народна банка Србије може укинути решење којим је издала дозволу за обављање послова финансијског лизинга, ако утврди да више нису испуњени услови на основу којих је донето то решење.

Сагласност за стицање власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга

Члан 13б

Ниједно правно нити физичко лице не може без сагласности Народне банке Србије стећи директно или индиректно власништво над уделима/акцијама даваоца лизинга које власнику тих удела/акција омогућава 10% и више управљачких права у том даваоцу лизинга.

Народна банка Србије, одлучује о захтеву за стицање директног или индиректног власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга које власнику тих удела/акција омогућава 10% и више управљачких права у том даваоцу лизинга.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана ако:

1) финансијско стање подносиоца захтева није одговарајуће у смислу обезбеђивања адекватне подршке пословању даваоца лизинга;

2) подносилац захтева, односно лице које му обезбеђује средства за куповину удела/акција нема добру пословну репутацију;

3) структура групе којој припада подносилац захтева, на основу достављених података, не може бити оцењена као транспарентна;

4) није могуће утврдити извор средстава којима подносилац захтева намерава да купи удео/акције даваоца лизинга.

Народна банка Србије прописује ближе услове за давање сагласности за стицање директног или индиректног власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга које му омогућава 10% и више управљачких права.

Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 2. овог члана не може трајати дуже од 60 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Лицу које је, без сагласности Народне банке Србије стекло директну или индиректну својину над уделима/акцијама које му омогућавају 10% и више управљачких права у даваоцу лизинга, Народна банка Србије ће решењем наложити да ту својину отуђи у року одређеном тим решењем и забраниће му да у даваоцу лизинга остварује гласачка права и утиче на управљање и пословну политику даваоца лизинга.

Ако Народна банка Србије решењем одбије захтев из става 2. овог члана, лице које је поднело тај захтев не може поднети нови захтев за давање сагласности за стицање права својине на уделима/акцијама даваоца лизинга у року од годину дана од дана одбијања тог захтева.

Давалац лизинга је дужан да пријаву за упис власника удела/акција у Регистар привредних субјеката, са решењем којим се даје сагласност за стицање удела/акција у даваоцу лизинг, поднесе Агенцији за привредне регистре у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Сагласност на именовање чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора

Члан 13в

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије поднесе захтев за давање сагласности на именовање чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора даваоца лизинга.

Уз захтев из става 1. овог члана давалац лизинга подноси документацију којом се доказује да лице на које се односи захтев за давање сагласности:

1) има потребне стручне квалификације;

2) има најмање две године радног искуства на руководећем положају у финансијском сектору или три године радног искуства на руководећем положају у привредном друштву, односно четири године искуства у области финансија;

3) није осуђивано за кривична дела која га чине неподобним за обављање функције члана управног, односно извршног одбора и да му није изречена заштитна мера, односно мера безбедности забране обављања функције, делатности, професије или позива.

Народна банка Србије прописује ближе услове из става 2. овог члана, начин њиховог доказивања и начин давања сагласности из става 1. овог члана.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана у следећим случајевима:

1) ако предложено лице не испуњава услове у погледу стручних квалификација и прописаног искуства на руководећој функцији из става 2. овог члана;

2) предложено лице је на дан покретања стечајног поступка, односно одузимања дозволе за рад или шест месеци пре тог дана било овлашћено за представљање и заступање, односно члан органа управљања и/или надзора привредног друштва чија је претежна делатност финансијско посредовање, у смислу прописа којима се уређује класификација делатности, а против кога је покренут стечајни поступак или коме је одузета дозвола за рад – ако од одузимања дозволе за рад до подношења захтева није прошло више од три године;

3) предложено лице је правноснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора или правноснажно осуђено за кривично дело против права по основу рада, имовине, привреде, уставног уређења и безбедности Републике Србије, државних органа, правосуђа, правног саобраћаја и службене дужности, односно друго кажњиво дело које га чини неподобним за обављање те функције.

Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 1. овог члана не може трајати дуже од 30 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Одлука о именовању чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора даваоца лизинга, на које Народна банка Србије није дала сагласност, ништава је.

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије достави одлуку о именовању чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора, у року од седам дана од дана доношења те одлуке.

Давалац лизинга је дужан да обавести Народну банку Србије о разрешењу или оставци члана управног, односно члана извршног одбора, у року од седам дана од дана разрешења или оставке, наводећи разлоге за то.

Изузетно од става 1. овог члана, Народна банка Србије, решењем којим се усваја захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга из члана 13а овог закона, даје и сагласност на именовање првих чланова управног одбора даваоца лизинга.

Обавеза обавештавања Народне банке Србије

Члан 13г

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије доставља:

1) годишње финансијске извештаје о пословању, са извештајем овлашћеног екстерног ревизора – у року од 120 дана од завршетка календарске године за коју се доставља извештај;

2) обавештење о статусним и другим променама које се региструју у Регистру привредних субјеката – у року од десет радних дана од дана настанка те промене;

3) друге податке прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона – у прописаним роковима;

4) друге податке на захтев Народне банке Србије – у року одређеном у захтеву Народне банке Србије.

Народна банка Србије прописује садржину и облик извештаја, као и начин њиховог достављања и рокове из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Екстерни ревизор

Члан 13д

Ради обављања ревизије годишњих финансијских извештаја, давалац лизинга ангажује екстерног ревизора.

Екстерни ревизор из става 1. овог члана је ревизор који у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија испуњава услове за обављање ревизије великих лица.

Екстерни ревизор може код даваоца лизинга обављати највише пет узастопних ревизија годишњих финансијских извештаја.

Екстерни ревизор не може у истој години обављати и ревизију финансијских извештаја даваоца лизинга и пружати му консултантске услуге, нити ревизију може вршити за пословну годину у којој јој је пружао те услуге.

Ако ревизију изврши екстерни ревизор који не испуњава услове из става 2. овог члана, односно ако је ревизија извршена супротно одредбама овог закона и других прописа, Народна банка Србије неће прихватити извештај о ревизији.

Средства резерве

Члан 13ђ

Народна банка Србије може прописати основе по којима за даваоца лизинга настаје обавеза да на посебно отвореном рачуну код банке држи средства резерве.

Прописом из става 1. овог члана, Народна банка Србије ће прописати и начин утврђивања основице за обрачун средстава резерве, висину стопе по којој се обрачунавају средства резерве, рокове у којима се врши обрачун и издвајање тих средстава, као и начин и рокове за достављање извештаја Народној банци Србије о обрачунатим и издвојеним средствима резерве.

Средства резерве из става 1. овог члана не могу бити предмет принудне наплате.

Минимални услови за закључење уговора о лизингу

Члан 13е

Ако је предмет уговора о лизингу непокретна ствар, давалац лизинга не може захтевати уплату учешћа од примаоца лизинга – физичког лица.

У случају из става 1. овог члана, уговор о лизингу мора садржати клаузулу да се право својине над предметом лизинга преноси са даваоца на примаоца лизинга истеком рока на који је закључен уговор и по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде.

Народна банка Србије прописује минималне услове на основу којих давалац лизинга закључује уговоре о лизингу у складу са овим законом, као и начин исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем уговора о лизингу.

Надзор над обављањем послова даваоца лизинга

Члан 13ж

Надзор над обављањем послова даваоца лизинга врши Народна банка Србије.

Надзор из става 1. овог члана обавља се:

1) посредним надзором: извештаја, друге документације и података које давалац лизинга доставља Народној банци Србије сагласно прописима или на захтев Народне банке Србије, као и података којима Народна банка Србије располаже;

2) непосредним надзором, увидом у пословне књиге и документацију даваоца лизинга, као и другу документацију.

Ако су у поступку надзора утврђене незаконитости и неправилности, Народна банка Србије ће даваоцу лизинга изрећи једну од следећих мера:

1) упућивање писмене опомене;

2) упућивање налогодавног писма;

3) издавање налога за отклањање утврђених неправилности;

4) одузимање дозволе за обављање послова финансијског лизинга.

Мере из става 3. овог члана Народна банка Србије доноси у форми решења.

Решењем из става 4. овог члана Народна банка Србије може изрећи и новчану казну даваоцу лизинга и одговорном лицу у даваоцу лизинга.

Новчана казна из става 5. овог члана, за даваоца лизинга, не може бити мања од 3% ни већа од 20% минималног износа новчаног дела оснивачког капитала из члана 10а ст. 3. и 4. овог закона.

Новчана казна из става 5. овог члана лицу које обавља функцију члана управног, односно члана извршног одбора даваоца лизинга, не може бити мања од зараде која је том лицу исплаћена у претходном месецу, ни већа од збира зарада исплаћених том лицу у претходних шест месеци.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вршења надзора над обављањем послова даваоца лизинга и изрицања мера одређених овим чланом.

Одузимање дозволе за обављање послова финансијског лизинга

Члан 13з

Народна банка Србије одузима дозволу за обављање послова финансијског лизинга, ако:

1) је дозвола издата на основу неистинитих и нетачних података оснивача даваоца лизинга;

2) давалац лизинга престане да испуњава услове потребне за издавање те дозволе;

3) давалац лизинга не омогући вршење надзора над његовим пословањем;

4) се утврди да је новчани део капитала даваоца лизинга мањи од оног који је одређен овим законом.

Народна банка Србије може донети решење о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга, ако:

1) давалац лизинга не доставља прописане извештаје, документацију и друге податке о свом пословању на прописани начин и у прописаним роковима;

2) у остављеном року давалац лизинга није спровео мере које му је наложила Народна банка Србије наведене у решењу којим су наложене те мере.

Решење из ст. 1. и 2. овог члана Народна банка Србије доставља даваоцу лизинга и Регистру привредних субјеката.

Кад Народна банка Србије даваоцу лизинга одузме дозволу за обављање послова финансијског лизинга, одмах доноси решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка, односно решење о ликвидацији у складу са законом, које се доставља надлежном суду и Агенцији за осигурање депозита основаној посебним законом (у даљем тексту: Агенција за осигурање депозита).

Решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка над даваоцем лизинга доноси се само када су обавезе тог даваоца лизинга веће од његове имовине.

Даном доношења решења о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга, Народна банка Србије истовремено изриче меру забране располагања имовином до отварања поступка стечаја, односно ликвидације.

Од дана уписа решења из ст. 1. и 2. овог члана у Регистар привредних субјеката, давалац лизинга коме је одузета дозвола за обављање послова финансијског лизинга не може закључивати нове уговоре о лизингу, а права и обавезе из уговора о лизингу закључених до дана тог уписа, остају непромењени.

Правни послови који су у име и за рачун даваоца лизинга, коме је одузета дозвола за обављање послова финансијског лизинга, закључени у периоду од доношења решења о одузимању те дозволе до отварања поступка стечаја, односно ликвидације, ништави су.

Праћење и мерење ризика, управљање ризицима, систем и послови унутрашње контроле

Члан 13и

Давалац лизинга је дужан да систем унутрашњих контрола уреди и спроводи на начин који омогућава континуирану идентификацију, мерење и процену ризика који могу негативно утицати на његово пословање.

Ризици из става 1. овог члана су нарочито:

1) кредитни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед неизмирења обавеза прималаца лизинга према даваоцу лизинга;

2) оперативни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед намерних и ненамерних пропуста у раду запослених, неадекватних унутрашњих процедура и процеса, неадекватног управљања информационим и другим системима у даваоцу лизинга, као и услед наступања непредвидивих екстерних догађаја;

3) ризик ликвидности – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед немогућности да испуњава своје обавезе;

4) ризик усклађености пословања – ризик који настаје као последица неусклађености пословања даваоца лизинга са законом, подзаконским актима, интерним актима, процедурама о спречавању прања новца и финансирања тероризма, као и са правилима струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком даваоца лизинга;

5) тржишни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга услед промена каматних стопа, девизног курса и других тржишних ризика;

6) ризик изложености (концентрације) – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга услед неадекватне диверсификације дужника, или финансирања набавке предмета лизинга нижег степена утрживости.

Давалац лизинга својим актима прописује процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика, као и управљање ризицима, у складу с прописима, стандардима и правилима струке.

Акти из става 3. овог члана садрже:

1) процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика;

2) процедуре за управљање ризицима;

3) процедуре којима се обезбеђује контрола и доследна примена свих унутрашњих процедура даваоца лизинга у вези са управљањем ризицима;

4) процедуре за редовно извештавање надлежних органа и Народне банке Србије о управљању ризицима.

Народна банка Србије може да пропише ближе критеријуме за идентификацију, мерење и процену ризика којима је изложен давалац лизинга у свом пословању, укључујући и начин израчунавања појединих показатеља пословања даваоца лизинга у вези са управљањем ризицима и ограничења која се односе на те ризике.

Послове идентификовања, мерења, процене и управљање ризицима, давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Лице у финансијском сектору, у смислу става 6. овог члана, има значење утврђено законом којим се уређује пословање банака.

Поверавањем послова из става 6. овог члана, управни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Интерна ревизија

Члан 13ј

У даваоцу лизинга обављају се послови интерне ревизије.

Послови интерне ревизије обухватају нарочито:

1) оцену адекватности и поузданости система унутрашње контроле даваоца лизинга;

2) предлагање услова под којима се ризици на одговарајући начин идентификују и контролишу;

3) утврђивање слабости у пословању даваоца лизинга и запослених;

4) контролу тачности приказа политика управљања ризицима и система унутрашњих контрола који се достављају Народној банци Србије.

Давалац лизинга је дужан да обезбеди интерну ревизију са задатком да испитује, оцењује и прати адекватност и ефикасност система интерних контрола, у складу са овим законом.

Народна банка Србије може да пропише ближе услове и начин вршења интерне ревизије.

Послове интерне ревизије, давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Лице у финансијском сектору, у смислу става 5. овог члана, има значење утврђено законом којим се уређује пословање банака.

Поверавањем послова из става 5. овог члана, управни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Стечај и ликвидација даваоца лизинга

Члан 13к

Агенција за осигурање депозита врши функцију стечајног, односно ликвидационог управника даваоца лизинга, у складу са законом.

У поступку стечаја, односно ликвидације даваоца лизинга, стечајну, односно ликвидациону масу не чине непокретне ствари које су предмет уговора о лизингу.

На поступак стечаја, односно ликвидације даваоца лизинга, ако овим законом није друкчије одређено, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује поступак стечаја и ликвидације друштава за осигурање.

У поступку стечаја даваоца лизинга, на редослед намирења поверилаца, примењују се одредбе закона којим се уређује поступак стечаја привредних друштава.

Поступак добровољне ликвидације спроводи се, уз сагласност Народне банке Србије, над даваоцем лизинга, чија је скупштина донела одлуку о престанку рада тог лица. На поступак добровољне ликвидације даваоца лизинга сходно се примењују одредбе закона којим се уређује поступак добровољне ликвидације друштава за осигурање.

Глава III

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ЛИЗИНГА

Обавеза прибављања предмета лизинга

Члан 14

Давалац лизинга је дужан да према спецификацији примаоца лизинга прибави предмет лизинга од испоручиоца кога је одредио прималац лизинга.

Давалац лизинга не може оптеретити хипотеком непокретност коју је дао у финансијски лизинг.

Заштита у случају стечаја примаоца лизинга

Члан 15

У случају стечаја примаоца лизинга, давалац лизинга има право на издвајање предмета лизинга (излучно право) из стечајне масе примаоца лизинга, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак.

Прималац лизинга и суд надлежан за спровођење стечајног поступка, дужни су да без одлагања обавесте даваоца лизинга о покретању стечајног поступка.

Искључење одговорности за материјалне недостатке

Члан 16

За материјалне недостатке предмета лизинга, примаоцу лизинга одговара испоручилац, ако друкчије није уговорено.

Искључење одговорности за штету проузроковану предметом лизинга

Члан 17

Давалац лизинга не одговара примаоцу лизинга за штету проузроковану предметом лизинга, осим ако је прималац лизинга претрпео штету услед тога што се ослонио на стручност даваоца лизинга или ако је давалац лизинга имао учешћа у избору испоручиоца или спецификацији предмета лизинга, ако друкчије није уговорено.

Одговорност за правне недостатке

Члан 18

Давалац лизинга одговара ако на предмету лизинга постоји право трећег лица које искључује, умањује или ограничава неометану државину примаоца лизинга, а о чијем постојању прималац лизинга није обавештен, нити је пристао да узме предмет лизинга оптерећен тим правом.

Обавештавање даваоца лизинга

Члан 19

Ако треће лице полаже право из члана 18. овог закона на предмет лизинга, прималац лизинга је дужан да обавести даваоца лизинга о томе и да га позове да у разумном року ослободи предмет лизинга од права или претензије трећег лица.

Прималац лизинга који је, не обавештавајући даваоца лизинга, покренуо и изгубио спор са трећим лицем из става 1. овог члана, може се позвати на одговорност даваоца лизинга за правне недостатке, осим ако давалац лизинга докаже да је он располагао средствима да се одбије захтев трећег лица.

Прималац лизинга има право да се позове на одговорност даваоца лизинга за правне недостатке предмета лизинга и кад је без обавештавања даваоца лизинга и без спора признао основано право трећег лица.

Ако је у случају из става 3. овог члана прималац лизинга исплатио трећем лицу одређени износ да би одустао од свог права, давалац лизинга се може ослободити своје одговорности ако накнади примаоцу лизинга исплаћени износ, као и накнаду за претрпљену штету.

Санкције правних недостатака

Члан 20

Ако давалац лизинга не поступи по захтеву примаоца лизинга из члана 19. став 1. овог закона, у случају одузимања предмета лизинга од примаоца лизинга, уговор о лизингу се раскида ако другачије није предвиђено уговором.

Ако давалац лизинга не поступи по захтеву примаоца лизинга из члана 19. став 1. овог закона, у случају умањења или ограничења неометане државине примаоца лизинга, прималац лизинга може да раскине уговор ако се због тога сврха уговора не може остварити, или да захтева сразмерно снижење лизинг накнаде.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, прималац лизинга има право на накнаду претрпљене штете.

Ако је прималац лизинга у тренутку закључења уговора о лизингу знао за могућност да предмет лизинга буде одузет или да његова неометана државина буде смањена или ограничена, нема право на накнаду штете, ако до тога дође.

Уговорно ограничење или искључење одговорности даваоца лизинга

Члан 21

Одговорност даваоца лизинга за правне недостатке предмета лизинга не може се уговором ограничити или искључити.

Пренос права својине на предмету лизинга

Члан 22

Давалац лизинга може пренети право својине на предмету лизинга на треће лице – даваоца лизинга у смислу овог закона.

У случају преноса права својине на предмету лизинга из става 1. овог члана, треће лице ступа на место даваоца лизинга, те права и обавезе из уговора о лизингу настају између њега и примаоца лизинга.

У случају из става 1. овог члана, треће лице не може захтевати од примаоца лизинга предају предмета лизинга пре протека рока на који је уговор о лизингу закључен.

Пренос права својине на предмету лизинга на треће лице може се уговором искључити или друкчије предвидети.

Глава IV

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА ЛИЗИНГА

Преузимање предмета лизинга

Члан 23

Прималац лизинга је дужан да преузме предмет лизинга на начин, у време и на месту предвиђеном уговором.

Раскид уговора због неиспоруке

Члан 24

Ако испоручилац примаоцу лизинга не испоручи предмет лизинга, ако га испоручи са доцњом, или ако предмет лизинга има материјални недостатак, прималац лизинга може, у складу са законом којим се уређују облигациони односи, одбити пријем испоруке или раскинути уговор о лизингу и има право на накнаду штете.

У случају из става 1. овог члана, давалац лизинга може одржати уговор ако без одлагања сам испоручи предмет лизинга примаоцу лизинга, под условима предвиђеним уговором о лизингу.

До испуњења обавезе испоруке која је у свему у складу са уговором о лизингу, прималац лизинга има право да обустави исплату накнаде коју би, на основу уговора о лизингу, био дужан да плаћа даваоцу лизинга.

Ако раскине уговор, прималац лизинга има право на повраћај накнаде коју је платио у складу са уговором о лизингу, умањену за износ који представља накнаду за корист коју је прималац лизинга имао од предмета лизинга (разуман износ).

Коришћење предмета лизинга

Члан 25

Прималац лизинга дужан је да користи предмет лизинга са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.

Прималац лизинга дужан је да користи предмет лизинга у складу са уговором или наменом предмета лизинга.

Прималац лизинга одговара за штету проузроковану коришћењем предмета лизинга противно уговору или намени предмета лизинга, без обзира да ли је предмет лизинга користио он, лице које ради по његовом налогу или друго лице коме је он омогућио да користи предмет лизинга.

Одржавање предмета лизинга

Члан 26

Прималац лизинга је дужан да одржава предмет лизинга у исправном стању и врши потребне поправке на предмету лизинга.

Прималац лизинга одговара за штету проузроковану неодржавањем предмета лизинга у исправном стању.

Плаћање лизинг накнаде

Члан 27

Прималац лизинга дужан је да даваоцу лизинга плаћа лизинг накнаду у износима, роковима и на начин који су предвиђени уговором о лизингу.

Раскид уговора због неплаћања лизинг накнаде

Члан 28

Давалац лизинга може да раскине уговор ако прималац лизинга задоцни са исплатом прве рате.

Ако после исплате прве рате прималац лизинга задоцни са исплатом једне или више узастопних рата чији укупан износ достиже четвртину укупне накнаде, давалац лизинга може да раскине уговор или да захтева од примаоца лизинга исплату остатка накнаде заједно са каматом.

Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако прималац лизинга не исплати једну рату, давалац лизинга може да раскине уговор у погледу свих будућих обавеза исплате, ако је из датих околности очигледно да ни оне неће бити испуњене.

Давалац лизинга који жели да раскине уговор из разлога из ст. 1. до 3. овог члана, дужан је да остави примаоцу лизинга примерен накнадни рок за испуњење обавезе.

Ако прималац лизинга не испуни обавезу у року из става 4 .овог члана, уговор о лизингу се раскида по самом закону.

У случајевима из ст. 1. до 3. овог члана, прималац лизинга може одржати уговор ако да одговарајуће обезбеђење.

Раскид уговора због неплаћања лизинг накнаде може се уговором друкчије уредити, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја.

Дејства раскида

Члан 29

Давалац лизинга који раскине уговор због неплаћања лизинг накнаде из разлога утврђених чланом 28. овог закона или уговором о лизингу, има право на повраћај предмета лизинга, као и право на накнаду претрпљене штете.

Посебан поступак за стицање државине на предмету лизинга

Члан 30

На предлог уговорних страна, суд ће одредити рочиште на коме ће у записнику утврдити да су се уговорне стране споразумеле да, у случају неплаћања лизинг накнаде од стране примаоца лизинга о доспелости у складу са уговором, давалац лизинга има право да предмет лизинга преузме у државину.

Потписани записник о споразуму уговорних страна из става 1. овог члана има снагу судског поравнања.

Ако прималац лизинга не испуни обавезу плаћања лизинг накнаде о доспелости у складу са уговором и даваоцу лизинга не преда добровољно предмет лизинга, давалац лизинга може суду поднети захтев за доношење решења о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга или лица у чијој се државини предмет лизинга налази и предаји тог предмета даваоцу лизинга у државину.

Уз захтев из става 3. овог члана подноси се потписани записник о споразуму уговорних страна из става 1. овог члана.

Суд је обавезан да о захтеву из става 3. овог члана одлучи у року од три дана од дана подношења захтева.

Поступак одузимања предмета лизинга спроводи се у року од три дана од дана доношења решења којим се усваја захтев из става 3. овог члана.

Против решења о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга или лица у чијој се државини предмет лизинга налази, прималац лизинга може, у року од три дана од дана пријема решења, уложити приговор да је извршио обавезу исплате, о чему мора поднети писмене доказе.

Приговор из става 7. овог члана не одлаже извршење.

О приговору из става 7. овог члана одлучује суд, у складу са законом којим се уређује извршни поступак.

На поступак за стицање државине на предмету лизинга примењује се закон којим се уређује извршни поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Накнада штете

Члан 31

Накнада штете проузроковане неплаћањем лизинг накнаде треба даваоца лизинга да доведе у положај у коме би се налазио да је прималац лизинга испунио своју обавезу у складу са уговором.

Уговором се може предвидети начин на који ће се израчунати висина накнаде штете, која не може да премаши висину која би била утврђена на основу става 1. овог члана.

Ризик за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга

Члан 32

Ризик за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга сноси прималац лизинга.

Ризик прелази на примаоца лизинга у тренутку преузимања предмета лизинга, ако друкчије није предвиђено уговором.

Враћање предмета лизинга

Члан 33

Прималац лизинга је дужан да, по престанку уговора, неоштећен предмет лизинга заједно са припацима врати даваоцу лизинга или лицу које је давалац лизинга одредио, осим ако уговором није предвиђено право примаоца лизинга да откупи предмет лизинга или да продужи уговор о лизингу.

Прималац лизинга не одговара за истрошеност предмета лизинга која настане његовом редовном употребом или за промене на њему које су извршене у споразуму са даваоцем лизинга.

Обавеза осигурања

Члан 34

Прималац лизинга је дужан да осигура предмет лизинга од ризика који су предвиђени уговором, ако друкчије није предвиђено уговором.

Предаја предмета лизинга другом на коришћење

Члан 35

Прималац лизинга може предмет лизинга, у целини или појединим деловима, дати на коришћење трећем лицу уз писмену сагласност даваоца лизинга.

Давалац лизинга може да раскине уговор и да захтева накнаду штете ако је прималац лизинга, без његове писмене сагласности, предао предмет лизинга на коришћење трећем лицу.

Посебан поступак за стицање државине на предмету лизинга из члана 30. овог закона може се применити и у случају раскида уговора из става 2. овог члана.

Предаја предмета лизинга на коришћење трећем лицу не ослобађа примаоца лизинга обавеза које из уговора о лизингу има према даваоцу лизинга.

Предаја предмета лизинга на коришћење трећем лицу може се уговором искључити или друкчије предвидети.

Глава V

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИСПОРУЧИОЦА

Испорука предмета лизинга

Члан 36

Испоручилац је дужан да предмет лизинга испоручи примаоцу лизинга у исправном стању, заједно са припацима, на начин, у време и на месту који су предвиђени уговором о испоруци, осим ако је уговором о лизингу предвиђено да предмет лизинга испоручи давалац лизинга.

Измене уговора

Члан 37

Ако се прималац лизинга сагласио са садржином уговора закљученог између даваоца лизинга и испоручиоца, на основу којег је давалац лизинга стекао право својине на предмету лизинга, накнадне измене тог уговора неће производити дејство према примаоцу лизинга, осим ако он на њих не пристане.

Одговорност испоручиоца према примаоцу лизинга

Члан 38

Ако испоручилац предмет лизинга не испоручи примаоцу лизинга, ако га испоручи са доцњом, или ако предмет лизинга има материјални недостатак, прималац лизинга има према испоручиоцу права која би, према закону којим се уређују облигациони односи, имао да је био страна у уговору са испоручиоцем.

Изузетно од става 1. овог члана, прималац лизинга нема право да, без сагласности даваоца лизинга, раскине или поништи уговор закључен између даваоца лизинга и испоручиоца, нити право да захтева снижење цене.

Испоручилац не може бити одговоран и даваоцу лизинга и примаоцу лизинга за исту штету.

Солидарна одговорност даваоца лизинга и испоручиоца

Члан 39

Ако је давалац лизинга извршио избор испоручиоца, солидарно са њим одговара примаоцу лизинга ако предмет лизинга није испоручен примаоцу лизинга, ако је испоручен са доцњом или ако предмет лизинга има материјални недостатак.

Глава VI

ПРЕСТАНАК УГОВОРА О ЛИЗИНГУ

Протек рока

Члан 40

Уговор о лизингу престаје протеком рока на који је закључен.

Пропаст предмета лизинга услед више силе

Члан 41

Уговор о лизингу престаје ако предмет лизинга буде уништен неким случајем више силе.

Право на откуп или продужење уговора

Члан 42

Предмет лизинга не прелази у својину примаоца лизинга протеком рока на који је уговор о лизингу закључен.

Уговором о лизингу може се предвидети право примаоца лизинга да, по протеку рока на који је уговор закључен, откупи предмет лизинга по цени која је уговором одређена или да продужи уговор о лизингу (право опције).

Прималац лизинга је дужан да даваоца лизинга обавести о својој одлуци да откупи предмет лизинга или да продужи уговор о лизингу, најкасније месец дана пре истека рока на који је уговор закључен.

Глава ВИА

ПРИМЕНА ЗАКОНА КОЈИ УРЕЂУЈЕ СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊЕ ТЕРОРИЗМА

Члан 42а

Давалац финансијског лизинга је дужан да, приликом закључења уговора о лизингу и уговора о испоруци, као и у току трајања права и обавеза из тих уговора, предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, прописане одредбама закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Народна банка Србије може прописати ближе услове и начин на који давалац лизинга утврђује и проверава идентитет странке и предузима друге радње у својству обвезника из закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Глава VII

РЕГИСТАР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА

Појам

Члан 43

Регистар финансијског лизинга је јавни регистар у који се, у складу са овим законом, уписују подаци о уговорима о лизингу закљученим између физичких и правних лица.

Регистар финансијског лизинга (у даљем тексту: регистар) је јединствена електронска база података, чија је основа централна база података у којој се чувају сви подаци унети у регистар.

Локалне јединице регистра формирају се на територији Републике Србије.

Централна база података је доступна путем локалних јединица регистра, ради уписа у регистар и претраживања.

Надлежност за вођење регистра

Чл. 44 и 44а

(Престали да важе)

Доступност регистра

Члан 45

Регистар је доступан свим лицима без обзира на место и територију на којој приступају регистру, ради уписа уговора о лизингу у регистар или претраживања.

Јавност

Члан 46

Подаци који се уписују и чувају у регистру су јавни.

Организација која води регистар, на захтев заинтересованог лица, издаје оверен извод о подацима који се чувају у регистру, као и извод којим се потврђује да регистар не садржи податке о финансијском лизингу на одређеној ствари.

Накнада

Члан 47

(Престао да важи)

Дејства уноса података у регистар према трећим лицима

Члан 48

Сматра се да су трећа лица упозната са постојањем уговора о лизингу на основу његовог уписа у регистар.

Нико се не може позивати на околност да му нису били познати подаци о финансијском лизингу уписани у регистар, у складу са овим законом.

Подаци уписани у регистар нису доказ о постојању својинских или других права на предмету лизинга нити пуноважности било ког правног посла.

Обавеза уписа

Члан 49

Давалац лизинга је дужан да захтев за упис уговора о финансијском лизингу поднесе у року од седам дана од дана испоруке предмета лизинга, а захтев за упис измене и допуне података о уговору о финансијском лизингу, као и брисање података из Регистра, у року од седам дана од момента наступања чињеница које су ту измену и допуну, односно брисање података условиле.

Захтев из става 1. овог члана може да поднесе и прималац лизинга, ако је то одређено уговором о финансијском лизингу.

За штету коју треће савесно лице претрпи услед неиспуњења обавезе уписа из става 1. овог члана, одговара давалац лизинга, а са њим солидарно и прималац лизинга ако је уговором о финансијском лизингу одређено да и он може да поднесе захтев за упис у Регистар.

Захтев за упис забележбе спора ради заштите права и интереса у вези са предметом финансијског лизинга или уговором о финансијском лизингу може поднети свако заинтересовано лице.

Подаци садржани у Регистру

Члан 50

Регистар садржи:

1) податке о даваоцу лизинга и о примаоцу лизинга, а податке о испоручиоцу предмета лизинга само ако то тражи подносилац захтева;

2) податке којима се ближе одређује предмет лизинга;

3) податке о уговору о финансијском лизингу (број додељен од стране даваоца лизинга, дан закључења и рок на који је уговор закључен);

4) податке о постојању спора у вези са предметом лизинга и уговором о финансијском лизингу;

5) податке о престанку уговора о финансијском лизингу;

6) друге податке у складу са законом.

Ако је субјект у послу финансијског лизинга домаће физичко лице, подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на име, презиме, матични број и место у коме то лице има пребивалиште, а ако је субјект у послу финансијског лизинга страно физичко лице подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на име, презиме, број пасоша и земљу издавања.

Ако је субјект у послу финансијског лизинга домаће правно лице, подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на пословно име и матични број, а ако је субјект у послу финансијског лизинга страно правно лице подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на пословно име, ознаку под којом се води у страном регистру привредних субјеката, назив тог регистра и назив државе у којој се налази његово седиште.

У Регистар се уписују и све промене података из става 1. овог члана.

У Регистру остаје траг о подацима из става 1. овога члана који су брисани из Регистра.

Члан 51

Документација на основу које је извршен упис у Регистар је саставни део Регистра до њеног превођења у електронску форму.

После превођења документације из става 1. овог члана у електронску форму и уношења у Регистар, та документација се чува у складу са прописима којима се уређује архивска грађа.

Чл. 51а-51ђ

(Престало да важи)

Глава ВИИА

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступи

Члан 51е

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ:

1) правно лице ако се бави пословима финансијског лизинга, а не испуњава услове из члана 10. овог закона (члан 10);

2) правно или физичко лице ако је без сагласности Народне банке Србије стекло директно или индиректно власништво над уделима/акцијама даваоца лизинга које му омогућава 10% и више управљачких права (члан 13б став 1).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

За привредни преступ из става 1. овог члана, правном лицу суд може, уз казну, изрећи и заштитну меру забране обављања делатности у трајању од шест месеци до 10 година.

Прекршаји

Члан 51ж

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај давалац лизинга ако:

1) Народној банци Србије не достави документацију из члана 13г и члана 13ђ став 2. овог закона на прописани начин и у прописаним роковима (члан 13г и члан 13ђ став 2);

2) не издваја средства резерве сагласно пропису Народне банке Србије из члана 13ђ став 1. овог закона (члан 13ђ став 1);

3) Агенцији не поднесе документацију из члана 13а став 9, члана 13б став 8. и члана 49. став 1. овог закона, у прописаним роковима (члан 13а став 9, члан 13б став 8. и члан 49. став 1).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у даваоцу лизинга новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Глава VIII

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

Уговори о лизингу који су закључени пре 1. јануара 2004. године уписују се у регистар од дана почетка примене одредаба чл. 43. до 51. овог закона, а најкасније до 31. јануара 2004. године.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредбе чл. 43. до 51. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама Закона о финансијском лизингу

(“Службени гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 12[с1]

Привредна друштва која су даваоци лизинга и која су основана до дана ступања на снагу овог закона дужна су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Ако привредна друштва која су даваоци лизинга и која су основана до дана ступања на снагу овог закона не ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року из става 1. овог члана, престају да раде после спроведеног поступка ликвидације о трошку субјекта ликвидације, који по службеној дужности покреће Агенција за привредне регистре и бришу се из регистра привредних субјеката.

Члан 13[с1]

Уговори о лизингу закључени до дана ступања на снагу овог закона остају на снази док трају обавезе из тих уговора.

Члан 14[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о финансијском лизингу

(“Службени гласник РС”, бр. 31/2011)

Члан 27[с2]

Прописе из чл. 11, 12, 13, 14. и 18. овог закона Народна банка Србије донеће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 28[с2]

Даваоци лизинга који су добили дозволу Народне банке Србије за обављање послова финансијског лизинга, у складу са Законом о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03 и 61/05) дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Под усклађивањем из става 1. овог члана подразумева се обавеза даваоца лизинга да:

1) уплати недостајући износ оснивачког капитала одређен чланом 9. овог закона (новопредложеним чланом 10а);

2) усклади оснивачки акт са одредбама члана 9. овог закона (новопредложеним чланом 10б) и образује органе прописане тим чланом;

3) прибави сагласности Народне банке Србије прописане чланом 13. овог закона (новопредложеним чланом 13в).

Ако давалац лизинга из става 1. овог члана не усклади своје пословање са одредбама овог закона у року из става 1. овог члана, Народна банка Србије донеће решење о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга том даваоцу лизинга.

Члан 29[с2]

Прописи донети на основу Закона о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03 и 61/05) примењиваће се до почетка примене прописа донетих на основу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 30[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Non Contentious Procedure Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – други закон, 18/2005 – други закон, 85/2012, 45/2013 – други закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 – други закон)

Први део

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

(1) Овим законом одређују се правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по овоме или другом закону решавају у ванпарничном поступку.

(2) Одредбе овог закона примењују се и у другим правним стварима из надлежности судова за које законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку, ако се не односе на заштиту повређеног или угроженог права нити се због учесника у поступку могу применити одредбе Закона о парничном поступку.

Члан 2

(1) Ванпарнични поступак покреће се предлогом физичког или правног лица, као и предлогом органа одређеног овим или другим законом.

(2) Ванпарнични поступак суд покреће по службеној дужности у случајевима и под условима одређеним овим или другим законом.

(3) Ако поступак није покренуо орган који је законом овлашћен да покреће поступак, суд ће га без одлагања обавестити да је поступак покренут на предлог овлашћеног лица. Суд може овлашћеном органу одредити рок за пријављивање учешћа у поступку и до истека тог рока застати са поступком ако је то потребно ради заштите учесника у поступку или ради заштите друштвених интереса.

Члан 3

(1) Учесник у ванпарничном поступку је лице које је поступак покренуло, лице о чијим се правима или правним интересима одлучује у поступку, као и органи који учествују у поступку на основу законског овлашћења да поступак покреће, без обзира да ли је поступак покренуо или је касније ступио у поступак.

(2) Предлагач у смислу овог закона је лице, односно орган по чијем предлогу је поступак покренут, а противник предлагача је лице према коме се право или правни интерес предлагача остварује.

(3) Својство учесника у поступку, с правним дејством у одређеној правној ствари, суд може изузетно признати и оним облицима удруживања који немају својство правног лица и за која није посебним прописима одређено да могу бити учесници у ванпарничном поступку ако испуњавају услове предвиђене одредбама Закона о парничном поступку, и ако се предмет ванпарничне ствари непосредно на њих односи.

Члан 4

(1) У ванпарничном поступку суд по службеној дужности посебно води рачуна и предузима мере ради заштите права и правних интереса малолетника о којима се родитељи не старају, као и других лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса.

(2) Кад се у поступку одлучује о правима и правним интересима малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће обавестити орган старатељства о покретању поступка, позивати га на рочишта и достављати му поднеске учесника и одлуке против којих је дозвољен правни лек, без обзира да ли орган старатељства учествује у поступку.

(3) Кад сматра да је то потребно, суд ће позвати орган старатељства да учествује у поступку и одредити му рок у коме може пријавити своје учешће. Док не истекне овај рок суд ће застати са поступком, али орган старатељства може своје право да учествује у поступку користити и после протека тог рока.

Члан 5

Орган старатељства који учествује у поступку, и кад законом није овлашћен да покреће поступак, овлашћен је да предузима све радње у поступку ради заштите права и правних интереса малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, а нарочито да износи чињенице које учесници нису навели да предлаже извођења доказа и да изјављују правне лекове.

Члан 6

У ванпарничном поступку суд може поставити привременог заступника сваком учеснику у поступку кад за то постоје услови предвиђени одредбама Закона о парничном поступку.

Члан 7

Суд може дозволити да учесник, који нема пословне способности, поред радњи на које је законом овлашћен, ради остварења својих права и правних интереса, предузима и друге радње у поступку, ако сматра да је у стању да схвати значење и правне последице тих радњи.

Члан 8

(1) У ванпарничним стварима које се односе на лично стање учесника (статусне ствари), као и у другим ванпарничним стварима које се односе на права и правне интересе са којима учесници не могу располагати, они се у поступку пред судом не могу одрећи свог захтева, признати захтев противника, нити закључити судско поравнање.

(2) У поступку из става 1 овог члана суд може да утврђује и чињенице које учесници нису изнели, као и чињенице које међу учесницима нису спорне, ако су важне за доношење одлуке.

Члан 9

У поступку у коме се одлучује о статусним стварима јавност је искључена.

Члан 10

У ванпарничном поступку нема мировања поступка.

Члан 11

(1) Суд одлучује о захтевима учесника на основу расправе на рочишту само у случајевима кад је то овим или другим законом одређено, или кад оцени да је одржавање рочишта потребно ради разјашњења или утврђивања одлучних чињеница или сматра да је због других разлога одржавање рочишта целисходно.

(2) Изостанак појединих учесника са рочишта не спречава суд да даље поступа, ако у појединим случајевима законом није друкчије одређено.

(3) Саслушање учесника у поступку може се извршити и у одсуству других учесника.

(4) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права одлука се увек доноси на основу расправе на рочишту.

Члан 12

(1) Предлог за покретање ванпарничног поступка може се повући до доношења првостепене одлуке. Предлог поднет од више лица повлачи се њиховом сагласном изјавом, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Предлог се може повући и доцније све док поступак није правноснажно завршен, ако се тиме не вређају права других учесника на које се одлука односи или ако остали учесници на то пристану.

(3) Ако је предлог повучен после доношења првостепене одлуке, првостепени суд ће одлуку укинути.

(4) Сматраће се да је предлог повучен кад предлагач не дође на рочиште или се не одазове на позив суда ради саслушања, ако је био уредно позван, а не постоје опште познате околности које су га спречиле да дође у суд. Оправдане разлоге изостанка суд може уважити и без изјашњавања осталих учесника све док им не упути обавештење о повлачењу предлога.

(5) У случајевима из ст. 1 и 4 овог члана, други учесници који су законом овлашћени да покрену поступак могу предложити да се поступак настави. Предлог за настављање поступка може се поднети у року од 15 дана од дана пријема обавештења о повлачењу предлога.

Члан 13

(1) У статусним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју има пребивалиште лице у чијем интересу се поступак води, а ако нема пребивалиште, суд на чијем подручју то лице има боравиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У другим ванпарничним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(3) Кад се ванпарнична ствар односи на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност, а ако се непокретност налази на подручју више судова надлежан је сваки од тих судова.

Члан 14

(1) У ванпарничном поступку суд се може по службеној дужности огласити месно ненадлежан најкасније на првом рочишту, а ако рочиште није одржано, до предузимања прве радње коју је учесник предузео по позиву суда.

(2) Ако се у току поступка измене околности на којима је заснована месна надлежност суда, суд који води поступак може предмет уступити суду који је према измењеним околностима месно надлежан, ако је очигледно да ће се пред тим судом поступак лакше спровести, или ако је то у интересу лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Кад се предмет уступа другом суду у интересу лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће пре уступања предмета позвати орган старатељства да у одређеном року да своје мишљење о целисходности уступања. Ако орган старатељства у остављеном року не достави мишљење, суд ће поступити према околностима случаја, водећи рачуна о интересима лица под посебном друштвеном заштитом.

Члан 15

Учесници могу споразумом мењати месну надлежност суда само кад је то за поједине ванпарничне ствари овим или другим законом дозвољено.

Члан 16

(1) До доношења одлуке о главној ствари суд ће посебном одлуком обуставити ванпарнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима парничног поступка. Поступак ће се по правноснажности те одлуке спровести по правилима парничног поступка пред надлежним судом.

(2) Радње које је спровео ванпарнични суд (увиђај, вештачење, саслушање сведока и др.) поново ће се извести, ако је при њиховом ранијем извођењу учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка.

Члан 17

(1) У ванпарничном поступку у првом степену поступа судија појединац, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права првостепени суд одлучује у већу састављеном од једног судије и двојице судија поротника.

(3) Поједине радње у поступку може да преузима судијски помоћник у суду кад је то овим или другим законом одређено. Записник о тим радњама потписују судијски помоћник и записничар који је саставио записник.

Члан 18

(1) У ванпарничном поступку одлуке се доносе у облику решења.

(2) Решење против кога је дозвољена посебна жалба и решење другостепеног суда, мора бити образложено.

Члан 19

Жалба против решења донесеног у првом степену може се изјавити у року од 15 дана од дана достављања преписа решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 20

(1) Жалба задржава извршење решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено, или ако суд друкчије не одлучи.

(2) Суд може из важних разлога одлучити да жалба не задржава извршење решења.

(3) У случају из става 2 овог члана, кад је потребно да се заштите права малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом, суд може по службеној дужности, а ради заштите права других учесника по њиховом предлогу, одредити да се положи обезбеђење у готовом новцу. Кад то посебне околности случаја захтевају давање обезбеђења може се одредити и у другом облику.

Члан 21

(1) Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу.

(2) Ако првостепени суд не преиначи, односно не укине своје решење, жалбу, заједно са списима, доставиће другостепеном суду на решавање без обзира да ли је жалба поднесена у законом одређеном року.

(3) Другостепени суд може из важних разлога одлучити и о неблаговремено поднесеној жалби, ако се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу.

Члан 22

(1) Кад одлука суда зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган (претходно питање), суд може сам решити то питање, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у ванпарничном поступку у коме је то питање решено.

Члан 23

(1) Ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Суд ће упутити на парницу, односно на поступак пред управним органом оног учесника чије право сматра мање вероватним, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 24

(1) Ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана, покрене парницу, односно поступак пред управним органом ванпарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка.

(2) Ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу, односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу, односно на поступак пред управним органом.

Члан 25

(1) Кад се решењем суда мења лични или породични статус учесника или његова права и дужности, правне последице решења настају кад оно постане правноснажно.

(2) Суд може одлучити да правне последице решења настају пре правноснажности, ако је то потребно ради заштите малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Правноснажно решење којим се мења лични или породични статус учесника без одлагања се доставља матичару надлежном за вођење матичне књиге рођених за то лице.

Члан 26

Правноснажност решења, донесеног у ванпарничном поступку, не спречава учеснике да свој захтев о коме је решењем одлучено остварују у парници или у поступку пред управним органом, кад им је то право признато овим или другим законом.

Члан 27

(1) У поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право против правноснажног решења другостепеног суда ревизија је дозвољена ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 28

(1) О трошковима поступка у статусним стварима суд одлучује слободно, водећи рачуна о околностима случаја и о исходу поступка, с тим што се у погледу трошкова поступка који су проузроковани учешћем органа старатељства у поступку примењују одредбе Закона о парничном поступку о трошковима поступка у коме јавни тужилац учествује као странка.

(2) У ванпарничним стварима које се односе на имовинска права учесника, учесници сносе трошкове на једнаке делове, али ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у имовинском праву о коме се одлучује суд ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова сносити сваки од учесника.

(3) У ванпарничним стварима из става 2 овог члана суд може одлучити да све трошкове поступка сноси учесник у чијем интересу се поступак води, односно учесник који је искључиво својим понашањем дао повод за покретање поступка.

Члан 29

(1) По предлогу за понављање поступка претходно ће се поступити као по неблаговремено поднесеној жалби, ако постоје услови из члана 21 овог закона да другостепени суд одлучи и о основаности неблаговремено поднесене жалбе. Уколико другостепени суд нађе да ти услови не постоје вратиће предмет првостепеном суду ради поступања по предлогу.

(2) Против решења којим је поступак правноснажно завршен, предлог за понављање поступка не може се поднети ако је учеснику овим или другим законом признато право да свој захтев о коме је решењем одлучено остварује у парници или у поступку пред управним органом.

Члан 30

(1) По одредбама првог дела овог закона поступа се у свим питањима која посебним поступцима садржаним у овом закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања.

(2) У ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 30а

(1) Суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка за који је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени овим законом.

(2) Суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступака у статусним и породичним стварима, спровођење поступка за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, вођење јавних књига и регистара за које је законом предвиђено да их води суд, састављање исправа за које је овим или посебним законом предвиђена искључива надлежност суда и спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе.

(3) Суд одлучује о целисходности поверавања јавном бележнику да спроводи поједине поступке и да предузима поједине процесне радње из судске надлежности.

Члан 30б

(1) Решење којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње доноси судија којем је додељен предмет.

(2) Против решења којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње није дозвољена жалба.

Члан 30в

(1) Решење о одређивању јавног бележника којем се упућује поверени предмет доноси председник суда, који је по закону надлежан да спроведе поступак, односно да предузме поједину процесну радњу.

(2) Предмет се може упутити јавном бележнику чије се службено седиште налази на подручју тог суда.

(3) Ако на подручју суда службено седиште има више јавних бележника, суд је дужан да им предмете додељује равномерно, према азбучном реду њихових презимена.

(4) Ако је неки јавни бележник променио презиме или ако је принцип азбучног реда нарушен зато што је јавни бележник оправдано одбио да прихвати поверени посао, први следећи предмет поверава се оном јавном бележнику којем је додељено најмање предмета.

Члан 30г

(1) Јавни бележник је дужан да прихвати посао који му је поверен.

(2) Јавни бележник може одбити да спроведе поступак који му је поверен, односно да предузме процесну радњу која му је поверена када постоји разлог за његово искључење, односно изузеће или нека друга околност која га објективно спречава да прихвати поверени посао.

(3) О оправданости разлога за одбијање повереног посла одлучује суд који је донео решење о поверавању посла.

(4) Ако суд процени да постоји оправдан разлог за одбијање повереног посла, наређује јавном бележнику да врати списе предмета који му је поверен у року од седам дана.

Члан 30д

(1) Јавни бележник је дужан да поступа по правилима која важе за поступак који му је поверен.

(2) Постојање разлога за искључење, односно изузеће јавног бележника и његова дужност да чува службену тајну цене се према правилима поступка чије спровођење му је поверено.

(3) Приликом спровођења поступка, односно процесне радње која му је поверена јавни бележник је овлашћен да прибавља потребне податке и исправе од других надлежних органа, а поднесци којима то тражи ослобођени су плаћања такса.

Члан 30ђ

(1) Решењем којим поверава јавном бележнику спровођење поступка или предузимање процесне радње суд одређује рок у којем мора обавити поверени посао.

(2) Ако јавни бележник не може да обави поверен посао у остављеном року дужан је да о томе без одлагања обавести суд и учеснике.

(3) Обавештење мора да садржи разлоге због којих поверени посао не може да се обави у остављеном року.

(4) Пошто прими обавештење, суд доноси одлуку да јавном бележнику остави накнадни рок за обављање повереног посла, да посао повери другом јавном бележнику или да сам спроведе поступак, односно поједину процесну радњу.

Члан 30е

(1) Суд који је јавном бележнику поверио спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње врши надзор над његовим радом.

(2) На захтев суда који му је поверио посао јавни бележник је дужан да му преда на увид све списе предмета и поднесе писмени извештај о свом раду.

Члан 30ж

(1) Суд доноси решење о одузимању повереног посла јавном бележнику који ради на штету странака, ствара им сувишне трошкове, неоправдано одуговлачи поступак или када то налажу други оправдани разлози.

(2) Против решења о одузимању повереног посла није дозвољена жалба.

(3) Решењем о одузимању повереног посла суд наређује јавном бележнику да прекине сваки рад на предмету и да му достави све списе предмета.

(4) Решење о одузимању повереног посла суд доставља: јавном бележнику, учесницима у поступку, дисциплинском тужиоцу Јавнобележничке коморе и министру надлежном за послове правосуђа.

Члан 30з

Решење које је јавни бележник донео као повереник суда може се нападати правним лековима под истим условима и по истим правилима као да га је донео суд.

Члан 30и****

(Престао да важи)

Други део

ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

И УРЕЂЕЊЕ ЛИЧНИХ СТАЊА

Глава прва

ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Члан 31

(1) У овом поступку суд испитује да ли су се стекли законски услови за лишење пословне способности пунолетног лица, одлучује о мери лишења пословне способности, одређује време за које ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере и одлучује о враћању пословне способности када престану разлози за лишење пословне способности.

(2) Поступак за лишење, као и поступак за враћање пословне способности хитан је.

Члан 32

(1) Поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, као и на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности.

(2) Поступак се покреће и по предлогу деде, бабе, брата, сестре, као и унука, ако са тим лицем живе у породичној заједници.

(3) Предлог за покретање поступка може да стави и само лице које треба лишити пословне способности, ако може да схвати значење и правне последице свог предлога.

Члан 33

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо орган старатељства, предлог мора да садржи и податке из којих произилази овлашћење за покретање поступка.

Члан 34

(1) Ако лице, према којем је покренут поступак за лишење пословне способности, има непокретну имовину, суд ће без одлагања известити орган који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ради забележбе поступка.

(2) О покретању поступка обавештава се и матичар који води матичну књигу рођених за то лице.

Члан 35

(1) У овом поступку суд одлучује на основу расправе на рочишту.

(2) На рочиште се позивају, поред органа старатељства, лице према коме се поступак води, његов старалац, односно привремени заступник и предлагач.

Члан 36

(1) Суд ће лично саслушати лице према коме се поступак води, а ако се исто налази у здравственој установи, саслушаће се обавезно у тој установи, где ће се одржати и рочиште.

(2) Суд уважава мишљење и ставове лица према коме се поступак води, у мери у којој је то могуће с обзиром на стање његовог менталног здравља.

(3) Суд може одустати од саслушања лица према коме се поступак води, само ако би то могло да буде штетно по његово здравље или ако саслушање уопште није могуће с обзиром на душевно или физичко стање тог лица.

Члан 37

Суд је дужан да саслуша стараоца, односно привременог заступника, предлагача и друга лица која могу да дају потребна обавештења о животу и о понашању лица према коме се поступак води и о другим важним околностима. По потреби, суд ће податке о тим чињеницама прибавити од правних и других лица, која тим подацима располажу.

Члан 38

(1) Лице према коме се поступак за лишење пословне способности води мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности, који ће дати налаз и мишљење о стању менталног здравља и способности тог лица за расуђивање.

(2) Вештачење се врши у присуству судије, сем када се обавља у стационарној здравственој установи.

(3) Суд може решењем одредити да лице према коме се води поступак, привремено али најдуже 30 дана, буде смештено у одговарајућу здравствену установу, ако је то по мишљењу лекара неопходно да се утврди стање његовог менталног здравља, осим ако би тиме могле наступити штетне последице по његово здравље.

Члан 39

(1) Против решења о смештају у здравствену установу могу изјавити жалбу лице према коме се поступак води и његов старалац, односно привремени заступник у року од три дана од достављања преписа решења.

(2) Лице према коме се поступак води може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља.

(3) Жалба задржава извршење решења, ако суд из оправданих разлога, другачије не одлучи.

(4) Суд ће жалбу са списима без одлагања доставити другостепеном суду, који је дужан одлучити у року од три дана од дана пријема жалбе.

Члан 40

(1) Кад нађе да постоје услови за лишење пословне способности, суд ће лице према коме се поступак води лишити пословне способности потпуно или делимично.

(2) У решењу којим је одлучио о лишењу пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(3) У решењу којим се лице делимично лишава пословне способности, суд је дужан да на основу резултата медицинског вештачења одреди врсту послова које то лице може самостално предузимати поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 40а

(1) Против решења о лишењу пословне способности, лице које је лишено пословне способности може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља у року од осам дана од дана када му је решење достављено.

(2) Другостепени суд је дужан да о жалби одлучи у року од осам дана од дана када му је жалба достављена.

Члан 41

(1) Суд може одложити доношење решења о делимичном лишењу пословне способности због злоупотребе алкохола или других опојних средстава, ако се основано може очекивати да ће се лице, према коме се води поступак, уздржати од злоупотребе алкохола или других опојних средстава.

(2) Суд ће одложити доношење решења из става 1 овог члана ако се то лице по својој иницијативи или по предлогу суда подвргне лечењу у одређеној здравственој установи.

(3) Суд може да одложи доношење решења о лишењу пословне способности за време од шест до 12 месеци.

(4) Решење може да се опозове ако лице прекине лечење или буде отпуштено из здравствене установе због нарушавања реда.

Члан 42

(1) Када истекне време проверавања, суд по службеној дужности испитује да ли и даље постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако утврди да и даље постоје разлози за лишење пословне способности суд доноси решење којим утврђује да не постоје услови за враћање пословне способности.

(3) У решењу којим је утврдио да не постоје услови за враћање пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(4) Ако утврди да су престали разлози због којих је лице лишено пословне способности, суд доноси решење о враћању пословне способности.

Члан 42а

(1) Ако утврди да се стање менталног здравља лица потпуно лишеног пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд одређује делимично лишење пословне способности.

(2) Ако утврди да се стање менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности погоршало тако да су се стекли законски услови за потпуно лишење пословне способности, суд одређује потпуно лишење пословне способности.

(3) Суд је дужан да, у складу са утврђеним променама стања менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности, повећа, односно смањи обим послова које оно може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 42б

(1) Суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона, доноси решење о враћању пословне способности пре него што истекне време проверавања ако утврди да више не постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је потпуно лишено пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона одређује делимично лишење пословне способности.

(3) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је делимично лишено пословне способности променило, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона доноси решење којим повећава, односно смањује обим послова које лице делимично лишено пословне способности може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 43

У поступку враћања пословне способности сходно се примењују одредбе ове Главе о лишењу способности.

Члан 44

Правноснажно решење о лишењу, као и решење о враћању пословне способности, суд ће доставити матичару ради уписа у матичну књигу рођених за то лице, органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ако лице на које се решење односи има непокретност, као и органу старатељства.

Чл. 45-55***

(Престало да важи)

Глава трећа

ПРОГЛАШЕЊЕ НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО И ДОКАЗИВАЊЕ СМРТИ

Члан 56

У овом поступку суд одлучује о проглашењу несталог лица за умрло и утврђује смрт лица за које о чињеници смрти нема доказа предвиђених законом.

Члан 57

(1) За умрло може се огласити лице:

а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;

б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;

в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;

г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.

(2) Рокови из тач. а) и б) рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив.

Члан 58

Предлог за проглашење несталог лица за умрло може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац.

Члан 59

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којим се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо јавни тужилац, предлог мора да садржи и податке из којих произилазе правни интерес предлагача за проглашење несталог лица за умрло.

Члан 60

(1) Суд, по пријему предлога, на погодан начин проверава да ли су испуњене основне претпоставке за покретање поступка. Ако на основу података у предлогу или извршене провере оцени да су те претпоставке испуњене, одредиће несталом лицу стараоца и о томе обавестити орган старатељства или ће позвати орган старатељства да му у одређеном року постави стараоца за заступање у поступку.

(2) Старалац је дужан да прикупља доказе о нестанку односно животу несталог лица и да их предлаже суду, а и сам суд ће по службеној дужности прибавити и извести доказе ради утврђивања чињенице да ли је нестало лице и кад умрло или је у животу.

Члан 61

(1) Ако суд оцени да су испуњене основне претпоставке за покретање поступка, издаје оглас у коме ће навести битне околности случаја, позвати нестало лице, као и сваког другог ко ма шта зна о његовом животу да то без одлагања јави суду, и указати да ће суд по истеку три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије” одлучити о предлогу.

(2) Оглас се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и на огласној табли суда, а објавиће се на уобичајен начин и у месту у коме је нестало лице имало своје последње пребивалиште, односно боравиште.

Члан 62

Ако предлагач по налогу суда у одређеном року не положи износ потребан за објављивање огласа сматраће се да је предлог повучен, осим ако је предлог поднео јавни тужилац.

Члан 63

(1) По протеку рока од три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако се нестали не јави и нема трага да је у животу, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и стараоца несталог лица и извешће потребне доказе.

(2) Ако утврди да је испуњен неки од услова из члана 57 овог закона и да резултати целокупног поступка поуздано указују да нестало лице није живо, суд ће донети решење којим ће прогласити да је то лице умрло.

Члан 64

(1) У решењу којим се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог.

(2) Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57 овог закона.

Члан 65

Правноснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло доставиће се матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, суду надлежном за вођење оставинског поступка, органу старатељства и органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ако је лице проглашено за умрло имало непокретности.

Члан 66

Ако се лице проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, пошто утврди његов идентитет, без даљег поступка своје решење о проглашењу тог лица за умрло укинути.

Члан 67

(1) Ако по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло суд на било који начин сазна да је нестало лице живо, по службеној дужности покренуће и спровести поступак ради укидања тог решења.

(2) Суд ће овај поступак спровести и по предлогу органа и лица из члана 58 овог закона.

Члан 68

Ако се по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло сазна да је нестало лице умрло неког другог дана, а не оног који се по решењу има сматрати као дан смрти, суд ће на предлог сваког лица које има непосредни правни интерес и јавног тужиоца спровести поступак и у погледу датума смрти изменити своје раније решење.

Члан 69

(1) О покретању поступка за укидање или измену решења о проглашењу несталог лица за умрло, суд ће обавестити надлежни орган старатељства и оставински суд пред којим је у току поступак расправљања заоставштине тог лица.

(2) Ако је заоставштина правноснажно расправљена, а обухватала је и непокретности, суд ће наредити забележбу поступка за укидање, односно измену решења о проглашењу несталог лица за умрло у земљишној или другој јавној књизи о евиденцији непокретности.

(3) Кад суд на основу изведених доказа одбије предлог за укидање, односно измену донетог решења о проглашењу несталог лица за умрло, обавестиће о томе надлежни орган старатељства, суд који расправља заоставштину и орган који води земљишну, односно другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ради брисања извршене забележбе поступка.

Члан 70

Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица.

Члан 71

У поступку за доказивање смрти сходно ће се применити одредбе ове главе о проглашењу несталог лица за умрло, с тим што огласни рок не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана.

Глава трећа а

УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА

Члан 71а

(1) Лице које није уписано у матичну књигу рођених, а време и место свог рођења не може да докаже на начин предвиђен прописима којима се уређује вођење матичних књига, може суду поднети предлог за утврђивање времена и места рођења (доказивање рођења).

(2) Поред лица чије се рођење доказује, поступак за утврђивање времена и места рођења може покренути свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и орган старатељства.

Члан 71б

За утврђивање времена и места рођења месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

Члан 71в

(1) Предлог за утврђивање времена и места рођења мора да садржи податке о имену и презимену лица чије се рођење доказује, његовом полу, времену и месту његовог рођења ако је познато, као и доказе којима се те чињенице могу утврдити или учинити вероватним.

(2) Ако постоје, у предлогу за утврђивање времена и места рођења треба навести и друге чињенице које могу олакшати суду да утврди време и место рођења (подаци о родитељима и другим блиским сродницима лица чије се рођење доказује, његовом супружнику, школовању, запослењу, промени боравишта и сл.).

(3) Предлог за утврђивање времена и места рођења који није поднело лице чије се рођење доказује, нити орган старатељства, мора да садржи чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71г

(1) Пошто прими предлог за утврђивање времена и места рођења, суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује да провере да ли у њиховим евиденцијама постоје подаци о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује и да о томе доставе извештај у року који не може бити дужи од 30 дана.

(2) Ако процени да је то целисходно, суд налаже и другим органима и установама које воде евиденције о физичким лицима да му пруже потребна обавештења.

(3) Ако суду не буде достављен извештај у остављеном року, сматра се да о лицу чије се рођење доказује нема података у евиденцијама органа којима је наложено да изврше проверу.

(4) Ако има наговештаја да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, суд доноси решење о застоју поступка док не прибави потребна обавештења од надлежних органа стране државе у складу с правилима о међународној правној помоћи.

Члан 71д

(1) Пошто прими извештај, односно кад протекне рок за достављање извештаја, суд заказује рочиште на које позива предлагача и лице чије се рођење доказује и изводи потребне доказе.

(2) Да би утврдио време и место рођења лицу чије се рођење доказује суд мора да саслуша најмање два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу с фотографијом.

(3) Суд може одредити да лекар одговарајуће специјалности прегледа лице чије се рођење доказује и дâ налаз и мишљење о његовој старости.

Члан 71ђ

Решење којим се утврђује време и место рођења садржи: име и презиме лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке о његовим родитељима ако су познати.

Члан 71е

Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење доказује, сматра се да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часова оне године за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно година његовог рођења.

Члан 71ж

Ако суд не може да утврди где је рођено лице чије се рођење доказује, као место рођења сматра се седиште града, односно општине за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно место рођења, а ако се место рођења не може утврдити на такав начин, сматра се да је лице чије се рођење доказује рођено у месту где је нађено, односно где је имало боравиште у време подношења предлога за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71з

(1) Решење о времену и месту рођења суд је дужан да донесе у року од 90 дана од дана подношења предлога, а тај рок може бити продужен највише за 60 дана само ако је донето решење о застоју поступка зато што су постојали наговештаји да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави.

(2) Против решења о времену и месту рођења може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања.

(3) О жалби на решење о времену и месту рођења веће вишег суда одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Члан 71и

У поступку за утврђивање времена и места рођења предлагач је ослобођен плаћања такса и других трошкова поступка, а трошкови вештачења у том поступку исплаћују се из средстава суда.

Члан 71ј

Правноснажно решење о времену и месту рођења првостепени суд доставља надлежном матичару у року од осам дана од дана правноснажности, ради уписа чињенице рођења у матичну књигу рођених.

Члан 71к

(1) Правноснажност решења о времену и месту рођења не утиче на право овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични статус лица чије је рођење доказано.

(2) Орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије није везан правноснажним решењем о времену и месту рођења.

Члан 71л

(1) Ако се накнадно утврди да је лице чије се рођење доказује већ уписано у матичну књигу рођених, суд који је донео решење о времену и месту рођења по службеној дужности покреће и спроводи поступак ради стављања ван снаге тог решења.

(2) Правноснажно решење о стављању ван снаге решења о времену и месту рођења првостепени суд у року од осам дана од дана правноснажности доставља надлежном матичару.

Члан 71љ

Ако учесник у поступку за утврђивање времена и места рођења сазна за нове чињенице или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло другачије да се утврди време и место рођења, или постоје други услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се понављати поступак за утврђивање времена и места рођења, већ учесник своја права може да оствари у парничном поступку.

ИИ УРЕЂЕЊЕ ПОРОДИЧНОГ ОДНОСА

Глава четврта

ПРОДУЖЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Члан 72

(1) У овом поступку суд одлучује о продужењу родитељског права после пунолетства детета, кад за то постоје законом одређени разлози.

(2) Поступак за продужење родитељског права је хитан, а покреће се на предлог законом овлашћених лица, односно органа.

(3) Дете у поступку заступа посебан старалац, одређен од суда или органа старатељства.

Члан 73

(1) У овом поступку суд по службеној дужности испитује да ли су се стекли законски услови за продужење родитељског права, одређује време после којег се проверава да ли и даље постоје разлози за трајање изречене мере и одлучује о престанку продуженог родитељског права.

(2) Одлука о предлогу за продужење родитељског права доноси се на основу расправе на рочишту на које се позивају: орган старатељства, дете, старалац детета и његови родитељи, без обзира да ли су они покренули поступак. Родитељи се у том поступку обавезно саслушавају, а орган старатељства дужан је да да мишљење о целисходности продужења родитељског права.

(3) Душевно стање и способност детета утврђује се на начин одређен у члану 38 овог закона.

Члан 74

Одредбе овог закона о лишењу и враћању пословне способности сходно се примењују на поступак за продужење родитељског права, поступак који суд спроводи када истекне време проверавања, као и на поступак по предлогу законом овлашћених лица и органа за доношење решења о престанку продуженог родитељског права, уколико овим или другим законом није друкчије одређено.

Чл. 75-78**

(Престало да важи)

Глава шеста

ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТУПАЊЕ У БРАК

Члан 79

У овом поступку суд одлучује о дозволи за закључење брака између одређених лица кад се због законом прописаних услова пуноважан брак између њих може закључити само на основу дозволе суда.

Члан 80

(1) Поступак се покреће предлогом лица које не испуњава законом прописани услов за закључење пуноважног брака, а кад ни једно од лица која желе да закључе брак не испуњава прописани услов, поступак се покреће њиховим заједничким предлогом.

(2) За поступање по предлогу месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, а по заједничком предлогу суд на чијем подручју један од предлагача има пребивалиште или боравиште.

Члан 81

Предлог мора да садржи личне податке о лицима која желе да закључе брак, чињенице на којима се заснива и доказе о тим чињеницама. Ако је предлагач малолетан, предлог мора да садржи и податке о његовим родитељима.

Члан 82

(1) Кад је предлог поднело малолетно лице, суд ће на погодан начин испитати све околности које су од значаја за утврђење да ли постоји слободна воља и жеља малолетника да закључи брак, као и да ли је малолетно лице достигло телесну и душевну зрелост потребну за вршење права и дужности у браку.

(2) Суд ће прибавити мишљење здравствене установе, оствариће одговарајућу сарадњу са органом старатељства, саслушаће подносиоца предлога, његове родитеље или стараоца, лице са којим малолетник намерава да закључи брак, а по потреби може да изведе и друге доказе и прибави друге податке. Ако оцени да је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница суд ће све или поједине доказе извести на рочишту. Неће се саслушати родитељ који је лишен родитељског права, а суд ће по слободној оцени одлучити да ли ће саслушати родитеља који без оправданих разлога не врши родитељско право.

(3) Суд ће, по правилу, саслушати малолетника без присуства осталих учесника.

(4) Суд је дужан да испита и лична својства, имовно стање и друге битне околности које се односе на лице са којим малолетник жели да закључи брак.

(5) По заједничком предлогу пунолетних лица, сродника по тазбини, односно усвојиоца и усвојеника, суд ће на погодан начин испитати оправданост предлога водећи рачуна о остваривању циљева брака и о заштити породице. Кад су заједнички предлог поднели усвојилац и усвојеник, суд ће претходно прибавити мишљење органа старатељства.

Члан 83

У решењу којим се дозвољава закључење брака суд ће навести лична имена лица између којих се дозвољава закључење брака.

Члан 84

Против решења којим се одбија предлог да се малолетном лицу дозволи закључење брака жалбу може да изјави само малолетник, и кад је поступак покренут заједничким предлогом.

Члан 85

(1) Заједнички предлог за дозволу за ступање у брак предлагачи могу да повуку до правноснажности решења.

(2) Сматраће се да је предлог повучен и кад од предлога одустане један од предлагача.

Члан 86

Против правноснажног решења другостепеног суда, донесеног у овом поступку, ревизија није дозвољена.

ИИИ ПОСТУПЦИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ИМОВИНСКИХ ОДНОСА

Глава седма

РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

1. Опште одредбе

Члан 87

У поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима.

Члан 88

(1) За расправљање заоставштине месно је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште, односно боравиште (оставински суд).

(2) Ако оставилац у време смрти није имао ни пребивалиште ни боравиште на територији Републике Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине.

Члан 89

(1) Поступак се покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло.

Члан 90

У поступку за расправљање заоставштине све изјаве и предлоге учесника, изузев изјава о одрицању од наслеђа, могу узимати на записник и судијски помоћници.

Члан 91

(1) Привремене мере за обезбеђивање заоставштине може наредити суд на чијем је подручју оставилац умро, као и суд на чијем се подручју налази имовина оставиоца.

(2) Ако су решењем одређене мере за обезбеђење заоставштине, а услед одлагања изазваних жалбом постоји опасност да се извршење ових мера осујети, суд ће одлучити да жалба не задржава извршење.

2. Претходне радње

Члан 92

(1) Кад је неко лице умрло или је проглашено за умрло, матичар који је надлежан да изврши упис смрти у матичну књигу умрлих дужан је да у року од 30 дана по извршеном упису достави оставинском суду извод из матичне књиге умрлих.

(2) Када прими извод из матичне књиге умрлих, оставински суд доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу.

(3) Састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравиште оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налази заоставштина или њен претежан део.

(4) Јавни бележник је дужан да потпуну смртовницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решења којим му је поверено да саставља смртовницу.

(5) Ако јавни бележник није у могућности да прибави податке за састављање смртовнице, оставинском суду доставља смртовницу само са оним подацима којима располаже, износи разлоге због којих није могао да сачини потпуну смртовницу и наводи податке који би могли да послуже суду за проналажење наследника и имовине умрлог.

Члан 93

(1) Смртовница се саставља на основу података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу.

(2) Смртовница се саставља и у случају кад умрли није оставио никакве имовине.

Члан 94

(1) Ако је оставинском суду достављена непотпуна смртовница, суд може, према околностима, одлучити да сам састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда.

(2) Суд може, кад је то целисходно, сам саставити смртовницу и кад је изводом из матичне књиге умрлих или другом јавном исправом доказана смрт неког лица или његово проглашење за умрло.

Члан 95

(1) У смртовницу се уносе ови подаци: лично име умрлог, лично име једног од његових родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; дан, месец и година, место и по могућности час смрти; место у коме је умрли имао пребивалиште, односно боравиште; лично име, датум рођења, занимање, пребивалиште, односно боравиште супружника умрлог и брачне, ванбрачне и усвојене деце; лично име, датум рођења и пребивалиште, односно боравиште осталих сродника који би могли бити позвани на наслеђе на основу закона, као и лица која су позвана на наслеђе на основу тестамента; приближна вредност непокретне имовине и посебно приближна вредност покретне имовине умрлог.

(2) По могућности, у смртовници ће се навести: место где се налази имовина коју је умрли оставио; да ли има имовине за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи; да ли има готовог новца, хартија од вредности, драгоцености, штедних књижица или неких других важних исправа; да ли је умрли оставио дугова и колико; да ли је оставио писмени тестамент или уговор о доживотном издржавању или споразум о уступању или расподели имовине за живота и где се они налазе, а ако је умрли направио усмени тестамент онда лично име, занимање и боравиште сведока пред којим је усмени тестамент сачињен.

(3) У смртовници ће се посебно нагласити да ли се очекује рођење детета умрлог и да ли његова деца и супружник имају стараоца.

(4) Ако је пре оставиоца умро његов супружник, или које његово дете, или које друго лице које би могло бити позвано на наслеђе, у смртовници ће се назначити датум и место њихове смрти.

Члан 96

(1) Попис и процену имовине умрлог врши јавни бележник на основу одлуке суда.

(2) Приликом састављања смртовнице јавни бележник врши попис и процену заоставштине и без одлуке суда ако то тражи наследник или легатар.

(3) Суд доноси одлуку о попису и процени кад то захтевају наследници, легатари или повериоци умрлог.

(4) Суд по службеној дужности доноси одлуку о попису и процени када се не зна за наследнике или за њихово боравиште, кад су наследници лица која услед малолетства, душевне болести или других околности нису способна да се сама старају о својим пословима, кад заоставштину треба да наследи Република Србија или у другим оправданим случајевима.

Члан 97

(1) Попис ће обухватити: целокупну имовину која је била у поседу умрлог у време смрти, имовину која је припадала умрлом, а која се налази код другог лица са назначењем код кога се налази та имовина и по ком основу, као и имовину коју је држао умрли, а за коју се тврди да није његова својина.

(2) У попису имовине забележиће се потраживања и дугови умрлог.

Члан 98

(1) Покретне ствари пописују се по врсти, роду, броју, мери, тежини или појединачно.

(2) Непокретности се пописују појединачно са назначењем места где се налазе, културе земљишта и земљишно-књижних података, ако су познати.

(3) Када се пописује непокретност, зграда или део зграде која није уписана у јавну књигу, у записник о попису уносе се подаци о катастарској парцели на којој се зграда или део зграде налази и наводе се подаци из исправа којима се доказује ванкњижна својина.

(4) Приликом пописивања имовине истовремено ће се назначити вредност појединих покретних и непокретних ствари које улазе у заоставштину.

Члан 99

(1) Попис и процена врши се у присуству два пунолетна грађанина, а када је то потребно и уз суделовање вештака.

(2) Попису и процени може присуствовати свако заинтересовано лице.

Члан 99а

(1) Јавни бележник је дужан да записник о попису и процени имовине умрлог достави оставинском суду и сваком учеснику у поступку пописа и процене.

(2) Ако јавни бележник није пописао и проценио имовину умрлог, то може да учини судијски помоћник оставинског суда.

Члан 100

(1) Сваки учесник у поступку пописа и процене имовине умрлог може да поднесе приговор на извршени попис и процену у року од осам дана од дана када је примио записник о попису и процени.

(2) Ако учесници приговоре попису или процени имовине, суд може одредити да попис и процену изврши други јавни бележник или судијски помоћник.

(3) Ако попис имовине није извршен, суд може на основу података заинтересованих лица сам утврдити имовину која улази у заоставштину.

Члан 101

Кад се у заоставштини пронађу предмети за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи, са њима ће се после извршеног пописа поступити по тим прописима.

Члан 102

(1) Када постоје околности које налажу нарочиту опрезност, суд на чијем подручју је оставилац умро, суд на чијем подручју се налази заоставштина и јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице доносе по службеној дужности решење да се имовина или њен део предају на чување поузданом лицу, решење да се готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штедне књижице и друге важне исправе предају на чување суду или јавном бележнику на чијем подручју се налазе, као и решење о печаћењу оставиочевог стана, појединих просторија у стану или других просторија које припадају оставиоцу (привремене мере за обезбеђење заоставштине).

(2) Привремене мере за обезбеђење заоставштине посебно се одређују када су наследници непознати или одсутни и када се утврди да ниједан од присутних наследника није способан да управља заоставштином, а нема законског заступника.

(3) Јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице може одредити привремену меру за обезбеђење заоставштине док не преда смртовницу оставинском суду.

(4) Суд који је одредио привремену меру за обезбеђење заоставштине о томе обавештава оставински суд, који може ту меру изменити или ставити ван снаге.

(5) Одлуку којом се дозвољава да се скину печати са оставиочевих просторија може донети само оставински суд.

Члан 103

(1) Када је по овом закону потребно поставити привременог стараоца заоставштине, постављање ће извршити оставински суд.

(2) Пре постављања привременог стараоца суд ће по могућности, затражити мишљење у погледу личности стараоца од лица која су позвана на наслеђе.

Члан 104

Мере за обезбеђивање заоставштине може одредити оставински суд у току целог поступка за расправљање заоставштине.

3. Поступак са тестаментом

Члан 105

Орган који саставља смртовницу провериће да ли је после умрлог остао писмени тестамент или исправа о усменом тестаменту и тестамент који је завешталац оставио доставиће суду заједно са смртовницом.

Члан 106

(1) Кад суд утврди да је лице које је оставило тестамент умрло или да је проглашено за умрло, отвориће његов тестамент без повреде печата, прочитаће га и о томе саставити записник.

(2) Овако ће се поступити без обзира да ли је тестамент по закону пуноважан и без обзира да ли има више тестамената.

(3) Отварање и читање тестамента извршиће се у присуству два пунолетна грађанина, који могу бити и наследници.

(4) Проглашењу тестамента могу присуствовати наследници, легатари и друга заинтересована лица и тражити препис тестамента.

(5) Суд код кога се тестамент нађе или коме буде поднесен отвориће и прочитати тестамент иако је за расправљање заоставштине надлежан други суд или инострани орган.

Члан 107

(1) Записник о проглашењу тестамента садржи: колико је тестамената нађено, који датум носе и где су нађени; ко их је предао суду или састављачу смртовнице; који су сведоци присуствовали отварању и проглашењу тестамента; да ли је тестамент предат отворен или затворен и каквим је печатом био запечаћен и садржину тестамента.

(2) Ако је приликом отварања тестамента примећено да је печат повређен или да је у тестаменту нешто брисано, прецртано и исправљано, или ако се што друго сумњиво нађе мора се и то у записнику навести.

(3) Записник потписује судија записничар и сведоци.

(4) На проглашени тестамент суд ће ставити потврду о његовом проглашењу са назначењем датума проглашења, као и број и датуме осталих пронађених тестамената.

Члан 108

(1) Ако је умрли направио усмени тестамент и о томе постоји исправа коју су сведоци својеручно потписали, суд ће садржину ове исправе прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако такве исправе нема, сведоци пред којима је усмени тестамент изјављен, саслушаће се понаособ о садржини тестамента, а нарочито о околностима од којих зависи његова пуноважност, па ће се записник о саслушању ових сведока прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(3) Ако странка захтева да се сведоци усменог тестамента саслушају под заклетвом, или ако суд нађе да је такво саслушање потребно, одредиће рочиште за саслушање ових сведока, на које ће позвати предлагаче, а остала заинтересована лица само ако се тиме не би одуговлачио поступак.

Члан 109

(1) Ако је писмени тестамент нестао или је уништен независно од оставиочеве воље, а међу заинтересованим лицима нема спора о ранијем постојању тог тестамента, о облику у коме је састављен, о начину нестанка или уништења, као и о садржини тестамента, оставински суд ће саслушати сва заинтересована лица и по њиховим предлозима извести потребне доказе, па ће тај записник прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако би заоставштину или њен део, кад не би било тестамента наследила Република Србија споразум заинтересованих лица о ранијем постојању тестамента, о његовом облику и садржини важи само уз сагласност надлежног јавног правобраниоца.

(3) Ако међу заинтересованим лицима има лица која нису способна сама да се старају о својим пословима, споразум из ст. 1 и 2 овог члана важи само уз сагласност органа старатељства.

Члан 110

(1) Записник о проглашењу тестамента са изворним писменим тестаментом, односно са исправом о усменом тестаменту или записником о саслушању сведока усменог тестамента, доставиће се оставинском суду, а суд који је тестамент прогласио задржаће њихов препис.

(2) Изворни писмени тестамент, исправа о усменом тестаменту, записник о саслушању сведока усменог тестамента, као и записник о садржини несталог или уништеног писменог тестамента чуваће се у оставинском суду одвојено од других списа а њихов оверени препис приложиће се списима.

4. Поступак оставинског суда по пријему смртовнице

Члан 110а

(1) Ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републике Србије, оставински суд може донети решење којим спровођење оставинског поступка поверава јавном бележнику.

(2) Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу.

Члан 111

Ако је оставилац одредио извршиоца тестамента, суд ће то овом саопштити и позвати га да у одређеном року изјави да ли се прима те дужности.

Члан 112

(1) Ако се очекује рођење детета које би било позвано на наслеђе, оставински суд ће о томе обавестити орган старатељства.

(2) Ако орган старатељства друкчије не одреди, о правима још нерођеног детета стараће се један од његових родитеља.

Члан 113

(1) Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину, оставински суд ће обуставити расправљање заоставштине.

(2) Суд ће тако поступити и у случају ако је умрли оставио само покретну имовину, а ни једно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа.

(3) Ако је суд обуставио поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, лица позвана на наслеђе задржавају право да траже расправљање заоставштине.

Члан 114

Кад се по одредби закона може тражити издвајање заоставштине од имовине наследника, суд ће на предлог овлашћених лица наредити то издвајање, примењујући при том сходно одредбе овог закона о привременим мерама за обезбеђење заоставштине.

5. Расправљање заоставштине

Члан 115

(1) За расправљање заоставштине суд ће одредити рочиште.

(2) У позиву на рочиште суд ће заинтересована лица обавестити о покретању поступка и постојању тестамента, ако постоји и позвати да одмах доставе суду писмени тестамент односно исправу о усменом тестаменту, ако се код њих налази или да назначе сведоке усменог тестамента.

(3) Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву – да се претпоставља да се прихватају наслеђа, и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом не производи правно дејство.

(4) По покретању поступка за расправљање заоставштине, ако је умрли оставио тестамент, суд ће обавестити и на рочиште позвати сва лица која би могла по закону полагати право на наслеђе.

(5) Ако је умрли поставио извршиоца тестамента, суд ће и њега обавестити о покретању поступка.

Члан 116

(1) Ако се не зна да ли умрли има наследника суд ће огласом позвати лица која полажу права на наслеђе да се пријаве суду у року од године дана од објављивања огласа.

(2) Оглас ће се прибити на огласну таблу суда, објавити у “Службеном гласнику Републике Србије”, а по потреби и на други начин.

(3) На исти начин суд ће поступити ако је наследнику постављен привремени старалац због тога што је боравиште наследника непознато, а наследник нема пуномоћника, или због тога што се наследник или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налази у иностранству, тако да се достављање није могло извршити.

(4) По истеку рока из става 1 овог члана, суд ће расправити заоставштину на основу изјаве постављеног стараоца и података којима суд располаже.

Члан 117

(1) У поступку за расправљање заоставштине суд ће расправити сва питања која се односе на заоставштину, а нарочито о праву на наслеђе, о величини наслеђеног дела и о праву на легат.

(2) О овим правима одлучује суд, по правилу, пошто од заинтересованих лица узме потребне изјаве.

(3) О правима лица која нису дошла на рочиште а уредно су позвана суд ће одлучити према подацима којима располаже, узимајући у обзир њихове писмене изјаве које стигну до доношења одлуке.

(4) Приликом расправљања заоставштине заинтересована лица могу давати изјаве без присуства других заинтересованих лица и није потребно да се у сваком случају тим лицима даје прилика да се изјасне о изјавама других заинтересованих лица.

(5) Ако суд посумња да је лице, које по закону полаже право на наслеђе, једини или најближи сродник умрлог, саслушаће лица за која сматра да би могла имати једнако или јаче право на наслеђе, а та лица позваће и огласом по одредбама члана 116 овог закона.

Члан 118

(1) Ако се наследник примио наслеђа или се одрекао наслеђа, мора изјаву о томе потписати он сам или његов заступник.

(2) Потпис на изјави о примању наслеђа или о одрицању од наслеђа, коју је писмено поднео суду, као и потпис на пуномоћју, морају бити оверени.

(3) Уз изјаву треба навести да ли се наследник прима, односно одриче дела који му припада по закону или на основу тестамента, или се изјава односи на нужни део.

(4) Изјаву о одрицању од наслеђа наследник може дати пред оставинским судом и пред сваким другим стварно надлежним судом. Ову изјаву са истим правним дејством наследник може дати и пред конзуларним представником или дипломатским представником Републике Србије који врши конзуларне послове.

(5) Приликом давања изјаве о одрицању наслеђа суд ће наследнике упозорити да се може одрећи наслеђа само у своје име.

Члан 119

(1) Суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да покрену парницу или поступак пред органом управе, ако су међу странкама спорне чињенице од којих зависи неко њихово право.

(2) Овако ће суд поступити ако су спорне чињенице од којих зависи право на наслеђе, а нарочито пуноважност или садржина тестамента или однос наследника и оставиоца на основу кога се по закону наслеђује; чињенице од којих зависи основаност захтева надживелог супружника и потомака оставиочевих који су живели са оставиоцем у истом домаћинству да им се из заоставштине издвоје предмети домаћинства, који служе за задовољавање свакодневних потреба; чињенице од којих зависи величина наследног дела, нарочито урачунавање у наследни део; чињенице од којих зависи основаност искључења нужних наследника или основаност разлога за недостојност; чињеница о томе да ли се неко лице одрекло од наслеђа.

(3) Ако у наведеним случајевима не постоји спор о чињеницама, већ се странке споре о примени права, оставински суд расправиће правна питања у поступку за расправљање заоставштине.

Члан 120

Ако међу странкама постоји спор о праву на легат или о другом праву из заоставштине, суд ће такође упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом, али неће прекидати расправљање заоставштине.

Члан 121

Ако се наследници споре било о чињеницама било о примени права, суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом у овим случајевима: ако између наследника постоји спор о томе да ли нека имовина улази у заоставштину; ако између наследника постоји спор поводом захтева потомака оставиочевих који су са њим живели у заједници да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине.

6. Решење о наслеђивању

Члан 122

(1) Кад суд утврди којим лицима припада право на наслеђе, огласиће та лица за наследнике решењем о наслеђивању.

(2) Ово решење мора да садржи: лично име умрлог, име једног од родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; означење непокретности са подацима из земљишних књига, као и означења покретних ствари са позивом на попис; лично име, занимање и пребивалиште наследника, однос наследника према оставиоцу – да ли наслеђује као законски или тестаментални наследник, а ако има више наследника и део у коме учествују у наслеђу; да ли је и колико право наследника одложено због недоспелог времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због неиспуњења услова, или је зависно од раскидног услова, односно налога, који се имају сматрати као раскидни услов, или ограничено правом плодоуживања и у чију корист; лично име, занимање и пребивалиште лица којима је припао легат, плодоуживање или које друго право из заоставштине са тачним назначењем тог права.

(3) Ако у поступку за расправљање заоставштине сви наследници споразумно предложе деобу и начин деобе, суд ће овај споразум унети у решење о наслеђивању.

Члан 123

(1) Решење о наслеђивању доставиће се свим наследницима и легатарима, као и другим лицима која су у току поступка истакла захтев из заоставштине.

(2) Правноснажно решење о наслеђивању доставиће се надлежном органу управе.

Члан 124

Кад буду поднети докази о извршењу и обезбеђењу обавезе које су наследнику наложене тестаментом у корист лица која нису способна да се сама старају о својим пословима или за постизање неке опште корисне сврхе, суд ће наредити да се у земљишну или другу јавну књигу изврше потребни уписи, као и да се овлашћеним лицима предају покретне ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 125

Кад је право наследника или легатара одложено због недоспелости времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због још неиспуњеног услова или је зависно од раскидног услова, односно налога који се има сматрати као раскидни услов, суд ће по предлогу заинтересованог лица одредити привремене мере за обезбеђење односног дела заоставштине по одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уколико тестаментом није друкчије одређено.

Члан 126

(1) Ако наследници не оспоравају легат, суд може и пре доношења решења о наслеђивању, а на захтев легатара донети посебно решење о легату.

(2) У том случају сходно ће се примењивати одредбе о достављању правноснажног решења о наслеђивању надлежном органу управе, о уписима у земљишној књизи и о предаји покретних ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 127*

(Престао да важи)

7. Наследно-правни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању

Члан 128

Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе имовина, за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донесеног решења о наслеђивању.

(2) Ако раније није расправљена заоставштина, суд ће расправити заоставштину само ако се пронађена имовина састоји из непокретности.

(3) Ако се пронађена имовина састоји из покретне имовине, суд ће расправити заоставштину само на захтев заинтересованих лица.

Члан 129

(1) Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе тестамент суд ће га прогласити и доставити оставинском суду, а задржаће његов препис.

(2) Оставински суд неће поново расправљати заоставштину већ ће обавестити заинтересована лица о проглашењу тестамента и упозорити их да могу своја права на основу тестамента остварити у парничном поступку.

Члан 130

(1) Ако по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку.

(2) Ако се који од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд ће поступити на начин одређен у ставу 1 овог члана.

Члан 131

Када је расправљање заоставштине завршено правноснажним решењем о наслеђивању или решењем о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се обновити поступак за расправљање заоставштине, већ странке своја права могу остварити у парничном поступку.

Глава осма

ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА ЕКСПРОПРИСАНУ НЕПОКРЕТНОСТ

Члан 132

У овом поступку суд одређује накнаду за експроприсану непокретност кад корисник експропријације и ранији сопственик пред надлежним општинским органом управе нису закључили пуноважан споразум о накнади за експроприсану непокретност.

Члан 133

(1) Ако корисник експропријације и ранији сопственик не закључе споразум о накнади за експроприсану непокретност у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији, или ако јавни правобранилац оцени да је њихов споразум закључен на штету корисника јавних средстава, општински орган управе надлежан за имовинско-правне послове дужан је да правноснажно решење о експропријацији са списима без одлагања достави надлежном суду.

(2) Ако надлежни орган управе не поступи у смислу става 1 овог члана, Суд ће, на иницијативу учесника, сам затражити да му се правоснажно решење о експропријацији са списима достави.

Члан 134

(1) Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће се и води по службеној дужности.

(2) Овај поступак је хитан.

(3) Ако ранији сопственик експроприсане непокретности у току поступка умре или изгуби парничну способност, а нема пуномоћника или је његово боравиште непознато, суд ће му поставити привременог заступника и о томе без одлагања обавестити орган старатељства.

Члан 135

О накнади за експроприсану непокретност суд расправља и одлучује у већу састављеном од једног судије, као председника већа и двојице судија поротника.

Члан 136

(1) Суд ће одредити рочиште да би кориснику експропријације и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму, односно висини накнаде, као и о доказима о вредности непокретности који се прибављају по службеној дужности. Кад се по закону Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе сматра корисником експропријације, а експропријација је извршена за потребе другог правног лица, на рочиште се као учесник позива и то правно лице.

(2) Суд ће на рочишту извести и друге доказе које учесници предложе, ако нађе да су од значаја за одређивање накнаде, а по потреби одредиће и вештачење.

(3) Ако корисник експропријације није Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, а суд оцени да је споразум о накнади у поступку пред надлежним органом управе закључен на штету корисника јавних средстава, на рочиште се позива и јавни правобранилац.

Члан 137

(1) Пошто утврди све важне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим, односно висину накнаде.

(2) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју о облику и обиму, односно висини накнаде, суд ће своје решење засновати на њиховом споразуму, уколико нађе да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(3) Решење из става 2 овог члана доставља се јавном правобраниоцу и кад није учествовао у поступку његовог доношења.

Члан 138

(1) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју да се накнада за експроприсану зграду или стан одреди у облику давања друге зграде или стана, споразумом ће одредити и рок за извршење узајамних обавеза. Ако тај рок не одреде, суд ће решењем о накнади одредити рок у складу са одговарајућом одредбом Закона о експропријацији о исељењу из експроприсане зграде, односно стана као посебног дела зграде.

(2) Одредба става 1 овог члана сходно се примењује и на земљорадника, кад му је, по споразуму са корисником експропријације или на његов захтев, накнада за експроприсано пољопривредно земљиште одређена давањем у својину друге непокретности.

Члан 139

Трошкове поступка сноси корисник експропријације, осим трошкова који су изазвани неоправданим поступцима ранијег сопственика.

Члан 140

Одредбе овог закона о поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност сходно се примењују и у другим случајевима када се ранијем сопственику по закону признаје право на накнаду за непокретност на којој је изгубио право својине, или друго стварно право.

Глава девета

УРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ

Члан 141

У овом поступку суд уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари сувласника, сукорисника и других судржалаца исте ствари (заједничари).

Члан 142

(1) Поступак може да покрене сваки заједничар који сматра да је повређен у праву управљања или коришћења заједничке ствари.

(2) Предлог мора да обухвати све заједничаре, да садржи потребне податке о заједничкој ствари која је предмет поступка, као и разлоге због којих се поступак покреће.

(3) Предлог се подноси суду на чијем подручју се заједничка ствар налази, а ако се ствар налази на подручју више судова, предлог се може поднети сваком од тих судова.

Члан 143

(1) По пријему предлога суд ће заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре, указаће им на могућности и помоћи им да споразумно уреде начин управљања, односно коришћења заједничке ствари.

(2) Споразум заједничара суд ће унети у записник као судско поравнање ако се заједничари са тим сагласе пошто им суд предочи природу и правно дејство судског поравнања.

Члан 144

(1) Ако се заједничари не споразумеју, суд ће извести потребне доказе и на основу резултата целокупног поступка донети решење којим ће уредити начин коришћења или управљања заједничком стварју по одговарајућим законским прописима материјалног права, водећи рачуна о њиховим посебним и заједничким интересима.

(2) Кад се предлогом тражи уређење коришћења заједничког стана или пословних просторија, суд ће нарочито уредити које ће просторије заједничари користити посебно а које заједнички, како ће се користити заједничке просторије, као и како ће се сносити трошкови коришћења просторија.

Члан 145

(1) Кад је међу заједничарима спорно право на ствар која је предмет поступка или је споран обим права, суд ће упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу, или поступак пред управним органом, ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Ако предлагач покрене поступак на који је упућен, суд ће прекинути поступак по предлогу до окончања тог поступка, а ако поступак у одређеном року не покрене, сматраће се да је предлог повукао.

(3) Суд може привремено, до доношења одлуке надлежног органа, уредити односе заједничара у погледу управљања, односно коришћења заједничке ствари кад то околности случаја захтевају, а нарочито да би се спречила знатнија штета, самовлашће или очита неправда за поједине супарничаре.

(4) Одредбе става 3 овог члана примениће се и кад су заједничари судржаоци ствари који не располажу доказима о законитом основу стицања државине.

Члан 146

(1) Правноснажност решења донесеног у овом поступку не спречава учеснике да у парници или у поступку пред управним органом остварују захтеве у односу на ствар о чијем управљању, односно коришћењу је решењем одлучено.

(2) Против решења није дозвољена жалба.

Члан 147

(1) Одредбе ове главе закона примењују се и на сопственике посебних делова зграде у погледу управљања и коришћења заједничких делова зграде који служе згради као целини или само неким посебним деловима зграде, у ком случају се заједничарима сматрају само сопственици тих делова зграде, ако се уређењем њихових узајамних односа не дира у права сопственика других делова зграде.

(2) Односи између сопственика посебних делова зграде уређују се у складу са законским прописима о правима на посебним деловима зграде.

Глава десета

ДЕОБА ЗАЈЕДНИЧКИХ СТВАРИ ИЛИ ИМОВИНЕ

Члан 148

У овом поступку суд одлучује о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине.

Члан 149

(1) Поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре.

(2) Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима.

(3) Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Члан 150

(1) Ако суд, поступајући по предлогу, утврди да је међу заједничарима спорно право на ствари које су предмет деобе или право на имовину, удео у заједничким стварима, односно имовини или је спорно које ствари, односно права улазе у заједничку имовину, прекинуће поступак и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу.

(2) Ако предлагач у одређеном року не покрене поступак, сматраће се да је предлог повукао.

Члан 151

(1) Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право.

(2) Сваки учесник може предложити да се на рочиште позову и друга лица чији би интереси могли бити деобом повређени. Ако заједничари не оспоре њихова права, унеће се и то у записник и узети у обзир приликом доношења одлуке о деоби.

Члан 152

Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом.

Члан 153

(1) Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара.

(2) При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему.

Члан 154

(1) Решење о деоби садржи: предмет, услове и начин деобе, податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, као и њихова права и обавезе утврђене деобом.

(2) Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања службености и других стварних права: на деловима ствари, која је физички подељена између заједничара.

Глава једанаеста

УРЕЂЕЊЕ МЕЂА

Члан 155

У овом поступку суд утврђује границу између суседних непокретности кад су међни знаци уништени, оштећени или померени, а суседи не могу споразумно да утврде границу.

Члан 156

(1) Предлог за уређење међа између суседних земљишних парцела може поднети сваки од сопственика, односно корисника тих парцела, а кад је то законом одређено и овлашћени орган.

(2) Предлог мора да садржи податке о сопственицима, односно корисницима суседних парцела и о земљишним парцелама између којих се међа уређује, са ознакама тих парцела из земљишних и других јавних књига, као и разлоге због којих се поступак покреће.

Члан 157

(1) По пријему предлога, суд може заказати рочиште у суду на које ће позвати учеснике ради покушаја споразумног уређења међа.

(2) Ако се учесници не споразумеју, суд ће заказати рочиште на лицу места на које ће, поред учесника, позвати вештака геометра, а по потреби и сведоке на које су се учесници у предлогу или на рочишту пред судом позвали.

(3) Уз позив за рочиште учесницима се налаже да поднесу све исправе и скице и друге доказе од значаја за уређење међе, а по могућству да поведу и сведоке. У позиву учесници ће се упозорити на последице недоласка на рочиште.

Члан 158

(1) Ако предлагач не дође на рочиште, а био је уредно позван, рочиште ће се одржати уколико то предложи неко од осталих учесника.

(2) Ако нико не предложи одржавање рочишта, сматраће се да је предлагач повукао предлог.

Члан 159

(1) Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност не прелази 800.000 динара, суд ће решити у поступку уређења међе на основу јачег права, а ако то није могуће, на основу последњег мирног поседа. Уколико се спор не може решити ни на овај начин, суд ће међашку површину поделити по правичности.

(2) Суд ће поступити на овај начин без обзира на вредност међашке површине, кад се учесници тако споразумеју.

Члан 160

Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност прелази 800.000 динара, а не постигну споразум у смислу члана 159 став 2 овог закона, суд ће упутити предлагача на парницу и обуставиће ванпарнични поступак.

Члан 161

(1) На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити граничну линију између земљишних парцела учесника и обележити је граничним знацима.

(2) О радњама предузетим на рочишту за уређење међа саставља се записник у који се уноси нарочито: опис и скица затеченог стања, садржај изјава учесника, вештака и сведока, као и опис и скица стања успостављеног уређењем међе.

Члан 162

У решењу о уређењу међе суд описује граничну линију између земљишних парцела учесника, позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења.

Члан 163

Против правноснажног решења другостепеног суда донесеног у овом поступку ревизија није дозвољена.

Глава дванаеста

ИСПРАВЕ

1. Надлежност за састављање исправе

Члан 164

(1) За састављање исправе о правном послу, изјави воље, правној и другој радњи (у даљем тексту: исправа) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да исправе о појединим правним пословима саставља суд.

(3) Правила овог закона сходно се примењују и на састављање исправа за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у суду.

Члан 165

(1) Исправу може саставити сваки јавни бележник, независно од тога где учесник има пребивалиште, односно боравиште, где се налази седиште учесника који је правно лице или добро које је предмет правног посла.

(2) Исправу о правном послу којим уз накнаду или без накнаде врши пренос права својине на непокретности са једног на друго лице може саставити само онај јавни бележник на чијем се службеном подручју та непокретност налази.

(3) Тестамент којим се располаже непокретностима може саставити сваки јавни бележник независно од тога где се непокретност налази.

2. Поступак за састављање исправе

Члан 166

(1) Исправа се саставља у канцеларији јавног бележника.

(2) Исправа се може саставити изван јавнобележничке канцеларије ако је учеснику због старости или болести тешко да приступи јавном бележнику или ако за то постоје други оправдани разлози.

(3) Јавни бележник саставља исправе само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није предвиђено другачије.

(4) Ако јавни бележник без оправданог разлога састави исправу изван своје јавнобележничке канцеларије или изван граница свог службеног седишта то није разлог ништавости правног посла, нити сачињеној исправи одузима својство јавне исправе.

(5) Исправе које јавни бележник који је именован за службено подручје на територији Републике Србије састави изван Републике Србије не производе правно дејство, осим ако посебним прописом није предвиђено другачије.

Члан 167

(1) Пре него што приступи састављању исправе, јавни бележник утврђује идентитет учесника и његову пословну способност, а ако исправу саставља заступник, онда и његово овлашћење за заступање.

(2) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења за заступање ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

(3) Ако заступник не може да докаже своје овлашћење за заступање, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу.

Члан 168

(1) Јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

(2) Јавни бележник утврђује идентитет заступника на исти начин као и идентитет учесника.

(3) Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 169

(1) Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету учесника.

(2) Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом.

Члан 170

(1) Ако учесник не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да сачини исправу.

(2) Јавни бележник одбија да сачини исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је учесник лице за које се издаје.

Члан 171

(1) Учесник може упознати јавног бележника са садржином правног посла, изјаве воље и друге правне радње о којој жели да сачини исправу на било који начин (на пример: усмено, писмено или електронском поштом).

(2) Јавни бележник је дужан да изјаву учесника верно унесе у исправу, по могућности његовим речима, пазећи при томе да воља учесника буде јасно изражена.

(3) Исправа се пише у складу с прописима који уређују форму јавнобележничког записа.

Члан 172

(1) Јавни бележник је дужан да објасни странкама смисао правног посла, да им укаже на његове последице и да испита да ли је правни посао дозвољен, односно да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(2) Ако утврди да нису испуњени услови из става 1. овог члана, јавни бележник решењем одбија да састави исправу.

(3) Ако утврди да правни посао о коме учесник жели да сачини исправу садржи нејасне, неразумљиве или двосмислене одредбе јавни бележник је дужан да учесника на то упозори.

(4) Ако учесник остане при својој изјави и после упозорења, у исправу се уноси упозорење јавног бележника, а ако се учесник противи уношењу упозорења, јавни бележник одбија да састави исправу.

Члан 173

(1) Исправа мора бити прочитана учеснику у присуству јавног бележника.

(2) Пошто се учеснику прочита исправа, он усмено изјављује да је његова воља у свему верно унета и потписује се (признавање исправе).

(3) Учесник може захтевати да лично прочита исправу пре него што је призна и потпише.

(4) На самој исправи, непосредно изнад дела где се потписују учесник и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да су обављене све прописане радње.

Члан 174

(1) Учеснику који није у стању да говори исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да говори прочитана исправа, он признаје исправу тако што климањем главом или на неки други несумњив начин даје потврдан одговор на питање јавног бележника да ли је његова воља у свему верно унета и потписује је.

Члан 175

(1) Учесник који није у стању да чује мора лично прочитати исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто прочита исправу, учесник је признаје и потписује.

Члан 176

(1) Ако учесник услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да чита и пише прочитана исправа, он је признаје и потписује.

Члан 177

(1) Ако учесник не зна језик који је у службеној употреби, исправа му мора бити прочитана преко судског преводиоца у присуству јавног бележника и два позвана сведока која уз службени језик знају и језик учесника.

(2) Идентитет судског преводиоца којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Судски преводилац својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења судског преводиоца ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 178

(1) Учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Позвани сведоци могу бити само она лица која знају језик на којем је састављена исправа и која могу да се споразумеју са учесником.

(3) Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења тумача ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 179

(1) Учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

(2) Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

(3) Ако учесник није у стању да стави отисак прста, њега потписује један од позваних сведока.

(4) Јавни бележник уписује у исправу напомену о томе како је учесник потписао исправу.

Члан 180

(1) Карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слични прилози које садржи исправа дају се учеснику да их лично прегледа.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник прегледао прилоге.

(3) Учеснику који није у стању да види, садржина прилога мора бити описана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

Члан 181

(1) Ако правни посао о коме се саставља исправа упућује на другу исправу која је састављена, односно потврђена пред судом или јавним бележником, исправа на коју је упућено не чита се учеснику који је изјавио да му је њена садржина позната.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник изјавио да му је позната садржина исправе на коју је упућено.

(3) На исти начин се поступа када правни посао упућује на законе и друге правне прописе, судске одлуке и друге појединачне акте државних органа или организација којима је поверено вршење јавних овлашћења.

Члан 182

(1) Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

(2) Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

(3) Позвани сведок не може бити лице:

– које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

– које је јавном бележнику, односно учеснику крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник или бивши штићеник;

– које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа;

– на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа.

(4) Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

3. Посебна правила за тестамент

Члан 183

(1) Исправу о тестаменту може сачинити судија по казивању завештаоца (судски тестамент).

(2) На састављање судског тестамента сходно се примењују правила овог закона о састављању исправа уколико није прописано другачије овим законом или посебним законом којим се уређује наслеђивање.

(3) За састављање судског тестамента месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

(4) Судски тестамент се саставља у суду, а ван суда ако завешталац није способан да дође у суд или ако за то постоје други оправдани разлози.

(5) Јавни бележник приликом састављања јавнобележничог записа о тестаменту, односно судија приликом састављања судског тестамента дужан је да поучи завештаоца о прописима којима се уређује право на нужни део.

4. Потврђивање исправе

Члан 184

(1) За потврђивање садржине исправе (солемнизација) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да се садржина појединих приватних исправа потврђује у суду.

Члан 185

(1) Потврђивање исправе врши се према одредбама закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

(2) На поступак потврђивања исправе сходно се примењују одредбе овог закона о састављању исправа.

5. Чување исправе

Члан 186

Суд је дужан примити на чување исправу кад је то потребно ради обезбеђења одређених имовинских или других права, или кад је законом за поједине врсте исправа то изричито одређено.

Члан 187

(1) Исправа се може предати на чување сваком стварно надлежном суду.

(2) Идентитет подносиоца исправе утврђује се према одредбама овог закона којима се уређује утврђивање идентитета учесника у поступку састављања исправе.

Члан 188

(1) О пријему исправе на чување суд саставља записник у који се уноси како је утврђен идентитет подносиоца исправе на чување, као и врста и назив примљене исправе.

(2) Исправа примљена на чување се ставља у посебан омот, запечати и чува одвојено од осталих списа.

Члан 189

Кад прими на чување тестамент који није састављен у суду, завешталац га предаје лично суду у отвореном или затвореном омоту.

Члан 190

Ако се на чување предаје отворен тестамент, судија ће га прочитати завештаоцу и указати му на евентуалне недостатке због којих тестамент не би био пуноважан.

Члан 191

(1) Ако су сведоци усменог тестамента поднели суду писмено које садржи вољу завештаоца, суд ће пријем оваквог писмена записнички утврдити, ставити у посебан омот и запечатити.

(2) Овако ће суд поступити и кад сведоци усменог тестамента дођу у суд да усмено понове изјаву завештаоца.

(3) Приликом узимања изјаве сведока, суд ће настојати да утврди изјаву воље завештаоца, а поред тога испитаће и околности од којих зависи пуноважност усменог тестамента.

Члан 192

Суд ће подносиоцу исправе издати потврду о пријему исправе на чување у суду.

Члан 193

Ако се исправа о тестаменту, осим судског тестамента, преда на чување суду на чијем подручју завешталац нема пребивалиште, суд је дужан да о томе одмах извести суд на чијем подручју завешталац има пребивалиште.

Члан 194

(1) Исправа која се налази на чувању код суда вратиће се подносиоцу исправе на његов захтев.

(2) Исправа ће се вратити и његовом пуномоћнику који има оверено пуномоћје за тај посао.

(3) О враћању исправе саставиће се записник у коме ће се навести начин на који је утврђен идентитет лица коме се враћа исправа.

(4) Ако се исправа враћа пуномоћнику, пуномоћје ће се приложити записнику и задржати у суду.

6. Поништавање исправе

Члан 195

(1) У поступку за поништење домаће исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право и чије је поседовање нужно за остваривање тога права може се прогласити у судском поступку да је изгубила своју важност ако је изгубљена, украдена, изгорела или на било који други начин нестала или уништена, осим ако је законом забрањено поништење такве исправе.

(2) Под условима из става 1 овог члана може се поништити и исправа на којој се заснива неко нематеријално право, ако не постоје подаци на основу којих надлежни орган, односно организација може да изда дупликат те исправе.

Члан 196

(1) О предлогу за поништење исправе коју је издао државни и други орган, односно организација или лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, одлучује надлежни суд на чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе.

(2) О поништењу исправе, кад је у исправи назначено место испуњења обавезе, одлучује искључиво суд на чијем се подручју налази место испуњења обавезе.

(3) О предлогу за поништење исправе за коју се надлежност не може одредити на основу ст. 1 и 2 овог члана одлучује суд на чијем се подручју налази седиште, односно пребивалиште, односно боравиште предлагача.

Члан 197

(1) Предлог за поништење исправе може да поднесе свако лице које је на основу те исправе овлашћено да остварује неко право или има правни интерес да се нестала исправа поништи.

(2) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 1 овог закона садржи нарочито: битне састојке исправе (врста исправе, фирма, односно назив и седиште или име и пребивалиште издаваоца исправе, износ обавезе, место и датум издавања исправе, место испуњења обавезе, да ли гласи на име, или по наредби или на доносиоца), чињенице из којих произилази да је предлагач овлашћен да поднесе предлог и да постоји вероватноћа да је исправа нестала или уништена.

(3) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона садржи нарочито: назив и седиште органа, односно организације која је издала исправу, врсту исправе, садржину исправе, место и датум издавања исправе, као и доказе да је та исправа била издата и уверење издаваоца исправе да не постоје подаци на основу којих може издати ту исправу.

(4) Уз предлог се прилаже и препис исправе ако постоји.

(5) Једним предлогом се може захтевати поништење више исправа под условом да је исти суд месно надлежан.

Члан 198

(1) Ако при претходном испитивању предлога суд нађе да нису испуњене претпоставке за покретање поступка за поништење исправе, предлог ће решењем одбацити.

(2) Испитивање се обавља на основу навода у предлогу и чињеница које су суду познате.

Члан 199

Ако предлог не одбаци, суд ће наложити издаваоцу исправе и повериоцу да се у одређеном року изјасне да ли је исправа чије се поништење захтева била издата и да ли постоје и које сметње за спровођење поступка.

Члан 200

(1) По пријему изјашњења лица из члана 199 овог закона, суд ће огласом објавити покретање поступка за поништење исправе.

(2) Оглас садржи нарочито: битне састојке исправе потребне за њено идентификовање, рок у коме се имају поднети пријаве или приговори против предлога (огласни рок), позив да се исправа покаже суду или извести суд о лицу и пребивалишту лица које држи исправу, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року са предметном исправом не пријави суду или не стави приговор против предлога за поништење исправе, упозорење да дужник по овој исправи не може пуноважно испунити своју обавезу, нити обновити или заменити исправу, нити издати нове купоне или талоне, као и да ималац не сме пренети права из ове исправе.

(3) Ако се покреће поступак за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона, оглас из става 2 овог члана садржи нарочито: назив издаваоца исправе, врсту исправе и њену битну садржину, рок у коме се имају поднети приговори против предлога, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року не стави приговор против предлога за поништење исправе а суд утврди да је била издата.

Члан 201

(1) Оглас ће се доставити свим учесницима, истаћи на судску таблу и једанпут објавити о трошку предлагача у “Службеном гласнику Републике Србије” или на други погодан начин.

(2) Огласни рок тече од дана када је оглас објављен у “Службеном гласнику Републике Србије”.

(3) Ако је оглас објављен у оба службена гласила, огласни рок тече од дана објаве у листу у коме је касније објављен.

Члан 202

(1) Суд води уписник исправа о којима је покренут поступак ради поништења, а који може свако лице разгледати и преписати.

(2) Начин вођења уписника ближе се уређује судским пословником.

Члан 203

(1) Дужник не сме испунити обавезу из исправе чије се поништење тражи, нити исправу преиначити, обновити или пренети на друго лице, или за њу издати нове купоне или талоне од момента кад му је достављен оглас, или кад је иначе на било који начин сазнао за покретање поступка ради поништаја исправе.

(2) Забрана из става 1 овог члана траје све док решење о поништењу исправе или о обустави поступка не постане правноснажно.

(3) Дужник се на основу такве исправе може ослободити обавезе само ако износ дуга уплати у депозит суда.

Члан 204

(1) Ако је нестао или уништен купон који је одвојен од главне исправе, лице на које купон гласи може, по истеку рока од три године од дана доспелости купона, да захтева од дужника његову исплату, ако пре истека тога рока пријави суду нестанак или уништење купона и ако у том року неко лице не поднесе суду нестали купон и не буде поднесен захтев за његову исплату.

(2) Дужник није дужан да исплати потраживање по том купону пре истека рока предвиђеног у ставу 1 овог члана.

Члан 205

Дужник по исправи чије се поништење тражи, овлашћен је да задржи исправу, ако му буде поднесена ради испуњења обавезе или ако је до ње дошао на други начин. Он је дужан да задржану исправу одмах преда суду код кога се води поступак за поништење, са назначењем личног имена и адресе лица које му је исправу предало.

Члан 206

(1) Суд ће обуставити поступак за поништење исправе ако предлагач повуче предлог или ако предлагач у одређеном року не положи у судски депозит потребан новчани износ за објављивање огласа, или ако треће лице поднесе суду исправу или докаже пред судом постојање исправе чије се поништење захтева.

(2) Суд ће испитати неблаговремено поднесене пријаве трећих лица ако решење о поништењу није до њиховог пријема донесено.

(3) Суд је дужан да о свакој пријави трећег лица обавести предлагача пре доношења решења.

Члан 207

Ако суд нађе да су испуњени услови за даље поступање а пошто спроведе потребна извиђања и пошто протекне огласни рок заказаће рочиште на које се позивају предлагач, издавалац исправе, дужник по исправи и сва лица која су се пријавила суду, односно која су поднела приговоре против предлога за поништење исправе.

Члан 208

(1) По одржаном рочишту, а на основу резултата поступка, суд доноси решење о поништењу исправе, односно о одбијању предлога.

(2) Решење о поништењу исправе садржи податке о издаваоцу исправе и предлагачу, као и битне састојке исправе уз означење износа обавезе ако гласи на испуњење новчане обавезе.

(3) Решење се доставља свим учесницима и забележиће се у уписник из члана 202 овог закона.

Члан 209

(1) Против решења којим се предлог за покретање поступка за поништење исправе одбацује, односно одбија или поступак обуставља, жалбу може да изјави само предлагач.

(2) Против решења о поништењу исправе жалбу може да изјави издавалац исправе и дужник из те исправе, као и лице овлашћено на основу исправе, ако није предлагач.

Члан 210

(1) Правноснажно решење којим се исправа поништава замењује поништену исправу, док се не изда нова.

(2) На основу правноснажног решења о поништењу исправе предлагач може од дужника остваривати сва права која проистичу из те исправе или му на основу ње припадају, а може захтевати да му се о његовом трошку изда нова исправа уз предају решења о поништењу.

Глава тринаеста

СУДСКИ ДЕПОЗИТ

Члан 211

(1) У судски депозит могу се предати новац, хартије од вредности и друге исправе које се могу уновчити, племенити метали, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала, кад је то законом или другим прописом предвиђено.

(2) Суд је дужан да прими у депозит и друге предмете кад је законом одређено да дужник може положити ствар коју дугује код суда за повериоца.

Члан 212

(1) Предмети из става 1 члана 211 овог закона могу се предати сваком стварно надлежном редовном суду.

(2) Предмети из става 2 члана 211 овог закона предају се редовном суду у месту испуњења обавезе, осим ако разлози економичности или природа посла захтевају да се положе суду у месту где се ствар налази а могу се предати и другом редовном суду кад је то законом одређено.

Члан 213

У предлогу ће предлагач нарочито навести разлоге због којих се депонују предмети, описати предмете и означити њихову вредност, навести лице у чију корист се они предају, услове под којима ће се предмети предати, а по потреби ће приложити одговарајуће доказе.

Члан 214

Суд ће решењем одбацити предлог ако оцени да нису испуњени услови за пријем предмета у депозит или ако предлагач у одређеном року не предујми трошкове чувања.

Члан 215

Ако суд не одбаци предлог, донеће решење о пријему предмета, односно новца у судски депозит и одредити начин чувања.

Члан 216

Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица, суд ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депозита ако испуни одређени услов за предају.

Члан 217

(1) Ако је предмет депозита новац или страна валута суд је дужан да у року од три дана од дана пријема новац, односно страну валуту положи на посебан рачун код овлашћене банке, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(2) Племените метале, ствари израђене од племенитих метала и друге драгоцености, као и хартије од вредности суд ће у року од три дана предати овлашћеној банци, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(3) Друге предмете који се не могу чувати у судском депозиту суд ће, на предлог предлагача, одредити да се предају на чување јавном складишту или другој организацији удруженог рада која се бави чувањем ствари, а физичком лицу само ако у месту где се предмети налазе нема друштвеног правног лица које обавља делатност ускладиштења.

(4) Пре доношења решења по ставу 2 овог члана суд ће наложити предлагачу да положи у депозит потребан предујам за подмирење трошкова чувања и руковања таквим предметима.

(5) Пре него што суд повери предмет депозита на чување лицу из става 3 овог члана, извршиће попис и процену ствари и о томе саставити записник у потребном броју примерака.

Члан 218

(1) Ако лице у чију корист је предат предмет изјави да исти не прима, суд ће о томе известити предлагача и тражити да се у одређеном року изјасни.

(2) Ако лице у чију је корист примљен предмет у судски депозит, исти не подигне у одређеном року, суд ће решењем позвати предлагача (депонента) да преузме предмет.

(3) Предмети примљени у депозит се издају на основу решења суда који је одредио пријем.

Члан 219

(1) Кад се у депозит предају предмети за које депонент не зна коме лицу треба да се предају или ако не зна које од више депонованих предмета коме од више лица треба да се предају, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и сва заинтересована лица ради споразумевања коме лицу припада депоновани предмет.

(2) Ако се уредно позвана лица не јаве на рочиште или се међу њима не постигне споразум, суд ће их решењем упутити да у парници остварују своје право на предмет примљен у депозит. У решењу ће се одредити и рок за покретање парнице, о чему ће се известити депонент.

(3) Ако се парнични поступак покрене, суд ће решењем прекинути овај поступак.

(4) Ако се парнични поступак не покрене, суд ће поступити по одредби члана 218 став 2 овог закона.

Члан 220

(1) Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи нарочито: које је лице овлашћено да преузме предмет из депозита, начин, рок и услов за преузимање, као и упозорење на правне последице ако предмет не буде преузет у року у коме по закону застарева право на његово издавање.

(2) Решењем којим се одређује издавање предмета утврдиће се трошкови који су настали у вези са чувањем и руковањем предметима и ко је дужан да их накнади.

Члан 221

Чувар, коме је решењем суда поверено чување предмета примљених у депозит, може издати предмет одређеном овлашћеном лицу само на основу решења суда и на начин како је то у решењу одређено.

Члан 222

Ако лице у чију корист је предмет примљен у судски депозит или депонент, који је уредно позван да преузме предмет исти не подигне у року од три године од дана пријема уредног позива, суд ће решењем утврдити да је предмет постао државна својина, односно да право располагања припада јединици локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази.

Члан 223

Суд ће предмет који је на основу правноснажног решења из члана 222 овог закона постао државна својина, односно да је право располагања пренето на јединицу локалне самоуправе, предати органу јединице локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази, односно на чијем се подручју налази седиште суда, о чему ће се саставити записник.

Члан 224

Пријем у депозит, чување и предаја предмета ближе се одређује судским пословником.

Трећи део

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 225

(1) Ако је пре ступања на снагу овог закона донето првостепено решење којим се поступак пред првостепеним судом окончава, даљи поступак спровешће се по досадашњим прописима и правним правилима ванпарничног поступка.

(2) Ако по ступању на снагу овог закона буде укинуто првостепено решење из става 1 овог члана, даљи поступак спровешће се по овом закону.

Члан 226

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Одредбе члана 1 став 1 тачка 24 Закона о допуни Закона о примени одредаба савезних закона у области друштвено-политичког система и другим областима за које је у члану 16 и 17 Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX-XL (одређено да престају да важе најдоцније 31. децембра 1971. године) (“Службени гласник СРС”, број 52/73).

2) Одредбе II дела Закона о наслеђивању од члана 149 до члана 225 (“Службени гласник СРС”, број 52/74).

3) Одредбе члана 67 став 2 Закона о експропријацији (“Службени гласник СРС”, број 74/77).

Члан 227

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 1983. године.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 85/2012)

Члан 2[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 55/2014)

Члан 54[с2]

Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12 и 45/13 – др. закон).

Ако је у поступку који је започет пре ступања на снагу овог закона укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 55[с2]

Поступци за лишење пословне способности, поступци за задржавање у здравственој установи која обавља делатност у области неуропсихијатрије, односно поступци за продужење родитељског права који су започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 56[с2]

За лица која су по досадашњим прописима лишена пословне способности суд по службеној дужности спроводи поступак у коме ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности.

Поступак из става 1. овог члана спроводи се по одредбама чл. 14. и 15. овог закона.

За лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, суд је дужан да поступак из става 1. овог члана спроведе у року од три године од правноснажности решења о лишењу пословне способности, а за лица која су раније лишена пословне способности, поступак из става 1. овог члана суд је дужан да спроведе најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењују се и у поступку према лицима над којима је продужено родитељско право, према прописима који су важили пре ступања на снагу овог закона.

Члан 57[с2]

Суд може поверити јавном бележнику спровођење само оних поступака који су започети после дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

У поступцима који су започети пре дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13), суд може јавном бележнику поверити предузимање појединих радњи у поступку.

Ако је у поступку који је спроведен пред судом укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, спровођење поновног поступка не може се поверити јавном бележнику.

Члан 58[с2]

Јавни бележник је искључиво надлежан за састављање и потврђивање исправа за које је посебним законима који су почели да се примењују пре почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13) одређено да их саставља, односно потврђује суд.

У градовима, односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника исправе ће састављати основни судови у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Члан 59[с2]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе чл. 72. до 81, члан 98. став 2. и члан 99. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Члан 60[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 7, 27, 28, 30, 34, 35, 36, 38. и 47. који ступају на снагу даном почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 6/2015)

Члан 3[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Constitutional Court Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – одлука УС, 103/2015 и 40/2015 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Уређење Уставног суда, поступак пред Уставним судом и правно дејство одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 2
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом Републике Србије (у даљем тексту: Устав) и врши друге послове одређене Уставом и законом.
Члан 3
Рад Уставног суда је јаван.
Јавност се обезбеђује објављивањем одлука Уставног суда, објављивањем саопштења са седница на интернет страници Уставног суда, одржавањем јавне расправе и расправе у поступку пред Уставним судом, давањем саопштења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за медије и на други начин.
Уставни суд може искључити јавност само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.
Искључење јавности не односи се на учеснике у поступку, њихове пуномоћнике и представнике стручне јавности.
Судија не може јавно износити своје мишљење о питању које је предмет спора пред Уставним судом.
Члан 4
Свако лице може захтевати да му се омогући увид у списе предмета и да му се дозволи препис списа, у складу са законом који уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Изузетно, у поступку по уставним жалбама и жалбама судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Уставни суд може одлучити да право увида у списе предмета имају само учесници у поступку.
Увид у списе предмета и препис списа неће се дозволити ако постоје разлози за искључење јавности и у другим случајевима, у складу са законом.
Члан 5
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличког писма.
Службена употреба других језика и писама, у поступку пред Уставним судом, врши се у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.
Члан 6
У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
Учесници у поступку пред Уставним судом сносе своје трошкове, ако Уставни суд не одреди друкчије.
Уставни суд може накнадити трошкове другим позваним лицима и одредити накнаду за њихово учешће у поступку.
Члан 7
Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
Начин и поступак извршења одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 8
О питањима поступка пред Уставним судом која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе одговарајућих процесних закона.
О питањима поступка која нису уређена овим законом или одредбама процесних закона, Уставни суд ће одлучити у сваком конкретном случају.
Члан 9
Уставни суд доноси опште и појединачне акте, већином гласова свих судија, изузев у случају прописаном овим законом.
Члан 10
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси Пословник о раду Уставног суда (у даљем тексту: Пословник) којим се ближе уређује организација, начин рада и поступања Уставног суда.
Пословник се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”.
II ИЗБОР, ИМЕНОВАЊЕ, ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ И ПОЛОЖАЈ СУДИЈА УСТАВНОГ СУДА
Члан 11
Уставни суд чини 15 судија, који се бирају и именују на начин прописан Уставом.
Приликом ступања на дужност судије полажу заклетву пред председником Народне скупштине.
Текст заклетве гласи: “Заклињем се да ћу се у свом раду придржавати Устава и закона и да ћу своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно”.
Члан 12
Председник Уставног суда дужан је да шест месеци пре истека периода од девет година на који је именован, односно изабран судија Уставног суда, обавести о томе овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 13
Судија Уставног суда подноси захтев да му престане дужност пре истека периода на који је изабран, односно именован, овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање, Народној скупштини и председнику Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о захтеву из става 1. овог члана у року од три месеца од дана подношења захтева, судији Уставног суда дужност престаје по сили закона истеком тог рока, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
У случају смрти судије Уставног суда председник Уставног суда о томе обавештава овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 14
Судији Уставног суда престаје дужност испуњењем општих услова за старосну пензију.
Изузетно од става 1. овог члана, Уставни суд може, због рада на започетим предметима, судији продужити радни век до окончања предмета на којима је био ангажован, а најдуже до истека времена на које је изабран, односно именован, уз његову сагласност.
О испуњењу услова за старосну пензију судије, председник Уставног суда обавештава овлашћеног предлагача за избор, односно именовање и Народну скупштину, најкасније шест месеци пре испуњења услова.
У случају из става 3. овог члана овлашћени предлагач је дужан да покрене поступак за престанак дужности судије Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о престанку дужности судије који је испунио услове за старосну пензију, том судији дужност престаје даном испуњења услова, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
Члан 15
Судија Уставног суда разрешава се ако постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда.
Испуњеност услова за разрешење судије Уставног суда утврђује Уставни суд.
Поступак за разрешење покрећу овлашћени предлагачи за избор, односно именовање судија Уставног суда. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд.
Члан 16
Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију, нити посао, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији.
Јавном или професионалном функцијом или послом, у смислу овог закона, не сматра се деловање у културно-уметничком, хуманитарном, спортском или другом удружењу, без накнаде.
О деловању из става 2. овог члана судија Уставног суда је дужан да обавести Уставни суд.
Професуром на правном факултету у смислу овог закона сматра се обављање наставе на факултету у звању редовног или ванредног професора.
У случају сумње у постојање сукоба интереса, судија Уставног суда може се обратити Уставном суду ради давања мишљења.
Члан 17
Губитак радне способности за дужност судије Уставног суда утврђује се на основу стручног налаза и мишљења овлашћене здравствене установе.
Члан 18
Надлежни суд, односно други државни орган дужан је да достави овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање судије Уставног суда и Уставном суду, правноснажну одлуку о осуди судије Уставног суда на казну затвора или за друго кажњиво дело.
Члан 19
У току поступка за утврђивање испуњености услова за разрешење, судија Уставног суда може бити удаљен са дужности.
Одлука о удаљењу судије Уставног суда доноси се на предлог председника Уставног суда.
Одлука о удаљењу председника Уставног суда доноси се на предлог најмање троје судија Уставног суда.
Одлуку о удаљењу доноси Уставни суд, већином гласова свих судија, у складу са Пословником.
Члан 20
У случају да судији Уставног суда престане дужност пре истека рока на који је изабран, односно именован, овлашћени предлагач предлаже два кандидата за избор, односно именовање.
Предлог из става 1. овог члана доставља се органу надлежном за избор, односно именовање у року од три месеца од дана обавештавања о престанку дужности судије Уставног суда.
Ако је судија Уставног суда коме је престала дужност био са територије аутономне покрајине, кандидати за избор, односно именовање морају бити са територије аутономне покрајине.
Члан 20а
Плата судије Уставног суда одговара положају и надлежностима Уставног суда и одговорности судије за обављање дужности и представља једну од гаранција његове независности у заштити уставности и законитости и људских и мањинских права и слобода.
Плата председника и судије Уставног суда одређује се на основу основне плате.
Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.
Основица за обрачун и исплату плата председника и судије Уставног суда утврђује се Законом о буџету Републике Србије.
Коефицијент за обрачун и исплату плате председника Уставног суда износи 12,00, а судије Уставног суда 10,50.
У случају да у Уставном суду нису попуњена сва судијска места, до њихове попуне, плата председника и судије Уставног суда се увећава 10%, за свако непопуњено судијско место.
Судија Уставног суда који је изабран, односно именован на дужност из реда професора правног факултета, а који права из радног односа остварује на правном факултету, има право на месечну накнаду у висини разлике између плате судије Уставног суда, обрачунате за пуно радно време без увећања по основу година проведених на раду, и плате коју остварује на правном факултету, утврђене у складу са прописима којима се уређује начин обрачуна средстава за плате и коефицијената за обрачун и исплату плата на факултетима чија се делатност финансира из буџета Републике Србије.
Члан 21
Судија Уставног суда коме је престала дужност има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Судија Уставног суда коме је дужност престала због испуњења услова за старосну пензију, односно који је разрешен због чланства у политичкој странци, повреде забране сукоба интереса, осуде на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда, нема право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана.
Судија Уставног суда коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, има право да се у року од три месеца од дана престанка дужности врати на рад у државни и други орган или правно лице из кога је изабран, односно именован за судију Уставног суда, на послове које је обављао до избора, односно именовања или на друге послове који одговарају његовом степену стручности и способностима.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда судија или заменика јавних тужилаца, мирује судијска, односно јавнотужилачка функција док обавља дужност судије Уставног суда.
Судија, односно заменик јавног тужиоца из става 5. овог члана коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, наставља да обавља судијску функцију, односно функцију заменика јавног тужиоца, у суду, односно јавном тужилаштву из кога је изабран, односно именован на дужност.
Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца дужни су да у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда донесу решење у случају из става 6. овог члана.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда јавних тужилаца даном ступања на дужност престаје јавнотужилачка функција, а по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован на дужност, Државно веће тужилаца, у року од 30 дана, доноси одлуку о његовом избору на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву из кога је био изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда.
III УРЕЂЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА
Члан 22
Седиште Уставног суда је у Београду.
Седнице, јавне расправе и други облици рада Уставног суда могу се, по одлуци Уставног суда, одржавати и изван седишта Уставног суда.
Члан 23
Уставни суд има председника.
Председника Уставног суда бирају судије Уставног суда из свог састава, на предлог најмање троје судија, тајним гласањем, већином гласова свих судија, на период од три године, са могућношћу поновног избора.
Ако председник Уставног суда не буде изабран, функцију председника, до избора, врши заменик председника, односно најстарији судија.
Члан 24
Председник Уставног суда представља Уставни суд, сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама, усклађује рад Уставног суда, стара се о спровођењу аката Уставног суда и врши друге дужности утврђене овим законом, Пословником и другим актима Уставног суда.
Председник Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 25
Уставни суд има заменика председника, који замењује председника Уставног суда, у случају његовог одсуства или спречености.
Одредбе овог закона о избору и мандату председника Уставног суда сходно се примењују и на избор и мандат заменика председника.
Заменик председника Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 26
Уставни суд има секретара, који се поставља већином гласова свих судија, на период од пет година и може бити поново постављен.
Секретар руководи Стручном службом Уставног суда и за свој рад је одговоран Уставном суду.
Секретар Уставног суда може имати заменика, кога поставља Уставни суд већином гласова свих судија, на период од пет година и који може бити поново постављен.
Секретар и заменик секретара Уставног суда имају статус државног службеника на положају.
Услови за постављење секретара и заменика секретара одређују се актом Уставног суда.
Члан 27
За обављање стручних и других послова Уставни суд образује Стручну службу.
Организација, послови и начин рада Стручне службе ближе се уређују актом Уставног суда.
На права и обавезе запослених у Стручној служби примењују се прописи који уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено.
Члан 27а
Актом из члана 27. став 2. овог закона одређује се потребан број државних службеника на положају, државних службеника на извршилачким радним местима и намештеника у Стручној служби.
Члан 27б
Положај у Стручној служби је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада Стручне службе, односно појединих делова Стручне службе или на коме је задужен за организацију и обављање најсложенијих стручних послова који су у функцији остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда.
Државног службеника на положај у Стручној служби поставља Уставни суд, већином гласова свих судија.
Државни службеник на положају у Стручној служби може бити премештен, привремено или до истека времена на које је постављен, на други положај у Стручној служби, ако то захтевају интереси остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда, при чему се време проведено на претходном положају рачуна у време на које је државни службеник постављен.
Члан 27в
Државни службеник може да напредује премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, постављењем на положај или виши положај у Стручној служби, односно преласком у виши платни разред без промене радног места.
Државни службеник коме је најмање три пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” може да напредује и на извршилачко радно место које није у непосредно вишем звању, ако испуњава услове за обављање послова тог радног места.
Државном службенику који је напредовао премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, коефицијент платног разреда у оквиру платне групе у којој се налази његово ново радно место одређује председник Уставног суда, водећи рачуна да коефицијент који се одређује одговара сложености и обиму послова које ће државни службеник на том радном месту обављати, као и дотадашњим резултатима рада државног службеника.
Државни службеник који је засновао радни однос у Уставном суду и који је након прве године рада оцењен оценом “нарочито се истиче” напредује за два платна разреда у оквиру платне групе у којој се налази радно место на које је распоређен.
Члан 27г
Запосленима у Стручној служби могу се утврдити коефицијенти за обрачун и исплату плате који су до 30% већи од коефицијената предвиђених законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.
Висина коефицијената из става 1. овог члана одређује се актом о платама запослених у Стручној служби који доноси Уставни суд, већином гласова свих судија.
Основица за обрачун и исплату плата запослених у Стручној служби једнака је основици за обрачун и исплату плата државних службеника и намештеника у другим државним органима.
Члан 27д
Секретар Уставног суда припрема предлог кадровског плана истовремено са припремом предлога буџета Уставног суда, тако да буде усклађен са њим.
Кадровски план доноси председник Уставног суда, по прибављеном мишљењу радног тела Уставног суда надлежног за организациона и финансијска питања.
Члан 27ђ
Трошкови додатног образовања државних службеника у Стручној служби које је од значаја за рад Уставног суда, као и трошкови везани за обављање стручне праксе државних службеника у Стручној служби у међународним институцијама надлежним за заштиту људских права и уставним судовима других држава, падају на терет буџетских средстава Уставног суда.
Права и обавезе државног службеника у Стручној служби који се додатно образује, односно који је упућен на стручну праксу, уређују се у складу са законом који уређује права и обавезе државних службеника.
Члан 28
Средства за рад и функционисање Уставног суда (у даљем тексту: буџет Уставног суда), обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Уставног суда.
Уставни суд самостално располаже средствима буџета Уставног суда.
Влада не може без сагласности председника Уставног суда, обуставити, одложити или ограничити извршење буџета Уставног суда.
Поступак за утврђивање предлога буџета Уставног суда уређује се овим законом и Пословником.
Члан 28а
Секретар Уставног суда припрема предлог буџета Уставног суда у складу са законом којим се уређује буџетски систем и Пословником и доставља га радном телу Уставног суда надлежном за финансијска питања.
Радно тело из става 1. овог члана утврђује предлог буџета Уставног суда и упућује га председнику Уставног суда ради достављања на мишљење министарству надлежном за послове финансија.
О предлогу из става 2. овог члана министар надлежан за послове финансија доставља Уставном суду образложено мишљење.
У случају да министар надлежан за послове финансија има примедбе на достављени предлог буџета Уставног суда, организоваће консултације са председником Уставног суда и радним телом из става 1. овог члана, ради постизања сагласности.
Ако министар надлежан за послове финансија нема примедбе на предлог буџета Уставног суда или се постигне сагласност из става 4. овог члана, Уставни суд, већином гласова свих судија, утврђује коначан предлог буџета Уставног суда, који министарство надлежно за послове финансија без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
Ако се не постигне сагласност из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове финансија коначан предлог буџета Уставног суда из става 5. овог члана без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
У случају из става 6. овог члана Влада у образложењу предлога закона о буџету Републике Србије наводи разлоге због којих сматра да предлог буџета Уставног суда није прихватљив.
Члан 28б
Контрола извршења буџета Уставног суда спроводи се у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
Уставни суд обезбеђује вршење интерне контроле извршења буџета Уставног суда на начин предвиђен Пословником, а у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
IV ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ И ПРАВНО ДЕЈСТВО ЊЕГОВИХ ОДЛУКА
1. Опште одредбе
а) Учесници у поступку
Члан 29
Учесници у поступку пред Уставним судом су:
1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: овлашћени предлагач);
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: иницијатор);
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта (у даљем тексту: општи акт) који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
13) друга лица у складу са законом.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати и друга лица која Уставни суд позове.
Члан 30
У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати лица која на основу специјалног пуномоћја овласте учесници у поступку.
Члан 31
Учесник у поступку има право да даје предлоге и дужност да пружа потребне податке и обавештења у току поступка и на расправи, да подноси доказе и да предузима друге радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Учесник у поступку има право да изнесе и образложи свој став и разлоге током поступка, као и да даје одговор на наводе и разлоге других учесника у поступку.
Учесник у поступку може у току поступка одустати од предлога, захтева, жалбе, односно иницијативе.
б) Претходни поступак
Члан 32
Поднесци упућени Уставном суду предају се преко поште или непосредно Уставном суду и морају бити потписани.
Предлог, иницијатива, односно други поднесак сматра се поднетим оног дана када је предат Уставном суду.
Ако је предлог, иницијатива, односно други поднесак упућен преко поште препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје Уставном суду.
Члан 33
На захтев Уставног суда, одговор на предлог, иницијативу и решење о покретању поступка за оцењивање уставности, односно законитости општег акта, даје доносилац тог акта, односно орган кога он овласти.
Поводом иницијативе за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који доноси Народна скупштина, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од Народне скупштине.
Поводом иницијативе за оцену уставности статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од скупштине аутономне покрајине, односно скупштине јединице локалне самоуправе.
Члан 34
Доносилац оспореног општег акта дужан је да у року који одреди Уставни суд, а који не може бити краћи од 15 дана, достави оспорени општи акт и потребну документацију и да пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
Државни и други органи, организације које врше јавна овлашћења, правна и физичка лица, дужна су да, на захтев Уставног суда, у року који не може бити краћи од 15 дана, доставе податке и обавештења од значаја за поступак и одлучивање Уставног суда.
Ако у одређеном року Уставни суд не добије одговор, мишљење, тражене податке и обавештења, поступак се може наставити.
Члан 35
У поступку пред Уставним судом одређује се судија известилац, у складу са Пословником.
Изузетно, када то сложеност уставноправних питања захтева, председник Уставног суда може одредити једног или више судија који ће заједно са судијом известиоцем спровести поступак и припремити заједнички предлог акта о коме одлучује Уставни суд.
Члан 35а
Радње у претходном поступку предузима судија известилац, односно Стручна служба, у складу са овим законом и Пословником.
У претходном поступку се испитује уредност и допуштеност поднесака којима се иницира или покреће поступак пред Уставним судом, достављају акти о покретању поступка, односно иницијативе на одговор и мишљење, прикупљају потребни подаци, обавештења и докази у циљу провере навода из иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости.
У претходном поступку се предузимају и друге процесне радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Члан 36
Уставни суд ће одбацити поднесак којим се иницира или покреће поступак пред Уставним судом:
1) кад утврди да Уставни суд није надлежан за одлучивање;
2) ако поднесак није поднет у одређеном року;
3) ако је поднесак анониман;
4) кад у остављеном року подносилац није отклонио недостатке који онемогућавају поступање;
5) кад утврди да је поднесак очигледно неоснован;
6) ако утврди да се поднеском злоупотребљава право;
7) кад не постоје друге претпоставке за вођење поступка и одлучивање, утврђене законом.
Кад Уставни суд утврди да није надлежан за одлучивање, може поднесак којим се покреће поступак, уступити надлежном органу.
в) Јавна расправа
Члан 37
Уставни суд одржава јавну расправу, у поступку оцењивања уставности или законитости, у поступку одлучивања о изборним споровима, као и у поступку за забрану рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Уставни суд може одлучити да се не одржи јавна расправа у поступку оцењивања уставности или законитости: ако оцени да је у току поступка ствар довољно разјашњена и да, на основу прибављених доказа, може одлучити и без одржавања јавне расправе; ако је о истој ствари већ одлучивао, а нису дати нови разлози за другачије одлучивање у тој ствари, као и ако постоје услови за обуставу поступка.
Уставни суд може одржати јавну расправу и у другим случајевима кад оцени да је одржавање јавне расправе потребно, а нарочито кад се ради о сложеном уставно-правном питању или кад се постави питање уставности или законитости о коме не постоји став Уставног суда.
Члан 38
На јавну расправу позивају се сви учесници у поступку ради излагања ставова и давања потребних обавештења.
Ако је то од интереса за оцену уставности или законитости, Уставни суд може на јавну расправу позвати представнике органа и организација који су одговорни за извршавање предметног општег акта.
На јавну расправу позивају се, кад је то потребно, представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и објашњења.
Члан 39
Одсуство појединих учесника у поступку на јавној расправи не спречава Уставни суд да одржи јавну расправу и да донесе одлуку.
Члан 40
Уставни суд може јавну расправу одложити или прекинути ради прибављања потребних података, обавештења и мишљења, као и у другим оправданим случајевима.
Члан 41
Друга питања која се односе на јавну расправу ближе се уређују Пословником.
г) Облици рада Уставног суда
Члан 42
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности на седници Уставног суда, седници Великог већа или седници Малог већа.
Уставни суд може, ради разјашњења ствари у предмету, одржавати и припремне седнице, консултативне састанке и друге седнице, у складу са Пословником.
Члан 42а
Уставни суд на седници Уставног суда, коју чине све судије Уставног суда:
1) доноси опште акте;
2) доноси одлуке из члана 45. тач. 1) до 5), тач. 8), 11), 14) и 15) овог закона;
3) покреће поступак за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, по сопственој иницијативи;
4) доноси решење из члана 46. тачка 10) овог закона;
5) одлучује кад није постигнута једногласност у одлучивању Великог већа;
6) доноси појединачне акте ако овим законом или Пословником није предвиђено да их доносе већа или председник Уставног суда.
На седници Уставног суда одлуке се доносе већином гласова свих судија Уставног суда.
Седница Уставног суда се заказује и у случају одржавања јавне расправе и седнице о већању и гласању после одржане јавне расправе.
Члан 42б
Уставни суд на седници Великог већа, које чине председник Уставног суда и седам судија:
1) доноси одлуке из члана 45. тач. 6), 7), 9), 10), 12) и 13) овог закона;
2) доноси решења из члана 46. тач. 1) до 8) овог закона;
3) одлучује ако није постигнута једногласност у одлучивању Малог већа.
На седници Великог већа одлуке, односно решења из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Великог већа, одлуку, односно решење доноси седница Уставног суда.
Уставни суд има два Велика већа.
Председник Уставног суда одређује састав Великог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42в
Уставни суд на седници Малог већа, кога чине троје судија Уставног суда од којих је један председник већа, доноси:
1) решење из члана 46. тачка 9) овог закона;
2) закључке из члана 47. овог закона.
На седници Малог већа решења и закључци из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Малог већа, решење, односно закључак доноси Велико веће.
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси одлуку којом одређује број Малих већа.
Председник Уставног суда одређује председника и чланове Малог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42г
Седницу Уставног суда заказује и њоме руководи председник Уставног суда.
Председник Уставног суда, који је истовремено и председник Великог већа, заказује и руководи седницом тог већа.
Седницу Малог већа заказује и њоме руководи председник тог већа.
На седници Уставног суда, као и на седници Великог и Малог већа води се записник.
Начин рада и одлучивања на седници Уставног суда и седницама Великог и Малог већа ближе се уређује Пословником.
Члан 43
Уставни суд образује комисије и одборе као стална радна тела.
Уставни суд може образовати и повремена радна тела.
Стална и повремена радна тела из ст. 1. и 2. овог члана, образују се у складу са Пословником.
д) Акти Уставног суда
Члан 44
Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке.
Члан 45
Уставни суд одлуком:
1) утврђује да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и други општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, односно да у време важења није био у сагласности са Уставом;
2) утврђује да закон који је изгласан, а није указом проглашен, није у сагласности са Уставом;
3) утврђује да потврђени међународни уговор није у сагласности са Уставом;
4) утврђује да статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе или други општи акт није у сагласности са законом, односно да у време важења није био у сагласности са законом;
5) утврђује да колективни уговор није у сагласности са Уставом и законом;
6) одређује начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности с Уставом или законом;
7) одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова;
8) забрањује рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице;
9) одлучује о уставној жалби;
10) одлучује о жалби органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
11) одлучује у поступку о постојању повреде Устава од стране председника Републике;
12) одлучује у поступку по жалби судија на одлуку о престанку функције и друге одлуке Високог савета судства;
13) одлучује у поступку по жалби јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције;
14) одбија предлог за утврђивање неуставности или незаконитости;
15) одбија захтев за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта из иницијативе поводом које је донето решење о покретању поступка.
Члан 46
Уставни суд решењем:
1) покреће поступак за утврђивање неуставности, незаконитости или несагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором;
2) решава о сукобу надлежности између државних и других органа, у складу са Уставом;
3) обуставља извршење појединачног акта, односно радње и укида меру обуставе или одбацује захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње;
4) одлаже ступање на снагу одлуке органа аутономне покрајине;
5) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости у случају из члана 53. став 2. овог закона;
6) одређује начин извршења одлуке или решења Уставног суда;
7) обуставља поступак у случајевима из чл. 57, 88. и 97. овог закона;
8) одбацује захтев за оцењивање уставности или законитости општег акта о коме је већ одлучивао, а из нових навода, разлога и поднетих доказа не произилази да има основа за поновно одлучивање;
9) одбацује уставну жалбу ако нису испуњене процесне претпоставке;
10) одлаже објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 47
Уставни суд закључком:
1) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, због ненадлежности;
2) одбацује предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта и иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости који нису поднети у року из члана 168. став 5. Устава;
3) одбацује жалбу судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца ако није поднета у законом прописаном року;
4) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који је неразумљив или непотпун, односно који садржи друге недостатке који онемогућавају поступање Уставног суда;
5) одбацује анонимну иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе;
6) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који представља злоупотребу права;
7) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта који није донет;
8) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта чији је доносилац правно престао да постоји;
9) одлучује о захтеву доносиоца оспореног општег акта да се застане са поступком;
10) обуставља поступак када је повучен предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, односно кад иницијатор одустане од иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости;
11) обуставља поступак и у другим случајевима, изузев поступка по уставној жалби, због повлачења или одустанка овлашћеног предлагача, односно подносиоца од поднетог захтева или због престанка других процесних претпоставки за вођење поступка.
Уставни суд доноси закључке и у другим случајевима када у складу са одредбама овог закона и Пословника не доноси одлуку, односно решење.
Члан 48
Одлуке, решења и закључци Уставног суда садрже: увод, изреку и образложење.
Садржина појединих делова аката из става 1. овог члана ближе се уређује Пословником, с тим што образложење решења о одбацивању уставне жалбе, односно закључка може садржати само правни основ за доношење.
Члан 49
Одлуке Уставног суда, изузев одлуке по уставној жалби, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”, као и у службеном гласилу у коме је објављен статут аутономне покрајине, други општи акт и колективни уговор, односно на начин на који је објављен општи акт о коме је Уставни суд одлучивао.
У “Службеном гласнику Републике Србије” може се објавити одлука по уставној жалби, као и решења која су од ширег значаја за заштиту уставности и законитости.
2. Поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката
Члан 50
Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.
Поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд може да покрене самостално, на основу одлуке коју доноси двотрећинском већином гласова свих судија.
Члан 51
Предлог за утврђивање неуставности или незаконитости, односно иницијатива за покретање поступка за оцену уставности или законитости садржи: назив општег акта чија се уставност или законитост оспорава; назив и број службеног гласила у коме је општи акт објављен, ако је објављивање извршено у службеном гласилу; ознаку одредбе или одредаба општег акта чија уставност или законитост се оспорава; одредбе Устава, односно закона у односу на које се оспорава уставност или законитост општег акта; разлоге оспоравања и друге податке од значаја за оцењивање уставности или законитости оспореног општег акта; предлог, односно захтев како да се одлучи; податке о предлагачу, односно подносиоцу иницијативе; потпис предлагача, односно подносиоца иницијативе.
Ако општи акт чија се уставност или законитост оспорава није објављен у службеном гласилу, уз предлог се прилаже и оверени препис тог акта.
Члан 52
Поступак се сматра покренутим даном подношења уредног предлога Уставном суду, односно даном доношења решења о покретању поступка.
Члан 53
Кад Уставни суд оцени да има основа за покретање поступка поводом иницијативе, поступак покреће решењем.
Кад Уставни суд нађе да је иницијатива неприхватљива, јер изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности или законитости, иницијативу ће решењем одбацити.
Кад се иницијативом оспорава уставност или законитост општег акта, осим закона и статута аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно појединих одредаба овог акта којима се регулишу питања о којима Уставни суд већ има заузет став или кад је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Уставни суд одлучује без доношења решења о покретању поступка.
Кад Уставни суд након спроведеног поступка оцени да захтев за утврђивање неуставности или незаконитости из иницијативе поводом које је покренут поступак, није основан, донеће одлуку о његовом одбијању.
Члан 54
У поступку оцењивања уставности или законитости Уставни суд није ограничен захтевом овлашћеног предлагача, односно иницијатора.
Кад овлашћени предлагач, односно иницијатор одустане од предлога, односно иницијативе, Уставни суд ће наставити поступак за оцену уставности или законитости, ако за то нађе основа.
Члан 55
У току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Уставни суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости.
Ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Уставни суд ће наставити поступак.
Члан 56
Уставни суд може у току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.
Ако у току поступка Уставни суд оцени да су разлози обуставе услед измењених околности престали, укинуће меру обуставе извршења појединачног акта, односно радње.
Уставни суд ће одбацити захтев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње кад доноси коначну одлуку.
Члан 57
Уставни суд ће обуставити поступак:
1) кад је у току поступка општи акт усаглашен са Уставом или законом, а Уставни суд није оценио да због последица неуставности или незаконитости треба донети одлуку због тога што нису отклоњене последице неуставности или незаконитости;
2) кад у току поступка престану процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 58
Кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором, тај закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Одредбе потврђеног међународног уговора за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности са Уставом, престају да важе на начин предвиђен тим међународним уговором и општеприхваћеним правилима међународног права.
Кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Уставни суд може посебним решењем одложити објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, али најдуже за шест месеци од дана њеног доношења.
У случају из става 4. овог члана, Уставни суд одлуку којом је утврђено да општи акт није у сагласности са Уставом, законом, општеприхваћеним правилима међународног права или потврђеним међународним уговором, доставља доносиоцу општег акта заједно са решењем о одлагању објављивања.
Члан 59
Кад Уставни суд одреди начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности са Уставом или законом, одлука Уставног суда има правно дејство од дана њеног објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 60
Закони и други општи акти за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, не могу се примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени.
Општи акти донети за извршење закона и других општих аката за које се одлуком Уставног суда утврди да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, неће се примењивати од дана објављивања одлуке Уставног суда, ако из одлуке произилази да су ти општи акти несагласни Уставу општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или закону.
Извршење правноснажних појединачних аката донетих на основу прописа који се више не могу примењивати, не може се ни дозволити ни спровести, а ако је извршење започето – обуставиће се.
Члан 61
Свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет.
Предлог за измену коначног или правноснажног појединачног акта, донетог на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.
Члан 62
Ако се утврди да се изменом појединачног акта не могу отклонити последице настале услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одредити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.
Члан 63
Ако се у поступку пред судом опште или посебне надлежности постави питање сагласности закона или другог општег акта са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, суд ће, ако оцени основаним такво питање, застати са поступком и покренути поступак за оцену уставности или законитости тог акта пред Уставним судом.
Члан 64
Кад је у току поступка општи акт престао да важи или је усаглашен са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, али нису отклоњене последице неуставности или незаконитости, Уставни суд може одлуком утврдити да општи акт није био у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом. Ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
Члан 65
Одредбе чл. 50. до 64. овог закона сходно се примењују у поступку одлучивања о сагласности закона и других општих аката са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.
3. Поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења
Члан 66
Уз предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења подноси се и текст изгласаног закона који је оверио секретар Народне скупштине или лице које он на то овласти.
Предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења се не доставља на мишљење Народној скупштини, нити се о њему води јавна расправа.
О томе да је покренут поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења, Уставни суд обавештава председника Републике.
Поступак оцене уставности пре његовог проглашења је хитан и води се у складу са роковима које уређује Устав.
Одлука којом се утврђује да закон који није проглашен није у сагласности са Уставом производи правно дејство од дана проглашења закона.
4. Поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине
Члан 67
Влада може у предлогу за оцену уставности или законитости одлуке органа аутономне покрајине која још није ступила на снагу предложити Уставном суду да одложи ступање на снагу оспорене одлуке док Уставни суд не одлучи о њеној уставности или законитости.
Влада је дужна да уз предлог достави текст оспорене одлуке органа аутономне покрајине.
Уставни суд најпре одлучује о предлогу Владе да се одложи ступање на снагу оспорене одлуке, у складу са роковима које уређује Пословник, с тим што оспорену одлуку не доставља на мишљење органу који ју је донео, нити о предлогу води јавну расправу.
Ако Уставни суд донесе решење да одложи ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, дужан је да поступак оцењивања уставности или законитости хитно спроведе, у складу са роковима које уређује Пословник.
Решење којим Уставни суд одлаже ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, производи правно дејство од дана достављања органу аутономне покрајине који је одлуку донео.
5. Поступак решавања сукоба надлежности
Члан 68
Уставни суд решава сукоб надлежности из члана 167. став 2. тач. 1. до 4. Устава.
Захтев за решавање сукоба надлежности из става 1. овог члана, подноси један или оба органа који су у сукобу, као и лице поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Члан 69
Захтев за решавање сукоба надлежности садржи назив органа који прихватају или одбијају надлежност и разлоге на основу којих то чине.
Члан 70
У случају када органи одбијају надлежност, захтев за решавање сукоба надлежности подноси се у року од 15 дана од дана правноснажности, односно коначности одлуке другог органа који се огласио ненадлежним.
Члан 71
Поступак за решавање сукоба надлежности сматра се покренутим оног дана кад је захтев предат Уставном суду.
Члан 72
Рок за одговор органа који су у сукобу надлежности је осам дана од дана достављања.
Члан 73
Уставни суд може одредити да се до окончања поступка решавања сукоба надлежности Уставног суда прекине поступак пред органима између којих је настао сукоб надлежности.
Члан 74
Кад Уставни суд реши сукоб надлежности, решење Уставног суда има правно дејство од дана достављања органима који су у сукобу надлежности, односно лицу поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Решењем из става 1. овог члана Уставни суд поништава и акте које је донео ненадлежни орган.
6. Поступак одлучивања о изборним споровима
Члан 75
Захтев за одлучивање о изборном спору за који законом није одређена надлежност судова може поднети: сваки бирач, кандидат за председника Републике, односно посланика или одборника, као и подносилац предлога кандидата.
Захтев садржи разлоге и доказе због којих се тражи одлучивање о изборном спору.
Захтев се може поднети најкасније у року од 15 дана од дана окончања изборног поступка који се оспорава.
Члан 76
Уставни суд доставља један примерак поднетог захтева за одлучивање о изборном спору органу за спровођење избора у вези са чијом активношћу се изборни спор покреће, са налогом да у одређеном року достави одговор и потребне изборне акте, односно документацију.
Члан 77
Ако је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд одлуком поништава цео изборни поступак или делове тог поступка, који се морају тачно означити.
У случају из става 1. овог члана цео изборни поступак или делови тог поступка поновиће се у року од десет дана од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 78
Одлука Уставног суда о поништењу целог изборног поступка или делова тог поступка има правно дејство од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 79
Жалбу на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика може поднети кандидат за народног посланика и подносилац предлога кандидата, у року од 48 часова од доношења одлуке.
У поступку по жалби из става 1. овог члана, орган против чије је одлуке поднета жалба дужан је да у року од 24 часа од подношења жалбе, достави потребну документацију Уставном суду.
Уставни суд дужан је да донесе одлуку у року од 72 часа од подношења жалбе.
Одредбе чл. 75. до 78. овог закона сходно се примењују и у поступку по жалби на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика.
7. Поступак одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице
Члан 80
Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.
У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Члан 81
Кад Уставни суд забрани рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице, та политичка странка, синдикална организација, удружење грађана или верска заједница брише се из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 81а
Када је предлогом тражена забрана тајног или паравојног удружења, Уставни суд ће својом одлуком утврдити да је деловање таквог удружења забрањено Уставом.
Одлуком из става 1. овог члана Уставни суд може одредити предузимање мера које су неопходне да се спречи деловање тајног или паравојног удружења.
8. Поступак по уставној жалби
Члан 82**
Уставна жалба може се изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту.
Члан 83
Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Уставну жалбу у име лица из става 1. овога члана, на основу његовог писменог овлашћења, може изјавити друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода.
Члан 84
Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Лицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд ће дозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од дана престанка разлога који је изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај у пређашње стање и ако истовремено са овим предлогом поднесе и уставну жалбу.
После истека три месеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.
Члан 85
Уставна жалба мора да садржи име и презиме, јединствени матични број грађана, пребивалиште или боравиште, односно назив и седиште подносиоца уставне жалбе, име и презиме његовог пуномоћника, број и датум акта против кога је жалба изјављена и назив органа који га је донео, назнаку људског или мањинског права или слободе зајемчене Уставом за које се тврди да је повређено са ознаком одредбе Устава којом се то право, односно слобода јемчи, разлоге жалбе и наводе у чему се састоји повреда или ускраћивање, опредељен захтев о коме Уставни суд треба да одлучи, уз истицање висине и основа накнаде материјалне или нематеријалне штете, када се накнада захтева, потпис подносиоца уставне жалбе, односно лица коме је издато специјално пуномоћје за подношење уставне жалбе.
Уз уставну жалбу се подноси и препис оспореног појединачног акта, докази да су исцрпљена правна средства, докази о висини материјалне штете, као и други докази од значаја за одлучивање.
Захтев за накнаду штете може бити постављен само истовремено са подношењем уставне жалбе.
Члан 86
Уставна жалба, по правилу, не спречава примену појединачног акта или радње против кога је изјављена.
На предлог подносиоца уставне жалбе, Уставни суд може одложити извршење појединачног акта или радње из става 1. овог члана, ако би извршење проузроковало ненадокнадиву штету подносиоцу, а одлагање није супротно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа штета трећем лицу.
Члан 87
Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.
Члан 88
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако је уставна жалба повучена;
2. ако орган који је донео оспорени појединачни акт поништи, укине или измени тај акт у складу са захтевом из уставне жалбе или ако је престала радња која је проузроковала повреду или ускраћивање зајемченог Уставом права и слобода, уз сагласност подносиоца уставне жалбе;
3. ако престану друге процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 89*
Одлуком се уставна жалба усваја или одбија као неоснована.
Када Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, може поништити појединачни акт, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца.
Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен с тим што Уставни суд, када је захтев усвојен, одређује у одлуци орган који је обавезан да исплати накнаду материјалне или нематеријалне штете и одређује рок од четири месеца од дана достављања одлуке том органу у коме он добровољно може да плати накнаду штете. Поступак за принудно извршење накнаде материјалне, односно нематеријалне штете може почети тек ако накнада материјалне, односно нематеријалне штете не буде добровољно плаћена у року од четири месеца од дана достављања одлуке.
Одлука Уставног суда којом је уважена уставна жалба има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 90
(Брисан)
Члан 91
Одредбе чл. 82. до 88. овог закона сходно се примењују у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе, онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе.
Члан 92
Кад Уставни суд у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно локалне самоуправе утврди да је појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе онемогућено вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе, поништиће појединачни акт, односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице.
Одлука Уставног суда из става 1. овог члана има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
9. Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике
Члан 93
Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике покреће Народна скупштина, на предлог једне трећине укупног броја народних посланика.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана садржи правни основ, одредбе Устава које су повређене и доказе на којима се акт заснива.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана председник Народне скупштине доставља Уставном суду.
Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, акт Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди.
Члан 94
После истека рока за одговор, председник Уставног суда заказаће расправу, на коју позива председника Републике и председника Народне скупштине.
Члан 95
У поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике Уставни суд је ограничен само на одлучивање о повредама одредаба Устава које су наведене у акту Народне скупштине о покретању поступка.
Члан 96
Уставни суд ће одлучити да ли је председник Републике повредио Устав и одлуку о томе доставиће Народној скупштини и председнику Републике.
Одлуку из става 1. овог члана Уставни суд мора донети у року од 45 дана од дана подношења акта Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике.
Члан 97
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако Народна скупштина повуче акт о покретању поступка;
2. ако у току поступка престане функција председника Републике.
Члан 98
Одлука Уставног суда о повреди Устава од стране председника Републике има правно дејство од дана достављања одлуке Народној скупштини.
10. Поступак по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције
Члан 99
Против одлуке о престанку функције, судија, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може изјавити жалбу Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
Орган који је донео одлуку о престанку функције има право на одговор на жалбу у року од 15 дана од дана достављања жалбе.
Члан 100
После истека рока за достављање одговора на жалбу, Уставни суд заказује расправу на коју позива подносиоца жалбе и представника органа који је донео одлуку о престанку функције.
На расправи из става 1. овог члана може се искључити јавност.
Члан 101
Уставни суд својом одлуком може усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције или одбити жалбу.
Члан 102
Одлука Уставног суда у поступку по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 102а
У поступку по жалби судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује поступак по уставној жалби.
Члан 103
Одредбе чл. 99. до 102а сходно се примењују и у поступку по жалби против одлуке Високог савета судства, у случајевима прописаним законом.
V ИЗВРШЕЊЕ АКАТА УСТАВНОГ СУДА
Члан 104
Државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда.
У случају потребе, извршење одлуке и решења Уставног суда обезбедиће Влада, на начин који је утврђен посебним решењем Уставног суда.
VI ОДНОС УСТАВНОГ СУДА ПРЕМА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
Члан 105
Уставни суд обавештава Народну скупштину о стању и проблемима остваривања уставности и законитости у Републици Србији, даје мишљења и указује на потребу доношења и измену закона и предузимање других мера ради заштите уставности и законитости.
Члан 106
Кад Уставни суд утврди да надлежни орган није донео општи акт за извршавање одредаба Устава, закона или другог општег акта, а био је дужан да такав општи акт донесе, обавестиће о томе Народну скупштину.
Члан 107
Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који је донела Народна скупштина, Уставни суд доставља Народној скупштини на одговор.
Уставни суд доставља Народној скупштини одлуку којом је утврдио да закон или други општи акт који је донела Народна скупштина није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
VII САРАДЊА СА ДРЖАВНИМ И ДРУГИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Члан 108
У остваривању својих функција Уставни суд сарађује са државним и другим органима и организацијама, научним и другим установама, привредним друштвима и другим правним лицима, о питањима од интереса за очување уставности и законитости.
Члан 109
Уставни суд остварује међународну сарадњу са страним и међународним судовима и међународним организацијама у складу са својом надлежношћу.
VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 110
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај организација, односно друго правно лице:
1) ако у року не достави Уставном суду оспорени општи акт и потребну документацију и пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 1);
2) ако не достави Уставном суду потребне податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 20.000 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији, односно другом правном лицу новчаном казном до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у државном и другом органу, новчаном казном до 50.000 динара.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 111
Првом седницом Уставног суда председава најстарији судија.
Члан 112
Поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Члан 113
Поступак по уставним жалбама поднетим од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.
Уставна жалба се може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којим је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона.
Уставна жалба у случају из става 2. овог члана може се изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 114
Судија Уставног суда изабран у складу са Уставом Републике Србије (“Службени гласник РС”, број 1/90), коме престаје функција, има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Члан 115
Државни службеници и намештеници, запослени у Служби Уставног суда Србије, настављају да раде у Уставном суду на пословима на којима су били постављени, односно распоређени до ступања на снагу овог закона, до доношења решења о постављењу и распоређивању, односно склапања уговора о раду, у складу са актом Уставног суда из члана 27. став 2. овог закона.
Члан 116
Уставни суд у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси Пословник и акт из члана 27. став 2. овог закона.
Министар надлежан за правосуђе у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси акт из члана 90. став 3. овог закона.
Члан 117
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука (“Службени гласник РС”, бр. 32/91, 67/93 и 101/05).
Члан 118
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
 
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о Уставном суду
(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)
Члан 38[с1]
Уставни суд ће ускладити Пословник са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 39[с1]
Судија Уставног суда који је до дана ступања на снагу овог закона изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда из реда судија, по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован, има право да буде изабран на судијску функцију у суду из кога је изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда или у суду највишег степена који је преузео надлежност суда из кога је судија Уставног суда изабран, односно именован.
Високи савет судства дужан је да донесе одлуку о избору на судијску функцију из става 1. овог члана, у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда.
Члан 40[с1]
Поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.
Захтеви за накнаду штете поднети Комисији из члана 90. став 3. Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС, број 109/07), до дана ступања на снагу овог закона, решиће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 41[с1]
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 116/08 – др. закон и 92/11), у делу који се односи на начин утврђивања плата председника и судија Уставног суда.
Члан 42[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Court Regulation Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – други закон, 78/2011 – други закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – други закон, 13/2016 и 108/2016)

Глава прва

НАЧЕЛА

Судска власт

Члан 1

Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Оснивање судова

Члан 2

Судови се оснивају и укидају законом.

Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови.

За оснивање мировних већа, арбитража и других изабраних судова важе посебни прописи.

Независност судске власти

Члан 3

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку.

Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судска надлежност

Члан 4

Судска надлежност одређује се Уставом и законом.

Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан.

Одређивање судећег судије

Члан 5

Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари.

Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.

Забрана утицаја на суд

Члан 6

Ради чувања ауторитета и непристрасности суда забрањено је коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка.

Забрањен је сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку.

Јавност

Члан 7

Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само законом, у складу са Уставом.

Право на притужбу

Члан 8

Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда кад сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов ток и исход.

Чл. 8а-8в***

(Престало да важи)

Сарадња судова и других органа

Члан 9

Судови су дужни да једни другима пружају правну помоћ и сарађују, а други државни органи и организације су дужни да судовима достављају потребне податке.

Судови могу другим државним органима да доставе списе и исправе, односно њихове копије, потребне за вођење поступка, у складу са посебним прописима, само кад се тиме не омета судски поступак.

Обележја државне власти, службена употреба језика и писма

Члан 10

Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима.

Назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде.

Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници.

У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицама у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом.

Глава друга

СПОЉАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДОВА

И ВРСТЕ СУДОВА

Судови Републике Србије

Члан 11

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.

Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.

Врховни касациони суд

Члан 12

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији.

Седиште Врховног касационог суда је у Београду.

Остали судови републичког ранга

Члан 13

Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштима у Београду.

Прекршајни апелациони суд и Управни суд могу имати одељења изван седишта, у складу са законом, у којем трајно суде и предузимају остале судске радње.

Основни, виши, апелациони, привредни и прекршајни судови

Члан 14

Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, а виши суд за подручје једног или више основних судова.

Привредни суд оснива се за територију једног или више градова, односно више општина.

Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова.

Прекршајни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина.

Оснивање, седишта и подручја основних, виших, апелационих, привредних и прекршајних судова уређују се посебним законом.

Одељења прекршајних судова и судске јединице основних и привредних судова одређују се посебним законом.

Непосредно виши суд

Члан 15

Врховни касациони суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелациони суд.

Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Прекршајни апелациони суд је непосредно виши суд за прекршајни суд.

Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења судова и примене Закона о судијама.

ИИ ПРОСТИРАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ И СТАЛНОСТ СУДА

1. Простирање надлежности суда

Седиште и подручје суда

Члан 16

Седиште суда је у згради где је суд.

Подручје суда је територија на којој се простире надлежност суда.

Место предузимања судских радњи

Члан 17

Судске радње предузимају се у седишту суда, а изван седишта – само кад је то законом одређено.

Основни суд, виши, привредни и прекршајни суд може изван свог седишта да одржава судске дане.

Судски дани

Члан 18

За време судских дана суд из члана 17. став 2. овог закона суди и предузима друге судске радње.

Место, дан и време одржавања судских дана одређује председник суда, у складу са Судским пословником.

Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају.

Одељење изван седишта прекршајног суда, односно судске јединице изван седишта основног и привредног суда

Члан 19

Прекршајни суд може имати одељење изван свог седишта у којем суди и предузима друге судске радње.

Одељење изван седишта прекршајног суда одређује се за територију града, односно једне или више општина са подручја суда.

Основни и привредни суд може имати судску јединицу изван свог седишта у којој суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду.

2. Сталност суда

Време предузимања судских радњи

Члан 20

Судске радње предузимају се сваког радног дана, а радње које не трпе одлагање и у време и у дане када суд не ради.

Судским пословником се одређују судске радње које се предузимају у време и у дане кад се не ради.

Судским пословником одређује се које се судске радње предузимају у судским јединицама изван седишта основних и привредних судова.

Члан 21

(Брисано)

Глава трећа

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА

1. Надлежност основног суда

Члан 22

Основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада.

Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступају само неки основни судови са подручја истог вишег суда.

2. Надлежност вишег суда

Члан 23

Виши суд у првом степену:

1. суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година;

2. суди за кривична дела: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 234. став 3. Кривичног законика) и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда; злоупотреба у јавним набавкама (члан 234а став 3. Кривичног законика) ;

3. суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела;

4. одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;

5. одлучује о захтевима за рехабилитацију;

6. одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација средствима јавног информисања;

7. суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације;

8. суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица ако није надлежан други суд;

Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова:

1. о мерама за обезбеђење присуства окривљеног;

2. за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година;

3. на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима.

Виши суд води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд, одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени виши суд.

3. Надлежност апелационог суда

Члан 24

Апелациони суд одлучује о жалбама:

1. на одлуке виших судова;

2. на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд;

3. на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом.

Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе.

4. Надлежност привредног суда

Члан 25

Привредни суд у првом степену суди:

1. у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства;

2. у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из тачке 1. овог става;

3. у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности;

4. у споровима о страним улагањима; о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутрашњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право, изузев спорова о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.

Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродовима и ваздухопловима; води ванпарничне поступке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима.

Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.

Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени привредни суд.

5. Надлежност Привредног апелационог суда

Члан 26

Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, у складу са законом.

Привредни апелациони суд одлучује о сукобу надлежности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредних судова и врши друге послове одређене законом.

6. Надлежност прекршајног суда

Члан 27

Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним поступцима ако није надлежан орган управе, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге послове одређене законом.

7. Надлежност Прекршајног апелационог суда

Члан 28

Прекршајни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе, о сукобу и преношењу месне надлежности прекршајних судова и врши друге послове одређене законом.

8. Надлежност Управног суда

Члан 29

Управни суд суди у управним споровима.

Управни суд пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

9. Надлежност Врховног касационог суда

Надлежност у суђењу

Члан 30

Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

Надлежност изван суђења

Члан 31

Врховни касациони суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима; разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и врши друге надлежности одређене законом.

Састав већа

Члан 32

Ако законом није друкчије одређено, Врховни касациони суд о правним средствима одлучује у већу од пет судија.

Објављивање одлука Врховног касационог суда

Члан 33

Одлуке Врховног касационог суда битне за праксу судова објављују се у посебној збирци.

Све одлуке Врховног касационог суда из члана 30. став 1. овог закона објављују се на веб-страници Врховног касационог суда.

Глава четврта

УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА

И ГОДИШЊИ РАСПОРЕД ПОСЛОВА

Члан 34

Пошто прибави мишљење судија, председник суда писмено утврђује распоред послова за наредну годину и саопштава га на седници свих судија до 1. децембра. Годишњи распоред послова судија утврђује се према правној области у којој судија поступа.

На годишњи распоред послова судија може изјавити приговор у року од три дана од дана саопштавања на седници свих судија.

О приговору судије одлучује председник непосредно вишег суда у року од осам дана од дана подношења приговора.

О приговору судије на годишњи распоред послова у Врховном касационом суду, одлучује Општа седница.

ИИ СУДСКО ОДЕЉЕЊЕ И СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА

1. Судско одељење

Образовање и руковођење

Члан 35

Судска одељења постоје у судовима у којима више већа или судија појединаца поступа у истој правној области.

Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда.

Делокруг

Члан 36

На седници судског одељења разматра се рад одељења, правна питања, начини побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за одељење.

Одељења апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 37

Седницу судског одељења могу сазвати председник одељења или председник суда.

Седница судског одељења сазива се и на захтев једне трећине судија тог одељења.

Председник суда увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења.

2. Одељење судске праксе

Члан 38

Одељење судске праксе постоји у суду с већим бројем судија, у складу са Судским пословником.

Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и међународних судских органа и обавештава судије, судијске помоћнике и судијске приправнике о правним схватањима судова.

Одељењем судске праксе руководи судија кога одређује председник суда.

3. Посебна одељења у вишим, апелационим, прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду

Члан 39

У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и за радне спорове.

У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала, у складу са законом.

У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за вођење прекршајног поступка за прекршаје из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, у складу са Судским пословником.

4. Заједничка седница одељења

Члан 40

Заједничка седница одељења сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења.

Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник суда, а њоме руководи председник суда или председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра.

5. Седница свих судија

Члан 41

На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидатима за судије и судије поротнике и одлучује о другим питањима важним за цео суд.

Седницом свих судија руководи председник суда, а сазива је по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

ИИИ УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

1. Одељења у Врховном касационом суду

Члан 42

Врховни касациони суд може имати одељења у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

2. Седница одељења Врховног касационог суда

Члан 43

Седница одељења Врховног касационог суда разматра питања из делокруга судских одељења.

Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од правног схватања прихваћеног у својој пракси или од правног схватања које су прихватила сва већа.

Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења.

3. Општа седница Врховног касационог суда

Делокруг

Члан 44

Општа седница Врховног касационог суда разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда; даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда; доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда и врши друге послове одређене законом и Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија.

Члан 45

(Брисано)

Састав и одлучивање

Члан 46

Општу седницу чине председник и судије Врховног касационог суда.

За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија.

Одлуке се доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 47

Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

Општом седницом руководи председник Врховног касационог суда.

4. Секретаријат

Делокруг

Члан 48

Врховни касациони суд има Секретаријат.

Секретаријат помаже председнику суда у судској управи, обавља административне послове за Општу седницу и врши друге послове који су му Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда стављени у делокруг.

Секретар

Члан 49

Секретаријатом руководи секретар суда, кога на предлог председника суда поставља Општа седница.

Секретар Врховног касационог суда има статус државног службеника на положају.

Секретар Врховног касационог суда мора да испуњава услове за судију апелационог суда.

5. Пословник Врховног касационог суда

Члан 50

Врховни касациони суд има пословник којим се детаљније прописује унутрашње уређење и рад суда.

Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ИВ СУДСКА УПРАВА

Послови који чине судску управу

Члан 51

Судску управу чине послови који служе вршењу судске власти, пре свега: уређивање унутрашњег пословања у суду; позивање и распоређивање судија поротника; послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; разматрање притужби и представки; вођење статистика и израда извештаја; извршење кривичних и прекршајних санкција; финансијско и материјално пословање суда и овера исправа намењених употреби у иностранству.

У судској управи виших судова, као и других судова које одреди Високи савет судства, може се организовати служба за пружање подршке и помоћи сведоцима и оштећенима.

Судска управа детаљније се уређује Судским пословником.

Права и обавезе председника суда

Члан 52

Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда.

Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду са листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.

Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају спречености или одсутности.

Када суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује.

Поверавање судске управе другима

Члан 53

Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председницима одељења и управитељу суда.

Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља у случају када је то законом одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности.

Овлашћења председника непосредно вишег суда

Члан 54

Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда, као и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга.

Председник непосредно вишег суда може тражити од нижег суда обавештења о примени прописа, току поступка, као и све податке о раду.

Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда, о чему се сачињава писмени извештај.

Поступак по притужби

Члан 55

Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

Председник суда може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу.

Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено.

Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу.

Ако је притужба поднета преко министарства надлежног за правосуђе, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета.

Управитељ суда

Члан 55а

Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда.

Ако се у једном месту налази седиште више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда који се распоређује у суд опште надлежности највишег степена у том месту.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда који се одређује у складу са договором председника тих судова.

Председник суда поверава управитељу суда обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова.

Послови управитеља суда се детаљније уређују Судским пословником.

Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда.

Секретар суда

Члан 56

Суд има секретара суда.

Секретар суда помаже председнику суда у пословима судске управе, у складу са Судским пословником.

Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник суда може поверити секретару суда.

Глава пета

СУДСКО ОСОБЉЕ

1. Састав и број судског особља

Члан 57

Судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт.

Број судског особља одређује председник суда, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом.

Мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

2. Судијски помоћник

Послови судијског помоћника

Члан 58

Судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником.

Поступак пријема судијских помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Звања судијских помоћника

Члан 59

Судијски помоћници стичу следећа звања: судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник.

Звање судијског сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег судијског сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци.

Звање судског саветника може стећи онај ко испуњава услове за судију вишег суда.

Судски саветник

Члан 60

Судски саветник врши стручне послове значајне за судско одељење или цео суд.

Звање судског саветника постоји у судовима републичког ранга и апелационим судовима.

У Врховном касационом суду постоји звање саветника Врховног касационог суда, које се стиче у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

3. Оцењивање рада судијског помоћника

Време оцењивања

Члан 61

Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње.

Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује се за ту годину.

Надлежност за оцењивање

Члан 62

Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен.

Кад судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради.

Оцене

Члан 63

При оцењивању вреднују се обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови.

Оцењивање рада судијских помоћника врши се на основу објективних и јединствених критеријума и мерила.

Оцене су: “не задовољава”, “задовољава”, “добар”, “истиче се” и “нарочито се истиче”.

Виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са “нарочито се истиче” може стећи звање судског саветника и ако не испуњава услове за судију вишег суда.

Критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника уређују се актом Високог савета судства.

Решење о оцени

Члан 64

Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника.

На решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени.

4. Судијски приправник

Пријем судијског приправника

Члан 65

За судијског приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

Судијски приправник прима се у основни, виши, привредни и прекршајни суд.

Број судијских приправника одређује се посебно за сваки суд, актом министра надлежног за правосуђе.

При пријему судијских приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

Поступак пријема судијских приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Радни однос судијског приправника

Члан 66

Судијски приправник прима се у радни однос на три године.

Судијски приправник који је на правосудном испиту оцењен са “положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време, у звању судијског сарадника.

Волонтер

Члан 67

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у суд ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита без заснивања радног односа (волонтер).

5. Обука

Члан 68

Програм обуке судијских приправника и судијских помоћника прописује институција надлежна за обуку у правосуђу, уз сагласност Високог савета судства.

Судијски приправник и судијски помоћник може одређено време бити упућен на обуку у други суд, државни орган или орган јединице локалне самоуправе.

6. Остала правила о судском особљу

Члан 69

Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда.

На заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава шеста

ПРАВОСУДНА УПРАВА

Послови који чине правосудну управу

Члан 70

Правосудна управа се стара о спровођењу закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова.

Послове правосудне управе врше Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

Послови правосудне управе које врши Високи савет судства су: доношење упутства за састављање извештаја о раду судова; утврђивање општих смерница за унутрашње уређење судова; вођење личних листова судија, судија поротника и судског особља; предлагање дела буџета за рад судова за текуће расходе, осим расхода за судско особље и одржавање опреме и објеката, као и расподелу ових средстава; вршење надзора над наменским коришћењем буџетских средстава и вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова.

Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: праћење рада судова; прикупљање статистичких и других података о раду судова; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; надзор над поступањем у предметима у прописаним роковима и поступањем по притужбама и представкама; предлагање дела буџета за расходе за судско особље и за одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава; предлагање дела буџета за инвестиције, пројекте и друге програме за рад правосудних органа; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; надзор над финансијским и материјалним пословањем судова и Високог савета судства; уређење и развој правосудног информационог система; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе; постављање и разрешење судских вештака и тумача.

Капиталне расходе из става 4. овог члана извршава министарство надлежно за правосуђе, односно правосудни орган уз сагласност министарства надлежног за правосуђе.

Забрана утицаја на самосталност и независност суда и судија

Члан 71

Ништав је сваки појединачни акт правосудне управе, којим се дира у самосталност и независност суда и судија.

Ништавост акта из става 1. овог члана утврђује Управни суд.

Лични лист

Члан 72

Високи савет судства води лични лист за сваког судију, судију поротника и запосленог у суду.

Податке које лични лист садржи Високом савету судства прослеђује председник суда и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило.

Подаци које садржи лични лист јесу службена тајна и могу да се обрађују и користе само у сврху примене овог закона и закона којим се уређује положај судија, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности.

Садржина личног листа

Члан 73

Лични лист судије садржи име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, оценама рада, упућивању на рад у други суд, удаљавању са дужности, дисциплинским мерама, вођеним кривичним поступцима, престанку дужности, објављеним стручним и научним радовима, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај судије.

Лични лист судије поротника и запосленог садржи име и презиме, податке о рођењу, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби и знању страних језика.

Органи који имају податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе Високом савету судства.

Судија има право увида у свој лични лист и право приговора Високом савету судства на његову садржину.

Ближу садржину и образац личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Високи савет судства.

Судски пословник

Члан 74

Судским пословником прописују се унутрашње уређење и рад суда, а нарочито: уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда; рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија; обавештавање јавности о раду судова; вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина; пружање правне помоћи и одржавање судских дана; пружање међународне правне помоћи; евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника; приправничка пракса; поступање судског особља са странкама; вођење уписника и помоћних књига; поступање са списима; поступање по представкама и притужбама; вођење статистика и израда извештаја о раду; наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи; поступање са судским депозитима; увођење заједничких служби у местима с више судова и других правосудних органа; одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду, као и друга питања уређења и рада суда, за која је законом одређено да се уређују Судским пословником.

Судски пословник доноси министар надлежан за правосуђе, уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда.

Надзор над применом Судског пословника

Члан 75

Примену Судског пословника надзире министарство надлежно за правосуђе.

Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор судије суда чији рад надзире.

Последице надзора

Члан 76

После надзора сачињава се записник који се доставља председнику суда у коме је вршен надзор, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног касационог суда и министру надлежном за правосуђе.

Председник непосредно вишег суда дужан је да обавести председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали.

Рок за обавештавање одређује се Судским пословником.

Глава седма

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СУДА

Правосудна стража

Члан 77

Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа.

Овлашћења правосудне страже

Члан 78

Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа; по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које омета ред и мир, лица која нису прикладно одевена и то на начин којим се чува углед и достојанство суда, као и да другим радњама штити лица и имовину у суду.

Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа.

Уређење правосудне страже

Члан 79

Уређење правосудне страже, униформу њених припадника, наоружање и службену легитимацију детаљније прописује министар надлежан за правосуђе.

Помоћ правосудној стражи и обезбеђење

Члан 80

На захтев руководиоца правосудног органа, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи.

Руководилац правосудног органа има право да од министарства надлежног за унутрашње послове захтева да се судији, судији поротнику, јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца, судији за прекршаје и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита.

Сходна примена прописа

Члан 81

На заснивање радног односа и на права, обавезе, оцењивање и одговорност правосудне страже примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава осма

СРЕДСТВА ЗА РАД СУДОВА

Основна одредба

Члан 82

Средства за рад судова обезбеђује се у буџету Републике Србије.

Средства за рад судова треба да обимом и приливом одржавају независност судске власти и омогућавају уредан рад судова.

Предлагање и извршење буџетских средстава

Члан 83

Високи савет судства предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе, осим расхода за судско особље, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за правосуђе и врши расподелу ових средстава на судове.

Надзор над трошењем буџетских средстава

Члан 84

Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад судова спроводе Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе и министарство надлежно за финансије.

Коришћење средстава и самосталних прихода

Члан 85

У буџету Републике Србије посебно се исказују приходи од рада судова и усмеравају се за редован рад правосудних органа, у складу са законом.

Висина и намена средстава из става 1. овог члана утврђују се Законом о буџету.

Подмирење судских трошкова

Члан 86

Детаљније услове, висину и начин накнаде износа које странке и остали учесници у поступку плаћају за подмирење трошкова у судским поступцима прописује министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Наставак рада постојећих судова

Члан 87

Врховни суд Србије и Виши трговински суд, који су образовани ранијим законима, настављају да раде до 31. децембра 2009. године.

Наставак рада постојећих органа за прекршаје

Члан 88

Већа за прекршаје, општински органи за прекршаје, комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија, првостепени и другостепени порескопрекршајни органи настављају да раде у складу са Законом о прекршајима (“Службени гласник СРС”, број 44/89 и “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), посебним законима који уређују њихову надлежност и Одлуком о образовању општинских органа за прекршаје и утврђивању броја судија у органима за прекршаје (“Службени гласник РС”, бр. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 и 91/07), до 31. децембра 2009. године.

Почетак рада Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда, Управног суда и Вишег прекршајног суда

Члан 89

Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Виши прекршајни суд почињу да раде 1. јануара 2010. године.

Уступање предмета Врховног суда Србије

Члан 90

Предмете у којима до 31. децембра 2009. године не буде донета коначна одлука Врховни суд Србије уступа Врховном касационом суду, односно судовима у чију надлежност предмети спадају по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Ако после 1. јануара 2010. године Врховни касациони суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, он се уступа суду у чију надлежност спада по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Преузимање предмета

Члан 91

Предмете у којима није окончан поступак пред већима за прекршаје, већима за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепеним порескопрекршајним органима до 31. децембра 2009. године преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Ако после 1. јануара 2010. године Виши прекршајни суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, предмет преузима прекршајни суд у чију надлежност спада према закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Предмете Вишег трговинског суда преузеће 1. јануара 2010. године Привредни апелациони суд.

Доношење привремених аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду

Члан 92

Привремене акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће министар надлежан за правосуђе до 1. септембра 2009. године.

Акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће председници ових судова у року од шест месеци од дана њиховог избора у складу са овим законом.

Преузимање средстава за рад, опреме, архиве и запослених

Члан 93

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Врховног суда Србије преузима Врховни касациони суд, Управни суд и апелациони судови, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће донети решења о распоређивању запослених из Врховног суда Србије у Врховни касациони суд, Управни суд и апелационе судове, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене постојећих већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 4. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће распоредити запослене из става 4. овог члана на радна места у Вишем прекршајном суду и прекршајним судовима, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Расподела средстава за рад, опреме и архиве, као и распоређивање запослених из већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, спровешће се у сарадњи са министарством надлежним за финансије.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Вишег трговинског суда преузима Привредни апелациони суд.

Права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда и органа за прекршаје

Члан 94

На права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда, већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, примењују се одредбе закона који уређује права државних службеника и намештеника при промени уређења државних органа.

Надлежност Високог савета судства у вези са средствима за рад судова

Члан 95**

(Престао да важи)

Подзаконски прописи

Члан 96

Подзаконски прописи чије је доношење предвиђено овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о уређењу судова, ако нису супротне овом закону.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења закона

Члан 97

Даном почетка примене овог закона престају да важе Закон о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12-20. Закона о судовима (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04).

Ступање закона на снагу и почетак примене

Члан 98

Овај закон на снагу ступа осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010)

Члан 3[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 3[с2]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2013, 13/2016 и 108/2016)

Члан 31[с3]

Виши судови настављају да суде, у првом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 1. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

Апелациони судови настављају да суде, у другом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 3. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона, поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

До дана почетка примене Закона о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 65/13), прекршајни судови настављају да суде у поступцима по жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе.

Даном почетка примене овог закона Виши прекршајни суд наставља рад као Прекршајни апелациони суд.

Управитељи судова биће изабрани у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона.

Члан 32[с3]

Надлежности министарства надлежног за правосуђе из члана 57. став 3, члана 70. ст. 2, 4. и 5, члана 74. став 2. и члана 75. став 1, од 1. јануара 2018. године преузима Високи савет судства.

Надлежности министарства надлежног за правосуђе прописане у чл. 83. и 84, престају од 1. јануара 2018. године.

Високи савет судства од 1. јануара 2018. године преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова из става 1. овог члана.

Високи савет судства преузима од 1. јануара 2018. године и државне службенике и намештенике у министарству надлежном за правосуђе који раде на пословима из преузетог делокруга.

Члан 33[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године, осим члана 2. који се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 5[с4]

Високи савет судства доноси акт којим се уређују критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министар надлежан за правосуђе доноси акт којим се одређује број судијских приправника у сваком суду у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 6[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије” осим одредбе члана 1. став 2. овог закона која ступа на снагу 1. јула 2016. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 13/2016)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 2[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Administrative Disputes Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 111/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и циљ закона

Члан 1

Овим законом уређује се предмет управног спора, надлежност за решавање управних спорова, странке, правила поступка, правна средства и извршење донетих судских пресуда.

Овим законом обезбеђује се судска заштита појединачних права и правних интереса и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.

Правичност суђења у управном спору

Члан 2

У управном спору суд одлучује на основу закона и у разумном року, на подлози чињеница утврђених на усменој јавној расправи.

Предмет управног спора

Члан 3

У управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита.

У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено.

Одредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују се и на друге акте против којих се може водити управни спор.

Одређење управног акта

Члан 4

Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари.

Одређење управне ствари

Члан 5

Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Одређење надлежног органа

Члан 6

Надлежним органом, у смислу овог закона, сматрају се државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, привредна друштва, јавна и друга предузећа, установе, организације и појединци, као и посебни органи, када у вршењу јавних овлашћења решавају у управним стварима.

Обавезност правноснажних пресуда

Члан 7

Пресуда донета у управом спору је обавезујућа.

Против пресуде донете у управном спору не може се изјавити жалба (правноснажна пресуда).

II НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

Управни суд

Члан 8

Управни спор решава Управни суд.

Управни суд одлучује у већу од три судије, осим ако овим законом није другачије одређено.

Врховни касациони суд

Члан 9

У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни касациони суд.

Врховни касациони суд одлучује у већу од три судије.

III СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Странке

Члан 10

Странке у управном спору јесу тужилац, тужени и заинтересовано лице.

Тужилац

Члан 11

Тужилац у управном спору може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено неко право или на закону засновани интерес.

Државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, организација, део привредног друштва са овлашћењима у правном промету, насеље, група лица и други који немају својство правног лица, могу покренути управни спор ако могу да буду носиоци права и обавеза о којима се решавало у управном поступку.

Ако је управним актом повређен закон на штету јавног интереса, управни спор може да покрене надлежни јавни тужилац.

Ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, управни спор може да покрене и надлежно јавно правобранилаштво.

Тужени

Члан 12

Тужени у управном спору јесте орган чији се управни акт оспорава, односно орган који по захтеву, односно по жалби странке није донео управни акт.

Заинтересовано лице

Члан 13

Заинтересовано лице јесте лице коме би поништај оспореног управног акта непосредно био на штету.

IV ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

Коначни управни акт

Члан 14

Управни спор може се покренути против управног акта који је донет у другом степену.

Управни спор може се покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба у управном поступку.

Ћутање управе

Члан 15

Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом.

Повраћај одузетих ствари и накнада штете

Члан 16

У управном спору може се тражити и повраћај одузетих ствари и накнада штете која је тужиоцу нанета извршењем акта који се оспорава.

V ПОКРЕТАЊЕ СПОРА

Тужба

Члан 17

Управни спор покреће се тужбом.

Општи рок за подношење тужбе

Члан 18

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.

Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт достављен.

Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци.

Рок за подношење тужбе због ћутања управе

Члан 19

Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Предаја тужбе

Члан 20

Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште.

Предаја тужбе у облику електронског документа сматра се непосредном предајом суду.

Тужба се може изјавити и на записник код суда.

Дан предаје тужбе пошти препоручено, односно дан изјављивања тужбе на записник сматра се као дан предаје суду.

Ако тужба није предата надлежном суду у законом прописаном року, него другом суду или другом органу, а стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматраће се као да је благовремено поднета, ако се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца.

За војна лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи сматра се као дан предаје суду.

Одредба става 6. овог члана односи се и на цивилна лица запослена у Војсци Србије која су на служби у војним јединицама, односно војним установама у местима у којима не постоји редовна пошта.

Поступање са електронским документима

Члан 21

Странка суду може предати тужбу и други поднесак и у облику електронског документа, у складу са законом.

Суд може доставити акте странци у облику електронског документа, уз претходни изричит пристанак странке.

Поступање са електронским документима обавља се у складу са законом којим се уређује електронски документ.

Ако електронски документ који је предат суду не може бити прочитан или не испуњава техничке услове из става 5. овог члана, суд ће о томе без одлагања обавестити подносиоца, позвати га да поднесак уреди у остављеном року и указати му на последице таквог пропуштања.

Начин, техничке услове предаје и утврђивање времена предаје поднесака и доставе аката у облику електронског документа, као и друга питања везана за поступање са електронским документом, ближе се уређују Судским пословником.

Ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа, када је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ је потписан квалификованим електронским потписом тог лица.

Садржина тужбе

Члан 22

Тужба мора да садржи име и презиме, адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца, означење управног акта против кога је тужба поднета, разлоге због којих се тужба подноси, предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца.

Уз тужбу мора да се приложи оригинал или копија акта против кога се тужба подноси.

Уз тужбу поднету због ћутања управе прилаже се копија захтева, односно жалбе, копија захтева о накнадном тражењу из члана 19. овог закона и доказ о предаји ових поднесака надлежном органу.

Ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу обавезно се прилаже и оригинал пуномоћја.

Ако се тужбом тражи повраћај ствари или накнада штете, у тужби се мора определити одређен захтев у погледу ствари или висине претрпљене штете.

Уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако заинтересовано лице, ако таквих има.

Тужба може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе.

Одложно дејство тужбе

Члан 23

Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.

По захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.

Изузетно, странка из управног поступка може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе:

1) у случају хитности;

2) када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан.

По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева из ст. 2. и 3. овог члана.

Разлози за покретање управног спора

Члан 24

Управни акт може се побијати тужбом у управном спору због незаконитости, и то ако:

1) у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт;

2) је акт донео ненадлежни орган;

3) у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка;

4) је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања;

5) је у акту који је донет по слободној оцени, орган прекорачио границе законског овлашћења или ако такав акт није донет у складу са циљем у којем је овлашћење дато.

Тужба се може поднети и ради утврђења да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пресудом, као и ради утврђења незаконитости донетог акта који је без правног дејства.

VI ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК

Одбацивање тужбе због њене неуредности

Члан 25

Ако је тужба непотпуна или неразумљива, судија појединац позваће тужиоца да у остављеном року отклони недостатке тужбе и указаће му на последице ако не поступи по захтеву суда.

Ако тужилац у остављеном року не отклони недостатке у тужби који спречавају рад суда, судија појединац из става 1. овог члана решењем ће одбацити тужбу као неуредну, ако не нађе да је оспорени управни акт ништав.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу као неуредну, то ће учинити веће суда.

Одбацивање тужбе из других законских разлога

Члан 26

Судија појединац решењем ће одбацити тужбу и ако утврди:

1) да је тужба поднета неблаговремено (члан 18) или пре времена (члан 19);

2) да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору (члан 3);

3) да уз тужбу поднету због ћутања управе нису приложени сви докази (члан 22. став 3);

4) да се управним актом који се тужбом оспорава не дира очигледно у право тужиоца или у његов на закону засновани интерес (члан 11. став 1);

5) да је после подношења тужбе оспорени акт поништен по тужби друге странке;

6) да се против управног акта који се тужбом оспорава могла изјавити жалба, а жалба није уопште или није благовремено изјављена, или је жалилац одустао од жалбе у току другостепеног поступка;

7) да већ постоји правноснажна судска одлука донета у управном спору о истој ствари.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу из разлога из става 1. овога члана, то ће учинити веће суда.

Право на приговор против одбацивања тужбе

Члан 27

Против решења судије појединца којим се одбацује тужба по чл. 25. и 26. овог закона, подносилац тужбе има право на приговор у року од осам дана од достављања решења.

О приговору из става 1. овог члана одлучује посебно веће суда састављено од троје судија, после одржане усмене јавне расправе, ако је подносилац приговора захтевао одржавање расправе.

Посебно веће суда из става 2. овог члана о приговору одлучује решењем.

Решењем се приговор одбацује ако је изјављен неблаговремено или од неовлашћеног лица.

Ако веће из става 2. овог члана одбије приговор, решење о одбацивању тужбе постаје правноснажно.

Ако веће из става 2. овог члана уважи приговор, поништиће решење о одбацивању тужбе, а поступак пред судом ће се наставити.

Поништење управног акта у претходном поступку

Члан 28

Ако суд не одбаци тужбу на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, а нађе да оспорени управни акт садржи такве недостатке у облику и саставним деловима који акт чине очигледно незаконитим, може пресудом поништити акт и без достављања тужбе на одговор, уз позивање туженог да се претходно изјасни.

Ако тужени у случају из става 1. овог члана сам поништи или измени оспорени акт, судија појединац ће по прибављеној изјави тужиоца да је задовољан накнадно донетим решењем, донети решење о обустављању поступка, сходном применом одредаба члана 29. овог закона.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

Удовољавање тужбеном захтеву од стране туженог

Члан 29

Ако тужени у току судског поступка донесе други акт којим се мења или поништава управни акт против којег је управни спор покренут, као и ако у случају из члана 19. овог закона накнадно донесе првостепени односно, другостепени управни акт, тај орган ће, поред тужиоца, истовремено известити и суд.

У случају из става 1. овог члана суд ће позвати тужиоца да у року од 15 дана од дана пријема позива достави суду писану изјаву о томе да ли је накнадно донетим актом задовољан или остаје при тужби и у ком обиму, односно да ли тужбу проширује и на нови акт.

Ако тужилац благовремено достави суду писану изјаву да је накнадно донетим актом задовољан или ако не да изјаву у року из става 2. овог члана, суд ће донети решење о обустављању поступка.

Ако тужилац изјави да новим актом није задовољан, суд ће наставити поступак.

Одговор на тужбу и решавање спора без списа

Члан 30

Ако тужбу не одбаци на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, нити поништи акт по члану 28. став 1. овог закона односно не огласи ништавим по члану 42. став 3, суд ће по један примерак тужбе са прилозима доставити на одговор туженом и заинтересованим лицима, ако их има.

Одговор из става 1. овог члана даје се у року који суд одреди у сваком поједином случају, с тим што суд не може одредити рок дужи од 30 дана од дана достављања тужбе на одговор.

У остављеном року тужени је дужан да достави суду све списе који се односе на предмет управног спора и изјасни се о наводима тужбе. Ако тужени и после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана, или ако изјави да их не може доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи.

Обавеза достављања исправа

Члан 31

На захтев суда, сви државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, и други носиоци јавних овлашћења (у даљем тексту: “орган јавне власти”) дужни су да доставе исправе којима располажу у року који суд одреди.

Орган јавне власти из става 1. овог члана дужан је да означи које исправе, односно делови исправа представљају тајну у складу са посебним законом, тако да странке у њих не смеју имати увид.

Ако орган јавне власти по поновљеном захтеву суда у другом остављеном року, не достави тражене исправе, суд ће руководиоца тог органа позвати да пружи обавештење о разлозима пропуштања поступања по налогу суда.

Одустанак тужиоца од тужбе

Члан 32

Тужилац може одустати од тужбе све до доношења одлуке.

У случају одустанка тужиоца од тужбе судија појединац или веће суда решењем обуставља поступак.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

VII УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА

Уопште о утврђивању чињеница на расправи

Члан 33

У управном спору суд решава на основу утврђених чињеница на одржаној усменој јавној расправи (у даљем тексту: “расправа”).

Суд решава без одржавања усмене расправе, само ако је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, или ако странке на то изричито пристану.

Суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих није одржао усмену расправу.

Нарочити случајеви одржавања расправе

Члан 34

Веће суда ће увек одржати расправу због сложености предмета спора, или ради бољег разјашњења стања ствари, као и у случају из члана 30. став 3. овог закона.

Расправа је обавезна и ако је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима као и када суд утврђује чињенично стање ради решавања у пуној јурисдикцији.

Јавност расправе

Члан 35

Расправа је јавна.

Веће суда може искључити јавност за целу расправу или за одређени део расправе ако то захтевају разлози заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.

О искључењу јавности суд одлучује решењем које мора бити образложено и јавно објављено.

Заказивање расправе

Члан 36

Председник већа одређује дан одржавања расправе и на расправу позива странке и заинтересована лица, ако их има.

Расправа се може одложити само из важних разлога, о чему решава веће.

Руковођење расправом и записник

Члан 37

Расправом руководи председник већа.

О расправи се води записник у који се уносе само битне чињенице и околности.

Записник о одржаној усменој расправи потписују председник већа и записничар.

Изостанак странака са расправе

Члан 38

Изостанак уредно позване странке са усмене расправе не одлаже њено одржавање.

Због изостанка странака са усмене расправе не може се узети да су оне одустале од својих захтева, већ ће се њихови поднесци прочитати.

Ако на усмену расправу не дођу ни тужилац ни тужени, а расправа се не одложи, суд ће расправити спор и без присуства странака.

Ток расправе

Члан 39

На расправи реч прво добија члан већа који је известилац. Известилац излаже стање и суштину спора, не дајући своје мишљење. Председник већа даје реч тужиоцу, па заступнику туженог и заинтересованим лицима, водећи рачуна да се њихове изјаве односе само на спорна питања и околности од значаја за решење ствари.

Суд на расправи одлучује који ће се докази извести ради утврђивања чињеничног стања.

VIII СУДСКЕ ОДЛУКЕ

1. Пресуда

Решавање спора

Члан 40

Суд решава спор пресудом.

Пресудом се тужба уважава или одбија као неоснована.

Суд доноси пресуду већином гласова.

О већању и гласању води се посебан записник који потписују сви чланови већа и записничар.

Већање и гласање врши се без присуства странака.

Границе судског испитивања оспореног акта

Члан 41

Законитост оспореног управног акта суд испитује у границама захтева из тужбе, али при том није везан разлозима тужбе.

На ништавост управног акта суд пази по службеној дужности.

Пресуде донете у спору ограничене јурисдикције

Члан 42

Ако се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управни акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан.

Ако се тужба уважава а тужбени захтев је да се утврди незаконитост акта без правних дејстава, или се тужбени захтев састоји само у утврђењу да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пред судом – суд се у пресуди ограничава на тражено утврђење.

Ако суд нађе да је оспорени акт ништав, донеће пресуду којом тај акт оглашава ништавим.

Пресуде донете у спору пуне јурисдикције

Члан 43

Када нађе да оспорени управни акт треба поништити, суд ће пресудом решити управну ствар, ако природа ствари то дозвољава и ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. Таква пресуда у свему замењује поништени акт (спор пуне јурисдикције).

Спор пуне јурисдикције је искључен када је предмет управног спора управни акт донет по дискреционој оцени.

Изузетно, у појединим материјама спор пуне јурисдикције може да буде изричито искључен посебним законом.

Ако тужилац тражи да суд својом пресудом реши управну ствар, суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих тај захтев није прихватио.

У случајевима када би поништење оспореног акта и поновно вођење поступка пред надлежним органом изазвало за тужиоца штету која би се тешко могла надокнадити а суд је сам утврђивао чињенично стање, обавезан је да одлучи у спору пуне јурисдикције, осим ако је такав спор законом искључен.

Пресуде донете у спору због ћутања управе

Члан 44

Када је тужба поднета на основу члана 19. овог закона, а суд нађе да је основана, пресудом ће уважити тужбу и наложити да надлежни орган донесе решење. Ако суд располаже потребним чињеницама, а природа ствари то дозвољава, он може својом пресудом непосредно решити управну ствар.

Одлучивање у парничним стварима у управном спору

Члан 45

Пресудом којом се оспорени управни акт поништава, односно оглашава ништавим, суд може одлучити и о захтеву тужиоца за повраћај ствари, односно за накнаду штете, ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. У противном ће упутити тужиоца да свој захтев остварује у парничном поступку пред надлежним судом.

Доношење и објављивање пресуде

Члан 46

Суд ће, по завршеној расправи, одмах донети и објавити пресуду заједно са најважнијим разлозима.

У сложеним случајевима суд може најкасније у року од петнаест дана од дана закључења расправе да донесе пресуду.

Ако по завршеној усменој расправи не може да донесе пресуду, односно решење због тога што претходно треба да утврди неку чињеницу за чије расправљање није потребна нова усмена расправа, суд ће пресуду донети без расправе, најкасније у року од осам дана од дана када ту чињеницу утврди.

Садржина и саставни делови пресуде

Члан 47

Пресуда садржи означење суда, име и презиме председника већа, чланова већа и записничара, означење странака и њихових заступника, предмет спора, дан кад је пресуда донета и објављена, диспозитив, образложење и поуку о правном средству.

Диспозитив пресуде мора бити одвојен од образложења.

Изворник пресуде потписују председник већа и записничар.

Пресуда се издаје странкама у овереном препису.

2. Решење

Сходна примена одредба које се односе на пресуде

Члан 48

Одредбе чл. 46. и 47. овог закона сходно се примењују и на доношење судских решења.

IX ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

1. Захтев за преиспитивање судске одлуке

Услови и разлози за подношење

Члан 49

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке (у даљем тексту: “захтев”).

Захтев може да се поднесе:

1) када је то законом предвиђено;

2) у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији;

3) у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба.

Захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Начин предаје

Члан 50

Захтев се предаје Врховном касационом суду, на начин одређен у члану 20. ст. 1, 2. и 4. овог закона.

Када је странка физичко лице, захтев предаје преко пуномоћника из реда адвоката.

Рок за подношење

Члан 51

Захтев се подноси Врховном касационом суду у року од 30 дана од дана достављања странци, односно надлежном јавном тужиоцу одлуке суда против које се захтев подноси.

Ако надлежном јавном тужиоцу није достављена одлука суда, он може поднети захтев у року од 60 дана од дана достављања одлуке суда странци којој је последњој достављена.

Садржина захтева и одбацивање неуредног захтева

Члан 52

Захтев садржи означење судске одлуке чије се преиспитивање предлаже, означење подносиоца захтева, као и разлоге и обим у коме се предлаже преиспитивање.

Ако је захтев непотпун или неразумљив, Врховни касациони суд ће га одбацити решењем против кога није дозвољена жалба.

Поступање са захтевом

Члан 53

Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем.

Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев, доставиће га противној странци из управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев.

Суд против чије је одлуке поднет захтев и тужени дужни су да без одлагања а најкасније у року од 30 дана, доставе Врховном касационом суду, на његов захтев, све списе.

Начин и границе одлучивања о захтеву

Члан 54

Врховни касациони суд решава о захтеву за преиспитивање судске одлуке, односно без одржавања усмене расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева.

Садржина одлуке о захтеву

Члан 55

Врховни касациони суд пресудом одбија или уважава захтев као основан.

Пресудом којом захтев уважава, Врховни касациони суд може укинути или преиначити судску одлуку против које је поднет захтев.

Ако Врховни касациони суд укине судску одлуку, предмет враћа суду чија је одлука укинута, а тај суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао надлежни суд.

2. Понављање поступка

Разлози понављања

Члан 56

Поступак завршен правноснажном пресудом или решењем суда поновиће се по тужби странке:

1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем судском поступку;

2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело;

3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је касније укинута другом правноснажном судском одлуком;

4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак или странка, приликом саслушања пред судом, дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу;

5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном спору;

6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору;

7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка.

Због околности из тач. 1. и 5. става 1. овог члана понављање ће се дозволити само ако странка без своје кривице није била у стању да те околности изнесе у ранијем поступку.

Рокови за тражење понављања поступка

Члан 57

Понављање поступка може се тражити најкасније у року од 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог понављања, осим у случају из члана 56. став 1. тачка 7. када се може тражити у року од 6 месеци од дана објављивања одлуке Европског суда за људска права у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Ако је странка сазнала за разлог понављања поступка пре него што је поступак пред судом завршен, а тај разлог није могла употребити у току поступка, понављање се може тражити у року од 30 дана од дана достављања одлуке суда.

По протеку пет година од правноснажности судске одлуке понављање поступка се не може тражити.

Надлежност за одлучивање по тужби за понављање поступка

Члан 58

О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за понављање поступка.

Садржина тужбе за понављање поступка

Члан 59

У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести:

1) судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи;

2) законски разлог понављања (члан 56) и докази, односно околности које чине вероватним постојање тог основа;

3) околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује;

4) у ком правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи.

Одбацивање тужбе за понављање поступка

Члан 60

Суд ће решењем одбацити тужбу за понављање поступка, ако утврди да је тужбу поднело неовлашћено лице, или да тужба није благовремена, или да странка није учинила бар вероватним постојање законског основа за понављање поступка.

Достављање тужбе на одговор

Члан 61

Ако суд не одбаци тужбу по члану 60. овог закона, доставиће је противној странци из управног спора и заинтересованим лицима, и позваће их да у року од 15 дана одговоре на тужбу.

Одлучивање о дозволи понављања поступка

Члан 62

По истеку рока за одговор на тужбу, суд решењем одлучује да ли ће дозволити понављање поступка.

Ако суд нађе да има законског основа за понављање поступка, поновиће се оне процесне радње на које утичу разлози понављања.

Одлучивање о тужби за понављање поступка

Члан 63

После поновљеног поступка суд доноси пресуду.

Пресудом из става 1. овог члана ранија пресуда се може оставити на снази, укинути или преиначити.

Правна заштита против одлука суда у вези са понављањем поступка

Члан 64

Против решења суда о одбацивању тужбе за понављање поступка, против решења којим се не дозвољава понављање поступка и против пресуде суда донете по тужби за понављање поступка може се поднети захтев за преиспитивање из члана 49. овог закона.

Сходна примена других процесних одредаба у поновљеном поступку

Члан 65

У поновљеном поступку сходно се примењују одредбе овог закона о поступку по тужби и захтеву за преиспитивање судске одлуке, ако одредбама чл. од 56. до 64. овог закона није другачије одређено.

X ТРОШКОВИ УПРАВНОГ СПОРА

Трошкови спора

Члан 66

Трошкове управног спора чине издаци настали у току или поводом спора.

Одлучивање о трошковима

Члан 67

У управном спору о трошковима поступка одлучује суд.

XI ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ

Извршност пресуде

Члан 68

Пресуда се може извршити када постане правноснажна.

Правне последице поништења акта у управном спору

Члан 69

Када суд поништи акт против кога је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање поновног решавања по жалби, односно стање поновног решавања по захтеву странке у првостепеном поступку, ако је жалба била законом искључена (стање пре него што је поништени акт донет).

Ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка.

Правне последице активног непоступања по пресуди

Члан 70

Ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена.

Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа.

Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи.

О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа.

Правне последице пасивног непоступања по пресуди

Члан 71

Ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта.

Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта.

По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава.

Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење.

Право на накнаду штете због неизвршења пресуде

Члан 72

Због штете настале неизвршењем, односно неблаговременим извршењем пресуде донете у управном спору тужилац има право на накнаду која се остварује у спору пред надлежним судом, у складу са законом.

Понављање поступка окончаног актом донетим у извршењу пресуде

Члан 73

Када је надлежни орган донео управни акт у извршењу пресуде, па се код тог органа тражи понављање управног поступка окончаног управним актом донетим у извршењу судске пресуде, понављање се може дозволити само ако је разлог за понављање настао код органа који је тај управни акт донео.

XII СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 74

На питања поступка решавања управних спорова која нису уређена овим законом сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

XIII НОВЧАНО КАЖЊАВАЊЕ

Новчано кажњавање руководиоца органа

Члан 75

Ако се руководилац органа из члана 31. став 1. не одазове позиву суда или не наведе по оцени суда оправдане разлоге за недостављање тражених исправа, суд ће му решењем изрећи новчану казну у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Суд ће руководиоцу органа који није поступио по пресуди, у смислу члана 70. став 1. и члана 71. овог закона, решењем изрећи новчану казну у износу од 30.000 до 100.000 динара.

У случају да лице из ст. 1. и 2. овог члана и поред изречене новчане казне, не изврши обавезу због које му је казна изречена, суд може поново изрећи новчану казну у износу прописаном у ст. 1. и 2. овог члана.

Извршавање новчаних казни

Члан 76

Новчана казна изречена по овом закону извршава се по службеној дужности.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Спровођење неокончаних поступака

Члан 77

Поступци по тужбама, захтевима за ванредно преиспитивање судске одлуке и тужбама за понављање поступка поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Управним судом, по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Поступци по жалбама изјављеним против пресуда донетих у управном спору и захтевима за заштиту законитости поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Врховним касационим судом по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења ранијих прописа

Члан 78

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о управним споровима (“Службени лист СРЈ”, број 46/96).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 94. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (“Службени лист СРЈ”, број 24/98).

Ступање на снагу овог закона

Члан 79

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Seats and Domains of Courts and Public Prosecutions

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 101/2013)

I ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом оснивају се прекршајни, основни, виши, привредни и апелациони судови, одређују њихова седишта и подручја на којима врше надлежност и одређују одељења Прекршајног апелационог и Управног суда и подручја на којима врше надлежност.

Овим законом оснивају се и основна, виша и апелациона јавна тужилаштва и одређују њихова седишта и подручја.

II СУДОВИ

1. Прекршајни судови

Члан 2

Прекршајни судови јесу:

1) Прекршајни суд у Аранђеловцу за територију општина Аранђеловац и Топола, са одељењем суда у Тополи,

2) Прекршајни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач, Бачка Паланка и Бачки Петровац, са одељењем суда у Бачу и Бачком Петровцу,

3) Прекршајни суд у Београду, за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој,

4) Прекршајни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј, Жабаљ, Србобран и Темерин, са одељењима суда у Жабљу, Србобрану и Темерину,

5) Прекршајни суд у Ваљеву, за територију општина Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб и за град Ваљево, са одељењима суда у Лајковцу, Љигу, Мионици, Осечини и Убу,

6) Прекршајни суд у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, са одељењима суда у Бујановцу, Владичином Хану и Сурдулици,

7) Прекршајни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са одељењима суда у Белој Цркви и Пландишту,

8) Прекршајни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

9) Прекршајни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Књажевац и Сокобања и за град Зајечар, са одељењима суда у Бољевцу, Бору, Књажевцу и Сокобањи,

10) Прекршајни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Нови Бечеј и Сечањ и за град Зрењанин, са одељењима суда у Житишту, Новом Бечеју и Сечњу,

11) Прекршајни суд у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину, са одељењима суда у Деспотовцу, Свилајнцу и Ћуприји,

12) Прекршајни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња и Нови Кнежевац, са одељењима суда у Новој Црњи и Новом Кнежевцу,

13) Прекршајни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и Рача и за град Крагујевац, са одељењима суда у Баточини, Книћу и Рачи,

14) Прекршајни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са одељењем суда у Врњачкој Бањи,

15) Прекршајни суд у Крушевцу, за територију општина Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са одељењима суда у Александровцу, Брусу, Варварину и Ћићевцу,

16) Прекршајни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

17) Прекршајни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа и Црна Трава и за град Лесковац, са одељењима суда у Бојнику, Власотинцу, Лебану и Медвеђи,

18) Прекршајни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са одељењима суда у Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику,

19) Прекршајни суд у Младеновцу, за територију градских општина Младеновац и Сопот, са одељењем суда у Сопоту,

20) Прекршајни суд у Неготину, за територију општина Кладово, Мајданпек и Неготин, са одељењима суда у Кладову и Мајданпеку,

21) Прекршајни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Житорађа, Мерошина, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш, са одељењима суда у Алексинцу, Дољевцу, Житорађи, Мерошини, Ражњу и Сврљигу,

22) Прекршајни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са одељењем суда у Тутину,

23) Прекршајни суд у Новом Саду, за територију општина Беочин, Врбас, Сремски Карловци и Тител и за град Нови Сад, са одељењима суда у Беочину, Врбасу и Тителу,

24) Прекршајни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

25) Прекршајни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово и за град Панчево, са одељењима суда у Алибунару, Ковачици, Ковину и Опову,

26) Прекршајни суд у Параћину, за територију општине Параћин,

27) Прекршајни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот, са одељењима суда у Белој Паланци и Димитровграду,

28) Прекршајни суд у Пожаревцу, за територију општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави и за град Пожаревац, са одељењима суда у Великом Градишту, Голупцу, Жабарима, Жагубици, Кучеву, Малом Црнићу и Петровцу на Млави,

29) Прекршајни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Ивањица, Косјерић и Пожега, са одељењима суда у Ариљу, Ивањици и Косјерићу,

30) Прекршајни суд у Прешеву, за територију општине Прешево,

31) Прекршајни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље, са одељењима суда у Новој Вароши и Прибоју,

32) Прекршајни суд у Прокупљу, за територију општина Блаце, Куршумлија и Прокупље, са одељењима суда у Блацу и Куршумлији,

33) Прекршајни суд у Рашки, за територију општине Рашка,

34) Прекршајни суд у Руми, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова, са одељењима суда у Инђији, Иригу, Пећинцима и Старој Пазови,

35) Прекршајни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа, Сента и Чока, са одељењима суда у Ади, Кањижи и Чоки,

36) Прекршајни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

37) Прекршајни суд у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, са одељењима суда у Великој Плани и Смедеревској Паланци,

38) Прекршајни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Кула и Оџаци и за град Сомбор, са одељењима суда у Апатину, Кули и Оџацима,

39) Прекршајни суд у Сремској Митровици, за територију општине Шид и за град Сремску Митровицу, са одељењем суда у Шиду,

40) Прекршајни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са одељењима суда у Бачкој Тополи и Малом Иђошу,

41) Прекршајни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

42) Прекршајни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са одељењима суда у Бајиној Башти и Чајетини,

43) Прекршајни суд у Чачку, за територију општине Лучани и за град Чачак, са одељењем суда у Гучи, за територију општине Лучани,

44) Прекршајни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са одељењима суда у Богатићу, Владимирцима и Коцељеви.

2. Основни судови

Члан 3

Основни судови јесу:

1) Основни суд у Алексинцу, за територију општина Алексинац, Ражањ и Сокобања, са судском јединицом у Сокобањи,

2) Основни суд у Аранђеловцу, за територију општина Аранђеловац, Рача и Топола, са судском јединицом у Тополи,

3) Основни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач и Бачка Паланка,

4) Први основни суд у Београду, за територију градских општина Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град,

5) Други основни суд у Београду, за територију градских општина Вождовац, Гроцка, Раковица и Чукарица,

6) Трећи основни суд у Београду, за територију градских општина Земун, Нови Београд и Сурчин,

7) Основни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј и Нови Бечеј, са судском јединицом у Новом Бечеју,

8) Основни суд у Бору, за територију општине Бор,

9) Основни суд у Брусу, за територију општина Александровац и Брус, са судском јединицом у Александровцу,

10) Основни суд у Бујановцу, за територију општина Бујановац и Прешево,

11) Основни суд у Ваљеву, за територију општине Осечина и за град Ваљево,

12) Основни суд у Великој Плани, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка, са судском јединицом у Смедеревској Паланци,

13) Основни суд у Великом Градишту, за територију општина Велико Градиште и Голубац,

14) Основни суд у Врању, за територију општине Трговиште и за град Врање,

15) Основни суд у Врбасу, за територију општина Врбас, Кула и Србобран, са судском јединицом у Кули,

16) Основни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са судском јединицом у Белој Цркви,

17) Основни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

18) Основни суд у Деспотовцу, за територију општина Деспотовац и Свилајнац, са судском јединицом у Свилајнцу,

19) Основни суд у Димитровграду, за територију општине Димитровград,

20) Основни суд у Зајечару, за територију општине Бољевац и за град Зајечар,

21) Основни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште и Сечањ и за град Зрењанин,

22) Основни суд у Ивањици, за територију општина Ивањица и Лучани,

23) Основни суд у Јагодини, за територију општине Рековац и за град Јагодину,

24) Основни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока, са судском јединицом у Новом Кнежевцу,

25) Основни суд у Књажевцу, за територију општине Књажевац,

26) Основни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и за град Крагујевац,

27) Основни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са судском јединицом у Врњачкој Бањи,

28) Основни суд у Крушевцу, за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са судском јединицом у Варварину,

29) Основни суд у Куршумлији, за територију општина Блаце и Куршумлија,

30) Основни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

31) Основни суд у Лебану, за територију општина Бојник, Лебане и Медвеђа,

32) Основни суд у Лесковцу, за територију општина Власотинце и Црна Трава и за град Лесковац, са судском јединицом у Власотинцу,

33) Основни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са судском јединицом у Љубовији,

34) Основни суд у Мајданпеку, за територију општине Мајданпек,

35) Основни суд у Мионици, за територију општина Љиг и Мионица,

36) Основни суд у Младеновцу, за територију градских општина Барајево, Младеновац и Сопот, са судском јединицом у Сопоту,

37) Основни суд у Неготину, за територију општина Кладово и Неготин, са судском јединицом у Кладову,

38) Основни суд у Нишу, за територију општина Гаџин Хан, Дољевац и Сврљиг и за град Ниш,

39) Основни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са судском јединицом у Тутину,

40) Основни суд у Новом Саду, за територију општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

41) Основни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

42) Основни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица и Опово и за град Панчево, са судском јединицом у Ковачици,

43) Основни суд у Параћину, за територију општина Параћин и Ћуприја, са судском јединицом у Ћуприји,

44) Основни суд у Петровцу на Млави, за територију општина Жагубица и Петровац на Млави, са судском јединицом у Жагубици,

45) Основни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка и Пирот,

46) Основни суд у Пожаревцу, за територију општина Жабари, Кучево и Мало Црниће и за град Пожаревац, са судском јединицом у Кучеву,

47) Основни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Косјерић и Пожега,

48) Основни суд у Прибоју, за територију општине Прибој,

49) Основни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош и Пријепоље, са судском јединицом у Новој Вароши,

50) Основни суд у Прокупљу, за територију општина Житорађа, Мерошина и Прокупље,

51) Основни суд у Рашкој, за територију општине Рашка,

52) Основни суд у Руми, за територију општине Ириг, Пећинци и Рума,

53) Основни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа и Сента,

54) Основни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

55) Основни суд у Смедереву, за територију општине Ковин и за град Смедерево, са судском јединицом у Ковину,

56) Основни суд у Сомбору, за територију општина Апатин и Оџаци и за град Сомбор,

57) Основни суд у Сремској Митровици, за територију града Сремске Митровице,

58) Основни суд у Старој Пазови, за територију општина Инђија и Стара Пазова, са судском јединицом у Инђији,

59) Основни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са судском јединицом у Бачкој Тополи,

60) Основни суд у Сурдулици, за територију општина Босилеград, Владичин Хан и Сурдулица, са судским јединицама у Босилеграду и Владичином Хану,

61) Основни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

62) Основни суд у Убу, за територију општина Лајковац и Уб,

63) Основни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са судском јединицом у Бајиној Башти,

64) Основни суд у Чачку, за територију града Чачка,

65) Основни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са судском јединицом у Богатићу и судском јединицом у Коцељеви за територију општина Коцељева и Владимирци,

66) Основни суд у Шиду, за територију општине Шид.

Први основни суд у Београду надлежан је за међународну правну помоћ за подручја Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду.

3. Виши судови

Члан 4

Виши судови јесу:

1) Виши суд у Београду, за подручје Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, Основног суда у Лазаревцу, Основног суда у Младеновцу и Основног суда у Обреновцу,

2) Виши суд у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву, Основног суда у Мионици и Основног суда у Убу,

3) Виши суд у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу, Основног суда у Врању и Основног суда у Сурдулици,

4) Виши суд у Зајечару, за подручје Основног суда у Бору, Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу,

5) Виши суд у Зрењанину, за подручје Основног суда у Бечеју, Основног суда у Зрењанину и Основног суда у Кикинди,

6) Виши суд у Јагодини, за подручје Основног суда у Деспотовцу, Основног суда у Јагодини и Основног суда у Параћину,

7) Виши суд у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу и Основног суда у Крагујевцу,

8) Виши суд у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву и Основног суда у Рашкој,

9) Виши суд у Крушевцу, за подручје Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику,

10) Виши суд у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лебану и Основног суда у Лесковцу,

11) Виши суд у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину,

12) Виши суд у Нишу, за подручје Основног суда у Алексинцу и Основног суда у Нишу,

13) Виши суд у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници,

14) Виши суд у Новом Саду, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци и Основног суда у Новом Саду,

15) Виши суд у Панчеву, за подручје Основног суда у Вршцу и Основног суда у Панчеву,

16) Виши суд у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

17) Виши суд у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Великом Градишту, Основног суда у Петровцу на Млави и Основног суда у Пожаревцу,

18) Виши суд у Прокупљу, за подручје Основног суда у Куршумлији и Основног суда у Прокупљу,

19) Виши суд у Смедереву, за подручје Основног суда у Великој Плани и Основног суда у Смедереву,

20) Виши суд у Сомбору, за подручје Основног суда у Врбасу и Основног суда у Сомбору,

21) Виши суд у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Руми, Основног суда у Сремској Митровици, Основног суда у Старој Пазови и Основног суда у Шиду,

22) Виши суд у Суботици, за подручје Основног суда у Сенти и Основног суда у Суботици,

23) Виши суд у Ужицу, за подручје Основног суда у Пожеги, Основног суда у Прибоју, Основног суда у Пријепољу и Основног суда у Ужицу,

24) Виши суд у Чачку, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу, Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку,

25) Виши суд у Шапцу, за подручје Основног суда у Лозници и Основног суда у Шапцу.

Виши суд у Београду надлежан је да у првом степену одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација у средствима јавног информисања и да суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације за територију Републике Србије.

Виши суд у Београду надлежан је и за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

4. Привредни судови

Члан 5

Привредни судови јесу:

1) Привредни суд у Београду, за територију града Београда,

2) Привредни суд у Ваљеву, за територију општина Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина и Уб и за градове Ваљево, Лозница и Шабац, са судском јединицом у Лозници за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу и судском јединицом у Шапцу за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац,

3) Привредни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања и за град Зајечар,

4) Привредни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сечањ и Чока и за град Зрењанин,

5) Привредни суд у Краљеву, за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар, са судском јединицом у Крушевцу за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и за град Крушевац и судском јединицом у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и за град Нови Пазар,

6) Привредни суд у Крагујевцу, за територију општина Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја и за градове Јагодину и Крагујевац, са судском јединицом у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину,

7) Привредни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава и за градове Врање и Лесковац, са судском јединицом у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште и за град Врање,

8) Привредни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш,

9) Привредни суд у Новом Саду, за територију општина Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

10) Привредни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште и за град Панчево,

11) Привредни суд у Пожаревцу, за територију општина Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Смедеревска Паланка и за градове Пожаревац и Смедерево, са судском јединицом у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево,

12) Привредни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Врбас, Кула, Оџаци и Србобран и за град Сомбор,

13) Привредни суд у Сремској Митровици, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид и за град Сремску Митровицу,

14) Привредни суд у Суботици, за територију општина Ада, Бачка Топола, Кањижа, Мали Иђош и Сента и за град Суботицу,

15) Привредни суд у Ужицу, за територију општина Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље и Чајетина и за град Ужице,

16) Привредни суд у Чачку, за територију општина Горњи Милановац, Ивањица и Лучани и за град Чачак.

Привредни суд у Београду надлежан је за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

5. Апелациони судови

Члан 6

Апелациони судови јесу:

1) Апелациони суд у Београду, за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву,

2) Апелациони суд у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Чачку и Ужицу,

3) Апелациони суд у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Зајечару, Неготину, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

4) Апелациони суд у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

6. Одељења Прекршајног апелационог суда

Члан 7

Одељења Прекршајног апелационог суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашкој, Сјеници, Трстенику, Чачку и Ужицу,

2) Одељење у Нишу, за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

7. Одељења Управног суда

Члан 8

Одељења Управног суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Чачку,

2) Одељење у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

III ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

1. Основна јавна тужилаштва

Члан 9

Основна јавна тужилаштва јесу:

1) Основно јавно тужилаштво у Алексинцу, за подручје Основног суда у Алексинцу,

2) Основно јавно тужилаштво у Аранђеловцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу,

3) Основно јавно тужилаштво у Бачкој Паланци, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци,

4) Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Првог основног суда у Београду,

5) Друго основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Другог основног суда у Београду,

6) Треће основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Трећег основног суда у Београду,

7) Основно јавно тужилаштво у Бечеју, за подручје Основног суда у Бечеју,

8) Основно јавно тужилаштво у Бору, за подручје Основног суда у Бору,

9) Основно јавно тужилаштво у Брусу, за подручје Основног суда у Брусу,

10) Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву,

11) Основно јавно тужилаштво у Великој Плани, за подручје Основног суда у Великој Плани,

12) Основно јавно тужилаштво у Великом Градишту, за подручје Основног суда у Великом Градишту,

13) Основно јавно тужилаштво у Владичином Хану, за подручје Основног суда у Сурдулици,

14) Основно јавно тужилаштво у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу и Основног суда у Врању, са одељењем у Бујановцу,

15) Основно јавно тужилаштво у Врбасу, за подручје Основног суда у Врбасу,

16) Основно јавно тужилаштво у Вршцу, за подручје Основног суда у Вршцу,

17) Основно јавно тужилаштво у Горњем Милановцу, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу,

18) Основно јавно тужилаштво у Деспотовцу, за подручје Основног суда у Деспотовцу,

19) Основно јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу, са одељењем у Књажевцу,

20) Основно јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Основног суда у Зрењанину,

21) Основно јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Основног суда у Јагодини,

22) Основно јавно тужилаштво у Кикинди, за подручје Основног суда у Кикинди,

23) Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Крагујевцу,

24) Основно јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву,

25) Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Основног суда у Крушевцу,

26) Основно јавно тужилаштво у Куршумлији, за подручје Основног суда у Куршумлији,

27) Основно јавно тужилаштво у Лазаревцу, за подручје Основног суда у Лазаревцу,

28) Основно јавно тужилаштво у Лебану, за подручје Основног суда у Лебану,

29) Основно јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лесковцу,

30) Основно јавно тужилаштво у Лозници, за подручје Основног суда у Лозници, са одељењем у Љубовији,

31) Основно јавно тужилаштво у Мионици, за подручје Основног суда у Мионици,

32) Основно јавно тужилаштво у Младеновцу, за подручје Основног суда у Младеновцу,

33) Основно јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину, са одељењем у Мајданпеку,

34) Основно јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Основног суда у Нишу,

35) Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници, са одељењем у Сјеници,

36) Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Основног суда у Новом Саду,

37) Основно јавно тужилаштво у Обреновцу, за подручје Основног суда у Обреновцу,

38) Основно јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Основног суда у Панчеву,

39) Основно јавно тужилаштво у Параћину, за подручје Основног суда у Параћину,

40) Основно јавно тужилаштво у Петровцу на Млави, за подручје Основног суда у Петровцу на Млави,

41) Основно јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

42) Основно јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Пожаревцу, са одељењем у Кучеву,

43) Основно јавно тужилаштво у Пожеги, за подручје Основног суда у Пожеги,

44) Основно јавно тужилаштво у Пријепољу, за подручје Основног суда у Прибоју и Основног суда у Пријепољу, са одељењем у Прибоју,

45) Основно јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Основног суда у Прокупљу,

46) Основно јавно тужилаштво у Рашкој, за подручје Основног суда у Рашкој,

47) Основно јавно тужилаштво у Руми, за подручје Основног суда у Руми,

48) Основно јавно тужилаштво у Сенти, за подручје Основног суда у Сенти,

49) Основно јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Основног суда у Смедереву,

50) Основно јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Основног суда у Сомбору,

51) Основно јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Сремској Митровици и Основног суда у Шиду, са одељењем у Шиду,

52) Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови, за подручје Основног суда у Старој Пазови,

53) Основно јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Основног суда у Суботици,

54) Основно јавно тужилаштво у Трстенику, за подручје Основног суда у Трстенику,

55) Основно јавно тужилаштво у Убу, за подручје Основног суда у Убу,

56) Основно јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Основног суда у Ужицу,

57) Основно јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку, са одељењем у Ивањици,

58) Основно јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Основног суда у Шапцу.

2. Виша јавна тужилаштва

Члан 10

Виша јавна тужилаштва јесу:

1) Више јавно тужилаштво у Београду, за подручје Вишег суда у Београду,

2) Више јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Вишег суда у Ваљеву,

3) Више јавно тужилаштво у Врању, за подручје Вишег суда у Врању,

4) Више јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Вишег суда у Зајечару,

5) Више јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Вишег суда у Зрењанину,

6) Више јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Вишег суда у Јагодини,

7) Више јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Вишег суда у Крагујевцу,

8) Више јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Вишег суда у Краљеву,

9) Више јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Вишег суда у Крушевцу,

10) Више јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Вишег суда у Лесковцу,

11) Више јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Вишег суда у Неготину,

12) Више јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Вишег суда у Нишу,

13) Више јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Вишег суда у Новом Пазару,

14) Више јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Вишег суда у Новом Саду,

15) Више јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Вишег суда у Панчеву,

16) Више јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Вишег суда у Пироту,

17) Више јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Вишег суда у Пожаревцу,

18) Више јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Вишег суда у Прокупљу,

19) Више јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Вишег суда у Смедереву,

20) Више јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Вишег суда у Сомбору,

21) Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Вишег суда у Сремској Митровици,

22) Више јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Вишег суда у Суботици,

23) Више јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Вишег суда у Ужицу,

24) Више јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Вишег суда у Чачку,

25) Више јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Вишег суда у Шапцу.

3. Апелациона јавна тужилаштва

Члан 11

Апелациона јавна тужилаштва јесу:

1) Апелационо јавно тужилаштво у Београду, за подручје Апелационог суда у Београду,

2) Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Апелационог суда у Крагујевцу,

3) Апелационо јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Апелационог суда у Нишу,

4) Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Апелационог суда у Новом Саду.

IV СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА ЗА ТЕРИТОРИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА

Члан 12

Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уређује се посебним законом.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 13

Судови и јавна тужилаштва, основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом до дана почетка примене овог закона.

Предмете у којима до дана почетка примене овог закона није донета одлука од судова и јавних тужилаштава основаних Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) преузимају месно надлежни судови и јавна тужилаштва основани овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, о предметима примљеним у апелационим судовима до дана почетка примене овог закона одлучиће апелациони судови који су надлежни у складу са Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

У судским јединицима основних судова које су одређене Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), а које према одредбама овог закона престају са радом, наставиће са радом пријемне канцеларије у којима ће се обављати послови пријема писмена и оверавања исправа и потписа.

Послови у пријемним канцеларијама из става 4. овог члана обављаће се до почетка рада јавних бележника.

Члан 14

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на коме врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), изузев у судовима у којима је извршен избор председника судова у складу са Законом о судијама.

Даном почетка примене овог закона престаје вршење функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Вршење функције председника судова из ст. 3. и 4. овог члана траје до избора председника судова у складу са одредбама Закона о судијама.

Члан 15

До дана почетка примене овог закона извршиће се премештај заменика јавних тужилаца из укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која нису била основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која преузимају надлежност укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Јавни тужиоци којима је престала функција због укидања јавног тужилаштва настављају да врше функцију заменика јавног тужиоца у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Вршење функције јавног тужиоца из ст. 2. и 3. овог члана траје до избора јавних тужилаца, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Члан 16

Судови и јавна тужилаштва која су основана овим законом преузимају потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене из судова и јавних тужилаштава која су основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће до дана почетка примене овог закона извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца образоваће комисије које ће донети решења о распоређивању запослених из судова и јавних тужилаштава из става 1. овог члана, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, који ће донети министар надлежан за правосуђе до 1. децембра 2013. године.

Члан 17

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 2. тачка 13), члана 3. тачка 11), члана 4. тачка 7), члана 9. тачка 11) и члана 10. тачка 7) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом.

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 5. тачка 8), члана 6. тачка 3), члана 7. тачка 2), члана 8. тачка 2) и члана 11. тачка 3) овог закона настављају да врше законске надлежности за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Посебни закон из члана 12. овог закона донеће се до 31. децембра 2013. године.

Члан 18

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), осим одредаба тог закона наведених у члану 17. став 1. овог закона.

Члан 19

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године.

Act on Solving Conflicts of Laws with Foreign Regulations

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени лист СФРЈ”, бр. 43/82 и 72/82, “Службени лист СРЈ”, бр. 46/96 и “Службени гласник РС”, бр. 46/2006 – други закон)

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овај закон садржи правила о одређивању меродавног права за статусне, породичне и имовинске, односно друге материјалноправне односе с међународним елементом.

Овај закон садржи и правила о надлежности судова и других органа Савезне Републике Југославије за расправљање односа из става 1. овог члана, правила поступка и правила за признање и извршење страних судских и арбитражних одлука.

Члан 2

Ако у овом закону нема одредбе о праву меродавном за неки однос из члана 1. став 1. овог закона, сходно се примењују одредбе и начела овог закона, начела правног поретка Савезне Републике Југославије и начела међународног приватног права.

Члан 3

Одредбе овог закона не примењују се на односе из члана 1. овог закона ако су регулисани другим савезним законом или међународним уговорима.

Члан 4

Не примењује се право стране државе ако би његово дејство било супротно Уставом СРЈ утврђеним основама друштвеног уређења.

Члан 5

Не примењује се право стране државе које би било меродавно по одредбама овог или другог савезног закона ако би његово примењивање имало за циљ избегавање примењивања права Савезне Републике Југославије.

Члан 6

Ако би по одредбама овог закона требало применити право стране државе, узимају се у обзир његова правила о одређивању меродавног права.

Ако правила стране државе о одређивању меродавног права узвраћају на право Савезне Републике Југославије, примениће се право Савезне Републике Југославије, не узимајући у обзир правила о одређивању меродавног права.

Члан 7

Ако овим или другим савезним законом није друкчије одређено, сматра се да су правни посао и правна радња у погледу облика пуноважни ако су пуноважни било по праву места где је правни посао закључен, односно правна радња предузета било по праву које је меродавно за садржину правног посла, односно правне радње.

Члан 8

За застарелост је меродавно право које је меродавно за садржину правног посла, односно правне радње.

Члан 9

Право стране државе примењује се према свом смислу и појмовима које садржи.

Члан 10

Ако је меродавно право државе чији правни поредак није јединствен а правила овог закона не упућују на одређено правно подручје у тој држави, меродавно право одређује се по правилима тог правног поретка.

Ако се меродавно право државе чији правни поредак није јединствен не може утврдити на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, меродавно је право подручја у тој држави са којим постоји најближа веза.

Члан 11

Ако лице које је југословенски држављанин има и држављанство неке друге државе, за примењивање овог закона сматра се да има само југословенско држављанство.

Ако лице које није југословенски држављанин има два или више страних држављанстава, за примењивање овог закона сматра се да има држављанство оне државе чији је држављанин и у којој има пребивалиште.

Ако лице из става 2. овог члана нема пребивалиште ни у једној од држава чији је држављанин, за примењивање овог закона сматра се да има држављанство оне државе чији је држављанин и с којом је у најближој вези.

Члан 12

Ако лице нема држављанство или се његово држављанство не може утврдити, меродавно право одређује се према његовом пребивалишту.

Ако лице из става 1. овог члана нема пребивалиште или се оно не може утврдити, меродавно право одређује се према његовом боравишту.

Ако се ни боравиште лица из става 1. овог члана не може утврдити, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 13

Суд или други надлежни орган ће по службеној дужности утврдити садржину страног меродавног права.

Орган из става 1. овог члана може затражити обавештење о страном праву од савезног органа надлежног за послове правде.

Странке у поступку могу поднети и јавну исправу о садржини страног права.

Глава друга

МЕРОДАВНО ПРАВО

Члан 14

За правну и пословну способност физичког лица меродавно је право државе чији је оно држављанин.

Физичко лице које би према праву државе чији је оно држављанин било пословно неспособно, пословно је способно ако има пословну способност по праву места где је настала обавеза.

За лишење или ограничење пословне способности физичког лица меродавно је право из става 1. овог члана.

Одредба става 2. овог члана не примењује се на породичне и наследне односе.

Члан 15

За стављање под старатељство и престанак старатељства, као и за односе између стараоца и лица под старатељством (штићеника), меродавно је право државе чији је држављанин лице под старатељством.

Привремене заштитне мере према страном држављанину и према лицу без држављанства који се налазе у Савезној Републици Југославији одређују се по праву Савезне Републике Југославије и трају док надлежна држава не донесе одлуку и не предузме потребне мере.

Одредба става 2. овог члана примењује се и у погледу заштите имовине одсутног страног држављанина и лица без држављанства која се налази на територији Савезне Републике Југославије.

Члан 16

За проглашење несталог лица умрлим меродавно је право државе чији је држављанин било то лице у време нестанка.

Члан 17

Припадност правног лица одређује се по праву државе по коме је оно основано.

Ако правно лице има стварно седиште у другој држави, а не у оној у којој је основано и по праву те друге државе има њену припадност, сматраће се правним лицем те државе.

Члан 18

За својинскоправне односе и друга права на ствари меродавно је право места где се ствар налази.

За односе из става 1. овог члана у погледу ствари које се налазе у превозу, меродавно је право места одредишта (опредељења).

За односе из става 1. овог члана на превозним средствима, меродавно је право државе чију државну припадност имају та средства, ако прописима Савезне Републике Југославије није друкчије одређено.

Члан 19

За уговор меродавно је право које су изабрале уговорне стране, ако овим законом или међународним уговором није друкчије одређено.

Члан 20

Ако није изабрано меродавно право и ако посебне околности случаја не упућују на друго право, као меродавно право примењује се:

1) за уговор о продаји покретних ствари – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште продавца;

2) за уговор о делу, односно за уговор о грађењу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште посленика (предузимача);

3) за уговор о пуномоћству – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште пуномоћника;

4) за уговор о посредовању – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште посредника;

5) за уговор о комисиону – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште комисионара;

6) за уговор о отпремању (шпедицији) – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште отпремника;

7) за уговор о закупу покретних ствари – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште закуподавца;

8) за уговор о зајму – право места где се у време пријема понуда налазило пребивалиште, односно седиште зајмодавца;

9) за уговор о послузи – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште послугодавца;

10) за уговор о остави – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште оставопримца (депозитара);

11) за уговор о ускладиштењу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште складиштара;

12) за уговор о превозу – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште превозиоца (возара);

13) за уговор о осигурању – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште осигуравача;

14) за уговор о ауторском праву – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште аутора;

15) за уговор о поклону – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште поклонодавца;

16) за берзанске послове – право седишта берзе;

17) за уговор о самосталним банкарским гаранцијама – право места где се у време закључења уговора налазило седиште даваоца гаранције;

18) за уговор о преносу технологије (лиценци, и др.) – право места где се у време закључења уговора налазило седиште примаоца технологије;

19) за имовинска потраживања из уговора о раду – право државе у којој се рад обавља или се обављао;

20) за друге уговоре – право места где се у време пријема понуде налазило пребивалиште, односно седиште понудиоца.

Члан 21

За уговоре који се односе на непокретности искључиво је меродавно право државе на чијој се територији налази непокретност.

Члан 22

У односима између уговорних страна, ако уговорне стране нису друкчије уговориле, право из члана 20. овог закона меродавно је и за:

1) одређивање часа од ког стицалац, односно преузималац покретне ствари има право на производе и плодове ствари;

2) одређивање часа од ког стицалац, односно преузималац сноси ризик у вези са стварима.

Члан 23

Право места где се ствар мора предати меродавно је, ако уговорне стране нису друкчије уговориле, за начин предаје ствари и за мере које треба предузети ако се одбије преузимање ствари.

Члан 24

На дејство уступања потраживања или преузимања дуга према дужнику, односно повериоцу који нису учествовали у уступању, односно преузимању, примениће се право које је меродавно за потраживање, односно дуг.

Члан 25

На акцесорни правни посао, ако није друкчије одређено, примениће се право меродавно за главни правни посао.

Члан 26

За једнострани правни посао меродавно је право државе дужниковог пребивалишта, односно седишта.

Члан 27

На стицање без основа примењује се право меродавно за правни однос који је настао, био очекиван или претпостављен, а поводом ког је настало стицање.

За пословодство без налога меродавно је право места где је радња пословође извршена.

За обавезе из употребе ствари без пословодства и за друге вануговорне обавезе које не извиру из одговорности за штету меродавно је право места где су се догодиле чињенице које су проузроковале обавезу.

Члан 28

За вануговорну одговорност за штету, ако за поједине случајеве није друкчије одређено, меродавно је право места где је радња извршена или право места где је последица наступила, зависно од тога које је од та два права повољније за оштећеника.

Право из става 1. овог члана меродавно је и за вануговорну одговорност за штету која је настала у вези са правним односима из члана 27. овог закона.

За противправност радње меродавно је право места где је радња извршена или где је последица наступила, а ако је радња извршена или је последица наступила на више места – довољно је да је радња противправна по праву било ког од тих места.

Члан 29

Ако је догађај из ког произилази обавеза за накнаду штете настао на броду на отвореном мору или у ваздухоплову, као право места где су се догодиле чињенице које су проузроковале обавезу накнаде штете сматра се право државе чију припадност брод има, односно право државе у којој је ваздухоплов регистрован.

Члан 30

За наслеђивање меродавно је право државе чији је држављанин био оставилац у време смрти.

За способност за прављење тестамента меродавно је право државе чије је држављанство завешталац имао у моменту састављања тестамента.

Члан 31

Тестамент је пуноважан у погледу облика ако је пуноважан по једном од следећих права:

1) по праву места где је тестамент састављен;

2) по праву државе чији је држављанин био завешталац било у време располагања тестаментом било у време смрти;

3) по праву завештаочевог пребивалишта било у време располагања тестаментом било у време смрти;

4) по праву завештаочевог боравишта било у време располагања тестаментом било у време смрти;

5) по праву Савезне Републике Југославије;

6) за непокретност – и по праву места где се непокретност налази.

Опозивање тестамента је пуноважно у погледу облика ако је тај облик пуноважан по било ком праву према коме је, у складу са одредбама става 1. овог члана, тестамент могао бити пуноважно састављен.

Члан 32

У погледу услова за закључење брака меродавно је, за свако лице, право државе чији је оно држављанин у време ступања у брак.

И кад постоје услови за закључење брака по праву државе чији је држављанин лице које жели да закључи брак пред надлежним органом Савезне Републике Југославије, неће се дозволити закључење брака ако, у погледу тог лица, постоје по праву Савезне Републике Југославије сметње које се односе на постојање ранијег брака, сродство и неспособност за расуђивање.

Члан 33

За форму брака меродавно је право места у коме се брак закључује.

Члан 34

За неважност брака (непостојање и ништавост) меродавно је било које право по коме је брак закључен у смислу члана 32. овог закона.

Члан 35

За развод брака меродавно је право државе чији су држављани оба брачна друга у време подношења тужбе.

Ако су брачни другови држављани различитих држава у време подношења тужбе, за развод брака меродавна су кумулативно права обе државе чији су они држављани.

Ако се брак не би могао развести по праву одређеном у ставу 2. овог члана, за развод брака меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је један од брачних другова имао у време подношења тужбе пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Ако је један од брачних другова југословенски држављанин који нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а брак се не би могао развести по праву одређеном у ставу 2. овог члана, за развод брака меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 36

За личне и законске имовинске односе брачних другова меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако су брачни другови држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој имају пребивалиште.

Ако брачни другови немају ни заједничко држављанство ни пребивалиште у истој држави, меродавно је право државе у којој су имали последње заједничко пребивалиште.

Ако се меродавно право не може одредити према ст. 1. до 3. овог члана, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

Члан 37

За уговорне имовинске односе брачних другова меродавно је право које је у време закључења уговора било меродавно за личне и законске имовинске односе.

Ако право одређено у ставу 1. овог члана предвиђа да брачни другови могу изабрати право које је меродавно за брачно-имовински уговор, меродавно је право које су они изабрали.

Члан 38

Ако је брак неважећи или је престао за личне и законске имовинске односе меродавно је право одређено у члану 36. овог закона.

У случајевима наведеним у члану 36. овог закона за уговорне имовинске односе брачних другова меродавно је право одређено у члану 37. овог закона.

Члан 39

За имовинске односе лица која живе у ванбрачној заједници меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако лица из става 1. овог члана немају исто држављанство, меродавно је право државе у којој имају заједничко пребивалиште.

За уговорне имовинске односе између лица која живе у ванбрачној заједници меродавно је право које је у време закључења уговора било меродавно за њихове имовинске односе.

Члан 40

За односе између родитеља и деце меродавно је право државе чији су они држављани.

Ако су родитељи и деца држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој сви они имају пребивалиште.

Ако су родитељи и деца држављани различитих држава, а немају пребивалиште у истој држави, меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је дете или који од родитеља југословенски држављанин.

За односе између родитеља и деце који нису предвиђени у ст. 1. до 3. овог члана меродавно је право државе чији је држављанин дете.

Члан 41

За признавање, утврђивање или оспоравање очинства, односно материнства меродавно је право државе чији је држављанин у време рођења детета било лице чије се очинство, односно материнство признаје, утврђује или оспорава.

Члан 42

За обавезу издржавања између крвних сродника, осим родитеља и деце, или за обавезу издржавања сродника по тазбини меродавно је право државе чији је држављанин сродник од ког се захтева издржавање.

Члан 43

За позакоњење меродавно је право државе чији су држављани родитељи, а ако родитељи нису држављани исте државе – право државе оног родитеља, по коме је позакоњење пуноважно.

Ако по праву одређеном у ставу 1. овог члана нема услова за позакоњење, а родитељи и дете имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији, меродавно је право Савезне Републике Југославије.

За пристанак детета, другог лица или државног органа за позакоњење, меродавно је право државе чији је држављанин дете.

Члан 44

За услове заснивања усвојења и престанка усвојења меродавно је право државе чији су држављани усвојилац и усвојеник.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, за услове заснивања усвојења и престанка усвојења меродавна су кумулативно права обе државе чији су они држављани.

Ако брачни другови заједнички усвајају, поред права државе чији је држављанин усвојеник, меродавна су за услове заснивања усвојења и престанка усвојења и права држава чији су држављани и један и други брачни друг.

За облик усвојења меродавно је право места где се усвојење заснива.

Члан 45

За дејство усвојења меродавно је право државе чији су држављани усвојилац и усвојеник у време заснивања усвојења.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, меродавно је право државе у којој имају пребивалиште.

Ако су усвојилац и усвојеник држављани различитих држава, а немају пребивалиште у истој држави, меродавно је право Савезне Републике Југославије ако је један од њих југословенски држављанин.

Ако у случају из става 3. овог члана ни усвојилац ни усвојеник нису југословенски држављани, меродавно је право државе чији је држављанин усвојеник.

Глава трећа

НАДЛЕЖНОСТ И ПОСТУПАК

1. Надлежност суда и других органа Савезне Републике Југославије у стварима с међународним елементом

Члан 46

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако тужени има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији.

Ако тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији нити у којој другој држави, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако тужени има боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако су парничне странке југословенски држављани, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени има боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако у парници има више тужених са својством материјалних супарничара, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад један од тужених има пребивалиште, односно седиште у Савеној Републици Југославији.

Кад се о правном односу одлучује у ванпарничном поступку, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако лице према коме је поднесен захтев има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији, а кад у поступку учествује само једно лице – ако то лице има пребивалиште, односно седиште у Савезној Републици Југославији, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 47

Искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји кад је то овим или другим савезним законом изричито одређено.

Члан 48

Ако у страној држави постоји надлежност страног суда у споровима против југословенских држављана по критеријумима о надлежности којих нема у одредбама о надлежности суда Савезне Републике Југославије, ти критеријуми ће бити меродавни за постојање надлежности суда Савезне Републике Југославије у споровима у којима је тужени држављанин те стране државе.

Члан 49

Странке се могу споразумети о надлежности страног суда само ако је бар једна од њих страни држављанин или правно лице са седиштем у иностранству, а није у питању спор за који постоји, по одредбама овог или другог савезног закона, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије.

Странке се могу споразумети о надлежности суда Савезне Републике Југославије ако је бар једна странка југословенски држављанин или правно лице са седиштем у Савезној Републици Југославији.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се кад је у питању надлежност у стварима из чл. 61. до 70. овог закона.

Члан 50

Кад надлежност суда Савезне Републике Југославије зависи од пристанка туженог да суди суд Савезне Републике Југославије, сматра се да је тужени дао пристанак подношењем одговора на тужбу, односно приговора на платни налог, а није оспорио надлежност, или се упустио у расправљање.

Члан 51

Кад је одредбама овог закона надлежност суда Савезне Републике Југославије одређена под претпоставком да парнична странка има југословенско држављанство, та надлежност постоји и за лица без држављанства која имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Одредба става 1. овог члана сходно се примењује и на надлежност других органа Савезне Републике Југославије.

Члан 52

У споровима против југословенских држављана који живе у иностранству, где су их на службу или на рад упутили државни орган, предузеће или друго правно лице, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако су они имали пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 53

У споровима о вануговорној одговорности за штету надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако та надлежност постоји по одредбама члана 46. и чл. 50. до 52. овог закона или ако је штета настала на територији Савезне Републике Југославије.

Одредба става 1. овог члана примењиваће се и у споровима против заједнице осигурања имовине и лица ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности те заједнице, као и у споровима о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника.

Члан 54

У споровима о имовинскоправним захтевима надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се на територији Савезне Републике Југославије налази имовина туженог или предмет који се тужбом тражи.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и у споровима због обавеза насталих за време боравка туженог у Савезној Републици Југославији.

Члан 55

У споровима против физичког или правног лица које има седиште у иностранству, за обавезе које су настале у Савезној Републици Југославији или које се морају извршити на територији Савезне Републике Југославије надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако то лице има на територији Савезне Републике Југославије своје представништво или заступништво или ако је у Савезној Републици Југославији седиште правног лица коме је поверено вршење његових послова.

Члан 56

Искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима о праву својине и о другим стварним правима на непокретности, у споровима због сметања поседа на непокретности, као и у споровима насталим из закупних или најамних односа у погледу непокретности, или из уговора о коришћењу стана или пословних просторија, ако се непокретност налази на територији Савезне Републике Југославије.

Члан 57

У споровима због сметања поседа на покретним стварима надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји по одредбама члана 46. и чл. 50. и 51. овог закона или ако је на територији Савезне Републике Југославије настало сметање.

Члан 58

У споровима о праву својине, заложном праву и другим правима на ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње провидбе, као и о закупним односима у погледу ваздухоплова и брода, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад се на територији Савезне Републике Југославије води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан.

У споровима због сметања поседа на ваздухоплову и броду из става 1. овог члана надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад се на територији Савезне Републике Југославије води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан, или кад је на територији Савезне Републике Југославије настало сметање.

Члан 59

У споровима о имовинским односима брачних другова у погледу имовине у Савезној Републици Југославији надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Савезној Републици Југославији.

Ако се претежни део имовине налази у Савезној Републици Југославији, а други део у иностранству, суд Савезне Републике Југославије може одлучивати о имовини која се налази у иностранству само у спору у коме се одлучује и о имовини у Савезној Републици Југославији, и то само ако тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије.

Члан 60

Одредбама члана 59. овог закона не дира се у одредбе о искључивој надлежности судова Савезне Републике Југославије у имовинскоправним споровима.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о имовинским односима брачних другова по одредбама овог закона постоји без обзира на то да ли брак траје или је престао, или је утврђено да брак не постоји.

Члан 61

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима ради утврђивања постојања или непостојања брака, поништаја брака или развода брака (брачни спорови) и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији:

1) ако су оба брачна друга југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

2) ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, или

3) ако су брачни другови имали своје последње пребивалиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Ако је тужени брачни друг југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Члан 62

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима из члана 61. овог закона постоји и кад су брачни другови страни држављани који су имали последње заједничко пребивалиште у Савезној Републици Југославији или кад тужилац има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, али само ако у тим случајевима тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије и ако је по прописима државе чији су држављани брачни другови допуштена та надлежност.

Члан 63

У споровима за развод брака надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и ако је тужилац југословенски држављанин, а право државе чији би суд био надлежан не предвиђа установу развода брака.

Члан 64

У споровима за утврђивање или оспоравање очинства или материнства надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, и то:

1) ако су тужилац и тужени југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

2) ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Ако је тужба поднесена против детета које је југословенски држављанин и има пребивалиште, односно боравиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Члан 65

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима из члана 64. овог закона постоји и кад су странке страни држављани ако тужилац или један од тужилаца има пребивалиште у Савезној Републици Југославији, али само ако тужени пристаје да суди суд Савезне Републике Југославије и ако је по прописима државе чији је он држављанин допуштена та надлежност.

Члан 66

Надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји у споровима о чувању, подизању и васпитању деце која су под родитељским старањем и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији, ако су оба родитеља југословенски држављани.

Ако су тужени и дете југословенски држављани и ако обоје имају пребивалиште у Савезној Републици Југославији, надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана, као и одредбе члана 46. овог закона, сходно се примењују и на одређивање надлежности других органа Савезне Републике Југославије кад одлучују о чувању, подизању и васпитању деце под родитељским старањем.

Члан 67

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању деце постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији:

1) ако дете подноси тужбу и има пребивалиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, или

2) ако су тужилац и тужени југословенски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или

3) ако је тужилац малолетно дете и југословенски је држављанин.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању који нису наведени у ставу 1. овог члана постоји и кад тужени нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији ако је тужилац југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању између брачних другова и између бивших брачних другова постоји и ако су брачни другови имали своје последње заједничко пребивалиште у Савезној Републици Југославији, а тужилац у време суђења и даље има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 68

Надлежност суда Савезне Републике Југославије у споровима о законском издржавању постоји и ако тужени има имовину у Савезној Републици Југославији из које се може наплатити издржавање.

Члан 69

Приликом одлучивања о лишењу и враћању родитељског права, продужењу родитељског права, стављању родитеља у положај стараоца у погледу управљања дечијом имовином, оглашењу детета рођеним у браку, као и приликом одлучивања о другим стварима које се односе на лично стање и односе између родитеља и деце, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји и кад не постоје претпоставке из члана 46. став 4. овог закона ако су подносилац захтева и лице према коме се подноси захтев југословенски држављани, односно кад у поступку учествује само једно лице ако је то лице југословенски држављанин.

Члан 70

За давање дозволе за ступање у брак надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако је подносилац захтева југословенски држављанин, односно ако је један од подносилаца захтева југословенски држављанин, без обзира на то где лица која желе да ступе у брак имају пребивалишта.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије је искључива ако је малолетник који тражи дозволу за ступање у брак југословенски држављанин, односно ако су оба лица која желе да ступе у брак југословенски држављани, а брак се закључује у иностранству.

Члан 71

За расправљање непокретне заоставштине југословенских држављана постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије ако се та заоставшитна налази у Савезној Републици Југославији.

Ако се непокретна заоставштина југословенског држављанина налази у иностранству, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји само ако по праву државе у којој се налазе непокретности није надлежан њен орган.

Надлежност суда Савезне Републике Југославије за расправљање покретне заоставштине југословенског држављанина постоји ако се покретности налазе на територији Савезне Републике Југославије или ако по праву државе у којој се покретности налазе није надлежан страни орган, односно ако тај орган одбија да расправља заоставштину.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и на спорове о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Члан 72

За расправљање непокретне заоставштине страног држављанина постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије ако се непокретности налазе у Савезној Републици Југославији.

За расправљање покретне заоставштине страног држављанина која се налази у Савезној Републици Југославији надлежан је суд Савезне Републике Југославије, осим ако у држави оставиоца суд није надлежан за расправљање покретне имовине југословенских држављана.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и у споровима о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Кад не постоји надлежност суда Савезне Републике Југославије за расправљање заоставштине страног држављанина, суд може одредити мере за обезбеђење заоставштине и за заштиту права према заоставштини која се налази у Савезној Републици Југославији.

Члан 73

За расправљање непокретне заоставштине лица без држављанства, лица чије се држављанство не може утврдити или лица које има статус избеглице, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се непокретност налази на територији Савезне Републике Југославије.

За расправљање покретне заоставштине лица без држављанства, лица чије се држављанство не може утврдити или лица које има статус избеглице, надлежност суда Савезне Републике Југославије постоји ако се покретности налазе у Савезној Републици Југославији или ако је оставилац у време смрти имао пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на надлежност у споровима из наследноправних односа и у споровима о потраживањима поверилаца према заоставштини.

Ако оставилац није имао пребивалиште у Савезној Републици Југославији, сходно ће се примењивати одредбе које важе за расправљање заоставштине страног држављанина, подразумевајући под страном државом државу у којој је оставилац у време смрти имао пребивалиште.

Члан 74

Орган Савезне Републике Југославије је искључиво надлежан да одлучује о усвојењу и о престанку усвојења лица које је југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Орган Савезне Републике Југославије надлежан је да одлучује о усвојењу и о престанку усвојења ако је лице које усваја југословенски држављанин и има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Кад брачни другови заједнички усвајају, за надлежност органа Савезне Републике Југославије довољно је да је један од брачних другова југословенски држављанин и да има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Члан 75

Орган Савезне Републике Југославије искључиво је надлежан у стварима старатељства југословенских држављана, без обзира на то где имају пребивалиште, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 76

Орган Савезне Републике Југославије неће донети одлуку и предузимати мере у стварима старатељства југословенског држављанина који има пребивалиште у иностранству ако утврди да је орган надлежан по праву стране државе донео одлуку или предузео мере којима је обезбеђена заштита личности, права и интереса југословенског држављанина.

Члан 77

Орган Савезне Републике Југославије предузеће неопходне привремене мере ради заштите личности, права и интереса страног држављанина који се налази или има имовину у Савезној Републици Југославији, о чему ће обавестити орган државе чији је држављанин то лице.

Орган Савезне Републике Југославије донеће одлуку и предузеће мере у стварима старатељства страног држављанина који има пребивалиште у Савезној Републици Југославији ако заштиту његове личности, права и интереса није обезбедио орган државе чији је он држављанин.

Члан 78

Суд Савезне Републике Југославије искључиво је надлежан за проглашење несталог југословенског држављанина умрлим, без обзира на то где је имао пребивалиште.

Пред судом Савезне Републике Југославије може се по праву Савезне Републике Југославије доказивати смрт страног држављанина који је умро на територији Савезне Републике Југославије.

2. Остале одредбе

Члан 79

За страначку и парничну способност физичког лица меродавно је право државе чији је оно држављанин.

Ако страни држављанин није парнично способан по одредби става 1. овог члана, а парнично је способан по праву Савезне Републике Југославије, може сам предузимати радње у поступку.

Законски заступник страног држављанина из става 2. овог члана може предузимати радње у поступку само док тај страни држављанин не изјави да сам преузима вођење парнице.

За страначку способност страног правног лица меродавно је право предвиђено у члану 17. овог закона.

Члан 80

Суд Савезне Републике Југославије прекинуће поступак на захтев странке ако је у току спор пред страним судом у истој правној ствари и између истих странака, и то:

1) ако је прво пред страним судом покренут поступак по односном спору;

2) ако је у питању спор за чије суђење не постоји искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије;

3) ако постоји узајамност.

Члан 81

За оцену надлежности суда Савезне Републике Југославије од значаја су чињенице које постоје у време у које парница почиње да тече.

Члан 82

Кад страни држављанин или лице без држављанства које нема пребивалиште у Савезној Републици Југославији покреће парницу пред судом Савезне Републике Југославије, дужан је да туженом, на његов захтев, обезбеди парничне трошкове.

Тужени је дужан да захтев из става 1. овог члана стави најдоцније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано – на првом рочишту за главну расправу пре него што се упусти у расправљање о главној ствари, односно чим је сазнао да постоје претпоставке за тражење обезбеђења.

Обезбеђење парничних трошкова даје се у новцу, али суд може одобрити да се обезбеђење даје и у другом погодном облику.

Члан 83

Тужени нема право на обезбеђење парничних трошкова:

1) ако у држави чији је држављанин тужилац југословенски држављани нису дужни да дају обезбеђење;

2) ако тужилац ужива у Савезној Републици Југославији право азила;

3) ако се тужбени захтев односи на потраживање тужиоца из његовог радног односа у Савезној Републици Југославији;

4) ако су у питању брачни спорови или спорови о утврђивању или оспоравању очинства или материнства и ако је у питању законско издржавање;

5) ако је у питању менична или чековна тужба, противтужба или издавање платног налога.

У случају сумње да ли су југословенски држављани, у смислу тачке 1. става 1. овог члана, дужни да дају обезбеђење у држави чији је држављанин тужилац, објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Члан 84

Суд ће у решењу којим се усваја захтев за обезбеђење парничних трошкова одредити износ обезбеђења и рок у коме се обезбеђење мора дати, а упозориће тужиоца на последице које закон предвиђа ако не буде доказано да је обезбеђење дато у одређеном року.

Ако тужилац у одређеном року не докаже да је дао обезбеђење за парничне трошкове, сматраће се да је тужба повучена, односно да је тужилац одустао од правног лека ако је захтев за обезбеђење стављен тек у поступак поводом правног лека.

Тужени који је благовремено ставио захтев да му тужилац обезбеди парничне трошкове није дужан да настави поступак у главној ствари све док се правноснажно не одлучи о његовом захтеву, а ако захтев буде усвојен – док тужилац не положи обезбеђење.

Ако суд одбије захтев за обезбеђење парничних трошкова, може одлучити да се поступак настави и пре него што решење о одбијању постане правноснажно.

Члан 85

Страни држављани имају право на ослобођење од плаћања парничних трошкова под условима узајамности.

У случају сумње у постојање узајамности, у погледу ослобођења од плаћања парничних трошкова објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Узајамност из става 1. овог члана не представља услов за остваривање права на ослобађање од плаћања парничних трошкова, ако страни држављанин има пребивалиште у Савезној Републици Југославији.

Лице без држављанства има право на ослобађање од плаћања парничних трошкова ако има пребивалиште или боравиште у Савезној Републици Југославији.

Глава четврта

ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ ОДЛУКА

1. Признање и извршење страних судских одлука

Члан 86

Страна судска одлука изједначује се са одлуком суда Савезне Републике Југославије и производи правно дејство у Савезној Републици Југославији само ако је призна суд Савезне Републике Југославије.

Страном судском одлуком у смислу става 1. овог члана сматра се и поравнање закључено пред судом (судско поравнање).

Страном судском одлуком сматра се и одлука другог органа која је у држави у којој је донесена изједначена са судском одлуком, односно судским поравнањем ако се њоме регулишу односи предвиђени у члану 1. овог закона.

Члан 87

Страна судска одлука признаће се ако је подносилац захтева за признање уз ту одлуку поднео и потврду надлежног страног суда, односно другог органа о правноснажности те одлуке по праву државе у којој је донесена.

Члан 88

Суд Савезне Републике Југославије одбиће признање стране судске одлуке ако поводом приговора лица против кога је та одлука донесена утврди да то лице није могло учествовати у поступку због неправилности у поступку.

Нарочито ће се сматрати да лице против кога је донесена страна судска одлука није могло учествовати у поступку због тога што му позив, тужба или решење којим је започет поступак није било лично достављено, односно што уопште није ни покушано лично достављање, осим ако се на било који начин упустило у расправљање о главној ствари у првостепеном поступку.

Члан 89

Страна судска одлука неће се признати ако у односној ствари постоји искључива надлежност суда или другог органа Савезне Републике Југославије.

Ако тужени тражи признање стране судске одлуке која је донесена у брачном спору или ако то тражи тужилац, а тужени се не противи, искључива надлежност суда Савезне Републике Југославије није сметња за признање те одлуке.

Члан 90

Страна судска одлука неће се признати ако је у истој ствари суд или други орган Савезне Републике Југославије донео правноснажну одлуку или ако је у Савезној Републици Југославији призната нека друга страна судска одлука која је донесена у истој ствари.

Суд ће застати са признањем стране судске одлуке ако је пред судом Савезне Републике Југославије у току раније покренута парница у истој правној ствари и међу истим странкама, и то до правноснажног окончања те парнице.

Члан 91

Страна судска одлука неће се признати ако је у супротности са Уставом СРЈ утврђеним основама друштвеног уређења.

Члан 92

Страна судска одлука неће се признати ако не постоји узајамност.

Непостојање узајамности није сметња за признање стране судске одлуке донесене у брачном спору и у спору ради утврђивања и оспоравања очинства или материнства, као и ако признање или извршење стране судске одлуке тражи југословенски држављанин.

Постојање узајамности у погледу признања стране судске одлуке претпоставља се док се супротно не докаже, а у случају сумње у постојање те узајамности, објашњење даје савезни орган надлежан за послове правде.

Члан 93

Ако је при одлучивању о личном стању (статусу) југословенског држављанина требало по овом закону применити право Савезне Републике Југославије, страна судска одлука признаће се и кад је примењено страно право ако та одлука битно не одступа од права Савезне Републике Југославије које се примењује на такав однос.

Члан 94

Одлуке страних судова које се односе на лично стање (статус) држављанина државе чија је одлука у питању признају се у Савезној Републици Југославији без преиспитивања од стране суда по члану 89. и чл. 91. и 92. овог закона.

Ако надлежни орган Савезне Републике Југославије сматра да се страна судска одлука односи на лично стање (статус) југословенског држављанина, таква одлука, да би била призната, подлеже преиспитивању по одредбама чл. 87. до 92. овог закона.

Члан 95

Ако се страна судска одлука односи на лично стање (статус) странаца који нису држављани државе која је донела ту одлуку, одлука ће се признати само ако испуњава услове за признање у држави чији су држављани односна лица.

Члан 96

На извршење стране судске одлуке примењују се одредбе чл. 87. до 92. овог закона.

Подносилац захтева за извршење стране судске одлуке, поред потврде из члана 87. овог закона, треба да поднесе и потврду о извршности те одлуке по праву државе у којој је донесена.

2. Признање и извршење страних арбитражних одлука

Чл. 97-100

(Престали да важе)

3. Поступак признања и извршења страних судских и арбитражних одлука

Члан 101

За признање и извршење страних судских одлука и страних арбитражних одлука месно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести поступак признања, односно извршења.

Суд ће се ограничити на то да испита да ли постоје услови из чл. 86. до 100. овог закона, а ако сматра за потребно, може тражити објашњење како од суда који је донео одлуку тако и од странака.

Против решења о признању, односно извршењу одлуке странке мог у изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења.

О жалби против решења из става 3. овог члана одлучује другостепени суд.

Ако о признању стране одлуке није донесено посебно решење, сваки суд може о признању те одлуке решавати у поступку као о претходном питању, али само са дејством за тај поступак.

Признање одлуке страног суда у стварима које се односе на лично стање (статус) овлашћен је да тражи свако ко за то има правни интерес.

Глава пета

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 102

Југословенски држављани могу у иностранству закључити брак пред овлашћеним конзуларним представништвом или дипломатским представништвом Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове ако се томе не противи држава у којој се налази представништво Савезне Републике Југославије или ако је то предвиђено међународним уговором.

Члан 103

Послове старатељства за југословенске држављане који се налазе у иностранству врши конзуларно представништво или дипломатско представништво Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове ако се томе не противи држава у којој се налази представништво Савезне Републике Југославије, или ако је то предвиђено међународним уговором.

Члан 104

Југословенском држављанину може у иностранству саставити тестамент, по одредбама које важе за састављање судског тестамента, конзуларно представништво или дипломатско представништво Савезне Републике Југославије које врши конзуларне послове.

Члан 105

Конзуларна представништва Савезне Републике Југославије или дипломатска представништва Савезне Републике Југославије у иностранству која врше конзуларне послове могу вршити оверу потписа, рукописа и преписа у складу са међународним уговорима и прописима земаља пријема.

Члан 106

Уверење о савезним, републичким и покрајинским прописима који важе или који су важили у Савезној Републици Југославији, ради њихове употребе пред органима стране државе, издаје савезни орган надлежан за послове правде.

У уверењу из става 1. овог члана наводи се назив прописа, датум кад је донесен, односно кад је престао да важи и дословни текст одговарајућих одредаба тог прописа.

Глава шеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 107

Одредбе овог закона неће се примењивати на односе који су настали пре ступања на снагу овог закона.

Члан 108

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) одредбе чл. 28. до 32, члана 70. став 5, члана 88. став 1, чл. 169. до 171, члан 178. и члан 222. Закона о парничном поступку (“Службени лист СФРЈ”, бр. 4/77, 36/77 и 36/80);

2) одредбе чл. 16. до 22. Уводног закона за Закон о парничном поступку (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 4/57);

3) одредба члана 26. Основног закона о браку (“Службени лист СФРЈ”, бр. 28/65);

4) одредба члана 29. Основног закона о старатељству (“Службени лист СФРЈ”, бр. 16/65);

5) одредбе чл. 187. и 188. Закона о наслеђивању (“Службени лист СФРЈ”, бр. 42/65).

Члан 109

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 1983. године.

Tax Procedure and Tax Administration Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 – исправка, 23/2003 – исправка, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – други закон, 62/2006 – други закон, 63/2006 – исправка другог закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – други закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – исправка, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016 и 108/2016)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Глава прва

ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Садржина Закона

Члан 1

Овим законом уређују се поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода на које се овај закон примењује (у даљем тексту: порески поступак), права и обавезе пореских обвезника, регистрација пореских обвезника и пореска кривична дела и прекршаји.

Овим законом уређује се и поступак:

1) издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, контроле мењачких послова, као и контроле девизног пословања;

2) обављања послова државне управе у области игара на срећу.

Овим законом образује се Пореска управа, као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија и уређују њена надлежност и организација.

Облици јавних прихода

Члан 2

Овај закон примењује се на све јавне приходе које наплаћује Пореска управа, ако другим пореским законом није друкчије уређено (у даљем тексту: порез).

Овај закон примењује се и на камате по основу доспелог, а неплаћеног пореза и трошкове поступка принудне наплате пореза (у даљем тексту: споредна пореска давања).

Члан 2а

Овај закон примењује се и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, у поступцима у којима доносе пореске управне акте, укључујући и акте у управном поступку, за које је прописана примена овог закона.

Код утврђивања, наплате и контроле јавних прихода и споредних пореских давања из става 1. овог члана, издавања прекршајног налога, као и код подношења захтева за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје надлежном прекршајном суду, надлежни орган јединице локалне самоуправе има права и обавезе које по овом закону има Пореска управа, осим права и обавеза које се односе на:

1) идентификацију и регистрацију пореских обвезника;

2) процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене;

3) откривање пореских кривичних дела;

4) (брисана)

4а) (брисана)

5) (брисана)

6) остала права и обавезе Пореске управе садржане у одредбама члана 160. тач. 1а), 9), 11б), 12) и 13а)-13д), чл. 161, 164. и 167-171. овог закона.

Члан 2б

Одредбе овог закона којима су уређена овлашћења Пореске управе, права и обавезе пореских обвезника, овлашћења пореских инспектора и пореских извршитеља Пореске управе, сходно се примењују и на овлашћења јединице локалне самоуправе, односно на права и обавезе обвезника изворних јавних прихода из члана 2а став 1. овог закона, на овлашћења пореских инспектора јединице локалне самоуправе и пореских извршитеља јединице локалне самоуправе, у поступку утврђивања, наплате и контроле изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.

Одредбе овог закона којима се уређује пренос права својине на покретним и непокретним стварима на Републику Србију у поступку принудне наплате јавних прихода који припадају буџету Републике Србије, сходно се примењују и на пренос права својине на покретним и непокретним стварима на јединицу локалне самоуправе у поступку принудне наплате изворних јавних прихода јединице локалне самоуправе.

Однос према другим законима

Члан 3

Ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на друкчији начин, примењују се одредбе овог закона.

Ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи по начелима и у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, односно у складу са одредбама закона којим се уређује инспекцијски надзор.

У поступку који води Пореска управа у вези са издавањем и одузимањем овлашћења, одобрења, дозвола, сагласности и др., применом закона којим се уређује девизно пословање, односно закона којим се уређују игре на срећу, сходно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак, ако тим законима није друкчије одређено.

Глава друга

НАЧЕЛА ПОРЕСКОГ ПОСТУПКА

Начело законитости

Члан 4

Пореска управа је дужна да остварује сва права и обавезе из порескоправног односа у складу са законом.

У случајевима када је Пореска управа овлашћена да делује на основу дискреционих овлашћења, дужна је да делује у складу са сврхом тих овлашћења и у оквиру закона.

Пореска управа је дужна да утврђује све чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке, посвећујући једнаку пажњу чињеницама које иду у прилог и на штету пореском обвезнику.

Начело временског важења пореских прописа

Члан 5

Пореска обавеза утврђује се на основу прописа који су били на снази у време њеног настанка, осим ако је, у складу с уставом и законом, за поједине одредбе закона предвиђено да имају повратно дејство.

Изузетно од става 1. овог члана, пореска обавеза по основу пореза на имовину за календарске године које следе години у којој је настала пореска обавеза, утврђује се на основу закона којим се уређују порези на имовину који је на снази на дан 1. јануара календарске године за коју се пореска обавеза утврђује, осим ако је, у складу с уставом и законом, за поједине одредбе закона предвиђено да имају повратно дејство.

Радње у пореском поступку регулисане су прописима који су на снази у време када се предузимају.

Начело омогућавања увида у чињенице

Члан 6

Пре доношења акта којим се утврђују обавезе и права пореског обвезника, Пореска управа је дужна да, на његов захтев, омогући пореском обвезнику увид у правну и чињеничну основу за доношење акта.

Начело чувања службене тајне у пореском поступку

Члан 7

Тајним податком у пореском поступку (у даљем тексту: тајни податак), у смислу овог закона, сматра се и чува као тајни податак:

1) сваки документ, информација, податак или друга чињеница о пореском обвезнику до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку;

2) подаци о техничким проналасцима или патентима, као и сви други подаци о технолошким поступцима које примењује порески обвезник, до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку.

Повреда тајног податка угрожава интерес пореских обвезника и јавни интерес Републике, који претежу над интересом за приступ информацијама од јавног значаја које представљају тајни податак, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене овим законом.

Тајни податак дужна су да чувају сва службена лица и друга лица која учествују у пореском, прекршајном, предистражном и судском поступку.

Обавеза чувања тајног податка односи се и на лица из става 1. овог члана када им престане радни однос, односно својство у којем су дошли до сазнања о документима, чињеницама, односно подацима из става 1. овог члана.

Обавеза чувања тајног податка је повређена ако се документи, чињенице, односно подаци из става 1. овог члана неовлашћено користе или објаве.

Обавеза чувања тајног податка није повређена:

1) радњом са којом се порески обвезник писмено сагласи;

2) ако се одређени документ, чињеница, односно податак не могу повезати са одређеним пореским обвезником;

3) ако се одређени документ, чињеница, односно податак износе током пореског, прекршајног, предистражног или судског поступка;

4) ако се ради о пореском идентификационом броју (у даљем тексту: ПИБ) пореског обвезника;

5) ако се одређени документ, чињеница, односно податак користе од стране надлежног органа у поступку откривања кривичних дела или прекршаја;

6) ако се одређени документ, чињеница, односно податак, у складу са одредбама члана 157. овог закона, достављају овлашћеном лицу пореског органа стране државе у поступку размене информација и пружања правне помоћи;

7) ако се пореском јемцу омогући увид у податке о пореском обвезнику, битне за регулисање обавеза које проистичу из његовог односа према пореском обвезнику;

8) ако су одређени документ, чињеница, односно податак у вези са постојањем пореског дуга.

Пореска управа два пута годишње, са пресеком стања на последњи дан тог полугодишта, објављује на својој интернет страни назив, односно име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника, и то правних лица са пореским дугом у износу од 20.000.000 динара и вишем и предузетника са пореским дугом у износу од 5.000.000 динара и вишем, чиме обавеза чувања тајног податка није повређена.

У погледу заштите тајних података, у свему осталом што није прописано овим законом, Пореска управа је дужна да поступа у складу са законом који уређује тајност података, односно законом који уређује заштиту података о личности.

Начело поступања у доброј вери

Члан 8

Стране у пореском поступку дужне су да поступају у доброј вери.

Учесталост и трајање пореске контроле ограничавају се на нужну меру.

Начело фактицитета

Члан 9

Пореске чињенице утврђују се према њиховој економској суштини.

Ако се симулованим правним послом прикрива неки други правни посао, за утврђивање пореске обавезе основу чини дисимуловани правни посао.

Када су на прописима супротан начин остварени приходи, односно стечена имовина, Пореска управа ће утврдити пореску обавезу у складу са законом којим се уређује одговарајућа врста пореза.

Глава трећа

СТРАНКЕ У ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ

Садржина порескоправног односа

Члан 10

Порескоправни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку Пореске управе с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране, којим се уређује:

1) обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза;

2) обавеза физичког, односно правног лица да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.

У порескоправном односу из става 1. овог члана, физичко, односно правно лице има право:

1) на повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и на повраћај пореза када је то другим пореским законом предвиђено;

2) на пореску рефакцију, односно на рефундацију пореза у складу са пореским законом;

3) да користи порески кредит у односу на пореску обавезу, односно обавезу по основу споредних пореских давања;

4) да користи више или погрешно плаћени порез односно споредна пореска давања за намирење доспелих обавеза по другом основу, путем прекњижавања.

Ако се лице из става 2. овог члана определи за повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и за рефакцију, односно рефундацију пореза, односно за намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, Пореска управа има обавезу да по захтеву донесе решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, ако пореским законом није друкчије уређено.

Порески кредит је износ за који се умањује пореска обавеза.

Друга права физичког, односно правног лица и обавезе Пореске управе из порескоправног односа уређени су овим законом.

Ако порески обвезник предаје документ на језику и писму који код пореског органа нису у службеној употреби у складу са законом којим се уређују службена употреба језика и писама, порески орган ће одредити рок који не може бити краћи од пет дана у којем ће порески обвезник доставити оверени превод на српски језик.

Ако порески обвезник у остављеном року не достави оверени превод из става 6. овог члана, сматра се да документ није ни поднет.

Пореска управа у пореском поступку

Члан 11

Пореска управа, у оквиру послова државне управе, води првостепени порески поступак, јединствени регистар пореских обвезника и пореско рачуноводство, процењује тржишну вредност непокретности у складу са законом, открива пореска кривична дела и прекршаје и њихове извршиоце, надлежном прекршајном суду подноси захтеве за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, прекршаје прописане законом који уређује фискалне касе, прекршаје из области мењачког пословања и других послова сходно закону којим је уређено девизно пословање, као и прекршаје из области игара на срећу, издаје прекршајне налоге за ове прекршаје и обавља друге послове одређене овим законом.

Пореска управа самостално извршава послове из става 1. овог члана на целокупној територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и организује се тако да обезбеђује функционално јединство у спровођењу пореских прописа.

У циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа из надлежности министарства надлежног за послове финансија, акти (објашњења, мишљења, инструкције, упутства и сл.) о примени тих прописа које даје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти, обавезујући су за поступање Пореске управе.

Акти из става 3. овог члана објављују се на интернет странама министарства надлежног за послове финансија и Пореске управе.

Порески обвезници и други порески дужници

Члан 12

Порески дужник је физичко или правно лице које дугује одређену радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона.

Порески обвезник је порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање.

Други порески дужници су:

1) порески јемац који одговара за плаћање обвезниковог пореског дуга, за случај да порески обвезник тај дуг не плати о доспелости;

2) исплатилац прихода пореском обвезнику (у даљем тексту: порески платац) који је дужан да обрачуна и по одбитку плати прописани порез на тај приход, у име и за рачун пореског обвезника, на одговарајући уплатни рачун;

3) порески посредник који је дужан да са рачуна пореског дужника (пореског обвезника или пореског плаца) на основу њиховог налога за пренос средстава обустави и по одбитку уплати утврђени порез, у своје име, а за рачун пореског обвезника, односно пореског плаца, на одговарајући уплатни рачун;

4) остала правна и физичка лица која дугују какву радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона.

Порески обвезници и други порески дужници (у даљем тексту: порески обвезници) странке су у пореском поступку.

Опште одредбе о заступању

Члан 13

Порески обвезник може учествовати у порескоправном односу преко свог пуномоћника или законског заступника, ако овим законом није друкчије одређено.

Ако порески обвезник лично учествује у порескоправном односу, може да има и пуномоћника, а ако пуномоћник у његово име учествује у порескоправном односу, може и лично да учествује.

Порески пуномоћник

Члан 14

Пуномоћник пореског обвезника (у даљем тексту: порески пуномоћник) је физичко, односно правно лице – резидент Републике које у границама добијеног пуномоћја, у име и за рачун пореског обвезника извршава послове у вези са пореским обавезама обвезника (прима пореске акте, подноси пореске пријаве, плаћа порез и др.).

Порески обвезник физичко, односно правно лице – нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан је да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Ако нерезидент остварује приходе који се опорезују по одбитку, за које порески обвезник није дужан да поднесе пореску пријаву, неће постојати обавеза одређивања пуномоћника.

Законски заступник, пословођа предузетника и привремени старалац заоставштине

Члан 15

Законски заступници физичких лица (родитељи малолетног лица, старалац пословно неспособног штићеника и др.) и правних лица (физичко лице које је као такво уписано у прописани регистар), као и пословођа предузетника и привремени старалац заоставштине, испуњавају пореске обавезе лица која заступају.

Ако предузетник нема пословођу, односно ако није постављен привремени старалац на заоставштини, пореске обавезе из става 1. овог члана испуњава предузетник, односно наследници као солидарни порески дужници.

Заступник по службеној дужности

Члан 16

Пореска управа, по службеној дужности, из реда пореских саветника или адвоката поставља заступника:

1) пореском обвезнику чије се седиште не налази у месту и на адреси наведеној у пријави за регистрацију прописаној актом из члана 27. став 5. овог закона или у евиденционој пријави за ПДВ, која је уређена прописима о порезу на додату вредност;

2) нерезиденту који није у року из члана 14. став 2. овог закона обавестио Пореску управу о свом пореском пуномоћнику;

3) непознатом власнику имовине која је предмет пореског поступка;

4) пореском обвезнику који очигледно избегава да учествује у пореском поступку, ако је његово учешће обавезно.

Ако је порески обвезник физичко лице које није пословно способно, а нема законског заступника, Пореска управа поставља заступника по службеној дужности из реда лица из става 1. овог члана и о томе одмах обавештава орган старатељства.

Закључак о постављењу заступника по службеној дужности доставља се заступнику и објављује на огласној табли Пореске управе.

Против закључка из става 3. овог члана жалба није дозвољена.

Награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности исплаћује Пореска управа, према тарифи коју прописује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар).

Пореска управа има право на повраћај средстава из става 5. овог члана од пореског обвезника.

Порески саветник

Члан 17

Порески саветник је лице које обавља послове пореског саветовања пореског обвезника у пореском поступку.

Ако порески саветник наступа и као порески пуномоћник пореског обвезника, мора имати пуномоћје за обављање послова из члана 14. овог закона.

Обављање делатности пореског саветовања уређује се посебним законом.

Глава четврта

ПОРЕСКА ОБАВЕЗА

Појам и настанак пореске обавезе

Члан 18

Обавеза плаћања пореза из члана 10. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: пореска обавеза) представља дужност пореског обвезника да плати утврђени порез, под условима прописаним овим законом или другим пореским законом.

Порески обвезник одговара за испуњење пореске обавезе од момента када су настале чињенице за које је пореским законом прописано да стварају пореску обавезу.

Одредбе о пореској обавези примењују се и на обавезу плаћања споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Износ утврђеног пореза из става 1. овог члана сматра се дугованим порезом.

Испуњење пореске обавезе

Члан 19

Испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању, о доспелости, дугованог износа пореза.

Пореску обавезу:

1) испуњава порески обвезник непосредно;

2) испуњава друго лице, када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника;

3) може да испуни друго лице које према пореском закону није одговорно за испуњење пореске обавезе.

Порески обвезници – правна лица, предузетници или физичка лица која обављају делатност, чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате код организације надлежне за принудну наплату, могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене повериоца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује овај закон.

Испуњење пореске обавезе у случају ликвидације или стечаја

Члан 20

Пореску обавезу правног лица у ликвидацији испуњава ликвидациони управник из новчаних средстава правног лица, укључујући приходе од продаје имовине.

Пореску обавезу пословне јединице правног лица у ликвидацији непосредно испуњава правно лице чији је део та јединица, а ако је у ликвидацији и правно лице, пореску обавезу испуњава ликвидациони управник.

Ако правно лице у ликвидацији нема довољно новчаних средстава да испуни пореску обавезу у целости, укључујући и приходе од продаје имовине, преостали порески дуг платиће оснивачи, односно чланови правног лица, ако су, у складу са законом, статутом или оснивачким актом правног лица солидарно одговорни за обавезе правног лица.

Испуњење пореске обавезе у случају стечаја пореског обвезника уређено је законом којим се уређује стечај.

Испуњење пореске обавезе у случају статусних промена

Члан 21

Пореску обавезу правног лица које престаје да постоји у статусној промени испуњава правни следбеник, без обзира да ли је пре окончања поступка статусне промене знао да правни претходник није испунио, делимично или у потпуности, своју пореску обавезу.

Споредна пореска давања у вези са неиспуњеном пореском обавезом правног лица које престаје да постоји у статусној промени падају на терет правног следбеника.

Рок за испуњење пореске обавезе правног лица које престаје да постоји у статусној промени не мења се ако је испуњење те обавезе прешло на правног следбеника.

Правни следбеник на којег је прешла пореска обавеза једног или више правних лица која престају да постоје у статусној промени је:

1) у случају спајања – правно лице које је настало спајањем два или више правних лица, пореских обвезника;

2) у случају припајања – правно лице коме се једно или више правних лица, пореских обвезника припојило;

3) у случају поделе – правна лица настала деобом пореског обвезника.

Ако постоји више правних следбеника, сви су они неограничено солидарно одговорни за пореску обавезу правног претходника.

Промена организационог или својинског облика правног лица не утиче на испуњење пореске обавезе.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица, пословне неспособности или проглашења физичког лица за нестало

Члан 22

Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.

Пореску обавезу пословно неспособног физичког лица или одсутног физичког лица коме се не зна пребивалиште испуњава заступник из имовине пореског обвезника.

Ако имовина лица из става 3. овог члана није довољна да се намири дуг по основу пореза и споредних пореских давања, ненамирени део дуга се отписује.

Ако престану разлози из става 3. овог члана због којих је лицу одређен заступник, решење о отпису пореског дуга ће се укинути, али се за период од дана када је ненамирени порески дуг тог лица доспео до дана када су разлози престали, камата не обрачунава.

Престанак пореске обавезе

Члан 23

Пореска обавеза престаје:

1) наплатом пореза;

2) застарелошћу пореза;

3) отписом пореза;

4) на други законом прописани начин.

Неплаћена пореска обавеза пореског обвезника – правног лица над којим је правоснажним решењем закључен стечајни поступак банкротством, престаје, осим ако је ради њене наплате уписано заложно право у јавним књигама или регистрима, односно ако је, поред пореског обвезника, друго лице одговорно за њено испуњење.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа доноси решење о престанку пореске обавезе.

Глава пета

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Права пореских обвезника

Члан 24

Порески обвезник, у складу са овим законом, има право да:

1) од Пореске управе бесплатно добије информације о пореским прописима из којих произлази његова пореска обавеза, а ако је неук и основну правну помоћ, што омогућује да пријави и плати порез и обрачуна и плати споредна пореска давања, у складу са прописима;

2) у писменом облику добије одговор на питање које је у таквом облику поставио Пореској управи, а тиче се његове пореске ситуације;

3) захтева да се Пореска управа и њени службеници опходе према њему са поштовањем и уважавањем;

4) се о њему прикупљени подаци у пореском поступку од стране Пореске управе чувају као тајни податак и користе, односно чине доступним другим лицима, односно органима или организацијама, на начин уређен у члану 7. овог закона;

5) Пореска управа поштује његову приватност;

6) оствари увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе и захтева измену непотпуних или нетачних података;

7) заступа властите интересе пред Пореском управом непосредно или путем пуномоћника;

8) на прописан начин користи пореске олакшице;

9) на прописан начин и у прописаним роковима добије рефакцију, рефундацију, односно повраћај више или погрешно наплаћеног пореза;

10) присуствује током теренске пореске контроле;

11) добије образложење аката донетих у поступку пореске контроле;

12) даје обавештења пореским органима у пореском поступку;

13) користи правна средства у пореском поступку;

14) користи и друга права утврђена овим законом и другим пореским законима.

Порески обвезник чија су права из става 1. овог члана повређена има право на судску заштиту.

Ако суд утврди да су права пореског обвезника повређена, накнада претрпљене штете и судски трошкови падају на терет буџета Републике, односно на терет буџета јединица локалне самоуправе.

Обавезе пореског обвезника

Члан 25

Порески обвезник, у складу са овим законом, обавезан је да:

1) у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар, надлежна Агенција за привредне регистре и пријави све касније измене података у пријави који се не пријављују Агенцији за привредне регистре;

2) поднесе пореску пријаву Пореској управи на прописаном обрасцу, у року и на начин уређен пореским прописима;

3) поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа, у складу са пореским прописима;

4) води прописане пословне књиге и евиденције ради опорезивања;

5) у законским роковима тачно обрачунава порез, када је по закону дужан да то сам чини;

6) плаћа порез на начин, под условима и у року прописаном законом;

7) не омета и не спречава службена лица која учествују у пореском поступку у обављању законом утврђене дужности;

8) обавести Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке, друге финансијске организације, поштанске штедионице или друге организације која обавља платни промет (у даљем тексту: банка) у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству – у року од 15 дана од дана отварања, односно затварања рачуна;

9) буде присутан током пореске контроле;

10) извршава друге обавезе утврђене овим законом и другим пореским законима.

Обавеза подношења пореских пријава из става 1. тачка 2) овог члана, односи се и на ликвидационог, односно стечајног управника, који је дужан да у поступку ликвидације, односно стечаја подноси пореске пријаве у складу са пореским прописима, укључујући и пореску пријаву за порески период за који је рок за подношење пријаве датум после датума отварања поступка ликвидације, односно стечаја.

Глава шеста

ИДЕНТИФИКАЦИЈА И РЕГИСТРАЦИЈА ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Порески идентификациони број

Члан 26

У циљу идентификације пореских обвезника, Пореска управа додељује физичким лицима, предузетницима, правним лицима и сталним пословним јединицама нерезидентног правног лица ПИБ.

Не може се доделити ПИБ:

1) правном лицу чији оснивач – правно лице, предузетник или физичко лице има доспеле, а неизмерене обавезе по основу јавних прихода настале у вези са обављањем делатности, односно ако је правном лицу или предузетнику привремено одузет ПИБ у складу са овим законом. Не може се доделити ПИБ ни правном лицу чији је оснивач – правно лице, предузетник или физичко лице истовремено оснивач лица коме је привремено одузет ПИБ, у складу са овим законом;

2) правном лицу чији је оснивач физичко лице које је истовремено оснивач и другог привредног субјекта који има неизмирених обавеза по основу јавних прихода у вези са обављањем делатности;

3) правном лицу насталом статусном променом издвајања уз оснивање, односно мешовитог издвајања у складу са законом којим се уређују привредна друштва, ако правно лице које је предмет поделе има неизмерене обавезе по основу јавних прихода, односно ако му је привремено одузет ПИБ у складу са овим законом;

4) предузетнику који има доспеле, а неизмирене обавезе по основу јавних прихода, настале у вези са обављањем делатности, односно ако му је привремено одузет ПИБ у складу са овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, Пореска управа доделиће ПИБ ако су доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода до 100.000 динара и уколико ове обавезе буду измирене у року од осам дана од дана подношења захтева за доделу ПИБ, односно у том року буде пружена неопозива банкарска гаранција или меница авалирана од стране пословне банке.

Правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију регистрацију је надлежна Агенција за привредне регистре, ПИБ се додељује преко те Агенције, у року прописаном законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

За субјекте из става 4. овог члана регистрациона пријава за доделу ПИБ подноси се преко Агенције за привредне регистре, у оквиру регистрационе пријаве оснивања.

Приликом одлучивања по захтеву за доделу ПИБ из става 4. овог члана неће се утврђивати постојање сметњи за доделу ПИБ из става 2. овог члана.

Уколико Пореска управа у року из става 4. овог члана, на основу података из своје евиденције и евиденције других надлежних органа утврди да пријава садржи податке који нису веродостојни или су против оснивача субјекта из тог става изречене заштитне мере, односно мере безбедности забране вршења делатности у прекршајном или кривичном поступку, донеће у том року решење о одбијању захтева за доделу ПИБ.

Ако Пореска управа у поступку контроле, односно у поступку провере на основу података из службене евиденције, утврди да су у време доделе ПИБ постојале сметње за доделу ПИБ из ст. 2. и 7. овог члана, Пореска управа ће решењем привремено одузети додељени ПИБ – до отклањања тих сметњи, а примерак решења доставиће банци и организацији надлежној за принудну наплату из новчаних средстава на рачуну обвезника.

Министар, у споразуму са министром надлежним за послове привреде, ближе ће уредити садржину регистрационе пријаве из става 5. овог члана, као и рок, начин и поступак одлучивања по захтеву за доделу ПИБ субјектима из става 4. овог члана.

У свему осталом што није уређено одредбама овог члана у погледу доделе и одузимања ПИБ субјектима из става 4. овог члана, примењиваће се одредбе овог закона којим је уређена додела и одузимање ПИБ осталим субјектима.

ПИБ је јединствени и једини број физичког лица, предузетника и правног лица за све јавне приходе и задржава се до престанка постојања, односно смрти тог лица.

ПИБ се користи у пореском поступку и обавезно се уноси у:

1) акт који порески обвезник подноси Пореској управи, организацијама обавезног социјалног осигурања, другим државним органима и организацијама и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;

2) акт који Пореска управа доставља пореском обвезнику;

3) документ којим порески обвезник плаћа порез и споредна пореска давања;

4) налог којим се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања;

5) акт који порески обвезник подноси органима и организацијама надлежним за вођење регистра и рачуна, у смислу чл. 29. и 30. овог закона.

Ако порески обвезник не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно не поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа у року од пет дана од дана настанка измене података, односно од дана пријема захтева за достављање документације и информација, Пореска управа решењем одузима пореском обвезнику додељени ПИБ до испуњења обавезе из члана 25. тач. 1) и 3) овог закона, а примерак решења доставља банци и организацији надлежној за принудну наплату из новчаних средстава на рачуну обвезника. Пореска управа решењем одузима додељени ПИБ и у случајевима када је пореском обвезнику наложена забрана располагања новчаним средствима преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке сходно чл. 66. и 87. овог закона и када та забрана траје дуже од годину дана.

У случају из става 13. овог члана, као и у другим случајевима одузимања ПИБ, банка је дужна да обустави извршење налога пореског обвезника за пренос средстава са рачуна обвезника од момента пријема решења, осим у сврху измиривања обавеза по основу пореза и споредних пореских давања.

При оснивању привредних субјеката у поступку статусне промене код које привредни субјект наставља да постоји примењују се одредбе ст. 2. и 3. овог члана.

ПИБ су дужни да користе и органи и организације који, у складу са прописом, воде евиденцију о правним и физичким лицима и на основу те евиденције издају јавне исправе.

Министар је овлашћен да пропише и друге акте од значаја за порески поступак у које се уноси ПИБ.

У случају из става 13. овог члана, пореским обвезницима према којима је отворен поступак стечаја, на захтев стечајног судије Пореска управа може вратити привремено одузети ПИБ, за време трајања поступка стечаја.

Опште одредбе о регистрацији

Члан 27

Регистрација пореских обвезника врши се код Пореске управе.

ПИБ су дужни да имају:

1) резидентно правно лице;

2) државни орган и организација, орган и организација територијалне аутономије или локалне самоуправе, без својства правног лица;

3) резидентни предузетник;

4) резидентно физичко лице;

5) стална пословна јединица нерезидентног правног лица;

6) нерезидентно правно лице које одређује пуномоћника у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона;

7) нерезидентно физичко лице које одређује пуномоћника у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона.

Под сталном пословном јединицом нерезидентног правног лица из става 2. тачка 5) овог члана, сматра се стална пословна јединица нерезидентног правног лица дефинисана одредбама закона који уређује порез на добит правних лица.

На сталну пословну јединицу из става 3. овог члана примењују се одредбе овог закона које се односе на правна лица, ако овим законом није друкчије уређено.

Поступак, начин и рокови одређивања ПИБ-а, садржај и начин вођења јединственог регистра пореских обвезника, као и садржај и облик пријаве за регистрацију и доказа о извршеној регистрацији уређују се актом министра.

Место и време регистрације

Члан 28

Резидентно правно лице за чију регистрацију, односно упис у регистар, није надлежна Агенција за привредне регистре и орган или организација из члана 27. став 2. тачка 2) овог закона подносе пријаву за регистрацију Пореској управи према месту седишта.

Стална пословна јединица нерезидентног правног лица подноси пријаву за регистрацију Пореској управи према месту седишта те сталне пословне јединице.

Резидентни предузетник за чију регистрацију није надлежна Агенција за привредне регистре, подноси пријаву за регистрацију Пореској управи надлежној према седишту радње.

Нерезидентно правно лице и нерезидентно физичко лице из члана 27. став 2. тач. 6) и 7) овог закона подносе пријаву за регистрацију седишту Пореске управе.

Правна лица која су сврстана у велике пореске обвезнике (у даљем тексту: велики порески обвезници), воде се у регистру организационе јединице Пореске управе надлежне за велике пореске обвезнике.

Критеријуме за одређивање великих пореских обвезника, на основу којих Пореска управа врши идентификацију и одређује статус великих пореских обвезника, као и врсте пореза за које организациона јединица из става 5. овог члана извршава послове из надлежности Пореске управе, на предлог директора Пореске управе, прописује министар.

Правно лице, стална пословна јединица нерезидентног правног лица и предузетник, подносе пријаву за регистрацију у року од пет дана од дана уписа у судски или други регистар.

По извршеној регистрацији, Пореска управа издаје пореском обвезнику доказ о извршеној регистрацији.

Ако порески обвезник не поднесе пријаву за регистрацију, Пореска управа ће по службеној дужности доделити ПИБ, на основу расположивих података, односно фактичких околности.

Обавезе органа и организација надлежних за упис у регистар

Члан 29

Агенција за привредне регистре доставља обавештење Пореској управи о извршеном упису у Регистар привредних субјеката (оснивање, повезивање и престанак привредног субјекта, статусне промене и промене облика организовања тог субјекта, подаци о привредном субјекту од значаја за правни промет, подаци у вези са стечајним поступком и други подаци одређени законом), као и о сваком другом решењу којим се врше промене оснивача, облика организовања, назива, делатности, висине основног улога и места седишта, или којим се врши било која друга промена од значаја за утврђивање пореза.

Суд, орган локалне самоуправе, адвокатска комора, професионална удружења, као и други орган или организација надлежни за упис у одговарајући регистар лица која обављају одређену делатност дужни су да, у року од пет дана од дана извршеног уписа, Пореској управи доставе обавештење о упису, поништавању уписа и брисању из регистра, као и о сваком другом решењу којим се врши промена од значаја за утврђивање пореза.

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана пријаве или одјаве пребивалишта, односно боравишта достави податке Пореској управи о: јединственом матичном броју грађана, евиденционом броју за странце, имену, презимену, шифри општине пребивалишта, односно боравишта, адреси пребивалишта, односно боравишта, месту рођења и статусу лица.

Орган који води евиденције о рођењу или смрти физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана евиденције рођења или смрти, односно проглашења несталог лица за умрло, о томе достави податке Пореској управи.

Подаци из ст. 1-4. овог члана достављају се у електронском облику.

Поступак достављања података из става 3. овог члана споразумно ће ближе уредити министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за унутрашње послове.

Орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност не може брисати лице из прописаног регистра без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, не старијег од пет дана у моменту подношења захтева за брисање из прописаног регистра.

Орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност, може брисати пореског обвезника предузетника из прописаног регистра, под условима прописаним у ставу 7. овог члана, па и у случају непостојања доказа о престанку обавеза по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су та лица стекла право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

Агенција за привредне регистре не може извршити брисање привредног субјекта из прописаног регистра, регистровати статусне промене и вршити промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ.

Акт којим се уређују начин и поступак достављања и садржина обавештења из става 9. овог члана доноси министар, на предлог директора Пореске управе.

У погледу заштите података о личности Пореска управа дужна је да поступа на исти начин као и орган који јој је те податке доставио, односно у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Обавезе банака приликом отварања рачуна

Члан 30

Банка може отворити рачун правном лицу, предузетнику и физичком лицу, под условом да, уз захтев за отварање рачуна, поднесу доказ о извршеној регистрацији.

За отварање привременог рачуна, који се користи у поступку оснивања правног лица, доказ о извршеној регистрацији се не тражи.

Банка дужна је да, ради повезивања привременог рачуна са касније отвореним рачуном из става 1. овог члана, води евиденцију привремених рачуна у електронској форми, коју прописује министар.

Члан 30а

Банка ће дозволити исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих постоји обавеза плаћања пореза по одбитку само ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу, који додељује Пореска управа, на начин из члана 41. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, банка као исплатилац прихода може извршити исплату камате, укључујући и приписивање камате (у даљем тексту: исплата камате) на штедне улоге својим депонентима без позива на број одобрења из става 1. овог члана.

Члан 30б

Банка је дужна да Пореској управи достави у електронском облику податке о:

1) извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец;

2) уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате;

3) о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца.

Врсте шифри плаћања за које се достављају подаци из става 1. тачка 1) овог члана и начин и поступак достављања података из става 1. овог члана ближе уређује министар.

У погледу заштите података о личности Пореска управа дужна је да поступа на исти начин као и орган који јој је те податке доставио, односно у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Глава седма

ОСТАЛЕ ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Секундарна пореска обавеза

Члан 31

Секундарна пореска обавеза настаје када је неко лице одговорно за доспелу пореску обавезу другог пореског обвезника или за доспелу секундарну пореску обавезу другог пореског обвезника.

Секундарна пореска обавеза односи се на:

1) законске заступнике који су свесно или без дужне пажње пропустили да испуне своју обавезу да реализују плаћање пореза за пореског обвезника, иако је овај био у могућности да то уради – за износ неплаћеног пореза;

2) лица која доприносе или помажу у избегавању плаћања пореза другог лица – за порески дуг тог другог лица чије је плаћање избегнуто;

3) лица одговорна за обрачунавање и плаћање пореза по одбитку – за износ тог пореза по одбитку који није плаћен;

4) физичко лице које је одговорно лице у правном лицу, које обрачунава и плаћа порез по одбитку и пропусти да уплати порез по одбитку – за износ тог пореза по одбитку који није плаћен;

5) лице које је примило новчана средства, ствари или права из имовине пореског обвезника (у даљем тексту: имовина) путем трансакције без накнаде или уз накнаду која је нижа од цене која би се могла постићи на тржишту, у периоду од три године пре доспелости пореске обавезе која није плаћена за пореског обвезника – за износ неплаћеног пореза, а највише до вредности примљене имовине, умањене за износ који је то лице за њу платило.

Одредба из става 2. тачка 5) овог члана примењује се у случају када је лице примило имовину од пореског обвезника – правног лица само ако посредно или непосредно учешће тог лица у капиталу пореског обвезника износи или је износило најмање 10%.

Уколико друкчије није прописано, секундарна пореска обавеза обухвата и камату и трошкове принудне наплате.

Конверзија износа из стране валуте у динар

Члан 32

Трансакције у страној валути из којих произлази опорезивање конвертују се у динар:

1) по званичном средњем курсу Народне банке Србије, на дан када је трансакција обављена, осим ако је пореским законом друкчије уређено;

2) по тржишном курсу заснованом на објављеним подацима о односу стране валуте и америчког долара, на дан када је трансакција обављена, ако Народна банка Србије не располаже средњим курсом те валуте према динару.

Део други

ОПШТЕ О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА И НАПЛАТЕ ПОРЕЗА

Глава прва

ОПШТЕ О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ

Покретање пореског поступка

Члан 33

Порески поступак покреће Пореска управа по службеној дужности, а изузетно по захтеву странке.

Порески поступак се покреће кад Пореска управа изврши ма коју радњу у циљу вођења поступка.

Ако Пореска управа по захтеву странке утврди да нема услова за покретање пореског поступка, у складу са законом, донеће о томе закључак, против којег је жалба допуштена.

Порески акт и порески управни акт

Члан 34

Порески акт је пореско решење, закључак, налог за пореску контролу, записник о пореској контроли и други акт којим се покреће, допуњује, мења или довршава нека радња у пореском поступку.

Порески управни акт, којим Пореска управа решава о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа, је пореско решење и закључак.

Против пореског решења донетог у првостепеном пореском поступку допуштена је жалба.

Против закључка допуштена је жалба, ако овим законом није друкчије прописано.

Облик и садржај пореског акта

Члан 35

Порески управни акт доноси се у писменом облику.

Остали порески акти доносе се у писменом облику када је то прописано овим законом или на захтев пореског обвезника.

Изузетно, овлашћено лице Пореске управе може донети порески акт, који се доноси у писменом облику, у усменом облику и наредити његово извршење без одлагања, ако је угрожен поступак наплате или контроле пореза.

Усмени порески акт из става 3. овог члана мора се издати у писменом облику најкасније у року од три дана од дана његовог доношења.

Достављање

Члан 36

Порески акт доставља се пореском обвезнику слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа.

Порески акт сматра се достављеним пореском обвезнику када се уручи пореском обвезнику, његовом законском заступнику, његовом пуномоћнику, његовом пореском пуномоћнику или његовом заступнику по службеној дужности.

Ако се достављање пореског акта врши слањем препоручене пошиљке, порески акт сматра се достављеним даном уручења, а ако уручење није било могуће, порески акт сматра се достављеним 15-ог дана од дана предаје пореског акта пошти.

Ако се достављање пореског акта врши слањем обичне пошиљке, порески акт сматра се достављеним по истеку рока од 15 дана од дана предаје пореског акта пошти.

Достављање пореског акта пореском обвезнику – правном лицу и предузетнику врши се на адресу његовог седишта уписану у прописаном регистру, односно на посебну адресу за пријем поште која је регистрована код Агенције за привредне регистре.

Достављање пореског акта пореском обвезнику – физичком лицу врши се на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта.

Ако је порески обвезник правно лице, порески акт сматра се достављеним и када се уручи лицу запосленом код правног лица.

Ако је порески обвезник физичко лице, укључујући и предузетника, порески акт сматра се достављеним и када се уручи пунолетном члану његовог домаћинства у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, односно лицу запосленом код предузетника.

Достављање се, у смислу овог закона, сматра уредним и када лица из ст. 7. и 8. овог члана одбију да приме порески акт или одбију да потпишу пријем пореског акта, ако лице које врши достављање о томе сачини службену белешку.

Порески акт може се доставити и електронском поштом ако се порески обвезник сагласи са тим начином достављања.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на достављање пореског акта другом учеснику у пореском поступку.

Пореска управа одређује начин достављања аката из ст. 1-9. овог члана.

Пословне књиге и евиденције

Члан 37

Порески обвезници – правна лица, сталне пословне јединице нерезидентних правних лица и предузетници, дужни су да воде пословне књиге и евиденције ради опорезивања, у складу са пореским законом.

Обавеза из става 1. овог члана обухвата и сталне пословне јединице резидентног пореског обвезника у иностранству.

Порески обвезник – правно лице дужан је да, на захтев Пореске управе и у року који она одреди, достави пословне књиге и евиденције које у иностранству или Аутономној покрајини Косово и Метохија воде лица над којима порески обвезник има контролу или утицај, који му омогућују да обезбеди доставу тих пословних књига и евиденција.

Ако инострани прописи или прописи Аутономне покрајине Косово и Метохија не дозвољавају достављање пословних књига и евиденција из става 3. овог члана, порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да достави оверене преписе.

Ако пословне књиге и евиденције из става 3. овог члана нису вођене на српском језику, на захтев Пореске управе прилаже се и оверени превод, чији трошак сноси порески обвезник.

Порески обвезник који податке обрађује средствима за аутоматску обраду података, дужан је да, на захтев Пореске управе, обезбеди извод података на медију који Пореска управа назначи, као и да омогући Пореској управи потпуни увид у рачуноводствени систем кроз документацију, а када је неопходно и кроз приступ хардверу и софтверу.

Члан 37а

Порески обвезници – правна лица који врше обраду и унос података у пословне књиге на рачунару дужни су да на захтев пореског органа обезбеде:

1) извод података из својих електронски вођених пословних књига и евиденција, у уређеним структурираним компјутерским датотекама, у стандардном облику који омогућава једноставну даљу електронску обраду података;

2) приступ и увид у податке у својим електронско вођеним пословним књигама и евиденцијама;

3) приступ и увид у софтверску и хардверску опрему, као и базу података који се користе у оквиру система за електронско вођење пословних књига и евиденција и омогуће тест правилности електронских програма и електронске обраде података.

Подаци и начин увида у податке из става 1. овог члана морају бити обезбеђени на један од следећих начина:

1) на електронским медијима;

2) употребом савремених телекомуникацијских услуга;

3) непосредним укључењем пореског органа у систем пореског обвезника (локални прикључак);

4) посредним укључењем пореског органа у систем пореског обвезника преко телекомуникацијских веза (даљинско прикључење).

У случајевима из става 2. овог члана, потребно је обезбедити одговарајући степен заштите, чувања тајности и целовитости података.

Обвезници из става 1. овог члана који електронски обрађују податке дужни су да:

1) податке који су израђени или примљени у електронској форми чувају у електронској форми и омогуће доступност до њих у електронској форми;

2) омогуће читљивост оригиналних података;

3) омогуће уредно чување података у законом прописаном периоду;

4) омогуће приступ до електронско вођених пословних књига и евиденција, чак и када су чуване у електронском облику код других лица или у другој држави;

5) чувају податке у одговарајућем облику који омогућава инспекцијски преглед у разумном времену;

6) обезбеде аутентичност издатих докумената и онога који их је издао, као и интегритет садржаја издатих докумената.

Порески обвезник – правно лице мора пореском органу, на његов захтев, дати на располагање документацију из које се види пун опис електронског система за вођење пословних књига и евиденција. Документација мора поседовати следеће описе:

1) електронска решења (основа, грађење и деловање);

2) подсистем и датотеку (садржај, структура, односи);

3) функционалне поступке у оквиру електронских решења;

4) контролу која обезбеђује правилно и сигурно деловање електронских решења;

5) контролу која спречава неовлашћено додавање, промену или брисање унетих електронских записа.

Свака промена електронских решења (електронских програма поступака и датотека) мора бити документована по временском настанку промене, заједно са узроком, врстом, последицом и датумом промене.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Глава друга

ПОРЕСКА ПРИЈАВА

Појам пореске пријаве

Члан 38

Пореска пријава представља извештај пореског обвезника Пореској управи о оствареним приходима, извршеним расходима, добити, имовини, промету добара и услуга и другим трансакцијама од значаја за утврђивање пореза.

Пореска пријава подноси се на обрасцу, који прописује министар, уз који се прилажу одговарајући докази.

Порески обвезник, порески пуномоћник или друго лице које је порески обвезник овластио за подношење пореске пријаве, законски заступник и заступник по службеној дужности дужан је да потпише пореску пријаву, осим ако је друкчије уређено пореским прописом.

Ако је пореску пријаву, односно неки њен део припремио порески саветник, и он је обавезан да потпише пореску пријаву, уз уношење свог ПИБ-а.

Пореска пријава подноси се Пореској управи у року од 15 дана од дана настанка пореске обавезе, осим ако није друкчије прописано овим или другим пореским законом.

Изузетно од става 5. овог члана, велики порески обвезници подносе пореску пријаву организационој јединици Пореске управе из члана 28. став 5. овог закона, за све врсте пореза за које та организациона јединица извршава послове из надлежности Пореске управе.

Пореска пријава подноси се у електронском облику за порезе који се плаћају по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана и законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: порез по одбитку), за порез на додату вредност, као и за:

1) порез на добит правних лица, осим пореза на добит правних лица по одбитку – од 1. априла 2015. године;

2) годишњи порез на доходак грађана – од 1. априла 2015. године;

3) порез на добит правних лица по одбитку, као и порез на добит правних лица по решењу сагласно одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица – од 1. марта 2016. године;

4) акцизе – од 1. јануара 2017. године;

5) порез на приход од самосталних делатности за предузетнике који воде пословне књиге – од 1. јануара 2017. године;

6) порез на премије неживотног осигурања – од 1. марта 2016. године;

7) остале пореске облике, и то за:

(1) пореску пријаву о обрачунатим и плаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање за осниваче, односно чланове привредног друштва – од 1. марта 2016. године;

(2) пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду, односно другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника – од 1. марта 2016. године;

(3) пореску пријаву за аконтационо – коначно утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности за паушално опорезивање – од 1. јануара 2018. године;

(4) пореску пријаву за утврђивање пореза на капиталне добитке (физичких лица, укључујући и предузетнике) – од 1. јануара 2018. године;

(5) пореску пријаву за утврђивање пореза на наслеђе и поклон – од 1. јануара 2018. године;

(6) пореску пријаву за утврђивање пореза на пренос апсолутних права – од 1. јануара 2018. године.

До дана преласка на подношење пореске пријаве искључиво у електронском облику у складу са ставом 7. овог члана, пореска пријава се може поднети непосредно или путем поште.

Изузетно од става 7. овог члана, порески обвезници – физичка лица која су дужна да поднесу пореску пријаву која није у вези са обављањем делатности, могу ту пријаву да поднесу у електронском облику или у писменом облику – непосредно или путем поште.

Пореску пријаву подноси Пореска управа уместо пореског обвезника по службеној дужности, односно у случају када порески обвезник пропусти да је поднесе по налогу контроле, као и у другим случајевима прописаним овим законом.

Начин подношења пореске пријаве у електронском облику ближе уређује министар.

Продужење рока за подношење пореске пријаве

Члан 39

Пореска управа може пореском обвезнику, на његов писмени захтев, поднет пре истека рока за подношење пореске пријаве, да одобри продужење рока подношења из оправданих разлога (болест, одсуствовање из земље, несрећни случај, елементарна непогода већих размера и сл.), док ти разлози не престану, а најдуже за шест месеци од дана истека законског рока за подношење пријаве.

О захтеву за продужење рока за подношење пореске пријаве решава закључком Пореска управа у месту у којем се подноси пореска пријава, у року од пет дана од дана пријема захтева.

Ако је истекао законски рок за подношење пореске пријаве и захтев из става 1. овог члана је одбијен, пореска пријава се мора поднети у року од пет дана од дана достављања закључка о одбијању.

Против закључка из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Измењена пореска пријава

Члан 40

Ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава).

Првобитно поднета пореска пријава не враћа се пореском обвезнику.

Поднету пореску пријаву порески обвезник може да измени највише два пута подношењем измењене пореске пријаве.

Под условом из ст. 1. и 3. овог члана, сматраће се да грешком или пропустом у првобитној пореској пријави из става 2. овог члана није учињено кривично дело или прекршај из овог закона.

Изузетно од ст. 1. и 3. овог члана, порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог закона.

Пореска пријава за порез по одбитку

Члан 41

Пореска пријава за порез по одбитку је извештај који порески обвезник, односно порески платац, подноси Пореској управи (у даљем тексту: појединачна пореска пријава).

Појединачна пореска пријава садржи:

1) збирне податке о обрачунатом порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за све примаоце прихода;

2) појединачне податке о обрачунатом порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода.

Појединачна пореска пријава подноси се пре сваке исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана, као и пре сваког плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање када се ти доприноси плаћају без исплате зараде, односно у другим случајевима када постоји обавеза обрачунавања и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Изузетно од става 3. овог члана, код исплате камате на штедне улоге својим депонентима, банка је дужна да поднесе појединачну пореску пријаву, обрачуна и плати порез по одбитку на дан исплате камате, а најкасније првог наредног дана када ради платни промет, ако у моменту исплате камате платни промет није радио.

Појединачна пореска пријава и измењена појединачна пореска пријава подносе се искључиво у електронском облику.

Ако појединачна пореска пријава садржи недостатке у погледу формалне исправности и математичке тачности, Пореска управа у електронском облику обавештава подносиоца појединачне пореске пријаве о тим недостацима.

Поновно достављање појединачне пореске пријаве са отклоњеним недостацима из става 6. овог члана, не сматра се подношењем измењене пореске пријаве.

Појединачна пореска пријава сматра се поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу појединачне пореске пријаве.

Појединачну пореску пријаву по службеној дужности подноси Пореска управа уместо пореског обвезника, односно пореског плаца, у случају када порески обвезник, односно порески платац пропусти да је поднесе у року прописаном законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

На захтев Пореске управе Централни регистар обавезног социјалног осигурања (у даљем тексту: Централни регистар), у електронском облику доставља пореској управи податке потребне за утврђивање обавезе и подношење појединачне пореске пријаве по службеној дужности из става 9. овог члана, у року од три дана од дана достављања захтева.

Порески платац из става 1. овог члана дужан је да лицу за које је платио порез по одбитку изда потврду која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку најкасније до 31. јануара године која следи години у којој је плаћен порез по одбитку.

Пореска управа је дужна да Централном регистру у електронском облику доставља појединачне податке о обрачунатим, односно плаћеним доприносима за обавезно социјално осигурање од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода, као и збирне податке по исплатиоцима, на месечном нивоу, до краја текућег месеца за претходни месец за који је извршен обрачун, односно исплата.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Члан 41а

Ако је другим прописом предвиђено подношење извештаја са подацима о порезу по одбитку уређено на друкчији начин, примењују се одредбе овог закона.

Ако се пореским законом промени опорезивање прихода порезом по одбитку, до усклађивања са чланом 41. овог закона, начин утврђивања, плаћање и подношење пореске пријаве за порез по одбитку ближе ће уредити министар.

Информативна пореска пријава

Члан 42

Информативна пореска пријава је извештај који садржи податке од значаја за утврђивање пореске обавезе подносиоца те пријаве.

Подацима из става 1. овог члана сматрају се нарочито подаци о имовини у вредности већој од 35.000.000 динара, о статусним променама, пословним активностима и новчаним трансакцијама лица које подноси информативну пореску пријаву.

Податке из става 2. овог члана, лица која су дужна да достављају податке, као и начин и рокове подношења информативне пореске пријаве, утврђује министар.

Глава трећа

УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА

Извођење и оцена доказа

Члан 43

Чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа.

Као доказ у пореском поступку могу се употребити пореска пријава, порески биланс, пословне књиге и евиденције, рачуноводствени искази, пословна документација и друге исправе и информације којима располаже Пореска управа, прикупљене од пореског обвезника или трећих лица, исказ сведока, налаз вештака, увиђај и свако друго средство којим се чињенице могу утврдити.

Утврђивање чињеница у поступку пореске контроле врши се и према одредбама чл. 116-139. овог закона.

Достављање на увид и проверу исправа

Члан 44

Пореска управа може захтевати од пореског обвезника и трећих лица да, у року који она одреди, доставе на увид и проверу пословне књиге и евиденције, рачуноводствене исказе, пословну документацију и друге исправе и доказе, ради утврђивања чињеничног стања.

Пореска управа одлучује да ли ће се исправе из става 1. овог члана доставити на увид и проверу у њеним службеним просторијама, односно електронским путем, или ће се увид и провера обавити код лица које је дужно да их достави.

Давање информација

Члан 45

Порески обвезник и друга лица дужни су да, на захтев Пореске управе и у року који она одреди, пруже све расположиве информације, неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање, као и за утврђивање чињеничног стања у контроли мењачког и девизног пословања и игара на срећу.

У захтеву за давање информација наводи се на кога се и на шта се оне односе, као и упозорење на последице ускраћивања давања информација, односно давања неистинитих информација.

Захтев за давање информација Пореска управа је, на тражење пореског обвезника, односно другог лица из става 1. овог члана, дужна да достави у писменом облику.

Порески обвезник и друго лице из става 1. овог члана дужни су да дају информације у писменом облику.

Изузетно, Пореска управа ће наредити лицу дужном да испуни обавезу из става 1. овог члана да то учини усмено, на службеном месту, ако информација није дата када је захтевана или је дата у писменом облику, а није разјаснила чињенично стање.

О усменој информацији, датој на службеном месту, саставља се записник.

Записник из става 6. овог члана садржи имена присутних лица, место, датум и садржину информације, а потписују га службено лице Пореске управе и лице које је дало информацију.

Лицу које је дало усмену информацију издаје се, на лични захтев, копија записника.

Ускраћивање информација

Члан 46

Информације о чињеницама од значаја за опорезивање могу ускратити:

1) чланови породице пореског обвезника, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана;

2) свештеник, адвокат, порески саветник, ревизор и лекар, о ономе што им је порески обвезник поверио или су у том својству сазнали, а односи се на пореску обавезу пореског обвезника.

Информације о чињеницама од значаја за опорезивање могу ускратити и помоћници лица из става 1. тачка 2) овог члана, као и лица која учествују у професионалној делатности ради припреме за звање.

О праву на ускраћивање информација одлучују лица из става 1. овог члана.

Ускраћивање давања стручног мишљења и предочавања исправа

Члан 47

Случајеви и услови под којима се може ускратити давање информација, у складу са овим законом, односе се и на ускраћивање стручних мишљења и предочавање исправа или ствари.

Лице које у име пореског обвезника чува исправе, пословне књиге, остале евиденције и друге ствари, не може ускратити њихово предочавање, ако би порески обвезник био дужан да их предочи да их сам чува.

Вештачење

Члан 48

Пореска управа одлучује о потреби вештачења.

Ако не постоји опасност од одлагања, Пореска управа ће обавестити странке у пореском поступку о лицу које ће именовати за вештака.

Вештаци се именују из реда пореских саветника а, по потреби, из реда судских вештака одговарајуће струке.

За вештака у одређеном пореском поступку не може бити именовано лице које је, у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана, односно законом којим се уређује порез на добит правних лица, повезано са пореским обвезником.

Странке у пореском поступку могу тражити изузеће вештака ако постоји оправдана сумња у његову непристрасност или ако би због његовог вештачења могло доћи до повреде пословне тајне или штете за пословну делатност странке.

Образложен захтев за изузеће вештака подноси се Пореској управи у року од три дана од дана пријема обавештења о именовању вештака.

О изузећу одлучује руководилац организационе јединице Пореске управе која је именовала вештака.

О вештачењу се саставља налаз у писменом облику.

Вештак може бити позван да усмено образложи свој налаз.

Налаз вештака прилаже се спису.

Увиђај

Члан 49

Увиђај се обавља када је за утврђивање или разјашњење чињеница од значаја за опорезивање потребно непосредно опажање службеног лица Пореске управе.

Порески обвезник може присуствовати увиђају.

Увиђај се обавља без присуства пореског обвезника, ако би одлагање увиђаја могло да угрози утврђивање чињеница или би за последицу имало уништење доказа од значаја за опорезивање.

Увиђај се може обавити и уз учествовање вештака.

Налази утврђени увиђајем уносе се у записник о обављеном увиђају, који потписују учесници.

У записник из става 5. овог члана обавезно се уносе и примедбе пореског обвезника, односно другог пореског дужника, као и разлози одбијања потписивања записника.

Записник о увиђају прилаже се спису.

Улазак на земљиште и у просторије

Члан 50

Власник или држалац ствари, просторија или земљишта које је предмет увиђаја, као и власник или држалац просторија или земљишта, на којима се налазе предмети увиђаја, односно кроз које је или преко којих је потребно прећи, дужан је да омогући да се обави увиђај и друге радње у пореском поступку, у складу са одредбом члана 125. овог закона.

Доказивање у пореском поступку

Члан 51

У пореском поступку терет доказа сноси:

1) Пореска управа – за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;

2) порески обвезник – за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.

Став 1. тачка 1) овог члана не односи се на поступак уређен чл. 58-60. овог закона.

Сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим законом, дужан да их достави Пореској управи, може у поступку утврђивања пореске обавезе бити на његову штету.

Доказивање да се ствар држи у својству заложног повериоца

Члан 52

Ко тврди да права која гласе на његово име или ствари које се налазе у његовој државини поседује или држи само као заступник другог лица, заложни поверилац или фидуцијар, дужан је да у пореском поступку докаже ко је власник тих права, односно ствари или ће се сматрати да су његово власништво.

Повраћај у пређашње стање

Члан 53

Ако је порески обвезник из оправданих разлога пропустио да изврши неку радњу у законском року или у року који је одредила Пореска управа и због пропуштања трпи последицу, на његов захтев дозволиће се повраћај у пређашње стање.

Пропуштање рока од стране пореског заступника иде на терет пореског обвезника.

Захтев за повраћај у пређашње стање подноси се у року од осам дана од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање, односно од дана када је порески обвезник сазнао за узрок.

Разлози којима се образлаже захтев из става 3. овог члана морају бити оправдани.

О захтеву за повраћај у пређашње стање Пореска управа одлучује закључком.

Против закључка из става 5. овог члана није допуштена жалба, осим ако је захтев за повраћај у пређашње стање поднет због пропуштеног рока за жалбу на пореско решење.

По протеку рока од три месеца од пропуштеног рока, порески обвезник не може да поднесе захтев за повраћај у пређашње стање.

Изузетно од одредбе става 7. овог члана, порески обвезник може поднети захтев за повраћај у пређашње стање и извршити пропуштену радњу и по протеку три месеца од пропуштеног рока, ако захтев није могао да поднесе благовремено због више силе.

Глава четврта

УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА

Појам утврђивања пореза

Члан 54

Утврђивање пореза је делатност Пореске управе, односно пореског обвезника, која се састоји у издавању управних аката, односно у предузимању законом прописаних радњи, којима се установљава постојање појединачне пореске обавезе и одређују порески обвезник, пореска основица и износ пореске обавезе.

Утврђивање пореза обавља:

1) сам порески обвезник (самоопорезивање);

2) Пореска управа, доношењем пореског решења, и то:

(1) у поступку пореске контроле – ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно;

(2) у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, упркос самоопорезивању, пореско решење мора донети.

Пореско решење о утврђивању пореза из става 2. тачка 2) овог члана, поред елемената уређених законом, садржи налог пореском обвезнику да порез плати у прописаном року на прописане уплатне рачуне јавних прихода.

Одредбе о утврђивању пореза примењују се и на утврђивање споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Начин доношења пореског решења о утврђивању пореза

Члан 55

Пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона Пореска управа доноси на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника, и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле, у складу са одредбом члана 122. став 4. и члана 129. овог закона.

Пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог закона Пореска управа доноси на основу података из евиденција надлежних органа, података из пореске пријаве, односно измењене пореске пријаве а, по потреби, и на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле.

Ако се у поступку доношења решења из ст. 1-3. овог члана утврди да подаци из пореске пријаве, пословних књига и евиденција не одговарају стварном стању, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу процене пореске основице, на начин уређен у одредбама чл. 58-60. овог закона.

Изузетно, решење о утврђивању пореза Пореска управа може донети непосредним одлучивањем, када је основ за утврђивање пореза увид у податке из евиденција надлежних органа, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.

Недоношење решења о утврђивању пореза у случају ревалоризације пореске обавезе

Члан 56

Изузетно, на предлог Владе Републике Србије (у даљем тексту: Влада), Народна скупштина Републике Србије може одлучити да се за поједине врсте пореза утврђени износи из претходне године за текућу годину задрже на истом нивоу или ревалоризују на вишем или нижем нивоу, применом одговарајуће формуле, у складу са прописом.

На начин из става 1. овог члана, на предлог општинског, односно градског већа, може поступити и скупштина јединице локалне самоуправе, у вези јавног прихода за чије је увођење законом овлашћена.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа не доноси решење о утврђивању пореза, већ јавним огласом обавештава пореске обвезнике о индексу ревалоризације и дану када, у складу са законом, порез доспева и евидентира ревалоризоване износе, у складу с одредбом члана 62 овог закона.

Случај неисплативости доношења пореског решења

Члан 57

У случају када је порез погрешно утврђен у мањем износу, неће се доносити ново пореско решење ако би повећани износ пореза био несразмеран трошковима поступка измене решења.

Методе процене пореске основице

Члан 58

Процена пореске основице може се утврдити применом једног од следећих метода:

1) методом парификације;

2) методом унакрсне процене.

Процена пореске основице методом парификације

Члан 58а

Процена пореске основице методом парификације врши се на један од следећих начина:

1) проценом на бази расположиве уредне пословне документације о пословању у одређеном периоду краћем од периода опорезивања (дневном, недељном или месечном), тако што се на основу података о том делу пословања процењује пореска основица за период за који се утврђује порез;

2) проценом на бази података и чињеница о оствареном промету (дневном, недељном или месечном) утврђеним увиђајем или контролом, тако што се на основу тих података и чињеница процењује пореска основица за период за који се утврђује порез;

3) упоређивањем са подацима других пореских обвезника који обављају исту или сличну делатност на истој или сличној локацији, под приближно једнаким условима.

Унакрсна процена пореске основице

Члан 59

Метода унакрсне процене пореске основице користи се за утврђивање основице пореза на доходак грађана.

Основица пореза из става 1. овог члана утврђује се као разлика између вредности имовине на крају и на почетку календарске године умањена за износ пријављеног дохотка и за вредност имовине прибављене средствима стеченим наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, као и за износ прихода који подлежу опорезивању порезом на доходак грађана а који не улазе у опорезивање годишњим порезом на доходак грађана, за коју то порески обвезник, односно друго лице истиче и о томе пружи одговарајуће материјалне доказе.

Имовину, у смислу става 2. овог члана, чине:

1) непокретности (стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и др.);

2) акције и удели у правном лицу;

3) опрема за обављање самосталне делатности;

4) моторна возила, пловни објекти и ваздухоплови;

5) штедни улози и готов новац;

6) друга имовинска права.

Вредност имовине на почетку календарске године чини збир укупне вредности имовине из става 3. овог члана са стањем на дан 1. јануара календарске године.

Вредност имовине на крају календарске године чини збир укупне вредности имовине из става 3. овог члана са стањем на дан 31. децембра календарске године, увећана за вредност имовине која је у календарској години стечена теретно и отуђена теретно или бестеретно, као и за средства која је порески обвезник употребио за куповину имовине из става 3. овог члана на име трећих лица у календарској години.

Уколико порески обвезник, односно друго лице истиче да су одређена имовина, односно средства стечена наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, дужни су да о томе пруже одговарајуће материјалне доказе.

Пореска основица утврђена на начин из ст. 2-6. овог члана јесте непријављени приход.

Непријављени приход из става 7. овог члана опорезује се као други приход, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, без признавања нормираних трошкова.

Избор методе процене пореске основице

Члан 60

Пореска управа одлучује које ће методе и начине из чл. 58, 58а и 59. овог закона користити за процену пореске основице.

Министар ближе уређује начин и поступак процене пореске основице.

Индицијарна метода за утврђивање минималног пореза на доходак грађана

Члан 61

Порез на доходак грађана не може бити мањи од износа израчунатог на основу формуле по којој се одређени индекси примењују на факторе који представљају индиције луксузног животног стила пореског обвезника.

Влада, на предлог министра, ближе уређује примену методе из става 1. овог члана.

Евидентирање износа пореске обавезе

Члан 62

Ако је порез утврђен на начин из члана 54. став 2. овог закона, Пореска управа евидентира износ пореске обавезе за сваког пореског обвезника.

Пореска управа евидентира износ утврђеног пореза на основу:

1) поднете пореске пријаве, укључујући и измењену пореску пријаву, односно пореске пријаве поднете по налазу контроле или по службеној дужности;

2) достављеног решења о утврђивању пореза у случају:

(1) када је извршено усклађивање износа пореске обавезе исказане у непотпуној или нетачно попуњеној пореској пријави и када пореска пријава није поднета;

(2) када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање или када је законом прописано да се, и поред самоопорезивања, пореско решење мора донети;

3) јавног огласа из члана 56. став 3. овог закона.

Ако се у поступку контроле покренутом по захтеву пореског обвезника, односно по службеној дужности утврди да је грешком евидентиран нетачан износ пореза и споредних пореских давања, Пореска управа врши исправку у својим евиденцијама.

Начин и поступак исправке из става 3. овог члана ближе уређује министар.

Привремено утврђивање пореза

Члан 63

Ако Пореска управа, до истека законског рока за доношење пореског решења, не може да утврди порез на основу потпуно утврђеног чињеничног стања донеће привремено пореско решење, на основу до тада утврђеног чињеничног стања.

Решење којим се коначно утврђује порез укида решење из става 1. овог члана.

Крајњи рок за доношење решења којим се коначно утврђује порез је три године од дана доношења привременог решења.

Глава пета

НАПЛАТА ПОРЕЗА

Поглавље прво

ОПШТЕ О НАПЛАТИ ПОРЕЗА

Врсте наплате пореза

Члан 64

Наплата пореза је, у смислу овог закона, редовна или принудна.

Редовна наплата пореза врши се о доспелости пореске обавезе.

Принудна наплата предузима се кад доспела пореска обавеза није намирена до истека рока из става 2. овог члана.

Одредбе о наплати пореза примењују се и на наплату споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано.

Доспелост

Члан 65

Порез утврђен на начин из члана 54. став 2. овог закона доспева за плаћање у року прописаном законом.

Изузетно од става 1. овог члана, порез по одбитку доспева за плаћање на дан који је у појединачној пореској пријави наведен као датум плаћања ако је тај дан ранији од рока прописаног законом.

Обавеза плаћања новчане казне доспева у року од 15 дана од дана правоснажности решења о изрицању новчане казне.

Право на повраћај више или погрешно наплаћеног пореза и споредних пореских давања, на пореску рефакцију, односно на рефундацију пореза, као и на намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, доспева истеком рока из члана 75. ст. 8-11. овог закона, ако пореским законом није друкчије уређено.

Привремене мере обезбеђења наплате пореза

Члан 66

Ради обезбеђења наплате пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, а постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући, односно учини неефикасном његову наплату, Пореска управа може решењем установити привремене мере за обезбеђење наплате.

Решење из става 1. овог члана садржи и образложење због чега Пореска управа сматра да постоји опасност да порески обвезник осујети, односно онемогући наплату недоспелог пореза, а постаје извршно даном достављања пореском обвезнику.

Привремене мере су, у смислу овог закона, заложна права на покретним стварима, непокретностима, новчаним средствима и потраживањима пореског дужника.

Поступак установљавања заложних права из става 3. овог члана спроводи се сходном применом члана 87. овог закона.

Привремене мере трају до наплате пореза ради чијег су обезбеђења установљене или до момента када порески обвезник пружи одговарајуће обезбеђење пореске обавезе, у смислу члана 74. став 2. овог закона.

Када је, ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања из става 1. овог члана, установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, банка је дужна да порез и споредна пореска давања по том основу, на основу пореског решења пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Против решења из става 1. овог члана порески обвезник може изјавити жалбу.

Жалба из става 7. овог члана не одлаже извршење.

Поглавље друго

РЕДОВНА НАПЛАТА ПОРЕЗА

Облици редовне наплате пореза

Члан 67

Наплата пореза врши се, по правилу, плаћањем новчаног износа о доспелости пореза на прописане уплатне рачуне јавних прихода, у роковима прописаним законом.

Министар може прописати плаћање појединих пореза преко пореске благајне.

Порез се може платити и куповином вредносног папира (таксене марке, доплатне поштанске марке, фискалне акцизне маркице и сл.) у случајевима прописаним законом.

Изузетно од одредби ст. 1-3. овог члана, пореска обавеза се може намирити:

1) путем компензације, на начин и под условима које, у складу са пореским законом, ближе уређује министар;

2) (брисана);

3) конверзијом потраживања по основу пореза у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника, на начин и под условима које пропише Влада.

Дан плаћања пореза

Члан 68

Дан плаћања пореза је дан када је:

1) дуговани износ пореза и споредних пореских давања пореског дужника пренет на прописани уплатни рачун јавних прихода;

2) (брисана);

3) дуговани износ пореза за који је порески обвезник – физичко лице, а који се утврђује самоопорезивањем, односно по решењу, осим по основу прихода од самосталне делатности, уплаћен на пореској благајни;

4) на прописани начин поништен, односно купљен вредносни папир из члана 67. став 3. овог закона;

5) заплењени новац и приход од продаје покретних ствари и непокретности пренет на одговарајући рачун јавних прихода;

6) донето решење Пореске управе о преносу ствари у својину Републике у складу са чланом 104. став 18. овог закона;

7) донето решење Пореске управе о преносу непокретности у својину Републике у складу са чланом 110. став 5. овог закона;

8) износ остварен продајом покретних ствари и непокретности у поступку принудне наплате пореза и споредних пореских давања уплаћен на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Даном намирења пореске обавезе путем компензације сматра се дан када је документ о компензацији реализован на начин и под условима из члана 67. став 4. тачка 1) овог закона.

Даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији.

Ако порески обвезник поднесе захтев за плаћање пореза путем прекњижавања, даном плаћања пореза сматра се:

1) дан на који је доспео порез који се плаћа путем прекњижавања, ако на тај дан постоји више плаћени порез по другом основу, или

2) дан на који је порез по другом основу плаћен у износу већем од дугованог, ако је порез који се плаћа путем прекњижавања раније доспео.

Дан плаћања пореза из става 4. овог члана одређује се на основу чињеничног стања на дан одлучивања по захтеву.

Дан на који је порез на додату вредност плаћен у износу већем од дугованог у смислу става 4. овог члана је дан на који порески обвезник има право да поднесе захтев за повраћај неискоришћеног износа пореског кредита у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Члан 69

(Брисано)

Редослед намирења

Члан 70

Порески обвезник одређује приликом уплате врсту дугованог пореза које плаћа.

Распоред уплаћеног износа врши се по следећем редоследу:

1) износ главне пореске обавезе;

2) камата;

3) трошкови наплате.

Ако порески обвезник дугује плаћање више врста пореза, а уплаћени износ није довољан за плаћање укупног пореског дуга, поједине врсте пореза наплаћују се по редоследу њиховог доспевања.

Код пореза из става 3. овог члана који доспевају истовремено, наплата се врши сразмерно учешћу појединог пореза у укупно доспелом пореском дугу.

Ако је износ уплате по основу пореза већи од дугованог износа, износ преплате може да се користи за намирење обавеза по истом основу које касније доспевају.

У случају из става 5. овог члана, на захтев пореског обвезника:

1) намирује се дуговани порез по другом основу;

2) врши се повраћај, ако нема доспелих обавеза по другом основу.

Захтевом из става 6. овог члана не сматра се опредељење пореског обвезника да му се изврши повраћај пореза на додату вредност из пореске пријаве за порез на додату вредност.

Опомена за плаћање пореза

Члан 71

Пореска управа ће пореском обвезнику који, у целости или делимично, није о доспелости платио порез, односно споредно пореско давање осим у случају из члана 74. став 7. тачка 1) овог закона, послати опомену о врсти и износу пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату, у року од 30 дана од дана доспелости, којом му налаже да доспели износ плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспелог пореза, односно споредних пореских давања.

Опомена из става 1. овог члана садржи и поуку пореском обвезнику да у року од пет дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату.

Опомена из става 1. овог члана доставља се на начин из члана 36. овог закона, а у циљу ефикасности шаље се, када је могуће, и електронском поштом, телефаксом, телефоном или по куриру.

Ако се опомена за плаћање пореза шаље телефоном, службено лице Пореске управе о томе саставља службену белешку и улаже је у списе предмета.

Установљавање залоге пре принудне наплате пореза и споредних пореских давања

Члан 72

Пореска управа може, одмах по доспелости пореза и споредних пореских давања, уписати заложно право у регистре заложних права из члана 87. став 5. овог закона.

Одлагање плаћања дугованог пореза

Члан 73

Пореска управа може, на писмени и образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза:

1) за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење;

2) наноси битну економску штету пореском обвезнику.

Услове из става 1. овог члана ближе уређује Влада.

О одлагању плаћања дугованог пореза, по испуњењу услова из ст. 1. и 2. овог члана, одлучује:

1) министар или лице које он овласти – на основу писменог предлога руководиоца организационе јединице Пореске управе према главном месту пословања, односно месту пребивалишта пореског обвезника – осим за изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе;

2) градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти, јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом.

Одлуком из става 3. овог члана може се одобрити одлагање плаћања дугованог пореза на рате, али најдуже до 60 месеци.

Одлука из става 3. овог члана мора да садржи образложене разлоге због којих се одлагање одобрава.

Одлагање плаћања пореског дуга из ст. 1. до 3. овог члана врши се потписивањем споразума између Пореске управе и пореског обвезника, односно решењем Пореске управе.

Изузетно, ако подносилац захтева за одлагање плаћања дугованог пореза, који не испуњава услове из ст. 1. и 2. овог члана, као средство обезбеђења наплате понуди неопозиву банкарску гаранцију или меницу авалирану од стране пословне банке, на износ који не може бити мањи од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже, лице из става 3. овог члана може одлучити да се пореском обвезнику одобри одлагање плаћања дугованог пореза на начин из става 4. овог члана.

Обезбеђење наплате дугованог пореза

Члан 74

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. овог закона, од пореског обвезника се захтева давање средстава обезбеђења наплате, која не могу бити мања од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже.

Средства обезбеђења наплате из става 1. овог члана су:

1) хипотека на непокретности пореског обвезника;

2) залога на покретним стварима пореског обвезника;

3) неопозива банкарска гаранција;

4) јемство другог лица које је власник имовине;

5) трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити;

6) меница авалирана од стране пословне банке.

Ако се дуговани порез обезбеђује средствима из става 2. тач. 1), 2) и 4) овог члана, средства обезбеђења не могу бити мања од 120% висине дугованог пореза чија се наплата обезбеђује.

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. овог закона, Пореска управа одлучује из којих од предложених, односно од других, пореском обвезнику доступних средстава обезбеђења, из става 2. овог члана, ће се најефикасније наплатити дуговани порез и о томе обавештава пореског обвезника.

Доказ да је обезбедио средства обезбеђења из става 4. овог члана порески обвезник доставља Пореској управи као услов за потписивање споразума, односно доношење решења из члана 73. став 6. овог закона.

Изузетно од ст. 1-5. овог члана, од пореског обвезника не захтева се испуњење услова које је прописала Влада актом из члана 73. став 2. овог закона, као ни давање средстава обезбеђења наплате – ако дуговани порез из члана 73. став 3. овог закона, по основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања, износи, и то:

1) за правно лице и предузетника – до 1.500.000 динара;

2) за физичко лице – до 200.000 динара.

Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити:

1) из средстава обезбеђења;

2) у поступку принудне наплате пореског дуга.

Ако се доспели, а неплаћени порески дуг у случају из става 7. овог члана, наплаћује из средстава обезбеђења, Пореска управа не доноси решење о принудној наплати, већ само обавештава пореског обвезника да ће приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.

Ако се порески обвезник из става 6. овог члана не придржава рокова из решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико за време одлагања плаћања дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности укинути решење и доспели а неплаћени порески дуг наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.

Порески обвезник за кога је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење из ст. 7. и 9. овог члана, нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.

Члан 74а

Изузетно од члана 73. став 4. овог закона, надлежни орган може, на захтев пореског обвезника за давање сагласности на предложени план реорганизације у смислу закона којим се уређује стечај, дати сагласност за одлагање плаћања дугованог пореза, чије је измиривање саставни део тог плана, у једнаким ратама до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања за првих 12 месеци.

Сагласност за одлагање плаћања дугованог пореза у складу са ставом 1. овог члана даје лице из члана 73. став 3. овог закона.

Члан 74б

Изузетно од члана 73. став 4. овог закона, надлежни орган може, на писмени и образложени захтев пореског обвезника који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, одобрити одлагање плаћања дугованог пореза у једнаким ратама до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања за првих 12 месеци.

У поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза обвезника који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, не захтева се давање средстава обезбеђења наплате када је износ дуга чије се плаћање одлаже до висине из члана 74. став 6. овог закона.

О одлагању плаћања дугованог пореза у складу са ст. 1. и 2. овог члана одлучује лице из члана 73. став 3. овог закона.

Поглавље треће

КАМАТА

Опште одредбе о камати

Члан 75

На износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

На дуговани порез и споредна пореска давања, осим камате, камата се обрачунава почев од наредног дана од дана доспелости.

Камата се обрачунава за календарски број дана периода доцње у измирењу обавеза у односу на календарски број дана у години (365, односно 366 дана) декурзивним начином обрачуна, без приписа камате главници истеком обрачунског периода.

Камата се у смислу става 3. овог члана обрачунава за све календарске дане у обрачунском периоду.

Под обрачунским периодом подразумева се период од првог дана доцње, односно промене износа дуга и/или промене стопе из става 1. овог члана и/или истека сваке календарске године у периоду доцње за који се врши обрачун.

Укупан износ камате представља збир обрачунате камате за поједине обрачунске периоде из става 5. овог члана.

Ако се у току контроле утврди разлика пореске обавезе, камата се обрачунава од дана када је пореску обавезу порески обвезник био дужан да плати.

На износ више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, камата се обрачунава по истеку рока од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Ако је основ за повраћај поништено или измењено решење или други акт о задужењу, камата се обрачунава од дана уплате пореза.

Ако се обвезнику пореза на додату вредност, у року прописаном законом којим се уређује порез на додату вредност, не изврши повраћај тог пореза, камата се обрачунава од наредног дана од дана истека тог рока.

Обвезнику који је поднео захтев за рефакцију, односно за рефундацију пореза, камата се обрачунава по истеку рока од 30 дана од дана доношења решења којим му је утврђено право на рефакцију, односно за рефундацију.

Камата на порески дуг чија је наплата одложена

Члан 76

Ако је, у складу са чланом 147. став 2. овог закона наплата дугованог пореза привремено одложена због обуставе извршења коначног пореског акта (у току управног спора и сл.), камата се обрачунава и за време док траје одлагање, односно обустава, по стопи из члана 75. став 1. овог закона.

Ако је, у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено, камата се обрачунава и за време док траје одлагање, по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије.

Пореском обвезнику коме је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са законом, отписује се 50% камате која се односи на тај дуг плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности.

Када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са овим законом исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује 50% камате на тај дуг.

Поглавље четврто

ПРИНУДНА НАПЛАТА ПОРЕЗА

И ОПШТЕ О ПРИНУДНОЈ НАПЛАТИ ПОРЕЗА

Почетак поступка принудне наплате пореза

Члан 77

Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати пореза ако порески обвезник није платио порез, односно споредно пореско давање у року из члана 71. став 1. овог закона.

У решењу из става 1. овог члана наводи се основ пореског дуга, његов преостали неплаћени износ из опомене из члана 71. овог закона достављене пореском обвезнику, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана доношења решења, а порески обвезник се обавештава о својим правима у поступку принудне наплате.

Решење о принудној наплати пореза постаје извршно даном достављања.

Против решења о принудној наплати пореза може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

Пореска управа неће донети решење о принудној наплати пореза ако је захтев за одлагање плаћања пореза из чл. 73, 74а односно члана 74б овог закона поднет у року из члана 71. став 1. овог закона – док се не одлучи по том захтеву.

Правне последице почетка поступка принудне наплате пореза

Члан 78

Покретање поступка принудне наплате пореза има за последицу:

1) наплату из целокупне имовине пореског обвезника, осим из дела одређеног у члану 82. овог закона;

2) плаћање трошкова из члана 83. овог закона;

3) увећање пореског дуга, који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате за 5% на дан почетка поступка принудне наплате на који се обрачунава камата (у даљем тексту: увећање пореског дуга).

Износ увећања пореског дуга је приход буџета Републике, осим износа увећања пореског дуга који је правна последица принудне наплате изворних прихода јединице локалне самоуправе, који припада буџету јединице локалне самоуправе.

Прекид поступка принудне наплате пореза

Члан 79

Поступак принудне наплате прекида се:

1) ако Пореска управа покрене стечајни поступак против пореског обвезника у смислу члана 112. овог закона;

2) ако Пореска управа одобри одлагање плаћања пореза из члана 73, односно члана 74б овог закона;

3) ако се утврди постојање грешке код обрачуна пореске обавезе која има за резултат нижи порез, до исправке утврђивања;

4) у случају из члана 147. ст. 2. и 6. овог закона.

Поступак принудне наплате може се прекинути ако, по истеку рока из члана 71. став 1. овог закона, порески обвезник поднесе захтев за одлагање наплате, под условима из члана 73, односно члана 74б овог закона.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, Пореска управа доноси закључак о прекиду поступка принудне наплате, који се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.

Прекид из ст. 1. и 2. овог члана не утиче на заложно право, ни на увећање пореског дуга.

Обустава поступка принудне наплате

Члан 80

Поступак принудне наплате обуставља се:

1) ако је пореска обавеза поништена;

2) ако порески обвезник накнадно плати дуговану обавезу, укључујући настале трошкове и износ увећања пореског дуга.

У случају из става 1. овог члана заложно право престаје, у складу са овим законом, мере уновчавања се укидају и имовина враћа пореском обвезнику.

У случају из става 1. овог члана Пореска управа издаје решење о обустави поступка принудне наплате, које се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна.

Начела поступка принудне наплате пореза

Члан 81

У поступку принудне наплате пореза Пореска управа примењује радње уређене овим законом, водећи рачуна о економичности поступка.

Поступак принудне наплате неће бити покренут ако је очигледно да порески обвезник нема имовину из које наплата може да буде извршена, што не искључује могућност принудне наплате од других пореских обвезника или пореских дужника.

Наплата се не врши из предмета принудне наплате ако су трошкови принудне наплате већи од вредности предмета принудне наплате.

Принудна наплата се врши у оној мери у којој се покрива дуговани износ пореза и споредна пореска давања.

У извршавању принудне наплате пореза Пореска управа је обавезна да поштује достојанство пореског обвезника.

Изузимање од принудне наплате

Члан 82

Предмет принудне наплате не могу бити имовина и приходи пореског обвезника који су законом изузети од извршења.

Трошкови поступка принудне наплате пореза

Члан 83

Трошкови принудне наплате падају на терет пореског обвезника.

Висину трошкова принудне наплате из става 1. овог закона прописује Влада, на предлог министра.

Ако порески обвезник плати пореску обавезу по отпочињању поступка принудне наплате, не ослобађа се плаћања насталих трошкова принудне наплате из става 1. овог члана.

Трошкови, у смислу става 1. овог члана, не укључују трошкове настале грешком Пореске управе.

Предмети принудне наплате

Члан 84

Наплата пореза и споредних пореских давања, у поступку принудне наплате, спроводи се на:

1) новчаним средствима пореског обвезника;

2) новчаним потраживањима пореског обвезника;

2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији, у делу који није изузет од извршења према закону којим се уређује извршење и обезбеђење;

3) неновчаним потраживањима и другим правима пореског обвезника;

4) готовом новцу и хартијама од вредности;

5) покретним стварима;

6) непокретностима.

Принудна наплата се може спровести на једном или више предмета у исто време.

Предмети принудне наплате одређују се решењем.

Права трећих лица

Члан 85

Треће лице, осим члана домаћинства пореског обвезника, које тврди да има право на ствари која је предмет поступка принудне наплате а које би спречило продају имовине, може поднети надлежном суду излучну тужбу.

Суд може да наложи прекид или обустављање спровођења одређене мере у току поступка принудне наплате на ствари из става 1 овог члана.

Ако лице из става 1. овог члана пружи доказ да има право на ствари која је предмет принудне наплате, Пореска управа може да прекине, односно обустави примену мера принудне наплате над тим предметом.

ИИ ЗАЛОГА

Обезбеђење пореског потраживања у принудној наплати

Члан 86

Ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати пореза на стварима, односно имовинским правима пореског обвезника, установљава се законско заложно право у корист пореског повериоца.

Порески поверилац је, у смислу овог закона, Република, односно јединица локалне самоуправе – за изворне јавне приходе које утврђује, наплаћује и контролише у јавноправном односу.

Залога траје до намирења пореског дуга или поништења пореског решења.

Поступак установљавања залоге

Члан 87

Пореска управа решењем налаже:

1) попис покретних ствари;

2) попис непокретности;

3) забрану преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза и упис забране у регистар блокираних рачуна који води надлежна организација;

4) забрану дужницима пореског обвезника да пореском обвезнику плате готовинске дугове и упис забране у одговарајући регистар;

5) забрану дужницима пореског обвезника да испуне друге обавезе према њему и упис забране у регистар покретних ствари.

Решење из става 1. овог члана доставља се пореском обвезнику и одговарајућим регистрима, дужницима пореског обвезника, односно банци.

По извршеном попису покретних ствари или непокретности, Пореска управа решењем налаже одговарајућем органу да изврши упис заложног права у регистар покретних ствари, односно непокретности.

Уз решење из става 3. овог члана, Пореска управа доставља записник о попису покретних ствари или непокретности из чл. 89. и 90. овог закона.

Решење из става 1. тач. 3)-5) и става 3. овог члана уписује се одмах по достављању, код надлежног органа, у заложни регистар покретних ствари, у регистар непокретности, односно у регистар блокираних рачуна, са датумом и тачним временом пријема.

Решење из става 1. овог члана постаје извршно даном достављања пореском обвезнику.

Законско заложно право у корист Републике установљава се уписом у одговарајући регистар.

Привремена мера обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника

Члан 87а

Ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања после почетка поступка принудне наплате из новчаних средстава пореског обвезника на његовим рачунима на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, Пореска управа решењем установљава привремену меру обезбеђења наплате пореског потраживања.

Привремена мера из става 1. овог члана је забрана пореском обвезнику да новчане обавезе које има према трећим лицима измирује уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са законом.

Решење Пореске управе о установљавању привремене мере из става 2. овог члана, истовремено се доставља пореском обвезнику и организацији надлежној за принудну наплату, чиме постаје извршно.

Организацији надлежној за принудну наплату доставља се и извршно решење Пореске управе о принудној наплати пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника.

Организација надлежна за принудну наплату је дужна да одмах по пријему решења из става 2. овог члана изврши његов упис у регистар блокираних рачуна под датумом и тачним временом пријема.

Привремена мера из става 2. овог члана извршава се у складу са одредбама закона којим се уређује платни промет, односно одредбама других закона, а које се односе на принудну наплату са рачуна клијента.

Банка је дужна да по пријему налога од стране организације надлежне за принудну наплату, издатог на основу решења из става 2. овог члана, одмах обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом основу у складу са законом, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак с рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.

Привремена мера из става 2. овог члана траје до наплате пореза на основу извршеног решења Пореске управе о принудној наплати пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника, ради чијег обезбеђења наплате је и установљена.

Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, уз сагласност министра, укинути установљену привремену меру из става 2. овог члана, ако порески обвезник поднесе средство обезбеђења наплате пореског потраживања из члана 74. став 2. овог закона.

Правни ефекти залоге

Члан 88

После достављања решења из члана 87. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека успостављена.

Решењем о принудној наплати пореза из новчаних средстава пореског обвезника обустављају се све финансијске трансакције преко рачуна пореског обвезника, осим трансакција које се односе на намиривање пореза.

Решењем из члана 87. став 1. тач. 4) и 5) овог закона забрањује се дужницима да намирују своје обавезе према пореском обвезнику, од дана достављања тог решења.

Република стиче заложно право на стварима, којим се обезбеђује и потраживање у односу на споредна пореска давања, чији се приоритет одређује у складу са временом уписа у регистар или временом обавештења дужника.

Попис покретних ствари

Члан 89

Службеник Пореске управе овлашћен за спровођење принудне наплате (у даљем тексту: порески извршитељ) има право да, ради састављања пописа, уђе на земљиште и у просторије у којима порески обвезник обавља своју пословну делатност.

Ако порески извршитељ треба да уђе у стан или другу просторију ради вршења пописа, процене и заплене покретних ствари које се налазе у стану или другој просторији или пописа и процене стана или друге просторије које су предмет обезбеђења наплате пореске обавезе или принудне наплате пореске обавезе у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореза, заложног права или у поступку принудне наплате пореске обавезе, а њихов држалац не дозвољава улазак у стан или друге просторије, Пореска управа подноси захтев надлежном суду за доношење решења којим се пореском извршитељу дозвољава улазак у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, ради извршења радњи у поступку установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореске обавезе, заложног права и других радњи у поступку принудне наплате пореске обавезе у складу са овим законом. Уз захтев се прилаже извршно решење Пореске управе из чл. 66, 77. и 87. овог закона.

Суд је дужан да решење по захтеву из става 2. овог члана донесе најкасније у року од 15 дана од дана пријема уредног захтева.

Пре приступања попису, порески извршитељ ће показати документе којима потврђује своја овлашћења и решење о принудној наплати и позвати пореског обвезника да плати дуговани износ пореза и споредних пореских давања.

Попис покретних ствари из става 1. овог члана спроводи се у присуству два пунолетна сведока.

Ако у току пописа порески обвезник истакне да је на покретној ствари установљено заложно право и уписано у регистар заложних права у корист приватноправног повериоца, порески извршитељ то узима у обзир при утврђивању прихода који се могу реализовати.

Порески извршитељ може да, ако процени да су основане тврдње пореског обвезника или других лица да на одређеним стварима постоје права која би могла спречити извршење, не утврди приоритет приликом пописа ствари.

Првенство у попису имају ствари које се најлакше могу уновчити.

Порески извршитељ је овлашћен да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, као и да затражи помоћ полиције ако се ометање настави или ако лице које поседује ствари одбије да их учини доступним за потребе спровођења принудне наплате.

У случају из става 9. овог члана, полиција је дужна да пружи затражену помоћ у најкраћем року од пријема позива.

Попис непокретности

Члан 90

Пореска управа прибавља, по службеној дужности, доказ о непокретностима које су својина пореског обвезника, од органа надлежног за вођење регистра непокретности.

Орган надлежан за вођење регистра непокретности дужан је да, у року од три дана од дана пријема захтева из става 1. овог члана, достави Пореској управи тражене доказе.

Ради састављања пописа, порески извршитељи имају право да уђу на земљиште и у просторије у којима порески обвезник обавља своју пословну делатност, а на основу судског решења из члана 89. став 2. овог закона и у стан пореског обвезника или члана породице са којим порески обвезник живи у домаћинству.

Престанак залоге

Члан 91

Пореска управа, у року од два дана од дана намирења пореске обавезе, подноси захтев за брисање залоге, односно хипотеке и обавештава банку и дужника пореског обвезника о престанку важења решења из члана 87. став 1. тач. 3)-5) и став 3. овог закона.

У року из става 1. овог члана Пореска управа обавештава и пореског обвезника о престанку важења решења о принудној наплати пореза.

ИИИ УНОВЧАВАЊЕ

Средства принудне наплате

Члан 92

Принудна наплата спроводи се на:

1) новчаним средствима пореског обвезника – преносом средстава са рачуна пореског обвезника, укључујући и средства на девизном рачуну, на уплатни рачун јавних прихода;

2) новчаним потраживањима пореског обвезника – преносом потраживања на уплатни рачун јавних прихода;

2а) заради, односно накнади зараде, односно пензији – запленом на одређеном делу тог примања и налогом исплатиоцу да новчани износ за који је одређено извршење, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун јавних прихода до потпуне исплате;

3) неновчаним потраживањима пореског обвезника – забраном, преносом потраживања и пописом са проценом, запленом и продајом предмета потраживања;

4) готовом новцу и хартијама од вредности – пописом и запленом;

5) покретним стварима – запленом и продајом;

6) непокретностима – запленом, утврђивањем почетне вредности и продајом.

Пореска управа може на основу решења, по било којем редоследу, примењивати једно или више средстава принудне наплате из става 1. овог члана.

Решење из става 2. овог члана доставља се пореском обвезнику и његовим дужницима, односно организацији надлежној за принудну наплату, односно банци.

Приходи од уновчавања

Члан 93

Заплењени новац и приходе од продаје покретних ствари и непокретности Пореска управа уплаћује на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако је продајом остварена већа цена од износа пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику у року од 30 дана, а камата се обрачунава у корист пореског обвезника по истеку тог рока, у складу са чланом 75. овог закона.

У случају да је у року из става 2. овог члана пореском обвезнику доспела нова пореска обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом покретних ствари, односно непокретности по већој цени користи се за намирење те обавезе.

Приходи од уновчавања предмета принудне наплате из члана 84. овог закона распоређују се решењем Пореске управе према редоследу намирења из члана 70. овог закона.

Приходи од ствари пренетих у имовину Републике

Члан 94

У случају да се продаја реализује на начин из члана 104. став 18. и члана 110. став 5. овог закона, сматраће се да процењена вредност покретних ствари, односно трећина утврђене почетне вредности непокретности представља цену која је уплаћена на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако на покретној ствари, односно непокретности из става 1. овог члана постоји приоритетно заложно право другог повериоца које мора да буде намирено, у оквиру износа из става 1. овог члана прво ће се намирити тај поверилац.

Ако је процењена вредност покретних ствари, односно трећина утврђене почетне вредности непокретности на којој није постојало приоритетно заложно право другог повериоца из става 2. овог члана, већа од износа пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику.

Ако је на покретној ствари, односно непокретности, постојало приоритетно заложно право другог повериоца које је намирено у оквиру износа из става 1. овог члана, пореском обвезнику враћа се разлика између процењене вредности покретне ствари, односно трећине утврђене вредности непокретности, и збира износа за који је намирено приоритетно заложно право другог повериоца и износа за који је намирена пореска обавеза.

Начин и поступак повраћаја разлике из ст. 3. и 4. овог члана прописује министар.

Принудна наплата из новчаних средстава

Члан 95

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из новчаних средстава пореског обвезника, на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, је пренос средстава са рачуна пореског обвезника отвореног код банке на одговарајући уплатни рачун јавних прихода, на основу решења о принудној наплати пореза.

Решење из става 1. овог члана садржи и налог организацији за послове принудне наплате да обрачуна камату на начин прописан овим законом, од дана доношења решења до дана преноса целокупног износа пореза и споредних пореских давања и да износ обрачунате камате пренесе на одговарајуће рачуне јавних прихода.

Решење из става 1. овог члана извршава се на начин уређен законом којим се уређује платни промет, односно на начин уређен одредбама других закона, а које се односе на принудну наплату са рачуна клијената.

Ако на рачуну пореског обвезника привремено нема довољно средстава, организација надлежна за принудну наплату, односно банка извршава решење сукцесивно, према расположивим средствима на рачуну, док се решење у целини не изврши.

Ако банка не поступи на начин уређен у ставу 2. овог члана, наплата дугованог износа пореза и споредних пореских давања врши се непосредно из средстава која се налазе на рачуну банке.

Решење о принудној наплати пореза из новчаних средстава пореског обвезника производи правно дејство од дана достављања организацији надлежној за принудну наплату до дана намирења обавеза, односно дана поништења решења.

Принудна наплата из новчаних потраживања

Члан 96

Принудна наплата из новчаних потраживања пореског обвезника извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг намири уплатом на уплатни рачун јавних прихода по доспелости потраживања.

Ако дужник из става 2 .овог члана не изврши плаћање, по доспелости, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна дужника пореског обвезника, у складу са чланом 95. овог закона.

Члан 96а

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из зараде, накнаде зараде, односно пензије пореског обвезника извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана одређује се заплена на одређеном делу зараде, накнаде зараде, односно пензије, и налаже исплатиоцу ових прихода да приликом сваке исплате тих прихода, почев од прве наредне исплате од пријема решења из става 1. овог члана, па све до потпуне наплате пореза и споредних пореских давања, врши обуставу на заради, накнади зараде, односно пензији и уплату обустављеног износа на прописани уплатни рачун јавних прихода.

Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да поступа по налогу из решења из става 2. овог члана.

Исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, је дужан да обавести надлежни порески орган о променама од утицаја на извршење решења из става 2. овог члана, најкасније у року од пет дана од дана настанка промене.

Ако исплатилац зараде, накнаде зараде, односно пензије, не обустави и не уплати износ зараде, накнаде зараде, односно пензије, на коме се спроводи принудна наплата, на прописани уплатни рачун јавних прихода, у року из става 2. овог члана, Пореска управа врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна исплатиоца, у складу са чланом 95. овог закона.

Ако овим законом није друкчије прописано, на принудну наплату пореза и споредних пореских давања из зараде, накнаде зараде, односно пензије пореског обвезника, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује извршење и обезбеђење.

Принудна наплата из неновчаних потраживања

Члан 97

Принудна наплата из неновчаних потраживања пореског обвезника када потраживање гласи на предају ствари или пренос права својине на пореског обвезника, извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се дужнику пореског обвезника да, по доспелости, преда дуговану покретну ствар или непокретност Пореској управи.

Ако дужник из става 2. овог члана не изврши плаћање, по доспелости, Пореска управа врши принудну наплату из неновчаног потраживања дужника пореског обвезника, у складу са чл. 99-111. овог закона.

Када Пореска управа дође у посед ствари, њихова продаја врши се у складу са чл. 99-104, односно чл. 105-111. овог закона.

Принудна наплата из других неновчаних потраживања врши се сходном применом одредаба ст. 2. и 3. овог члана.

Принудна наплата из готовог новца и хартија од вредности

Члан 98

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из готовог новца извршава се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, у складу са одредбама чл. 89. и 99. и чл. 101-103. овог закона.

Решење о принудној наплати из хартија од вредности Пореска управа доставља банци или другом правном лицу код кога се хартије од вредности чувају, као и пореском обвезнику.

Банка, односно друго правно лице код кога се хартије од вредности чувају, доставља Пореској управи податке о хартијама од вредности, укључујући и процену њихове вредности у року од пет дана од дана пријема решења.

У року од наредних осам дана банка, односно друго правно лице из става 3. овог члана, дужни су да продају хартије од вредности под најбољим условима на тржишту.

Остварена цена, од које се одбија провизија и трошкови продаје, уплаћује се на рачун Пореске управе и најкасније наредног радног дана уплаћује на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Принудна наплата из покретних ствари

Попис покретних ствари

Члан 99

Покретне ствари пописује, процењује, плени и продаје порески извршитељ, на основу решења из члана 92. став 2. овог закона.

Ако су покретне ствари пописане у поступку установљавања заложног права у складу са овим законом, поступак принудне наплате почиње проценом пописаних покретних ствари.

Процена покретних ствари

Члан 100

Процену пописаних ствари врши порески извршитељ током пописа.

Пореска управа може одредити друго стручно лице као проценитеља или прибавити извештај о цени ствари од стручних институција или организација.

О извршеном попису и процени саставља се записник.

Записник из става 3. овог члана доставља се пореском обвезнику на начин из члана 36. овог закона.

На процену пописаних ствари порески обвезник може изјавити приговор у року од три дана од дана достављања записника.

Поступак принудне наплате прекида се до доношења закључка по приговору.

Закључак по приговору из става 6. овог члана не може се побијати правним леком.

Заплена покретних ствари

Члан 101

Пописана покретна ствар, на којој је уписана залога у корист Републике или је покренут поступак установљавања заложног права у корист Републике, не одузима се од пореског обвезника у моменту пописа.

Пописана покретна ствар одузима се од пореског обвезника по истеку рока из члана 104. ст. 4. и 7. овог закона, о чему се саставља записник.

Изузетно, ако постоје основи сумње да ће порески обвезник угрозити принудну наплату пореза тако што ће сакрити, отуђити, уништити или учинити неупотребљивом пописану покретну ствар, укључујући и пописану покретну ствар на којој је, у складу са законом, установљено заложно право Републике, пре или у поступку принудне наплате, ствар ће се одузети у моменту пописа.

Порески извршитељ је дужан да образложи постојање основа сумње из става 3. овог члана.

У случају из става 3. овог члана, саставља се записник о попису, процени и заплени покретних ствари.

Обавештавање потенцијалних власника

Члан 102

Порески извршитељ је дужан да о извршеном попису обавести сва лица, изузев чланова домаћинства пореског обвезника, за која је указано да им припадају пописане ствари и да их упути да у року од осам дана од дана пријема обавештења могу поднети надлежном суду излучну тужбу.

Обавештење из става 1. овог члана даје се усмено, ако су та лица присутна попису и то се уноси у записник о попису и процени покретних ствари, који се доставља тим лицима, а одсутна лица се обавештавају писмено.

У случају прекида из члана 85. став 3. овог закона, ствар се може оставити на чување пореском обвезнику или трећем лицу.

Порески обвезник, односно треће лице дужни су да ствар из става 3. овог члана сачувају у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби.

До прекида принудне наплате неће доћи ако је ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове.

У случају из става 5. овог члана, Пореска управа ствар продаје непосредном погодбом, без одлагања.

Ако се по излучној тужби утврди да подносилац тужбе није власник пописане ствари, а порески обвезник је отуђи, уништи или оштети и тиме угрози наплату пореске обавезе, Пореска управа је дужна да у року од пет дана од дана сазнања за овакав поступак пореског обвезника поднесе кривичну пријаву јавном тужиоцу, а принудна наплата ће се без одлагања довршити применом средстава и у односу на предмете извршења из члана 92. став 1. овог закона.

Принудна наплата када је ствар у поседу другог лица

Члан 103

Ако се одређена ствар пореског обвезника налази код другог лица, оно је дужно да је, на захтев пореског извршитеља, преда за сврху принудне наплате или да плати пореску обавезу пореском извршитељу.

У случају из става 1. овог члана, сматраће се да су радње другог лица извршене по налогу пореског обвезника.

Порески извршитељ дужан је да лицу из става 1. овог члана изда потврду о предаји ствари, односно о уплати дугованог пореза.

Продаја покретних ствари

Члан 104

Продаја покретних ствари врши се путем усменог јавног надметања или непосредном погодбом између купца и Пореске управе, о чему се доноси закључак.

Усменим јавним надметањем, у смислу овог закона, сматра се усмено јавно надметање на коме учествују најмање два понуђача.

Ако на неком усменом јавном надметању не учествују најмање два понуђача, усмено јавно надметање се поново оглашава у року од осам дана од дана за који је било оглашено усмено јавно надметање на коме није било најмање два понуђача.

Ако је покретна ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове, Пореска управа ту ствар продаје непосредном погодбом, без одлагања.

Продаја путем усменог јавног надметања одредиће се код ствари веће вредности, када се може очекивати да ће се продати по цени већој од износа који би се добио продајом путем непосредне погодбе.

На усменом јавном надметању на коме се продају покретне ствари чија је појединачна вредност преко 200.000 динара, могу учествовати само лица која положе депозит у висини од 10% од процењене вредности покретне ствари. У случају да купац покретне ствари у року од осам дана од дана када му је достављен записник о продаји покретне ствари не уплати износ за који му је покретна ствар продата, продаја се у односу на тог купца оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита и не може бити понуђач у даљем поступку продаје те ствари.

Продаји заплењених покретних ствари приступа се по истеку рока од осам дана од дана пописа.

Пореска управа ће, у року од пет дана од дана заплене, огласити продају ствари на интернет страни и огласној табли. Оглашавање продаје ствари врши се и у дневном листу који се продаје на територији целе Републике, ако је процењена вредност покретних ствари које се продају путем усменог јавног надметања већа од 1.000.000 динара.

Порески обвезник, лица запослена у Пореској управи и са њима повезана лица не могу бити купци ствари из става 1. овог члана.

Забрана за лица из става 9. овог члана односи се и на препродају купљених ствари, њихово давање у закуп, на поклон или на коришћење тим лицима, у периоду од годину дана по извршеној продаји.

На првом усменом јавном надметању, као и у року одређеном за продају непосредном погодбом, покретна ствар се не може продати по цени нижој од 60% процењене вредности.

Ако се покретна ствар не прода на првом усменом јавном надметању, закључком се одређује и заказује друго, у року од осам дана од дана одржавања првог јавног надметања.

На другом усменом јавном надметању покретна ствар се не може продати по цени нижој од 30% утврђене процењене вредности.

Ако покретна ствар не буде продата ни на другом усменом јавном надметању, јавна надметања се понављају на начин из става 12. овог члана, са најнижом ценом од једне трећине процењене вредности, све до продаје ствари, односно истека рока од три месеца од дана доношења закључка о одређивању продаје путем усменог јавног надметања.

Покретне ствари које нису продате непосредном погодбом у року из става 11. овог члана продају се по правилима која важе за друго и наредна усмена јавна надметања. Покретне ствари се могу продати на првом усменом јавном надметању за износ који је мањи од 60% од утврђене почетне вредности, односно по цени нижој од 30% утврђене почетне вредности, на другом усменом јавном надметању, ако се са тим писмено сагласи порески обвезник.

Када су заплењене ствари продате, Пореска управа ће купцу, после извршене уплате износа за који му је покретна ствар продата издати документ о продаји имовине којим се купцу потврђује да је на њега пренето право својине и да је правни основ стицања права својине куповина ствари у поступку принудне наплате пореза.

Поступак продаје заплењених ствари прекида се када постигнута цена достигне висину дугованог пореза и споредних пореских давања, а преостале ствари враћају се пореском обвезнику.

Ако продаја заплењених ствари није успела на првом усменом јавном надметању, као и на наредним јавним надметањима, односно путем непосредне погодбе, у року од три месеца од дана доношења закључка о одређивању продаје путем усменог јавног надметања, односно непосредне погодбе, ствари се преносе у својину Републике решењем Пореске управе, односно у својину јединице локалне самоуправе решењем надлежног органа јединице локалне самоуправе, по цени која ће се утврдити накнадном проценом њихове вредности.

Орган надлежан за евиденцију покретних ствари у државној својини дужан је да, у року од 30 дана од дана правоснажности решења из става 18. овог члана, покретне ствари пренете у својину Републике преузме у државину.

За материјалне и правне недостатке покретне ствари који настану на покретној ствари након доставе решења из става 18. овог члана и извршене записничке примопредаје ствари надлежном органу за евиденцију покретних ствари у државној својини, као и за штету која настане услед истих, одговара надлежни орган за евиденцију покретних ствари у државној својини.

Влада ближе уређује начин и поступак са стварима из става 19. овог члана.

Покретне ствари на усменом јавном надметању или непосредном погодбом купују се у виђеном стању.

О извршеној продаји покретних ствари саставља се записник.

Принудна наплата из непокретности

Попис непокретности

Члан 105

Непокретност се пописује, одређује њена почетна вредност и продаје од стране пореског извршитеља у поступку принудне наплате, на основу решења о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона.

Од дана пописа непокретности, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметом принудне наплате.

Забрана из става 2. овог члана се уписује у прописани регистар непокретности.

Заплена непокретности која није уписана у одговарајући регистар

Члан 106

Заплену непокретности која није уписана у одговарајући регистар врши порески извршитељ у моменту пописа.

Пре приступања заплени, порески извршитељ ће показати документ којим потврђује своја овлашћења и решење о принудној наплати и позвати пореског обвезника да плати дуговани износ.

Заплена непокретности из става 1. овог члана спроводи се у присуству два пунолетна сведока.

Порески извршитељ овлашћен је да удаљи лице које омета спровођење принудне наплате, као и да затражи помоћ полиције ако се ометање настави или ако лице које поседује непокретност одбије да је учини доступном ради спровођења принудне наплате.

У случају из става 4. овог члана, полиција је дужна да пружи затражену помоћ у најкраћем року од пријема позива.

О извршеној заплени непокретности из става 1. овог члана саставља се записник.

Утврђивање почетне вредности непокретности

Члан 107

У року од три дана од коначности решења о принудној наплати, Пореска управа утврђује почетну вредност непокретности.

Начин утврђивања почетне вредности непокретности уредује министар.

Почетна вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује се решењем.

Приликом утврђивања почетне вредности непокретности води се рачуна и о томе колико непокретност мање вреди због тога што на њој остају одређена права и терети после продаје.

Против решења о утврђивању почетне вредности непокретности порески обвезник може изјавити приговор у року од три дана од дана пријема.

Против решења по приговору жалба није допуштена.

Опште о продаји непокретности

Члан 108

Продаји непокретности приступа се по истеку рока од осам дана од дана коначности решења из члана 107. став 3, односно достављања решења донетог по приговору из члана 107. став 5. овог закона, а до продаје може доћи и у краћем року, ако порески обвезник на то пристане.

Пореска управа, наредног дана по истеку рока из става 1. овог члана, доноси закључак о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.

Оглас о продаји непокретности објављује се на огласној табли организационе јединице Пореске управе на чијој територији се налази непокретност и истовремено се доставља, ради оглашавања, дневном листу који покрива целу територију Републике, као и пореском обвезнику, заложним повериоцима и лицима која имају законско право прече куповине на тој непокретности.

Оглас о одређивању продаје непокретности садржи нарочито:

1) опис и адресу заплењене непокретности која се продаје;

2) утврђену почетну вредност непокретности;

3) назначење службености и терета које преузима купац;

4) начин, место, датум и сат продаје;

5) износ депозита који полажу лица која учествују на усменом јавном надметању;

6) рок у којем је купац непокретности дужан да уплати износ за који му је непокретност продата.

На непокретности продатој јавним надметањем или на други начин не постоји право рекламације.

Продаја непокретности путем усменог јавног надметања

Члан 109

Продаја непокретности врши се у седишту организационе јединице Пореске управе која ту продају спроводи.

На усменом јавном надметању могу учествовати само лица која су положила депозит.

Депозит из става 2. овог члана полаже се на рачун Пореске управе у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности.

Понуђачима чија понуда није прихваћена депозит се враћа одмах по закључењу јавног надметања.

Заинтересовани понуђачи имају право да најкасније до дана одржавања јавне продаје разгледају непокретност која је предмет јавне продаје.

На првом усменом јавном надметању непокретност се не може продати по цени нижој од 75% утврђене почетне вредности.

Ако се непокретност не прода на првом усменом јавном надметању, закључком се одређује и заказује друго у року од осам дана од дана одржавања првог јавног надметања.

На другом усменом јавном надметању непокретност се не може продати по цени нижој од 50% утврђене почетне вредности.

Ако непокретност не буде продата ни на другом усменом јавном надметању, јавна надметања се понављају на начин из става 7. овог члана, са најнижом ценом од једне трећине утврђене почетне вредности, све до продаје непокретности, односно истека рока из члана 110. став 1. овог закона.

Непокретност се може продати на првом усменом јавном надметању за износ мањи од 75% од утврђене почетне вредности, односно по цени нижој од 50% од утврђене почетне вредности, на другом усменом јавном надметању, ако се са тим писмено сагласи порески обвезник.

О току усменог јавног надметања саставља се записник.

По окончању продаје непокретности путем усменог јавног надметања, Пореска управа доноси решење о продаји непокретности.

Лице које има законско право прече куповине непокретности која је предмет принудне наплате пореза има првенство над најповољнијим понуђачем на усменом јавном надметању, ако по закључењу усменог јавног надметања изјави на записник о продаји непокретности да непокретност купује под истим условима.

Продаја непокретности непосредном погодбом

Члан 110

Ако непокретност не буде продата по правилима о усменом јавном надметању у року од три месеца од дана доношења закључка о одређивању јавне продаје усменим јавним надметањем, директор Пореске управе или лице у Пореској управи које он за то овласти, закључком одређује продају непокретности непосредном погодбом.

У случају из става 1. овог члана, непокретност се не може продати по цени нижој од једне трећине утврђене почетне вредности.

О току непосредне погодбе саставља се записник.

По окончању продаје непокретности непосредном погодбом, Пореска управа доноси решење о продаји непокретности.

Ако се непокретност не може продати ни путем непосредне погодбе у року од шест месеци од дана доношења закључка из члана 108. став 2. овог закона, Пореска управа ће донети решење којим непокретност преноси у својину Републике, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе ће донети решење којим непокретност преноси у својину јединице локалне самоуправе, у вредности једне трећине утврђене почетне вредности.

Решење из става 5. овог члана доставља се пореском обвезнику и органу надлежном за регистар непокретности.

Пореска управа намирује приоритетно хипотекарно потраживање до једне трећине утврђене почетне вредности непокретности.

По намирењу потраживања приоритетних поверилаца, Пореска управа доставља доказ о намирењу органу надлежном за вођење регистра, са налогом да се хипотека брише.

Купци не могу бити, по основу јавног надметања или по основу непосредне погодбе, порески обвезник и лица запослена у Пореској управи, као ни са њима повезана лица.

Забрана за лица из става 9. овог члана односи се и на препродају купљене непокретности, њено давање у закуп, на поклон или на коришћење тим лицима, у периоду од годину дана по извршеној продаји.

Орган надлежан за евиденцију непокретности у државној својини дужан је да, у року од 30 дана од дана правоснажности решења из става 5. овог члана, непокретности пренете у својину Републике преузме у државину.

За материјалне и правне недостатке непокретности који настану на непокретности након доставе решења из става 6. овог члана и извршене записничке примопредаје непокретности ослобођене од лица и ствари надлежном органу за евиденцију непокретности у државној својини, као и за штету која настане услед истих, одговара надлежни орган за евиденцију непокретности у државној својини.

Влада ближе уређује начин и поступак са непокретностима из става 11. овог члана.

Поступак са оствареним приходом од продаје непокретности

Члан 111

Купац непокретности дужан је да уплати износ за који му је непокретност продата у року од осам дана од дана закључења усменог јавног надметања, по умањењу тог износа за положени депозит, који постаје део плаћене цене.

У случају да купац у остављеном року не уплати износ за који му је непокретност продата, продаја се решењем оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита и не може бити понуђач у поступку продаје те непокретности, у периоду од шест месеци од истека последњег дана рока из става 1. овог члана.

У случају из става 2. овог члана, Пореска управа позива другог најповољнијег понуђача, ако понуђена цена није нижа од цене прописане овим законом, да се изјасни да ли купује непокретност за понуђени износ. Ако други најповољнији понуђач писмено пристане да купи непокретност за понуђену цену, доноси се решење о продаји непокретности том понуђачу.

Ако купац из става 3. овог члана не уплати износ, за који му је непокретност продата у остављеном року, продаја се решењем оглашава неважећом, а купац губи право на повраћај положеног депозита ако му није враћен и не може бити понуђач у поступку продаје те непокретности у периоду од шест месеци од истека последњег дана рока за уплату износа за који му је непокретност продата.

У случају из става 4. овог члана Пореска управа наставља поступак продаје непокретности у року од осам дана од дана доношења решења о оглашавању продаје неважећом, на начин и под условима који су важили за усмено јавно надметање које се понавља.

У случају постојања приоритетног хипотекарног потраживања другог повериоца на продатој непокретности, из износа одређеног у ставу 1. овог члана прво се намирује потраживање тог повериоца у складу са чланом 110. став 7. овог закона.

По извршеној уплати износа за који је непокретност продата усменим јавним надметањем, односно непосредном погодбом и коначности решења о продаји непокретности из члана 109. став 12. и члана 110. став 4. овог закона, Пореска управа доноси решење о предаји непокретности купцу.

Решење о продаји непокретности купцу из члана 109. став 12. и члана 110. став 4. овог закона доставља се и пореском обвезнику и органу надлежном за вођење регистра непокретности.

По коначности решења о намирењу приоритетног хипотекарног повериоца из става 6. овог члана, Пореска управа доставља то решење, уз доказ да је извршена уплата, органу надлежном за вођење регистра непокретности, ради брисања хипотеке на непокретности.

На заштиту купца и његових права, као и на све остало што није посебно уређено овим законом у вези са продајом непокретности, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују извршење и обезбеђење.

Проглашење несолвентности

Члан 112

Када се у поступку принудне наплате утврди да порески обвезник нема имовину из које се порески дуг принудном наплатом може намирити, односно да му је имовина која се предаје Републици по вредности мања од пореског дуга, Пореска управа ће решењем констатовати његову привремену несолвентност и покренути стечајни поступак, у својству повериоца, у складу са законом, ако је порески обвезник правно лице.

Ако порески обвезник поново постане солвентан, Пореска управа ставља ван снаге решење о проглашеној несолвентности и наставља поступак принудне наплате.

Глава шеста

ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА И НАПЛАТЕ ПОРЕЗА ПО ОСНОВУ СЕКУНДАРНЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Утврђивање и наплата пореза по основу секундарне пореске обавезе

Члан 113

Порез по основу секундарне пореске обавезе из члана 31. овог закона утврђује Пореска управа решењем.

Решење из става 1. овог члана не доноси се ако је пореска обавеза престала на начин из члана 23. овог закона.

Ако законом није друкчије прописано, решење из става 1. овог члана доноси се само ако предузетим мерама принудне наплате према пореском обвезнику порез није наплаћен.

Ограничење из става 3. овог члана не примењује се у случају из члана 31. став 2. тач. 2)-4) овог закона.

Решењем о утврђивању пореза по основу секундарне пореске обавезе из става 1. овог члана, налаже се лицу одговорном за секундарну пореску обавезу да утврђени порез измири у року из тог решења.

Ако лице одговорно за секундарну пореску обавезу не измири порез и споредна пореска давања по основу секундарне пореске обавезе у року који је наложен решењем из става 1. овог члана, Пореска управа том лицу издаје опомену, у складу са чланом 71. овог закона.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања по основу секундарне пореске обавезе, утврђених решењем из става 1. овог члана, врши се у складу са овим законом.

Глава седма

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ПРЕСТАНКА ПОРЕСКОГ ДУГА

Застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања

Члан 114

Право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање.

Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.

Застарелост права на повраћај и рефакцију односно рефундацију, пореза и споредних пореских давања

Члан 114а

Право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања.

Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка

Члан 114б

Прекршајни поступак за који у складу са законом захтев за покретање подноси Пореска управа не може се покренути ни водити ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

На питања застарелости покретања и вођења првостепеног прекршајног поступка из става 1. овог члана, прекид застарелости, застарелост извршења казне и друга питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују прекршаји.

Чл. 114в и 114г

(Брисано)

Прекид рока застарелости

Члан 114д

Застарелост се прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.

После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.

Урачунавање времена претходника

Члан 114ђ

У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист претходника пореског обвезника и другог пореског дужника.

Остале одредбе о застарелости

Члан 114е

Одредбе овог закона којима се уређује застарелост права на утврђивање, наплату и повраћај не примењују се на доприносе за обавезно социјално осигурање.

Апсолутна застарелост

Члан 114ж

Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Пореска управа, по истеку рока из става 1. овог члана, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и на намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Застој застарелости права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања

Члан 114з

Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече:

1) за време од покретања управног спора до правоснажности судске одлуке;

2) за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида;

3) за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено.

Време трајања застоја застарелости из става 1. овог члана не рачуна се у апсолутни рок за застарелост.

Отпис пореза и споредних пореских давања

Члан 115

Влада може, на предлог министра, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису пореза и споредних пореских давања, осим доприноса за обавезно социјално осигурање, пореског обвезника који се продаје у поступку приватизације, односно који је у поступку реструктурирања.

Влада може, на предлог министра, уз претходну сагласност јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи на које се примењује овај закон, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису тих јавних прихода, пореском обвезнику који се продаје у поступку приватизације, односно који је у поступку реструктурирања.

Влада може, на предлог министра, донети одлуку о делимичном или потпуном отпису пореза и споредних пореских давања, укључујући таксе, накнаде и друге јавне приходе, осим доприноса за обавезно социјално осигурање, пореског обвезника код којег је промењена власничка структура, по основу преузетих уговорних обавеза од стране Републике.

Пореска управа решењем ће отписати дуг по основу пореза и споредних пореских давања када се стекну услови из члана 22. ст. 2. и 4. овог закона, као и у другим случајевима прописаним законом.

Члан 115а

(Брисано)

Део трећи

ПОРЕСКА КОНТРОЛА

Глава прва

ОПШТЕ О ПОРЕСКОЈ КОНТРОЛИ

Појам пореске контроле

Члан 116

Пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, који врши Пореска управа, у складу са овим законом.

Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони.

Облици пореске контроле

Члан 117

У поступку пореске контроле Пореска управа, у складу са законом, обавља:

1) канцеларијску контролу;

2) теренску контролу;

3) радње у циљу откривања пореских кривичних дела.

План пореске контроле

Члан 118

Пореска контрола врши се на основу годишњег плана, односно ванредног плана, који доноси директор Пореске управе, а који је заснован на оцени пореског значаја и пореског ризика пореског обвезника.

При утврђивању плана из става 1. овог члана, обавезно се има у виду и процена утицаја пореске контроле на ефикасност наплате пореза у одређеним делатностима.

У случајевима кад је дошло до поремећаја у промету на тржишту или постоји индиција да је повећан обим нелегалне трговине, пореска контрола врши се на основу ванредног плана контроле који доноси министар.

Глава друга

КАНЦЕЛАРИЈСКА КОНТРОЛА

Појам канцеларијске контроле

Члан 119

Канцеларијска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава тачност, потпуност и усклађеност са законом, односно другим прописом података исказаних у пореској пријави, као и пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама (у даљем тексту: други извештаји) пореског обвезника, упоређивањем са подацима из пореског рачуноводства и других службених евиденција које води, односно којима располаже Пореска управа.

Канцеларијску контролу врши, у просторијама Пореске управе, порески инспектор, осим радњи контроле пријема и обраде пореске пријаве и других извештаја, које врше службеници Пореске управе одређени за те послове.

Поступак канцеларијске контроле почиње даном достављања позива из члана 121. став 1. овог закона.

Обрада пореске пријаве и других извештаја пореског обвезника

Члан 120

У поступку контроле пријема и обраде, проверава се математичка тачност, формална исправност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи.

Ако се у поступку обраде пореске пријаве и других извештаја утврди да су формално неисправни, погрешно попуњени, непотпуни, односно да постоји математичка грешка, порески инспектор ће закључком наложити пореском обвезнику да, у року од три дана, отклони грешке, односно допуни пријаву или друге извештаје.

Ако порески обвезник не поступи по закључку из става 2. овог члана, сматраће се да пореска пријава, односно други извештај нису поднети Пореској управи.

Учешће пореског обвезника у поступку канцеларијске контроле

Члан 121

Порески обвезник дужан је да, на позив Пореске управе, непосредно или преко пореског пуномоћника, учествује у даљем поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа.

Неодазивање позиву из става 1. овог члана не одлаже поступак канцеларијске контроле.

Промена пореске обавезе по налазу канцеларијске контроле

Члан 122

Ако се у поступку канцеларијске контроле утврди постојање неправилности у погледу података од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, порески инспектор је дужан да сачини записник о контроли.

Порески обвезник има право да у року од пет дана од дана пријема записника о канцеларијској контроли поднесе примедбе на тај записник.

Порески инспектор је дужан да примедбе из става 2. овог члана размотри у року од пет дана од дана пријема и сачини допуну записника у складу са законом.

На основу записника из ст. 1. и 3. овог члана, Пореска управа доноси решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона, у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника.

У решењу из става 4. овог члана Пореска управа налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења из става 5. овог члана, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.

Глава трећа

ТЕРЕНСКА КОНТРОЛА

Појам теренске контроле

Члан 123

Теренска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава законитост у раду и правилност испуњавања пореских обавеза од стране пореских обвезника.

Теренску контролу обавља порески инспектор на основу налога за контролу.

Порески инспектор у току теренске контроле користи и податке прикупљене на начин из члана 120. став 1. овог закона.

Отпочињање теренске контроле

Члан 124

Налог за теренску контролу Пореска управа доставља пореском обвезнику, на начин из члана 36. овог закона, непосредно пре почетка контроле.

У случају из члана 118. став 3. овог закона, као и контроле мењачког пословања, контроле приређивања игара на срећу и контроле евидентирања промета преко фискалних каса, поступак теренске контроле врши се без достављања налога за теренску контролу пореском обвезнику.

Порески инспектор је дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику.

Пореска управа може да одложи почетак спровођења теренске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога из става 1. овог члана, наводећи разлоге за одлагање контроле, с тим што је у року од 24 часа од пријема налога дужан да достави приговор у писменом облику Пореској управи.

Ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала теренска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку.

По приговору из става 4. овог члана, Пореска управа доноси закључак против којег није допуштен правни лек.

Место теренске контроле

Члан 125

Теренска контрола врши се у пословним просторијама пореског обвезника или на другом месту, у зависности од предмета контроле.

Порески обвезник дужан је да, ако се теренска контрола врши у његовим пословним просторијама, обезбеди одговарајуће место за рад пореског инспектора.

Ако не постоји одговарајући простор за вршење теренске контроле, уз пристанак пореског обвезника, контрола се може обавити у његовим стамбеним просторијама, односно на другом месту које одреди Пореска управа, у складу са ставом 1. овог члана.

Ако се теренска контрола не обавља у пословним просторијама пореског обвезника, порески инспектор је дужан да прегледа просторије и о томе сачини белешку, која се уноси у записник из члана 128. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, по одобрењу суда порески инспектор има право да уђе и у стан пореског обвезника, ради вршења контроле.

Пореском обвезнику или његовом пуномоћнику, односно заступнику мора се пружити могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана из става 5. овог члана.

Ако лица из става 6. овог члана не користе могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана, а порески инспектор оцени да се на тај начин онемогућава или одлаже спровођење пореске контроле, обавиће контролу из става 5. овог члана и без њиховог присуства, уз присуство два пунолетна сведока.

Чињенице из става 7. овог члана порески инспектор уноси у записник.

Време теренске контроле

Члан 126

Теренска контрола обавља се у току радног времена пореског обвезника, а изузетно и по истеку радног времена, ако то налаже сврха контроле или ако порески обвезник на то пристане.

Порески инспектор може привремено запечатити пословни или складишни простор пореског обвезника по истеку радног времена пореског обвезника.

Мера из става 2. овог члана остаје најдуже до почетка радног времена пореског обвезника првог наредног радног дана.

О мери из става 2. овог члана доноси се закључак, против којег правни лек није допуштен.

Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку теренске контроле

Члан 127

Порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора.

Порески обвезник је дужан да пореском инспектору омогући увид у стање сировина, репродукционог материјала, полупроизвода, готових производа и робе (у даљем тексту: роба) и опреме, као и да омогући увид у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе.

Ако није у могућности да присуствује теренској контроли, порески обвезник ће одредити лице које, у његово име, извршава обавезе из ст. 1. и 2. овог члана.

Неизвршавање обавеза из ст. 1-3. овог члана пореског обвезника не одлаже вршење теренске контроле.

Порески инспектор може захтевати податке, односно увид у документацију и од запослених код пореског обвезника или других лица.

Порески инспектор захтев из става 5. овог члана саопштава усмено.

Лица из става 5. овог члана дужна су да податке којима располажу, односно документацију учине доступним пореском инспектору.

Записник

Члан 128

Порески инспектор саставља записник о теренској контроли.

Свака страница записника мора бити означена редним бројем и потписана.

Записник о теренској контроли доставља пореском обвезнику, у року од пет дана од дана завршетка контроле.

Изузетно од става 3. овог члана, записник о теренској контроли евидентирања промета преко фискалне касе и других контрола које се врше у складу са одредбом члана 118. став 3. и члана 124. став 2. овог закона, доставља се без одлагања по окончању контроле.

На записник о теренској контроли порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, осим на донето усмено решење из члана 133. став 2. овог закона.

На записник о теренској контроли из става 4. овог члана порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од два дана од дана пријема записника.

Ако су примедбе поднете на страном језику у року из ст. 5. и 6. овог члана, сматраће се да су благовремено поднете ако се у року од наредна два дана достави превод примедби на српски језик оверен од стране овлашћеног лица.

Ако су у примедбама изнети нови докази и чињенице, због којих би требало променити чињенично стање утврђено у записнику или изменити раније правне оцене, порески инспектор ће о таквим доказима и чињеницама или о новим правним оценама саставити допунски записник.

На допунски записник из става 8. овог члана не може се изјавити приговор.

Пореско решење које се доноси у теренској контроли

Члан 129

Ако се у поступку теренске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза, на основу записника о извршеној теренској контроли, односно допунског записника, доноси се решење из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) овог закона.

Пореска управа доноси решење из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника о теренској контроли.

У решењу из става 1. овог члана Пореска управа налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења из става 3. овог члана, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.

Утврђивање пореске обавезе лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност

Члан 129а

Изузетно од члана 118, члана 123. став 2, члана 124. ст. 1, 2, 4. и 6. и члана 126. овог закона, теренска контрола код лица које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност врши се без плана контроле и налога за контролу.

Ако се у поступку теренске контроле утврди да лице обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, пореска обавеза том лицу утврђује се решењем, применом методе процене пореске основице парификацијом.

Пореска обавеза по основу прихода остварених обављањем делатности из става 2. овог члана утврђује се применом пореске стопе по којој се утврђује и плаћа порез на доходак грађана на друге приходе, без признавања нормираних трошкова.

Решење о утврђивању пореза из става 2. овог члана доставља се лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, са налогом да у року од 15 дана од дана достављања решења плати утврђену пореску обавезу на прописане уплатне рачуне јавних прихода, а у додатном року од 30 дана, код надлежних органа изврши регистрацију, односно пријаву те делатности и отклони друге утврђене повреде закона.

Члан 129б

Ако се у поступку теренске контроле утврди да лице, које је обављајући нерегистровану, односно непријављену делатност, стављало робу у промет, порески инспектор може решењем привремено одузети робу коју је затекао у контроли.

Порески инспектор може решењем привремено одузети опрему којом обвезник обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, а коју затекне у поступку контроле.

Привремено одузета опрема из става 2. овог члана, може се оставити на чување лицу од кога је привремено одузета до истека рока из члана 129а став 4. овог закона, уколико се процени да би трошкови одузимања и чувања били несразмерно велики у односу на пореску обавезу.

Члан 129в

Ако лице које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, у року прописаном чланом 129а став 4. овог закона, изврши регистрацију, односно пријаву делатности, плати утврђену пореску обавезу и отклони друге утврђене неправилности, одузета роба му се враћа, осим робе подложне кварењу и робе чије чување изискује велике трошкове – са којом се поступа на начин из члана 104. став 4. овог закона.

Ако лице које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, не поступи по налозима из решења Пореске управе из члана 129а став 2. овог закона, са одузетом робом се поступа на начин уређен чланом 134. овог закона.

Глава трећа А

ОВЛАШЋЕЊА ПОРЕСКОГ ОРГАНА У ОБЛАСТИ МЕЊАЧКОГ И ДЕВИЗНОГ ПОСЛОВАЊА

Поступак издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и издавања цертификата за обављање мењачких послова

Члан 129г

Пореска управа издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова и издаје цертификате за обављање мењачких послова (о чему води одговарајући регистар), сходном применом прописа којим се уређује девизно пословање.

Контрола мењачког и девизног пословања

Члан 129д

Пореска управа врши контролу мењачког пословања код:

1) банака;

2) резидената привредних субјеката који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;

3) резидената – правних лица и предузетника који имају овлашћење за обављање мењачких послова издато од стране Пореске управе (у даљем тексту: овлашћени мењач).

Пореска управа врши контролу девизног пословања код пореских обвезника – резидената и нерезидента, у складу са овим законом.

Контрола из ст. 1. и 2. овог члана је поступак провере и утврђивања законитости и правилности обављања мењачких и девизних послова сходно прописима којима се уређује девизно пословање.

У поступку контроле мењачког и девизног пословања Пореска управа обавља:

1) канцеларијску контролу;

2) теренску контролу.

На поступак контроле мењачког и девизног пословања, мере које се предузимају у току и после обављене контроле, као и на поступак по правним лековима, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на пореску контролу.

Канцеларијска и теренска контрола мењачког пословања

Члан 129ђ

Канцеларијска контрола мењачког пословања обухвата контролу прописане документације, као и контролу података који се у складу са прописима достављају Народној банци Србије или банци, односно Пореској управи.

Канцеларијска контрола мењачког пословања врши се и ради провере испуњености услова за обављање мењачких послова, као и у поступку одузимања овлашћења за обављање мењачких послова.

Лице код којег се врши контрола учествује у поступку канцеларијске контроле у смислу члана 121. овог закона, осим када се поступак одузимања овлашћења покреће на његов захтев.

У току теренске контроле мењачког пословања порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети ефективни страни новац, чекове, динаре, предмете, исправе и документацију, ако постоје основи сумње да су употребљени или били намењени или настали извршењем кривичног дела или прекршаја.

Ефективни страни новац и чекове из става 4. овог члана порески инспектор дужан је да депонује на наменски рачун Пореске управе који се води код Народне банке Србије или у депо код Народне банке Србије, а динаре из става 4. овог члана на наменски рачун Пореске управе који се води код министарства надлежног за послове финансија, у року од два радна дана од дана њиховог одузимања.

Решење о мерама

Члан 129е

Када порески инспектор у вршењу теренске контроле мењачких послова утврди незаконитост, односно неправилност која се може отклонити, Пореска управа доноси решење којим налаже банци, резиденту привредном субјекту који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћеном мењачу да отклони утврђену незаконитост, односно неправилност и одређује му рок за наложено поступање.

Против решења из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења из става 1. овог члана.

Члан 129ж

Банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач, дужан је да о извршењу налога из решења из члана 129е овог закона писмено обавести Пореску управу и то најкасније првог наредног радног дана од дана истека рока одређеног за отклањање утврђене незаконитости, односно неправилности из тог решења.

Пореска управа проверава извршење налога из решења из става 1. овог члана и, ако провером утврди да су извршени сви налози, доноси закључак о обустави налога из решења.

Када Пореска управа утврди да овлашћени мењач није извршио налоге из решења из члана 129е овог закона, доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова за контролисано мењачко место.

Када Пореска управа утврди да банка није извршила налоге из решења из члана 129е овог закона, о томе обавештава Народну банку Србије која предузима одговарајуће мере из своје надлежности.

Мере које се предузимају у случају онемогућавања теренске контроле

Члан 129з

Ако овлашћени мењач онемогући вршење теренске контроле мењачких послова, Пореска управа доноси решење о привременој забрани обављања мењачких послова на контролисаном мењачком месту у периоду до 30 радних дана.

На решење Пореске управе из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење решења из става 1. овог члана.

Под онемогућавањем вршења теренске контроле мењачких послова, у смислу става 1. овог члана, подразумева се да банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач онемогући пореском инспектору увид у пословне књиге и другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката, односно не дозволи привремено одузимање ефективног страног новца, чекова и готовине у динарима.

Овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења из става 1. овог члана, исто истакне на видно место на том мењачком месту, сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Доказе о извршењу радњи из става 5. овог члана овлашћени мењач дужан је да достави Пореској управи у писаној форми одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из става 5. овог члана.

Ако банка онемогући пореском инспектору да врши теренску контролу мењачких послова, у смислу става 4. овог члана, Пореска управа о томе обавештава Народну банку Србије која предузима мере из своје надлежности.

Ако банка, резидент привредни субјект који мењачке послове обавља на основу посебног закона којим се уређује његова делатност, односно овлашћени мењач онемогући вршење теренске контроле мењачких послова, Пореска управа подноси и кривичну пријаву за кривично дело онемогућавање вршења контроле, у складу са кривичним закоником.

Члан 129и

Ако овлашћени мењач не достави доказе да је поступио у складу са обавезама из члана 129з овог закона или ако порески инспектор то утврди у поступку теренске или канцеларијске контроле мењачких послова, Пореска управа доноси решење којим овлашћеном мењачу налаже да отклони неправилност, односно незаконитост из члана 129з став 5. овог закона одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења.

Овлашћени мењач дужан је да о извршењу налога из решења из става 1. овог члана писмено обавести Пореску управу, најкасније првог наредног радног дана од дана истека рока одређеног за отклањање утврђене незаконитости, односно неправилности из тог решења.

Пореска управа проверава извршење налога из решења из става 1. овог члана и ако провером утврди да нису извршени сви налози из тог решења, доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова за контролисано мењачко место.

Решењем Пореске управе о одузимању овлашћења из става 3. овог члана, налаже се овлашћеном мењачу да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Доказе о извршењу радњи из става 4. овог члана овлашћени мењач дужан је да достави Пореској управи у писаној форми одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из става 4. овог члана.

Члан 129ј

Решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова Пореска управа доставља банци, односно банкама са којима овлашћени мењач има закључен уговор, у року до три радна дана од дана доношења решења.

Обавезе овлашћеног мењача у случајевима одузимања овлашћења

Члан 129к

Када Пореска управа донесе решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова овлашћеном мењачу који има више мењачких места, за једно или више мењачких места, овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац и сву готовину у динарима са тог мењачког места пренесе на мењачко место које наставља са радом.

Када Пореска управа донесе решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова овлашћеном мењачу који има једно мењачко место – за то мењачко место, односно овлашћеном мењачу који има више мењачких места – за сва мењачка места, овлашћени мењач дужан је да одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана пријема решења, сав ефективни страни новац са тих мењачких места прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и сву готовину у динарима уплати на свој текући рачун.

Овлашћени мењач дужан је да Пореској управи, у писаној форми, достави доказе да је извршио обавезе из овог члана одмах, а најкасније првог наредног радног дана од дана извршења обавеза из ст. 1. и 2. овог члана.

Поступак одузимања овлашћења за обављање мењачких послова на захтев овлашћеног мењача

Члан 129л

Пореска управа доноси решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова када овлашћени мењач поднесе захтев за престанак обављања мењачких послова на једном или више мењачких места и достави доказе да је поступио у складу са прописима који регулишу мењачко пословање.

Решење о одузимању овлашћења за обављање мењачких послова из става 1. овог члана правно лице или предузетник прилаже надлежном органу за привредне регистре уз регистрациону пријаву за брисање из регистра привредних субјеката.

Решење Пореске управе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Овлашћење за обављање мењачких послова престаје да производи правно дејство даном којим овлашћени мењач престаје са радом у складу са прописима који уређују привредна друштва и поступак регистрације.

Глава трећа Б

ОВЛАШЋЕЊА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ У ОБЛАСТИ ИГАРА НА СРЕЋУ

Члан 129љ

Пореска управа обавља послове државне управе у области игара на срећу, у складу са прописима којима се уређују игре на срећу, ако овим законом није друкчије прописано.

Надлежност Пореске управе у вршењу контроле у области игара на срећу

Члан 129м

Пореска управа врши контролу у области игара на срећу прикупљањем, обрадом и анализом података, информација и документације који се тој управи достављају од стране приређивача игара на срећу, као и других података у складу са прописима којима се уређују игре на срећу.

Пореска управа врши контролу и на основу података добијених од других државних органа и ималаца јавних овлашћења.

Појам канцеларијске контроле послова у области игара на срећу

Члан 129н

Канцеларијска контрола представља радње којима Пореска управа проверава потпуност и усклађеност са законом података које јој доставља приређивач игара на срећу, упоређивањем са подацима из службених евиденција које води, односно којима располаже Пореска управа.

Канцеларијску контролу врши порески инспектор, у просторијама Пореске управе.

Послови који се обављају у канцеларијској контроли послова у области игара на срећу

Члан 129њ

У поступку канцеларијске контроле проверава се и обрађује математичка тачност, формална исправност и потпуност дневних, месечних и годишњих извештаја о промету, које приређивач доставља у писаној или електронској форми, као и других извештаја које приређивач, у складу са законом, доставља Пореској управи.

Ако се у поступку обраде дневних, месечних и годишњих извештаја о промету утврди да постоји математичка грешка, Пореска управа ће донети решење којим се приређивачу налаже да грешку отклони.

Ако се у поступку обраде дневних, месечних, годишњих и других извештаја о промету утврди да су формално неисправни, погрешно попуњени или непотпуни, порески инспектор ће донети закључак којим ће наложити приређивачу да, у року од три дана, отклони грешке, односно допуни извештај.

Ако приређивач не поступи по закључку из става 3. овог члана, сматраће се да извештаји нису поднети Пореској управи.

Учешће приређивача у поступку канцеларијске контроле послова у области игара на срећу

Члан 129о

Приређивач је дужан да, на позив Пореске управе, непосредно или преко пуномоћника, учествује у поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа.

Промена накнаде за добијање одобрења и приређивање игара на срећу

Члан 129п

Порески инспектор је дужан да сачини записник о утврђеном чињеничном стању у поступку канцеларијске контроле.

Приређивач има право да, у року од три дана од дана достављања записника о канцеларијској контроли, поднесе примедбе на тај записник.

Порески инспектор је дужан да примедбе из става 2. овог члана размотри у року од три дана од дана достављања и сачини допуну записника.

Ако се у поступку канцеларијске контроле утврде неправилности у погледу података од значаја за утврђивање висине накнаде, Пореска управа доноси решење о отклањању неправилности.

Надлежност Пореске управе у вршењу надзора теренском контролом

Члан 129р

Пореска управа врши теренску контролу над приређивањем игара на срећу у складу са овим законом, која представља поступак провере и утврђивања законитости и правилности приређивања игара на срећу сходно прописима којима се уређује приређивање игара на срећу.

На поступак теренске контроле приређивања игара на срећу, мере које се предузимају у току и после обављене контроле, као и на поступак по правним лековима, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на пореску контролу.

У поступку теренске контроле, порески инспектор има овлашћење да присуствује отварању, обрачунавању и затварању столова и аутомата за игре на срећу, као и дневном обрачуну благајне, у играчницама, у просторијама са аутоматима, односно уплатно-исплатним местима.

Ако у вршењу послова теренске контроле порески инспектор утврди да се приређивање игара на срећу врши без одобрења Пореске управе или другог органа надлежног за издавање тог одобрења, односно супротно одредбама закона који регулише област игара на срећу, без одлагања ће донети решење о привременом затварању објекта, односно просторија у којима се врши приређивање игара и привременом одузимању опреме и предмета који су употребљени или су могли бити употребљени за приређивање игара на срећу, независно од тога да ли је донето решење из члана 129а ст. 2. и 4. овог закона.

Порески инспектор је дужан да, ако утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено пореско кривично дело од стране лица од кога је привремено одузета опрема и предмети, одмах након доношења решења из става 4. овог члана, поступи на начин из члана 136. овог закона.

Након окончања кривичног поступка Пореска управа одлучиће решењем о привремено одузетој опреми и предметима.

Ако се у поступку теренске контроле приређивача игара на срећу утврди држање и коришћење непријављених аутомата, столова, уплатно-исплатних места који служе за приређивање посебних игара на срећу клађења или опреме која служи за приређивање игара на срећу преко средстава електронске комуникације, порески инспектор ће предузети мере из ст. 4-6. овог члана.

Решење из ст. 4. и 6. овог члана је коначно.

Трошкове извршења решења из ст. 4. и 6. овог члана у целости сноси порески обвезник.

Глава четврта

МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ УТВРЂЕНИХ ПОВРЕДА ЗАКОНА И НЕПРАВИЛНОСТИ У ПРИМЕНИ ПРОПИСА

Мере у току пореске контроле

Члан 130

У току пореске контроле порески инспектор одузеће робу у случајевима:

1) када постоји сумња да су роба или сировине, односно репродукциони материјал, употребљени, набављени без обрачунатог пореза или на неки други, супротан прописима, начин, а порески обвезник нема доказа да их је набавио у складу са прописима и уз плаћање пореза, ако је оно прописано;

2) када робу ставља у промет лице које није регистровано, односно овлашћено за обављање те делатности;

3) када се врши производња робе ради стављања у промет, односно када се врши промет робе, а роба није прописно евидентирана у пословним књигама и другим прописаним евиденцијама;

4) када се врши транспорт робе без прописане документације (отпремница, товарни лист, рачун и сл.);

5) када се роба продаје ван регистрованих пословних просторија или другог места одређеног за продају од стране надлежног органа.

У случају из става 1. овог члана порески инспектор одузеће и превозно или друго средство којим се роба транспортује, односно ставља у промет, ако је вредност робе већа од једне трећине вредности тог средства.

Превозно или друго средство одузеће се и када вредност робе није већа од једне трећине вредности тог средства, ако је оно, после фабричке израде, додатно опремљено посебним простором за скривање или тајно транспортовање робе.

У току пореске контроле порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети пословне књиге, евиденције, другу документацију или исправе, до окончања поступка пореске контроле.

Ако порески обвезник пословне књиге и евиденције из члана 37. овог закона води на средствима за аутоматску обраду података, порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети и средства за аутоматску обраду података, до окончања поступка пореске контроле.

Мере привремене забране обављања делатности у току пореске контроле

Члан 131

У току пореске контроле порески инспектор може пореском обвезнику изрећи забрану вршења делатности у трајању до 60 дана ако утврди да се:

1) делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница, фактура, изјава купца и др.);

2) избегава утврђивање и плаћање пореза тако што се не уплаћује дневни пазар, у складу са прописима;

3) избегава утврђивање и плаћање пореза радним ангажовањем лица која немају закључен уговор о раду или други акт о радном ангажовању донет у складу са прописима о радним односима, као и ако та лица нису, у складу са прописима, пријављена надлежној организацији обавезног социјалног осигурања;

4) промет од продаје роба или пружања услуга не региструје преко фискалне касе или на други прописани начин;

5) приређују игре без претходно прибављеног мишљења министарства надлежног за послове финансија, а у складу са прописима који уређују област игара на срећу.

Забрана вршења делатности пореском обвезнику изриче се за пословне просторије пореског обвезника у којима су у току пореске контроле утврђене неправилности из става 1. тач. 1)-4) овог члана.

Ако порески обвезник врши продају акцизних производа који нису обележени на прописани начин, може му се изрећи заштитна мера – забране обављања делатности за правно лице, односно предузетника у трајању од три месеца до једне године.

Мере после обављене пореске контроле

Члан 132

Ако се у поступку пореске контроле констатује повреда прописа, односно неправилност у њиховој примени, на основу записника, односно допунског записника из члана 128. овог закона, Пореска управа доноси решење из члана 129. овог закона.

Решењем из става 1. овог члана налаже се пореском обвезнику да у року одређеном решењем отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Ако порески обвезник не поступи по решењу из става 1. овог члана у остављеном року, Пореске управа предузима мере:

1) забране располагања средствима на рачуну, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза;

2) привремене забране обављања делатности;

3) привремене забране обављања појединих послова;

4) (брисана);

5) привремене забране отуђења ствари у случају основане сумње да ће порески обвезник осујетити, односно онемогућити измиривање пореске обавезе.

Мере из става 3. овог члана може наложити и порески инспектор у случају из члана 130. став 1. овог закона, у току пореске контроле.

Дејство мера из става 3. овог члана траје док порески обвезник не отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Решење о мерама

Члан 133

Мере из чл. 130. и 131. и члана 132. став 4. овог закона порески инспектор наређује решењем.

Порески инспектор може мере из члана 130. овог закона наредити усменим решењем, када оцени да је угрожена наплата пореза.

Констатација о донетом усменом решењу уноси се у записник о пореској контроли.

У случају из става 2. овог члана, порески инспектор је дужан да у року од три дана од дана издавања усменог решења, донесе решење у писменом облику и достави га пореском обвезнику.

Мере из члана 132. став 3. овог закона доноси решењем Пореска управа.

Поступак са стварима одузетим у поступку контроле

Члан 134

Кад порески инспектор нареди меру одузимања ствари из члана 130. овог закона, дужан је да одузете ствари по врсти и количини ускладишти на месту одређеном актом министра.

Вредност ствари из става 1. овог члана утврђује комисија у висини цене по којој се та ствар може набавити на тржишту у моменту одузимања, у року од пет дана од дана одузимања.

Ако је одузета ствар подложна кварењу или ако њено чување изискује велике трошкове, Пореска управа поступа на начин из члана 104. став 4. овог закона.

По коначности решења из члана 133. став 1. овог закона, односно по окончању поступка покренутог на основу кривичне пријаве из члана 137. став 1. овог закона, одузете ствари, осим ствари из става 3. овог члана, продају се путем јавне продаје, односно преко трговачке мреже, а одузети акцизни производи, изузев деривата нафте, папирне тубе за цигарете, филтери за цигарете, папир за цигарете, машинице за пуњење папирних туба за цигарете, као и друге машинице за увијање резаног дувана комисијски се уништавају.

Пре јавне продаје из става 4. овог члана, Пореска управа поново врши утврђивање вредности одузетих ствари у случају када је протекло више од годину дана од дана одузимања ствари.

Јавна продаја одузетих ствари из става 4. овог члана врши се у складу са одредбама овог закона које уређују јавну продају покретних ствари у поступку принудне наплате.

Влада уређује поступак са одузетим стварима из овог члана за случај кад се одузете ствари не продају на поновљеним усменим јавним надметањима, под условом из става 4. овог члана, у року од три месеца од правоснажности решења из члана 133. став 1. овог закона, односно по окончању поступка покренутог на основу кривичне пријаве из члана 137. став 1. овог закона.

Купац одузетих ствари не може бити порески обвезник од којег су ствари одузете, лице запослено у Пореској управи и са њима повезана лица.

Средства остварена продајом ствари, по одбитку трошкова, уплаћују се у буџет Републике.

Изузетно, Влада може ствари из става 1. овог члана, осим ствари које се комисијски уништавају у смислу става 4. овог члана, уступити без накнаде државним органима, хуманитарним организацијама и другим корисницима хуманитарне помоћи, установама културе, као и у друге оправдане сврхе.

Одузете ствари из става 1. овог члана које се не могу продати, односно употребити због здравствених, ветеринарских, фитосанитарних, сигурносних и других прописаних разлога или услед већег оштећења, уништавају се у складу са прописима.

Трошкове превоза и уништавања сноси порески обвезник од кога су одузете ствари, а ако је он непознат или недоступан, трошкове превоза и уништавања сноси Пореска управа.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

Означавање непокретности у току принудне наплате и када је изречена мера забране вршења делатности

Члан 134а

Непокретности обвезника које су предмет принудне наплате, односно објекти у којима је забрањено обављање делатности у складу са чланом 131. овог закона видно се означавају ознаком Пореске управе.

Начин означавања, садржину и изглед ознаке из става 1. овог члана, ближе уређује министар.

Глава пета

ОТКРИВАЊЕ ПОРЕСКИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Пореска полиција

Члан 135

Откривање пореских кривичних дела и њихових извршилаца обавља Пореска полиција.

Пореска кривична дела су кривична дела утврђена овим и другим законом, која као могућу последицу имају потпуно или делимично избегавање плаћања пореза, сачињавање или подношење фалсификованог документа од значаја за опорезивање, угрожавање наплате пореза и пореске контроле, недозвољен промет акцизних производа и друге назаконите радње које су у вези са избегавањем и помагањем у избегавању плаћања пореза.

Ради откривања пореских кривичних дела и њихових извршилаца Пореска полиција у предистражном поступку поступа као орган унутрашњих послова и овлашћена је да, у складу са законом, предузима све потражене радње, изузев ограничења кретања.

Пореска полиција, у складу са одредбама закона којим се уређује кривични поступак, може позивати и саслушавати осумњиченог укључујући и његово принудно довођење, пре покретања кривичног поступка извршити претресање стана, пословних или других просторија, превозних средстава и лица када постоје основи сумње да је извршено пореско кривично дело и извршити привремено одузимање предмета који могу послужити као доказ у кривичном поступку за пореска кривична дела. Претресање стана и других просторија може се вршити само на основу наредбе суда и уз присуство два сведока.

Овлашћења из ст. 3. и 4. овог члана Пореска полиција предузима самостално или у сарадњи са Министарством унутрашњих послова. Са Министарством унутрашњих послова пореска полиција остварује и друге облике сарадње.

Облик и начин остваривања сарадње из става 5. овог члана споразумно ће својим актом ближе уредити министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за унутрашње послове.

Достављање извештаја Пореској полицији

Члан 136

Ако порески инспектор у поступку пореске контроле утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено пореско кривично дело, дужан је да о томе састави извештај и да га, заједно са прибављеним доказима, одмах достави надлежном руководиоцу Пореске управе.

Надлежни руководилац Пореске управе из става 1. овог члана дужан је да у року од 24 сата од пријема извештаја из става 1. овог члана тај извештај са доказима проследи руководиоцу Пореске полиције.

Ако порески инспектор у поступку пореске контроле утврди да чињенице и околности указују на постојање основа сумње да је извршено кривично дело из других области, или прекршај за који Пореска управа није надлежна, Пореска управа подноси кривичну, односно прекршајну пријаву надлежном државном органу.

Подношење кривичне пријаве

Члан 137

На основу прикупљених обавештења Пореска полиција саставља кривичну пријаву, у којој наводи доказе за које је сазнала приликом прикупљања обавештења и подноси је јавном тужиоцу.

Уз кривичну пријаву из става 1. овог члана достављају се и документација, прибављени извештаји, изјаве и други материјали који су релевантни за успешно вођење поступка.

Ако Пореска полиција, после подношења кривичне пријаве, сазна за нове чињенице, доказе или трагове кривичног дела, дужна је да прикупи потребна обавештења и извештај о томе, као допуну кривичне пријаве, достави јавном тужиоцу.

Пореска полиција дужна је да у кривичном поступку сарађује са судом и тужилаштвом.

Члан 138

(Брисано)

Пријава надлежном органу

Члан 139

Ако се у поступку из члана 135. став 3. овог закона утврди да у радњама лица нема елемената пореског кривичног дела, већ оне представљају друга кажњива дела, инспектор Пореске полиције ће поднети одговарајућу пријаву надлежном органу.

Чињенице и доказе од значаја за висину пореске обавезе, утврђене у поступку из члана 135. став 3. овог закона, инспектор Пореске полиције доставља организационој јединици Пореске управе где је порески обвезник регистрован.

Део четврти

ПОСТУПАК ПО ПРАВНОМ ЛЕКУ

Допуштеност жалбе

Члан 140

Против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа може се поднети жалба.

Жалба се може поднети и када по захтеву пореског обвезника за доношење пореског управног акта решење није донето у прописаном року.

Против коначног пореског управног акта може се покренути управни спор, ако законом није друкчије прописано.

Тужба у управном спору може се поднети, као да је жалба одбијена, а онда када подносилац тужбе истакне да о његовој жалби одлука није донета у законском року.

Поднета тужба не одлаже извршење пореског управног акта.

Право на подношење жалбе

Члан 141

Жалбу може поднети лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку и лице које има правни интерес.

Рок за жалбу

Члан 142

Жалба се подноси у року од 15 дана од дана пријема пореског управног акта, осим ако законом није друкчије прописано.

Подношење жалбе

Члан 143

Жалба се подноси надлежном другостепеном органу (у даљем тексту: другостепени орган), а предаје се непосредно или препорученом поштом, односно изјављује на записник првостепеном пореском органу.

Жалба поднета у законском року ненадлежном органу сматра се као благовремено поднета надлежном органу.

У жалби се наводе порески управни акт против којег се подноси жалба, жалбени разлози и докази за поништење, измену или укидање тог акта.

У поступку по жалби терет доказивања је на жалиоцу.

Подносилац жалбе дужан је да жалбу потпише.

Поступање првостепеног органа по жалби

Члан 144

Недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу првостепени порески орган одбациће закључком.

Против закључка из става 1. овог члана може се поднети жалба у року од осам дана од дана пријема закључка.

Првостепени порески орган може усвојити жалбу и порески управни акт изменити ако:

1) оцени да је жалба оправдана и да није потребно спроводити ново утврђивање чињеница;

2) оцени да је спроведени поступак био непотпун, а то је могло бити од утицаја на решавање;

3) жалилац у жалби износи нове чињенице и доказе који би могли бити од утицаја на друкчије решавање ствари;

4) жалиоцу није, а морало је бити, омогућено да учествује у поступку;

5) је жалилац пропустио да учествује у поступку, али је у жалби оправдао то пропуштање.

У случају из става 3. тачка 1) овог члана не спроводи се допунски поступак, а у случају из става 3. тач. 2)-5) овог члана допунски поступак се спроводи.

Против новог пореског управног акта из става 3. овог члана може се поднети жалба.

Првостепени орган може изменити нови порески управни акт из става 3. овог члана све док жалбу не достави на решавање другостепеном органу.

У случају из става 3. овог члана првостепени порески орган одлучиће у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Орган надлежан за решавање по жалби

Члан 145

О жалби против првостепеног пореског управног акта одлучује другостепени орган одређен овим законом.

Странке у поступку по жалби

Члан 146

Странке у поступку по жалби су:

1) жалилац;

2) лице које има правни интерес.

Правно дејство жалбе

Члан 147

Жалба не одлаже извршење пореског управног акта.

Изузетно, другостепени орган може одложити извршење пореског управног акта којим је утврђена пореска обавеза против којег је изјављена жалба, ако порески обвезник документује да би плаћањем пореза или споредних пореских давања пре коначности побијаног акта претрпео битну економску штету.

Закључак о одлагању извршења, против којег жалба није допуштена, доноси другостепени орган у року од пет дана од дана пријема захтева.

По жалби другостепени орган мора одлучити у року од 60 дана од дана предаје жалбе.

Ако се поступак по жалби оконча на начин из члана 152. став 3. овог закона, првостепени порески орган је дужан да поступи по налогу другостепеног органа у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења.

Ако је на основу пореског решења против којег је изјављена жалба покренут поступак принудне наплате, а поступак по жалби се не оконча у року из ст. 4. и 5. овог члана, принудна наплата се прекида закључком док се пореском обвезнику не достави решење по жалби, односно док првостепени порески орган не поступи по налогу другостепеног органа.

Одустанак од жалбе

Члан 148

Подносилац жалбе може одустати од жалбе до доношења решења по жалби.

Ако порески обвезник одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се закључком.

Одустанком од жалбе порески обвезник не губи право на нову жалбу ако рок за жалбу није истекао.

Привремени прекид поступка

Члан 149

Ако одлука по жалби зависи од претходног питања које је предмет судског спора или је у надлежности другог управног органа, другостепени орган закључком привремено прекида поступак по жалби до решавања претходног питања.

Решавање другостепеног органа по жалби

Члан 150

Ако је жалба недопуштена, неблаговремена или изјављена од неовлашћеног лица, а првостепени порески орган је пропустио да је због тога одбаци, одбациће је другостепени орган.

Ако жалбу не одбаци, другостепени орган узима предмет у решавање.

Другостепени орган може да:

1) одбије жалбу;

2) поништи порески управни акт у целости или делимично;

3) измени порески управни акт.

Одбијање жалбе

Члан 151

Другостепени орган ће одбити жалбу када утврди да је првостепени поступак правилно спроведен и да је порески управни акт правилно и на закону заснован, а жалба неоснована.

Другостепени орган одбиће жалбу и када нађе да је у првостепеном поступку било недостатака, али да су они такви да нису могли утицати на решење пореске управне ствари.

Ако другостепени орган нађе да је првостепени порески управни акт заснован на закону, али због других разлога, а не због оних наведених у акту, он ће у свом решењу навести те разлоге, а жалбу одбити.

Поништавање пореског управног акта

Члан 152

Ако другостепени орган утврди да су у првостепеном пореском поступку чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решавање пореске управне ствари, или да је диспозитив побијаног пореског управног акта нејасан или је у противречности с образложењем, он ће допунити поступак и отклонити изложене недостатке, сам или преко првостепеног пореског органа или замољеног органа.

Ако другостепени орган наде да се на основу чињеница утврђених у допунском поступку пореска управна ствар мора решити друкчије него што је решена у првостепеном пореском управном акту, он ће решењем поништити првостепени порески управни акт и сам решити пореску управну ствар.

Ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног пореског поступка брже и економичније отклонити првостепени порески орган, он ће својим решењем поништити првостепени порески управни акт и вратити предмет првостепеном пореском органу на поновни поступак. У том случају другостепени орган дужан је да својим решењем укаже првостепеном пореском органу у којем погледу треба да допуни поступак, а првостепени орган дужан је да у свему поступи по другостепеном решењу и да без одлагања, а најкасније у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења, донесе ново решење.

Против новог решења из става 3. овог члана допуштена је жалба.

Ако другостепени орган утврди да су у првостепеном пореском управном акту погрешно оцењени докази, да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, да је погрешно примењен правни пропис на основу којег се решава ствар, или ако нађе да је на основу слободне оцене требало донети друкчије решење, он ће својим решењем поништити првостепени порески управни акт и сам решити ствар.

Ако другостепени орган утврди да је порески управни акт правилан у погледу утврђених чињеница и у погледу примене закона, али да се циљ због којег је акт донет може постићи и другим средствима повољнијим за пореског обвезника, он ће изменити првостепени порески управни акт у том смислу.

Оглашавање пореског управног акта ништавим

Члан 153

Ако другостепени орган утврди да је у првостепеном поступку учињена неправилност која чини порески управни акт ништавим, огласиће такав акт ништавим, као и онај део поступка који је спроведен после те неправилности.

Ако другостепени орган утврди да је првостепени порески управни акт донео ненадлежни орган, он ће тај акт по службеној дужности поништити и доставити предмет надлежном органу на решавање.

Поништавање и измена пореског решења у вези с управним спором

Члан 154

Порески орган против чијег је решења благовремено покренут управни спор може, до окончања спора, да поништи или измени своје решење из оних разлога из којих би суд могао да поништи то решење.

Поништавање или измена решења из става 1. овог члана може се извршити само ако се на тај начин отклања неправилност или незаконитост у поступку доношења решења и ако се тиме порески обвезник не доводи у неповољнији положај.

Пореско решење из става 1. овог члана доставља се пореском обвезнику и надлежном суду.

Део пети

ПРАВНА ПОМОЋ У ПОРЕСКИМ СТВАРИМА

Опште одредбе

Члан 155

Правна помоћ, у смислу овог закона, је помоћ коју државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе пружају Пореској управи достављањем информација или применом одређених мера потребних за спровођење пореског поступка, а на основу захтева Пореске управе.

Услови пружања правне помоћи

Члан 156

Пореска управа може захтевати правну помоћ у пореском поступку ако:

1) не може сама да обави службену радњу;

2) не располаже одговарајућим уређајима или средствима, неопходним за обављање службене радње;

3) би службену радњу могла да обави само уз значајно већи трошак него замољени орган, односно организација.

Ако замољени орган, односно организација одбије да пружи тражену правну помоћ или не одговори на захтев Пореске управе у остављеном року, Пореска управа обавештава министра.

Међународна правна помоћ

Члан 157

Међународном правном помоћи, у смислу овог закона, сматра се право Пореске управе да се у току пореског поступка обрати за пружање правне помоћи иностраном пореском органу, као и обавеза Пореске управе да такву помоћ пружи иностраном пореском органу.

Пружање међународне правне помоћи заснива се на међународним уговорима.

Ако пружање међународне правне помоћи није уређено међународним уговором, правна помоћ ће се пружити под условима:

1) ако постоји реципроцитет;

2) ако се држава која прима правну помоћ обавеже да примљене информације и документацију користи само у сврху пореског, прекршајног или кривичног поступка, као и да ће бити доступне само лицима, органима управе, односно правосудним органима надлежним за одређени порески предмет или спровођење прекршајног, односно кривичног поступка у вези са тим предметом;

3) ако држава којој се пружа правна помоћ изрази спремност да код пореза на доходак, добит и имовину споразумно избегне могуће двоструко опорезивање одговарајућим разграничењем пореске јурисдикције;

4) ако задовољење замолнице не угрожава јавни поредак или друге битне интересе Републике;

5) ако не постоји опасност да би пружање правне помоћи довело до одавања тајног податка или пословне тајне или да би се резидентном пореском обвезнику могла нанети штета већих размера.

Обавезе државних органа и организација и органа територијалне аутономије и локалне самоуправе

Члан 158

Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да Пореској управи по службеној дужности доставе чињенице које су сазнали вршећи послове из своје надлежности, а које су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Лица из става 1. овог члана дужна су да на захтев Пореске управе доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Члан 159

Јединица локалне самоуправе дужна је да у року од пет дана по истеку календарског месеца достави Пореској управи у електронском облику назив, односно име и презиме и ПИБ обвезника пореза на имовину, податке из пореских пријава који су од значаја за утврђивање пореза на имовину, као и податке о наплати тог пореза, а по захтеву Пореске управе и податке о утврђивању и наплати осталих изворних прихода јединице локалне самоуправе.

Начин и поступак достављања података из става 1. овог члана ближе уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 159а

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања нерезидент доказује потврдом о резидентности овереном од надлежног органа друге државе уговорнице чији је резидент и то на посебном обрасцу или овереном преводу потврде на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Статус резидента Републике Србије, резидент доказује потврдом на посебном обрасцу, осим у случајевима када се статус резидента доказује потврдом на обрасцу који прописује надлежни орган државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

Поступак и начин издавања, као и изглед образаца из ст. 1. и 2. овог члана прописује министар.

Потврду из става 2. овог члана издаје Пореска управа.

Члан 159б

Државни органи и организације дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.

Јединица локалне самоуправе не плаћа накнаду трошкова, односно таксу, за податке које прибавља од органа и организација из става 1. овог члана, за потребе утврђивања њених изворних прихода на које се примењује овај закон.

Део шести

НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИЗАЦИЈА ПОРЕСКЕ УПРАВЕ

Надлежност Пореске управе

Члан 160

Пореска управа:

1) врши регистрацију пореских обвезника додељивањем ПИБ и води јединствен регистар пореских обвезника;

1а) води регистре у области мењачког пословања у складу са прописима којима се уређује девизно пословање, као и у области игара на срећу у складу са прописима којима се уређују игре на срећу;

2) врши утврђивање пореза у складу са законом;

3) врши пореску контролу у складу са законом;

4) врши редовну и принудну наплату пореза и споредних пореских давања;

5) открива пореска кривична дела и њихове извршиоце и у вези са тим предузима законом прописане мере;

5а) (брисана)

6) издаје прекршајне налоге, односно надлежном прекршајном суду подноси захтеве за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, прекршаје прописане законом који уређује фискалне касе, прекршаје из области мењачког пословања и других послова сходно закону којим је уређено девизно пословање, као и прекршаје из области игара на срећу;

6а) (брисана)

7) (брисана)

7а) (брисана)

7б) (брисана)

8) стара се о примени међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања;

9) развија и одржава јединствени порески информациони систем;

10) води пореско рачуноводство;

11) планира и спроводи обуку запослених;

11а) врши надзор над применом закона и других прописа од стране њених организационих јединица и по извршеном надзору предузима мере у складу са законом којим је уређен општи управни поступак;

11б) врши унутрашњу контролу рада и понашања пореских службеника и намештеника у вези са радом и у случајевима када се утврди противправно поступање или понашање покреће и води одговарајуће поступке ради утврђивања одговорности;

11в) обавља интерну ревизију свих организационих делова Пореске управе у складу са законом и међународним стандардима интерне ревизије у јавном сектору;

12) пружа стручну помоћ пореским обвезницима у примени пореских прописа за порезе које утврђује, контролише и наплаћује, у складу са кодексом понашања запослених у Пореској управи;

13) обезбеђује јавност у раду;

13а) издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова;

13б) организује обуку и издаје цертификате за обављање мењачких послова;

13в) врши контролу мењачког и девизног пословања, у складу са прописима којим је уређено девизно пословање, као и контролу спољнотрговинског пословања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, у складу са законом;

13г) (брисана)

13д) обавља послове државне управе у области игара на срећу, у складу са прописима;

14) обавља друге послове у складу са законом;

15) обавља и друге послове на основу закључених уговора уз накнаду, у складу са законом.

Пореска полиција

Члан 161

За извршавање послова на откривању и пријављивању пореских кривичних дела и њихових извршилаца образује се Пореска полиција, као посебна организациона јединица Пореске управе.

Пореска полиција планира, организује и извршава послове из става 1. овог члана, у складу са законом.

Пореском полицијом руководи главни инспектор Пореске полиције кога, на предлог министра, поставља Влада.

Службена значка и легитимација

Члан 162

Инспектору Пореске полиције издаје се службена значка и легитимација овлашћеног службеног лица.

Инспектор Пореске полиције у обављању послова мора имати службену значку и легитимацију.

Акт о службеној легитимацији инспектора Пореске полиције, пореског инспектора и пореског извршитеља, као и о службеној значки инспектора пореске полиције доноси министар.

Акт о службеној легитимацији инспектора и извршитеља у органу јединице локалне самоуправе надлежном за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз сагласност министра надлежног за послове управе.

Инспектор Пореске полиције мора имати заштитну опрему са ознакама Пореске полиције чији изглед и случајеве у којима се користи, прописује министар.

Пореско рачуноводство

Члан 163

Пореска управа води пореско рачуноводство.

Садржину, поступак и начин вођења пореског рачуноводства ближе уређује министар, на предлог Пореске управе.

Исправа издата на основу података из пореског рачуноводства сматра се јавном исправом.

Ванбилансно пореско рачуноводство

Члан 163а

У ванбилансном пореском рачуноводству Пореска управа води неплаћене пореске обавезе:

1) пореских обвезника који су сагласно другим прописима брисани из прописаног регистра, осим ако је за испуњење тих обавеза одговорно друго лице;

2) за које је наступила апсолутна застарелост у складу са овим законом;

3) које су предмет намирења у складу са законом којим се регулише стечајни поступак путем банкротства, до окончања стечајног поступка;

4) по основу спорних и дубиозних потраживања.

Неплаћене пореске обавезе из става 1. овог члана воде се по пореском обвезнику и износима дугованог пореза и камате по појединачним уплатним рачунима јавних прихода.

Пореска управа по службеној дужности неплаћене обавезе из става 1. овог члана преноси из пореског рачуноводства у ванбилансно пореско рачуноводство по сазнању о брисању из прописаног регистра, по доношењу решења о утврђивању спорних и дубиозних потраживања, односно по поднетој пријави потраживања у стечајном поступку.

Садржину, поступак и начин вођења ванбилансног пореског рачуноводства, укључујући и начин вођења спорних и дубиозних потраживања, ближе уређује министар актом из члана 163. став 2. овог закона.

Порески информациони систем

Члан 164

Информациони систем Пореске управе је јединствен.

Програм развоја информационог система Пореске управе доноси министар, на предлог директора Пореске управе.

Програм из става 2. овог члана садржи нарочито:

1) стварање техничких претпоставки за развијање јединственог информационог система Пореске управе;

2) развојне правце, динамику изградње и опремања;

3) потребна средства и начин њиховог обезбеђивања.

У оквиру свог информационог система, Пореска управа уредује и обезбеђује стандарде, дефиниције, класификације и номенклатуре, кодирање података, технику обраде, пренос и исказивање података.

Овлашћења Пореске управе у пореском и прекршајном поступку

Члан 165

По жалбама изјављеним против првостепених решења донетих у пореском поступку, односно у поступцима из члана 2а став 1. овог закона, решава другостепени орган – министарство надлежно за послове финансија.

Пореска управа издаје прекршајне налоге сходном применом закона којим се уређују прекршаји.

Ослобађање од трошкова у пореском поступку

Члан 166

У пореском поступку Пореска управа не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове за радње и услуге које јој, у том поступку, пружају државни органи, органи надлежни за вођење регистара, банке и други органи и организације.

Руковођење

Члан 167

Пореском управом руководи директор.

Директора поставља Влада, на предлог министра.

Директор Пореске управе обезбеђује координацију рада и јединствену примену пореских прописа на целокупној територији Републике, која се остварује актима министра (правилници, наредбе, упутства, обавезне инструкције) и непосредним издавањем интерних аката за рад (упутства, наредбе, инструкције и др.).

На предлог директора Пореске управе, министар уређује:

1) унутрашње уређење и систематизацију радних места у Пореској управи, којом се прописују посебна знања и способности за поједина радна места;

2) права и обавезе запослених у Пореској управи (у даљем тексту: порески службеници) из радног односа које се односе на: висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника утврђена овим законом, критеријуме, висину и периоде за стимулативно награђивање, покретање и вођење поступка за утврђивање одговорности пореских службеника и намештеника за штету, покретање и вођење дисциплинског поступка против пореских службеника и намештеника, као и изрицање дисциплинских мера, овлашћење за вођење дисциплинског поступка и преношење тог овлашћења, као и евиденција изречених мера;

3) стручно образовање, оспособљавање и усавршавање пореских службеника;

4) правила понашања пореских службеника;

5) послове који су неспојиви са службеном дужношћу;

6) друга питања у складу са овим и другим законом.

Члан 167а

Директор Пореске управе има заменика директора, који за свој рад одговара директору.

Заменик директора помаже директору у оквиру овлашћења која му он одреди.

Основна плата заменика директора одређује се множењем коефицијента 7,11, који је утврђен за ИИИ групу положаја – у коју се сврстава и положај заменика директора Пореске управе, са основицом за обрачун и исплату плате, која се за државне службенике и намештенике утврђује за сваку буџетску годину законом којим се уређује буџет Републике Србије, а накнаде и друга примања заменика директора утврђују се у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.

Заменика директора поставља Влада, на период од пет година, на предлог министра, према закону којим се уређује положај државних службеника.

Организационе јединице

Члан 168

За обављање послова из надлежности Пореске управе образују се организационе јединице.

Начин образовања, број, структура, мрежа и делокруг организационих јединица из става 1. овог члана уредују се актом министра, на предлог директора Пореске управе.

Одређени послови Пореске управе могу се вршити изван седишта организационе јединице, о чему одлучује директор Пореске управе.

Члан 168а

Организационим јединицама конституисаним на основу акта из члана 168. овог закона руководе запослени, које распоређује директор Пореске управе, уз претходну сагласност министра.

Радни односи

Члан 169

На пореске службенике примењују се прописи о државној управи, прописи о радним односима и платама у државним органима, као и прописи из области здравственог и пензијско-инвалидског осигурања и образовања, ако овим законом није друкчије прописано.

Порески службеници дужни су да извршавају налоге министра, директора, односно непосредног руководиоца издате ради обављања послова, осим оних којима се налаже извршење радњи које представљају кривично дело.

Порески службеници не могу обављати послове који су неспојиви са службеном дужношћу, а приликом обављања послова из своје надлежности дужни су да поштују правила понашања запослених у Пореској управи.

Порески службеници су дужни да се стручно образују, оспособљавају и усавршавају према програму Пореске управе.

Инспектору Пореске полиције, рачуна се увећани стаж осигурања, тако што се сваких 12 месеци ефективно проведених на раду рачуна као 16 месеци стажа осигурања.

Инспектору Пореске полиције, пореском инспектору и пореском извршитељу код кога настану промене у психофизичком или општем здравственом стању, које га чине неспособним за вршење послова инспектора Пореске полиције, пореског инспектора и пореског извршитеља, престаје радни однос, ако не постоји могућност распоређивања на друге послове у Пореској управи.

Променом психофизичког или општег здравственог стања из става 6. овог члана сматра се губитак радне способности у смислу прописа о пензијско-инвалидском осигурању, а инспектор Пореске полиције, порески инспектор и порески извршитељ коме по том основу престане радни однос има право на инвалидску пензију.

Промене психофизичког или општег здравственог стања из става 6. овог члана утврђује надлежна комисија организације обавезног социјалног осигурања, на предлог директора Пореске управе или лица које он овласти.

Начин попуњавања извршилачких радних места

Члан 169а

Попуњавање извршилачких радних места на неодређено време (у даљем тексту: радно место на неодређено време) у Пореској управи врши се на начин уређен овим законом.

Радно место на неодређено време у Пореској управи попуњава се трајним премештајем пореског службеника, путем јавног конкурса или, изузетно, преузимањем државног службеника из другог државног органа.

Одлуку о попуњавању радних места на неодређено време на начин из става 2. овог члана доноси директор Пореске управе.

Попуњавање радних места на неодређено време путем јавног конкурса

Члан 169б

Јавни конкурс објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и у једном од дневних листова који се дистрибуира на целој територији Републике, а доставља се и организацији надлежној за запошљавање.

Оглас о јавном конкурсу садржи податке о: државном органу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, начину спровођења изборног поступка (писмена провера стручне оспособљености, усмени разговор или други начин), знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку, року у коме се подносе пријаве, личном имену лица задуженог за давање обавештења о јавном конкурсу, адреси на коју се пријаве подносе и доказима који се прилажу уз пријаву.

Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује директор Пореске управе. Конкурсна комисија има председника и два члана који, по потреби, могу имати заменике.

Неблаговремене, недопуштене и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази (непотпуне пријаве), конкурсна комисија одбацује закључком против кога није допуштена посебна жалба.

Изборни поступак

Члан 169в

Конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуњавају услове конкурса и међу њима спроводи изборни поступак.

Поступак избора кандидата спроводи се ради оцене стручне оспособљености, знања и вештина кандидата на основу писменог испита и разговора због посебних захтева радног места који су наведени у конкурсу.

Ако конкурсна комисија после спроведеног поступка избора, утврди да ниједан кандидат није испунио услове прописане за избор, односно да не одговара потребама радног места, саставља записник у коме констатује да јавни конкурс није успео, о чему се писмено обавештавају сви кандидати у року од осам дана од дана констатовања да јавни конкурс није успео.

Листа за избор кандидата

Члан 169г

Ако конкурсна комисија после спроведеног поступка избора утврди да неки од кандидата или сви кандидати испуњавају услове прописане за избор, сачињава листу за избор кандидата од највише три кандидата са најбољим резултатом постигнутим у поступку избора (у даљем тексту: листа за избор кандидата) и исту доставља директору Пореске управе.

Директор Пореске управе са листе за избор кандидата бира кандидата и решењем одлучује о његовом пријему у радни однос на неодређено време.

Решење из става 2. овог члана садржи лично име кандидата, врсту и степен стручне спреме и назив унутрашње организационе јединице Пореске управе у коју се прима и назив радног места на које се распоређује.

Сви учесници јавног конкурса имају право да изјаве жалбу у року од осам дана од дана пријема решења из става 2. овог члана. Жалба се подноси Жалбеној комисији Владе, преко доносиоца првостепеног решења.

Попуњавање радних места преузимањем државног службеника из другог државног органа

Члан 169д

Радно место на неодређено време у Пореској управи може се попунити преузимањем државног службеника из другог државног органа.

Преузимање државног службеника из другог државног органа врши се на основу споразума потписаног између директора Пореске управе и руководиоца државног органа из којег се преузима државни службеник у Пореску управу, уз сагласност тог државног службеника.

Рад на одређено време

Члан 169ђ

Радни однос на одређено време заснива се ради замене одсутног пореског службеника, до његовог повратка, ради попуњавања упражњеног радног места, до окончања поступка попуне на неодређено време или због привременог повећања обима послова на појединим радним местима које постојећи број пореских службеника не може благовремено да обави.

Радни однос на одређено време заснива се најдуже до 12 месеци.

Привремени премештај

Члан 169е

Поред случајева привременог премештаја државних службеника у истом државном органу, уређених прописима о радним односима у државним органима, порески службеник, може бити премештен на радно место у више звање у трајању до 12 месеци, уколико испуњава услове у погледу степена и врсте стручне спреме, знања и способности и уколико је потребно да се радно место хитно попуни.

Порески службеник који је привремено премештен у складу са ставом 1. овог члана, стиче сва права радног места на које је привремено премештен, док премештај траје.

Порески службеник може бити привремено премештен због потребе рада, на друго радно место и то како у оквиру функције којој припада радно место са кога се премешта, тако и са радног места које припада основним функцијама Пореске управе на радно место у осталим функцијама и обрнуто, под условом да испуњава услове за рад на том радном месту предвиђене актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Ступање на радно место руководиоца унутрашње јединице, премештај и упућивање

Члан 169ж

Пореском службенику који ступа на радно место руководиоца унутрашње јединице одређује се коефицијент утврђен за звање у које је разврстано радно место руководиоца те унутрашње јединице.

Због потреба службе, порески службеник може бити премештен на друго радно место, у складу са његовом стручном спремом и радним способностима, у истој или другој организационој јединици Пореске управе, у истом или другом месту рада, у истој или другој функцији, у складу са прописима којима се уређују права и дужности државних службеника и намештеника и општим прописима о раду.

Приликом премештаја са радног места које је разврстано у одређено звање у основним функцијама на радно место које је разврстано у одређено звање у осталим функцијама, под одговарајућим радним местом подразумева се да радно место разврстано у највише звање у основној функцији одговара радном месту разврстаном у највише звање у осталим функцијама и обрнуто, тако да звању главног пореског саветника одговара звање самосталног пореског саветника; звању самосталног пореског инспектора и вишег пореског инспектора И одговара звање вишег пореског саветника; звању вишег пореског инспектора ИИ и пореског инспектора И одговара звање пореског саветника И; звању пореског инспектора ИИ и пореског инспектора одговара звање пореског саветника; звању млађег пореског инспектора одговара звање млађег пореског саветника.

Порески службеник због потреба службе, може бити упућен на радно место у другој организационој јединици Пореске управе, удаљеној и више од 50 километара од места његовог пребивалишта. Рок упућивања у непрекидном трајању може да износи до шест месеци.

Радно време

Члан 169з

Радно време се утврђује општим прописом који важи за државне органе.

Изузетно од редовног радног времена, порески службеници и намештеници су дужни да обављају послове и у мање повољном радном времену.

Радом у мање повољном радном времену сматра се:

1) рад у сменама;

2) рад суботом, недељом, празницима и другим нерадним данима;

3) рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад);

4) ноћни рад.

Приправност

Члан 169и

Приправност се сматра радом у мање повољном радном времену у којем порески службеници и намештеници, ван радног времена морају бити доступни (у приправности), да би, уколико се укаже потреба, извршили одређене послове свог радног места.

Приправност за рад не убраја се у редовну радну обавезу.

Ближе услове и начин извршења приправности за рад, прописује министар, на предлог директора Пореске управе.

Звања државних службеника на извршилачким радним местима у Пореској управи

Члан 169ј

Звања пореских службеника на извршилачким радним местима у Пореској управи уређују се овим законом.

Звања из става 1. овог члана разврставају се у:

1) звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе;

2) звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе.

У основне функције Пореске управе, у смислу овог закона, спадају: пореска контрола, наплата, Пореска полиција, порескоправни послови, као и послови из члана 160. тач. 11а) и 11б) овог закона.

Разврставање радних места у звања и опис послова радних места уређују се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Пореској управи.

Звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе

Члан 169к

Звања пореских службеника у основним функцијама Пореске управе су:

1) са средњом стручном спремом: млађи порески контролор, порески контролор, виши порески контролор;

2) са вишом стручном спремом: млађи порезник – стручни сарадник, порезник – стручни сарадник и виши порезник – стручни сарадник;

3) са високом стручном спремом: млађи порески инспектор, порески инспектор, порески инспектор ИИ, порески инспектор И, виши порески инспектор ИИ, виши порески инспектор И, самостални порески инспектор, главни порески саветник.

Порески службеници са одговарајућом стручном спремом из става 1. овог члана стичу почетно звање млађег пореског контролора, млађег порезника – стручног сарадника и млађег пореског инспектора по завршеном приправничком стажу и положеном државном стручном испиту.

Пореском службенику који је засновао радни однос на неодређено време у Пореској управи на основу јавног конкурса, одређује се почетни платни разред за звање утврђено за радно место на које се распоређује.

Пореском службенику који је засновао радни однос на неодређено време у Пореској управи по основу преузимања из другог државног органа, одређује се почетни платни разред за звање утврђено за радно место на које се распоређује.

Порески службеник који је у току рада стекао вишу или високу стручну спрему може бити распоређен на радно место за које је утврђено најниже звање у стеченој стручној спреми.

Звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе

Члан 169л

Звања пореских службеника у осталим функцијама Пореске управе су:

1) са средњом стручном спремом: млађи порески референт, порески референт и виши порески референт;

2) са вишом стручном спремом: млађи порески сарадник, порески сарадник и виши порески сарадник;

3) са високом стручном спремом: млађи порески саветник, порески саветник, порески саветник И, виши порески саветник и самостални порески саветник.

Порески службеници са одговарајућом стручном спремом из става 1. овог члана стичу почетно звање млађег пореског референта, млађег пореског сарадника и млађег пореског саветника, по завршеном приправничком стажу и положеном државном стручном испиту.

Одредбе члана 169к ст. 3-5. овог закона примењују се и у случају одређивања звања пореским службеницима из овог члана.

Услови за стицање вишег звања

Члан 169љ

Порески службеник из чл. 169к и 169л овог закона може стећи непосредно више звање под следећим условима:

1) да постоји упражњено одговарајуће радно место;

2) да има радно искуство потребно за радно место на које се премешта или распоређује и да је у претходном звању радио одређено време прописано овим законом;

3) да за последње две године пре стицања звања има позитивне оцене прописане овим законом;

4) да за последње две године пре стицања звања није кажњен за кривично дело и да није кажњен дисциплинском мером због повреде радне дужности;

5) да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности нити дисциплински поступак због повреде радне дужности.

Губитак звања

Члан 169м

Порески службеник губи звање:

1) престанком радног односа у Пореској управи;

2) ако му се у дисциплинском поступку изрекне дисциплинска мера – премештај на радно место у нижем звању, за време за које је та мера изречена.

Члан 169н

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у средњој стручној спреми, у смислу овог закона, сматра се:

1) за пореског контролора, односно пореског референта – најмање две године радног искуства и то у звању млађег пореског контролора, односно млађег пореског референта;

2) за вишег пореског контролора, односно вишег пореског референта – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању порески контролор, односно порески референт.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у вишој стручној спреми, у смислу овог закона, сматра се:

1) за порезника – стручног сарадника, односно пореског сарадника – најмање две године радног искуства и то у звању млађег порезника – стручног сарадника, односно млађег пореског сарадника;

2) за вишег порезника – стручног сарадника, односно вишег пореског сарадника – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању порезник – стручни сарадник, односно порески сарадник.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у високој стручној спреми, за пореске службенике у основним функцијама Пореске управе, сматра се:

1) за пореског инспектора – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању млађи порески инспектор;

2) за пореског инспектора ИИ – најмање четири године радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор;

3) за пореског инспектора И – најмање пет година радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор ИИ;

4) за вишег пореског инспектора ИИ – најмање шест година радног искуства, од тога две године у звању порески инспектор И;

5) за вишег пореског инспектора И – најмање седам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески инспектор ИИ;

6) за самосталног пореског инспектора – најмање осам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески инспектор И;

7) за главног пореског саветника – најмање девет година радног искуства, од тога две године у звању самостални порески инспектор.

Под радним искуством и одређеним временом проведеним у претходном звању у високој стручној спреми, за пореске службенике у осталим функцијама Пореске управе сматра се:

1) за пореског саветника – најмање три године радног искуства, од тога две године у звању млађи порески саветник;

2) за пореског саветника И – најмање пет година радног искуства, од тога две године у звању порески саветник;

3) за вишег пореског саветника – најмање седам година радног искуства, од тога две године у звању порески саветник И;

4) за самосталног пореског саветника – најмање осам година радног искуства, од тога две године у звању виши порески саветник.

Услови за стицање вишег звања и напредовање у виши платни разред по основу оцењивања

Члан 169њ

За стицање вишег звања по основу оцењивања потребно је да порески службеник за последње две године пре стицања вишег звања буде оцењен:

1) са средњом и вишом стручном спремом – најмање оценом “истиче се”;

2) са високом стручном спремом:

(1) најмање оценом “истиче се” за звања млађи порески саветник, млађи порески инспектор, порески саветник, порески саветник И, порески инспектор, порески инспектор ИИ, порески инспектор И, виши порески саветник, виши порески инспектор ИИ, виши порески инспектор И, самостални порески инспектор;

(2) најмање оценом “нарочито се истиче” за звања самостални порески саветник, главни порески саветник.

Порески службеник који стекне право на непосредно више звање по основу оцењивања, а нема слободног радног места у непосредно вишем звању, може да напредује два платна разреда у оквиру постојећег звања.

Пореском службенику чији је рад за последње две године оцењен оценом “не задовољава” престаје радни однос у Пореској управи.

Ванредно напредовање

Члан 169о

Порески службеник чији је рад по завршетку године оцењен оценом “нарочито се истиче”, а који је постигао изузетне резултате рада, може превремено стећи непосредно више звање.

Више звање порески службеник може стећи и у години у којој испуњава услове за стицање старосне пензије.

Ванредно се у Пореској управи може напредовати само једном.

Одлуку из ст. 1. и 2. овог члана доноси директор Пореске управе, на образложен предлог непосредног руководиоца.

Плате

Основна плата

Члан 169п

Порески службеници имају право на плату која се састоји од основне плате и додатака на плату.

Основна плата одређује се множењем основног коефицијента и додатног коефицијента, уколико је предвиђен за одређено радно место, са основицом за обрачун и исплату плата која се утврђује у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.

Основни коефицијент мора бити изједначен за одговарајућа звања у основним и осталим функцијама, тако што ће основни коефицијент бити исти: за звања главног пореског саветника и самосталног пореског саветника; за звање самосталног пореског инспектора и вишег пореског саветника; за звање вишег пореског инспектора ИИ и пореског саветника И; за звање пореског инспектора ИИ и пореског саветника; за звање млађег пореског инспектора и млађег пореског саветника, односно тако што ће основни коефицијент за звања са вишом и средњом стручном спремом у основним функцијама бити исти са основним коефицијентом за звања са вишом и средњом стручном спремом у осталим функцијама.

Додатни коефицијент може се утврдити за одређена радна места, у зависности од посебних услова рада, одговорности, сложености послова, обима, тежине и природе посла.

Основна плата увећава се по основу додатака, у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника и одредбама овог закона.

Намештеницима у Пореској управи, поред коефицијента прописаног за радна места намештеника у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника, може се утврдити и додатни коефицијент.

Плата утврђена по одредбама ст. 1-6. овог члана, може се кориговати тако да износ плате пореских службеника и намештеника у Пореској управи не буде мањи од плате лица запосленог у надлежном органу подручне јединице локалне самоуправе на истим пословима.

Плата утврђена по одредбама ст. 1-7. овог члана, може се кориговати сходно радном учинку пореског службеника и намештеника, а критеријуме, начин и поступак кориговања прописује министар.

Висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника из чл. 169к и 169л овог закона, као и висину додатног коефицијента из става 6. овог члана за намештенике прописује министар.

Накнаде плате, накнада трошкова, отпремнина и друга примања

Члан 169р

Порески службеник има право на накнаду плате, накнаду трошкова, отпремнину и друга примања, у складу са законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника, осим ако за накнаде плате, трошкове и друга примања није друкчије уређено овим законом.

Солидарна помоћ

Члан 169с

Породици преминулог пореског службеника и намештеника припада право на:

1) плаћање трошкова сахране на основу оригиналних рачуна;

2) новчану помоћ у висини две просечне нето зараде исплаћене у привреди Републике Србије према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Пореском службенику и намештенику припада право на солидарну помоћ утврђено посебним колективним уговором за државне органе.

Ближе услове, поступак и начин одобравања солидарне помоћи уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Признања, награде и умањења, односно увећања плата

Члан 169т

За изузетна достигнућа у обављању послова Пореске управе, ванредни допринос унапређењу рада службе, јачању угледа Пореске управе, креативан рад, иновације или други вид стваралаштва, који је у знатној мери допринео резултатима рада службе, пореском службенику и намештенику могу се доделити признања и новчане награде.

Признања и новчане награде могу се додељивати квартално и на дан Пореске управе.

За недовољно, односно изузетно постигнуте резултате рада у обављању послова Пореске управе, пореском службенику и намештенику може се умањити, односно увећати основна плата највише за 30%.

Врсте, поступак доделе признања, критеријуме за утврђивање висине, као и висину новчаних награда, односно умањења и увећања плата прописује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 169ћ

Порески службеници, у зависности од природе послова и услова рада, имају право на службену униформу, радну одећу и обућу.

Акт којим се уређује право из става 1. овог члана доноси министар.

Послови неспојиви са службеном дужношћу

Члан 169у

Порески службеник не може да обавља плаћени или неплаћени посао који је спојив са његовим послом у Пореској управи или у вези са радом Пореске управе.

Порески службеник, као ни чланови његовог породичног домаћинства, не могу бити власници или сувласници привредног субјекта чија је делатност спојива или у вези са радом Пореске управе.

Министар, на предлог директора Пореске управе, утврђује послове из става 1. овог члана.

Члановима породичног домаћинства пореског службеника, у смислу одредаба овог члана, сматрају се: брачни друг, деца (брачна, ванбрачна, усвојена и на издржавању) и родитељи, ако их порески службеник издржава или са њима живи у заједничком домаћинству.

Порески службеник приликом заснивања радног односа или на захтев овлашћеног лица Пореске управе, под материјалном и кривичном одговорношћу, даје писану изјаву о подацима који су од значаја за утврђивање постојања сукоба интереса у раду или у вези са радом пореског службеника. Порески службеник у изјави наводи да подаци наведени у истој могу бити предмет провере.

Порески службеник је дужан да пријави сваку промену података датих у смислу одредаба овог члана у року од 15 дана од дана када је промена настала.

Изјаве пореског службеника дате у смислу одредаба овог члана чувају се у досијеу тог пореског службеника.

Члан 169ф

Општа правила понашања пореских службеника и намештеника приликом обављања послова у Пореској управи и ван ње, њихово понашање у току и ван радног времена, однос према јавности, колегама, руководиоцима и потчињеним пореским службеницима, као и државним службеницима и намештеницима у другим државним органима уређује министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 169х

Пореском службенику за теже повреде дужности из радног односа може се изрећи, поред дисциплинских казни предвиђених одредбама закона којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, и дисциплинска казна – премештај на радно место у непосредно нижем звању у трајању од шест месеци до две године.

Средства за рад

Члан 170

Средства за рад Пореске управе обезбеђују се у буџету Републике.

За стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених, пројектовање и изградњу информационог система, као и за стимулативно награђивање запослених могу се, на предлог министра, обезбедити додатна средства из буџета Републике.

Министар врши распоред средстава из става 2. овог члана.

Политичка неутралност

Члан 171

У вршењу послова из своје надлежности службена лица Пореске управе дужна су да послове обављају у складу са законом, при чему се не могу руководити својим политичким убеђењима.

Део седми

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Глава прва

ПОРЕСКА КРИВИЧНА ДЕЛА

Избегавање плаћања пореза

Члан 172*

(Престао да важи)

Неуплаћивање пореза по одбитку

Члан 173***

(Престао да важи)

Неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит

Члан 173а

Ко у намери да оствари право на неоснован повраћај пореза или порески кредит, поднесе пореску пријаву неистинитог садржаја, у којој искаже износ за повраћај пореза или порески кредит од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Ако је исказани износ за повраћај пореза или порески кредит преко 3.000.000 до 10.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Ако је исказани износ за повраћај пореза или порески кредит већи од 10.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Физичком лицу, предузетнику и одговорном лицу у правном лицу – пореском обвезнику за кривично дело из ст. 1. до 3. овог члана изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности од једне до пет година.

Састављање или подношење фалсификованог документа од значаја за опорезивање

Члан 174*

(Престао да важи)

Угрожавање наплате пореза и пореске контроле

Члан 175

Ко у намери да угрози наплату пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, односно пореза који је утврђен њему или другом лицу, по установљавању привремене мере за обезбеђење наплате пореза у складу са законом, односно у поступку принудне наплате или пореске контроле отуђи, сакрије, оштети, уништи или учини неупотребљивом ствар на којој је установљена привремена мера за обезбеђење наплате, односно ствар која је предмет принудне наплате пореза или пореске контроле, казниће се затвором до једне године и новчаном казном.

Казном затвора из става 1. овог члана казниће се и ко даје лажне податке о чињеницама које су од значаја за спровођење принудне наплате пореза, односно пореске контроле.

Недозвољен промет акцизних производа

Члан 176

Ко супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, набави ради стављања у промет или ставља у промет, односно продаје производе који се у складу са законом сматрају акцизним производима, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Предузетник, односно одговорно лице у правном лицу које се бави производњом или увозом производа који, у складу са законом, морају бити посебно обележени контролним акцизним маркицама, а не предузме мере да ови производи пре стављања у промет буду обележени контролним акцизним маркицама, казниће се затвором од шест месеци до три године.

Предузетнику се за кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана изриче и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности од једне године до пет година.

Одговорном лицу у правном лицу се за кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана изриче и мера безбедности забране вршења позива, односно дужности у трајању од једне године до пет година.

Производи који се у складу са законом сматрају акцизним производима а који су супротно прописима који регулишу опорезивање акцизама, набављени ради стављања у промет или стављени у промет, као и производи који нису посебно обележени прописаним контролним акцизним маркицама и имовинска корист остварена кривичним делом, одузеће се.

Недозвољено складиштење робе

Члан 176а

Ко складишти, односно смешта добра или дозволи складиштење, односно смештање добара за која не поседује прописану документацију о пореклу, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

За кривично дело из става 1. овог члана одговорном лицу у правном лицу и предузетнику изриче се и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година.

Роба из става 1. овог члана одузеће се.

Глава друга

ПОРЕСКИ ПРЕКРШАЈИ

Појам

Члан 176б

Порески прекршаји су прекршаји одредаба садржаних у пореским законима прописани овим законом (у даљем тексту: општи порески прекршаји правних лица и предузетника), прекршаји прописани у пореским законима, као и прекршаји одредаба садржаних искључиво у овом закону (у даљем тексту: посебни порески прекршаји).

За утврђивање прекршајне одговорности у складу са овим законом, предузетником се сматра и физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност, а одговорним лицем у правном лицу и одговорно лице лица из члана 27. став 2. тачка 2) овог закона.

1) Општи порески прекршаји правних лица и предузетника

Неподношење и неблаговремено подношење пореске пријаве, необрачунавање, неплаћање и неблаговремено плаћање пореза

Члан 177

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву, не обрачуна и не плати порез, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% до 100% износа дугованог пореза утврђеног у поступку пореске контроле, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву, а обрачуна али не плати порез казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 20% до 75% износа дугованог пореза утврђеног у пореској контроли, а не мање од 400.000 динара за правно лице, односно 80.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који поднесе пореску пријаву, али не плати порез казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 10% до 50% износа дугованог пореза утврђеног у пореској контроли, а не мање од 250.000 динара за правно лице, односно 50.000 динара за предузетника.

Порески обвезник – правно лице који не поднесе пореску пријаву, али плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 100.000 до 2.000.000 динара, а предузетник новчаном казном у висини од 50.000 до 500.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не поднесе пореску пријаву у случајевима када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање, или по налогу контроле, казниће се за прекршај новчаном казном из става 1. овог члана.

За прекршаје из ст. 1. до 5. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који неблаговремено поднесе пореску пријаву и не плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који неблаговремено поднесе пореску пријаву, а плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који благовремено поднесе пореску пријаву, а не плати порез у законом прописаном року, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 7. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 динара.

За прекршај из ст. 8. и 9. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

За прекршаје из ст. 7. до 9. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који не изврши уплату пореза утврђеног решењем Пореске управе казниће се новчаном казном из става 1. овог члана.

Порески обвезник – правно лице који по истеку прописаног рока изврши уплату пореза утврђеног решењем Пореске управе казниће се новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 13. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара, а за прекршај из става 14. овог члана новчаном казном у износу од 10.000 динара.

За прекршај из става 14. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 40.000 динара.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који Пореској управи не поднесе информативну пореску пријаву казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 3% укупног прихода оствареног за претходну пословну годину, а ако у њој не наведе потпуне податке новчаном казном у висини од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из става 17. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Применом одредаба ст. 1, 2, 3, 13. и 17. овог члана не може се утврдити новчана казна у износу вишем од највишег износа новчане казне прописане законом којим се уређују прекршаји.

Пријављивање мањих износа пореза и давање нетачних података у пореској пријави

Члан 178

Ако је износ пореза утврђен у пореској пријави мањи од износа који је требало утврдити у складу са законом, порески обвезник – правно лице или предузетник казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике ова два износа.

Порески обвезник – правно лице или предузетник који у пореској пријави да нетачне податке што је за последицу имало или могло да има утврђивање мањег износа пореза, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 30% разлике износа пореза који је утврђен или требао да буде утврђен у складу са законом и износа пореза који је утврђен или требао да буде утврђен према подацима из пореске пријаве.

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се правно лице новчаном казном најмање у износу од 200.000 динара, а предузетник најмање у износу од 100.000 динара.

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Ако разлика из ст. 1. и 2. овог члана износи до 5% износа који је утврђен или је требало да буде утврђен, порески обвезник – правно лице казниће се новчаном казном у висини од 100.000 динара, порески обвезник – предузетник новчаном казном у висини од 50.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном у висини од 10.000 динара.

Применом одредаба ст. 1. и 2. овог члана не може се утврдити новчана казна у износу вишем од највишег износа новчане казне прописане законом којим се уређују прекршаји.

Недостављање документације уз пореску пријаву, евиденционих пријава и захтева, обавештења, докумената и других података

Члан 178а

Порески обвезник – правно лице казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара ако Пореској управи:

1) уз пореску пријаву не достави прописану документацију, или

2) не поднесе евиденциону пријаву, односно захтев за брисање из евиденције, или

3) не достави обавештење, документ или друге податке прописане пореским законом.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који по истеку прописаног рока достави документа, односно податке из става 1. овог члана казниће се новчаном казном у износу од 100.000 динара.

За прекршај из става 3. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара, а за прекршај из става 3. овог члана новчаном казном у износу од 10.000 динара.

Поступање супротно правилима пословања прописаних пореским законом

Члан 178б

Порески обвезник – правно лице који не води, односно не чува евиденције, односно пословне књиге, не врши попис, односно плаћања преко текућег рачуна, не закључи уговор, односно не достави документацију, податке или обавештења трећим лицима, прописаним пореским законом казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, порески обвезник који не изврши попис акцизног производа у складу са пореским законом казниће се за прекршај новчаном казном у висини троструке вредности укупног промета тог акцизног производа који је остварио у претходних шест месеци.

Порески обвезник – правно лице који не пријави, не објави или не истакне малопродајне цене у складу са пореским законом, односно који продаје производе по ценама супротно пореском закону казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

Порески обвезник – правно лице који искаже порез у рачуну супротно пореском закону казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара.

За прекршај из ст. 4. и 5. овог члана казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

За прекршај из ст. 1, 3, 4. и 5. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара.

2) Посебни порески прекршаји

Члан 179

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не поднесе, или не поднесе у прописаном року пријаву за регистрацију (члан 25. тачка 1), члан 27. и члан 28. став 7);

2) на захтев Пореске управе не достави, или не достави у одређеном року, пословне књиге и евиденције које са њим повезана нерезидентна лица воде у иностранству или Аутономној покрајини Косово и Метохија, односно оверене преписе или оверене преводе тих књига и евиденција (члан 37. ст. 3-5);

2а) на захтев Пореске управе не обезбеде извод података из својих електронски вођених пословних књига и евиденција, приступ и увид у податке у својим електронско вођеним пословним књигама и евиденцијама, приступ и увид у софтверску и хардверску опрему, као и базу података који се користе у оквиру система за електронско вођење пословних књига и евиденција (члан 37а став 1);

2б) пореску пријаву не подносе у електронском облику (члан 38. став 8);

2в) (брисана)

3) у појединачној пореској пријави наведе нетачне податке (члан 41);

3а) лицу за које је платио порез по одбитку не изда потврду најкасније до 31. јануара године која следи години у којој је плаћен порез по одбитку, која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку (члан 41. став 11);

4) на захтев Пореске управе не достави, или не достави на означено место на увид и проверу пословне књиге и евиденције, пословну документацију и друге исправе (члан 25. тачка 3) и члан 44);

5) не допусти да се обави увиђај на ствари, просторији или земљишту, односно да се кроз њих или преко њих пређе ради увиђаја (чл. 49. и 50);

6) омета спровођење принудне наплате, или ако се не удаљи са места на којем се спроводи принудна наплата и настави њено ометање, или ако одбије да ствари које поседује учини доступним за потребе спровођења принудне наплате (члан 89. став 7. и члан 90. став 3);

6а) ако не поступи по налогу из решења из члана 96а став 2. овог закона, односно ако у прописаном року не обавести надлежни порески орган о променама које могу утицати на извршење решења из члана 96а став 2. овог закона (члан 96а ст. 3. и 4);

7) на захтев пореских извршитеља не преда ствар пореског обвезника која се код њега налази, а не плати пореску обавезу пореског обвезника уместо предаје ствари (члан 103. став 1);

8) онемогућава пореском инспектору, односно пореском извршитељу да уђе на земљиште и у просторије у којима обавља делатност, а по одобрењу суда и у стан ради подвргавања контроли, односно спровођења принудне наплате (члан 25. тачка 7) и члан 125. став 5);

9) код њега запослено лице омета овлашћеног службеника Пореске управе – пореског инспектора да привремено запечати пословни или складишни простор у поступку теренске контроле, да обави принудну наплату или другу законом утврђену дужност (члан 126. став 2);

10) на захтев Пореске управе, односно пореског инспектора, не поднесе документацију, или не пружи информације и обавештења, или не да изјаве које су од утицаја на утврђивање чињеничног стања битног за опорезивање (члан 25. тачка 3), члан 121. став 1. и члан 127. став 1);

11) пореском инспектору у поступку теренске контроле не омогући увид у стање робе, односно у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе, или ако то у његово име не учини од њега одређено или код њега запослено лице или друго лице (члан 127. ст. 2, 3. и 7);

12) код њега запослено лице онемогућава пореског инспектора у спровођењу мере одузимања робе или одузимања документације у току пореске контроле (члан 130.);

13) отуђи ствари за које је порески инспектор изрекао меру привремене забране отуђења (члан 132. став 3. тачка 5);

14) у поступку прикупљања обавештења не поступи по захтеву Пореске полиције (члан 135. став 3).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о лицу које је, као нерезидент, опуномоћило за извршавање послова у вези са пореским обавезама (члан 14. став 2);

2) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству (члан 25. тачка 8);

3) за податке које обрађује средствима за аутоматску обраду података не обезбеди, на захтев Пореске управе, извод података на медију који Пореска управа назначи, или ако Пореској управи не омогући потпуни увид у рачуноводствени систем кроз документацију, а када је неопходно и кроз приступ хардверу и софтверу (члан 37. став 6);

4) се, на захтев Пореске управе, не одазове на позив ради појашњења, или не пружи податке и информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање (члан 45. и члан 47. став 2);

5) не поступи по решењу о принудној наплати из неновчаног потраживања пореског обвезника и Пореској управи не преда ствари које дугује пореском обвезнику (члан 97. став 2);

6) Пореској управи не достави или не достави у прописаном року податке о хартијама од вредности пореског обвезника које код себе чува, са проценом њихове вредности, или ако у прописаном року не прода те хартије од вредности или их не прода под најбољим условима на тржишту, или ако остварена средства по одбитку прописане провизије и трошкова не уплати на рачун Пореске управе (члан 98. ст. 3-5);

7) ствар обухваћену излучном тужбом која му је остављена на чување не сачува у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби (члан 102. став 4);

8) не изврши или не изврши у прописаном року решење о принудној наплати на заради и другим сталним новчаним примањима пореског обвезника, односно ако не изврши решење о наплати пореског дуга обвезника из сопствених средстава у складу са законом (члан 189. ст. 8. и 9).

За прекршај из става 4. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 4. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 25.000 до 250.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар или ако пријави нетачне измене података (члан 25. тачка 1);

2) приликом подношења пореске пријаве или другог прописаног акта на прописаном месту не унесе свој ПИБ (члан 26. став 12);

3) у пореску пријаву не унесе ПИБ пореског саветника, или је поднесе непотписану од тог лица, ако је то лице припремило пријаву или њен део (члан 38. став 4);

4) не поступи по налогу Пореске управе да учествује у поступку канцеларијске контроле или да пружи тражена објашњења (члан 25. тачка 9) и члан 121. став 1);

5) не стави на располагање одговарајуће место за рад пореских инспектора у поступку теренске контроле (члан 125. ст. 2. и 3);

6) не буде присутан током теренске контроле, или одбије да учествује у поступку теренске контроле, у складу са овим законом (члан 25. тачка 9) и члан 127).

За прекршај из става 7. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 20.000 динара.

За прекршај из става 7. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност ако изврши брисање лица без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, осим за лица из члана 29. став 8. овог закона, за обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су стекли право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање (члан 29. став 7).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Агенција за привредне регистре ако изврши брисање привредног субјекта из прописаног регистра, региструје статусне промене, односно врши промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ (члан 29. став 9).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка која дозволи исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих се плаћа порез по одбитку, ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку не садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу који је доделила Пореска управа на начин из члана 41. овог закона, осим исплате камате на штедне улоге својим депонентима (члан 30а).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка која Пореској управи не достави у електронском облику податке о извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец, односно уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате или о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца (члан 30б став 1).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај банка, која порез и споредна пореска давања, за чије обезбеђење наплате је установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, на основу пореског решења не пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 66. став 6.).

Порески прекршаји пореских обвезника – физичких лица

Члан 180

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице, које није предузетник ако:

1) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о лицу које је, као нерезидент, опуномоћило за извршавање послова у вези са пореским обавезама (члан 14. став 2);

2) (брисана)

3) омета или спречава овлашћеног службеника Пореске управе у обављању законом утврђене дужности у пореском поступку (члан 25. тачка 7);

4) не обавести, или не обавести у прописаном року Пореску управу о отварању или затварању рачуна код банке у Аутономној покрајини Косово и Метохија или у иностранству (члан 25. тачка 8);

5) приликом подношења пореске пријаве или другог прописаног акта на прописаном месту не унесе свој ПИБ (члан 26. став 12);

6) Пореској управи не поднесе, или не поднесе у законском или додатном року пореску пријаву, или ако је поднесе непотписану, или у пријаву унесе нетачне податке, а не исправи их у прописаном року, или је поднесе без потребне документације и доказа од значаја за утврђивање пореза (члан 25. тачка 2), члан 38. ст. 2. и 3, члан 40. став 1. и члан 41);

7) на захтев Пореске управе, не достави или не достави на означено место на увид и проверу исправе од значаја за опорезивање (члан 44);

8) се, на захтев Пореске управе, не одазове на позив ради појашњења, или не пружи податке и информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање (члан 45. и члан 47. став 2);

9) не допусти да се обави увиђај на ствари, просторији или земљишту, односно да се кроз њих или преко њих пређе ради увиђаја (чл. 49. и 50);

10) омета спровођење принудне наплате, или ако се не удаљи са места на коме се спроводи принудна наплата и настави њено ометање, или ако одбије да ствари које поседује учини доступним за потребе спровођења принудне наплате (члан 89. став 7. и члан 90. став 3);

11) не поступи по решењу о принудној наплати из неновчаних потраживања пореског обвезника и Пореској управи не преда ствари које дугује пореском обвезнику (члан 9. став 2);

12) ствар обухваћену излучном тужбом која му је остављена на чување не сачува у непромењеном стању до окончања спора по излучној тужби (члан 102. став 4);

13) на захтев пореских извршитеља не преда ствар пореског обвезника која се код њега налази, а не плати пореску обавезу пореског обвезника уместо предаје ствари (члан 103. став 1);

14) не поступи по налогу Пореске управе да учествује у поступку канцеларијске контроле или да пружи тражена објашњења (члан 25. тачка 9) и члан 121. став 1);

15) не стави на располагање одговарајуће место за рад пореских инспектора у поступку теренске контроле (члан 125. ст. 2. и 3);

16) не омогући пореском инспектору да уђе на земљиште и у просторије у којима обавља делатност, а по одобрењу суда и у стан, ради подвргавања контроли (члан 125. став 5);

17) не буде присутан током теренске контроле, или одбије да учествује у поступку теренске контроле, у складу са овим законом (члан 25. тачка 9) и члан 127);

18) на захтев Пореске управе, односно пореског инспектора, не поднесе документацију или не пружи информације и обавештења, или не да изјаве од утицаја на утврђивање чињеничног стања битног за опорезивање (члан 25. тачка 3), члан 121. став 1. и члан 127. став 1);

19) пореском инспектору у поступку теренске контроле не омогући увид у стање робе, односно у документацију или исправе, а не одреди лице које ће то учинити у његово име (члан 127. ст. 2. и 3);

20) онемогућава пореског инспектора у спровођењу мере одузимања робе или одузимања документације у току пореске контроле (члан 130);

21) у поступку прикупљања обавештења не поступи по захтеву Пореске полиције (члан 135. став 3).

Порески обвезник из става 1. овог члана који не изврши уплату пореза утврђеног у пореској пријави, односно решењем Пореске управе казниће се новчаном казном у износу од 50% утврђеног пореза, а не мање од 5.000 динара (члан 25. тачка 6).

Неподношење информативне пореске пријаве

Члан 180а

Порески обвезник – физичко лице које Пореској управи не поднесе информативну пореску пријаву или у њој не наведе сву своју имовину, казниће се за прекршај новчаном казном у висини од 3% тржишне вредности непријављене имовине.

Члан 180б

Порески обвезник – правно лице које у Републици Србији врши промет добара, односно услуга у складу са пореским законом, а у Републици Србији нема седиште ни сталну пословну јединицу, односно има сталну пословну јединицу али промет добара, односно услуга врши ван своје сталне пословне јединице, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.

Порески обвезник – физичко лице који у Републици Србији врши промет добара, односно услуга у складу са пореским законом, а у Републици Србији нема пребивалиште, односно боравиште, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 динара ако у складу са пореским законом не одреди пореског пуномоћника и не евидентира се за обавезу плаћања пореза.

Порески прекршаји пореских посредника и других пореских дужника

Члан 181

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у:

1) суду, органу локалне самоуправе, адвокатској комори, професионалном удружењу, као и у другом органу или организацији надлежним за упис у одговарајући регистар, ако Пореској управи не достави, или не достави у предвиђеном року прописано обавештење, односно податке (члан 29. став 2. и члан 184.);

1а) органу који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, ако Пореској управи у предвиђеном року не достави прописане податке (члан 29. став 3);

2) органу који води евиденције о рођењу или смрти физичког лица, ако у прописаном року не обавести Пореску управу о подацима везаним за рођење или смрт, односно проглашење несталог лица за умрло (члан 29. став 4);

2а) банци, ако не обустави извршење налога пореског обвезника за пренос средстава са рачуна обвезника од момента пријема решења о одузимању ПИБ-а (члан 26. ст. 8. и 14);

2б) банци, ако не обустави измиривање новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом основу у складу са законом (члан 87а);

2в) организацији за принудну наплату, ако не обрачуна камату на начин прописан овим законом, од дана доношења решења до дана преноса целокупног износа пореза и споредних пореских давања и ако износ обрачунате камате не пренесе на одговарајуће рачуне јавних прихода (члан 95. став 2);

2г) органу, организацији или другом лицу надлежном за упис у прописани регистар лица која обављају делатност, ако изврши брисање лица без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, осим за лица из члана 29. став 8. овог закона, за обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уколико су стекли право на пензију сходно одредбама закона којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање (члан 29. став 7);

2д) Агенцији за привредне регистре ако изврши брисање привредног субјекта из прописаног регистра, региструје статусне промене, односно врши промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту, у складу са овим законом, привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ (члан 29. став 9);

3) банци, ако правном лицу, предузетнику или физичком лицу отвори рачун без поднетог доказа о извршеној регистрацији (члан 30. став 1);

3а) банци која дозволи исплату зарада, накнада зарада, као и других прихода физичких лица по основу којих се плаћа порез по одбитку, ако налог којим се банци налаже исплата тих прихода, као и плаћање пореза по одбитку не садржи позив на број одобрења за плаћање укупне обавезе по том основу који је доделила Пореска управа на начин из члана 41. овог закона, осим исплате камате на штедне улоге својим депонентима (члан 30а);

3б) банци која Пореској управи не достави у електронском облику податке о извршеним платним налозима за исплату, односно налозима за пренос по исплатиоцима прихода и шифрама плаћања до 5-ог у месецу за претходни месец, односно о уплаћеним новчаним средствима на девизне рачуне физичких лица, у року од 30 дана од дана уплате или о уплатама на рачун обвезника пореза на доходак грађана по основу прихода од самосталних делатности у календарском месецу, у року од 15 дана по истеку календарског месеца (члан 30б став 1);

4) Пореској управи, односно код банке, ако не изврши, односно не изврши у прописаном року, или уз припадајућу камату повраћај више или погрешно плаћеног пореза и споредних пореских давања, односно пореску рефакцију, односно рефундацију пореза, односно прекњижавање (члан 65. став 4);

4а) банци која порез и споредна пореска давања, за чије обезбеђење наплате је установљена привремена мера забране преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника и уписана у регистру блокираних рачуна који води надлежна организација, на основу пореског решења, не пренесе са рачуна пореског обвезника, до висине расположивих средстава на том рачуну, на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 66. став 6.);

5) (брисана)

6) органу надлежном за вођење заложног регистра покретних ствари, регистра непокретности, односно регистра блокираних рачуна, ако не упише заложно право пореског повериоца у прописаном року (члан 87. став 5. и члан 188. ст. 1. и 4);

7) органу надлежном за вођење регистра непокретности, ако не достави, или не достави у прописаном року, Пореској управи тражени извод из јавних књига о непокретностима које су својина пореског обвезника и извештај да ли је уписана хипотека другог повериоца (члан 90. став 2);

8) банци, ако принудну наплату из новчаних средстава пореског обвезника не врши у складу са законом, или ако не изврши решење о наплати пореског дуга обвезника наплатом из средстава те банке у складу са законом (члан 95. ст. 2. и 3);

9) банци или другом правном лицу, код којег се чувају хартије од вредности пореског обвезника, ако Пореској управи не достави или не достави у прописаном року податке о тим хартијама од вредности са проценом њихове вредности, односно ако у прописаном року не прода те хартије од вредности или их не прода под најбољим условима на тржишту, или ако остварена средства по одбитку прописане провизије и трошкова не уплати на рачун Пореске управе (члан 98. ст. 3-5);

10) банци, ако не поступи по решењу Пореске управе о забрани располагања средствима на рачуну пореског обвезника (члан 132. став 3. тачка 1);

11) државном органу и организацији, органу територијалне аутономије и локалне самоуправе, ако Пореској управи не достави чињенице које је дознало обављајући послове из свог делокруга, а које указују на могућност да пореска обавеза није испуњена (члан 158);

11а) јединици локалне самоуправе, ако у року од пет дана по истеку календарског месеца не достави Пореској управи у електронском облику назив, односно име и презиме и ПИБ обвезника пореза на имовину, податке из пореских пријава који су од значаја за утврђивање пореза на имовину, као и податке о наплати тог пореза, а по захтеву Пореске управе и податке о утврђивању и наплати осталих изворних прихода јединице локалне самоуправе (члан 159);

11б) државном органу и организацији, ако на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, не достави податке којима располаже вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање изворних прихода јединице локалне самоуправе, односно које за те податке јединици локалне самоуправе наплати таксу или други трошак (члан 159б);

12) банци, ако не обустави, или не обустави у прописаном року све трансакције преко рачуна правног лица, предузетника или физичког лица који нису доставили доказ о извршеној регистрацији (члан 185. став 2);

13) банци, ако не поступи по решењу о принудној наплати из новчаних потраживања пореског обвезника и не изврши пренос средстава са рачуна његовог дужника на прописани уплатни рачун јавних прихода, односно ако не изврши решење о принудној наплати дугованог износа непосредно из средстава те банке у складу са законом (члан 189);

14) органу надлежном за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини ако у прописаном року не преузме у државину непокретности и покретне ствари пренете у својину Републике (члан 104. став 19. и члан 110. став 11).

Прекршаји у области мењачког пословања

Члан 181а

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) о извршењу налога из решења из члана 129е овог закона писмено не обавести Пореску управу у прописаном року (члан 129ж став 1.);

2) у прописаном року решење о привременој забрани обављања мењачких послова на мењачком месту не истакне на видно место на том мењачком месту, односно ако сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129з став 5.);

3) у прописаном року не достави Пореској управи у писаној форми доказе о извршењу радњи из члана 129з став 5. овог закона (члан 129з став 6.);

4) у прописаном року писмено не обавести Пореску управу о извршењу решења из члана 129и став 1, односно члана 129и став 3. овог закона (члан 129и ст. 2. и 5.);

5) у прописаном року из члана 129и став 4. овог закона сав ефективни страни новац који се налази на том мењачком месту не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129и став 4.);

6) ако овлашћени мењач коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на неким од више мењачких места, у прописаном року сав ефективни страни новац и сву готовину у динарима са тог мењачког места не пренесе на мењачко место које наставља са радом (члан 129к став 1.);

7) ако овлашћени мењач који има једно мењачко место коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на том месту, односно ако овлашћени мењач који има више мењачких места коме је решењем Пореске управе одузето овлашћење за обављање мењачких послова на свим мењачким местима, у прописаном року сав ефективни страни новац са тих мењачких места не прода банци, односно банкама са којима има закључен уговор, а динаре добијене продајом ефективног страног новца и сву готовину у динарима не уплати на свој текући рачун (члан 129к став 2.);

8) у прописаном року Пореској управи у писаној форми не достави доказе да је извршио обавезе из члана 129к ст. 1. и 2. овог закона (члан 129к став 3.).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник – овлашћени мењач новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу – овлашћеном мењачу новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Прекршаји у области игара на срећу

Члан 181б

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Државна лутрија Србије, односно правно лице, ако Пореској управи не достави дневне, месечне и годишње извештаје о промету, у писаној или електронској форми (члан 129њ).

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Државна лутрија Србије, односно правно лице, које се не одазове на позив Пореске управе, непосредно или преко пуномоћника, за учествовање у поступку канцеларијске контроле, односно не пружи потребна објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа (члан 129о).

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се одговорно лице у Државној лутрији Србије, односно одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара.

Прекршаји одговорних лица у Пореској управи

Члан 182

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у организационој јединици Пореске управе ако:

1) пореском обвезнику ускрати бесплатне информације о пореским прописима или основну правну помоћ, ако је порески обвезник неук (члан 24. став 1. тачка 1);

2) пореском обвезнику ускрати увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе или, на захтев пореског обвезника, не измени непотпуне, односно нетачне податке о пореском обвезнику (члан 24. став 1. тачка 6).

Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се за прекршај службено лице Пореске управе ако:

1) се у пореском поступку не опходи према пореском обвезнику са поштовањем и уважавањем (члан 24. став 1. тачка 3);

2) онемогућава пореског обвезника да буде присутан током пореске контроле, у складу са овим законом (члан 24. став 1. тачка 10).

Члан 182а

Ако порески обвезник у року од две године од дана правоснажности осуђујуће пресуде за прекршај из члана 177. ст 1. и 5. овог закона учини исти прекршај, може му се, уз новчану казну, изрећи и заштитна мера забране вршења одређених делатности у трајању од шест месеци до три године.

Члан 182б

Против лица које учини радњу, односно пропуст, у вези са порезом чије утврђивање обавља сам порески обвезник који се сматрају пореским прекршајем из члана 177, члана 179. став 1. тач. 2б) и 3) и став 3. у вези са ставом 1. тачка 3) тог члана, као и члана 180. тач. 5) и 6) овог закона, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези учињене радње или пропуста, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст и истовремено плати дуговани износ пореза увећан за обрачунату камату из члана 75. овог закона.

Против лица које учини радњу, односно пропуст из става 1. овог члана, у вези са порезом који се утврђује решењем, неће се подносити захтев за покретање прекршајног поступка, ако то лице, пре предузимања било које радње пореског органа у вези са учињеном радњом или пропустом, односно пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка, самоиницијативно пријави учињену радњу, односно пропуст, као и утврђени износ пореза плати у прописаном року.

Део осми

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Регистрација пореских обвезника

Члан 183

Пореска управа извршиће регистрацију пореских обвезника у року од годину дана од дана почетка примене овог закона.

Достављање података о извршеном упису у регистар Пореској управи

Члан 184

Суд, орган, односно организација из члана 29. ст. 1-3. овог закона дужни су да, у складу са актом из члана 29. став 5. овог закона, доставе Пореској управи податке о лицима уписаним у регистар, односно друге податке од значаја за утврђивање пореза, са стањем на дан почетка примене овог закона.

Обавезе банке у вези са имаоцима рачуна

Члан 185

Банка дужна је да од правног лица, предузетника и физичког лица, који код њега на дан почетка примене овог закона има отворен рачун, захтева да у року од 15 дана од дана доделе ПИБ-а достави доказ о извршеној регистрацији.

Ако правно лице, предузетник или физичко лице из става 1. овог члана не доставе доказ о извршеној регистрацији у року из става 1. овог члана, банка дужна је да наредног дана по истеку тога рока обустави све трансакције преко њених рачуна и да о томе одмах обавести Пореску управу.

Ако је на дан почетка примене овог закона рачун пореског обвезника блокиран због доспелих, а неплаћених пореза и споредних пореских давања, блокада се преноси на све рачуне које тај порески обвезник има у складу са Законом о платном промету из члана 69. став 2. овог закона.

Пријава за евиденцију имовине

Члан 186

Порески обвезник, физичко лице и предузетник, дужан је да у року од десет месеци од дана почетка примене овог закона поднесе Пореској управи пријаву за евиденцију укупне имовине у земљи и иностранству, ако је њена вредност већа од 20.000.000 динара.

Имовину, у смислу става 1. овог члана, чине:

1) непокретности (стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и др.);

2) акције или удели у правном лицу;

3) опрема за обављање самосталне делатности;

4) моторна возила, пловни објекти и ваздухоплови;

5) (брисана);

6) штедни улози и готов новац;

7) друга имовинска права.

У пријаву за евиденцију имовине уносе се и подаци о имовини повезаних лица.

Порески обвезник, физичко лице и предузетник, чија је имовина из ст. 1. и 2. овог члана већа од 10.000.000 динара, али не прелази 20.000.000 динара, може да поднесе пријаву за евиденцију имовине.

Пореска управа може, у складу са чланом 60. став 2. овог закона, проценити вредност имовине исказане у пријави за евиденцију имовине и доставити пореском обвезнику решење о процени.

Пријава за евиденцију имовине служи искључиво за спровођење унакрсне процене пореске основице из члана 59. овог закона.

Унакрсна процена примениће се на разлику између вредности имовине утврђене у пореској контроли и процењене, односно пријављене вредности имовине на начин из става 5. овог члана.

Ако порески обвезник из става 1. овог члана не поднесе пријаву за евиденцију имовине, унакрсна процена примениће се на његову целокупну имовину.

Облик и садржину пријаве за евиденцију имовине прописује министар.

Пореска управа утврдиће јединствену пореску основицу унакрсном проценом за период од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године физичким лицима и предузетницима из овог члана.

Јединствена пореска основица из става 10. овог члана утврђује се као разлика између вредности имовине на дан 31. децембра 2005. године и на дан 1. јануара 2003. године умањена за износ пријављеног дохотка и за вредност имовине прибављене средствима стеченим наслеђем, поклоном или на други законит бестеретан начин, за коју то порески обвезник, односно друго лице истиче и о томе пружи одговарајуће материјалне доказе.

Вредност имовине на дан 1. јануара 2003. године чини збир укупне вредности имовине из члана 59. став 3. овог закона са стањем на дан 1. јануара 2003. године.

Вредност имовине на дан 31. децембра 2005. године чини збир укупне вредности имовине из члана 59. став 3. овог закона са стањем на дан 31. децембра 2005. године, увећана за вредност имовине која је у периоду од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године стечена теретно и отуђена теретно или бестеретно.

Члан 186а

Пореска управа утврдиће јединствену пореску основицу унакрсном проценом за период од 1. јануара 2003. до 31. децембра 2005. године и физичким лицима и предузетницима чија укупна вредност имовине на дан 31. децембра 2005. године прелази 20.000.000 динара, сагласно члану 59. и члану 186. ст. 11-13. овог закона.

Заложно право Републике до дана почетка рада регистра залоге

Члан 187

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања има првенство у односу на остале обавезе пореског обвезника и потраживања других лица до дана почетка рада регистра залоге у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима уписаним у регистар.

До дана почетка рада регистра залоге из става 1. овог члана, заложно право Републике на непокретностима, новчаним средствима на рачуну пореског обвезника, покретним стварима и потраживањима пореског обвезника, установљава се даном уписа у регистар непокретности, односно блокираних рачуна, на покретним стварима – пописом, а на потраживањима пореског обвезника достављањем решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Пописана покретна ствар на којој је установљено заложно право Републике плени се у моменту пописа.

Пописана покретна ствар из става 3. овог члана може се, изузетно, оставити на чување пореском обвезнику до дана продаје, ако то налажу захтеви економичности поступка принудне наплате.

Прелазни режим установљавања заложног права Републике

Члан 188

Заложна права на покретним стварима и потраживањима пореског обвезника установљена до дана почетка рада регистра залоге у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима уписаним у регистар, у складу са чланом 187. став 2. овог закона, уписују се у одговарајући регистар залоге приоритетно, под првим даном почетка рада тог регистра.

Пореска управа је дужна да, ради остварења приоритетног заложног права, одговарајућем регистру достави захтев за упис заложних права из става 1. овог члана, у року од 15 дана од дана почетка рада регистра залоге.

Годину дана од почетка рада регистра залоге Република има приоритетно право намирења из новчаних средстава на рачуну пореског обвезника код банака или других финансијских организација, без уписа заложног права у одговарајући регистар залоге.

Заложно право Републике из става 3. овог члана установљено у складу са чланом 187. став 2. овог закона, уписаће се приоритетно у одговарајући регистар залоге, под првим даном након истека рока од годину дана од почетка рада регистра залоге.

Прелазни режим принудне наплате из новчаних потраживања

Члан 189

До 31. децембра 2003. године заложно право Републике на новчаним потраживањима пореског обвезника установљава се даном достављања решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања из новчаних потраживања може се извршити када Пореска управа у поступку утврди да такво потраживање није спорно и да је доспело за наплату.

Решењем о принудној наплати пореза из новчаних потраживања потраживање из става 1. овог члана плени се и налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг по том потраживању уплати на одговарајући уплатни рачун јавних прихода, до износа који порески обвезник дугује по основу пореза и споредних пореских давања.

На решење из става 3. овог члана дужник пореског обвезника може изјавити приговор у року од три дана од дана достављања решења.

Дужник пореског обвезника дужан је да у року од три дана по истеку рока за приговор, односно од дана пријема решења по приговору, ако приговор није уважен, изврши уплату заплењеног потраживања из става 3. овог члана.

Ако дужник пореског обвезника не поступи на начин прописан у ставу 5. овог члана, принудна наплата се врши из новчаних средстава са његовог рачуна, у складу са одредбама члана 95. овог закона.

Ако потраживање пореског обвезника према његовом дужнику није доспело, Пореска управа налаже уплату у смислу става 3. овог члана, по доспелости потраживања.

Принудна наплата на заради и другим сталним новчаним примањима пореског обвезника врши се на основу решења из члана 92. став 2. овог закона, којим се ставља забрана на одређеном делу тих примања и налаже исплатиоцу да дуговани износ пореза и споредних пореских давања, почев од прве исплате, пренесе на одговарајући уплатни рачун јавних прихода.

Ако исплатилац не поступи по решењу из става 8. овог члана, наплата дуговног износа пореза и споредних пореских давања врши се непосредно из средстава која се налазе на рачуну исплатиоца, у складу са одредбама члана 95. овог закона.

Прелазни режим принудне наплате из неновчаних потраживања

Члан 190

До 31. децембра 2003. године заложно право Републике на неновчаним потраживањима пореског обвезника установљава се даном достављања решења из члана 92. став 2. овог закона дужнику пореског обвезника.

Принудна наплата пореза и споредних пореских давања може се извршити из неновчаног потраживања пореског обвезника када Пореска управа у поступку утврди да то потраживање није спорно и да је доспело за наплату.

Решењем о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона ставља се забрана на неновчано потраживање пореског обвезника и налаже његовом дужнику да дуговане ствари преда Пореској управи, која ће их пописати, проценити, запленити и продати у складу са одредбама члана 89. и чл. 99-104. овог закона.

Ако се заплењено потраживање односи на предају непокретности, принудна наплата се спроводи у складу са одредбама чл. 105-111. овог закона.

Преузимање запослених, постављених лица, предмета, архиве, опреме и средстава за рад Републичке управе јавних прихода

Члан 191

Даном почетка примене овог закона Министарство финансија и економије преузеће запослене и постављена лица Републичке управе јавних прихода, као и предмете, архиву, опрему и средства за рад.

Престанак важења одредаба одређених закона

Члан 192

Даном почетка примене овог закона престају да важе:

1) Закон о контроли, утврђивању и наплати јавних прихода (“Службени гласник РС”, бр. 76/91, 20/93, 37/93, 39/93, 53/93, 67/93, 45/94, 52/96, 42/98, 18/99, 33/99, 52/2000 и 34/2001);

2) чл. 125г, 136. и 138-144. Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 52/96, 46/98 и 29/2001);

3) чл. 108с и 108ћ-108ч Закона о здравственом осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/2001 и 18/2002);

4) чл. 27ј, 27ј-1, 27к и 27љ-27р Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица (“Службени гласник РС”, бр. 22/92, 73/92, 82/92, 56/93, 67/93, 34/94, 52/96, 46/98 и 29/2001);

5) члан 90, члан 108. став 1, члан 117. став 2, чл. 120-156. и 163-165, члан 166. став 1. тач. 3) и 4), члан 167. став 1. тач. 13) и 14), члан 168. став 1. тач. 4)-6), члан 169. тач. 3) и 4), члан 170. тач. 1) и 3) и члан 172. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, број 24/2001);

6) чл. 72, 73, 77-110. и 114. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, број 25/2001);

7) чл. 27, 28, 35, 36, 38. и 46. Закона о акцизама (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001 и 73/2001);

8) чл. 29-31, 40, 41, 43. и 55. Закона о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001 и 73/2001);

9) члан 41. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, број 26/2001);

10) у члану 53. став 1. тачка 3) и члану 54. Закона о условима за обављање промета робе, вршење услуга у промету и инспекцијском надзору (“Службени гласник РС”, бр. 39/96, 20/97, 46/98 и 34/2001) део којим се уређују новчане казне за прекршај из члана 7а и члана 53. став 1. тачка 3) тог закона;

11) члан 23. тачка 2) и члан 25. Закона о министарствима (“Службени гласник РС”, број 27/2002);

12) у члану 139. став 1. тачка 3) Кривичног закона Републике Србије (“Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28//77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90 и “Службени гласник РС”, бр. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002 и 11/2002) део којим се прописује казна за кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди за одговорно лице у предузећу или другој организацији која врши привредну делатност које, у вези са извршењем пореских обавеза или у вези са плаћањем других дажбина, ускрати средства која представљају јавни приход и члан 154. тог закона.

Ступање на снагу Закона

Члан 193

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2003. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 70/2003)

Члан 22

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим члана 19 став 1 овог закона који се примењује од 1. јула 2003. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 55/2004)

Члан 51

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 36

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 60[с1]

Непокретности у својини Републике Србије дате на коришћење јединицама локалне самоуправе, а које фактички користи Пореска управа, наставиће да користи Пореска управа, до доношења прописа о средствима у својини јединица локалне самоуправе, осим непокретности из члана 61. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06).

Члан 61[с1]

Одредбе члана 2. овог закона, сагласно члану 60. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06), примењују се од 1. јануара 2007. године.

Поступке утврђивања, наплате и контроле пореза и споредних пореских давања које по одредбама закона из става 1. овог члана наплаћују јединице локалне самоуправе, започете од Пореске управе, а који нису правоснажно окончани до 1. јануара 2007. године, окончаће надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 62[с1]

Одредбе члана 47. овог закона, у делу који се односи на надлежност Пореске управе за вођење другостепеног порескопрекршајног поступка, престају да важе даном почетка рада другостепеног прекршајног суда у складу са Законом о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 101/05).

Члан 63[с1]

Прописи из чл. 10. и 46. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 64[с1]

Пореска управа је надлежна да решава и о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку од стране надлежних органа јединица локалне самоуправе које су Пореској управи поднете од 1. јануара 2007. године до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 65[с1]

Одредбе члана 10. овог закона, у погледу обавеза великих пореских обвезника, примењиваће се од 1. јануара 2009. године.

Члан 66[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 20/2009)

Члан 28[с2]

Прописи из чл. 10, 21. и 25. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из члана 25. овог закона у делу који се односи на висину основног и додатног коефицијента, платне групе и платне разреде за звања пореских службеника, који ће се донети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 29[с2]

За стицање вишег звања пореског службеника из члана 25. овог закона по основу оцењивања, узимају се у обзир и оцене државног службеника за 2007. и 2008. годину, одређене правоснажним решењем директора Пореске управе.

Члан 30[с2]

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. маја 2009. године.

Одредбе члана 25. овог закона, у делу који се односи на престанак радног односа по основу оцењивања пореског службеника, примењиваће се по извршеном оцењивању за 2009. и 2010. годину, а у делу који се односи на право пореских службеника на службену униформу, радну одећу и обућу, примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Члан 31[с2]

Пропис из члана 37а став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон и 61/07), донеће се најкасније до 31. децембра 2009. године.

Члан 32[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 53/2010)

Члан 47[с3]

Ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи до дана ступања на снагу овог закона, садржи грешку или пропуст, може да поднесе само једну измењену пореску пријаву, у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Члан 48[с3]

Пореском обвезнику над којим се спроводи реорганизација, у складу са законом којим се уређује стечај, коме је одобрено плаћање пореског дуга у складу са одредбама члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон), а који поднесе захтев за одлагање плаћања пореског дуга у складу са чланом 14. овог закона, пре истека периода на који му је плаћање дуга одложено, може се одобрити одлагање плаћања пореског дуга за период који, са периодом на који му је плаћање пореског дуга већ одложено, износи најдуже до 60 месеци.

Члан 49[с3]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања до 31. децембра 2010. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Обрачун и плаћање камате на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања до 31. децембра 2010. године извршиће се применом одредбе члана 75. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон).

Члан 50[с3]

Када је решење Пореске управе којим се у својину Републике Србије преносе непокретности, односно покретне ствари, из члана 104. став 18. и члана 110. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09 и 72/09 – др. закон), постало правоснажно до дана ступања на снагу овог закона, односно до дана почетка примене прописа из чл. 20. и 21. овог закона, орган надлежан за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини дужан је да, у складу са прописима из чл. 20. и 21. овог закона, у року од 30 дана од дана почетка њихове примене, те непокретности и покретне ствари преузме у државину.

Новчаном казном од 5.000 динара до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу надлежном за евиденцију непокретности и покретних ствари у државној својини, ако у року из става 1. овог члана не преузме у државину непокретности и покретне ствари.

Члан 51[с3]

Прописи из чл. 20. и 21. овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 52[с3]

Одредбе чл. 12. и 15. овог закона, примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Изузетно од одредаба овог закона, јединице локалне самоуправе могу својом одлуком у 2010. години уредити друкчије услове и начин одлагања, плаћања и отписа камате на порески дуг по основу изворних јавних прихода доспеле до 31. децембра 2009. године, а која до краја 2010. године није плаћена.

Члан 53[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 51[с4]

Одредбе чл. 1. и 45. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.

По жалбама у пореским стварима из члана 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон и 53/10) по којима Пореска управа не донесе решење до 31. децембра 2011. године, решиће надлежне јединице локалне самоуправе.

Пореска управа је дужна да, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, надлежним јединицама локалне самоуправе уступи списе предмета из става 2. овог члана.

Члан 52[с4]

Пореском обвезнику који је закључио уговор о финансијском реструктурирању, у складу са законом којим се уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава, коме је одобрено плаћање пореског дуга у складу са одредбама члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон и 53/10), а који поднесе захтев за одлагање плаћања пореског дуга у складу са чланом 22. овог закона, пре истека периода на који му је плаћање дуга одложено, може се одобрити одлагање плаћања пореског дуга за период који, са периодом на који му је плаћање пореског дуга већ одложено, износи најдуже до 60 месеци.

Члан 53[с4]

Одредба члана 11. овог закона, као и одредбе чл. 48. и 49. овог закона у делу који се односи на прекршајну одговорност банака ако не поступе по одредби члана 11. овог закона, примењиваће се од 1. јула 2012. године.

Члан 54[с4]

Пропис из члана 30. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 55[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 36[с5]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Уредба о ближим условима и начину вршења контроле мењачких послова (“Службени гласник РС”, број 7/12) и Уредба о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената (“Службени гласник РС”, бр. 112/06, 39/10 и 15/12).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 119-123. и чл. 125-129. Закона о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11).

Подзаконска акта која су донета на основу овлашћења из Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) која уређују услове и начин обављања мењачких послова, ускладиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.

До почетка примене прописа из става 3. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 37[с5]

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузима надлежности Девизног инспектората за обављање послова издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, послова издавања цертификата за обављање мењачких послова и контроле мењачких послова, као и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11), у надлежности Девизног инспектората.

Поступке које је Девизни инспекторат започео у вршењу надлежности из става 1. овог члана, а који не буду окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће Пореска управа у складу са овим законом.

Резиденти – правна лица и предузетници којима је решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова издато до дана ступања на снагу овог закона, настављају да раде на основу тог решења у складу са одредбама овог закона.

Члан 38[с5]

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузима надлежности Управе за игре на срећу које та управа има према Закону о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11).

Поступке у области игара на срећу које је започела Управа за игре на срећу, а који не буду окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће Пореска управа у складу са овим законом.

Приређивачи игара на срећу којима је до дана ступања на снагу овог закона издато решење о давању дозволе, односно одобрење за приређивање игара на срећу од стране Управе за игре на срећу у складу са Законом о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 88/11), настављају са приређивањем тих игара до истека рока важења дозволе, односно одобрења.

Лица која, према прописима којима се уређују игре на срећу, имају обавезу достављања аката о приређивању игара на срећу, уверења, извештаја, обавештења и др. Управи за игре на срећу, дужна су да те акте достављају Пореској управи у случајевима, на начин и у роковима, уређеним прописима којима се уређују игре на срећу.

Члан 39[с5]

Даном ступања на снагу овог закона престају са радом Девизни инспекторат образован Законом о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) и Управа за игре на срећу образована Законом о играма на срећу (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 85/05 – др. закон и 95/10).

Даном ступања на снагу овог закона Пореска управа преузеће запослене и постављена лица Девизног инспектората и Управе за игре на срећу, као и њихов пословни простор, предмете, информациони систем, архиву, опрему и средства за рад.

Члан 40[с5]

Одредбе чл. 13. и 14. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредбе чл. 17. и 18. овог закона у делу који се односи на висину каматне стопе на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, укључујући и камату на порески дуг чије је одлагање плаћања одложено, као и метод обрачуна камате, примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредба члана 17. овог закона у делу који се односи на дан од када се обрачунава камата обвезнику пореза на додату вредност коме се врши повраћај тог пореза примењиваће се за пореске пријаве поднете за порески период почев од 1. јануара 2013. године.

Одредба члана 17. овог закона у делу који се односи на дан од када се обрачунава камата пореском обвезнику који је поднео захтев за рефакцију, односно за рефундацију пореза, примењиваће се на решења којима се утврђује право на рефакцију, односно на рефундацију која буду донета по захтевима поднетим од 1. јануара 2013. године.

Одредбе члана 23. овог закона у делу који се односи на утврђивање пореске обавезе лицу које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Одредбе члана 26. овог закона у делу који се односи на покретање и вођење првостепеног прекршајног поступка који није у искључивој надлежности прекршајног суда и изрицање казни – за пореске прекршаје, за прекршаје из области мењачког пословања и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) у надлежности Девизног инспектората, као и за прекршаје из области игара на срећу и чл. 2, 5, 19, 20, 22, 24, 27. и 35. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2013. године.

Првостепени прекршајни поступак за пореске прекршаје, за прекршаје из области мењачког пословања и других послова који су, према Закону о девизном пословању (“Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) у надлежности Девизног инспектората, као и за прекршаје из области игара на срећу, који до 31. децембра 2012. године не буду правоснажно окончани, окончаће надлежни прекршајни суд.

Одредбе члана 10. и члана 32. став 1. овог закона примењиваће се од 1. јула 2014. године.

Члан 41[с5]

По захтевима за одлагање плаћања пореског дуга по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона надлежни орган одлучиће у складу са овим законом.

Члан 42[с5]

Поступак по правним лековима уложеним против пореских управних аката, које до 31. децембра 2012. године донесу јединице локалних самоуправа за изворне јавне приходе из члана 2а став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11 и 2/12 – исправка), окончаће надлежни другостепени органи тих јединица локалне самоуправе.

Члан 43[с5]

Пореска управа дужна је да, у року од осам дана од дана ступања на снагу овог закона, јавним конкурсом покрене поступак за избор руководилаца из члана 29. овог закона.

Члан 44[с5]

Пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 45[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013 и 108/2013)

Члан 45[с6]

Одредбе члана 4. став 2. овог закона примењиваће се на акте донете након ступања на снагу овог закона.

Члан 46[с6]

Прописи из чл. 11, 26, 30, 33. и 34. овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а пропис из члана 12. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 47[с6]

(Престао да важи)

Члан 48[с6]

Одредбе чл. 8, 12. и 13, члана 15. став 1, чл. 22. и 23, члана 36. став 1, члана 40. ст. 4. и 16, члана 41. став 2. и члана 43. став 3. овог закона, примењиваће се од 1. марта 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана у делу који се односи на почетак примене члана 12. овог закона, порески обвезник који обезбеди техничке услове може подносити Пореској управи појединачну пореску пријаву за порезе по одбитку у електронском облику почев од 1. октобра 2013. године.

Поступак и начин подношења појединачне пореске пријаве почев од 1. октобра 2013. године може уредити министар надлежан за послове финансија.

Члан 49[с6]

Одредба члана 7. став 1. овог закона, која се односи на достављање обавештења, односно омогућавање директног приступа бази података, примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, дужан је да Пореској управи достави базу података у електронском облику на основу евидентираних података са стањем на дан почетка примене члана 7. став 1. овог закона, а најкасније до 31. јануара 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана, орган који обезбеди техничке услове може Пореској управи достављати обавештења у електронском облику, односно омогућити директан приступ бази података почев од 1. октобра 2013. године.

Члан 50[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 10[с7]

У складу са чланом 41. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка и 93/12) подноси се:

1) збирна пореска пријава за порезе по одбитку плаћене закључно са 28. фебруаром 2014. године, за које нису поднете прописане пореске пријаве;

2) појединачна пореска пријава за приходе исплаћене у 2013. години.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 47. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, број 47/13).

Члан 11[с7]

Одредбе чл. 3, 4, 8. и 9. овог закона примењиваће се од 1. марта 2014. године.

За сваку исплату прихода извршену у јануару, односно фебруару 2014. године, порески обвезник, односно порески платац дужан је да Пореској управи поднесе и појединачну пореску пријаву прописану овим законом, најкасније до последњег дана у месецу у којем је исплата извршена.

У члану 48. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, број 47/13) речи: “1. јануара” замењују се речима: “1. марта”.

Члан 12[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 68/2014)

Члан 75[с8]

Контролу умањења нето прихода запослених у јавном сектору у складу са законом којим се уређује умањење нето прихода у јавном сектору, Пореска управа врши за приходе исплаћене до дана престанка примене тог закона.

Члан 76[с8]

Орган који води евиденције о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, дужан је да у року од пет дана од дана ступања на снагу овог закона, Пореској управи достави податке из члана 12. став 1. овог закона, са стањем на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 77[с8]

До почетка подношења пореских пријава у електронском облику у складу са чланом 15. став 2. овог закона, велики порески обвезници подносе пореске пријаве у електронском облику у складу са чланом 38. став 8. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Одредбе члана 15. став 4, члана 39. ст. 3. и 4. и члана 44. ст. 2. и 3. овог закона примењиваће се почев од дана подношења пореске пријаве у електронском облику у складу са чланом 15. став 2. овог закона.

У случају када порески обвезник из техничких разлога није могао да, сагласно члану 38. став 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), од 1. јула 2014. године до дана ступања на снагу овог закона, за одређени порески облик поднесе пореску пријаву у електронском облику, пореску пријаву подноси непосредно или путем поште, а до одговарајућих датума који су чланом 15. став 2. овог закона, одређени као датуми од којих се пореска пријава подноси искључиво у електронском облику.

Члан 78[с8]

За исплате прихода извршене у 2014. години порески обвезник, односно порески платац дужан је да Пореској управи у електронском облику поднесе појединачну пореску пријаву прописану чланом 41. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка и 93/12), најкасније закључно са 31. јануаром 2015. године.

Члан 79[с8]

По захтевима за одлагање плаћања пореског дуга по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона, надлежни орган одлучиће у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), осим одредаба о висини каматне стопе.

Порески обвезници који су до дана ступања на снагу овог закона стекли право на одлагање плаћања пореског дуга по одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13), то право остварују у складу са тим законом.

Члан 80[с8]

По захтевима за плаћање пореза путем прекњижавања по којима не буде правоснажно одлучено до дана ступања на снагу овог закона, надлежни орган одлучиће у складу са овим законом.

Члан 81[с8]

Прекршајни поступци започети до дана почетка примене Закона о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 65/13) окончаће се по одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Члан 82[с8]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања закључно са 31. децембром 2014. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13 и 108/13).

Члан 83[с8]

Акта из члана 12. став 4. и чл. 19. и 55. овог закона донеће се у року од месец дана од дана ступања на снагу овог закона.

Акта из члана 12. став 8. и чл. 13. и 59. овог закона донеће се у року од три месеца дана од дана ступања на снагу овог закона.

Акт из члана 26. овог закона донеће се до 1. децембра 2014. године.

Члан 84[с8]

Одредбе члана 13. став 1. овог закона примењиваће се од наредног дана по истеку 30-ог дана од дана ступања на снагу акта из члана 13. став 2. овог закона.

Одредба члана 14. став 11. овог закона примењиваће се од наредног дана по истеку три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 85[с8]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) чл. 60. и 60а Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12 и 108/13);

2) чл. 41, 41а, 42, 43, 44. и 45. Закона о акцизама (“Службени гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02 – др. закон, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12 и 47/13);

3) члан 44. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 42/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – УС и 47/13);

4) чл. 112. и 113. Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13 и 108/13);

5) чл. 166, 167. и 168. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13 и 57/14);

6) чл. 72, 72а, 72б, 73, 74. и 74а Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13 и 57/14);

7) члан 28. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10 и 24/11);

8) члан 12. Закона о порезу на премије неживотних осигурања (“Службени гласник РС”, број 135/04).

Члан 86[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 30[с9]

Порески обвезник који обезбеди техничке услове, може у периоду од 1. јануара 2016. године до 29. фебруара 2016. године, истовремено са подношењем пореских пријава из члана 6. ст. 2. и 5. и став 6. подтач. (1) и (2) овог закона у писменом облику – непосредно или путем поште, да те пореске пријаве подноси и у електронском облику на прописани начин.

На основу пореских пријава из става 1. овог члана, поднетих у електронском облику, неће се евидентирати пореско задужење на рачунима пореских обвезника.

Члан 31[с9]

Распоред уплаћеног износа по основу доспелих пореза и споредних пореских давања закључно са 31. децембром 2015. године, извршиће се применом одредбе члана 70. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 и 105/14).

Члан 32[с9]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016)

Члан 10[с10]

Изузетно, пореском обвезнику који поднесе захтев у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, за дуговани порез који је доспео за плаћање до дана ступања на снагу овог закона, који је као такав евидентиран у пореском рачуноводству Пореске управе, а не прелази 2.000.000 динара и који у себи не садржи камату, може се одложити плаћање дугованог пореза који у себи не садржи камату за тај дуг, најдуже до 60 месеци.

Порески обвезник из става 1. овог члана, не пружа средства обезбеђења за дуговани порез који у себи не садржи камату за тај дуг до износа из члана 4. овог закона.

Пореском обвезнику коме дуговани порез из става 2. овог члана, прелази износ прописан чланом 4. овог закона, у поступку одлучивања о средству обезбеђења опредељује се средство обезбеђења које одговара износу дугованог пореза изнад износа прописаног чланом 4. овог закона, у који се урачунава и износ припадајуће камате на тај део дуга.

Пореском обвезнику из става 1. овог члана, који је стекао право на плаћање дугованог пореза на рате у складу са овим законом, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са законом, отписује се камата на дуг која се односи на дуговани порез плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности.

У ситуацији када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са овим законом исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује целокупна камата на тај дуг.

Захтев из става 1. овог члана порески обвезник подноси почев од првог дана месеца који следи месецу у коме је овај закон ступио на снагу, а најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До дана подношења захтева из става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле за плаћање од дана ступања на снагу овог закона и о томе пружи доказ, што је уједно и услов за остваривање права на плаћање дугованог пореза на рате у складу са овим законом.

Од дана подношења захтева из става 1. овог члана до дана доношења решења, односно споразума о плаћању дугованог пореза на рате у складу са овим законом, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле у том периоду, најкасније у року од 30 дана од дана достављања тог решења, односно споразума, уз обрачунату камату на тај дуг у складу са законом.

Ако порески обвезник не измири текуће обавезе у складу са ставом 8. овог члана, односно ако се не придржава рокова из споразума или решења о одлагању плаћања дугованог пореза или ако у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, Пореска управа ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и неплаћени дуговани порез, укључујући и неплаћену камату на тај дуг, наплатити из средстава обезбеђења, односно у поступку принудне наплате.

За време плаћања дугованог пореза на рате, у складу са овим законом, на тај порез обрачунава се камата из члана 6. став 2. овог закона.

Текуће обавезе су обавезе по основу јавних прихода које периодично доспевају за плаћање у смислу пореских прописа, односно других аката, почев од дана ступања на снагу овог закона.

Текућим обавезама се не сматрају обавезе утврђене у поступку контроле, као и обавезе које се утврђују решењем пореског органа, а односе се на порески период који је обухваћен периодом за који се тражи отпис камате у смислу овог закона.

Одобрењем одлагања плаћања дугованог пореза на рате прекида се застарелост права на наплату дугованог пореза чији је рок плаћања одложен, а време за које је одлагање плаћања одобрено не урачунава се у апсолутни рок застарелости.

Члан 11[с10]

Порески обвезници који су стекли право на одлагање плаћања главног пореског дуга на 24 месечне рате у складу са Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга (“Службени гласник РС”, број 119/12), могу да поднесу захтев надлежној организационој јединици Пореске управе у писаној форми, како би стекли право на плаћање дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Порески обвезници који су до дана ступања на снагу овог закона поднели захтев за одлагање плаћања дугованог пореза, односно који су стекли право на одлагање плаћања дугованог пореза, укључујући и пореске обвезнике којима је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење о одлагању плаћања дугованог пореза сходно одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15), могу да поднесу захтев надлежној организационој јединици Пореске управе у писаној форми, како би стекли право на плаћање дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Установљена средства обезбеђења у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из става 2. овог члана, Пореска управа није дужна да врати пореском обвезнику, и та средства примењиваће се и у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, у складу са овим законом.

Члан 12[с10]

О одлагању плаћања дугованог пореза у складу са одредбама чл. 10. и 11. овог закона одлучује лице из члана 73. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15).

Акт за извршавање одредаба чл. 10. и 11. овог закона донеће министар, на предлог директора Пореске управе.

Члан 13[с10]

Одредба члана 2. став 4. овог закона примењиваће се на решења о забрани располагања новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке донета након ступања на снагу овог закона.

Члан 14[с10]

Одредба члана 6. ст. 3. и 4. овог закона, која се односи на отпис 50% камате дугованог пореза, примењиваће се на пореске обвезнике којима су решења, односно споразуми о одлагању дугованог пореза донета, односно закључени након ступања на снагу овог закона.

Члан 15[с10]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 12. став 2. овог закона, која ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о пореском поступку и пореској администрацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 25[с11]

Одредбе чл. 1. и 3, члана 5. став 5, чл. 15-19. и члана 21. овог закона, које се односе на утврђивање надлежности другостепеног органа и решавање у другостепеним пореским поступцима примењиваће се почев од 1. јула 2017. године, када престају и надлежности Пореске управе у погледу овлашћења за решавање у другостепеном пореском поступку.

Предмете у којима није окончан поступак пред другостепеним пореским органом, до 30. јуна 2017. године, преузеће другостепени орган утврђен овим законом.

Члан 26[с11]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2017. године.

Police Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 6/16)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се унутрашњи послови, организација и надлежност Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство), полицијски послови, организација и надлежност Полиције, као и друга питања од значаја за рад Полиције и Министарства.

Појам унутрашњих послова

Члан 2.

Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе, које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених људских и мањинских права и слобода, као и други, са њима повезани послови из утврђеног делокруга и надлежности Министарства.

Полиција

Члан 3.

Полиција је централна организациона јединица Министарства која у обављању унутрашњих односно полицијских послова, штити и унапређује безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајемчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву, уз могућност на Уставу и закону засноване употребе средстава принуде.

Члан 4.

Министар унутрашњих послова (у даљем тексту: министар) у оквиру одредби овог закона, прописује начин обављања унутрашњих послова.

Спречавање дискриминације

Члан 5.

Запослени у Министарству и Полицији дужни су да једнако поступају према свима без обзира на њихову расну, полну или националну припадност, њихове различитости које проистичу из друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења или опредељења, рода и родног идентитета, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Информисање о раду Министарства

Члан 6.

Рад Министарства је јаван.

Министарство редовно благовремено и потпуно обавештава јавност о свом раду, осим у случајевима предузимања мера и радњи у складу са законом којим се уређује кривични поступак и када би то онемогућило неометан оперативни рад Полиције, или ако би се тиме:

1) повредио пропис о тајности података;

2) повредило достојанство грађана;

3) угрозило право на личну слободу и безбедност.

Министарство једном годишње, а најкасније у року од три месеца од завршетка календарске године, објављује:

1) извештај о стању безбедности у Републици Србији који на транспарентан и јаван начин обавештава јавност о процени безбедности, трендовима кретања криминала и других безбедносних појава од значаја за безбедност и права грађана;

2) извештај о раду Министарства, који на транспарентан и јаван начин обавештава јавност о развоју полиције, статистичким подацима о спроведеним активностима и постигнутим резултатима.

Поред извештаја из става 3. овог члана, Министарство је у обавези да објави на својој интернет презентацији и тромесечне информације о раду, које усваја надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије за унутрашње послове.

Употреба родно осетљивог језика

Члан 7.

Сви изрази у овом закону имају једнако родно значење, без обзира да ли се користе у мушком или женском роду и односе се подједнако на мушки и на женски род.

II. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ МИНИСТАРСТВА

Организација Министарства

Члан 8.

За обављање послова из надлежности Министарства, образују се унутрашње организационе јединице.

Члан 9.

Влада прописује начела за унутрашње уређење Министарства, као и врсте организационих јединица, седишта и подручја за која се образују те јединице.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, министар – по претходно прибављеној сагласности Владе, утврђује делокруг и категоризацију организационих јединица Министарства, број, систематизацију, врсту, односно статус и опис радних места, радна места за која се предвиђају посебни услови за њихово попуњавање, начин руковођења, планирања и извршавања послова.

Запослени у Министарству

Члан 10.

Запослени у Министарству јесу полицијски службеници, државни службеници и намештеници.

Полицијски службеници јесу:

1) лица која обављају полицијске послове у статусу овлашћених службених лица и примењују полицијска овлашћења (овлашћена службена лица – ОСЛ);

2) лица на посебним дужностима која обављају друге унутрашње послове у непосредној вези са полицијским пословима (лица на посебним дужностима – ПД).

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица, морају имати најмање завршену полицијску обуку основног нивоа.

Државни службеници јесу лица, која у том статусу, обављају остале послове из делокруга Министарства и са њима повезане опште, правне, информатичке, материјално – финансијске, рачуноводствене и административне послове.

Намештеници јесу лица, која, у том статусу, обављају пратеће помоћно – техничке послове.

Надлежност Министарства

Члан 11.

Министарство у сврху организовања послова и стварања услова за рад у Министарству, сагласно делокругу и надлежностима:

1) обезбеђује развојне, организационе, кадровске и друге услове за рад Министарства, израђује предлоге, спроводи и прати реализацију стратешких аката, израђује програм и план рада Министарства и редовно, једном годишње, обавештава јавност о његовом спровођењу;

2) спроводи функцију управљања људским ресурсима, у складу са стратешким актима и уз поштовање начела једнаких могућности, уређује, у складу са законом, специфичности рада и радних односа, каријерни развој запослених, ствара услове за напредовање, награђивање и правну заштиту свим запосленима без обзира на различитости из члана 5. овог закона, организује и спроводи стручно оспособљавање и обуку полазника и запослених, спроводи мере здравствене и психолошке превенције запослених;

3) обезбеђује редовну сарадњу са органима и телима који су законом овлашћени за спољашњу контролу Полиције, као и са различитим облицима удружења;

4) организује и обезбеђује услове за независно обављање послова унутрашње контроле;

5) обавља послове заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа, удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа;

6) спроводи заштиту од пожара и експлозија;

7) спроводи контролу промета и превоза оружја, муниције, експлозивних и других опасних материја;

8) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног информационог система и информационе безбедности и система видео надзора;

9) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног радиокомуникационог и телекомуникационог система, као и безбедноснозаштитног криптолошког система;

10) утврђује стандарде за опрему за посебне намене и материјалнотехничка средства, врши набавку и одржавање;

11) ради на спровођењу међународне сарадње у области унутрашњих послова;

12) ради на пословима системске подршке за рад Полиције;

13) обезбеђује смештај и исхрану;

14) извршава друге задатке у складу са законом.

Члан 12.

Министарство обезбеђује претпоставке за оперативну независност. Полиција је оперативно независна од других државних органа у обављању полицијских послова и других законом одређених послова за које је Полиција одговорна.

Оперативна независност Полиције не односи се на дужности Полиције утврђене законом којим се уређује кривични и прекршајни поступак.

Министарство обезбеђује организационе претпоставке за рад Полиције, у складу са усвојеним јавним политикама и стратешким актима Народне скупштине и Владе, а нарочито за јачање поверења између јавности и Полиције, за развој полицијске етике и професионализма, као и за спречавање и сузбијање корупције у Полицији.

Припреме за рад у случају ванредног или ратног стања

Члан 13.

Министарство, у складу са својим делокругом утврђеним законом, као и у складу са прописима из области одбране, врши припреме за деловање за време ванредног или ратног стања.

За време ванредног или ратног стања Министарство задатке из свог делокруга извршава тако што насталим променама прилагођава своју организацију, облике и методе рада у складу са законом и актима донетим ради отклањања ванредног, односно ратног стања.

Употребу материјално-техничких средстава, инфраструктуре, земљишта и објеката Министарства за време ванредног или ратног стања планира Министарство.

Надлежност министра

Члан 14.

Поред права и дужности утврђених законом којим се уређује рад државне управе министар, у складу са одредбама овог закона, може да захтева посебне извештаје, у вези са радом Полиције и других организационих јединица Министарства, а у погледу мера и радњи које Полиција предузима у складу са Закоником о кривичном поступку, посебне извештаје може да захтева само ради поступања по захтеву јавног тужиоца, односно суда.

Директор полиције и други руководиоци стратешког нивоа у Министарству дужни су да министру подносе шестомесечне и годишње извештаје о раду, у року од петнаест дана.

III. САРАДЊА МИНИСТАРСТВА

Сарадња са службама безбедности

Члан 15.

Министарство непосредно сарађује са службама безбедности у Републици Србији кроз размену информација и техничку сарадњу, у складу са законом.

Сарадња из става 1. овог члана заснива се на правима и дужностима утврђеним Уставом, законом, другим прописима и општим актима и на посебним облицима организовања и узајамног обавештавања у извршавању заједничких задатака.

Сарадња са другим органима

Члан 16.

Министарство, у складу са законом, непосредно сарађује са органима државне управе, другим органима, органима територијалне аутономије, јединицама локалне самоуправе и имаоцима јавних овлашћења.

Сарадња са грађанима који пружају помоћ Министарству

Члан 17.

Министарство сарађује непосредно са грађанима који пруже помоћ у обављању полицијских послова.

Грађанин који, самостално или на захтев полицијског службеника, приликом непосредног пружања помоћи полицијском службенику на месту догађаја буде повређен или оболи, па због тога одсуствује са рада, односно постане неспособан за рад, има права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања под условима утврђеним за полицијског службеника.

Tрошкове зравственог, пензијског и инвалидског осигурања из става 2. овог члана, сноси Министарство.

Ако у пружању помоћи у обављању полицијских послова грађанин изгуби живот његова породица има сва права из пензијског осигурања, као и породица полицијског службеника који је изгубио живот у вршењу или поводом вршења полицијских послова.

Грађанин који приликом пружања помоћи у обављању полицијских послова претрпи штету, има у складу са законом право на накнаду материјалне штете коју је претрпео због пружања помоћи.

Ако се против грађанина поводом помоћи коју је пружио у обављању полицијских послова води кривични или прекршајни поступак у вези са пружањем помоћи, Министарство је дужно да му обезбеди правну и другу неопходну помоћ у вези са вођењем поступка.

Министарство одговара за штету коју грађанин нанесе трећим лицима приликом пружања помоћи у обављању полицијских послова.

Oднос између Полиције, јавног тужиоца и суда

Члан 18.

Полиција у предистражном и истражном поступку примењује полицијска овлашћења утврђена Закоником о кривичном поступку и поступа по налогу и захтевима јавног тужиоца и суда.

У прекршајном поступку Полиција поступа и по налозима прекршајног суда.

Међународна сарадња и ангажовање

Члан 19.

Министарство остварује међународну сарадњу на нивоу министара и представника министарстава, са надлежним иностраним органима и организацијама, у складу са законом.

Полиција на оперативном нивоу сарађује са иностраним и међународним полицијским службама на основу потврђеног међународног уговора и закључених посебних међународних уговора о полицијској сарадњи уз поштовање принципа узајамности и на основу чланства у међународним полицијским организацијама.

Међународна полицијска сарадња обухвата полицијске послове које врше надлежне организационе јединице Министарства на територији стране државе, сарадњу са страним полицијским службама, размену полицијских службеника за везу, односно делатност иностраних и међународних полицијских служби на територији Републике Србије.

У оквиру сарадње из става 3. овог члана Министарство може да, у складу са важећим прописима и потврђеним међународним уговорима и посебним међународним уговорима о полицијској сарадњи, размењује податке и обавештења, предузима мере против тероризма, организованог криминала, илегалних миграција и других облика међународног криминала и нарушавања безбедности границе, да успоставља заједничка радна тела, упућује на обуку и образовање припаднике Министарства у иностранство, спроводи обуку у земљи за потребе полиције стране државе или међународне организације, у сарадњи са полицијама других држава, односно међународним организацијама.

Члан 20.

Министарство може упутити свог представника изван територије Републике Србије ради ангажовања у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије или међународној организацији у циљу остваривања сарадње у области безбедности.

Критеријуме и начин одабира представника за упућивање, њихов број, као и друга питања од значаја за обављање унутрашњих послова изван територије Републике Србије, прописује Влада.

Учешће у мултинационалним операцијама у иностранству

Члан 21.

На захтев међународних организација чија је чланица Република Србија или на основу потврђеног међународног уговора, запослени у Министарству могу, на основу одлуке надлежног органа – донете у складу са законом, да учествују у извршавању полицијских послова и других задатака у иностранству.

IV. ОРГАНИЗАЦИЈА И НАДЛЕЖНОСТ ПОЛИЦИЈЕ

Организација полиције

Дирекција полиције

Члан 22.

За обављање полицијских и других унутрашњих послова образује се Дирекција полиције.

У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту – управе, центри, јединице, специјална и посебне јединице полиције, и ван седишта – Полицијска управа за град Београд, подручне полицијске управе (у даљем тексту: полицијске управе) и полицијске станице.

Специјална јединица полиције је Специјална антитерористичка јединица.

Посебне јединице полиције у седишту Дирекције полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица и Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, а у Полицијској управи за град Београд Полицијска бригада.

Ради обављања полицијских и других послова у складу са карактеристичним својствима одређених подручја, могу се утврдити и унутрашње организационе јединице за координацију рада полицијских управа и полицијских станица на подручјима за које су образоване.

Изузетно, од акта из члана 9. став 2. овог закона, организацију и делокруг специјалне и посебних јединица полиције, систематизацију, врсте, односно статус и опис послова радних места њених припадника, посебну опрему, средства и наоружање који се користе у обављању послова из делокруга тих јединица прописује Влада.

Члан 23.

Организационе јединице у седишту Дирекције полиције, Полицијска управа за Град Београд и полицијске управе образују се тако да су радно и функционално повезане са одговарајућим организационим јединицама и пословима на начин да сродне полицијске послове из свог делокруга обављају на централном, регионалном и локалном нивоу.

Дирекцијом полиције руководи директор полиције.

Руковођење и одговорност у Дирекцији полиције заснива се на начелу једностарешинства и субординације.

Специјална и посебне јединице полиције ангажују се одлуком руководиоца одговарајуће организационе јединице.

За ангажовање Жандармерије, руководилац организационе јединице прибавља претходно одобрење директора полиције.

Изузетно од ст. 4 и 5. овог члана, Специјална антитерористичка јединица, Хеликоптерска јединица и Жандармерија приликом ангажовања које обухвата употребу једног или више одреда у максималном капацитету, ангажују се одлуком руководиоца одговарајуће организационе јединице уз претходно прибављено одобрење директора полиције и претходно прибављену сагласност министра.

Предлог за ангажовање садржи безбедносну процену и план активности.

У случају хитности, план активности може бити достављен и накнадно, а најкасније 24 сата након ангажовања.

Надлежност Полиције

Послови Дирекције полиције

Члан 24.

Дирекција полиције:

1) израђује стратешку процену јавне безбедности;

2) доноси стратешки план Полиције;

3) учествује у изради кадровског плана, као и у утврђивању програма стручних обука и усавршавања у сарадњи са организационом јединицом надлежном за управљање људским ресурсима;

4) усклађује и усмерава рад полицијских управа и организационих јединица у седишту;

5) врши контролно инструктивну делатност рада полицијских управа и организационих јединица у седишту;

6) непосредно учествује у обављању одређених сложенијих послова из делокруга полицијских управа;

7) обезбеђује спровођење међународних уговора о полицијској сарадњи и других међународних аката за које је надлежна;

8) обавља послове међународне оперативне полицијске сарадње;

9) ствара потребне услове за одржавање и подизање оспособљености и спремности Полиције за деловање у стању повећаног ризика, ванредним ситуцијама, ванредном и ратном стању;

10) ради на решавању статусних питања грађана и издавању јавних исправа из свог делокруга;

11) у полицијским пословима доприноси безбедносно-полицијској и наставно-научној активности.

Послови полицијске управе

Члан 25.

Послови полицијске управе јесу да:

1) на подручју општине, односно града, у којој је њено седиште непосредно обавља полицијске и друге унутрашње послове и остварује локалну сарадњу;

2) израђује оперативну процену јавне безбедности у складу са актом из члана 24. тачка 1. овог закона;

3) доноси оперативни план полицијске управе у складу са актом из члана 24. тачка 2. овог закона;

4) усклађује, координира и усмерава рад полицијских станица/испостава и обезбеђује остваривање локалне сарадње и одговорности;

5) врши контролно инструктивну делатност рада својих организационих јединица;

6) учествује по потреби у обављању послова из делокруга полицијских станица;

7) предузима мере обезбеђења одређених лица и објеката;

8) обавља друге послове утврђене посебним законима, другим прописима и општим актима:

9) скупштини општине локалне самоуправе, на подручју на коме се налази, подноси информацију о раду и стању безбедности једном у годину дана.

Послови полицијске станице

Члан 26.

Полицијска станица непосредно обавља полицијске и друге унутрашње послове и остварује сарадњу на подручју општине за које је образована у саставу полицијске управе.

Полицијска станица подноси информацију о раду и стању безбедности једном у годину дана скупштини општине локалне самоуправе на подручју на коме се налази.

Полиција у заједници

Члан 27.

Полиција развија сарадњу и партнерство са грађанима и другим субјектима заједнице у циљу обављања полицијских послова и решавања локалних безбедносних приоритета и координира заједничке интересе и потребу стварања повољног безбедносног амбијента у заједници, односно изградње безбедног демократског друштва.

Полиција пружа подршку у раду саветодавних тела у оквиру јединица локалне самоуправе за развој превенције криминала и остваривање других безбедносних потреба заједница.

Полиција развија професионалне капацитете, компетенције и етику полицијских службеника за друштвено одговорно деловање полицијске службе, уз пуно поштовање људских и мањинских права и слобода и заштиту свих рањивих група.

Поступање Полиције у случају насиља у породици

Члан 28.

Ако је пријављено насиље, односно претња насиљем у породици, полицијски службеници дужни су да, у сарадњи са другим надлежним органима, одмах предузму потребне мере и радње у складу са законом, чијим вршењем се спречава односно зауставља насиље које за последицу може да има наношење телесних повреда или лишење живота.

Поступање Полиције у стању повећаног ризика

Члан 29.

Ако индиције или догађаји указују да би могло да дође до повећања ризика по стање јавне безбедности, као и угрожавања безбедности људи или имовине у већем обиму, који захтевају делимичну или пуну приправност полицијских службеника и ангажовање свих техничких средстава и опреме на делу територије Републике Србије, министар, на предлог директора полиције, налаже извршавање задатака примереним насталим околностима.

На захтев Владе или надлежног одбора за унутрашње послове Народне скупштине, министар подноси извештај о стању јавне безбедности и извршавању задатака Полиције у насталим околностима.

V. ПОЛИЦИЈСКИ ПОСЛОВИ

Врсте полицијских послова

Члан 30.

Полицијски послови су део унутрашњих послова које обавља Полиција, применом полицијских мера и радњи и полицијских овлашћења.

Полицијски послови, у смислу овог закона, јесу:

1) превенција криминала и унапређење безбедности у заједници;

2) безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине, као и подршка владавини права;

3) откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја и преступа;

4) откривање и хапшење учинилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за којима се трага и привођење надлежним органима, обезбеђивање доказа, њихова анализа, криминалистичко форензичко вештачење употребом савремених форензичких метода и евиденција;

5) откривање имовине проистекле из кривичног дела;

6) одржавање јавног реда, спречавање насиља на спортским приредбама, пружање помоћи у извршењима у складу са посебним законима;

7) извршавање послова утврђених прописима о оружју, приватном обезбеђењу и детективској делатности;

8) обезбеђивање одређених јавних скупова, личности, органа, објеката и простора;

9) регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима и други послови из прописа о безбедности саобраћаја;

10) контрола државне границе, послови у вези са кретањем и боравком странаца, послови азила, прекограничног криминала, ирегуларних миграција и реадмисије;

11) безбедносна заштита Министарства;

12) извршавање других полицијских послова и задатака утврђених законом и подзаконским актом донетим на основу овлашћења из закона.

Приликом обављања полицијских послова из става 2. тач. 3), 4) и 5) овог члана, полицијски службеници поступају и по Закону о кривичном поступку, Закону о прекршајима и другим законима.

Начин обављања полицијских послова ближе се уређује подзаконским актом који доноси министар.

Циљ обављања полицијских послова

Члан 31.

Полиција обавља полицијске послове са циљем и на начин да свакоме обезбеди једнаку заштиту безбедности, права и слобода, примењујући закон и уставно начело владавине права.

Начела обављања полицијских послова

Члан 32.

Обављање полицијских послова заснива се на начелима професионализма, деполитизације, сарадње, економичности и ефикасности, законитости у раду и сразмерности у примени полицијских овлашћења, као и других начела којима је уређено деловање органа државне управе, деловање државних службеника и поступање у управним стварима.

У обављању полицијских послова дозвољено је примењивати само мере и средства принуде која су утврђена законом и којима се резултат постиже без или са што мање штетних последица по лице према коме се мере предузимају.

Стандарди полицијског поступања

Члан 33.

При обављању полицијских послова, Полиција се придржава утврђених и достигнутих стандарда полицијског поступања, узимајући у обзир међународно опште прихваћене стандарде поступања који се односе на:

1) дужност служења грађанима и заједници;

2) одговарање на потребе и очекивања грађана;

3) поштовање законитости и сузбијање незаконитости;

4) остваривање људских и мањинских права и слобода;

5) недискриминацију при извршавању полицијских задатака;

6) сразмерност у употреби средстава принуде;

7) забрану мучења и примене нечовечних и понижавајућих поступака;

8) пружање помоћи настрадалим лицима;

9) придржавање професионалног понашања и интегритета;

10) обавезу заштите тајних података;

11) обавезу одбијања незаконитих наређења и пријављивања корупције.

Полицијско обавештајни модел

Члан 34.

Полиција у обављању полицијских послова примењује полицијско обавештајни модел.

Полицијско обавештајни модел представља начин управљања полицијским пословима заснован на криминалистичко обавештајним информацијама.

Криминалистичко обавештајна информација јесте скуп прикупљених, процењених, обрађених и анализираних података која представља основ за доношење одлука о обављању полицијских послова.

Заштита права и пружање правне помоћи грађанима

Члан 35.

У обављању полицијских послова Полиција је дужна да грађанима пружи информације и савете од значаја за њихову личну и имовинску безбедност, ако то није у супротности са законом и ако се тиме не угрожава обављање полицијских послова.

Грађанин којем је угрожено неко од личних или имовинских права може да се обрати Полицији ради заштите тог права, ако у конкретном случају није обезбеђена друга правна заштита и ако је угрожавање тог права у вези са његовом личном и имовинском безбедношћу.

Ако је поступање у циљу заштите права из става 2. овог члана у надлежности другог органа, Полиција је дужна да без одлагања захтев проследи надлежном органу и о томе обавести подносиоца захтева.

Дужности и права полицијских службеника у обављању полицијских послова

Службено оружје и средства принуде

Члан 36.

Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица има дужност и право да носи службено оружје и муницију.

Службено оружје и муницију, као и друга средства принуде, полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица употребљава под условима утврђеним овим законом.

Полицијски службеник у статусу лица на посебним дужностима нема право да носи службено оружје и муницију нити да примењује средства принуде.

Врсте наоружања и муниције, као и средстава принуде, односно опреме коју употребљавају полицијски службеници у статусу овлашћеног службеног лица прописује Влада.

Службена значка и легитимација полицијских службеника

Члан 37.

Полицијским службеницима Министарство издаје службену значку и службену легитимацију.

Изглед, форму и садржину службене значке и службене легитимације прописује Влада.

Полицијском службенику у статусу овлашћеног службеног лица издаје се службена значка са службеном легитимацијом која служи за идентификацију и доказивање својства полицијског службеника приликом обављања полицијских послова или примене полицијских овлашћења.

Полицијском службенику на посебним дужностима издаје се службена легитимација која служи за идентификацију и доказивање својства полицијског службеника приликом обављања послова који су у непосредној вези са полицијским пословима.

Службена легитимација може да се користи и за: приступ и коришћење информационог система Министарства, дигитално потписивање докумената, шифровање службених докумената, физички приступ објектима и областима када је потребан већи ниво заштите и када је потребна идентификација, као и у остале сврхе прописане законом.

Члан 38.

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу преда службено оружје, муницију, службену легитимацију и службену значку када је одлуком надлежне здравствене установе проглашен неспособним за вршење послова полицијског службеника због болести из групе душевних болести и поремећаја, даном почетка привремене спречености за рад.

Ако полицијски службеник не поступи у складу са ставом 1. овог члана непосредни руководилац дужан је да опрему из става 1. овог члана привремено одузме – даном сазнања за привремену спреченост.

По престанку привремене спречености за рад полицијском службенику враћа се службено оружје, муниција, службена легитимација и службена значка – на дан почетка рада.

Начин одузимања и враћања задржаног оружја и муниције, службене значке и легитимације по наступању и престанку разлога за привремену спреченост за рад због болести из групе душевних болести и поремећаја, прописује министар.

Униформа и ознаке полицијских службеника

Члан 39.

Полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица задужује униформу, ознаке и другу прописану опрему.

Полицијски службеник из става 1. овог члана, дужан је да униформу са ознакама и припадајућом опремом носи на прописан начин.

Униформу, по правилу, не задужује полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица који полицијске послове обавља у грађанском оделу.

Полицијски службеник из става 3. овог члана, има право на грађанско одело.

Униформу полицијског службеника, на прописан начин, могу на државним приредбама и свечаностима, стручним и скуповима ветерана и на сахранама активних и пензионисаних службеника полиције да носе и пензионисани полицијски службеници.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана, сходно се примењују и на припаднике ватрогасно спасилачких јединица.

Делове, изглед и ношење униформе, ознаке на униформи и другу опрему за полицијске службенике прописује Влада.

Дужност полицијских службеника

Члан 40.

Полицијски службеник дужан је да чува податке до којих је дошао током обављања полицијских послова или поводом обављања полицијских послова, у складу са законом.

Обавеза чувања података траје и након престанка службе у Министарству.

Министар или лице које он овласти може полицијског службеника ослободити обавезе чувања података у циљу вођења судског или управног поступка, ако се ради о подацима без којих у том поступку није могуће утврдити чињенично стање и донети закониту одлуку.

Члан 41.

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских мера и радњи, полицијских овлашћења или на други начин.

Полицијски службеник дужан је да изврши сва наређења надређеног полицијског службеника издата ради обављања полицијских послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело.

Ако наређење сматра незаконитим из других разлога, полицијски службеник има право да о томе извести непосредно вишег руководиоца.

Дужности полицијских службеника ван радног времена

Члан 42.

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица дужни су да обављају полицијске послове и примењују полицијска овлашћења и ван радног времена, осим у случају из члана 38. став 1. овог закона.

Полицијски службеници који предузму радње из става 1. овог члана остварују сва права из радног односа.

Члан 43.

Полицијски службеник дужан је, у сврху провере његове психофизичке здравствене способности, приступити систематском контролном здравственом прегледу, а на образложени предлог лекара примарне здравствене заштите или непосредног руководиоца и ванредном контролном здравственом прегледу.

Трошкове прегледа из става 1. овог члана, сноси Министарство.

Дужности полицијских службеника приликом остваривања међународне полицијске сарадње

Члан 44.

Уколико међународним уговором није другачије одређено, полицијски службеници за време извршавања задатака у иностранству могу примењивати овлашћења и средства предвиђена међународним уговором на основу којег се сарадња одвија.

Полицијски службеници иностраних и међународних полицијских служби у вршењу активности на територији Републике Србије могу примењивати само она овлашћења предвиђена међународним уговором на основу којег се сарадња одвија.

Спровођење активности полицијских службеника иностраних и међународних полицијских служби у надлежности је Министарства.

Кодекс полицијске етике

Члан 45.

Полицијски службеник дужан је да обавља полицијске послове у складу са законом, другим прописима и правилима струке и уз поштовање одредби Кодекса полицијске етике.

Кодекс полицијске етике представља скуп правила о етичком поступању полицијских службеника.

Кодекс полицијске етике прописује Влада у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Понашање и међуљудски односи

Члан 46.

Полицијски службеник и други запослени дужни су на раду и ван рада да се понашају тако да не штете угледу Министарства и других запослених у Министарству.

Ближи начин понашања, као и лични изглед полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује министар.

VI. ПОЛИЦИЈСКЕ МЕРЕ И РАДЊЕ

Полицијске мере и радње

Члан 47.

Приликом обављања полицијских послова полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица примењују полицијске мере и радње у складу са овим и другим законима.

Полицијске мере и радње у смислу овог закона јесу:

1) заштита оштећених кривичним делом и других лица;

2) заштита података о идентитету;

3) полицијско опажање, опсервирање;

4) посебне мере за обезбеђивање јавног реда;

5) снимање на јавним местима;

6) полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења;

7) полиграфско испитивање;

8) пријем пријава о учињеном кривичном делу и прекршају;

9) трагање за лицима и предметима;

10) мере циљане потраге;

11) мере за отклањање непосредне опасности;

12) криминалистичко форензичка регистрација, узимање других узорака и кримииналистичко форензичка вештачења и анализе;

13) јавно расписивање награде.

Заштита оштећених кривичним делом и других лица

Члан 48.

Полиција ће, ако и док за то постоје оправдани разлози, предузимањем одговарајућих мера заштитити оштећеног и друго лице које је дало или може дати податке важне за кривични поступак или лице које је са наведеним лицима у вези, ако им прети опасност од учиниоца кривичног дела или других лица.

Мере из става 1. овог члана, предузимају се на начин да се у потпуности штити поверљивост идентитета оштећеног и других лица.

Начин заштите лица из става 1. овог члана прописује министар.

Заштита података о идентитету

Члан 49.

Полиција штити податке чије би откривање изложило опасности физички интегритет лица.

При подношењу писаног извештаја о садржају обавештења за чије је прикупљање Полиција овлашћена у складу са законом, полицијски службеник може ускратити податак о идентитету лица од којег је добило обавештење ако процењује да би откривањем идентитета изложило лице озбиљној опасности по живот, здравље, физички интегритет или би тиме угрозило слободу и имовину лица, као и ако се ради о лицу које даје обавештења и податке у поступку у којима се примењују полицијска овлашћења.

Подаци о идентитету лица које је дало обавештење сматрају се поверљивим и њима се располаже у складу са законом.

Заштита података о идентитету не односи се на извештаје које Полиција доставља јавном тужиоцу или суду у складу са законом којим се уређује кривични или прекршајни поступак.

Полицијско опажање, опсервирање

Члан 50.

Ради провере добијених обавештења и формирања предлога надлежним органима за које су овлашћени законом, полицијски службеници могу, пре постојања основа сумње да је извршено кривично дело или прекршај, путем полицијског непосредног опажања, опсервирања, да прикупљају обавештења и податке од користи за утврђивање да ли су се стекли основи сумње да је извршено кривично дело или прекршај.

Опсервирање се врши на јавним и другим за приступ доступним местима, без задирања у право на приватност било ког лица.

Добијена обавештења која се не могу користити у поступку и немају оперативни значај, уништавају се у року од годину дана.

Посебне мере за обезбеђивање јавног реда и мира

Члан 51.

Министар може наредбом да наложи Полицији, ради обезбеђивања јавног реда и мира или заштите здравља и живота људи да:

1) привремено ограничи или забрани кретање на одређеним објектима, одређеним подручјима или на јавним местима;

2) привремено забрани настањивање на одређеном подручју или напуштање одређеног подручја;

3) спроведе привремену заштиту грађана кроз њихово напуштање одређеног подручја или објекта.

Мере из става 1. овог члана морају бити орочене, а могу да трају док трају разлози због којих су одређене.

Снимање на јавним местима

Члан 52.

Полиција врши надзор и снимање јавног места, ради обављања полицијских послова, коришћењем опреме за видео акустичке снимке и фотографисање у складу са прописом о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Кад постоји опасност да приликом јавног окупљања дође до угрожавања живота и здравља људи или имовине, полицијски службеник овлашћен је да врши снимање или фотографисање јавног скупа.

Ради примене полицијских овлашћења, откривања прекршаја и кривичних дела, као и контроле и анализе обављања полицијских послова, Полиција може вршити снимање полицијских службеника.

Ради постизања циљева из ст. од 1. до 3. овог члана, полицијски службеник може користити превозна и друга средства са или без спољних обележја Полиције, са уређајима за снимање, као и уређаје за снимање и препознавање регистарских таблица.

Намеру да спроведе активности из става 1. овог члана Полиција мора јавно да саопшти, осим када се врши прикривено снимање у складу са Закоником о кривичном поступку.

Подаци прикупљени на начин из ст. од 1. до 4. овог члана, чувају се у прописаној евиденцији.

Подаци који се не могу користити у поступку, уништавају се у року од годину дана.

Начин снимања на јавном месту и начин саопштавања намере о том снимању прописује министар.

Полицијска помоћ у извршењима и поступцима вансудског намирења

Члан 53.

Ако се при извршењу акта државног органа или правног или физичког лица са јавним овлашћењима, односно овлашћеног правног или физичког лица у поступку вансудског намирења (у даљем тексту: извршења) основано очекује отпор, Полиција ће тим органима и лицима на њихов писани захтев, пружити помоћ ради омогућавања безбедног спровођења извршења.

Висина таксе за пружање полицијске помоћи правном или физичком лицу из става 1. овог члана одредиће се у складу са прописима који се односе на услуге које пружа Министарство.

Приликом пружања помоћи полицијски службеници могу применити полицијска овлашћења прописана законом искључиво ради заштите живота, људских и мањинских права и слобода грађана и имовине, заштите јавног реда, као и спречавања и откривања кривичних дела и прекршаја, односно прикупљања података о тим делима и њиховим учиниоцима.

Члан 54.

Помоћ у спровођењу извршења Полиција пружа на основу писаног захтева овлашћеног субјекта из члана 53. став 1. овог закона који се подноси месно надлежној организационој јединици Полиције, најмање пет радних дана пре дана одређеног за извршење.

У захтеву за пружање помоћи морају бити наведени разлози због којих је потребна помоћ Полиције, а уз захтев се прилаже копија акта који треба извршити, са потврдом извршности, доказ о покушају извршења без пружања полицијске помоћи и доказ о ангажовању пратећих служби које су неопходне за извршење.

У хитним случајевима, захтев из става 1. овог члана може се поднети и усмено, уз достављање писаног захтева у року од 48 часова.

Начелник полицијске управе, односно начелник полицијске станице одлучује о ангажовању Полиције и о обиму и начину пружања помоћи у спровођењу извршења и о томе благовремено обавештава подносиоца захтева.

Пре почетка спровођења извршења, Полиција је дужна да упозори извршеника или друга присутна лица да ће употребити средства принуде против њих ако буду ометала или спречавала извршење.

Члан 55.

Пре отпочињања пружања полицијске помоћи, полицијски службеник има право да изврши безбедносну проверу, као и проверу лица на које се извршење односи кроз базу података и евиденције које води Министарство.

Полицијски службеник дужан је привремено одузети оружје и друге предмете погодне за угрожавање безбедности пре извршења, ако утврди да лице на које се извршење односи или друго лице које је члан домаћинства поседује оружје у легалном поседу.

Полицијски службеник дужан је да врати предмете из става 2. овог члана најкасније 48 часова по извршењу акта осим ако лице не испуњава услове по прописима о оружју и муницији.

Начин пружања помоћи у извршењима прописује министар.

Пружање полицијске помоћи здравственим радницима

Члан 56.

На позив лекара полицијски службеници пружиће помоћ здравственим радницима у савлађивању физичког отпора лица са менталним сметњама, које услед менталних сметњи, озбиљно и директно угрожава сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица, а које треба сместити у психијатријску установу без његовог пристанка, док лице пружа физички отпор и док се не обезбеди збрињавање и отклањање непосредне опасности од тог лица.

На позив руководиоца психијатријске установе или здравственог радника кога је руководилац за то овластио, полицијски службеници ће без одлагања пружити одговарајућу помоћ да се отклони непосредна опасност од лица са менталним сметњама које услед менталних сметњи озбиљно и директно угрожава сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица или може отуђити, уништити или теже оштетити имовину установе.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, лице код кога су се стекли основи сумње да ће, услед менталних сметњи озбиљно и директно угрозити сопствени живот, здравље или безбедност, односно живот, здравље или безбедност другог лица, полицијски службеници могу у неодложним случајевима довести у психијатријску установу надлежну према пребивалишту и боравишту лица, односно према месту на коме је лице тренутно затечено без претходног лекарског прегледа.

Ако је, сагласно ст. 1. и 2. овог члана, пружена полицијска помоћ здравствена установа дужна је да достави писани захтев најкасније у року од 48 часова од подношења усменог захтева.

Полиграфско испитивање

Члан 57.

Полицијски службеник може уз добровољан пристанак лица од којег тражи обавештења да примени над њим полиграфско испитивање пошто га упозна са радом уређаја и лице за то да писану сагласност.

Малолетник се може подвргнути полиграфском испитивању уз његов пристанак и уз сагласност и присуство родитеља, стараоца или пунолетне особе од поверења.

Полицијски службеник ће прекинути примену полиграфског испитивања ако лице од којег се траже обавештења после давања писане сагласности изјави да ту сагласност повлачи.

Полиграфском испитивању не може да се подвргне:

1) лице које је под утицајем алкохола, опојних дрога или других психоактивних супстанци;

2) лице које има озбиљна срчана обољења или респираторне сметње;

3) лице у изразито стресном стању;

4) лице које је под дејством лекова за смирење;

5) лице које п3оказује видљиве знаке душевне болести, привремене душевне поремећености или је у другом болесном стању које онемогућава испитивање;

6) лице које осећа интензиван физички бол;

7) трудница и породиља;

8) лице које није навршило 14 година живота.

Начин на који се спроводи полиграфско испитивање и методологију примене тог испитивања прописује министар.

Пријем пријава о учињеном кривичном делу и прекршају

Члан 58.

Полицијски службеник дужан је да прими пријаву о учињеном кривичном делу и прекршају.

Примљену кривичну пријаву полицијски службеник одмах доставља надлежном јавном тужиоцу у складу са Закоником о кривичном поступку, а пријаву која садржи елементе прекршаја организационој јединици Полиције надлежној за послове прекршаја.

Трагање за лицима и предметима

Члан 59.

Полиција, одмах по сазнању, спроводи мере трагања за лицима и предметима.

Трагање се расписује потерницом, полицијском потрагом и објавом.

Потерница се расписује у складу са Закоником о кривичном поступку.

Полицијска потрага се расписује:

1) за лицем за које постоји основи сумње да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности;

2) за лицем за којим је прекршајни суд издао општу наредбу за довођење;

3) за предметима кривичног дела или прекршаја и за предметима за којима је Полиција дужна да трага у складу са посебним прописима;

4) за лицем које може дати потребна обавештења о кривичном делу или прекршају, учиниоцу или предметима кривичног дела или прекршаја.

Објава се расписује:

1) за несталим лицем;

2) ради утврђивања идентитета лица које није у стању да пружи личне податке или ради утврђивања идентитета пронађеног непознатог леша;

3) за предметима који су пронађени или нестали;

4) у другим случајевима, у складу са посебним законом.

Ако је пријављен нестанак лица, а постоје основи сумње да је то лице жртва кривичног дела, полицијски службеници дужни су да у сарадњи са другим надлежним органима, удружењима грађана и грађанима, без одлагања предузму мере и радње предвиђене овим и другим законима, у циљу његовог проналаска.

Мере циљане потраге

Члан 60.

Ради хапшења и спровођења надлежном органу лица за које се основано сумња да је учинило кривично дело за које је по закону прописана казна затвора од четири или више година и за којим је расписана међународна потерница, а у случају кад полицијски службеници другим мерама и радњама то лице не могу ухапсити, односно када би то било повезано са несразмерним тешкоћама, могу се према том лицу предузети мере циљане потраге применом посебних доказних радњи у складу са Закоником о кривичном поступку.

Мере циљане потраге, на предлог директора полиције, одобрава одлуком председник Врховног касационог суда, односно судија тог суда који је одређен да по овим предлозима одлучује у случају одсуства председника тог суда (у даљем тексту: овлашћени судија), у року од 72 часа од подношења предлога.

Предлог и одлука из става 2. овог члана сачињавају се у писаном облику.

Предлог садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о примени мера циљане потраге.

Одобрене мере могу се примењивати најдуже шест месеци, а на основу новог предлога могу се продужити још једанпут најдуже шест месеци.

У случају неприхватања предлога, председник Врховног касационог суда, односно овлашћени судија у образложењу одлуке наводи разлоге одбијања.

Кад разлози хитности то захтевају, мере циљане потраге може својим решењем наложити директор полиције, уз претходно прибављену усмену сагласност за почетак примене одговарајућих мера председника Врховног касационог суда, односно овлашћеног судије.

У овом случају писани предлог из става 3. овог члана, доставља се у року од 24 часа од добијања усмене сагласности.

Одлука о наставку примене одговарајућих мера, односно о њиховој обустави доноси се у року од 72 часа од подношења предлога.

Одлука о обустави одговарајућих мера мора бити писано образложена.

Подаци прикупљени мерама циљане потраге не могу се користити као доказ у кривичном поступку.

Подаци се по окончању циљане потраге достављају председнику Врховног касационог суда, односно овлашћеном судији, који је дужан да их уништи и о томе сачини записник.

Полицијске мере за отклањање непосредне опасности

Члан 61.

Полицијски службеници предузимају хитне мере које су неопходне за отклањање непосредне опасности за људе и имовину, кад те мере не могу правовремено да предузму други надлежни органи, о чему одмах обавештавају те органе.

Полицијски службеници пружају помоћ органима државне управе, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, правним и физичким лицима у случају опште опасности изазване природним непогодама, епидемијама или другим облицима угрожавања.

У пословима из ст. 1. и 2. овог члана полицијски службеници учествују и у вршењу спасилачке функције и пружању прве помоћи људима и, с тим у вези, користе прописану опрему и спроводе обуку полицијских службеника који те послове обављају.

Ради постизања циљева из ст. од 1. до 2. овог члана, директор полиције може наложити предузимање мера из ст. од 1. до 3. овог члана и другим запосленима у Министарству.

Криминалистичко форензичка регистрација, узимање других узорака и криминалистичко форензичка вештачења и анализе

Члан 62.

Полицијски службеници надлежне организационе јединице Дирекције полиције у обављању полицијских послова овлашћени су да врше криминалистичко форензичку регистрацију, узимање других узорака, криминалистичко форензичка вештачења и анализе и друге доказне радње у складу са Закоником о кривичном поступку и другим законима и прописима.

Ближи начин поступања полицијских службеника у примени мера и радњи из става 1. овог члана, прописује министар.

Јавно расписивање награде

Члан 63.

Полиција јавно расписује награду за дато обавештење у циљу:

1) откривања и хапшења лица које је учинило кривично дело са тежом последицом;

2) проналажења несталог лица;

3) разрешавања других случајева када су таква обавештења неопходна.

Расписивање награде може се објавити у средствима јавног информисања или на други погодан начин.

Право на награду нема лице које је дало обавештење којим Полиција већ располаже или ако се тим обавештењем није постигао циљ расписивања награде.

Право на награду немају полицијски службеници, ни чланови њихових породица.

Начин јавног расписивања награде прописује министар.

VII. ПОЛИЦИЈСКА ОВЛАШЋЕЊА

Заједничке одредбе о полицијским овлашћењима

Врсте полицијских овлашћења

Члан 64.

У обављању полицијских послова полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица примењују полицијска овлашћења утврђена овим и другим законом.

Полицијска овлашћења јесу:

1) упозорење и наређење;

2) провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета;

3) позивање;

4) довођење;

5) задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања;

6) прикупљање обавештења;

7) привремено одузимање предмета;

8) преглед простора, објеката, документације и контрадиверзиони преглед;

9) заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава;

10) обезбеђење и преглед места догађаја;

11) употреба туђег саобраћајног средства и средства везе;

12) утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци;

13) вршење безбедносних провера;

14) пријем нађених ствари;

15) употреба средстава принуде;

16) друга овлашћења предвиђена законом.

Начин примене полицијских овлашћења из става 2. овог члана прописује министар.

Услови за примену полицијских овлашћења

Члан 65.

Пре примене полицијског овлашћења полицијски службеник дужан је да се увери да су испуњени сви законски услови за примену овлашћења и одговоран је за ту процену.

Полицијски службеник примењује полицијска овлашћења по сопственој иницијативи, по наређењу надређеног службеника, по налогу јавног тужиоца или другог надлежног органа издатом у складу са другим посебним законом.

Кад је надређени службеник присутан, полицијска овлашћења примењују се по његовом наређењу, изузев ако нема времена да се чека на то наређење и мора се без одлагања поступити по сопственој иницијативи.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеник поступа у складу са законом и другим прописом и поштује стандарде постављене Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, Основним принципима УН о употреби силе и ватреног оружја од стране службених лица која спроводе закон, Европским кодексом полицијске етике и другим међународним актима који се односе на Полицију.

На начин утврђен законом, ако је то у датој ситуацији могуће и не би угрозило извршење полицијског задатка, лице према коме се примењује полицијско овлашћење има право да буде упознато са разлозима за то, да укаже на околности које сматра битним с тим у вези, да буде упознато са идентитетом полицијског службеника, који се представља и легитимише, и да тражи присуство лица које ужива његово поверење.

Представљање пре примене овлашћења

Члан 66.

Полицијски службеник се, пре почетка примене полицијског овлашћења, представља показивањем службене значке и службене легитимације, а полицијски службеник у униформи само на захтев лица према коме примењује овлашћење.

Изузетно, полицијски службеник неће се представити на начин из става 1. овог члана ако околности примене полицијског овлашћења у конкретном случају указују да би то могло угрозити постизање законитог циља. У том случају полицијски службеник ће, током примене полицијског овлашћења, на своје својство упозорити речју: „Полиција“.

По престанку околности из става 2. овог члана полицијски службеник ће се представити на начин из става 1. овог члана.

Непристрасност, недискриминација, хуманост, поштовање људских права и омогућавање медицинске помоћи

Члан 67.

Полицијски службеник у примени полицијских овлашћења поступа непристрасно, пружајући свакоме једнаку законску заштиту и поступајући без дискриминације лица по било којем основу.

У примени полицијских овлашћења полицијски службеник поступа хумано и поштује достојанство, углед и част сваког лица и друга људска и мањинска права и слободе грађана дајући предност правима угроженог у односу на иста права лица које та права угрожава и водећи рачуна о правима трећих лица.

Полицијски службеник ће приликом примене полицијских овлашћења, на захтев лица према коме се овлашћење примењује, омогућити пружање медицинске помоћи од стране здравствене установе.

Трошкове пружања медицинске помоћи из става 3. овог члана, сноси Министарство.

Принцип сразмерности

Члан 68.

Примена полицијског овлашћења мора бити сразмерна потреби због које се предузима.

Примена полицијског овлашћења не сме изазвати веће штетне последице од оних које би наступиле да полицијско овлашћење није примењено.

Између више полицијских овлашћења примениће се оно којим се задатак може извршити са најмање штетних последица и за најкраће време.

Приликом примене средстава принуде настојаће се да њихова употреба буде поступна, односно од најлакшег према тежем средству принуде и, у сваком случају, уз минимум неопходне силе.

Примена овлашћења према војним лицима

Члан 69.

Овлашћења утврђена овим законом полицијски службеник примењује и према војним лицима и припадницима Безбедносно-информативне агенције, ако посебним прописом није другачије одређено.

О поступању из става 1. овог члана обавештава се одмах војна полиција, односно директор Безбедносно-информативне агенције.

Примена овлашћења према малолетним лицима

Члан 70.

Полицијска овлашћења према малолетном лицу примењују сви полицијски службеници, осим прикупљања обавештења у својству грађанина (оштећеног, сведока) и саслушања малолетника у својству осумњиченог, која примењује полицајац за малолетнике.

Полицајац за малолетнике је полицијски службеник криминалистичке полиције који обавља послове превенције и сузбијања малолетничког криминала и који је завршио обуку у области права детета и малолетничког кривичног права.

Овлашћења из става 1. овог члана, примениће и други полицијски службеник који је завршио обуку у области права детета и малолетничког кривичног права, ако због околности случаја не може да поступа полицајац за малолетнике.

Према малолетним учиниоцима прекршаја поступају униформисани полицијски службеници који су завршили обуку у области права детета и малолетничког кривичног права.

Приликом примене полицијских овлашћења полицијски службеници дужни су да воде рачуна о достојанству личности малолетног лица, психичким, емоционалним и другим личним својствима и заштити његове приватности.

Начин примене полицијских овлашћења према малолетним лицима прописују министар унутрашњих послова, министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за послове здравља.

Примена полицијских овлашћења према лицима која уживају дипломатско конзуларни имунитет

Члан 71.

Полицијски службеник дужан је да према лицу са дипломатско конзуларним имунитетом поступа у складу са потврђеним међународним уговорима.

Полицијски службеник дужан је да о поступању према лицу из става 1. овог члана, без одлагања, обавести непосредног руководиоца.

Услови и начин примене појединих полицијских овлашћења

Упозорење и наређење

Услови за примену упозорења

Члан 72.

Полицијски службеник упозориће лице које својим понашањем, деловањем или пропуштањем одређене радње може да доведе у опасност своју безбедност или безбедност другог лица или безбедност имовине, да наруши јавни ред или да угрози безбедност саобраћаја на путевима или кад се основано очекује да би то лице могло да учини или да изазове друго лице да учини кривично дело или прекршај.

Услови за примену наређења

Члан 73.

Наређење се може применити само у односу на понашања, односно делатности и чињења од којих непосредно зависи успешно извршавање полицијских задатака.

Наређења се примењују ради:

1) отклањања опасности за живот и личну безбедност људи;

2) отклањања опасности за имовину;

3) спречавања извршавања кривичних дела и прекршаја, хватања њихових учинилаца и проналажења и обезбеђења трагова тих дела који могу послужити као доказ;

4) одржавања јавног реда или успостављања нарушеног јавног реда;

5) безбедности саобраћаја на путевима;

6) запречавања приступа или задржавања на простору или објекту где то није дозвољено;

7) спречавања и отклањања последица у случају опште опасности проузроковане елементарним непогодама, епидемијама или других облика угрожавања опште безбедности;

8) спречавања угрожавања безбедности људи и имовине у другим случајевима утврђеним законом.

Начин примене упозорења и наређења

Члан 74.

Упозорења и наређења дају се усмено, писано или на други погодан начин, светлосним и звучним сигналима, руком и слично, с тим да њихово значење буде јасно изражено.

Провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета

Услови за проверу идентитета лица

Члан 75.

Провера идентитета лица примениће се према лицу:

1) које треба ухапсити, довести, задржати или упутити надлежном државном органу;

2) од којег прети опасност која захтева полицијско поступање;

3) над којим се обавља преглед или претресање или се предузимају друге законом прописане мере и радње;

4) које се затекне у туђем стану, објекту и другим просторијама или у превозном средству које се прегледа и претреса, ако је провера идентитета потребна;

5) које неовлашћено прикупља податке о лицу, објекту или простору које се безбедносно штити;

6) које се затекне на простору или у објекту у којем је привремено ограничена слобода кретања, ако је провера идентитета потребна;

7) које пријављује извршење кривичног дела или прекршаја или учиниоце тих дела, односно пружа обавештења од интереса за рад полиције;

8) које својим понашањем изазива сумњу да је учинилац кривичног дела или прекршаја или да га намерава учинити или по свом физичком изгледу личи на лице за којим се трага;

9) које се затекне на месту извршења кривичног дела или прекршаја;

10) које се налази на месту на којем је из безбедносних разлога неопходно утврдити идентитет свих лица или претежног броја лица;

11) за које постоји оправдани захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких лица.

Оправданим захтевом из става 1. тачка 11) овог члана сматра се захтев из којег је видљиво да су службеним лицима такви подаци неопходни за законито поступање или да је физичким лицима повређено неко право.

Полицијски службеник дужан је да упозна лице са разлогом провере његовог идентитета.

Изузетно од става 3. овог члана, полицијски службеник може ускратити лицу обавештење о разлозима провере идентитета ако прикупља обавештења о кривичном делу које се гони по службеној дужности и ако би то могло угрозити постизање циља провере.

Начин провере идентитета лица

Члан 76.

Провера идентитета лица врши се увидом у личну карту или другу јавну исправу са фотографијом или електронски, када је лична карта носилац и стварног и електронског идентитета.

Изузетно од става 1. овог члана, провера идентитета може бити извршена на основу изјаве лица чији је идентитет проверен.

Лицу без личне карте, по утврђивању идентитета и права на личну карту, издаће се лична карта у прописаном поступку.

Провера идентитета може се извршити и без знања лица, ако постоје основи сумње да је то лице учинилац кривичног дела које се гони по службеној дужности.

Утврђивање идентитета лица

Члан 77.

Утврђивање идентитета лица врши се према лицу које код себе нема прописану исправу или се сумња у веродостојност такве исправе, ако се на други начин не може проверити његов идентитет, или на основу посебног захтева надлежног органа.

Идентитет се утврђује коришћењем података из форензичких евиденција, применом метода и употребом средстава криминалистичке тактике и форензике, медицинским или другим одговарајућим вештачењима.

Након извршеног утврђивања идентитета сачињава се извештај који се прослеђује подносиоцу захтева за утврђивање идентитета, у складу са законом, док се полицијским органима других држава са којима је ратификованим споразумима успостављена међународна полицијска сарадња, достављају и непосредни подаци о лицу, на њихов захтев, у складу са прописима који уређују област давања података о личности.

У циљу утврђивања идентитета лица полиција је овлашћена да јавно објави фоторобот, цртеж, снимак или опис лица.

Кад идентитет није могуће утврдити на други начин, полиција је овлашћена да објави фотографију лица које о себи не може дати податке, односно фотографију непознатог леша.

Идентификација предмета

Члан 78.

Идентификација предмета примењује се када је у поступку потребно да се утврде и провере обележја и својства предмета, као и однос између лица или догађаја и предмета.

Дирекција полиције овлашћена је да јавно објави фотографију, цртеж, снимак или опис предмета ако је то од значаја за успешно вођење поступка идентификације предмета.

Позивање

Услови и начин позивања на разговор

Члан 79.

Лице за које се основано претпоставља да располаже обавештењима неопходним за обављање полицијских послова може бити позвано на разговор.

У позиву се мора навести назив, место и адреса организационе јединице Дирекције полиције, разлог позивања, место и време разговора, као и упозорење да лице може бити доведено ако се не одазове позиву, а уколико се ради о осумњиченом и да има право на браниоца.

Кад је то пре упућивања позива познато, позив се, поред српског, сачињава и на другом језику и писму у службеној употреби којим се лице служи. Ако ово није било познато, на захтев лица које се одазвало позиву, садржај позива саопштиће му се на том језику.

О извршеном достављању саставља се потврда – доставница.

Лице које је позвано у складу са ст. од 1. до 3. овог члана, може бити доведено ако се не одазове позиву само ако је на то било упозорено у позиву и ако се ради о полицијским пословима из члана 30. став 2. тач. од 1) до 5) овог закона.

Време у којем се лице може позвати

Члан 80.

Лице које се налази у стану може се позивати у времену од 6 до 22 часа.

Изузетно, ако је то у интересу за поступак или по налогу надлежног органа, полицијски службеник може да позове лице од којег се тражи обавештење и ван времена предвиђеног у ставу 1. овог члана.

Посебни случајеви позивања

Члан 81.

Полицијски службеник овлашћен је, изузетно, да лице позове усмено или одговарајућим телекомуникационим средством, при чему је дужан да саопшти разлог позивања, а уз сагласност лица може и да превезе лице до службених просторија.

Лица се изузетно могу позивати и путем средстава јавног обавештавања када је то неопходно због опасности од одлагања, безбедности поступања или када се позив упућује већем броју лица.

Позивање малолетног лица обавља се достављањем писаног позива преко родитеља или старатеља.

Довођење

Довођење на основу писаног налога

Члан 82.

Лице може бити доведено на основу писане наредбе надлежног правосудног органа, односно налога по закључку о привођењу донетог у управном поступку (у даљем тексту: налог).

У смислу става 1. овог члана, лица се могу довести у просторије Министарства, другог надлежног државног органа или до места одређеног налогом.

Полицијски службеник лицу које треба довести уручује налог пре довођења.

Лицу за које се основано сумња да ће пружити отпор полицијски службеник ће уручити налог после довођења.

Пре довођења полицијски службеник овлашћен је да изврши преглед лица које доводи, као и да приликом довођења употреби средства за везивање ако су за то испуњени услови.

Лице може бити доведено у време од 6 до 22 часа.

Изузетно, кад је довођење неопходно ради предузимања полицијских послова који не трпе одлагање, ако је то у интересу за поступак или по налогу надлежног органа, лице се може довести и ван времена утврђеног у ставу 6. овог члана.

Довођење може бити предузето најраније шест часова пре одређеног рока за довођење, ако се мора извршити на подручју полицијске управе на којем је лице затечено.

Кад се довођење мора извршити ван подручја полицијске управе на којем је лице затечено, довођење може трајати најдуже 24 часа.

Довођење без писаног налога

Члан 83.

Без писаног налога полицијски службеник може довести лице:

1) чији идентитет треба утврдити;

2) за којим се трага;

3) које треба задржати у складу са законом;

4) које се није одазвало позиву само ако је у позиву упозорено да ће бити доведено;

5) које је затечено у извршењу кривичног дела које се гони по службеној дужности, а ради саслушања у својству осумњиченог у складу са Закоником о кривичном поступку;

6) ако је другим законом прописано довођење или привођење.

Лица према којима се не примењују одредбе о довођењу

Члан 84.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу чије је кретање знатно отежано због болести, изнемоглости или трудноће, као ни према лицу за које се оправдано претпоставља да би му се довођењем битно погоршало здравље.

О чињеницама из става 1. овог члана писаним путем обавештава се орган који је издао налог за довођење.

Одредбе о довођењу не примењују се према лицу које обавља такве послове који се не смеју прекидати све док му се не обезбеди одговарајућа замена.

О разлозима из ст. 1. и 3. овог члана, да се одредбе о довођењу не примене, одлучује непосредни руководилац полицијског службеника које врши довођење, а ако се за разлоге сазнало тек на лицу места – само полицијски службеник, који о томе без одлагања обавештава свог непосредног руководиоца.

Права лица које се доводи

Члан 85.

Полицијски службеник дужан је да, пре довођења на језику који разуме, упозна лице које доводи о разлозима довођења, праву на обавештавање породице или других лица, као и о праву на браниоца.

Задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања

Услови за задржавање

Члан 86.

Полицијски службеник ће задржати лице у случају када је то другим законом прописано.

Доношење решења о задржавању и поступање по жалби на донето решење врши се у складу са законом на основу којег је задржавање одређено.

Задржавање се прекида кад престану разлози због којих је одређено, односно одлуком надлежног суда.

Ако је задржано војно лице, односно припадник Безбедносно-информативне агнеције о томе се без одлагања обавештава војна полиција, односно директор Безбедносно-информативне агенције.

Задржавањем лица у смислу овог члана не сматра се време потребно да се лице које су предали страни органи безбедности или други органи Републике Србије, доведе и преда органу надлежном за даље поступање.

Начин поступања полицијских службеника према доведеним и задржаним лицима као и услове које треба да испуњавају просторије за задржавање прописује министар.

Права у случају задржавања

Члан 87.

О задржавању по одредбама овог закона или у примени закона о заштити државне границе или закона о безбедности саобраћаја на путевима, лице мора бити на свом матерњем језику или језику који разуме обавештено да је задржано и о разлозима за задржавање и поучено да није обавезно ништа да изјави, да има право на одговарајућу правну помоћ браниоца кога слободно изабере и да ће се на његов захтев о задржавању обавестити његови најближи.

Ако је лице из става 1. овог члана странац, мора на његовом матерњем језику или на језику који разуме да буде поучено и о томе да ће на његов захтев о задржавању бити обавештено дипломатско-конзуларно представништво државе чији је држављанин.

Полицијски службеник мора да одложи сва даља поступања до доласка браниоца, и то најдуже за два часа од како је лицу пружена могућност да обавести браниоца.

Привремено ограничење слободе кретања

Члан 88.

Полицијски службеник може, у складу са законом, привремено, а најдуже до осам часова од доношења одлуке, ограничити слободу кретања лицу на одређеном простору или у објекту, а ради:

1) спречавања извршења кривичних дела или прекршаја;

2) проналажења и хапшења учинилаца кривичних дела или прекршаја;

3) проналажења и хапшења лица за којима се трага;

4) проналажења трагова и предмета који могу послужити као доказ у кривичном и прекршајном поступку.

Одлуку о привременом ограничењу слободе кретања на одређеном простору или објекту доноси директор полиције или начелник полицијске управе односно лице које они за то овласте.

Привремено ограничење слободе кретања не може трајати дуже од остварења циља ради којег је овлашћење примењено.

За ограничење слободе кретања дуже од осам часова потребно је одобрење надлежног суда.

Посебни услови за привремено ограничење слободе кретања

Члан 89.

Полицијски службеник, на основу одлуке директора полиције или начелника полицијске управе односно лица које они за то овласте, овлашћен је да привремено ограничи слободу кретања и задржавања лица на одређеном простору или у објекту, или да лица удаљи са простора или из објекта, у случајевима угрожавања безбедности изазваног елементарним непогодама или епидемијама и у другим случајевима неопходним за заштиту права на безбедност лица и њихове имовине док такво угрожавање траје.

Члан 90.

Привремено ограничење слободе кретања и трагање за лицима и предметима спроводи се применом полицијских криминалистичко – тактичких радњи које чине потера, преглед одређених објеката и простора, заседа, рација и блокада саобраћајних и других површина.

Тражење обавештења

Члан 91.

Полицијски службеник може тражити обавештења од лица у циљу спречавања и откривања кривичних дела или прекршаја и њихових учинилаца у складу са законом.

Лице није дужно да пружи тражено обавештење осим ако би тиме учинио кривично дело, на шта је полицијски службеник дужан да га упозори.

О обавештењима прикупљеним од грађана полицијски службеник сачињава службену белешку.

Привремено одузимање предмета

Услови за привремено одузимање предмета, потврда и вођење података

Члан 92.

Полицијски службеник привремено ће одузети предмет:

1) ако околности случаја указују да је одређени предмет намењен за извршење кривичног дела или прекршаја, потиче или је настао као последица извршења кривичног дела или прекршаја;

2) ако је одузимање предмета неопходно за заштиту опште безбедности;

3) који лице коме је одузета или ограничена слобода има код себе и може да га употреби за самоповређивање, напад или бекство;

4) ако је то одређено другим законом.

О привременом одузимању предмета полицијски службеник дужан је да изда потврду.

Потврда из става 2. овог члана мора да садржи податке о привремено одузетом предмету, податке на основу којих је привремено одузети предмет могуће разликовати од других предмета, податке о лицу од кога је предмет одузет, као и податке о полицијском службенику (име и презиме, број службене значке) који је предмет привремено одузео.

Подаци о привремено одузетим предметима воде се у посебној евиденцији.

Чување и враћање привремено одузетих предмета

Члан 93.

Кад због својства привремено одузетих предмета чување у просторијама Полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама, привремено одузети предмети могу се сместити или обезбедити на одговарајући начин, до доношења одлуке надлежног органа.

Под условима из става 1. овог члана, ако су привремено одузети предмети поверени или се налазе на чувању у Полицији, трошкове чувања сноси лице од кога је предмет привремено одузет.

Кад престану разлози због којих је предмет привремено одузет, ако другим законом или одлуком надлежног органа није друкчије одређено, привремено одузети предмет ће се вратити лицу од којег је одузет.

Лице из става 3. овог члана позива се да предмет преузме у року који не може бити краћи од месец дана.

Привремено одузета неексплодирана убојна средства, минско експлозивна средства, импровизоване експлозивне направе, као и друга средства опасна по живот и здравље људи, након криминалистичко форензичке обраде и вештачења, без одлагања се, уз помоћ надлежних органа, на за то предвиђеним местима уништавају.

Пре уништавања предмета из става 5. овог члана, прибавља се сагласност надлежног јавног тужиоца или другог надлежног органа, а након уништавања сачињава се записник.

Продаја привремено одузетих предмета

Члан 94.

Привремено одузети предмети могу се продати ако за даље поступање није надлежан суд или други орган управе кад:

1) предметима прети опасност од пропадања или значајан губитак вредности;

2) је чување и одржавање предмета повезано са несразмерно високим трошковима или тешкоћама.

Привремено одузети предмет може бити продат кад га позвано лице не преузме у одређеном року који не може бити краћи од месец дана, а лицу је било саопштено да ће предмет бити продат уколико га не преузме.

Привремено одузети предмети продају се на јавној лицитацији.

Уколико је привремено одузети предмет, предмет од значаја за наше културно наслеђе о томе се пре приступања јавној лицитацији, обавештава надлежна установа за заштиту културних добара.

Кад привремено одузети предмет није могао бити продат на одржаној јавној лицитацији или је очигледно да ће трошкови лицитације бити несразмерни са износом добијеним продајом или постоји опасност од пропадања предмета, привремено одузети предмет ће се продати у слободној продаји.

Ако се купац не може пронаћи у року од једне године, привремено одузети предмет може да се употреби као опште добро или уништи.

Средства остварена продајом привремено одузетог предмета приход су буџета Републике Србије.

Начин продаје, употребе или уништења привремено одузетих предмета прописује министар.

Преглед објеката, средстава, простора и документације

и контрадиверзиони преглед

Члан 95.

Полицијски службеник овлашћен је да уђе и изврши преглед објеката, средстава, простора и документације ради:

1) спречавања извршења кривичног дела;

2) хапшења учиниоца кривичног дела;

3) поступања по дојави о присутности експлозивне направе или отклањања друге непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину.

Члан 96.

Ако је потребно обезбедити заштиту безбедности људи и имовине, посебно обучени полицијски службеник може вршити редовни или ванредни контрадиверзиони преглед просторија, објеката, средстава, направа и других предмета.

Контрадиверзиони преглед обухвата преглед или откривање експлозивних средстава или направа, као и хемијско-биолошко-радиолошко-нуклеарни и други преглед.

Ако је могуће очекивати да би у просторијама, објектима или средствима, односно другим местима у непосредној близини, могло доћи до угрожавања безбедности људи и имовине сумњивим направама или предметима, као и кад до тог угрожавања дође, полицијски службеници могу простор, објекте, средство, односно место, да испразне и спрече приступ до њих и да их непосредно или уз употребу техничких средстава прегледају.

У случајевима из става 3. овог члана, посебно обучени полицијски службеник по проналску сумњиве направе или предмета, након неутрализације, може самостално или уз помоћ надлежних органа извршити њихов транспорт, односно на лицу места предузети мере на њиховом уништавању уколико не постоји други начин отклањања непосредне и озбиљне опасности по безбедност људи и имовине.

Приликом вршења прегледа, полицијски службеници могу од надлежног органа да захтевају да изврши надзор и предузме мере из своје надлежности.

Посебно обучени полицијски службеници овлашћени су да изврше и превентивни контрадиверзиони преглед.

На предлог посебно обученог полицијског службеника, који је извршио преглед, надлежна организациона јединица Дирекције полиције може дати другим државним органима, правним и физичким лицима, општа и појединачна писана упутства за поступање у ситуацијама из става 3. овог члана.

Заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава

Члан 97.

Полицијски службеник овлашћен је да заустави и изврши преглед лица, предмета које лице носи са собом и саобраћајног средства:

1) када лице треба довести;

2) када је то неопходно ради проналаска предмета подобних за напад или самоповређивање;

3) када предузима мере трагања за лицима и предметима;

4) када предузима друге мере и радње у складу са Закоником о кривичном поступку.

Приликом заустављања полицијски службеник, пре него што приступи прегледу из става 1. овог члана, саопштава лицу да ли је заустављено ради вршења прегледа због превентивне контроле, због његовог или туђег прекршаја или кривичног дела или из другог безбедносног разлога.

Прегледом лица у смислу става 1. овог члана, сматра се увид у садржај одеће и обуће.

Прегледом саобраћајног средства у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед свих отворених и затворених простора саобраћајног средства и предмета који се превозе.

Преглед предмета које лице носи са собом обухвата преглед предмета који су код лица или у његовој непосредној близини или предмета лица по чијем се налогу у његовој пратњи они превозе.

Преглед лица мора вршити лице истог пола, изузев када је неопходан хитан преглед лица ради одузимања оружја или предмета подобних за напад или самоповређивање.

Приликом прегледа полицијски службеници овлашћени су да користе техничка средства и службеног пса.

При предузимању мера из става 1. овог члана полицијски службеник овлашћен је да принудно отвори затворено саобраћајно средство или предмет који лице носи са собом.

Ако је вероватно да лице код себе, у саобраћајном средству или у предмету који носи са собом има предмете који могу послужити као доказ у кривичном или прекршајном поступку, полицијски службеник овлашћен је да задржи лице до прибављања наредбе за претресање, а најдуже шест часова.

Провера заставе, гоњење, заустављање, задржавање и спровођење пловила

Члан 98.

У обављању полицијских послова на рекама и унутрашњим водама полицијски службеник може, у складу са посебним прописима, да:

1) провери заставу пловила;

2) заустави пловило;

3) прегледа исправе пловила и лица на пловилу;

4) прегледа пловило;

5) гони пловило;

6) задржи пловило;

7) спроведе пловило надлежном органу.

Гоњење пловила из става 1. тачке 5) овог члана може започети ако се пловило не заустави након упућеног позива на заустављање видљивим светлосним, звучним или знаковима међународног сигналног кодекса и са удаљености која омогућава пријем позива.

Ако се пловило које се гони не заустави, полицијски службеник дужан је да га заустави маневром или употребом другог средства.

Обезбеђење и преглед места догађаја

Члан 99.

Кад полицијски службеник сазна за извршење кривичног дела, прекршаја или другог догађаја поводом којег је потребно непосредним опажањем утврдити или разјаснити чињенице, овлашћен је да обезбеди место догађаја до доласка службеног лица одговарајућег органа, односно изврши увиђај или реконструкцију догађаја, применом криминалистичко тактичких и техничких метода и средстава.

Изузетно, полицијски службеник може да изврши преглед места догађаја ради заштите од уништења предмета који могу послужити као доказ, задржавања лица и откривања учиниоца, помоћи оштећеном, као и прикупљању обавештења у вези са кривичним делом, прекршајем или догађајем, водећи рачуна да не наруши место догађаја.

Полицијски службеник овлашћен је до окончања прегледа, а најдуже шест часова, да задржи лице за које процени да може да пружи обавештења важна за разјашњавање догађаја или за предузимање спасилачких активности, ако је вероватно да се обавештења не би могла касније прикупити или се не би могло обезбедити присуство лица које може предузети спасилачке активности.

Ради заштите жртава кривичног дела, оштећених због прекршаја или другог догађаја и у циљу заштите интереса поступка, полицијски службеник овлашћен је да забрани снимање места догађаја.

Употреба туђег саобраћајног средства и средства везе

Члан 100.

Полицијски службеник може да се послужи саобраћајним средством и средством везе правног или физичког лица, ако на други начин не може да изврши превоз, односно успостави везу неопходну ради хватања учиниоца кривичног дела који се непосредно гони или ради превожења у најближу здравствену установу повређеног лица које је жртва кривичног дела, саобраћајне незгоде, елементарне непогоде или другог несрећног случаја.

Полицијски службеник се приликом примене овлашћења из става 1. овог члана обавезно представља показивањем службене значке и службене легитимације.

Власник превозног средства и средства везе којим се послужи полицијски службеник има право на накнаду трошкова и штете проузроковане њиховом употребом, чија висина не може бити нижа од тржишне.

Утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстанци

Члан 101.

Ради утврђивања присуства алкохола и/или психоактивних супстанци у организму, полицијски службеник може лице за које сумња да је учинилац кривичног дела, прекршаја или учесник неког догађаја (у даљем тексту: учинилац дела) да подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.).

Учинилац дела дужан је да без одлагања поступи по налогу полицијског службеника и омогући вршење испитивања помоћу одговарајућих средстава из стaва 1. овог члана.

Уколико се из очигледно оправданих разлога не може извршити испитивање прописано у ставу 1. овог члана, полицијски службеник може лице да доведе ради стручног прегледа у одговарајућу здравствену установу.

Учинилац дела дужан је да се подвргне таквом прегледу.

Учинилац дела који након извршеног испитивања помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.) оспорава добијене резултате, може захтевати да се изврши анализа крви, односно крви и урина или других телесних материја, у одговарајућој установи, о сопственом трошку.

Захтев се подноси у писаној форми, на лицу места, у записник у коме су утврђени резултати испитивања.

Ако је утврђивањем спроведеним према одредбама овог члана утврђено да је под дејством алкохола и/или психоактивних супстанци, трошкове утврђивања сноси учинилац дела.

Анализу крви, урина и/или других телесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и/или психоактивних супстанци у организму може вршити референтна здравствена установа или акредитована лабораторија Министарства.

Здравствена установа или акредитована лабораторија Министарства из става 8. овог члана дужна је да анализе крви, односно крви и урина или других телесних материја врши законито по правилима струке и на савестан начин.

Вршење безбедносних провера

Члан 102.

Безбедносна провера представља скуп мера и радњи којима се утврђује постојање или непостојање безбедносне сметње.

Безбедносна сметња је чињеница која онемогућава пријем у радни однос и рад у Министарству, пријем на стручно oбразовање, оспособљавање и усавршавање за потребе Полиције, односно друго право када је прописано посебним законом.

Ако другим прописом није другачије одређено, полицијски службеник има право да врши безбедносне провере:

1) кандидата за пријем у радни однос у Министарство;

2) кандидата за обуку у Центру за основну полицијску обуку;

3) канидата за упис студената на високошколску установу за потребе полицијског образовања;

4) за запослене у Министарству;

5) за пријем у радни однос у другим државним органима, у складу са прописима који уређују ту област, и на захтев тог органа;

6) кандидата за пријем у детективску службу и службу приватног обезбеђења;

7) кандидата за држање и ношење оружја;

8) лица којима се одобрава приступ одређеним објектима, односно местима под посебном безбедносном заштитом;

9) у другим случајевима утврђеним посебним законом.

Безбедносна провера врши се по захтеву државног органа или другог лица, уколико је тај државни орган или друго лице законом овлашћено да обрађује врсту података коју тражи.

Приликом вршења безбедосне провере полицијски службеник примењује сва остала овлашћења прописана овим законом и другим прописима.

Прикупљени подаци и евиденције за сврху вршења безбедносне провере представљају податак са степеном тајности у складу са прописима који уређују ту област.

О извршеној безбедносној провери полицијски службеник сачињава извештај који оверава непосредни руководилац.

Пријем нађених ствари

Члан 103.

Полицијски службеник дужан је да од налазача прими нађену ствар која може угрозити безбедност грађана, новац и драгоцености односно опасну ствар (у даљем тексту: ствар) и о томе сачини записник, а налазачу изда потврду о пријему ствари.

Полиција је дужна да предузме све потребне мере за очување ствари и проналажење лица које је ствар изгубило.

Ако је лице које је ствар изгубило познато или се накнадно идентификује, Полиција ће вратити ствар. Кад због својства ствари чување у просторијама Полиције није могуће или је повезано са значајним тешкоћама Полиција ће ствар предати на чување и даље поступање надлежном органу или уништити.

На поступак са стварима примењују се одредбе овог закона о привремено одузетим предметима, а ближи начин поступања при пријему нађених ствари прописује министар.

Овлашћење Полиције да одреди боравак у Прихватилишту за странце

Члан 104.

Странцу коме није дозвољен улаз у земљу или коме је изречена мера безбедности протеривања, заштитна мера удаљења из земље или мера отказа боравка и забрана повратка у земљу, а којег није могуће одмах удаљити, може се, у складу са законом којим се уређују послови у вези са странцима, одредити боравак под надзором Полиције, у објекту одређеном за те намене за време које је неопходно за његово удаљење из земље.

За време трајања боравка полицијски службеници дужни су да према странцу поступају уз строго придржавање етичких принципа у вршењу полицијских послова.

Средства принуде и њихова употреба

Врсте средстава принуде и услови за употребу

Члан 105.

Средства принуде у смислу овог закона јесу:

1) физичка снага;

2) распршивач са надражујућим средством;

3) електромагнетна средства;

4) службена палица;

5) средства за везивање;

6) специјална возила;

7) службени пси;

8) службени коњи;

9) средства за запречавање;

10) уређаји за избацивање млазева воде;

11) хемијска средства;

12) посебне врсте оружја и средстава;

13) ватрено оружје.

Полицијски службеник средства принуде употребиће само ако се на други начин не може извршити задатак и то суздржано и сразмерно опасности која прети законом заштићеном добру и вредности, односно тежини дела које се спречава или сузбија.

Полицијски службеник увек ће употребити најблаже средство принуде којим се може постићи законити циљ, сразмерно разлогу употребе и на начин којим се службени задатак извршава без непотребних штетних последица.

Полицијски службеник ће пре употребе средства принуде на то упозорити лице према коме средство намерава да употреби, ако је то у датој ситуацији могуће и неће довести у питање извршење службене радње.

Полицијски службеници приликом употребе средстава принуде дужни су да чувају људске животе, проузрокују што мање повреда и материјалне штете, као и да осигурају да се помоћ повређеном или угроженом лицу што пре пружи и да његови најближи о томе што пре буду обавештени.

Полицијски службеници похађају обуку о употреби средстава принуде коју организује Министарство.

Употреба средстава принуде према групи лица

Члан 106.

Полицијски службеник овлашћен је да изда наређење групи лица да се разиђе ако се група противправно окупила или се противправно понаша или својим понашањем може да изазове насиље или нарушавање јавног реда.

Ако се група не разиђе, могу да се употребе следећа средства принуде:

1) физичка снага;

2) распршивач са надражујућим средством;

3) електромагнетна средства;

4) службена палица;

5) специјална возила;

6) службени пси;

7) службени коњи;

8) уређаји за избацивање млазева воде;

9) хемијска средства.

Средства из става 2. овог члана могу се употребити само по наређењу начелника полицијске управе, односно полицијског службеника кога начелник овласти.

Овлашћење из става 3. овог члана, по правилу се даје писано, а изузетно у хитним случајевима овлашћење се може дати и усмено.

Ограничења употребе средстава принуде

Члан 107.

Физичка снага не може се употребљавати према лицима млађим од 14 година, очигледно болесним и изнемоглим лицима, тешким инвалидима и трудницама чија је трудноћа видљива или које упозоре да су трудне.

Према лицима из става 1. изузетно се може употребити физичка снага и друга средства принуде под условима утврђеним законом ако неко од тих лица ватреним оружјем, оруђем или другим опасним предметом угрожава живот лица.

Извештавање, контрола и одговорност у вези са употребом средстава принуде

Члан 108.

О свакој употреби средстава принуде полицијски службеник у писаном облику подноси извештај надређеном полицијском службенику што је пре могуће, а најкасније 24 часа од употребе средстава принуде.

Извештај из става 1. овог члана садржи податке о средству принуде и против кога је употребљено, разлозима и основу употребе и о другим чињеницама и околностима од значаја за оцену оправданости и правилности употребе средства принуде.

Оправданост и правилност употребе средства принуде оцењује овлашћени полицијски службеник или комисија састављена од најмање три члана.

У случају неоправдане или неправилне употребе средстава принуде, овлашћени полицијски службеник или комисија из става 3. овог члана предлаже руководиоцу организационе јединице предузимање законом утврђених мера.

Подаци о броју случајева употребе средстава принуде, разврстани према појединим средствима принуде, као и подаци о броју случајева неоправдане или неправилне употребе средстава принуде и мерама предузетим поводом тога, чине саставни део извештаја из члана 6. став 3. овог закона и доступни су јавности.

Ближа обележја средстава принуде, начин употребе средстава принуде, начин оцене оправданости и правилности употребе, контролу и вођење евиденција прописује министар.

Правна и друга помоћ у вези са употребом средстава принуде

Члан 109.

Кад су средства принуде употребљена у границама законом утврђених овлашћења, искључена је одговорност полицијског службеника који их је употребио.

Кад се против полицијског службеника води кривични поступак због употребе средстава принуде из става 1. овог члана или предузимања других мера и радњи у обављању полицијских послова, Министарство ће му обезбедити бесплатну правну и другу неопходну помоћ у току поступка.

Министарство ће обезбедити бесплатну правну помоћ и грађанину који је пружио помоћ полицијском службенику, ако је против њега покренут кривични поступак због радње учињене у вези са пружањем помоћи.

Полицијском службенику и грађанину који је пружио помоћ полицијском службенику који је употребио средства принуде Министарство је дужно да обезбеди сву потребну медицинску, психосоцијалну и другу неопходну помоћ.

Одредбе о појединим средствима принуде

Физичка снага

Члан 110.

Физичка снага може се употребити, ради одбијања напада, савлађивања отпора или спречавања самоповређивања лица.

Употребом физичке снаге, у смислу овог закона, сматра се употреба различитих захвата борилачких вештина или њима сличних поступака на телу другог лица којима се присиљава на послушност када су за то испуњени законом прописани услови.

Нападом се сматра свака радња предузета да се нападнути повреди или лиши живота, да се насилно уђе у објекат или простор око објекта у који је улаз забрањен или да се полицијски службеник омете или спречи у извршењу службене радње.

Отпором се сматра свако супротстављање законитим службеним мерама и радњама које се може вршити оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја, пасивни отпор, или заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти, или предузимањем сличне радње, активни отпор.

Физичка снага употребљава се у складу са правилима вештине самоодбране, а са употребом се престаје чим престане напад или отпор лица према којем је употребљена.

Распршивач са надражујућим средством

Члан 111.

Распршивачи са надражујућим средством, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом распршивача са надражујућим средством, у смислу овог закона, сматра се употреба спреј доза пуњених сузавцем или хемијском материјом блажег дејства од сузавца односно посебно намењене материје са неподношљивим мирисом.

Електромагнетна средства

Члан 112.

Електромагнетна средства, могу се употребити ради одбијања напада или савлађивања активног отпора лица.

Употребом елетромагнетних средстава, у смислу овог закона, сматра се употреба електрошокера и електричне палице, који емитују електромагнетни импулс краткотрајног дејства.

Службена палица

Члан 113.

Службена палица може се употребити ради одбијања напада или савлађивања отпора лица, ако је употреба физичке снаге безуспешна или се не може постићи законити циљ.

Употребом службене палице сматра се задавање удараца или примена захвата на телу лица.

Ударци службеном палицом не смеју се задати у пределу главе, врата, кичменог стуба, грудног коша, трбушног зида, гениталија и зглобова, осим ако су такви ударци неопходно потребни ради заштите живота и тела.

Средства за везивање

Члан 114.

Средства за везивање могу се употребити ради спречавања напада, отпора, бекства или самоповређивања лица.

Употребом средстава за везивање, по правилу, сматра се везивање руку лица испред тела или иза леђа.

Када употребом средстава за везивање из става 2. овог члана није постигнута сврха везивања могу се везати и ноге.

Полицијски службеник употребиће средства из става 1. овог члана на начин да средство за везивање не наноси непотребну телесну бол или повреде везаном лицу.

Специјална возила

Члан 115.

Специјална возила могу се употребити ради успостављања нарушеног јавног реда, запречавања проласка лица и ради употребе хемијских средстава и ватреног оружја уграђеног на та возила.

Употребом специјалних возила сматра се избацивање воде под притиском са или без хемијских средстава, употреба уграђеног ватреног оружја, уклањање препрека и запречавање проласка лица. Посаде и специјална возила приликом употребе, штити потребан број полицијских службеника.

Специјалним возилима сматрају се возила за избацивање воде под притиском, оклопна возила са или без уграђене запречне ограде, хеликоптери, возила за уклањање препрека и друга возила посебне намене.

Уграђена хемијска средства и ватрено оружје могу се употребити само под условима, утврђеним овим законом.

Службени пас

Члан 116.

Службени пас може да се употреби као средство принуде у случајевима кад:

1) су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице;

2) су испуњени услови за употребу ватреног оружја;

3) се успоставља нарушени јавни ред.

Употребом службеног пса сматра се пуштање пса према лицу и запречавање псима проласка лица.

Службени пас може бити употребљен:

1) са заштитном корпом и на повоцу;

2) са заштитном корпом и без повоца;

3) без заштитне корпе и на повоцу;

4) без заштитне корпе и без повоца.

Службени коњ

Члан 117.

Службени коњ може да се употреби као средство принуде, када су испуњени услови за употребу физичке снаге или службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда или запречавања проласка лица.

Употребом се сматра кретање службеним коњем или коњима према лицу или лицима ради њиховог раздвајања, потискивања или запречавања проласка лица.

Средства за запречавање

Члан 118.

Средствима за запречавање сматрају се средства за принудно заустављање возила и средства за запречавање проласка лица.

Приликом употребе, средства за запречавање штити потребан број полицијских службеника, које одреди њихов непосредни старешина.

Заустављање возила

Члан 119.

Средства за принудно заустављање возила могу се употребити ради:

1) спречавања бекства лица које је затечено у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности;

2) спречавања бекства лица које је лишено слободе или за које постоји налог за лишавање слободе;

3) спречавања незаконитог преласка државне границе возилом;

4) спречавања недозвољеног приступа возилу до објекта или подручја где се налазе лица која полицијски службеник обезбеђује;

5) спречавања бекства учесника у саобраћају који је учинио тежи прекршај из области безбедности саобраћаја односно тежи прекршај са елементима насиља или изазвао саобраћајну незгоду, а није поступио по знаку полицијског службеника за заустављање возила.

Средствима за принудно заустављање возила сматрају се уређаји за те намене, као и бодљикаве траке и друга наменска средства којима се возило у покрету може принудно зауставити.

Испред постављених средстава за принудно заустављање возила на одговарајућој удаљености у складу са прописима о безбедности саобраћаја на путевима, поставља се прописана саобраћајна сигнализација, ако је то у датој ситуацији могуће.

Запречавање проласка лица

Члан 120.

Средства за запречавање проласка лица могу се употребити за пресецање и поделу простора приликом одржавања јавног реда и обезбеђивања јавних скупова, за блокаду одређеног простора или објекта, односно за ограничење, забрану или усмеравање кретања лица на јавним местима, одређеним подручјима или правцима.

Средствима за запречавање проласка лица сматрају се запречне ограде, специјална возила, службени пси, службени коњи и друга наменска средства којима се пролазак лица може запречити.

Уређаји за избацивање млазева воде

Члан 121.

Уређаји за избацивање млазева воде могу се употребити само под условима утврђеним за употребу средстава принуде према групи лица, која се противправно понаша тако да може изазвати насиље.

Уређај за избацивање воде може се користити тако да избацује концентрисани или распршен млаз воде.

Концентрисани млаз воде се према лицима може употребити на удаљености која неће угрозити њихов живот.

Вода коју избацују уређаји из става 1. овог члана, мора бити еколошки чиста, а изузетно може садржати дозвољене концентрације нешкодљивих хемијских средстава или раствора боје ради обележавања лица која нарушавају јавни ред.

Хемијска средства

Члан 122.

Хемијска средства могу се употребити ради одбијања напада и савлађивања отпора који се не могу обезбедити употребом физичке снаге и службене палице, ради успостављања нарушеног јавног реда, ради приморавања лица да напусти затворени простор, за решавање талачких ситуација и у случајевима кад су испуњени услови за употребу посебних врста оружја и експлозивних средстава или за употребу ватреног оружја утврђених овим законом.

Употребом хемијских средстава сматра се коришћење сузаваца за краткотрајну употребу и хемијских материја блажег дејства, који по престанку дејства не остављају последице за психофизичко и опште здравствено стање.

При употреби хемијских средстава у близини дечјих и старачких установа, болница, основних школа и прометних саобраћајница и лако запаљивих материјала предузимају се посебне мере заштите.

Хемијска средства не употребљавају се према лицима која се налазе у близини експлозивно-запаљивих материја, на великој висини и на сличним местима где би могао бити угрожен живот људи.

Одлуку о употреби хемијских средстава доноси руководилац који непосредно, у складу са планом, руководи ангажованим снагама, а у случају да не постоји план, неопходно је прибављање сагласности директора полиције.

Посебне врсте оружја и средстава

Члан 123.

Посебне врсте оружја и експлозивних средстава могу се употребити само ако су испуњени услови за употребу ватреног оружја утврђени овим законом, уколико је употреба ватреног оружја неуспешна или се не може постићи законити циљ.

Експлозивна средства није дозвољено употребити према малолетним лицима и лицима у маси.

Одлуку о употреби посебних врста оружја и експлозивних средстава доноси директор полиције, на основу претходно прибављене сагласности министра.

Ватрено оружје

Члан 124.

При обављању полицијских послова полицијски службеник може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов или живот другог лица.

Противправни напад којим се угрожава живот полицијског службеника или живот другог лица у смислу става 1. овог члана сматра се напад ватреним оружјем, имитацијом ватреног оружја, опасним оруђем или напад другим предметом односно напад на неки други начин којим се може угрозити живот полицијског службеника или живот другог лица.

Нападом ватреним оружјем на полицијског службеника у смислу става 2. овог члана сматра се и само потезање ватреног оружја или покушај да се оно потегне.

Потезањем ватреног оружја у смислу става 3. овог члана сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог доношења или стављања у положај за употребу, а покушајем потезања сматра се покрет учињен према ватреном оружју.

Употреба ватреног оружја није дозвољена кад доводи у опасност живот других лица, осим ако је употреба ватреног оружја једино средство за извршење задатака из става 1. овог члана.

Употреба ватреног оружја није дозвољена према малолетним лицима, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности.

Упозорење пре употребе ватреног оружја

Члан 125.

Пре употребе ватреног оружја полицијски службеник дужан је да лицу према коме ће употребити ватрено оружје изда наређење „Стој, полиција, пуцаћу!“.

У случају да лице не поступи по наређењу, полицијски службеник ће га упозорити пуцњем у ваздух, ако се тиме не угрожава безбедност људи.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, полицијски службеник употребиће ватрено оружје без издавања наређења и упозоравајућег пуцња, уколико би то довело у питање одбрану од напада или отклањање опасности којом се угрожава његов живот или живот других лица.

Употреба ватреног оружја према возилу у покрету

Члан 126.

Полицијски службеник не сме употребити ватрено оружје према возилу у покрету, осим ако се то возило користи са циљем угрожавања живота или безбедности полицијског службеника или другог лица или ако се из тог возила употребљава ватрено оружје са циљем угрожавања живота или безбедности полицијског службеника или другог лица.

Употреба ватреног оружја у гоњењу пловила

Члан 127.

Када је неопходно да заустави пловило које гони на унутрашњим водама, полиција може према том пловилу да употреби ватрено оружје да би га зауставила и онемогућила бекство лица ради спровођења надлежном органу само ако то није постигла употребом других тренутно расположивих средстава.

Друга средства из става 1. овог члана могу бити звучна и светлосна сигнализација, вербално упозорење, издавање наређења и пуцњи упозорења под условом да не представљају опасност за друга лица.

Ватрено оружје неће се употребити ако то угрожава живот других или ако то није неопходно да се сачува или заштити нечији живот.

Употреба ватреног оружја према животињама

Члан 128.

Ватрено оружје може се употребити према животињама само кад од њих прети непосредна опасност од напада на живот и тело лица или опасност од угрожавања живота или здравља људи.

VIII. ЉУДСКИ РЕСУРСИ

Управљање људским ресурсима

Члан 129.

Функцију управљања људским ресурсима у Министарству обавља организациона јединица за људске ресурсе.

Функција управљања људским ресурсима једнако се примењује у свим организационим јединицама Министарства и обухвата област рада која подразумева израду стратегије и политика људских ресурса, анализу послова, израду каталога радних места и описа послова, спровођење конкурса, регрутацију и селекцију кандидата, каријерни развој и оцењивање запослених, обуку запослених, колективно преговарање и односе са синдикатима, здравствену и психолошку превенцију, безбедност и здравље на раду, радне односе, заступања, дисциплинске поступке, пензионисања и свеобухватно праћење индикатора квалитета управљања људским ресурсима.

Правила и начин управљања људским ресурсима прописује министар.

Члан 130.

Функција управљања људским ресурсима остварује се:

1) професионалним планирањем, регрутацијом, селекцијом и едукацијом при избору и током рада запослених у Министарству;

2) континуираним учењем и јачањем професионалне етике, интегритета и кредибилитета запослених у Министарству;

3) успостављањем и развојем система каријерног напредовања запослених у Министарству, заснованом на принципу управљања компетенцијама и учинком;

4) кроз заштиту и промовисање људских и мањинских права и слобода и равноправности, као и кроз примену Кодекса полицијске етике.

Обука, стручно оспособљавање и усавршавање

Члан 131.

Обука запослених у Министарству, у смислу овог закона, а у сврху каријерног развоја, подразумева стицање и унапређење знања, вештина, ставова и понашања са циљем повећања ефикасности и ефективности у обављању полицијских и других унутрашњих послова.

Обука из става 1. овог члана спроводи се у организацији организационе јединице надлежне за послове управљања људским ресурсима и планира се и реализује кроз стручно оспособљавање и усавршавање, на основу исказаних потреба организационих јединица Министарства, као и на основу резултата добијених системом оцењивања.

Стручно оспособљавање реализује се путем основне полицијске обуке, специјалистичке обуке и полицијске обуке основног нивоа.

Стручно усавршавање запослених планира се и реализује у складу са програмом стручног усавршавања и у оквиру других облика стручног усавршавања.

Запослени у Министарству имају право да буду информисани о могућностима за стручно усавршавање и оспособљавање.

Министарство може спроводити обуку, стручно оспособљавање и усавршавање трећих лица, у складу са законом.

Члан 132.

Полазници који успешно заврше основну полицијску обуку дужни су да најмање пет година остану на раду у Министарству, док су полазници који успешно заврше специјалистичку обуку или обуку за лиценцу односно други вид специјалистичког сертификата, дужни да остану најмање три године на раду у Министарству или да накнаде трошкове стручног оспособљавања.

Критеријуме по којима ће се вршити избор кандидата за полазнике основне полицијске обуке и друге облике стручног оспособљавања, права, обавезе и одговорности полазника обука, праћење, оцењивање, полагање завршног испита и издавање уверења, менторски рад у основној и специјалистичкој обуци, самовредновање и вредновање основне и специјалистичке обуке и стручног усавршавања, издавачку делатност, пружање услуга према трећим лицима и друга питања у вези са обуком и друга права, прописује Влада.

Члан 133.

Стручно оспособљавање и усавршавање у Министарству остварује се према одговарајућим програмима и плановима обука.

Програме обука из става 1. овог члана, на предлог руководиоца организационе јединице надлежне за људске ресурсе, уз претходно прибављену сагласност директора полиције, доноси министар.

У складу са програмима из става 2. овог члана, надлежна организациона јединица утврђује и спроводи планове реализације појединих облика обука.

За потребе стручног оспособљавања и усавршавања, као и за потребе унапређења рада, Министарство остварује сарадњу са научним и образовним институцијама и бави се научно-истраживачким радом и издаваштвом.

Стручно образовање

Члан 134.

Стручно образовање за потребе Министарства спроводи се у складу са прописима у области високог образовања.

Министарство може полицијског службеника упутити на образовање или усавршавање у високошколску установу у земљи или у иностранству, у складу са потребама Министарства.

Права и обавезе Министарства и полицијског службеника који се упути на стручно образовање уређују се уговором.

Начин и услови заснивања радног односа

Начин заснивања радног односа

Члан 135.

Радни однос у Министарству заснива се путем конкурса.

Изузетно од става 1. oвог члана, радни однос државног службеника заснива се и премештајем по основу споразума о преузимању из другог државног органа.

Радни однос у Министарству може се засновати само на местима која су предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији, која нису попуњена и у случајевима када је попуна тог радног места у складу са донетим кадровским планом.

Конкурс је обавезан за заснивање радног односа у Министарству када је његово спровођење обавезно утврђено законом или актом из члана 9. став 2. овог закона.

Став 4. овог члана не примењује се у случајевима пријема кандидата са високошколских установа који се образују у складу са посебним студијским програмом за потребе Министарства по основу претходно закљученог уговора.

Поступак и начин спровођења конкурса прописује Влада.

Члан 136.

Ако је руководеће радно место упражњено, на предлог руководиоца организационе јединице који је надлежан да захтева попуну упражњеног радног места, у року од 30 дана од дана када је место упражњено, организациона јединица надлежна за управљање људским ресурсима расписује интерни конкурс за попуну тог радног места, који се истиче на огласној табли организационих јединица.

До попуне радног места у складу са ставом 1. овог члана – на то радно место распоређује се вршилац дужности, на предлог надлежног руководиоца.

За време вршења дужности руководиоца, запосленом припада плата предвиђена за радно место на којем обавља послове вршиоца дужности.

Услови за заснивање радног односа

Члан 137.

Лице које заснива радни однос у Министарству, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора да испуњава и посебне услове, и то:

1) да је држављанин Републике Србије;

2) да има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије – најмање пет година непрекидно пре дана подношења пријаве за заснивање радног односа;

3) да не постоје безбедносне сметње за обављање послова у Министарству;

4) да испуњава критеријуме здравствене, психолошке и физичке способности, као и критеријуме компетенција за радно место за које конкурише.

За поједина радна места утврђена актом из члана 9. став 2. овог закона, може се прописати да лице које заснива радни однос у Министарству, има искључиво држављанство Републике Србије.

Приликом заснивања радног односа Министарство води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању језика и писма који је у службеној употреби на територији јединице локалне самоуправе за коју је образована организациона јединица у којој лице заснива радни однос, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.

Члан 138.

У радни однос у Министарство не може се примити лице:

1) против кога се води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности;

2) које је осуђивано због кривичног дела за које се гони по службеној дужности;

3) које је осуђивано на казну затвора у трајању дужем од шест месеци;

4) коме је радни однос у државном органу престао због тешке повреде службене дужности правоснажном одлуком надлежног органа;

5) коме је радни однос у правном лицу са јавним овлашћењима престао због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине;

6) које је правноснажно осуђено за прекршај са елементом насиља;

7) ако се у поступку вршења безбедносне провере утврде безбедносне сметње.

О лицу које жели да заснује радни однос у Миистарству подаци се прикупљају у поступку вршења безбедносне провере.

Члан 139.

Министарство води јединствену кадровску евиденцију полицијских службеника, других запослених и кандидата која се примају у радни однос у Министарству, у складу са прописом којим се уређују евиденције и обрада података у области унутрашњих послова.

Безбедносна провера и утврђивање постојања безбедносних сметњи

Члан 140.

Оцену о постојању безбедносне сметње, након окончаног поступка безбедносних провера, предлаже организациона јединица која је извршила проверу, док коначну оцену доноси организациона јединица Дирекције полиције у чијем делокругу су ти послови.

Прикупљени подаци не могу се користити у друге сврхе.

Нивои безбедносних провера

Члан 141.

Безбедносна провера врши се на три различита нивоа, у зависности од обима података који су предмет провере.

Први ниво безбедносне провере врши се за лица из члана 102. ст. 3. тач. 1), 2), 3), 5), 7) и 8). овог закона.

Први ниво безбедносне провере подразумева обраду података из службених евиденција Министарства и прикупљање података непосредним оперативно-теренским радом.

Поступак безбедносне провере првог нивоа врши се за све запослене у Министарству на период од пет година.

Други ниво безбедносне провере врши се за руководиоце средњег нивоа на период од три године.

Други ниво безбедносне провере подразумева обраду података из става 3. овог члана, као и потпуну проверу података из евиденција других државних органа, органа државне управе, покрајинске аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоца јавних овлашћења.

Трећи ниво безбедносне провере врши се за лица на положају, постављена лица, односно руководиоце високог и стратешког нивоа у Министарству, на период од две године.

Трећи ниво безбедносне провере подразумева обраду података из ст. 3. и 6. овог члана, као и података из евиденција других служби безбедности.

Безбедоносне провере могу се вршити и на краћи период ако се за тим укаже потреба као и у другим случајевима прописаним законом.

Други и трећи ниво безбедносне провере врши Сектор унутрашње контроле.

Начин вршења безбедносних провера

Члан 142.

Лице над којим се врши безбедносна провера дужно је да попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима.

Уколико лице из става 1. овог члана одбије да попуни и потпише Упитник о идентификационим подацима, сматраће се да је одустало од поступка заснивања радног односа, пријема на обуку за обављање послова полицајских службеника, уписа на високошколску установу за потребе полицијског образовања или права по другом пропису.

Изглед обрасца Упитника из става 1. овог члана прописује министар.

Упитник из става 1. овог члана садржи податке који су утврђени законом о евиденцијама и обради података у Министарству.

Захтев за покретање поступка безбедносне провере за кандидате за пријем у радни однос у Министарство и на стручно oбразовање, оспособљавање и усавршавање за потребе Полиције, подноси организациона јединица Министарства надлежна за људске ресурсе.

Захтев за вршење безбедносних провера по захтеву других органа, односно правних лица, подносе ти органи, односно лица у складу са посебним законом.

Ради утврђивања континуитета испуњености услова за рад у Министарству, захтев за покретање поступка безбедносне провере за запослене, подноси њихов непосредни руководилац, односно руководилац организационе јединице у коју је запослени упућен, уколико постоје основи сумње да код запосленог постоје безбедносне сметње.

Захтев из става 7. овог члана могу да поднесу и полицијски службеници Сектора унутрашње контроле и Службе за безбедност и заштиту података.

Захтев за покретање поступка безбедносне провере са Упитником доставља се на поступање надлежној полицијској управи по месту пријављеног пребивалишта лица које се проверава.

За поједина радна места у Министарству утврђена актом из члана 9. став 2. овог закона, у поступку вршења безбедносне провере обавезно је полиграфско испитивање.

Члан 143.

У поступку вршења безбедносне провере прикупљају се и проверавају подаци из Упитника из члана 142. став 1. овог закона, као и:

1) други подаци о особама са којима лице које се проверава живи у заједничком домаћинству, уз њихову писану сагласност;

2) подаци из казнене и других евиденција које воде надлежни органи;

3) подаци о оптужним предлозима, покренутим кривичним и прекршајним поступцима које воде надлежни органи;

4) информације о навикама, склоностима и понашању;

5) остали подаци од значаја за рад у Министарству.

Члан 144.

Безбедносна провера се врши на следећи начин:

1) непосредним разговором са лицем које се проверава;

2) увидом у службене евиденције и збирке података које воде надлежни органи;

3) непосредним разговорима са другим особама по процени полицијског службеника који врши проверу.

Поступак провере врши се у року од 30 дана од дана пријема захтева за проверу.

Ако изабрано лице не ступи на рад у року од једне године од дана обављене безбедносне провере, надлежна организациона јединица која спроводи поступак заснивања радног односа, дужна је да прибави поновну безбедносну проверу.

За вршење безбедносних провера из члана 102. ст. 3. тач. 6), 7), 8) и 9), плаћа се такса у складу са посебним законом.

Изјава о дужностима и правима и полагање заклетве

Члан 145.

Полицијски службеник дужан је приликом пријема у службу да прихвати и потпише изјаву о дужностима и правима полицијских службеника.

На Дан полиције, полицијски службеници примљени у службу у претходној години, полажу заклетву која гласи: „Заклињем се да ћу се доследно придржавати Устава и закона у вршењу полицијских послова и да ћу све своје снаге посветити очувању безбедности, заштити људских и мањинских права и слобода и савесно и одговорно служити грађанима Републике Србије“.

Начин полагања заклетве полицијских службеника прописује министар.

Приправници

Члан 146.

Приправник је лице које први пут заснива радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад или лице које је завршило основну полицијску обуку.

Приправник заснива радни однос у својству приправника после спроведеног јавног конкурса.

Приправник стиче статус полицијског службеника по завршеном приправничком стажу и положеном стручном испиту.

Током приправничког стажа, приправник за полицијског службеника у статусу овлашћеног службеног лица обавезан је да заврши полицијску обуку основног нивоа најкасније у року од једне године од дана заснивања радног односа.

Приправнику престаје радни однос ако у прописаном року не положи стручни испит.

Програм, поступак и начин стручног оспособљавања приправника и полагање стручног испита прописује Влада.

Врсте радних места полицијских службеника

Члан 147.

Радна места полицијских службеника деле се на руководећа и извршилачка радна места.

Члан 148.

Руководећа радна места полицијских службеника класификују се у четири категорије у зависности од сложености послова, образовања, чина/звања, степена одговорности и овлашћења за доношење одлука, као и самосталности у раду, и то на руководећа радна места:

1) стратешког нивоа;

2) високог нивоа;

3) средњег нивоа;

4) оперативног нивоа.

Радна места из става 1. овог члана подразумевају послове руковођења и командовања, која обухватају: планирање, организовање, координацију, контролу, оцењивање, анализирање, вредновање рада и информисање, као и друге послове од значаја за руковођење и командовање на захтеваном нивоу компетенција.

Радна места из става 1. овог члана, као и извршилачка радна места су сва радна места која подразумевају непосредно обављање полицијских и других унутрашњих послова, као и напредовање у оквиру одговарајућег распона чина/звања.

Напредовање у оквиру одговарајућег распона чина/звања врши се у складу са условима из члана 165. овог закона.

Мерила за распоред радних места из става 1. овог члана, прописује Влада.

Директор полиције

Члан 149.

Директора полиције поставља Влада на пет година, на предлог министра, по спроведеном јавном конкурсу и на начин предвиђен прописима о радним односима који важе за Министарство.

Директор полиције може бити изабран у највише два мандата.

Директор полиције може бити лице које:

1) испуњава опште услове за рад у државним органима предвиђене законом;

2) испуњава посебне услове прописане овим законом и актом из члана 9. став 2. овог закона;

3) има стечено високо образовање са најмање 300 ЕСПБ;

4) има најмање 15 година навршеног рада на полицијским пословима, на руководећим радним местима.

Мандат директора полиције престаје протеком времена на које је изабран, престанком испуњавања услова за избор директора полиције, престанком радног односа по сили закона и из других разлога у складу са законом, оставком или разрешењем.

Директора полиције разрешава Влада, на образложени предлог министра, ако не оствари резултате рада у оквиру компетенција прописаних за то радно место.

Директор полиције има заменика.

Земеник директора полиције може бити лице које испуњава услове из става 3. овог члана.

За распоређивање и разрешење заменика директора полиције примењују се правила која важе за распоређивање и разрешење руководилаца стратешког и високог нивоа Дирекције полиције.

Распоређивање и разрешење руководилаца стратешког и високог нивоа Дирекције полиције

Члан 150.

Руководиоци стратешког и високог нивоа Дирекције полиције распоређују се по спроведеном интерном конкурсу.

Руководилац из става 1. овог члана распоређује се и разрешава решењем које доноси министар на предлог директора полиције, а на основу извештаја и рангирања кандидата по спроведеном интерном конкурсу.

Руководилац из става 1. овог члана разрешава се уколико не остварује резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Министар може да затражи од директора полиције предлог за распоређивање руководиоца из става 1. oвог члана у случају да је то радно место непопуњено дуже од шест месеци, односно предлог за разрешење руководиоца из става 1. oвог члана у случају да исти не остварује резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Предлог из става 4. овог члана директор полиције је у обавези да достави министру у року од три месеца.

Распоређивање и разрешење руководилаца средњег и оперaтивног нивоа Дирекције полиције

Члан 151.

Руководиоци средњег и оперативног нивоа Дирекције полиције распоређују се по спроведеном интерном конкурсу.

Руководиоца из става 1. овог члана решењем распоређује директор полиције, на предлог непосредног вишег руководиоца, а на основу извештаја и рангирања кандидата по спроведеном интерном конкурсу.

Руководиоца из става 1. овог члана решењем разрешава директор полиције по предлогу непосредно вишег руководиоца, уколико не оствари резултате рада у оквиру компетенција радног места.

Информисање о слободним радним местима

Члан 152.

Запослени имају право да буду информисани, путем огласне табле у организационим јединицама, о слободним радним местима у Министарству за која је утврђено да постоји потреба за попуном.

Руководиоци одговарајућих организационих јединица дужни су да о свакој чињеници која је од утицаја на попуњеност радних места у организационој јединици којом руководе, одмах обавесте организациону јединицу надлежну за послове људских ресурса.

Запослени су дужни да о свакој намери промене радног места у Министарству обавесте непосредног руководиоца.

Радно време

Организација рада

Члан 153.

Полиција је организована тако да се полицијски послови обављају 24 часа дневно.

Радни дан, по правилу, траје осам часова. Радна недеља траје пет радних дана, односно 40 часова.

Изузетно од става 2. овог члана, за поједине полицијске службенике, у зависности од потреба службе, и складу са локалним приликама, односно када се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтева, министар може прописати и другачију организацију рада.

Распоред рада полицијских службеника

Члан 154.

Полицијски службеник дужан је у обављању полицијских послова да ради по посебном распореду рада (дневном или недељном) који одређује непосредни руководилац.

Непосредни руководилац из става 1. овог члана дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање 24 сата пре промене распореда радног времена.

Посебан распоред рада у смислу става 1. овог члана подразумева:

1) рад у сменама;

2) рад у турнусу;

3) рад суботама, недељама, празницима и другим нерадним данима;

4) рад ноћу;

5) учесталу нередовност;

6) прековремени рад;

7) приправност за рад.

Рад у смени, односно обављање посла наизменично у периодима преподневног (прва смена), послеподневног (друга смена) и ноћног дела дана (трећа смена), у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у једном од наведених осмочасовних циклуса дана (у првој, другој или трећој осмочасовној смени), а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.

Рад у турнусу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима дужим или краћим од осам часова, а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа (12 – 24 – 12 – 48 или сл.).

Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

Учестала нередовност, односно обављање посла у учесталим нередовностима, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где полицијски службеник у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља наизменично у периодима где није могуће унапред утврдити време радног ангажовања, а на радном месту за које је одређено да се радна активност врши пуних 24 часа.

Прековремени рад

Члан 155.

Прековремени рад, у смислу овог закона, подразумева рад дужи од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.

Полицијски службеник, по правилу, не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад, при чему сам прековремени рад не може да траје дуже од осам сати недељно.

Ако полицијски службеник проведе на раду непрекидних 12 часова дневно, прековремени рад може трајати најдуже до окончања започетог посла, а максимално до додатних четири сата прековременог рада.

У случају сагласности руководиоца и полицијског службеника и у обостраном договору око распореда радног врема, прековремени часови могу се тромесечно обрачунати као слободни часови у односу 1:2, који се могу искористити најкасније у року од шест месеци од протека тромесечја у коме су утврђени.

Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.

Приправност

Члан 156.

Полицијски службеник у обавези је приправности када околности посла и задатака то захтевају.

Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив за долазак на рад.

Приправност, односно околности које указују да полицијски службеник распоређен на одређено радно место мора бити доступан и приправан да, по позиву непосредног руководиоца или лица овлашћеног за позив, обави посао или задатак који је планиран и за који се очекивала потреба евентуалног ангажовања полицијских службеника са одговарајућег радног места, прописује министар.

Члан 157.

Рад полицијског службеника који је из приправности позван да обави посао или задатак рачуна се као прековремени рад.

Прерасподела радног времена

Члан 158.

Непосредни руководилац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног службеног задатка у утврђеним роковима.

Прерасподела радног времена врши се у складу са прописима о раду.

Члан 159.

Полицијском службенику који ради по посебном распореду радног времена у смислу овог закона, коришћење недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може да буде дужи од 30 дана.

Одмор у току дневног рада

Члан 160.

Полицијски службеник који ради у редовном режиму радног времена има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута.

Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.

Одмор из ст. 1. и 2. овог члана не може да се користи на почетку и на крају радног времена.

Време одмора из ст. 1. и 2. овог члана урачунава се у радно време.

Одмор из ст. 1. и 2. овог члана организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.

Члан 161.

Непосредни руководилац дужан је да приликом организације ноћног рада и рада у сменама полицијским службеницима осигура дневни одмор од најмање 12 часова непрекидно.

Када је полицијске послове потребно обављати у непрекидном трајању, редовно радно време полицијских службеника који обављају такве послове може трајати дуже од осам часова у периоду од 24 часа, али не дуже од 12 часова.

Члан 162.

О распореду рада полицијских службеника води се евиденција.

Начин на који се полицијском службенику одређује рад по посебном распореду прописује министар.

Рад дужи од пуног радног времена, односно прековременог рада

Члан 163.

Изузетно, запослени, а нарочито полицијски службеник дужан је да по налогу надлежног руководиоца послове обавља и дуже од пуног радног времена односно времена утврђеног за прековремени рад, ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службеног посла, којим се обезбеђује непосредна заштита живота и здравља физичких лица или заштита имовине велике вредности или штићеног објекта, и ако запослени односно полицијски службеник на то пристане – а најдуже док не престане непосредно угрожавање односно док му се не обезбеди замена.

Одлагање или прекидање годишњег одмора

Члан 164.

Полицијском службенику директор полиције, начелник полицијске управе или лице које они овласте може да одложи или прекине коришћење годишњег одмора уз писано образложење у сваком тренутку или доба дана у току коришћења или до отпочињања годишњег одмора, а ради обављања полицијских послова који не трпе одлагање.

У случају из става 1. овог члана полицијски службеник има право на накнаду стварних трошкова проузрокованих одлагањем, односно прекидом годишњег одмора.

Каријерни развој полицијских службеника

Члан 165.

У складу са системом каријерног развоја полицијских службеника:

1) одређивање чина/звања врши се према пословима радног места на које се запослени распоређује или премешта;

2) за стицање наредног чина/звања у оквиру истог нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно завршене стручне обуке за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене;

3) за стицање наредног чина/звања непосредно вишег нивоа потребно је да се испуни услов одговарајућег степена образовања, потребних година стажа проведених у претходном чину/звању, успешно положен стручни испит за чин/звање, као и одговарајуће годишње оцене;

4) чин генерала полиције стиче се у складу са правилима каријерног развоја полицијских службеника за одређена руководећа радна места стратешког и високог нивоа.

Време проведено у чину/звању са нижом стручном спремом не урачунава се приликом израчунавања времена потребног за напредовање.

У године стажа потребне за напредовање у наредни чин/звање рачуна се искључиво време ефективно проведено на радном месту у претходном чину/звању.

Начин стицања чина/звања у Министарству и друга питања у вези са њиховим коришћењем, односно каријерним развојем, прописује Влада, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Чинови и звања полицијских службеника и припадника ватрогасно-спасилачких јединица

Члан 166.

Полицијски службеници у статусу овлашћених службених лица имају следеће чинове:

1) са средњом стручном спремом – млађи водник полиције, водник полиције и водник I класе полиције;

2) са првим степеном високог образовања – заставник полиције, заставник I класе полиције и потпоручник полиције;

3) са другим степеном високог образовања – поручник полиције, капетан полиције, мајор полиције, потпуковник полиције, пуковник полиције и генерал полиције.

Полицијски службеници у статусу лица на посебним дужностима имају следећа звања:

1) са средњом стручном спремом – млађи полицијски референт, полицијски референт и виши полицијски референт;

2) са првим степеном високог образовања – млађи полицијски сарадник, полицијски сарадник и самостални полицијски сарадник;

3) са другим степеном високог образовања – виши полицијски сарадник, млађи полицијски саветник, полицијски саветник, самостални полицијски саветник, виши полицијски саветник и главни полицијски саветник.

Припадници ватрогасно-спасилачких јединица имају следећe чинове:

1) са средњом стручном спремом – млађи водник ватрогасац, водник ватрогасац и водник I класе ватрогасац;

2) са првим степеном високог образовања – млађи заставник ватрогасац, заставник ватрогасац и заставник I класе ватрогасац;

3) са другим степеном високог образовања – потпоручник ватрогасац, поручник ватрогасац, капетан ватрогасац, мајор ватрогасац, потпуковник ватрогасац и пуковник ватрогасац.

Оцењивање рада

Члан 167.

Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном оценом.

Позитивне оцене јесу „довољан – 2“, „добар – 3“, „истиче се – 4“ и „нарочито се истиче – 5“, а негативна оцена је „недовољан – 1“.

Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“.

Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада.

Неспојиви послови и делатности са полицијским пословима

Члан 168.

Запослени у Министарству не могу обављати послове којима комерцијализују знања и вештине стечене у Министарству.

Запослени у Министарству не могу обављати самосталну или друге делатности, вршити функцију или активности које су неспојиве са службеним дужностима, односно које могу изазвати сукоб интереса или утицати на непристрасност у раду.

Послове и делатности из ст. 1. и 2. овог члана, који су неспојиви са обављањем полицијских послова прописује министар.

Право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање

Члан 169.

Полицијски службеници и остали запослени имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање остварују на законом утврђен начин.

Полицијски службеници не могу бити чланови политичких странака, не могу се страначки организовати, нити политички деловати у Министарству.

Полицијски службеници не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, изузев ако су радно ангажовани.

Поступање супротно одредбама из ст. 2. и 3. овог члана основ је за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности у смислу одредби овог закона којима се уређује дисциплинска одговорност запослених у Министарству.

Право на штрајк

Члан 170.

Запослени у Министарству имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором и слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.

Полицијски службеници немају право на штрајк у случају:

1) ратног стања, ванредног стања, ванредне ситуације или стања повећаног ризика;

2) насилног угрожавања уставног поретка Републике Србије;

3) проглашења елементарне непогоде или непосредне опасности од њеног настанка на подручју две или више полицијских управа Министарства или на целој територији Републике Србије;

4) других непогода и несрећа које ометају нормално одвијање живота и угрожавају безбедност људи и имовине.

Запослени у Министарству, осим полицијских службеника из става 2. овог члана, могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује безбедност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана.

Руководилац организационе јединице, најкасније десет дана пре почетка штрајка одређује запослене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада, који не може бити мањи од 60% запослених.

Штрајк упозорења најављује се најкасније пет дана пре почетка штрајка, а штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк, најкасније 15 дана пре ступања у штрајк.

Уз одлуку о ступању у штрајк доставља се изјава организатора штрајка о начину обезбеђивања минимума процеса рада у складу са ставом 4. овог члана.

Одлуком о ступању у штрајк утврђују се: захтеви запослених, време почетка штрајка, место окупљања учесника у штрајку (ако се штрајк испољава окупљањем запослених) и штрајкачки одбор, који заступа интересе запослених.

Представници Министарства и штрајкачког одбора дужни су да од дана најаве штрајка, па све до самог окончања штрајка, преговарају ради споразумног и мирног решавања колективног спора, у складу са прописима о мирном решавању радних спорова и начелима узајамног поверења и заштите економских и социјалних интереса.

Ако се штрајк испољава окупљањем запослених, штрајк се организује и место окупљања одређује применом одредаба закона којим се уређује јавно окупљање.

Полицијски службеници који учествују у штрајку, не могу за време штрајка да носе оружје и друга средства принуде.

Право на стаж осигурања у увећаном трајању

Члан 171.

Поједина радна места у Министарству, применом посебних критеријума и мерила, утврђују се као радна места на којима се стаж из области пензијског и инвалидског осигурања у ефективном трајању рачуна са увећаним трајањем (у даљем тексту: стаж са увећаним трајањем).

Радно место, односно посао у Министарству на коме се рачуна стаж са увећаним трајањем, јесу:

1) послови који се након навршења одређених година живота и услед природе и тежине посла не могу више успешно обављати на начин и по стандардима захтеваним за ту професионалну делатност;

2) послови који подразумевају припадност специјалној и посебним јединицама по надлежности борбе против тероризма и најтежих облика криминала, и константну припремљеност за интервенцију, а чијим се извршавањем извршилац посла доводи у непосредну животну опасност;

3) послови који подразумевају припадност организационим целинама по надлежности борбе против криминала или које захтевају примену полицијских овлашћења или полицијских мера и радњи при посебно опасним активностима које извршиоца посла могу довести до непосредне животне или теже здравствене опасности;

4) послови који подразумевају униформисаност и примену полицијских овлашћења и полицијских мера и радњи, као и послови из области заштите и спасавања.

Радно место, односно посао у Министарству на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, као и степен увећања стажа осигурања, утврђује се према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Престанак радног односа

Посебни случајеви престанка радног односа

Члан 172.

Поред случајева престанка радног односа по сили закона утврђених другим прописима, полицијском службенику, односно осталим запосленима, радни однос у Министарству престаје:

1) када се утврди да су подаци о испуњавању услова за заснивање радног односа из члана 137. овог закона лажни – даном утврђења ове чињенице;

2) када се утврди да је престао да испуњава услове за заснивање радног односа предвиђене чланом 138. став 1. овог закона тач. 1), 2), 4), 5) и 7) овог закона – даном утврђења ове чињенице;

3) када се утврди да је правноснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци – даном доношења решења о престанку радног односа;

4) ако је два пута узастопно оцењен негативном оценом – „недовољан – 1“;

5) ако одбије одлазак на лечење од болести зависности након коначне оцене и мишљења надлежне здравствене установе;

6) ако, након завршеног лечења од болести зависности, настану околности утврђене новом оценом и мишљењем надлежне здравствене установе које узрокују потребу даљег лечења, односно ако је полицијски службеник, односно други запослени својим понашањем спречавао своје оздрављење.

Престанак радног односа са правом на старосну пензију

Члан 173.

Полицијском службенику може престати радни однос и пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије, а у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Престанак радног односа са правом на инвалидску пензију

Члан 174.

Полицијском службенику код кога настану промене у здравственом стању проузроковане повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом и које га чине неспособним за професионално вршење полицијских послова престаје радни однос у Министарству, са правом на инвалидску пензију.

Постојање неспособности у смислу става 1. овог члана, у сарадњи са органом вештачења Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, утврђује комисија при Заводу за здравствену заштиту радника Министарства, чије чланове именује министар.

Право на отпремнину

Члан 175.

Полицијском службенику који оствари право на пензију припада отпремнина у висини шест месечних плата, без пореза и доприноса, примљених за последњих шест месеци.

Солидарна помоћ

Члан 176.

Запослени имају право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;

3) здравствене рехабилитације полицијског службеника и осталих запослених;

4) настанка теже инвалидности полицијског службеника и осталих запослених;

5) набавке лекова за полицијског службеника и остале запослене или члана њихове уже породице;

6) помоћ малолетној деци полицијског службеника и осталих запослених за случај смрти.

Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. овог члана признаје се на основу уредне документације, коју ће процењивати надлежна служба Министарства, у складу са средствима обезбеђеним за исплату ове врсте помоћи, а највише до висине три просечне плате без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Члановима уже породице у смислу став 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ под условом да живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

Ближе услове и критеријуме за доделу као и висину солидарне помоћи запосленима у Министарству прописује министар.

Право на новчану и другу помоћ

Члан 177.

Министар може, приликом обележавања државних и других празника и у сарадњи са Фондом за солидарну помоћ, установити доделу новчане помоћи и друге помоћи породицама погинулих и тешко рањених полицијских службеника, као и других запослених, који су страдали у обављању службе или поводом обављања службе.

Награде и признања

Члан 178.

За остварене изузетне резултате у обављању полицијских послова, очувању и унапређењу безбедности, полицијским службеницима у Министарству додељују се награде и признања.

Награде и признања могу се додељивати и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, другим органима и установама, невладиним и другим организацијама и појединцима, као и полицијским службеницима страних држава за остварену међународну полицијску сарадњу или успешно изведене акције на пољу сузбијања међународног криминала.

Врсте награда и признања, као и начин, критеријуме и мерила прописује министар.

Здравствена заштита запослених

Члан 179.

Полицијским службеницима у Министарству обезбеђена је здравствена заштита која се остварује кроз специфичну и превентивну здравствену заштиту.

Специфична здравствена заштита

Члан 180.

Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности.

Специфичну здравствену заштиту запослених у Министарству, која се односи на пружање здравствених услуга у вези са претходним лекарским прегледима за упис у образовне институције Министарства, заснивањем радног односа и премештајем на другом радно место у Министарству, периодичним, ванредним, систематским и контролним лекарским прегледима, ради утврђивања професионалне и опште радне способности за даље обављање послова и пружањем стручне, техничке и кадровске помоћи организационим јединицама Министарства у извршавању задатака и послова, обавља Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова у сарадњи са надлежном организационом јединицом Министарства за послове људских ресурса.

Начин спровођења и мере специфичне здравствене заштите прописује министар.

Трошкове специфичне здравствене заштите сноси Министарство.

Превентивна здравствена заштита

Члан 181.

Превентивну здравствену заштиту полицијских службеника у Министарству организује и спроводи организациона јединица Министарства надлежна за послове људских ресурса.

Психолошка здравствена заштита

Члан 182.

Запосленима у Министарству обезбеђена је психолошка заштита која се остварује кроз психолошку селекцију и класификацију и психолошку превенцију на примарном, секундарном и терцијарном нивоу.

Психолошку заштиту запослених кроз процес селекције кадрова приликом пријема у радни однос, уписа на курсеве, каријерног кретања кроз службу, класификацију и стратешко планирање кадра организује и спроводи организациона јединица Министарства надлежна за послове људских ресурса.

Критеријуме и начин поступања у пружању психолошке помоћи прописује министар.

Члан 183.

Запослени у Министарству, по потреби, може бити упућен у референтну здравствену установу на тестирање на присуство алкохола и/или психоактивних супстанци у организму.

Тестирање може бити редовно и ванредно.

Тестирање се спроводи на захтев руководиоца организационе јединице.

Плата и друга примања

Члан 184.

Запослени у Министарству остварују право на плату, увећану плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са овим законом.

Права из става 1. овог члана, као и структура плате и коефицијената плате утврђују се посебним актом Владе.

Плата запосленог у Министарству се састоји од основне плате и увећане плате.

Плата из става 1. овог члана садржи утврђене порезе и доприносе за запосленог на месечном нивоу.

Основна плата одређује се множењем основице за обрачун и исплату плата са коефицијентом плате.

Основица за обрачун и исплату плата утврђује се одлуком Владе.

Платне групе, платни разреди и кофицијенти

Члан 185.

Радна места у Министарству разврставају се по платним групама и платним разредима.

Платне групе су општим описима послова опредељене целине у Министарству које исказују положај радног места унутар структуре радних места и послова, односно каталога радних места у Министарству.

Платни разреди су описима послова опредељене целине које исказују положај радног места унутар платне групе.

Коефицијент плате јесте нумерички фактор утицаја радне активности одређеног радног места на плату запосленог на том радном месту.

Коефицијент плате се састоји из збира основних и додатних коефицијената.

Минули рад, исхрана у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, уређује се у складу са општим прописом којим је уређен систем плата у јавном сектору.

Основни коефицијенти јесу коефицијент платне групе и коефицијент платног разреда.

Коефицијент платне групе јесте нумерички еквивалент специфичности и захтевности обављања посла одговарајуће платне групе.

Коефицијент платног разреда јесте нумерички еквивалент вредновања радног места у оквиру одговарајуће платне групе.

Додатни коефицијенти јесу коефицијент категоризације и корективни коефицијент.

Коефицијент категоризације може бити коефицијент категоризације организационе целине Министарства или коефицијент категоризације посла.

Корективни коефицијент јесте нумерички еквивалент специфичности посла које се остварује по основу привремених услова рада или других привремених околности које се јављају на пословима одговарајућег радног места а које нису узете у обзир при вредновању послова тог радног места.

Члан 186.

Министар или лице које он овласти може за додатно остварени радни допринос, који значајно превазилази стандард редовног нивоа и квалитета радног ангажовања, посебно увећати запосленом коефицијент основне плате до 20% у месецу у коме је исти остварен.

Стандард редовног нивоа и квалитет радног ангажовања, као и критеријуме за значајно превазилажење или умањење оствареног резултата рада прописује министар.

Увећана плата

Члан 187.

Полицијски службеник остварује право на увећану плату у висини утврђене овим законом, и то за:

1) рад ноћу – за сваки сат рада у висини 28,6% вредности радног сата основне плате, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне плате;

2) рад на дан празника који није радни дан – за сваки сат рада у висини 121% вредности радног сата основне плате;

3) прековремени рад – за сваки сат рада који по налогу надлежног руководиоца ради дуже од пуног радног времена у висини 28,6% вредности радног сата основне плате;

4) приправност – за сваки сат приправности у висини 10% вредности радног сата основне плате;

5) рад у смени, рад у турнусу или другу нередовност у раду која није вреднована у основној плати – за сваки сат рада у висини 28,6% вредности радног сата основне плате, ако ради на пословима на којима се рад у смени или рад у турнусу обавља повремено;

6) замену руководиоца:

(1) до 10 радних дана – 10% основне плате,

(2) дуже од 11 дана – 15 % основне плате.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа за додатак на основну плату, проценат увећања не може бити нижи од збира процената по сваком од основа за увећање.

Право на накнаде

Накнаде трошкова запослених

Члан 188.

Полицијски службеник у Министарству има право на накнаду стварних трошкова, и то:

1) за време које је провео на службеном путу у земљи или иностранству;

2) за привремени премештај у друго место рада, у земљи или иностранству;

3) за смештај и исхрану док ради и борави на терену.

Начин за остваривање права на накнаду из става 1. овог члана, као и њену висину прописује Влада.

Члан 189.

Запослени у Министарству има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини трошкова само на територији општине или града запослења.

Запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:

1) да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада;

2) да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града, омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде.

Промена места становања након заснивања радног односа, не може да утиче на увећање накнаде за долазак и одлазак са рада, осим ако промена места становања није последица настала премештајем, односно распоређивањем запосленог на захтев Министарства због потребе службе, односно организације рада.

Начин остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, као и максималан износ накнаде који се може исплатити прописује Влада.

Право на накнаду у случају привремене спречености за рад

Члан 190.

Полицијском службенику, у случају привремене спречености за рад због професионалне болести или повреде на раду, као и у случају теже болести ван рада која животно угрожава запосленог, припада накнада плате у висини 100% основне плате коју би примио као да ради, увећане за додатак из члана 187. став 1. тачка 1) овог закона.

Листу тежих болести и повреда ван рада из става 1. овог члана, утврђује здравствена установа надлежна за заштиту запослених у Министарству.

Полицијском службенику у случају привремене неспособности за рад због болести или повреде ван рада, припада накнада плате у висини 85% основне плате коју би примио као да ради, увећане за додатак из члана 187. овог закона.

Разлику у накнади за време привремене спречености за рад из става 3. овог члана између висине накнаде која осигуранику припада по основу општих прописа о здравственом осигурању и накнаде прописане овим законом, сноси Министарство.

За остале случајеве привремене спречености за рад примењују се општи прописи из области здравственог осигурања.

У случајевима постојања основане сумње да запослени врше злоупотребу коришћења привремене спречености за рад, непосредни руководилац може, искључиво ради обезбеђења доказа, о томе да изврши теренску контролу, а потом се обрати надлежној здравственој установи ради утврђивања здравствене способности запосленог.

Право на накнаду трошкова сахране и једнократну новчану помоћ

Члан 191.

Ако полицијски службеник у обављању службе или поводом обављања службе изгуби живот, трошкове сахране у месту које одреди његова породица сноси Министарство.

Трошком из става 1. овог члана сматрају се:

1) трошкови превоза посмртних остатака до места сахране;

2) путни трошкови за два пратиоца;

3) трошкови гробног места;

4) остали уобичајени трошкови.

Члан 192.

У случају смрти полицијског службеника која је наступила као последица повреде на раду, професионалног обољења или опасне појаве, породица коју је издржавао полицијски службеник има право на једнократну новчану помоћ у висини од 36 просечних плата запослених у Министарству исплаћених у месецу који је претходио месецу када је наступио случај.

Обезбеђивање исхране и смештаја без накнаде

Члан 193.

Полицијском службенику коме су исхрана и смештај у функцији стицања и одржавања потребног нивоа психолошке и физичке спремности и обучености за успешно извршење послова и задатака, односно прописаних стандарда, критеријума и мерила за припадност одређеној јединици, услуга исхране и смештаја се по месту рада обезбеђује без накнаде.

Начин обезбеђивања исхране и смештаја без накнаде прописује министар.

Накнада плате

Члан 194.

Полицијски службеник има право на накнаду плате, у случају:

1) годишњег одмора;

2) плаћеног одсуства;

3) нераспоређености;

4) привремене удаљености са рада;

5) одсуствовања с рада на дан државног и верског празника који је нерадни дан;

6) војне вежбе и одазивања на позив војних и других државних органа, ако посебним прописом није другачије одређено.

Распоређивање запослених

Члан 195.

Распоређивање, у смислу овог закона, представља опредељивање радног места запослених у законом предвиђеним случајевима.

Акт о распоређивању се доноси приликом заснивања радног односа, након доношења новог акта из члана 9. став 2. овог закона, након преузимања од другог послодавца, по основу правноснажне судске пресуде, након положеног приправничког испита, по истеку периода мировања радног односа, након привременог удаљења са рада и након разрешења.

Премештај

Члан 196.

Запослени може бити трајно премештен на друго радно место у складу са условима и начином који је прописан актом о интерном конкурсу.

Изузетно, запослени се може преместити, на предлог надлежног руководиоца, у случају када не остварује резултате рада, не остварује компетенције потребне за рад на радном месту на којем је распоређен или има трајно ограничење радне способности оцењено на инвалидској комисији.

Мерила за остваривање резултата рада из става 2. овог члана прописани су актом из члана 186. став 2. овог закона, као и актом којим се одређују компетенције запослених.

У случају из става 2. овог члана распоређивање се врши на радно место за које је предвиђено исто звање/чин, степен и врста образовања коју запослени има у тренутку премештаја.

Уколико не постоји упражњено радно место из става 4. овог члана, распоређивање се врши на основу степена и врсте образовања на радно место за које је предвиђено једно звање/чин ниже од звања/чина које запослени има.

Акт из става 3. овог члана донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 197.

За трајни премештај запосленог у случају када је раздаљина места рада од места премештаја, већа од 50 километара, неопходна је писана сагласност запосленог.

Изузетно од става 1. овог члана, запослени у Министарству може се трајно преместити на друго одговарајуће радно место и без његове сагласности у случају да се премештај врши на радно место у саставу полицијске управе где запослени ради или полицијске управе чија територијална надлежност обухвата место пребивалишта запосленог.

Привремени премештај

Члан 198.

Запослени уз своју писану сагласност може бити привремено премештен на друго радно место, на образложени предлог руководиоца организационе јединице.

Привремени премештај из става 1. овог члана могућ је због замене одсутног запосленог, повећаног обима посла, привремено ограничене радне способности или обављања послова радног места до окончања конкурсног поступка, при чему запослени који се премешта задржава сва права радног места са кога је премештен, ако је то за њега повољније.

Привремени премештај траје најдуже шест месеци.

Изузетно, привремени премештај у случају привременог ограничења радне способности траје до коначне оцене радне способности, а најдуже годину дана.

После истека времена на које је привремено премештен запослени се враћа на радно место са кога је премештен.

Жалба на решење о привременом премештају не одлаже извршење.

Члан 199.

У периоду привременог премештаја запослени задржава сва права радног места са којег је премештен, ако је то за њега повољније.

После истека времена на које је привремено премештен запослени се враћа на радно место са којег је премештен.

Услови за упућивање у другу организациону јединицу

Члан 200.

Упућивање, у смислу овог закона, представља привремену промену посла – без промене радног места, у циљу обављања конкретног службеног посла или задатка на одређеном радном месту, где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности.

Упућивање запосленог може се извршити једанпут само уз његову претходну сагласност.

Упућивање траје најдуже годину дана или док трају околности које су га узроковале.

Решењем о упућивању утврђују се права и обавезе проистекле из упућивања.

Правила о упућивању полицијских службеника прописује министар.

Члан 201.

Полицијски службеник може бити упућен на рад у иностранство, на основу утврђених правила о међународној полицијској сарадњи, у складу са одредбама овог закона.

IX. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Одговорност за повреде службене дужности

Члан 202.

За лаке и тешке повреде службене дужности полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају дисциплински.

Члан 203.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају за повреду службене дужности ако послове и задатке не обављају савесно, стручно и у предвиђеним роковима, ако се не придржавају Устава, закона, других прописа и правила о понашању за време службе, као и за повреде којима изван службе нарушавају интересе и углед Министарства.

Полицијски службеници и остали запослени у Министарству одговарају за повреде службене дужности.

Одговорност за кривично дело, као и прекршајна одговорност, не искључују истовремено и дициплинску одговорност за исту радњу која је предмет дисциплинског поступка уколико радња кривичног или прекршајног поступка уједно представља и повреду службене дужности.

Ослобађење од кривичне, односно прекршајне одговорности, не претпоставља ослобађање од дисциплинске одговорности, која је за предмет имала исту радњу, ако је радња квалификована и као повреда службене дужности.

Права запосленог у дисциплинском поступку

Члан 204.

Запослени у току дисциплинског поступка има право на браниоца, право да учествује у поступку, да се изјасни о доказима, да предлаже доказе и да се изјасни о предложеним и изведеним доказима.

Сходна примена других прописа и ближе уређивање дисциплинске одговорности

Члан 205.

На питања вођења дисциплинског поступка која нису уређена овим законом и прописима донетим на основу овог закона примењују се одредбе прописа којим се уређује општи управни поступак.

Лаке повреде службене дужности

Члан 206.

Лаке повреде службене дужности јесу:

1) неоправдани недолазак на посао у одређено време и одлазак са посла пре истека радног времена, најмање три пута у року од месец дана;

2) непрофесионалан однос према грађанима или запосленима за време рада;

3) несавесно и неуредно чување службених списа и података;

4) неоправдано изостајање са посла до три радна дана у току једне календарске године;

5) неуредан изглед, односно неношење или непрописно ношење униформе и оружја;

6) поступање противно налогу или упутству за обављање послова које је изазвало или могло да изазове штетне последице мањег значаја.

Тешке повреде службене дужности

Члан 207.

Тешке повреде службене дужности јесу:

1) одбијање извршења или неизвршавање законитог наређења руководиоца издатог током вршења или поводом вршења задатка;

2) самовољно напуштање радног места;

3) противправна примена полицијских овлашћења или злоупотребе статуса полицијског службеника;

4) издавање или извршавање противправног наређења;

5) непредузимање или недовољно предузимање мера из своје надлежности за безбедност лица, имовине и поверених ствари;

6) онемогућавање, ометање или отежавање извршавања службених задатака;

7) понашање које штети угледу Министарства;

8) спавање на радном месту, односно заузимање таквог положаја којим се онемогућава успешно вршење полицијских послова у току извршавања полицијског задатка;

9) долазак на посао под утицајем алкохола, опојних дрога и других психоактивних супстанци, односно конзумирање алкохола, опојних дрога и других психоактивних супстанци у току радног времена;

10) одавање података који носе ознаку тајности;

11) непрописно, неправилно или ненаменско коришћење, губљење или оштећење техничке или друге опреме, односно средстава којима је запослени задужен или их користи у обављању службених задатака, услед намере или грубе непажње;

12) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

13) поступање супротно одредбама члана 169. ст. 2. и 3. овог закона;

14) одбијање, неоправдано неодазивање или избегавање прописаног здравственог прегледа или злоупотреба права одсуствовања у случају болести;

15) одбијање, неоправдано неодазивање или избегавање стручног оспособљавања, усавршавања или друге обуке на коју се запослени упућује у сврху потребе посла или послодавца;

16) незаконит, несавестан, немаран рад или пропуштање радње за коју је запослени овлашћен, а које су проузроковале или су могле да проузрокују штету или незаконитост у раду;

17) повреда права запослених;

18) неоправдано изостајање са посла преко три радна дана у току једне календарске године;

19) самоиницијативно иступање полицијских службеника и осталих запослених у јавности и средствима јавног информисања у вези с радом, које је изазвало или би могло да изазове штетне последице по углед Министарства;

20) спречавање или ометање спровођења кривичног или другог поступка пред надлежним судом;

21) непријављивање кривичног дела, прекршаја или повреде службене дужности;

22) онемогућавање или ометање обављања послова унутрашње контроле;

23) непоступање по предложеним мерама Сектора унутрашње контроле за отклањање утврђених незаконитости;

24) негативан резултат теста интегритета;

25) непријављивање промене у имовинском картону;

26) чланство у политичким странкама и организацијама, страначко организовање или политичко деловање у Министарству;

27) изражавање својих политичких уверења на раду;

28) лажно пријављивање повреда службене дужности.

Дисциплинске мере и поступак

Дисциплинске мере за лаке повреде службене дужности

Члан 208.

За лаке повреде службене дужности може се изрећи једна од следећих дисциплинских мера:

1) писана опомена;

2) новчана казна у износу од 10% до 20% од месечне основне плате увећане за минули рад остварене у месецу у ком је решење о утврђеној дисциплинској одговорности постало коначно.

Дисциплинске мере за тешке повреде службене дужности

Члан 209.

За тешке повреде службене дужности могу се изрећи следеће дисциплинске мере и то:

1) новчана казна у износу од 20% до 40% од основне плате увећане за минули рад у времену од два до шест месеци;

2) распоређивање на друго радно место на којем се обављају послови за које је као услов прописана непосредно нижа стручна спрема, односно нижа платна група у трајању од шест месеци до две године;

3) заустављање у стицању непосредно вишег чина/звања од 2 до 4 године;

4) губљење стеченог чина/звања и одређивање непосредно нижег чина/звања у стручној спреми;

5) престанак радног односа.

Надлежност за покретање и одлучивање у дисциплинском поступку

Члан 210.

Дисциплински поступак се спроводи као првостепени и другостепени поступак.

Дисциплински поступак у првом степену покреће руководилац или лице које он овласти.

Лица из става 2. овог члана овластиће полицијског службеника – дисциплинског старешину да води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности полицијских службеника и осталих запослених, који мора бити дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник или други запослени који има стечено високо образовање са најмање десет година радног искуства у струци.

У дисциплинском поступку о одговорности полицијског службеника и осталих запослених одлучује се решењем, а о питањима у току поступка закључком, ако прописима којима се уређује општи управни поступак није другачије прописано.

Против првостепених дисциплинских решења лице против којег се води поступак и лице које је покренуло поступак имају право приговора Дисциплинској комисији у року од осам дана од дана уручења решења.

Дисциплинска комисија је колегијални орган који одлучује по приговорима на првостепене одлуке дисциплинских старешина.

Дисциплинска комисија одлучује у већу од три члана, од којих су председник и један члан из Министарства, а један члан је представник јавности.

Председника, чланове и секретаре Дисциплинске комисије именује министар посебним актом.

Начела за спровођење дисциплинског поступка

Члан 211.

Дисциплински поступак спроводи се у складу са одредбама овог закона, а у оним питањима која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којима се уређује општи управни поступак.

Дисциплински поступак је хитан и јаван.

Првостепени поступак за утврђивање лаких повреда службене дужности окончава се најкасније у року од 60 дана од дана покретања поступка.

Одлуком овлашћеног лица које води и одлучује у дисциплинском поступку може се у изузетним случајевима искључити јавност, ако то захтева потреба чувања података са ознаком поверљивости и тајности или из других оправданих разлога.

Начин спровођења дисциплинског поступка и друга питања која су од значаја за рад дисциплинских органа прописује Влада.

Члан 212.

Полицијски службеник и остали запослени имају право да благовремено буду обавештени о покренутом дисциплинском поступку, као и о доказима који су приложени уз иницијативу за покретање дициплинског поступка.

Полицијски службеник и остали запослени против којих је покренут дисциплински поступак имају право да учествују у том поступку, да се у поступку изјашњавају на доказе, предлажу доказе и износе чињенице и тврдње у вези са предложеним и изведеним доказима.

Полицијски службеник и остали запослени у дисциплинском поступку имају право на заступника који у том поступку има положај пуномоћника.

Лице које води дисциплински поступак дужно је, на захтев полицијског службеника или другог запосленог против којег се води поступак, омогућити учествовање представника синдиката чији је члан, који у том поступку има положај изједначен с положајем заступника.

Члан 213.

Право на разгледање и умножавање списа имају странке у поступку, као и особе које учине вероватним свој правни интерес за то.

Разгледање и умножавање списа одобрава и надзире особа надлежна за вођење дисциплинског поступка.

Члан 214.

Првостепени и другостепени дисциплински органи нису обавезани правном квалификацијом повреде службене дужности која је утврђена закључком о покретању дисциплинског поступка, већ су приликом доношења одлуке о дисциплинској одговорности везани за чињенично стање утврђено у току дисциплинског поступка.

Ако у поступку утврди другачије чињенично стање у односу на чињенично стање утврђено у закључку о покретању дисциплинског поступка, запосленом се мора дати могућност да се о новом чињеничном стању изјасни.

Застарелост

Члан 215.

Покретање дисциплинског поступка за лаке повреде службене дужности застарева протеком шест месеци од дана извршења, а за тешке повреде службене дужности протеком једне године од дана извршења.

Вођење дисциплинског поступка за лаке повреде службене дужности застарева протеком шест месеци од покретања дисциплинског поступка, а за тешке повреде службене дужности – једну годину од покретања дисциплинског поступка.

О прекиду поступка због немогућности његовог покретања или вођења доноси се посебан закључак.

Застаревање вођења поступка прекида се сваком радњом усмереном ка одлучивању о дисциплинској одговорности или законитости и уставности неког акта, због одсуства лица против кога је поступак покренут или из других оправданих разлога, па стога након сваког прекида рок застарелости наставља да тече.

О прекиду поступка доноси се посебан закључак.

У сваком случају, апсолутна застарелост вођења поступка наступа протеком двоструког времена које је према закону прописано за застарелост вођења дисциплинског поступка, у зависности да ли је у питању лака или тешка повреда.

Критеријуми за изрицање дисциплинске мере

Члан 216.

При одређивању врсте дисциплинске мере узимају се у обзир тежина и карактер извршене повреде и настале последице, степен одговорности запослених, околности под којима је повреда извршена, као и субјективне и објективне околности на страни запосленог.

Разлози и поступак привременог удаљења из службе

Члан 217.

Полицијски службеник и остали запослени привремено се удаљавају са рада кад је против њих одређен притвор, почев од првог дана притвора.

Удаљење из става 1. овог члана траје док траје притвор и за то време полицијском службенику и осталим запосленима припада накнада основне плате у висини од 1/4, односно 1/3 ако једини издржавају породицу.

Полицијски службеник и остали запослени у Министарству могу бити привремено удаљени с рада, на образложени предлог руководиоца, када је против њих донета наредба о спровођењу истраге за кривично дело за које се гони по службеној дужности, или покренут дисциплински поступак због тешке повреде службене дужности и уколико би њихово присуство на раду штетило интересима службе, уз посебно образложење.

Удаљење из става 3. овог члана може трајати до правноснажног окончања кривичног поступка, односно до окончања дисциплинског поступка и за то време полицијски службеник и остали запослени имају право на накнаду у висини 1/2 плате, односно 2/3 плате ако једини издржавају породицу.

О привременом удаљењу са рада одлучује министар или лице које он овласти.

О привременом удаљењу са рада за полицијске службенике и запослене у полицијској управи одлучује начелник полицијске управе.

Против решења о удаљењу полицијски службеник и остали запослени могу поднети жалбу Жалбеној комисији Владе, у року од осам дана од дана уручења решења о удаљењу.

Жалба не одлаже извршење решења.

Полицијском службенику који је удаљен са рада одузима се службена значка, службена легитимација, оружје и друга средства која су му поверена за обављање послова, док траје привремено удаљење.

X. ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

Члан 218.

Република Србија одговара за штету коју полицијски службеник и остали запослени у Министарству причине трећим лицима, ако се докаже да је штета настала поступањем полицијских службеника и других запослених у Министарству током обављања послова и задатака и ако су поступали сагласно прописима о начину обављања полицијских и осталих послова у Министарству.

Полицијски службеник и остали запослени у Министарству одговарају за штету коју причине Министарству или трећим лицима, ако се докаже да су штету проузроковали намерно или из крајње непажње током обављања послова и задатака или су поступали несагласно прописима о начину обављања полицијских и осталих послова у Министарству.

Полицијски службеник и остали запослени у обавези су да, одмах по сазнању за насталу штету поднесу извештај о причињеној штети непосредном руководиоцу.

Полицијски службеник и остали запослени могу се у целости или делимично ослободити одговорности за насталу штету ако је до ње дошло поступањем по налогу надређеног руководиоца, под условом да су га полицијски службеник и остали запослени претходно писано или усмено, у зависности од околности, упозорили да ће извршењем налога настати или да би могла настати штета.

Полицијски службеник и остали запослени који су одговорни за штету причињену крајњом непажњом могу се делимично или у целости ослободити обавезе накнаде штете ако је штета настала обављањем полицијских послова, због знатних напора у обављању истих, под околностима када штета није могла бити избегнута.

Начин утврђивања одговорности, висине и надокнаде штете прописује министар.

XI. КОНТРОЛА РАДА

Члан 219.

Рад Министарства је под демократском контролом.

Врсте контроле

Члан 220.

Контрола рада Министарства обезбеђује се спољашњом и унутрашњом контролом.

Спољашња контрола

Члан 221.

Спољашњу контролу рада врше:

1) Народна скупштина Републике Србије;

2) скупштине јединице покрајинске аутономије или јединица локалне самоуправе, укључујући и градске општине;

3) правосудни органи;

4) независни државни органи надлежни за послове надзора и други овлашћени државни органи и тела;

5) грађани и јавност.

Парламентарна контрола

Члан 222.

Народна скупштина обавља надзор над радом Министарства непосредно и преко надлежног одбора за унутрашње послове (у даљем тексту: Одбор).

Одбор нарочито:

1) разматра полугодишње и ванредне извештаје о стању безбедности у Републици Србији;

2) разматра редовне и ванредне извештаје о раду Министарства;

3) разматра годишње извештаје о раду Сектора унутрашње контроле;

4) надзире законитост трошења буџетских и других средстава за рад;

5) надзире законитост спровођења посебних доказних радњи дефинисаних у законику којим се уређује кривични поступак, мере циљане потраге и теста интегритета;

6) надзире поштовање политичке, идеолошке и интересне неутралности у раду Полиције;

7) утврђује чињенице о уоченим незаконитостима или неправилностима у раду Министарства и о томе доноси закључке;

8) извештава Народну скупштину о својим закључцима и предлозима.

Министар, или лице које он овласти, подноси Одбору полугодишњи извештај о стању безбедности у Републици Србији, као и редовни извештај о раду Министарства.

Министарство, по потреби или на захтев Одбора, подноси Одбору и ванредне извештаје.

Контролна улога скупштине покрајинске аутономије или јединица локалне самоуправе, укључујући и градске општине

Члан 223.

Скупштина и извршни орган покрајинске аутономије или јединица локалне самоуправе, укључујући и градске општине:

1) разматрају извештај о стању безбедности на свом подручју;

2) заузимају ставове о приоритетима за безбедност људи и имовине и подносе предлоге руководиоцу надлежне организационе јединице Министарства.

Ради поступања у смислу става 1. тачка 2) овог члана, скупштина, односно извршни орган покрајинске аутономије или јединице локалне самоуправе, укључујући и градске општине, могу основати саветодавна тела.

Контрола рада Полиције и запослених у Министарству

Сектор унутрашње контроле

Члан 224.

Унутрашњу контролу рада Полиције и других запослених у Министарству врши Сектор унутрашње контроле.

Сектором унутрашње контроле руководи начелник Сектора унутрашње контроле.

Начелник Сектора унутрашње контроле редовно и периодично подноси министру извештаје о раду Сектора унутрашње контроле, а о радњама предузетим у циљу откривања кривичних дела подноси извештаје надлежном јавном тужиоцу.

На захтев Владе и радног тела Народне скупштине надлежног за унутрашње послове, министар подноси извештај о раду Сектора унутрашње контроле.

Сектор унутрашње контроле у року од три месеца од истека календарске године, јавно објављује извештај о раду за претходну годину са основним статистичким подацима о спроведеним активностима и постигнутим резултатима.

Облици и начин вршења унутрашње контроле

Члан 225.

Сектор унутрашње контроле врши контролу законитости рада полицијских службеника, као и других запослених у Министарству, а нарочито у погледу поштовања и заштите људских и мањинских права и слобода при извршавању службених задатака и примени полицијских овлашћења, односно при вршењу послова из свог делокруга.

Сектор унутрашње контроле предузима мере и радње у складу са законом којим се уређује кривични поступак на откривању и сузбијању кривичних дела корупције и других облика коруптивног понашања, као и других кривичних дела полицијских службеника и других запослених у Министарству, извршених на раду или у вези са радом.

Облике и начин вршења унутрашње контроле прописује министар.

Запослени у Сектору унутрашње контроле

Члан 226.

Полицијски службеници овлашћени за вршење унутрашње контроле (у даљем тексту: полицијски службеник унутрашње контроле) у Сектору унутрашње контроле при вршењу контроле имају сва полицијска овлашћења и, у погледу својих права и дужности, изједначени су са другим полицијским службеницима у статусу овлашћених службених лица.

Поступање Сектора унутрашње контроле

Члан 227.

Сектор унутрашње контроле поступа по сопственој иницијативи, на захтев надлежног јавног тужиоца, на основу прикупљених обавештења и других сазнања, писаних обраћања полицијских службеника и других запослених у Министарству, као и притужби физичких и правних лица.

Начелник Сектора унутрашње контроле без одлагања, у писаном облику, обавештава министра о поступању/непоступању за које сматра да је противно закону и предузима потребне мере и радње у циљу отклањања незаконитости.

О радњама предузетим у циљу расветљавања кривичних дела обавештава се надлежни јавни тужилац.

У случају када се утврди да је приликом поступања полицијског службеника дошло до прекорачења полицијских овлашћења којима су повређена права која штити Заштитник грађана, о томе се поред министра и јавног тужиоца обавештава и Заштитник грађана.

Све организационе јединице Министарства, ако током свог рада дођу до сазнања и података да је запослени у Министарству извршио кривично дело, на раду или у вези са радом, дужне су да без одлагања обавесте надлежног јавног тужиоца и Сектор унутрашње контроле, а најкасније у року од 24 часа од сазнања.

Полицијски службеници или други запослени у Министарству не могу бити позвани на одговорност због обраћања Сектору унутрашње контроле, осим у случајевима лажног пријављивања.

Обавезе и овлашћења у вршењу унутрашње контроле

Члан 228.

Полицијски службеници и други запослени у Министарству дужни су да полицијским службеницима унутрашње контроле омогуће да изврше контролу и да им у томе пруже потребну стручну и техничку помоћ којом Сектор унутрашње контроле не располаже.

У вршењу контроле полицијски службеници унутрашње контроле имају право и дужност да:

1) остваре увид у податке о предмету, списе предмета, осталу службену документацију у вези са предметом и увид у евиденцију коју води Полиција или друга организациона јединица Министарства;

2) узму изјаве од полицијских службеника и других запослених у Министарству, оштећених лица и сведока;

3) од полицијских службеника и других запослених у Министарству захтевају достављање других података и информација из њихове надлежности који су потребни за вршење унутрашње контроле;

4) остваре увид у службене просторије и изврше преглед средстава које полицијски службеници и други запослени у Министарству користе у раду;

5) захтевају атесте и техничке и друге податке о техничким средствима која се користе у раду и захтевају доказе о оспособљености полицијских службеника и других запослених у Министарству за употребу техничких и других средстава која користе у свом раду;

6) налажу предузимање хитних и неопходних мера и радњи уколико би њиховим одлагањем дошло до повреде људских права и слобода приликом примене полицијских овлашћења или приликом обављања других полицијских послова.

Документацију која се односи на примену овлашћења из става 2. овог члана и има одговарајући степен тајности, полицијски службеници унутрашње контроле који врше контролу могу да прегледају у присуству одговорног лица које је утврдило степен тајности документа.

Члан 229.

У вршењу контроле полицијски службеници унутрашње контроле не могу утицати на рад Полиције или на други начин ометати рад или угрозити поверљивост полицијске акције.

Оправданост угрожености поверљивости полицијске акције образлаже се надлежном јавном тужиоцу који доноси коначну одлуку.

Ако постоји основана опасност да би вршење унутрашње контроле рада полиције над применом њених полицијских овлашћења утврђених овим Законом или другим прописом, онемогућило или битно отежало примену полицијских овлашћења или угрозило живот и здравље лица која их примењују, полицијски службеник, може до одлуке надлежног јавног тужиоца, привремено да одбије увид у документацију, преглед просторија и достављање одређених података и информација, полицијском службенику унутрашње контроле.

Полицијски службеник у случају одбијања налога Сектора унутрашње контроле из разлога наведених у ставу 3. овог члана, дужан је да без одлагања сачини извештај и исти достави министру, као и надлежном јавном тужиоцу.

Превентивне активности

Члан 230.

Сектор унутрашње контроле врши превентивно контролни надзор свих организационих јединица у Министарству.

У циљу превенције корупције, Сектор унутрашње контроле примењује тест интегритета, спроводи анализу ризика од корупције и проверу промене имовног стања.

У вршењу контроле, полицијски службеници унутрашње контроле могу примењивати тест интегритета као инструмент у сузбијању корупције.

Тест интегритета подразумева симулирање реалне ситуације идентичне радним активностима тестираног, коју је тестирани дужан да решава, како би се увидела реакција и поступање тестираног службеника у конкретној ситуацији, без обавезе претходног обавештавања организационе јединице у којој је запослен тестирани.

Сектор унутрашње контроле у сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције врши анализу ризика од корупције.

Анализа ризика од корупције у Министарству подразумева идентификацију ризика, израду регистра ризика и планова превентивних мера за њихово отклањање.

У вршењу контроле, Сектор унутрашње контроле води евиденцију имовног стања руководилаца, као и за високоризична радна места у Министарству установљена анализом ризика од корупције, и врши контролу промене имовног стања.

Руководиоци у Министарству дужни су да пријаве промене свог имовног стања које се евидентирају у личном имовинском картону који је депонован у надлежној организационој јединици.

Евиденција из става 8. овог члана води се у складу са прописом о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Облике и начин примене теста интегритета, спровођења анализе ризика и вршења контроле промене имовног стања прописује министар.

Члан 231.

У вршењу унутрашње контроле, полицијски службеници унутрашње контроле предузимају потребне мере и радње, прикупљају доказе и утврђују чињенично стање и друге мере у складу са законом.

Начелник Сектора унутрашње контроле са резултатима контролне делатности, упознаје министра, директора полиције, као и руководиоца контролисане организационе јединице Министарства, којем налаже отклањање утврђених незаконитости и реализацију мера одговорности у складу са законом и другим прописима донетим на основу закона.

Руководилац из става 2. овог члана, дужан је да министру и директору полиције достави годишњи Извештај о резултатима контролне делатности са саветодавним препорукама.

Контрола рада Сектора унутрашње контроле

Члан 232.

Сектор унутрашње контроле је под спољашњом контролом, коју спроводе тела из члана 221. став 1. тач. 1), 3), 4) и 5) овог закона.

За свој рад и рад Сектора унутрашње контроле, начелник Сектора унутрашње контроле одговоран је министру.

Контролу рада начелника и запослених у Сектору унутрашње контроле врши министар.

Члан 233.

Министар даје Сектору унутрашње контроле смернице, обавезна упутства за рад, осим у радњама предузетим у предистражном и истражном поступку по захтеву надлежног јавног тужиоца.

Контрола рада решавањем притужби

Право на подношење притужбе

Члан 234.

Притужбу може поднети свако лице (у даљем тексту: притужилац) које сматра да су му поступањем или пропуштањем поступања запосленог (у даљем тескту: притуженик) при вршењу службених задатака повређена људска и мањинска права и слободе, у року од 30 дана од дана када се притужена радња догодила.

Притужба може да се поднесе и на рад Министарства.

Притужиоцу ће се омогућити учешће у притужбеном поступку.

На основу поднете притужбе спроводи се притужбени, односно скраћени поступак.

Поднете притужбе достављају се на даље поступање надлежној организационој јединици Министарства.

Притужба која није поднета у року из става 1. овог члана, решава се у скраћеном поступку.

Уколико притужба садржи елементе кривичног дела, о притужби се, без одлагања, обавештава надлежни јавни тужилац, Сектор унутрашње контроле и руководилац организационе јединице у којој притуженик ради, који о наведеном обавештавају притужиоца.

Уколико притужба садржи елементе повреде службене дужности, руководилац организационе јединице у којој притуженик ради без одлагања покреће дисциплински поступак против притуженика, о чему обавештава притужиоцa.

Притужбени поступак

Члан 235.

Притужбени поступак спроводи руководилац организационе јединице у којој ради притуженик или лице које он овласти, односно комисија за решавање притужби (у даљем тексту: Комисија).

Након пријема притужбе, руководилац је дужан да притужиоца обавести о покретању притужбеног поступка и да га позове на разговор у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

У притужбеном поступку, руководилац решава притужбу усаглашавањем ставова са притужиоцем.

Ако се ставови по питању постојања угрожавања или повреде људских и мањинских права и слобода не усагласе, притужба се уступа на решавање Комисији.

Притужба се уступа Комисији и када се уредно позвани притужилац не одазове позиву на разговор, а руководиоца обавести да по притужби поступа Комисија.

Ако се притужилац не одазове на позив руководиоца из става 1. овог члана и не захтева да по притужби поступа Комисија, сматра се да је притужилац одустао од притужбе.

Притужбени поступак пред руководиоцем организационе јединице окончава се у року од 30 дана од дана пријема притужбе.

Поступак пред Комисијом окончава се достављањем писаног одговора притужиоцу у року од 30 дана од дана уступања притужбе на решавање.

Административно-техничке послове у притужбеном поступку обављају притужбене јединице.

Притужбена јединица је организациона јединица надлежна за притужбе у седишту Министарства и у полицијским управама, или организациона јединица коју за то одреди руководилац.

На притужбени поступак супсидијарно се примењује закон којим се уређује општи управни поступак.

Начин поступања у току притужбеног поступка прописује министар.

Члан 236.

Према притуженицима за које се у притужбеном поступку утврди да су својим поступањем повредили или угрозили људска и мањинска права и слободе притужиоца, руководиоци организационих јединица у Министарству предузимају одговарајуће мере.

Руководиоци из става 1. овог члана дужни су да извештај о предузетим мерама доставе надлежној притужбеној јединици, као и да о предузетим мерама обавесте притужиоца.

Комисија за решавање притужби

Члан 237.

Комисија за решавање притужби састављена је од три члана: председника комисије, члана из Министарства и једног представника јавности.

Чланове Комисије решењем именује и разрешава министар.

Председник Комисије је полицијски службеник којег предлаже Дирекција полиције, односно друга надлежна организациона јединица Министарства.

Чланови Комисија су запослени у Министарству, које предлаже Дирекција полиције или организациона јединица Министарства у којој запослени – притуженик ради.

Представнике јавности у Комисији у седишту Министарства, именује министар на предлог организација стручне јавности и невладиних организација.

Представнике јавности у Kомисијама у седишту полицијских управа именује министар на предлог органа локалне самоуправе са подручја појединих полицијских управа.

Чланови Комисије именују се на период од четири године.

Комисија заседа у потребном броју већа у седишту Министарства, као и у седишту полицијских управа.

Члан 238.

Представницима јавности који учествују у раду Комисије припада накнада за рад на седници Комисије у висини износа дневнице за службено путовање која важи за запослене у државним органима.

Надзор над решавањем притужби у притужбеном поступку

Члан 239.

Надзор над спровођењем притужбеног поступка од стране руководиоца огранизационе јединице врши надлежна притужбена јединица и Дирекција полиције.

Надзор над притужбеним поступком од стране комисије за решавање притужби врши стручно лице које је министар за то овластио.

Начин поступања током надзора над решавањем притужби уређују се актом из члана 235. став 12. овог закона.

Евидентирање и извештавање

Члан 240.

Евиденцију притужби и извештавање о решавању притужби врше надлежне притужбене јединице у складу са прописом којим се уређују евиденције и обрада података у области унутрашњих послова.

Годишњи извештај о решавању притужби у Министарству јавно се објављује на службеном веб сајту Министарства.

Решавање притужби у скраћеном поступку

Члан 241.

У скраћеном поступку притужбе решава руководилац организационе јединице у којој ради притуженик, односно на коју се притужба односи (у даљем тексту: руководилац).

Руководилац проверава наводе притужбе, и у року од 60 дана од дана пријема притужбе, извештава подносиоца о исходу провера.

Руководилац неће поступати по притужби у следећим случајевима:

1) када је притужба поновљена, а нису поднети нови докази;

2) када се ради о очигледној злоупотреби права на подношење притужбе.

О исходу скраћеног поступка из става 3. овог члана руководилац је дужан да подносиоцу одговори искључиво након првог обраћања.

Члан 242.

О исходу спроведеног притужбеног поступка руководилац или председник Kомисије из члана 235. став 1. овог закона обавештава Дирекцију полиције, односно другу надлежну организациону јединицу Министарства.

Члан 243.

Подношење лажне притужбе сматра се лажним пријављивањем у смислу кривичног законодавства.

XII. ФИНАНСИРАЊЕ

Средства за рад

Члан 244.

Средства за рад Министарства обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Министарство може да остварује приходе пружањем услуга у вези са основном делатношћу Министарства, односно у складу са пословима који су у функцији безбедности и евиденцијама из своје надлежности, а која имају својство општих прихода буџета Републике Србије.

Органи покрајинске аутономије или јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, недржавни органи и организације и друга правна лица, могу својим средствима учествовати у побољшању услова рада организационих целина Министарства, унапређења безбедности у заједници и у реализацији појединих активности од значаја за безбедност људи и имовине на одређеном подручју.

Врсте услуга из става 2. овог члана и висину таксе за пружање тих услуга прописује Влада.

Члан 245.

Полиција и остале организационе једнице Министарства користе средства у јавној својини.

Део средстава која Министарство користи чине средства за посебне намене, која су поверљивог карактера.

Непокретности за посебне намене, које користе службе Министарства чија надлежност, организација и поступање има безбедносни или поверљиви карактер, јесу:

1) земљиште;

2) зграде – службене и друге зграде (пословне просторије, магацини, складишта, гараже и сл.);

3) грађевински објекти (монтажни, покретни, привремени и сл.).

Приступ непокретним средствима за посебне намене, изван случајева њиховог редовног коришћења, дозвољен је само по претходно прибављеном одобрењу министра.

Покретне ствари за посебне намене, које користе службе Министарства чија надлежност, организација и поступање има безбедносни или поверљиви карактер јесу:

1) оружје за службене потребе, у складу са посебним актом, укључујући и муницију и њене елементе, барут, све врсте експлозива, димна и осветљавајућа средства;

2) опрема (за експлозивну заштиту; опрема униформисаног састава полиције и специјалних јединица Министарства: одећа, обућа, алпинистичка опрема и ронилачка опрема; идентификационе значке и службене легитимације);

3) превозна средства (ваздухопловна превозна средства – хеликоптери и лебделице, као и њихова опрема намењена потребама Министарства; моторна возила – борбена, теренска, теретна, ватрогасна, патролна и друга моторна возила; бродови и чамци – бродови, патролни чамци, диверзантски и извиђачки чамци, бродови и чамци помоћне намене, њихова стандардна и специфична опрема;

4) друга средства (за експлозивну заштиту; средства везе и телекомуникација – радио-опрема, опрема крипто-заштите, скремблери, релејна опрема, анализатори спектра, транспортна мрежа, опрема електронског и видео надзора простора и опреме надзора телекомуникација; средства информационог система – хардвер и софтвер посебне намене и оперативни системи заштите; средства криминалистичке технике – детектори, рендген уређаји, балистичке плоче, посебни материјали криминалистичке технике и друга посебна опрема; системи, уређаји и инструменти за површинско, подводно и ваздушно осматрање и јављање, за оријентацију и навигацију, радари, инфрацрвени уређаји, ласерски мерачи, нишанске справе; основно стадо – службени пси, службени коњи и сл.; средства специјалне личне заштитне опреме – заштитна одела, обућа и рукавице, штитови, шлемови, заштитне маске и наочаре, прслуци, антифони и штитници за потребе интервентних, противдиверзионих, ватрогасних јединица и припадника јединица за обезбеђење и заштиту личности).

Под стварима из става 5. овог члана подразумевају се и резервни делови, специјални алати и опрема за одржавање средстава из тог става, друге покретне ствари за посебне намене које се по својој намени, карактеристикама и својствима, могу уподобити са стварима из става 5. овог члана.

Добра, услуге и радови за потребе и у вези са непокретним и покретним стварима за посебне намене, као и услуге које су у функцији обављања послова из надлежности Министарства и потреба безбедности имају поверљив карактер у смислу става 2. овог члана.

Начин набавке средстава за посебне намене без јавног оглашавања прописује Влада.

Средства за посебне оперативне потребе

Члан 246.

За исплату трошкова и награда лицима за поступање и учествовање у примени мера које су одобрене на основу овог закона и закона којим се уређује кривични поступак и за плаћање корисних информација у вези са кривичним делима и њиховим учиниоцима (у даљем тексту: средства за посебне оперативне потребе) се у оквиру буџета, према финансијском плану дирекције полиције и Сектора унутрашње контроле, одређују наменска финансијска средства.

Подаци о исплатама воде се у посебној евиденцији, у складу са прописима којима су уређене поједине области.

Начин пословања са средствима за посебне оперативне потребе утврђује се подзаконским актом.

На новчана средства из става 1. овог члана не плаћају се доприноси, нити друга давања одређена прописима.

Фонд за солидарну помоћ

Члан 247.

Министарство може основати Фонд за солидарну помоћ и располагати прикупљеним средствима до висине средстава на рачуну Фонда, у циљу помоћи запосленима и чланова њихових ужих породица, и то:

1) породицама погинулих запослених у Министарству, породицама рањених запослених у Министарству као и рањеним запосленима у Министарству, који су у обављању или поводом обављања послова били рањени;

2) запосленима и члановима њихових ужих породица ради лечења, рехабилитације, набавке ортопедских и других помагала у случајевима обољевања од тежих болести услед којих је угрожен живот или у већој мери отежан социјално – економски положај запосленог и његове породице;

3) запосленима и њиховим ужим породицама при посебним случајевима угрожености услед елементарних непогода.

Члан 248.

Средства Фонда за солидарну помоћ могу да чине:

1) донације;

2) средства буџета;

3) друга средства у складу са законом и другим прописима.

Ближе облике помоћи, услове, критеријуме, висину и доделу средстава Фонда за солидарну помоћ прописује министар.

XIII. ПОМОЋНА ПОЛИЦИЈА

Припадници помоћне полиције

Члан 249.

Министарство може образовати помоћну полицију за извршавање полицијских послова у случајевима када треба надокнадити ангажовање великог броја полицијских службеника за извршавање задатака:

1) високог безбедносног ризика;

2) у природним и другим несрећама;

3) обезбеђивања државне границе;

4) у другим случајевима када је угрожена унутрашња безбедност.

Изузетно, помоћна полиција може бити ангажована и када постоји обострани интерес Министарства и локалне самоуправе по основу посебних споразума.

На припаднике помоћне полиције када су ангажовани, сходно се примењују одредбе овог закона, које се односе на права и дужности полицијских службеника.

О употреби помоћне полиције за извршавање полицијских послова одлучује министар, на предлог директора полиције.

Ближе услове за избор кандидата, права и обавезе припадника помоћне полиције, обуку, начин ангажовања, као и организацију и рад помоћне полиције уређује Влада.

XIV. ПРИМЕНА ДРУГИХ ПРОПИСА

Члан 250.

Ако овим законом, прописима донетим на основу овог закона и посебним колективним уговором за полицијске службенике није другачије прописано, на права и дужности, рад и радне односе полицијских службеника, примењују се прописи о државним службеницима и посебан колективни уговор закључен у складу са тим прописима, општи прописи о раду и закон којим се уређује општи управни поступак.

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Доношење подзаконских аката

Члан 251.

Подзаконски акти утврђени овим законом донеће се најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Евиденције у Полицији

Члан 252.

Полиција, у сврху обављања послова из делокруга Министарства може да обрађује податке о личности и о томе води евиденције.

Евиденције из става 1. овог члана биће прописане посебним законом.

Члан 253.

До доношења прописа из члана 9. и 184. став 2. овог закона, запослени у Министарству на дан ступања на снагу овог закона настављају да раде на истим радним местима и задржавају чинове, односно звања и плате према досадашњим прописима и другим актима.

Одредбе члана 165. овог закона, почињу да се примењују након истека рока од једне године од ступања на снагу овог закона.

Информисање о законским променама

Члан 254.

Ради информисања јавности о законским променама и односу између овог закона са законима из области унутрашњих послова, законима о управи, кривичном поступку, прекршајима, радним односима и другим законима који се односе на Полицију или их Полиција примењује, Министарство ће два пута годишње објављивати информације за јавност са Листом закона и објашњењем законских промена.

Прву информацију из става 1. овог члана Министарство ће објавити у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Важење прописа до доношења нових на основу овог закона

Члан 255.

Прописи донети на основу Закона о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 63/09 –УС, 92/11 и 64/15) остају на снази до доношења прописа којим се стављају ван снаге, уколико нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 256.

Лица која су завршила студије у року на високошколској установи образованој за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања, чије су студије финансиране из буџета Републике Србије и која су имала закључене уговоре са Министарством за сваку школску годину, приликом спровођења конкурса имају предност, уколико испуњавају опште и посебне услове за заснивање радног односа у Министарству.

Престанак важења одређених закона

Члан 257.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о полицији („Службени гласник РС”, бр. 101/05, 63/09 –УС, 92/11 и 64/15) осим чл. 75-82, који ће се примењивати до доношења закона из члана 252. овог закона.

Ступање на снагу овог закона

Члан 258.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.