Tag: lawyer

Electronic Communications Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 44/2010, 60/2013 – одлука УС и 62/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се: услови и начин за обављање делатности у области електронских комуникација; надлежности државних органа у области електронских комуникација; положај и рад Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге; накнаде; спровођење јавних консултација у области електронских комуникација; обављање делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења; пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме; право службености и заједничког коришћења; међуповезивање и приступ; пружање услуга универзалног сервиса; одређивање тржишта подложних претходној регулацији, анализа тржишта, одређивање оператора са значајном тржишном снагом (у даљем тексту: оператор са ЗТС) и овлашћења Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге у односу на оператора са ЗТС; управљање и коришћење адреса и бројева (у даљем тексту: нумерација); управљање, коришћење и контрола радио-фреквенцијског спектра; дистрибуција и емитовање медијских садржаја; заштита права корисника и претплатника; безбедност и интегритет електронских комуникационих мрежа и услуга; тајност електронских комуникација, законито пресретање и задржавање података; надзор над применом овог закона; мере за поступање супротно одредбама овог закона, као и друга питања од значаја за функционисање и развој електронских комуникација у Републици Србији.

Члан 2

Одредбе овог закона не односе се на електронске комуникационе мреже за посебне намене, осим одредаба које се односе на коришћење радио-фреквенција за посебне намене и посебне случајеве међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа.

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација

Члан 3

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација заснивају се на:

1) обезбеђивању услова за равномеран развој електронских комуникација на целој територији Републике Србије;

2) обезбеђивању предвидивости пословања и равноправних услова за пословање оператора;

3) усклађивању обављања делатности у области електронских комуникација са домаћим и међународним стандардима;

4) обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса свим грађанима у Републици Србији, уз задовољење потреба специфичних друштвених група, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике;

5) обезбеђивању међуповезивања електронских комуникационих мрежа и услуга, односно оператора, под равноправним и узајамно прихватљивим условима;

6) подстицању конкуренције, економичности и делотворности у обављању делатности електронских комуникација, на технолошки неутралној основи;

7) подстицању рационалног и економичног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, на технолошки неутралној основи;

8) обезбеђивању максималне користи за кориснике електронских комуникација, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике, нарочито у смислу избора, цене и квалитета;

9) обезбеђивању високог нивоа заштите интереса потрошача у односу са операторима, нарочито обезбеђивањем доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга, као и ефикасним поступањем по притужбама на рад оператора;

10) обезбеђивању сталног унапређења квалитета услуга електронских комуникација;

11) обезбеђивању могућности крајњих корисника да, приликом коришћења јавних комуникационих мрежа и услуга, слободно приступају и дистрибуирају информације, као и да користе апликације и услуге по свом избору;

12) обезбеђивању високог нивоа заштите података о личности и приватности корисника, а у складу са Законом о заштити података о личности и другим законима;

13) осигуравању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Значење појединих појмова

Члан 4

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) адреса је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе;

2) апликативни програмски интерфејс (АПИ) је софтверски интерфејс између апликација пружалаца медијских садржаја и уређаја за пријем тих садржаја;

3) медијски садржаји обухватају радијске и телевизијске програме, односно аудио-визуелне садржаје, као и са њима повезане интерактивне услуге, који се дистрибуирају и емитују, односно пружају корисницима путем електронских комуникационих мрежа, на основу програмске шеме или на захтев корисника;

4) делатност електронских комуникација обухвата изградњу или постављање, одржавање, коришћење и давање на коришћење јавних комуникационих мрежа и припадајућих средстава, као и пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга;

5) бројеви су низови цифара који се употребљавају за адресирање у електронским комуникационим мрежама;

6) електромагнетска компатибилност (ЕМЦ) је способност уређаја или система да ради на задовољавајући начин у свом електромагнетском окружењу и да не узрокује штетне електромагнетске сметње другим уређајима или системима у том окружењу;

7) електронска комуникациона мрежа представља системе преноса и, тамо где је то примењено, уређаје за комутацију и усмеравање и друге ресурсе, укључујући пасивне мрежне елементе, који омогућавају пренос сигнала помоћу жичних, радио, оптичких или других електромагнетских средстава, укључујући сателитске мреже, фиксне (са комутацијом кола и пакета, укључујући Интернет) и мобилне мреже, енергетске кабловске системе, у делу који се користи за пренос сигнала, мреже које се користе за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, без обзира на врсту података и информација који се преносе;

8) електронска комуникациона мрежа за посебне намене је електронска комуникациона мрежа органа одбране, унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције (у даљем тексту: органи одбране и безбедности), органа државне управе надлежних за заштиту и спасавање, као и служби за хитне интервенције (у даљем тексту: службе за хитне интервенције), која се користи за намене за које су наведени органи основани, не користи се у комерцијалне сврхе и не даје се на коришћење трећим лицима;

9) електронска комуникациона опрема је опрема која се употребљава за обављање делатности електронских комуникација;

10) електронска комуникациона услуга је услуга која се по правилу пружа уз накнаду, а састоји се у целини или претежно од преноса сигнала у електронским комуникационим мрежама, укључујући телекомуникационе услуге и услуге дистрибуције и емитовања медијских садржаја, али не обухвата услуге пружања медијских садржаја или обављања уредничке контроле над медијским садржајима који се преносе путем електронских комуникационих мрежа и услуга, нити обухвата услуге информационог друштва које се у целини или претежно не састоје од преноса сигнала електронским комуникационим мрежама;

11) електронска порука је сваки текстуални, гласовни, звучни или сликовни запис, послат преко јавне комуникационе мреже, који се може похранити у мрежи или у терминалној опреми примаоца све док је прималац не преузме или јој приступи;

12) електронски програмски водич је услуга придодата дигиталном преносу медијских садржаја, која кориснику омогућава једноставно претраживање понуђених медијских садржаја и услуга;

13) географски број је број из националног плана нумерације чији део цифара има географско значење, које се користи за усмеравање позива на физичко место терминалне тачке мреже;

14) интерфејс је физичка или логичка веза између два или више уређаја, два или више делова истог уређаја, или медијума преноса, дефинисана функционалним карактеристикама, карактеристикама сигнала или другим одговарајућим карактеристикама;

15) Интернет је глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола;

16) интероперабилност је својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке који су размењени;

17) избор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, избором оператора који посредује у остваривању тих веза, при чему избор оператора може бити унапред програмиран или остварив бирањем префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

18) јавна комуникациона мрежа јесте електронска комуникациона мрежа која се, у целини или претежно, користи за пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга и омогућава пренос података између терминалних тачака мреже;

19) јавна телефонска мрежа је електронска комуникациона мрежа која се користи за пружање јавно доступних телефонских услуга и омогућава пренос говора и података између терминалних тачака мреже;

20) јавна телефонска говорница је јавно доступан телефон чије се коришћење плаћа;

21) јавно доступна телефонска услуга је јавно доступна електронска комуникациона услуга за, директно или индиректно, упућивање и примање националних, односно националних и међународних позива преко једног или више бројева из националног или међународног плана нумерације;

22) колокација је услуга пружања физичког простора и техничких средстава на одређеној локацији, потребних ради смештаја и повезивања електронске комуникационе опреме оператора;

23) комуникација означава размену или преношење информација између одређеног броја особа путем јавно доступних електронских комуникационих услуга, изузев информација које се преносе у склопу услуга јавног емитовања програма преко електронских комуникационих мрежа и које се не могу повезати са одређеним претплатником или корисником, односно примаоцем;

24) корисник је физичко или правно лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу;

25) крајњи корисник је корисник који не обавља делатност електронских комуникација;

26) локална петља је физичко коло које повезује терминалну тачку мреже са главним разделником или еквивалентним средством у јавној фиксној електронској комуникационој мрежи;

27) међуповезивање (интерконекција) је посебна врста приступа оствареног између оператора јавних комуникационих мрежа, којим се успоставља физичко и логичко повезивање јавних комуникационих мрежа једног или више различитих оператора, како би се корисницима услуга једног оператора омогућила међусобна комуникација или комуникација са корисницима услуга других оператора, односно приступ услугама које пружају други оператори или трећа лица која имају приступ мрежи;

28) мултиплекс је сигнал који настаје комбиновањем више сигнала у један заједнички ради једноставнијег, ефикаснијег и боље заштићеног преноса кроз електронску комуникациону мрежу;

29) негеографски број је број из националног плана нумерације који није географски, а обухвата, између осталог, бројеве у мобилној мрежи, бројеве услуга бесплатног позива и бројеве услуга са додатом вредношћу;

30) оператор је лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација;

31) опште овлашћење односи се на обављање делатности електронских комуникација у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона;

32) подаци о саобраћају се односе на податке који се обрађују приликом преноса и тарифирања комуникације унутар електронске комуникационе мреже;

33) подаци о локацији су подаци који означавају тренутни или стални географски положај терминалне опреме корисника унутар електронске комуникационе мреже;

34) потрошач је физичко лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу за личне потребе, које се претежно не односе на обављање пословне делатности, професије или заната;

35) преносивост броја је могућност корисника да промени оператора електронских комуникационих услуга, без промене претплатничког броја;

36) предизбор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, посредством унапред изабраног оператора који посредује у остваривању тих веза, без бирања префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

37) претходна регулација односи се на одређивање посебних услова под којима оператори са значајном тржишном снагом обављају делатност електронских комуникација ради обезбеђивања развоја конкуренције на тржишту;

38) приступ подразумева давање на коришћење средстава или услуга другим операторима, под одређеним условима, било на ексклузивној или неексклузивној основи, ради пружања електронских комуникационих услуга, укључујући услуге путем којих се пружају услуге информационог друштва или медијски садржаји, што, између осталог, обухвата: приступ елементима мреже и припадајућим средствима, што може обухватати прикључење опреме путем фиксних или бежичних веза (нарочито приступ локалној петљи, те средствима и услугама неопходним за пружање услуга преко локалне петље), приступ физичкој инфраструктури (укључујући зградама, кабловској канализацији и антенским стубовима), приступ одговарајућим софтверским системима (укључујући системима за оперативну подршку), приступ информационим системима и базама података за наручивање, пружање, одржавање, обрачун и наплату услуга, приступ системима за превођење бројева или системима са истоветном функционалношћу, приступ фиксним и мобилним мрежама (посебно за потребе роминга), приступ системима условног приступа, као и приступ виртуелним мрежним услугама;

39) припадајућа средства обухватају повезане услуге, физичку инфраструктуру и друга средства или елементе повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, који омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, зграде или улазе у зграде, кабловску канализацију и водове у зградама, антене, торњеве и друге потпорне објекте, проводне цеви и канале, стубове, шахтове и разводне ормаре;

40) повезане услуге обухватају услуге повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, које омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, системе за превођење бројева или системе са истоветном функционалношћу, системе условног приступа и електронске програмске водиче, као и друге услуге, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника;

41) претплатник је физичко или правно лице које је закључило уговор са оператором јавно доступних електронских комуникационих услуга о пружању тих услуга;

42) радио-фреквенцијски спектар је део електромагнетног спектра који се односи на радио-фреквенције конвенционално смештене у опсегу од 9 кХз до 3000 ГХз;

43) радио-фреквенцијски опсег је део радио-фреквенцијског спектра одређен граничним учестаностима;

44) радио станица представља један или више предајника и/или пријемника са једном или више антена, и других уређаја, смештених на одређеној локацији ради емитовања радио сигнала;

45) рашчлањени приступ локалној петљи односи се на потпуни рашчлањени приступ локалној петљи и дељени приступ локалној петљи, при чему не долази до промене власништва над локалном петљом;

46) потпуни рашчлањени приступлокалној петљи подразумева давање пуног капацитета локалне петље оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

47) дељени приступ локалној петљи подразумева давање одређеног дела капацитета локалне петље (нпр. одређеног фреквенцијског опсега) оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

48) систем условног приступа је било која техничка мера или решење којим се омогућава приступ у разумљивом облику заштићеним медијским садржајима и услугама уз услов плаћања накнаде или други облик претходног појединачног одобрења;

49) позив је веза, успостављена путем јавно доступне електронске комуникационе услуге, која омогућава двосмерну гласовну комуникацију;

50) терминална опрема је производ, односно његова компонента, која се, у целини или претежно, користи за пружање електронских комуникационих услуга, а прикључује се, директно или индиректно, на одговарајућу терминалну тачку мреже;

51) терминална тачка мреже је физичка тачка у којој корисник остварује приступ јавној комуникационој мрежи, а у мрежама које користе комутацију или усмеравање, тачка једнозначно одређена мрежном адресом, која може бити у вези са бројем или именом;

52) универзални сервис представља скуп основних електронских комуникационих услуга одређеног обима и квалитета, које су доступне свима на територији Републике Србије по прихватљивим ценама;

53) услуга са додатом вредношћу је услуга која захтева обраду податка о саобраћају или података о локацији који нису подаци о саобраћају, изван опсега неопходног за пренос комуникације или за обрачун и наплату трошкова;

54) штетна сметња је нежељени сигнал који деградира квалитет преноса, омета, прекида или на други начин угрожава рад одређеног електронског комуникационог уређаја или система, који функционише у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала.

II НАДЛЕЖНОСТИ ВЛАДЕ И МИНИСТАРСТВА У ОБЛАСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА

Члан 5

Влада, на предлог министарства надлежног за послове телекомуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Министарство):

1) утврђује политику у области електронских комуникација;

2) доноси стратешке акте и акционе планове за њихово спровођење, којима се утврђују начела, циљеви и приоритети развоја електронских комуникација у Републици Србији;

3) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

У припреми прописа из става 1. тач. 1) и 2) овог члана учествују надлежни органи аутономне покрајине.

Члан 6

Министарство, у складу са законом:

1) врши надзор над применом овог закона и прописа донетим на основу њега;

2) представља Републику Србију у међународним организацијама и институцијама у области електронских комуникација и стара се о спровођењу међународних споразума у области електронских комуникација;

3) доприноси усклађивању домаћих прописа у области електронских комуникација са одговарајућим прописима Европске уније;

4) предузима мере за подстицање инвестирања у области електронских комуникација и употребе информационо-комуникационих технологија;

5) предузима мере за подстицање истраживања и развоја у области електронских комуникација, у сарадњи са министарством надлежним за послове развоја и унапређења научноистраживачке делатности;

6) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

III РЕГУЛАТОРНА АГЕНЦИЈА ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ

Правни положај

Члан 7

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (у даљем тексту: Агенција), основана овим законом, је независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу ефикасног спровођења утврђене политике у области електронских комуникација, подстицања конкуренције електронских комуникационих мрежа и услуга, унапређивања њиховог капацитета, односно квалитета, доприноса развоју тржишта електронских комуникација и заштите интереса корисника електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу њега, као и регулаторних и других послова у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге.

Агенција је функционално и финансијски независна од државних органа, као и од организација и лица која обављају делатност електронских комуникација и поштанских услуга.

Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама.

Надзор над законитошћу и сврсиходношћу рада Агенције у вршењу поверених послова врши Министарство.

Агенција може, за обављање појединих стручних послова из своје надлежности, ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

Начин рада и унутрашње уређење Агенције уређују се статутом, који доноси управни одбор Агенције.

На статут Агенције сагласност даје Влада.

Надлежности Агенције

Члан 8

Агенција, у складу са законом:

1) доноси подзаконске акте;

2) одлучује о правима и обавезама оператора и корисника;

3) сарађује са органима и организацијама надлежним за област радиодифузије, заштите конкуренције, заштите потрошача, заштите података о личности и другим органима и организацијама по питањима значајним за област електронских комуникација;

4) сарађује са надлежним регулаторним и стручним телима држава чланица Европске уније и других држава ради усаглашавања праксе примене прописа из области електронских комуникација и подстицања развоја прекограничних електронских комуникационих мрежа и услуга;

5) учествује у раду међународних организација и институција у области електронских комуникација у својству националног регулаторног тела у области електронских комуникација;

5а) обавља регулаторне и друге послове из области поштанских услуга, у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

6) обавља друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. овог члана Агенција обавља као поверене послове, непристрасно и јавно.

Органи Агенције

Члан 9

Органи Агенције су управни одбор и директор.

Управни одбор Агенције

Члан 10

Управни одбор Агенције има пет чланова, од којих је један председник и један заменик председника.

Председника, заменика председника и чланове управног одбора бира и разрешава Народна скупштина на предлог Владе, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Мандат чланова управног одбора је пет година.

Исто лице може бити бирано за члана управног одбора највише два пута.

Делокруг управног одбора

Члан 11

Управни одбор Агенције, у складу са законом:

1) доноси годишњи план рада Агенције, усклађен са стратешким актима и акционим плановима из области електронских комуникација и поштанских услуга, најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину;

2) доноси друга акта прописана овим законом, односно посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

3) обавља послове утврђене посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

4) обавља друге послове који законом или статутом Агенције нису стављени у надлежност директора.

Начин рада управног одбора

Члан 12

Управни одбор одлучује већином гласова од укупног броја чланова, осим у случајевима када је овим законом или статутом Агенције одређено другачије.

Управни одбор двотрећинском већином доноси статут Агенције.

Председник управног одбора руководи радом управног одбора и обавља друге послове утврђене овим законом и статутом Агенције.

Управни одбор доноси пословник о свом раду.

Чланови управног одбора имају право на накнаду за рад у управном одбору, која се одређује у складу са статутом Агенције, уз сагласност Владе.

Услови за избор чланова управног одбора

Члан 13

Чланови управног одбора се бирају из реда угледних стручњака са високим академским образовањем из области значајних за рад Агенције, а нарочито из области електронских комуникација, економије и права, који су остварили значајне и признате радове или праксу у области електронских комуникација, односно поштанских услуга, и који уживају углед у стручној јавности.

Три члана управног одбора морају бити стручњаци из области електронских комуникација, а један члан управног одбора мора бити стручњак из области поштанских услуга.

Поступак избора чланова управног одбора

Члан 14

Министарство расписује јавни конкурс из члана 10. став 2. овог закона, најмање 180 дана пре истека мандата чланова управног одбора, односно непосредно по престанку мандата у смислу члана 15. став 1. тач. 2-4) овог закона.

Оглас о јавном конкурсу објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, на Интернет страници Владе, Министарства и Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 13. став 1. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Министарству у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Влада у року од 30 дана од дана истека рока из става 4. овог члана, утврђује предлог кандидата за председника, заменика председника и чланове управног одбора који испуњавају критеријуме за избор, поштујући услове из члана 13. овог закона, и доставља га Народној скупштини.

Народна скупштина приликом одлучивања о избору чланова управног одбора поштује услове из члана 13. овог закона.

Ако Народна скупштина не изабере све чланове управног одбора, поступак се понавља за места која су остала упражњена.

Престанак мандата члана управног одбора

Члан 15

Мандат члана управног одбора може престати:

1) истеком времена на које је изабран;

2) подношењем оставке Народној скупштини у писаној форми;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење члана управног одбора пре истека мандата

Члан 16

Народна скупштина може, по сопственој иницијативи или на предлог Владе, разрешити члана управног одбора:

1) ако се утврди да је, при утврђивању предлога за избор у управни одбор, кандидат изнео о себи неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за утврђивање предлога;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако без основаног разлога одбије или пропусти да обавља дужност члана управног одбора најмање три месеца непрекидно, односно најмање шест месеци са прекидима током годину дана;

5) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

6) ако му је одузета пословна способност;

7) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Директор Агенције

Члан 17

Директор је одговоран за законитост рада Агенције, заступа и представља Агенцију, руководи радом и пословањем Агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, припрема и спроводи одлуке управног одбора, стара се о обезбеђивању јавности рада Агенције и врши друге послове одређене законом и статутом Агенције.

Директора бира и разрешава управни одбор, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Директор се бира на мандат од пет година и може бити поново изабран.

Директор је за време трајања мандата у сталном радном односу у Агенцији.

Директор за свој рад одговара управном одбору, коме подноси годишњи и периодичне извештаје о раду.

Директор доноси општи акт којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних места у Агенцији, уз сагласност управног одбора.

Директор доноси опште акте којима се, у складу с општим прописима о раду, детаљније уређују права и обавезе запослених у Агенцији, остала питања из области радних односа и питања из области уређивања процедура и техничких правила за поступање запослених приликом обављања специфичних процеса рада у Агенцији, уз сагласност Управног одбора.

Услови за избор директора

Члан 18

За директора се бира лице које испуњава услове за избор чланова управног одбора Агенције и које има најмање пет година радног искуства у једној или више области из делокруга Агенције.

Поступак избора директора

Члан 19

Управни одбор расписује јавни конкурс из члана 17. став 2. овог закона и објављује га у “Службеном гласнику Републике Србије” и без одлагања на Интернет страници Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 18. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Агенцији у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Управни одбор у року од 30 дана од дана истека рока из става 3. овог члана, саставља списак кандидата који испуњавају услове за избор.

Управни одбор бира директора са списка из става 4. овог члана.

Решење о избору директора управни одбор доставља свим кандидатима који су се пријавили на јавни конкурс.

Ако ниједан кандидат не испуњава услове конкурса, поступак за избор директора се понавља.

Престанак мандата директора

Члан 20

Мандат директора може престати у следећим случајевима:

1) истеком времена на које је изабран;

2) отказом уговора о раду, у складу са законом којим се уређују радни односи;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење директора пре истека мандата

Члан 21

Управни одбор може разрешити директора Агенције пре истека мандата:

1) ако се утврди да је у пријави за конкурс кандидат о себи изнео неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за избор;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако не поднесе благовремено извештај о раду управном одбору, у складу са овим законом;

5) ако располаже средствима Агенције супротно донетом финансијском плану;

6) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

7) ако му је одузета пословна способност;

8) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Одлучивање о правима и обавезама оператора и корисника

Члан 22

Агенција, у складу са законом, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, одлучује решењем о правима и обавезама оператора и корисника из овог закона.

Решење из става 1. овог члана доноси директор Агенције.

На поступак одлучивања о правима и обавезама из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Тужба не одлаже извршење решења из става 2. овог члана.

Правилници, одлуке и други општи акти

Члан 23

Управни одбор доноси правилнике, упутства, одлуке и друге акте којима се на општи начин уређују питања из надлежности Агенције.

Агенција је дужна да пре објављивања општих аката из става 1. овог члана прибави од Министарства мишљење о њиховој уставности и законитости, а Министарство да Агенцији достави образложени предлог како да општи акт усагласи са Уставом, законом, другим прописом или општим актом Народне скупштине и Владе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Јавност рада Агенције

Члан 24

Рад Агенције је јаван.

Поред обавезе објављивања донетих аката у складу са законом којим се уређује државна управа, Агенција је дужна да, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности, заштита тајних података и поштујући пословну тајну, на својој Интернет страници, без накнаде, учини јавно доступним донете акте, као и друге потпуне и ажурне податке и информације из свог делокруга, а нарочито:

1) прописе за примену овог закона, односно закона којим се уређују поштанске услуге и друге опште акте;

2) записнике са седница и одлуке Управног одбора;

3) регистре, евиденције и базе података;

4) упоредне прегледе квалитета и цена јавно понуђених услуга и друге податке од интереса за заштиту и унапређење интереса потрошача, односно крајњих корисника;

5) стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Агенције;

6) статистичке податке и друге показатеље развоја тржишта електронских комуникација и тржишта поштанских услуга;

7) друге податке и информације у вези са радом Агенције, у складу са законом и прописима донетим на основу њега.

Финансијски план Агенције

Члан 25

Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући издвајања за средства резерви, као и елементи за одређивање трошкова зарада.

Укупни расходи Агенције обухваћени финансијским планом не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање надлежности Агенције, док непредвиђени издаци не могу бити већи од 2% планираних расхода.

Финансијски план доноси управни одбор Агенције, најкасније до 15. новембра текуће године за наредну годину.

На финансијски план сагласност даје Влада.

Финансијски план објављује се на Интернет страници Агенције.

Ако Влада не да сагласност на финансијски план Агенције из става 4. овог члана пре почетка године за коју се доноси, расходи Агенције за свако наредно тромесечје, до давања сагласности из става 5. овог члана, неће премашити једну четвртину износа укупно коришћених средстава према финансијском плану из претходне године.

Средства за рад Агенције

Члан 26

Средства за рад Агенције обезбеђују се из прихода које Агенција оствари од накнаде за коришћење нумерације, накнаде за коришћење радио-фреквенција, накнаде за обављање делатности електронских комуникација, годишње накнаде за обављање поштанских услуга, као и прихода које Агенција оствари пружањем услуга из своје надлежности, које се плаћају у складу са овим законом.

Финансијски извештаји и ревизија

Члан 27

Управни одбор доноси годишњи финансијски извештај Агенције.

Годишњи финансијски извештај Агенције подлеже ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.

Годишњи финансијски извештај Агенције са извештајем овлашћеног ревизора доставља се Влади.

Финансијски извештаји објављују се у складу са законом којим се уређује област рачуноводства и ревизије, као и на Интернет страници Агенције.

Финансијско пословање Агенције подлеже контроли од стране државне ревизорске институције у складу са законом.

Средства која представљају разлику прихода и расхода утврђених годишњим финансијским извештајем Агенције уплаћују се на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије и користе се преко Министарства за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва. Део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од оператора електронских комуникационих мрежа и услуга на територији аутономне покрајине, уплаћује се на рачун буџета аутономне покрајине и користе се преко органа аутономне покрајине надлежног за послове електронских комуникација за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва на територији аутономне покрајине.

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва

Члан 27а

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Буџетски фонд) оснива се ради евидентирања средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

Буџетски фонд се оснива на неодређено време, у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

Буџетским фондом управља Министарство.

Средства за финансирање Буџетског фонда обезбеђују се:

1) из средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије;

2) донација.

Влада на предлог Министарства доноси годишњи програм коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у складу са стратегијама развоја у области електронских комуникација и информационог друштва, другим актима и прописима из тих области, уговорима, као и међународним уговорима чији је потписник Република Србија.

Аутономна покрајина може основати буџетски фонд који ће се финансирати из дела средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на рачун буџета аутономне покрајине, у ком случају се на тај буџетски фонд сходно примењују одредбе ст. 1-5. овог члана.

Годишњи и периодични извештаји које Агенција подноси Народној скупштини

Члан 28

Управни одбор Агенције подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Агенције, који нарочито садржи:

1) податке о стању тржишта електронских комуникација у Републици Србији;

2) податке о испуњавању циљева и задатака утврђених годишњим планом рада Агенције, а нарочито о остваривању стратегије развоја електронских комуникација;

3) донети финансијски план, финансијске извештаје и извештаје ревизора;

4) друге податке од значаја за спровођење овог закона.

Годишњи извештај о раду Агенције за претходну календарску годину, подноси се најкасније до краја другог тромесечја текуће године.

Агенција је дужна да, на захтев Народне скупштине, поднесе извештај о раду за период краћи од годину дана, најкасније 60 дана од дана пријема захтева.

Извештаје из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

IV НАКНАДЕ

Члан 29

Накнада се плаћа, у складу са овим законом, за:

1) коришћење нумерације;

2) коришћење радио-фреквенција;

3) обављање делатности електронских комуникација;

4) пружање услуга из надлежности Агенције.

Висину накнада из става 1. овог члана утврђује управни одбор Агенције.

На акт из става 2. овог члана сагласност даје Влада.

Акт из става 2. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Накнада за коришћење нумерације

Члан 30

Висина накнаде за коришћење нумерације утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељене нумерације, односно намене за коју се користи додељена нумерација и посебних техничких услова од значаја за њену употребу (интерна нумерација, адресирање у електронским комуникационим мрежама, комерцијална експлоатација додељеног броја и друго), имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење нумерације.

Накнаду за коришћење нумерације плаћа оператор, ималац дозволе за коришћење нумерације, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за коришћење радио-фреквенција

Члан 31

Висина накнаде за коришћење радио-фреквенција утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељених радио-фреквенција, односно намене за коју се користе додељене радио-фреквенције и, када је применљиво, броја становника у зони опслуживања, односно сервисној зони, према званичним подацима органа надлежног за послове статистике, имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција плаћа оператор, ималац појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за обављање делатности електронских комуникација

Члан 32

Висина накнаде за обављање делатности електронских комуникација утврђује се у висини до највише 0,5% од оствареног прихода оператора од обављања делатности електронских комуникација, а према врсти електронске комуникационе мреже или услуге и у складу са финансијским планом Агенције.

Накнаду за обављање делатности електронских комуникација плаћа оператор, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за пружање услуга из надлежности Агенције

Члан 33

Висина накнаде за пружање услуга из надлежности Агенције утврђује се према врсти услуге коју Агенција пружа у складу са овим законом (издавање и продужење дозвола за коришћење нумерације и појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција, оцењивање усаглашености, технички прегледи), имајући у виду трошкове Агенције за пружање тих услуга.

V ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ

Члан 34

Министарство, односно Агенција, спроводе јавне консултације у поступку доношења акта из своје надлежности, ради прибављања мишљења стручне и шире јавности о утицају предложених мера на тржиште електронских комуникација и тржишта поштанских услуга.

Јавне консултације из става 1. овог члана не спроводе се у поступку доношења акта привременог карактера, којима се одређују хитне мере заштите конкуренције и интереса корисника.

Јавне консултације спроводе се ако постоји потреба за трајним регулисањем или додатним продужењем дејства мера одређених актима из става 2. овог члана.

Члан 35

Јавне консултације не трају краће од 30 дана, када су предмет консултација акти који се односе на одређивање општих услова за обављање делатности електронских комуникација, одређивање и анализу тржишта подложних претходној регулацији, проглашавање оператора са ЗТС и одређивање њихових обавеза, као и питања у вези са заједничким коришћењем, међуповезивањем и приступом.

Јавне консултације не трају краће од десет радних дана у случајевима који нису наведени у ставу 1. овог члана.

Члан 36

Министарство, односно Агенција, утврђује програм јавне консултације, који садржи податке о предмету и трајању консултације, као и начину за давање мишљења.

Програм јавне консултације објављује се на Интернет страници Министарства, односно Агенције, заједно са контакт подацима особе задужене за давање информација о предмету и току јавне консултације.

Мишљења о предмету јавне консултације подносе се у писаном облику и обавезно садрже име, односно назив и контакт података подносиоца.

Сви поверљиви подаци који се односе на мишљење дато у оквиру јавне консултације, издвајају се у посебан документ (анекс).

Мишљења поднета у оквиру јавне консултације, објављују се у посебном одељку Интернет странице Министарства, односно Агенције, изузев анекса са поверљивим подацима.

VI ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА ПО РЕЖИМУ ОПШТЕГ ОВЛАШЋЕЊА

Општи услови за обављање делатности

Члан 37

Делатност електронских комуникација обавља се по режиму општег овлашћења, односно у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона.

Општи услови из става 1. овог члана односе се на услове у погледу:

1) обавештавања Агенције о отпочињању, промени и окончању делатности електронских комуникација, као и достављања других података и информација у складу са одредбама овог закона;

2) плаћања накнада утврђених у складу са овим законом;

3) изградње или постављања, коришћења и одржавања, као и заједничког коришћења електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, у складу са одредбама овог закона, посебних закона којима се уређују просторно планирање и изградња, прописа којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

4) контроле изложености становништва електромагнетским пољима узрокованих радом електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме, у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине;

5) обезбеђивања испуњености прописаних техничких и других захтева;

6) обавеза оператора у вези са међуповезивањем, приступом и обезбеђивањем интероперабилности мрежа и услуга;

7) обезбеђивања комуникације између служби за хитне интервенције и надлежних органа и организација, као и за обавештавање јавности у случају природних катастрофа и хаварија;

8) учешћа у финансирању универзалног сервиса, у висини коју одређује Агенција у складу са овим законом;

9) обезбеђивања доступности нумерације крајњим корисницима у складу са одредбама овог закона;

10) пружања услуга коришћењем радио-фреквенција по режиму општег овлашћења;

11) обавезе преноса медијских садржаја од општег интереса, у складу са одредбама овог закона;

12) заштите права потрошача у области електронских комуникација у складу са одредбама овог закона, као и услове у погледу обезбеђивања приступачности услугама универзалног сервиса за особе са инвалидитетом;

13) обезбеђивања доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

14) заштите података о личности и приватности у области електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности;

15) примене мера за спречавање и сузбијање злоупотреба и превара у вези са коришћењем електронских комуникационих мрежа и услуга;

16) примене мера за очување безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и спречавање електромагнетских сметњи између електронских комуникационих мрежа и услуга;

17) омогућавања вршења законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Агенција ближе прописује услове из става 2. овог члана и одређује услове који важе за обављање свих или појединих делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења, у зависности од електронске комуникационе мреже или услуге на коју се односе, водећи рачуна о томе да буду оправдани, довољно одређени, сразмерни и недискриминаторни.

Обавештење о обављању делатности електронских комуникација

Члан 38

Оператор је дужан да најмање 15 дана пре отпочињања, промене или окончања делатности електронских комуникација, обавести Агенцију о томе у писаном облику.

Обавештење из става 1. овог члана садржи:

1) име, односно назив оператора, матични број и ПИБ, адресу, односно седиште, као и контакт податке одговорних лица;

2) кратак опис електронских комуникационих мрежа и услуга на које се обавештење односи;

3) предвиђени датум почетка, промене или окончања делатности.

Обавештење из става 1. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Агенција води ажурну евиденцију оператора јавних комуникационих мрежа и услуга (у даљем тексту: евиденција оператора) и чини је доступном на својој Интернет страници.

Агенција издаје потврду о упису података у евиденцију оператора у року од седам дана од пријема обавештења из става 1. овог члана, као и на захтев оператора.

Упис у евиденцију оператора није услов за отпочињање делатности и остваривање права и обавеза оператора по режиму општег овлашћења из овог закона.

Агенција брише оператора из евиденције оператора:

1) када оператор у писаном облику обавести Агенцију о престанку обављања делатности, даном престанка обављања делатности који је назначен у обавештењу;

2) ако оператор не обавља делатност електронских комуникација дуже од шест месеци непрекидно;

3) ако се оператору правноснажном судском пресудом забрани обављање делатности електронских комуникација.

Основна права оператора по режиму општег овлашћења

Члан 39

Оператор, у складу са овим законом, има право да:

1) обавља делатност електронских комуникација;

2) тражи право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености);

3) преговара и договара се о међуповезивању и приступу са другим домаћим и иностраним операторима;

4) буде одређен за пружаоца свих или појединих услуга универзалног сервиса, на целој или делу територије Републике Србије.

Обављање делатности преко повезаног правног лица или огранка

Члан 40

Лице које, поред обављања делатности електронских комуникација, обавља и неку другу привредну делатност, дужно је да делатност електронских комуникација обавља преко повезаног правног лица или преко огранка образованог у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Достављање података и заштита тајности

Члан 41

Оператор је дужан да, на захтев Агенције, достави све потребне податке и информације који су неопходни ради обављања послова из надлежности Агенције, а нарочито податке и информације од значаја за:

1) проверу поступања оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) поступање по захтевима за заједничко коришћење, међуповезивање и приступ, као и вођење базе података о капацитетима који могу бити предмет захтева за заједничко коришћење или приступ;

3) анализирање тржишта у складу са одредбама овог закона;

4) процењивање утицаја развоја нових мрежа и услуга на очување конкуренције у области електронских комуникација;

5) обезбеђивање ефикасног управљања и рационалног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, као и вођење база података о коришћењу нумерације и радио-фреквенцијског спектра;

6) објављивање упоредних прегледа и вођење базе података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

7) посредовање у решавању спорова између претплатника и оператора;

8) обезбеђивање заштите података о личности и приватности корисника, као и процењивање безбедности и интегритета електронских комуникационих мрежа и услуга, укључујући политике безбедности, обезбеђивања континуитета рада и заштите података;

9) прикупљање и објављивање статистичких података.

Захтев Агенције из става 1. овог члана садржи правни основ, предмет и циљ захтева, ниво детаљности затражених података и рок примерен за поступање по захтеву.

Рок из става 2. овог члана не може бити краћи од 15 дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим ако другачије није прописано овим законом.

Чланови управног одбора, директор Агенције, запослени у Агенцији, као и друга правна и физичка лица које Агенција ангажује за обављање одређених послова, дужни су да чувају тајност прикупљених података и информација, који су означени одређеним степеном тајности у складу са законом којим се уређује тајност података, односно који су означени као пословна тајна актом власника податка или уговором, у складу са законом.

Лица из става 4. овог члана дужна су да чувају тајност прикупљених података и информација, без обзира на начин на који су их сазнали, за време и након престанка обављања функције, радног или уговорног односа, до истека рока на који су прикупљени подаци и информације означени одређеним степеном тајности или док се одлуком власника податка не ослободе обавезе чувања тајности.

Подаци и информације који су јавно доступни, који се објављују на основу овог закона, другог прописа или одлуке власника податка, односно које јавност има право да зна у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, не сматрају се тајним подацима, односно пословним тајнама у смислу овог члана.

VII ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ, ПРИПАДАЈУЋА СРЕДСТВА, ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ОПРЕМА И ТЕРМИНАЛНА ОПРЕМА

Пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 42

Електронске комуникационе мреже и припадајућа средства се пројектују, граде или постављају, користе и одржавају:

1) у складу са прописаним техничким и другим захтевима;

2) у складу са законом којим се уређује просторно планирање и изградња, прописима којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

3) тако да се не изазивају сметње у раду других електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме.

Члан 43

Приликом изградње пословних и стамбених објеката, инвеститори су дужни да изграде пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника, у складу са прописаним техничким и другим захтевима.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује техничке и друге захтеве из става 1. овог члана.

Технички прописи

Члан 44

Министарство, на предлог Агенције, доноси технички пропис којим прописује захтеве за поједине врсте електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Ако је прописом из става 1. овог члана утврђено да оцењивање усаглашености спроводи тело за оцењивање усаглашености, Министарство именује то тело у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености.

Агенција може бити именована као тело за оцењивање усаглашености, у складу са законом.

Радови у близини електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 45

У близини одређених врста електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава утврђује се заштитни појас у коме није дозвољена изградња и постављање објеката, као ни извођење радова који могу да угрозе функционисање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве за утврђивање заштитног појаса, у зависности од врсте електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава на које се заштитни појас односи, као и начин извођења радова у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, нарочито у погледу њихове заштите од оштећења или сметњи.

Радио коридори и заштитна зона

Члан 46

Планским документом утврђују се слободни правци за улаз и излаз радио-релејних веза (радио коридори).

Дуж трасе радио коридора, на правцима простирања усмерених радио сигнала између радио станица, утврђује се заштитна зона у којој није дозвољена изградња или постављање других радио станица, антенских система или других објеката који могу ометати простирање радио сигнала или узроковати штетне сметње.

Ако је изменом планског документа угрожено функционисање електронских комуникација у радио коридору, тим изменама утврђује се нови радио коридор који ће омогућити несметано одвијање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве који се односе на утврђивање радио-коридора, димензија заштитне зоне и изградњу објеката у оквиру те зоне.

Електромагнетска компатибилност

Члан 47

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема не смеју проузроковати недозвољене електромагнетске сметње, које могу штетно утицати на рад других електронских и осталих уређаја и постројења у њиховој близини.

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема морају имати одговарајућу имуност на електромагнетске сметње, како би у њиховом присуству и даље функционисали без недозвољених деградација својих карактеристика.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује захтеве за обезбеђивање електромагнетске компатибилности из овог члана.

Мерење нивоа електромагнетског поља

Члан 48

Агенција мери ниво електромагнетског поља за електронске комуникационе мреже, припадајућа средства, електронску комуникациону опрему и терминалну опрему, у складу са граничним вредностима утврђеним посебним прописима.

Агенција је дужна да прекорачења утврђена приликом мерења из става 1. овог члана пријави надлежној инспекцији.

VIII ПРАВО СЛУЖБЕНОСТИ И ЗАЈЕДНИЧКОГ КОРИШЋЕЊА

Јавни интерес за експропријацију

Члан 49

Ради изградње и постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава може се утврдити јавни интерес за експропријацију непокретности, у складу са законом којим се уређује експропријација.

Право службености

Члан 50

Оператор има право да захтева право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености), када је то неопходно ради изградње или постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава.

Оператор и власник, ималац права располагања односно коришћења непокретности, закључују уговор којим се ближе уређује начин вршења службености, као и постојање и висина накнаде за заснивање права службености.

Ако лица из става 2. овог члана не постигну споразум о праву службености, установљавање права службености регулише се у складу са законом.

Када се службеност заснива на непокретности у јавној својини, ако законом којим се уређује јавна својина није другачије уређено, орган јавне власти који одлучује о закључивању уговора из става 2. овог члана, дужан је да услове за стицање права службености одреди на недискриминаторан начин и јавно објави, као и да одлуку о закључењу уговора донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за закључење уговора.

Заједничко коришћење

Члан 51

Оператор има право да захтева заједничко коришћење (укључујући и физичку колокацију) елемената мреже и припадајућих средстава другог оператора или трећег лица, као и непокретности за чије коришћење је други оператор или треће лице засновало право службености или непокретности која је прибављена у поступку експропријације, када је то неопходно ради конкурентног, економичног и ефикасног обављања делатности електронских комуникација или када нову електронску комуникациону мрежу и припадајућа средства није могуће изградити или поставити без штетних последица по животну средину, јавну безбедност, реализацију просторних планова или очување културних добара.

Оператор закључује уговор са другим оператором или трећим лицем, имаоцем права располагања, односно коришћења елемената мреже, припадајућих средстава и других непокретности, којим се ближе уређују међусобна права и обавезе у погледу заједничког коришћења, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Ако уговор из става 2. овог члана не буде закључен у року од 60 дана од дана подношења захтева за закључење уговора, Агенција је овлашћена да, када су испуњени услови из става 1. овог члана, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, донесе решење којим се утврђује заједничко коришћење, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

База података о капацитетима који могу бити предмет заједничког коришћења и приступа

Члан 52

Агенција води ажурну базу података о врсти, расположивости и географској локацији капацитета, нарочито податке о правцима и капацитетима електронских комуникационих мрежа.

Агенција ближе уређује начин прикупљања и објављивања података из става 1. овог члана.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

IX МЕЂУПОВЕЗИВАЊЕ И ПРИСТУП

Члан 53

Оператор има право да, у складу са одредбама овог закона, оствари међуповезивање са другим оператором, као и приступ елементима мреже и припадајућим средствима другог оператора, ради пружања електронских комуникационих услуга крајњим корисницима.

Оператор који прими захтев за међуповезивање, односно приступ, дужан је да ступи у преговоре о условима међуповезивања, односно приступа, са оператором који је поднео захтев.

Оператор са ЗТС дужан је да понуди другим операторима међуповезивање и приступ у складу са одредбама овог закона и решењем Агенције којим је одређен за оператора са ЗТС.

Технички и комерцијални услови међуповезивања, односно приступа, на националном и међународном нивоу, уређују се уговором између оператора.

Оператори су дужни да у року од 30 дана од дана закључења уговора пријаве Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу из става 4. овог члана.

Агенција води регистар уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Оператор је дужан да чува поверљивост информација прибављених пре, током или након преговора или закључења уговора о међуповезивању, односно приступу, као и да их користи само за сврхе ради којих су дате.

Ако оператори електронских комуникација не постигну договор у вези са међуповезивањем, односно приступом, у року од 60 дана од дана почетка преговора, и када је то неопходно ради заштите интереса крајњих корисника или обезбеђивања интероперабилности електронских комуникационих мрежа и услуга, Агенција, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, доноси решење којим се утврђује међуповезивање, односно приступ, укључујући техничке и комерцијалне услове.

Агенција ће ближе уредити садржину и начин пријаве уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Посебни случајеви међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа

Члан 54

Агенција, на захтев органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције, може решењем обавезати оператора да, у оквирима постојећих техничких могућности, приоритетно обезбеди међуповезивање са електронском комуникационом мрежом за посебне намене на период не дужи од 14 дана, у случају када на одређеном подручју не постоје одговарајући капацитети електронске комуникационе мреже за посебне намене, односно када их због разлога хитности или непредвидивости није било могуће благовремено предвидети и реализовати, а међуповезивање је неопходно ради вршења законом прописаних послова органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције (нпр. ради обезбеђивања посета страних државника, спортских манифестација и јавних скупова, деловања у случајевима већих саобраћајних незгода, пожара и хаварија, хитних интервенција у случају терористичких напада, војних вежби и слично).

Решењем из става 1. овог члана утврђују се технички услови и накнаде за међуповезивање.

X УНИВЕРЗАЛНИ СЕРВИС

Услуге универзалног сервиса

Члан 55

Основне услуге универзалног сервиса су:

1) приступ јавној комуникационој мрежи и јавно доступним телефонским услугама на фиксној локацији, укључујући услугу преноса података која обезбеђује функционалан приступ Интернету;

2) приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима;

3) коришћење јавних телефонских говорница;

4) бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције;

5) посебне мере које особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима осигуравају једнаке могућности за приступ јавно доступним телефонским услугама, укључујући упућивање позива службама за хитне интервенције, услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Услуге универзалног сервиса пружају се на технолошки неутралној основи, са прописаним квалитетом и по приступачним ценама, а особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима по повољнијим ценама.

Министарство, на предлог Агенције, уз који Агенција доставља анализу пружања услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, ближе прописује обим, географску покривеност и квалитет пружања услуга универзалног сервиса, као и захтеве у погледу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, узимајући у обзир степен развијености јавних комуникационих мрежа и расположивост јавно доступних електронских комуникационих услуга у Републици Србији.

Одређивање пружалаца услуга универзалног сервиса

Члан 56

Агенција одређује једног или више оператора са обавезом пружања појединих или свих услуга универзалног сервиса, на делу или целој територији Републике Србије, водећи рачуна да се обезбеди покривање целе територије Републике Србије услугама универзалног сервиса.

Оператори из става 1. овог члана одређују се на објективан, јаван и недискриминаторан начин, тако да се обезбеди ефикасност и економичност у пружању услуга универзалног сервиса, односно тако да обим утврђених обавеза не представља прекомерно оптерећење за операторе.

Оператори из става 1. овог члана дужни су да учине јавно доступним ажурне податке о својим понудама услуга универзалног сервиса, укључујући нарочито податке о географској доступности, ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету.

Агенција ближе уређује ниво детаљности и начин објављивања података из става 3. овог члана.

Агенција је овлашћена да оператору из става 1. овог члана наложи прилагођавање понуђених цена или услова коришћења услуга универзалног сервиса, на начин који је јаван и недискриминаторан, ако процени да је то у интересу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, односно обезбеђивања приступачности за социјално угрожене кориснике.

Агенција проверава поступање оператора из става 1. овог члана у вези са одређеним обавезама и анализира пружање услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, најмање једном током периода од три године почев од дана доношења акта из става 1. овог члана, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора из става 1. овог члана, као и предлагањем измена акта из члана 55. став 3. овог закона.

Анализа из става 6. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Утврђивање прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса

Члан 57

Оператори који су одређени за пружаоце услуга универзалног сервиса дужни су да Агенцији доставе извештај о пружању услуга универзалног сервиса, најкасније до краја првог тромесечја текуће године за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана може да садржи захтев за надокнаду прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса (у даљем тексту: прекомерни трошкови), уз документовање трошкова који представљају прекомерно оптерећење.

Агенција ближе уређује начин документовања прекомерних трошкова и мерила за остваривање права на накнаду прекомерних трошкова.

Агенција, у року од три месеца од дана пријема захтева оператора из става 2. овог члана и документације у складу са актом из става 3. овог члана, доноси решење којим утврђује износ прекомерних трошкова.

Начин обезбеђивања средстава за накнаду прекомерних трошкова

Члан 58

Средства за накнаду прекомерних трошкова обезбеђују се из средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса, на посебан рачун који се води код Агенције.

Агенција решењем утврђује висину средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса у претходном обрачунском периоду, на начин којим се најмање нарушавају односи на тржишту и сразмерно уделу оператора на њему, при чему укупан износ уплата свих оператора мора да одговара укупном износу прекомерних трошкова утврђених решењима из члана 57. став 4. овог закона.

XI ТРЖИШТА ПОДЛОЖНА ПРЕТХОДНОЈ РЕГУЛАЦИЈИ И ОБАВЕЗЕ ОПЕРАТОРА СА ЗНАЧАЈНОМ ТРЖИШНОМ СНАГОМ

Одређивање тржишта подложних претходној регулацији

Члан 59

Претходној регулацији, у складу са одредбама овог закона, подлеже тржиште на коме постоје структурне, регулаторне и друге трајније препреке које онемогућавају улазак нових конкурената, на коме није могуће обезбедити развој делотворне конкуренције без претходне регулације и на коме се уочени недостаци не могу отклонити само применом прописа о заштити конкуренције (у даљем тексту: релевантно тржиште).

Агенција одређује релевантна тржишта уз примену одговарајућих препорука Европске уније о тржиштима подложним претходној регулацији.

Анализа релевантних тржишта

Члан 60

Агенција најмање једном у три године врши анализу релевантних тржишта (у даљем тексту: анализа тржишта), а по потреби и додатних тржишта, уз примену одговарајућих препорука Европске уније о анализи тржишта и утврђивању значајне тржишне снаге.

У поступку анализе тржишта Агенција сарађује са органом надлежним за заштиту конкуренције.

Извештај о анализи тржишта Агенција објављује на својој Интернет страници.

Критеријуми за одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 61

Оператор има значајну тржишну снагу на релевантном тржишту, ако сам или заједно са другим операторима има доминантан положај, односно положај који му омогућава да се у значајној мери понаша независно од конкурената, својих претплатника и коначно потрошача.

Приликом утврђивања појединачне значајне тржишне снаге нарочито се узимају у обзир:

1) величина оператора и његових конкурената, посебно у погледу броја корисника и прихода на релевантном тржишту;

2) контрола над инфраструктуром чији се обим не може лако реплицирати;

3) технолошка предност оператора која му омогућава надмоћан положај на тржишту;

4) недостатак или низак ниво преговарачке моћи купаца;

5) лак или повлашћен приступ тржиштима капитала, односно финансијским ресурсима;

6) степен диверсификације производа или услуга (нпр. повезани производи или услуге);

7) економија обима;

8) економија опсега;

9) степен вертикалне интеграције;

10) високи степен развоја дистрибутивне и продајне мреже;

11) недостатак потенцијалне конкуренције;

12) постојање препрека за ширење.

Приликом утврђивања заједничке тржишне снаге нарочито се узима у обзир:

1) засићеност тржишта;

2) стагнација или умерени раст потражње;

3) мала еластичност потражње;

4) хомогеност производа;

5) сличност структуре трошкова;

6) сличност тржишних удела;

7) недостатак техничких иновација, односно развијених технологија;

8) непостојање вишка капацитета;

9) високе препреке за улазак на тржиште;

10) недостатак преговарачке моћи купаца;

11) непостојање потенцијалне конкуренције;

12) постојање различитих неформалних и других веза између оператора;

13) могућност примене противмера;

14) непостојање или ограниченост простора за ценовну конкуренцију.

Приликом утврђивања значајне тржишне снаге оператора на одређеном тржишту може се утврдити његова значајна тржишна снага и на уско повезаном тржишту, ако су везе између ових тржишта такве да се снага са једног тржишта може пренети на уско повезано тржиште на начин који учвршћује тржишну снагу оператора.

Одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 62

Када Агенција, на основу претходно спроведене анализе тржишта, утврди непостојање делотворне конкуренције на релевантном тржишту (као и на уско повезаном тржишту), решењем одређује оператора који, појединачно или заједно са другим операторима, на том тржишту има значајну тржишну снагу.

Решењем из става 1. овог члана Агенција одређује оператору са ЗТС најмање једну обавезу из члана 63. овог закона, водећи рачуна о врсти и природи утврђених недостатака на тржишту, претходним улагањима, подстицању даљих улагања и могућности за повраћај улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

У поступку доношења решења из става 1. овог члана Агенција позива све заинтересоване стране да дају мишљења од значаја за одређивање обавеза оператора са ЗТС и по потреби тражи мишљење органа надлежног за заштиту конкуренције.

Агенција прати примену обавеза одређених оператору са ЗТС и по службеној дужности преиспитује донето решење најмање једном током периода од три године од дана доношења, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора са ЗТС.

Решење из става 1. овог члана престаје да важи даном ступања на снагу акта Агенције о одређивању релевантних тржишта, ако том одлуком није одређено да претходној регулацији подлежу тржишта на којима је оператор претходно проглашен за оператора са ЗТС.

Обавезе оператора са значајном тржишном снагом

Члан 63

Решењем којим се одређује оператор са ЗТС, одређују се обавезе:

1) објављивања одређених података;

2) недискриминаторног поступања;

3) рачуноводственог раздвајања;

4) омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава;

5) контроле цена и примене трошковног рачуноводства;

6) пружања основног скупа изнајмљених линија;

7) обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора;

8) пружања малопродајних услуга под одређеним условима.

Обавеза објављивања одређених података

Члан 64

Обавеза објављивања одређених података односи се посебно на рачуноводствене податке, техничке спецификације, карактеристике мреже, услове понуде и коришћења (укључујући ограничења), рокове важења понуде и цене, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Оператор са ЗТС коме је одређена обавеза недискриминаторног поступања, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за међуповезивање и приступ.

Оператор са ЗТС на релевантном велепродајном тржишту приступа елементима мреже и повезаним средствима, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда из ст. 2. и 3. овог члана сачињава се у складу са потребама тржишта и садржи опис, техничке и комерцијалне услове за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда мора бити рашчлањена на појединачне компоненте у мери која омогућава заинтересованом оператору избор одређене компоненте понуде, без обавезе да прихвати друге компоненте понуде, које му нису потребне ради пружања услуге која је предмет међуповезивања, односно приступа.

Агенција ближе прописује минимални садржај, ниво детаљности и начин објављивања стандардне понуде из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако оператор не поступи по захтеву Агенције из ст. 2. или 3. овог члана или ако Агенција утврди да стандардна понуда није сачињена у складу са актом из става 6. овог члана, Агенција доноси и објављује стандардну понуду за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Обавеза недискриминаторног поступања

Члан 65

Обавеза недискриминаторног поступања односи се на једнако поступање оператора са ЗТС приликом пружања услуга међуповезивања и приступа у упоредивим околностима.

Оператор са ЗТС је дужан да, у складу са обавезом из става 1. овог члана, другим операторима пружа услуге под једнаким условима и са истим квалитетом као што то чини за сопствене потребе, односно за потребе повезаних лица или партнера.

Обавеза рачуноводственог раздвајања

Члан 66

Обавеза рачуноводственог раздвајања односи се на одвојено рачуноводствено праћење пословних активности оператора са ЗТС у вези са пружањем услуга међуповезивања и приступа.

Начин примене одвојеног рачуноводства ближе се одређује решењем о одређивању оператора са ЗТС.

Агенција је овлашћена да од оператора са ЗТС, као и његових повезаних лица, захтева да објаве своје велепродајне и интерне трансферне цене, нарочито ради испуњавања обавезе недискриминаторног поступања и спречавања неоправданог унакрсног субвенционисања.

Агенција је овлашћена да, нарочито ради провере испуњавања обавеза објављивања одређених података и недискриминаторног поступања, тражи од оператора увид у закључене уговоре, рачуноводствене податке, укључујући податке о приходима оствареним на тржишту, као и да те податке објави, ако би се тиме допринело развоју делотворне конкуренције, водећи рачуна да битно не угрози пословање оператора.

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава

Члан 67

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава односи се на удовољавање оправданим захтевима других оператора за приступ и коришћење одређених елемената мреже и припадајућих средстава оператора са ЗТС.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да би ускраћивање приступа, неоправдано условљавање или слично ограничавање од стране оператора са ЗТС, спречило развој конкуренције на малопродајном нивоу или угрозило интересе крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС се може наложити да:

1) омогући другом оператору приступ одређеним елементима мреже и припадајућим средствима, укључујући приступ пасивним мрежним елементима и рашчлањени приступ локалној петљи, нарочито ради омогућавања избора и предизбора оператора и нуђења услуга које се пружају преко локалне петље;

2) преговара у доброј вери са оператором који захтева приступ;

3) не укида већ одобрени приступ елементима мреже и припадајућој инфраструктури;

4) пружи одређене услуге другим операторима под велепродајним условима;

5) омогући слободан приступ техничким интерфејсима или другим кључним технологијама неопходним за обезбеђивање интероперабилности услуга или виртуелних мрежних услуга;

6) омогући колокацију, односно други облик заједничког коришћења припадајућих средстава;

7) пружи услуге потребне за обезбеђивање интероперабилних услуга за повезивање крајњих корисника, укључујући услуге интелигентних мрежа или роминга у мобилним мрежама;

8) омогући приступ системима оперативне подршке или сличним софтверским системима, ради обезбеђивања лојалне конкуренције у пружању услуга електронских комуникација;

9) обезбеди међуповезивање мрежа и припадајућих средстава;

10) обезбеди приступ повезаним услугама, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника.

Мере из става 3. овог члана могу се употпунити додатним захтевима у погледу савесности и поштења, правичности и благовремености.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води се рачуна о сразмерности обавеза, а нарочито се цене:

1) техничка и економска одрживост коришћења или инсталирања средстава другог оператора, са становишта развијености тржишта и природе међуповезивања, односно приступа, укључујући одрживост других начина за обезбеђивање приступа, попут коришћења проводних цеви и канала;

2) изводљивост омогућавања предложеног приступа, у односу на расположиве капацитете;

3) почетна улагања власника средстава, имајући у виду улагања из буџетских средстава и повезане ризике;

4) потреба да се дугорочно заштити конкуренција, а нарочито економски делотворна конкуренција на нивоу инфраструктуре;

5) заштита права интелектуалне својине;

6) обавезе које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Приликом одређивања обавеза из овог члана, Агенција може прописати техничке и организационе услове које морају испунити оператор са ЗТС и оператори који од њега траже приступ и коришћење елемената мреже и припадајућих средстава, када је то неопходно ради обезбеђивања несметаног функционисања мреже.

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства

Члан 68

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства односи се на примену прописаног механизма за накнаду трошкова и контролу цена оператора са ЗТС, укључујући обавезу трошковне заснованости цена и примене трошковног рачуноводства, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да непостојање делотворне конкуренције омогућава оператору са ЗТС да одржава неоправдано високе цене или ниским ценама истисне конкуренте на штету крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) примена одређеног механизма за накнаду трошкова или методологије за утврђивање цена, на начин којим се обезбеђује ефикасност, одржива конкуренција и добробит потрошача, при чему се у обзир могу узети цене на упоредивим тржиштима, као и малопродајне цене оператора са ЗТС;

2) прилагођавање цена услуга;

3) обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води рачуна о претходним улагањима оператора са ЗТС, подстицању даљих улагања и могућности повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Оператор са ЗТС сноси терет доказивања да цене његових услуга произлазе из трошкова, укључујући повраћај улагања по разумној стопи, и дужан је да на захтев Агенције достави детаљно оправдање својих цена.

Приликом утврђивања трошкова делотворног пружања услуга, Агенција може да примени другачију методологију трошковног рачуноводства од оне коју примењује оператор са ЗТС.

Ако се оператору са ЗТС одреди обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, Агенција утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, који најмање садржи основне групе трошкова и правила расподеле тих трошкова, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 7. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија

Члан 69

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту изнајмљених линија, да другим операторима обезбеђује закуп дела или целог основног скупа изнајмљених линија, на делу или целој територији Републике Србије.

Агенција ближе прописује обим и садржај основног скупа изнајмљених линија из става 1. овог члана.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС прописује се начин пружања основног скупа изнајмљених линија, тако да се нарочито обезбеди недискриминаторно пружање услуга, трошковна заснованост цена, као и објављивање података о техничким, ценовним и другим условима понуде и коришћења.

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора

Члан 70

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту приступа јавној телефонској мрежи на фиксној локацији, да својим претплатницима омогући приступ услугама било ког међуповезаног оператора јавно доступних телефонских услуга, и то на следеће начине:

1) пружањем услуге избора оператора, употребом префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива;

2) пружањем услуге предизбора оператора, са могућношћу заобилажења услуге предизбора бирањем префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) обавеза трошковне заснованости цена услуга међуповезивања и приступа, које су у функцији пружања услуге избора и предизбора оператора;

2) прилагођавање висине директних трошкова претплатника у вези са коришћењем услуге избора и предизбора оператора, тако да не буду дестимулативне за коришћење ових услуга.

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима

Члан 71

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном малопродајном тржишту, да пружа малопродајне услуге под прописаним условима.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се када се оцени да одређивање других обавеза из члана 63. овог закона не би било делотворно.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, имајући у виду природу недостатка на релевантном тржишту, као и потребу да се заштити интерес крајњих корисника и подстакне делотворна конкуренција, оператору са ЗТС може се наложити:

1) забрана обрачунавања прекомерних цена, забрана ометања уласка на тржиште или ограничавања конкуренције превисоким или прениским ценама, забрана давања неоправдане предности одређеним крајњим корисницима или забрана неоснованог везивања одређених услуга;

2) ограничавање висине малопродајних цена, одређивање мера контроле индивидуалних тарифа, као и обавеза заснивања цена на трошковима пружања услуга или ценама на упоредивим тржиштима.

Ако се оператору са ЗТС одреди нека од обавеза контроле малопродајних цена, Агенција утврђује и обавезу примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, при чему утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 4. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

XII НУМЕРАЦИЈА

Управљање нумерацијом и план нумерације

Члан 72

Управљање и додела адреса и бројева, као ограниченог добра, врши се на начин којим се обезбеђује њихова рационална, равномерна и делотворна употреба, у складу са планом нумерације.

Планом нумерације утврђује се намена адреса и бројева, обезбеђује једнака доступност нумерације за све јавно доступне електронске комуникационе услуге, односно за све операторе који пружају те услуге, обезбеђују услови за преносивост броја, избор и предизбор оператора, увођење нових услуга електронских комуникација, као и испуњавање обавеза које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Агенција доноси план нумерације и објављује га на својој Интернет страници.

Дозвола за коришћење нумерације

Члан 73

Право на коришћење нумерације стиче се на основу дозволе за коришћење нумерације, која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на захтев оператора.

Захтев из става 2. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела нумерације;

3) нумерацији чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења нумерације;

5) планираном року почетка коришћења нумерације;

6) периоду на који се захтева додела нумерације.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 20 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 2. овог члана може бити одбијен ако није у складу са планом нумерације или ако затражена нумерација није расположива.

Садржај дозволе за коришћење нумерације

Члан 74

Решење којим се издаје дозвола за коришћење нумерације садржи податке о:

1) имаоцу дозволе;

2) додељеној нумерацији;

3) периоду на који је додељена нумерација;

4) року у коме ималац дозволе мора започети коришћење додељене нумерације;

5) намени за коју је дато право на коришћење нумерације;

6) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења нумерације, укључујући начин вођења евиденције о употребљеној нумерацији и обавештавању Агенције о степену искоришћености;

7) обавезама у вези са коришћењем додељене нумерације, које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање дозволе за коришћење нумерације или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац дозволе за коришћење нумерације дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења дозволе за коришћење нумерације

Члан 75

Дозвола за коришћење нумерације издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Дозвола за коришћење нумерације може се продужити под условима који важе за издавање нове дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова дозвола.

Ималац дозволе за коришћење нумерације подноси Агенцији захтев за продужење трајања дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности дозволе.

Пренос права на коришћење нумерације

Члан 76

Ималац дозволе за коришћење нумерације може додељену нумерацију уступити на коришћење трећем лицу, које уступљену нумерацију намерава да користи у комерцијалне сврхе, а не за сопствене потребе, само на основу уговора сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Одредба става 1. овог члана не односи се на нумерацију коју оператори уступају на коришћење својим претплатницима, као и на претплатничке бројеве пренете код других оператора у складу са одредбама овог закона о преносивости броја.

У случају статусне промене имаоца дозволе за коришћење нумерације, која настане у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава, пренос права на коришћење додељене нумерације може се обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Податке о датим сагласностима из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Одузимање додељене нумерације

Члан 77

Агенција решењем одлучује о одузимању додељене нумерације ако утврди да:

1) је дозвола за коришћење нумерације издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељена нумерација не користи у складу са планом нумерације или издатом дозволом за коришћење нумерације;

3) ималац дозволе за коришћење нумерације, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење нумерације;

4) је имаоцу дозволе за коришћење нумерације забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац дозволе за коришћење нумерације у писаном облику одрекао права на коришћење додељене нумерације;

6) је ималац дозволе за коришћење нумерације престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење нумерације није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељене нумерације неопходно ради усклађивања са изменама плана нумерације, направљених у циљу примене одговарајућих међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин.

Ималац дозволе за коришћење нумерације, коме је нумерација одузета из разлога наведених у ставу 1. тачка 8) овог члана, има право на замену нумерације.

Агенција додељује нову нумерацију на захтев лица из става 2. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене нумерације.

База података о коришћењу нумерације

Члан 78

Агенција води ажурну базу података о коришћењу нумерације која нарочито садржи податке о додељеној нумерацији, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и операторима којима је нумерација додељена.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Преносивост броја

Члан 79

Оператор јавно доступних телефонских услуга (оператор давалац броја) дужан је да омогући свом претплатнику, на његов захтев, да приликом промене оператора (оператор прималац броја) задржи додељени број из плана нумерације на одређеној локацији, на коју се односи географски приступни код, односно на било којој локацији, ако приступни код није географски.

Захтев за пренос броја претплатник подноси оператору примаоцу броја.

Захтев из става 2. овог члана уједно се сматра захтевом за раскид уговора између претплатника и оператора даваоца броја о коришћењу услуга у вези са бројем који је предмет захтева за пренос, а уговор се сматра раскинутим тренутком искључења броја из мреже оператора даваоца броја.

Претплатник је дужан да, приликом подношења захтева из става 2. овог члана, оператору примаоцу броја достави нарочито податке о свом идентитету, броју који се преноси и изјаву којом се обавезује да оператору даваоцу броја измири све обавезе по основу уговора из става 3. овог члана настале до тренутка искључења броја из мреже оператора даваоца броја, под претњом привремене или трајне суспензије пружања услуга од стране оператора примаоца броја.

Оператор прималац броја плаћа накнаду за пренос броја оператору даваоцу броја.

Агенција управља информационим системом за пренос броја и одржава базу података пренетих бројева, водећи рачуна о заштити података о личности, ближе прописује услове и начин преноса броја, као и висину накнаде за пренос броја из овог члана.

За послове управљања информационим системом за пренос броја и одржавање базе података пренетих бројева, Агенција може ангажовати друго правно лице.

Оператор давалац броја и оператор прималац броја дужни су да остваре међусобну сарадњу, као и сарадњу са Агенцијом, у поступку преноса броја, обезбеде да трајање прекида услуге претплатнику током преноса не буде дуже од једног радног дана, као и да се уздрже од поступања усмереног на отежавање или спречавање преноса броја.

Јединствени број за приступ службама за хитне интервенције

Члан 80

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да омогући свим корисницима услугу бесплатног позива према јединственом броју за приступ службама за хитне интервенције 112, као и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције у Републици Србији, у складу са планом нумерације, са било ког телефонског уређаја, укључујући и јавне телефонске говорнице.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције, без накнаде, прослеђује све расположиве податке о оствареним позивима према броју 112 и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције, а нарочито податке о идентитету позивајућег претплатника, позивајућем броју, времену и трајању позива, као и податке о локацији са које је позив упућен, у складу са техничким могућностима.

XIII РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈСКИ СПЕКТАР

Управљање радио-фреквенцијским спектром

Члан 81

Управљање радио-фреквенцијским спектром, као ограниченим добром, заснива се на начелима рационалности, економичности, јавности и недискриминације, и нарочито обухвата:

1) планирање употребе радио-фреквенција у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље;

2) доделу радио-фреквенција на основу плана намене и планова расподеле;

3) координацију коришћења радио-фреквенција;

4) контролу радио-фреквенцијског спектра, утврђивање штетних сметњи и предузимање мера за њихово отклањање.

Агенција управља радио-фреквенцијским спектром и координира коришћење сателитских орбита у складу са одговарајућим међународним споразумима, као и у складу са одредбама овог закона и прописа донетим на основу њега.

Агенција остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које врше послове управљања радио-фреквенцијским спектром, самостално или преко надлежних органа.

Координација коришћења и пријава доделе радио-фреквенција

Члан 82

Радио-фреквенције предвиђене за коришћење у одређеним пограничним зонама пре доделе се координирају са суседним земљама, са којима су закључени посебни споразуми о координацији коришћења радио-фреквенција.

Радио-фреквенције из одређених радио-фреквенцијских опсега по потреби се пре доделе координирају са суседним и другим заинтересованим земљама.

Пријава доделе радио-фреквенција Међународној унији за телекомуникације врши се:

1) ако коришћење радио-фреквенција може да проузрокује штетну сметњу радио-комуникацијској служби друге земље;

2) ако су радио-фреквенције намењене за међународну радио-комуникацију;

3) ради заштите радио-фреквенција на међународном нивоу.

План намене радио-фреквенцијских опсега

Члан 83

Планом намене радио-фреквенцијских опсега (у даљем тексту: план намене) утврђују се намене радио-фреквенцијских опсега за поједине радио-комуникацијске службе и делатности, у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље.

План намене садржи нарочито податке о:

1) границама радио-фреквенцијских опсега;

2) намени радио-фреквенцијских опсега, на технолошки неутралној основи, за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности;

3) основним условима за коришћење радио-фреквенција;

4) основу коришћења радио-фреквенција и начину издавања дозвола из члана 85. овог закона.

Планом намене може се утврдити различита намена, услови и основ коришћења за различите подопсеге у оквиру истог радио-фреквенцијског опсега.

План намене доноси Влада, на основу предлога који утврђује Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, а који припрема Агенција.

У поступку припреме предлога плана намене, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Планови расподеле радио-фреквенција

Члан 84

Планови расподеле радио-фреквенција (у даљем тексту: планови расподеле) садрже услове за расподелу радио-фреквенција из намењених радио-фреквенцијских опсега, расподелу радио-фреквенција по локацијама или областима за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности, као и друге потребне техничке услове за коришћење радио-фреквенција.

Планови расподеле утврђују се на основу плана намене и одговарајућих међународних споразума и препорука, водећи рачуна о потребама и захтевима корисника.

Планове расподеле доноси Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, на предлог Агенције.

У поступку припреме предлога планова расподеле, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Коришћење радио-фреквенција

Члан 85

Радио-фреквенције се, у складу са овим законом, користе:

1) на основу појединачне дозволе, која се издаје по захтеву или по спроведеном поступку јавног надметања;

2) по режиму општег овлашћења;

3) за посебне намене.

Агенција прописује начин коришћења радио станица од стране радио аматера, као и радио станица које се користе на домаћим и страним ваздухопловима, локомотивама, бродовима и другим пловилима, сагласно одговарајућим међународним споразумима и препорукама.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву

Члан 86

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: појединачна дозвола) која се издаје по захтеву, када је планом намене одређен такав начин издавања појединачне дозволе у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега.

Појединачна дозвола из става 1. овог члана издаје се решењем.

Решење из става 2. овог члана доноси се на захтев који се подноси Агенцији.

Захтев из става 3. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела радио-фреквенција;

3) радио-фреквенцијама чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења радио-фреквенција;

5) планираном року почетка коришћења радио-фреквенција;

6) периоду на који се захтева додела радио-фреквенција;

7) техничком решењу које, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности, садржи нарочито податке о географској области коришћења и локацијама предајника, прорачуну простирања сигнала и сервисној зони, предвиђеном антенском систему и карактеристикама зрачења, начину обезбеђивања рационалног коришћења радио-фреквенција, процени утицаја на животну средину и рад других радио-комуникацијских система.

Захтев из става 3. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција, укључујући и упутства са обавезним елементима техничког решења из става 4. тачка 7) овог члана, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности на коју се техничко решење односи.

Одлучивање по захтевима из става 3. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 40 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 3. овог члана може бити одбијен ако:

1) није у складу са планом намене и планом расподеле;

2) затражене радио-фреквенције нису расположиве;

3) коришћење затражених радио-фреквенција може имати штетне последице по животну средину или рад других радио-комуникацијских система, које није могуће спречити применом посебних мера заштите.

Издавање појединачне дозволе дипломатско-конзуларном представништву

Члан 87

Страно дипломатско-конзуларно представништво (у даљем тексту: ДКП) има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев ДКП, у поступку утврђеним овим законом, који се спроводи дипломатским путем.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се под условима узајамности, на основу мишљења министарства надлежног за спољне послове и у складу са закљученим међународним споразумима.

Издавање појединачне дозволе страном правном лицу

Члан 88

Страно правно лице које у Републици Србији, на основу одговарајућег међународног споразума, остварује пословно-техничку, информативну, научну, културну, спортску и другу сарадњу са одговарајућим органима, организацијама и другим лицима у земљи, има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев страног правног лица из става 1. овог члана, у поступку утврђеним овим законом.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се у складу са одредбама овог закона, осим ако одговарајућим међународним споразумом није одређено другачије.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања

Члан 89

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања, када је планом намене, због ограничене расположивости радио-фреквенција у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега, одређен такав начин издавања појединачне дозволе.

Агенција, по службеној дужности или на иницијативу заинтересованих лица, доноси одлуку о испуњености услова за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања и о томе обавештава Министарство.

По пријему обавештења о доношењу одлуке из става 2. овог члана, Министарство доноси акт којим се прописују минимални услови за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања, који нарочито садржи број појединачних дозвола које се могу издати за одређени радио-фреквенцијски опсег, период на који се издају појединачне дозволе, најмањи износ једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе, услове у погледу обезбеђивања покривености одређеног дела територије или становништва, као и друге минималне услове за издавање појединачних дозвола.

Агенција доноси одлуку о покретању поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из става 3. овог члана и образује комисију за спровођење поступка јавног надметања.

Члан 90

При спровођењу поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола, Агенција је дужна да:

1) омогући да јавно надметање буде доступно свим заинтересованим лицима под равноправним условима, објављивањем јавног огласа;

2) утврди и објави критеријуме одлучивања који су недискриминаторни, објективни и мерљиви, који су примерени активностима или услугама за које се додељује појединачна дозвола;

3) утврди ко од подносилаца пријава испуњава све услове прописане овим законом, актима донетим на основу њега;

4) одлуку о избору најповољније понуде донесе на основу економских, техничких и других критеријума објављених у огласу за јавно надметање;

5) одлуку о избору најповољније понуде или поништавању јавног надметања донесе и објави најкасније у року од четири месеца од дана истека рока за подношење пријава.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана обавезно садржи:

1) предмет појединачне дозволе;

2) рок за учешће на јавном надметању, који не може бити краћи од 45 дана од дана објављивања огласа;

3) услове за учешће на јавном надметању;

4) начин достављања понуде (под шифром или пуним називом понуђача);

5) обавештење о датуму, времену и месту отварања приспелих понуда;

6) критеријуме за вредновање понуда и начин одређивања најповољније понуде;

7) име и контакт лица задуженог за давање свих информација од значаја за поступак јавног надметања.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, најмање једној широко доступној међународној публикацији, најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на Интернет страници Агенције.

Средства на име једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе по спроведеном поступку јавног надметања, представљају приход буџета Републике Србије.

Садржај појединачне дозволе

Члан 91

Решење којим се издаје појединачна дозвола садржи податке о:

1) имаоцу појединачне дозволе;

2) додељеним радио-фреквенцијама;

3) периоду на који је издата појединачна дозвола;

4) року у коме мора започети коришћење додељених радио-фреквенција;

5) намени за коју је дато право коришћења радио-фреквенција;

6) локацијама, односно областима покривања;

7) роковима за обавештавање Агенције о постављеним радио станицама и обављању техничких прегледа;

8) роковима и начину провере испуњености услова под којима је дата појединачна дозвола, када је појединачна дозвола издата у поступку јавног надметања;

9) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења радио-фреквенција;

10) техничким и оперативним мерама које је потребно применити ради избегавања штетних сметњи, обезбеђивања електромагнетске компатибилности и ограничавања изложености становништва електромагнетским пољима;

11) обавезама у вези са коришћењем додељених радио-фреквенција, које проистичу из одговарајућих међународних споразума;

12) условима за експериментално коришћење додељених радио-фреквенција.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање појединачне дозволе или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац појединачне дозволе дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења појединачне дозволе

Члан 92

Појединачна дозвола издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Појединачна дозвола може се продужити под условима који важе за издавање нове појединачне дозволе, с тим што се приликом продужења појединачне дозволе не плаћа једнократна накнада која се плаћа приликом првог издавања појединачне дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова појединачна дозвола.

Ималац појединачне дозволе подноси Агенцији захтев за продужење трајања појединачне дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности појединачне дозволе.

Пренос права на коришћење радио-фреквенција

Члан 93

Право на коришћење радио-фреквенција дато појединачном дозволом не може се уступити, изнајмити или на други начин пренети другом лицу.

Одредба става 1. овог члана не односи се на статусне промене имаоца појединачне дозволе, које настану у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

У случају из става 2. овог члана, пренос се може обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Агенција може одбити сагласност на акт из става 3. овог члана нарочито ако утврди да би то довело до поремећаја конкуренције.

Податке о датим сагласностима на акте из става 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Привремена дозвола за коришћење радио-фреквенција

Члан 94

Право на привремено коришћење радио-фреквенција, ради тржишног или техничког испитивања производа и услуга, истраживања или пројектовања, као и за потребе одржавања спортских, културних, забавних и других догађаја ограниченог трајања, стиче се на основу привремене дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: привремена дозвола), која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на основу образложеног захтева који задовољава услове из става 1. овог члана.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик и садржину прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Агенција одређује примерени рок важења привремене дозволе, који не може бити дужи од 60 дана, као и одговарајуће услове за доделу и коришћење радио-фреквенција.

Захтев за издавање привремене дозволе може бити одбијен нарочито ако се оцени да је поднет ради избегавања примене поступака издавања појединачне дозволе из чл. 86. и 89. овог закона.

Одузимање додељених радио-фреквенција

Члан 95

Агенција решењем одлучује о одузимању додељених радио-фреквенција ако утврди да:

1) је појединачна дозвола издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељене радио-фреквенције не користе у складу са планом намене, планом расподеле или издатом појединачном дозволом, нарочито у случајевима када ималац појединачне дозволе изазива штетне сметње утврђене у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра;

3) ималац појединачне дозволе, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење радио-фреквенција;

4) је имаоцу појединачне дозволе забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац појединачне дозволе у писаном облику одрекао права на коришћење додељених радио-фреквенција;

6) је ималац појединачне дозволе престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење радио-фреквенција није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради усклађивања са изменама плана намене или планова расподеле, направљених у циљу примене међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин;

9) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради реализације просторних планова или заштите животне средине, који се нису могли обезбедити на други начин;

10) је орган надлежан за радиодифузију одузео дозволу за емитовање програма имаоцу појединачне дозволе или да је истекло време на које му је дозвола за емитовање програма издата, када је посебним законом прописано да се појединачна дозвола издаје у склопу дозволе за емитовање програма;

11) ималац појединачне дозволе није отпочео са коришћењем фреквенције у року предвиђеним законом.

Ималац појединачне дозволе, коме су додељене радио-фреквенције одузете из разлога наведених у ставу 1. тач. 8) и 9) овог члана, има право на замену, односно доделу нових радио-фреквенција.

Агенција додељује нове радио-фреквенције на захтев лица из става 3. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене радио-фреквенција.

Коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења

Члан 96

Ако постоје занемариве опасности од сметњи или се ради о усклађеним радио-фреквенцијским опсезима, а нарочито ако је то у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, радио-фреквенције се користе по режиму општег овлашћења.

Свако лице има право на коришћење радио-фреквенција које се према плану намене користе по режиму општег овлашћења.

Агенција ближе уређује начин коришћења радио-фреквенција по режиму општег овлашћења, у складу са споразумима и препорукама из става 1. овог члана.

Коришћење радио-фреквенција за посебне намене

Члан 97

Органи одбране и безбедности, као и службе за хитне интервенције, користе радио-фреквенције у опсезима који су планом намене одређени искључиво за њихово коришћење, без обавезе претходног прибављања дозволе за коришћење радио-фреквенција, а у складу са условима коришћења утврђеним планом намене.

Органи из става 1. овог члана дужни су да у писаном облику унапред обавесте Агенцију о отпочињању или престанку коришћења радио-фреквенција.

Органи из става 1. овог члана достављају Агенцији, на њен захтев, а најмање једном годишње, извештај о обиму и начину коришћења, односно некоришћења радио-фреквенција.

За коришћење радио-фреквенција за посебне намене из става 1. овог члана не плаћа се накнада.

Органи из става 1. овог члана могу користити радио-фреквенције у оквиру опсега који планом намене нису одређени за посебне намене, на начин и у складу са условима за доделу и коришћење тих опсега који су прописани овим законом и прописима донетим на основу њега.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција из става 5. овог члана Агенција утврђује у сарадњи са органима из става 1. овог члана, узимајући у обзир јавни интерес и да су ти органи буџетски корисници.

Контрола радио-фреквенцијског спектра и заштита од штетних сметњи

Члан 98

Агенција врши сталну контролу коришћења радио-фреквенцијског спектра на територији Републике Србије и извештај о томе објављује најмање једном годишње, док контролу одабраних радио-фреквенција врши према потреби.

Техничке прегледе и друга испитивања ради утврђивања постојања и узрока штетних сметњи врши Агенција, односно друго лице које Агенција ангажује.

Контролу радио-фреквенцијског спектра за посебне намене, Агенција врши у сарадњи са органима из члана 97. став 1. овог закона.

Контролу радио-фреквенцијског спектра намењеног за потребе дистрибуције и емитовања медијских садржаја, Агенција врши у сарадњи са органом надлежним за радиодифузију.

Агенција предузима мере за отклањање штетних сметњи утврђених у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра, у складу са одредбама овог закона, а према потреби предлаже доношење мера инспекцијског надзора, нарочито ако открије неовлашћено коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Агенција мере из става 5. овог члана предузима без одлагања када је угрожен рад органа одбране и безбедности, служби за хитне интервенције, као и рад ваздухопловних, поморских и радио-навигационих радио-комуникацијских служби.

Агенција ближе уређује начин контроле коришћења радио-фреквенцијског спектра, обављања техничких прегледа и заштите од штетних сметњи.

База података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра

Члан 99

Агенција води ажурну базу података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра која нарочито садржи податке о додељеним радио-фреквенцијама и радио-фреквенцијским опсезима, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и податке о имаоцима појединачних дозвола и другим корисницима радио-фреквенцијског спектра.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Агенција води ажурну базу података која се односи на контролу радио-фреквенцијског спектра и техничке прегледе.

XIV ДИСТРИБУЦИЈА И ЕМИТОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Сарадња Агенције са органом надлежним за радиодифузију

Члан 100

При одређивању услова и начина коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, Агенција остварује сарадњу са органом надлежним за радиодифузију.

Када је посебним законом прописано да је саставни део дозволе за емитовање програма и дозвола за коришћење радио-фреквенција, Агенција издаје појединачну дозволу на захтев органа надлежног за радиодифузију, у складу са одредбама овог закона и на период утврђен у дозволи за емитовање програма.

Обавеза преноса

Члан 101

Агенција, на захтев органа надлежног за радиодифузију, одређује оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који је дужан да преноси један или више радијских или телевизијских програма, на националном, покрајинском, регионалном или локалном нивоу, када:

1) значајан број крајњих корисника користи електронску комуникациону мрежу тог оператора као једини или првенствени начин за примање медијских садржаја, и

2) је то неопходно ради остваривања јасно одређених циљева од јавног интереса у области јавног информисања, што утврђује орган надлежан за радиодифузију, у складу са законом који уређује област електронских медија и законом који уређује област јавног информисања, поштујући начела сразмерности и јавности.

Посебне обавезе обезбеђивања приступа

Члан 102

Агенција може обавезати оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја да другом оператору, под прихватљивим и недискриминаторним условима, омогући приступ апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима, у мери у којој је то неопходно ради пружања услуга крајњим корисницима.

Услуге условног приступа

Члан 103

Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који нуди услуге условног приступа медијским садржајима (у даљем тексту: оператор услуга условног приступа), дужан је да обезбеди техничке могућности за потпуну контролу пружања медијских садржаја преко таквог система.

Оператор услуга условног приступа дужан је да, под праведним, разумним и недискриминаторним условима, понуди пружаоцима медијских садржаја техничке услуге, које њиховим претплатницима омогућавају приступ медијским садржајима уз коришћење уређаја за условни приступ.

Оператор услуга условног приступа не сме да омета пријем медијских садржаја који се дистрибуирају и емитују без условног приступа.

Оператор услуга условног приступа дужан је да пословну активност која се односи на услуге условног приступа прати применом одвојеног рачуноводства.

Носиоци права индустријске својине на уређајима и системима условног приступа дужни су да право на коришћење тих уређаја и система уступају произвођачима терминалне опреме под условима који су праведни, разумни и недискриминаторни и којима се произвођачи не спречавају да у исти уређај уграђују интерфејсе за повезивање са другим приступним системима или са деловима својственим другим приступним системима, до мере у којој то не угрожава безбедност система условног приступа.

Прелазак са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма

Члан 104

Министарство, на предлог Агенције, који се припрема у сарадњи са органом надлежним за област радиодифузије, доноси акт о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступ мултиплексу у земаљској дигиталној радиодифузији.

Актом из става 1. овог члана уређује се нарочито:

1) начин и временски распоред преласка;

2) захтеви и динамика у погледу успостављања мреже за дистрибуцију дигиталног телевизијског програма на територији Републике Србије;

3) захтеви за формирање мултиплекса;

4) обим коришћења радио-фреквенција, у мери неопходној за успешно обављање преласка на дигитално емитовање телевизијског програма.

Јавно предузеће основано за управљање емисионом инфраструктуром, у складу са одлуком о оснивању и актом из става 1. овог члана, успоставља електронску комуникациону мрежу за мултиплексирање, дистрибуцију и емитовање дигиталног телевизијског програма.

Ради успостављања мреже из става 3. овог члана, Агенција издаје ЈП “Емисиона техника и везе” појединачну дозволу за коришћење радио-фреквенција, у складу са актом из става 1. овог члана.

ЈП “Емисиона техника и везе” дужно је да имаоцима дозволе за емитовање телевизијског програма омогући приступ мултиплексу у оквиру мреже из става 3. овог члана, у складу са издатим дозволама за емитовање програма.

Најкасније до окончања процеса преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма Влада, на предлог Министарства, а у сарадњи са покрајинским органом надлежним за послове електронских комуникација, утврђује начин коришћења преосталог опсега радио-фреквенција намењених земаљској дигиталној радиодифузији, као и пружању широкопојасних сервиса (дигитална дивиденда).

У поступку припреме предлога акта из става 6. овог члана, Министарство је дужно да спроведе јавну консултацију у трајању од најмање 30 дана.

Додела појединачних дозвола у складу са актом из става 6. овог члана врши се у складу са одредбама овог закона.

Подршка при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије

Члан 104а

У циљу повећања приступачности услуга од општег економског интереса у области електронских комуникација, Влада, у складу са прописом којим се уређује заштита потрошача, утврђује мере подршке и ближе услове у погледу критеријума за одређивање угрожених потрошача при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије.

XV ЗАШТИТА ПРАВА КОРИСНИКА И ПРЕТПЛАТНИКА

Уговор између оператора и корисника

Члан 105

Међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују се уговором, који се закључује у писаној форми.

Уговор из става 1. овог члана, поред елемената утврђених законом којим се уређују облигациони односи, садржи и следеће елементе:

1) спецификацију услуга (садржаја пакета), укључујући нарочито податке о могућности за упућивање позива службама за хитне интервенције, условима за приступ и коришћење услуга (укључујући и ограничења), минималном нивоу квалитета пружања услуга и примењеним мерама за спречавање претераног оптерећења мреже, времену потребном за отпочињање коришћења услуга, понуђеним услугама одржавања и подршке, као и ограничењима у коришћењу терминалне опреме;

2) одредбе о поступању са подацима о личности (нарочито у вези са јавним телефонским именицима), подацима о саобраћају и подацима о локацији, током трајања и након престанка уговорног односа;

3) податке о ценама и тарифама, као и начинима на које се могу добити актуелне информације о свим примењеним тарифама, трошковима одржавања, као и начинима плаћања и додатним трошковима у вези са понуђеним начинима плаћања;

4) рок важења уговора, као и услове под којима се уговор продужава, односно раскида, укључујући нарочито услове коришћења услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима, накнадама у вези са преносом броја, привременој суспензији и трајном престанку пружања услуга, односно престанку уговорног односа, са и без плаћања трошкова у вези са раскидом (нарочито у погледу терминалне опреме);

5) накнаде и услове враћања средстава за случај непридржавања уговореног нивоа квалитета услуга;

6) начин за подношење и решавање приговора;

7) мере које оператор може применити ради одржавања безбедности и интегритета својих мрежа и услуга, као и контроле недозвољеног садржаја.

Елементе из става 2. овог члана садржи и уговор између корисника и оператора који не обезбеђује прикључак или приступ електронској комуникационој мрежи.

Обавештавање о условима уговора и ценама услуга

Члан 106

Оператор је дужан да своју услугу понуди на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о елементима из члана 105. став 2. овог закона.

Ценовник услуга, у зависности од понуђених врста услуга, садржи: висину једнократне накнаде за прикључење, висину месечне накнаде за приступ електронској комуникационој мрежи или услузи, обрачунску јединицу и тарифни интервал, опис посебних услова за приступ заштићеним садржајима или услугама са додатом вредношћу, обавештење о трошковима одржавања и доступним пакетима услуга, обавештење о попустима, као и друге одредбе специфичне за одређену услугу.

Оператор је дужан да услове уговора и ценовник учини јавно доступним на погодан начин.

Оператор је дужан да о условима уговора и ценама, као и свим њиховим изменама, без одлагања обавести претплатнике на погодан начин и достави их Агенцији најкасније на дан њиховог ступања на снагу.

Измена услова уговора

Члан 107

Оператор је дужан да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, раскине уговор без обавезе плаћања трошкова у вези са раскидом, ако се најављеним једностраним изменама битно мењају услови под којима је уговор закључен, на начин који није на корист претплатника, а нарочито у погледу спецификације услуга (садржај пакета) и услова за коришћење услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима.

Агенција може прописати садржај обавештења из овог члана.

Услуге са додатом вредношћу

Члан 108

Оператор услуга са додатом вредношћу дужан је да унапред објави детаљан опис и цену укупне услуге, односно свих њених саставних делова.

Агенција ближе уређује обавезе оператора из става 1. овог члана, нарочито у погледу оглашавања услуга, начина обрачуна и наплате услуга, начина обраде података о личности, података о саобраћају и података о локацији, контроле недозвољеног садржаја и решавања приговора, водећи нарочито рачуна о заштити интереса корисника.

Квалитет услуга

Члан 109

Агенција је овлашћена да, ради обезбеђивања квалитета у пружању јавно доступних електронских комуникационих услуга и заштите интереса корисника:

1) ближе пропише параметре квалитета одређених јавно доступних услуга, као и начин обавештавања потрошача о понуђеном квалитету услуга;

2) одреди минимални квалитет пружања одређених услуга оператору јавне комуникационе мреже.

Обезбеђивање доступности услуга особама са инвалидитетом

Члан 110

Оператор јавно доступне електронске комуникационе услуге је дужан да, у оквиру својих техничких могућности, осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом.

Оператору из става 1. овог члана Агенција може да пропише посебне обавезе у погледу обезбеђивања доступности одређених електронских комуникационих услуга особама са инвалидитетом.

База података о ценама, условима за приступ и коришћење, као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга

Члан 111

Агенција води ажурну базу података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења), као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Рачун са детаљном спецификацијом

Члан 112

Оператор је дужан да претплатнику, на његов захтев, изда рачун који садржи детаљну спецификацију пружених услуга са обрачуном задужења за сваку појединачну услугу, ради једноставне провере и контроле трошкова пружених услуга.

Подаци из става 1. овог члана не обухватају податке о позивима који су бесплатни, позиве службама за хитне интервенције, као ни податке који су неспојиви са одредбама закона којим се регулише заштита података о личности.

Приговор претплатника оператору

Члан 113

Претплатник може у писаном облику да поднесе оператору приговор на износ којим је задужен за пружену услугу, односно на квалитет пружене услуге, као и да тражи накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног.

Рок за подношење приговора из става 1. овог члана је 30 дана од дана доспећа рачуна за услугу, када се ради о приговору на износ рачуна, односно 30 дана од дана пружања услуге, када се ради о приговору на квалитет услуге.

Претплатник је дужан да плати неспоран део износа рачуна, а ако оспорава цео рачун, дужан је да плати просечно месечно задужење за последња три месеца који су претходили периоду на који се приговор односи.

Оператор не одговара за штету из става 1. овог члана ако је квалитет пружене услуге мањи од прописаног или уговореног због објективних узрока који се нису могли предвидети, избећи односно уклонити (виша сила), као и због благовремено најављених радова на одржавању мрежа и услуга у роковима примереним околностима.

Оператор је дужан да у року од 15 дана од дана подношења приговора достави претплатнику одговор у писаном облику, којим ће прихватити основани захтев за накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног, односно одбити захтев, наводећи чињенице и доказе на основу којих је утврђен износ задужења за пружене услуге, односно утврђен квалитет пружених услуга.

Претплатник коме је одбијен приговор може се обратити Агенцији или другом телу ради посредовања у вансудском решавању спора или покренути парнични поступак пред надлежним судом, у року од 15 дана од дана достављања одговора оператора на приговор, односно 15 дана од дана истека рока у којем је оператор био дужан да се изјасни о приговору.

Претплатнику који поднесе приговор и уредно изврши обавезу плаћања из става 3. овог члана, оператор не сме да обустави пружање услуге пријема позива, позивања служби за хитне интервенције, као ни да искључи терминалну опрему претплатника из своје мреже, до истека рока за покретање вансудског или судског поступка из става 6. овог члана, односно до окончања вансудског или судског поступка из става 6. овог члана.

Контрола трошкова

Члан 114

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да, у складу са својим техничким могућностима, претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде:

1) забрану одлазних позива и слања електронских порука, када месечни трошкови тих услуга пређу унапред одређени износ;

2) забрану одређених врста одлазних позива, као и позива или слања електронских порука на одређене врсте бројева.

Идентификација позива

Члан 115

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да кориснику омогући спречавање приказивања идентификације за појединачни одлазни позив, а претплатнику и за све одлазне позиве, на једноставан начин и без накнаде.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући искључивање идентификације долазних позива, на једноставан начин и без накнаде за разумно коришћење ове могућности.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући једноставан начин за одбијање долазних позива са скривеном идентификацијом.

Оператор који пружа услугу идентификације успостављене линије дужан је да претплатнику омогући искључивање приказивања идентификације успостављене линије позиваоцу, на једноставан начин и без накнаде.

Одредба става 1. овог члана односи се и на међународне одлазне позиве, а одредбе ст. 2-4. овог члана и на међународне долазне позиве.

Одредба става 1. овог члана није применљива на позиве који се упућују службама за хитне интервенције.

Оператор има право да привремено суспендује могућност из става 1. овог члана ради откривања и спречавања злонамерних или узнемиравајућих позива.

Оператор који пружа услугу идентификације позива или успостављене линије дужан је да објави информације о могућностима и ограничењима из овог члана.

Злонамерни или узнемиравајући позиви

Члан 116

Оператор јавно доступних телефонских услуга коме претплатник у писаном облику пријави и опише начин, односно садржину, оквирни датум и време злонамерног или узнемиравајућег позива, дужан је да забележи и сачува податке о идентификацији тог долазног позива, датуму и времену позива или покушају позивања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са броја његовог претплатника, дужан је да том претплатнику упути упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузме друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са претплатничког броја у мрежи другог оператора, прослеђује том оператору пријаву о узнемиравању из става 1. овог члана, како би тај оператор свом претплатнику упутио упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузео друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Оператори јавно доступних телефонских услуга дужни су да сарађују ради праћења и откривања злонамерних или узнемиравајућих позива, а нарочито ради размене података и поступања по прослеђеним пријавама из става 3. овог члана.

Заустављање аутоматског преусмеравања позива

Члан 117

Оператор је дужан да претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде, заустављање аутоматског преусмеравања позива, коју је извршила трећа страна, на терминалну опрему претплатника.

Незатражене поруке

Члан 118

Коришћење система за аутоматско позивање и комуникацију без људске интервенције, факс уређаја, електронске поште или других врста електронских порука, ради непосредног оглашавања, допуштено је само уз претходни пристанак корисника, односно претплатника (прималац).

Ако је физичко или правно лице, приликом продаје својих производа или услуга, прибавило непосредно од примаоца његове контакт податке и пристанак на употребу тих података у сврхе непосредног оглашавања, има право да их употребљава ради непосредног оглашавања својих сличних производа или услуга, под условом да примаоцу обезбеди могућност приговора таквој употреби контакт података, на једноставан начин и без накнаде.

Забрањено је непосредно оглашавање којим се нетачно приказује или прикрива идентитет пошиљаоца електронске поште или других врста електронских порука, као и непосредно оглашавање које не садржи назначену електронску адресу, односно број телефона, путем кога прималац може без накнаде да захтева спречавање даљег слања огласних порука.

Члан 119

Оператор је дужан да претплатнику омогући филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука, као и једноставан начин за подешавање или искључивање филтера.

Оператор је дужан да јавно објави електронску адресу за пријављивање незатражених и шкодљивих електронских порука.

Оператор је дужан да, по пријему доказа о незатраженим и шкодљивим порукама које су послате од стране његових претплатника, утврди чињенично стање и, у зависности од степена злоупотребе, опомене претплатника или му привремено онемогући коришћење услуге и о томе га без одлагања обавести.

Оператор има право да, у случају поновљене злоупотребе претплатнику трајно онемогући коришћење услуга, односно раскине уговор о коришћењу услуга.

Подаци о личности у јавном телефонском именику

Члан 120

Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, одбије сагласност за укључивање личних података у јавно доступан телефонски именик.

Лице из става 1. овог члана дужно је да претплатнику, чији се лични подаци налазе у јавно доступном телефонском именику, омогући проверу или исправку података, као и могућност повлачења дате сагласности, односно брисања личних података из јавно доступног телефонског именика, на једноставан начин и без накнаде.

Лице из става 1. овог члана дужно је да прибави додатни пристанак претплатника пре омогућавања употребе података из јавног телефонског именика у сврхе различите од ступања у контакт са претплатником преко личног имена и презимена, односно назива претплатника или минимума других његових идентитетских ознака.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана примењују се на правна лица у мери у којој она нису обавезна да њихов претплатнички број буде доступан јавности, а одредба става 4. овог члана примењује се на правна лица без ограничења.

Доступност података у јавном телефонском именику

Члан 121

Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да:

1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника;

2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да удовољи сваком разумном захтеву за приступ подацима из става 1. тачка 1) овог члана, под условима који су објективни, недискриминаторни, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на захтеве пружалаца услуга јавних телефонских именика, који сачињавају свеобухватне јавно доступне телефонске именике са подацима о свим претплатницима јавно доступних телефонских услуга у Републици Србији.

Агенција ближе прописује услове у погледу приступа и коришћења података из става 2. овог члана.

Обрада података о саобраћају

Члан 122

Оператор јавних комуникационих мрежа или оператор јавно доступних електронских комуникационих услуга, који обрађује и чува податке о саобраћају претплатника и корисника, дужан је да те податке обрише или учини непрепознатљивим лице на које се ти подаци односе, када подаци о саобраћају више нису неопходни за пренос комуникације, са изузетком:

1) података који су неопходни ради израде рачуна за услуге или међуповезивање, а који се могу обрађивати до истека законом предвиђеног рока за рекламације или наплату потраживања;

2) података које оператор користи ради оглашавања и продаје услуга, уз претходни пристанак лица на које се подаци односе, као и ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену неопходном за те сврхе;

3) података који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да, пре отпочињања обраде података о саобраћају из става 1. тачка 1) овог члана, као и пре прибављања пристанка из става 1. тачка 2) овог члана, обавести претплатника или корисника о врстама података који ће бити обрађивани, као и трајању обраде.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. тачка 2) овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Обраду података о саобраћају из става 1. овог члана смеју да врше само лица која за потребе оператора обављају послове издавања рачуна, управљања мрежним саобраћајем, одговарања на питања корисника, откривања превара, оглашавања и продаје услуга електронских комуникација, као и пружања услуга са додатом вредношћу, у мери неопходној за обављање наведених активности.

Одредбе ст. 1. и 4. овог члана не односе се на могућност Агенције и других надлежних државних органа да остваре увид у податке о мрежном саобраћају који су од значаја за одлучивање у споровима, нарочито поводом рачуна за услуге или међуповезивања.

Обрада података о локацији

Члан 123

Оператор јавних комуникационих мрежа и јавно доступних електронских комуникационих услуга може обрађивати податке о локацији корисника, који нису подаци о саобраћају, само када се лица на која се ти подаци односе учине непрепознатљивим или уз њихов претходни пристанак ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену потребном за те сврхе.

Одредба става 1. овог члана не односи се на податке о локацији који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор је дужан да, пре прибављања пристанка из става 1. овог члана, корисника и претплатника обавести о врстама података о локацији који ће бити обрађивани, сврси и трајању обраде, као и томе да ли ће подаци бити достављани трећим лицима за потребе пружања услуга са додатом вредношћу.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Оператор је дужан да лицу које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана, пружи могућност привременог одбијања обраде података о локацији при сваком повезивању на мрежу или преносу комуникације, на једноставан начин и без накнаде.

Обраду података о локацији из овог члана смеју да врше само овлашћена лица оператора, односно овлашћена лица треће стране која пружа услугу са додатом вредношћу, у мери неопходној за пружање услуге са додатом вредношћу.

XVI БЕЗБЕДНОСТ И ИНТЕГРИТЕТ ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИОНИХ МРЕЖА И УСЛУГА

Члан 124

Оператор је дужан да, ради обезбеђивања безбедности и интегритета јавних електронских комуникационих мрежа и услуга, тајности комуникација, као и заштите података о личности, саобраћају и локацији, примени адекватне техничке и организационе мере, примерене постојећим ризицима, а посебно мере за превенцију и минимизацију утицаја безбедносних инцидената по кориснике и међуповезане мреже, као и мере за обезбеђивање континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга.

Ако оператор пружа услугу користећи електронску комуникациону мрежу, припадајућа средства или услуге другог оператора, дужан је да сарађује са тим оператором у обезбеђивању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Када постоји посебан ризик повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (неовлашћени приступ, значајан губитак података, угрожавање тајности комуникација, безбедности личних података и друго), оператор је дужан да о том ризику обавести претплатнике и, ако је такав ризик ван опсега мера које је оператор дужан да примени, обавести претплатнике о могућим мерама заштите и трошковима у вези са применом тих мера.

Члан 125

Оператор је дужан да обавести Агенцију о свакој повреди безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, која је значајно утицала на њихов рад, а нарочито о повредама које су имале за последицу нарушавање заштите података о личности или нарушавање приватности претплатника или корисника.

Агенција је овлашћена да обавести јавност о повреди безбедности и интегритета из става 1. овог члана, или тражи од оператора да то сам уради, када процени да је објављивање такве информације у јавном интересу.

XVII ТАЈНОСТ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА, ЗАКОНИТО ПРЕСРЕТАЊЕ И ЗАДРЖАВАЊЕ ПОДАТАКА

Тајност електронских комуникација

Члан 126

Пресретање електронских комуникација којим се открива садржај комуникације није допуштено без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Одредба из става 1. овог члана не спречава снимање комуникација и са њима повезаних података о саобраћају, које се обавља ради доказивања комерцијалних трансакција или других пословних односа, у којима су обе стране свесне или би морале бити свесне или су изричито упозорене на то да обављена комуникација може да буде снимљена.

Коришћење електронских комуникационих мрежа и услуга ради чувања или приступања подацима похрањеним у терминалној опреми претплатника или корисника, дозвољено је под условом да је претплатнику или кориснику дато јасно и потпуно обавештење о сврси прикупљања и обраде података, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, као и да му је пружена прилика да такву обраду одбије.

Одредба става 3. овог члана не спречава техничко чување или приступ подацима у сврху обезбеђивања комуникације у оквиру електронских комуникационих мрежа или пружања услуга које је претплатник или корисник изричито затражио.

Законито пресретање електронских комуникација

Члан 127

Оператор је дужан да омогући законито пресретање електронских комуникација из члана 126. став 1. овог закона.

Надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања дужан је да води евиденцију о пресретнутим електронским комуникацијама, која нарочито садржи одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања није у могућности да изврши законито пресретање електронских комуникација без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за пресретање електронских комуникација води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је вршило пресретање, одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове (уређаје и програмску подршку), као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Министарство, по прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове правосуђа, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове одбране, Безбедносно-информативне агенције и органа надлежног за заштиту података о личности, ближе прописује захтеве за уређаје и програмску подршку из става 4. овог члана као и техничке захтеве за испуњење обавезе задржавања података из чл. 128. и 129. овог закона.

Обавеза задржавања података

Члан 128

Оператор је дужан да задржи податке о електронским комуникацијама из члана 129. став 1. овог закона (у даљем тексту: задржани подаци).

Приступ задржаним подацима није допуштен без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Оператор обавезу задржавања података из става 1. овог члана испуњава у складу са релевантним међународним техничким стандардима, односно препорукама, које се односе на задржане податке.

Оператор из става 1. овог члана је дужан да задржи податке у изворном облику или као податке обрађене током обављања делатности електронских комуникација који морају бити истог квалитета и нивоа заштите као и подаци у изворном облику.

Оператор из става 1. овог члана није дужан да задржи податке које није произвео нити обрадио.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да задржане податке чува 12 месеци од дана обављене комуникације.

Оператор је дужан да задржава податке тако да им се без одлагања може приступити, односно да се без одлагања могу доставити на основу одлуке суда, за потребе из става 2. овог члана.

Надлежни државни орган који остварује приступ, односно коме се достављају задржани подаци, дужан је да води евиденцију о приступу, односно достављању задржаних података, која нарочито садржи: одређење судског акта који представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган није у могућности да оствари приступ задржаним подацима без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за приступ, односно достављање задржаних података, води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је приступило задржаним подацима, односно коме су достављени задржани подаци, одређење судске одлуке која представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Врсте задржаних података

Члан 129*

Обавеза оператора из члана 128. став 1. овог закона односи се на податке потребне за:

1) праћење и утврђивање извора комуникације;

2) утврђивање одредишта комуникације;

3) утврђивање почетка, трајања и завршетка комуникације;

4) утврђивање врсте комуникације;

5) идентификацију терминалне опреме корисника;

6) утврђивање локације мобилне терминалне опреме корисника.

Обавеза задржавања података из става 1. овог члана обухвата и податке о успостављеним позивима који нису одговорени, али не обухвата податке о позивима чије успостављање није успело.

Забрањено је задржавање података који откривају садржај комуникације.

Заштита задржаних података

Члан 130

Оператор је дужан да, у погледу заштите задржаних података, нарочито обезбеди:

1) да су задржани подаци истог квалитета и подвргнути истим мерама безбедности и заштите као и подаци у електронској комуникационој мрежи оператора;

2) да су задржани подаци заштићени на подесан начин од случајног или недопуштеног уништења, случајног губитка или измене, неовлашћеног или незаконитог чувања, обраде, приступа или откривања, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, односно законом којим се уређује заштита тајних података када се ради о подацима који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

3) да се приступ задржаним подацима на подесан начин ограничи само на овлашћена лица органа који остварују приступ задржаним подацима, у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

4) да се задржани подаци униште по истеку рока из члана 128. став 6. овог закона, осим података који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове, као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Надзор над извршењем обавеза оператора из става 1. овог члана врши орган надлежан за заштиту података о личности, а када су подаци достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона и орган надлежан за надзор над спровођењем закона који регулише заштиту тајности података.

Евиденција о захтевима за приступ задржаним подацима

Члан 130а

Оператор који задржава податке у складу са одредбама чл. 128-130. овог закона, као и надлежни органи који приступају подацима на начин предвиђен одредбама члана 128. став 2. овог закона, дужни су да воде евиденцију о захтевима за приступ задржаним подацима у току једне календарске године.

Евиденција из става 1. овог члана садржи информацију о:

1) броју захтева за приступ задржаним подацима;

2) броју испуњених захтева за приступ задржаним подацима;

3) времену које је протекло од дана од када су подаци задржани до дана кад је приступ подацима затражен у складу са чланом 128. став 2. овог закона.

Евиденција из става 1. овог члана не садржи податке о личности.

Лица из става 1. овог члана дужна су да, најкасније до 31. јануара за претходну календарску годину, доставе евиденцију из става 1. овог члана органу надлежном за заштиту података о личности.

XVIII ПРОВЕРА ПОСТУПАЊА ОПЕРАТОРА И ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Овлашћења Агенције

Члан 131

Оператори су дужни да делатност електронских комуникација обављају у складу са прописаним општим условима за обављање делатности, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега.

Агенција је овлашћена да тражи од оператора податке и информације који су јој потребни ради провере њиховог поступања у складу са обавезама из става 1. овог члана, као и да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Послове мерења и испитивања из става 2. овог члана Агенција врши преко контролно-мерних центара, као организационих јединица Агенције (подручне јединице), односно преко лица овлашћених за вршење мерења и испитивања.

Ако Агенција утврди да поступање оператора није у складу са обавезама из става 1. овог члана, о томе обавештава оператора и одређује рок у коме оператор може да се изјасни о утврђеним неправилностима, односно да их отклони и о томе обавести Агенцију.

Рок из става 4. овог члана не може бити краћи од осам дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим у случајевима када Агенција утврди теже или поновљено кршење прописаних обавеза.

Ако Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства.

Инспекцијски надзор

Члан 132

Инспекцијски надзор над применом овог закона, прописа којима се уређује делатност електронских комуникација, као и међународних споразума у области електронских комуникација, обавља Министарство, преко инспектора електронских комуникација (у даљем тексту: инспектор).

Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа којим се уређује делатност електронских комуникација на територији аутономне покрајине врши аутономна покрајина преко својих органа.

Послове из става 2. овог члана аутономна покрајина врши као поверене.

Члан 133

Инспектор је самосталан у границама овлашћења утврђених законом и другим прописима којима се уређује обављање послова инспекције, а за свој рад је лично одговоран.

Инспектор је дужан да узме у поступак пријаве Агенције, грађана, предузећа и других организација, као и да обавести подносиоца пријаве о резултатима поступка.

Инспектор не може да врши надзор електронске комуникационе мреже или услуге, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, ако је учествовао у њиховом пројектовању, изградњи, постављању или производњи.

У вршењу инспекцијског надзора, за обављање послова мерења и испитивања електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, инспектор може ангажовати лице овлашћено за вршење мерења и испитивања.

Министар ближе прописује образац и садржину легитимације инспектора, као и врсту опреме коју користи инспектор.

Посебна овлашћења инспектора

Члан 134

Инспектор је, поред овлашћења из закона којим се уређује обављање послова инспекције, овлашћен да проверава:

1) поступање оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) рад електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, као и испуњеност прописаних техничких и других захтева;

3) да ли се радио-фреквенцијски спектар користи у складу са овим законом;

4) поступање ималаца појединачних дозвола и других корисника радио-фреквенцијског спектра у односу на обавезе утврђене дозволама, овим законом, прописима донетим на основу њега и одговарајућим међународним споразумима;

5) постојање штетних сметњи у раду електронских комуникационих мрежа;

6) поступање оператора у вези са применом мера заштите података о личности и приватности, обезбеђивањем безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, као и омогућавањем законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Мере инспекцијског надзора

Члан 135

Ако се у вршењу инспекцијског надзора утврде неправилности, недостаци или пропусти у примени овог закона и прописа донетим на основу њега, инспектор доноси решење којим:

1) налаже мере за отклањање утврђених неправилности, недостатака или пропуста и одређује рок за њихово отклањање;

2) предузима привремене мере, укључујући одређивање забране рада, печаћења и одузимања електронске комуникационе опреме или дела опреме, нарочито ако се радио-фреквенцијски спектар неовлашћено користи, ако се користи супротно прописаним условима коришћења или ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме представља непосредну и озбиљну претњу јавној безбедности или угрожава животну средину;

3) привремено забрањује обављање делатности, затварањем просторија у којима се обавља делатност или на други одговарајући начин, у случајевима када се онемогући вршење надзора, када се неовлашћено обавља делатност или када се не примене претходно одређене мере из става 1. тачка 1) овог члана, при чему одређује време трајања привремене забране обављања делатности у коме су лица дужна да отклоне противправно стање које је разлог изрицања мере.

Против решења инспектора може се изјавити жалба Министарству у року од осам дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора не одлаже извршење решења.

Решење Министарства је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Инспектор је дужан да о утврђеним неправилностима, недостацима или пропустима у примени овог закона и прописа донетим на основу њега обавести Агенцију и, по потреби, предложи Агенцији предузимање мера из њене надлежности.

Лица овлашћена за вршење мерења и испитивања

Члан 136

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана.

Министарство доноси решење о испуњености услова из става 1. овог члана, на захтев лица из става 1. овог члана (у даљем тексту: овлашћење за вршење мерења и испитивања).

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Овлашћење за вршење мерења и испитивања може се одузети ако се накнадно утврди да привредно друштво, предузеће и друго правно лице не испуњава прописане услове или ако се утврди да је решење издато на основу неистинитих и нетачних података.

Решење из ст. 2. и 5. овог члана је коначно.

Министарство води ажуран регистар овлашћења за вршење мерења и испитивања и чини га доступним на својој Интернет страници.

XIX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 137

Новчаном казном од 1.000.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) пројектује, гради или поставља, користи и одржава електронске комуникационе мреже и припадајућа средства супротно члану 42. овог закона;

2) поступа супротно одредбама члана 126. овог закона у погледу заштите тајности електронских комуникација;

3) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са законитим пресретањем електронских комуникација (члан 127);

4) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са задржавањем података (чл. 128-130а);

4а) не пријави Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу (члан 53. став 5);

5) не омогући или омете вршење инспекцијског надзора (чл. 134. и 135).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 138

Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не обавља делатност електронских комуникација у складу са одговарајућим општим условима прописаним од стране Агенције (члан 37);

2) не обавести Агенцију о отпочињању, промени или окончању делатности (члан 38. став 1);

3) не обавља делатност електронских комуникација преко повезаног правног лица или преко огранка (члан 40);

4) не обавља делатност у складу са донетим техничким прописима из члана 44. овог закона;

5) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује заједничко коришћење (члан 51. став 3);

6) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује међуповезивање, односно приступ (члан 53. став 6);

7) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује обавеза међуповезивања електронске комуникационе мреже за посебне намене и јавне комуникационе мреже (члан 54);

8) не пружа услуге универзалног сервиса у складу са прописаним обавезама (члан 56. став 1);

9) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса (члан 56. став 5);

10) не поступи у складу са решењем Агенције о одређивању оператора са ЗТС (члан 62. став 2) и прописаним обавезама (чл. 63-71);

11) користи нумерацију супротно одредбама овог закона, односно супротно издатој дозволи за коришћење нумерације (члан 74);

12) уступи на коришћење додељену нумерацију, односно пренесе право на коришћење додељене нумерације без претходне сагласности Агенције (члан 76. ст. 1. и 3);

13) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељене нумерације (члан 77);

14) не поступи у складу са одредбама члана 79. овог закона у вези са преносивошћу броја;

15) не омогући бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције или пропусти да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције проследи податке о идентитету позиваоца и локацији са које је позив упућен (члан 80);

16) користи радио-фреквенције супротно одредбама овог закона (члан 85), односно супротно издатој појединачној дозволи (чл. 86. и 89), привременој дозволи (члан 94) или утврђеним условима за коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења (члан 96. став 3);

17) пренесе право на коришћење радио-фреквенција супротно одредби члана 93. став 3. овог закона;

18) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељених радио-фреквенција (члан 95);

19) не поступи у складу са решењем Агенције о обавези преноса (члан 101);

20) не закључи уговор са корисником или пропусти да уговором регулише прописане обавезне елементе (члан 105);

21) не пружа обавештења о понуђеним услугама у складу са одредбама члана 106. овог закона;

22) пропусти да претплатницима најави намеру једностране измене услова уговора у складу са одредбама члана 107. овог закона;

23) не пружа услуге са додатном вредношћу у складу са одредбама члана 108. овог закона;

24) не обезбеди минимални прописани квалитет одређених услуга (члан 109);

25) не одговори на приговор претплатника у прописаном року, обустави пружање услуге или искључи терминалну опрему претплатника супротно одредбама члана 113. овог закона;

26) поступа супротно одредбама овог закона у вези са слањем електронских порука ради непосредног оглашавања (члан 118);

27) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са подацима о личности у јавним телефонским именицима (члан 120);

28) не поступи са подацима о саобраћају у складу са одредбама члана 122. овог закона;

29) не поступи са подацима о локацији у складу са одредбама члана 123. овог закона;

30) не предузме мере у вези са обезбеђивањем безбедности, интегритета и континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. ст. 1. и 2);

31) не упозори претплатнике на посебне ризике повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. став 3);

32) не обавести Агенцију о значајним повредама безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга из члана 125. овог закона;

33) не достави Агенцији податке и информације потребне за проверу поступања у складу са прописаним обавезама, односно ако се не изјасни о утврђеним неправилностима у прописаном року (члан 131);

34) не поступи у складу са решењем инспектора из члана 135. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. тачка 10) овог члана може се изрећи новчана казна у износу највише до 10% прихода који су правно лице, одговорно лице у правном лицу или предузетник остварили у обрачунској години која је претходила години када је прекршај учињен, док се за остале прекршаје из става 1. овог члана може изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 139

Новчаном казном од 250.000 до 500.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не достави Агенцији податке и информације неопходне ради обављања послова из њене надлежности (члан 41);

2) не изгради канализациону и пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника (члан 43. став 1);

3) нарушава заштитни појас или обавља радове у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава на начин који угрожава функционисање електронских комуникација (члан 45);

4) нарушава заштитну зону дуж трасе радио-коридора (члан 46);

5) не поступи у складу са прописаним захтевима за обезбеђивање електромагнетске компатибилности (члан 47);

6) његова електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства или електронска комуникациона опрема прекорачује прописани ниво електромагнетског поља (члан 48);

7) не поступи у складу са решењем Агенције о финансирању универзалног сервиса (члан 58. став 2);

8) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању приступа апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима (члан 102);

9) не поступи у складу са одредбама члана 103. овог закона у вези са условним приступом;

10) не осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом, односно не поступи у складу са одговарајућим решењем Агенције (члан 110);

11) не води јавни телефонски именик или не омогућава приступ подацима у јавном телефонском именику из члана 121. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

Члан 140

Новчаном казном од 100.000 до 250.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не објави податке о понуди услуга универзалног сервиса (члан 56. став 3);

2) не достави Агенцији извештај о пружању услуга универзалног сервиса (члан 57. став 1);

3) пропусти да обавести Агенцију о промени података (члан 74. став 3. и члан 91. став 3);

4) не изда рачун са детаљном спецификацијом у складу са одредбама члана 112. овог закона;

5) не обезбеди претплатнику могућности за контролу трошкова из члана 114. овог закона;

6) не пружа услуге идентификације позива у складу са одредбама члана 115. овог закона;

7) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем злонамерних или узнемиравајућих позива (члан 116);

8) не обезбеди претплатнику могућност за заустављање аутоматског преусмеравања позива (члан 117);

9) не обезбеди претплатнику могућност за филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука (члан 119. став 1);

10) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем слања незатражених и шкодљивих порука (члан 119. ст. 2-4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Континуитет Републичке агенције за телекомуникације

Члан 141

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за телекомуникације основана Законом о телекомуникацијама (“Службени гласник РС”, бр. 44/03, 36/06 и 50/09 – УС) наставља са радом као Републичка агенција за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Запослени у Републичкој агенцији за телекомуникације настављају са радом као запослени у Републичкој агенцији за електронске комуникације, на пословима на којима су радили, до дана ступања на снагу нових општих аката Агенције којима се уређују права и обавезе из радног односа.

Чланови Управног одбора Републичке агенције за телекомуникације настављају са радом до избора чланова управног одбора Републичке агенције за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Посебне обавезе Министарства

Члан 142

Министарство расписује јавних конкурс за избор чланова управног одбора Агенције којима је истекао мандат у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министарство доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 2. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Посебне обавезе Агенције

Члан 143

Управни одбор Агенције доноси статут Агенције који је усклађен са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Управни одбор Агенције расписује јавни конкурс за избор директора Агенције у року од 30 дана од дана ступања на снагу статута Агенције.

Директор Агенције доноси акт о унутрашњој организацији Агенције у року од 30 дана од ступања на дужност.

Агенција формира нове, односно ажурира постојеће регистре, евиденције и базе података и прописује обрасце за унос и измену података, у складу са одредбама овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 4. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Лиценце и општа одобрења издата у складу са раније важећим прописима

Члан 144

Лиценца и општа одобрења издати до дана ступања на снагу овог закона важе до истека периода на који су издати.

Имаоци лиценци и општих одобрења из става 1. овог члана, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција, по службеној дужности, евидентира имаоце лиценци и одобрења из става 1. овог члана у евиденцији оператора, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Тржишта подложна претходној регулацији и одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом донете у складу са раније важећим прописима

Члан 145

До доношења акта из члана 59. овог закона, претходној регулацији подлежу следећа тржишта:

1) малопродајно тржиште приступа јавној телефонској мрежи;

2) велепродајно тржиште оригинације позива у јавној телефонској мрежи;

3) велепродајно тржиште терминације позива у јавној телефонској мрежи;

4) велепродајно тржиште (физичког) приступа елементима мреже и припадајућим средствима (укључујући дељени и потпуни рашчлањени приступ локалној петљи);

5) велепродајно тржиште широкопојасног приступа;

6) велепродајно тржиште изнајмљених линија;

7) велепродајно тржиште терминације позива у мобилној мрежи.

Агенција је дужна да у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона изврши анализу тржишта, у складу са одредбама овог закона.

Агенција је дужна да у року од шест месеци од дана објављивања извештаја о извршеној анализи тржишта из става 2. овог члана, преиспита одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом, које су донете на основу раније важећих прописа, као и да одлучи о одређивању оператора са ЗТС у складу са одредбама овог закона.

Одлуке о додели нумерације

Члан 146

Одлуке о додели нумерације донете до дана ступања на снагу овог закона, важе до истека рока на који су донете, а додељена нумерација се користи у складу са одредбама овог закона.

Дозволе за радио станицу издате у складу са раније важећим прописима

Члан 147

Даном ступања на снагу овог закона имаоци дозвола за радио станице настављају са радом у складу са издатим дозволама, до истека периода на који су издате.

Изузетно од става 1. овог члана, имаоци дозвола за радиодифузне станице, издате у склопу дозвола за емитовање телевизијског програма, настављају са радом у складу са издатим дозволама, које престају да важе у роковима утврђеним актом о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма из члана 104. став 1. овог закона.

Започети поступци

Члан 148

Поступци који су започети до ступања на снагу овог закона се окончавају у складу са прописима по којима су започети.

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже

Члан 149

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже изузима се из режима општег овлашћења до 31. децембра 2011. године.

До истека рока из става 1. овог члана, дозвола (лиценца) за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге издаје се у складу са одредбама Закона о телекомуникацијама, којима се уређује издавање лиценце за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге.

Престанак важења Закона о телекомуникацијама

Члан 150

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о телекомуникацијама, осим члана 6. став 1. тачка 4), чл. 36, 37. и 39, а који престају да важе 31. децембра 2011. године.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о системима веза (“Службени лист СФРЈ”, бр. 41/88, 80/89 и 29/90 и “Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 24/94 и 28/96).

Ступање на снагу закона

Члан 151

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о електронским комуникацијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 62/2014)

Члан 28

Услови из члана 7. овог закона примењиваће се почев од избора новог састава управног одбора Агенције, по престанку мандата чланова управног одбора који су на дужности у време ступања на снагу овог закона.

Члан 29

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за електронске комуникације наставља са радом као Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 30

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге преузима од Републичке агенције за поштанске услуге запослена и постављена лица, као и права, обавезе, предмете, послове, опрему, средства за рад и архиву за обављање делатности у области поштанских услуга, у року од три месеца од дана ступања на снагу закона који утврђује престанак рада Републичке агенције за поштанске услуге.

Члан 31

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге ускладиће статут и друге опште акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 32

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Trademarks Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).

Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Члан 2

Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.

Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

Жиг гаранције је жиг који користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава.

Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робе или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.

Члан 3

Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.

II ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Члан 4

Жигом се штити знак који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.

Члан 5

Жигом се не може заштитити знак:

1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;

2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;

4) који се састоји искључиво од тродимензионалног облика одређеног природом робе или облика робе који је неопходан за добијање одређеног техничког резултата или од облика који битно утиче на вредност робе;

5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;

6) који је у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима постао уобичајен за означавање одређене врсте робе, односно услуга;

7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;

8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;

9) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;

10) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;

11) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);

12) који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

13) који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине;

14) који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа односне земље или организације;

15) који представља или подражава национални или религијски симбол.

Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Заштићеним знаком из става 1. тач. 9), 10) и 12) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 9) и 10) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.

У случају из става 1. тач. 10)-13) овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.

Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 11) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 12) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писаној сагласности тог лица.

Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по писаној сагласности родитеља, супружника и деце умрлог.

Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писане сагласности супружника и сродника до трећег степена сродства.

Члан 6

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произилази из међународних уговора, или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.

III ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 7

Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).

Против одлука надлежног органа из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 8

Надлежни орган води Регистар пријава за признање жига (у даљем тексту: Регистар пријава) и Регистар жигова.

Регистар пријава садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Регистар жигова садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Влада ближе прописује садржину регистара из става 1. овог члана.

Члан 9

Регистри из члана 8. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 10

Страно физичко или правно лице које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Члан 11

Лице које обавља послове заступања у остваривању права из овог закона мора имати завршен правни факултет.

Покретање поступка за признање жига

Члан 12

Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).

Битни делови пријаве су:

1) захтев за признање жига;

2) знак који се жели заштитити жигом;

3) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Међународна класификација робе и услуга); потпис и печат подносиоца пријаве.

Ако знак из става 2. тачка 2) овог члана садржи фигуративни елемент, његов изглед мора бити јасан, урађен на квалитетном папиру и погодан за репродуковање.

Робе, односно услуге из става 2. тачка 3) овог члана морају бити означене и сврстане према класама из Међународне класификације роба и услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције

Члан 13

Поред делова пријаве из члана 12. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.

Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Члан 14

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистар пријава

Члан 15

У Регистар пријава уписују се подаци о деловима пријаве из члана 12. и подаци из члана 13. овог закона као и други прописани подаци.

Датум подношења пријаве

Члан 16

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:

1) назначење да се тражи признање жига;

2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;

3) знак који се жели заштитити;

4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.

По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.

На пријаву поднету надлежном органу, која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган закључком одбацује пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.

Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Право првенства

Члан 17

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.

Конвенцијско право првенства

Члан 18

Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.

Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.

Уверење о праву првенства

Члан 18а

На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Сајамско право првенства

Члан 19

Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.

Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.

Члан 20

Признањем права првенства из члана 19. овог закона не продужавају се рокови из члана 18. овог закона.

Члан 21

У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.

Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.

Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.

Члан 22

Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:

1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање жига, уколико се на њега примењује Мадридски аранжман;

3) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.

У случају из става 2. тачка 3) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Испитивање уредности пријаве

Члан 23

Пријава је уредна ако садржи делове из члана 12. овог закона и податке из члана 13. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.

Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Одустанак од пријаве

Члан 24

Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.

Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети посебан закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.

Раздвајање пријаве

Члан 25

Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

О раздвајању пријаве доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Испитивање услова за признање жига

Члан 26

Ако је пријава уредна у смислу члана 23. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4. и 5. овог закона.

Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.

Поступајући у смислу става 1. овог члана надлежни орган може да узме у обзир писмено мишљење сваког заинтересованог лица у коме се образлажу разлози из чл. 4. и 5. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.

Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Члан 27

Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.

Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.

Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1, 2. и 3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.

Члан 28

Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.

Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 27. овог закона.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.

Члан 29

Ако пријава испуњава услове за признање жига, надлежни орган закључком позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих 10 година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 2. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о обустави поступка.

Упис у Регистар жигова

Члан 30

Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 29. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.

Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.

Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.

Влада ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.

Објављивање признатог права

Члан 31

Признато право из члана 30. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Влада ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

IV МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА

Члан 32

Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига у складу са Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.

За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.

Члан 33

Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтева за међународно регистровање жига.

Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:

1) изглед знака;

2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;

3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;

4) доказ о уплати таксе за захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 34

Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 33. овог закона и друге прописане податке.

Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 35

Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 34. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.

Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.

Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка против кога се може изјавити жалба.

Члан 36

О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.

Територијално проширење међународно регистрованог жига

Члан 37

Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.

Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

V САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 38

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.

Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

1) знак који који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;

2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.

У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:

1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком;

3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком;

4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

Права из ст. 1, 2. и 3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.

Репродукција заштићеног знака у речнику

Члан 39

Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да најкасније у следећем издању репродукција знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).

Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.

Исцрпљење права

Члан 40

Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је у Републици Србији ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.

Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

Ограничење права

Члан 41

Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:

1) своје име или адресу;

2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;

3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.

Члан 42

Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.

Члан 43

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

Носилац чувеног жига из члана 5. став 1. тачка 12) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.

Члан 44

Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

Члан 45

Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.

Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 46

Носилац жига дужан је да жиг користи.

Раздвајање жига

Члан 47

Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак роба, односно услуга.

Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

О раздвајању жига доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.

Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.

На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

VI ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА

Промена имена и адресе носиоца права

Члан 48

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Ограничење списка робе, односно услуга

Члан 49

Надлежни орган, на захтев носиоца жига може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа ограничења списка робе, односно услуга.

Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Пренос права

Члан 50

Жиг односно право из пријаве може бити пренет на друго лице или на друга лица за све или само за неке робе, односно услуге.

Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 2. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Уговор о преносу права

Члан 51

Уговор о преносу права саставља се у писаној форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге који се преносе битно слични робама, односно услугама који су обухваћени жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Лиценца

Члан 52

Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке робе, односно услуге.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Залога

Члан 53

Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за све или само за неке робе или услуге.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 8. овог члана.

Влада ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 54

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 55

Захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге је уредан ако садржи податке из члана 54. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 56

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге уредан у смислу члана 55. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VII ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 57

Жиг престаје истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.

Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:

1) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;

2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права – даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.

Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 28. став 1. овог закона.

У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.

Члан 58

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року од шест месеци од почетка године у којој започиње наредни период заштите.

VIII ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ

Члан 59

Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига.

Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 28. став 1. овог закона.

Члан 60

Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.

Предлог за оглашавање ништавим жига на основу члана 5. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 13) овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година пре подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савестан и није се томе противио.

Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 5. став 1. тач. 9) и 10) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга на које се односи у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.

Уз предлог за оглашавање ништавим жига подносе се одговарајући докази.

Члан 61

Поступак за оглашавање жига ништавим, покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Члан 62

Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 61. овог закона.

Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању предлога.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 63

Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.

IX ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА

Члан 64

Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.

Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 60. став 3. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.

Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.

Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.

Члан 65

У случају из члана 64. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг последњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига ако жиг није коришћен.

Члан 66

Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:

1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника постао генеричан назив робе, односно услуге за коју је регистрован;

2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни следбеник користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;

3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.

Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.

Члан 67

Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 64. и 66. овог закона покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 68

Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 67. овог закона.

Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 69

Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.

Члан 70

Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.

У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.

X ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 71

(Брисано)

Повреда права

Члан 72

Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу члана 38. и члана 43. став 2. овог закона.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и подражавање заштићеног, односно пријављеног знака.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи “тип”, “начин”, “по поступку” и сл.

Право на тужбу

Члан 73

Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

Стицалац лиценце може поднети тужбу због повреде права уколико другачије није предвиђено уговором о лиценци.

Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је жиг коришћен у смислу члана 64. овог закона.

Тужба због повреде права

Члан 73а

У случају повреде права, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда права;

4) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду штете настале повредом права и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете.

Ако је повреда учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може од туженог, уместо накнаде штете из става 1. тачка 5) овог члана захтевати накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење права.

При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тражених мера, као и интересе трећих лица.

Поступак по тужби

Члан 74

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 59, 64, 66, 80. и 81. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 73. и 73а овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правоснажне одлуке суда.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Привремена мера

Члан 75

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда.

У случају истоветности у смислу члана 38. став 2. тачка 1) овог закона суд обавезно одређује привремену меру из става 1. овог члана.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, суд може да одреди привремену меру без претходног саслушања противне странке.

У случају из става 3. овог члана суд ће одлуку о одређивању привремене мере да донесе у року од 10 дана од дана подношења предлога.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

Обезбеђење доказа

Члан 76

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, или ако предлагач учини вероватним да ће докази бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

Покретање поступка за одређивање привремене мере, односно обезбеђење доказа

Члан 77

Привремене мере из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде права, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају када тужба није поднета у року из става 1. овог члана, суд ће на предлог лица против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, укинути решење којим је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, обуставити поступак и укинути спроведене радње.

У случају из става 2. овог члана, лице против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, има право на накнаду штете која му је нанесена привременом мером, односно обезбеђењем доказа.

Средство обезбеђења

Члан 78

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 79

Суд може наредити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди права и о њиховим дистрибутивним каналима.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право;

3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује право;

4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

Тужба за оспоравање жига

Члан 80

Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.

Члан 81

Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву, или регистровао жиг.

Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.

Члан 82

Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 80, односно члана 81. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у одговарајући регистар уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.

Члан 83

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 80. и 81. овог закона престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у одговарајући регистар надлежног органа.

Ревизија

Члан 83а

Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу жига или права из пријаве.

XI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 72. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 85

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 86

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 87

Регистар пријава и Регистар жигова установљен Законом о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), настављају да се воде у складу са овим законом.

Регистар заступника установљен Законом о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04 и 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.

Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредба члана 11. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање жига поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са жиговима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 88

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на жиговима у Регистар залоге.

Члан 89

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 90

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка);

2) Одредбе чл. 36. и 41. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (“Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 91

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о жиговима

(“Сл. гласник РС”, бр. 10/2013)

Члан 32

Поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима по којима су започети.

Члан 33

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Patents Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет уређивања и дефиниције

Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом уређује се правна заштита проналазака.

Проналазак се штити патентом или малим патентом.

Значење израза

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) подносилац пријаве је лице, које је у складу са законом који се примењује, у регистру надлежног органа приказано као лице које је поднело пријаву патента или пријаву малог патента;

2) пријава је пријава за заштиту проналаска, а свако позивање на пријаву сматра се као позивање на пријаву патента, пријаву малог патента, пријаву допунског патента или издвојену пријаву;

3) надлежни орган је орган државне управе који је надлежан за послове интелектуалне својине Републике Србије;

4) лице је физичко и/или правно лице;

5) заступник је овлашћено лице за предузимање радњи у поступку пред надлежним органом;

6) регистар је збирка података коју води и одржава надлежни орган, а која се односи на поднете пријаве, признате патенте са сертификатима о додатној заштити и мале патенте;

7) упис у регистар је сваки акт уношења података у регистар надлежног органа;

8) носилац права је лице које је у регистру надлежног органа приказано као носилац патента, малог патента, допунског патента и сертификата о додатној заштити;

9) поступак пред надлежним органом је свака радња у поступку пред надлежним органом по пријави, патенту или малом патенту;

10) међународна пријава је пријава поднета сагласно Уговору о сарадњи у области патената;

11) назначени завод је национални завод државе коју је назначио подносилац пријаве сагласно Глави И Уговора о сарадњи у области патената;

12) изабрани завод је национални завод државе, који је изабрао подносилац пријаве сагласно Глави II Уговора о сарадњи у области патената;

13) завод прималац је национални завод или регионална организација код које је поднета међународна пријава;

14) Конвенција о европском патенту је Конвенција о европском патенту потписана 5. октобра 1973. године, са изменама члана 63. Конвенције о европском патенту од 17. децембра 1991. године и изменама од 29. новембра 2000. године;

15) европска пријава патента је пријава патента поднета на основу Конвенције о европском патенту, као и међународна пријава патента поднета на основу Уговора о сарадњи у области патената, за коју Европски завод за патенте обавља послове као назначени или изабрани завод и у којој је назначена Република Србија;

16) европски патент је патент признат од стране Европског завода за патенте на основу европске пријаве патента и у складу са Конвенцијом о европском патенту, у којој је назначена Република Србија;

17) национална пријава патента или малог патента је пријава патента односно малог патента која је поднета на основу овог закона надлежном органу;

18) национални патент или мали патент је патент или мали патент признат на основу националне пријаве патента или пријаве малог патента;

19) сертификат је сертификат о додатној заштити признат за лекове за људе или животиње или средства за заштиту биља;

20) лек значи сваку супстанцу или мешавину супстанци намењених за лечење или спречавање болести код људи или животиња и сваку супстанцу или мешавину супстанци која се може применити на људима или животињама у сврху постављања медицинске дијагнозе или обнављања, исправљања или прилагођавања физиолошких функција код људи или животиња;

21) основни патент значи патент који је у захтеву за признање сертификата одређен од стране носиоца патента а којим се штити производ из члана 113. став 2. овог закона, поступак за добијање производа или примена производа;

22) средство за заштиту биља је активна супстанца или препарат који садржи једну или више активних супстанци у коначном облику, а који је намењен за:

(1) заштиту биља или биљних производа од штетних организама или спречавање деловања штетних организама,

(2) деловање на животне процесе биљака различито од начина деловања средстава за исхрану биља, као што су регулатори развоја и раста биљака,

(3) заштиту биљних производа током складиштења, који се примењују пре или после жетве, односно бербе, изузев конзерванса,

(4) уништавање нежељених биљака или њихових делова.

23) супстанца је хемијски елемент и његова једињења, који се јављају у природи или као резултат производног процеса, укључујући и све нечистоће које су условљене процесом производње;

24) активна супстанца је супстанца или микроорганизам, која има опште или специфично дејство на штетне организме, биље, биљне делове или биљне производе;

25) препарат је мешавина или раствор две или више супстанци намењених за примену као средство за заштиту биља или као ађувант;

26) биље су живе биљке и живи биљни делови, укључујући свеже воће, поврће и семе;

27) биљни производи су непрерађени производи биљног порекла или биљни производи који су једноставно прерађени млевењем, сушењем или пресовањем али искључујући само биље;

28) штетни организми су било која врста, сој или биотип који припада биљном или животињском царству или патогени агенс штетан за биље или биљне производе.

2. Право на заштиту проналаска

Субјекти заштите

Члан 3

Право на заштиту проналаска има проналазач или његов правни следбеник или његов наследник или у случајевима предвиђеним овим законом, послодавац или његов правни следбеник.

Ако је више проналазача дошло до проналаска заједничким радом, њима припада заједничко право на заштиту. Лице које је проналазачу пружало техничку помоћ не сматра се проналазачем.

Када више лица поднесе пријаву за заштиту заједничког проналаска сматраће се, ако није између њих другачије одређено, да су њихови идеални делови једнаки.

На сва питања међусобних правних односа носилаца права на истом проналаску која нису уређена овим законом примењиваће се одговарајуће одредбе закона којим се уређују својинскоправни и облигациони односи.

Ако два или више лица створе проналазак независно једно од другог, право на заштиту проналаска припада лицу које је поднело пријаву патента или малог патента, чији је датум подношења најранији.

Лица запослена у надлежном органу немају право на заштиту својих проналазака док су у радном односу у надлежном органу, као ни годину дана по престанку тог радног односа.

Права страних лица на заштиту проналаска

Члан 4

Страно физичко и правно лице у погледу заштите проналаска у Републици Србији ужива иста права као и домаће физичко и правно лице, ако то произлази из међународних уговора који обавезују Републику Србију.

Заступање

Члан 5

Страно физичко или правно лице које нема седиште или пребивалиште на територији Републике Србије, у поступку пред надлежним органом, мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, страно физичко или правно лице може самостално без заступника предузимати следеће радње:

1) подношење пријаве и предузимање других радњи у сврху утврђивања датума подношења пријаве за заштиту проналаска;

2) примати обавештења од стране надлежног органа у вези са поступцима из тачке 1) овог става;

3) плаћати таксе и накнаде трошкова управног поступка.

У случају самосталног предузимања радњи из става 2. овог члана, страно физичко или правно лице мора именовати пуномоћника за пријем писмена са адресом која мора бити на територији Републике Србије.

Ако страно физичко или правно лице не именује заступника или не именује пуномоћника за пријем писмена у складу са одредбом става 3. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да у року од три месеца од пријема обавештења именује заступника или пуномоћника за пријем писмена и у позиву га упозорити на правне последице непоступања по позиву.

Ако страно физичко или правно лице не поступи по позиву надлежног органа из става 4. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити поднесак и одредити доставу прибијањем на огласној табли надлежног органа.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана таксу за одржавање права из пријаве и признатог права може платити било које лице, у име и за рачун подносиоца пријаве или носиоца права.

Права проналазача

Члан 6

Проналазач има право да у том својству буде наведен у пријави за заштиту проналаска, списима, регистрима, исправама и публикацијама о његовом проналаску на начин одређен овим законом (у даљем тексту: морална права).

Проналазач има право да ужива економске користи од свог пријављеног проналаска, односно од проналаска заштићеног патентом или малим патентом (у даљем тексту: имовинско право).

Права проналазача који је створио проналазак у радном односу и права послодавца код кога је проналазак настао утврђују се овим законом, општим актима и уговором између послодавца и запосленог или њихових представника.

II ПАТЕНТИБИЛНОСТ

Патентибилни проналасци

Члан 7

Патент је право које се признаје за проналазак из било које области технике, који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив.

Предмет проналаска који се штити патентом може бити производ, поступак, примена производа и примена поступка.

Патент, у складу са ставом 1. овог члана, се признаје и за проналазак који се односи на производ који се састоји од биолошког материјала или који садржи биолошки материјал или на поступак којим је биолошки материјал произведен, обрађен или коришћен, укључујући:

1) биолошки материјал који је изолован из свог природног окружења или је произведен техничким поступком чак и ако је претходно постојао у природи;

2) биљке или животиње, ако техничка изводљивост проналаска није ограничена на одређену биљну сорту или животињску расу;

3) микробиолошки или други технички поступак или производ добијен тим поступком.

У смислу овог закона, биолошки материјал је материјал који садржи генетску информацију и који је способан да се сам репродукује или да буде репродукован у биолошком систему.

Не сматрају се проналасцима, у смислу овог закона, нарочито:

1) открића, научне теорије и математичке методе;

2) естетске креације;

3) планови, правила и поступци за обављање интелектуалних делатности, за играње игара или за обављање послова;

4) програми рачунара;

5) приказивање информација.

Предмети или активности из става 5. овог члана искључени су из заштите само у мери у којој се пријава проналаска односи на тај предмет или активност, као такве.

Људско тело и његови елементи

Члан 8

Људско тело, у било ком стадијуму његовог формирања и развоја и откриће неког од његових елемената, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена, не сматра се проналаском који се може штитити патентом.

Елемент изолован из људског тела или произведен техничким поступком, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена, може бити патентибилан и у случају када је структура тог елемента идентична структури природног елемента.

Индустријска примена секвенце или делимичне секвенце гена мора бити откривена у пријави патента на дан њеног подношења.

Изузеци од патентибилности

Члан 9

Патентом или малим патентом се не могу штитити:

1) проналасци чија би комерцијална употреба била противна јавном поретку или моралу, с тим да се комерцијална употреба неће сматрати противна јавном поретку или моралу само зато што је забрањена законом или другим прописом, а нарочито следеће:

(1) поступци клонирања људских бића;

(2) поступци за промену генетског идентитета герминативних ћелија људских бића;

(3) коришћење људског ембриона у индустријске или комерцијалне сврхе;

(4) поступци измене генетског идентитета животиња, ако је вероватно да ти поступци изазивају патњу животиња, без постизања значајне медицинске користи за човека или животињу, као и животиње које су резултат таквих поступака.

2) проналасци који се односе на хируршке или дијагностичке поступке или поступке лечења који се примењују непосредно на људском или животињском телу, с тим што се ова одредба неће примењивати на производе, а посебно на супстанце и композиције за употребу у тим поступцима;

3) биљна сорта или животињска раса или битно биолошки поступак за добијање биљке или животиње, с тим што се ова одредба неће примењивати на микробиолошки поступак или производ добијен тим поступком.

Биљна сорта из става 1. тачке 3) овог члана јесте скуп биљака унутар јединствене ботаничке класификације најниже познате категорије, који се, без обзира на то да ли су у потпуности испуњени услови за додељивање права оплемењивача, може:

1) дефинисати на основу изражавања особина које су последица утицаја датог генотипа или комбинације генотипова;

2) разликовати од другог скупа биљака по изражавању најмање једне од датих особина;

3) сматрати јединицом у односу на могућности сорте за размножавање без промена.

Битно биолошки поступак из става 1. тачке 3). овог члана је поступак за добијање биљака или животиња који се у потпуности састоји од природних појава као што су укрштање или селекција;

Микробиолошки поступак из става 1. тачке 3) овог члана је поступак који обухвата или се изводи на микробиолошком материјалу или чији је производ такав материјал.

III УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ ПРОНАЛАСКА

Новост проналаска

Члан 10

Проналазак је нов ако није обухваћен стањем технике.

Стање технике, у смислу овог закона, чини:

1) све што је доступно јавности пре датума подношења пријаве проналаска, писаним или усменим описом, употребом или на било који други начин;

2) садржај свих пријава проналазака поднетих у Републици Србији, онаквих какве су поднете, које имају ранији датум подношења од датума из тачке 1) овог става, а које су објављене тог датума или касније на начин предвиђен овим законом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не искључују могућност заштите патентом супстанце или композиције садржане у стању технике које се примењују у хируршком или дијагностичком поступку или у поступку лечења из члана 9. став 1. тачка 2) овог закона, под условом да њихова примена у наведеним поступцима није садржана у стању технике.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана такође не искључују могућност заштите патентом супстанце или композиције из става 3. овог члана за било коју посебну употребу у хируршком или дијагностичком поступку или у поступку лечења из члана 9. став 1. тачка 2) овог закона, под условом да таква употреба није садржана у стању технике.

Откривање проналаска без штетних последица

Члан 11

Сматра се новим и проналазак који је био садржан у стању технике у периоду до шест месеци пре дана подношења пријаве, због или као последица:

1) очигледне злоупотребе у односу на подносиоца пријаве или његовог правног претходника;

2) излагања проналаска, од стране подносиоца пријаве или његовог правног претходника, на званичној или званично признатој изложби у смислу Конвенције о међународним изложбама закључене 22. новембра 1928. године у Паризу са последњим изменама од 30. новембра 1972. године, под условом да подносилац пријаве, приликом подношења пријаве, наведе да је проналазак био изложен и да у року од четири месеца од дана подношења пријаве поднесе о томе одговарајућу потврду.

Уверење да је изложби или сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Републике Србије.

Надлежни орган ближе прописује садржину потврде из става 1. тачка 2) овог члана.

Инвентивни ниво проналаска

Члан 12

Проналазак има инвентивни ниво ако за стручњака из одговарајуће области не произлази, на очигледан начин, из стања технике.

Приликом испитивања да ли проналазак има инвентивни ниво не узима се у обзир садржина пријава наведених у члану 10. став 2. тачка 2) овог закона.

Индустријска применљивост

Члан 13

Проналазак је индустријски применљив ако се предмет проналаска може произвести или употребити у било којој грани индустрије, укључујући и пољопривреду.

IV САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Садржина права

Члан 14

Носилац патента или малог патента има искључиво право да:

1) користи у производњи заштићени проналазак;

2) ставља у промет предмете израђене према заштићеном проналаску;

3) располаже патентом или малим патентом.

У остваривању свог искључивог права на економско искоришћавање заштићеног проналаска, носилац патента или малог патента има право да спречи свако треће лице које нема његову сагласност да:

1) производи, нуди, ставља у промет или употребљава производ који је израђен према заштићеном проналаску или да увози или складишти тај производ у наведене сврхе;

2) примењује поступак који је заштићен патентом;

3) нуди поступак који је заштићен патентом;

4) производи, нуди, ставља у промет, употребљава, увози или складишти за те сврхе производ директно добијен поступком који је заштићен патентом;

5) нуди и испоручује производе који чине битне елементе проналаска лицима која нису овлашћена за коришћење тог проналаска, ако је понуђачу или испоручиоцу познато или му је из околности случаја морало бити познато да је тај производ намењен за примену туђег проналаска.

Садржина права код патената из биотехнологије

Члан 15

Ако се патент односи на биолошки материјал који има специфична својства, која су резултат биотехнолошког проналаска, права из члана 14. став 2. овог закона односе се на било који биолошки материјал добијен од тог биолошког материјала размножавањем или умножавањем, у истом или измењеном облику и који има та иста својства.

Ако се патент односи на производ који садржи или се састоји од генетске информације, права из члана 14. став 2. овог закона односе се и на сваки други материјал који садржи тај производ, под условом да је у њему садржана генетска информација која врши своју функцију, осим људског тела, било ког стадијума његовог формирања и развоја и открића неког од његових елемената, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена у који је тај производ уграђен и у ком је генетска информација садржана и обавља своју функцију.

Ако се патент односи на поступак који омогућава производњу биолошког материјала који има специфична својства као резултат биотехнолошког проналаска, права из члана 14. став 2. овог закона односе се и на биолошки материјал непосредно добијен тим поступком, као и на сваки други биолошки материјал добијен у истом или измењеном облику, размножавањем или умножавањем непосредно добијеног биолошког материјала и који има та иста својства.

У смислу овог закона, биотехнолошки проналасци су проналасци који се односе на производ који се састоји или који садржи биолошки материјал или на поступак помоћу којег је биолошки материјал произведен, обрађен или коришћен.

Биолошки материјал добијен размножавањем или умножавањем

Члан 16

Заштита из члана 15. овог закона не односи се на биолошки материјал добијен размножавањем или умножавањем биолошког материјала стављеног у промет од стране носиоца патента или уз његову сагласност, ако је он нужна последица примене ради које је биолошки материјал стављен у промет, под условом да добијени материјал није касније коришћен за друго размножавање или умножавање.

Стицање права

Члан 17

Патент или мали патент се стиче објавом признатог права у службеном гласилу које издаје надлежни орган (у даљем тексту: службено гласило), а важи од датума подношења пријаве.

Права из објављене пријаве патента

Члан 18

Подносилац пријаве патента стиче привремена права која су по садржини иста као патент објавом пријаве патента, која важе од датума објаве пријаве до датума објаве признатог патента.

Ако патент не буде признат на основу пријаве, сматра се да права из објављене пријаве нису ни настала.

Обим заштите из објављене пријаве патента

Члан 19

У периоду до признања патента обим заштите одређен је текстом патентних захтева из пријаве објављене у складу са овим законом.

Ако је патент признат на основу патентних захтева који су током поступка мењани, измењени патентни захтеви одређују обим заштите, ако се тиме не проширује обим заштите из става 1. овог члана.

Обим заштите која се стиче патентом или малим патентом

Члан 20

Обим заштите која се стиче патентом или малим патентом одређен је садржином патентних захтева, с тим што се опис и нацрт проналаска користе за тумачење тих захтева.

Ако је предмет патента поступак, права из тог патента односе се и на производ непосредно добијен тим поступком.

V ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА

Изузеци од искључивих права

Члан 21

Искључива права носиоца права из чл. 14. и 15. овог закона не односе се:

1) на примену проналаска или употребу производа израђеног према проналаску у личне и некомерцијалне сврхе;

2) на радње које се предузимају ради истраживања и развоја које се односе на предмет заштићеног проналаска, укључујући радње потребне за добијање дозволе за стављање у промет производа који је лек намењен људима или животињама или медицински производ или средства за заштиту биља дефинисана законом којим се уређују средства за заштиту биља;

3) на непосредну и појединачну припрему лека у апотекама на основу појединачног лекарског рецепта и на стављање у промет тако припремљеног лека.

Одредбе из става 1. овог члана примењују се само у случају да нису у супротности са уобичајеним искоришћавањем патента или малог патента и да прекомерно не утичу на легитимне интересе носиоца права, узимајући у обзир и легитимне интересе трећих лица.

Исцрпљење права носиоца права

Члан 22

Ако је заштићени производ стављен у промет на територији Републике Србије од стране носиоца права или уз његову сагласност, стицалац тог производа може слободно да га употребљава и да њиме располаже.

Право ранијег корисника

Члан 23

Патент или мали патент не делује према савесном лицу које је пре датума признатог права првенства пријаве на територији Републике Србије већ отпочело коришћење у производњи заштићеног проналаска или извршило све неопходне припреме за отпочињање таквог коришћења.

Лице из става 1. овог члана има право да настави коришћење проналазака искључиво у производне сврхе, у свом сопственом погону или у туђем погону за сопствене потребе.

Лице из става 1. овог члана може пренети своје право на коришћење проналаска другом лицу, само са производним погоном у коме је припремљено или отпочело коришћење тог проналаска.

Ограничење права ради несметаног обављања међународног саобраћаја

Члан 24

Патент или мали патент не делује према лицу које употребљава предмете који су произведени на основу заштићеног проналаска, а који сачињавају део конструкције или опреме брода, ваздухоплова или сувоземног возила или који служе искључиво за потребе функционисања брода, ваздухоплова или сувоземног возила које припада некој од држава чланица Париске уније или чланица Светске трговинске организације (у даљем тексту: СТО), кад се оно привремено или случајно нађе на територији Републике Србије.

Ограничења права у вези са биолошким материјалом

Члан 25

Набавком заштићеног биљног репродуктивног материјала за пољопривредну употребу, од носиоца патента или уз његову сагласност, пољопривредни произвођач стиче овлашћење да на сопственом имању размножава или умножава убрани материјал под условима који су одређени законом који регулише заштиту права оплемењивача биљних сорти, с тим да се тако добијени производи не могу користити у комерцијалне сврхе.

Набавком заштићеног животињског репродуктивног материјала или животиња за пољопривредну употребу од носиоца патента или уз његову сагласност, произвођач стиче овлашћење за коришћење заштићених животиња или животињског репродуктивног материјала у сврху обављања сопствених пољопривредних активности, али не за продају у оквиру или у сврху комерцијалне репродуктивне активности.

Принудна лиценца

Члан 26

Ако носилац права одбије да другим лицима уступи право на економско искоришћавање заштићеног проналаска или им поставља неоправдане услове за такво уступање, орган државне управе надлежан за послове из области у којој проналазак треба да се примени може, на захтев заинтересованог лица, после разматрања сваког појединачног случаја, издати принудну лиценцу у следећим случајевима:

1) ако носилац права, сам или преко другог лица, не користи или недовољно користи заштићени проналазак у Републици Србији;

2) ако без коришћења тог проналаска, у целини или делимично, није могуће економско искоришћавање другог проналаска који је касније заштићен на име другог лица;

3) када је неопходно исправљање поступака за које је у судском или управном поступку утврђено да су противни начелу слободне конкуренције.

Захтев за издавање принудне лиценце не може се поднети пре истека рока од четири године од дана подношења пријаве или три године од дана признања патента или малог патента, зависно од тога који од ова два рока касније истиче.

Заинтересовано лице дужно је да докаже да је пре подношења захтева из става 1. овог члана, покушало да добије овлашћење носиоца права за коришћење заштићеног проналаска под разумним економским условима и роковима и да овлашћење није добило у разумном року.

Заинтересовано лице, у случају из става 1. тачка 1) овог члана, може бити само лице које докаже да располаже технолошким могућностима и производним капацитетима потребним за економско искоришћавање заштићеног проналаска.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, заинтересовано лице може бити само носилац права за касније заштићени проналазак и то под условом:

1) да касније заштићени проналазак представља значајан технички напредак од посебног економског значаја у односу на раније заштићени проналазак;

2) да носилац раније заштићеног проналаска има, под разумним условима, право на унакрсну лиценцу за коришћење касније заштићеног проналаска.

Овлашћење за коришћење раније заштићеног проналаска није преносиво, осим у случају истовременог преноса касније заштићеног проналаска.

Принудна лиценца неће бити издата ако носилац права докаже да постоје разлози који оправдавају његово некоришћење или недовољно коришћење заштићеног проналаска.

На принудну лиценцу која се издаје у случају када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана или у случају јавне некомерцијалне употребе не примењују се одредбе ст. 2. и 3. овог члана.

Носилац права биће одмах обавештен о поступку издавања принудне лиценце из става 8. овог члана.

Принудна лиценца која се односи на технологију полупроводника може се издати само у циљу јавне некомерцијалне употребе или да би се стало на пут пракси која је у судском или управном поступку одређена као супротна начелу слободне конкуренције.

Накнада за принудну лиценцу носиоцу права

Члан 27

Носилац принудне лиценце дужан је да носиоцу права плаћа накнаду коју споразумно одреде обе стране. Ако нема споразума о висини и начину плаћања накнаде, накнаду одређује надлежни суд, имајући у виду околности сваког појединачног случаја и економску вредност принудне лиценце.

Обим и трајање принудне лиценце

Члан 28

Обим и трајање принудне лиценце ограничено је за сврху за коју је дата.

Принудна лиценца не може бити искључива.

Принудна лиценца се може преносити само заједно са производним погоном у коме се искоришћава проналазак за који је издата.

Принудна лиценца издаје се превасходно за снабдевање домаћег тржишта.

Принудна лиценца може бити укинута ако и када околности због којих је издата престану да постоје и ако је мало вероватно да ће се те околности поново јавити.

Преиспитивање даљег постојања околности из става 5. овог члана врши орган државне управе надлежан за послове из области у којој проналазак треба да се примени на образложени захтев заинтересованог лица.

Принудна лиценца у корист оплемењивача биљних сорти

Члан 29

Кад оплемењивач биљака не може да стекне или користи право оплемењивача биљне сорте, а да тиме не повреди ранији патент који се односи на биотехнолошки проналазак, он може органу државне управе надлежном за послове пољопривреде поднети захтев за издавање принудне лиценце за коришћење заштићеног проналаска.

Принудна лиценца из става 1. овог члана не може бити искључива, а издаје се у обиму који је неопходан за коришћење права оплемењивача биљне сорте.

Ако принудна лиценца буде издата, носилац патента има право на унакрсну принудну лиценцу за коришћење права оплемењивача биљне сорте, под разумним условима.

Кад носилац патента који се односи на биотехнолошки проналазак не може да користи своје право, а да тиме не повреди раније право оплемењивача биљне сорте, он може поднети органу државне управе надлежном за послове пољопривреде захтев за издавање принудне лиценце за коришћење права оплемењивача биљне сорте, која не може бити искључива, под условом да плаћа одговарајућу накнаду. Ако принудна лиценца буде издата, носилац права оплемењивача биљне сорте има право на унакрсну принудну лиценцу за коришћење заштићеног биотехнолошког проналаска, под разумним условима.

Подносилац захтева за принудну лиценцу из ст. 1. и 4. овог члана мора доказати:

1) да је безуспешно покушао да прибави уговорну лиценцу;

2) да биљна сорта или биотехнолошки проналазак представља значајан технички напредак од посебног економског интереса, у односу на проналазак заштићен патентом или заштићену биљну сорту.

Принудна лиценца из ст. 1. и 4. овог члана може се преносити само заједно са производним погоном у којем се искоришћава проналазак за који је издата.

За принудну лиценцу из ст. 1. и 4. овог члана стицалац лиценце дужан је да плаћа одговарајућу накнаду.

Принудне лиценце за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља

Члан 30

Орган државне управе надлежан за послове здравља може лицу које поднесе захтев за издавање принудне лиценце у складу са одредбама овог закона издати принудну лиценцу за патент или сертификат о додатној заштити, потребну за производњу и продају фармацеутског производа, када је такав производ намењен за извоз у земље са проблемима јавног здравља. При одлучивању о издавању принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља ће посебно узети у обзир потребу извршавања Одлуке главног већа СТО од 30. августа 2003. године о имплементацији тачке 6) Декларације из Дохе о Споразуму о трговинским аспектима права интелектуалне својине -` ТРИПС и јавном здрављу од 14. новембра 2001. године (у даљем тексту: Одлука).

Фармацеутски производ из става 1. овог члана је сваки производ фармацеутске индустрије, укључујући лек за људску употребу, под којим се подразумева свака супстанца или мешавина супстанци која је намењена лечењу или спречавању болести код људи и свака супстанца или мешавина супстанци која се може применити на људима у сврху обнављања, исправљања или прилагођавања физиолошких функција изазивањем фармаколошких, имунолошких или метаболичких деловања или постављања медицинске дијагнозе, укључујући активне састојке и прибор за дијагностиковање еx виво.

Земља увозница из става 1. овог члана је свака земља у коју се извози фармацеутски производ. Земља увозница може бити:

1) било која земља са листе Уједињених нација наведена као најмање развијена земља;

2) било која земља чланица СТО, осим најмање развијене земље из става 3. тачке 1) овог члана, која је упутила обавештење ТРИПС Већу о својој намери да користи систем као земља увозница, било да га користи у целини или на ограничен начин;

3) било која земља која није чланица СТО, али је од стране Већа за помоћ у развоју Организације за економску сарадњу и развој (у даљем тексту: ОЕЦД) наведена на листи земаља ниског дохотка са бруто националним производом по глави становника мањим од износа одређеног од стране Већа за помоћ у развоју ОЕЦД и која је упутила обавештење Влади о својој намери да се користи системом као земља увозница, било да га користи у целини или на ограничен начин.

Земља чланица СТО која је дала изјаву да неће користити систем за увоз као чланица СТО, није земља која испуњава услове за земљу увозницу.

Земље увознице које нису чланице СТО, а које су најмање развијене земље и земље у развоју и које испуњавају услове из става 3. овог члана, морају испунити и следеће додатне услове који се односе на обавезу земље увознице да:

1) у складу са Одлуком, упути обавештење директно Влади;

2) у обавештењу наведе да ће систем користити за решавање проблема јавног здравља, а не за постизање индустријских или циљева комерцијалне политике и да ће усвојити мере из става 4. Одлуке.

Орган државне управе надлежан за послове здравља може на захтев носиоца права или на сопствену иницијативу укинути принудну лиценцу ако земља увозница не поштује своје обавезе из става 5. тачке 2) овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) податак о захтевима за издавање принудних лиценци у другим државама за исти производ са подацима о количинама и односним земљама увозницама;

2) податак о подносиоцу захтева за издавање принудне лиценце и о његовом заступнику, ако га има;

3) незаштићено име фармацеутског производа који подносилац захтева намерава да производи и продаје за извоз на основу принудне лиценце;

4) количину фармацеутског производа који подносилац захтева намерава да производи на основу принудне лиценце;

5) земљу или земље увознице;

6) доказ о претходним преговорима са носиоцем права, у складу са одредбама става 11. овог члана;

7) доказ о посебном захтеву у којем је наведена количина потребног производа, упућеном од овлашћеног представника земље увознице или невладине организације која има формална овлашћења једне или више земаља увозница или тела Уједињених нација или друге међународне здравствене организације која делује са формалним овлашћењем једне или више земаља увозница.

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће без одлагања обавестити носиоца права о захтеву за издавање принудне лиценце и пружити му могућност да изнесе примедбе и пружи релевантне информације које се односе на захтев за издавање принудне лиценце.

Приликом одлучивања о захтеву за издавање принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља је дужан да провери нарочито следеће:

1) да ли је свака од земаља увозница наведена у захтеву, која је чланица СТО, упутила обавештење СТО у складу са Одлуком, односно да ли је свака земља увозница наведена у захтеву, која није чланица СТО, упутила обавештење Влади у складу са одредбама овог члана у односу на сваки од производа из захтева. Напред наведено не утиче на могућност коју најмање развијене земље имају према Одлуци ТРИПС Већа од 27. јуна 2002. године;

2) да количина производа наведена у захтеву не прелази ону о којој је земља увозница која је чланица СТО обавестила СТО или ону о којој је земља увозница која није чланица СТО обавестила Владу;

3) да узимајући у обзир принудне лиценце издате у другим земљама, укупна количина производа за коју је дозвољена производња у односу на било коју земљу увозницу не прелази значајно количину о којој је земља увозница која је чланица СТО обавестила СТО или орган државне управе надлежан за послове треба да се примени, уколико земља увозница није чланица СТО.

Подносилац захтева за издавање принудне лиценце је дужан да у захтеву наведе податке из става 9. овог члана.

Принудна лиценца може се издати само ако подносилац захтева достави доказ да је безуспешно, у року од 30 дана пре подношења захтева за издавање принудне лиценце, покушао од носиоца права да добије одобрење за искоришћавање заштићеног проналаска под разумним тржишним условима и роковима.

У случајевима националне опасности или другим околностима изузетне хитности или у случајевима јавне некомерцијалне употребе не примењују се одредбе става 11. овог члана.

Услови под којима се издаје принудна лиценца за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља

Члан 31

Принудна лиценца се издаје као неискључива, а њен обим и трајање, који се обавезно наводе у одлуци којом се одлучује о издавању принудне лиценце, везани су искључиво за разлоге због којих је издата. Количина производа који се на основу такве лиценце може произвести не сме прелазити ону која је неопходна за задовољење потреба земље увознице, односно земаља увозница наведених у захтеву, узимајући у обзир количину производа произведених на основу принудних лиценци издатих у другим земљама.

Принудна лиценце може се пренети само заједно са производним погоном у коме се искоришћава проналазак за који је издата.

У одлуци о издавању принудне лиценце се наводе радње на које је подносилац захтева овлашћен и које су потребне у сврху производње ради извоза и дистрибуције у земљу односно земље које су наведене у захтеву. Ниједан производ произведен или увезен на основу принудне лиценце не сме бити понуђен на продају или стављен на тржиште било које друге земље осим оне наведене у захтеву, изузев када земља увозница искористи могућност из тачке 6(и) Одлуке да извози у сауговорницу регионалног трговинског споразума који има исти предметни здравствени проблем.

У одлуци о издавању принудне лиценце налаже се да:

1) производи произведени на основу принудне лиценце морају бити јасно идентификовани посебним етикетама или ознакама као производи произведени на основу принудне лиценце, да се морају разликовати од оних које производи носилац права и то посебним паковањем и/или посебним бојама или облицима, под условом да је такво разликовање могуће и да нема значајан утицај на цену;

2) паковање или било који припадајући текст морају садржати напомену да је производ предмет принудне лиценце, назив органа који је издао принудну лиценцу и јасан натпис да је производ намењен искључиво за извоз и дистрибуцију у односну земљу увозницу односно земље увознице;

3) потпуни подаци о ознакама производа морају бити стављени на располагање царинским органима у Републици Србији.

У одлуци о издавању принудне лиценце се налаже стицаоцу лиценце да мора пре испоруке у земљу увозницу на интернет адреси, коју ће саопштити органу државне управе надлежном за послове здравља, ставити податке:

1) о количини производа којима снабдева земље увознице на основу принудне лиценце;

2) о разликама у обележавању предметног производа.

Ако је производ у односу на који је у Републици Србији издата принудна лиценца заштићен патентом или малим патентом у земљи увозници наведеној у захтеву, такав производ може бити извезен само ако су те земље издале принудну лиценцу за увоз, продају и/или дистрибуцију предметног производа.

У одлуци о издавању принудне лиценце подносиоцу захтева се налаже да плати накнаду носиоцу права која се одређује на следећи начин:

1) у случајевима националне опасности или другим околностима изузетне хитности или у случајевима јавне некомерцијалне употребе, накнада износи највише 4% од укупне цене коју плаћа земља увозница или која се плаћа у њену корист;

2) у свим другим случајевима, накнада се утврђује узимајући у обзир економску вредност употребе на коју је овлашћена односна земља увозница или земље увознице на основу лиценце, као и хуманитарне и некомерцијалне околности у вези са издавањем лиценце.

По правноснажности одлуке о издавању принудне лиценце, орган, коме је орган државне управе надлежан за послове здравља поверио надлежност може поводом предлога за обезбеђење доказа, који подноси носилац права, извршити увид у пословне књиге и друге документе стицаоца лиценце, искључиво у сврху провере да ли он испуњава све обавезе из одлуке о издавању принудне лиценце, а посебно у сврху провере података о коначном одредишту производа.

Пословне књиге и други документи из става 8. овог члана морају садржати доказ о извозу производа у облику извозне декларације коју је оверила царина као и доказ о увозу.

Услови за издавање принудне лиценце не утичу на начин дистрибуције у земљи увозници.

Одбијање захтева за издавање принудне лиценце

Члан 32

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће одбити захтев за издавање принудне лиценце уколико исти не садржи елементе потребне за доношење одлуке из члана 30. овог закона или ако нису испуњене претпоставке за издавање принудне лиценце прописане чланом 31. овог закона.

Обавештење

Члан 33

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће обавестити ТРИПС Веће о правноснажним одлукама о издавању принудне лиценце за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља, о условима под којима је издата, као и о њеној измени и укидању.

Достављени подаци се односе нарочито на следеће:

1) име и адресу стицаоца лиценце;

2) односни производ;

3) количину којом се снабдева;

4) земљу увозницу;

5) трајање лиценце;

6) интернет адресу из члана 31. став 5. овог закона.

Забрана увоза

Члан 34

Забрањен је увоз у Републику Србију производа произведених на основу принудне лиценце издате у складу са одредбама члана 30. овог закона ради слободног пуштања у промет, поновног извоза, стављања под суспензивне поступке или стављања у слободне зоне или слободна складишта.

Одредба става 1. овог члана не примењује се у случају поновног извоза у земљу увозницу наведену у захтеву и идентификовану на паковању и документацији која прати производ или стављање у поступак транзитног или царинског складиштења или у слободне зоне или слободна складишта ради поновног извоза у ту земљу увозницу.

Поступање царинских органа

Члан 35

Ако постоји основана сумња да су производи произведени на основу принудне лиценце издате у складу са одредбама овог закона увезени на територију Републике Србије супротно одредбама члана 34. став 1. овог закона, надлежни царински орган ће застати са пуштањем предметних производа или их задржати колико је потребно до доношења одлуке органа државне управе надлежног за послове здравља о врсти производа који се увози, а најдуже десет радних дана. Ако постоје посебне околности, надлежни царински орган може одлучити о продужењу рока задржавања за најдуже додатних десет радних дана.

О задржавању из става 1. овог члана надлежни царински орган ће без одлагања обавестити носиоца права и произвођача или извозника предметних производа и позвати их да доставе податке и доказе о предметним производима.

Ако надлежни царински орган у периоду задржавања утврди повреду принудне лиценце супротно забрани из члана 34. став 1. овог закона, заплениће производе и уклонити их из промета у складу са царинским прописима.

Поступак задржавања и пленидбе робе спроводи се на терет увозника, у складу са царинским прописима, а за трошкове поступка задржавања и пленидбе робе солидарно са увозником одговара и лице које је покушало незаконит увоз.

Ако се утврди да се увозом производа који су задржани у складу са одредбама овог члана не би прекршила забрана из члана 34. став 1. овог закона и ако су поштовани царински прописи, надлежни царински орган пустиће производе у промет на територији Републике Србије.

О заплени и уништавању производа према одредбама овог члана надлежни царински орган обавестиће орган државне управе надлежан за послове здравља.

Изузеци од забране увоза

Члан 36

Одредбе чл. 34. и 35. овог закона не примењују се на увоз мале количине производа, у оквиру граница прописаних у погледу ослобађања плаћања царине, који се налазе у личном пртљагу путника и намењени су за приватну и некомерцијалну употребу.

Укидање или измена принудне лиценце

Члан 37

Носилац права или стицалац лиценце може органу државне управе надлежном за послове здравља да поднесе захтев да укине принудну лиценцу ако утврди да супротна страна не поштује одлуку о издавању принудне лиценце. У одлуци о укидању принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља ће одредити рок у коме је стицалац лиценце дужан да о свом трошку преусмери све производе који се налазе у његовом власништву у земље са потребама из члана 30. овог закона или их на други начин уклони уз консултовање са носиоцем права.

Ако земља увозница достави обавештење да је количина фармацеутских производа постала недовољна за задовољење њених потреба, стицалац лиценце може захтевати измену услова лиценцирања ради производње и извоза додатних количина производа за задовољење разумних потреба односне земље увознице.

Поступак по захтеву из става 2. овог члана је хитан.

Ако затражена додатна количина производа не прелази 25% првобитно одобрене количине фармацеутских производа при одлучивању по захтеву из става 2. овог члана не примењују се одредбе из члана 30. став 9. овог закона.

Правна заштита

Члан 38

Органи државне управе из чл. 26, 29. и 30. овог закона решењем одлучују о издавању принудне лиценце, о одбијању захтева за издавање принудне лиценце, о изменама и укидању принудне лиценце.

Против решења органа државне управе из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VI ТРАЈАЊЕ И ПРЕСТАНАК ПРАВА

1. Трајање и одржавање права

Трајање права

Члан 39

Патент траје 20 година, рачунајући од датума подношења пријаве.

Мали патент траје десет година рачунајући од датума подношења пријаве.

Допунски патент не може да траје дуже од основног патента.

Ако допунски патент постане основни, он не може да траје дуже него што би трајао основни патент.

Одржавање права

Члан 40

За одржавање права из пријаве и признатог права плаћају се прописане таксе.

Таксе за одржавање права из пријаве и признатог права може да плати било које лице, у име и за рачун подносиоца пријаве или носиоца права.

Таксе из става 1. овог члана плаћају се за трећу и сваку наредну годину, рачунајући од датума подношења пријаве.

Таксе из става 1. овог члана за издвојену пријаву плаћају се за текућу и сваку наредну годину, рачунајући од датума подношења првобитне пријаве.

Ако подносилац пријаве, односно носилац права не плати таксу из става 1. овог члана, такса се може платити у додатном року од шест месеци, под условом да се плати прописана додатна такса.

Надлежном органу се морају доставити докази о уплатама наведених такси.

2. Престанак права

Неплаћање таксе

Члан 41

Ако подносилац пријаве или носилац права пропусти да, у роковима из члана 40. овог закона, плати прописану таксу за одржавање права и да достави доказ о извршеној уплати, право престаје наредног дана од дана истека рока из члана 40. став 3. овог закона.

У случају из става 1. овог члана надлежни орган доноси посебно решење о престанку права које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Одустанак од пријаве и одрицање од права

Члан 42

Ако подносилац пријаве поднесе надлежном органу писану изјаву којом одустаје од своје пријаве, право из пријаве престаје наредног дана од дана подношења изјаве.

Ако је у регистру уписана лиценца, залога или друго право у корист трећег лица, подносилац пријаве патента или малог патента не може одустати од пријаве без претходне писане сагласности лица на чије име је уписано одређено право.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана надлежни орган доноси посебан закључак о обустави поступка.

Ако носилац права поднесе надлежном органу писану изјаву којом се одриче свог права, то право престаје наредног дана од дана подношења изјаве.

Ако је у регистру уписана лиценца, залога или друго право на патент или мали патент у корист трећег лица, носилац патента или малог патента се не може одрећи свог права без претходне писане сагласности лица на чије име је уписано одређено право.

У случајевима из ст. 4. и 5. овог члана надлежни орган доноси решење које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Смрт и престанак постојања носиоца права или подносиоца пријаве

Члан 43

Даном смрти физичког лица или даном престанка постојања правног лица које је носилац права, право престаје да постоји, осим ако је прешло на наследнике или правне следбенике носиоца права.

У случају из става 1. овог члана надлежни орган доноси решење о престанку права које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

На подносиоца пријаве који је умро или престао да постоји у поступку признања патента сходно се примењује одредба става 1. овог члана.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган доноси посебан закључак о обустави поступка.

VII ПРОМЕТ ПРАВА

Пренос права

Члан 44

Право на подношење пријаве, права из пријаве, као и право на патент или мали патент могу бити у целини или делимично предмет преноса права на основу уговора о преносу права, статусне промене носиоца права или подносиоца пријаве, као и наслеђивања, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права, подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

На питања у вези са уговором о преносу права која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Садржина уговора о преносу права

Члан 45

Уговором о преносу права из члана 44. став 1. овог закона подносилац пријаве или носилац права може пренети права из пријаве, као и права на патент или мали патент.

Уговор о преносу права из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и нарочито садржи: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште уговорних страна, број пријаве или регистарски број признатог права, као и висину накнаде, ако је уговорена.

Лиценца

Члан 46

Права из пријаве, као и право на патент или мали патент могу, са ограничењима или без њих, бити предмет уступања на основу уговора о лиценци.

Ако су више лица носиоци права из става 1. овог члана на истом проналаску за закључивање уговора о лиценци потребан је пристанак свих, осим ако између њих није другачије уговорено.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и нарочито садржи: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште уговорних страна, број пријаве или регистарски број признатог права, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права, подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

На питања у вези са уговором о лиценци која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Залога

Члан 47

Патент, мали патент, као и право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда или одлуке другог државног органа.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и садржи нарочито: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште повериоца и залогодавца, као и дужника ако су то различита лица, број пријаве или регистарски број признатог права и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права или подносиоца пријаве или заложног повериоца.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; број пријаве или регистарски број признатог права; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 4. овог члана.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

Надлежни орган ближе прописује врсту података из става 4. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 48

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број патента или малог патента или број пријаве; податке о носиоцу права или подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса патента или малог патента или права из пријаве или назначење права чији се упис тражи.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење о захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се тражити упис преноса права који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком патенту или малом патенту или пријави и да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце или залоге, који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце или залоге исти у сваком патенту или малом патенту или пријави и да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности захтева за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 49

Захтев за упис преноса права, лиценце или залоге је уредан ако садржи податке из члана 48. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце или залоге није уредан, надлежни орган ће писаним путем позвати подносиоца захтева да исти уреди у року од два месеца од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце или залоге, уз који се доставља доказ о уплати прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће захтев за упис преноса права, лиценце или залоге закључком одбацити.

Одлучивање по захтеву за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 50

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце или залоге уредан у смислу члана 49. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако нема правног основа за упис преноса права, лиценце или залоге или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писаним путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце или залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце или залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VIII ПРОНАЛАСЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОДБРАНУ И БЕЗБЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поверљива пријава

Члан 51

Пријава проналаска поднета од стране домаћег лица, за коју се утврди да је од значаја за одбрану или безбедност Републике Србије сматра се поверљивом пријавом.

Пријава из става 1. овог члана се подноси државном органу надлежном за послове одбране.

Поступак по пријави

Члан 52

Ако надлежни орган, у поступку испитивања пријаве за признање патента или малог патента, процени да је у питању пријава од значаја за одбрану или безбедност Републике Србије, доставиће пријаву органу надлежном за послове одбране, а тако достављена пријава као датум подношења пријаве задржава датум када је поднета надлежном органу.

Ако орган надлежан за послове одбране у поступку испитивања поднете пријаве утврди да пријава није поверљива доставиће пријаву надлежном органу у року од три месеца од дана пријема пријаве из става 1. овог члана.

Ако је пријава изгубила својство поверљивости, орган надлежан за послове одбране доставиће пријаву надлежном органу без одлагања. Достављена пријава као датум подношења пријаве задржава датум када је поднета.

Стручно мишљење

Члан 53

У поступку испитивања пријаве поверљивог проналаска, орган надлежан за послове одбране може затражити од надлежног органа стручно мишљење о томе да ли пријављени поверљиви проналазак испуњава законске услове за заштиту патентом или малим патентом.

Надлежни орган ближе прописује садржину стручног мишљења из става 1. овог члана.

Поверљиви проналазак

Члан 54

Поверљиви проналазак се не објављује.

Заштиту поверљивог проналаска у иностранству домаће лице може тражити само по одобрењу органа надлежног за послове одбране.

На питања у вези са начином, поступком и мерама заштите поверљивог проналаска пред надлежним органом за послове одбране примењује се закон којим се уређује област одбране Републике Србије.

Поступак након признања права

Члан 55

Ако орган надлежан за послове одбране, после признања патента или малог патента за поверљиви проналазак, утврди да је тај проналазак престао да буде поверљив, доставиће надлежном органу спис предмета који се односи на тај проналазак. Надлежни орган ће уписати патент или мали патент у одговарајући регистар, објавити податке о признатом праву и носиоцу права издати одговарајућу исправу, у складу са овим законом.

Право коришћења

Члан 56

Орган надлежан за послове одбране или унутрашње послове има искључиво право да користи поверљиви проналазак и да располаже тим проналаском.

На питања у вези са остваривањем права проналазача на новчану накнаду за заштићени поверљиви проналазак примењује се закон којим се уређује одбрана Републике Србије.

IX ПРОНАЛАСЦИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Појам проналаска из радног односа

Члан 57

Проналаском из радног односа сматра се:

1) проналазак који запослени створи извршавајући своје редовне радне обавезе или посебно наложене послове у вези са научно-техничким истраживањем и развојем, као и проналазак који настане у извршавању уговора о истраживачком раду закљученог са послодавцем;

2) проналазак који није обухваћен тачком 1) овог члана, а који запослени створи у вези са активностима послодавца или коришћењем материјално-техничких средстава, информација и других услова које је обезбедио послодавац;

3) проналазак који запослени створи у року од годину дана од дана престанка радног односа, а који би, да је створен у току радног односа, био проналазак из тачке 1) или тачке 2) овог члана.

Право послодавца на заштиту проналаска из радног односа

Члан 58

Право на заштиту проналаска из члана 57. тачка 1) овог закона има послодавац, ако уговором између проналазача и послодавца није друкчије уређено.

Ако је проналазак из радног односа заштићен на име послодавца, проналазачу припадају морална права у вези са тим проналаском, као и право на накнаду зависно од ефеката економског искоришћавања проналаска.

Проналазачу припада право на накнаду из става 2. овог члана и у случају када послодавац пренесе право или уступи лиценцу за искоришћавање заштићеног проналаска на треће лице.

Право запосленог на заштиту проналаска из радног односа

Члан 59

Право на заштиту проналаска из члана 57. тачка 2) овог закона има запослени, с тим што послодавац има право економског искоришћавања проналаска, уз обавезу да запосленом исплати накнаду у складу са уговором који закључе поводом конкретног проналаска.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, ако проналазак обухвати неку од производних тајни послодавца код кога је проналазач запослен, послодавац има право да спречи објављивање проналаска, уз обавезу да запосленом исплати накнаду, а запослени нема право на заштиту проналаска.

Накнада запосленом

Члан 60

Критеријуми за утврђивање висине накнаде, начин и време плаћања накнаде одређују се општим актом, уговором којим се уређује радноправни однос између послодавца и запосленог или посебним уговором који послодавац и проналазач закључе поводом конкретног проналаска.

У случају спора о висини, начину и времену плаћања накнаде, одлучује суд, на захтев проналазача или послодавца, узимајући у обзир допринос тог проналаска повећању добити или стварању уштеда послодавцу.

Запослени се не може унапред одрећи свог права на накнаду.

Поступање запосленог

Члан 61

Запослени који створи проналазак у радном односу дужан је да одмах по настанку проналаска послодавцу поднесе писмени извештај којим га обавештава о проналаску.

Ако извештај из става 1. овог члана не садржи прописане елементе, послодавац ће одредити примерен рок у коме запослени треба да отклони недостатке у извештају.

Надлежни орган ближе прописује садржину извештаја из става 1. овог члана.

Обавештење запосленом

Члан 62

У року од два месеца од пријема уредног извештаја из члана 61. овог закона, послодавац је дужан да запосленог писмено обавести да ли сматра да проналазак припада групи проналазака из члана 57. тач. 1) и 2) овог закона.

Ако запослени пропусти да поднесе послодавцу извештај у смислу члана 61. овог закона, рок из става 1. овог члана тече од дана сазнања послодавца за проналазак.

Поступање послодавца и запосленог по обавештењу

Члан 63

Ако је у питању проналазак из члана 57. тачка 1) овог закона, послодавац је дужан да у обавештењу из члана 62. став 1. овог закона обавести запосленог да ли ће поднети пријаву.

Ако послодавац обавести запосленог, у смислу става 1. овог члана, да ће поднети пријаву, дужан је да пријаву поднесе у року од шест месеци од дана када је запослени примио обавештење из члана 62. став 1. овог закона и да пре подношења пријаве упозна проналазача са садржином пријаве, а у току поступка по пријави и са свим актима надлежног органа и садржином свих поднесака пре њиховог подношења надлежном органу, а проналазач је дужан да послодавцу пружи све информације неопходне у поступку заштите проналаска.

Ако послодавац не жели да поднесе пријаву, а оцени да проналазак не обухвата неку од производних тајни у смислу члана 59. став 2. овог закона, мора о томе, у року из члана 62. став 1. овог закона, писмено да обавести проналазача који има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Ако послодавац не поднесе пријаву у року из става 2. овог члана, а оцени да проналазак не обухвата неку од производних тајни у смислу члана 59. став 2. овог закона, мора о томе, без одлагања, писмено да обавести проналазача који има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Ако послодавац оцени да проналазак обухвата неку од производних тајни послодавца и одлучи да из тих разлога не поднесе пријаву, дужан је да о томе, у року из члана 62. став 1. овог закона, писмено обавести запосленог.

У случају из става 5. овог члана запослени нема право на заштиту проналаска, али има право на накнаду од послодавца.

Ако послодавац одлучи да одустане од већ поднете пријаве или да се одрекне од признатог права, мора о томе писмено да обавести проналазача и да на њега пренесе право из пријаве или признато право.

У случају пропуштања рока из члана 62. став 1. овог закона, проналазач има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Запослени који створи проналазак из члана 57. тачка 2) овог закона не може поднети пријаву надлежном органу пре него што од послодавца прими обавештење из члана 62. став 1. овог закона или пре истека рока за пријем тог обавештења.

Ако запослени из става 9. овог члана одлучи да одустане од већ поднете пријаве, мора о томе писмено да обавести послодавца и да на њега пренесе право из пријаве.

Право послодавца на прибављање искључиве лиценце

Члан 64

У вези са применом проналаска заштићеног на име проналазача, послодавац је дужан да се у року од шест месеци од дана пријема уредног извештаја о проналаску из члана 61. овог закона изјасни да ли је заинтересован да од проналазача прибави искључиву лиценцу.

До истека рока из става 1. овог члана, проналазач нема право да на треће лице пренесе право на проналазак или да уступи лиценцу за искоришћавање проналаска.

Коришћење проналаска из радног односа

Члан 65

Коришћење проналаска из радног односа не може отпочети пре регулисања питања накнаде из члана 60. овог закона или пре правноснажности одлуке надлежног суда.

У погледу економског искоришћавања проналазака из члана 63. ст. 3, 4. и 5. овог закона, сходно се примењују одредбе чл. 59. и 64. овог закона.

Обавеза чувања тајне

Члан 66

Послодавац и проналазач дужни су да чувају тајност проналаска створеног у радном односу док пријава патента или признат мали патент не буду објављени или проналазак не постане на други начин доступан јавности.

Ако послодавац истакне оправдан интерес да се проналазак не објављује, обавеза запосленог да чува тајну траје и по престанку радног односа код тог послодавца.

X ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ПРОНАЛАСКА

1. Заједничке одредбе о поступку

Правна заштита проналаска

Члан 67

Правна заштита проналаска остварује се у управном поступку који води надлежни орган.

Против закључака надлежног органа донетих на основу овог закона не може се изјавити посебна жалба, ако овим законом није друкчије прописано.

Против решења надлежног органа донетих на основу овог закона може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења, ако овим законом није друкчије прописано.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Увид у пријаву

Члан 68

Током поступка за заштиту проналаска надлежни орган неће дозволити увид у пријаву пре њене објаве ни једном лицу, нити органу, осим у случају прописаном одредбом члана 52. став 1. овог закона.

Надлежни орган ће дозволити увид у пријаву патента из става 1. овог члана у присуству службеног лица на писани захтев подносиоца пријаве или лица које има његово овлашћење.

На писани захтев подносиоца пријаве или лица које има његово овлашћење и уз достављање доказа о уплати прописане накнаде трошкова, надлежни орган издаје копије докумената из списа пријаве патента из става 1. овог члана.

Таксе и накнаде трошкова

Члан 69

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга а за које се надлежном органу достављају докази о уплатама.

За увид у пријаве патената, издавање копија докумената, поновно успостављање права, објаву података о пријавама патената и објаве података о признатим правима, штампање патентног списа и других послова које спроводи надлежни орган у складу са овим законом плаћају се накнаде.

Висину и начин плаћања накнада из става 2. овог члана утврђује Влада.

Регистри

Члан 70

Надлежни орган води Регистар пријава патената, Регистар патената, Регистар пријава малих патената и Регистар малих патената.

Регистар пријава патената садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар патената садржи нарочито: регистарски број патента; број и датум решења о признању патента; датум регистровања патента; податке о носиоцу патента; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на патент (пренос права, лиценца, залога и др.); датум и врста одлуке по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању патента; податке о престанку признатог права; број и датум прве дозволе за стављање производа у промет или назначење ако је тај производ већ био предмет сертификата; датум признања сертификата; податке о променама у вези са сертификатом о додатној заштити (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар пријава малих патената садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар малих патената садржи нарочито: регистарски број малог патента; број и датум решења о признању малог патента; датум регистровања малог патента; податке о носиоцу малог патента; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на мали патент (пренос права, лиценца, залога и др.); датум и врсту одлуке по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању малог патента; податке о престанку признатог права.

Надлежни орган ближе прописује садржину и начин вођења јавних регистара из става 1. овог члана.

Објава у службеном гласилу

Члан 71

Подаци предвиђени овим законом и прописима донетим за извршавање овог закона објављују се у службеном гласилу.

Доступност документације и информација

Члан 72

Регистри из члана 70. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе објављених пријава патената, признатих патената, малих патената и сертификата о додатној заштити, може да разгледа свако лице на писани или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писани захтев сваког лица и уз плаћање прописане таксе и трошкова, о чему се доставља доказ о извршеној уплати, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Надлежни орган дужан је да сваком лицу учини доступним своју документацију и информације о стању технике и о правима којима се штити проналазак.

Поновно успостављање права

Члан 73

Ако подносилац пријаве или носилац права упркос дужној пажњи коју су захтевале околности, пропусти да, у прописаном року, предузме неку радњу у поступку, чија је непосредна правна последица губитак права из пријаве или признатог права, надлежни орган ће решењем дозволити поновно успостављање права, ако подносилац пријаве или носилац права у прописаном року:

1) поднесе предлог за поновно успостављање права у писаној форми и предузме све пропуштене радње;

2) наведе разлоге због којих је био спречен да у року предузме пропуштене радње;

3) достави доказ о оправданости разлога због којих се захтева поновно успостављање права;

4) достави доказ о плаћеној прописаној такси, као и доказ о накнади прописаних трошкова.

Предлог за поновно успостављање права подноси се у року од три месеца од дана кад је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је подносилац предлога касније сазнао за пропуштање, од дана сазнања за пропуштање, али не по протеку рока од 12 месеци од дана пропуштања рока или ако се предлог односи на неплаћање таксе за одржавање права, најкасније 12 месеци од дана истека додатног рока за плаћање из члана 40. става 5. овог закона.

Предлог за поновно успостављање права поднет након истека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако пропуштене радње нису извршене у року из става 2. овог члана надлежни орган ће предлог за поновно успостављање права одбацити закључком.

Ако подносилац предлога за поновно успостављање права не достави доказ о плаћеној прописаној такси и накнади прописаних трошкова из става 1. тачке 4) овог члана надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведене доказе у року који надлежни орган одреди.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси и доказ о накнади прописаних трошкова не буду достављени у остављеном року надлежни орган ће предлог за поновно успостављање права одбацити закључком.

Предлог за поновно успостављање права не може се поднети због пропуштања рока за предузимање следећих радњи у поступку:

1) подношење предлога из става 1. овог члана;

2) подношење захтева за продужење рока;

3) подношење захтева за наставак поступка;

4) радњи у поступцима пред надлежним органом у којима учествује више странака;

5) подношење захтева за обнову права првенства и захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства.

Предлог за поновно успостављање права поднет због пропуштања радњи наведених у ставу 7. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Надлежни орган не може одбити предлог из става 1. овог члана, у целости или делимично, уколико претходно не обавести подносиоца предлога о разлозима одбијања и не позове га да се у року од два месеца писмено изјасни о тим разлозима.

Свако савесно лице које је отпочело коришћење у производњи проналаска који је предмет објављене пријаве или које је извршило све неопходне припреме за отпочињање таквог коришћења у времену између губитка права и објаве података о усвајању предлога за поновно успостављање права, има право да настави коришћење проналаска искључиво у производне сврхе, у свом погону или у туђем погону за сопствене потребе.

Подаци о поновном успостављању права се објављују у службеном гласилу. Надлежни орган ближе прописује садржину предлога за поновно успостављање права и услове из става 1. овог члана, ближе одређује податке о поновном успостављању права који се објављују, као и прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Наставак поступка

Члан 74

Ако је подносилац пријаве или носилац права пропустио рок одређен од стране надлежног органа за предузимање радње у поступку пред надлежним органом у вези са пријавом или признатим правом из члана 107. став 5. и члана 149. став 9. овог закона, може поднети захтев за наставак поступка у вези са пријавом или признатим правом, а надлежни орган ће решењем допустити наставак поступка, под условом да подносилац пријаве или носилац права:

1) поднесе захтев за наставак поступка у писаној форми и изврши све пропуштене радње у прописаном року;

2) достави доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за наставак поступка може се поднети у року од три месеца од дана пријема обавештења надлежног органа о пропуштању рока одређеног од стране надлежног органа или од пријема обавештења о губитку права као непосредној правној последици пропуштања рока.

Захтев за наставак поступка поднет након истека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако пропуштене радње нису извршене у року из става 2. овог члана надлежни орган ће захтев за наставак поступка одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за наставак поступка не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 1. тачке 2) овог члана надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ и одредити рок у коме је дужан да достави тај доказ.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у остављеном року надлежни орган ће захтев за наставак поступка одбацити закључком.

Захтев за наставак поступка не може се поднети ако је пропуштен рок:

1) из става 2. овог члана;

2) за подношење захтева за обнову права првенства и захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства;

3) за подношење предлога за поновно успостављање права из члана 73. овог закона;

4) за подношење другог или било ког каснијег захтева за продужење рока;

5) за радње у поступцима пред надлежним органом у којима учествује више странака.

Захтев за наставак поступка поднет због пропуштања рокова наведених у ставу 7. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Надлежни орган претходно обавештава подносиоца захтева из става 1. овог члана о разлозима због којих захтев за наставак поступка намерава да одбије у целости или делимично, те позива подносиоца захтева да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако је надлежни орган усвојио захтев из става 1. овог члана на одговарајући начин примењује се одредба члана 73. став 10. овог закона.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за наставак поступка и услове из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Промена имена и адресе подносиоца пријаве и носиоца права

Члан 75

Надлежни орган, на захтев носиоца права или подносиоца пријаве решењем одлучује о упису у одговарајући регистар промене имена и адресе носиоца права или подносиоца пријаве.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број патента или малог патента, број пријаве, податке о носиоцу права и подносиоцу пријаве, назначење врсте промене, доказ за промену имена подносиоца или носиоца права.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе подносиоца пријаве и носиоца права који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права и подносиоца пријаве не садржи прописане податке, надлежни орган ће писаним путем позвати подносиоца захтева да исти уреди у року од два месеца од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, о чему се доставља доказ о извршеној уплати, надлежни орган ће продужити рок из става 4. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће захтев за упис промене из става 1. овог члана одбацити закључком.

Ако подносилац пријаве или носилац права који је држављанин Републике Србије промени адресу тако да се иста не налази на територији Републике Србије у захтеву за упис промене адресе мора именовати пуномоћника за пријем писмена са адресом на територији Републике Србије.

Ако држављанин Републике Србије не именује пуномоћника за пријем писмена у складу са одредбом става 7. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да у року од три месеца од пријема позива именује пуномоћника за пријем писмена и у позиву га упозорити на правне последице непоступања по позиву.

Ако држављанин Републике Србије не поступи по позиву надлежног органа из става 8. овог члана надлежни орган ће закључком одредити да се сва даља достава врши прибијањем на огласној табли надлежног органа.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Исправљање грешака у поднесцима и актима

Члан 76

Језичке грешке, грешке у писању као и друге сличне неисправности у поднесцима и актима исправиће се закључком на основу писаног захтева подносиоца пријаве или носиоца права уз достављање доказа о плаћеној прописаној такси за захтев за исправку грешке или по службеној дужности.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана.

2. Покретање поступка за заштиту проналаска

Подношење пријаве

Члан 77

Поступак за заштиту проналаска покреће се подношењем пријаве надлежном органу.

Пријава за заштиту проналаска подноси се на српском језику.

Пријава за заштиту проналаска може се поднети и на страном језику, с тим да подносилац пријаве достави њен превод на српски језик.

Ако подносилац пријаве не достави превод пријаве из става 3. овог члана, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да достави превод у року од два месеца од дана пријема обавештења.

Ако подносилац пријаве не достави превод пријаве у року из става 4. овог члана надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Надлежном органу подноси се и пријава којом се захтева заштита проналаска у иностранству, ако је то у складу са међународним уговорима.

Правна заштита проналаска у Републици Србији остварује се и путем пријаве која је поднета у иностранству, ако је то у складу са међународним уговорима. Тако поднета пријава има исто правно дејство као и национална пријава, осим ако одговарајућим међународним уговорима није другачије одређено.

Надлежни орган ближе прописује начин подношења пријаве за заштиту проналаска.

Јединство проналаска

Члан 78

Једном пријавом може се тражити заштита само за један проналазак.

Једном пријавом за признање патента може се тражити признање патента за више проналазака само ако су ти проналасци међусобно повезани тако да остварују јединствену проналазачку замисао.

Садржина пријаве за заштиту проналаска

Члан 79

Пријава за заштиту проналаска садржи:

1) захтев за признање права;

2) опис проналаска;

3) један или више патентних захтева за заштиту проналаска;

4) нацрт на који се позива опис и/или патентни захтеви;

5) апстракт.

Захтев за признање права

Члан 80

Захтев за признање права садржи изричито назначење да се тражи признање патента или малог патента, податке о подносиоцу пријаве, податке о проналазачу, односно напомену о изјави да проналазач не жели да буде наведен у пријави и назив проналаска који одражава техничку суштину проналаска и који не садржи комерцијалне називе.

Надлежни орган не проверава да ли подносилац пријаве има право на заштиту проналаска.

Ако подносилац пријаве није проналазач или није једини проналазач, дужан је да у пријави наведе имена свих проналазача и да поднесе изјаву о основу стицања права на подношење пријаве.

Ако проналазач не жели да његово име буде наведено у захтеву за признање права, као ни у другим исправама предвиђеним овим законом, подносилац пријаве је дужан да, достави надлежном органу писану изјаву проналазача о томе.

Проналазач може током поступка заштите, као и током целог рока трајања патента или малог патента повући своју изјаву да не жели да му име буде наведено у пријави, регистрима, као и у другим исправама предвиђеним овим законом.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање права и прописује њихову садржину.

Садржај који је забрањено наводити у пријави

Члан 81

Пријава не сме да садржи:

1) наводе или слике противне закону или моралу;

2) наводе који омаловажавају производе или поступке било ког трећег лица или квалитет и значај пријаве или патента или малог патента тог лица, с тим да се поређење са стањем технике, само по себи, не сматра омаловажавањем;

3) наводе који очигледно нису значајни ни потребни.

Ако пријава садржи наводе из става 1. овог члана, надлежни орган ће их приликом објављивања изоставити.

Опис проналаска

Члан 82

Проналазак мора бити описан потпуно и јасно, тако да га стручњак из одговарајуће области може извести.

Ако се проналазак односи на биолошки материјал и ако га није могуће извести на основу описа проналаска, сматраће се да опис проналаска испуњава услов из става 1. овог члана ако је узорак природно обновљивог биолошког материјала депонован у надлежној установи најкасније на датум подношења пријаве патента.

Надлежна установа из става 2. овог члана је установа која је одређена на основу Будимпештанског споразума о признању депозита микроорганизама ради поступка патентирања.

Опис проналаска садржи нарочито: назив проналаска, област технике на коју се проналазак односи, дефинисан технички проблем за чије се решење тражи заштита права, стање технике уколико се оно, према сазнањима подносиоца пријаве може сматрати корисним за разумевање проналаска, излагање суштине проналаска, кратак опис слика нацрта, ако их има и детаљан опис најмање једног од начина остваривања проналаска, уз навођење примера извођења и са позивом на нацрт, ако постоји.

Надлежни орган ближе прописује садржину и начин описа проналаска.

Патентни захтеви

Члан 83

Патентним захтевима, који морају бити јасни, сажети и у потпуности подржани описом проналаска, одређује се предмет чија се заштита тражи.

Надлежни орган ближе прописује форму и садржину патентних захтева из става 1. овог члана.

Апстракт

Члан 84

Апстракт је кратак садржај суштине проналаска, који служи искључиво за техничко информисање и не може послужити у било коју другу сврху, нарочито не за одређивање обима тражене заштите, нити код утврђивања новости проналаска применом члана 10. став 2. тачка 2) овог закона.

Надлежни орган је овлашћен да измени апстракт ако сматра да је то неопходно.

Надлежни орган ближе прописује садржину апстракта.

Нацрт

Члан 85

Нацрт је скуп свих слика.

Надлежни орган ближе прописује изглед и карактеристике нацрта.

Садржина пријаве за заштиту проналаска потребна за признање датума подношења

Члан 86

За признање датума подношења пријаве пријава поднета надлежном органу на тај датум мора да садржи:

1) назначење да се тражи признање права;

2) име и презиме или назив и адресу подносиоца пријаве;

3) опис проналаска и у случају да опис не испуњава прописане услове или позивање на претходно поднету пријаву.

Надлежни орган ближе прописује начин позивања на претходно поднету пријаву.

3. Посебне врсте пријава

Издвојена пријава

Члан 87

Ако се једна пријава којој је признат датум подношења односи на више проналазака који нису међусобно повезани јединственом проналазачком замисли (првобитна пријава), подносилац пријаве може сам или на захтев надлежног органа да из те пријаве издвоји један или више проналазака и да за сваки од њих поднесе посебну пријаву (издвојена пријава).

Издвојена пријава се може поднети до окончања поступка испитивања првобитне пријаве.

Издвојена пријава може имати за предмет само оно што је садржано у првобитној пријави онаквој каква је поднета и тада задржава датум подношења првобитне пријаве и, ако има основа, ужива право првенства.

Такса за подношење пријаве и такса за израду извештаја о претраживању стања технике по предмету проналаска уплаћују се за сваку издвојену пријаву у року од месец дана од дана подношења пријаве, а доказ о извршеним уплатама доставља се надлежном органу.

Ако се доказ о уплатама таксе из става 4. овог члана не достави надлежном органу благовремено, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Допунска пријава патента

Члан 88

Ако подносилац пријаве патента или носилац патента допуни или усаврши проналазак који је предмет основне пријаве или основног патента, за извршену допуну, или усавршавање, може поднети допунску пријаву која не задржава датум подношења основне пријаве.

Допунска пријава патента се може поднети на основну пријаву или на основни патент.

Одустанком од основне пријаве патента обуставља се поступак по допунској пријави. Ако се поступак по основној пријави обустави из било ког другог разлога, подносилац пријаве има право, да у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о обустави поступка, поднесе надлежном органу захтев да допунска пријава постане основна.

На основу допунске пријаве, може се стећи допунски патент, с тим што он не може бити признат пре признања основног патента.

Ако основни патент престане да важи или решење о његовом признању буде поништено, носилац патента има право да у року од три месеца од датума престанка патента или правноснажности одговарајућег решења, поднесе надлежном органу захтев да допунски патент постане основни.

Ако постоји више допунских пријава или патената, само један од њих постаје основни, а остали се, као допунски, на захтев подносиоца пријаве или носиоца патента, који се подноси у року из става 5. овог члана, везују за основну пријаву или патент.

4. Право првенства

Услови за признање права првенства

Члан 89

Лицу које је поднело уредну пријаву за било који облик заштите проналаска у некој држави чланици Париске уније за заштиту индустријске својине или држави чланици СТО или његовом правном следбенику, односно наследнику признаће се приликом подношења пријаве за заштиту истог проналаска у Републици Србији право првенства под условом да он то затражи од надлежног органа у року од 12 месеци од датума подношења прве уредне пријаве.

Уредном пријавом, у смислу става 1. овог члана, сматра се свака пријава којој је признат датум подношења према националном законодавству било које државе чланице Париске уније, државе чланице СТО или у складу са међународним уговорима закљученим између тих чланица, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Каснија пријава која има исти предмет заштите као и првоподнета пријава у истој држави сматраће се првом пријавом за одређивање права првенства под условом да је на дан њеног подношења прва пријава повучена, да се од ње одустало или је одбачена, а да није била доступна јавности и није била основ неког права и ако раније није послужила као основ за признање права првенства.

У случају из става 3. овог члана на основу прве пријаве не може се више захтевати право првенства.

Захтев за признање права првенства

Члан 90

Подносилац пријаве за заштиту проналаска који у Републици Србији намерава да користи право првенства раније пријаве дужан је да надлежном органу поднесе:

1) захтев за признање права првенства који садржи нарочито битне податке о првој пријави која је основ за признање права првенства (број и датум подношења пријаве, државу чланицу Париске уније или чланицу СТО у којој је или за коју је пријава поднета), најкасније до истека рока од два месеца од датума подношења пријаве у Републици Србији;

2) препис прве пријаве оверен од надлежног органа државе чланице Париске уније или чланице СТО у којој је или за коју је пријава поднета, најкасније до истека рока од три месеца од датума подношења пријаве за заштиту проналаска у Републици Србији или шеснаест месеци од најранијег датума захтеваних првенстава, зависно од тога који од наведених рокова раније истиче.

У случају када прва пријава није на српском језику и када је релевантна за одређивање патентибилности предметног проналаска надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да достави превод прве пријаве на српски језик у року од два месеца од дана пријема позива.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Захтев за признање вишеструког права првенства

Члан 91

Подносилац пријаве може, под условима из члана 89. овог закона, захтевати признање вишеструког права првенства на основу више раније поднетих пријава у једној или више држава чланица Париске уније, држава чланица СТО или међународној организацији којој је та пријава поднета.

Када се захтева вишеструко право првенства, рокови који према овом закону теку од датума првенства рачунају се од најранијег датума вишеструког првенства.

Захтев за обнову права првенства

Члан 92

Ако је пријава за заштиту проналаска за коју се захтева право првенства из прве пријаве поднета датума који је каснији од датума на који истиче период првенства из члана 89. став 1. овог закона, подносилац пријаве може поднети захтев за обнову права првенства.

Захтев из става 1. овог члана може се поднети у року од два месеца од датума истицања периода првенства, а пре истека рока у коме су завршене све техничке припреме за објаву касније пријаве.

Надлежни орган ће решењем усвојити захтев за обнову права првенства, под условом да подносилац:

1) наведе оправдане разлоге и достави доказе због којих је пропуштен рок у коме се признаје право првенства упркос дужној пажњи коју су захтевале околности;

2) плати прописану таксу и достави надлежном органу доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за обнову права првенства поднет након протека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за обнову права првенства не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 3. тачке 2) овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ у року који је наведен у том позиву.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у року из става 5. овог члана, надлежни орган ће захтев за обнову права првенства одбацити закључком.

Ако надлежни орган утврди да захтев за обнову права првенства треба одбити у целости или делимично, претходно ће обавестити подносиоца о разлозима за одбијање захтева за обнову права првенства и позваће га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако се подносилац захтева не изјасни о разлозима за одбијање захтева за обнову права првенства у року из става 7. овог члана или се изјасни а надлежни орган и даље сматра да се право првенства не може обновити, надлежни орган ће решењем одбити захтев за обнову права првенства у целости или делимично.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, врсту прилога који се подносе уз захтев, као и њихову садржину.

Захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства

Члан 93

Подносилац пријаве за заштиту проналаска може поднети захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства у року од 16 месеци од датума права првенства или, ако би исправљање или допуна проузроковала промену датума права првенства, у року од 16 месеци од тако промењеног датума првенства, с тим што је важећи онај рок од 16 месеци који истиче раније и то под условом да је такав захтев поднет у року од четири месеца од датума подношења пријаве за заштиту проналаска.

Уз захтев из става 1. овог члана подносилац захтева је дужан да плати прописану таксу и да достави надлежном органу доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства поднет након истека рока из става 1. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 2. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ и одредити рок у коме је дужан да достави доказ.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у року из става 4. овог члана, надлежни орган ће захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства одбацити закључком.

Надлежни орган претходно обавештава подносиоца о разлозима због којих захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства намерава да одбије у целости или делимично и позива га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако се подносилац захтева у року из става 6. овог члана не изјасни о разлозима за одбијање захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенстава или се изјасни а надлежни орган и даље сматра да се право првенства не може исправити или допунити, надлежни орган ће решењем одбити захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства у целости или делимично.

Ако је ради исправке или допуне захтева за признање права првенства промењен датум права првенства које се захтева, рокови се рачунају од промењеног датума права првенства.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева, услове и поступак из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Изузеци од подношења захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства

Члан 94

Захтев из члана 93. став 1. овог закона не може се поднети у следећим случајевима:

1) након што је подносилац пријаве за заштиту проналаска поднео захтев за ранију објаву пријаве патента, осим ако је такав захтев за објаву повучен пре завршетка техничких припрема за објаву пријаве;

2) ако је поднет захтев за испитивање по хитном поступку.

Карактеристике проналаска на које се односи захтев за признање права првенства

Члан 95

Захтев за признање једног или вишеструког права првенства може се односити само на оне карактеристике проналаска које су описане у било ком делу пријаве, односно пријава чије се право првенства захтева.

Ако се одређене карактеристике проналаска за које се захтева првенство не налазе у патентним захтевима изнетим у ранијој пријави, услов за признавање права првенства је да се те карактеристике могу утврдити из свих саставних делова пријаве.

Дејство права првенства

Члан 96

Дејство права првенства је у томе да се датум првенства сматра као датум подношења пријаве за заштиту проналаска у вези са применом члана 10. став 2. и члана 3. став 5. овог закона.

5. Поступак испитивања пријаве

Признање датума подношења пријаве

Члан 97

По пријему пријаве, надлежни орган испитује да ли су испуњени услови из члана 86. овог закона за признање датума подношења пријаве.

Ако утврди да нису испуњени услови из члана 86. овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од два месеца од датума пријема обавештења отклони уочене недостатке, уз упозорење о правним последицама пропуштања.

Ако подносилац пријаве отклони недостатке у року из става 2. овог члана, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

Ако пријава садржи позив на нацрт који није садржан у пријави, надлежни орган позива подносиоца пријаве да достави нацрт у року од два месеца. Ако подносилац достави нацрт у прописаном року, датумом подношења пријаве сматраће се датум пријема нацрта. Уколико нацрт не буде достављен, сматраће се да се подносилац на нацрт није ни позвао.

Пријава којој је признат датум подношења, уписује се у Регистар пријава патената или Регистар пријава малих патената.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Издавање Уверења о праву првенства

Члан 98

На захтев подносиоца пријаве надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број пријаве за коју се захтева издавање уверења о праву првенства и доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, број пријаве и потврда да су подаци у уверењу о праву првенства истоветни подацима у пријави.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Формално испитивање пријаве

Члан 99

После признања датума подношења пријаве, надлежни орган испитује да ли је:

1) плаћена такса за подношење пријаве и достављен доказ о уплати прописне таксе;

2) достављено уредно пуномоћје заступника или изјава о заједничком представнику, у одговарајућем случају;

3) у пријави назначен проналазач, односно да ли постоји његова изјава да не жели да буде наведен у пријави;

4) поднет уредан захтев за признање права првенства;

5) достављена изјава о основу стицања права на подношење пријаве;

6) ако је подносилац пријаве страно лице, пријава поднета у смислу члана 5. овог закона;

7) садржај пријаве у складу са чланом 79. овог закона;

8) задовољена форма списа у пријави;

9) нацрт сачињен у смислу члана 85. овог закона;

10) апстракт сачињен у смислу члана 84. овог закона;

11) испуњен услов из члана 81. овог закона.

Ако се испитивањем из става 1. овог члана утврди да пријава није састављена у складу с одредбом става 1. овог члана, надлежни орган, уз навођење разлога, позива подносиоца пријаве да у року који не може бити краћи од два месеца нити дужи од три месеца отклони недостатке.

На образложени захтев подносиоца пријаве, надлежни орган може продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Надлежни орган ближе прописује форму списа у пријави из става 1. тачке 8) овог члана.

Извештај о претраживању

Члан 100

Ако пријава патента испуњава услове из члана 99. став 1. овог закона, надлежни орган позива подносиоца пријаве патента да у року од месец дана од дана пријема позива поднесе захтев за израду извештаја о претраживању стања технике по предмету проналаска (у даљем тексту: извештај о претраживању) и да плати таксу за израду извештаја о претраживању.

Подносилац пријаве може поднети захтев за израду извештаја о претраживању и пре пријема позива из става 1. овог члана.

По пријему захтева за израду извештаја о претраживању и доказа о плаћеној такси надлежни орган ће на основу патентних захтева, а имајући у виду садржај описа и нацрта израдити извештај о претраживању и доставити га подносиоцу пријаве патента.

Ако надлежни орган утврди да пријава патента није у складу са овим законом тако да није могуће у погледу свих или неких предмета патентних захтева израдити потпун извештај о претраживању, то констатује у изјави или, уколико је то делимично изводљиво, израђује извештај о претраживању само за један део пријаве или делимични извештај.

Делимични извештај о претраживању се израђује и када пријава патента не испуњава услове јединства проналаска.

Изјава или делимични извештај из става 4. овог члана важе у даљем поступку као извештај о претраживању.

Надлежни орган ће уз објаву пријаве патента објавити и извештај о претраживању. Ако извештај о претраживању није могуће објавити у исто време кад и пријаву патента, биће накнадно објављен.

Ако подносилац пријаве у прописаном року не поднесе захтев и не достави доказ о плаћеној такси за израду извештаја о претраживању из става 1. овог члана, надлежни орган ће пријаву патента одбацити закључком.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за израду извештаја о претраживању и садржину извештаја о претраживању.

Измене пријаве проналаска у току поступка

Члан 101

Пријава којој је признат датум подношења не може бити накнадно измењена променом, односно проширењем предмета чија се заштита тражи.

Измене и допуне података садржаних у пријави које не проширују предмет пријаве могу се вршити до доношења решења по пријави патента.

Пре пријема извештаја о претраживању подносилац пријаве не може да мења опис, патентне захтеве и нацрт пријаве, а по пријему извештаја о претраживању, подносилац пријаве може сам да измени опис, патентне захтеве и нацрт.

Измењени патентни захтеви не могу да се односе на елементе пријаве за које није урађен извештај о претраживању и који нису у вези са проналаском или групом проналазака који чине јединствену проналазачку замисао, а за које је првобитно тражена заштита.

Објава пријаве патента

Члан 102

Пријава патента се објављује што је пре могуће у службеном гласилу и то:

1) након истека рока од 18 месеци, рачунајући од датума подношења, а ако је затражено право првенства, рачунајући од датума тог првенства или

2) на захтев подносиоца пријаве, пријава патента може се објавити и раније, али не пре истека рока од три месеца од датума подношења.

Пријава патента се објављује истовремено када се издаје и патентни спис, уколико одлука о признању патента ступи на снагу пре истека рока наведеног у ставу 1. тачка 1) овог члана.

Надлежни орган ближе прописује садржину објаве пријаве патента.

Захтев за суштинско испитивање пријаве патента

Члан 103

Захтев за суштинско испитивање пријаве патента подносилац пријаве може поднети најкасније у року од шест месеци од дана достављања извештаја о претраживању.

У случају пропуштања рока из става 1. овог члана, подносилац пријаве може поднети захтев за суштинско испитивање пријаве патента у накнадном року од 30 дана од дана пријема обавештења о протеку рока.

Сматра се да је захтев из става 1. овог члана поднет када је плаћена такса за суштинско испитивање и достављен доказ о извршеној уплати.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Ако подносилац пријаве у прописаном року не поднесе захтев из става 1. овог члана, надлежни орган ће пријаву патента одбацити закључком.

Суштинско испитивање

Члан 104

У поступку суштинског испитивања пријаве патента, надлежни орган испитује да ли је предмет заштите:

1) проналазак у смислу чл. 7. и 8. овог закона;

2) проналазак који се у смислу члана 9. овог закона не може заштитити патентом;

3) проналазак у складу са чланом 78. овог закона о јединству проналаска;

4) описан јасно и потпуно, у смислу чл. 82. овог закона, као и да ли испуњава прописане услове у смислу чл. 83. и 85. овог закона;

5) техничко решење одређеног проблема, да ли је нов, у смислу чл. 10. и 11. овог закона, да ли има инвентивни ниво у смислу члана 12. овог закона и да ли је индустријски применљив у смислу члана 13. овог закона;

6) у складу са овим законом у погледу права првенства.

Суштинско испитивање пријаве патента спроводи се у границама постављених патентних захтева.

У поступку суштинског испитивања не испитује се корисност проналаска.

Подносилац пријаве, који је за исти проналазак поднео пријаву и у другој држави, може надлежном органу доставити превод саопштења добијених у тој држави.

Ако надлежни орган утврди да предмет пријаве не испуњава услове из става 1. овог члана, обавештава подносиоца пријаве о резултатима испитивања и позива га, онолико пута колико је то неопходно, да отклони констатоване недостатке у року који не може бити краћи од два месеца нити дужи од три месеца.

Обавештење о резултатима испитивања из става 5. овог члана нарочито садржи образложење које обухвата све разлоге због којих се патент не може признати.

Након пријема првог резултата испитивања из става 5. овог члана подносилац пријаве може само једном да измени опис, патентне захтеве и нацрт, уколико се измена подноси истовремено са одговором подносиоца пријаве на резултат испитивања. Све даље измене се могу вршити само уз сагласност надлежног органа.

На образложени захтев подносиоца пријаве, надлежни орган ће продужити рок из става 5. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Испитивање по хитном поступку

Члан 105

Пријава патента се може решавати по хитном поступку у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције или царинског органа.

У случају судског спора због повреде права из објављене пријаве подносилац пријаве може поднети захтев за решавање пријаве патента по хитном поступку уз који доставља:

1) захтев за суштинско испитивање пријаве патента са доказом о уплаћеној такси за суштинско испитивање, ако захтев није раније поднет и

2) доказ да је судски поступак због повреде права из објављене пријаве прекинут до правноснажности одлуке надлежног органа по пријави.

Примедбе трећих лица

Члан 106

У поступку пред надлежним органом, после објаве пријаве патента, свако треће лице може да достави надлежном органу своје примедбе у погледу патентибилности проналаска на који се односи пријава.

Лице из става 1. овог члана, је дужно да своје примедбе достави у писаној форми и да образложи разлоге због којих сматра да се патент не може признати, а надлежни орган може да узме у обзир све дате примедбе.

Лице из става 1. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Решење о признању патента

Члан 107

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка суштинског испитивања пријаве патента, утврди да су испуњени сви услови за признање патента предвиђени овим законом, доставиће подносиоцу пријаве предлог коначног текста патентних захтева који намерава да усвоји, са којим подносилац пријаве треба да се сагласи у року од 30 дана.

Ако подносилац пријаве у року из става 1. овог члана не достави писану изјаву да је сагласан са текстом и бројем патентних захтева, надлежни орган доноси решење о признању патента према коначном тексту патентних захтева који је достављен на сагласност.

Ако подносилац пријаве изјави да није сагласан са текстом патентних захтева из става 1. овог члана, дужан је да наведе разлоге због којих тај текст не прихвата и да достави текст измењених патентних захтева.

Ако надлежни орган прихвати разлоге или текст измењених патентних захтева из става 3. овог члана, доноси решење о признању патента, а ако их не прихвати, о томе ће, уз навођење разлога, обавестити подносиоца пријаве и донети решење о признању патента према коначном тексту патентних захтева који је достављен на сагласност.

Решење о признању патента надлежни орган доноси под условом да су достављени докази о извршеним уплатама таксе за исправу о признатом праву, трошкова објаве података о признатом праву и трошкова штампања патентног списа.

Уколико подносилац пријаве не плати таксе и трошкове из става 5. овог члана у року који је за то одређен и не достави надлежном органу доказе о извршеним уплатама, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Решење о одбијању захтева за признање патента

Члан 108

Ако на основу спроведеног поступка суштинског испитивања у складу са чланом 104. овог закона надлежни орган утврди да нису испуњени сви прописани услови за признање патента или да уочени недостаци нису отклоњени, донеће решење о одбијању захтева за признање патента.

Упис признатог права

Члан 109

Прописани подаци о признатом праву уписују се у одговарајући регистар.

Исправа о признатом праву

Члан 110

По извршеном упису прописаних података о признатом праву из члана 109. овог закона у одговарајући регистар, носиоцу патента или малог патента се издаје исправа о признатом праву, која нарочито садржи: регистарски број патента или малог патента; податке о носиоцу патента или малог патента; податке о проналазачу; назив проналаска и датум издавања исправе.

За издавање исправе о признатом праву плаћа се прописана такса.

Надлежни орган ближе прописује садржину исправе о признатом праву из става 1. овог члана.

Објава признатог права

Члан 111

Признато право уписано у одговарајући регистар објављује се у службеном гласилу.

Решење о признању патента или малог патента има правно дејство од датума објаве признатог права.

У службеном гласилу објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број патента или малог патента, датум подношења пријаве; датум објављивања пријаве патента; подаци о носиоцу права; подаци о проналазачу и назив проналаска.

За објаву признатог права се плаћају прописани трошкови.

Надлежни орган ближе прописује податке из става 3. овог члана који се објављују у службеном гласилу.

Патентни спис

Члан 112

Носиоцу права се после објаве признатог права у службеном гласилу, издаје патентни спис који нарочито садржи; регистарски број патента или малог патента; датум објаве података о признатом праву; податке о носиоцу права; податке о проналазачу и назив проналаска.

За штампање патентног списа плаћају се прописани трошкови.

Надлежни орган ближе прописује садржину патентног списа из става 1. овог члана.

XI СЕРТИФИКАТ О ДОДАТНОЈ ЗАШТИТИ

Стављање у промет лека за људе или животиње и производа за заштиту биља

Члан 113

Сваки производ заштићен патентом на територији Републике Србије чије стављање у промет као лека за људе или животиње или као средства за заштиту биља подлеже обавези добијања дозволе од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије, може, под условима предвиђеним овим законом, да буде предмет заштите сертификатом.

У смислу заштите сертификатом производ је активни састојак или мешавина активних састојака лека или активна супстанца из члана 2. став 1. тачка 24) овог закона или мешавина активних супстанци средстава за заштиту биља.

Предмет и правно дејство заштите

Члан 114

У оквиру заштите признате основним патентом, заштита призната сертификатом односи се само на производ обухваћен дозволом за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља (у даљем тексту: дозвола) и на сваку примену лека за људе или животиње или средства за заштиту биља за које је дозвола издата пре истека рока трајања сертификата.

У складу са одредбом става 1. овог члана сертификат даје иста права као и основни патент и подлеже истим ограничењима и истим обавезама.

Субјекти заштите

Члан 115

Сертификат се признаје носиоцу основног патента или његовом правном следбенику.

Носиоцу више од једног патента за исти производ може се признати само један сертификат за тај производ. Када се два или више захтева за признање сертификата односе на исти производ и потичу од два или више носилаца различитих патената, по један сертификат признаје се сваком од тих носилаца.

Услови за признање сертификата

Члан 116

Сертификат се признаје на основу поднетог захтева, ако су на дан његовог подношења испуњени следећи услови:

1) да је основни патент којим је производ заштићен на снази;

2) да је у складу са посебним прописима издата важећа дозвола за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља и да је на снази;

3) да производ већ није био предмет заштите сертификатом;

4) да је дозвола из тачке 2) овог члана прва дозвола за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља;

5) да је прва дозвола издата после 1. јануара 2005. године.

Рок за подношење захтева за признање сертификата

Члан 117

Захтев за признање сертификата подноси се надлежном органу у року од шест месеци од датума издавања дозволе из члана 116. тачка 2) овог закона.

Ако је дозвола из става 1. овог члана издата пре признања основног патента, захтев за признање сертификата се подноси у року од шест месеци од датума објаве података о признању патента из члана 111. овог закона.

Захтев за признање сертификата

Члан 118

Захтев за признање сертификата нарочито садржи:

1) податке о подносиоцу захтева: име, презиме и адреса ако је у питању физичко лице или назив и седиште ако је у питању правно лице;

2) податке о заступнику, уколико је именован;

3) број признатог основног патента и назив проналаска;

4) број и датум прве дозволе за стављање производа у промет или уколико то није прва дозвола за стављање у промет број и датум те дозволе.

Уз захтев за признање сертификата подноси се:

1) дозвола за стављање производа у промет издата од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије;

2) доказ о уплаћеној прописаној такси.

Ако дозвола из става 2. тачка 1) овог члана није прва дозвола за стављање производа у промет, уз захтев за признање сертификата подносе се докази који садрже податке на основу којих се може утврдити врста производа и начин вођења поступка, као и копија обавештења о објави података о дозволи.

Подаци о захтеву за признање сертификата уписују се у Регистар патената надлежног органа и објављују у службеном гласилу у року од шест месеци од датума подношења захтева.

Надлежни орган ближе прописује податке о захтеву за признање сертификата који се уписују у Регистар патената и објављују.

Поступак по захтеву за признање сертификата

Члан 119

У поступку одлучивања о захтеву за признање сертификата надлежни орган утврђује следеће:

1) да ли је захтев поднет у року прописаном чланом 117. овог закона;

2) да ли је захтев поднет у прописаној форми и да ли садржи све податке и прилоге прописане чланом 118. став 1, 2. и 3. овог закона;

3) да ли је основни патент био важећи у време подношења захтева за признање сертификата.

Ако захтев за признање сертификата не испуњава све услове из става 1. овог члана, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 30 дана од дана пријема позива отклони недостатке наведене у позиву.

Ако подносилац захтева у прописаном року не отклони недостатке наведене у позиву надлежни орган ће захтев за признање сертификата закључком одбацити.

Ако захтев за признање сертификата испуњава услове из става 1. овог члана надлежни орган утврђује следеће:

1) да ли су на дан подношења захтева испуњени сви услови за признање сертификата прописани чланом 116. овог закона;

2) да ли је производ за који се тражи сертификат заштићен признатим патентом;

3) да ли је дозвола за стављање производа у промет издата на прописан начин.

Ако надлежни орган утврди да су испуњени сви услови прописани ставом 4. овог члана донеће решење о признању сертификата којим се одређује трајање сертификата.

Ако надлежни орган утврди да нису испуњени сви услови из става 4. овог члана решењем ће одбити захтев за признање сертификата.

Решење о признању сертификата

Члан 120

Решење о признању сертификата садржи следеће податке:

1) назив и адресу подносиоца захтева;

2) број основног патента;

3) назив проналаска;

4) број и датум дозволе за стављање производа у промет и назив производа наведеног у дозволи;

5) број и датум прве дозволе за стављање производа у промет, када је то према одредбама члана 118. став 1. тачка 4) овог закона потребно;

6) време трајања сертификата.

Објава

Члан 121

Надлежни орган у службеном гласилу објављује податке о признатом сертификату, о одбијању захтева за признање сертификата, као и о престанку важења сертификата.

Надлежни орган ближе прописује садржину података из става 1. овог члана.

Упис у регистар

Члан 122

Подаци који се односе на поступак за признање сертификата, као и време трајања заштите по признатом сертификату уписују се у Регистар патената надлежног органа.

Надлежни орган ближе прописује податке из става 1. овог члана који се уписују у Регистар.

Трајање заштите

Члан 123

Сертификат почиње да важи одмах након истека законског рока трајања основног патента. Заштита по признатом сертификату траје временски период који је једнак временском периоду који протекне од датума подношења пријаве основног патента до дана издавања прве дозволе за стављање у промет производа, умањен за пет година.

Трајање сертификата из става 1. овог члана не може да буде дуже од пет година од дана почетка његовог важења.

Одржавање важења сертификата

Члан 124

За одржавање важења сертификата плаћа се прописана годишња такса, која доспева за плаћање на почетку сваке године важења сертификата.

Престанак важења сертификата

Члан 125

Сертификат престаје да важи:

1) истеком временског периода из члана 123. овог закона;

2) ако се носилац одрекне сертификата, сертификат престаје да важи наредног дана од дана достављања надлежном органу писане изјаве о одрицању;

3) ако годишња такса из члана 124. овог закона није благовремено плаћена и није достављен доказ о извршеној уплати ;

4) ако производ за који је признат сертификат више не може бити у промету због престанка важења дозволе из било ког разлога.

Надлежни орган одлучује о престанку сертификата на сопствену иницијативу или на захтев сваког лица.

Сходна примена одредаба поступка за стицање и престанак права

Члан 126

На поступак у вези са признањем и престанком сертификата сходно се примењују одредбе овог закона о поступку за стицање и престанак права, ако овим законом није друкчије одређено.

Оглашавање ништавим решења о признању сертификата о додатној заштити

Члан 127

Решење о признању сертификата о додатној заштити огласиће се ништавим:

1) ако је признат противно условима прописаним овим законом;

2) ако је патент који обухвата предмет заштите сертификата престао да важи у смислу чл. 41, 42. и 43. овог закона;

3) ако је патент који обухвата предмет заштите сертификата оглашен ништавим у потпуности или делимично, због чега производ за који је сертификат издат више није обухваћен патентним захтевима или ако након престанка патента постоје разлози који би такав поништај оправдали.

На оглашавање ништавим сертификата о додатној заштити сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на поступак по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању патента.

XII ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ

1. Оглашавање ништавим решења о признању права

Разлози за оглашавање ништавим

Члан 128

Надлежни орган може у свако доба огласити ништавим решење о признању патента или малог патента делимично или у целини, на предлог сваког лица ако утврди да:

1) предмет заштите није проналазак у смислу чл. 7. и 8. овог закона;

2) проналазак припада категорији проналазака који су изузети из заштите у смислу члана 9. овог закона;

3) проналазак на дан подношења пријаве патента или на дан признатог права првенства, није био нов у смислу чл. 10. и 11. овог закона или није имао инвентивни ниво у смислу члана 12. овог закона или проналазак није индустријски примењив у смислу члана 13. овог закона;

4) проналазак није описан потпуно и јасно у смислу члана 82. овог закона;

5) је признат шири обим права од обима који је могао бити подржан пријавом проналаска на дан подношења пријаве или на дан од ког је признато право првенства пријаве или ако је право признато за издвојену пријаву чији је садржај шири од садржаја првобитне пријаве, како је поднета.

Предлог за оглашавање ништавим решења о признању права

Члан 129

Поступак за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента покреће се подношењем писаног предлога надлежном органу.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу права; назначење да се тражи оглашавање решења ништавим; број решења и регистарски број патента или малог патента; разлоге због којих се предлаже оглашавање ништавим и одговарајуће доказе, као и доказ о уплати прописане таксе.

Поступак по поднетом предлогу за оглашавање ништавим решења о признању права

Члан 130

Предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента је уредан ако садржи податке из члана 129. овог закона.

Ако предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз који се доставља доказ о уплати прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента закључком одбацити.

Надлежни орган ће уредан предлог с приложеним доказима доставити носиоцу права и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

У току поступка за оглашавање ништавим решења о признању права, надлежни орган позива странке, онолико пута колико је потребно, да у року из става 5. овог члана доставе своје примедбе на поднеске друге стране.

У току поступка за оглашавање ништавим решења о признању права, надлежни орган одржава усмену расправу ако оцени да је њено одржавање нужно за утврђивање чињеница битних за доношење одлуке по предлогу.

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента утврди да су разлози за оглашавање ништавим из члана 128. овог закона испуњени и да патент или мали патент не може да остане на снази ни у измењеном облику, доноси решење којим оглашава ништавим решење о признању патента или малог патента у целини.

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента утврди да разлози за оглашавање ништавим из члана 128. овог закона нису испуњени доноси решење којим се предлог за оглашавање ништавим патента или малог патента одбија.

Ако надлежни орган утврди да има основа да патент или мали патент остане на снази у измењеном облику може позвати носиоца права да у року из става 5. овог члана достави патентне захтеве у измењеном облику. Уколико носилац права достави патентне захтеве у измењеном облику надлежни орган ће их доставити подносиоцу предлога.

Уколико носилац права не достави патентне захтеве у измењеном облику надлежни орган ће обавестити странке у поступку о тексту патентних захтева са којим намерава да одржи патент или мали патент у важности у измењеном облику и позиваће их да поднесу образложене примедбе у року од 30 дана од пријема обавештења.

Ако су странке сагласне са текстом патентних захтева којим надлежни орган намерава да одржи патент или мали патент у важности у измењеном облику или нису доставиле образложене примедбе у року из става 11. овог члана, надлежни орган доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева који је достављен странкама на сагласност.

Ако носилац права изјави да није сагласан са текстом патентних захтева из става 11. овог члана, дужан је да наведе разлоге због којих исти не прихвата и да надлежном органу достави текст патентних захтева у измењеном облику.

Ако надлежни орган прихвати текст патентних захтева у измењеном облику, доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева које је доставио носилац права.

Ако надлежни орган не прихвати текст патентних захтева у измењеном облику, доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева који је достављен странкама на сагласност.

Решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента из става 12, 14. и 15. овог члана, надлежни орган доноси под условом да су плаћени прописани трошкови објаве прописаних података из решења о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента и трошкови штампања патентног списа у измењеном облику.

Уколико носилац права не плати трошкове из става 16. овог члана у остављеном року од пријема позива за плаћање трошкова и не достави, у истом року, надлежном органу доказе о извршеним уплатама, патент или мали патент се оглашава ништавим у целини, о чему надлежни орган доноси решење које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Решење о оглашавању ништавим патента или малог патента у целини или делимично нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно о уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац патента или малог патента био савестан.

Објава и издавање патентног списа у измењеном облику

Члан 131

Надлежни орган ће у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о поништају објавити податке о поништеном праву у службеном гласилу.

Ако је патент или мали патент одржан у важности као измењен, у складу са одредбама члана 130. овог закона, надлежни орган објављује нови патентни спис, што је пре могуће, после објављивања одлуке донете у поступку оглашавања ништавим.

Одредбе члана 112. овог закона се примењују на одговарајући начин на објаву новог патентног списа патента или малог патента који је одржан у важности у измењеном облику.

Надлежни орган ближе прописује садржину података из става 1. овог члана.

XIII ГРАЂАНСКО-ПРАВНА ЗАШТИТА ПРАВА

1. Тужба због повреде права

Право на тужбу

Члан 132

Носилац права или стицалац искључиве лиценце имају право на тужбу против сваког лица које повреди њихово право неовлашћеним предузимањем било које радње из чл. 14. и 15. овог закона.

Подносилац пријаве или стицалац искључиве лиценце на пријави има право на тужбу након објаве пријаве патента.

Ако су више лица носиоци права или носиоци права из објављене пријаве патента на истом проналаску сваки од њих је овлашћен да у своје име и за свој рачун захтева грађанско-правну заштиту.

Тужбени захтеви

Члан 133

Тужбом се може захтевати:

1) утврђење постојања повреде права;

2) забрана радњи којима се повређује право;

3) накнада штете због повреде права;

4) објављивање пресуде о трошку туженог;

5) одузимање или уништење, без било какве накнаде, производа који су настали или стечени повредом права;

6) одузимање или уништење, без било какве накнаде, материјала и предмета (прибор, алат) који су претежно употребљени у стварању производа којима се повређује право;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Уколико је повреда права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде штете из става 1. тачка 3) овог члана, да захтева накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде за коришћење проналаска.

Суд ће, у границама тужбеног захтева из става 1. тачка 4) овог члана, одлучити у којем ће средству јавног саопштавања бити објављена пресуда. Ако суд одлучи да се објави само део пресуде одредиће, у границама тужбеног захтева, да се објави изрека и према потреби онај део пресуде из којег је видљиво о каквој се повреди ради и ко је извршио повреду.

При разматрању захтева из става 1. тач. 5) и 6) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде и тражених мера, као и интерес трећих лица.

Подносилац пријаве има право на накнаду штете од датума објаве.

На питања у вези са накнадом штете нанете повредом права, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Привремене мере

Члан 134

На захтев лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или признато право повређено или да ће бити повређено, суд може, до правноснажности пресуде, одредити привремену меру:

1) одузимања или искључења из промета производа насталих или стечених повредом права;

2) одузимања или искључења из промета предмета (прибор, алат) претежно употребљених у стварању производа којима се повређује право;

3) забране настављања започетих радњи којима се повређује право.

Предлог за одређивање привремене мере може се поднети и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете или ако је очигледно да постоји опасност од уништења доказа, суд може одредити привремену меру без претходног изјашњења туженог, с тим да тужени о томе мора бити обавештен без одлагања, а најдоцније у року од пет дана од дана спровођења привремене мере.

Суд може наложити подносиоцу предлога да достави додатне доказе о извршеној повреди права или о постојању очигледне опасности да ће право бити повређено.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

На питања у вези са одређивањем привремених мера, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Средства обезбеђења

Члан 135

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, суд може одредити да тужилац или лице које је поднело предлог за одређивање привремене мере положи одговарајући новчани износ као средство обезбеђења за случај неоснованости захтева.

Обезбеђење доказа

Члан 136

На предлог лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или признато право повређено или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података, као и заплена ствари и испитивање сведока и вештака.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештења или саслушања лица од којег се докази прикупљају ако предлагач учини вероватним да прети опасност да ће докази бити уништени или опасност од настанка ненадокнадиве штете.

Ако је обезбеђење доказа одређено на начин прописан ставом 3. овог члана лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о обезбеђењу доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

Обезбеђење доказа може се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења којим се одређује обезбеђење доказа.

На питања у вези са обезбеђењем доказа, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Рок за подношење тужбе

Члан 137

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана сазнања за повреду и учиниоца, али не после истека рока од пет година од дана учињене повреде или од дана последње учињене повреде када се повреда врши континуирано.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Терет доказивања

Члан 138

Ако је предмет повреде права поступак за добијање новог производа, сматраће се да је сваки идентичан производ добијен заштићеним поступком, док се не докаже супротно.

Терет доказивања пада на туженог који такав производ производи, при чему се у обзир узима легитимни интерес туженог да заштити своје производне и пословне тајне.

Обавеза пружања информације

Члан 139

Суд може, узимајући у обзир озбиљност повреде, наложити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о пореклу и дистрибутивној мрежи роба или услуга којима се повређује право из објављене пријаве или признато право.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право из објављене пријаве или признато право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право из објављене пријаве или признато право;

3) за које је утврђено да на комерцијалном нивоу пружа услуге које се користе у активностима које повређују право из објављене пријаве или признато право;

4) које је лице из тач. 1), 2) или 3) овог става навело као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружању услуга којима се повређује право из објављене пријаве или признато право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружању услуга, као и продавцима којима је роба намењена и

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Ако лица из става 1. и 2. овог члана из неоправданих разлога не поступе по налогу суда и не доставе тражене информације одговараће за штету која на тај начин настане.

2. Тужба за утврђивање права на заштиту

Члан 140

Проналазач, његов правни следбеник или послодавац има право да тужбом захтева од суда да утврди да има право на заштиту одређеног проналаска, уместо лица или заједно са лицем које је пријавило тај проналазак.

Ако је решењем надлежног органа признато право, проналазач, његов правни следбеник или послодавац из става 1. овог члана може тужбом од суда тражити да утврди да је он носилац права уместо лица или заједно са лицем које је уписано као носилац права.

Тужба из става 1. овог члана може се поднети до доношења решења о признању права, а тужба из става 2. овог члана до истека рока трајања права.

Поступци из става 1. и 2. овог члана су хитни.

Правноснажну пресуду којом је усвојен тужбени захтев из ст. 1. и 2. овог члана суд доставља надлежном органу, ради уписа промене подносиоца пријаве или носиоца права у одговарајући регистар.

3. Тужба за заштиту права послодавца или запосленог

Члан 141

Послодавац или запослени који према одредбама овог закона има право на заштиту или на економско искоришћавање проналаска из радног односа може тужбом захтевати од суда утврђивање и заштиту својих права.

Тужба из става 1. овог члана за утврђивање права запосленог или послодавца може се поднети у року од две године од дана објаве пријаве за признање патента, али не по истеку две године од дана престанка радног односа током кога је проналазак створен.

Правноснажну пресуду којом је усвојен тужбени захтев из става 1. овог члана суд доставља надлежном органу, ради уписа промене носиоца права у одговарајући регистар.

4. Тужба за утврђивање својства проналазача

Члан 142

Ако је у пријави патента или малог патента или у некој другој исправи предвиђеној овим законом наведено неко друго лице као проналазач, проналазач има право на подношење тужбе надлежном суду ради утврђивања његовог својства проналазача и налагања уписа његовог имена у пријаву патента или малог патента, као и у одговарајуће исправе и регистре, у складу са одредбама овог закона.

Рок у коме се може поднети тужба из става 1. овог члана није ограничен.

У случају смрти проналазача, право на тужбу из става 1. овог члана имају његови наследници.

5. Прекид парничног поступка

Члан 143

Суд ће прекинути поступак по тужби због повреде права из објављене пријаве до правноснажности одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом покренут поступак из члана 128. овог закона, суд ће прекинути поступак по тужби из члана 132. став 1, члана 133, члана 140. став 2. и члана 142. овог закона до правноснажности одлуке надлежног органа.

6. Ревизија

Члан 144

Ревизија је увек дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу проналазака.

XIV ЕВРОПСКА ПРИЈАВА И ЕВРОПСКИ ПАТЕНТ

Дејство европске пријаве и европског патента у Републици Србији

Члан 145

Европска пријава патента и европски патент, под условима одређеним овим законом, имају исто правно дејство и третираће се под истим условима као и национална пријава патента и национални патент.

Подношење европске пријаве патента

Члан 146

Европска пријава патента може бити поднета:

1) Европском заводу за патенте;

2) надлежном органу.

Надлежни орган прослеђује европску пријаву патента Европском заводу за патенте у року од:

1) шест недеља од дана подношења, ако предмет пријаве очигледно не подлеже поверљивости на основу овог закона;

2) четири месеца од дана подношења или, ако се тражи право првенства, 14 месеци од датума првенства, ако пријава захтева даље испитивање у погледу поверљивости.

Европска пријава патента поднета надлежном органу има исто дејство као да је истог датума поднета Европском заводу за патенте, под условом да је надлежни орган у складу са одредбама става 2. овог члана европску пријаву благовремено проследио Европском заводу за патенте.

Европска издвојена пријава патента и нова европска пријава патента из члана 61. став 1. тачка б) Конвенције о европском патенту подносе се непосредно Европском заводу за патенте.

Ако надлежни орган процени да се ради о проналаску од значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, европску пријаву патента неће проследити Европском заводу за патенте у складу са одредбом из става 2. овог члана, него ће поступити у складу са одредбама овог закона које се односе на проналаске од значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, о чему ће обавестити подносиоца пријаве.

Европска пријава патента која се поднесе надлежном органу у складу са одредбама овог члана, мора бити поднета на једном од службених језика из члана 14. став. 1. Конвенције о европском патенту или ако је поднета на неком другом језику у складу са чланом 14. став 2. Конвенције о европском патенту, мора бити преведена на један од службених језика и поднета у року од два месеца од подношења европске пријаве патента.

Таксе и накнаде трошкова за европске пријаве патента

Члан 147

Европском заводу за патенте плаћају се таксе и трошкови у вези са европским пријавама патената у складу са одредбама Конвенције о европском патенту и прописима за њено спровођење.

Право првенства и привремена права код европских пријава патената

Члан 148

Европска пријава патента, којој је признат датум подношења и у којој је назначена Република Србија, истоветна је уредној националној пријави патента, са правом првенства затраженим за европску пријаву патента, ако је то право затражено, без обзира на исход поступка по пријави.

Објављена европска пријава патента обезбеђује подносиоцу пријаве једнака привремена права прописана овим законом, као и објављена национална пријава патента, од датума кад подносилац пријаве достави превод патентних захтева објављене европске пријаве патента на српски језик, лицу које користи тај проналазак у Републици Србији.

Сматра се да европска пријава патента од почетка није имала дејства из става 2. овог члана, ако је повучена, ако се сматра повученом, ако је коначно одбијена или ако је назнака Републике Србије повучена или се сматра повученом.

Дејство европског патента и поступак за упис европског патента у Регистар патената

Члан 149

Европски патент у коме је назначена Република Србија, под условима из ст. 2. до 6. овог члана, од датума када је од стране Европског завода за патенте објављен податак о признању европског патента, обезбеђује једнака права као и национални патент у складу са овим законом.

У року од три месеца од датума објаве података о признању европског патента, носилац патента доставља надлежном органу:

1) захтев за упис европског патента у Регистар патената;

2) патентни спис како је објављен у службеном гласилу Европског завода за патенте преведен на српски језик;

3) доказ о плаћеним трошковима објаве.

Ако као резултат поступка по приговору изјављеном Европском заводу за патенте, европски патент остане на снази са измењеним патентним захтевима или као резултат захтева за ограничење из члана 105а Конвенције о европском патенту, европски патент буде ограничен изменом патентних захтева, носилац патента мора, у року од три месеца од датума објаве у службеном гласилу Европског завода за патенте података о одлуци да европски патент са изменама остаје на снази, да достави надлежном органу превод измењених патентних захтева на српски језик и да плати прописане трошкове објаве.

Ако текст патентних захтева садржи позивне ознаке употребљене у цртежима, уз превод наведен у ст. 2. и 3. овог члана морају да се приложе и цртежи.

Надлежни орган објављује сваки превод који је благовремено поднет на основу одредаба става 2. или става 3. овог члана.

Ако превод из става 2. или става 3. овог члана није поднет благовремено или ако прописани трошкови нису плаћени у року из става 2. и става 3. овог члана, европски патент за Републику Србију се сматра неважећим од почетка.

Сматра се да европски патент и пријава на којој је он заснован од почетка нису имали дејства из става 1. овог члана и члана 148. став 2. овог закона, у обиму у којем је тај патент пред Европским заводом за патенте оглашен ништавим у поступку по приговору или оглашен ништавим или ограничен у поступку по захтеву из члана 105а Конвенције о европском патенту, као и у обиму у коме је оглашен ништавим на основу решења из члана 131. овог закона.

Надлежни орган доноси решење о упису европског патента у Регистар патената под условом да су достављени докази о плаћеном трошку штампања патентног списа на српски језик.

Уколико подносилац захтева за упис европског патента у Регистар патената не достави доказ о плаћеном трошку из става 8. овог члана у остављеном року од дана пријема позива за плаћање трошка, надлежни орган ће захтев за упис европског патента у Регистар патената одбацити закључком.

Надлежни орган ближе прописује садржај објаве европског патента.

Аутентични текст европских пријава патената или европских патената

Члан 150

Текст европске пријаве патента или европског патента сачињен на језику поступка који се води у Европском заводу за патенте аутентичан је текст у било ком поступку у Републици Србији.

Изузетно од става 1. овог члана, превод какав је достављен на основу члана 148. става 2. или члана 149. ст. 2. и 3. овог закона сматра се аутентичним, осим у поступку оглашавања ништавим, кад пријава или патент на језику превода обезбеђује заштиту која је ужа од оне која је дата на језику поступка.

Подносилац пријаве или носилац европског патента може у свако доба поднети исправљени превод патентних захтева европске пријаве или превод списа европског патента.

Исправљени превод патентних захтева објављене европске пријаве патента из става 3. овог члана нема правно дејство у Републици Србији све док се не достави лицу које користи тај проналазак у Републици Србији.

Исправљени превод патентног списа европског патента из става 3. овог члана у коме је назначена Република Србија нема правно дејство док надлежни орган не објави податак да је превод исправљен. Објава података да је превод исправљен врши се што је могуће пре, након уплате трошкова прописаних за објаву.

Свако савесно лице које користи или је учинило ефективне и озбиљне припреме за коришћење проналаска, а чије коришћење не би представљало повреду права из пријаве или повреду патента у првобитном преводу, може након што почне правно дејство исправљеног превода, наставити такво коришћење у оквиру свог посла или за своје потребе без плаћања накнаде.

Права ранијег датума

Члан 151

Европска пријава патента и европски патент у коме је назначена Република Србија, имају у односу на националну пријаву патента или малог патента и национални патент или мали патент, иста дејства у погледу стања технике као и национална пријава патента или малог патента и национални патент или мали патент.

Национална пријава патента или малог патента и национални патент или мали патент у Републици Србији, имају у односу на европски патент у коме је назначена Република Србија, исто дејство у погледу стања технике који имају у односу на национални патент или мали патент.

Истовремена заштита

Члан 152

Ако европски патент у коме је назначена Република Србија и национални патент или мали патент имају исти датум подношења или ако је затражено право првенства, а исти датум првенства је признат истом лицу или његовом правном следбенику, национални патент или мали патент нема дејство у мери у којој обухвата исти проналазак као и европски патент у коме је назначена Република Србија, од датума од када је рок за подношење приговора на европски патент истекао, а приговор није поднет или од датума од када је у поступку по приговору на европски патент донета коначна одлука да европски патент остаје на снази.

Претварање европске пријаве у националну пријаву патента

Члан 153

Надлежни орган спроводи поступак за признање националног патента на захтев подносиоца европске пријаве патента, у следећим случајевима:

1) када се европска пријава патента сматра повученом према члану 77. став 3. Конвенције о европском патенту;

2) када превод европске пријаве патента није благовремено поднет у складу са одредбом члана 14. став 2. и члана 90. став 3. Конвенције о европском патенту.

У случају из става 1. тачка 1) овог члана, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се подноси надлежном органу. Надлежни орган, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву прослеђује директно централним заводима за индустријску својину држава уговорница које су ту наведене, у складу са прописима о националној безбедности. У погледу рока за прослеђивање и последица неблаговременог прослеђивања захтева за претварање европске пријаве у националну пријаву, примењиваће се Конвенција о европском патенту.

У случајевима из става 1. тачка 2) овог члана, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се подноси Европском заводу за патенте који га прослеђује надлежном органу ако је у њему наведена Република Србија.

Захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се сматра поднетим након уплате таксе и накнаде трошкова за претварање, о чему се надлежном органу достављају докази о извршеним уплатама. Захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву подноси се у року прописаном Конвенцијом о европском патенту. Дејство европске пријаве патента наведено у члану 66. Конвенције о европском патенту престаје ако захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву није благовремено поднет.

У року од два месеца од дана подношења захтева за претварање европске пријаве патента у националну пријаву патента, подносилац пријаве је дужан да плати трошкове за објаву података о претварању и да достави надлежном органу доказ о извршеној уплати, као и да поднесе надлежном органу превод оригиналног текста европске пријаве патента на српски језик. Податак о претварању се објављује у службеном гласилу.

Ако прописана накнада трошкова из става 5. овог члана није благовремено плаћена и ако доказ о извршеној уплати није благовремено достављен надлежном органу, односно ако превод оригиналног текста европске пријаве патента на српски језик није благовремено поднет, сматра се да захтев за претварање није поднет, о чему надлежни орган доноси закључак.

Таксе за одржавање европских патената

Члан 154

Таксе за одржавање права из европског патента плаћају се надлежном органу за године које следе након године у којој је објављен податак о признању европског патента, у складу са посебним прописом.

Располагање европском пријавом патента и европским патентом

Члан 155

Одредбе овог закона о преносу права, лиценци, заложном праву и принудним лиценцама се примењују на европске пријаве патената и европске патенте са дејством на територији Републике Србије.

Заштита од повреде

Члан 156

Одредбе овог закона о грађанско-правној заштити права у случају повреде се примењују на европске пријаве патената и европске патенте у којима је назначена Република Србија.

Оглашавање ништавим европског патента

Члан 157

У складу са одредбом члана 138. Конвенције о европском патенту, европски патент може бити оглашен ништавим у поступку који се води пред надлежним органом у складу са одредбама овог закона, са дејством за Републику Србију.

У поступку оглашавања ништавим пред надлежним органом, носилац европског патента има право да ограничи патент изменом патентних захтева. Овако ограничен патент чини основ за поступање.

Ако је надлежном органу поднет предлог за оглашавање ништавим европског патента након што је пред Европским заводом за патенте покренут поступак поводом приговора из члана 99. Конвенције о европском патенту или захтева за ограничење или оглашавање ништавим из члана 105а Конвенције о европском патенту, надлежни орган ће прекинути поступак поводом предлога за оглашавање ништавим до окончања наведених поступака пред Европским заводом за патенте.

Примена Конвенције о европском патенту

Члан 158

На европске патенте и пријаве европских патената у којима је назначена Република Србија примењиваће се овај закон уколико није другачије прописано Конвенцијом о европском патенту.

У случају сукоба одредаба Конвенције о европском патенту и овог закона примењиваће се Конвенција о европском патенту.

XV МЕЂУНАРОДНА ПРИЈАВА ПРЕМА УГОВОРУ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПАТЕНАТА

Међународна пријава

Члан 159

Међународна пријава је пријава која се подноси у складу са Уговором о сарадњи у области патената. Свако позивање на Уговор о сарадњи у области патената у овом закону сматра се истовремено и позивање на Правилник за примену Уговора о сарадњи у области патената.

На међународне пријаве које се надлежном ограну подносе као органу примаоцу или у којима је надлежни орган наведен као назначени или изабрани орган, примењују се одредбе Уговора о сарадњи у области патената, одредбе овог закона и прописа донесених на основу овог закона.

Међународна пријава која се надлежном органу подноси као органу примаоцу

Члан 160

Међународна пријава може се поднети надлежном органу као органу примаоцу ако је подносилац физичко лице које је држављанин Републике Србије и има пребивалиште у Републици Србији или ако је подносилац правно лице које има седиште у Републици Србији.

Међународна пријава која се надлежном органу подноси као назначеном или изабраном органу

Члан 161

Међународна пријава у којој је Република Србија у складу са одредбама Уговора о сарадњи у области патената, назначена или изабрана ради признања националног патента, подноси се надлежном органу на српском језику најкасније до истека 30. месеца рачунајући од међународног датума подношења или од датума првенства, ако је у међународној пријави затражено право првенства.

Рок из става 1. овог члана продужава се за 30 дана, ако подносилац међународне пријаве патента плати прописану таксу за такво продужење рока и достави надлежном органу доказ о извршеној уплати.

Међународна пријава поднета надлежном органу као назначеном или изабраном органу објављује се у службеном гласилу, у складу са чланом 102. овог закона, најкасније у року од шест месеци од датума пријема пријаве од стране надлежног органа.

Привремена права прописана чланом 18. став 1. овог закона подносилац међународне пријаве стиче датумом објаве у службеном гласилу података наведених у члану 102. овог закона.

Поступак суштинског испитивања међународне пријаве спроводи се на захтев подносиоца пријаве, ако је тај захтев поднет у року из члана 103. овог закона.

Међународна пријава објављена у складу са чланом 21. Уговора о сарадњи у области патената неће се сматрати стањем технике у складу са чланом 10. став 2. тачка 2) овога закона док се не испуне услови из става 1. овог члана.

Европски завод за патенте као орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање

Члан 162

Европски завод за патенте поступа као орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање међународних пријава поднетих надлежном органу као органу примаоцу.

XVI МАЛИ ПАТЕНТ

Предмет и услови заштите

Члан 163

Мали патент је право које се признаје за проналазак који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив.

Предмет проналаска који се штити малим патентом може бити само решење које се односи на конструкцију неког производа или распоред његових саставних делова.

Пријава малог патента може да садржи један независан патентни захтев и највише четири зависна патентна захтева.

Пријавом малог патента не може се добити заштита за јединство проналаска.

Пријава малог патента може се поделити на две или више самосталних пријава малог патента (издвојена пријава).

Пријава малог патента не може се поднети као допунска пријава у смислу члана 88. овог закона.

Поступак признања малог патента

Члан 164

Ако надлежни орган утврди да пријава малог патента испуњава услове из члана 163. ст. 2, 3, 4, 5. и 6, члана 99. и члана 104. ст. 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона, донеће решење о признању малог патента. У поступку признања малог патента, предмет проналаска који је наведен у пријави се не испитује на новост, инвентивни ниво и индустријску применљивост.

Ако надлежни орган утврди да предмет пријаве не испуњава услове из става 1. овог члана, резултатом испитивања, који нарочито садржи образложење које обухвата све разлоге због којих се мали патент не може признати, ће позвати подносиоца пријаве да отклони констатоване недостатке у прописаном року, који не може бити краћи од два месеца, нити дужи од три месеца.

Након пријема резултата испитивања из става 2. овог члана подносилац пријаве може само једном да измени опис, патентне захтеве и нацрт, уколико се измена подноси истовремено са одговором подносиоца пријаве на резултат испитивања из овог става, а остале измене се могу вршити само уз сагласност надлежног органа.

На образложени захтев подносиоца пријаве надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву малог патента одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Пријава малог патента се не објављује.

Испитивање признатог малог патента

Члан 165

На захтев носиоца малог патента надлежни орган ће испитати признати мали патент у складу са чланом 104. став 1. тач. 5) и 6) овог закона.

Сматра се да је захтев за испитивање признатог малог патента поднет када су плаћени такса за суштинско испитивање и такса за израду извештаја о претраживању и достављени докази о извршеној уплати тих такси.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Ако су испуњени услови из става 1. овог члана надлежни орган ће издати носиоцу малог патента потврду о испитивању.

Ако нису испуњени услови из става 1. овог члана, надлежни орган ће по службеној дужности мали патент огласити ништавим.

Обавештење о издатој потврди о испитивању или одлука о оглашавању ништавим малог патента објављује се и уписује у Регистар малих патената.

Одредбе чл. 132. до 144. и одредбе чл. 26. до 38. овог закона у делу који се односи на покретање поступака не примењују се ако признати мали патент нема потврду о испитивању.

Надлежни орган ближе прописује садржину потврде о испитивању.

Претварање пријаве

Члан 166

До доношења решења о признању малог патента из члана 164. став 1. овог закона, подносилац пријаве може поднети захтев за претварање пријаве малог патента у пријаву патента или дизајна и обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења пријаве малог патента или првобитно поднете пријаве.

Сходна примена одредаба поступка за стицање и престанак права

Члан 167

На мали патент, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на патенте, осим ако другачије није изричито прописано.

XVII УСЛОВИ ЗА УПИС У РЕГИСТАР ЗАСТУПНИКА

Члан 168

У Регистар заступника из члана 5. овог закона могу се уписати физичка лица која су држављани Републике Србије, која имају пребивалиште на територији Републике Србије, која знају један светски језик, која се заступањем баве у виду занимања и која испуњавају један од следећих услова:

1) да имају завршен правни факултет и положен посебан стручни испит у надлежном органу;

2) да имају завршен један од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет и положен посебан стручни испит у надлежном органу;

3) да имају завршен један од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет или правни факултет и најмање пет година радног искуства на пословима индустријске својине у надлежном органу.

У Регистар заступника из члана 5. овог закона могу се уписати и правна лица која имају седиште у Републици Србији и која запошљавају најмање једно лице са завршеним правним факултетом и једно лице са завршеним једним од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет која испуњавају услове из става 1. овог члана.

XVIII СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ОПШТЕГ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Члан 169

На питања поступка по пријавама патената или малих патената или признатих права која нису уређена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона који уређује општи управни поступак.

XIX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји

Члан 170

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 2.000.000. динара правно лице које неовлашћено производи, увози и/или извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет складишти или користи у комерцијалне сврхе производ или поступак заштићен патентом или малим патентом, супротно одредбама овог закона (чл. 14. и 15).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара и предузетник.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и физичко лице или одговорно лице у правном лицу у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1 – 3. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за прекршај из ст. 1 – 3. овог члана јавно се објављује.

Члан 171

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 1.000.000. динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из члана 5. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Континуитет у вођењу Регистара

Члан 172

Регистар пријава патената, Регистар патената, Регистар пријава малих патената и Регистар малих патената установљени Законом о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), настављају да се воде у складу са овим законом.

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на патенту, малом патенту и правима из пријаве у Регистар залоге.

Примена овог закона на важеће патенте и мале патенте и на пријаве патената и малих патената које су поднете до дана ступања на снагу овог закона

Члан 173

Регистровани патенти и мали патенти који важе до дана ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање патента и малог патента поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са патентима и малим патентима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Европски патенти и европске пријаве патената за које је захтевано проширење

Члан 174

На европске пријаве патената за које је захтевано проширење на Републику Србију, као и на европске патенте који су признати на основу таквих европских пријава примењиваће се одредбе поглавља 15. Закона о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06).

Рок за доношење подзаконског прописа

Члан 175

Подзаконски акти за извршење овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењују се подзаконски акти донети на основу Закона о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), ако нису у супротности са овим законом.

Престанак важности закона

Члан 176

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06);

2) Одредбе чл. 3. до 13. Закона о потврђивању Конвенције о признавању европских патената (“Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 5/10).

Престанак важности одредаба овог закона

Члан 177

Одредбе овог закона којима је регулисана принудна лиценца за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља престају да важе даном приступања Републике Србије Европској унији.

Ступање на снагу

Члан 178

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредбе овог закона које се односе на сертификат о додатној заштити примењиваће се од 1. јула 2013. године.

Geographical Origin Labels Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 18/2010)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се начин стицања и правна заштита ознака географског порекла.

Ознаке географског порекла су име порекла и географска ознака.

Ознаке географског порекла које су за територију Републике Србије регистроване на основу Лисабонског аранжмана о заштити имена порекла и њиховом међународном регистровању (у даљем тексту: “Лисабонски аранжман”), имају на територији Републике Србије исто дејство као да су директно пријављене и регистроване у Републици Србији.

Одредбе овог закона не примењују се на вино и ракију и друга алкохолна пића у делу у коме су стицање и систем заштите, као и остваривање права коришћења ознаке географског порекла на тим производима уређени посебним прописима.

Употреба ознака географског порекла

Члан 2

Ознаке географског порекла употребљавају се за обележавање природних, пољопривредних, прехрамбених и индустријских производа, производа домаће радиности и услуга.

Појам имена порекла

Члан 3

Име порекла је географски назив земље, региона, или локалитета, којим се означава производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Појам географске ознаке

Члан 4

Географска ознака је ознака која идентификује одређени производ као производ пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике производа суштински могу приписати његовом географском пореклу и чија се производња и/или, прерада и/или припрема одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Традиционални и историјски називи

Члан 5

Ознака географског порекла је и назив који није географски назив одређене земље, региона или локалитета, а који је дугом употребом у промету постао општепознат као традиционални назив производа који потиче са тог подручја, или је у питању историјски назив тог подручја, ако испуњава услове из чл. 3. или 4. овог закона.

Хомонимни називи

Члан 6

Ако су називи два или више места одакле производ потиче идентични, или готово идентични у писаном или изговореном облику (хомонимни називи), заштита таквих географских назива биће призната свим заинтересованим лицима која испуњавају услове прописане овим законом, на основу принципа праведног и равноправног третирања произвођача на тржишту и истинитог обавештавања потрошача, осим када то може да изазове забуну у јавности о тачном географском пореклу производа.

Порекло сировине

Члан 7

Производ може изузетно да се заштити именом порекла ако има доказано традиционално обележје, високу репутацију и добро је познат и када сировина за производњу тог производа потиче са подручја различитог или ширег од подручја прераде, ако је подручје производње сировине ограничено и постоје посебни услови за производњу те сировине, као и систем инспекцијске контроле који обезбеђује надзор над испуњавањем посебних услова за производњу сировина.

У случају пољопривредних и прехрамбених производа, сировинама се сматрају само живе животиње, месо и млеко.

Услове, начин и поступак инспекцијске контроле сировина за производњу пољопривредних и прехрамбених производа са ознаком географског порекла, прописује министар надлежан за послове пољопривреде.

Називи који се не могу заштитити

Члан 8

Ознаком географског порекла не може да се заштити назив:

1) чије је објављивање или употреба противна јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

2) који представља име заштићене биљне сорте или животињске врсте, уколико може да створи забуну код потрошача у погледу стварног порекла производа;

3) чији изглед или садржај може да створи забуну код потрошача у погледу природе, порекла, квалитета, начина производње или других карактеристика производа;

4) који је истоветан или битно сличан раније регистрованом жигу, уколико с обзиром на репутацију, познатост и дужину употребе тог жига постоји могућност настанка забуне код потрошача у погледу произвођачког порекла производа;

5) који представља тачан назив земље, региона или локалитета са кога производ потиче, али који код потрошача изазива лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета;

6) који је услед дуготрајне употребе постао генеричан, односно уобичајен назив за означавање одређеног производа;

7) који није заштићен, или је престао да буде заштићен у земљи порекла, или који је престао да се користи у тој земљи.

II ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заштита ознака географског порекла

Члан 9

У првом степену правна заштита ознака географског порекла остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: орган надлежан за послове интелектуалне својине).

Таксе и трошкови поступка

Члан 10

У управном поступку пред органом надлежним за послове интелектуалне својине плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистри

Члан 11

Орган надлежан за послове интелектуалне својине води Регистар пријава за признавање ознака географског порекла, Регистар пријава за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, Регистар ознака географског порекла и Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Регистар пријава за признавање ознака географског порекла садржи: број и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о пуномоћнику ако се пријава подноси преко пуномоћника; назначење да ли је у питању пријава за признавање имена порекла или географске ознаке; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; регистарски број ознаке географског порекла; податке о статусним променама насталим код подносиоца пријаве; податке о начину окончања управног поступка; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар пријава за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи: број и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о пуномоћнику ако се пријава подноси преко пуномоћника; назначење да ли се пријава односи на признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла или географске ознаке; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места у коме се обавља одређена делатност, односно производи одређени производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; регистарски број, односно број пријаве за признавање ознаке географског порекла на коју се односи пријава за признавање статуса овлашћеног корисника; регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; податке о статусним променама насталим код подносиоца пријаве; податке о начину окончања управног поступка; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар ознака географског порекла садржи: регистарски број ознаке географског порекла; датум уписа у регистар; број и датум подношења пријаве за признавање ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању име порекла или географска ознака; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; податке о овлашћеним корисницима ознаке географског порекла; регистарски број овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о престанку, односно оглашавању ништавим ознаке географског порекла, као и основ престанка, односно поништаја; назначење о томе који делови списа имају ознаку поверљивости; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла садржи: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; датум уписа у регистар; број и датум подношења пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању овлашћени корисник имена порекла или географске ознаке; податке о овлашћеним корисницима ознаке географског порекла; регистарски број, односно број пријаве за признавање ознаке географског порекла; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места у коме се обавља одређена делатност, односно производи одређени производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; датум до када траје статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; податке о променама које се односе на овлашћеног корисника; податке о престанку, односно оглашавању ништавим статуса овлашћеног корисника, као и основ престанка, односно оглашавања ништавим статуса; податке о променама насталим у току управног поступка.

Члан 12

Регистри из члана 11. овог закона имају статус јавних књига и заинтересована лица могу да изврше увид у њихов садржај у присуству службеног лица.

Списе регистрованих ознака географског порекла, осим делова који имају ознаку поверљивости, заинтересовано лице може да разгледа у присуству службеног лица.

Подаци о квалитету, посебним својствима, начину и поступку производње производа који се обележавају именом порекла, односно географском ознаком су јавни и доступни свим заинтересованим лицима.

На писмени захтев заинтересованог лица и уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Доступност документације

Члан 13

Орган надлежан за послове интелектуалне својине је дужан да заинтересованим лицима учини доступном своју документацију о ознакама географског порекла.

Међународно регистровање ознаке географског порекла и регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице

Члан 14

Овлашћени корисник ознаке географског порекла, односно подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла може да поднесе захтев за међународно регистровање у складу са међународним уговором који обавезује Републику Србију.

Овлашћени корисник ознаке географског порекла, односно подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе може да поднесе захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице којим се уређује заштита ознака географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе (у даљем тексту: пропис Европске заједнице).

Захтев за међународно регистровање из става 1. овог члана, као и захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице из става 2. овог члана, уз плаћање прописане таксе, подноси се преко органа надлежног за послове интелектуалне својине.

Захтев за међународно регистровање из става 1. овог члана садржи нарочито: географски назив који се штити и његову транслитерацију, назначење врсте производа који се обележава географским називом са преводом на енглески, француски или шпански језик; податке о овлашћеном кориснику или овлашћеним корисницима имена порекла подносиоцима захтева; податке о пуномоћнику ако се захтев подноси преко пуномоћника; доказ о плаћеној такси; потпис и печат подносиоца захтева.

Захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице из става 2. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; назначење врсте производа који се обележава географским називом; податке о пуномоћнику ако се захтев подноси преко пуномоћника; доказ о плаћеној такси; потпис и печат подносиоца захтева.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из ст. 1. и 2. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Заступање

Члан 15

Страно физичко или правно лице у поступку пред органом надлежним за послове интелектуалне својине мора заступати заступник уписан у регистар заступника који води орган надлежан за послове интелектуалне својине или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води орган надлежан за послове интелектуалне својине уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Контрола квалитета и посебних својстава производа

Члан 16

Контролом квалитета и посебних својстава производа у смислу овог закона, сматра се контрола усклађености квалитета и посебних својстава производа, начина производње производа и порекла сировине, са подацима садржаним у спецификацији, односно елаборату.

Контролу квалитета и посебних својстава производа врши сертификационо тело које је акредитовано од стране националног акредитационог тела у складу са одговарајућим стандардима и прописима о акредитацији.

Контролу квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа врше сертификациона тела која су овлашћена од стране министарства надлежног за послове пољопривреде и која су акредитована од стране националног акредитационог тела у складу са одговарајућим стандардима и прописима о акредитацији.

Министар надлежан за послове пољопривреде ближе прописује услове, начин и поступак контроле квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа.

У погледу ознака географског порекла којима се обележавају производи са географског подручја Републике Србије, за које је поднет захтев за регистровање на нивоу Европске заједнице у складу са Уредбом ЕУ 510/2006, контролу квалитета и посебних својстава тих производа, врше сертификациона тела из става 3. овог члана.

Доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа

Члан 17

Доказом о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, односно специфичних карактеристика производа сматраће се сертификат о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, издат од стране сертификационог тела из члана 16. ст. 2. и 3. овог закона.

Сертификат из става 1. овог члана не сме бити старији од три месеца.

III ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Начин покретања поступка за регистровање ознаке географског порекла

Члан 18

Поступак за регистровање ознаке географског порекла покреће се пријавом за признавање имена порекла, односно географске ознаке (у даљем тексту: пријава).

Пријаву могу да поднесу:

1) домаће физичко или правно лице које на одређеном географском подручју производи производе који се означавају називом тог географског подручја;

2) удружења лица из тачке 1. овог става, привредне коморе, удружења потрошача и државни органи заинтересовани за заштиту имена порекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности;

3) страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име порекла, односно географска ознака призната у земљи порекла, када то произилази из међународних уговора.

Пријава може да се односи само на једну ознаку или име географског подручја и само на једну врсту производа.

За подношење пријаве плаћа се прописана такса.

Битни делови пријаве

Члан 19

Битни делови пријаве су:

1) захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке;

2) опис географског подручја;

3) подаци о специфичним карактеристикама производа.

Члан 20

Захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке из члана 19. тачка 1) овог закона садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве;

2) географски назив који се штити;

3) врсту производа који се обележава одређеним географским називом;

4) географски назив подручја или места из кога потиче производ који се обележава одређеним географским називом;

5) назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа;

6) потпис подносиоца пријаве;

7) доказ о плаћеној прописаној такси.

Ако пријаву подноси страно физичко или правно лице, односно страно удружење, захтев из става 1. овог члана треба да садржи и јавну исправу коју издаје надлежни орган у држави порекла којом се потврђује да је име порекла, односно географска ознака призната у држави порекла.

Захтев за регистровање географске ознаке, поред елемената из става 1. овог члана може да садржи и изглед географске ознаке, ако поред речи садржи и евентуалне фигуративне делове, или само фигуративне делове који су подобни да идентификују географско порекло одређене робе.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 21

Опис географског подручја из члана 19. тачка 2) овог закона садржи податке о географском подручју са кога потиче производ и обухвата ближе одређење граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који проузрокују специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа у питању.

Граница географског подручја из става 1. овог члана одређује се прецизним навођењем насеља и природних географских објеката (планине, планински венци, реке, висоравни и сл.) које омогућава да се дато подручје разграничи од других подручја.

Члан 22

Подаци о специфичним карактеристикама производа из члана 19. тачка 3) овог закона, ако је у питању пријава географске ознаке, подносе се у виду спецификације која садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве географске ознаке и лицу овлашћеном да га представља;

2) ознаку која се штити;

3) опис начина производње производа;

4) податке о квалитету или посебним својствима производа, или податке о стеченој репутацији;

5) податке о узрочној вези између квалитета, или репутације, или других посебних својстава производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја;

6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;

7) одредбе о начину обележавања производа.

Ако се специфичне карактеристике производа односе на квалитет или посебна својства производа, саставни део спецификације из става 1. овог члана је и доказ о извршеној контроли квалитета, односно посебних својстава тог производа.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину спецификације из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз спецификацију и прописује њихову садржину.

Члан 23

Подаци о специфичним карактеристикама производа из члана 19. тачка 3) овог закона, ако је у питању пријава имена порекла, подносе се у виду елабората који садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве имена порекла и лицу овлашћеном да га представља;

2) географски назив који се штити;

3) податке о устаљеном начину и поступку производње производа;

4) податке о посебним својствима и квалитету производа;

5) податке о узрочној вези између посебних својстава и квалитета производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја;

6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;

7) доказ о извршеној контроли сировина у смислу члана 7. овог закона;

8) одредбе о начину обележавања производа;

9) податке о количини производа која се произведе у току једне године.

Саставни део елабората из става 1. овог члана је доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину елабората из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз елаборат и прописује њихову садржину.

Услови за признавање датума подношења пријаве

Члан 24

Пријава се заводи у одговарајући регистар пријава из члана 11. став 1. овог закона само ако садржи све битне делове пријаве из члана 19. овог закона.

На пријави која садржи све битне делове из члана 19. овог закона забележиће се број пријаве и датум њеног пријема у органу надлежном за послове интелектуалне својине, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи све битне делове из члана 19. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине о томе ће обавестити подносиоца пријаве и одредити му рок од 30 дана од дана пријема обавештења у коме је дужан да допуни пријаву битним делом који недостаје, уз упозорење да ће пријава бити одбачена ако у остављеном року не допуни пријаву.

Ако подносилац пријаве у остављеном року допуни пријаву, као датум подношења пријаве сматраће се датум када је органу надлежном за послове интелектуалне својине достављена допуна пријаве, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда, а пријава се уписује у одговарајући регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не допуни пријаву, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Редослед испитивања пријаве

Члан 25

Пријаве се испитују по редоследу подношења који се утврђује према датуму њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пријава се решава по хитном поступку:

1) у случају поступка покренутог пред судом, царинским органом или органом инспекцијског надзора, на захтев суда, царинског органа или надлежног инспекцијског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање ознаке географског порекла, односно захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице.

Испитивање уредности пријаве

Члан 26

Пријава се сматра уредном ако садржи све елементе из чл. 19. до 23. овог закона.

Ако утврди да пријава није уредна, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца пријаве и позвати га да отклони утврђене недостатке у пријави у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати таксу за њено уређивање, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Испитивање услова за признавање ознаке географског порекла

Члан 27

Ако је пријава уредна у смислу члана 26. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за признавање имена порекла, односно географске ознаке.

У поступку испитивања услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке прибави мишљење органа државне управе надлежног за област у оквиру које су производи, односно услуге који се штите именом порекла, односно географском ознаком (у даљем тексту: надлежни орган).

Надлежни орган из става 2. овог члана дужан је да тражено мишљење достави у року од 60 дана од дана када му је затражено.

Ако надлежни орган из става 2. овог члана тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће испуњеност услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке испитивати без прибављеног мишљења.

Одредбе ст. 2, 3. и 4. овог члана не примењују се на поступак по међународним пријавама имена порекла које су поднете на основу Лисабонског аранжмана.

Решење о одбијању пријаве

Члан 28

Ако је надлежни орган дао негативно мишљење о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке или ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да пријава имена порекла, односно географске ознаке не испуњава услове прописане овим законом за признавање имена порекла, односно географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих име порекла, односно географска ознака не може да буде призната и позваће га да се у року од 60 дана изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако се подносилац пријаве у остављеном року изјасни о разлозима због којих име порекла, односно географска ознака не може да буде призната, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о његовом изјашњењу прибави мишљење надлежног органа из члана 27. став 2. овог закона.

Ако надлежни орган из члана 27. став 2. овог закона тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће поступак испитивања испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке наставити без прибављеног мишљења.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити пријаву ако се подносилац пријаве уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине или надлежни орган остану при ставу да се име порекла, односно географска ознака не може признати.

Против решења из става 5. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Претварање пријаве имена порекла у пријаву географске ознаке и обрнуто

Члан 29

До окончања поступка, на захтев подносиоца пријаве имена порекла или географске ознаке, уз плаћање прописане таксе, пријава имена порекла може да се претвори у пријаву географске ознаке и обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења првобитно поднете пријаве.

У поступку испитивања испуњености услова за признавање имена порекла, ако уочи да нису испуњени услови за признавање имена порекла, али да су испуњени услови за признавање географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да предложи подносиоцу пријаве имена порекла да се та пријава сматра пријавом географске ознаке и да се поступак настави по правилима поступка за ту врсту пријаве и одређује рок у коме је подносилац пријаве дужан да се изјасни.

У поступку испитивања испуњености услова за признавање географске ознаке, ако уочи да су испуњени услови, или да би могли бити испуњени услови за признавање имена порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да предложи подносиоцу пријаве географске ознаке да се та пријава сматра пријавом имена порекла и да се поступак настави по правилима поступка за ту врсту пријаве и одређује рок у коме је подносилац пријаве дужан да се изјасни.

О претварању одговарајуће пријаве орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси закључак.

Решење о признавању и упис у одговарајући регистар

Члан 30

Ако је надлежни орган дао позитивно мишљење о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке, или ако у року из члана 27. став 3. овог закона није дао мишљење, и ако орган надлежан за послове интелектуалне својине нађе да пријава имена порекла, односно географске ознаке испуњава услове за признавање имена порекла, односно географске ознаке који су прописани овим законом, орган надлежан за послове интелектуалне својине донеће решење о признавању имена порекла, односно географске ознаке, и предметно име порекла, односно географску ознаку, са прописаним библиографским подацима уписати у Регистар ознака географског порекла.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака објављује се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

У службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине објављују се следећи подаци: регистарски број ознаке географског порекла; датум уписа у Регистар ознака географског порекла; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назначење да ли је у питању име порекла или географска ознака; назив подручја или места из ког потичу производи који се обележавају ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; подаци о престанку ознаке географског порекла, као и о основу престанка.

Трајање имена порекла, односно географске ознаке

Члан 31

Трајање регистрованог имена порекла, односно регистроване географске ознаке није ограничено.

IV ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Члан 32

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла може се признати сваком физичком или правном лицу, као и удружењима тих физичких или правних лица, уколико на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја и који поседују квалитет, посебна својства, односно репутацију у складу са подацима о специфичним карактеристикама производа из члана 22, односно члана 23. овог закона.

Начин покретања поступка за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 33

Поступак за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла покреће се пријавом за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла, односно географске ознаке (у даљем тексту: пријава за признавање статуса овлашћеног корисника).

Пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника могу да поднесу физичка или правна лица, као и удружења тих физичких и правних лица, која на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја.

За подношење пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника плаћа се прописана такса.

Битни делови пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 34

Битни делови пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника су:

1) захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла;

2) доказ о обављању одређене делатности на одређеном географском подручју;

3) доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа од стране сертификационог тела наведеног у пријави за признавање имена порекла, односно географске ознаке.

Члан 35

Захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве;

2) географски назив који се штити ознаком географског порекла;

3) врсту производа који се обележава ознаком географског порекла;

4) назив подручја или места одакле производ потиче;

5) начин обележавања производа;

6) изглед географске ознаке или имена порекла;

7) назначење специфичних карактеристика производа;

8) назначење да ли се пријава за признање статуса овлашћеног корисника односи на име порекла или на географску ознаку;

9) назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа;

10) потпис подносиоца пријаве;

11) доказ о плаћеној прописаној такси.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 36

Доказом о обављању одређене делатности, односно производњи одређеног производа на одређеном подручју сматраће се одговарајуће потврде и решења издати од надлежних органа.

Потврде и решења из става 1. овог члана не смеју да буду старија од три месеца.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину доказа из става 1. овог члана.

Члан 37

Доказом о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, сматраће се сертификат о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, издат од стране сертификационог тела из члана 16. ст. 2. и 3. овог закона које је у захтеву за регистровање имена порекла, односно географске ознаке и захтеву за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, наведено као организација која врши контролу производа, којим се потврђује да контролисани производ поседује сва она посебна својства и квалитет који су наведени у подацима о специфичним карактеристикама производа из чл. 22. и 23. овог закона.

Сертификат из става 1. овог члана не сме бити старији од три месеца.

Услови за признавање датума подношења пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 38

Пријава за признавање статуса овлашћеног корисника заводи се у одговарајући регистар пријава из члана 11. став 1. овог закона само ако садржи све битне делове из члана 34. овог закона.

На пријави која садржи све битне делове из члана 34. овог закона забележиће се број пријаве и датум њеног пријема у органу надлежном за послове интелектуалне својине о чему се подносиоцу пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника издаје потврда.

Ако пријава за признавање статуса овлашћеног корисника не садржи све битне делове из члана 34. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине о томе ће обавестити подносиоца пријаве и одредити му рок од 30 дана од дана пријема обавештења у коме је дужан да допуни пријаву битним делом који недостаје, уз упозорење да ће пријава бити одбачена ако у наведеном року не допуни пријаву.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року допуни пријаву, као датум подношења пријаве сматраће се датум када је органу надлежном за послове интелектуалне својине достављена допуна пријаве, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда, а пријава се уписује у одговарајући регистар пријава.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року не допуни пријаву, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Редослед испитивања пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 39

Пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника испитују се по редоследу подношења који се утврђује према датуму њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пријава се решава по хитном поступку:

1) у случају поступка покренутог пред судом, царинским органом или органом инспекцијског надзора, на захтев суда, царинског органа или надлежног инспекцијског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање ознаке географског порекла, односно захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице.

Испитивање уредности пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 40

Пријава за признавање статуса овлашћеног корисника сматра се уредном ако садржи све елементе из чл. 35. до 37. овог закона, доказ о уплати таксе за пријаву и друге прописане податке.

Ако утврди да пријава за признавање статуса овлашћеног корисника није уредна, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца пријаве и позвати га да отклони утврђене недостатке у пријави у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати прописану таксу, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Испитивање услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 41

Ако је пријава за признавање статуса овлашћеног корисника уредна у смислу члана 40. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у смислу члана 32. овог закона.

У поступку испитивања услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла прибави мишљење надлежног органа.

Надлежни орган из става 2. овог члана дужан је да тражено мишљење достави у року од 60 дана од дана када му је затражено.

Ако надлежни орган из става 2. овог члана тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће испуњеност услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла испитивати без прибављеног мишљења.

Решење о одбијању пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 42

Ако је надлежни орган дао негативно мишљење о испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, или ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да пријава за признавање статуса овлашћеног корисника не испуњава услове прописане овим законом за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла и позваће га да се у року од 60 дана изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако се подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року изјасни о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о његовом изјашњењу прибави мишљење надлежног органа.

Ако надлежни орган тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће поступак испитивања испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла наставити без прибављеног мишљења.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника ако се подносилац пријаве уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине или надлежни орган остану при ставу да се подносиоцу пријаве не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 5. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Претварање пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла у пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника географске ознаке и обрнуто

Члан 43

Ако је у току поступка по пријави за признавање статуса овлашћеног корисника дошло до претварања пријаве имена порекла у пријаву географске ознаке, или претварања пријаве географске ознаке у пријаву имена порекла, у складу са чланом 29. овог закона, подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника која се односи на име порекла, односно географску ознаку чије је претварање извршено, дужан је да, уз плаћање прописане таксе, поднесе захтев за претварање пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла у пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника географске ознаке, или обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења првобитно поднете пријаве.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да без одлагања обавести све подносиоце пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника која се односи на одређено име порекла, односно географску ознаку да је у складу са одредбом члана 29. овог закона, поднет захтев за претварање пријаве имена порекла, односно географске ознаке.

О захтеву из става 1. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси закључак.

Закључак о плаћању таксе за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 44

Ако пријава за признавање статуса овлашћеног корисника испуњава услове који су прописани овим законом да се подносиоцу пријаве призна статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће позвати подносиоца пријаве да плати таксу за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, за прве три године и трошкове објаве података о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла, и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у року од 30 дана не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана, сматраће се да је подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине донеће закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Решење о признавању и упис у одговарајући регистар

Члан 45

Када подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника достави доказе о извршеним уплатама из члана 44. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла а признати статус са прописаним библиографским подацима уписује у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Издавање исправе о признатом статусу овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 46

Овлашћеном кориснику ознаке географског порекла издаје се исправа о признатом статусу овлашћеног корисника ознаке географског порекла, а прописани подаци о признатом статусу објављују се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

Исправа о признатом статусу овлашћеног корисника из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла и број пријаве; датум подношења пријаве; датум уписа у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла; податке до када важи статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; датум издавања исправе, а може да садржи и друге податке који чине садржину одговарајућег регистра.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину исправе из става 1. овог члана.

Објављивање признатог статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 47

Признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, објављује се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

У службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине објављују се следећи подаци: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; подаци о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла; датум уписа у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; регистарски број ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању овлашћени корисник имена порекла или географске ознаке; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; датум до ког важи признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; подаци о престанку статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, као и о основу престанка; подаци о променама које се односе на овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Трајање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 48

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла траје три године од дана уписа признатог статуса у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла ознаке може, на захтев овлашћеног корисника, уз подношење доказа о испуњености услова из члана 32. овог закона и уз достављање доказа о плаћеној прописаној такси, да буде обновљен неограничен број пута, све док траје одговарајуће име порекла, односно географска ознака.

Захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи нарочито: регистарски број ознаке географског порекла; датум до када је уписан у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о пословном имену и седишту подносиоца захтева, односно, имену и адреси физичког лица (према стању у регистрима); податке о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа (број и датум издавања исправе о испитаном и утврђеном квалитету и посебним својствима производа).

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана.

Поступак по захтеву за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 49

Захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сматра се уредним ако садржи елементе из члана 48. овог закона, доказ о уплати таксе за захтев и друге прописане податке.

Ако утврди да захтев из става 1. овог члана није уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да отклони утврђене недостатке у захтеву у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца захтева за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац захтева за обнову статуса овлашћеног корисника у остављеном року не уреди захтев, или не плати прописану таксу, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити захтев.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 50

Ако је захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла уредан орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у смислу члана 32. овог закона.

Ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла не испуњава услове прописане овим законом, обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да се у року од 30 дана од дана пријема обавештења изјасни о разлозима због којих се статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла не може обновити.

На образложени захтев подносиоца захтева за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла ако се подносилац захтева уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине остане при ставу да се подносиоцу захтева не може обновити статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 4. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Упис обнове статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у одговарајући регистар

Члан 51

Уколико су испуњени услови из члана 48. став 2. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине уписује податак о обнови статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

V ПРОМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ОВЛАШЋЕНЕ КОРИСНИКЕ ОЗНАКА ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Члан 52

Орган надлежан за послове интелектуалне својине, на захтев овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа, статусне промене, промене облика организовања и друге промене које се односе на овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника.

Против решења става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Поступак за упис промена које се односе на овлашћене кориснике ознака географског порекла

Члан 53

Поступак за упис промена које се односе на овлашћене кориснике ознака географског порекла покреће се писаним захтевом који се подноси органу надлежном за послове интелектуалне својине.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) доказ о правном основу промене чији се упис тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис промене покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати прописане таксе.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно број пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника; регистарски број ознаке географског порекла; податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла, односно подносиоцу пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника; назначење врсте промене чији се упис тражи.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, као и врсту и садржину прилога који се подносе уз захтев.

Члан 54

Захтев за упис промене која се односи на овлашћеног корисника ознаке географског порекла је уредан ако садржи податке из члана 53. овог закона.

Ако утврди да захтев за упис промене није уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да отклони утврђене недостатке у захтеву у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине продужиће рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним а најдуже 90 дана.

Ако подносилац захтева у остављеном року не уреди захтев за упис промене, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити захтев.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 55

Ако је захтев за упис промене уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове и да ли се подаци из захтева слажу са подацима у регистрима.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис промене која се односи на овлашћеног корисника ознаке географског порекла не испуњава законом прописане услове, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да се у року од 30 дана од дана пријема обавештења изјасни о разлозима због којих се упис промене не може извршити.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине продужиће рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним а најдуже 90 дана.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити захтев за упис промене, ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити или се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине остане при ставу да се упис промене не може одобрити.

Против решења из става 4. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VI САДРЖИНА И ОБИМ ПРАВА КОЈЕ ИМА ОВЛАШЋЕНИ КОРИСНИК ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Коришћење регистрованог имена порекла, односно географске ознаке

Члан 56

Регистровано име порекла, односно географску ознаку, могу да користе само лица којима је признат статус овлашћених корисника тог имена порекла, односно те географске ознаке, и која су уписана у одговарајући регистар.

Овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке имају искључиво право да име порекла, односно географску ознаку користе за обележавање производа на које се име порекла, односно географска ознака односи.

Овлашћени корисници имена порекла имају искључиво право да свој производ обележавају ознаком “контролисано име порекла”.

Овлашћени корисници географске ознаке којом се обележава производ чије специфичне карактеристике се односе на квалитет или посебна својства, имају искључиво право да свој производ обележавају ознаком “контролисана географска ознака”.

Права из ст. 2, 3. и 4. овог члана обухватају и употребу имена порекла, односно географске ознаке на амбалажи, каталозима, проспектима, огласима, постерима и другим облицима понуде, упутствима, рачунима, пословној преписци и другим облицима пословне документације, као и увоз и извоз производа обележених тим именом порекла, односно том географском ознаком.

Министар надлежан за послове пољопривреде ближе прописује облик и садржину ознаке, као и начин контроле означавања пољопривредних и прехрамбених производа који носе неку од ознака географског порекла.

Недозвољене радње

Члан 57

Лица која немају статус овлашћених корисника ознаке географског порекла не смеју да:

1) користе регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку за обележавање производа на које се та ознака географског порекла не односи, уколико су ти производи слични производима који се обележавају регистрованом ознаком географског порекла, или уколико се таквим коришћењем нарушава репутација заштићене ознаке географског порекла;

2) копирају или подражавају, регистровану ознаку географског порекла, као и да користе превод, транскрипцију или транслитерацију регистроване ознаке географског порекла, чак и ако се тој ознаци географског порекла, додају речи “врста”, “тип”, “начин”, “имитација” и ако је наведено истинито географско порекло производа;

3) користе на паковању, рекламном материјалу или документима лажне или преварне ознаке о географском пореклу, природи или квалитету производа, које могу да створе забуну у погледу порекла производа;

4) врше било које друге радње које могу да створе забуну у промету у погледу стварног порекла производа.

Одредба става 1. овог члана односи се и на ознаке географског порекла које су регистроване на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице.

Лица која немају статус овлашћених корисника ознаке географског порекла не смеју да користе жиг који се састоји или у себи садржи назив који је идентичан или сличан ознаци географског порекла која је регистрована на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, а који се односи на сличне производе који не испуњавају услове за коришћење ознаке географског порекла.

Однос према раније регистрованом жигу

Члан 58

Одредбе овог закона неће утицати на услове за регистровање, ваљаност регистрације жига или права на коришћење жига, који је идентичан, или сличан регистрованој географској ознаци, уколико је жиг у питању пријављен или регистрован у доброј вери или су права на жиг стечена кроз употребу у доброј вери пре подношења пријаве географске ознаке.

Одредбе овог закона неће утицати на ваљаност регистрације или права на коришћење жига који је идентичан или сличан географској ознаци која је регистрована на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, уколико је жиг у питању регистрован у доброј вери или су права на жиг стечена кроз употребу у доброј вери пре него што је географска ознака заштићена на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице.

Употреба личног имена

Члан 59

Одредбе овог закона ни на који начин неће утицати на било које лице да, у свом пословању, користи своје лично име, или име свог претходника у послу, осим ако се то име користи на такав начин да доведе потрошаче у заблуду.

Забрана преноса

Члан 60

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака не може да буде предмет уговора о преносу права, лиценци, залоги, франшизи и слично.

Ако је регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака предмет пријављеног или регистрованог жига, такав жиг не може да се преноси, уступа, даје у залогу и слично.

Измена података о специфичним карактеристикама производа

Члан 61

Свако лице из члана 18. став 2. овог закона, као и лице коме је признат статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, може затражити одобрење за измену или допуну података о специфичним карактеристикама производа уколико су те измене, односно допуне резултат научних и техничких достигнућа, или када је измена, односно допуна последица примене обавезних ветеринарских, санитарних или фитосанитарних мера уведених посебним прописима.

Захтев из става 1. овог члана садржи опис затражене измене, односно допуне и образложене разлоге због којих се тражи измена, односно допуна.

Под условима из става 1. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о измени или допуни података о специфичним карактеристикама производа само уколико се тиме не мењају основна физичка, хемијска и органолептичка својства производа.

У поступку по захтеву из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Против решења из става 3. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VII ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ РЕШЕЊА О ПРИЗНАВАЊУ ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА, ОДНОСНО РЕШЕЊА О ПРИЗНАВАЊУ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Услови за оглашавање ништавим решења

Члан 62

На писмени предлог заинтересованог лица, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да огласи ништавим решење о признавању ознаке географског порекла, односно решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, ако утврди да у време његовог доношења нису били испуњени услови за признавање ознаке географског порекла, односно за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Начин покретања поступка за оглашавање ништавим решења

Члан 63

Предлог за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла подноси се органу надлежном за послове интелектуалне својине у два примерка и садржи:

1) податке о подносиоцу предлога;

2) назначење да се тражи оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно о признавању статуса овлашћеног корисника;

3) регистарски број ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи, односно регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи;

4) податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи;

5) разлоге због којих се тражи оглашавање ништавим;

6) доказе о наведеним разлозима;

7) уредно пуномоћје када се поступак покреће преко пуномоћника и

8) доказ о уплати прописане таксе.

Ако предлог за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла не садржи све елементе из става 1. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе предлагача и позвати га да отклони утврђене недостатке у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

Ако предлагач у року из става 2. овог члана не уреди предлог, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити предлог.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Поступак по уредном предлогу

Члан 64

Уредан предлог из члана 62. овог закона орган надлежан за послове интелектуалне својине доставиће противнику предлагача и позвати га да, у року од 30 дана од дана пријема позива, достави свој одговор.

У поступку по предлогу из члана 62. овог закона орган надлежан за послове интелектуалне својине може да закаже усмену расправу.

Ако предлагач у току поступка одустане од свог предлога, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да настави поступак по службеној дужности.

У поступку по предлогу за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сходно се примењују одредбе члана 27. ст. 2, 3. и 4, члана 28, члана 41. ст. 2, 3. и 4. и члана 42. овог закона.

Члан 65

После спроведеног поступка по предлогу из члана 62. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о оглашавању ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решење о оглашавању ништавим решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, или решење о одбијању предлога.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

У року од 90 дана од правоснажности решења којим је оглашено ништавим решење о признавању ознаке географског порекла, односно решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла орган надлежан за послове интелектуалне својине ће у свом службеном гласилу објавити прописане податке из тог решења.

Члан 66

Оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, под условом да је тужилац, односно овлашћени корисник ознаке географског порекла био савестан.

VIII ПРЕСТАНАК ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Престанак имена порекла, односно географске ознаке у земљи порекла

Члан 67

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака престаје да важи ако јој престане заштита у земљи њеног порекла.

На захтев заинтересованог лица, уз подношење потврде издате од стране надлежног органа земље порекла одређеног имена порекла, односно географске ознаке, или по пријему обавештења надлежног органа земље порекла одређеног имена порекла, односно географске ознаке да је том имену порекла, односно географској ознаци престала заштита у земљи порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће донети решење о престанку важења имена порекла, односно географске ознаке.

Против решења из става 2. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Решење из става 2. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине уписаће у одговарајући регистар и у свом службеном гласилу објавиће прописане податке о престанку важења имена порекла, односно географске ознаке.

Престанак географске ознаке на основу судске одлуке

Члан 68

Заинтересовано лице тужбом може да покрене поступак за утврђење да је одређена географска ознака постала генеричан, односно уобичајен назив за одређени производ.

Поступак из става 1. овог члана води надлежни суд.

Регистрована географска ознака престаје да важи на основу правоснажне судске одлуке којом се утврђује да је постала генеричан, односно уобичајени назив за одређени производ.

Регистрована географска ознака која је у својој земљи порекла регистрована и заштићена као име порекла не може да буде проглашена генеричним, односно уобичајеним називом за одређени производ, све док таква заштита траје у земљи порекла.

По пријему судске одлуке из става 3. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине ће одлуку уписати у одговарајући регистар, и у свом службеном гласилу ће објавити прописане податке о престанку важења географске ознаке.

IX ПРЕСТАНАК И УКИДАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Престанак статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 69

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла престаје и пре истека рока из члана 48. став 1. овог закона:

1) ако се овлашћени корисник ознаке географског порекла одрекне свог статуса – наредног дана од дана предаје органу надлежном за послове интелектуалне својине поднеска о одрицању;

2) ако је на основу члана 67, односно члана 68. овог закона престало име порекла, односно географска ознака, на основу одлуке надлежног органа – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које има статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла – даном престанка, односно смрти, осим ако тај статус није прешао на правне следбенике правног лица.

Укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 70

На захтев заинтересованог лица, односно надлежног органа, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о укидању решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, ако утврди да су престали да постоје услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, који су предвиђени овим законом.

У поступку по захтеву за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, овлашћени корисник ознаке географског порекла, дужан је да докаже да постоје законом прописани услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Ако подносилац захтева за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, у току поступка одустане од свог захтева, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да настави поступак по службеној дужности.

У поступку по захтеву за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сходно се примењују одредбе члана 41. ст. 2, 3. и 4. и члана 42. овог закона.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Лицу које је уписано као овлашћени корисник ознаке географског порекла у одговарајући регистар, статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла престаје наредног дана од дана правоснажности решења о укидању решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

X ГРАЂАНСКО ПРАВНА ЗАШТИТА

Заштита у случају повреде регистроване ознаке географског порекла

Члан 71

У случају повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде имена порекла, односно географске ознаке;

2) престанак повреде имена порекла, односно географске ознаке;

3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда имена порекла, односно географске ознаке;

4) одузимање, уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда имена порекла, односно географске ознаке, ако је то неопходно за спречавање повреде;

5) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди имена порекла, односно географске ознаке.

Лице које повреди регистровано име порекла, односно географску ознаку одговара за штету по општим правилима о накнади штете.

Ако је повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке учињена намерно, тужилац може да захтева накнаду до троструког износа стварне штете и измакле добити.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке

Члан 72

Повредом регистрованог имена порекла, односно географске ознаке сматра се свако неовлашћено коришћење имена порекла, односно географске ознаке од стране било ког учесника у промету, у смислу чл. 56. и 57. овог закона.

Повредом регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, сматра се и подражавање тог имена порекла, односно географске ознаке.

Активна легитимација за тужбу

Члан 73

Тужбу због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке из члана 71. овог закона могу да поднесу лица из члана 18. став 2. овог закона, овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке и јавни, односно државни тужилац.

Ако је пред органом надлежним за послове интелектуалне својине или судом покренут поступак из чл. 62, 67, 68. и 70. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 71. овог закона дужан је да застане са поступком до коначне одлуке органа надлежног за послове интелектуалне својине, односно суда.

Рок за подношење тужбе

Члан 74

Тужба због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, може да се поднесе у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана када је повреда први пут учињена.

XI ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ

Привремена мера одузимања или искључења производа из промета

Члан 75

На захтев лица које учини вероватним да је регистровано име порекла, односно географска ознака повређена, или да ће бити повређена, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета производа којима се врши повреда, средстава за производњу тих производа, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке.

Обезбеђење доказа

Члан 76

На захтев лица које учини вероватним да је регистровано име порекла, односно географска ознака повређена, односно да може да дође до такве повреде, или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може приступити обезбеђењу доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају судско решење о одређивању привремене мере ради обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.

Рок за тражење привремених мера

Члан 77

Привремена мера из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона, могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 75. овог закона и меру обезбеђења доказа из члана 76. овог закона не одлаже извршење решења.

Средства обезбеђења

Члан 78

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, или поступак за изрицање привремене мере, суд може да одреди полагање одговарајућег новчаног износа као средства обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 79

Суд може да нареди лицу које је извршило повреду регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, да пружи информацију о трећим лицима која су учествовала у повреди регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, и о њиховим дистрибутивним каналима.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 80

Казниће се за привредни преступ новчаном казном од 100.000 динара до 3.000.000 динара привредно друштво, предузеће или друго правно лице које на начин из члана 72. повреди регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву, предузећу или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 81

Казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 82

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (члан 15).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 83

Регистри установљени у складу са раније важећим прописима у овој области настављају да се воде као Регистар пријава за признавање ознака географског порекла, Регистар пријава за признавање статуса овлашћених корисника ознаке географског порекла, Регистар ознака географског порекла, Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла, у складу са овим законом.

Регистрована имена порекла и регистроване географске ознаке које важе на дан ступања на снагу овог закона остају на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признавање ознака географског порекла, и на пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла поднете до дана ступања на снагу овог закона, а по којима управни поступак није окончан као и на друге започете поступке у вези са ознакама географског порекла који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 84

Одредба члана 57. став 1. овог закона ће се у погледу ознака географског порекла које су регистроване на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, а које представљају уобичајене изразе у општој употреби за одређене производе у Републици Србији, примењивати три године од дана ступања на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије.

Одредба члана 57. став 3. овог закона ће се примењивати три године од дана ступања на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије.

Члан 85

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењују се одредбе Уредбе о поступку за установљење географске ознаке порекла и признању својства овлашћеног корисника географске ознаке порекла (“Службени лист СРЈ”, број 7/96), ако нису супротне овом закону.

Члан 86

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ознакама географског порекла (“Службени лист СЦГ”, број 20/06 и “Службени гласник РС”, број 41/09 – др. закон).

Члан 87

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Copyright and Related Rights Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012)

I ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела (у даљем тексту: ауторско право), право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија, база података и право издавача штампаних издања као права сродна ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права.

II АУТОРСКО ПРАВО

1. Ауторско дело

Члан 2

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.

Ауторским делом сматрају се, нарочито:

1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);

2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);

3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;

4) музичка дела, са речима или без речи;

5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);

6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);

7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;

8) картографска дела (географске и топографске карте);

9) планови, скице, макете и фотографије;

10) позоришна режија.

Члан 3

Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.

Члан 4

Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.

Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго).

Заштита ауторског дела из става 1. овог члана ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела.

Члан 5

Ауторским делом сматра се и збирка, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона (енциклопедија, зборник, антологија, изабрана дела, музичка збирка, збирка фотографија, графичка мапа, изложба и сл.).

Ауторским делом се сматра и збирка народних књижевних и уметничких творевина, као и збирка докумената, судских одлука и сличне грађе, која с обзиром на избор и распоред саставних делова испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.

Збирком се сматра и база података, без обзира да ли је у машински читљивој или другој форми, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.

Заштита збирке ни на који начин не ограничава права аутора дела која су саставни део збирке.

Члан 6

Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.

Не сматрају се ауторским делом:

1) закони, подзаконски акти и други прописи;

2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;

3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;

4) поднесци и други акти у управном или судском поступку.

Члан 7

Ауторско дело је објављено кад је, на било који начин и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица које је он овластио.

Ауторско дело је саопштено јавности ако је учињено доступним већем броју лица која нису међусобно повезана родбинским или другим личним везама.

Ауторско дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да задовољи потребе јавности.

Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.

2. Настанак права

Члан 8

Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела.

3. Субјекат ауторског права

Члан 9

Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело (у даљем тексту: дело).

Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије.

Аутор дела је носилац ауторског права.

Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.

Члан 10

Коаутор је физичко лице које је заједничким стваралачким радом са другим лицем створило дело.

Коаутори су носиоци заједничког ауторског права на коауторском делу, ако овим законом или уговором којим се уређују њихови међусобни односи није друкчије предвиђено.

За остваривање ауторског права и преношење тог права неопходна је сагласност свих коаутора. Коаутор не сме ускратити своју сагласност противно начелу савесности и поштења, нити чинити било шта што шкоди или би могло шкодити интересима осталих коаутора.

Сваки коаутор је овлашћен да подноси тужбе за заштиту ауторског права на коауторском делу, с тим да може да поставља тужбене захтеве само у своје име и за свој рачун.

Ако се нису друкчије споразумели коаутори деле економску корист од искоришћавања коауторског дела сразмерно стварном доприносу, који је сваки дао у стварању дела.

Члан 11

Коауторима филмског дела се сматрају писац сценарија, режисер и главни сниматељ.

Ако је музика битан елеменат филмског дела (музички филм) и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела.

Ако се ради о цртаном, односно анимираном филму или су цртеж или анимација битни елементи филмског дела, онда је и главни аниматор коаутор филмског дела.

Члан 12

Ако два или више аутора споје своја дела ради заједничког искоришћавања, сваки од аутора задржава ауторско право на свом делу.

Односи између аутора спојених дела се утврђују уговором.

Члан 13

Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или дело под псеудонимом) остварује:

1) за издато дело – издавач;

2) за објављено али неиздато дело – лице које је дело објавило.

Ако се докаже да лица из става 1. овог члана нису стекла од аутора или његовог правног следбеника право на издавање, односно објављивање дела, одредбе става 1. овог члана не примењују се.

Кад се утврди идентитет аутора дела из става 1. овог члана, престају права издавача, односно лица које је дело објавило.

4. Садржина ауторског права

4.1. Морална права аутора

4.1.1. Право патернитета

Члан 14

Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.

4.1.2. Право на назначење имена

Члан 15

Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.

4.1.3. Право објављивања

Члан 16

Аутор има искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити.

До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело.

4.1.4. Право на заштиту интегритета дела

Члан 17

Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:

1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;

2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;

3) да даје дозволу за прераду свог дела.

4.1.5. Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела

Члан 18

Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.

4.2. Имовинска права аутора

Члан 19

Аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела.

За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада ако овим законом или уговором није друкчије одређено.

4.2.1. Право на умножавање

Члан 20

Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани бележење и умножавање свог дела у целости или делимично, било којим средствима, у било ком облику, на било који трајни или привремени, посредни или непосредни начин.

Дело се умножава нарочито, графичким поступцима, фотокопирањем и другим фотографским поступцима којима се постиже исти резултат, звучним или визуелним снимањем, изградњом дела архитектуре, смештањем дела у електронском облику у меморију рачунара.

Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.

Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и пуштање програма у рад на рачунару.

4.2.2. Право стављања примерака дела у промет

Члан 21

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи стављање у промет оригинала или умножених примерака свог дела, продајом или другим начином преноса својине.

Стављање примерака дела у промет обухвата и:

1) нуђење примерака дела ради стављања у промет;

2) складиштење примерака дела ради стављања у промет;

3) увоз примерака дела.

Право аутора на стављање примерака дела у промет не делује према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Републици Србији од аутора или од ауторовог правног следбеника (исцрпљење права). Власник може слободно отуђити примерак дела који је легално прибавио од аутора или ауторовог правног следбеника.

4.2.3. Право давања примерака дела у закуп

Члан 22

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање оригинала или умножених примерака свог дела у закуп. Давање у закуп, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела другоме на коришћење на ограничено време у сврху остваривања непосредне или посредне имовинске користи.

Ако аутор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. овог члана он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака ауторског дела (дела забележеног на видео касети, аудио касети, компакт диску и сл.).

Аутор се не може одрећи права на накнаду из става 2. овог члана.

Право из става 1. овог члана се не исцрпљује продајом или другим радњама стављања у промет оригинала или умножених примерака дела.

Члан 23

Аутор нема искључиво право из члана 22. став 1. овог закона ако је реч о:

1) грађевински реализованом делу архитектуре;

2) делу примењене уметности, реализованом у виду индустријског или занатског производа;

3) делу које је настало или је умножено ради давања у закуп као искључивог облика искоришћавања дела, уговореног између аутора и власника примерка дела.

Члан 24

(Брисано)

4.2.5. Право извођења

Члан 25

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи извођење свога дела.

Извођењем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање несценских дела (говор, музика) уживо пред публиком.

4.2.6. Право представљања

Члан 26

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи представљање свога дела.

Представљањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање сценских дела (драмско, драмско-музичко, кореографско, пантомимско дело) уживо пред публиком.

4.2.7. Право преношења извођења или представљања

Члан 27

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи преношење извођења или представљања свог дела.

Преношењем извођења или представљања, у смислу става 1. овог члана, сматра се истовремено јавно саопштавање дела, које се изводи или представља публици која се налази изван простора у коме се дело изводи или представља уживо, уз помоћ техничких уређаја као што су звучник, односно екран и звучник.

4.2.8. Право емитовања

Члан 28

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи емитовање свога дела.

Емитовањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање дела жичним или бежичним преносом радијских или телевизијских програмских сигнала намењених за јавни пријем (радио-дифузија и кабловска дифузија).

Бежично емитовање и жично емитовање су одвојене радње искоришћавања дела и предмет су два посебна ауторскоправна овлашћења, осим:

1) ако је жична реемисија дела које се бежично емитује технички неопходан услов за пријем емисије;

2) ако се жичном реемисијом дела које се бежично емитује сигналом снабдева мање од сто пријемника, на некомерцијалној основи.

Посебна радња емитовања, у смислу става 2. овог члана, постоји и кад се под контролом субјекта који врши емитовање (у даљем тексту: организација за радиодифузију), и на његову одговорност, програмски сигнали који су намењени за јавни пријем шаљу у непрекинутом комуникационом ланцу ка сателиту и назад на земљу.

Ако су програмски сигнали кодирани, емитовање преко сателита постоји под условом да су средства за декодирање сигнала доступна јавности преко организације за радиодифузију из става 4. овог члана или преко трећег лица које има овлашћење организације за радиодифузију.

4.2.9. Право реемитовања

Члан 29

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да се ауторско дело које је емитовано радиодифузијом истовремено у неизмењеном облику и у целости саопшти јавности:

1) када саопштавање јавности обавља друга организација за радиодифузију, а не она која је ауторско дело изворно емитовала;

2) када се саопштавање јавности обавља кабловским или микроталасним системом или када се дело изворно емитује из друге државе (кабловско реемитовање).

У случају кабловског реемитовања ауторских дела, право аутора остварује се само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Одредба става 2. овог члана не примењује се у случају кабловског реемитовања ако се ради о властитим емисијама организација за радиодифузију, независно од тога да ли су то изворна права радиодифузних организација или права која су на њих пренели други носиоци права.

4.2.10. Право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела доступним јавности

Члан 30

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.

4.2.11. Право на прилагођавање, аранжирање и другу измену дела

Члан 31

Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, превођење, аранжирање и друге измене дела.

4.2.12. Право јавног саопштавања дела које се емитује

Члан 32

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које се емитује, односно реемитује истовремено јавно саопштава публици на јавним местима као што су возила јавног саобраћаја, ресторани, чекаонице и сл. путем техничких уређаја као што су радио апарат или телевизор.

4.2.13. Право јавног саопштавања дела са носача звука или слике

Члан 33

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које је забележено на носачу звука, односно носачу слике (компакт диск, аудио касета, видео касета, филмска трака, оптички диск, дијапозитив) јавно саопштава уз помоћ техничких уређаја за репродуковање звука, односно слике.

4.3. Права аутора према власнику примерка ауторског дела

4.3.1. Право на приступ примерку дела

Члан 34

Аутор има право да од власника примерка његовог дела тражи да му омогући приступ том примерку, ако је то неопходно ради умножавања дела, и ако се тиме битно не угрожавају оправдани интереси власника, односно лица које држи тај примерак дела.

Власник дела, односно лице које држи примерак дела из става 1. овог члана није дужно да аутору преда примерак дела.

4.3.2. Право слеђења

Члан 35

Ако је оригинал дела ликовне уметности после прве продаје од стране аутора поново продат, аутор има право да буде обавештен о продаји и новом власнику, као и да потражује накнаду у обиму који је прописан овим чланом.

Као оригинали дела ликовних уметности из става 1. овог члана сматрају се слике, цртежи, колажи, графике, фотографије, таписерије, скулптуре, уметничка дела израђена у керамици, стаклу или другом материјалу и слична дела која је створио аутор својеручно.

Оригиналом дела ликовне уметности из става 1. овог члана сматрају се и умножени примерци тог дела (репродукције), ако их је у ограниченом броју израдио сам аутор или лице које је он овластио. Такви примерци морају да буду на уобичајени начин нумерисани и потписани или на други начин обележени од стране аутора.

Одредба става 1. овог члана примењује се на све радње препродаје у које су укључени као продавци, купци или посредници лица која се професионално баве трговином уметничким делима као што су продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.

За обавезе из става 1. овог члана солидарно одговарају продавац, купац и посредник.

Накнада на основу права слеђења плаћа се у проценту од продајне цене оригинала без пореза.

Накнада из става 6. овог члана износи:

1) 4% од продајне цене остварене у износу од 100.000 – 5.000.000 динара;

2) 3% од продајне цене остварене у износу од 5.000.001 – 20.000.000 динара;

3) 1% од продајне цене остварене у износу од 20.000.001 – 35.000.000 динара;

4) 0,5% од продајне цене остварене у износу од 35.000.001 – 50.000.000 динара;

5) 0,25% од продајне цене остварене у износу који прелази 50.000.001 динара.

Независно од продајне цене оригинала, накнада на основу права слеђења не сме да износи више од 1.300.000 динара.

Лица наведена у ставу 5. овог члана дужна су да у року од 30 дана од дана када је продаја извршена, обавесте аутора о износу продајне цене, имену, односно називу и адреси продавца, купца и посредника. Обавеза плаћања накнаде из овог члана доспева у року од 30 дана од дана када је продаја извршена.

Члан 36

Аутор се не може одрећи права слеђења нити може њиме располагати. После смрти аутора право слеђења прелази на његове наследнике.

Право слеђења не може бити предмет принудног извршења.

Аутор има право да, у року од три године од препродаје оригинала дела ликовне уметности, захтева од лица наведених у члану 35. став 5. овог закона, било коју информацију која му је потребна за обезбеђење наплате накнаде која му припада од те препродаје.

4.3.3. Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности

Члан 37

Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.

Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.

4.3.4. Прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре

Члан 38

Ако власник грађевине као материјализованог примерка дела архитектуре има намеру да врши одређене измене на грађевини обавезан је да прераду дела прво понуди аутору ако је доступан. Аутор је дужан да се о понуди власника грађевине изјасни у року од 30 дана од дана пријема понуде.

Аутор архитектонског дела не може да се противи изменама свог дела ако је потреба за изменама дела произашла из околности, као што су сигурносни или технички разлози.

Ако се измене на грађевини врше према делу прераде које није сачинио аутор, морају се поштовати морална права аутора.

4.4. Право аутора на посебну накнаду

Члан 39

Када се ауторско дело умножава без дозволе аутора, сходно одредбама члана 46. ст. 1. и 2. овог закона, аутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана фотокопирањем или снимањем на носаче звука, слике или текста за личне некомерцијалне потребе физичких лица (књижевна, музичка, филмска дела и др.) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за такво умножавање.

Накнаду из става 1. овог члана плаћају произвођачи уређаја за тонско и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања, произвођачи празних носача звука, слике и текста, и солидарно са њима увозници уређаја за тонско и визуелно снимање, уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и празних носача звука, слике и текста, осим ако се ради о увозу малих количина намењених за приватно и некомерцијално коришћење, као део личног пртљага.

Ако се уређаји и предмети из става 1. овог члана не производе у Републици Србији, накнаду плаћа увозник.

Обавеза плаћања накнаде из става 1. овог члана настаје:

1) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за тонско и визуелно снимање;

2) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, празних носача звука, слике и текста;

3) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања.

У случају умножавања ауторских дела фотокопирањем или сличном техником, поред права на накнаду из става 1. овог члана аутор има право и на накнаду од правног или физичког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду.

Лица из става 2. овог члана не плаћају накнаду за:

1) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста ако су они намењени извозу;

2) техничке уређаје који се уобичајено не користе за умножавање ауторских дела за личне, некомерцијалне потребе (на пример, студијска опрема и уређаји, диктафони и сл.);

3) празне носаче звука, слике и текста применљиве искључиво уз техничке уређаје из става 6. тачка 2. овог члана;

4) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста које потенцијални обвезник плаћања накнаде купује у другој држави или царинској територији, ако се они непосредно испоручују у другу државу или царинску територију или ако их потенцијални обвезник плаћања накнаде после спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије;

5) рачунаре, рачунарску опрему, компоненте и рачунарске меморије, изузев ако неки од тих уређаја није изричито наведен у листи из става 12. овог члана.

Обвезник плаћања посебне накнаде који је платио посебну накнаду за уређаје и предмете са листе из става 12. овог члана, који су касније отпремљени са територије Републике Србије, има право на враћање плаћене посебне накнаде.

Лица из ст. 2. и 5. овог члана дужна су, на захтев организације за колективно остваривање ауторског и сродних права, да доставе информације о типу и броју продатих, односно увезених уређаја или носача звука, слике и текста, као и информације о броју учињених фотокопија, као основ за израчунавање накнаде. Информације добијене на овај начин, организација може користити само за обрачунавање накнаде и не сме их користити у друге сврхе.

Накнаде из ст. 1. и 5. овог члана су правичне накнаде при чијем одређивању се узима у обзир вероватна штета која аутору настаје када се његово дело без његовог одобрења умножава за личне некомерцијалне потребе, примена техничких мера заштите као и друге околности које могу утицати на правилно одмеравање износа посебне накнаде.

Аутори могу остварити своје право на накнаду из ст. 1. и 5. овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Аутор се не може одрећи права на посебну накнаду из ст. 1. и 5. овог члана. Право на посебну накнаду не може бити предмет одрицања, располагања за живота и принудног извршења.

Листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде према условима из ст. 1 – 10. овог члана утврђује Влада (у даљем тексту: уређај и предмет са листе Владе).

У случају сумње да ли се за неки уређај или предмет са листе Владе који има више функција плаћа посебна накнада, постојање обавезе плаћања посебне накнаде утврђује се на основу превасходне намене уређаја или предмета.

4.5. Право аутора на накнаду за давање на послугу

Члан 40

У случају давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела, од стране јавних библиотека, односно других институција којима је то делатност, аутор има право на одговарајућу накнаду.

Давање на послугу, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела на коришћење, у временски ограниченом периоду, без остваривања непосредне или посредне имовинске користи.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се приликом давања на послугу:

1) оригинала или умножених примерака библиотечког материјала у националним библиотекама, библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама;

2) оригинала или умножених примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна;

3) грађевина;

4) оригинала или умножених примерака дела која међусобно позајмљују институције из става 1. овог члана.

Право из става 1. овог члана може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

5. Ограничења ауторског права

5.1. Заједничка одредба

Члан 41

У случајевима искоришћавања ауторског дела на основу одредаба овог закона о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето (издавач дела, година и место издања, часопис, новина, телевизијска или радио станица где је дело, односно одломак дела изворно објављен или непосредно преузет и сл.).

У сваком конкретном случају, обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора.

5.2. Суспензија искључивих права и права на накнаду

Члан 42

Без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављено ауторско дело може се умножавати и јавно саопштавати ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности.

Члан 43

Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:

1) умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава;

2) припремање и умножавање кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима штампе;

3) умножавање политичких, верских и других говора одржаних на јавним скуповима, у државним органима, верским установама или приликом државних или верских свечаности;

4) слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја.

Одредба става 1. овог члана сходно се примењује на све облике јавног саопштавања поменутих дела.

Члан 44

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде за некомерцијалне сврхе наставе:

1) јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави;

2) јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама, под условом да интерпретатори не приме накнаду за своје извођење и да се не наплаћују улазнице;

3) јавно саопштавање емитованих школских емисија путем техничких уређаја унутар образовне установе.

Члан 45

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске потребе, ако се дело умножава из сопственог примерка и ако таквим умножавањем ове институције немају намеру да остваре непосредну или посредну имовинску корист.

Члан 46

Дозвољено је физичком лицу да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне некомерцијалне потребе, чиме није искључена примена члана 208. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.

Умножени примерци дела из става 1. овог члана не смеју се стављати у промет нити користити за било који други облик јавног саопштавања дела.

Одредба става 1. овог члана не односи се на:

1) снимање извођења, представљања и приказивања дела;

2) тродимензионалну реализацију планова за дела ликовне уметности;

3) грађевинску реализацију дела архитектуре;

4) прављење нове грађевине по узору на постојећу грађевину која је ауторско дело;

5) рачунарске програме и електронске базе података;

6) умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године;

7) умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.

Обештећење због коришћења дела на начин предвиђен ст. 1. и 2. овог члана, аутори имају на основу одредаба члана 39. овог закона.

Члан 47

Ако је ауторско дело рачунарски програм, дозвољено је лицу које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма да, ради сопственог уобичајеног наменског коришћења програма, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:

1) смешта програм у меморију рачунара и пушта програм у рад;

2) отклања грешке у програму, као и да врши друге неопходне измене у њему које су у складу са његовом сврхом, ако уговором није друкчије одређено;

3) начини један резервни примерак програма на трајном телесном носачу;

4) изврши декомпилацију програма искључиво ради прибављања неопходних података за постизање интероперабилности тог програма са другим, независно створеним програмом или одређеном рачунарском опремом, под условом да тај податак није био на други начин доступан и да је декомпилација ограничена само на онај део програма који је неопходан за постизање интероперабилности.

Податак добијен радњом из става 1. тачка 4. овог члана не сме се саопштавати другима или користити за друге сврхе, посебно за стварање или пласман другог рачунарског програма којим би се повредило ауторско право на првом.

Радњу из става 1. тачка 4. овог члана може извршити непосредно лице које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма или друго стручно лице које ради по његовом налогу.

Члан 48

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима:

1) умножавање је пролазно или случајно;

2) умножавање чини саставни и битни део технолошког процеса;

3) сврха умножавања је да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника, или да омогући законито коришћење ауторског дела и

4) умножавање нема засебан економски значај.

Члан 49

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела, под следећим условима:

1) да је дело објављено;

2) да се поменути делови, односно кратка дела, без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату и у складу са добрим обичајима;

3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати.

Члан 50

Организацији за радиодифузију која има дозволу за емитовање дела, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде да сними сопственим средствима то дело на носач звука или носач слике, односно носач звука и слике ради емитовања у сопственој емисији.

Снимак дела из става 1. овог члана мора бити избрисан најдоцније у року од 90 дана по емитовању дела.

Снимак дела из става 1. овог члана може бити сачуван у званичној јавној архиви ако има документарну вредност.

Дело снимљено у складу са одредбом става 1. овог члана не сме се поново емитовати без дозволе аутора.

Члан 51

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дводимензионално умножавање, стављање у промет тако умножених примерака, као и други облици јавног саопштавања дела која се трајно налазе изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима.

Члан 52

За потребе израде каталога јавних изложби или јавних продаја дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде одговарајуће умножавање изложених дела и стављање у промет тако умножених примерака.

Члан 53

У продавницама, на сајмовима и другим местима где се демонстрира рад уређаја за снимање, репродуковање и пренос звука и слике, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела на носач звука и слике, јавно саопштавање дела са тог носача, као и јавно саопштавање дела које се емитује, али само у мери у којој је то неопходно за демонстрирање рада уређаја.

Снимци који се начине на основу одредбе става 1. овог члана морају се без одлагања брисати.

Члан 54

За потребе особа са инвалидитетом, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање и стављање у промет ауторског дела, ако то дело не постоји у траженом облику, ако је његова употреба у директној вези са инвалидитетом тих особа и у обиму који захтева одређена врста инвалидитета и ако то умножавање и стављање у промет није учињено ради остваривања посредне или непосредне имовинске користи.

Члан 54а

Дозвољена је слободна прерада објављеног ауторског дела ако се ради о:

1) пародији или карикатури, ако то не ствара забуну или не може довести до стварања забуне у погледу извора дела;

2) преради дела за личне потребе која није намењена и није доступна јавности;

3) преради у вези са дозвољеним коришћењем дела, која је проузрокована самом природом или начином тог коришћења.

Члан 54б

Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може слободно да умножава или преради ту базу података ако је то потребно ради приступа њеном садржају и редовног коришћења тог садржаја. Ако је корисник овлашћен само за део базе података, дозвољено му је умножавање и прерада само тог дела.

Одредбе уговора које су у супротности са ставом 1. овог члана су ништаве.

Члан 54в

Објављена дела која представљају небитан састојак у односу на главно дело у које су укључена или у односу на ствар са којом се заједно користе, у слободној су употреби при искоришћавању таквог главног дела или такве ствари.

5.3. Законска лиценца

Члан 55

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је, у облику збирке намењене настави, испиту или научном истраживању, умножавање на папиру или сличном носачу, путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате, одломака објављених ауторских дела, појединачних кратких објављених ауторских дела у области науке, књижевности и музике или појединачних објављених ауторских дела фотографије, ликовне уметности, архитектуре, примењене уметности, индустријског и графичког дизајна и картографије ако се ради о објављеним делима више различитих аутора, осим ако то аутор изричито не забрани.

Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.

Члан 56

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у средствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, као и други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другим средствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућа економска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио.

Члан 57

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је тродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тих примерака, осим ако се:

1) примерак дела скулптуре добија отиском из оригиналног калупа из којег је добијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту или из калупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;

2) прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;

3) производ обликује према делу примењене уметности.

6. Пренос ауторског права

6.1. Пренос наслеђивањем

Члан 58

Наследници аутора могу вршити овлашћења која се тичу моралних права аутора, осим права на објављивање необјављеног дела ако је аутор то забранио и права на измену дела.

Заштиту моралних права аутора која се тичу патернитета, интегритета дела и забране недостојног искоришћавања дела могу, осим наследника, вршити и удружења аутора, као и институције из области културе, науке и уметности.

Члан 59

Имовинска права аутора се наслеђују.

6.2. Пренос на основу уговора

6.2.1. Морална права аутора

Члан 60

Морална права аутора не могу се преносити уговором.

6.2.2. Имовинска права аутора

Члан 61

Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу.

Члан 62

Уступање имовинских права може бити искључиво или неискључиво.

У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника уступа другима то право. Право које стицалац права уступа другима је неискључиво право, ако уговором није друкчије одређено.

У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.

Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права.

Члан 63

Уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено.

У случају предметног ограничења стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела.

У случају просторног ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији која је ужа од оне на којој ауторско право постоји.

У случају временског ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену које је краће од трајања ауторског права за то дело.

Члан 64

Лице које је уступањем стекло имовинско право од аутора или његовог наследника може то своје право у целини пренети на другог уз дозволу аутора, односно ауторовог наследника.

Дозвола аутора, односно ауторовог наследника није потребна у случају преноса привредног друштва које је носилац имовинског права.

Члан 65

Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу.

Члан 66

Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела.

Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела је ништаво.

6.2.3. Ауторски уговор

Члан 67

Ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе.

На ауторски уговор примењују се одредбе закона којима се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.

Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 68

У сумњи о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.

Дозвола за објављивање дела, за бележење дела на носач звука или слике и дозвола за емитовање дела морају бити изричито уговорене, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.

Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела не подразумева и уступање, односно пренос права на ауторску накнаду у случајевима искоришћавања ауторског дела по основу законске лиценце.

Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела подразумева и давање дозволе за оне измене на делу које су технички неминовне или уобичајене за тај начин искоришћавања дела.

Члан 69

Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења ако постоје.

Члан 70

Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере.

Ако ауторска накнада није уговорена, а приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.

Право из ст. 1. и 2. овог члана застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен.

Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из ст. 1. и 2. овог члана.

Ради остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана, корисник ауторског дела је дужан да аутору, односно његовом наследнику пружи веродостојне податке о економским ефектима коришћења ауторског дела у року од месец дана од дана упућивања захтева.

Члан 71

Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника.

Аутор, односно његов наследник не може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако је неостваривање или недовољно остваривање права од стране стицаоца настало због разлога за које је одговоран аутор, односно његов наследник.

Аутор, односно његов наследник не може остваривати право из става 1. овог члана пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права ако је та предаја уследила после закључења уговора.

Ако се ради о прилогу (чланак, илустрација и сл.) који је намењен за објављивање, односно издавање у новинама или часопису рок из става 3. овог члана износи шест месеци.

Аутор, односно његов наследник дужан је да пре него што ускрати дозволу, односно повуче право, обавести о томе стицаоца дозволе, односно права, и остави му примерен рок да отпочне са остваривањем права које је прибавио, односно да врши право у обиму који је прибавио.

Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.

Члан 72

Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права.

Аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету.

Изјава о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана производи дејство од дана кад аутор положи обезбеђење за накнаду штете из става 2. овог члана.

Стицалац права дужан је да на захтев аутора, у року од 90 дана од пријема изјаве о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана, саопшти аутору износ трошкова које је имао у вези са припремом за искоришћавање ауторског дела до дана пријема обавештења о ускраћењу дозволе, односно права. Ако стицалац права не изврши своју обавезу из овог става, изјава о ускраћењу дозволе, односно права производи дејство истеком рока из овог става.

Аутор се не може унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.

6.2.3.1. Издавачки уговор

Члан 73

Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и на стављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду, ако је уговорена, аутору, односно другом носиоцу ауторског права.

Ако ауторско дело из става 1. овог члана није објављено, ауторским уговором издавачу се даје дозвола за објављивање дела.

Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права може издавачу уступити, односно пренети право на превођење свог дела, као и овлашћење на умножавање и стављање у промет преведеног дела.

Члан 74

Издавачки уговор чији је предмет издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи не мора бити закључен у писаној форми.

Члан 75

Уступање права на основу издавачког уговора је искључиво, ако није друкчије уговорено.

Одредба става 1. овог члана не односи се на издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи.

Члан 76

Издавачки уговор, поред елемената из члана 73. овог закона, садржи и следеће:

1) рок у коме је аутор, односно други носилац ауторског права дужан да издавачу преда уредан рукопис или други оригинални примерак дела, како би издавачу омогућио умножавање дела. Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана закључења уговора;

2) рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана пријема уредног рукописа или другог оригиналног примерка дела;

3) број издања који је издавач овлашћен да изда. Ако није друкчије уговорено издавач има право само на једно издање дела;

4) висину тиража једног издања. Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака;

5) рок у коме издавач, по исцрпљењу тиража претходног издања, мора отпочети са пуштањем у промет примерака наредног издања, ако је оно уговорено. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана кад је аутор то захтевао;

6) изглед и техничку опрему примерака дела.

У случају повреде уговорне обавезе из става 1. тач. 1, 2. и 5. овог члана, друга уговорна страна има право на раскид уговора и на накнаду штете због неизвршења уговора.

Члан 77

Обавеза је издавача:

1) да се стара о промету примерака дела, и да о томе повремено обавештава аутора, односно другог носиоца ауторског права, на његов захтев;

2) да аутору, односно другом носиоцу ауторског права, на његов захтев, у одговарајућој фази техничког процеса умножавања дела омогући коректуру;

3) да приликом припреме сваког наредног издања дела омогући аутору да унесе одговарајуће измене, под условом да то не мења карактер дела и да, имајући у виду целину издавачког уговора, не представља несразмерно велику обавезу за издавача.

Члан 78

Рукопис или други оригинални примерак ауторског дела који је предат издавачу не постаје својина издавача, осим чланака, цртежа и других прилога у новинама и периодичној штампи, или ако је уговором друкчије одређено.

Члан 79

Ако једини постојећи примерак ауторског дела пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор, односно други носилац ауторског права има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.

Члан 80

Издавач који је прибавио право да изда дело у форми књиге има током периода од три године од дана закључења издавачког уговора прече право прибављања права на умножавање дела и стављање у промет примерка тог дела у форми електронског записа.

Прече право из става 1. овог члана престаје ако издавач у року од 30 дана од дана учињене понуде у писаној форми не прихвати понуду аутора, односно другог носиоца ауторског права.

Члан 81

Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.

6.2.3.2. Уговор о представљању и уговор о извођењу

Члан 82

Уговором о представљању, односно уговором о извођењу аутор, односно други носилац ауторског права уступа кориснику право на представљање или право на извођење ауторског дела, а корисник се обавезује да то дело представи, односно изведе у одређеном року, на начин и под условима који су одређени уговором.

Члан 83

Ако аутор, односно други носилац ауторског права не преда кориснику дело (рукопис, партитуру и сл.) у уговореном року или корисник дело не представи, односно не изведе у уговореном року, аутор, односно други носилац ауторског права или корисник дела може захтевати раскид уговора о представљању, односно уговора о извођењу и тражити накнаду штете.

Члан 84

Рукопис, партитура или други оригинал дела које је предмет уговора о представљању, односно уговора о извођењу остаје својина аутора, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 85

Корисник је дужан да аутору, односно другом носиоцу ауторског права омогући увид у представљање, односно извођење дела, као и да му достави програм и да га повремено обавештава о приходима од представљања, односно извођења дела.

6.2.3.3. Уговор о преради ауторског дела

Члан 86

Уговором о преради ауторског дела аутор, односно његов наследник даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе.

Члан 87

Ако уговором о преради ауторског дела ради снимања филмског дела није друкчије одређено, аутор, односно његов наследник њиме уступа следећа искључива права:

1) на прераду дела за стварање филмског дела;

2) на умножавање примерака тако створеног филмског дела и њихово стављање у промет;

3) на приказивање филмског дела;

4) на емитовање филмског дела;

5) на титловање и синхронизацију филмског дела на другим језицима.

Уговор из става 1. овог члана овлашћује стицаоца права на само једну прераду и једно снимање, ако није друкчије уговорено.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на уговор о преради ауторског дела ради снимања телевизијског дела.

6.2.3.4. Уговор о филмском делу

Члан 88

Уговором о филмском делу се једно или више лица обавезују произвођачу филмског дела да стваралачки сарађују на изради филмског дела и уступају му своја имовинска права на то дело.

Члан 89

Писац сценарија и композитор филмске музике, као коаутори филмског дела у смислу члана 11. овог закона задржавају право да своје дело самостално искоришћавају, одвојено од филмског дела, осим ако је у уговору о филмском делу предвиђено друкчије.

Члан 90

Филмско дело се сматра завршеним када је постигнут договор о коначној верзији између коаутора и произвођача филмског дела.

Члан 91

Ако произвођач филмског дела намерава да филмско дело искоришћава у верзији која се разликује од оне из члана 90. овог закона, мора прибавити сагласност већине коаутора филмског дела, међу којима је главни режисер.

Члан 92

У уговору о филмском делу одредбама о ауторској накнади, ако је уговорена, одређује се који износ ауторске накнаде одговара ком облику и обиму искоришћавања филмског дела.

Уговорена накнада за снимање филмског дела не обухвата накнаду за друге облике искоришћавања филмског дела.

Произвођач филмског дела је дужан да завршено филмско дело користи.

Произвођач филмског дела је обавезан да коауторе филмског дела, као и ауторе појединих доприноса филмском делу обавештава о оствареним приходима, као и да им омогући увид у пословне књиге.

Члан 93

Коаутори филмског дела имају право на раскид уговора, као и право да задрже уговорену накнаду ако произвођач филмског дела не заврши филмско дело у року од три године од дана закључења уговора о филмском делу, ако није друкчије уговорено.

Осим права из става 1. овог члана коаутори филмског дела имају право на накнаду штете ако произвођач филмског дела не отпочне са искоришћавањем филмског дела у року од једне године од дана завршетка филмског дела, ако уговором није предвиђен други рок.

Члан 94

Ако коаутор филмског дела или аутор појединих доприноса филмском делу одбије да сарађује на изради филмског дела или ако услед више силе није у могућности да настави сарадњу, не може се противити да се резултат његовог стваралачког рада употреби за довршење филмског дела.

Коаутор филмског дела, односно аутор појединих доприноса филмском делу из става 1. овог члана има одговарајућа ауторска права на дати допринос филмском делу.

6.2.3.5. Уговор о наруџбини ауторског дела

Члан 95

Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог.

Наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено.

Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 96

Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора.

Члан 97

Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом.

Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није друкчије одређено.

Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи.

7. Ауторско дело створено у радном односу

Члан 98

Ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није друкчије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.

Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права осим права из става 1. овог члана.

После истека рока из става 1. овог члана искључива имовинска права на делу стиче аутор.

Ако је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 99

Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде из члана 98. став 1. овог закона одређују се општим актом или уговором о раду.

Члан 100

Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и пре истека рока из члана 98. став 1. овог закона објави своје дело створено у радном односу.

За објављивање дела из става 1. овог члана није потребна дозвола послодавца.

Члан 101

Приликом коришћења дела створеног у радном односу послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора.

8. Трајање ауторског права

Члан 102

Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти.

Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.

Члан 103

Имовинска права коаутора престају по истеку 70 година од смрти коаутора који је последњи умро.

Имовинска права на делу чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела. Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.

Ауторско право на колективним делима траје 70 година од дана законитог објављивања дела.

Члан 104

Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.

За филмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од њих последњи умре.

Члан 105

За дела за која се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а која нису законито објављена током 70 година од њиховог настанка, заштита престаје истеком тог рока.

Члан 106

Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.

Члан 107

По истеку рока трајања имовинских права аутора о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области културе, науке и уметности.

Поред субјеката из става 1. овог члана, свако лице има право да штити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком облику недостојног искоришћавања ауторског дела.

9. Страна лица на која се закон примењује

Члан 108

Ауторско дело страног аутора заштићено је у Републици Србији под условом:

1) да је аутор лице које има ауторска права на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија;

2) да постоји узајамност између Републике Србије и земље којој аутор припада.

Постојање узајамности из става 1. тачка 2. овог члана доказује лице које се на узајамност позива.

Члан 109

Право слеђења из члана 35. овог закона признаје се страном држављанину искључиво на основу узајамности.

Члан 110

Морална права аутора признају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 108. став 1. овог закона.

III СРОДНА ПРАВА

1. Право интерпретатора

1.1. Установљење права

Члан 111

За своју интерпретацију ауторског дела, интерпретатор има морална права и имовинска права у складу са овим законом.

1.2. Интерпретација

Члан 112

Интерпретација, у смислу овог закона, јесте духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучно-визуелног саопштавања ауторског дела.

Дело које је предмет интерпретације не мора бити заштићено ауторско дело.

1.3. Интерпретатор

Члан 113

Интерпретатор, у смислу овог закона, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент).

Лица која пружају само технички допринос интерпретацији дела нису интерпретатори.

Односи између два или више интерпретатора који учествују у интерпретацији једног дела уређују се сходном применом одредаба овог закона које се односе на коауторе.

1.4. Садржина права

1.4.1. Морална права интерпретатора

Члан 114

Интерпретатор има искључиво право:

1) да буде признат као такав;

2) да његово име буде назначено на сваком примерку снимка, на програму или на други прикладан начин приликом сваког искоришћавања његове интерпретације, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик искоришћавања, технички немогуће или нецелисходно;

3) да се супротстави измени своје интерпретације, односно сваком искоришћавању своје интерпретације у измењеној форми, ако се тиме угрожава његов стваралачки или стручни реноме;

4) да се супротстави стављању у промет снимка своје интерпретације, ако снимак садржи техничке недостатке који угрожавају интегритет интерпретације, а тиме и реноме интерпретатора;

5) да се супротставља искоришћавању своје интерпретације на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.

Ако интерпретацију врши ансамбл интерпретатора, право из става 1. тачка 2. овог члана имају ансамбл као целина и солисти.

Члан 115

Ако више интерпретатора учествује у интерпретацији једног дела, остваривање моралних права не може бити на штету интереса других.

1.4.2. Имовинска права интерпретатора

Члан 116

Интерпретатор има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) бележење (снимање) своје неснимљене интерпретације и умножавање таквих снимака интерпретације, у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона;

2) стављање у промет снимака своје интерпретације;

3) давање у закуп снимака своје интерпретације;

4) емитовање и јавно саопштавање своје неснимљене интерпретације, осим у случају када се ради о већ емитованој интерпретацији;

5) интерактивно чињење доступним интерпретације јавности жичним или бежичним путем, у смислу члана 30. овог закона.

Интерпретатор нема искључиво право на емитовање своје интерпретације која је снимљена и издата на носачу звука, као ни интерпретације која је са дозволом интерпретатора снимљена на носачу звука и слике.

Ако интерпретатор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. тачка 3. овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака снимка интерпретације. Интерпретатор се не може одрећи тог права.

Ако уговором између интерпретатора и произвођача филмског дела није предвиђено друкчије, сматра се да је интерпретатор таквим уговором уступио произвођачу своје право на давање у закуп снимака своје интерпретације.

Члан 117

Интерпретатор има право на накнаду за:

1) емитовање и реемитовање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука;

2) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са снимка издатог на носачу звука;

3) јавно саопштавање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука.

Право на накнаду из става 1. овог члана интерпретатори могу остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права. Начин наплате накнаде из става 1. овог члана одређен је чланом 127. овог закона.

1.5. Пренос права

Члан 118

Интерпретатор може своја имовинска права из члана 116. овог закона уступити, односно пренети на друго лице интерпретаторским уговором.

Лице коме је уступљено право из става 1. овог члана не може то право уступати трећем лицу без сагласности интерпретатора, ако интерпретаторским уговором није друкчије одређено.

Члан 119

Ако у интерпретацији једног дела, поред диригента и солиста учествује више од пет интерпретатора, сматра се да интерпретацију врши ансамбл (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетски ансамбл, оперски ансамбл).

У остваривању права из овог закона ансамбл заступа лице које овласти већина чланова ансамбла.

Ако у интерпретацији једног дела поред ансамбла учествују диригент, солисти и носиоци главних улога који нису чланови ансамбла, у остваривању права из овог закона потребна је сагласност и ових лица ако између њих и ансамбла није друкчије уговорено.

Члан 120

Интерпретаторски уговор садржи: имена уговорних страна, врсту и начин коришћења интерпретације, име аутора и назив ауторског дела које се интерпретира и висину, начин и рокове плаћања накнаде, ако је уговорена.

Интерпретаторски уговор који се односи на емитовање интерпретације, осим елемената из става 1. овог члана, садржи и број емитовања и период у коме се може извршити емитовање, а интерпретаторски уговор који се односи на снимање и умножавање примерака снимка интерпретације садржи и број примерака који се могу умножити.

Интерпретаторски уговор се закључује у писаној форми.

Члан 121

Лице коме је уступљено одређено право из члана 116. овог закона дужно је да интерпретатору доставља потпуне податке о коришћењу интерпретације.

1.6. Права интерпретатора из радног односа

Члан 122

Права интерпретатора који су своју интерпретацију створили на основу уговора о раду, уређују се сходном применом одредаба овог закона о односу аутора и послодавца.

2. Право произвођача фонограма

2.1. Установљење права

Члан 123

За свој фонограм, произвођач фонограма има имовинска права у складу са овим законом.

2.2. Фонограм

Члан 124

Фонограм је снимак звука, односно низа звукова на носачу звука.

Снимак звука је фиксирање звукова на носач са којег се они могу слушати, умножити или саопштити путем неког уређаја.

Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањем тог фонограма у видеограм.

2.3. Произвођач фонограма

Члан 125

Произвођач фонограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима фонограм начињен и који сноси одговорност за прво снимање звука, односно низа звукова.

2.4. Садржина права

Члан 126

Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) умножавање свог фонограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона, и стављање у промет тако умножених примерака фонограма;

2) давање у закуп примерака фонограма;

3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем свог фонограма, у смислу члана 30. овог закона.

Члан 127

Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за:

1) емитовање и реемитовање фонограма;

2) јавно саопштавање фонограма;

3) јавно саопштавање фонограма који се емитује.

Право на накнаду из става 1. овог члана произвођач фонограма може остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Накнада из става 1. овог члана и интерпретаторска накнада из члана 117. овог закона наплаћују се од корисника у виду јединствене накнаде. Наплату јединствене накнаде врши једна организација, одређена уговором закљученим између организације интерпретатора и организације произвођача фонограма.

Уговором из става 3. овог члана организације су дужне да одреде и: висину трошкова наплате јединствене накнаде и учесталост предаје дела јединствене накнаде другој организацији. Уговор се објављује о трошку организација у “Службеном гласнику Републике Србије”. Уговарачи су дужни да о почетку преговора писаним путем обавесте министарство надлежно за послове науке и Завод за интелектуалну својину.

Уколико организације не закључе уговор из става 3. овог члана у року од три месеца од дана започињања преговора из става 4. овог члана, јединствену наплату ће вршити најстарија организација.

Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора дужне су да заједнички одреде тарифе накнада на начин одређен чланом 177. овог закона.

Јединствена накнада убрана на начин предвиђен овим чланом расподељује се организацијама у складу са уговором закљученим између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора. Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду обавезна је да по одбитку износа трошкова насталих у вези са наплатом јединствене накнаде, који не може бити већи од 10 % њене вредности, без одлагања, а најмање на кварталном нивоу, преда половину убране накнаде другој организацији.

Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду, не сме вршити расподелу убране јединствене накнаде између својих чланова пре него што преда уговорени или законом одређени део убране накнаде другој организацији.

Ако уговором између организација није друкчије одређено организација која наплаћује јединствену накнаду дужна је да преда другој организацији копије свих података о искоришћавању фонограма и на њима забележених интерпретација добијених од корисника који емитују и јавно саопштавају фонограме и на њима забележене интерпретације, најкасније у року од 30 дана од дана предаје дела убране накнаде.

Јединствена накнада за јавно саопштавање фонограма и на њима забележних интерпретација наплаћује се заједно са ауторском накнадом за јавно саопштавање музичких дела на начин предвиђен чланом 156. ст. 5. и 6. овог закона.

3. Право филмског продуцента (произвођача видеограма)

3.1. Установљење права

Члан 128

За свој видеограм, филмски продуцент (произвођач видеограма) има имовинска права у складу са овим законом.

3.2. Видеограм

Члан 129

Видеограм је снимак филмског дела као и одређеног низа покретних слика са или без пратећег звука на носачу слике, односно носачу слике и звука.

3.3. Филмски продуцент (произвођач видеограма)

Члан 130

Филмски продуцент (произвођач видеограма) је физичко или правно лице које у своје име даје иницијативу, прикупља финансијска средства, организује, руководи и преузима одговорност за прво снимање филмског дела или низа покретних слика праћених звуком или без звука (видеограм).

3.4. Садржина права

Члан 131

Филмски продуцент (произвођач видеограма) има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) умножавање свог видеограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака;

2) јавно саопштавање свог видеограма са носача слике, односно са носача слике и звука (приказивање);

3) давање примерака свог видеограма у закуп;

4) интерактивно чињење доступним јавности свог видеограма жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.

Члан 132

Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозити његови оправдани имовински интереси.

4. Право произвођача емисије

4.1. Установљење права

Члан 133

Произвођач емисије има имовинска права у складу са овим законом.

4.2. Емисија

Члан 134

Емисија је у електрични, електромагнетни или други сигнал претворен звучни, визуелни, односно звучно-визуелни садржај који се емитује ради саопштавања јавности.

4.3. Произвођач емисије

Члан 135

Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима емисија произведена.

4.4. Садржина права

Члан 136

Произвођач емисије има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) реемитовање своје емисије, бежично или путем жица;

2) снимање своје емисије на носач звука или слике, односно звука и слике;

3) умножавање тог снимка у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака снимка;

4) давање примерака снимка емисије у закуп;

5) јавно саопштавање својих емисија на местима која су публици доступна уз плаћање улазнице;

6) интерактивно чињење доступним јавности своје емисије жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.

5. Право произвођача базе података

5.1. Установљење права

Члан 137

Произвођач базе података има имовинска права у складу са овим законом.

5.2. База података

Члан 138

База података, у смислу овог закона, је збирка засебних података, ауторских дела или других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем.

Заштита базе података обухвата:

1) целокупан садржај базе података;

2) сваки квалитативно или квантитативно битан део садржаја базе података;

3) квалитативно или квантитативно небитне делове садржаја базе података ако се ти делови поновљено и систематски користе, а то коришћење је у супротности са уобичајеним коришћењем те базе података или неразумно оштећује легитимне интересе произвођача базе података.

Заштита се не односи на рачунарске програме који су коришћени за израду база података или за рад са базама података које су доступне електронским путем.

5.3. Произвођач базе података

Члан 139

Произвођач базе података је физичко или правно лице које је сачинило базу података, тако што је у квалитативном, односно квантитативном смислу учинило значајно улагање у прибављање, проверу или презентацију њеног садржаја.

5.4. Садржина права

Члан 140

Произвођач базе података има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) повремено или стално умножавање било којим средствима базе података у целини или њених битних делова, за било коју намену и у било којој форми;

2) стављање у промет и давање у закуп примерака целе базе података или њених битних делова;

3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона и сваки други облик јавног саопштавања базе података у целини или њених битних делова.

Право из става 1. овог члана постоји независно од подобности конкретне базе података или њеног садржаја за ауторскоправну или другу заштиту.

Члан 140а

Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може у било коју сврху слободно да користи квалитативно и квантитативно небитне делове њеног садржаја. Ако је корисник овлашћен само у погледу дела базе података, овај став се примењује само на тај део.

Овлашћени корисник објављене базе података не сме да обавља радње које су у супротности са уобичајеним коришћењем такве базе или које неразумно вређају легитимне интересе произвођача базе података.

Овлашћени корисник објављене базе података не сме да нанесе штету ауторском или сродним правима у погледу дела или предмета заштите који су садржани у бази података.

Одредбе уговора које су у супротности са одредбама овог члана су ништаве.

6. Право издавача

6.1. Право првог издавача слободног дела

Члан 141

Лице које, по истеку имовинских права аутора, први пут законито изда или на други начин саопшти јавности дело које пре тога није било издато, има имовинска права која одговарају имовинским правима аутора.

6.2. Право издавача штампаних издања на посебну накнаду

Члан 142

Издавачи штампаних издања имају право на посебну накнаду прописану у члану 39. ст. 1. и 5. овог закона под истим условима који важе за ауторе.

Издавачи штампаних издања и аутори дела издатих у штампаној форми могу остварити своја права из члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Накнада остварена на основу члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана коју плаћају произвођачи, односно увозници уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и физичка и правна лица која пружају услуге фотокопирања уз накнаду, дели се између аутора и издавача у сразмери 50:50.

7. Заједничке одредбе о сродним правима

7.1. Однос између ауторског и сродних права

Члан 143

Сродна права ни на који начин не утичу на заштиту права аутора у погледу њихових дела.

На сродна права сходно се примењују одредбе о објављивању, саопштавању јавности и издавању ауторског дела из члана 7. овог закона.

7.2. Ограничења сродних права и исцрпљење права

Члан 144

На сродна права сходно се примењују одредбе овог закона о ограничењима и исцрпљењу ауторског права.

7.3. Пренос сродних права

Члан 145

Сродна права су преносива, осим личних права интерпретатора.

7.4. Право на посебну накнаду

Члан 146

Произвођач фонограма, интерпретатор и произвођач видеограма имају право на посебну накнаду, која је прописана у члану 39. овог закона, и то под истим условима који важе за ауторе.

7.5. Трајање права

Члан 147

Имовинска права интерпретатора трају 50 година од дана настанка интерпретације. Ако је интерпретација снимљена и законито издата или објављена током тог рока, право траје 50 година од дана првог издавања или објављивања, зависно од тога који је датум ранији. Морална права интерпретатора трају и по престанку трајања његових имовинских права.

Право произвођача фонограма, односно произвођача видеограма траје 50 година од дана настанка фонограма, односно видеограма. Ако је фонограм, односно видеограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 50 година од дана тог издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.

Право произвођача емисије траје 50 година од дана првог емитовања заштићене емисије.

Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Ако је база података учињена доступном јавности на било који начин током тог рока, право траје 15 година од тог дана.

Ако настану битне промене у селекцији или уређењу садржаја базе података рок из става 4. овог члана продужава се за још 15 година. Битним променама у селекцији или уређењу садржаја базе података сматрају се додавање, брисање или поправљање целе или дела садржаја базе података који за резултат имају нову верзију базе података.

Право првог издавача слободног дела траје 25 година од дана првог издавања или првог саопштавања јавности на други начин.

Право издавача штампаних издања на посебну накнаду траје 50 година од законитог издавања дела.

Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права носилаца сродних права рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.

7.6. Лица на која се закон односи

Члан 148

Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма, произвођачу емисије, произвођачу базе података, издавачу штампаних издања и издавачу слободног дела, који је страно лице, признају се права предвиђена овим законом на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија, или на основу узајамности између Републике Србије и земље којој он припада.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, произвођачу базе података који је правно лице које нема седиште у Републици Србији, признају се права предвиђена овим законом само ако је пословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Републике Србије.

У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје Министарство спољних послова Републике Србије.

За стране ауторе и носиоце сродних права који уживају заштиту на основу овог закона важе рокови трајања тих права из овог закона с тим да истичу најкасније на дан када истиче заштита у држави чији су они држављани или у којој имају своје седиште и не могу бити дужи од рокова прописаних овим законом.

Члан 149

Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 148. овог закона.

IV ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан 150

Носилац ауторског или сродног права може своје право остваривати индивидуално или колективно осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.

1. Индивидуално остваривање

Члан 151

Индивидуално остваривање ауторског и сродних права може се вршити непосредно или преко заступника на основу одговарајућег пуномоћја.

Заступници у индивидуалном остваривању ауторског и сродних права могу бити физичка или правна лица.

2. Колективно остваривање

2.1. Организација за колективно остваривање ауторског и сродних права

Члан 152

Ауторско и сродна права колективно се остварују преко организације за колективно остваривање тих права (у даљем тексту: организација).

Организација се не оснива ради стицања добити.

Организација је специјализована за остваривање одређених врста права поводом одређених предмета заштите, у складу са статутом.

Члан 153

Носиоци ауторског, односно сродних права преко организације колективно остварују искључива имовинска ауторска, односно сродна права, као и право на потраживање накнаде за сва своја дела, односно предмете сродног права.

У случају остваривања искључивих имовинских права, носиоци ауторског, односно сродних права уговором на искључив начин уступају своја права организацији, са налогом да она у своје име а за њихов рачун закључује уговоре са корисницима ауторских дела и предмета сродних права (у даљем тексту: корисници) о неискључивом уступању тих права.

У случају остваривања права на накнаду, носиоци ауторског, односно сродних права дају налог организацији да у своје име а за њихов рачун наплати накнаду од корисника.

Организација има право да врши контролу над искоришћавањем предмета заштите са њеног репертоара.

Организација има право да пред судом и другим органима штити права која су јој носиоци ауторског, односно сродних права поверили на колективно остваривање.

На захтев организације, надлежни органи који воде евиденцију о подацима који су од значаја за утврђивање износа накнада, дужни су да те податке дају на увид организацији.

2.2. Оснивање организације

Члан 154

Организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи).

Члан 155

Оснивачки акт организације је уговор о оснивању.

Оснивачки акт организације коју оснива једно удружење је одлука о оснивању.

Члан 156

Организација не може да обавља ни једну другу делатност осим делатности које су предвиђене у члану 153. овог закона.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, организација може да:

1) врши делатност којом се остварују уметнички, стручни или социјални интереси носилаца права;

2) обавља поједине административно-техничке услуге у име и за рачун или у своје име а за рачун друге организације, на основу писаног уговора.

У циљу рационализације и ефикасније наплате и расподеле накнаде за коришћење ауторског и сродних права путем јединствене базе података организације за колективно остваривање ауторског и сродних права могу образовати заједничку службу.

Посебним споразумом одређује се делокруг њеног рада, овлашћења, висина накнаде за њен рад и систематизација радних места запослених у служби.

Накнада за јавно саопштавање музичких дела, као самостална накнада аутора музичких дела и обједињена, јединствена накнада интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, из разлога јавног интереса, прикупљају се кроз механизам једне уплатнице достављене корисницима, на начин одређен споразумом који постигну организације.

По одбитку споразумно одређених трошкова наплате путем уплатнице из става 5. овог члана, организацији која остварује права аутора музичких дела, на име самосталне накнаде за јавно саопштавање музичких дела, уплаћује се припадајући износ од 50% укупно прикупљених средстава. Обједињени износ јединствене накнаде интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, расподељује се организацијама у складу са чланом 127. став 7. овог закона.

Члан 157

Оснивачи организације су дужни да од надлежног органа прибаве дозволу за обављање делатности организације.

Само једна организација може добити дозволу за колективно остваривање ауторског, односно сродних права за исту врсту права на истој врсти дела, односно предмета сродног права.

Уз захтев за издавање дозволе за обављање делатности оснивачи подносе оснивачки акт организације, статут, извод из регистра правних лица, уколико су оснивачи правна лица, доказ о пословном седишту организације, податке о броју аутора, односно носилаца права који су овластили организацију да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, попис дела, односно предмета сродних права који ће чинити репертоар организације, доказе о испуњености кадровских, техничких и организационих претпоставки за ефикасно колективно остваривање права која су им поверена и доказ о уплати прописане административне таксе, која је приход буџета Републике Србије.

Члан 158

Дозвола за обављање делатности се издаје организацији која је поднела захтев у складу са чланом 157. став 3. овог закона, уколико испуњава следеће услове:

1) има седиште у Републици Србији;

2) њени чланови, који су је на основу овлашћења или уговора овластили да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, представљају већину носилаца ауторског, односно сродних права из области на коју се односи делатност организације, а имају пребивалиште, односно седиште у Републици Србији или су њени држављани;

3) има кадровске, финансијске, техничке и организационе претпоставке да може ефикасно да остварује права домаћих и страних носилаца ауторског, односно сродних права у Републици Србији, односно домаћих носилаца ауторског, односно сродних права у иностранству из области на коју се односи њена делатност;

4) оснивачки акт и статут организације су у складу са одредбама овог закона.

Члан 159

Сматраће се да организација испуњава услове из члана 158. став 1. тачка 3. овог закона ако има:

1) пословни простор опремљен уобичајеном комуникацијском и информатичком опремом;

2) запослену особу која има завршен правни факултет и најмање две године стручног искуства и знање једног светског језика;

3) запослену особу која испуњава прописане услове за вођење рачуноводства и има најмање две године стручног искуства на пословима организовања и вођења рачуноводства.

Стручна спрема и знање језика доказује се одговарајућим исправама, а стручно искуство документацијом из које је видљиво где је и на којим пословима искуство стечено.

Члан 160

Надлежни орган дужан је да донесе решење о издавању дозволе за обављање делатности, односно решење о одбијању захтева у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева за издавање дозволе за обављање делатности.

Уколико је поднети захтев за издавање дозволе неуредан у смислу чл. 157. и 159. овог закона или достављени оснивачки акт или статут садрже одредбе које нису у складу са одредбама овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 15 дана од дана пријема примедби уреди поднети захтев према изнетим примедбама.

Уколико у остављеном року подносилац захтева не уреди свој захтев у складу са примедбама надлежног органа, надлежни орган ће захтев одбацити.

Решењем о издавању дозволе за обављање делатности организација стиче право да у трајању од пет година од дана издавања решења обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права.

Организација има право да неограничени број пута захтева обнову дозволе за обављање делатности, на начин и у поступку прописаном овим законом за прибављање дозволе.

Захтев за обнову дозволе за обављање делатности подноси се надлежном органу најкасније 90 дана пре истека важеће дозволе.

Одлуке надлежног органа из ст. 1. и 3. овог члана су коначне и против њих се може покренути управни спор.

Члан 161

Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују удружења у складу са законом који уређује правни положај удружења.

Уз пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана оснивачи организације су дужни да поднесу решење надлежног органа о издавању дозволе за обављање делатности.

Брисаће се из регистра из става 1. овог члана и из евиденције из члана 163. овог закона организација која пре истека периода из члана 160. став 4. овог закона не обнови дозволу за обављање делатности или којој дозвола за обављање делатности буде одузета на основу члана 162. овог закона након спроведеног поступка ликвидације или стечаја, у складу са законом којим се уређује поступак ликвидације или стечаја удружења.

Члан 162

Надлежни орган одузеће организацији дозволу за обављање делатности кад утврди:

1) да је дозвола за обављање делатности издата на основу неистинитих података;

2) да је организација престала да испуњава неки од прописаних услова за издавање дозволе из члана 158. овог закона;

3) да организација теже и поновљено крши одредбе овог закона;

4) да организација није испунила своју обавезу из члана 186. овог закона.

Пре одузимања дозволе за обављање делатности, из разлога наведених у ставу 1. тач. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган ће писменим путем указати на неправилности у раду организације, наложиће мере за отклањање неправилности и одредити рок за њихово отклањање.

Решење о одузимању дозволе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

О издавању решења из става 1. овог члана надлежни орган обавестиће надлежни орган који води регистар у који је организација уписана.

Решење о издавању, обнови и одузимању дозволе за обављање делатности објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 163

Организација се уписује у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права коју води надлежни орган.

У евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права из става 1. овог члана уписује се: назив и седиште организације, делатност организације, датум уписа, обнове уписа и брисања организације из евиденције, уговори о сарадњи са иностраним организацијама и подаци о чланству у међународним организацијама.

О променама чињеница које се уписују у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, организација је дужна да обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене из става 3. овог члана уписују се у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Подаци из евиденције организација за колективно остваривање ауторског и сродних права доступни су свим заинтересованим лицима.

2.3. Органи организације

Члан 164

Организацијом управљају њени оснивачи и чланови у складу са статутом организације.

Органи организације су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.

Савет за контролу наплате и расподеле накнаде за јавно саопштавање (у даљем тексту: Савет) је заједничко тело организација из члана 156. став 5. овог закона, које оне споразумно оснивају.

Савет врши контролу над применом споразума из члана 156. став 5. овог закона, закљученог између организација, као и контролу наплате и расподеле прикупљене накнаде и даје смернице у погледу наплате и расподеле накнаде између организација.

Савет има три члана, по једног из сваке организације.

Савет је дужан да донесе правилник о свом раду.

2.4. Општи акти организације

Члан 165

Општи акти организације су: статут, тарифа, план расподеле и други општи акти којима се уређују одређена питања из делатности организације.

Статут је основни акт организације и други општи акти морају бити у сагласности са њим.

Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у организацији морају бити у складу са општим актом организације.

Члан 166

Статут организације садржи одредбе о врсти и предмету права која се на колективан начин остварују преко организације.

Статут организације доноси скупштина организације, простом већином гласова чланова скупштине.

Члан 167

План расподеле садржи критеријуме на основу којих организација расподељује носиоцима ауторског, односно сродних права приход који је у виду накнаде за искоришћавање предмета заштите прикупила од корисника.

Начела плана расподеле су: сразмерност, примереност и правичност, зависно од: врсте предмета заштите, начина искоришћавања предмета заштите, обима искоришћавања предмета заштите и других циљева утврђених актима организације.

План расподеле утврђује скупштина организације.

Члан 168

У складу са статутом и одлукама својих органа организација издваја део прихода прикупљеног од корисника за покриће трошкова свог рада.

2.5. Појам тарифе

Члан 169

Тарифа је општи акт организације којим се утврђује висина и начин одређивања накнаде коју организација наплаћује корисницима за поједине облике искоришћавања ауторских дела и предмета сродних права и обвезницима плаћања посебне накнаде.

2.5.1. Правила за одређивање тарифе

Члан 170

Тарифа мора да буде примерена врсти и начину искоришћавања ауторског дела, односно предмета сродног права.

Ако је искоришћавање предмета заштите нужно за обављање делатности корисника (у случају емитовања или концертних коришћења предмета заштите и сл.) тарифа се одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. Тај износ мора да буде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.

Ако искоришћавањем предмета заштите корисник из става 2. овог члана не остварује приход, тарифа се одређује у процентуалном износу од трошкова потребних за обављање делатности у оквиру које се искоришћавају предмети заштите, водећи рачуна о значају који искоришћавање предмета заштите има за делатност корисника.

Уз накнаде које су одређене на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана, тарифом се одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.

Приликом одређивања тарифе узимају се у обзир тарифе колективних организација држава чији је бруто друштвени производ приближне вредности бруто друштвеном производу Републике Србије.

Члан 171

Ако искоришћавање предмета заштите није нужно за обављање делатности корисника већ само корисно или пријатно (на пример у случају превозних средстава, смештајних и угоститељских објеката, трговинских радњи, тржних центара, изложбених простора, и томе слично) и под условом да је одређивање такве тарифе у процентуалном износу немогуће или неразумно тешко, тарифа се може одредити у паушалном износу.

Приликом одређивања висине паушалне накнаде водиће се рачуна о:

1) врсти и начину искоришћавања предмета заштите;

2) географској локацији седишта корисника;

3) врсти и величини простора у којем се користе предмети заштите;

4) трајању и обиму искоришћавања и ценама услуга корисника.

2.5.1а Одређивање накнаде у тарифи за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма

Члан 171а

Највиши износ накнаде на месечном нивоу у тарифи за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма, не може да буде већи од 1/12 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса, за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине до 50 метара квадратних, односно не може да буде већи од 1/10 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине веће од 50 до 100 метара квадратних, односно не може да буде већи од 1/8 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине од 100 до 150 метара квадратних, не може да буде већи од 1/6 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине од 150 до 200 метара квадратних, а за кориснике са пословним просторијама од 200 до 300 метара квадратних не може бити већа од 1/3 минималне зараде у Републици Србији, с тим што се као основ за утврђивање накнаде на месечном нивоу у текућој календарској години узима износ минималне зараде, без пореза и доприноса у децембру месецу претходне календарске године. За сваких додатних 100 метара квадратних преко 300 метара квадратних, накнада се увећава за максимално 1/10 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса.

При одређивању квадратуре комерцијалних пословних просторија из става 1. овог члана искључиво се рачуна простор који корисник користи за пријем гостију, потрошача и наручилаца услуга, а не рачунају се помоћне просторије за рад особља корисника, складишни и санитарни простор.

Накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма у занатским радњама се не плаћа.

Под занатским радњама у смислу става 3. овог члана подразумевају се самосталне занатске радње, као и радње, односно пословни простор у коме предузетник који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход који се бави производном делатношћу, а у оквиру производне делатности продаје сопствене производе, односно пружа услуге физичким лицима, обавља ту делатност.

Кориснике из става 1. овог члана категорише репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије на основу значаја који јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма има за обављање пословне делатности корисника у одређеној привредној грани или сектору, нарочито водећи рачуна о географском месту седишта корисника, финансијском промету који корисник остварује на годишњем нивоу, као и да се за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма у занатским радњама не плаћа накнада.

2.5.1б Одређивање посебне накнаде у тарифи за остваривање права на посебну накнаду

Члан 171б

Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе Владе не може бити виши од 1% његове вредности, изузев када је реч о продаји или увозу празних компакт дискова, празних дигиталних видео дискова, празних дигиталних видео дискова високе дефиниције, празних блуе-раy дискова, празних мини дискова, празних аудио касета и празних видео касета, где износ посебне накнаде не може бити виши од 3% од њихове вредности.

Као вредност уређаја и предмета са листе Владе који се производе у Републици Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а кад се уређаји и предмети са листе Владе увозе у Републику Србију, као њихова вредност узима се њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.

Члан 172

Ако се искоришћавање ауторских дела врши заједно са искоришћавањем предмета сродних права, односно ако за једно искоришћавање има више носилаца права, тарифе се одређују сразмерно.

За одређивање сразмере између тарифа накнада за ауторско право и сродна права меродавна је уобичајена међународна пракса.

2.5.2. Преговори и споразум о тарифи

2.5.2.1. Преговори о тарифи

Члан 173

Организација иницира преговоре о тарифи објавом позива репрезентативним удружењима корисника и индивидуалним корисницима у “Службеном гласнику Републике Србије”, на својој интернет страници и у једном високотиражном дневном листу.

2.5.2.2. Споразум о тарифи

Члан 174

Тарифа се, након обављених преговора између организације и репрезентативног удружења корисника, одређује споразумом у писаној форми. Као репрезентативно сматра се оно удружење корисника које на територији Републике Србије представља већину корисника из одређене делатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основу других прописа. Ако нема таквог удружења, репрезентативност ће се утврђивати на основу броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организованости удружења и слично.

Тарифа се може одредити и споразумом у писаној форми између организације и индивидуалног корисника ако је према природи пословања таквог корисника он једини који обавља ту врсту делатности у Републици Србији. На индивидуалног корисника сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на репрезентативно удружење корисника.

Установе јавног радиодифузног сервиса су индивидуални корисници са којима, у смислу става 2. овог члана, организације одређују тарифу споразумом у писаној форми.

Тарифу одређену на начин из ст. 1. и 2. овог члана, организација објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”, а тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве.

До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.

2.5.2.3. Обавезна садржина писменог споразума

Члан 175

Писмени споразум из члана 174. мора да садржи:

1) износ накнаде за искоришћавање ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;

2) услове за коришћење ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;

3) рок и начин наплате накнаде;

4) околности коришћења због којих се висина одређене накнаде у тарифи увећава или смањује.

2.5.2.4. Одређивање предлога тарифе од стране Управног одбора организације

Члан 176

Ако у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона не буде постигнут споразум, предлог тарифе одређује управни одбор организације. Тако одређен предлог тарифе доставља се Заводу за интелектуалну својину (у даљем тексту: Завод) на сагласност.

До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.

2.5.2.5. Одређивање јединствених тарифа за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона

Члан 177

Јединствене тарифе за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона одређују се споразумом у писаној форми између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора с једне стране, и репрезентативног удружења корисника с друге стране.

Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора заједнички иницирају преговоре о јединственим тарифама и заједнички преговарају са репрезентативним удружењем корисника у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона.

Јединствену тарифу одређену на начин прописан ставом 1. овог члана организације заједнички објављују у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе одређују управни одбори организација на основу писменог споразума.

Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.

Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организација произвођача фонограма и организација интерпретатора не поднесу Заводу захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одређује Завод.

2.5.2.6. Одређивање јединствене тарифе за остваривање права на посебну накнаду

Члан 178

Јединствена тарифа за остваривање права на посебну накнаду из чл. 39. и 146. овог закона која се плаћа од прве продаје или увоза у Републику Србију уређаја за тонско и визуелно снимање и празних носача звука, слике и текста, одређује се споразумом у писаној форми између организација које остварују права оних носилаца ауторског и сродних права којима је овим законом дато право на посебну накнаду с једне стране и репрезентативног удружења произвођача, односно увозника уређаја за тонско и визуелно снимање и произвођача, односно увозника празних носача звука, слике и текста.

Организације из става 1. овог члана заједнички иницирају преговоре о јединственој тарифи, заједнички преговарају у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона и заједнички објављују јединствену тарифу из става 1. овог члана у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Јединствена тарифа одређена на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана ступа на снагу осмог дана од дана објаве у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе из става 1. овог члана одређују управни одбори организација на основу писаног споразума.

Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.

Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организације из става 1. овог члана не поднесу Заводу захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одредиће Завод.

Наплату посебне накнаде из става 1. овог члана врши организација за колективно остваривање ауторских музичких права уз претходно постигнут писмени споразум са организацијама које су учествовале у преговорима о јединственој тарифи о висини трошкова наплате посебне накнаде и режиму расподеле посебне накнаде између организација из овог става.

Организација за колективно остваривање ауторских музичких права дужна је да укупно убрану посебну накнаду, по одбитку споразумно одређених трошкова наплате посебне накнаде, расподели ауторима и преда организацијама интерпретатора и произвођача фонограма, односно видеограма на следећи начин: 40% ауторима, 30% интерпретаторима и 30% произвођачима фонограма и произвођачима видеограма.

2.6. Сходна примена других закона

Члан 179

На организацију сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај удружења, ако овим законом није друкчије одређено.

2.7. Обавезе организације

Члан 180

У пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћење да делује за рачун свих носилаца ауторског, односно сродних права у погледу оних права и оних врста предмета заштите који су обухваћени њеном делатношћу.

Носилац ауторског, односно сродног права који није са организацијом закључио уговор из члана 153. овог закона може да обавести организацију, писменим обавештењем, да ће своја права остваривати индивидуално, осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.

Организација је дужна да кориснике извести о именима носилаца ауторског, односно сродних права из става 2. овог члана.

Носиоце ауторског, односно сродних права, који нису обавестили организацију да своја права желе да остварују индивидуално, организација је дужна да приликом расподеле накнаде третира равноправно са носиоцима ауторског, односно сродних права који имају са организацијом уговор из члана 153. овог закона.

Члан 181

Организација је дужна да кориснике и заинтересовану јавност редовно обавештава преко масовних медија и објавом у електронској форми на својој интернет страници о следећем:

1) категоријама носилаца права које представља;

2) имовинским правима која остварује;

3) категоријама корисника предмета заштите и другим физичким или правним лицима који су обвезници плаћања накнаде;

4) садржини општих аката организације (статут, тарифа, план расподеле и др.);

5) броју и листи билатералних уговора закључених са иностраним организацијама;

6) подацима о овлашћеним заступницима организације;

7) радном времену организације.

Организација је дужна да сваком кориснику или другом лицу које има правни интерес, пружи обавештење о свом репертоару и о условима под којим остварује ауторско, односно сродна права.

Члан 182

Организација је дужна да поред података из члана 181. овог закона следеће податке учини доступним члановима организације путем своје интернет странице:

1) листу чланова скупштине, управног одбора и надзорног одбора;

2) годишњи извештај о пословању;

3) информације о заседању скупштине (датум, време, место заседања, дневни ред, одлуке скупштине);

4) одлуке управног одбора и надзорног одбора.

Члан 183

Организација је дужна да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника под равноправним и примереним условима закључи уговор о неискључивом уступању права искоришћавања предмета заштите са њеног репертоара.

Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито: врсту предмета заштите, начин искоришћавања предмета заштите, висину и начин плаћања накнаде организацији, време трајања уговора.

Члан 184

Организација је дужна да носиоцима ауторског, односно сродних права, који су са њом закључили уговор из члана 153. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 180. став 4. овог закона, расподели сав приход остварен од накнаде прикупљене од корисника, изузев средстава одређених за покриће трошкова свог рада, а у складу са планом расподеле.

Изузетно, статутом организације може се изричито предвидети да се одређени део тих средстава издвоји за културне намене, као и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације. Висина тако издвојених средстава не сме бити већа од 10% нето прихода организације.

Члан 185

Расподела из члана 184. овог закона мора бити заснована на прецизним подацима о искоришћавању предмета заштите.

Уколико прецизних података о искоришћавању предмета заштите нема, односно уколико би прикупљање прецизних података представљало за организацију неприхватљив организациони и финансијски терет, дозвољено је да се план расподеле заснује на проценама које произилазе из релевантних и проверљивих чињеница.

Члан 186

Организација, на основу уговора са одговарајућим иностраним организацијама, обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству, као и страних носилаца у Републици Србији.

Обавезу из става 1. овог члана организација је дужна да испуни у року од пет година од дана стицања прве дозволе за обављање делатности.

2.8. Обавезе корисника

Члан 187

Корисници су дужни да од организације прибаве права за искоришћавање предмета заштите пре почетка коришћења предмета заштите, у свим случајевима када је добијање дозволе за искоришћавање предмета заштите прописано овим законом.

Корисници су дужни да обавештавају организацију о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа.

Подаци из става 2. овог члана достављају се организацији у року од 15 дана од дана почетка коришћења предмета заштите, на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Корисници који су на основу овог закона овлашћени да искоришћавају предмете заштите без дозволе носиоца права а уз обавезу плаћања накнаде, достављају податке из става 2. овог члана једанпут месечно на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Организације за радиодифузију су дужне да једном месечно достављају попис емитованих предмета заштите организацијама чије предмете заштите искоришћавају на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Корисници су дужни да овлашћеним лицима организације, у току контроле искоришћавања предмета заштите, омогуће увид у документацију и податке релевантне за обрачун накнаде која се према тарифи плаћа.

За обавезе корисника солидарно одговарају: лице које користи предмет заштите, власник, држалац и закупац простора у којем је предмет заштите коришћен, као и организатор активности у којој је дошло до коришћења предмета заштите.

У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен претходно важећом тарифом, до правоснажног окончања спора. Ако се спорни износ односи на тарифни став који није постојао у претходно важећој тарифи, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен новом тарифом у посебан фонд који се не расподељује носиоцима права, до правоснажног окончања спора.

2.9. Надзор над радом организације

Члан 188

Надзор над радом организације врши надлежни орган који контролише да ли организација обавља своје послове у складу са издатом дозволом и у складу са одредбама овог закона.

Ради остваривања надзора организација је дужна да доставља надлежном органу:

1) годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и извештај овлашћеног ревизора;

2) споразуме између организације и репрезентативних удружења корисника;

3) измене статута, тарифе и њихове измене, план расподеле накнаде и његове измене, све друге опште акте и њихове измене, уговоре са одговарајућим иностраним организацијама, судске и управне одлуке у којима је организација једна од страна.

Организација доставља документа и податке из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, односно добијања извештаја, односно од дана настанка промене.

Члан 189

Организација је дужна да за сваку пословну годину, у року од шест месеци од њеног завршетка, усвоји односно прибави:

1) годишње извештаје органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподели, пословању колективне организације, извршавању споразума закључених са репрезентативним удружењима корисника и о извршавању уговора склопљених са иностраним организацијама;

2) извештај овлашћеног ревизора;

3) предлог финансијског плана организације за наредну годину који укључује план трошкова њеног пословања.

Одредбе овог члана не утичу на обавезе које организација има према другим прописима у погледу финансијског пословања, извештавања и ревизије.

Члан 190

Годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и књиговодство морају бити предмет ревизије.

Ревизију пословања организације може обавити само овлашћени ревизор, у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

На извештај ревизора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Члан 191

Надлежни орган има право да његови представници присуствују седницама органа организације, као и право увида у пословне књиге и другу пословну документацију.

Представник надлежног органа има право да на седницама органа организације износи мишљење о свим питањима која се односе на послове колективног остваривања ауторског и сродних права и на поштовање законских прописа, без права гласа.

Надлежни орган може захтевати од организације писмени одговор у вези питања која се односе на делатност и пословање организације.

Ако утврди неправилности у раду организације надлежни орган ће указати на њих, наложити спровођење мера за њихово отклањање и одредити рок за отклањање неправилности.

Чл. 192-201

(Брисано)

Ва ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ТАРИФУ

Члан 201а

Сагласност на предлог тарифе коју предлажу организације даје Завод за интелектуалну својину.

Члан 201б

Ако су предлог тарифе споразумно одредиле две или више организација, поступак за сагласност из члана 201а овог закона покрећу те организације заједнички.

Ако је предлог тарифе одређен од стране најстарије организације, та организација подноси предлог за сагласност.

Члан 201в

Уз захтев за сагласност из члана 201а овог закона обавезно се подноси:

1) предлог висине тарифе;

2) подаци о преговорима (опис тока преговора, резултати преговора, образложење уколико није постигнут споразум, писана изјашњења свих преговарача).

Члан 201г

На поступак за давање сагласности на тарифу сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, уколико овим законом није другачије прописано.

Вб ЕЛЕКТРОНСКА ЕВИДЕНЦИЈА ЕМИТОВАЊА И РЕЕМИТОВАЊА

Члан 201д

Емитери радио и телевизијског програма дужни су да воде електронску евиденцију емитовања и реемитовања ауторских дела.

Надзор над вођењем електронске евиденције врши Републичка радиодифузна агенција, као поверени посао.

Начин вођења електронске евиденције из става 1. овог члана прописује Влада.

VI ЕВИДЕНЦИЈА АУТОРСКИХ ДЕЛА И ПРЕДМЕТА СРОДНИХ ПРАВА

Члан 202

Ради обезбеђења доказа носиоци ауторског и сродних права могу да депонују примерке својих дела и предмета сродних права код надлежног органа.

Примерци дела и предмета сродних права који се депонују морају бити у форми писаног документа (рукопис, штампани текст, музичка партитура), звучног, визуелног или аудиовизуелног записа или у дигиталној форми.

Надлежни орган води евиденцију за сваку врсту ауторских дела и предмета сродних права.

Носилац ауторског и сродних права дужан је да приликом депоновања и уношења у евиденцију ауторског дела или предмета заштите сродног права да истинити и потпун податак о свом ауторском делу и предмету заштите сродног права.

Подаци у евиденцији сматрају се истинитим док се супротно не докаже.

Савесно лице које је повредило туђе ауторско или сродно право уздајући се у тачност података у евиденцији не одговара за накнаду штете због повреде тог права.

Уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права ни на који начин не утиче на настанак и трајање права која су утврђена овим законом.

Садржај евиденције из става 3. овог члана и услове које треба да испуњавају примерци дела и предмета сродних права који се депонују уређују се посебним прописом.

Члан 203

За уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права плаћа се прописана такса.

VII ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан 204

Повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског или сродног права, неплаћање накнаде прописане овим законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних овим законом.

Члан 205

Носилац ауторског права, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, произвођач базе података и стицалац искључивих овлашћења на ауторска и сродна права може тужбом да захтева нарочито:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично;

4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду имовинске штете;

6) објављивање пресуде о трошку туженог.

Аутор, односно интерпретатор има право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Одредба става 1. тачке 3. овог члана не односи се на:

1) грађевински реализована дела архитектуре;

2) раздвојиве делове предмета којим је извршена повреда права, ако производња тих делова и њихово стављање у промет нису противзаконити.

Уместо захтева за уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права тужилац може захтевати да му се предају ти предмети.

Члан 206

Ако је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.

Члан 207

Независно од одредбе члана 9. став 2. овог закона, ако је име тужиоца назначено на примерку или другом облику материјализације ауторског дела, односно предмета сродног права, он ће се сматрати носиоцем ауторског права на том делу, односно сродног права на том предмету заштите, док се не докаже друкчије.

Поступак по тужби због повреде ауторског и сродних права је хитан.

Члан 208

Поред случајева предвиђених одредбом члана 204. овог закона, повреду права представља и:

1) искоришћавање било ког предмета заштите уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите, односно на основу неовлашћене емисије;

2) држање у комерцијалне сврхе примерака ауторског дела или предмета сродног права, ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку;

3) производња, увоз, стављање у промет, продаја, давање у закуп, рекламирање у циљу продаје или давања у закуп или држање у комерцијалне сврхе уређаја, производа, саставних делова, рачунарских програма, који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, и који немају другу значајнију сврху осим наведене;

4) заобилажење било које ефикасне технолошке мере или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава;

5) уклањање или измена електронске информације о правима, или стављање у промет, увоз, емитовање или на други начин јавно саопштавање ауторског дела или предмета сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права.

Израз “технолошке мере” у смислу става 1. овог члана, означава сваку технологију, уређај или део који је конструисан да током своје наменске употребе онемогући или ограничи радње у вези са ауторским делом или другим предметом заштите, за које носилац ауторског или сродног права није дао сагласност. Технолошке мере сматрају се ефикасним када носиоци права из овог закона коришћење својих ауторских дела или предмета сродних права ограничавају путем контроле приступа или путем заштитног поступка као што су енкрипција, деформација или друга трансформација ауторског дела или предмета сродног права или путем механизама за контролу умножавања којима се постиже циљ заштите.

Израз “информација о правима” у смислу става 1. овог члана, означава сваку информацију која потиче од носиоца права и која идентификује ауторско дело или предмет сродноправне заштите, аутора, односно носиоца права, или информацију о условима коришћења дела или предмета сродноправне заштите, или било који број или шифру која представља такву информацију.

Члан 208а

Носилац права који користи технолошке мере према одредбама овог закона дужан је да лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку дела и предмету сродног права, на њихов захтев, у најкраћем могућем року, омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин.

Одредба става 1. овог члана не примењује се на дела или друге предмете заштите који су учињени доступним јавности на основу договорених уговорних услова на начин који омогућава припадницима јавности да им приступе са места и у време које сами одаберу.

Носилац права, увозник или друго лице које је применило технолошке мере или које има овлашћење да их отклони мора на сваком примерку дела или предмета сродног права, израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, јасно и видљиво да назначи употребу технолошких мера према одредбама овог закона и да наведе:

1) податке о употребљеној технолошкој мери и њеним учинцима;

2) своје име, односно назив и контакт адресу за омогућавање ефикасног остваривања садржајног ограничења права из става 1. овог члана.

Ако носилац права не поступи у складу са одредбом става 1. овог члана, тврдећи да не постоје услови под којима је дозвољено искоришћавање дела, односно примерка сродног права на основу одредби о ограничењима ауторског и сродних права који су прописани одредбама овог закона, лице које хоће да оствари садржајна ограничења права може да поднесе тужбу против носиоца права и да захтева приступ ауторском делу, односно предмету сродног права и коришћење у складу са одредбама овог закона које се односе на ограничења ауторског права.

Члан 209

Ауторско право и право интерпретатора не могу бити предмет принудног извршења.

Предмет принудног извршења могу бити само одређена имовинска потраживања која произлазе из права из става 1. овог члана.

Недовршена дела и необјављени рукописи не могу бити предмет принудног извршења.

Члан 210

На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, односно меру забране настављања започетих радњи којима би се могла извршити повреда.

Члан 211

На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, односно да може доћи до повреде тог права или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана бојазан да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може одредити меру обезбеђења доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.

Обезбеђењем доказа, у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података и др. као и заплена докумената и предмета којима је повреда извршена, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.

Члан 212

Привремене мере, односно обезбеђење доказа из чл. 210. и 211. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају да се тужба не поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа, примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 210. овог закона не одлаже извршење решења.

Члан 213

Суд може наложити туженом да да обавештења о трећим лицима која су повезана са повредом или преда документе који су у вези са повредом.

Лице које не изврши своју обавезу из става 1. овог члана одговара за штету која из тога произађе.

Члан 214

У случају спора за утврђење права издавача, односно лица које је објавило дело чији аутор није познат, у смислу члана 13. овог закона суд је дужан да обезбеди да се анонимност аутора сачува.

VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 215

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:

1) неовлашћено објави, забележи, умножи или јавно саопшти на било који начин, у целини или делимично, ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију или базу података, или стави у промет или да у закуп или у комерцијалне сврхе држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије или базе података (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. и 140);

2) у циљу прибављања имовинске користи за себе или другог противправно стави у промет или да у закуп примерке из става 1. овог члана, за које зна да су неовлашћено објављени, забележени или умножени (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. и 140);

3) произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје, производе, саставне делове, рачунарске програме, који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, или који немају другу значајнију сврху осим наведене (члан 208. став 1. тачка 3);

4) заобилази било коју ефикасну технолошку меру или пружа или рекламира услуге којима се то омогућава или олакшава ( члан 208. став 1. тачка 4);

5) уклони или измени електронску информацију о правима, или стави у промет, увезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, и при том зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 208. став 1. тачка 5);

6) у својству власника грађевине изврши одређене измене на грађевини која представља материјализовани примерак дела архитектуре, а прераду дела није прво понудило аутору дела (члан 38);

7) организацији не достави или не достави у прописаном року, податке о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа (члан 39. став 7. и члан 187. ст. 2, 3, 4. и 5);

8) обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права без дозволе надлежног органа (члан 160. став 4).

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредних преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредних преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 216

За радње из члана 215. став 1. тач. 1, 2, 3, 4, 5. и 7. овог закона казниће се за прекршај предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

За радњу из члана 215. став 1. тачка 6. овог закона казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1. и 2. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 217

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:

1) без навођења имена аутора или интерпретатора или под другим именом у целини или делимично објави, изведе, представи, пренесе извођење или представљање или емитује туђе ауторско дело или искористи туђу интерпретацију (члан 15. и члан 114. став 1. тачка 2);

2) без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или туђу снимљену интерпретацију (чл. 17. и 31. и члан 114. став 1. тачка 3);

3) у својству професионалног трговца уметничким делима (продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.) у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела, и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9);

4) приликом уношења у евиденцију и депоновања код надлежног органа, ауторског дела или предмета заштите сродног права да неистинити или прикрије прави податак о свом ауторском делу или предмету заштите сродног права (члан 202. став 4);

5) у својству издавача прода непродате примерке дела као стару хартију, а да их није претходно понудио аутору, односно његовом наследнику да их откупи (члан 81);

6) лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку ауторског дела или предмета сродног права, не омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин (члан 208а став 1);

7) на примерку ауторског дела или предмета сродног права израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, не означи јасно и видљиво употребу технолошких мера (члан 208а став 3).

За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

За радње из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном у износу од 10.000 до 200.000 динара.

За радње из става 1. тач. 4. и 5. овог члана, казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9).

IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 218

Аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма и произвођач емисије, чије је трајање права истекло до дана ступања на снагу овог закона не може тражити утврђивање права по овом закону.

Члан 219

Постојеће организације за колективно остваривање ауторског и сродних права које су обављале послове остваривања ових права пре ступања на снагу овог закона, настављају са радом и после ступања на снагу овог закона.

Сви субјекти из става 1. овог члана дужни су да ускладе свој статусни облик и своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Ради усклађивања правне форме, постојеће организације су дужне да изврше пријаву уписа и промене правне форме у Регистар удружења и поднесу захтев за брисање из Регистра привредних субјеката у који су уписани.

Субјекти из става 1. овог члана дужни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона објаве позив из члана 173. овог закона.

Члан 220

Примена члана 29. став 2. овог закона, одлаже се до оснивања у Републици Србији одговарајуће организације за колективно остваривање права, а најкасније до дана приступања Републике Србије Европској унији.

Члан 221

Потврђивањем Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине, одредбе овог закона о заштити ауторског права, права интерпретатора, права произвођача фонограма и права произвођача емисија, изузев одредаба чл. 14. до 18. примењиваће се и на физичка и правна лица која су обухваћена одредбом члана 1. став 3. тог споразума.

Одредбе чл. 35. и 36. овог закона примењиваће се на лица која су држављани или имају пребивалиште у држави чланици Светске трговинске организације, само под условом реципроцитета.

Члан 222

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће објавити позив из члана 194. став 2. овог закона, а најкасније по истеку 60 дана од дана објаве позива, руководилац надлежног органа ће предложити Влади кандидате за избор чланова Комисије и њихових заменика.

Влада ће именовати кандидате за председника и чланове Комисије као и њихове заменике у року од 30 дана од дана добијања предлога од надлежног органа.

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће предложити Влади листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде на основу члана 39. овог закона

Влада ће утврдити листу уређаја и предмета из члана 39. став 10. овог закона у року од 60 дана од дана добијања предлога од стране надлежног органа.

До утврђивања листе из става 4. овог члана, лица из члана 39. став 2. овог закона не плаћају накнаду за рачунаре, рачунарску опрему и компоненте, као и све врсте рачунарских меморија.

Члан 223

Комисија је дужна да донесе Пословник о раду Комисије у року од 30 дана од дана образовања Комисије.

Члан 224

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о ауторском и сродним правима (“Службени лист СЦГ”, број 61/04), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 225

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о ауторском и сродним правима (“Службени лист СЦГ”, број 61/04);

2) одредбе чл. 34, 35, 42, 43. и члана 44. став 1. тач. 1. и 3. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (“Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 226

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ауторском и сродним правима

(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011)

Члан 45

Закон о ауторском и сродним правима примењује се на фонограме произвођача фонограма и на њима снимљене интерпретације ако од бележења, односно од првог издања или објављивања, до дана ступања на снагу овог закона, није протекло педесет година, с тим што се почетак рока одређује у складу са чланом 147. став 8. Закона о ауторском и сродним правима.

Члан 46

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ауторском и сродним правима

(“Службени гласник РС”, бр. 119/2012)

Члан 11

Даном ступања на снагу овог закона престаје са радом Комисија за ауторско и сродна права, а њена права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, за вршење надлежности утврђених овим законом, преузима Завод за интелектуалну својину.

Репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије дужно је да категорише кориснике из члана 6. овог закона (нови члан 171а), у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Завод за интелектуалну својину дужан је да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе Тарифу за остваривање права на накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма и Тарифу за остваривање права на посебну накнаду, у складу са одредбама овог закона.

Члан 12

Организације које остварују права аутора музичких дела на накнаду за јавно саопштавање музичких дела и организације које остварују права интерпретатора и произвођача фонограма на накнаду за јавно саопштавање интерпретација и фонограма дужне су да споразум из члана 3. овог закона (допуњени члан 156) постигну у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Уколико организације из става 1. овог члана не постигну споразум у остављеном року, јединствену накнаду наплаћује најстарија организација.

Јединствена накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма почеће, у смислу члана 3. овог закона (члан 156. ст. 5. и 6), да се обрачунава и наплаћује од 1. јануара 2014. године.

До 1. јануара 2014. године организације из става 1. овог члана наплаћиваће накнаду за јавно саопштавање према Тарифи коју је донео Завод за интелектуалну својину, а према следећим пропорцијама: 50% организацији која остварује права аутора на јавно саопштавање музичких дела, 25% организацији произвођача фонограма и 25% организацији интерпретатора.

Електронска евиденција емитовања и реемитовања почеће да се води од 1. јануара 2014. године.

Члан 13

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2013. године.

Obligation Law Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, “Службени лист СРЈ”, бр. 31/93 и “Службени лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља)

Део први

ОПШТИ ДЕО

Глава I

ОСНОВНА НАЧЕЛА

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређују се облигациони односи који настају из уговора, проузроковања штете, стицања без основа, пословодства без налога, једностране изјаве воље и других законом утврђених чињеница.

Стране у облигационим односима

Члан 2

Стране у облигационим односима могу бити физичка и правна лица.

Чл. 3-9

(Брисано)

Аутономија воље

Члан 10

Стране у облигационим односима су слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.

Равноправност страна

Члан 11

Стране у облигационом односу су равноправне.

Начело савесности и поштења

Члан 12

У заснивању облигационих односа и остваривању права и обавеза из тих односа стране су дужне да се придржавају начела савесности и поштења.

Забрана злоупотребе права

Члан 13

(1) Забрањено је вршење права из облигационих односа противно циљу због кога је оно законом установљено или признато.

(2) (Брисан)

Забрана стварања и искоришћавања монополског положаја

Члан 14

У заснивању облигационих односа стране не могу установљавати права и обавезе којима се за било кога ствара или искоришћава монополски положај на тржишту.

Начело једнаке вредности давања

Члан 15

(1) У заснивању двостраних уговора стране полазе од начела једнаке вредности узајамних давања.

(2) Законом се одређује у којим случајевима нарушавање тога начела повлачи правне последице.

Забрана проузроковања штете

Члан 16

Свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.

Дужности испуњења обавеза

Члан 17

(1) Стране у облигационом односу дужне су да изврше своју обавезу и одговорне су за њено испуњење.

(2) Обавеза се може угасити само сагласношћу воља страна у облигационом односу или на основу закона.

Понашање у извршавању обавеза и остваривању права

Члан 18

(1) Страна у облигационом односу дужна је да у извршавању своје обавезе поступа са пажњом која се у правном промету захтева у одговарајућој врсти облигационих односа (пажња доброг привредника, односно пажња доброг домаћина).

(2) Страна у облигационом односу дужна је да у извршавању обавезе из своје професионалне делатности поступа с повећаном пажњом, према правилима струке и обичајима (пажња доброг стручњака).

(3) Страна у облигационом односу дужна је да се у остваривању свог права уздржи од поступка којим би се отежало извршење обавезе друге стране.

Решавање спорова на миран начин

Члан 19

Стране у облигационом односу настојаће да спорове решавају усаглашавањем, посредовањем или на други миран начин.

Диспозитивни карактер одредаба закона

Члан 20

Стране могу свој облигациони однос уредити друкчије него што је овим законом одређено, ако из поједине одредбе овог закона или из њеног смисла не произлази што друго.

Примена добрих пословних обичаја

Члан 21

(1) Стране у облигационим односима дужне су да у правном промету поступају у складу са добрим пословним обичајима.

(2) На облигационе односе се примењују узансе ако су стране у облигационим односима уговориле њихову примену или ако из околности произилази да су њихову примену хтеле.

Поступање у складу са општим актима

Члан 22

(1) Правна лица у заснивању облигационог односа поступају у складу са својим општим актима.

(2) Али, уговор који је закључен или друга правна радња која је предузета супротно тим актима остаје на снази, осим ако је за то друга страна знала или морала знати или ако је овим законом друкчије одређено.

Примена других савезних закона

Члан 23

На облигационе односе који се уређују другим савезним законима примењују се одредбе овог закона у питањима која нису уређена тим законом.

Члан 24

(Престао да важи на основу одлуке УСЈ)

Примена појединих одредаба

Члан 25

(1) Одредбе овог закона које се односе на уговоре примењују се на све врсте уговора, осим ако за уговоре у привреди није изричито друкчије одређено.

(2) Уговори у привреди су, у смислу овог закона, уговори које предузећа и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим делатностима.

(3) Одредбе овог закона које се односе на уговоре сходно се примењују и на друге правне послове.

Глава II

НАСТАНАК ОБАВЕЗА

Одељак 1

УГОВОР

Одсек 1

Закључење уговора

И Сагласност воља

Кад је уговор закључен

Члан 26

Уговор је закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора.

Обавезно закључење и обавезна садржина уговора

Члан 27

(1) Ако је неко по закону обавезан да закључи уговор, заинтересовано лице може захтевати да се такав уговор без одлагања закључи.

(2) Одредбе прописа којима се, делимично или у целини, одређује садржина уговора саставни су делови тих уговора, те их употпуњавају или ступају на место уговорних одредби које нису у сагласности са њима.

Изјава воље

Члан 28

(1) Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању.

(2) Изјава воље мора да буде учињена слободно и озбиљно.

Дозвола и одобрење

Члан 29

(1) Кад је за закључење уговора потребна сагласност трећег лица, ова сагласност може бити дата пре закључења уговора, као дозвола, или после његовог закључења, као одобрење, ако законом није прописано што друго.

(2) Дозвола, односно одобрење морају бити дати у облику прописаном за уговоре за чије се закључење дају.

Преговори

Члан 30

(1) Преговори који претходе закључењу уговора не обавезују и свака их страна може прекинути кад год хоће.

(2) Али страна која је водила преговоре без намере да закључи уговор одговара за штету насталу вођењем преговора.

(3) Одговара за штету и страна која је водила преговоре у намери да закључи уговор, па одустане од те намере без основаног разлога и тиме другој страни проузрокује штету.

(4) Ако се друкчије не споразумеју, свака страна сноси своје трошкове око припрема за закључење уговора, а заједничке трошкове сносе на једнаке делове.

Време и место закључења уговора

Члан 31

(1) Уговор је закључен оног часа кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду.

(2) Сматра се да је уговор закључен у месту у коме је понудилац имао своје седиште, односно пребивалиште у тренутку кад је учинио понуду.

Понуда

Члан 32

(1) Понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи све битне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор.

(2) Ако су уговорне стране после постигнуте сагласности о битним састојцима уговора оставиле неке споредне тачке за доцније, уговор се сматра закљученим, а споредне тачке, ако сами уговарачи не постигну сагласност о њима, уредиће суд водећи рачуна о претходним преговорима, утврђеној пракси између уговарача и обичајима.

Општа понуда

Члан 33

Предлог за закључење уговора учињен неодређеном броју лица, који садржи битне састојке уговора чијем је закључењу намењен, важи као понуда, уколико друкчије не произлази из околности случаја или обичаја.

Излагање робе

Члан 34

Излагање робе са означењем цене сматра се као понуда, уколико друкчије не произлази из околности случаја или обичаја.

Слање каталога и огласа

Члан 35

(1) Слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путем штампе, летака, радија, телевизије или на који други начин, не представљају понуду за закључење уговора, него само позив да се учини понуда под објављеним условима.

(2) Али ће пошиљалац таквих позива одговарати за штету, коју би претрпео понудилац, ако без основаног разлога није прихватио његову понуду.

Дејство понуде

Члан 36

(1) Понудилац је везан понудом изузев ако је своју обавезу да одржи понуду искључио, или ако то искључење произлази из околности посла.

(2) Понуда се може опозвати само ако је понуђени примио опозив пре пријема понуде или истовремено са њом.

До када понуда обавезује

Члан 37

(1) Понуда у којој је одређен рок за њено прихватање обавезује понудиоца до истека тог рока.

(2) Ако је понудилац у писму или телеграму одредио рок за прихватање, сматраће се да је тај рок почео тећи од датума означеног у писму, односно од дана кад је телеграм предат пошти.

(3) У случају да писмо није датирано, рок за прихватање понуде тече од дана кад је писмо предато пошти.

(4) Понуда учињена одсутном лицу, у којој није одређен рок за прихватање, везује понудиоца за време које је редовно потребно да понуда стигне понуђеноме, да је овај размотри, о њој одлучи и да одговор о прихватању стигне понудиоцу.

Форма понуде

Члан 38

(1) Понуда уговора за чије закључење закон захтева посебну форму обавезује понудиоца само ако је учињена у тој форми.

(2) Исто важи и за прихватање понуде.

Прихватање понуде

Члан 39

(1) Понуда је прихваћена кад понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду.

(2) Понуда је прихваћена и кад понуђени пошаље ствар или плати цену, као и кад учини неку другу радњу која се, на основу понуде, праксе утврђене између заинтересованих страна или обичаја, може сматрати као изјава о прихватању.

(3) Прихватање се може опозвати ако понудилац прими изјаву о опозивању пре изјаве о прихватању или истовремено са њом.

Прихватање непосредне понуде

Члан 40

(1) Понуда учињена присутном лицу сматра се одбијеном ако није прихваћена без одлагања, изузев ако из околности произлази да понуђеном припада известан рок за размишљање.

(2) Понуда учињена телефоном, телепринтером или непосредном радио-везом сматра се као понуда присутном лицу.

Прихватање понуде с предлогом да се измени

Члан 41

Ако понуђени изјави да прихвата понуду и истовремено предложи да се она у нечему измени или допуни, сматра се да је понуду одбио и да је са своје стране учинио другу понуду своме ранијем понудиоцу.

Ћутање понуђеног

Члан 42

(1) Ћутање понуђеног не значи прихватање понуде.

(2) Нема дејства одредба у понуди да ће се ћутање понуђеног или неко друго његово пропуштање (на пример, ако не одбије понуду у одређеном року, или ако послату ствар о којој му се нуди уговор не врати у одређеном року и сл.) сматрати као прихватање.

(3) Али, кад понуђени стоји у сталној пословној вези с понудиоцем у погледу одређене робе, сматра се да је прихватио понуду која се односи на такву робу, ако је није одмах или у остављеном року одбио.

(4) Исто тако, лице које се понудило другом да извршава његове налоге за обављање одређених послова, као и лице у чију пословну делатност спада вршење таквих налога, дужно је да изврши добијени налог ако га није одмах одбило.

(5) Ако у случају из претходног става понуда, односно налог није одбијен, сматра се да је уговор закључен у тренутку кад је понуда, односно налог стигао понуђеном.

Задоцнело прихватање и задоцнело достављање изјаве о прихватању

Члан 43

(1) Прихватање понуде извршено са задоцњењем сматра се као нова понуда од стране понуђеног.

(2) Али, ако је изјава о прихватању која је учињена благовремено, стигла понудиоцу после истека рока за прихватање, а понудилац је знао или је могао знати да је изјава отпослата благовремено, уговор је закључен.

(3) Ипак, уговор у таквом случају није закључен ако понудилац одмах, а најкасније првог идућег радног дана по пријему изјаве, или и пре пријема изјаве, а по истеку рока за прихватање понуде, извести понуђенога да се због закашњења не сматра везан својом понудом.

Смрт или неспособност једне стране

Члан 44

Понуда не губи дејство ако је смрт или неспособност једне стране наступила пре њеног прихватања, изузев ако супротно произлази из намере страна, обичаја или природе посла.

Предуговор

Члан 45

(1) Предуговор је такав уговор којим се преузима обавеза да се доцније закључи други, главни уговор.

(2) Прописи о форми главног уговора важе и за предуговор, ако је прописана форма услов пуноважности уговора.

(3) Предуговор обавезује ако садржи битне састојке главног уговора.

(4) На захтев заинтересоване стране суд ће наложити другој страни која одбија да приступи закључењу главног уговора да то уради у року који ће јој одредити.

(5) Закључење главног уговора може се захтевати у року од шест месеци од истека рока предвиђеног за његово закључење, а ако тај рок није предвиђен, онда од дана кад је према природи посла и околностима уговор требало да буде закључен.

(6) Предуговор не обавезује ако су се околности од његовог закључења толико измениле да не би био ни закључен да су такве околности постојале у то време.

II Предмет

Какав мора бити предмет обавезе

Члан 46

(1) Уговорна обавеза може се састојати у давању, чињењу, нечињењу или трпљењу.

(2) Она мора бити могућа, допуштена и одређена, односно одредива.

Ништавост уговора због предмета

Члан 47

Кад је предмет обавезе немогућ, недопуштен, неодређен или неодредив, уговор је ништав.

Накнадна могућност

Члан 48

Уговор закључен под одложним условом или роком пуноважан је ако је предмет обавезе који је у почетку био немогућ постао могућ пре остварења услова или истека рока.

Кад је предмет обавезе недопуштен

Члан 49

Предмет обавезе је недопуштен ако је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.

Кад је предмет одредив

Члан 50

(1) Предмет обавезе је одредив ако уговор садржи податке помоћу којих се може одредити или су стране оставиле трећем лицу да га одреди.

(2) Ако то треће лице неће или не може да одреди предмет обавезе, уговор је ништав.

III Основ

Допуштен основ

Члан 51

(1) Свака уговорна обавеза мора имати допуштен основ.

(2) Основ је недопуштен ако је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.

(3) Претпоставља се да обавеза има основ иако није изражен.

Ништавост уговора због основа

Члан 52

Ако основ не постоји или је недопуштен, уговор је ништав.

Побуде за закључење уговора

Члан 53

(1) Побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову пуноважност.

(2) Али, ако је недопуштена побуда битно утицала на одлуку једног уговарача да закључи уговор и ако је то други уговарач знао или морао знати, уговор ће бити без дејства.

(3) Уговор без накнаде нема правно дејство и кад други уговарач није знао да је недопуштена побуда битно утицала на одлуку његовог сауговарача.

IV Способност

Уговори правног лица

Члан 54

(1) Правно лице може закључивати уговоре у правном промету у оквиру своје правне способности.

(2) Уговор закључен противно одредби става 1 овог члана нема правно дејство.

(3) Савесна страна може захтевати накнаду штете коју је претрпела услед закључења уговора који нема правно дејство.

Сагласност за закључење уговора

Члан 55

(1) Кад је општим актом правног лица одређено и у регистар уписано да његов заступник може закључити одређени уговор само уз сагласност неког органа, сагласност се може дати претходно, истовремено или накнадно, ако шта друго није уписано у регистар.

(2) Друга страна има право да позове правно лице да се његов овлашћени орган у примереном року изјасни да ли даје сагласност, па ако то овај не учини, сматраће се да сагласност није дата.

(3) Накнадна сагласност има повратно дејство, ако друкчије није уговорено.

(4) Ако сагласност није дата, сматра се да уговор није ни закључен.

(5) Кад се према одредбама овог члана сматра да уговор није закључен, савесна страна може захтевати од правног лица правичну накнаду.

(6) Одредбе претходних ставова примењују се и у случају кад је општим актом правног лица одређено да заступник може закључити неки уговор само заједно с одређеним органом тог правног лица.

Уговор пословно неспособног лица

Члан 56

(1) За закључење пуноважног уговора потребно је да уговарач има пословну способност која се тражи за закључење тог уговора.

(2) Ограничено пословно способно лице може без одобрења свог законског заступника закључивати само оне уговоре чије му је закључивање законом дозвољено.

(3) Остали уговори тих лица ако су закључени без одобрења законског заступника рушљиви су, али могу бити оснажени његовим накнадним одобрењем.

Право сауговарача пословно неспособног лица

Члан 57

(1) Сауговарач пословно неспособног лица који није знао за његову пословну неспособност може одустати од уговора који је закључио са њим без одобрења његовог законског заступника.

(2) Исто право има и сауговарач пословно неспособног лица који је знао за његову пословну неспособност, али је био преварен од њега да има одобрење свог законског заступника.

(3) Ово право се гаси по истеку тридесет дана од сазнања за пословну неспособност друге стране, односно за одсуство одобрења законског заступника, али и раније ако законски заступник буде одобрио уговор пре него што тај рок истекне.

Позивање законског заступника да се изјасни

Члан 58

(1) Сауговарач пословно неспособног лица који је закључио уговор са њим без одобрења његовог законског заступника може позвати законског заступника да се изјасни да ли одобрава тај уговор.

(2) Ако се законски заступник не изјасни у року од тридесет дана од овог позива да уговор одобрава, сматраће се да је одбио да дâ одобрење.

Кад уговарач стекне пословну способност после закључења уговора

Члан 59

Пословно способно лице може захтевати да се поништи уговор који је без потребног одобрења закључило за време своје ограничене пословне способности само ако је тужбу поднело у року од три месеца од дана стицања потпуне пословне способности.

V Мане воље

Претња

Члан 60

(1) Ако је уговорна страна или неко трећи недопуштеном претњом изазвао оправдани страх код друге стране тако да је ова због тога закључила уговор, друга страна може тражити да се уговор поништи.

(2) Страх се сматра оправданим ако се из околности види да је озбиљном опасношћу угрожен живот, тело или друго значајно добро уговорне стране или трећег лица.

Битна заблуда

Члан 61

(1) Заблуда је битна ако се односи на битна својства предмета, на лице са којим се закључује уговор ако се закључује с обзиром на то лице, као и на околности које се по обичајима у промету или по намери странака сматрају одлучним, а страна која је у заблуди не би иначе закључила уговор такве садржине.

(2) Страна која је у заблуди може тражити поништај уговора због битне заблуде, осим ако при закључењу уговора није поступала с пажњом која се у промету захтева.

(3) У случају поништаја уговора због заблуде, друга савесна страна има право да тражи накнаду претрпљене штете без обзира на то што страна која је у заблуди није крива за своју заблуду.

(4) Страна која је у заблуди не може се на њу позивати ако је друга страна спремна да изврши уговор као да заблуде није било.

Заблуда о побуди код уговора без накнаде

Члан 62

Код уговора без накнаде битном заблудом се сматра и заблуда о побуди која је била одлучна за преузимање обавезе.

Неспоразум

Члан 63

Кад стране верују да су сагласне, а у ствари међу њима постоји неспоразум о природи уговора или о основу или о предмету обавезе, уговор не настаје.

Посредна изјава

Члан 64

Заблуда лица преко кога је страна изјавила своју вољу сматра се исто као и заблуда у властитом изјављивању воље.

Превара

Члан 65

(1) Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора, друга страна може захтевати поништај уговора и онда кад заблуда није битна.

(2) Страна која је закључила уговор под преваром има право да захтева накнаду претрпљене штете.

(3) Ако је превару учинило треће лице превара утиче на сам уговор ако је друга уговорна страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару.

(4) Уговор без накнаде може се поништити и кад је превару учинило треће лице, без обзира на то да ли је друга уговорна страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару.

Привидан уговор

Члан 66

(1) Привидан уговор нема дејства међу уговорним странама.

(2) Али, ако привидан уговор прикрива неки други уговор, тај други важи ако су испуњени услови за његову правну ваљаност.

(3) Привидност уговора не може се истицати према трећем савесном лицу.

VI Форма уговора

Неформалност уговора

Члан 67

(1) Закључење уговора не подлежи никаквој форми, осим ако је законом друкчије одређено.

(2) Захтев закона да уговор буде закључен у одређеној форми важи и за све доцније измене или допуне уговора.

(3) Али су пуноважне доцније усмене допуне о споредним тачкама о којима у формалном уговору није ништа речено уколико то није противно циљу ради кога је форма прописана.

(4) Пуноважне су и доцније усмене погодбе којима се смањују или олакшавају обавезе једне или друге стране, ако је посебна форма прописана само у интересу уговорних страна.

Раскидање формалних уговора

Члан 68

Формални уговори могу бити раскинути неформалним споразумом, изузев ако је за одређени случај законом предвиђено што друго, или ако циљ због кога је прописана форма за закључење уговора захтева да раскидање уговора буде обављено у истој форми.

Уговорена форма

Члан 69

(1) Уговорне стране могу се споразумети да посебна форма буде услов пуноважности њиховог уговора.

(2) Уговор за чије је закључење уговорена посебна форма може бити раскинут, допуњен или на други начин измењен и неформалним споразумом.

(3) Ако су уговорне стране предвиделе посебну форму само да осигурају доказ свога уговора, или да постигну што друго, уговор је закључен кад је постигнута сагласност о његовој садржини, а за уговараче је у исто време настала обавеза да уговору даду предвиђену форму.

Санкција недостатка потребне форме

Члан 70

(1) Уговор који није закључен у прописаној форми нема правно дејство уколико из циља прописа којим је одређена форма не произлази што друго.

(2) Уговор који није закључен у уговореној форми нема правно дејство уколико су странке пуноважност уговора условиле посебном формом.

Претпоставка потпуности исправе

Члан 71

(1) Ако је уговор закључен у посебној форми, било на основу закона било по вољи странака, важи само оно што је у тој форми изражено.

(2) Ипак, биће пуноважне истовремене усмене погодбе о споредним тачкама о којима у формалном уговору није ништа речено, уколико нису у супротности са његовом садржином или ако нису противне циљу због кога је форма прописана.

(3) Пуноважне су и истовремене усмене погодбе којима се смањују или олакшавају обавезе једне или обе стране ако је посебна форма прописана само у интересу уговорних страна.

Састављање исправе

Члан 72

(1) Кад је за закључење уговора потребно саставити исправу, уговор је закључен кад исправу потпишу сва лица која се њим обавезују.

(2) Уговарач који не зна писати ставиће на исправу рукознак оверен од два сведока или од суда, односно другог органа.

(3) За закључење двостраног уговора довољно је да обе стране потпишу једну исправу или да свака од страна потпише примерак исправе намењен другој страни.

(4) Захтев писмене форме је испуњен ако стране измењају писма или се споразумеју телепринтером или неким другим средством које омогућава да се са извесношћу утврде садржина и давалац изјаве.

Кад је извршен уговор коме недостаје форма

Члан 73

Уговор за чије се закључење захтева писмена форма сматра се пуноважним иако није закључен у тој форми ако су уговорне стране извршиле, у целини или у претежном делу, обавезе које из њега настају, осим ако из циља због кога је форма прописана очигледно не произлази што друго.

VII Услов

Услови и њихово дејство

Члан 74

(1) Уговор је закључен под условом ако његов настанак или престанак зависи од неизвесне чињенице.

(2) Ако је закључен под одложним условом па се услов испуни, уговор делује од тренутка његовог закључења, осим ако из закона, природе посла или воље страна не проистиче нешто друго.

(3) Ако је закључен под раскидним условом, уговор престаје важити кад се услов испуни.

(4) Сматра се да је услов остварен ако његово остварење, противно начелу савесности и поштења, спречи страна на чији је терет одређен, а сматра се да није остварен ако његово остварење, противно начелу савесности и поштења, проузрокује страна у чију је корист одређен.

Недопуштен или немогућ услов

Члан 75

(1) Ништав је уговор у коме је постављен одложни или раскидни услов противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.

(2) Уговор закључен под немогућим одложним условом је ништав, а немогућ раскидни услов сматра се непостојећим.

Обезбеђење условног права

Члан 76

Ако је уговор закључен под одложним условом, поверилац чије је право условљено може захтевати одговарајуће обезбеђење тог права ако је његово остварење угрожено.

VIII Рок

Рачунање времена

Члан 77

(1) Рок одређен у данима почиње тећи првог дана после догађаја од кога се рок рачуна, а завршава се истеком последњег дана рока.

(2) Рок одређен у недељама, месецима или годинама завршава се оног дана који се по имену и броју поклапа са даном настанка догађаја од кога рок почиње да тече, а ако таквог дана нема у последњем месецу, крај рока пада на последњи дан тог месеца.

(3) Ако последњи дан рока пада у дан када је законом одређено да се не ради, као последњи дан рока рачуна се следећи радни дан.

(4) Почетак месеца означава први дан у месецу, средина – петнаести, а крај – последњи дан у месецу, ако што друго не произлази из намере странака или из природе уговорног односа.

Примена правила о услову

Члан 78

Кад дејство уговора почиње од одређеног времена, сходно се примењују правила о одложном услову, а кад уговор престаје да важи по истеку одређеног рока, сходно се примењују правила о раскидном услову.

IX Капара и одустаница

1. Капара

Враћање и урачунавање капаре

Члан 79

(1) Ако је у тренутку закључења уговора једна страна дала другој известан износ новца или извесну количину других заменљивих ствари као знак да је уговор закључен (капара), уговор се сматра закљученим кад је капара дата, ако није што друго уговорено.

(2) У случају испуњења уговора, капара се мора вратити или урачунати у испуњење обавезе.

(3) Ако што друго није уговорено, страна која је дала капару не може одустати од уговора остављајући капару другој страни, нити то може учинити друга страна враћањем удвојене капаре.

Неизвршење уговора

Члан 80

(1) Ако је за неизвршење уговора одговорна страна која је дала капару, друга страна може по свом избору тражити извршење уговора, ако је то још могуће или тражити накнаду штете, а капару урачунати у накнаду или вратити, или се задовољити примљеном капаром.

(2) Ако је за неизвршење уговора одговорна страна која је примила капару, друга страна може, по свом избору, тражити извршење уговора, ако је то још могуће, или тражити накнаду штете и враћање капаре, или тржити враћање удвојене капаре.

(3) У сваком случају, кад друга страна тражи извршење уговора, она има право и на накнаду штете коју трпи због задоцњења.

(4) Суд може на захтев заинтересоване стране смањити претерано велику капару.

У случају делимичног испуњења обавезе

Члан 81

(1) У случају делимичног испуњења обавезе, поверилац не може задржати капару, него може тражити испуњење остатка обавезе и накнаду штете због задоцњења, или тражити накнаду штете због непотпуног испуњења, али се у оба случаја капара урачунава у накнаду.

(2) Ако поверилац раскине уговор и врати оно што је примио као делимично испуњење, он може бирати између осталих захтева који припадају једној страни кад је уговор остао неизвршен кривицом друге.

2. Одустаница

Улога одустанице

Члан 82

(1) Споразумом уговорних страна може се овластити једна или свака страна да одустане од уговора давањем одустанице.

(2) Кад страна у чију је корист уговорена одустаница изјави другој страни да ће дати одустаницу, она више не може захтевати извршење уговора.

(3) Страна овлашћена да одустане дужна је дати одустаницу истовремено са изјавом о одустајању.

(4) Ако уговарачи нису одредили рок до кога овлашћена страна може одустати од уговора, она то може учинити све док не протекне рок одређен за испуњење њене обавезе.

(5) Ово право одустајања од уговора престаје и кад страна у чију је корист уговорено почне испуњавати своје обавезе из тог уговора или примати испуњење од друге стране.

Капара као одустаница

Члан 83

(1) Кад је уз капару уговорено право да се одустане од уговора, онда се капара сматра као одустаница и свака страна може одустати од уговора.

(2) У овом случају, ако одустане страна која је дала капару, она је губи, а ако одустане страна која је капару примила, она је удвојено враћа.

Одсек 2

Заступање

И О заступању уопште

Могућност заступања

Члан 84

(1) Уговор као и други правни посао може се предузети и преко заступника.

(2) Овлашћење за заступање заснива се на закону, општем акту правног лица, акту надлежног органа или на изјави воље заступаног (пуномоћје).

Дејства заступања

Члан 85

(1) Уговор који закључи заступник у име заступаног лица и у границама својих овлашћења обавезује непосредно заступаног и другу уговорну страну.

(2) Под истим условима и остали правни послови заступникови производе правно дејство непосредно према заступаном лицу.

(3) Заступник је дужан обавестити другу страну да иступа у име заступаног, али и кад он то не уради уговор производи правно дејство за заступаног и другу страну, ако је ова знала или је из околности могла закључити да он иступа као заступник.

Преношење овлашћења

Члан 86

(1) Заступник не може пренети своја овлашћења на другог, изузев кад му је то дозвољено законом или уговором.

(2) Изузетно, он то може учинити ако је спречен околностима да посао лично обави, а интереси заступаног захтевају неодложно предузимање правног посла.

Прекорачење граница овлашћења

Члан 87

(1) Кад заступник прекорачи границе овлашћења, заступани је у обавези само уколико одобри прекорачење.

(2) Ако заступани не одобри уговор у року који је редовно потребан да се уговор такве врсте размотри и оцени, сматраће се да је одобрење одбијено.

(3) Одобрење из претходног става има повратно дејство, ако стране не одреде друкчије.

(4) Ако друга страна није знала нити морала знати за прекорачење овлашћења, може одмах по сазнању за прекорачење, не чекајући да се заступани о уговору изјасни, изјавити да се не сматра уговором везана.

(5) Ако заступани одбије одобрење, заступник и заступани су солидарно одговорни за штету коју је друга страна претрпела, ако она није знала нити је морала знати за прекорачење овлашћења.

Закључење уговора од стране неовлашћеног лица

Члан 88

(1) Уговор који неко лице закључи као пуномоћник у име другога без његовог овлашћења обавезује неовлашћено заступаног само ако он уговор накнадно одобри.

(2) Страна са којом је уговор закључен може захтевати од неовлашћено заступаног да се у примереном року изјасни да ли уговор одобрава.

(3) Ако неовлашћено заступани ни у остављеном року уговор не одобри, сматра се да уговор није ни закључен.

(4) У том случају, страна са којом је уговор закључен може од лица које је као пуномоћник без овлашћења закључило уговор тражити накнаду штете, ако у тренутку закључења уговора није знала нити је морала знати да то лице није имало овлашћење за закључење уговора.

II Пуномоћје

Давање пуномоћја

Члан 89

(1) Пуномоћје је овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику.

(2) Постојање и обим пуномоћја су независни од правног односа на чијој је подлози пуномоћје дато.

(3) Пуномоћник може бити и правно лице.

Посебна форма пуномоћја

Члан 90

Форма прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла.

Обим овлашћења

Члан 91

(1) Пуномоћник може предузимати само оне правне послове за чије је предузимање овлашћен.

(2) Пуномоћник коме је дато опште пуномоћје може предузимати само правне послове који долазе у редовно пословање.

(3) Посао који не долази у редовно пословање може пуномоћник предузети само ако је посебно овлашћен за предузимање тог посла, односно врсте послова међу које он спада.

(4) Пуномоћник не може без посебног овлашћења за сваки поједини случај преузети меничну обавезу, закључити уговор о јемству, о поравнању, о избраном суду, као ни одрећи се неког права без накнаде.

Опозивање и сужавање пуномоћја

Члан 92

(1) Властодавац може по својој вољи сузити или опозвати пуномоћје, чак и ако се уговором одрекао тог права.

(2) Опозивање и сужавање сваког пуномоћја може се учинити изјавом без посебне форме.

(3) Ако је опозивањем или сужавањем пуномоћја повређен уговор о налогу, или уговор о делу, или неки други уговор, пуномоћник има право на накнаду тиме настале штете.

Дејство престанка и сужавања пуномоћја према трећим лицима

Члан 93

(1) Опозивање пуномоћја као и његово сужавање нема дејство према трећем лицу које је закључило уговор са пуномоћником, или обавило други правни посао, а није знало нити је морало знати да је пуномоћје опозвано, односно сужено.

(2) У том случају, властодавац има право захтевати од пуномоћника накнаду штете коју би због тога претрпео, изузев кад пуномоћник није знао ни морао знати за опозивање, односно за сужавање пуномоћја.

(3) Исто важи и у осталим случајевима престанка пуномоћја.

Други случајеви престанка пуномоћја

Члан 94

(1) Пуномоћје престаје престанком правног лица као пуномоћника, ако законом није друкчије одређено.

(2) Пуномоћје престаје смрћу пуномоћника.

(3) Пуномоћје престаје престанком правног лица, односно смрћу лица које га је дало, осим ако се започети посао не може прекинути без штете по правне следбенике или ако пуномоћје важи и за случај смрти даваоца, било по његовој вољи, било с обзиром на природу посла.

III Пословно пуномоћје

Ко може дати пуномоћје и његова садржина

Члан 95

(1) Пословно пуномоћје може дати, у границама закона, предузеће, односно друго правно лице, и њиме овластити пуномоћника да закључује уговоре и обавља остале послове који су уобичајени у вршењу њихове пословне делатности.

(2) Пословни пуномоћник не може отуђити или оптеретити непокретности, преузети меничне обавезе или обавезе јемства, узети зајам и водити спор, ако није добио посебно пуномоћје за сваки такав посао.

(3) Пословно пуномоћје може бити ограничено на одређену врсту послова, или на одређене послове, али ова ограничења имају дејство према трећем само ако је за њих знао или морао знати.

Пословно пуномоћје имаоца радње

Члан 96

(1) Одредбе о пословном пуномоћју сходно се примењују на пословно пуномоћје имаоца радње.

(2) Пословно пуномоћје не престаје смрћу имаоца радње, као ни кад он буде лишен пословне способности.

IV Овлашћења трговинског путника

Члан 97

(1) Трговински путник предузећа овлашћен је предузимати само оне послове који се односе на продају робе и који су наведени у пуномоћју које му је предузеће дало.

(2) У случају неизвесности, сматра се да трговински путник није овлашћен да закључује уговоре, него само да прикупља поруџбине, али ће ипак уговор који је закључио остати на снази ако га властодавац накнадно одобри.

(3) Трговински путник који је овлашћен да продаје робу, није овлашћен да наплати цену, као ни да продаје на кредит, осим ако има посебно овлашћење за продају на кредит.

(4) Трговински путник је овлашћен да за властодавца прима рекламације због недостатка робе и остале изјаве у вези са извршењем уговора закљученог његовим посредовањем, као и да у име властодавца предузима потребне мере за очување његових права из тог уговора.

V Овлашћења лица која обављају одређене послове

Члан 98

(1) Лица која раде на таквим пословима чије је обављање везано за закључење и испуњење одређених уговора, као што су продавци у продавницама, лица која обављају одређене услуге у угоститељству, лица на пословима шалтерске службе у пошти, у банци и сл. овлашћени су самим тим на закључење и испуњење тих уговора.

(2) (Брисан)

Одсек 3

Тумачење уговора

Примена одредаба и тумачење спорних одредаба

Члан 99

(1) Одредбе уговора примењују се онако како гласе.

(2) При тумачењу спорних одредби не треба се држати дословног значења употребљених израза, већ треба истраживати заједничку намеру уговарача и одредбу тако разумети како то одговара начелима облигационог права утврђеним овим законом.

Нејасне одредбе у посебним случајевима

Члан 100

У случају кад је уговор закључен према унапред одштампаном садржају, или кад је уговор био на други начин припремљен и предложен од једне уговорне стране, нејасне одредбе тумачиће се у корист друге стране.

Допунско правило

Члан 101

Нејасне одредбе у уговору без накнаде треба тумачити у смислу који је мање тежак за дужника, а у теретном уговору у смислу којим се остварује правичан однос узајамних давања.

Вансудско тумачење уговора

Члан 102

(1) Уговорне стране могу предвидети да ће, у случају несагласности у погледу смисла и домашаја уговорних одредби, неко трећи тумачити уговор.

(2) У том случају, ако уговором није друкчије предвиђено, стране не могу покренути спор пред судом или другим надлежним органом док претходно не прибаве тумачење уговора, осим ако треће лице одбије да дâ тумачење уговора.

Одсек 4

Неважност уговора

И Ништави уговори

Ништавост

Члан 103

(1) Уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима је ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује што друго.

(2) Ако је закључење одређеног уговора забрањено само једној страни, уговор ће остати на снази ако у закону није што друго предвиђено за одређени случај, а страна која је повредила законску забрану сносиће одговарајуће последице.

Последице ништавости

Члан 104

(1) У случају ништавости уговора свака уговорна страна дужна је да врати другој све оно што је примила по основу таквог уговора, а ако то није могуће, или ако се природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу, према ценама у време доношења судске одлуке, уколико закон што друго не одређује.

(2) Али, ако је уговор ништав због тога што је по својој садржини или циљу противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, суд може одбити, у целини или делимично, захтев несавесне стране за враћање оног што је другој страни дала а може и одлучити да друга страна оно што је примила по основу забрањеног уговора преда општини на чијој територији она има седиште, односно пребивалиште, или боравиште.

(3) Приликом одлучивања суд ће водити рачуна о савесности једне, односно обеју страна, о значају угроженог добра или интереса, као и о моралним схватањима.

Делимична ништавост

Члан 105

(1) Ништавост неке одредбе уговора не повлачи ништавост и самог уговора, ако он може опстати без ништаве одредбе, и ако она није била ни услов уговора ни одлучујућа побуда због које је уговор закључен.

(2) Али ће уговор остати на снази чак и ако је ништава одредба била услов или одлучујућа побуда уговора у случају кад је ништавост установљена управо да би уговор био ослобођен те одредбе и важио без ње.

Конверзија

Члан 106

Кад ништав уговор испуњава услове за пуноважност неког другог уговора, онда ће међу уговарачима важити тај други уговор, ако би то било у сагласности са циљем који су уговарачи имали у виду кад су уговор закључили и ако се може узети да би они закључили тај уговор да су знали за ништавост свог уговора.

Накнадни нестанак узрока ништавости

Члан 107

(1) Ништав уговор не постаје пуноважан кад забрана или који други узрок ништавости накнадно нестане.

(2) Али, ако је забрана била мањег значаја, а уговор је извршен, ништавост се не може истицати.

Одговорност лица кривог за ништавост уговора

Члан 108

Уговарач који је крив за закључење ништавог уговора одговоран је своме сауговарачу за штету коју трпи због ништавости уговора, ако овај није знао или према околностима није морао знати за постојање узрока ништавости.

Истицање ништавости

Члан 109

(1) На ништавост суд пази по службеној дужности и на њу се може позивати свако заинтересовано лице.

(2) Право да захтева утврђење ништавости има и јавни тужилац.

Неограничено истицање ништавости

Члан 110

Право на истицање ништавости не гаси се.

II Рушљиви уговори

Кад је уговор рушљив

Члан 111

Уговор је рушљив кад га је закључила страна ограничено пословно способна, кад је при његовом закључењу било мана у погледу воље страна, као и кад је то овим законом или посебним прописом одређено.

Поништење уговора

Члан 112

(1) Уговорна страна у чијем је интересу рушљивост установљена може тражити да се уговор поништи.

(2) Али, сауговарач те стране може од ње тражити да се у одређеном року, али не краћем од 30 дана, изјасни да ли остаје при уговору или не, јер ће у противном сматрати да је уговор поништен.

(3) Ако се позвана уговорна страна у остављеном року не изјасни или ако изјави да не остаје при уговору, сматраће се да је уговор поништен.

Последица поништења

Члан 113

(1) Ако је на основу рушљивог уговора који је поништен нешто било испуњено, има се извршити враћање, а ако то није могуће, или ако се природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу.

(2) Накнада у новцу даје се према ценама у време враћања, односно доношења судске одлуке.

Враћање и накнада у случају поништења уговора ограничено пословно способног лица.

Члан 114

У случају поништења уговора због ограничене пословне способности једног уговарача, сауговарач таквог лица може захтевати враћање само оног дела испуњења који се налази у имовини ограничено пословно способног лица, или је употребљен у његову корист, као и оног што је намерно уништено или отуђено.

Одговорност за поништење уговора

Члан 115

Уговарач на чијој је страни узрок рушљивости одговоран је свом сауговарачу за штету коју трпи због поништења уговора, ако овај није знао ни морао знати за постојање узрока рушљивости уговора.

Одговорност ограничено пословно способног лица

Члан 116

Ограничено пословно способно лице одговара за штету насталу поништењем уговора, ако је лукавством уверило свог сауговарача да је пословно способно.

Престанак права

Члан 117

(1) Право захтевати поништење рушљивог уговора престаје истеком рока од једне године од сазнања за разлог рушљивости, односно од престанка принуде.

(2) То право у сваком случају престаје истеком рока од три године од дана закључења уговора.

Чл. 118-120

(Брисано)

Одсек 5

Двострани уговори

И Одговорност за материјалне и правне недостатке испуњења

Члан 121

(1) Код уговора са накнадом сваки уговарач одговара за материјалне недостатке свог испуњења.

(2) Исто тако, уговарач одговара и за правне недостатке испуњења и дужан је да штити другу страну од права и захтева трећих лица којима би њено право било искључено или сужено.

(3) На ове обавезе преносиоца сходно се примењују одредбе овог закона о одговорности продавца за материјалне и правне недостатке, ако за одређени случај није што друго прописано.

II Приговор неиспуњења уговора

Правило истовременог испуњења

Члан 122

(1) У двостраним уговорима ниједна страна није дужна испунити своју обавезу ако друга страна не испуни или није спремна да истовремено испуни своју обавезу, изузев ако је што друго уговорено или законом одређено, или ако што друго проистиче из природе посла.

(2) Али, ако на суду једна страна истакне да није дужна испунити своју обавезу док и друга страна не испуни своју, суд ће јој наложити да испуни своју обавезу кад и друга страна испуни своју.

Кад испуњење обавезе једне стране постане неизвесно

Члан 123

(1) Ако је уговорено да прво једна страна испуни своју обавезу, па се после закључења уговора материјалне прилике друге стране погоршају у тој мери да је неизвесно да ли ће она моћи испунити своју обавезу, или ако та неизвесност произлази из других озбиљних разлога, страна која се обавезала да прва испуни своју обавезу може одложити њено испуњење док друга страна не испуни своју обавезу или док не пружи довољно обезбеђење да ће је испунити.

(2) То важи и кад су материјалне прилике друге стране биле у истој мери тешке још пре закључења уговора ако њен сауговарач то није знао нити је морао знати.

(3) У тим случајевима страна која се обавезала да прва испуни своју обавезу може захтевати да јој се обезбеђење пружи у примереном року, а после протека тог рока без резултата, може раскинути уговор.

III Раскидање уговора због неиспуњења

Права једне стране кад друга страна не испуни своју обавезу

Члан 124

У двостраним уговорима, кад једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може, ако није што друго одређено, захтевати испуњење обавеза или, под условима предвиђеним у идућим члановима, раскинути уговор простом изјавом, ако раскид уговора не наступа по самом закону, а у сваком случају има право на накнаду штете.

Кад је испуњење о року битни састојак уговора

Члан 125

(1) Кад испуњење обавезе у одређеном року представља битан састојак уговора, па дужник не испуни обавезу у том року, уговор се раскида по самом закону.

(2) Али, поверилац може одржати уговор на снази, ако по истеку рока, без одлагања, обавести дужника да захтева испуњење уговора.

(3) Кад је поверилац захтевао испуњење, па га није добио у разумном року, може изјавити да раскида уговор.

(4) Ова правила важе како у случају кад су уговорне стране предвиделе да ће се уговор сматрати раскинутим ако не буде испуњен у одређеном року, тако и онда кад је испуњење уговора у одређеном року битан састојак уговора по природи посла.

Кад испуњење о року није битни састојак уговора

Члан 126

(1) Кад испуњење обавезе у одређеном року није битни састојак уговора, дужник задржава право да и после истека рока испуни своју обавезу, а поверилац да захтева њено испуњење.

(2) Али, ако поверилац жели раскинути уговор, мора оставити дужнику примерен накнадни рок за испуњење.

(3) Ако дужник не испуни обавезу у накнадном року, наступају исте последице као и у случају кад је рок битни састојак уговора.

Раскидање уговора без остављања накнадног рока

Члан 127

Поверилац може раскинути уговор без остављања дужнику накнадног рока за испуњење ако из дужниковог држања произлази да он своју обавезу неће извршити ни у накнадном року.

Раскидање уговора пре истека рока

Члан 128

Кад је пре истека рока за испуњење обавезе очигледно да једна страна неће испунити своју обавезу из уговора, друга страна може раскинути уговор и захтевати накнаду штете.

Раскидање уговора са узастопним обавезама

Члан 129

(1) Кад у уговору са узастопним обавезама једна страна не испуни једну обавезу, друга страна може, у разумном року, раскинути уговор у погледу свих будућих обавеза, ако је из датих околности очигледно да ни оне неће бити испуњене.

(2) Она може раскинути уговор не само у погледу будућих обавеза, него и у погледу већ испуњених обавеза, ако њихово испуњење без изосталих испуњења нема интереса за њу.

(3) Дужник може одржати уговор ако да одговарајуће обезбеђење.

Дужност обавештавања

Члан 130

Поверилац који због неиспуњења дужникове обавезе раскида уговор, дужан је то саопштити дужнику без одлагања.

Кад се уговор не може раскинути

Члан 131

Уговор се не може раскинути због неиспуњења незнатног дела обавезе.

Дејство раскида

Члан 132

(1) Раскидом уговора обе стране су ослобођене својих обавеза, изузев обавезе на накнаду евентуалне штете.

(2) Ако је једна страна извршила уговор потпуно или делимично, има право да јој се врати оно што је дала.

(3) Ако обе стране имају право захтевати враћање датог, узајамна враћања врше се по правилима за извршење двостраних уговора.

(4) Свака страна дугује другој накнаду за користи које је у међувремену имала од онога што је дужна вратити, односно накнадити.

(5) Страна која враћа новац дужна је платити затезну камату од дана кад је исплату примила.

IV Раскидање или измена уговора због промењених околности

Претпоставке за раскидање

Члан 133

(1) Ако после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне стране, или ако се због њих не може остварити сврха уговора, а у једном и у другом случају у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази такав какав је, страна којој је отежано испуњење обавезе, односно страна која због промењених околности не може остварити сврху уговора може захтевати да се уговор раскине.

(2) Раскид уговора не може се захтевати ако је страна која се позива на промењене околности била дужна да у време закључења уговора узме у обзир те околности или их је могла избећи или савладати.

(3) Страна која захтева раскид уговора не може се позивати на промењене околности које су наступиле по истеку рока одређеног за испуњење њене обавезе.

(4) Уговор се неће раскинути ако друга страна понуди или пристане да се одговарајући услови уговора правично измене.

(5) Ако изрекне раскид уговора, суд ће на захтев друге стране обавезати страну која га је захтевала да накнади другој страни правичан део штете коју трпи због тога.

Дужност обавештавања

Члан 134

Страна која је овлашћена да због промењених околности захтева раскид уговора дужна је да о својој намери да тражи раскид уговора обавести другу страну чим је сазнала да су такве околности наступиле, а ако то није учинила, одговара за штету коју је друга страна претрпела због тога што јој захтев није био на време саопштен.

Околности од значаја за одлуку суда

Члан 135

При одлучивању о раскидању уговора, односно о његовој измени, суд се руководи начелима поштеног промета, водећи рачуна нарочито о циљу уговора, о нормалном ризику код уговора односне врсте, о општем интересу, као и о интересима обеју страна.

Одрицање од позивања на промењене околности

Члан 136

Стране се могу уговором унапред одрећи позивања на одређене промењене околности, осим ако је то у супротности са начелом савесности и поштења.

V Немогућност испуњења

Немогућност испуњења за коју не одговара ни једна страна

Члан 137

(1) Кад је испуњење обавезе једне стране у двостраном уговору постало немогуће због догађаја за који није одговорна ни једна ни друга страна, гаси се и обавеза друге стране, а ако је ова нешто испунила од своје обавезе, може захтевати враћање по правилима о враћању стеченог без основа.

(2) У случају делимичне немогућности испуњења због догађаја за који није одговорна ни једна ни друга страна, друга страна може раскинути уговор ако делимично испуњење не одговара њеним потребама, иначе уговор остаје на снази, а друга страна има право да захтева сразмерно смањење своје обавезе.

Немогућност испуњења за коју одговара друга страна

Члан 138

(1) Кад је испуњење обавезе једне стране у двостраном уговору постало немогуће због догађаја за који одговара друга страна, њена обавеза се гаси, а она задржава своје потраживање према другој страни, с тим што се смањује за онолико колико је она могла имати користи од ослобођења од сопствене обавезе.

(2) Поред тога, она је дужна уступити другој страни сва права која би имала према трећим лицима у вези са предметом своје обавезе чије је испуњење постало немогуће.

VI Прекомерно оштећење

Очигледна несразмера узајамних давања

Члан 139

(1) Ако је између обавеза уговорних страна у двостраном уговору постојала у време закључења уговора очигледна несразмера, оштећена страна може захтевати поништење уговора ако за праву вредност тада није знала нити је морала знати.

(2) Право да се захтева поништење уговора престаје истеком једне године од његовог закључења.

(3) Одрицање унапред од овог права нема правног дејства.

(4) Уговор ће остати на снази ако друга страна понуди допуну до праве вредности.

(5) Због ове несразмере не може се тражити поништење уговора на срећу, јавне продаје, као ни онда кад је за ствар дата виша цена из особите наклоности.

Члан 140

(Брисано)

VII Зеленашки уговор

Члан 141

(1) Ништав је уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити.

(2) На зеленашки уговор сходно се примењују одредбе овог закона о последицама ништавости и о делимичној ништавости уговора.

(3) Ако оштећени захтева да се његова обавеза смањи на правичан износ, суд ће удовољити таквом захтеву ако је то могуће, а у том случају уговор са одговарајућом изменом остаје на снази.

(4) Оштећеник може поднети захтев за смањење обавезе на правичан износ у року од пет година од закључења уговора.

VIII Општи услови формуларних уговора

Обавезност

Члан 142

(1) Општи услови одређени од стране једног уговарача, било да су садржани у формуларном уговору, било да се на њих уговор позива, допуњују посебне погодбе утврђене међу уговарачима у истом уговору, и по правилу обавезују као и ове.

(2) Општи услови морају се објавити на уобичајени начин.

(3) Општи услови обавезују уговорну страну ако су јој били познати или морали бити познати у часу закључења уговора.

(4) У случају неслагања општих услова и посебних погодби важе ове последње.

Ништавост неких одредби општих услова

Члан 143

(1) Ништаве су одредбе општих услова које су противне самом циљу закљученог уговора или добрим пословним обичајима, чак и ако су општи услови који их садрже одобрени од надлежног органа.

(2) Суд може одбити примену појединих одредби општих услова које лишавају другу страну права да стави приговоре, или оних на основу којих она губи права из уговора или губи рокове, или које су иначе неправичне или претерано строге према њој.

Члан 144

(Брисано)

IX Уступање уговора

Услови уступања

Члан 145

(1) Свака страна у двостраном уговору може, ако на то пристане друга страна, уступити уговор неком трећем лицу, које тиме постаје носилац свих њених права и обавеза из тог уговора.

(2) Уступањем уговора уговорни однос између уступиоца и друге стране прелази на пријемника и другу страну у часу кад је друга страна пристала на уступање, а ако је друга страна дала свој пристанак унапред, у часу кад је обавештена о уступању.

(3) Пристанак на уступање уговора је пуноважан само ако је дат у форми у закону прописаној за уступљени уговор.

(4) Одредбе о споредним правима у вези са уговором о преузимању дуга сходно ће се применити и на уступање уговора.

Одговорност уступиоца

Члан 146

(1) Уступилац одговара пријемнику за пуноважност уступљеног уговора.

(2) Он му не јемчи да ће друга страна испунити своје обавезе из уступљеног уговора, осим ако се на то нарочито обавезао.

(3) Он не јемчи другој страни да ће пријемник испунити обавезе из уговора, осим ако се на то нарочито обавезао.

Приговори

Члан 147

Друга страна може истаћи пријемнику све приговоре из уступљеног уговора, као и оне које има из других односа са њим, али не и приговоре које има према уступиоцу.

Одсек 6

Општа дејства уговора

И Стварање обавеза за уговараче

Дејства уговора међу уговарачима и њиховим правним следбеницима

Члан 148

(1) Уговор ствара права и обавезе за уговорне стране.

(2) Уговор има дејство и за универзалне правне следбенике уговорних страна, изузев ако је што друго уговорено или што друго произлази из природе самог уговора.

(3) Уговором се може установити право у корист трећег лица.

II Уговор у корист трећег лица

Непосредно право трећег

Члан 149

(1) Кад неко уговори у своје име потраживање у корист трећег, трећи стиче сопствено и непосредно право према дужнику, ако није што друго уговорено или не произлази из околности посла.

(2) Уговарач има право захтевати да дужник изврши према трећем оно што је уговорено у корист тог трећег лица.

Опозивање користи за трећег

Члан 150

(1) Уговарач користи за трећег може је опозвати или изменити све док трећи не изјави да прихвата оно што је уговорено у његову корист.

(2) Ако је уговорено да ће дужник извршити оно на шта се обавезао у корист трећег тек после смрти уговарача, овај може све дотле, па и својим тестаментом, опозвати корист уговорену за трећег, ако из самог уговора или из околности не произлази што друго.

Приговори дужника према трећем

Члан 151

Дужник може истаћи трећем све приговоре које има према уговарачу по основу уговора којим је уговорена корист за трећег.

Одбијање трећег

Члан 152

Ако трећи одбије корист која је уговорена за њега, или је уговарач опозове, корист припада уговарачу, ако што друго није уговорено или не произлази из природе посла.

Обећање радње трећег лица

Члан 153

(1) Обећање учињено другом да ће трећи нешто учинити или пропустити, трећег не обавезује, а обећавалац одговара за штету коју би други претрпео због тога што трећи неће да се обавеже или да изврши или пропусти одређену радњу.

(2) Обећавалац неће одговарати ако је другом обећао да ће се само заузети код трећег да се овај обавеже да нешто учини или пропусти, а у томе није успео и поред свег потребног залагања.

Одељак 2

ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ

Одсек 1

Општа начела

Основи одговорности

Члан 154

(1) Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице.

(2) За штету од ствари или делатности, од којих потиче повећана опасност штете за околину, одговара се без обзира на кривицу.

(3) За штету без обзира на кривицу одговара се и у другим случајевима предвиђеним законом.

Штета

Члан 155

Штета је умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета).

Захтев да се уклони опасност штете

Члан 156

(1) Свако може захтевати од другога да уклони извор опасности од кога прети знатнија штета њему или неодређеном броју лица, као и да се уздржи од делатности од које произлази узнемиравање или опасност штете, ако се настанак узнемиравања или штете не може спречити одговарајућим мерама.

(2) Суд ће на захтев заинтересованог лица наредити да се предузму одговарајуће мере за спречавање настанка штете или узнемиравања, или да се отклони извор опасности, на трошак држаоца извора опасности, ако овај сам то не учини.

(3) Ако штета настане у обављању општекорисне делатности за коју је добијена дозвола надлежног органа, може се захтевати само накнада штете која прелази нормалне границе.

(4) Али, и у том случају се може захтевати предузимање друштвено оправданих мера за спречавање наступања штете или за њено смањење.

Захтев да се престане са повредом права личности

Члан 157

(1) Свако има право захтевати од суда или другог надлежног органа да нареди престанак радње којом се повређује интегритет људске личности, личног и породичног живота и других права његове личности.

(2) Суд, односно други надлежни орган може наредити престанак радње под претњом плаћања извесне новчане своте, одређене укупно или по јединици времена, у корист повређеног.

Одсек 2

Одговорност по основу кривице

Постојање кривице

Члан 158

Кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом.

Неодговорна лица

Члан 159

(1) Лице које услед душевне болести или заосталог умног развоја или којих других разлога није способно за расуђивање, не одговара за штету коју другоме проузрокује.

(2) Ко другом проузрокује штету у стању пролазне неспособности за расуђивање, одговоран је за њу, изузев ако докаже да није својом кривицом доспео у то стање.

(3) Ако је у то стање доспео туђом кривицом, за штету ће одговарати онај ко га је у то стање довео.

Одговорност малолетника

Члан 160

(1) Малолетник до навршене седме године не одговара за штету коју проузрокује.

(2) Малолетник од навршене седме до навршене четрнаесте године не одговара за штету, осим ако се докаже да је при проузроковању штете био способан за расуђивање.

(3) Малолетник са навршених четрнаест година одговара према општим правилима о одговорности за штету.

Нужна одбрана, стање нужде, отклањање штете од другог

Члан 161

(1) Ко у нужној одбрани проузрокује штету нападачу није дужан накнадити је, осим у случају прекорачења нужне одбране.

(2) Кад неко проузрокује штету у стању нужде, оштећеник може захтевати накнаду од лица које је криво за настанак опасности штете, или од лица од којих је штета отклоњена, али од ових последњих, не више од користи коју су имала од тога.

(3) Ко претрпи штету отклањајући од другог опасност штете, има право захтевати од њега накнаду оне штете којој се разумно изложио.

Дозвољена самопомоћ

Члан 162

(1) Ко у случају дозвољене самопомоћи проузрокује штету лицу које је изазвало потребу самопомоћи, није дужан накнадити је.

(2) Под дозвољеном самопомоћи подразумева се право сваког лица да отклони повреду права кад непосредно прети опасност, ако је таква заштита нужна и ако начин отклањања повреде права одговара приликама у којима настаје опасност.

Пристанак оштећеника

Члан 163

(1) Ко на своју штету дозволи другоме предузимање неке радње, не може од њега захтевати накнаду штете проузроковане том радњом.

(2) Ништава је изјава оштећеника којом је пристао да му се учини штета радњом која је законом забрањена.

Одсек 3

Одговорност за другог

Душевно болесни и заостали у умном развоју

Члан 164

(1) За штету коју проузрокује лице које услед душевне болести или заосталог умног развоја или којих других разлога није способно за расуђивање, одговара онај који је на основу закона, или одлуке надлежног органа, или уговора, дужан да води надзор над њим.

(2) Он се може ослободити одговорности ако докаже да је вршио надзор на који је обавезан или да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора.

Одговорност родитеља

Члан 165

(1) Родитељи одговарају за штету коју проузрокује другом њихово дете до навршене седме године, без обзира на своју кривицу.

(2) Они се ослобађају одговорности ако постоје разлози за искључење одговорности према правилима о одговорности без обзира на кривицу.

(3) Они не одговарају ако је штетpа настала док је дете било поверено другом лицу и ако је то лице одговорно за штету.

(4) Родитељи одговарају за штету коју проузрокује другом њихово малолетно дете које је навршило седам година, осим ако докажу да је штета настала без њихове кривице.

Солидарна одговорност

Члан 166

Ако поред родитеља одговара за штету и дете, њихова је одговорност солидарна.

Одговорност другог лица за малолетника

Члан 167

(1) За штету коју другом проузрокује малолетник док је под надзором старатеља, школе или друге установе, одговара старатељ, школа, односно друга установа, осим ако докажу да су надзор вршили на начин на који су обавезни, или да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора.

(2) Ако за штету одговара и малолетник, одговорност је солидарна.

Посебна одговорност родитеља

Члан 168

(1) Ако дужност надзора над малолетним лицем не лежи на родитељима, већ на неком другом лицу, оштећеник има право да захтева накнаду од родитеља, кад је штета настала услед лошег васпитања малолетника, рђавих примера или порочних навика које су му родитељи дали, или се и иначе штета може уписати у кривицу родитељима.

(2) Лице на коме у овом случају лежи дужност надзора има право тражити од родитеља да му накнаде исплаћени износ ако је оно исплатило накнаду оштећенику.

Одговорност по основу правичности

Члан 169

(1) У случају штете коју је проузроковало лице које за њу није одговорно, а накнада се не може добити од лица које је било дужно да води надзор над њим, суд може, кад то правичност захтева, а нарочито с обзиром на материјално стање штетника и оштећеника, осудити штетника да накнади штету, потпуно или делимично.

(2) Ако је штету проузроковао малолетник способан за расуђивање који није у стању да је накнади, суд може, кад то правичност захтева, а нарочито с обзиром на материјално стање родитеља и оштећеника, обавезати родитеље да накнаде штету, потпуно или делимично, иако за њу нису криви.

Одсек 4

Одговорност предузећа и других правних лица према трећем

Одговорност предузећа

Члан 170

(1) За штету коју запослени у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу одговара предузеће у коме је запослени радио у тренутку проузроковања штете, осим ако докаже да је запослени у датим околностима поступао онако како је требало.

(2) Оштећеник има право захтевати накнаду штете и непосредно од радника ако је штету проузроковао намерно.

(3) Одредбом става 1 овог члана не дира се у правила о одговорности за штету која потиче од опасне ствари или опасне делатности.

Одговорност других лица

Члан 171

(1) Одредбе претходног члана примењују се и на друге послодавце у погледу одговорности за штету коју запослени који код њих раде проузрокују у раду или у вези с радом.

(2) Лице које је оштећенику накнадило штету коју је запослени проузроковао намерно или крајњом непажњом, има право од тог запосленог захтевати накнаду плаћеног износа.

(3) То право застарева у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете.

Одговорност правног лица за штету коју проузрокује његов орган

Члан 172

(1) Правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција.

(2) Ако за одређени случај није што друго у закону одређено, правно лице има право на накнаду од лица које је штету скривило намерно или крајњом непажњом.

(3) То право застарева у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете.

Одсек 5

Одговорност за штету од опасне ствари или опасне делатности

И Опште одредбе

Претпоставка узрочности

Члан 173

Штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу сматра се да потиче од те ствари, односно делатности, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.

Ко одговара за штету

Члан 174

(1) За штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њом бави.

(2) (Брисан)

Противправно одузимање опасне ствари од имаоца

Члан 175

Ако је имаоцу одузета опасна ствар на противправан начин, за штету која од ње потиче не одговара он, него онај који му је одузео опасну ствар, ако ималац није за то одговоран.

Предаја ствари трећем лицу

Члан 176

(1) Уместо имаоца ствари, и исто као он, одговара лице коме је ималац поверио ствар да се њоме служи, или лице које је иначе дужно да је надгледа, а није код њега на раду.

(2) Али ће поред њега одговарати и ималац ствари ако је штета произашла из неке скривене мане или скривеног својства ствари на које му није скренуо пажњу.

(3) У том случају одговорно лице које је исплатило накнаду оштећенику има право да захтева цео њен износ од имаоца.

(4) Ималац опасне ствари који ју је поверио лицу које није оспособљено или није овлашћено да њоме рукује, одговара за штету која потекне од те ствари.

Ослобођење од одговорности

Члан 177

(1) Ималац се ослобађа одговорности ако докаже да штета потиче од неког узрока који се налазио ван ствари, а чије се дејство није могло предвидети, ни избећи или отклонити.

(2) Ималац ствари ослобађа се одговорности и ако докаже да је штета настала искључиво радњом оштећеника или трећег лица, коју он није могао предвидети и чије последице није могао избећи или отклонити.

(3) Ималац се ослобађа одговорности делимично, ако је оштећеник делимично допринео настанку штете.

(4) Ако је настанку штете делимично допринело треће лице, оно одговара оштећенику солидарно са имаоцем ствари, а дужно је сносити накнаду сразмерно тежини своје кривице.

(5) Лице којим се ималац послужио при употреби ствари не сматра се трећим лицем.

II Одговорност у случају удеса изазваног моторним возилом у покрету

Члан 178

(1) У случају удеса изазваног моторним возилом у покрету који је проузрокован искључивом кривицом једног имаоца, примењују се правила о одговорности по основу кривице.

(2) Ако постоји обострана кривица, сваки ималац одговара за укупну штету коју су они претрпели сразмерно степену своје кривице.

(3) Ако нема кривице ни једног, имаоци одговарају на равне делове, ако разлози правичности не захтевају што друго.

(4) За штету коју претрпе трећа лица имаоци моторних возила одговарају солидарно.

III Одговорност произвођача ствари са недостатком

Члан 179

(1) Ко стави у промет неку ствар коју је произвео, а која због неког недостатка за који он није знао представља опасност штете за лица или ствари, одговара за штету која би настала због тог недостатка.

(2) Произвођач одговара и за опасна својства ствари ако није предузео све што је потребно да штету, коју је могао предвидети, спречи путем упозорења, безбедне амбалаже или другом одговарајућом мером.

Одсек 6

Посебни случајеви одговорности

Одговорност услед терористичких аката, јавних демонстрација или манифестација

Члан 180

(1) За штету насталу смрћу, телесном повредом или оштећењем, односно уништењем имовине физичког лица услед аката насиља или терора, као и приликом јавних демонстрација и манифестација, одговара држава чији су органи по важећим прописима били дужни да спрече такву штету.

(2) Организатори, учесници, подстрекачи и помагачи у актима насиља или терора, јавним демонстрацијама и манифестацијама које су усмерене на подривање уставног уређења, немају право на накнаду штете по овом основу.

(3) Држава има право и обавезу да захтева накнаду исплаћеног износа од лица које је штету проузроковало.

(4) То право застарева у роковима прописаним за застарелост потраживања накнаде штете.

Одговорност организатора приредби

Члан 181

Организатор окупљања већег броја људи у затвореном или на отвореном простору одговара за штету насталу смрћу или телесном повредом коју неко претрпи услед изванредних околности које у таквим приликама могу настати, као што је гибање маса, општи неред и слично.

Одговорност због ускраћивања неопходне помоћи

Члан 182

(1) Ко без опасности по себе ускрати помоћ лицу чији су живот или здравље очигледно угрожени, одговара за штету која је отуда настала, ако је он ту штету према околностима случаја морао предвидети.

(2) Ако правичност захтева, суд може такво лице ослободити обавезе да накнади штету.

Одговорност у вези са обавезом закључења уговора

Члан 183

Лице које је по закону обавезно да закључи неки уговор, дужно је да накнади штету ако на захтев заинтересованог лица без одлагања не закључи тај уговор.

Одговорност у вези са вршењем послова од општег интереса

Члан 184

Предузећа и друга правна лица која врше комуналну или другу сличну делатност од општег интереса одговарају за штету ако без оправданог разлога обуставе или нередовно врше своју услугу.

Одсек 7

Накнада

И Накнада материјалне штете

Успостављање ранијег стања и накнада у новцу

Члан 185

(1) Одговорно лице дужно је успоставити стање које је било пре него што је штета настала.

(2) Уколико успостављање ранијег стања не уклања штету потпуно, одговорно лице дужно је за остатак штете дати накнаду у новцу.

(3) Кад успостављање ранијег стања није могуће, или кад суд сматра да није нужно да то учини одговорно лице, суд ће одредити да оно исплати оштећенику одговарајућу своту новца на име накнаде штете.

(4) Суд ће досудити оштећенику накнаду у новцу кад он то захтева, изузев ако околности датог случаја оправдавају успостављање ранијег стања.

Кад доспева обавеза накнаде

Члан 186

Обавеза накнаде штете сматра се доспелом од тренутка настанка штете.

Накнада у случају пропасти ствари одузете на недозвољен начин

Члан 187

Ако је ствар која је била одузета имаоцу на недозвољен начин пропала услед више силе, одговорно лице дужно је дати накнаду у новцу.

Накнада у облику новчане ренте

Члан 188

(1) У случају смрти, телесне повреде или оштећења здравља, накнада се одређује по правилу, у облику новчане ренте, доживотно или за одређено време.

(2) Новчана рента досуђена на име накнаде штете плаћа се месечно унапред, ако суд не одреди што друго.

(3) Поверилац има право да захтева потребно обезбеђење за исплату ренте, осим ако то према околностима случаја не би било оправдано.

(4) Ако дужник не пружи обезбеђење које суд одреди, поверилац има право да захтева да му се уместо ренте исплати једна укупна свота чија се висина одређује према висини ренте и вероватном трајању повериочевог живота, уз одбитак одговарајућих камата.

(5) Из озбиљних узрока поверилац може и у другим случајевима захтевати, одмах или доцније, да му се уместо ренте исплати једна укупна свота.

II Обим накнаде материјалне штете

Обична штета и измакла корист

Члан 189

(1) Оштећеник има право како на накнаду обичне штете, тако и на накнаду измакле користи.

(2) Висина накнаде штете одређује се према ценама у време доношења судске одлуке, изузев случаја кад закон наређује што друго.

(3) При оцени висине измакле користи узима се у обзир добитак који се могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем.

(4) Кад је ствар уништена или оштећена кривичним делом учињеним са умишљајем, суд може одредити висину накнада према вредности коју је ствар имала за оштећеника.

Потпуна накнада

Члан 190

Суд ће, узимајући у обзир и околности које су наступиле после проузроковања штете досудити накнаду у износу који је потребан да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у коме би се налазила да није било штетне радње или пропуштања.

Снижење накнаде

Члан 191

(1) Суд може, водећи рачуна о материјалном стању оштећеника, осудити одговорно лице да исплати мању накнаду него што износи штета, ако она није проузрокована ни намерно ни крајњом непажњом, а одговорно лице је слабог имовног стања те би га исплата потпуне накнаде довела у оскудицу.

(2) Ако је штетник проузроковао штету радећи нешто ради користи оштећеника, суд може одредити мању накнаду, водећи рачуна о брижљивости коју штетник показује у сопственим пословима.

Подељена одговорност

Члан 192

(1) Оштећеник који је допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду.

(2) Кад је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја.

III Посебно о накнади материјалне штете у случају смрти, телесне повреде и оштећења здравља

Изгубљена зарада и трошкови лечења и сахране

Члан 193

(1) Ко проузрокује нечију смрт дужан је накнадити уобичајене трошкове његове сахране.

(2) Он је дужан накнадити и трошкове његовог лечења од задобијених повреда и друге потребне трошкове у вези са лечењем, као и зараду изгубљену због неспособности за рад.

Право лица које је погинули издржавао

Члан 194

(1) Лице које је погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које је по закону имало право захтевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања, односно помагања.

(2) Ова штета накнађује се плаћањем новчане ренте, чији се износ одмерава с обзиром на све околности случаја, а који не може бити већи од онога што би оштећеник добијао од погинулог да је остао у животу.

Накнада штете у случају телесне повреде или нарушења здравља

Члан 195

(1) Ко другоме нанесе телесну повреду или му наруши здравље, дужан је накнадити му трошкове око лечења и друге потребне трошкове с тим у вези, као и зараду изгубљену због неспособности за рад за време лечења.

(2) Ако повређени због потпуне или делимичне неспособности за рад губи зараду, или су му потребе трајно повећане, или су могућности његовог даљег развијања и напредовања уништене или смањене, одговорно лице дужно је плаћати повређеном одређену новчану ренту, као накнаду за ту штету.

Измена досуђене накнаде

Члан 196

Суд може на захтев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може је на захтев штетника смањити или укинути, ако се знатније промене околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке.

Непреносивост права

Члан 197

(1) Право на накнаду штете у виду новчане ренте услед смрти блиског лица или услед повреде тела или оштећења здравља не може се пренети другом лицу.

(2) Доспели износи накнаде могу се пренети другоме, ако је износ накнаде одређен писменим споразумом страна или правноснажном судском одлуком.

IV Посебно о накнади материјалне штете у случају повреде части и ширења неистинитих навода

Члан 198

(1) Ко другоме повреди част као и ко износи или преноси неистините наводе о прошлости, о знању, о способности другог лица, или о чему другоме, а зна или би морао знати да су неистинити, и тиме му проузрокује материјалну штету дужан је накнадити је.

(2) Али, не одговара за проузроковану штету онај ко учини неистинито саопштење о другоме не знајући да је оно неистинито, ако је он или онај коме је саопштење учинио имао је у томе озбиљног интереса.

V Накнада нематеријалне штете

Објављивање пресуде или исправке

Члан 199

У случају повреде права личности суд може наредити, на трошак штетника, објављивање пресуде, односно исправке, или наредити да штетник повуче изјаву којом је повреда учињена, или што друго чиме се може остварити сврха која се постиже накнадом.

Новчана накнада

Члан 200

(1) За претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству.

(2) Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Лица која имају право на новчану накнаду у случају смрти или тешког инвалидитета

Члан 201

(1) У случају смрти неког лица, суд може досудити члановима његове уже породице (брачни друг, деца и родитељи) правичну новчану накнаду за њихове душевне болове.

(2) Таква накнада може се досудити и браћи и сестрама ако је између њих и умрлог постојала трајнија заједница живота.

(3) У случају нарочито тешког инвалидитета неког лица, суд може досудити његовом брачном другу, деци и родитељима правичну новчану накнаду за њихове душевне болове.

(4) Накнада из ст. 1 и 3 овог члана може се досудити и ванбрачном другу, ако је између њега и умрлог, односно повређеног постојала трајнија заједница живота.

Сатисфакција у посебним случајевима

Члан 202

Право на правичну новчану накнаду због претрпљених душевних болова има лице које је преваром, принудом или злоупотребом неког односа подређености или зависности наведено на кажњиву обљубу или кажњиву блудну радњу, као и лице према коме је извршено неко друго кривично дело против достојанства личности и морала.

Накнада будуће штете

Члан 203

Суд ће на захтев оштећеног досудити накнаду и за будућу нематеријалну штету ако је по редовном току извесно да ће она трајати и у будућности.

Наслеђивање и уступање потраживања накнаде нематеријалне штете

Члан 204

(1) Потраживање накнаде нематеријалне штете прелази на наследника само ако је признато правноснажном одлуком или писменим споразумом.

(2) Под истим условима, то потраживање може бити предмет уступања, пребијања и принудног извршења.

Подељена одговорност и снижење накнаде

Члан 205

Одредбе о подељеној одговорности и снижењу накнаде које важе за материјалну штету сходно се примењују и на нематеријалну штету.

Одсек 8

Одговорност више лица за исту штету

Солидарна одговорност

Члан 206

(1) За штету коју је више лица проузроковало заједно, сви учесници одговарају солидарно.

(2) Подстрекач и помагач, као и онај који је помагао да се одговорна лица не открију, одговарају солидарно са њима.

(3) Солидарно одговарају за проузроковану штету и лица која су је проузроковала радећи независно једно од другог, ако се не могу утврдити њихови удели у проузрокованој штети.

(4) Кад је несумњиво да је штету проузроковало неко од два или више одређених лица која су на неки начин међусобно повезана, а не може се утврдити које је од њих штету проузроковало, та лица одговарају солидарно.

Солидарна одговорност наручиоца и извођача радова

Члан 207

Наручилац и извођач радова на непокретности солидарно одговарају трећем лицу за штету која му настане у вези са извођењем тих радова.

Регрес исплатиоца

Члан 208

(1) Солидарни дужник који исплати више него што износи његов удео у штети, може тражити од сваког од осталих дужника да му накнади оно што је платио за њега.

(2) Колико износи удео сваког појединог дужника суд одређује с обзиром на тежину његове кривице и тежину последица које су проистекле из његовог деловања.

(3) У случају немогућности да се утврде удели дужника, на сваког пада једнак део, осим ако правичност захтева да се у конкретном случају друкчије одлучи.

Одсек 9

Право оштећеника после застарелости права да захтева накнаду

Члан 209

После наступања застарелости права да захтева накнаду штете, оштећеник може захтевати од одговорног лица, по правилима која важе у случају стицања без основа, да му уступи оно што је добио радњом којом је проузрокована штета.

Одељак 3

СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА

Одсек 1

Опште правило

Члан 210

(1) Кад је неки део имовине једног лица прешао на било који начин у имовину неког другог лица, а тај прелаз нема свој основ у неком правном послу или у закону, стицалац је дужан да га врати, а кад то није могуће – да накнади вредност постигнутих користи.

(2) Обавеза враћања, односно накнаде вредности настаје и кад се нешто прими с обзиром на основ који се није остварио или који је касније отпао.

Одсек 2

Правила враћања

Кад се не може тражити враћање

Члан 211

Ко изврши исплату знајући да није дужан платити, нема право да захтева враћање, изузев ако је задржао право да тражи враћање или ако је платио да би избегао принуду.

Двострука исплата дуга

Члан 212

Ко је исти дуг платио два пута, па макар једном и по основу извршне исправе, има право тражити враћање по општим правилима о стицању без основа.

Извршење неке природне обавезе, или неке моралне или друштвене дужности

Члан 213

Не може се тражити оно што је дато или учињено на име извршења неке природне обавезе или неке моралне или друштвене дужности.

Обим враћања

Члан 214

Кад се враћа оно што је стечено без основа, морају се вратити плодови и платити затезна камата, и то, ако је стицалац несавестан, од дана стицања, а иначе од дана подношења захтева.

Накнада трошкова

Члан 215

Стицалац има право на накнаду нужних и корисних трошкова, али ако је био несавестан, накнада за корисне трошкове му припада само до износа који представља увећање вредности у тренутку враћања.

Кад се може задржати примљено

Члан 216

Не може се тражити враћање неосновано плаћених износа на име накнаде штете због повреде тела, нарушења здравља или смрти, уколико је исплата извршена савесном прибавиоцу.

Употреба ствари у туђу корист

Члан 217

Ако је неко своју или туђу ствар употребио на корист трећег, а нема услова за примену правила о пословодству без налога, трећи је дужан вратити ствар, односно, ако то није могућно, накнадити њену вредност.

Издатак за другог

Члан 218

Ко за другог учини какав издатак или нешто друго што је овај по закону био дужан учинити, има право захтевати накнаду од њега.

Употребљавање туђе ствари у своју корист

Члан 219

Кад је неко туђу ствар употребио у своју корист, ималац може захтевати, независно од права на накнаду штете, или у одсуству ове, да му овај накнади корист коју је имао од употребе.

Одељак 4

ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

Одсек 1

Опште правило

Члан 220

(1) Пословодство без налога је вршење туђих послова, правних или материјалних, без налога или овлашћења, али за рачун онога чији су послови, а ради заштите његових интереса.

(2) Вршењу туђег посла може се незвано приступити само ако посао не трпи одлагање, те предстоји штета или пропуштање очигледне користи.

Одсек 2

Обавезе и права пословође без налога

Обавезе пословође без налога

Члан 221

(1) Пословођа без налога дужан је обавестити о свом поступку што је могуће пре оног чији је посао и наставити започети посао уколико му је то разумно могуће, док овај не буде могао преузети бригу о њему.

(2) По свршеном послу он је дужан положити рачун и уступити ономе чији је посао све што је прибавио вршећи његов посао.

(3) Уколико није што друго законом наређено, пословођа без налога има обавезе налогопримца.

Дужна пажња и одговорност

Члан 222

(1) При вршењу туђег посла пословођа без налога дужан је руководити се стварним или вероватним намерама и потребама онога чији је посао.

(2) Он је дужан поступити са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.

(3) Суд може, с обзиром на околности у којима се неко незвано прихватио туђег посла, смањити његову одговорност или га сасвим ослободити одговорности за непажњу.

(4) За одговорност пословно неспособног пословође без налога важе правила о његовој уговорној и вануговорној одговорности.

Права пословође без налога

Члан 223

(1) Пословођа без налога који је поступио у свему како треба и радио оно што су околности захтевале, има право захтевати да га онај чији је посао вршио ослободи свих обавеза које је због тога посла узео на себе, да преузме све обавезе које је закључио у његово име, да му накнади све нужне и корисне издатке, као и да му накнади претрпљену штету, чак и ако очекивани резултат није постигнут.

(2) Њему припада и примерна накнада, за труд, ако је отклонио штету од лица чији је посао или ако му је прибавио корист која одговара у свему његовим намерама и потребама.

Вршење туђих послова у намери да се другом помогне

Члан 224

Ко врши туђи посао у намери да другоме помогне, а нису испуњени услови за пословодство без налога, припада му право на накнаду учињених трошкова, али највише до висине користи коју је други постигао.

Одношење додатака

Члан 225

Сваки пословођа без налога има право однети ствари којима је повећао туђу имовину а за које му се учињени издаци не накнађују, ако се оне могу одвојити без оштећења ствари којој су додате, али лице у чији се посао био умешао може, ако хоће, задржати те додатке уколико му накнади њихову садашњу вредност, но највише до износа учињених издатака.

Одсек 3

Вршење туђих послова против забране

Члан 226

(1) Ко се прихвати туђег посла и поред забране лица чији је посао, а за забрану је знао или морао знати, нема права која припадају пословођи без налога.

(2) Он одговара за штету коју је проузроковао мешањем у туђе послове, чак и ако је до ње дошло без његове кривице.

(3) Али, кад је забрана вршења посла противна закону или моралу, а нарочито ако је неко забранио да други испуни неку његову законску обавезу која не трпи одлагање важе општа правила о пословодству без налога.

Одсек 4

Неправо пословодство

Члан 227

(1) Ко врши туђи посао у намери да за себе задржи постигнуте користи иако зна да је посао туђ, дужан је на захтев онога чији је посао положити рачун као пословођа без налога и предати му све постигнуте користи.

(2) Онај чији је посао може захтевати и враћање ствари у пређашње стање, као и накнаду штете.

Одсек 5

Одобрење

Члан 228

Ако онај чији је посао накнадно одобри оно што је извршено, пословођа без налога сматра се налогопримцем који је од почетка радио по налогу лица чији је посао.

Одељак 5

ЈЕДНОСТРАНА ИЗЈАВА ВОЉЕ

Одсек 1

Јавно обећање награде

Кад обавезује

Члан 229

(1) Јавним огласом учињено обећање награде ономе ко изврши одређену радњу, постигне неки успех, нађе се у одређеној ситуацији или, ако је обећање учињено под неким другим условом, обавезује обећаваоца да испуни обећање.

(2) Обећавалац награде или било каквог наградног такмичења дужан је да одреди рок за такмичење, а ако га не одреди свако ко жели да учествује у такмичењу има право да тражи да суд одреди одговарајући рок.

Опозивање обећања

Члан 230

(1) Обећање се може опозвати онако како је учињено, као и личним саопштењем али онај ко је извршио радњу, а није знао нити је морао знати да је обећање награде опозвано, има право захтевати обећану награду, а онај ко је до опозивања учинио потребне издатке ради извршења радње одређене у јавном огласу има право на њихову накнаду, изузев ако обећавалац докаже да су они учињени узалуд.

(2) Обећање награде не може се опозвати ако је огласом одређен рок за извршење радње, односно за обавештење о постигнутом резултату или остварењу одређене ситуације.

Ко има право на награду

Члан 231

(1) Право на награду има онај ко први изврши радњу за коју је награда обећана.

(2) Ако је више лица извршило радњу истовремено, сваком припада једнак део награде, уколико правичност не захтева друкчију поделу.

Случај конкурса

Члан 232

(1) О додељивању награде у случају конкурса одлучује организатор конкурса или једно или више лица која он одреди.

(2) Ако су у условима конкурса или неким општим прописима који важе за одређени конкурс постављена правила по којима награда треба да буде додељена, сваки учесник у конкурсу има право захтевати поништење одлуке о додељивању награде ако награда није додељена сагласно тим правилима.

(3) Својину или које друго право на делу награђеном на конкурсу стиче организатор конкурса само ако је то наведено у огласу конкурса.

Престанак обавезе

Члан 233

Обавеза обећаваоца награде престаје ако му нико не саопшти, у року одређеном у огласу, да је извршио радњу, или постигао успех, или уопште испунио услове постављене у јавном огласу, а ако рок није одређен, истеком једне године до огласа.

Одсек 2

Хартије од вредности

И Опште одредбе

Појам

Члан 234

Хартија од вредности је писмена исправа којом се њен издавалац обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу.

Битни састојци

Члан 235

(1) Хартија од вредности мора садржавати следеће битне састојке:

1) означење врсте хартије од вредности;

2) фирму, односно назив и седиште, односно име и пребивалиште издаваоца хартије од вредности;

3) фирму, односно назив или име лица на које, односно по чијој наредби хартија од вредности гласи, или означење да хартија гласи на доносиоца;

4) тачно означену обавезу издаваоца која произлази из хартије од вредности;

5) место и датум издавања хартије од вредности а код оних које се издају у серији и њен серијски број;

6) потпис издаваоца хартије од вредности односно факсимил потписа издаваоца хартије од вредности које се издају у серији.

(2) Посебним законом за поједине хартије од вредности могу бити одређени и други битни састојци.

(3) Исправа која не садржи било који од битних састојака не важи као хартија од вредности.

(4) Хартије од вредности издате у серији, које не садрже било који од битних састојака, немају правно дејство.

На кога хартија од вредности може гласити

Члан 236

Хартија од вредности може гласити на доносиоца, на име или по наредби.

Настанак обавезе

Члан 237

Обавеза из хартије од вредности настаје у тренутку када издавалац хартију од вредности преда њеном кориснику.

Посебни услови за издавање хартије од вредности у серији

Члан 238

Посебним законом се одређују и други услови за издавање хартија од вредности у серији.

II Остваривање права

Коме припада право из хартије од вредности

Члан 239

(1) Потраживање из хартије од вредности везано је за саму хартију и припада њеном законитом имаоцу.

(2) Као законити ималац хартије од вредности на доносиоца сматра се њен доносилац.

(3) Као законити ималац хартије од вредности на име или по наредби сматра се лице на које хартија од вредности гласи, односно лице на које је уредно пренета.

(4) Савесни прибавилац хартије од вредности на доносиоца постаје њен законити ималац и стиче право на потраживање уписано на њој и кад је хартија од вредности изашла из руку њеног издаваоца, односно њеног ранијег имаоца и без његове воље.

Ко може тражити испуњење

Члан 240

Испуњење потраживања из хартије од вредности може захтевати, уз њено подношење, само њен законити ималац, односно лице које он овласти.

III Пренос хартије од вредности

Пренос права из хартије на доносиоца

Члан 241

Право из хартије од вредности на доносиоца преноси се њеном предајом.

Пренос права из хартије на име

Члан 242

(1) Право из хартије од вредности на име преноси се цесијом.

(2) Посебним законом може бити одређено да се право из хартије од вредности на име може преносити и индосаментом.

(3) Пренос права из хартије од вредности на име врши се убележавањем на самој хартији фирме, односно назива, односно имена новог имаоца, потписивањем преносиоца и уписом преноса у регистар хартија од вредности, ако се такав регистар води код издаваоца.

Пренос права из хартије по наредби

Члан 243

Право из хартије од вредности по наредби преноси се индосаментом.

Врста индосамента

Члан 244

(1) Индосамент може бити пуни, бланко и на доносиоца.

(2) Пуни индосамент садржи изјаву о преносу и фирму, односно назив или име лица на које се право из хартије од вредности преноси (индосатар) и потпис преносиоца (индосант), а може да садржи и друге податке (место, датум и др.).

(3) Бланко индосамент садржи само потпис индосанта.

(4) У случају преноса на доносиоца уместо имена индосатара ставља се реч “доносиоцу”.

(5) Индосамент на доносиоца важи као бланко индосамент.

(6) Ништав је делимични индосамент.

Пренос пуномоћја и пренос за залогу

Члан 245

(1) Хартија од вредности може се пренети и као пренос пуномоћја, односно као пренос за залогу.

(2) Код преноса пуномоћја ставља се клаузула “вредност у пуномоћју”, а код преноса за залогу “вредност за залогу” или слично.

Дејство преноса права

Члан 246

(1) Преносом права из хартије од вредности њен нови ималац стиче сва права која су припадала претходном имаоцу.

(2) Пренос права из хартије од вредности на име било да се врши путем цесије или индосамента, нема дејства према издаваоцу док он о томе не буде писменим путем обавештен, односно док тај пренос не буде убележен у регистар хартија од вредности на име, ако се такав регистар води код издаваоца.

(3) Цедент, односно индосант не одговара за неиспуњење обавезе од стране издаваоца, осим у случају друкчије законске одредбе или ако постоји супротна одредба уписана на самој хартији од вредности.

Дејство преноса пуномоћја и преноса за залогу

Члан 247

Ималац хартије од вредности која је на њега пренета као “пренос пуномоћја” или “пренос за залогу” може вршити сва права која из те хартије од вредности проистичу, али хартију може пренети на другог само као пренос пуномоћја.

Доказивање законитости преноса

Члан 248

(1) Последњи индосатар доказује своје право из хартије од вредности непрекидним низом индосамената.

(2) Ово правило се сходно примењује и на последњег цесионара.

Забрана преноса

Члан 249

(1) Забрана преноса индосаментом хартије од вредности по наредби врши се изразом “не по наредби” или стављањем сличне клаузуле која има исто значење.

(2) Право из хартије од вредности чији је пренос индосаментом забрањен може се пренети само цесијом.

(3) Пренос индосаментом могу забранити издавалац и индосант.

(4) Посебним законом или изјавом издаваоца уписаној на самој хартији од вредности на име може се забранити свако њено преношење.

IV Промене код хартија од вредности

Промене које врши издавалац

Члан 250

(1) Хартију од вредности на доносиоца или по наредби може издавалац, на захтев и о трошку имаоца хартије, променити у хартију на име.

(2) Ако промену није изричито забранио, издавалац хартије од вредности на име може је, на захтев и о трошку имаоца, променити у хартију на доносиоца или по наредби.

Промене које врши ималац при преносу

Члан 251

(1) Хартију од вредности по наредби индосант може пренети индосаментом на доносиоца, ако посебним законом није друкчије одређено.

(2) Хартију од вредности на име цедент, односно индосант може пренети само на одређено лице.

(3) Хартија од вредности на доносиоца може се индосаментом пренети и на одређено лице.

Сједињавање и дељење хартија од вредности

Члан 252

(1) Хартије од вредности издате у серији могу се, на захтев и о трошку имаоца, сјединити у једну или више хартија од вредности.

(2) Хартија од вредности може се, на захтев и о трошку имаоца, поделити на више хартија од вредности мањег износа, али оне не могу бити испод износа најнижег апоена хартије издате у тој серији.

V Испуњење обавезе из хартије од вредности

Престанак обавезе

Члан 253

(1) Обавеза из хартије од вредности престаје испуњењем од стране издаваоца хартије законитом имаоцу.

(2) Потраживање из хартије од вредности престаје и када она припадне издаваоцу, уколико посебним законом није друкчије одређено.

(3) Савесни издавалац хартије од вредности на доносиоца ослобађа се обавезе испуњењем доносиоцу и онда када овај није законити ималац хартије од вредности.

Забрана испуњења

Члан 254

(1) Ако је издавалац хартије од вредности на доносиоца знао или морао знати да доносилац није законити ималац хартије, нити је овлашћен од стране законитог имаоца, дужан је одбити испуњење, иначе одговара за штету.

(2) Издавалац хартије од вредности не може пуноважно испунити своју обавезу ако му је то надлежни орган забранио, или кад је знао или морао знати да је покренут поступак за амортизацију или поништење хартије од вредности.

Исплата камате или других приноса по исплати главнице

Члан 255

Дужник који је исплатио главницу имаоцу хартије од вредности дужан је исплатити купоне камата, односно других приноса са исте хартије који му буду поднети на исплату после исплате главнице, уколико ова потраживања нису застарела.

Приговори на захтев за испуњење обавезе

Члан 256

(1) Против захтева имаоца хартије од вредности, издавалац може истаћи само приговоре који се тичу издавања саме хартије, као што је фалсификат; затим приговоре који произлазе из садржаја хартије, као што су рокови или услови; најзад, приговоре које има према самом имаоцу хартије, као што су компензација, недостатак законом прописаног поступка за стицање хартије од вредности и одсуство овлашћења.

(2) Издавалац може против захтева имаоца коме је он уступио хартију од вредности истаћи недостатке правног посла на основу кога је пренос извршен, али те недостатке не може истаћи против захтева неког потоњег имаоца.

(3) Међутим, ако је ималац хартије од вредности, примајући хартију од свог претходника, знао или морао знати да му овај предаје хартију од вредности да би избегао приговор који издавалац има према њему, издавалац може истаћи тај приговор и према имаоцу хартије.

(4) Посебним законом могу се одредити и друге врсте приговора код појединих врста хартије од вредности.

VI Легитимациони папири и знаци

Легитимациони папири

Члан 257

На железничке карте, позоришне и друге улазнице, бонове и друге сличне исправе које садрже одређену обавезу за њиховог издаваоца, а у којима није означен поверилац, нити из њих или околности у којима су издате произлази да се могу уступити другоме, сходно се примењују одговарајуће одредбе о хартијама од вредности.

Легитимациони знаци

Члан 258

(1) Гардеробни или слични знаци, који се састоје из комада хартије, метала или другог материјала, на којима је обично утиснут неки број, или наведен број предатих предмета, а који обично не садржи нешто одређено о обавези њиховог издаваоца, служе само да покажу ко је поверилац у облигационом односу приликом чијег настанка су издати.

(2) Издавалац легитимационог знака ослобађа се обавезе кад је у доброј вери изврши доносиоцу, али за доносиоца не важи претпоставка да је он прави поверилац или да је овлашћен захтевати испуњење, те је у случају спора дужан доказати то своје својство.

(3) Поверилац може захтевати испуњење обавезе иако је изгубио легитимациони знак.

(4) У погледу осталог, у сваком поједином случају треба се држати заједничке воље издаваоца и примаоца знака, као и онога што је уобичајено.

VII Остале одредбе

Замена оштећене хартије од вредности

Члан 259

Ималац оштећене хартије од вредности која није подобна за промет, али чија се истинитост и садржина могу тачно утврдити, има право да захтева издавање нове хартије од вредности у истом износу, с тим да врати оштећену хартију и накнади трошкове.

Амортизација хартије од вредности

Члан 260

Изгубљена хартија од вредности може се амортизовати само ако гласи на име или по наредби уколико посебним законом није друкчије одређено.

Застарелост потраживања из хартије од вредности

Члан 261

За застарелост потраживања из хартије од вредности важе правила о застарелости, ако посебним законом није друкчије одређено.

Глава III

ДЕЈСТВА ОБАВЕЗА

Одељак 1

ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА И ДУЖНИКОВЕ ОБАВЕЗЕ

Одсек 1

Право на накнаду штете

И Општа правила

Испуњење обавезе и последице неиспуњења

Члан 262

(1) Поверилац у обавезном односу је овлашћен да од дужника захтева испуњење обавезе, а дужник је дужан испунити је савесно у свему како она гласи.

(2) Кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тога претрпео.

(3) За штету због задоцњења са испуњењем одговара и дужник коме је поверилац дао примерен накнадни рок за испуњење.

(4) Дужник одговара и за делимичну или потпуну немогућност испуњења и ако ту немогућност није скривио ако је наступила после његовог доласка у доцњу, за коју одговара.

(5) Али се дужник ослобађа одговорности за штету ако докаже да би ствар која је предмет обавезе случајно пропала и да је он своју обавезу на време испунио.

Ослобађање дужника од одговорности

Члан 263

Дужник се ослобађа одговорности за штету ако докаже да није могао да испуни своју обавезу, односно да је закаснио са испуњењем обавезе због околности насталих после закључења уговора које није могао спречити, отклонити или избећи.

Уговорно проширење одговорности

Члан 264

(1) Уговором се може проширити одговорност дужника и на случај за који он иначе не одговара.

(2) Али се испуњење овакве уговорне одредбе не може захтевати ако би то било у супротности са начелом савесности и поштења.

Ограничење и искључење одговорности

Члан 265

(1) Одговорност дужника за намеру или крајњу непажњу не може се унапред уговором искључити.

(2) Али суд може на захтев заинтересоване уговорне стране поништити и уговорну одредбу о искључењу одговорности за обичну непажњу, ако је такав споразум произашао из монополског положаја дужника или уопште из неравноправног односа уговорних страна.

(3) Пуноважна је одредба уговора којом се одређују највиши износ накнаде, ако тако одређени износ није у очигледној несразмери са штетом и ако за одређени случај није што друго законом одређено.

(4) У случају ограничења висине накнаде поверилац има право на потпуну накнаду ако је немогућност испуњења обавезе проузрокована намерно или крајњом непажњом дужника.

Обим накнаде

Члан 266

(1) Поверилац има право на накнаду обичне штете и измакле користи, које је дужник у време закључења уговора морао предвидети као могуће последице повреде уговора, а с обзиром на чињенице које су му тада биле познате или морале бити познате.

(2) У случају преваре или намерног неиспуњења, као и неиспуњења због крајње непажње, поверилац има право захтевати од дужника накнаду целокупне штете која је настала због повреде уговора, без обзира на то што дужник није знао за посебне околности због којих су оне настале.

(3) Ако је приликом повреде обавезе поред штете настао за повериоца и неки добитак, о њему ће се приликом одређивања висине накнаде водити рачуна у разумној мери.

(4) Страна која се позива на повреду уговора дужна је предузети све разумне мере да би се смањила штета изазвана том повредом, иначе друга страна може захтевати смањење накнаде.

(5) Одредбе овог члана сходно се примењују и на неиспуњење обавеза које нису настале из уговора, уколико за поједине од њих није овим законом нешто друго предвиђено.

Кривица повериоца

Члан 267

Кад за насталу штету, или њену величину, или за отежање дужниковог положаја има кривице до повериоца или до лица за које он одговара, накнада се смањује сразмерно.

Одговорност због пропуштања обавештења

Члан 268

Уговорна страна која је дужна да обавести другу страну о чињеницама које су од утицаја на њихов међусобни однос, одговара за штету коју претрпи друга страна због тога што није била на време обавештена.

Примена одредаба о проузроковању штете

Члан 269

Уколико одредбама овог одсека није друкчије прописано, на накнаду ове штете сходно се примењују одредбе овог закона о накнади вануговорне штете.

II Уговорна казна

Општа правила

Члан 270

(1) Поверилац и дужник могу уговорити да ће дужник платити повериоцу одређени новчани износ или прибавити неку другу материјалну корист ако не испуни своју обавезу или ако задоцни са њеним испуњењем (уговорна казна).

(2) Ако што друго не произлази из уговора, сматра се да је казна уговорена за случај да дужник задоцни са испуњењем.

(3) Уговорна казна не може бити уговорена за новчане обавезе.

Начин одређивања

Члан 271

(1) Уговорне стране могу одредити висину казне по свом нахођењу у једном укупном износу, у проценту, или за сваки дан задоцњења, или на који други начин.

(2) Она мора бити уговорена у форми прописаној за уговор из кога је настала обавеза на чије се испуњење односи.

Акцесорност

Члан 272

(1) Споразум о уговорној казни дели правну судбину обавезе на чије се обезбеђење он односи.

(2) Споразум губи правно дејство ако је до неиспуњења или задоцњења дошло из узрока за који дужник не одговара.

Повериочева права

Члан 273

(1) Кад је казна уговорена за случај неиспуњења обавезе, поверилац може захтевати или испуњење обавезе или уговорну казну.

(2) Он губи право да захтева испуњење обавезе ако је затражио исплату уговорне казне.

(3) Кад је казна уговорена за случај неиспуњења, дужник нема право да исплати уговорну казну и одустане од уговора, изузев ако је то била намера уговарача кад су казну уговорили.

(4) Кад је казна уговорена за случај да дужник задоцни са испуњењем, поверилац има право захтевати и испуњење обавезе и уговорну казну.

(5) Поверилац не може захтевати уговорну казну због задоцњења ако је примио испуњење обавезе, а није без одлагања саопштио дужнику да задржава своје право на уговорну казну.

Смањење износа уговорне казне

Члан 274

Суд ће на захтев дужника смањити износ уговорне казне ако нађе да је она несразмерно висока с обзиром на вредност и значај предмета обавезе.

Уговорна казна и накнада штете

Члан 275

(1) Поверилац има право захтевати уговорну казну и кад њен износ премаша висину штете коју је претрпео, као и кад није претрпео никакву штету.

(2) Ако је штета коју је поверилац претрпео већа од износа уговорне казне, он има право захтевати разлику до потпуне накнаде штете.

Законом одређена накнада и уговорна казна

Члан 276

Ако је за неиспуњење обавезе или за случај задоцњења са испуњењем законом одређена висина накнаде под називом пенала, уговорне казне, накнаде или под којим другим називом, а уговорне стране су поред тога уговориле казну, поверилац нема право да захтева уједно уговорену казну и накнаду одређену законом, изузев ако је то самим законом дозвољено.

III Затезна камата

Кад се дугује

Члан 277

(1) Дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној савезним законом.

(2) Ако је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате, она тече и после дужникове доцње.

Право на потпуну накнаду

Члан 278

(1) Поверилац има право на затезну камату без обзира на то да ли је претрпео какву штету због дужникове доцње.

(2) Ако је штета коју је поверилац претрпео због дужниковог задоцњења већа од износа који би добио на име затезне камате, он има право захтевати разлику до потпуне накнаде штете.

Камата на камату

Члан 279

(1) На доспелу, а неисплаћену уговорну или затезну камату, као и на друга доспела повремена новчана давања не тече затезна камата, изузев кад је то законом одређено.

(2) На износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.

(3) На повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана кад је суду поднесен захтев за њихову исплату.

Одсек 2

Побијање дужникових правних радњи

Опште правило

Члан 280

(1) Сваки поверилац чије је потраживање доспело за исплату, и без обзира кад је настало, може побијати правну радњу свог дужника која је предузета на штету поверилаца.

(2) Сматра се да је правна радња предузета на штету поверилаца ако услед њеног извршења дужник нема довољно средстава за испуњење повериочевог потраживања.

(3) Под правном радњом подразумева се и пропуштање због кога је дужник изгубио какво материјално право или којим је за њега настала каква материјална обавеза.

Услови побијања

Члан 281

(1) Теретно располагање може се побијати ако је у време располагања дужник знао или могао знати да предузетим располагањем наноси штету својим повериоцима и ако је трећем лицу са којим је или у чију је корист правна радња предузета то било познато или могло бити познато.

(2) Ако је треће лице дужников супруг, или сродник по крви у правој линији, или у побочној линији до четвртог степена, или по тазбини до истог степена, претпоставља се да му је било познато да дужник предузетим располагањем наноси штету повериоцима.

(3) Код бесплатних располагања и са њима изједначених правних радњи сматра се да је дужник знао да предузетим располагањем наноси штету повериоцима, и за побијање тих радњи не захтева се да је трећем лицу то било познато или могло бити познато.

(4) Одрицање од наследства сматра се бесплатним располагањем.

Искључење побијања

Члан 282

Не могу се побијати због оштећења поверилаца уобичајени пригодни дарови, наградни дарови, као ни дарови учињени из захвалности, сразмерни материјалним могућностима дужника.

Како се врши побијање

Члан 283

(1) Побијање се може вршити тужбом или приговором.

(2) Тужба за побијање подноси се против трећег лица са којим је, или у чију је корист предузета правна радња која се побија, односно против његових универзалних правних следбеника.

(3) Ако је трећи отуђио неким теретним послом корист прибављену располагањем које се побија, тужба се може подићи против прибавиоца само ако је овај знао да се прибављање његових претходника могло побијати, а ако је ту корист отуђио послом без накнаде, тужба се може подићи против прибавиоца и ако он то није знао.

(4) Тужени може избећи побијање ако испуни дужникову обавезу.

Дејство побијања

Члан 284

Ако суд усвоји тужбени захтев, правна радња губи дејство само према тужиоцу и само колико је потребно за испуњење његових потраживања.

Рок за подизање тужбе

Члан 285

(1) Тужба за побијање може се поднети у року од једне године за располагање из члана 281 став 1 а за остале случајеве у року од три године.

(2) Рок из претходног става рачуна се од дана када је предузета правна радња која се побија, односно од дана када је требало предузети пропуштену радњу.

Одсек 3

Право задржавања

Вршење права задржавања

Члан 286

(1) Поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање.

(2) У случају да је дужник постао неспособан за плаћање, поверилац може вршити право задржавања иако његово потраживање није доспело.

Изузеци

Члан 287

(1) Поверилац нема право задржавања кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, или кад дужник захтева да му се врати ствар која је предата повериоцу на чување или на послугу.

(2) Он не може задржати ни пуномоћје добијено од дужника, као ни друге дужникове исправе, легитимације, преписку и остале сличне ствари, као ни друге ствари које се не могу изложити продаји.

Обавеза враћања ствари пре испуњења обавезе

Члан 288

Поверилац је дужан вратити ствар дужнику ако му овај пружи одговарајуће обезбеђење његовог потраживања.

Дејство права задржавања

Члан 289

Поверилац који држи дужникову ствар по основу права задржавања има право да се наплати из њене вредности на исти начин као заложни поверилац, али је дужан пре него што приступи остварењу наплате да о својој намери благовремено обавести дужника.

Одељак 2

ПОВЕРИОЧЕВА ПРАВА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

Кад се обавеза састоји у давању ствари одређених по роду

Члан 290

Кад се обавеза састоји у давању ствари одређених по роду, а дужник дође у доцњу, поверилац, пошто је претходно о томе обавестио дужника, може по свом избору набавити ствар истога рода и захтевати од дужника накнаду цене и накнаду штете, или захтевати вредност дугованих ствари и накнаду штете.

Кад се обавеза састоји у чињењу

Члан 291

Кад се обавеза састоји у чињењу, а дужник ту обавезу није на време испунио, поверилац може, обавестивши о томе претходно дужника, сам о трошку дужника урадити оно што је дужник био дужан урадити, а од дужника захтевати накнаду штете због задоцњења, као и накнаду друге штете коју би имао због оваквог начина испуњења.

Кад се обавеза састоји у нечињењу

Члан 292

(1) Кад се обавеза састоји у нечињењу, поверилац има право на накнаду штете самим тим што је дужник поступио противно својој обавези.

(2) Ако је нешто саграђено противно обавези, поверилац може захтевати да се то уклони о трошку дужника и да му дужник накнади штету коју је претрпео у вези са грађењем и уклањањем.

(3) Суд може, кад нађе да је то очигледно корисније, узимајући у обзир друштвени интерес и оправдани интерес повериоца, одлучити да се не руши оно што је саграђено, већ да се повериоцу накнади штета у новцу.

Право захтевати накнаду уместо досуђеног

Члан 293

(1) Ако дужник не испуни своју обавезу у року који му је одређен правноснажном одлуком, поверилац га може позвати да је испуни у накнадном примереном року и изјавити да по истеку тог рока неће примити испуњење, него ће тражити накнаду штете због неиспуњења.

(2) По истеку накнадног рока, поверилац може захтевати само накнаду штете због неиспуњења.

Судски пенали

Члан 294

(1) Кад дужник не изврши о року неку своју неновчану обавезу утврђену правноснажном одлуком, суд може, на тражење повериоца, одредити дужнику накнадни примерен рок и изрећи, а у циљу утицања на дужника и независно од сваке штете, да ће дужник, ако не изврши своју обавезу у том року, бити дужан исплатити повериоцу извесну своту новца за сваки дан задоцњења, или за коју другу јединицу времена, почев од истека тог рока.

(2) Кад дужник накнадно испуни обавезу, суд може смањити тако одређену своту, водећи рачуна о сврси због које је наредио њено плаћање.

Глава IV

ПРЕСТАНАК ОБАВЕЗА

Одељак 1

ОПШТЕ ПРАВИЛО

Члан 295

(1) Обавеза престаје кад се испуни, као и у другим законом одређеним случајевима.

(2) Престанком главне обавезе гасе се јемство, залога и друга споредна права.

Одељак 2

ИСПУЊЕЊЕ

Одсек 1

Општа правила о испуњењу

И Ко може испунити и трошкови испуњења

Испуњење од стране дужника или трећег лица

Члан 296

(1) Обавезу може испунити не само дужник него и треће лице.

(2) Поверилац је дужан примити испуњење од сваког лица које има неки правни интерес да обавеза буде испуњена, чак и кад се дужник противи том испуњењу.

(3) Поверилац је дужан примити испуњење од трећег лица ако је дужник са тим сагласан, изузев кад према уговору или природи саме обавезе ову треба да испуни дужник лично.

(4) Поверилац може примити испуњење од трећег лица без дужниковог знања, па и у случају кад га је дужник обавестио да не пристаје да трећи испуни његову обавезу.

(5) Али, ако му је дужник понудио да сам испуни одмах своју обавезу, поверилац не може примити испуњење од трећег лица.

Испуњење пословно неспособног

Члан 297

(1) И пословно неспособни дужник може правоваљано испунити обавезу ако је постојање обавезе несумњиво и ако је доспео рок за њено испуњење.

(2) Али се може оспоравати испуњење ако је такво лице исплатило застарели дуг или дуг који потиче из игре или опкладе.

Трошкови испуњења

Члан 298

Трошкове испуњења сноси дужник, уколико их није проузроковао поверилац.

II Испуњење са суброгацијом

Испуњење са преласком права на испуниоца (суброгација)

Члан 299

(1) У случају испуњења туђе обавезе сваки испунилац може уговорити са повериоцем, пре испуњења или приликом испуњења, да испуњено потраживање пређе на њега са свима или само са неким споредним правима.

(2) Повериочева права могу прећи на испуниоца и на основу уговора између дужника и испуниоца, закљученог пре испуњења.

(3) У овим случајевима суброгација испуниоца у права повериоца настаје у часу испуњења.

Законска суброгација

Члан 300

Кад обавезу испуни лице које има неки правни интерес у томе, на њега прелази по самом закону у часу испуњења повериочево потраживање са свим споредним правима.

Суброгација у случају делимичног испуњења

Члан 301

(1) У случају делимичног испуњења повериочевог потраживања, на испуниоца прелазе споредна права којима је обезбеђено испуњење тог потраживања само уколико нису потребна за испуњење остатка повериочевог потраживања.

(2) Али поверилац и испунилац могу уговорити да ће користити гаранције сразмерно својим потраживањима, а могу уговорити и да ће испунилац имати право првенствене наплате.

Докази и средства обезбеђења

Члан 302

(1) Поверилац је дужан предати испуниоцу средства којима се потраживање доказује или обезбеђује.

(2) Изузетно, поверилац може предати испуниоцу ствар коју је примио у залогу од дужника или неког другог само ако залогодавац пристане на то, иначе она остаје код повериоца да је држи и чува за рачун испуниоца.

Колико се може захтевати од дужника

Члан 303

Испунилац на кога је прешло потраживање не може захтевати од дужника више него што је исплатио повериоцу.

Искључење одговорности повериоца за постојање и наплативост потраживања

Члан 304

(1) Поверилац који је примио испуњење од трећег лица не одговара за постојање и наплативост потраживања у време испуњења.

(2) Овим се не искључује примена правила о стицању без основа.

III Коме се врши испуњење

Овлашћено лице

Члан 305

(1) Испуњење мора бити извршено повериоцу или лицу одређеном законом, судском одлуком, уговором између повериоца и дужника, или од стране самог повериоца.

(2) Испуњење је пуноважно и кад је извршено трећем лицу, ако га је поверилац накнадно одобрио или ако се њиме користио.

Испуњење пословно неспособном повериоцу

Члан 306

(1) Испуњење извршено пословно неспособном повериоцу ослобађа дужника само уколико је било корисно за повериоца или се предмет испуњења још налази код њега.

(2) Пословно неспособан поверилац може одобрити, пошто постане пословно способан, испуњење које је примио у време своје пословне неспособности.

IV Предмет испуњења

Садржина обавезе

Члан 307

(1) Испуњење се састоји у извршењу онога што чини садржину обавезе, те нити је дужник може испунити нечим другим, нити поверилац може захтевати нешто друго.

(2) Нема пуноважног испуњења ако оно што је дужник предао као дуговану ствар, и поверилац као такву примио то у истину није, и поверилац има право да врати оно што му је предато и да захтева дуговану ствар.

Замена испуњења

Члан 308

(1) Обавеза престаје ако поверилац у споразуму са дужником прими нешто друго уместо онога што му се дугује.

(2) У том случају дужник одговара исто као продавац за материјалне и правне недостатке ствари дате уместо онога што је дуговао.

(3) Али, поверилац, уместо захтева по основу одговорности дужника за материјалне или правне недостатке ствари, може захтевати од дужника, али не више од јемца, испуњење првобитног потраживања и накнаду штете.

Предаја ради продаје

Члан 309

Ако је дужник предао повериоцу неку ствар или које друго право да их прода и да из постигнутог износа наплати своје потраживање, а остатак му преда, обавеза престаје тек кад се поверилац наплати из постигнутог износа.

Делимично испуњење

Члан 310

(1) Поверилац није дужан признати делимично испуњење, осим ако природа обавезе друкчије не налаже.

(2) Али је поверилац дужан примити делимично испуњење новчане обавезе, осим ако има посебан интерес да га одбије.

Обавеза давања ствари одређених по роду

Члан 311

(1) Ако су ствари одређене само по роду, дужник је дужан дати ствари средње каквоће.

(2) Али, ако му је била позната намена ствари, дужан је дати ствари одговарајуће каквоће.

V Урачунавање испуњења

Ред урачунавања

Члан 312

(1) Кад између истих лица постоји више истородних обавеза, па оно што дужник испуни није довољно да би се могле намирити све, онда се, ако о томе не постоји споразум повериоца и дужника, урачунавање врши оним редом који одреди дужник најкасније приликом испуњења.

(2) Кад нема дужникове изјаве о урачунавању, обавезе се намирују редом како је која доспела за испуњење.

(3) Ако је више обавеза истовремено доспело, прво се намирују оне које су најмање обезбеђене, а кад су све подједнако обезбеђене, прво се намирују оне које су дужнику на највећем терету.

(4) Ако су у свему напред реченом обавезе једнаке, намирују се редом како су настале, а ако су истовремено настале, оно што је дато на име испуњења распоређује се на све обавезе сразмерно њиховим износима.

Урачунавање камата и трошкова

Члан 313

Ако дужник поред главнице дугује и камате и трошкове, урачунавање се врши тако што се прво отплаћују трошкови, затим камате и најзад главница.

VI Време испуњења

Кад рок није одређен

Члан 314

Ако рок није одређен, а сврха посла, природа обавезе и остале околности не захтевају известан рок за испуњење, поверилац може захтевати одмах испуњење обавезе, а дужник са своје стране може захтевати од повериоца да одмах прими испуњење.

Испуњење пре рока

Члан 315

(1) Кад је рок уговорен искључиво у интересу дужника, он има право испунити обавезу и пре уговореног рока, али је дужан обавестити повериоца о својој намери и пазити да то не буде у невреме.

(2) У осталим случајевима, кад дужник понуди испуњење пре рока, поверилац може одбити испуњење, а може га и примити и задржати право на накнаду штете, ако о томе без одлагања обавести дужника.

Право повериоца да захтева испуњење пре рока

Члан 316

Поверилац има право захтевати испуњење пре рока ако му дужник није дао обећано обезбеђење или ако на његов захтев није допунио обезбеђење смањено без његове кривице, као и кад је рок уговорен искључиво у његовом интересу.

Кад је одређивање рока остављено једној страни

Члан 317

Кад је одређивање времена испуњења остављено на вољу повериоца или дужника, друга страна може, ако овлашћеник не одреди рок ни после опомене, захтевати од суда да одреди примерен рок за испуњење.

Новчана обавеза

Члан 318

(1) Ако се плаћање врши посредством банке или друге организације код које се води рачун повериоца, сматраће се, уколико уговорне стране нису друкчије одредиле, да је дуг измирен када банци, односно организацији код које се води рачун, стигне новчана дознака у корист повериоца или налог (вирман) дужникове банке, односно организације да одобри рачуну повериоца износ означен у налогу.

(2) Ако је уговором предвиђено плаћање преко поште претпоставља се да су се странке сагласиле да је уплатом дужног износа пошти дужник измирио своју обавезу према повериоцу, а ако овакав начин плаћања није уговорен, дуг је измирен кад поверилац прими новчану дознаку.

(3) Ако је посебним прописом или уговором предвиђено плаћање чековном уплатницом на одређени рачун, претпоставља се да су се стране сагласиле да је исплата извршена онда кад дужник уплати дужни износ чековном уплатницом у корист означеног рачуна.

VII Место испуњења

Општа правила

Члан 319

(1) Дужник је дужан испунити обавезу, а поверилац примити испуњење у месту одређеном правним послом или законом.

(2) Кад место испуњења није одређено, а не може се одредити ни по сврси посла, природи обавезе или осталим околностима, испуњење обавезе врши се у месту у коме је дужник у време настанка обавезе имао своје седиште, односно пребивалиште, а у недостатку пребивалишта, своје боравиште.

(3) Али, ако је дужник правног лица које има више јединица у разним местима, као место испуњења сматра се седиште јединице која треба да изврши радње неопходне за испуњење обавезе, ако је повериоцу та околност при закључењу уговора била позната или морала бити позната.

Место испуњења новчаних обавеза

Члан 320

(1) Новчане обавезе испуњавају се у месту у коме поверилац има седиште односно пребивалиште, а у недостатку пребивалишта, боравиште.

(2) Ако се плаћање врши вирманом, новчане обавезе се испуњавају у седишту организације код које се воде повериочева новчана средства.

(3) Ако је поверилац променио место у коме је имао своје седиште, односно пребивалиште у време кад је обавеза настала те су због тога повећани трошкови испуњења то повећање пада на терет повериоца.

VIII Признаница

Претпоставке у вези са признаницом

Члан 321

(1) Ко испуни обавезу потпуно или делимично, има право захтевати да му поверилац о томе изда признаницу о свом трошку.

(2) Дужник који је новчану обавезу исплатио преко банке или поште, може захтевати да му поверилац изда признаницу само ако за то има оправдан разлог.

(3) Ако је издата признаница да је потпуно исплаћена главница, претпоставља се да су исплаћене и камате и судски и други трошкови, ако их је било.

(4) Исто тако, ако дужник повремених давања, као што су закупнине, и других потраживања која се повремено обрачунавају, као што су она која настају утрошком електричне енергије, или воде, или употребом телефона, има признаницу да је исплатио доцније доспело потраживање претпоставља се да је исплатио и она која су раније доспела.

Одбијање издавања признанице

Члан 322

Ако поверилац одбије да изда признаницу, дужник може положити код суда предмет своје обавезе.

IX Враћање обвезнице

Члан 323

(1) Кад потпуно испуни своју обавезу, дужник може, поред признанице, захтевати од повериоца да му врати обвезницу.

(2) Кад поверилац не може да врати обвезницу, дужник има право захтевати да му поверилац изда јавно оверену исправу да је обавеза престала.

(3) Ако је дужнику враћена обвезница, претпоставља се да је обавеза потпуно испуњена.

(4) Дужник који је испунио обавезу само делимично, има право захтевати да се то испуњење забележи на обвезници.

Одсек 2

Доцња

И Доцња дужника

Кад дужник долази у доцњу

Члан 324

(1) Дужник долази у доцњу кад не испуни обавезу у року одређеном за испуњење.

(2) Ако рок за испуњење није одређен, дужник долази у доцњу кад га поверилац позове да испуни обавезу, усмено или писмено, вансудском опоменом или започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.

II Доцња повериоца

Кад поверилац долази у доцњу

Члан 325

(1) Поверилац долази у доцњу ако без основаног разлога одбије да прими испуњење или га својим понашањем спречи.

(2) Поверилац долази у доцњу и кад је спреман да прими испуњење дужникове истовремене обавезе, али не нуди испуњење своје доспеле обавезе.

(3) Поверилац не долази у доцњу ако докаже да у време понуде испуњења, или у време одређено за испуњење, дужник није био у могућности да своју обавезу испуни.

Дејства повериочеве доцње

Члан 326

(1) Доласком повериоца у доцњу престаје доцња дужника, и на повериоца прелази ризик случајне пропасти или оштећења ствари.

(2) Од дана повериочеве доцње престаје тећи камата.

(3) Поверилац у доњци дужан је накнадити дужнику штету насталу услед доцње за коју одговара, као и трошкове око даљег чувања ствари.

Одсек 3

Полагање и продаја дуговане ствари

Полагање код суда

Члан 327

(1) Кад је поверилац у доцњи, или је непознат, или кад је неизвесно ко је поверилац или где се налази, или кад је поверилац пословно неспособан а нема заступника, може дужник положити дуговану ствар код суда за повериоца.

(2) Исто право имају и трећа лица која су правно заинтересована да обавеза буде испуњена.

(3) О извршеном полагању дужник је дужан известити повериоца ако зна за њега и за његово боравиште.

Код ког суда се врши полагање

Члан 328

(1) Полагање се врши код стварно надлежног суда у месту испуњења, осим ако разлози економичности или природа посла захтевају да се полагање изврши у месту где се ствар налази.

(2) Сваки други стварно надлежни суд мора примити ствар у депозит, а дужник је дужан дати накнаду повериоцу ако је овај полагањем код другог суда претрпео штету.

Предаја на чување другом лицу

Члан 329

(1) Кад је предмет обавезе нека ствар која се не може чувати у судском депозиту, дужник може захтевати од суда да одреди лице коме ће предати ствар да је чува о трошку и за рачун повериоца.

(2) У случају обавезе из уговора у привреди, предаја такве ствари јавном складишту на чување за рачун повериоца производи дејство полагања код суда.

(3) О извршеној предаји на чување дужник је дужан обавестити повериоца.

Узимање положене ствари натраг

Члан 330

(1) Дужник може узети натраг положену ствар.

(2) О узимању ствари дужник је дужан обавестити повериоца.

(3) Право дужника да узме положену ствар престаје кад дужник изјави суду да се одриче тог права, кад поверилац изјави да прима положену ствар, као и кад буде утврђено правноснажном одлуком да полагање испуњава услове уредног испуњења.

Дејство полагања

Члан 331

(1) Полагањем дуговане ствари дужник се ослобађа обавезе у часу кад је извршио полагање.

(2) Ако је дужник био у доцњи, његова доцња престаје.

(3) Од часа када је ствар положена, ризик случајне пропасти или оштећења ствари прелази на повериоца.

(4) Од дана полагања престаје тећи камата.

(5) Ако дужник узме натраг положену ствар, сматраће се као да није било полагања, а његови садужници и јемци остају у обавези.

Трошкови полагања

Члан 332

Трошкове пуноважног и неопозваног полагања сноси поверилац уколико прелазе трошкове испуњења које је дужан сносити дужник.

Продаја уместо полагања ствари

Члан 333

(1) Ако је ствар неподесна за чување, или ако су за њено чување или за њено одржавање потребни трошкови несразмерни са њеном вредношћу, дужник је може продати на јавној продаји у месту одређеном за испуњење, или неком другом месту ако је то у интересу повериоца, а постигнути износ, по одбитку трошкова продаје, положити код суда тог места.

(2) Ако ствар има текућу цену, или ако је мале вредности у поређењу са трошковима јавне продаје, дужник је може продати из слободне руке.

(3) Ако је ствар таква да може брзо пропасти или се покварити, дужник је дужан продати је без одлагања на најпогоднији начин.

(4) У сваком случају, дужник је дужан обавестити повериоца о намераваној продаји кад год је то могуће, а по извршеној продаји, о постигнутој цени и њеном полагању код суда.

Предавање ствари повериоцу

Члан 334

Суд ће предати повериоцу положену ствар под условима које је дужник поставио.

Продаја ради покрића трошкова чувања

Члан 335

(1) Ако трошкови чувања не буду исплаћени у разумном року, суд ће, на тражење чувара, наредити да се ствар прода и одредити начин продаје.

(2) Од износа добијеног продајом одбиће се трошкови продаје и трошкови чувања, а остатак положити код суда за повериоца.

Одељак 3

ОСТАЛИ НАЧИНИ ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗА

Одсек 1

Пребијање (компензација)

Општи услови

Члан 336

Дужник може пребити потраживање које има према повериоцу са оним што овај потражује од њега, ако оба потраживања гласе на новац или друге заменљиве ствари истог рода и исте каквоће и ако су оба доспела.

Изјава о пребијању

Члан 337

(1) Пребијање не настаје чим се стекну услови за то, него је потребно да једна страна изјави другој да врши пребијање.

(2) После изјаве о пребијању сматра се да је пребијање настало оног часа кад су се стекли услови за то.

Одсуство узајамности

Члан 338

(1) Дужник не може извршити пребијање онога што дугује повериоцу са оним што поверилац дугује његовом јемцу.

(2) Али јемац може извршити пребијање дужникове обавезе према повериоцу са дужниковим потраживањем од повериоца.

(3) Ко је дао своју ствар у залогу за туђу обавезу, може захтевати од повериоца да му врати заложену ствар кад се испуне услови за престанак те обавезе пребијањем, као и кад поверилац пропусти својом кривицом да изврши пребијање.

Застарело потраживање

Члан 339

(1) Дуг се може пребити са застарелим потраживањем само ако оно још није било застарело у часу кад су се стекли услови за пребијање.

(2) Ако су услови за пребијање настали пошто је једно од потраживања застарело, пребијање не настаје ако је дужник застарелог потраживања истакао приговор застарелости.

Пребијање са уступљеним потраживањем

Члан 340

(1) Дужник уступљеног потраживања може пребити пријемнику она своја потраживања која је до обавештења о уступању могао пребити уступиоцу.

(2) Он му може пребити и она своја потраживања од уступиоца која је стекао пре обавештења о уступању, а чији рок за испуњење није био доспео у часу када је обавештен о уступању, али само ако тај рок пада пре рока за испуњење уступљеног потраживања или у исто време.

(3) Дужник који је без резерве изјавио пријемнику да пристаје на уступање не може му више пребити никакво своје потраживање од уступиоца.

(4) Ако је уступљено потраживање уписано у јавне књиге, дужник може извршити пребијање пријемнику само ако је његово потраживање уписано код уступљеног потраживања или ако је пријемник извештен приликом уступања о постојању тог потраживања.

Случајеви кад је пребијање искључено

Члан 341

Не може престати пребијањем:

1) потраживање које се не може запленити;

2) потраживање ствари или вредности ствари које су дужнику биле дате на чување, или на посуду, или које је дужник узео бесправно, или их бесправно задржао;

3) потраживање настало намерним проузроковањем штете;

4) потраживање накнаде штете причињене оштећењем здравља или проузроковањем смрти;

5) потраживање које потиче из законске обавезе издржавања.

Забрана на потраживању друге стране

Члан 342

Дужник не може вршити пребијање ако је његово потраживање доспело тек пошто је неко трећи ставио забрану на повериочево потраживање према њему.

Урачунавање пребијањем

Члан 343

Кад између два лица постоји више обавеза које могу престати пребијањем, пребијање се врши по правилима која важе за урачунавање испуњења.

Одсек 2

Отпуштање дуга

Споразум

Члан 344

(1) Обавеза престаје кад поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњене и дужник се са тим сагласи.

(2) За пуноважност овог споразума није потребно да буде закључен у форми у којој је закључен посао из кога је обавеза настала.

Одрицање од средстава обезбеђења

Члан 345

Враћање залоге и одрицање од других средстава којима је било обезбеђено испуњење обавезе, не значи повериочево одрицање од права да тражи њено испуњење.

Отпуштање дуга јемцу

Члан 346

(1) Отпуштање дуга јемцу не ослобађа главног дужника, а отпуштање дуга главном дужнику ослобађа јемца.

(2) Кад има више јемаца, па поверилац ослободи једног од њих, остали остају у обавези, али се њихова обавеза смањује за део који отпада на ослобођеног јемца.

Опште отпуштање дугова

Члан 347

Опште отпуштање дугова гаси сва повериочева потраживања према дужнику, изузев оних за која поверилац није знао да постоје у часу кад је отпуштање извршено.

Одсек 3

Пренов (новација)

Услови

Члан 348

(1) Обавеза престаје ако се поверилац и дужник сагласе да постојећу обавезу замене новом и ако нова обавеза има различит предмет или различит правни основ.

(2) Споразум повериоца и дужника којим се мења или додаје одредба о року, о месту, или о начину испуњења, затим накнадни споразум о камати, уговорној казни, обезбеђењу испуњења или о којој другој споредној одредби, као и споразум о издавању нове исправе о дугу, не сматрају се преновом.

(3) Издавање менице или чека због неке раније обавезе не сматра се преновом, изузев кад је то уговорено.

Воља да се изврши пренов

Члан 349

Пренов се не претпоставља, те ако стране нису изразиле намеру да угасе постојећу обавезу кад су стварале нову, ранија обавеза не престаје, већ постоји и даље поред нове.

Дејства пренова

Члан 350

(1) Уговором о пренову ранија обавеза престаје, и нова настаје.

(2) Са ранијом обавезом престају и залога и јемство, изузев ако је са јемцем или залогодавцем друкчије уговорено.

(3) Исто важи и за остала споредна права која су била везана за ранију обавезу.

Недостатак раније обавезе

Члан 351

(1) Пренов је без дејства ако је ранија обавеза била ништава или већ угашена.

(2) Ако је ранија обавеза била само рушљива, пренов је пуноважан ако је дужник знао за недостатак раније обавезе.

Дејство поништења

Члан 352

Кад је уговор о пренову поништен сматра се да није ни било пренова и да ранија обавеза није ни престала постојати.

Одсек 4

Сједињење (конфузија)

Члан 353

(1) Обавеза престаје сједињењем кад једно исто лице постане и поверилац и дужник.

(2) Кад јемац постане поверилац, обавеза главног дужника не престаје.

(3) Обавеза уписана у јавној књизи престаје сједињењем тек кад се изврши упис брисања.

Одсек 5

Немогућност испуњења

Престанак обавезе због немогућности испуњења

Члан 354

(1) Обавеза престаје кад њено испуњење постане немогуће услед околности због којих дужник не одговара.

(2) Дужник треба да докаже околности које искључују његову одговорност.

Кад су предмет обавезе ствари одређене по роду

Члан 355

(1) Ако су предмет обавезе ствари одређене по роду, обавеза не престаје чак и кад све што дужник има од таквих ствари пропадне услед околности за које он не одговара.

(2) Али, кад су предмет обавеза ствари одређене по роду које се имају узети из одређене масе тих ствари, обавеза престаје кад пропадне цела та маса.

Уступање права према трећем одговорном за немогућност испуњења

Члан 356

Дужник одређене ствари који је ослобођен своје обавезе услед немогућности испуњења дужан је уступити повериоцу право које би имао према трећем лицу због настале немогућности.

Одсек 6

Протек времена, отказ

Рок у трајном дуговинском односу

Члан 357

Трајни дуговински однос са одређеним роком трајања престаје кад рок истекне, изузев кад је уговорено или законом одређено да се после истека рока дуговински однос продужава за неодређено време ако не буде благовремено отказан.

Отказ трајног дуговинског односа

Члан 358

(1) Ако време трајања дуговинског односа није одређено, свака страна може га прекинути отказом.

(2) Отказ мора бити достављен другој страни.

(3) Отказ се може дати у свако доба, само не у невреме.

(4) Отказни дуговински однос престаје када истекне отказни рок одређен уговором, а ако такав рок није одређен уговором, однос престаје по истеку рока одређеног законом или обичајем, односно истеком примереног рока.

(5) Стране могу уговорити да ће њихов дуговински однос престати самим достављањем отказа, ако за одређени случај закон не наређује што друго.

(6) Поверилац има право да захтева од дужника оно што је доспело пре него што је обавеза престала протеком рока или отказом.

Одсек 7

Смрт

Члан 359

Смрћу дужника или повериоца престаје обавеза само ако је настала с обзиром на личне особине које од уговорних страна или личне способности дужника.

Одељак 4

ЗАСТАРЕЛОСТ

Одсек 1

Опште одредбе

Опште правило

Члан 360

(1) Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе.

(2) Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе.

(3) Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.

Кад застарелост почиње тећи

Члан 361

(1) Застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.

(2) Ако се обавеза састоји у томе да се нешто не учини, да се пропусти или трпи, застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је дужник поступио противно обавези.

Наступање застарелости

Члан 362

Застарелост наступа кад истекне последњи дан законом одређеног времена.

Урачунавање времена претходника

Члан 363

У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника.

Забрана промене рока застарелости

Члан 364

(1) Правним послом не може се одредити дуже или краће време застарелости од оног времена које је одређено законом.

(2) Правним послом не може се одредити да застарелост неће тећи за неко време.

Одрицање од застарелости

Члан 365

Дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост.

Писмено признање и обезбеђење застареле обавезе

Члан 366

(1) Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.

(2) Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.

Дејство испуњења застареле обавезе

Члан 367

Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао, чак и ако није знао да је обавеза застарела.

Поверилац чије је потраживање обезбеђено

Члан 368

(1) Кад протекне време застарелости, поверилац чије је потраживање обезбеђено залогом или хипотеком може се намирити само из оптерећене ствари, ако је држи у рукама или ако је његово право уписано у јавној књизи.

(2) Међутим, застарела потраживања камата и других повремених давања не могу се намирити ни из оптерећене ствари.

Споредна потраживања

Члан 369

Кад застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.

Кад се не примењују правила о застарелости

Члан 370

Правила о застарелости не примењују се у случајевима кад су у закону одређени рокови у којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права.

Одсек 2

Време потребно за застарелост

Општи рок застарелости

Члан 371

Потраживања застаревају за десет година, ако законом није одређен неки други рок застарелости.

Повремена потраживања

Члан 372

(1) Потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима, као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања.

(2) Исто важи за ануитете којима се у једнаким унапред одређеним повременим износима отплаћују главница и камате, али не важи за отплате у оброцима и друга делимична испуњења.

Застарелост самог права

Члан 373

(1) Само право из кога проистичу повремена потраживања застарева за пет година, рачунајући од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања.

(2) Кад застари право из кога проистичу повремена потраживања, поверилац губи право не само да захтева будућа повремена давања, него и повремена давања која су доспела пре ове застарелости.

(3) Не може застарити право на издржавање одређено законом.

Међусобна потраживања из уговора о промету робе и услуга

Члан 374

(1) Међусобна потраживања правних лица из уговора о промету робе и услуга као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима, застаревају за три године.

(2) Застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услугу.

Потраживање закупнине

Члан 375

Потраживање закупнине, било да је одређено да се плаћа повремено, било у једном укупном износу, застарева за три године.

Потраживање накнаде штете

Члан 376

(1) Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од кад је оштећеник дознао за штету и за лице које је штету учинило.

(2) У сваком случају ово потраживање застарева за пет година од кад је штета настала.

(3) Потраживање накнаде штете настале повредом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе.

Потраживање накнаде штете проузроковане кривичним делом

Члан 377

(1) Кад је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења.

(2) Прекид застаревања кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтева за накнаду штете.

(3) Исто важи и за застој застаревања.

Једногодишњи рок застарелости

Члан 378

(1) Застаревају за једну годину:

1) потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства;

2) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника;

3) потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;

4) потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.

(2) Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.

Потраживања утврђена пред судом или другим надлежним органима

Члан 379

(1) Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за десет година, па и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости.

(2) Међутим, сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају убудуће, застаревају у року предвиђеном за застарелост повремених потраживања.

Рокови застарелости код уговора о осигурању

Члан 380

(1) Потраживања уговарача осигурања, односно трећег лица из уговора о осигурању живота застаревају за пет, а из осталих уговора о осигурању за три године, рачунајући од првог дана после протека календарске године у којој је потраживање настало.

(2) Ако заинтересовано лице докаже да до дана одређеног у претходном ставу није знало да се осигурани случај догодио, застаревање почиње од дана кад је за то сазнало, с тим да у сваком случају потраживање застарева код осигурања живота за десет, а код осталих за пет година од дана одређеног у претходном ставу.

(3) Потраживања осигуравача из уговора о осигурању застаревају за три године.

(4) Кад у случају осигурања од одговорности трећег, оштећено лице захтева накнаду од осигураника, или је добије од њега, застаревање осигураниковог захтева према осигуравачу почиње од дана када је оштећено лице тражило судским путем накнаду од осигураника, односно кад га је осигураник обештетио.

(5) Непосредан захтев трећег оштећеног лица према осигуравачу застарева за исто време за које застарева његов захтев према осигуранику одговорном за штету.

(6) Застаревање потраживања које припада осигуравачу према трећем лицу одговорном за наступање осигураног случаја почиње тећи кад и застаревање потраживања осигураника према том лицу и навршава се у истом року.

Одсек 3

Застој застаревања

Потраживања између одређених лица

Члан 381

Застаревање не тече:

1) између брачних другова;

2) између родитеља и деце док траје родитељско право;

3) између штићеника и његовог стараоца, као и органа старатељства, за време трајања старатељства и док не буду положени рачуни;

4) између два лица која живе у ванбрачној заједници, док та заједница постоји.

Потраживања одређених лица

Члан 382

Застаревање не тече:

1) за време мобилизације, у случају непосредне ратне опасности или рата у погледу потраживања лица на војној дужности;

2) у погледу потраживања која имају лица запослена у туђем домаћинству према послодавцу или члановима његове породице који заједно са њима живе, све док тај радни однос траје.

Несавладиве препреке

Члан 383

Застаревање не тече за све време за које повериоцу није било могуће због несавладивих препрека да судским путем захтева испуњење обавезе.

Утицај узрока застоја застаревања

Члан 384

(1) Ако застаревање није могло почети да тече због неког законског узрока, оно почиње тећи кад тај узрок престане.

(2) Ако је застаревање почело тећи пре него што је настао узрок који је зауставио његов даљи ток, оно наставља да тече кад престане тај узрок, а време које је истекло пре заустављања рачуна се у законом одређени рок за застарелост.

Потраживања према пословно неспособним лицима и њихова потраживања

Члан 385

(1) Застаревање тече и према малолетнику и другом пословно неспособном лицу, без обзира на то да ли имају законског заступника или не.

(2) Међутим, застарелост потраживања малолетника који нема заступника и другог пословно неспособног лица без заступника, не може наступити док не протекне две године од кад су постала потпуно пословно способна, или од кад су добила заступника.

(3) Ако је за застарелост неког потраживања одређено време краће од две године, а поверилац је малолетник који нема заступника или неко друго пословно неспособно лице без заступника, застаревање тог потраживања почиње тећи од кад је поверилац постао пословно способан, или од кад је добио заступника.

Потраживања према лицу на одслужењу војног рока

Члан 386

Застарелост према лицу које се налази на одслужењу војног рока или на војној вежби не може наступити док не протекну три месеца од одслужења војног рока или престанка војне вежбе.

Одсек 4

Прекид застаревања

Признање дуга

Члан 387

(1) Застаревање се прекида када дужник призна дуг.

(2) Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења.

Подизање тужбе

Члан 388

Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом поверичевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

Одустанак, одбацивање или одбијање тужбе

Члан 389

(1) Прекид застаревања извршен подизањем тужбе или којом другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања, сматра се да није наступио ако поверилац одустане од тужбе или радње коју је предузео.

(2) Исто тако, сматра се да није било прекида ако повериочева тужба или захтев буде одбачен или одбијен, или ако издејствована или предузета мера извршења или обезбеђења буде поништена.

Одбацивање тужбе због ненадлежности

Члан 390

(1) Ако је тужба против дужника одбачена због ненадлежности суда или ког другог узрока који се не тиче суштине ствари, па поверилац подигне поново тужбу у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о одбацивању тужбе, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом.

(2) Исто вреди и за позивање у заштиту, и за истицање пребијања потраживања у спору, као и у случају кад је суд или други орган упутио дужнику да своје пријављено потраживање остварује у парничном поступку.

Позивање дужника

Члан 391

За прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни.

Рок застарелости у случају прекида

Члан 392

(1) После прекида застаревање почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарелост.

(2) Застаревање прекинуто признањем од стране дужника почиње тећи изнова од признања.

(3) Кад је прекид застаревања настао подизањем тужбе или позивањем у заштиту, или истицањем пребијања потраживања у спору, односно пријављивањем потраживања у неком другом поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана кад је спор окончан или свршен на неки други начин.

(4) Кад је прекид застаревања настао пријавом потраживања у стечајном поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана окончања овог поступка.

(5) Исто важи и кад је прекид застаревања настао захтевом принудног извршења или обезбеђења.

(6) Застаревање које почиње тећи изнова после прекида, навршава се кад протекне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто.

Застарелост у случају пренова

Члан 393

Ако је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост.

Глава V

РАЗНЕ ВРСТЕ ОБАВЕЗА

Одељак 1

НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

Одсек 1

Опште одредбе

Начело монетарног номинализма

Члан 394

Кад обавеза има за предмет своту новца, дужник је дужан исплатити онај број новчаних јединица на који обавеза гласи, изузев кад закон одређује што друго.

Валута обавезе

Члан 395

Ако новчана обавеза гласи на плаћање у некој страној валути или злату, њено испуњење се може захтевати у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе.

Члан 396

(Брисано)

Клизна скала

Члан 397

У уговорима у којима се једна страна обавезује да изради и испоручи одређене предмете дозвољено је уговорити да ће цена зависити од цена материјала и од рада, као и других елемената који утичу на висину трошкова производње, у одређено време на одређеном тржишту.

Плаћање пре рока

Члан 398

(1) Дужник новчане обавезе може је испунити пре рока.

(2) Ништава је одредба уговора којом се дужник одриче овог права.

(3) У случају испуњења новчане обавезе пре рока, дужник има право да од износа дуга одбије износ камате за време од дана исплате до доспелости обавезе, само ако је на то овлашћен уговором или то произлази из обичаја.

Одсек 2

Уговорна камата

Стопа уговорне камате

Члан 399

(1) Стопа уговорне камате између физичких лица не може бити већа од каматне стопе која се у месту испуњења плаћа на штедне улоге по виђењу.

(2) У погледу највише уговорене каматне стопе између правних лица примењују се одредбе посебног закона.

(3) Ако је камата уговорена, али није одређена њена стопа ни време доспевања, између физичких лица важи каматна стопа која се у месту испуњења плаћа на штедне улоге по виђењу, а између правних лица важи каматна стопа коју банка или друга банкарска организација плаћа, односно уговара за такву или сличну врсту посла и доспева по истеку године, ако за одређени случај није предвиђено што друго.

(4) Ако је уговорена већа камата од дозвољене, примениће се највећа дозвољена стопа камате.

Камата на камату

Члан 400

(1) Ништава је одредба уговора којом се предвиђа да ће на камату, када доспе за исплату, почети тећи камата, ако не буде исплаћена.

(2) Али се може унапред уговорити да ће се стопа камате повећати ако дужник не исплати доспеле камате на време.

(3) Одредбе претходних ставова не односе се на кредитно пословање банака и других банкарских организација.

Кад камата престаје тећи

Члан 401

(Брисан)

Камата у неновчаним обавезама

Члан 402

Одредбе овог закона о уговорној камати сходно важе и за остале обавезе које имају за предмет ствари одређене по роду.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ПРЕДМЕТА

Одсек 1

Алтернативне обавезе

Право избора

Члан 403

Ако нека обавеза има два или више предмета, али је дужник дужан дати само један да би се ослободио обавезе, право избора, ако није што друго уговорено, припада дужнику и обавеза престаје кад он буде предао предмет који је изабрао.

Неопозивост и дејство извршеног избора

Члан 404

(1) Избор је извршен кад страна којој припада право избора обавести другу страну о томе шта је изабрала, и од тог часа избор се више не може мењати.

(2) Извршењем избора сматра се да је обавеза од почетка била једноставна и да је њен предмет од почетка била изабрана ствар.

Трајање права избора

Члан 405

(1) Дужник има право избора све док у поступку принудног извршења једна од дугованих ствари не буде потпуно или делимично предата повериоцу по његовом избору.

(2) Ако право избора припада повериоцу, а он се не изјасни о избору у року одређеном за испуњење, дужник га може позвати да изврши избор и за то му одредити примерен рок, после чијег истека право избора прелази на дужника.

Избор поверен трећем лицу

Члан 406

Ако избор треба да изврши неко треће лице, а оно то не учини, свака страна може захтевати да избор изврши суд.

Ограничење на преостали предмет

Члан 407

Ако је један предмет обавезе постао немогућ услед неког догађаја за који не одговара ни једна страна, обавеза се ограничава на преостали предмет.

Ограничење у случају одговорности једне стране

Члан 408

(1) Кад је један предмет обавезе постао немогућ услед догађаја за који је одговоран дужник, обавеза се ограничава на преостали предмет у случају да право избора припада њему, а ако право избора припада повериоцу, он може по свом избору тражити преостали предмет или накнаду штете.

(2) Кад је један предмет обавезе постао немогућ услед догађаја за који је одговоран поверилац, дужникова обавеза престаје, али у случају да њему припада право избора, он може тражити накнаду штете и извршити своју обавезу преосталим предметом, а ако право избора има поверилац, он може дати накнаду штете и тражити преостали предмет.

Одсек 2

Факултативне обавезе и факултативна потраживања

И Факултативне обавезе

Овлашћење дужника у факултативној обавези

Члан 409

Дужник чија обавеза има један предмет, али му је допуштено да се ослободи своје обавезе дајући неки други одређени предмет, може се користити том могућношћу све док поверилац у поступку принудног извршења не добије потпуно или делимично предмет обавезе.

Овлашћења повериоца у факултативној обавези

Члан 410

(1) Поверилац у факултативној обавези може захтевати од дужника само предмет обавезе, али не и други предмет, којим дужник, ако хоће, може такође испунити своју обавезу.

(2) Кад предмет обавезе постане немогућ услед догађаја за који дужник одговара, поверилац може тражити само накнаду штете, али се дужник може ослободити обавезе дајући предмет који је овлашћен дати уместо дугованог предмета.

II Факултативна потраживања

Члан 411

(1) Кад је уговором или законом предвиђено да поверилац може уместо дугованог предмета захтевати од дужника неки други одређени предмет, дужник је дужан предати му тај предмет ако поверилац то захтева.

(2) У осталом, за оваква факултативна потраживања важе према намери уговарача и према приликама посла одговарајућа правила о факултативним и о алтернативним обавезама.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ СА ВИШЕ ДУЖНИКА ИЛИ ПОВЕРИЛАЦА

Одсек 1

Дељиве обавезе

Дељење обавезе и потраживања

Члан 412

(1) Обавеза је дељива ако се оно што се дугује може поделити и испунити у деловима који имају иста својства као и цео предмет, и ако оно том поделом не губи ништа од своје вредности, иначе обавеза је недељива.

(2) Кад у некој дељивој обавези има више дужника, обавеза се дели међу њима на једнаке делове, ако није одређена друкчија подела, и сваки од њих одговара за свој део обавезе.

(3) Кад у некој дељивој обавези има више поверилаца, потраживање се дели међу њима на једнаке делове, ако није што друго одређено, и сваки поверилац може захтевати само свој део потраживања.

Претпоставка солидарности

Члан 413

Кад има више дужника у некој дељивој обавези насталој уговором у привреди, они одговарају повериоцу солидарно, осим ако су уговарачи изрично отклонили солидарну одговорност.

Одсек 2

Солидарне обавезе

И Солидарност дужника

Садржина солидарности дужника

Члан 414

(1) Сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док не буде потпуно испуњена, али кад један дужник испуни обавезу, она престаје и сви се дужници ослобађају.

(2) Од више солидарних дужника, сваки може дуговати са другим роком испуњења, под другим условима и уопште са различитим одступањима.

Пребијање

Члан 415

(1) Сваки солидарни дужник може се позвати на пребијање које је извршио његов садужник.

(2) Солидарни дужник може потраживање свог садужника према повериоцу пребити са повериочевим потраживањем, али само за онолико колико износи део дуга тог садужника у солидарној обавези.

Отпуштање дуга

Члан 416

(1) Отпуштање дуга извршено споразумно са једним солидарним дужником ослобађа обавезе и остале дужнике.

(2) Али, ако је отпуштање имало за сврху да ослободи обавезе само дужника с којим је извршено, солидарна обавеза смањује се за део који према међусобним односима дужника пада на њега, а остали дужници одговарају солидарно за остатак обавезе.

Пренов

Члан 417

(1) Преновом који је поверилац извршио са једним солидарним дужником ослобађају се и остали дужници.

(2) Али, ако су поверилац и дужник пренов ограничили на део обавезе који долази на овога, обавеза осталих не престаје, него се само смањује за тај део.

Поравнање

Члан 418

Поравнање које је закључио један од солидарних дужника са повериоцем нема дејства према осталим дужницима, али ови имају право да прихвате то поравнање, ако оно није ограничено на дужника са којим је закључено.

Сједињење

Члан 419

Кад се у једном лицу сједини својство повериоца и својство дужника исте солидарне обавезе, обавеза осталих дужника смањује се за износ дела који на њега пада.

Доцња повериоца

Члан 420

Кад поверилац дође у доцњу према једном солидарном дужнику, он је у доцњи и према осталим солидарним дужницима.

Доцња једног дужника и признање дуга

Члан 421

(1) Доцња једног солидарног дужника нема дејство према осталим дужницима.

(2) Исто важи и за признање дуга које би извршио један од солидарних дужника.

Застој и прекид застаревања и одрицање од застарелости

Члан 422

(1) Ако застаревање не тече или је прекинуто према једном дужнику, оно тече за остале солидарне дужнике и може се навршити, али дужник према коме обавеза није застарела и који је морао да је испуни има право захтевати од осталих дужника према којима је обавеза застарела да му накнаде сваки свој део обавезе.

(2) Одрицање од навршене застарелости нема дејства према осталим дужницима.

Право испуниоца на накнаду

Члан 423

(1) Дужник који је испунио обавезу има право захтевати од сваког садужника да му накнади део обавеза који пада на њега.

(2) При томе није од утицаја околност што је поверилац неког од садужника ослободио дуга или му је дуг смањио.

(3) Део који пада на дужника од кога не може да се добије накнада дели се сразмерно на све дужнике.

Подела на једнаке делове и изузетак

Члан 424

(1) Ако није што друго уговорено или иначе не произлази из правних односа учесника у послу, на сваког дужника долази једнак део.

(2) Али, ако је солидарна обавеза закључена у искључивом интересу једног солидарног дужника, он је дужан накнадити цео износ обавезе садужнику који је намирио повериоца.

II Солидарност поверилаца

Солидарност се не претпоставља

Члан 425

Кад на поверилачкој страни има више лица, она су солидарна само кад је солидарност уговорена или законом одређена.

Садржина солидарности

Члан 426

(1) Сваки солидарни поверилац има право захтевати од дужника испуњење целе обавезе, али кад један од њих буде намирен, обавеза престаје и према осталим повериоцима.

(2) Дужник може испунити обавезу повериоцу кога сам изабере, све док неки поверилац не затражи испуњење.

Пребијање

Члан 427

(1) Дужник може извршити пребијање своје обавезе са потраживањем које има према повериоцу који му захтева испуњење.

(2) Пребијање са потраживањем које има према неком другом повериоцу, дужник може извршити само до висине дела солидарног потраживања које припада том повериоцу.

Отпуштање дуга и пренов

Члан 428

Отпуштањем дуга и преновом између дужника и једног повериоца смањује се солидарна обавеза за онолико колико износи део тог потраживања повериоца.

Поравнање

Члан 429

Поравнање које је закључио један од солидарних поверилаца са дужником нема дејства према осталим повериоцима, али ови имају право да прихвате то поравнање, изузев кад се оно односи само на део повериоца са којим је закључено.

Сједињење

Члан 430

Кад се у лицу једног солидарног повериоца сједини и својство дужника, сваки од осталих солидарних поверилаца може од њега захтевати само свој део потраживања.

Доцња

Члан 431

(1) Кад дужник дође у доцњу према једном солидарном повериоцу, он је у доцњи и према осталим повериоцима.

(2) Доцња једног солидарног повериоца дејствује и према осталим повериоцима.

Признање дуга

Члан 432

Признање дуга учињено једном повериоцу користи свим повериоцима.

Застарелост

Члан 433

(1) Ако један поверилац прекине застаревање, или ако према њему не тече застаревање, то не користи осталим повериоцима и према њима застаревање тече и даље.

(2) Одрицање од застарелости извршено према једном повериоцу користи и осталим повериоцима.

Односи између поверилаца после испуњења

Члан 434

(1) Сваки солидарни поверилац има право захтевати од повериоца који је примио испуњење од дужника да му преда део који му припада.

(2) Ако из односа међу повериоцима не проистиче што друго, сваком солидарном повериоцу припада једнак део.

Одсек 3

Недељиве обавезе

Члан 435

(1) За недељиве обавезе у којима има више дужника сходно се примењују прописи о солидарним обавезама.

(2) Кад у недељивој обавези има више поверилаца међу којима није ни уговорена ни законом одређена солидарност, један поверилац може захтевати да дужник испуни њему само ако је овлашћен од осталих поверилаца да прими испуњење, а иначе сваки поверилац може захтевати од дужника да обавезу испуни свим повериоцима заједно, или да је положи суду.

Глава VI

ПРОМЕНА ПОВЕРИОЦА ИЛИ ДУЖНИКА

Одељак 1

УСТУПАЊА ПОТРАЖИВАЊА УГОВОРОМ (ЦЕСИЈА)

Одсек 1

Опште одредбе

Која се потраживања могу пренети уговором

Члан 436

(1) Поверилац може уговором закљученим са трећим пренети на овога своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које је везано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу на другога.

(2) Уговор о уступању нема дејство према дужнику, ако су он и поверилац уговорили да овај неће моћи пренети потраживање на другога или да га неће моћи пренети без дужниковог пристанка.

Споредна права

Члан 437

(1) Са потраживањем прелазе на пријемника споредна права, као што су право првенствене наплате, хипотека, залога, права из уговора са јемцем, права на камату, уговорну казну и сл.

(2) Ипак, уступилац може предати заложену ствар пријемнику само ако залогодавац пристане на то, иначе она остаје код уступиоца да је чува за рачун пријемника.

(3) Претпоставља се да су доспеле, а неисплаћене камате уступљене са главним потраживањем.

Обавештавање дужника

Члан 438

(1) За пренос потраживања није потребан пристанак дужника, али је уступилац дужан обавестити дужника о извршеном уступању.

(2) Испуњење извршено уступиоцу пре обавештења о уступању пуноважно је и ослобађа дужника обавезе, али само ако није знао за уступање, иначе обавеза остаје и он је дужан да је испуни пријемнику.

Вишеструко уступање

Члан 439

Ако је поверилац уступио исто потраживање разним лицима, потраживање припада пријемнику о коме је уступилац прво обавестио дужника, односно који се први јавио дужнику.

Одсек 2

Однос пријемника и дужника

Члан 440

(1) Пријемник има према дужнику иста права која је уступилац имао према дужнику до уступања.

(2) Дужник може истаћи пријемнику поред приговора које има према њему и оне приговоре које је могао истаћи уступиоцу до часа кад је сазнао за уступање.

Одсек 3

Однос уступиоца и пријемника

Предаја и исправа о дугу

Члан 441

(1) Уступилац је дужан предати пријемнику обвезницу или другу исправу о дугу, ако их има, као и друге доказе о уступљеном потраживању и споредним правима.

(2) Ако је уступилац пренео на пријемника само један део потраживања, он је дужан предати му оверен препис обвезнице или које друге исправе којом се доказује постојање уступљеног потраживања.

(3) Он је дужан издати му, на његов захтев, оверену потврду о уступању.

Одговорност за постојање потраживања

Члан 442

Кад је уступање извршено уговором са накнадом, уступилац одговара за постојање потраживања у часу кад је извршено уступање.

Одговорност за наплативост

Члан 443

(1) Уступилац одговара за наплативост уступљеног потраживања ако је то било уговорено, али само до висине онога што је примио од пријемника, као и за наплативост камата, трошкова око уступања и трошкова поступка против дужника.

(2) Већа одговорност савесног уступиоца не може се уговорити.

Одсек 4

Посебни случајеви уступања потраживања

Уступање уместо испуњења или ради наплаћивања

Члан 444

(1) Кад дужник уместо испуњења своје обавезе уступи повериоцу своје потраживање, или један његов део, закључењем уговора о уступању дужникова обавеза се гаси до износа уступљеног потраживања.

(2) Али, кад дужник уступи своме повериоцу своје потраживање само ради наплаћивања, његова се обавеза гаси, односно смањује тек кад поверилац наплати уступљено потраживање.

(3) У оба случаја пријемник је дужан предати уступиоцу све што је наплатио преко износа свог потраживања према уступиоцу.

(4) У случају уступања ради наплаћивања дужник уступљеног потраживања може испунити своју обавезу и према уступиоцу, чак и кад је обавештен о уступању.

Уступање ради обезбеђења

Члан 445

Када је уступање извршено ради обезбеђења пријемниковог потраживања према уступиоцу, пријемник је дужан да се стара са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина о наплати уступљеног потраживања и да по извршеној наплати, пошто задржи колико је потребно за намирење сопственог потраживања према уступиоцу, овоме преда вишак.

Одељак 2

ПРОМЕНА ДУЖНИКА

Одсек 1

Преузимање дуга

И Опште одредбе

Уговор о преузимању дуга

Члан 446

(1) Преузимање дуга врши се уговором између дужника и преузимаоца, на који је пристао поверилац.

(2) О закљученом уговору може повериоца известити сваки од њих, и свакоме од њих може поверилац саопштити свој пристанак на преузимање дуга.

(3) Претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца, које је овај учинио у своје име.

(4) Уговарачи, као и сваки од њих посебно, могу позвати повериоца да се у одређеном року изјасни да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се поверилац у одређеном року не изјасни сматра се да није дао свој пристанак.

(5) Уговор о преузимању дуга има дејства уговора о преузимању испуњења за време док поверилац не буде дао свој пристанак на уговор о преузимању дуга, као и ако он одбије да дâ пристанак.

Случај кад је дуг обезбеђен хипотеком

Члан 447

(1) Кад је приликом отуђења неке непокретности на којој постоји хипотека уговорено између прибавиоца и отуђиоца да ће прибавилац преузети дуг према хипотекарном повериоцу, сматра се да је хипотекарни поверилац дао пристанак на уговор о преузимању дуга ако га на писмени позив отуђиоца није одбио у року од три месеца од пријема позива.

(2) У писменом позиву повериоцу се мора скренути пажња на ову последицу, иначе ће се сматрати као да позив није упућен.

II Дејства уговора о преузимању дуга

Промена дужника

Члан 448

(1) Преузимањем дуга преузималац ступа на место пређашњег дужника, а овај се ослобађа обавезе.

(2) Али, ако је у време повериочевог пристанка на уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати, пређашњи дужник не ослобађа се обавезе, а уговор о преузимању дуга има дејство уговора о приступању дугу.

(3) Између преузимаоца и повериоца постоји иста обавеза која је дотле постојала између пређашњег дужника и повериоца.

Споредна права

Члан 449

(1) Споредна права која су дотле постојала уз потраживање остају и даље, али јемства, као и залоге, које су дала трећа лица престају ако јемци и залогодавци не пристају да одговарају и за новог дужника.

(2) Ако није што друго уговорено, преузималац не одговара за ненаплаћене камате које су доспеле до преузимања.

Приговори

Члан 450

(1) Преузималац може истаћи повериоцу све приговоре који проистичу из правног односа између пређашњег дужника и повериоца, из кога потиче преузети дуг, као и приговоре које преузималац има према повериоцу.

(2) Преузималац не може истаћи повериоцу приговоре који потичу из његовог правног односа са пређашњим дужником, а који однос је био основ преузимања.

Одсек 2

Приступање дугу

Уговор о приступању дугу

Члан 451

Уговором између повериоца и трећег, којим се овај обавезује повериоцу да ће испунити његово потраживање од дужника, трећи ступа у обавезу поред дужника.

Приступање дугу у случају примања неке имовинске целине

Члан 452

(1) Лице на које пређе на основу уговора нека имовинска целина физичког или правног лица, или један део те целине, одговара за дугове који се односе на ту целину, односно на њен део, поред дотадашњег имаоца и солидарно с њим, али само до вредности њене активе.

(2) Нема правног дејства према повериоцима одредба уговора којом би се искључивала или ограничавала одговорност утврђена у претходном ставу.

Одсек 3

Преузимање испуњења

Члан 453

(1) Преузимање испуњења се врши уговором између дужника и неког трећег којим се овај обавезује према дужнику да испуни његову обавезу према његовом повериоцу.

(2) Он одговара дужнику ако благовремено не испуни обавезу повериоцу, те овај затражи испуњење од дужника.

(3) Али он не преузима дуг, нити приступа дугу и поверилац нема никакво право према њему.

Део други

УГОВОРИ

Глава VII

ПРОДАЈА

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 454

(1) Уговором о продаји обавезује се продавац да пренесе на купца право својине на продату ствар и да му је у ту сврху преда, а купац се обавезује да плати цену у новцу и преузме ствар.

(2) Продавац неког другог права обавезује се да купцу прибави продато право, а кад вршење тог права захтева државину ствари, да му и преда ствар.

Форма продаје непокретности

Члан 455

Уговор о продаји непокретних ствари мора бити закључен у писменој форми, под претњом ништавости.

Ризик

Члан 456

(1) До предаје ствари купцу ризик случајне пропасти или оштећења ствари сноси продавац, а са предајом ствари ризик прелази на купца.

(2) Ризик не прелази на купца ако је он због неког недостатка предате ствари раскинуо уговор или тражио замену ствари.

Прелаз ризика у случају купчеве доцње

Члан 457

(1) Ако предаја ствари није извршена због купчеве доцње, ризик прелази на купца у часу кад је дошао у доцњу.

(2) Кад су предмет уговора ствари одређене по роду, ризик прелази на купца у доцњи ако је продавац издвојио ствари очигледно намењене за извршење предаје и о томе одаслао обавештење купцу.

(3) Али, кад су ствари одређене по роду такве природе да продавац не може да издвоји један њихов део, довољно је да је продавац извршио све радње које су потребне да би купац могао преузети ствари и да је о томе одаслао обавештење купцу.

Одељак 2

САСТОЈЦИ УГОВОРА О ПРОДАЈИ

Одсек 1

Ствар

Опште правило

Члан 458

(1) Ствар о којој је уговор мора бити у промету, те је ништав уговор о продаји ствари која је ван промета.

(2) За продају ствари чији је промет ограничен важе посебни прописи.

(3) Продаја се може односити и на будућу ствар.

Кад је ствар пропала пре уговора

Члан 459

(1) Уговор о продаји нема правно дејство, ако је у часу његовог закључења ствар о којој је уговор била пропала.

(2) Ако је у часу закључења уговора ствар била само делимично пропала, купац може раскинути уговор или остати при њему уз сразмерно снижење цене.

(3) Али ће уговор остати на снази и купац ће имати само право на снижење цене ако делимична пропаст не смета постизању сврхе уговора, или ако за одређену ствар постоји такав обичај у правном промету.

Продаја туђе ствари

Члан 460

Продаја туђе ствари обавезује уговараче, али купац који није знао или није морао знати да је ствар туђа, може, ако се услед тога не може остварити циљ уговора, раскинути уговор и тражити накнаду штете.

Продаја спорног права

Члан 461

(1) Спорно право може бити предмет уговора о продаји.

(2) Али је ништав уговор којим би адвокат или који други налогопримац купио спорно право чије му је остваривање поверено, или уговорио за себе учешће у подели износа досуђеног његовом налогодавцу.

Одсек 2

Цена

Кад цена није одређена

Члан 462

(1) Ако уговором о продаји цена није одређена, а ни уговор не садржи довољно података помоћу којих би се она могла одредити, уговор нема правно дејство.

(2) Кад уговором о продаји у привреди цена није одређена, нити у њему има довољно података помоћу којих би се она могла одредити, купац је дужан платити цену коју је продавац редовно наплаћивао у време закључења уговора, а у недостатку ове разумну цену.

(3) Под разумном ценом сматра се текућа цена у време закључења уговора, а ако се она не може утврдити онда цена коју утврђује суд према околностима случаја.

Прописана цена

Члан 463

Кад је уговорена већа цена од оне коју је за одређену врсту ствари прописао надлежни орган, купац дугује само износ прописане цене, а ако је већ исплатио уговорену цену, има право захтевати да му се врати разлика.

Кад је уговорена текућа цена

Члан 464

(1) Кад је уговорена текућа цена, купац дугује цену утврђену званичном евиденцијом на тржишту места продавца у време кад је требало да уследи испуњење.

(2) Ако такве евиденције нема, текућа цена се одређује на основу елемената помоћу којих се према обичајима тржишта утврђује цена.

Кад је одређивање цене поверено трећем

Члан 465

Ако треће лице коме је поверено одређивање цене неће или не може да је одреди, а уговарачи се не сложе накнадно о одређивању цене нити уговор раскину, сматраће се да је уговорена разумна цена.

Кад је одређивање цене остављено једном уговарачу

Члан 466

Одредба уговора којим се одређивање цене оставља на вољу једном уговарачу сматра се као да није ни уговорена и тада купац дугује цену као у случају кад цена није одређена.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ ПРОДАВЦА

Одсек 1

Предаја ствари

И О предаји уопште

Време и место предаје

Члан 467

(1) Продавац је дужан предати ствар купцу у време и на месту предвиђеном уговором.

(2) Продавац је извршио обавезу предаје купцу, по правилу, кад му ствар уручи или преда исправу којом се ствар може преузети.

Предмет предаје

Члан 468

(1) Ако није што друго уговорено или не произлази из природе посла, продавац је дужан предати ствар купцу у исправном стању, заједно са њеним припацима.

(2) Плодови и друге користи од ствари припадају купцу од дана кад је продавац био дужан да му их преда.

Кад је уговорена предаја у току извесног периода времена

Члан 469

Кад је уговорено да предаја ствари буде извршена у току извесног периода времена, а није одређено која ће страна имати право да одреди датум предаје у границама тог периода, то право припада продавцу, осим кад из околности случаја произлази да је одређивање датума предаје остављено купцу.

Кад датум предаје није одређен

Члан 470

Кад датум предаје ствари купцу није одређен, продавац је дужан извршити предају у разумном року после закључења уговора, с обзиром на природу ствари и на остале околности.

Кад место предаје није одређено уговором

Члан 471

(1) Кад место предаје није одређено уговором, предаја ствари врши се у месту у коме је продавац у часу закључења уговора имао своје пребивалиште или, у недостатку овога, своје боравиште, а ако је продавац закључио уговор у вршењу своје редовне привредне делатности, онда у месту његовог седишта.

(2) Али, ако је у часу закључења уговора уговарачима било познато где се ствар налази, односно где треба да буде израђена, предаја се врши у том месту.

Предаја превозиоцу

Члан 472

У случају кад је према уговору потребно да се изврши превоз ствари, а уговором није одређено место испуњења, предаја је извршена уручењем ствари превозиоцу или лицу које организује отпрему.

Организовање превоза

Члан 473

Ако је продавац дужан послати ствар купцу, мора закључити на уобичајен начин и под уобичајеним условима уговоре потребне за извршење превоза до одређеног места.

Трошкови

Члан 474

Трошкове предаје, као и оне који јој претходе, сноси продавац, а трошкове одношења ствари и све остале трошкове после предаје сноси купац, ако није што друго уговорено.

II Истовремено извршење предаје ствари и исплате цене

Одлагање предаје до исплате цене

Члан 475

Ако није што друго уговорено или уобичајено, продавац није дужан предати ствар ако му купац не исплати цену истовремено, или није спреман да то истовремено учини, али купац није дужан исплатити цену пре него што је имао могућност да прегледа ствар.

Одлагање предаје у случају превоза ствари

Члан 476

(1) Кад се предаја ствари остварује уручењем превозиоцу, продавац може одложити одашиљање ствари до исплате цене, или послати ствар тако да задржи право да располаже њом за време превоза.

(2) Ако је задржао право да располаже стварју за време превоза, продавац може захтевати да ствар не буде предата купцу у месту опредељења док не исплати цену, а купац није дужан исплатити цену пре него што је имао могућност да прегледа ствар.

(3) Међутим, кад уговор предвиђа плаћање уз предају одговарајуће исправе, купац нема право да одбије исплату цене због тога што није имао могућности да прегледа ствар.

Спречавање изручења отпослате ствари

Члан 477

(1) Ако се после одашиљања ствари купцу покаже да су његове материјалне прилике такве да се основано може посумњати да ће он моћи исплатити цену, продавац може спречити изручење ствари купцу чак и кад овај већ има у рукама исправу која га овлашћује да захтева изручење ствари.

(2) Међутим, продавац не може спречити изручење ако га захтева неко треће лице које је уредан ималац исправе која га овлашћује да захтева изручење ствари, осим ако исправа садржи резерве у погледу дејства преноса, или ако продавац докаже да је ималац исправе кад ју је прибављао поступио свесно на штету продавца.

Одсек 2

Одговорност за материјалне недостатке

И О материјалним недостацима уопште

Материјални недостаци за које продавац одговара

Члан 478

(1) Продавац одговара за материјалне недостатке ствари које је она имала у часу прелаза ризика на купца, без обзира на то да ли му је то било познато.

(2) Продавац одговара и за оне материјалне недостатке који се појаве после прелаза ризика на купца ако су последица узрока који је постојао пре тога.

(3) Незнатан материјални недостатак не узима се у обзир.

Кад постоје материјални недостаци

Члан 479

Недостатак постоји:

1) ако ствар нема потребна својства за њену редовну употребу или за промет;

2) ако ствар нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља, а која је била позната продавцу, или му је морала бити позната;

3) ако ствар нема својства и одлике које су изричито или прећутно уговорене, односно прописане;

4) кад је продавац предао ствар која није саобразна узорку или моделу, осим ако су узорак или модел показани само ради обавештења.

Недостаци за које продавац не одговара

Члан 480

(1) Продавац не одговара за недостатке из тач. 1) и 3) претходног члана, ако су у часу закључења уговора били познати купцу или му нису могли остати непознати.

(2) Сматра се да нису могли остати непознати купцу они недостаци које би брижљиво лице са просечним знањем и искуством лица истог занимања и струке као купац могло лако опазити при уобичајеном прегледу ствари.

(3) Али, продавац одговара и за недостатке које је купац могао лако опазити, ако је изјавио да ствар нема никакве недостатке или да ствар има одређена својства или одлике.

Преглед ствари и видљиви недостаци

Члан 481

(1) Купац је дужан да примљену ствар на уобичајени начин прегледа или је да на преглед, чим је то према редовном току ствари могуће, и да о видљивим недостацима обавести продавца у року од осам дана, а код уговора у привреди без одлагања, иначе губи право које му по том основу припада.

(2) Кад је преглед извршен у присуству обеју страна, купац је дужан своје примедбе због видљивих недостатака саопштити продавцу одмах, иначе губи право које му по том основу припада.

(3) Ако је купац отпремио ствар даље без претовара, а продавцу је при закључењу уговора била позната или морала бити позната могућност такве даље отпреме, преглед ствари може бити одложен до њеног приспећа у ново место опредељења, и у том случају купац је дужан да продавца обавести о недостацима чим је по редовном току ствари могао за њих дознати од својих клијената.

Скривени недостаци

Члан 482

(1) Кад се после пријема ствари од стране купца покаже да ствар има неки недостатак који се није могао открити уобичајеним прегледом приликом преузимања ствари (скривени недостатак), купац је дужан, под претњом губитка права, да о том недостатку обавести продавца у року од осам дана рачунајући од дана кад је недостатак открио, а код уговора у привреди без одлагања.

(2) Продавац не одговара за недостатке који се покажу пошто протекне шест месеци од предаје ствари, изузев кад је уговором одређен дужи рок.

Рокови у случају оправке, замене и сл.

Члан 483

Кад је због неког недостатка дошло до оправке ствари, испоруке друге ствари, замене делова и слично, рокови из претходна два члана почињу тећи од предаје оправљене ствари, предаје друге ствари, извршене замене делова и слично.

Обавештење о недостатку

Члан 484

(1) У обавештењу о недостатку ствари купац је дужан ближе описати недостатак и позвати продавца да прегледа ствар.

(2) Ако обавештење о недостатку које је купац благовремено послао продавцу препорученим писмом, телеграмом или на неки други поуздан начин задоцни или уопште не стигне продавцу, сматра се да је купац извршио своју обавезу да обавести продавца.

Значај чињенице да је продавац знао за недостатак

Члан 485

Купац не губи право да се позове на неки недостатак и кад није извршио своју обавезу да ствар прегледа без одлагања, или обавезу да у одређеном року обавести продавца о постојању недостатка, као и кад се недостатак показао тек по протеку шест месеци од предаје ствари, ако је тај недостатак био познат продавцу или му није могао остати непознат.

Уговорно ограничење или искључење продавчеве одговорности за материјалне недостатке

Члан 486

(1) Уговарачи могу ограничити или сасвим искључити продавчеву одговорност за материјалне недостатке ствари.

(2) Одредба уговора о ограничењу или искључењу одговорности за недостатке ствари ништава је ако је недостатак био познат продавцу, а он о њему није обавестио купца, као и кад је продавац наметнуо ту одредбу користећи свој посебан монополски положај.

(3) Купац који се одрекао права да раскине уговор због недостатка ствари задржава остала права због тих недостатака.

Принудна јавна продаја

Члан 487

Ималац чија је ствар продата на принудној јавној продаји не одговара за недостатке ствари.

II Права купца

Испуњење, снижење цене, раскид уговора, накнада штете

Члан 488

(1) Купац који је благовремено и уредно обавестио продавца о недостатку може:

1) захтевати од продавца да недостатак уклони или да му преда другу ствар без недостатка (испуњење уговора);

2) захтевати снижење цене;

3) изјавити да раскида уговор;

(2) У сваком од ових случајева купац има право и на накнаду штете.

(3) Поред тога, и независно од тога, продавац одговара купцу и за штету коју је овај због недостатка ствари претрпео на другим својим добрима, и то према општим правилима о одговорности за штету.

Неиспуњење уговора у разумном року

Члан 489

Ако купац не добије захтевано испуњење уговора у разумном року, задржава право да раскине уговор или да снизи цену.

Кад купац може раскинути уговор

Члан 490

(1) Купац може раскинути уговор само ако је претходно оставио продавцу накнадни примерени рок за испуњење уговора.

(2) Купац може раскинути уговор и без остављања накнадног рока ако му је продавац после обавештења о недостацима саопштио да неће испунити уговор или ако из околности конкретног случаја очигледно произлази да продавац неће моћи испунити уговор ни у накнадном року.

Неиспуњење уговора у накнадном року

Члан 491

Ако продавац у накнадном року не испуни уговор, он се раскида по самом закону, али га купац може одржати ако без одлагања изјави продавцу да уговор одржава на снази.

Делимични недостаци

Члан 492

(1) Кад само део предате ствари има недостатке или кад је предат само део ствари, односно мања количина од уговорене, купац може раскинути уговор у смислу претходних чланова само у погледу дела који има недостатке, или само у погледу дела или количине који недостају.

(2) Купац може раскинути цео уговор само ако уговорена количина или предата ствар чини целину, или ако купац иначе има оправдан интерес да прими уговорену ствар или количину у целини.

Кад је продавац дао купцу већу количину

Члан 493

(1) Уговором о продаји у привреди, кад је продавац ствари одређених по роду дао купцу већу количину него што је уговорено, а купац у разумном року не изјави да вишак одбија, сматра се да је примио и тај вишак, те је дужан платити га по истој цени.

(2) Ако купац одбије да прими вишак, продавац је дужан накнадити купцу штету.

Кад је одређена једна цена за више ствари

Члан 494

(1) Кад је једним уговором и за једну цену продато више ствари или једна скупина ствари, па само неке од њих имају недостатке, купац може раскинути уговор само у погледу тих ствари, а не и осталих.

(2) Међутим, ако оне чине једну целину тако да би њихово раздвајање било штетно, купац може раскинути цео уговор, или ако он ипак изјави да раскида уговор само у погледу ствари са недостатком, продавац са своје стране може раскинути уговор и у погледу осталих ствари.

Губљење права да се раскине уговор због недостатка

Члан 495

(1) Купац губи право да раскине уговор због недостатка ствари кад му је немогуће да врати ствар или да је врати у стању у коме ју је примио.

(2) Ипак, купац може раскинути уговор због неког недостатка ствари ако је ствар потпуно или делимично пропала или оштећена услед недостатка који оправдава раскидање уговора, или услед неког догађаја који не потиче од њега ни од неког лица за које он одговара.

(3) Исто вреди ако је ствар потпуно или делимично пропала или оштећена услед обавезе купца да прегледа ствар, или ако је купац пре него што је откривен недостатак потрошио или изменио један део ствари у току њене редовне употребе, као и ако је оштећење или измена без значаја.

Очување осталих права

Члан 496

Купац који је због немогућности да врати ствар или да је врати у стању у коме је примио изгубио право да раскине уговор, задржава остала права која му даје закон због постојања неког недостатка.

Дејства раскида због недостатка

Члан 497

(1) Раскид уговора због недостатка ствари производи иста дејства као и раскид двостраних уговора због неиспуњења.

(2) Купац дугује продавцу накнаду за корист од ствари и кад му је немогуће да је врати целу или њен један део, а уговор је ипак раскинут.

Снижење цене

Члан 498

Снижење цене се врши према односу између вредности ствари без недостатка и вредности ствари са недостатком, у време закључења уговора.

Поступно откривање недостатака

Члан 499

Купац који је постигао снижење цене због постојања неког недостатка може раскинути уговор или захтевати ново снижење цене ако се накнадно открије неки други недостатак.

Губитак права

Члан 500

(1) Права купца који је благовремено обавестио продавца о постојању недостатка гасе се по истеку једне године, рачунајући од дана одашиљања обавештења продавцу, изузев ако је продавчевом преваром купац био спречен да их употреби.

(2) Међутим, купац који је благовремено обавестио продавца о постојању недостатка може после протека овог рока, ако још није исплатио цену, истаћи свој захтев да се цена снизи или да му се накнади штета као приговор против продавчевог захтева да му се исплати цена.

III Гаранција за исправно функционисање продате ствари

Одговорност продавца и произвођача

Члан 501

(1) Кад је продавац неке машине, мотора, каквог апарата, или других сличних ствари које спадају у такозвану техничку робу предао купцу гарантни лист којим произвођач гарантује исправно функционисање ствари у току одређеног времена, рачунајући од њене предаје купцу, купац може, ако ствар не функционише исправно, захтевати како од продавца тако и од произвођача да ствар оправи у разумном року или ако то не учини да му уместо ње преда ствар која функционише исправно.

(2) Овим правилима не дира се у правила о одговорности продавца за недостатке ствари.

Тражење оправке или замене

Члан 502

(1) Купац може због неисправног функционисања захтевати од продавца, односно од произвођача оправку или замену ствари у току гарантног рока, без обзира на то кад се недостатак у функционисању појавио.

(2) Он има право на накнаду штете коју је претрпео услед тога што је био лишен употребе ствари од тренутка тражења оправке или замене до њиховог извршења.

Продужење гарантног рока

Члан 503

(1) У случају мање оправке, гарантни рок се продужава онолико колико је купац био лишен употребе ствари.

(2) Међутим, кад је због неисправног функционисања извршена замена ствари или њена битна оправка, гарантни рок почиње тећи поново од замене, односно од враћања оправљене ствари.

(3) Ако је замењен или битно оправљен само неки део ствари, гарантни рок почиње тећи поново само за тај део.

Раскидање уговора и снижење цене

Члан 504

Ако продавац не изврши у разумном року оправку или замену ствари, купац може раскинути уговор или снизити цену и захтевати накнаду штете.

Трошкови и ризик

Члан 505

(1) Продавац, односно произвођач је дужан да о свом трошку пренесе ствар до места где треба да се оправи, односно замени, као и да поправљену, односно замењену ствар врати натраг купцу.

(2) За то време продавац, односно произвођач сноси ризик за пропаст или оштећење ствари.

Одговорност коопераната

Члан 506

Кад је у изради појединих делова ствари или у извршењу појединих радњи учествовало више самосталних произвођача, њихова одговорност према финалном произвођачу за неисправно функционисање ствари које потиче од тих делова или од тих радњи престаје кад престане одговорност финалног произвођача према купцу ствари.

Губитак права

Члан 507

Права купца према произвођачу по основу гарантног листа гасе се по истеку једне године рачунајући од дана кад је тражио од њега оправку или замену ствари.

Одсек 3

Одговорност за правне недостатке (заштита од евикције)

Правни недостаци

Члан 508

(1) Продавац одговара ако на продатој ствари постоји неко право трећег које искључује, умањује или ограничава купчево право, а о чијем постојању купац није обавештен, нити је пристао да узме ствар оптерећену тим правом.

(2) Продавац неког другог права гарантује да оно постоји и да нема правних сметњи за његово остварење.

Обавештавање продавца

Члан 509

Кад се покаже да треће лице полаже неко право на ствар, купац је дужан обавестити продавца о томе, изузев кад је то продавцу већ познато, и позвати га да у разумном року ослободи ствар од права или претензије трећег или, кад су предмет уговора ствари одређене по роду, да му испоручи другу ствар без правног недостатка.

Санкције правних недостатака

Члан 510

(1) Ако продавац не поступи по захтеву купца, у случају одузимања ствари од купца уговор се раскида по самом закону, а у случају умањења или ограничења купчевог права, купац може по свом избору раскинути уговор или захтевати сразмерно снижење цене.

(2) Ако продавац не удовољи купчевом захтеву да у разумном року ослободи ствар од права или претензија трећег, купац може раскинути уговор ако се због тога његова сврха не може остварити.

(3) У сваком случају купац има право на накнаду претрпљене штете.

(4) Међутим, ако је купац у часу закључења уговора знао за могућност да му ствар буде одузета, или да његово право буде смањено или ограничено, нема право на накнаду штете ако се та могућност оствари, али има право захтевати враћање, односно снижење цене.

Кад купац не обавести продавца

Члан 511

Купац који се, не обавештавајући продавца, упустио у спор са трећим и спор изгубио, може се ипак позвати на продавчеву одговорност за правне недостатке, изузев ако продавац докаже да је он располагао средствима да се одбије захтев трећег лица.

Кад је право трећег очигледно основано

Члан 512

(1) Купац има право позвати се на продавчеву одговорност за правне недостатке и кад је без обавештења продавца и без спора признао очигледно основано право трећег.

(2) Ако је купац исплатио трећем извесну своту новца да би одустао од свог очигледног права, продавац се може ослободити своје одговорности ако накнади купцу исплаћену своту и претрпљену штету.

Уговорно ограничење или искључење продавчеве одговорности

Члан 513

(1) Одговорност продавца за правне недостатке може се уговором ограничити или сасвим искључити.

(2) Али, ако је у време закључења уговора продавцу био познат или му није могао остати непознат неки недостатак у његовом праву, одредба уговора о ограничењу или о искључењу одговорности за правне недостатке је ништава.

Ограничења јавно-правне природе

Члан 514

Продавац одговара и за посебна ограничења јавно-правне природе која купцу нису била позната, ако је он за њих знао или је знао да се могу очекивати, а није их купцу саопштио.

Губитак права

Члан 515

(1) Право купца по основу правних недостатака гаси се истеком године дана од сазнања за постојање права трећег.

(2) Али, ако је треће лице пре истека тога рока покренуло спор, а купац позвао продавца да се у спор умеша, право купца се гаси тек истеком шест месеци по правноснажно окончаном спору.

Одељак 4

ОБАВЕЗЕ КУПЦА

Одсек 1

Исплата цена

Време и место исплате

Члан 516

(1) Купац је дужан платити цену у време и на месту одређеном у уговору.

(2) У недостатку уговорне одредбе или друкчијих обичаја, плаћање се врши у часу и у месту у коме се врши предаја ствари.

(3) Ако се цена не мора платити у часу предаје, плаћање се врши у пребивалишту, односно седишту продавца.

Камата у случају продаје на кредит

Члан 517

Ако ствар продата на кредит даје плодове или какве друге користи, купац дугује камату од кад му је ствар предата без обзира на то да ли је доспела обавеза за исплату цене.

Исплата цене у случају узастопних испорука

Члан 518

(1) У случају узастопних испорука купац је дужан исплатити цену за сваку испоруку у часу њеног преузимања, изузев ако је што друго уговорено или произлази из околности посла.

(2) Ако је у уговору са узастопним испорукама купац дао продавцу предујам, прве испоруке наплаћују се из предујма, ако није што друго уговорено.

Одсек 2

Преузимање ствари

Члан 519

(1) Преузимање ствари се састоји у предузимању потребних радњи да би предаја била могућа, као и у одношењу ствари.

(2) Ако купац без оправданог разлога одбије да преузме ствар чија му је предаја понуђена на уговорен или уобичајен начин и на време, продавац може, ако има основаног разлога да посумња да купац неће исплатити цену, изјавити да раскида уговор.

Одељак 5

ОБАВЕЗА ЧУВАЊА СТВАРИ ЗА РАЧУН САУГОВАРАЧА

Случајеви обавезе чувања

Члан 520

(1) Кад је због купчеве доцње ризик прешао на купца пре предаје ствари, продавац је дужан чувати ствар са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина и у том циљу предузети потребне мере.

(2) Исто важи и за купца кад му је ствар уручена, а он хоће да је врати продавцу, било што је раскинуо уговор, било што је захтевао другу ствар уместо ње.

(3) И у једном и у другом случају уговарач који је дужан предузети мере за очување ствари има право на накнаду трошкова потребних ради очувања ствари.

Кад купац неће да прими ствар која му је упућена

Члан 521

Купац који неће да прими ствар која му је упућена у место опредељења и тамо стављена на располагање, дужан је да је преузме за рачун продавца, ако овај није присутан у месту опредељења нити тамо има неког који би је за њега преузео, а под условом да је то могуће без исплате цене и без већих незгода или претераних трошкова.

Права стране дужне да чува ствар

Члан 522

Уговорна страна која је према претходним одредбама дужна предузети мере за чување ствари може је, под условима и са последицама наведеним у одредбама овог закона о полагању код суда и продаји дуговане ствари, положити код суда, предати на чување неком другом или продати је за рачун друге стране.

Одељак 6

НАКНАДА ШТЕТЕ У СЛУЧАЈУ РАСКИДА ПРОДАЈЕ

Опште правило

Члан 523

Кад је продаја раскинута због повреде уговора од стране једног уговарача, друга страна има право на накнаду штете коју због тога трпи, према општим правилима о накнади штете настале повредом уговора.

Кад ствар има текућу цену

Члан 524

(1) Кад је продаја раскинута због повреде уговора од стране једног уговарача, а ствар има текућу цену, друга страна може захтевати разлику између цене одређене уговором и текуће цене на дан раскида уговора на тржишту места у коме је посао обављен.

(2) Ако на тржишту места у коме је посао обављен нема текуће цене, за израчунавање висине накнаде узима се у рачун текућа цена тржишта које би га могло заменити у датом случају, којој треба додати разлику у трошковима превоза.

Кад је извршена продаја или куповина ради покрића

Члан 525

(1) Кад је предмет продаје извесна количина ствари одређених по роду, па једна страна не изврши своју обавезу на време, друга страна може извршити продају ради покрића, односно куповину ради покрића, и захтевати разлику између цене одређене уговором и цене продаје, односно куповине ради покрића.

(2) Продаја, односно куповина ради покрића мора бити извршена у разумном року и на разуман начин.

(3) О намераваној продаји, односно куповини поверилац је дужан обавестити дужника.

Накнада остале штете

Члан 526

Поред права на накнаду штете према правилима из претходних чланова, уговору верна страна има право и на накнаду веће штете, уколико ју је претрпела.

Одељак 7

СЛУЧАЈЕВИ ПРОДАЈЕ СА НАРОЧИТИМ ПОГОДБАМА

Одсек 1

Продаја са правом прече куповине

Појам

Члан 527

Уговорном одредбом о праву прече куповине обавезује се купац да извести продавца о намераваној продаји ствари одређеном лицу, као и о условима те продаје, и да му понуди да он ствар купи за исту цену.

Рокови за вршење права и за исплату цене

Члан 528

(1) Продавац је дужан обавестити купца на поуздан начин о својој одлуци да се користи правом прече куповине у року од месец дана, рачунајући од дана кад га је купац обавестио о намераваној продаји трећем лицу.

(2) Истовремено са изјавом да он купује ствар, продавац је дужан исплатити цену договорену са трећим лицем, или је положити код суда.

(3) Ако је у уговору са трећим предвиђен рок за исплату цене, продавац се може користити тим роком само ако пружи довољно обезбеђење.

Могућност наслеђивања и отуђења

Члан 529

Право прече куповине покретних ствари не може се ни отуђити ни наследити, уколико законом није друкчије одређено.

У случају принудне јавне продаје

Члан 530

(1) У случају принудне јавне продаје продавац се не може позивати на своје право прече куповине.

(2) Али, продавац чије је право прече куповине било уписано у јавној књизи може захтевати поништење јавне продаје, ако није био посебно позван да јој присуствује.

Трајање права прече куповине

Члан 531

(1) Право прече куповине престаје после пет година од закључења уговора, ако није уговорено да ће оно престати раније.

(2) Уговорен дужи рок своди се на рок од пет година.

Кад је извршен пренос својине без обавештавања продавца

Члан 532

(1) Ако је купац продао ствар и пренео својину на трећег не обавештавајући продавца, и ако је трећем било познато или му није могло остати непознато да продавац има право прече куповине, продавац може, у року од шест месеци рачунајући од дана кад је сазнао за овај пренос, захтевати да се пренос поништи и да се ствар њему уступи под истим условима.

(2) Ако је купац нетачно обавестио продавца о условима продаје трећем, и ако је трећем то било познато или му није могло остати непознато, овај рок од шест месеци почиње тећи од дана кад је продавац сазнао за тачне услове уговора.

(3) Право прече куповине престаје у сваком случају по протеку пет година од преноса својине ствари на трећег.

Законско право прече куповине

Члан 533

(1) За одређена лица право прече куповине може бити установљено законом.

(2) Трајање законског права прече куповине није ограничено.

(3) Лица која по самом закону имају право прече куповине морају бити обавештена писмено о намераваној продаји и о њеним условима, иначе имају право захтевати поништење продаје.

(4) Правила о продаји са правом прече куповине сходно се примењују и на законско право прече куповине.

Одсек 2

Куповина на пробу

Појам

Члан 534

(1) Кад је уговорено да купац узима ствар под условом да је испроба да би утврдио да ли одговара његовим жељама, дужан је о томе да ли остаје при уговору обавестити продавца у року утврђеном уговором или обичајем, а ако таквог нема, онда у примереном року који му буде одредио продавац, иначе се сматра да је одустао од уговора.

(2) Ако је ствар предата купцу да би је испробао до одређеног рока, а он је не врати без одлагања по истеку рока или не изјави продавцу да одустаје од уговора, сматра се да је остао при уговору.

Објективна проба

Члан 535

Кад је проба уговорена да би се утврдило да ли ствар има одређено својство или да ли је подобна за одређену употребу, опстанак уговора не зависи од купчевог нахођења, већ од тога да ли ова заиста има та својства, односно да ли је подобна за одређену употребу.

Ризик

Члан 536

Ризик случајне пропасти или оштећења ствари предате купцу ради пробе сноси продавац до купчеве изјаве да остаје при уговору, односно до истека рока када је купац био дужан вратити ствар продавцу.

Куповина по прегледу односно са резервом пробања

Члан 537

Одредбе о куповини на пробу сходно се примењују на куповину по прегледу и на куповину са резервом пробања.

Одсек 3

Продаја по узорку или моделу

Члан 538

(1) У случају продаје по узорку или моделу код уговора у привреди ако ствар коју је продавац предао купцу није саобразна узорку или моделу, продавац одговара по прописима о одговорности продавца за материјалне недостатке ствари, а у другим случајевима по прописима о одговорности за неиспуњење обавезе.

(2) Продавац не одговара за недостатак саобразности ако је узорак, односно модел поднео купцу само ради обавештења и приближног одређивања особине ствари, без обећања саобразности.

Одсек 4

Продаја са спецификацијом

Члан 539

(1) Ако је уговором задржано право за купца да доцније одреди облик, меру или које друге појединости ствари, а купац не изврши ову спецификацију до уговореног датума, или до протека разумног рока рачунајући од продавчевог тражења да то учини, продавац може изјавити да раскида уговор или обавити спецификацију према ономе што му је познато о купчевим потребама.

(2) Ако сам продавац обави спецификацију, дужан је обавестити купца о њеним појединостима и одредити му разуман рок да сам изврши друкчију спецификацију.

(3) Ако купац не искористи ову могућност, обавезна је спецификација коју је извршио продавац.

Одсек 5

Продаја са задржавањем права својине

Услови

Члан 540

(1) Продавац одређене покретне ствари може посебном одредбом уговора задржати право својине и после предаје ствари купцу, све док купац не исплати цену у потпуности.

(2) Задржавање права својине има дејства према купчевим повериоцима само ако је учињено у облику јавно оверене исправе, пре купчевог стечаја или пре пленидбе ствари.

(3) На покретним стварима о којима се воде посебне јавне књиге може се задржати право својине само ако је то предвиђено прописима о уређењу и вођењу тих књига.

(4) (Брисан)

Ризик

Члан 541

Ризик случајне пропасти или оштећења ствари сноси купац од часа кад му је ствар предата.

Одсек 6

Продаја са оброчним отплатама цене

Појам

Члан 542

(1) Уговором о продаји покретне ствари са оброчним отплатама цене обавезује се продавац да преда купцу одређену покретну ствар пре него што му цена буде потпуно исплаћена, а купац се обавезује да исплати њену цену у оброцима, у одређеним временским размацима.

(2) Одредбе овог одсека о продаји са оброчним отплатама цене примењују се само ако је купац физичко лице.

Форма уговора

Члан 543

Уговор о продаји са оброчним отплатама цене мора бити састављен у писменој форми.

Битни састојци уговора

Члан 544

(1) Поред ствари и њене цене у продаји за готово, у исправи о уговору морају под претњом ништавости бити наведени: укупан износ свих оброчних отплата, рачунајући и ону која је извршена у часу закључења уговора, износ појединих отплата, њихов број и њихови рокови.

(2) Исправа о уговору мора под претњом ништавости садржати одредбу да купац може одустати од уговора ако то писмено саопшти продавцу у року од три дана од потписивања исправе и да се овог права купац не може одрећи унапред.

Право купца да исплати цену одједном

Члан 545

(1) Купац може увек исплатити одједном остатак дужне цене.

(2) Тај остатак се исплаћује чист, без уговорних камата и без трошкова.

(3) Ништава је супротна одредба уговора.

Раскидање уговора и захтев потпуне исплате цене

Члан 546

(1) Продавац може раскинути уговор ако купац дође у доцњу са почетном отплатом.

(2) После исплате почетне отплате продавац може раскинути уговор ако купац дође у доцњу с најмање две узастопне отплате, које представљају најмање осмину цене.

(3) Изузетно, продавац може раскинути уговор кад купац дође у доцњу са исплатом само једне отплате, ако за исплату цене није предвиђено више од четири отплате.

(4) У случајевима предвиђеним у ст. 2 и 3 овог члана продавац може, уместо да раскине уговор, захтевати од купца исплату целог остатка цене, али је пре тога захтева дужан оставити купцу накнадни рок од петнаест дана.

Судско продужење рокова отплате

Члан 547

На тражење купца суд може, кад то околности случаја оправдавају, продужити рокове за исплату задоцнелих отплата, ако купац да обезбеђење да ће извршити своје обавезе, и ако услед тога продавац не трпи штету.

Ништавост уговорне казне

Члан 548

Ништава је одредба уговора о уговорној казни за случај раскида уговора, као и за случај да купац дође у доцњу са исплатом неког оброка цене.

Раскид уговора

Члан 549

(1) У случају раскида уговора продавац је дужан вратити купцу примљене отплате са законском каматом од дана када их је примио и накнадити му нужне трошкове које је учинио за ствар.

(2) Са своје стране купац је дужан вратити продавцу ствар у стању у коме је била кад му је била предата и дати му накнаду за њено употребљавање до раскида уговора.

Примена правила о продаји са оброчним отплатама цене

Члан 550

(1) Правила о продаји са оброчним отплатама цене важе и у случају других погодби које имају исту суштину, као што је, на пример уговор о закупу са одредбом да ће ствар која је дата у закуп прећи у својину закупца ако буде плаћао закупнину за одређено време.

(2) Она ће се примењивати и у случају зајма датог купцу и намењеног за куповину одређених ствари ако су се зајмодавац и продавац споразумели да купац за ствар коју му је продавац продао отплаћује зајмодавцу цену у оброцима, према уговору закљученом између купца и продавца.

Ништавост одредби неповољних за купца

Члан 551

Ништаве су одредбе уговора о продаји са оброчним отплатама цене, које би биле неповољније за купца од одредби ове главе, осим одредби о задржавању права својине.

Глава VIII

РАЗМЕНА

Појам

Члан 552

(1) Уговором о размени сваки уговарач се обавезује према свом сауговарачу да пренесе на њега својину неке ствари и да му је у ту сврху преда.

(2) Предмет размене могу бити и друга преносива права.

Дејства уговора о размени

Члан 553

Из уговора о размени настају за сваког уговарача обавезе и права које из уговора о продаји настају за продавца.

Глава IX

ПРОДАЈНИ НАЛОГ

Појам

Члан 554

(1) Уговором о продајном налогу обавезује се налогопримац да одређену покретну ствар коју му је предао налогодавац прода за одређену цену у одређеном року или да је у том року врати налогодавцу.

(2) Продајни налог не може се опозвати.

Ризик за пропаст и оштећење ствари

Члан 555

Ствар предата налогопримцу остаје налогодавчева и он сноси ризик њене случајне пропасти или оштећења, али не може располагати њом док му не буде враћена.

Кад се сматра да је налогопримац купио ствар

Члан 556

(1) Ако налогопримац не прода ствар и не преда одређену цену налогодавцу до одређеног рока нити је врати у том року, сматра се да је он ствар купио.

(2) Али, његови повериоци не могу запленити ствар док он не исплати цену налогодавцу.

Глава X

ЗАЈАМ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 557

Уговором о зајму обавезује се зајмодавац да преда у својину зајмопримцу одређену количину новца или којих других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да му врати после извесног времена исту количину новца, односно исту количину ствари исте врсте и истог квалитета.

Камата

Члан 558

(1) Зајмопримац се може обавезати да уз главницу дугује и камату.

(2) У уговорима у привреди зајмопримац дугује камату и ако она није уговорена.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ЗАЈМОДАВЦА

Предаја обећаних ствари

Члан 559

(1) Зајмодавац је дужан предати одређене ствари у уговорено време, а ако рок за предају није одређен, онда кад то зајмопримац затражи.

(2) Право зајмопримца да тражи предају одређених ствари застарева за три месеца од доласка зајмодавца у доцњу, а у сваком случају за годину дана од закључења уговора.

Лоше материјалне прилике зајмопримца

Члан 560

(1) Ако се покаже да су материјалне прилике зајмопримца такве да је неизвесно да ли ће он бити у стању да врати зајам, зајмодавац може одбити да изврши своју обавезу предаје обећаних ствари, ако у време закључења уговора није то знао, као и ако се погоршање зајмопримчевих материјалних прилика догодило после закључења уговора.

(2) Али, он је дужан да изврши своју обавезу ако му зајмопримац или ко други за њега пружи довољно обезбеђење.

Штета због недостатака позајмљених ствари

Члан 561

(1) Зајмодавац је дужан накнадити зајмопримцу штету која би му била проузрокована због материјалних недостатака позајмљених ствари.

(2) Али, ако је зајам без накнаде, дужан је накнадити штету само ако су му недостаци ствари били познати или му нису могли остати непознати, а он о њима није обавестио зајмопримца.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ ЗАЈМОПРИМЦА

Рок враћања зајма

Члан 562

(1) Зајмопримац је дужан вратити у уговореном року исту количину ствари, исте врсте и квалитета.

(2) Ако уговарачи нису одредили рок за враћање зајма, нити се он може одредити из околности зајма, зајмопримац је дужан вратити зајам по истеку примереног рока који не може бити краћи од два месеца рачунајући од зајмодавчевог тражења да му се зајам врати.

Избор приликом враћања зајма

Члан 563

(1) Ако у зајам није дат новац, а уговорено је да ће зајмопримац вратити зајам у новцу, зајмопримац је ипак овлашћен да по свом избору врати позајмљене ствари или износ новца који одговара вредности тих ствари у време и у месту који су уговором одређени за враћање.

(2) Исто важи и у случају кад није могуће вратити исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета.

Одустајање од уговора

Члан 564

Зајмопримац може одустати од уговора пре него што му зајмодавац преда одређене ствари, али ако би због тога било какве штете за зајмодавца, дужан је накнадити је.

Враћање зајма пре рока

Члан 565

Зајмопримац може вратити зајам и пре рока одређеног за враћање, али је дужан обавестити зајмодавца унапред о својој намери и накнадити му штету.

Одељак 4

НАМЕНСКИ ЗАЈАМ

Члан 566

Ако је уговором одређена сврха у коју зајмопримац може употребити позајмљени новац, па га он употреби у неку другу сврху, зајмодавац може изјавити да раскида уговор.

Глава XI

ЗАКУП

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 567

(1) Уговором о закупу обавезује се закуподавац да преда одређену ствар закупцу на употребу, а овај се обавезује да му за то плаћа одређену закупнину.

(2) Употреба обухвата и уживање ствари (прибирање плодова), ако није друкчије уговорено или уобичајено.

Примена посебних прописа

Члан 568

Одредбе ове главе неће се примењивати на закупе уређене посебним прописима.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ЗАКУПОДАВЦА

Предаја ствари

Члан 569

(1) Закуподавац је дужан предати закупцу закупљену ствар у исправном стању, заједно са њеним припацима.

(2) Ствар је у исправном стању ако је у стању одређеном уговором, а у недостатку уговора, у стању да може послужити за употребу ради које је уговор закључен.

Одржавање ствари

Члан 570

(1) Закуподавац је дужан одржавати ствар у исправном стању за време трајања закупа и ради тога вршити потребне оправке на њој.

(2) Он је дужан накнадити закупцу трошкове које је овај учинио за одржавање ствари, а које би он сам био дужан учинити.

(3) Трошкови ситних оправки изазваних редовном употребом ствари, као и трошкови саме употребе, падају на терет закупца.

(4) О употреби оправке закупац је дужан обавестити закуподавца.

Раскид уговора и снижење закупнине због оправки

Члан 571

(1) Ако потребне оправке закупљене ствари ометају њену употребу у знатној мери и за дуже време, закупац може раскинути уговор.

(2) Он има право на снижење закупнине сразмерно ограничењу употребе ствари због тих оправки.

Измене на закупљеној ствари

Члан 572

(1) Закуподавац не може без пристанка закупца чинити измене на закупљеној ствари за време трајања закупа, уколико би то ометало употребу ствари.

(2) Ако би изменама ствари била смањена у извесној мери закупчева употреба ствари, смањиће се и закупнина у одговарајућој сразмери.

Одговорност за материјалне недостатке

Члан 573

(1) Закуподавац одговара закупцу за све недостатке закупљене ствари који сметају њеној уговореној или редовној употреби, без обзира на то да ли је знао за њих или не, као и за недостатке својстава или одлика предвиђених изрично или прећутно уговором.

(2) Не узимају се у обзир недостаци који су мањег значаја.

Недостаци за које закуподавац не одговара

Члан 574

(1) Закуподавац не одговара за недостатке закупљене ствари који су у часу закључења уговора били познати закупцу или нису могли остати непознати.

(2) Али, закуподавац одговара за недостатак закупљене ствари који је закупцу услед крајње непажње остао непознат, ако је он знао за тај недостатак и намерно пропустио да о њему обавести закупца.

Проширење одговорности за материјалне недостатке

Члан 575

Закуподавац одговара за све недостатке закупљене ствари, ако је тврдио да она нема никаквих недостатака.

Уговорно искључење или ограничење одговорности

Члан 576

(1) Одговорност за материјалне недостатке закупљене ствари може бити уговором искључена или ограничена.

(2) Одредба уговора којом се ова одговорност искључује или ограничава ништава је ако је закуподавац знао за недостатке и намерно пропустио да о њима обавести закупца или ако је недостатак такав да онемогућује употребу закупљене ствари, као и кад је закуподавац наметнуо ту одредбу користећи свој монополски положај.

Обавештавање закуподавца о недостацима и опасностима

Члан 577

(1) Закупац је дужан обавестити закуподавца без непотребног одлагања о сваком недостатку закупљене ствари који би се показао у току закупа, осим ако закуподавац зна за недостатак.

(2) Он је исто тако дужан обавестити закуподавца о свакој непредвиђеној опасности која би у току закупа запретила закупљеној ствари, да би могао предузети потребне мере.

(3) Закупац који не обавести закуподавца о појављеном недостатку или о насталој опасности, за које овај није знао, губи право на накнаду штете коју би претрпео због постојања недостатка или настале опасности за закупљену ствар, а дужан је накнадити штету коју би закуподавац претрпео због тога.

Права закупца кад ствар има неки недостатак

Члан 578

(1) Ако у часу предаје закупљена ствар има неки недостатак који се не може отклонити, закупац може, по свом избору, раскинути уговор или захтевати снижење закупнине.

(2) Кад ствар има неки недостатак који се може отклонити без већих незгода за закупца, а предаја ствари у одређеном року није била битни састојак уговора, закупац може захтевати од закуподавца или отклањање недостатка у примереном року или снижење закупнине.

(3) Ако закуподавац не отклони недостатак у накнадном примереном року који му је закупац одредио, закупац може раскинути уговор или захтевати снижење закупнине.

(4) У сваком случају закупац има право на накнаду штете.

Кад недостатак настане у току закупа и кад ствар нема уговорено или уобичајено својство

Члан 579

(1) Одредбе претходног члана примењују се и у случају кад у току закупа настане неки недостатак на закупљеној ствари.

(2) Оне се примењују и у случајевима кад закупљена ствар нема неко својство које по уговору или обичају треба да има или кад то својство изгуби у току закупа.

Одговорност закуподавца за правне недостатке

Члан 580

(1) Кад неко трећи претендује да на закупљеној ствари или на неком њеном делу врши неко право и обрати се својим захтевом закупцу, као и ако самовласно одузме ствар од закупца, овај је дужан обавестити о томе закуподавца, изузев кад то овај већ зна, иначе ће одговарати за штету.

(2) Ако се утврди да трећем припада неко право које сасвим искључује право закупца на употребу ствари, уговор о закупу се раскида по самом закону, а закуподавац је дужан накнадити закупцу штету.

(3) У случају кад се правом трећег само ограничава закупчево право, овај може, по свом избору, раскинути уговор или захтевати снижење закупнине, и у сваком случају накнаду штете.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ ЗАКУПЦА

Употреба ствари према уговору

Члан 581

(1) Закупац је дужан употребљавати ствар као добар привредник, односно добар домаћин.

(2) Он је може употребљавати само онако како је одређено уговором или наменом ствари.

(3) Он одговара за штету која настане употребом закупљене ствари противно уговору или њеној намени, без обзира на то да ли је ствар употребљавао он, или неко лице које ради по његовом налогу, подзакупац или које друго лице коме је он омогућио да употребљава ствар.

Отказ због употребе противно уговору

Члан 582

Ако закупац и после опомене закуподавца употребљава ствар противно уговору или њеној намени или запушта њено одржавање, те постоји опасност знатне штете за закуподавца, овај може отказати уговор без давања отказног рока.

Плаћање закупнине

Члан 583

(1) Закупац је дужан плаћати закупнину у роковима одређеним уговором или законом, а у недостатку уговора и закона, како је уобичајено у месту где је ствар предата закупцу.

(2) Ако није друкчије уговорено или у месту предаје ствари уобичајено, закупнина се плаћа полугодишње кад је ствар дата у закуп за једну или више година, а ако је дата за краће време, по истеку тог времена.

Отказ због неплаћања закупнине

Члан 584

(1) Закуподавац може отказати уговор о закупу ако закупац не плати закупнину ни у року од 15 дана пошто га је закуподавац позвао на плаћање.

(2) Али ће уговор остати на снази ако закупац исплати износ дужне закупнине пре него што му отказ буде саопштен.

Враћање закупљене ствари

Члан 585

(1) Закупац је дужан чувати закупљену ствар и по престанку закупа вратити је неоштећену.

(2) Ствар се враћа у месту у коме је била предата.

(3) Закупац не одговара за истрошеност ствари која настаје њеном редовном употребом, као ни за оштећења која потичу од њене дотрајалости.

(4) Ако је за време закупа извршио какве промене на ствари, дужан је вратити је у стање у коме је била кад му је предата у закуп.

(5) Он може однети додатке које је учинио на ствари ако се могу одвојити без њеног оштећења, али их закуподавац може задржати ако му накнади њихову вредност у време враћања.

Одељак 4

ПОДЗАКУП

Кад се ствари могу дати у подзакуп

Члан 586

(1) Уколико није друкчије уговорено, закупац може закупљену ствар дати у закуп другоме (подзакуп) или му је по ком другом основу предати на употребу, али само ако се тиме не наноси штета закуподавцу.

(2) Закупац јемчи закуподавцу да ће подзакупац употребљавати ствар према уговору о закупу.

Кад закуподавац може одбити дозволу

Члан 587

Кад је за давање закупљене ствари у подзакуп потребна дозвола закуподавца, овај је може одбити само из оправданих разлога.

Отказ због недозвољеног подзакупа

Члан 588

Закуподавац може отказати уговор о закупу ако је закупљена ствар дата у подзакуп без његове дозволе, кад је ова према закону или према уговору потребна.

Непосредни захтев закуподавца

Члан 589

Закуподавац може, ради наплате својих потраживања од закупца насталих из закупа, захтевати непосредно од подзакупца исплату износа које овај дугује закупцу по основу подзакупа.

Престанак подзакупа по самом закону

Члан 590

Подзакуп престаје у сваком случају када престане закуп.

Одељак 5

ОТУЂЕЊЕ ЗАКУПЉЕНЕ СТВАРИ

Отуђење после предаје у закуп

Члан 591

(1) У случају отуђења ствари која је пре тога предата неком другом у закуп прибавилац ствари ступа на место закуподавца те после тога права и обавезе из закупа настају између њега и закупца.

(2) Прибавилац не може захтевати од закупца да му преда ствар пре протека времена за које је закуп уговорен, а ако трајање закупа није одређено ни уговором ни законом, онда пре истека отказног рока.

(3) За прибавиочеве обавезе из закупа према закупцу одговара преносилац као солидарни јемац.

Право на закупнину

Члан 592

(1) Ако није што друго уговорено, прибавилац ствари предате у закуп има право на закупнину почев од првог наредног рока после прибављања ствари, а ако је преносилац примио ту закупнину унапред, дужан је да му је уступи.

(2) Од часа кад је обавештен о отуђењу закупљене ствари закупац може исплатити закупнину само прибавиоцу.

Отуђење закупљене ствари пре предаје закупцу

Члан 593

(1) Кад је ствар о којој је закључен уговор о закупу предата прибавиоцу, а не закупцу, прибавилац ступа на место закуподавца и преузима његове обавезе према закупцу ако је у моменту закључења уговора о отуђењу знао за постојање уговора о закупу.

(2) Прибавилац који у моменту закључења уговора о отуђењу није знао за постојање уговора о закупу, није дужан предати ствар закупцу, а закупац може само тражити накнаду штете од закуподавца.

(3) За прибавиочеве обавезе из закупа према закупцу одговара преносилац као солидарни јемац.

Отказ уговора због отуђења ствари

Члан 594

Кад услед отуђења закупљене ствари права и обавезе закуподавца пређу на прибавиоца, закупац може отказати уговор у сваком случају, поштујући законске отказне рокове.

Одељак 6

ПРЕСТАНАК ЗАКУПА

Протек одређеног времена

Члан 595

(1) Уговор о закупу закључен за одређено време престаје самим протеком времена за које је закључен.

(2) Исто важи и у случајевима кад је, у недостатку воље уговарача, трајање закупа одређено законом.

Прећутно обнављање закупа

Члан 596

(1) Кад по протеку времена за које је уговор о закупу био закључен, закупац продужи да употребљава ствар, а закуподавац се томе не противи, сматра се да је закључен нов уговор о закупу неодређеног трајања, под истим условима као и претходни.

(2) Обезбеђења која су трећа лица дала за први закуп престају протеком времена за које је био закључен.

Отказ

Члан 597

(1) Уговор о закупу чије трајање није одређено нити се може одредити из околности или месних обичаја престаје отказом који свака страна може дати другој, поштујући одређени отказни рок.

(2) Ако дужина отказног рока није одређена уговором или законом или месним обичајима, она износи осам дана, с тим да отказ не може бити дат у невреме.

(3) Ако су закупљене ствари опасне по здравље, закупац може отказати уговор без давања отказног рока, чак и ако је у часу закључења уговора то знао.

(4) Закупац се не може одрећи права из става 3 овог члана.

Пропаст ствари услед више силе

Члан 598

(1) Закуп престаје ако закупљена ствар буде уништена неким случајем више силе.

(2) Ако закупљена ствар буде делимично уништена или само оштећена, закупац може раскинути уговор или остати и даље у закупу и захтевати одговарајуће снижење закупнине.

Смрт

Члан 599

У случају смрти закупца или закуподавца закуп се наставља са његовим наследницима ако није друкчије уговорено.

Глава XII

УГОВОР О ДЕЛУ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 600

Уговором о делу посленик (предузимач, извођач радова) обавезује се да обави одређени посао, као што је израда или оправка неке ствари или извршење неког физичког или интелектуалног рада и сл, а наручилац се обавезује да му за то плати накнаду.

Однос са уговором о продаји

Члан 601

(1) Уговор којим се једна страна обавезује да изради одређену покретну ствар од свог материјала сматра се у сумњи као уговор о продаји.

(2) Али уговор остаје уговор о делу ако се наручилац обавезао дати битан део материјала потребан за израду ствари.

(3) У сваком случају уговор се сматра уговором о делу ако су уговарачи имали у виду нарочито послеников рад.

Квалитет послениковог материјала

Члан 602

(1) Кад је уговорено да посленик изради ствар од свог материјала, а није одређен квалитет, посленик је дужан дати материјал средњег квалитета.

(2) Он одговара наручиоцу за квалитет употребљеног материјала исто као продавац.

Одељак 2

НАДЗОР

Члан 603

Наручилац има право да врши надзор над обављањем посла и даје упутства кад то одговара природи посла, а посленик је дужан да му то омогући.

Одељак 3

ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА НАДМЕТАЊЕМ

Позив на надметање о цени радова

Члан 604

(1) Позив упућен одређеном или неодређеном броју лица на надметање за извршење одређених радова, под одређеним условима и уз одређене гаранције, обавезује позиваоца да закључи уговор о тим радовима са оним који понуди најнижу цену, изузев ако је ту обавезу искључио у позиву на надметање.

(2) У случају искључења обавезе да се закључи уговор, позив на надметање сматра се као позив заинтересованима да они направе понуде уговора под објављеним условима.

Позив на надметање за уметничко или техничко решење намераваних радова

Члан 605

Позив упућен одређеном или неодређеном броју лица на надметање за уметничко или техничко решење намераваних радова обавезује позиваоца да под условима садржаним у позиву на надметање закључи уговор са учесником у надметању чије решење прихвати комисија чији је састав унапред објављен, изузев ако је ту обавезу искључио у позиву на надметање.

Одељак 4

ОБАВЕЗЕ ПОСЛЕНИКА

Недостаци материјала

Члан 606

(1) Посленик је дужан скренути пажњу наручиоцу на недостатке материјала који му је наручилац предао, а које је приметио или је морао приметити, иначе ће одговарати за штету.

(2) Ако је наручилац захтевао да се ствар изради од материјала на чије му је недостатке посленик указао, посленик је дужан поступити по његовом захтеву, изузев ако је очигледно да материјал није подобан за наручено дело или ако би израда од захтеваног материјала могла нанети штету угледу посленика, у ком случају посленик може раскинути уговор.

(3) Посленик је дужан упозорити наручиоца на недостатке у његовом налогу, као и на друге околности за које је знао или је морао знати, које могу бити од значаја за наручено дело или за његово извршење на време, иначе ће одговарати за штету.

Обавеза да изврши дело

Члан 607

(1) Посленик је дужан извршити дело како је уговорено и по правилима посла.

(2) Он је дужан извршити га за одређено време, а ако оно није одређено, онда за време које је разумно потребно за такве послове.

(3) Он не одговара за задоцњење настало због тога што му наручилац није предао материјал на време, или због тога што је тражио измене, или што му није исплатио дужан предујам и уопште за задоцњење настало понашањем наручиоца.

Раскидање уговора због одступања од уговорених услова

Члан 608

(1) Ако се у току извршења дела покаже да се посленик не држи услова уговора и уопште да не ради како треба, те да ће извршено дело имати недостатке, наручилац може упозорити посленика на то и одредити му примерен рок да свој рад саобрази својим обавезама.

(2) Ако до истека тог рока посленик не поступи по захтеву наручиоца, овај може раскинути уговор и захтевати накнаду штете.

Раскидање уговора пре истека рока

Члан 609

(1) Ако је рок битан састојак уговора, а посленик је у толиком закашњењу са започињањем или завршавањем посла да је очигледно да га неће завршити у року, наручилац може раскинути уговор и захтевати накнаду штете.

(2) Он то право има и кад рок није битан састојак уговора, ако због таквог закашњења наручилац очигледно не би имао интереса за испуњење уговора.

Поверавање извршења посла трећем

Члан 610

(1) Уколико из уговора или природе посла не произлази што друго, посленик није дужан да посао обави лично.

(2) Посленик и даље одговара наручиоцу за извршење посла и кад посао не обави лично.

Одговорност за сараднике

Члан 611

Посленик одговара за лица која су по његовом налогу радила на послу који је преузео да изврши, као да га је сам извршио.

Непосредан захтев сарадника посленика од наручиоца

Члан 612

За наплату својих потраживања од посленика његови сарадници могу се обратити непосредно наручиоцу и захтевати од њега да им исплати та потраживања на терет своте коју у том часу дугује посленику, ако су та потраживања призната.

Предаја израђене ствари наручиоцу

Члан 613

(1) Посленик је дужан предати наручиоцу израђену или оправљену ствар.

(2) Посленик се ослобађа ове обавезе ако ствар коју је израдио или оправио пропадне из узрока за који он не одговара.

Одељак 5

ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕДОСТАТКЕ

Прегледање извршеног дела и обавештавање посленика

Члан 614

(1) Наручилац је дужан прегледати извршено дело чим је то по редовном току ствари могуће и о нађеним недостацима без одлагања обавестити посленика.

(2) Ако наручилац на позив посленика да прегледа и прими извршени рад то не уради без оправданог разлога, сматра се да је рад примљен.

(3) После прегледа и примања извршеног рада посленик више не одговара за недостатке који су се могли опазити обичним прегледом, изузев ако је знао за њих, а није их показао наручиоцу.

Скривени недостаци

Члан 615

(1) Ако се доцније покаже неки недостатак који се није могао открити обичним прегледом, наручилац се ипак може позвати на њега, под условом да о њему обавести посленика што пре, а најдуже у року од месец дана од његовог откривања.

(2) Истеком две године од пријема обављеног посла, наручилац се више не може позвати на недостатке.

Престанак права

Члан 616

(1) Наручилац који је посленика на време обавестио о недостацима извршеног посла не може своје право остварити судским путем по истеку године дана од учињеног обавештења.

(2) Али и по истеку тог рока наручилац може, ако је о недостацима благовремено обавестио посленика, приговором против послениковог захтева за исплату накнада истаћи своје право на снижење накнада и на накнаду штете.

Кад посленик губи право да се позове на претходне чланове

Члан 617

Посленик се не може позвати на неку одредбу претходних чланова кад се недостатак односи на чињенице које су му биле познате, или му нису могле остати непознате, а није их саопштио наручиоцу.

Право захтевати уклањање недостатака

Члан 618

(1) Наручилац који је уредно обавестио посленика да извршени рад има неки недостатак може захтевати од њега да недостатак уклони и за то му одредити примерен рок.

(2) Он има право и на накнаду штете коју трпи због тога.

(3) Ако уклањање недостатка захтева претеране трошкове, посленик може одбити да га изврши, али у том случају наручиоцу припада, по његовом избору, право на снижење накнаде или раскид уговора, као и право на накнаду штете.

Раскидање уговора у посебном случају

Члан 619

Кад обављени посао има такав недостатак који га чини неупотребљивим или је обављен у супротности са изричитим условима уговора, наручилац може, не тражећи претходно отклањање недостатка, раскинути уговор и захтевати накнаду штете.

Право наручиоца у случају других недостатака извршеног посла

Члан 620

(1) Кад извршени посао има недостатак због кога дело није неупотребљиво, односно кад посао није извршен у супротности са изричитим условима уговора, наручилац је дужан допустити посленику да недостатак отклони.

(2) Наручилац може одредити посленику примерен рок за отклањање недостатка.

(3) Ако посленик не отклони недостатак до истека тог рока, наручилац може, по свом избору, извршити отклањање недостатка на рачун посленика, или снизити накнаду, или раскинути уговор.

(4) Кад се ради о незнатном недостатку, наручилац се не може користити правом на раскид уговора.

(5) У сваком случају он има право и на накнаду штете.

Снижење накнаде

Члан 621

Снижење накнаде врши се у размеру између вредности извршеног рада без недостатка у време закључења уговора и вредности коју би имао у то време извршени рад са недостатком.

Одељак 6

ОБАВЕЗЕ НАРУЧИОЦА

Обавеза да прими рад

Члан 622

Наручилац је дужан примити рад извршен према одредбама уговора и правилима посла.

Одређивање и исплата накнаде

Члан 623

(1) Накнада се одређује уговором, ако није одређена обавезном тарифом или којим другим обавезним актом.

(2) Ако накнада није одређена, утврдиће је суд према вредности рада, према нормално потребном времену за такав посао, као и према уобичајеној накнади за ту врсту рада.

(3) Наручилац није дужан исплатити накнаду пре него што је прегледао извршени рад и одобрио га, изузев ако је друкчије уговорено.

(4) Исто важи ако је уговорено извршење и предаја рада у деловима.

Прорачун са изричитим јемством

Члан 624

(1) Ако је накнада уговорена на основу прорачуна са изричитим јемством посленика за његову тачност, он не може да захтева повећање накнаде чак и ако је у посао уложио више рада и ако је извршење посла захтевало веће трошкове него што је било предвиђено.

(2) Овим се не искључује примена правила о раскидању и измени уговора због промењених околности.

(3) Ако је накнада уговорена на основу прорачуна без изричитог јемства посленика за његову тачност, па се у току рада прекорачење прорачуна покаже неизбежним, посленик мора о томе без одлагања обавестити наручиоца, иначе губи свако потраживање због повећаних трошкова.

Одељак 7

РИЗИК

Кад је посленик дао материјал

Члан 625

(1) У случају кад је посленик дао материјал за израду ствари а ствар буде оштећена или пропадне из ма ког узрока пре предаје наручиоцу, ризик сноси посленик, те нема право на накнаду за дати материјал, као ни на накнаду за свој рад.

(2) Ако је наручилац прегледао извршени рад и одобрио га, сматра се да му је ствар предата, а да је код посленика остала на чувању.

(3) Ако је наручилац пао у доцњу због непримања понуђене ствари, ризик случајне пропасти или оштећења ствари прелази на њега.

Кад је наручилац дао материјал

Члан 626

(1) Ризик случајне пропасти или оштећења ствари сноси наручилац ако је он дао материјал за израду.

(2) У том случају, посленик има право на накнаду само ако је ствар пропала или била оштећена после доласка наручиоца у доцњу, или ако се наручилац није одазвао његовом уредном позиву да ствар прегледа.

Ризик у случају предаје по деловима

Члан 627

Ако је уговорено да ће наручилац вршити преглед и пријем појединих делова како буду израђени, посленик има право на накнаду за израду делова које је наручилац прегледао и одобрио, чак и ако би они после тога пропали код њега без његове кривице.

Одељак 8

ПРАВО ЗАЛОГЕ

Члан 628

Ради обезбеђења наплате потраживања накнаде за рад и накнаде за утрошени материјал, као и осталих потраживања по основу уговора о делу, посленик има право залоге на стварима које је направио или оправио, као и на осталим предметима које му је предао наручилац у вези са његовим радом, све док их држи и не престане драговољно да их држи.

Одељак 9

ПРЕСТАНАК УГОВОРА

Раскид уговора вољом наручиоца

Члан 629

Све док наручени посао није довршен наручилац може раскинути уговор кад год хоће, али је у том случају дужан исплатити посленику уговорену накнаду, умањену за износ трошкова које овај није учинио, а које би био дужан учинити да уговор није раскинут, као и за износ зараде коју је остварио на другој страни или коју је намерно пропустио да оствари.

Глава XIII

УГОВОР О ГРАЂЕЊУ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 630

(1) Уговор о грађењу је уговор о делу којим се извођач обавезује да према одређеном пројекту сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном земљишту, или да на таквом земљишту, односно на већ постојећем објекту изврши какве друге грађевинске радове, а наручилац се обавезује да му за то исплати одређену цену.

(2) Уговор о грађењу мора бити закључен у писменој форми.

Грађевина

Члан 631

Под “грађевином”, у смислу ове главе, подрзумевају се зграде, бране, мостови, тунели, водоводи, канализације, путеви, железничке пруге, бунари и остали грађевински објекти чија израда захтева веће и сложеније радове.

Надзор над радовима и контрола квалитета материјала

Члан 632

Извођач је дужан омогућити наручиоцу сталан надзор над радовима и контролу количине и квалитета употребљеног материјала.

Одступање од пројекта

Члан 633

(1) За свако одступање од пројекта грађења, односно уговорених радова, извођач мора имати писмену сагласност наручиоца.

(2) Он не може захтевати повећање уговорене цене за радове које је извршио без такве сагласности.

Хитни непредвиђени радови

Члан 634

(1) Непредвиђене радове извођач може извести и без претходне сагласности наручиоца ако због њихове хитности није био у могућности да прибави ту сагласност.

(2) Непредвиђени радови су они чије је предузимање било нужно због осигурања стабилности објекта или ради спречавања настанка штете, а изазвани су неочекиваном тежом природом земљишта, неочекиваном појавом воде или другим ванредним и неочекиваним догађајима.

(3) Извођач је дужан без одлагања известити наручиоца о овим појавама и предузетим мерама.

(4) Извођач има право на правичну накнаду за непредвиђене радове који су морали бити обављени.

(5) Наручилац може раскинути уговор ако би услед ових радова уговорена цена морала бити знатно повећана, о чему је дужан без одлагања обавестити извођача.

(6) У случају раскидања уговора, наручилац је дужан исплатити извођачу одговарајући део цене за већ извршене радове, као и правичну накнаду за учињене неопходне трошкове.

Цена радова

Члан 635

Цена радова се може одредити по јединици мере уговорених радова (јединична цена) или у укупном износу за цео објекат (укупно уговорена цена).

Измена цене

Члан 636

(1) Ако уговором у погледу измене цене није предвиђено што друго, извођач који је своју обавезу испунио у предвиђеном року може захтевати повећање цене радова ако су се у времену између закључења уговора и његовог испуњења повећале цене елемената на основу којих је одређена цена радова, тако да би требало да та цена буде већа за више од два процента.

(2) У случају да извођач својом кривицом није извео радове у року предвиђеном уговором, он може захтевати повећање цене радова ако су се у времену између закључења уговора и дана кад је према уговору требало да радови буду завршени повећале цене елемената на основу којих је одређена цена радова, тако да би требало да она, према новим ценама тих елемената, буде већа за више од пет процената.

(3) У случајевима из претходних ставова извођач може захтевати само разлику у цени радова која прелази два, односно пет процената.

(4) Извођач се не може позивати на повећање цена елемената на основу којих је одређена цена радова, ако је до повећања цене дошло након његовог доласка у доцњу.

Одредбе о непроменљивости цена

Члан 637

(1) Ако је уговорено да се цена радова неће мењати у случају да се после закључења уговора повећају цене елемената на основу којих је она одређена, извођач може, и поред овакве одредбе уговора, захтевати измену цене радова ако су се цене елемената повећале у толикој мери да би требало да цена радова буде већа за више од десет процената.

(2) Али, и у овом случају извођач може захтевати само разлику у цени која прелази десет процената, осим ако је до повећања цене елемената дошло после његовог доласка у доцњу.

Раскид уговора због повећане цене

Члан 638

(1) Ако би у случајевима из претходних чланова уговорена цена морала бити знатно повећана, наручилац може раскинути уговор.

(2) У случају раскида уговора наручилац је дужан исплатити извођачу одговарајући део уговорене цене за дотле извршене радове, као и правичну накнаду за учињене неопходне трошкове.

Право наручиоца да тражи снижење уговорене цене

Члан 639

(1) Ако су се у време између закључења уговора и испуњења обавезе извођача цене елемената на основу којих је одређена цена радова снизиле за више од два процента, а радови су извршени у уговореном року, наручилац има право да тражи одговарајуће снижење уговорене цене радова изнад тог процента.

(2) Ако је уговорена непроменљивост цене радова, а они су извршени у уговореном року, наручилац има право на снижење уговорене цене, у случају да су се цене елемената на основу којих је одређена цена смањиле за толико да би цена била нижа за више од десет процената, и то за разлику у цени преко десет процената.

(3) У случају доцње извођача радова наручилац има право на сразмерно снижење цене радова за свако снижење цене елемената на основу којих је цена радова одређена.

Одељак 2

УГОВОР О ГРАЂЕЊУ СА ПОСЕБНОМ ОДРЕДБОМ

Члан 640

(1) Ако уговор о грађењу садржи одредбу “кључ у руке” или неку другу сличну одредбу извођач се самостално обавезује да изврши скупа све радове потребне за изградњу и употребу одређеног целовитог објекта.

(2) У том случају уговорена цена обухвата и вредност свих непредвиђених радова и вишкова радова, а искључује утицај мањкова радова на уговорену цену.

(3) Ако у уговору “кључ у руке” учествује као уговорна страна више извођача, њихова одговорност према наручиоцу је солидарна.

Одељак 3

ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕДОСТАТКЕ

Примена правила уговора о делу

Члан 641

Уколико у овој глави није друкчије одређено, за одговорност за недостатке грађевине примењују се одговарајуће одредбе уговора о делу.

Прелазак права из одговорности за недостатке

Члан 642

Права наручиоца према извођачу због недостатка грађевине прелазе и на све доцније стицаоце грађевине или њеног дела али с тим да доцнијим стицаоцима не тече нови рок за обавештење и тужбу, већ им се урачунава рок претходника.

Посебна права носиоца станарског права

Члан 643

Носилац станарског права на стан у друштвеној својини има право да захтева од извођача отклањање недостатака у границама његове одговорности за недостатке грађевине према наручиоцу.

Одељак 4

ОДГОВОРНОСТ ИЗВОЂАЧА И ПРОЈЕКТАНТА ЗА СОЛИДНОСТ ГРАЂЕВИНЕ

У чему се састоји

Члан 644

(1) Извођач одговара за недостатке у изради грађевине који се тичу њене солидности, уколико би се ти недостаци показали за време од десет година од предаје и пријема радова.

(2) Извођач одговара и за недостатке земљишта на коме је подигнута грађевина, који би се показали за време од десет година од предаје и пријема радова, осим ако је специјализована организација дала стручно мишљење да је земљиште подобно за грађење, а у току грађења се нису појавиле околности које доводе у сумњу основаност стручног мишљења.

(3) Исто важи и за пројектанта ако недостатак грађевине потиче од неког недостатка у плану.

(4) Они су одговорни према одредбама претходних ставова не само наручиоцу, него и сваком другом стицаоцу грађевине.

(5) Ова њихова одговорност не може се уговором ни искључити ни ограничити.

Дужност обавештавања и губитак права

Члан 645

(1) Наручилац или други стицалац дужан је о недостацима обавестити извођача и пројектанта у року од шест месеци од кад је недостатак установио, иначе губи право да се позове на њега.

(2) Право наручиоца или другог стицаоца према извођачу, односно пројектанту по основу њихове одговорности за недостатке престаје за годину дана рачунајући од дана кад је наручилац, односно стицалац обавестио пројектанта, односно извођача о недостатку.

Смањење и искључење одговорности

Члан 646

(1) Извођач се не ослобађа одговорности ако је штета настала због тога што је при извођењу одређених радова поступао по захтевима наручиоца.

(2) Али, ако је пре извршења одређеног рада по захтеву наручиоца упозорио овог на опасност од штете, његова одговорност се смањује, а према околностима конкреpтног случаја може се и искључити.

Регреси

Члан 647

(1) Кад су за штету одговорни извођач и пројектант, одговорност сваког од њих одређује се према величини његове кривице.

(2) Пројектант који је израдио пројекат грађевине и коме је поверен надзор над извршењем планираних радова одговара и за недостатке у извршеним радовима настале кривицом извођача ако их је могао опазити нормалним и разумним надгледањем радова, али има право захтевати од извођача одговарајућу накнаду.

(3) Извођач који је накнадио штету насталу услед недостатака у извршеним радовима има право захтевати накнаду од пројектанта у мери у којој недостаци у извршеним радовима потичу од недостатака у пројекту.

(4) Кад је за недостатак одговорно лице коме је извођач поверио обављање једног дела посла, извођач, ако хоће да од њега захтева накнаду, мора да га обавести о постојању недостатка у року од два месеца, рачунајући од дана кад је он сам обавештен од наручиоца о истом недостатку.

Глава XIV

ПРЕВОЗ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 648

(1) Уговором о превозу обавезује се превозилац да превезе на одређено место неко лице или неку ствар, а путник, односно пошиљалац се обавезује да му за то исплати одређену накнаду.

(2) Као превозилац, у смислу овог закона, сматра се како лице које се бави превозом као својим редовним пословањем, тако и свако друго лице које се уговором обавеже да изврши превоз уз накнаду.

Обавезе превозиоца у линијском превозу

Члан 649

(1) Превозилац који обавља превоз на одређеној линији (линијски превоз) дужан је да редовно и уредно одржава објављену линију.

(2) Он је дужан да прими на превоз свако лице и сваку ствар који испуњавају услове одређене у објављеним општим условима.

(3) Ако редовна превозна средства превозиоца нису довољна за извршење свих захтеваних превоза, првенство имају лица или ствари за које је то посебним прописима предвиђено, а даље првенство се одређује према реду захтева, с тим да се између истовремених захтева првенство одређује према већој дужини превоза.

Одустанак од уговора

Члан 650

(1) Пошиљалац, односно путник може одустати од уговора пре него што почне његово извршење, али је дужан накнадити штету коју би превозилац претрпео услед тога.

(2) Кад превозилац са започињањем превоза касни толико да друга страна више нема интереса за уговорени превоз, или кад превозилац неће или не може да изврши уговорени превоз, друга страна може одустати од уговора и тражити да се врати плаћена накнада за превоз.

Висина накнаде за превоз

Члан 651

(1) Ако је висина накнаде за превоз одређена тарифом или којим другим објављеним обавезним актом не може се уговорити већа накнада.

(2) Ако износ накнаде за превоз није одређен тарифом или којим другим објављеним обавезним актом, а ни уговором превозилац има право на уобичајену накнаду за ту врсту превоза.

(3) У осталом, сходно се примењују одредбе о накнади садржане у глави овог закона о уговору о делу.

Ограничење примене одредби ове главе

Члан 652

Одредбе ове главе примењују се на све врсте превоза, ако законом за поједине врсте није друкчије одређено.

Одељак 2

УГОВОР О ПРЕВОЗУ СТВАРИ

Одсек 1

Опште одредбе

Предаја ствари

Члан 653

Превозилац је дужан да ствар коју је примио у циљу превоза преда на одређеном месту пошиљаоцу или одређеном лицу (примаоцу).

О чему пошиљалац треба да обавести превозиоца

Члан 654

(1) Пошиљалац је дужан обавестити превозиоца о врсти пошиљке и о њеној садржини и количини, и саопштити му куда пошиљка треба да буде превезена, име и адресу примаоца пошиљке, своје име и своју адресу, као и све друго што је потребно да би превозилац могао испунити своје обавезе без одлагања и сметњи.

(2) Кад се у пошиљци налазе драгоцености, хартије од вредности или друге скупоцене ствари, пошиљалац је дужан обавестити о томе превозиоца у часу њихове предаје на превоз и саопштити му њихову вредност.

(3) Кад се ради о превозу опасне ствари или ствари за коју су потребни посебни услови превоза, пошиљалац је дужан да о томе обавести превозиоца на време тако да би он могао предузети одговарајуће посебне мере.

(4) Ако пошиљалац не да превозиоцу податке из ст. 1 и 3 овог члана или му их да погрешно, одговара за штету која би услед тога настала.

Товарни лист

Члан 655

(1) Уговарачи се могу споразумети да се о пошиљци предатој на превоз сачини товарни лист.

(2) Товарни лист треба да садржи: име и адресу пошиљаоца и превозиоца, врсту, садржај и количину пошиљке, као и вредност драгоцености и других скупоцених ствари, место опредељења, износ накнаде за превоз, односно забелешку да је накнада плаћена унапред, одредбу о своти којом је пошиљка оптерећена, место и дан издавања товарног листа.

(3) У товарни лист могу бити унесене и друге одредбе уговора о превозу.

(4) Товарни лист мора бити потписан од оба уговарача.

(5) Товарни лист може садржати одредбу “по наредби” или гласити на доносиоца.

Уговор о превозу и товарни лист

Члан 656

Постојање и пуноважност уговора о превозу независни су од постојања товарног листа и његове тачности.

Потврда о пријему за превоз

Члан 657

Ако није издат товарни лист, пошиљалац може захтевати од превозиоца да му изда потврду о пријему пошиљке за превоз са подацима које треба да садржи товарни лист.

Одсек 2

Однос пошиљаоца и превозиоца

Паковање

Члан 658

(1) Пошиљалац је дужан упаковати ствари на прописани или уобичајени начин како не би дошло до настанка какве штете или угрожавања сигурности људи или добара.

(2) Превозилац је дужан скренути пажњу пошиљаоцу на недостатке паковања који се могу опазити, иначе одговара за оштећење пошиљке које би се десило због тих недостатака.

(3) Али превозилац не одговара за оштећење пошиљке ако је пошиљалац, иако му је скренута пажња на недостатке паковања, захтевао да превозилац прими пошиљку на превоз са тим недостацима.

(4) Превозилац је дужан одбити пошиљку ако су недостаци у њеном паковању такви да може бити угрожена сигурност лица или добара или проузрокована каква штета.

(5) За штету коју због недостатка у паковању претрпе трећа лица за време док се ствар налази код превозиоца, одговара превозилац, а он има право захтевати накнаду од пошиљаоца.

Накнада за превоз и трошкови у вези са превозом

Члан 659

(1) Пошиљалац је дужан исплатити превозиоцу накнаду за превоз и трошкове у вези са превозом.

(2) Ако у товарном листу није наведено да пошиљалац плаћа накнаду за превоз и остале трошкове у вези са превозом, претпоставља се да је пошиљалац упутио превозиоца да их наплати од примаоца.

Располагање пошиљком

Члан 660

(1) Пошиљалац може располагати пошиљком и мењати налоге садржане у уговору, те може наложити превозиоцу да обустави даљи превоз пошиљке, да му пошиљку врати, да је преда другом примаоцу или да је упути у неко друго место.

(2) Право пошиљаоца да мења налоге престаје после приспећа пошиљке у место опредељења кад превозилац преда примаоцу товарни лист, или кад превозилац позове примаоца да преузме пошиљку, или кад прималац сам затражи њену предају.

(3) Ако је издат товарни лист по наредби, односно на доносиоца, права пошиљаоца из претходног става припадају искључиво имаоцу товарног листа.

(4) Овлашћено лице које се послужи правом да даје нове налоге превозиоцу, дужно је да му накнади трошкове и штету које је имао због тога, као и да му на његов захтев пружи јемство да ће му трошкови и штета бити накнађени.

Правац превоза

Члан 661

(1) Превозилац је дужан извршити превоз уговореним путем.

(2) Ако није уговорено којим путем треба да се изврши превоз, превозилац је дужан извршити га оним путем који највише одговара интересима пошиљаоца.

Сметње при извршењу превоза

Члан 662

(1) Превозилац је дужан обавештавати пошиљаоца о свим околностима које би биле од утицаја на извршење превоза и поступити по упутствима које од њега добије.

(2) Превозилац није дужан поступити по упутствима пошиљаоца чије би извршење могло угрозити сигурност лица или добара.

(3) Ако би случај био такав да се не би могла чекати пошиљаочева упутства, превозилац је дужан поступити како би поступио добар привредник, односно добар домаћин у истој ситуацији, и о томе обавестити пошиљаоца и тражити његова даља упутства.

(4) Превозилац има право на накнаду трошкова које је имао због сметњи насталих без његове кривице.

Накнада у случају прекида превоза

Члан 663

(1) Ако је превоз прекинут, из неког узрока за који одговара превозилац, он има право на сразмеран део накнаде за извршени превоз, али је дужан накнадити штету која би настала за другу страну услед прекида превоза.

(2) Ако је превоз прекинут из неког узрока за који не одговара нико од заинтересованих лица, превозилац има право на разлику између уговорене накнаде за превоз и трошкова превоза од места где је превоз прекинут до места опредељења.

(3) Превозилац нема право ни на део накнаде ако у току превоза пошиљка пропадне услед више силе.

Кад пошиљка не може да буде предата

Члан 664

(1) Ако прималац не може да буде обавештен о приспећу пошиљке, или одбије да је прими, и уопште ако пошиљка не може да буде предата, или ако прималац не исплати превозиоцу дужну накнаду и остале своте које терете пошиљку, превозилац је дужан обавестити о томе пошиљаоца, тражити од њега упутства и предузети за његов рачун потребне мере за чување ствари.

(2) Ако у примереном року овлашћено лице не предузме ништа са пошиљком, превозилац има право да је прода према правилима о продаји дуговане ствари у случају доцње повериоца, и да наплати своја потраживања из постигнуте цене, а остатак је дужан положити код суда за овлашћено лице.

Одговорност превозиоца према пошиљаоцу

Члан 665

Ако је превозилац предао пошиљку примаоцу, а није наплатио од њега своту којом је била оптерећена, дужан је исплатити ту своту пошиљаоцу, али има право да тражи накнаду од примаоца.

Одсек 3

Однос превозиоца и примаоца

Обавештавање примаоца о приспећу пошиљке

Члан 666

(1) Превозилац је дужан обавестити примаоца без одлагања да је пошиљка приспела, ставити му је на располагање како је уговорено и поднети му товарни лист ако је издат.

(2) У случају кад је издат товарни лист по наредби или на доносиоца, он је дужан поступати по претходном ставу само ако је у товарном листу означено лице у месту опредељења које треба обавестити да је пошиљка приспела.

Предаја пошиљке кад је издат дупликат товарног листа

Члан 667

Превозилац може одбити да преда пошиљку ако му се истовремено не преда дупликат товарног листа на коме је прималац потврдио да му је пошиљка предата.

Право примаоца да захтева предају пошиљака

Члан 668

(1) Прималац може вршити права из уговора о превозу према превозиоцу и од њега захтевати да му преда товарни лист и пошиљку тек пошто она приспе у место опредељења.

(2) Превозилац је дужан на захтев примаоца предати му пошиљку пре него што она приспе у место опредељења, само ако је на то овлашћен од пошиљаоца.

(3) Прималац може вршити права из уговора о превозу и захтевати од превозиоца предају пошиљке само ако испуни услове предвиђене у уговору о превозу.

Утврђивање истоветности и стања пошиљке

Члан 669

(1) Овлашћено лице има право захтевати да се записнички утврди истоветност пошиљке и, ако је пошиљка оштећена, у чему се састоји оштећење.

(2) Ако се утврди да пошиљка није она која је била предата превозиоцу, или да је оштећење веће него што је превозилац тврдио, трошкове утврђивања сноси превозилац.

Обавеза примаоца да исплати накнаду за превоз

Члан 670

(1) Преузимањем пошиљке и товарног листа, ако је издат, прималац се обавезује да исплати превозиоцу накнаду за превоз, ако није што друго одређено у уговору о превозу или у товарном листу, као и да му исплати своте којима је пошиљка оптерећена.

(2) Ако прималац сматра да није дужан исплатити превозиоцу онолико колико овај захтева, он може вршити права из уговора само ако код суда положи спорни износ.

Одсек 4

Одговорност превозиоца за губитак, оштећење и задоцњење пошиљке

Губитак или оштећење пошиљке

Члан 671

(1) Превозилац одговара за губитак или оштећење пошиљке који би се догодили од часа преузимања до њене предаје, осим ако су проузроковани радњом овлашћеног лица, својствима пошиљке, или страним узроцима који се нису могли предвидети, ни избећи или отклонити.

(2) Ништаве су одредбе уговора о превозу, општих услова превоза, тарифа или ког другог општег акта, којима се ова одговорност смањује.

(3) Али је пуноважна одредба којом се унапред одређује највиши износ накнаде, под условом да није у очигледној несразмери са штетом.

(4) Ово ограничење износа накнаде не важи ако је штету превозилац проузроковао намерно или крајњом непажњом.

(5) Ако друкчије није уговорено висина накнаде одређује се према тржишној цени пошиљке у време и месту предаје за превоз.

Губитак или оштећење пошиљке скупоцених ствари

Члан 672

(1) У случају губитка или оштећења пошиљке у којој су се налазиле драгоцености, хартије од вредности или друге скупоцене ствари, превозилац је дужан накнадити тако насталу штету само ако је приликом предаје ствари на превоз био обавештен о природи тих ствари и њиховој вредности, или ако је штету проузроковао намерно или крајњом непажњом.

(2) Ако су се са наведеним стварима у пошиљци налазиле и друге ствари, за њихов губитак или оштећење превозилац одговара по општим правилима о одговорности превозиоца.

Враћање плаћене накнаде за превоз

Члан 673

У случају потпуног губитка пошиљке превозилац је, поред накнаде штете, дужан да пошиљаоцу врати накнаду за превоз ако је иста плаћена.

Кад прималац преузме пошиљку без приговора

Члан 674

(1) Кад прималац преузме пошиљку без приговора и исплати превозиоцу његова потраживања, престаје одговорност превозиоца, изузев ако је оштећење записнички утврђено пре преузимања пошиљке.

(2) Превозилац остаје одговоран за оштећења пошиљке која се нису могла опазити у часу предаје, ако га је прималац обавестио о тим оштећењима одмах по њиховом откривању, али не доцније од осам дана од предаје.

(3) Превозилац се не може позивати на одредбе претходних ставова, ако је оштећење проузроковао намерно или крајњом непажњом.

Одговорност превозиоца за задоцњење

Члан 675

Превозилац одговара за штету насталу због задоцњења, изузев ако је задоцњење проузроковано неком чињеницом која искључује његову одговорност за губитак или оштећење ствари.

Одговорност за помоћнике

Члан 676

Превозилац одговара за лица која су по његовом налогу радила на извршењу превоза.

Одсек 5

Учешће више превозилаца у превозу пошиљке

Кад они одговарају солидарно

Члан 677

(1) Превозилац који повери неком другом превозиоцу потпуно или делимично извршење превоза пошиљке коју је примио на превоз, остаје и даље одговоран за њен превоз од њеног пријема до предаје, али има право на накнаду од превозиоца коме је пошиљку поверио.

(2) Ако други превозилац од првог превозиоца преузме са пошиљком и товарни лист, он постаје уговорна страна у уговору о превозу, са правима и дужностима солидарног дужника и солидарног повериоца, чији су удели сразмерни његовом учешћу у превозу.

(3) Исто важи и кад се за извршење превоза неке пошиљке обавеже једним истим уговором више превозилаца који ће учествовати у превозу један за другим.

(4) Сваки од више превозилаца има право захтевати да се утврди стање пошиљке у часу кад му се предаје ради извршења његовог дела превоза.

(5) Солидарни превозиоци учествују у сношењу штете сразмерно њиховим уделима у превозу, изузев оног који докаже да штета није настала док је он превозио пошиљку.

(6) Приговори учињени каснијем превозиоцу дејствују и према свим ранијим.

Подељена одговорност превозилаца

Члан 678

Кад у извршењу превоза исте пошиљке учествују један за другим неколико превозилаца које је одредио пошиљалац, сваки од њих одговара само за свој део превоза.

Одсек 6

Право залоге

Кад превозилац има право залоге

Члан 679

(1) Ради обезбеђења наплате накнаде за превоз и нужних трошкова које је учинио у вези са превозом, превозилац има право залоге на стварима које су му предате ради превоза и у вези са превозом, док их држи или док има у рукама исправу помоћу које може располагати њима.

(2) Кад је у извршењу превоза учестовало више превозилаца један за другим, њихова потраживања у вези са извршењем превоза обезбеђена су такође овом залогом, и последњи превозилац је дужан, ако товарни лист не садржи што друго, наплатити сва потраживања по товарном листу.

(3) Потраживања ранијег превозиоца, као и његово право залоге, прелазе по самом закону на доцнијег превозиоца који му је исплатио та потраживања.

(4) То исто важи и ако превозилац исплати отпремникова потраживања.

Сукоб заложних права

Члан 680

(1) Кад поред заложног права превозиоца постоје на истој ствари истовремено заложна права комисионара, отпремника и складиштара, првенство наплате имају потраживања ма ког од ових поверилаца настала отпремом или превозом, и то обратно реду којим су настала.

(2) Остала потраживања комисионара и складиштара, као и потраживања отпремника и превозиоца настала давањем предујмова, наплаћују се тек по исплати потраживања наведених у претходном ставу, и то по реду којим су настала.

Одељак 3

УГОВОР О ПРЕВОЗУ ЛИЦА

Општа одредба

Члан 681

Превозилац је дужан да превоз лица изврши безбедно оним превозним средством које је одређено уговором о превозу и уз оне услове удобности и хигијене који се према врсти односног превозног средства и удаљености пута сматрају неопходним.

Право путника на одређено место

Члан 682

Превозилац је дужан дати путнику оно место и у оном превозном средству, како је уговорено.

Одговорност превозиоца за задоцњење

Члан 683

(1) Превозилац је дужан превести путника до одређеног места на време.

(2) Он одговара за штету коју би путник претрпео због задоцњења, изузев ако је до задоцњења дошло из узрока који није могао отклонити ни пажњом стручњака.

Одговорност превозиоца за сигурност путника

Члан 684

(1) Превозилац одговара за сигурност путника од почетка до завршетка превоза, како у случају превоза уз накнаду, тако и у случају бесплатног превоза, те је дужан накнадити штету која настане оштећењем здравља, повредом или смрћу путника, изузев ако је проузрокована радњом путника или страним узроком који се није могао предвидети ни избећи или отклонити.

(2) Ништаве су одредбе уговора, као и општих услова превоза, тарифа или ког другог општег акта, којима се ова одговорност смањује.

Одговорност за пртљаг предат на превоз и за остале ствари

Члан 685

(1) Пртљаг који му је путник предао, превозилац је дужан превести у исто време кад и путника и предати му га по завршетку превоза.

(2) За губитак и оштећење пртљага који му је путник предао, превозилац одговара према одредбама за превоз ствари.

(3) За оштећење ствари које путник држи са собом, превозилац одговара према општим правилима о одговорности.

Глава XV

УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 686

Уговором о лиценци обавезује се давалац лиценце да стицаоцу лиценце уступи, у целини или делимично, право искоришћавања проналаска, техничког знања и искуства, жига, узорка или модела, а стицалац лиценце се обавезује да му за то плати одређену накнаду.

Форма

Члан 687

Уговор о лиценци мора бити закључен у писменој форми.

Трајање лиценце

Члан 688

Лиценца за искоришћавање патентираног проналаска узорка или модела не може бити закључена за време дуже од трајања законске заштите тих права.

Искључива лиценца

Члан 689

(1) Уговором о лиценци стицалац лиценце стиче искључиво право искоришћавања предмета лиценце само ако је то изричито уговорено (искључива лиценца).

(2) Остале могућности искоришћавања предмета лиценце задржава давалац лиценце.

(3) Ако у уговору о лиценци није назначено о каквој је лиценци реч, сматра се да му је дата неискључива лиценца.

Просторно ограничење права искоришћавања

Члан 690

(1) Право искоришћавања предмета лиценце може бити просторно ограничено само ако то није противно прописима о јединственом југословенском тржишту.

(2) Ако уговором о лиценци није просторно ограничено право искоришћавања предмета лиценце, сматра се да је лиценца просторно неограничена.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ЛИЦЕНЦЕ

Предаја предмета лиценце

Члан 691

(1) Давалац лиценце је дужан да стицаоцу лиценце у одређеном року преда предмет лиценце.

(2) Давалац лиценце је дужан да стицаоцу лиценце преда и техничку документацију потребну за практичну примену предмета лиценце.

Давање упутства и обавештења

Члан 692

Давалац лиценце је дужан да стицаоцу лиценце даје сва упутства и обавештења која су потребна за успешно искоришћавање предмета лиценце.

Обавеза гарантовања

Члан 693

Давалац лиценце гарантује стицаоцу лиценце техничку изводљивост и техничку употребљивост предмета лиценце.

Јемство

Члан 694

(1) Давалац лиценце јемчи да право искоришћавања које је предмет уговора припада њему, да на њему нема терета и да није ограничено у корист неког трећег.

(2) Ако је предмет уговора искључива лиценца, давалац лиценце јемчи да право искоришћавања није уступио другоме, ни потпуно ни делимично.

(3) Давалац лиценце је дужан чувати и бранити право уступљено стицаоцу лиценце од свих захтева трећих лица.

Обавеза даваоца искључиве лиценце

Члан 695

Ако је уговорена искључива лиценца, давалац лиценце не може ни у ком виду сам искоришћавати предмет лиценце, нити његове поједине делове, нити то поверити неком другом у границама просторног важења лиценце.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ СТИЦАОЦА ЛИЦЕНЦЕ

Искоришћавање предмета лиценце

Члан 696

Стицалац лиценце је дужан искоришћавати предмет лиценце на уговорени начин, у уговореном обиму и у уговореним границама.

Коришћење накнадних усавршавања

Члан 697

Ако законом или уговором није друкчије одређено, стицалац лиценце није овлашћен да искоришћава накнадна усавршавања предмета лиценце.

Чување предмета лиценце у тајности

Члан 698

Ако предмет лиценце сачињава непатентирани проналазак или тајно техничко знање и искуство, стицалац лиценце је дужан да га чува у тајности.

Квалитет

Члан 699

(1) Ако је уз лиценцу за производњу уступљена и лиценца за употребу жига, стицалац лиценце може стављати у промет робу са тим жигом само ако је њен квалитет исти као што је квалитет робе коју производи давалац лиценце.

(2) Супротан споразум нема правно дејство.

Обележавање

Члан 700

Стицалац лиценце је дужан робу обележити ознаком о производњи по лиценци.

Накнада

Члан 701

Стицалац лиценце је дужан исплатити даваоцу лиценце уговорену накнаду у време и на начин како је то одређено уговором.

Подношење извештаја

Члан 702

Ако се накнада одређује у зависности од обима искоришћавања предмета лиценце, стицалац лиценце је дужан поднети даваоцу лиценце извештај о обиму искоришћавања и извршити обрачун накнаде сваке године, ако уговором није за то одређен краћи рок.

Измена уговорене накнаде

Члан 703

Ако је уговорена накнада постала очигледно несразмерна у односу на приход који стицалац лиценце има од искоришћавања предмета лиценце, заинтересована страна може захтевати измену уговорене накнаде.

Одељак 4

ПОДЛИЦЕНЦА

Кад се може дати

Члан 704

(1) Стицалац искључиве лиценце може право искоришћавања предмета лиценце уступити другоме (подлиценца).

(2) Уговором се може предвидети да стицалац лиценце не може дати другоме подлиценцу, или му је не може дати без дозволе даваоца лиценце.

Кад давалац може одбити дозволу

Члан 705

Кад је за давање подлиценце потребна дозвола даваоца лиценце, овај је може одбити стицаоцу искључиве лиценце само из озбиљних разлога.

Отказ због недозвољене подлиценце

Члан 706

Давалац лиценце може отказати уговор о лиценци без отказног рока ако је подлиценца дата без његове дозволе, кад је ова према закону или према уговору потребна.

Непосредан захтев даваоца лиценце

Члан 707

(1) Уговором о подлиценци не ствара се никакав посебан правни однос између стицаоца подлиценце и даваоца лиценце, чак ни кад је давалац лиценце дао потребну дозволу за закључење подлиценце.

(2) Али, давалац лиценце може, ради наплате својих потраживања од стицаоца лиценце насталих из лиценце, захтевати непосредно од стицаоца подлиценце исплату износа које овај дугује даваоцу подлиценце по основу подлиценце.

Одељак 5

ПРЕСТАНАК УГОВОРА

Протек одређеног времена

Члан 708

Уговор о лиценци закључен на одређено време престаје самим протеком времена за које је закључен, те није потребно да буде отказан.

Прећутно обнављање лиценце

Члан 709

(1) Кад по протеку времена за које је уговор о лиценци био закључен стицалац лиценце продужи да искоришћава предмет лиценце, а давалац лиценце се томе не противи, сматра се да је закључен нов уговор о лиценци неодређеног трајања, под истим условима као и претходни.

(2) Обезбеђења која су трећа лица дала за прву лиценцу престају са протеком времена за које је била закључена.

Отказ

Члан 710

(1) Уговор о лиценци чије трајање није одређено престаје отказом који свака страна може дати другој, поштујући одређени отказни рок.

(2) Ако отказни рок није уговором одређен, износи шест месеци, с тим што давалац лиценце не може отказати уговор током прве године његовог важења.

Смрт, стечај и редовна ликвидација

Члан 711

(1) У случају смрти даваоца лиценце, лиценца се наставља са његовим наследницима, ако друкчије није уговорено.

(2) У случају смрти стицаоца лиценце, лиценца се наставља са његовим наследницима који продужавају његову делатност.

(3) У случају стечаја или редовне ликвидације стицаоца лиценце давалац лиценце може раскинути уговор.

Глава XVI

ОСТАВА

Одељак 1

О ОСТАВИ УОПШТЕ

Одсек 1

Опште одредбе

Појам

Члан 712

(1) Уговором о остави обавезује се оставопримац да прими ствар од оставодавца, да је чува и да је врати кад је овај буде затражио.

(2) Предмет оставе могу бити само покретне ствари.

Остава туђе ствари

Члан 713

(1) Уговор о остави може пуноважно закључити у своје име и лице које није сопственик ствари, и оставопримац је дужан вратити ствар њему, изузев ако би дознао да је ствар украдена.

(2) Ако треће лице тужбом захтева ствар од оставопримца као сопственик, оставопримац је дужан саопштити суду од кога лица је ствар примио, а истовремено обавестити оставодавца о подигнутој тужби.

Одсек 2

Обавезе оставопримца

Обавезе чувања и обавештавања

Члан 714

(1) Оставопримац је дужан чувати ствар као своју сопствену, а ако је остава уз накнаду, као добар привредник, односно добар домаћин.

(2) Ако су уговорени место или начин чувања ствари, оставопримац их може променити само ако то захтевају промењене околности, иначе одговара и за случајну пропаст или случајно оштећење ствари.

(3) О свим променама које би приметио на ствари и о опасностима да буду оштећене на ма који начин оставопримац је дужан обавестити оставодавца.

Предаја ствари другом на чување

Члан 715

Оставопримац не може без пристанка оставодавца, или без нужде, предати поверену му ствар другоме да је чува, иначе одговара и за њену случајну пропаст или оштећење.

Употребљавање ствари

Члан 716

(1) Оставопримац нема право да употребљава ствар поверену му на чување.

(2) У случају недозвољене употребе ствари, оставопримац дугује оставодавцу одговарајућу накнаду и одговара за случајну пропаст или оштећење ствари који би се догодили том приликом.

(3) Кад је у оставу дата нека непотрошна ствар и оставопримцу дозвољено да је употребљава, онда се на односе уговарача примењују правила о уговору о послузи, а само о питањима времена и места враћања ствари суди се по правилима о уговору о остави, ако уговарачи нису што друго одредили у том погледу.

Употребљавање и предаја ствари другоме

Члан 717

Кад оставопримац без пристанка оставодавца и без нужде супротно уговору употребљава ствар, мења место или начин њеног чувања или кад ствар преда на чување другом лицу, он не одговара за случајну пропаст или оштећење ствари до којих би дошло и да је поступао у складу са уговором.

Враћање ствари

Члан 718

(1) Оставопримац је дужан вратити ствар чим је оставодавац затражи и то са свим плодовима и другим користима од ствари.

(2) Ако је одређен рок за враћање ствари, оставодавац може тражити да му се ствар врати и пре истека рока, изузев кад рок није уговорен искључиво у интересу оставодавца.

(3) Враћање се врши у месту предаје ствари оставопримцу, ако уговором није одређено неко друго место, у ком случају оставопримац има право на накнаду трошкова преноса ствари.

Одсек 3

Права оставопримца

Накнада трошкова и штете

Члан 719

Оставопримац има право захтевати од оставодавца да му накнади трошкове оправдано учињене ради очувања ствари, као и штету коју је имао због оставе.

Накнада

Члан 720

Оставопримац нема право на накнаду за свој труд, изузев ако је накнада уговорена, ако се оставопримац бави примањем ствари на чување, или ако се накнада могла очекивати с обзиром на околности посла.

Враћање ствари у случају бесплатне оставе

Члан 721

(1) Оставопримац који се обавезао да бесплатно чува ствар одређено време може је вратити оставодавцу пре истека уговореног рока ако би самој ствари претила опасност пропасти или оштећења или ако би му њено даље чување могло проузроковати штету.

(2) Ако рок није уговорен, оставопримац из претходног става може у свако доба одустати од уговора, али је дужан оставодавцу одредити примерен рок за преузимање ствари.

Одсек 4

Посебни случајеви оставе

Неправа остава

Члан 722

Кад су у оставу дате заменљиве ствари с правом за оставопримца да их потроши и обавезом да врати исту количину ствари исте врсте, онда се на његове односе са оставодавцем примењују правила уговора о зајму, само ће у погледу времена и места враћања важити правила уговора о остави, ако уговарачи нису што друго одредили у том погледу.

Остава у нужди

Члан 723

Коме је ствар поверена у случају какве невоље, на пример у случају пожара, земљотреса, поплаве, дужан је чувати је са повећаном пажњом.

Одељак 2

УГОСТИТЕЉСКА ОСТАВА

Угоститељ као оставопримац

Члан 724

(1) Угоститељ се сматра оставопримцем у погледу ствари које су гости донели и одговара за њихов нестанак или оштећење највише до износа утврђеног посебним прописом.

(2) Ова одговорност је искључена ако су ствари пропале или оштећене услед околности које се нису могле избећи или отклонити, услед неког узрока у самој ствари, ако су нестале или оштећене понашањем самог госта, или понашањем лица које је он довео или која су му дошла у посету.

(3) Угоститељ дугује потпуну накнаду ако му је гост предао ствар на чување, као и ако је штета настала његовом кривицом или кривицом лица за које он одговара.

Обавезе угоститеља да прими ствари на чување

Члан 725

(1) Угоститељ је дужан примити на чување ствари које гости донесу и хоће да му предају на чување, изузев ако не располаже подесним просторијама за њихов смештај, или ако њихово чување прелази његове могућности из неког другог узрока.

(2) Ако угоститељ неоправдано одбије да прими ствар на чување, дугује потпуну накнаду штете коју гост услед тога претрпи.

Дужност госта да пријави штету

Члан 726

Гост је дужан пријавити нестанак или оштећење ствари чим дозна за њих, иначе има право на накнаду само ако докаже да је штета настала кривицом угоститеља или лица за које он одговара.

Објаве о искључењу одговорности

Члан 727

Немају никаквог правног дејства објаве истакнуте у просторијама угоститеља којима се искључује, ограничава или условљава њихова одговорност за ствари које су гости донели.

Право задржавања

Члан 728

Угоститељ који прими госте на ноћење има право задржати ствари које су гости донели, до потпуне наплате потраживања за смештај и остале услуге.

Проширење примене одредаба о угоститељској остави

Члан 729

Одредбе о угоститељској остави сходно се примењују и на болнице, гараже, кола за спавање, организоване кампове и сл.

Глава XVII

УСКЛАДИШТЕЊЕ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 730

(1) Уговором о ускладиштењу обавезује се складиштар да прими и чува одређену робу и да предузима потребне или уговорене мере ради њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев оставодавца или другог овлашћеног лица, а оставодавац се обавезује да му за то плати одређену накнаду.

(2) Приликом предаје робе оставодавац је дужан дати сва потребна обавештења о њој и изјавити колика је њена вредност.

Искључење одговорности и неке обавезе складиштара

Члан 731

(1) Складиштар одговара за штету на роби осим ако докаже да је штета проузрокована услед околности које се нису могле избећи или отклонити или је проузрокована кривицом оставодавца, манама или природним својством робе, као и неисправном амбалажом.

(2) Складиштар је дужан да упозори оставодавца на мане, или природна својства робе, односно на неисправну амбалажу услед којих може доћи до штете на роби, чим је наведене недостатке опазио или морао опазити.

(3) Ако би се на роби дешавале такве неотклоњиве промене због којих постоји опасност да се роба поквари или пропадне, складиштар је дужан, ако то по његовом позиву не би могао на време да учини оставодавац, продати робу без одлагања на најпогоднији начин.

(4) Складиштар је обавезан да предузима радње ради очувања права оставодавца према превозиоцу који му је предао робу за рачун оставодавца у оштећеном или манљивом стању.

Кад постоји дужност осигурања

Члан 732

(1) Складиштар је дужан да осигура робу примљену на чување само ако је то уговорено.

(2) Ако уговором није одређено које ризике треба да обухвати осигурање, складиштар је дужан да осигура робу од уобичајених ризика.

Ограничење накнаде штете

Члан 733

Накнада штете коју је складиштар дужан платити због пропасти, умањења или оштећења робе за време од њеног пријема до предаје, не може прећи стварну вредност робе, осим ако је штету проузроковао намерно или крајњом непажњом.

Мешање заменљивих ствари

Члан 734

(1) Складиштар не може помешати примљене заменљиве ствари са стварима исте врсте и исте каквоће, осим ако је оставодавац на то пристао, или ако је очигледно да се ради о стварима које се могу мешати без опасности од настанка штете за оставодавца.

(2) Ако су ствари помешане, складиштар може на захтев овлашћеног лица без суделовања осталих овлашћених лица из смеше заменљивих ствари издвојити део који му припада.

Прегледање робе и узимање узорака

Члан 735

Складиштар је дужан дозволити овлашћеном лицу да прегледа робу и да узима узорке од ње.

Потраживање складиштара и право залоге

Члан 736

(1) Поред накнаде за чување, складиштар има право на накнаду трошкова који су били потребни за очување робе.

(2) За своја потраживања из уговора о ускладиштењу и остала потраживања настала у вези са чувањем робе он има заложно право на тој роби.

Подизање робе и продаја неподигнуте робе

Члан 737

(1) Оставодавац може робу подићи и пре уговореног рока.

(2) Ако оставодавац не подигне робу по истеку уговореног рока или по истеку године дана ако није уговорен рок за чување, складиштар може за његов рачун продати робу на јавној продаји, али је дужан обавестити га претходно о својој намери и оставити му накнадни рок најмање од осам дана да робу подигне.

Недостаци при пријему робе

Члан 738

(1) Прималац робе дужан је робу прегледати у тренутку њеног преузимања.

(2) Ако приликом преузимања робе примети недостатке, прималац је дужан да о томе одмах упозори складиштара, иначе се сматра да је роба уредно примљена.

(3) О недостацима робе који се нису могли утврдити у тренутку преузимања, прималац је дужан да на поуздан начин обавести складиштара у року од седам дана, рачунајући од дана преузимања робе, иначе се сматра да је роба уредно примљена.

Примена правила о остави

Члан 739

На уговоре о ускладиштењу сходно се примењују правила о остави, уколико правилима о ускладиштењу није друкчије регулисано.

Одељак 2

СКЛАДИШНИЦА

Дужност издавања складишнице

Члан 740

Складиштар који је на основу закона овлашћен да за робу примљену на ускладиштење изда складишницу дужан ју је издати оставодавцу на његов захтев.

Састојци и садржина складишнице

Члан 741

(1) Складишница се састоји из признанице и заложнице.

(2) Признаница и заложница садрже податке: назив, односно име и занимање оставодавца, његово седиште, односно пребивалиште, назив и седиште складиштара, датум и број складишнице, место где се складиште налази, врсту, природу и количину робе, навод о томе до кога износа је роба осигурана, као и остале податке потребне за распознавање робе и одређивање њене вредности.

(3) Признаница и заложница морају се позивати једна на другу.

Складишница за делове робе

Члан 742

(1) Оставодавац може захтевати да складиштар подели робу на одређене делове и да му за сваки део изда засебну складишницу.

(2) Ако је већ добио складишницу за целу количину робе, он може захтевати да складиштар подели робу на одређене делове и да му, у замену за складишницу коју је добио, изда посебне складишнице за сваки поједини део.

(3) Оставодавац може захтевати да му складиштар изда складишницу само за један део заменљиве робе који је оставио код њега.

Права имаоца складишнице

Члан 743

(1) Ималац складишнице има право захтевати да му се преда роба означена у њој.

(2) Он може располагати робом означеном у складишници преношењем складишнице.

Преношење признанице и заложнице

Члан 744

(1) Признаница и заложница могу се преносити индосаментом, заједно или одвојено.

(2) Приликом сваког преноса на њима мора бити убележен датум.

(3) На захтев пријемника признанице или заложнице, пренос на њега преписаће се у регистар складишта, где ће се убележити и његово седиште односно пребивалиште.

Право имаоца признанице

Члан 745

(1) Пренос признанице без заложнице даје пријемнику право да захтева да му се преда роба само ако исплати имаоцу заложнице, или положи складиштару за имаоца заложнице, износ који треба да му буде исплаћен на дан доспелости потраживања.

(2) Ималац признанице без заложнице може захтевати да се роба прода, ако се постигнутом ценом може исплатити износ на који има право ималац заложнице, с тим да се остварени вишак преда њему.

(3) Кад се ради о заменљивим стварима, ималац признанице без заложнице може захтевати да му складиштар преда један део робе под условом да положи складиштару за рачун имаоца заложнице одговарајући износ у новцу.

Права имаоца заложнице

Члан 746

(1) Пренос заложнице без признанице даје пријемнику право залоге на роби.

(2) Приликом првог преноса, на заложници морају бити убележени назив односно име и занимање повериоца, његово пословно седиште, односно пребивалиште, износ његовог потраживања рачунајући и камате, и датум доспевања.

(3) Први пријемник заложнице дужан је без одлагања пријавити складиштару да је на њега извршен пренос заложнице, а складиште је дужно преписати тај пренос у свој регистар и на самој заложници забележити да је овај препис извршен.

(4) Без обављања радњи из претходног става, заложница се не може даље преносити индосаментом.

(5) Заложница која не садржи износ потраживања заложног повериоца, обавезује у корист заложног повериоца целокупну вредност ствари наведену у њој.

Протест због неисплате и продаје робе

Члан 747

(1) Ималац заложнице без признанице, коме не буде исплаћено у року потраживање обезбеђено заложницом, дужан је, под претњом губитка права да захтева исплату од преносилаца, подићи протест према Закону о меници.

(2) Ималац заложнице који је подигао протест може по протеку осам дана од доспелости потраживања захтевати продају заложене робе, а исто право припада и преносиоцу који је исплатио имаоцу заложнице потраживање обезбеђено заложницом.

(3) Од износа постигнутог продајом издваја се потребна свота за подмирење трошкова продаје, потраживања складиштара из уговора о ускладиштењу и осталих његових потраживања насталих у вези са остављеном робом, затим се исплаћује обезбеђено потраживање имаоца заложнице, а остатак припада имаоцу признанице.

Захтев исплате од преносилаца заложнице

Члан 748

(1) Ималац заложнице може захтевати исплату од преносиоца тек ако није могао постићи потпуно намирење продајом заложене робе.

(2) Овај захтев мора бити подигнут у року одређеном у Закону о меници за захтев према индосантима, и тај рок почиње тећи од дана кад је извршена продаја робе.

(3) Ималац заложнице губи право да захтева исплату од преносилаца ако не буде захтевао продају робе најдаље у року од месец дана од протеста.

Глава XVIII

НАЛОГ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 749

(1) Уговором о налогу обавезује се налогопримац према налогодавцу да за његов рачун предузме одређене послове.

(2) Истовремено се налогопримац овлашћује на предузимање тих послова.

(3) Налогопримац има право на накнаду за свој труд, осим ако је друкчије уговорено или произлази из природе међусобног односа.

Лица дужна да одговоре на понуду налога

Члан 750

Ко се бави вршењем туђих послова као занимањем или се јавно нуди за вршење тих послова, дужан је, ако неће да прихвати понуђени налог који се односи на те послове, да о томе без одлагања обавести другу страну, иначе одговара за штету коју би ова претрпела због тога.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ НАЛОГОПРИМЦА

Извршење налога како гласи

Члан 751

(1) Налогопримац је дужан извршити налог према примљеним упутствима, са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина, остајући у његовим границама и у свему пазити на интересе налогодавца и њима се руководити.

(2) Кад налогопримац сматра да би извршење налога по добијеним упутствима било од штете за налогодавца, он је дужан скренути на то његову пажњу и тражити нова упутства.

(3) Ако налогодавац није дао одређена упутства о послу који треба обавити, налогопримац је дужан, руководећи се интересима налогодавца, поступити као добар привредник, односно добар домаћин, а ако је налог без накнаде, како би у истим околностима поступио у сопственој ствари.

Одступање од налога и упутстава

Члан 752

(1) Од добијеног налога и упутстава налогопримац може одступати само са сагласношћу налогодавца, а када му због краткоће времена или из ког другог узрока није могуће тражити сагласност налогодавца, он може одступити од налога и упутстава само ако је по процени свих околности, могао основано сматрати да то захтевају интереси налогодавца.

(2) Ако налогопримац прекорачи границе налога или одступи од добијених упутстава ван случаја предвиђеног у претходном ставу, неће се сматрати за налогопримца, већ за пословођу без налога, изузев ако налогодавац накнадо одобри оно што је урадио.

Замена

Члан 753

(1) Налогопримац је дужан извршити налог лично.

(2) Он може поверити извршење налога другоме само ако му је налогодавац то дозволио, као и ако је на то принуђен околностима.

(3) У тим случајевима он одговара само за избор заменика и за упутства која му је дао.

(4) У осталим случајевима он одговара за рад заменика, као и за случајну пропаст или оштећење ствари који би се догодили код заменика.

(5) Налогодавац може у сваком случају захтевати непосредно од заменика извршење обавезе из налога.

Полагање рачуна

Члан 754

О извршеном послу налогопримац је дужан положити рачун и предати без одуговлачења налогодавцу све што је примио на основу обављања поверених послова, без обзира на то да ли је оно што је примио за налогодавца било дуговано овоме или не.

Подношење извештаја

Члан 755

Налогопримац је дужан на захтев налогодавца поднети извештај о стању послова и положити рачун и пре одређеног времена.

Одговорност за употребу налогодавчевог новца

Члан 756

Ако се налогопримац служио за своје потребе новцем који је примио за налогодавца, дужан је платити камату по највишој дозвољеној уговорној стопи, рачунајући од дана употребе, а на остали дуговани новац који није предао на време, затезну камату, рачунајући од дана кад га је био дужан предати.

Солидарна одговорност налогопримаца

Члан 757

Ако је вршење неког посла поверено неколицини истим налогом да га заједнички врше, они одговарају солидарно за обавезе из тог налога, ако што друго није уговорено.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА

Предујмљивање новца

Члан 758

Налогодавац је дужан на захтев налогопримца дати му извесну своту новца за предвиђене издатке.

Накнада трошкова и преузимање обавеза

Члан 759

(1) Налогодавац је дужан накнадити налогопримцу, чак и ако његов труд без његове кривице није имао успеха, све потребне трошкове које је учинио за извршење налога, са каматом од дана кад су учињени.

(2) Он је дужан преузети обавезе које је налогопримац узео на себе вршећи у своје име поверене му послове, или га на који други начин ослободити њих.

Накнада штете

Члан 760

Налогодавац је дужан накнадити налогопримцу штету коју је овај претрпео без своје кривице у вршењу налога.

Висина накнаде

Члан 761

Ако друкчије није уговорено, налогодавац дугује накнаду у уобичајеној висини, а ако о томе нема обичаја, онда правичну накнаду.

Исплата накнаде

Члан 762

(1) Уколико није друкчије уговорено, налогодавац је дужан исплатити налогопримцу накнаду по обављеном послу.

(2) Ако је налогопримац без своје кривице само делимично обавио налог, има право на сразмерни део накнаде.

(3) У случају кад би унапред уговорена накнада била у очигледној несразмери са учињеним услугама, налогодавац може захтевати њено смањење.

Право залоге

Члан 763

Ради обезбеђења накнаде и трошкова налогопримац има право залоге на покретним стварима налогодавца које је добио по основу налога, као и на новчаним износима које је наплатио за рачун налогодавца.

Солидарна одговорност налогодаваца

Члан 764

Ако је више њих поверило налогопримцу извршење налога, они му одговарају солидарно.

Одељак 4

ПРЕСТАНАК НАЛОГА

Одустанак од уговора

Члан 765

(1) Налогодавац може одустати од уговора.

(2) У случају одустанка од уговора у коме налогопримцу припада накнада за његов труд, налогодавац је дужан исплатити налогопримцу одговарајући део накнаде, и накнадити му штету коју је претрпео одустанком од уговора, ако за одустанак није било основаних разлога.

Отказ

Члан 766

(1) Налогопримац може отказати налог кад хоће, само не у невреме.

(2) Он је дужан накнадити налогодавцу штету коју је овај претрпео због отказа налога у невреме, изузев кад су за отказ постојали основани разлози.

(3) Налогопримац је дужан продужити после отказа послове који не трпе одлагање, док налогодавац не буде у могућности да преузме бригу о њима.

Смрт, престанак правног лица

Члан 767

(1) Налог престаје смрћу налогопримца.

(2) Наследници налогопримца дужни су да о његовој смрти што пре обавесте налогодавца и предузму што је потребно за заштиту његових интереса, док не буде у стању да сам преузме бригу о њима.

(3) Налог престаје смрћу налогодавца само ако је тако уговорено или ако се налогопримац примио налога с обзиром на своје личне односе са налогодавцем.

(4) У том случају налогопримац је дужан продужити поверене послове, ако би иначе наступила штета за наследнике, док ови не буду у могућности да сами преузму бригу о њима.

(5) Ако је налогодавац или налогопримац неко правно лице, налог престаје кад то лице престане постојати.

Стечај, лишење пословне способности

Члан 768

Налог престаје кад налогодавац или налогопримац падне под стечај или буде потпуно или делимично лишен пословне способности.

Час престанка налога

Члан 769

(1) Кад је налогодавац одустао од уговора, као и кад је умро или пао под стечај, или потпуно или делимично лишен пословне способности, налог престаје у часу кад је налогопримац сазнао за догађај због кога налог престаје.

(2) Кад је налогопримцу издато писмено пуномоћје дужан га је вратити по престанку налога.

Изузеци

Члан 770

Кад је налог дат да би налогопримац могао постићи испуњење неког свог потраживања од налогодавца, налогодавац не може одустати од уговора и налог не престаје ни смрћу, ни стечајем налогодавца или налогопримца, ни кад један од њих буде потпуно или делимично лишен пословне способности.

Глава XIX

КОМИСИОН

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 771

(1) Уговором о комисиону обавезује се комисионар да за накнаду (провизију) обави у своје име и за рачун комитента један или више послова које му поверава комитент.

(2) Комисионар има право на накнаду и кад ова није уговорена.

Примена правила о уговору о налогу

Члан 772

На уговор о комисиону сходно се примењују правила о налогу, уколико правилима о комисиону није друкчије одређено.

Закључење посла под условима различитим од налога

Члан 773

(1) Ако је комисионар закључио неки посао по неповољнијим условима од оних одређених налогом кад то није смео, дужан је накнадити комитенту разлику, као и проузроковану штету.

(2) У случају из претходног става комитент може одбити да прихвати закључени посао, под условом да о томе одмах обавести комисионара.

(3) Али, комитент губи то право ако комисионар покаже спремност да му одмах исплати разлику и накнади проузроковану штету.

(4) Ако је посао закључен по повољнијим условима од оних одређених налогом, сва тако постигнута корист припада комитенту.

Продаја робе презадуженом лицу

Члан 774

Комисионар одговара комитенту за штету ако је продао робу лицу за чију је презадуженост знао или је могао знати.

Кад сам комисионар купује робу комитента или му продаје своју робу

Члан 775

(1) Комисионар коме је поверено да прода или да купи неку робу котирану на берзи или на тржишту може, ако му је комитент то дозволио, задржати робу за себе као купац, односно испоручити је као продавац, по цени у време извршења повереног посла.

(2) У том случају између комисионара и комитента настају односи из уговора о продаји.

(3) Ако се берзанска, односно тржишна цена и цена коју је одредио комитент не слажу, комисионар – продавац има право на мању од ове две цене, а комисионар – купац дужан је платити већу.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ КОМИСИОНАРА

Чување и осигурање

Члан 776

(1) Комисионар је дужан чувати поверену робу са пажњом доброг привредника.

(2) Он одговара и за случајну пропаст или оштећење робе ако је није осигурао, а према налогу је био дужан то учинити.

Обавештење о стању примљене робе

Члан 777

(1) Приликом преузимања робе од превозиоца, коју му је послао комитент, комисионар је дужан утврдити њено стање и без одлагања известити комитента о дану приспећа робе, као и о видљивим оштећењима или мањку, иначе одговара за штету која би због тог пропуштања настала за комитента.

(2) Он је дужан предузети све потребне мере ради очувања права комитента према одговорном лицу.

Обавештење о променама на роби

Члан 778

Комисионар је дужан обавестити комитента о свим променама на роби због којих би она могла изгубити од своје вредности, а ако нема времена за чекање његових упутстава, или ако он одуговлачи са давањем упутстава, у случају опасности знатнијег оштећења робе, комисионар је дужан продати је на најпогоднији начин.

Саопштавање комитенту имена сауговарача

Члан 779

(1) Комисионар је дужан саопштити комитенту са којим је лицем обавио посао који му је комитент поверио.

(2) Ово правило не важи у случају продаје покретних ствари која се врши преко комисионих продавница, осим ако није друкчије уговорено.

Полагање рачуна

Члан 780

(1) Комисионар је дужан положити рачун о обављеном послу без непотребног одлагања.

(2) Он је дужан предати комитенту све што је примио по основу посла извршеног за његов рачун.

(3) Комисионар је дужан пренети на комитента потраживања и остала права која је стекао према трећем са којим је обавио посао у своје име и за његов рачун.

Делкредере

Члан 781

(1) Комисионар одговара за испуњење обавеза свог сауговарача само ако је посебно јемчио да ће он своје обавезе испунити (делкредере), у ком случају он одговара солидарно са њим.

(2) Комисионар који је јемчио за испуњење обавеза свог сауговарача има право и на посебну накнаду (делкредере провизија).

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ КОМИТЕНТА

Накнада (провизија)

Члан 782

(1) Комитент је дужан исплатити комисионару накнаду кад буде извршен посао који је комисионар обавио, као и ако извршење посла буде спречено неким узроком за који одговара комитент.

(2) У случају поступног извршавања, комисионар може захтевати сразмеран део накнаде после сваког делимичног испуњења.

(3) Ако не дође до извршења закљученог посла из узрока за који не одговарају ни комисионар ни комитент, комисионар има право на одговарајућу накнаду за свој труд.

(4) Комисионар који је неверно поступио према комитенту нема право на накнаду.

Висина накнаде

Члан 783

(1) Ако износ накнаде није одређен уговором или тарифом, комисионару припада накнада према обављеном послу и постигнутом резултату.

(2) Ако је у датом случају накнада несразмерно велика према обављеном послу и постигнутом резултату, суд је може, на захтев комитента, снизити на правичан износ.

Накнада трошкова

Члан 784

(1) Комитент је дужан накнадити комисионару трошкове који су били потребни за извршење налога са каматом од дана кад су учињени.

(2) Комитент је дужан дати комисионару посебну накнаду за употребу његових складишта и транспортних средстава, ако она није обухваћена накнадом за извршење посла.

Предујмљивање новца комисионару

Члан 785

Ако уговором о комисиону није што друго одређено, комитент није дужан предујмити комисионару потребна средства за обављање повереног посла.

Одељак 4

ЗАЛОЖНО ПРАВО

Члан 786

(1) Комисионар има право залоге на стварима које су предмет уговора о комисиону док се те ствари налазе код њега, или код неког који их држи за њега или док он има у рукама исправу помоћу које може располагати њима.

(2) Из вредности тих ствари комисионар може наплатити пре осталих комитентових поверилаца своја потраживања по основу свих комисионих послова са комитентом као и по основу зајмова и предујмова датих комитенту, без обзира на то да ли су настала у вези са тим стварима или неким другим.

(3) Право првенствене наплате има комисионар из потраживања која је, извршавајући налог, стекао за рачун комитента.

Одељак 5

ОДНОСИ СА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА

Комитентова права на потраживања из посла са трећим

Члан 787

(1) Комитент може захтевати испуњење потраживања из посла који је комисионар закључио са трећим и за његов рачун тек пошто му их комисионар уступи.

(2) Али, у погледу односа комитента са комисионаром и његовим повериоцима, ова се потраживања од свог настанка сматрају као комитентова потраживања.

Ограничење права комисионарових поверилаца

Члан 788

Повериоци комисионара не могу ради наплате својих потраживања, ни у случају његовог стечаја, предузети мере извршења на правима и стварима које је комисионар, извршавајући налог, стекао у своје име, али за рачун комитента, изузев ако се ради о потраживањима насталим у вези са стицањем тих права и ствари.

Стечај комисионара

Члан 789

(1) У случају стечаја комисионара комитент може захтевати излучење из стечајне масе ствари које је предао комисионару ради продаје за његов рачун, као и ствари које је комисионар набавио за његов рачун.

(2) У истом случају комитент може захтевати од трећег коме је комисионар предао ствари, да му исплати њихову цену, односно њен још неисплаћени део.

Глава XX

УГОВОР О ТРГОВИНСКОМ ЗАСТУПАЊУ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 790

(1) Уговором о трговинском заступању обавезује се заступник да се стално стара да трећа лица закључују уговоре са његовим налогодавцем, и да у том смислу посредује између њих и налогодавца, као и да по добијеном овлашћењу закључује уговоре са трећим лицима у име и за рачун налогодавца, а овај се обавезује да му за сваки закључени уговор исплати одређену накнаду (провизију).

(2) Налогодавац може имати на истом подручју за исту врсту послова више заступника.

(3) Један заступник не може без пристанка налогодавца преузети обавезу да на истом подручју и за исту врсту послова ради за другог налогодавца.

Форма

Члан 791

Уговор о трговинском заступању мора бити закључен у писменој форми.

Закључивање уговора у име налогодавца

Члан 792

Заступник може закључивати уговоре у име и за рачун свог налогодавца, ако је за то од њега добио посебно или генерално овлашћење.

Примање испуњења

Члан 793

Заступник не може захтевати ни примити испуњење потраживања свог налогодавца, ако за то није посебно овлашћен.

Изјаве заступнику за налогодавца

Члан 794

Кад је уговор закључен посредовањем заступника, онда сауговарач налогодавца може пуноважно чинити заступнику изјаве које се тичу недостатака предмета уговора, као и друге изјаве у вези са тим уговором, у циљу очувања или вршења права из уговора.

Изјаве у име налогодавца

Члан 795

Заступник је овлашћен да у циљу очувања права свог налогодавца чини потребне изјаве његовом сауговарачу.

Мере обезбеђења

Члан 796

У циљу заштите интереса налогодавца заступник може захтевати предузимање потребних мера обезбеђења.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ЗАСТУПНИКА

Старање о интересима налогодавца

Члан 797

(1) Заступник је дужан старати се о интересима налогодавца и у свим пословима које предузима дужан је поступити са пажњом доброг привредника.

(2) При томе је дужан држати се упутстава која му је дао налогодавац.

(3) Он је дужан давати налогодавцу сва потребна обавештења о тржишној ситуацији, нарочито она која су од значаја за сваки поједини посао.

Учествовање у закључивању послова

Члан 798

Заступник је дужан да учествује по упутствима налогодавца при закључивању послова и то до њиховог потпуног окончања.

Чување пословних тајни

Члан 799

(1) Заступник је дужан чувати пословне тајне свог налогодавца за које је дознао у вези са повереним послом.

(2) Он одговара ако их искористи или другоме открије и после престанка уговора о трговинском заступању.

Враћање ствари датих на употребу

Члан 800

По престанку уговора о трговинском заступању, заступник је дужан вратити налогодавцу све ствари које му је овај предао на употребу за време трајања уговора.

Посебан случај одговорности

Члан 801

(1) Заступник одговара налогодавцу за испуњење обавеза из уговора за чије је закључење посредовао или које је по овлашћењу он закључио у име налогодавца, само ако је за то посебно писмено јемчио.

(2) У том случају он има право и на посебну накнаду (делкредере провизија).

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА

Материјал и документација

Члан 802

Кад је за обављање његових послова заступнику потребан одређени материјал или одређена документација, налогодавац је дужан да му то стави на располагање.

Дужност обавештавања

Члан 803

(1) Налогодавац може по свом нахођењу прихватити или одбацити закључење уговора припремљеног од стране заступника, али је дужан да без одлагања обавести заступника о својој одлуци.

(2) Налогодавац је дужан да без одлагања обавести заступника о потреби да се обим послова закључених његовим посредовањем сведе на мању меру него што је заступник могао основано очекивати, како би овај благовремено смањио своју предузимљивост у одговарајућој мери, иначе му одговара за претрпљену штету.

Накнада (провизија)

Члан 804

(1) Налогодавац је дужан исплатити заступнику накнаду за уговоре закључене његовим посредовањем, као и за уговоре које је сам заступник закључио, ако је за то био овлашћен.

(2) Заступник има право на накнаду и за уговоре које је налогодавац закључио непосредно са клијентима које је заступник нашао.

Стицање права на накнаду

Члан 805

Уколико између уговорних страна није друкчије уговорено, право на накнаду стиче заступник кад уговор буде извршен, али му то право припада и кад уговор остане неизвршен, ако је до тога дошло из узрока који је на страни налогодавца.

Висина накнаде

Члан 806

(1) Ако износ накнаде није одређен уговором или тарифом, заступник има право на уобичајену накнаду.

(2) Ако је у датом случају накнада несразмерно велика према учињеној услузи, суд је може на захтев налогодавца снизити на правичан износ.

Посебна накнада

Члан 807

Заступник који је по овлашћењу налогодавца извршио наплату неког његовог потраживања има право на посебну накнаду од наплаћене своте.

Трошкови

Члан 808

(1) Заступник нема право на накнаду трошкова који произлазе из редовног вршења посредничких послова, осим ако је друкчије уговорено.

(2) Али, он има право на накнаду посебних трошкова које је учинио у корист налогодавца или по његовом налогу.

Одељак 4

ЗАЛОЖНО ПРАВО

Члан 809

Ради обезбеђења наплате својих доспелих потраживања насталих у вези са уговором заступник има право залоге на свотама које је наплатио за налогодавца, по његовом овлашћењу, као и на свим налогодавчевим стварима које је у вези са уговором примио од налогодавца или од неког другог, док се налазе код њега, или код неког који их држи за њега, или док има у рукама исправу помоћу које може располагати њима.

Одељак 5

ПРЕСТАНАК УГОВОРА

Раскидање уговора закљученог за неодређено време

Члан 810

(1) Кад трајање уговора о трговинском заступању није одређено уговором нити се из околности посла може одредити, свака страна може раскинути уговор крајем сваког календарског тромесечја.

(2) Отказ мора бити саопштен другој страни најмање месец дана пре истека календарског тромесечја, а ако је уговор трајао три године, отказ јој мора бити саопштен два месеца пре истека календарског тромесечја.

(3) Уговорне стране могу друкчије одредити рокове отказа и престанка уговора, али између отказа и престанка уговора мора бити остављен рок од најмање месец дана.

Раскидање уговора без отказног рока

Члан 811

(1) Из озбиљних узрока свака страна може наводећи те узроке раскинути уговор без отказног рока.

(2) Ако је изјава о раскидању учињена без озбиљних узрока, она се сматра као отказ са редовним отказним роком.

(3) Заступник који је услед неоснованог отказа прекинуо своју делатност има право на накнаду штете због изгубљене провизије, а ако је он неосновано отказао уговор, право на накнаду штете припада налогодавцу.

(4) Неосновани отказ даје право другој страни да раскине уговор без отказног рока.

Престанак уговора закљученог за одређено време

Члан 812

(1) Кад је уговор о трговинском заступању закључен за одређено време, он престаје самим истеком одређеног времена.

(2) Ако се такав уговор прећутно продужи, сматра се даље као уговор закључен за неодређено време.

Глава XXI

ПОСРЕДОВАЊЕ

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 813

Уговором о посредовању обавезује се посредник да настоји наћи и довести у везу са налогодавцем лице које би с њим преговарало о закључењу одређеног уговора, а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду, ако тај уговор буде закључен.

Примена одредби закона о уговору о делу

Члан 814

Кад је уговорено да ће посредник имати право на одређену накнаду и ако његово настојање остане без резултата, о таквом уговору судиће се према одредбама које важе за уговор о делу.

Примање испуњења

Члан 815

(1) Налог за посредовање не садржи овлашћење за посредника да за налогодавца прими испуњење обавезе из уговора закљученог његовим посредовањем.

(2) За то је потребно посебно писмено пуномоћје.

Опозивање налога за посредовање

Члан 816

Налогодавац може опозвати налог за посредовање кад год хоће, ако се тога није одрекао и под условом да опозивање није противно савесности.

Одсуство обавезе за налогодавца да закључи уговор

Члан 817

Налогодавац није дужан приступити преговорима за закључење уговора са лицем које је посредник нашао, ни закључити са њим уговор под условима које је саопштио посреднику, али ће одговарати за штету ако је поступио противно савесности.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ПОСРЕДНИКА

Обавеза тражити прилику

Члан 818

(1) Посредник је дужан тражити са пажњом доброг привредника прилику за закључење одређеног уговора и указати на њу налогодавцу.

(2) Посредник је дужан посредовати у преговорима и настојати да дође до закључења уговора ако се на то посебно обавезао.

(3) Он не одговара ако и поред потребне брижљивости не успе у свом настојању.

Обавеза обавештавања

Члан 819

Посредник је дужан обавестити налогодавца о свим околностима од значаја за намеравани посао које су му познате или су му морале бити познате.

Одговорност посредника

Члан 820

(1) Посредник одговара за штету коју би претрпела једна или друга страна између којих је посредовао, а која би се догодила због тога што је посредовао за пословно неспособно лице за чију је неспособност знао или могао знати, или за лице за које је знао или морао знати да неће моћи извршити обавезе из тог уговора, и уопште за сваку штету насталу његовом кривицом.

(2) Посредник одговара за штету која би за налогодавца настала услед тога што је без дозволе налогодавца обавестио неког трећег о садржини налога, о преговорима или о условима закљученог уговора.

Посреднички дневник и лист

Члан 821

Посредник у привреди дужан је у посебну књигу (посреднички дневник) убележити битне податке о уговору који је закључен његовим посредовањем и издати извод из те књиге потписан од његове стране (посреднички лист).

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА

Накнада

Члан 822

(1) Посредник има право на накнаду и кад није уговорена.

(2) Ако висина накнаде није одређена ни тарифом или којим другим општим актом, ни уговором, а ни обичајем, одредиће је суд према посредниковом труду и учињеној услузи.

(3) Уговорену посредничку накнаду суд може снизити на захтев налогодавца, ако нађе да је претерано висока с обзиром на посредников труд и учињену услугу.

(4) Снижење уговорене накнаде не може се тражити ако је исплаћена посреднику после закључења уговора за који је он посредовао.

Када посредник стиче право на накнаду

Члан 823

(1) Посредник стиче право на накнаду у часу закључења уговора за који је посредовао, ако што друго није уговорено.

(2) Али, ако је уговор закључен под одложним условом, посредник стиче право на накнаду тек кад се услов оствари.

(3) Кад је уговор закључен под раскидним условом, остварење услова нема утицаја на посредниково право на накнаду.

(4) У случају неважности уговора, посредник има право на накнаду ако му узрок неважности није био познат.

Накнада трошкова

Члан 824

(1) Посредник нема право на накнаду трошкова учињених у извршењу налога, изузев кад је то уговорено.

(2) Али, ако му је уговором признато право на накнаду трошкова, он има право на ту накнаду и у случају кад уговор није закључен.

Посредовање за обе стране

Члан 825

(1) Уколико друкчије није уговорено, посредник који је добио налог за посредовање од обеју страна може захтевати од сваке стране само половину посредничке накнаде и накнаду половине трошкова, ако је накнада трошкова уговорена.

(2) Посредник је дужан да се са пажњом доброг привредника стара о интересима обеју страна између којих посредује.

Губитак права на накнаду

Члан 826

Посредник који противно уговору или противно интересима свог налогодавца ради за другу страну, губи право на посредничку накнаду и на накнаду трошкова.

Глава XXII

ОТПРЕМАЊЕ (ШПЕДИЦИЈА)

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 827

(1) Уговором о отпремању обавезује се отпремник да ради превоза одређене ствари закључи у своје име и за рачун налогодавца уговор о превозу и друге уговоре потребне за извршење превоза, као и да обави остале уобичајене послове и радње, а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду.

(2) Ако је уговором предвиђено, отпремник може закључивати уговор о превозу и предузимати друге правне радње у име и за рачун налогодавца.

Одустајање од уговора

Члан 828

Налогодавац може по својој вољи одустати од уговора, али је у том случају дужан накнадити отпремнику све трошкове које је дотле имао и исплатити му сразмеран део накнаде за дотадашњи рад.

Примена правила о уговору о комисиону, односно трговинском заступању

Члан 829

На односе налогодавца и отпремника који нису уређени у овој глави сходно се примењују правила о уговору о комисиону, односно трговинском заступању.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ОТПРЕМНИКА

Упозорење на недостатке налога

Члан 830

Отпремник је дужан упозорити налогодавца на недостатке у његовом налогу, нарочито на оне који га излажу већим трошковима или штети.

Упозорење на недостатке паковања

Члан 831

Ако ствар није упакована или иначе није спремљена за превоз како треба, отпремник је дужан упозорити налогодавца на те недостатке, а кад би чекање да их налогодавац уклони било од штете за њега, отпремник је дужан да их уклони на рачун налогодавца.

Чување интереса налогодавца

Члан 832

(1) Отпремник је дужан у свакој прилици поступити како то захтевају интереси налогодавца и са пажњом доброг привредника.

(2) Он је дужан да без одлагања обавести налогодавца о оштећењу ствари, као и о свим догађајима од значаја за њега и да предузме све потребне мере ради очувања његових права према одговорном лицу.

Поступање по упутствима налогодавца

Члан 833

(1) Отпремник је дужан држати се упутстава о правцу пута, средствима и начину превоза, као и осталих упутстава добијених од налогодавца.

(2) Ако није могуће поступити по упутствима садржаним у налогу, отпремник је дужан тражити нова упутства, а ако за то нема времена или је то немогуће, отпремник је дужан поступити како то захтевају интереси налогодавца.

(3) О сваком одступању од налога отпремник је дужан без одлагања обавестити налогодавца.

(4) Ако налогодавац није одредио ни правац пута ни средство, односно начин превоза, отпремник ће их одредити како захтевају интереси налогодавца у датом случају.

(5) Ако је отпремник одступио од добијених упутстава одговара и за штету насталу услед више силе, изузев ако докаже да би се штета догодила и да се држао датих упутстава.

Одговорност отпремника за друга лица

Члан 834

(1) Отпремник одговара за избор превозиоца као и за избор других лица са којима је у извршењу налога закључио уговор (ускладиштење робе и сл.), али не одговара и за њихов рад, изузев ако је ту одговорност преузео уговором.

(2) Отпремник који извршење налога повери другом отпремнику уместо да га сам изврши, одговара за његов рад.

(3) Ако налог садржи изричито или прећутно овлашћење отпремнику да повери извршење налога другом отпремнику или ако је то очигледно у интересу налогодавца, он одговара само за његов избор, осим ако је преузео одговорност за његов рад.

(4) Одговорности из претходних ставова овог члана не могу се уговором искључити ни ограничити.

Царинске радње и плаћање царине

Члан 835

Уколико уговором није друкчије одређено, налог за отпрему ствари преко границе садржи обавезу за отпремника да спроведе потребне царинске радње и исплати царинске дажбине за рачун налогодавца.

Кад отпремник сам врши превоз или друге послове

Члан 836

(1) Отпремник може и сам извршити потпуно или делимично превоз ствари чија му је отпрема поверена, ако није нешто друго уговорено.

(2) Ако је отпремник сам обавио превоз или део превоза, има права и обавезе превозиоца и у том случају припада му и одговарајућа накнада за превоз поред накнаде по основу отпремања и накнаде трошкова у вези са отпремањем.

(3) Исто важи у погледу других послова обухваћених налогом, обичајима или општим условима.

Осигурање пошиљке

Члан 837

(1) Отпремник је дужан да осигура пошиљку само ако је то уговорено.

(2) Ако уговором није одређено које ризике треба да обухвати осигурање, отпремник је дужан да осигура ствари од уобичајених ризика.

Полагање рачуна

Члан 838

(1) Отпремник је дужан након завршеног посла положити рачун налогодавцу.

(2) Према захтеву налогодавца отпремник је дужан положити рачун и у току извршавања налога.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ НАЛОГОДАВЦА

Исплата накнаде

Члан 839

Налогодавац је дужан исплатити отпремнику накнаду према уговору, а ако накнада није уговорена, онда накнаду одређену тарифом или неким другим општим актом, а у недостатку овога, накнаду одређује суд.

Када отпремник може захтевати накнаду

Члан 840

Отпремник може захтевати накнаду кад изврши своје обавезе из уговора о отпремању.

Трошкови и предујам

Члан 841

(1) Налогодавац је дужан накнадити отпремнику потребне трошкове учињене ради извршења налога о отпремању ствари.

(2) Отпремник може захтевати накнаду трошкова одмах пошто их је учинио.

(3) Налогодавац је дужан на захтев отпремника предујмити му потребну своту за трошкове које захтева извршење налога о отпремању ствари.

Када је уговорено да накнаду исплати прималац ствари

Члан 842

Ако је уговорено да ће отпремник наплатити своја потраживања од примаоца ствари, отпремник задржава право да тражи исплату накнаде од налогодавца ако прималац одбије да му је исплати.

Опасне ствари и драгоцености

Члан 843

(1) Налогодавац је дужан обавестити отпремника о особинама ствари којима може бити угрожена сигурност лица или добара или нанесена штета.

(2) Кад се у пошиљци налазе драгоцености, хартије од вредности или друге скупоцене ствари, налогодавац је дужан обавестити о томе отпремника и саопштити му њихову вредност у часу предаје ради отпремања.

Одељак 4

ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ОТПРЕМАЊА

Отпрема са фиксном накнадом

Члан 844

(1) Кад је уговором о отпремању одређена једна укупна свота за извршење налога о отпремању ствари, она обухвата накнаду по основу отпремања и накнаду за превоз и накнаду свих осталих трошкова, ако није што друго уговорено.

(2) У том случају, отпремник одговара и за рад превозиоца и других лица којима се путем овлашћења из уговора послужио.

Збирна отпрема

Члан 845

(1) Отпремник може у извршавању добијених налога организовати збирну отпрему, осим ако је уговором то искључено.

(2) Ако збирном отпремом постигне разлику у возарини у корист налогодавца, отпремник има право на посебну додатну накнаду.

(3) У случају збирне отпреме отпремник одговара за губитак или оштећење ствари настале за време превоза до којих не би дошло да није било збирне отпреме.

Одељак 5

ЗАЛОЖНО ПРАВО ОТПРЕМНИКА

Члан 846

(1) Ради обезбеђења наплате својих потраживања насталих у вези са уговором о отпремању, отпремник има право залоге на стварима предатим ради отпремања и у вези са отпремањем све док их држи или док има у рукама исправу помоћу које може располагати њима.

(2) Кад је у извршењу отпремања учествовао и други отпремник, он је дужан старати се о наплати потраживања и остварењу права залоге претходних отпремника.

(3) Ако други отпремник исплати отпремникова потраживања према налогодавцу, та потраживања и отпремниково право залоге прелазе на њега по самом закону.

(4) То исто бива ако други отпремник исплати превозиочева потраживања.

Глава XXIII

УГОВОР О КОНТРОЛИ РОБЕ И УСЛУГА

Појам

Члан 847

(1) Уговором о контроли робе једна уговорна страна (вршилац контроле) се обавезује да стручно и непристрасно обави уговорену контролу робе и изда цертификат о томе, а друга страна (наручилац контроле) се обавезује да за извршену контролу исплати уговорену накнаду.

(2) Контрола робе може се састојати у утврђивању идентитета, квалитета, квантитета и других својстава робе.

Обим контроле

Члан 848

Вршилац контроле је дужан да изврши контролу у обиму и на начин који су одређени у уговору, а ако у уговору није ништа одређено, у обиму и на начин који одговарају природи ствари.

Ништавост појединих одредаба уговора

Члан 849

(1) Ништаве су одредбе уговора које вршиоцу контроле намећу дужности које би могле утицати на непристрасност у вршењу контроле или на исправност исправе о извршеној контроли (цертификат).

(2) Контрола се сматра извршеном тек издавањем цертификата.

Чување робе односно узорка

Члан 850

(1) Робу коју је наручилац контроле предао вршиоцу контроле ради обављања уговорене контроле, вршилац контроле је дужан чувати и обезбедити од замене.

(2) Вршилац контроле је дужан чувати предане му узорке најмање шест месеци, уколико није друкчије уговорено.

Обавеза обавештавања наручиоца

Члан 851

Вршилац контроле је дужан да о свим значајним околностима у току контроле и чувања робе благовремено обавештава наручиоца контроле а нарочито о нужним и корисним трошковима учињеним за његов рачун.

Накнада

Члан 852

(1) За обављену контролу и чување робе вршилац контроле има право на уговорену, односно уобичајену накнаду.

(2) Вршилац контроле има право и на накнаду свих нужних и корисних трошкова који су учињени за рачун наручиоца контроле.

Право залоге

Члан 853

Ради обезбеђења уговорене или уобичајене накнаде и накнаде нужних и корисних трошкова вршилац контроле има право залоге на роби која му је предата на контролу.

Поверавање контроле робе другом вршиоцу контроле

Члан 854

(1) Вршилац контроле може обављање уговорене контроле робе поверити другоме, изузев ако му је наручилац контроле то изричито забранио.

(2) Вршилац контроле одговара наручиоцу контроле за рад другог вршиоца контроле.

Контрола робе са вршењем појединих правних радњи

Члан 855

(1) На основу изричитог налога наручиоца контроле, вршилац контроле је овлашћен да поред извршења уговорене контроле робе врши и поједине правне радње у име и за рачун наручиоца контроле.

(2) Вршилац контроле има право на посебну уобичајену или уговорену накнаду за обављање појединих правних радњи у име и за рачун наручиоца контроле.

Контрола робе са гаранцијом

Члан 856

(1) Вршилац контроле може да гарантује за непроменљивост својстава контролисане робе у уговореном року.

(2) За преузету гаранцију у погледу својстава робе, вршилац контроле има право на посебну, уговорену или уобичајену накнаду.

Контрола услуга и ствари које нису намењене промету

Члан 857

Ако се вршење контроле односи на услуге или ствари које нису намењене промету, вршилац контроле и наручилац контроле имају иста права и обавезе као и код контроле робе.

Раскид уговора

Члан 858

Наручилац контроле може изјавити да раскида уговор све док наручена контрола није извршена, али је у том случају дужан вршиоцу контроле платити сразмерни део накнаде и учињене нужне и корисне трошкове, као и накнадити му штету.

Глава XXIV

УГОВОР О ОРГАНИЗОВАЊУ ПУТОВАЊА

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 859

Уговором о организовању путовања обавезује се организатор путовања да прибави путнику скуп услуга које се састоје од превоза, боравка и других услуга које су са њима везане, а путник се обавезује да организатору плати једну укупну (паушалну) цену.

Издавање потврде о путовању

Члан 860

(1) Организатор путовања приликом закључења уговора издаје путнику потврду о путовању.

(2) Потврда о путовању треба да садржи: место и датум издавања; ознаку и адресу организатора путовања; име путника; место и датум почетка и свршетка путовања, датуме боравка, нужне податке о превозу, боравку као и другим услугама које су обухваћене укупном ценом; најмањи број потребних путника; укупну цену за скуп услуга предвиђених уговором; услове под којима путник може тражити раскид уговора као и друге податке за које се сматра да је корисно да буду садржани у потврди.

(3) Ако је пре издавања потврде о путовању путнику уручен програм путовања у коме се налазе подаци из претходног става, потврда о путовању може да садржи само упут на тај програм.

Однос уговора и потврде о путовању

Члан 861

(1) Постојање и пуноважност уговора о организовању путовања независни су од постојања потврде о путовању и њене садржине.

(2) Али, организатор путовања одговара за сву штету коју друга страна претрпи због неиздавања потврде о путовању или њене нетачности.

Претпоставка тачности потврде

Члан 862

Сматра се да је тачно оно што стоји у потврди све док се не докаже супротно.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ОРГАНИЗАТОРА ПУТОВАЊА

Заштита права и интереса путника

Члан 863

Организатор путовања дужан је да путнику пружи услуге које имају садржај и својства предвиђена уговором, потврдом, односно програмом путовања и да се стара о правима и интересима путника, сагласно добрим пословним обичајима у овој области.

Обавеза обавештавања

Члан 864

Организатор путовања дужан је да путнику пружи потребна обавештења о ценама и условима превоза, боравка и посебних услуга, као и обавештења која се односе на квалитет превозних средстава и смештаја, на ред вожње, везе, граничне и царинске формалности, на санитарне, монетарне и друге административне прописе.

Обавеза чувања тајне

Члан 865

Обавештења која добије о путнику, његовом пртљагу и његовим кретањима, организатор може саопштавати трећим лицима само са одобрењем путника или на захтев надлежног органа.

Одговорност за организовање путовања

Члан 866

Организатор путовања одговара за штету коју проузрокује путнику због потпуног или делимичног неизвршења обавеза које се односе на организовање путовања предвиђених уговором и овим законом.

Одговорност организатора путовања кад сам врши поједине услуге

Члан 867

Ако сам пружа услуге превоза, смештаја или друге услуге везане за извршење организованог путовања, организатор одговара за штету причињену путнику према прописима који се односе на те услуге.

Одговорност организатора путовања кад је извршење појединих услуга поверио трећим лицима

Члан 868

(1) Организатор путовања који је поверио трећим лицима извршење услуга превоза, смештаја или других услуга везаних за извршење путовања, одговара путнику за штету која је настала због потпуног или делимичног неизвршења ових услуга, сагласно прописима који се на њих односе.

(2) Али, и када су услуге извршене сагласно уговору и прописима који се на њих односе, организатор одговара за штету коју је путник претрпео поводом њиховог извршења, осим ако докаже да се понашао као пажљив организатор путовања при избору лица која су их извршила.

(3) Путник има право да непосредно од трећег лица одговорног за штету захтева потпуну или допунску накнаду за претрпљену штету.

(4) У мери у којој је накнадио штету путнику, организатор путовања стиче сва права која би путник имао према трећем лицу одговорном за ову штету (право на регрес).

(5) Путник је дужан да уступи организатору путовања исправе и све што је потребно за остваривање права регреса.

Снижење цене

Члан 869

(1) Ако су услуге из уговора о организовању путовања непотпуно или неквалитетно извршене, путник може захтевати сразмерно снижење цене под условом да је ставио приговор организатору путовања у року од осам дана од дана завршетка путовања.

(2) Захтев за снижење цене не утиче на право путника да захтева накнаду штете.

Искључење и ограничење одговорности организатора путовања

Члан 870

(1) Ништаве су одредбе уговора о организовању путовања којима се искључује или смањује одговорност организатора путовања.

(2) Али је пуноважна писмена одредба уговора којом се унапред одређује највиши износ накнаде, под условом да није у очигледној несразмери са штетом.

(3) Ово ограничење износа накнаде не важи ако је организатор штету проузроковао намерно или крајњом непажњом.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ ПУТНИКА

Плаћање цене

Члан 871

Путник је дужан да организатору путовања плати уговорену цену за путовање у време како је уговорено, односно уобичајено.

Обавеза давања података

Члан 872

Путник је дужан да на тражење организатора благовремено достави све податке потребне за организовање путовања, а посебно за прибављање превозних карата, резервацију за смештај, као и исправе потребне за прелазак преко границе.

Испуњавање услова предвиђених прописима

Члан 873

Путник је дужан да се стара да он лично, његове личне исправе и његов пртљаг испуњавају услове предвиђене граничним, царинским, санитарним, монетарним и другим административним прописима.

Одговорност путника за причињену штету

Члан 874

Путник одговара за штету коју причини организатору путовања неизвршавањем обавеза које за њега произлазе из уговора и одредби овог закона.

Одељак 4

ПОСЕБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ УГОВОРНИХ СТРАНА

Замена путника другим лицем

Члан 875

Ако друкчије није уговорено, путник може одредити друго лице да уместо њега користи уговорене услуге под условом да ово лице задовољава посебне захтеве предвиђене за одређено путовање и да путник накнади организатору путовања трошкове проузроковане заменом.

Повећање уговорене цене

Члан 876

(1) Организатор путовања може захтевати повећање уговорене цене само ако је после закључења уговора дошло до промена у курсу размене валуте или до промене у тарифама превозника, које утичу на цену путовања.

(2) Право на повећање уговорене цене из претходног става организатор путовања може остваривати само под условом да је оно предвиђено у потврди о путовању.

(3) Ако повећање уговорене цене пређе десет одсто, путник може раскинути уговор без обавезе да накнади штету.

(4) У том случају путник има право на враћање онога што је платио организатору путовања.

Право путника да одустане од уговора

Члан 877

(1) Путник може у сваком тренутку одустати од уговора, потпуно или делимично.

(2) Ако путник пре почетка путовања одустане од уговра у разумном року који се одређује с обзиром на врсту аранжмана (благовремени одустанак), организатор путовања има право само на накнаду административних трошкова.

(3) У случају неблаговременог одустанка од уговора, организатор путовања може од путника захтевати накнаду у одређеном проценту уговорене цене који се утврђује сразмерно времену преосталом до почетка путовања и који мора бити економски оправдан.

(4) Организатор путовања има право само на накнаду учињених трошкова ако је путник одустао од уговора због околности које није могао избећи или отклонити и које би, да су постојале у време закључења уговора, представљале оправдан разлог да не закључи уговор, као и у случају ако је путник обезбедио одговарајућу замену или је замену нашао сам организатор.

(5) Ако путник одустане од уговора након почетка путовања, а разлог за то нису околности из претходног става овог члана, организатор има право на пуни износ уговорене цене путовања.

Права организатора путовања да одустане од уговора

Члан 878

(1) Организатор путовања може одустати од уговора, потпуно или делимично, без обавезе на накнаду штете, ако пре или за време извршавања уговора наступе изванредне околности које се нису могле предвидети, ни избећи или отклонити, а које би, да су постојале у време закључења уговора, представљале оправдан разлог за организатора путовања да уговор не закључи.

(2) Организатор путовања може одустати од уговора без обавезе на накнаду штете и кад се минималан број путника, предвиђен у потврди о путовању, није сакупио, под условом да о тој околности путник буде обавештен у примереном року који не може бити краћи од пет дана пре дана кад је путовање требало да отпочне.

(3) У случају одустанка од уговора пре његовог извршења, организатор мора у целини вратити оно што је примио од путника.

(4) Ако је организатор одустао од уговора за време његовог извршења, има право на правичну накнаду за остварене уговорене услуге, а дужан је предузети све нужне мере за заштиту интереса путника.

Измена програма путовања

Члан 879

(1) Измене у програму путовања могу се вршити само ако су проузроковане ванредним околностима које организатор путовања није могао предвидети, избећи или отклонити.

(2) Трошкове који су настали услед измене програма сноси организатор путовања, а смањење трошкова иде у корист путника.

(3) Замена уговореног смештаја може се вршити само употребом објекта исте категорије, или на терет организатора, употребом објекта више категорије и у уговореном месту смештаја.

(4) Ако су у програму путовања извршене битне измене без оправданог разлога, организатор путовања мора у целини вратити оно што је примио од путника који је због тога одустао од путовања.

(5) Ако су битне измене у програму учињене за време извршавања уговора, путник у случају одустанка сноси само стварне трошкове остварених услуга.

Глава XXV

ПОСРЕДНИЧКИ УГОВОР О ПУТОВАЊУ

Појам

Члан 880

Посредничким уговором о путовању посредник се обавезује да, у име и за рачун путника, закључи било уговор о организовању путовања било уговор о извршењу једне или више посебних услуга које омогућују да се оствари неко путовање или боравак, а путник се обавезује да за то плати накнаду.

Обавеза издавања потврде

Члан 881

(1) Кад се посредничким уговором о путовању преузима обавеза закључења уговора о организовању путовања, посредник је дужан да приликом закључења изда потврду о путовању која, поред података који се односе на само путовање и ознаке и адресе организатора путовања, мора да садржи ознаку и адресу посредника, као и податак да он иступа у том својству.

(2) Ако у потврди о путовању не назначи својство посредника, посредник у организовању путовања сматра се као организатор путовања.

(3) У случају кад се посреднички уговор о путовању односи на закључење уговора о некој посебној услузи, посредник је дужан да изда потврду која се односи на ту услугу са назнаком износа који је плаћен за услугу.

Поступање по упутствима путника

Члан 882

(1) Посредник је дужан да поступа по упутствима које му је путник благовремено дао, ако су она у складу са уговором, уобичајеним пословањем посредника и интересима других путника.

(2) Ако путник не да потребна упутства, посредник је дужан да ради на начин који је у датим приликама најпогоднији за путника.

Избор трећих лица

Члан 883

Посредник је дужан да савесно врши избор трећих лица која треба да обаве услуге предвиђене уговором и одговара путнику за њихов избор.

Сходна примена одредаба уговора о организовању путовања

Члан 884

Одредбе овог закона које се односе на уговор о организовању путовања, сходно се примењују на посреднички уговор о путовању, ако одредбама ове главе није друкчије одређено.

Глава XXVI

УГОВОР О АНГАЖОВАЊУ УГОСТИТЕЉСКИХ КАПАЦИТЕТА
(УГОВОР О АЛОТМАНУ)

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 885

(1) Уговором о алотману угоститељ се обавезује да у току одређеног времена стави на располагање туристичкој агенцији одређени број лежаја у одређеном објекту, пружи угоститељске услуге лицима које упути агенција и плати јој одређену провизију, а ова се обавезује да настоји да их попуни односно да обавести у утврђеним роковима да то није у могућности, као и да плати цену пружених услуга, уколико је користила ангажоване хотелске капацитете.

(2) Ако уговором није друкчије одређено, сматра се да су смештајни угоститељски капацитети стављени на располагање за једну годину.

Форма уговора

Члан 886

Уговор о алотману мора бити закључен у писменој форми.

Одељак 2

ОБАВЕЗЕ ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ

Обавеза обавештавања

Члан 887

(1) Туристичка агенција је дужна да обавештава угоститеља о току попуњавања смештајних капацитета.

(2) Уколико није у могућности да попуни све ангажоване смештајне капацитете, туристичка агенција је дужна да у уговореним или уобичајеним роковима обавести угоститеља о томе и да му достави листу гостију, као и да у обавештењу одреди рок до кога угоститељ може слободно располагати ангажованим капацитетима.

(3) Угоститељски капацитети који у листи гостију нису означени као попуњени, сматрају се слободним од дана пријема те листе од стране хотела за период на који се листа односи.

(4) После протека тога рока туристичка агенција поново стиче право да попуњава ангажоване смештајне капацитете.

Обавеза придржавања уговорених цена

Члан 888

Туристичка агенција не може лицима која шаље у угоститељски објекат зарачунавати веће цене за угоститељске услуге од оних које су предвиђене уговором о алотману или угоститељским ценовником.

Обавеза плаћања угоститељских услуга

Члан 889

(1) Уколико уговором није друкчије одређено, цену пружених угоститељских услуга плаћа угоститељу туристичка агенција после извршених услуга.

(2) Угоститељ има право да захтева плаћање одговарајуће аконтације.

Обавеза издавања посебне писмене исправе

Члан 890

(1) Туристичка агенција је дужна да лицима која шаље на основу уговора о алотману изда посебну писмену исправу (посебна писмена исправа).

(2) Посебна писмена исправа гласи на име или на одређену групу, непреносива је и садржи налог угоститељу да пружи услуге које су у њој наведене.

(3) Посебна писмена исправа служи као доказ да је лице клијент туристичке агенције која је са угоститељем закључила уговор о алотману.

(4) На основу посебне писмене исправе врши се обрачун узајамних потраживања између туристичке агенције и угоститеља.

Одељак 3

ОБАВЕЗЕ УГОСТИТЕЉА

Обавеза стављања на коришћење уговорених смештајних капацитета

Члан 891

(1) Угоститељ преузима коначну и неопозиву обавезу да у току одређеног времена стави на коришћење уговорени број лежаја и пружи лицима која упућује туристичка агенција услуге наведене у посебној писменој исправи.

(2) Угоститељ не може уговорити са другом туристичком агенцијом ангажовање капацитета који су већ резервисани на основу уговора о алотману.

Обавезе једнаког поступања

Члан 892

Угоститељ је дужан да лицима која упути туристичка агенција пружи под истим условима услуге као и лицима са којима је непосредно закључио уговор о угоститељским услугама.

Обавеза угоститеља да не мења цене услуга

Члан 893

(1) Угоститељ не може мењати уговорене цене ако о томе не обавести туристичку агенцију најмање шест месеци унапред, осим у случају промене у курсу размена валута које утичу на уговорену цену.

(2) Нове цене могу се примењивати по истеку месец дана од њихове доставе туристичкој агенцији.

(3) Нове цене неће се примењивати на услуге за које је већ достављена листа гостију.

(4) У сваком случају измене цене немају дејство на резервације које је угоститељ потврдио.

Обавеза плаћања провизије

Члан 894

(1) Угоститељ је дужан да туристичкој агенцији исплати провизију на промет остварен на основу уговора о алотману.

(2) Провизија се одређује у проценту од цене извршених угоститељских услуга.

(3) Уколико проценат провизије није одређен уговором, туристичкој агенцији припада провизија одређена општим условима пословања туристичке агенције или, ако ових више нема, пословним обичајима.

Одељак 4

ПРАВО ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ ДА ОДУСТАНЕ ОД УГОВОРА

Право на одустанак од ангажованих смештајних капацитета

Члан 895

(1) Туристичка агенција може привремено одустати од коришћења ангажованих смештајних капацитета а да тиме не раскине уговор о алотману нити створи за себе обавезу накнаде штете угоститељу, уколико у уговореном року пошаље обавештење о одустанку од коришћења.

(2) Ако рок обавештења о одустанку није одређен уговором, утврђује се на основу пословних обичаја у угоститељству.

(3) У случају да обавештење о одустанку не буде послато у предвиђеном року, угоститељ има право на накнаду штете.

(4) Туристичка агенција може одустати од уговора у целини без обавезе да накнади штету ако обавештење о одустанку пошаље у уговореном року.

Обавеза туристичке агенције да попуни ангажоване капацитете

Члан 896

(1) Уговором о алотману се може предвидети посебна обавеза туристичке агенције да попуни ангажоване угоститељске капацитете.

(2) Ако у том случају не попуни ангажоване угоститељске капацитете, туристичка агенција је дужна да плати угоститетељу накнаду по неискоришћеном лежају у дану.

(3) Туристичка агенција нема тада право да путем благовременог обавештења откаже уговор било делимично или у целини.

Глава XXVII

ОСИГУРАЊЕ

Одељак 1

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ ЗА ИМОВИНСКА ОСИГУРАЊА И ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА

Одсек 1

Опште одредбе

Појам

Члан 897

Уговором о осигурању обавезује се уговарач осигурања да плати одређени износ организацији за осигурање (осигуравач), а организација се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или неком трећем лицу накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго.

Осигурани случај

Члан 898

(1) Догађај с обзиром на који се закључује осигурање (осигурани случај) мора бити будући, неизвестан и независан од искључиве воље уговарача.

(2) Уговор о осигурању је ништав ако је у часу његовог закључења већ настао осигурани случај, или је тај био у наступању, или је било извесно да ће наступити, или ако је већ тада била престала могућност да он настане.

(3) Али, ако је уговорено да ће осигурањем бити обухваћен одређен период који претходи закључењу уговора, уговор ће бити ништав само ако је у часу његовог закључења заинтересованој страни било познато да се осигурани случај већ догодио, односно да је већ тада била престала могућност да се он догоди.

Искључење неких осигурања

Члан 899

(1) Одредбе ове главе неће се примењивати на пловидбено осигурање, као ни на друга осигурања на која се примењују правила о пловидбеном осигурању.

(2) Наведене одредбе неће се примењивати ни на осигурање потраживања, као ни на односе из реосигурања.

Одступање од одредаба ове главе

Члан 900

(1) Уговором се може одступити само од оних одредаба ове главе у којима је то одступање изричито допуштено, као и од оних које пружају уговарачима могућност да поступе како хоће.

(2) Одступање од осталих одредаба, уколико није забрањено овим или којим другим законом, допуштено је само ако је у несумњивом интересу осигураника.

Одсек 2

Закључење уговора

Кад је уговор закључен

Члан 901

(1) Уговор о осигурању је закључен кад уговарачи потпишу полису осигурања или листу покрића.

(2) Писмена понуда учињена осигуравачу за закључење уговора о осигурању везује понудиоца, ако он није одредио краћи рок, за време од осам дана од дана кад је понуда приспела осигуравачу, а ако је потребан лекарски преглед, онда за време од тридесет дана.

(3) Ако осигуравач у том року не одбије понуду која не одступа од услова под којима он врши предложено осигурање, сматраће се да је прихватио понуду и да је уговор закључен.

(4) У том случају уговор се сматра закљученим кад је понуда приспела осигуравачу.

Полиса и листа покрића

Члан 902

(1) У полиси морају бити наведени: уговорне стране, осигурана ствар, односно осигурано лице, ризик обухваћен осигурањем, трајање осигурања и период покрића, свота осигурања или да је осигурање неограничено; премија или допринос, датум издања полисе и потписи уговорених страна.

(2) Полиса осигурања може бити привремено замењена листом покрића у коју се уносе битни састојци уговора.

(3) Осигуравач је дужан упозорити уговарача осигурања да су општи и посебни услови осигурања саставни део уговора и предати му њихов текст, ако ти услови нису штампани на самој полиси.

(4) Извршење обавезе из претходног става мора бити констатовано на полиси.

(5) У случају неслагања неке одредбе општих или посебних услова и неке одредбе полисе примениће се одредбе полисе а у случају неслагања неке штампане одредбе полисе и неке њене рукописне одредбе, примениће се ова последња.

(6) Према споразуму уговарача, полиса може гласити на одређено лице, по наредби или на доносиоца.

Осигурање без полисе

Члан 903

Условима осигурања могу бити предвиђени случајеви у којима уговорни однос из осигурања настаје самим плаћањем премије.

Закључење уговора у име другог без овлашћења

Члан 904

(1) Ко закључи уговор о осигурању у име другог без његовог овлашћења, одговара осигуравачу за обавезе из уговора све док га онај у чије је име уговор закључен не одобри.

(2) Заинтересовани може одобрити уговор и пошто се догодио осигурани случај.

(3) Ако је одобрење одбијено, уговарач осигурања дугује премију за период осигурања у коме је осигуравач обавештен о одбијању одобрења.

(4) Али, не одговара за обавезе из осигурања пословођа без налога који је обавестио осигуравача да иступа без овлашћења у име и за рачун другога.

Осигурање за туђи рачун или за рачун кога се тиче

Члан 905

(1) У случају осигурања за туђи рачун или за рачун кога се тиче, обавезе плаћања премије и остале обавезе из уговора дужан је извршавати уговарач осигурања, али он не може вршити права из осигурања, чак и кад држи полису, без пристанка лица чији је интерес осигуран и коме она припадају.

(2) Уговарач осигурања није дужан предати полису заинтересованом лицу док му не буду накнађене премије које је исплатио осигуравачу, као и трошкови уговора.

(3) Уговарач осигурања има право првенствене наплате ових потраживања из дуговане накнаде, као и право да захтева њихову исплату непосредно од осигуравача.

(4) Осигуравач може истаћи сваком кориснику осигурања за туђи рачун све приговоре које по основу уговора има према уговарачу осигурања.

Заступници осигурања

Члан 906

(1) Кад осигуравач овласти некога да га заступа, а не одреди обим његових овлашћења, заступник је овлашћен да у име и за рачун осигуравача закључује уговоре о осигурању, да уговара измене уговора или продужење њиховог важења, да изда полисе осигурања, да наплаћује премије и да прима изјаве упућене осигуравачу.

(2) Ако је осигуравач ограничио овлашћења свог заступника, а то уговарачу осигурања није било познато, сматра се као да та ограничења нису ни постојала.

Одсек 3

Обавеза осигураника, односно уговарача осигурања

И Пријава околности значајних за оцену ризика

Дужност пријављивања

Члан 907

Уговарач осигурања дужан је пријавити осигуравачу приликом закључења уговора све околности које су од значаја за оцену ризика, а које су му познате или му нису могле остати непознате.

Намерна нетачна пријава или прећуткивање

Члан 908

(1) Ако је уговарач осигурања намерно учинио нетачну пријаву или намерно прећутао неку околност такве природе да осигуравач не би закључио уговор да је знао за право стање ствари, осигуравач може захтевати поништење уговора.

(2) У случају поништења уговора из разлога наведених у претходном ставу, осигуравач задржава наплаћене премије и има право захтевати исплату премије за период осигурања у коме је затражио поништење уговора.

(3) Осигуравачево право да захтева поништење уговора о осигурању престаје ако он у року од три месеца од дана сазнања за нетачност пријаве или за прећуткивање не изјави уговарачу осигурања да намерава користити то право.

Ненамерна нетачност или непотпуност пријаве

Члан 909

(1) Ако је уговарач осигурања учинио нетачну пријаву или је пропустио дати дужно обавештење, а то није учинио намерно, осигуравач може, по свом избору, у року од месец дана од сазнања за нетачност или непотпуност пријаве, изјавити да раскида уговор или предложити повећање премије сразмерно већем ризику.

(2) Уговор у том случају престаје по истеку четрнаест дана од кад је осигуравач своју изјаву о раскиду саопштио уговарачу осигурања, а у случају осигуравачевог предлога да се премија повећа, раскид наступа по самом закону ако уговарач осигурања не прихвати предлог у року од четрнаест дана од кад га је примио.

(3) У случају раскида, осигуравач је дужан вратити део премије који отпада на време до краја периода осигурања.

(4) Ако се осигурани случај догодио пре него што је утврђена нетачност или непотпуност пријаве, или после тога али пре раскида уговора, односно пре постизања споразума о повећању премије, накнада се смањује у сразмери између стопе плаћених премија и стопе премија које би требало платити према стварном ризику.

Проширење примене претходних чланова

Члан 910

Одредбе претходних чланова о последицама нетачне пријаве или прећуткивања околности од значаја за оцену ризика примењују се и у случајевима осигурања закључених у име и за рачун другога, или у корист трећег, или за туђи рачун, или за рачун кога се тиче, ако су ова лица знала за нетачност пријаве или прећуткивање околности од значаја за оцену ризика.

Случајеви у којима се осигуравач не може позивати на нетачност или непотпуност пријаве

Члан 911

(1) Осигуравач коме су у часу закључења уговора биле познате или му нису могле остати непознате околности које су од значаја за оцену ризика, а које је уговарач осигурања нетачно пријавио или прећутао, не може се позивати на нетачност пријаве или прећуткивања.

(2) Исто важи у случају кад је осигуравач сазнао за те околности за време трајања осигурања, а није се користио законским овлашћењима.

II Плаћање премије

Дужност плаћања и примања премије

Члан 912

(1) Уговарач осигурања дужан је платити премију осигурања, али је осигуравач дужан примити исплату премије од сваког лица које има правни интерес да она буде плаћена.

(2) Премија се плаћа у уговореним роковима, а ако треба да се исплати одједном, плаћа се приликом закључења уговора.

(3) Место плаћања премије је место у коме уговарач осигурања има своје седиште, односно пребивалиште, ако уговором није одређено неко друго место.

Последице неисплате премије

Члан 913

(1) Ако је уговорено да се премија плаћа приликом закључења уговора, обавеза осигуравача да исплати накнаду или своту одређену уговором почиње наредног дана од дана уплате премије.

(2) Ако је уговорено да се премија плаћа после закључења уговора, обавеза осигуравача да исплати накнаду или своту одређену уговором, почиње од дана одређеног у уговору као дана почетка осигурања.

(3) Али, ако уговарач осигурања премију која је доспела после закључења уговора не плати до доспелости, нити то учини које друго заинтересовано лице, уговор о осигурању престаје по самом закону по истеку рока од тридесет дана од дана од када је уговарачу осигурања уручено препоручено писмо осигуравача са обавештењем о доспелости премије али с тим да тај рок не може истећи пре него што протекне тридесет дана од доспелости премије.

(4) У сваком случају, уговор о осигурању престаје по самом закону ако премија не буде плаћена у року од године дана од доспелости.

(5) Одредбе овог члана не примењују се на осигурање живота.

III Обавештавање осигуравача о променама ризика

Повећање ризика

Члан 914

(1) Уговарач осигурања дужан је, кад је у питању осигурање имовине, обавестити осигуравача о свакој промени околности која може бити од значаја за оцену ризика, а кад је у питању осигурање лица, онда само ако је ризик повећан због тога што је осигурано лице променило занимање.

(2) Он је дужан да без одлагања обавести осигуравача о повећању ризика, ако је ризик повећан неким његовим поступком, а ако се повећање ризика догодило без његовог учешћа, он је дужан да га обавести у року од четрнаест дана од кад је за то сазнао.

(3) Ако је повећање ризика толико да осигуравач не би закључио уговор да је такво стање постојало у часу његовог закључења, он може раскинути уговор.

(4) Али, ако је повећање ризика толико да би осигуравач закључио уговор само уз већу премију да је такво стање постојало у часу закључења уговора, он може уговарачу осигурања предложити нову стопу премије.

(5) Ако уговарач осигурања не пристане на нову стопу премије у року од четрнаест дана од пријема предлога нове стопе, уговор престаје по самом закону.

(6) Али, уговор остаје на снази и осигуравач се више не може користити овлашћењима да предложи уговарачу осигурања нову стопу премије или да раскине уговор, ако не искористи та овлашћења у року од месец дана од кад је ма на који начин дознао за повећање ризика, или ако још пре истека тога рока на неки начин покаже да пристаје на продужење уговора (ако прими премију, исплати накнаду за осигурани случај који се десио после тог повећања и сл.).

Кад се осигурани случај догоди у међувремену

Члан 915

Ако се осигурани случај догоди пре него што је осигуравач обавештен о повећању ризика или пошто је обавештен о повећању ризика, али пре него што је уговор раскинуо или постигао споразум са уговарачем осигурања о повећању премије, накнада се смањује у сразмери између плаћених премија и премија које би требало платити према повећаном ризику.

Смањење ризика

Члан 916

(1) У случају кад се после закључења уговора о осигурању догодило смањење ризика, уговарач осигурања има право захтевати одговарајуће смањење премије, рачунајући од дана кад је о смањењу обаветио осигуравача.

(2) Ако осигуравач не пристане на смањење премије, уговарач осигурања може раскинути уговор.

Обавеза обавештавања о наступању осигураног случаја

Члан 917

(1) Осигураник је дужан изузев у случају осигурања живота, обавестити осигуравача о наступању осигураног случаја најдаље у року од три дана од кад је то сазнао.

(2) Ако он не изврши ову своју обавезу у одређено време, дужан је накнадити осигуравачу штету коју би овај због тога имао.

Ништавост одредаба о губитку права

Члан 918

Ништаве су одредбе уговора које предвиђају губитак права на накнаду или своту осигурања, ако осигураник после наступања осигураног случаја не изврши неку од прописаних или уговорених обавеза.

Одсек 4

Обавезе осигуравача

Исплата накнаде или уговорене своте

Члан 919

(1) Кад се догоди осигурани случај, осигуравач је дужан исплатити накнаду или своту одређену уговором у уговореном року који не може бити дужи од четрнаест дана, рачунајући од када је осигуравач добио обавештење да се осигурани случај догодио.

(2) Али ако је за утврђивање постојања осигуравачеве обавезе или њеног износа потребно извесно време, овај рок почиње тећи од дана када је утврђено постојање његове обавезе и њен износ.

(3) Ако износ осигуравачеве обавезе не буде утврђен у року одређеном у првом ставу овог члана, осигуравач је дужан, на захтев овлашћеног лица, исплатити износ неспорног дела своје обавезе на име предујма.

Искључење одговорности осигуравача у случају намере и преваре

Члан 920

Ако је уговарач осигурања, осигураник или корисник изазвао осигурани случај намерно или преваром, осигуравач није обавезан ни на каква давања, а супротна уговорна одредба нема правног дејства.

Приговори осигуравача

Члан 921

(1) Против захтева доносиоца полисе, као и захтева ког другог лица које се на њу позива, осигуравач може истаћи све приговоре које има у вези са уговором према лицу са којим је закључио уговор о осигурању.

(2) Изузетно, против захтева трећег лица у случају добровољног осигурања од одговорности, и захтева носилаца одређених права на осигураној страни, чије је право прешло по самом закону са уништене или оштећене осигуране ствари на накнаду из осигурања, осигуравач може истаћи само приговоре који су настали пре него што се догодио осигурани случај.

Одсек 5

Трајање осигурања

Почетак дејства осигурања

Члан 922

(1) Ако друкчије није уговорено, уговор о осигурању производи своје дејство почев од двадесет четвртог часа дана који је у полиси означен као дан почетку трајања осигурања, па све до свршетка последњег дана рока за који је осигурање уговорено.

(2) Ако рок трајања осигурања није одређен уговором, свака страна може раскинути уговор са даном доспелости премије, обавештавајући писменим путем другу страну најкасније три месеца пре доспелости премије.

(3) Ако је осигурање закључено на рок дужи од пет година, свака страна може по протеку овог рока уз отказни рок од шест месеци, писмено изјавити другој страни да раскида уговор.

(4) Уговором се не може искључити право сваке стране да раскине уговор како је напред изложено.

(5) Одредбе овог члана не важе за осигурање живота.

Утицај стечаја на осигурање

Члан 923

(1) У случају стечаја уговарача осигурања, осигурање се наставља, али свака страна има право да раскине уговор о осигурању у року од три месеца од отварања стечаја, у ком случају стечајној маси уговарача припада део плаћене премије који одговара преосталом времену осигурања.

(2) У случају стечаја осигуравача, уговор о осигурању престаје по истеку тридесет дана од отварања стечаја.

Одељак 2

ОСИГУРАЊЕ ИМОВИНЕ

Одсек 1

Опште одредбе

Интерес осигурања

Члан 924

(1) Осигурање имовине може закључити свако лице које има интерес да се не догоди осигурани случај, пошто би иначе претрпело неки материјални губитак.

(2) Право из осигурања могу имати само лица која су у часу настанка штете имала материјални интерес да се осигурани случај не догоди.

Сврха осигурања имовине

Члан 925

(1) Осигурањем имовине обезбеђује се накнада за штету која би се десила у имовини осигураника због наступања осигураног случаја.

(2) Износ накнаде не може бити већи од штете коју је осигураник претрпео наступањем осигураног случаја.

(3) Код осигурања усева и плодова и осталих производа земље износ штете утврђује се с обзиром на вредност коју би имали у време сабирања, ако није друкчије уговорено.

(4) Пуноважне су одредбе уговора којима се износ накнаде ограничава на мањи износ од износа штете.

(5) При утврђивању износа штете узима се у обзир измакли добитак само ако је то уговорено.

(6) Ако се у току истог периода осигурања догоди више осигураних случајева један за другим, накнада из осигурања за сваки од њих одређује се и исплаћује у потпуности с обзиром на целу своту осигурања, без њеног умањења за износ раније исплаћених накнада у том периоду.

(7) Ако је уговором о осигурању вредност осигуране ствари споразумно утврђена, накнада се одређује према тој вредности, изузев ако осигуравач докаже да је уговорена вредност знатно већа од стварне вредности, а за ту разлику не постоји оправдан разлог (као на пример, осигурање употребљаване ствари на вредност такве нове ствари, или осигурање субјективне вредности).

Спречавање осигураног случаја и спасавање

Члан 926

(1) Осигураник је дужан предузети прописане, уговорене и све остале мере потребне да се спречи наступање осигураног случаја, а ако осигурани случај наступи, дужан је предузети све што је у његовој моћи да се ограниче његове штетне последице.

(2) Осигуравач је дужан накнадити трошкове, губитке, као и друге штете проузроковане разумним покушајем да се отклони непосредна опасност наступања осигураног случаја, као и покушајем да се ограниче његове штетне последице, па и онда ако су ти покушаји остали без успеха.

(3) Осигуравач је дужан дати ову накнаду чак и ако она заједно са накнадом штете од осигураног случаја прелази своту осигурања.

(4) Ако осигураник не испуни своју обавезу спречавања осигураног случаја или обавезу спасавања, а за то нема оправдања, обавеза осигуравача смањује се за онолико за колико је настала већа штета због тог неиспуњења.

Препуштање оштећене осигуране ствари

Члан 927

Ако друкчије није уговорено, осигураник нема право да после наступања осигураног случаја препусти осигуравачу оштећену ствар и да од њега захтева исплату пуне своте осигурања.

Пропаст ствари услед догађаја који није предвиђен у полиси

Члан 928

(1) Ако осигурана ствар или ствар у вези са чијом је употребом закључено осигурање од одговорности пропадне за време периода осигурања услед неког догађаја који није предвиђен у полиси, уговор престаје да важи даље, а осигуравач је дужан вратити уговарачу осигурања део премије сразмерно преосталом времену.

(2) Кад једна од више ствари обухваћених једним уговором пропадне услед неког догађаја који није предвиђен у полиси, осигурање остаје на снази и даље у погледу осталих ствари уз потребне измене због смањења предмета осигурања.

Одсек 2

Ограничење осигураних ризика

Штете покривене осигурањем

Члан 929

(1) Осигуравач је дужан накнадити штете настале случајно или кривицом уговарача осигурања, осигураника или корисника осигурања, изузев ако је у погледу одређене штете ова његова обавеза изрично искључена уговором о осигурању.

(2) Он не одговара за штету коју су та лица проузроковала намерно, те је ништава одредба у полиси која би предвиђала његову одговорност и у том случају.

(3) Али, уколико се остварио осигурани случај осигуравач је дужан накнадити сваку штету проузроковану од неког лица за чије поступке осигураник одговара по ма ком основу, без обзира на то да ли је штета проузрокована непажњом или намерно.

Штета проузрокована недостацима осигуране ствари

Члан 930

Осигуравач не одговара за штету на осигураној ствари која потиче од њених недостатака, осим ако је друкчије уговорено.

Штете проузроковане ратним операцијама и побунама

Члан 931

(1) Осигуравач није дужан накнадити штете проузроковане ратним операцијама или побунама, осим ако је друкчије уговорено.

(2) Осигуравач је дужан доказати да је штета проузрокована неким од ових догађаја.

Одсек 3

Надосигурање и уговор са више осигуравача

Надосигурање

Члан 932

(1) Ако се при закључењу уговора једна страна послужи преваром и тако уговори своту осигурања већу од стварне вредности осигуране ствари, друга страна може тражити поништење уговора.

(2) Ако је уговорена свота осигурања већа од вредности осигуране ствари, а при томе ни једна страна није поступила несавесно, уговор остаје на снази, свота осигурања се снижава до износа стварне вредности осигуране ствари, а премије се сразмерно смањују.

(3) У оба случаја савесни осигуравач задржава примљене премије и има право на несмањену премију за текући период.

Накнадно смањење вредности

Члан 933

Ако се осигурана вредност смањи за време трајања осигурања, свака уговорна страна има право на одговарајуће снижење своте осигурања и премије, почев од дана када је свој захтев за снижење саопштила другој страни.

Вишеструко и двоструко осигурање

Члан 934

(1) Ако је нека ствар осигурана код два или више осигуравача од истог ризика, за исти интерес и за исто време, тако да збир свота осигурања не прелази вредност те ствари (вишеструко осигурање), сваки осигуравач одговара за извршење у потпуности обавеза насталих из уговора који је он закључио.

(2) Ако, пак, збир свота осигурања прелази вредност осигуране ствари (двоструко осигурање), а при томе уговарач осигурања није поступио несавесно, сва та осигурања су пуноважна, и сваки осигуравач има право на уговорену премију за период осигурања у току, а осигураник има право захтевати од сваког појединог осигуравача накнаду према уговору закљученом са њим, али укупно не више од износа штете.

(3) Кад се догоди осигурани случај, уговарач осигурања дужан је обавестити о томе сваког осигуравача истог ризика и саопштити му имена и адресе осталих осигуравача, као и своте осигурања појединих уговора закључених са њима.

(4) По исплати накнаде осигуранику сваки осигуравач сноси део накнаде у сразмери у којој стоји свота осигурања на коју се он обавезао према укупном збиру свота осигурања, те осигуравач који је платио више има право захтевати од осталих осигуравача накнаду више плаћеног.

(5) Ако је неки уговор закључен без назначења своте осигурања или уз неограничено покриће сматра се као уговор закључен уз највишу своту осигурања.

(6) За део осигуравача који не може да плати, одговарају остали осигуравачи сразмерно својим деловима.

(7) Ако је уговарач осигурања закључио уговор о осигурању којим је настало двоструко осигурање не знајући за раније закључено осигурање, он може, без обзира на то да ли је раније осигурање закључио он или неко други, у року од месец дана од када је сазнао за то осигурање, захтевати одговарајуће снижење своте осигурања и премије доцнијег осигурања, али осигуравач задржава примљене премије и има право на премију за текући период.

(8) Ако је до двоструког осигурања дошло због смањења вредности осигуране ствари за време трајања осигурања, уговарач осигурања има право на одговарајућа снижења свота осигурања и премија, почев од дана када је свој захтев за снижење саопштио осигуравачу.

(9) Ако је при настанку двоструког осигурања уговарач осигурања поступио несавесно сваки осигуравач може тражити поништење уговора, задржати примљене премије и захтевати несмањену премију за текући период.

Саосигурање

Члан 935

Кад је уговор о осигурању закључен са више осигуравача који су се споразумели о заједничком сношењу и расподели ризика, сваки осигуравач назначен у полиси осигурања одговара осигуранику за потпуну накнаду.

Одсек 4

Подосигурање

Члан 936

(1) Кад се утврди да је у почетку односног периода осигурања вредност осигуране ствари била већа од своте осигурања, износ накнаде коју дугује осигуравач смањује се сразмерно, изузев ако је друкчије уговорено.

(2) Осигуравач је дужан дати потпуну накнаду све до износа своте осигурања, ако је уговорено да однос између вредности ствари и своте осигурања нема значаја за одређивање износа накнаде.

Одсек 5

Прелаз уговора и исплата накнаде из осигурања другоме

Прелаз уговора на прибавиоца осигуране ствари

Члан 937

(1) У случају отуђења осигуране ствари, као и ствари у вези са чијом је употребом закључено осигурање од одговорности, права и обавезе уговарача осигурања прелазе по самом закону на прибавиоца, осим ако друкчије није уговорено.

(2) Али, ако је отуђен само један део осигураних ствари који у погледу осигурања не чине засебну целину, уговор о осигурању престаје по самом закону у погледу отуђених ствари.

(3) У случају кад се због отуђења ствари повећа или смањи вероватноћа наступања осигураног случаја, примењују се опште одредбе о повећању или смањењу ризика.

(4) Уговарач осигурања који не обавести осигуравача да је осигурана ствар отуђена, остаје у обавези на плаћање премија које доспевају и после дана отуђења.

(5) Осигуравач и прибавилац осигуране ствари могу одустати од осигурања уз отказни рок од петнаест дана, с тим што су отказ дужни поднети најдаље у року од тридесет дана од сазнања за отуђење.

(6) Уговор о осигурању не може се раскинути ако је полиса осигурања издата на доносиоца или по наредби.

Додељивање накнаде носиоцима залоге и других права

Члан 938

(1) После наступања осигураног случаја, заложна права и остала права која су раније постојала на осигураној ствари имају за предмет дуговану накнаду, како у случају осигурања сопствене ствари, тако и у случају осигурања туђих ствари због обавезе њиховог чувања и враћања, те осигуравач не може исплатити накнаду осигуранику без сагласности носилаца тих права.

(2) Ова лица могу захтевати непосредно од осигуравача да им у границама своте осигурања и према законском реду исплати њихова потраживања.

(3) Међутим, ако у часу исплате осигуравач није знао нити је могао знати за та права, извршена исплата накнаде осигуранику остаје пуноважна.

Одсек 6

Прелаз осигураникових права према одговорном лицу на осигуравача (суброгација)

Члан 939

(1) Исплатом накнаде из осигурања прелазе на осигуравача, по самом закону, до висине исплаћене накнаде сва осигураникова права према лицу које је по ма ком основу одговорно за штету.

(2) Ако је кривицом осигураника онемогућен овај прелаз права на осигураваче, у потпуности или делимично, осигуравач се ослобађа у одговарајућој мери своје обавезе према осигуранику.

(3) Прелаз права са осигураника на осигуравача не може бити на штету осигураника, те ако је накнада коју је осигураник добио од осигуравача из било ког узрока нижа од штете коју је претрпео, осигураник има право да му се из средстава одговорног лица исплати остатак накнаде пре исплате осигуравачевог потраживања по основу права која су прешла на њега.

(4) Изузетно од правила о прелазу осигураникових права на осигуравача, ова права не прелазе на осигуравача ако је штету проузроковало лице у сродству у правој линији са осигураником или лице за чије поступке осигураник одговара, или које живи са њим у истом домаћинству, или лице које је радник осигураника, осим ако су та лица штету проузроковала намерно.

(5) Али ако је неко од лица поменутих у претходном ставу било осигурано од одговорности, осигуравач може захтевати од његовог осигуравача накнаду износа који је исплатио осигуранику.

Одсек 7

Осигурање од одговорности

Одговорност осигуравача

Члан 940

(1) У случају осигурања од одговорности, осигуравач одговара за штету насталу осигураним случајем само ако треће оштећено лице захтева њену накнаду.

(2) Осигуравач сноси, у границама своте осигурања, трошкове спора о осигураниковој одговорности.

Сопствено право оштећеника и директна тужба

Члан 941

(1) У случају осигурања од одговорности, оштећено лице може захтевати непосредно од осигуравача накнаду штете коју је претрпело догађајем за који одговара осигураник, али највише до износа осигуравачеве обавезе.

(2) Оштећено лице има, од дана када се догодио осигурани случај, сопствено право на накнаду из осигурања те је свака доцнија промена у правима осигураника према осигуравачу без утицаја на право оштећеног лица на накнаду.

Одељак 3

ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА

Одсек 1

Опште одредбе

Утврђивање осигуране своте

Члан 942

У уговорима о осигурању лица (осигурање живота и осигурање од несрећног случаја) висина осигуране своте, коју је осигуравач дужан исплатити кад наступи осигурани случај, утврђује се у полиси према споразуму уговорних страна.

Полиса осигурања живота

Члан 943

(1) Поред састојака које мора имати свака полиса, у полиси осигурања живота морају бити назначени: име и презиме лица на чији се живот односи осигурање, датум његовог рођења и догађај или рок од кога зависи настанак права да се захтева исплата осигуране своте.

(2) Полиса осигурања живота може гласити на одређено лице или по наредби, али не може гласити на доносиоца.

(3) За пуноважност индосамента полисе по наредби потребно је да садржи име корисника, датум индосирања и потпис индосанта.

Нетачна пријава старости осигураника

Члан 944

Изузетно од општих одредби ове главе и последицама нетачних пријава и прећуткивања околности од значаја за оцену ризика, за нетачне пријаве година живота у уговорима о осигурању живота важе следећа правила:

1) уговор о осигурању живота је ништав, и осигуравач је дужан у сваком случају вратити све примљене премије, ако су приликом његовог закључења нетачно пријављене године живота осигураника а његове стварне године живота прелазе границу до које осигуравач по својим условима и тарифама врши осигурање живота;

2) ако је нетачно пријављено да осигураник има мање година, а његове стварне године живота не прелазе границу до које осигуравач врши осигурање живота уговор је пуноважан, а осигурана свота се смањује у сразмери уговорене премије и премије предвиђене за осигурање живота лица осигураникових година;

3) кад осигураник има мање година него што је пријављено приликом закључења уговора, премија се смањује на одговарајући износ, а осигуравач је дужан вратити разлику између примљених премија и премија на које има право.

Последице неплаћања премије и смањење осигуране своте

Члан 945

(1) Ако уговарач осигурања живота не плати неку премију о доспелости, осигуравач нема право да њену исплату тражи судским путем.

(2) Ако уговарач осигурања на позив осигуравача, који му мора бити достављен препорученим писмом, не исплати доспелу премију у року одређеном у том писму, а који не може бити краћи од месец дана, рачунајући од када му је писмо уручено, нити то учини које друго заинтересовано лице, осигуравач може само, ако су дотле плаћене бар три годишње премије, изјавити уговарачу осигурања да смањује осигурану своту на износ откупне вредности осигурања, а у супротном случају да раскида уговор.

(3) Ако се осигурани случај догодио пре раскида уговора или смањења осигуране своте, сматра се као да је осигурана свота смањена односно да је уговор раскинут, према томе да ли су премије биле плаћене бар за три године или не.

Осигурање трећег лица

Члан 946

(1) Осигурање живота може се односити на живот уговарача осигурања, а може се односити и на живот неког трећег.

(2) Исто важи и за осигурање од несрећног случаја.

(3) Ако се осигурање односи на случај смрти неког трећег, за пуноважност уговора потребна је његова писмена сагласност дата у полиси или у одвојеном писмену, приликом потписивања полисе, са назначењем осигуране своте.

Осигурање за случај смрти малолетника и лица лишених пословне способности

Члан 947

(1) Ништаво је осигурање за случај смрти трећег лица млађег од четрнаест година, као и лица потпуно лишеног пословне способности, те је осигуравач дужан вратити уговарачу осигурања све премије примљене по основу таквог уговора.

(2) За пуноважност осигурања за случај смрти трећег лица старијег од четрнаест година потребна је писмена сагласност његовог законског заступника, као и писмена сагласност сваког осигураног лица.

Кумулирање накнаде и осигуране своте

Члан 948

(1) У осигурању лица, осигуравач који је исплатио осигурану своту не може имати ни по ком основу право на накнаду од трећег лица одговорног за заступање осигураног случаја.

(2) Право на накнаду од трећег лица одговорног за наступање осигураног случаја, припада осигуранику, односно кориснику, независно од његовог права на осигурану своту.

(3) Одредбе претходних ставова не односе се на случај кад је осигурање од последице несрећног случаја уговорено као осигурање од одговорности.

Одсек 2

Искључени ризици

Самоубиство осигураника

Члан 949

(1) Уговором о осигурању за случај смрти није обухваћен ризик самоубиства осигураника ако се десило у првој години осигурања.

(2) У случају да се самоубиство догодило у року од три године од дана закључења уговора осигуравач није дужан да исплати кориснику осигурану своту, него само математичку резерву уговора.

Намерно убиство осигураника

Члан 950

Осигуравач се ослобађа обавезе да кориснику исплати осигурану своту ако је овај намерно изазвао смрт осигуранику, али је дужан, ако су дотле биле уплаћене бар три годишње премије, исплатити математичку резерву уговора уговарачу осигурања, а ако је он осигураник, његовим наследницима.

Намерно проузроковање несрећног случаја

Члан 951

Осигуравач се ослобађа обавезе из уговора о осигурању од несрећног случаја ако је осигураник намерно проузроковао несрећни случај.

Ратне операције

Члан 952

(1) Ако је смрт осигураника проузрокована ратним операцијама, осигуравач, ако што друго није уговорено, није дужан исплатити кориснику осигурану своту, али је дужан исплатити му математичку резерву из уговора.

(2) Ако није што друго уговорено, осигуравач се ослобађа обавезе из уговора о осигурању од несрећног случаја, ако је несрећни случај проузрокован ратним операцијама.

Уговорно искључење ризика

Члан 953

Уговором о осигурању за случај смрти или од несрећног случаја могу бити искључени из осигурања и други ризици.

Одсек 3

Права уговарача осигурања пре наступања осигураног случаја

Откуп

Члан 954

(1) На захтев уговарача осигурања живота закљученог за цео живот осигураника, осигуравач је дужан исплатити му откупну вредност полисе, ако су дотле плаћене бар три годишње премије.

(2) У полиси морају бити наведени услови под којима уговарач може захтевати исплату њене откупне вредности, као и начин како се та вредност израчунава, сагласно условима осигурања.

(3) Право захтевати откуп не могу вршити повериоци уговарача осигурања, као ни корисник осигурања, али ће откупна вредност бити исплаћена кориснику на његов захтев, ако је одређивање корисника неопозиво.

(4) Изузетно од претходног става, откуп полисе може захтевати поверилац коме је полиса предата у залогу, ако потраживања ради чијег је осигурања дата залога не буде намирено о доспелости.

Предујам

Члан 955

(1) На тражење уговарача осигурања живота закљученог за цео живот осигураника, може му осигуравач исплатити унапред део осигуране своте до висине откупне вредности полисе, који уговарач осигурања може вратити доцније.

(2) На примљени предујам уговарач осигурања дужан је плаћати одређену камату.

(3) Ако уговарач осигурања задоцни са плаћањем доспеле камате, поступиће се као да је захтевао откуп.

(4) У полиси осигурања морају бити наведени услови давања предујма, могућност да се износ примљен на име предујма врати осигуравачу, висина каматне стопе, последице неплаћања доспеле камате, како је одређено условима осигурања.

Залагање полисе

Члан 956

(1) Полиса осигурања живота може бити дата у залогу.

(2) Залагање полисе има дејство према осигуравачу само ако је писмено обавештен да је полиса заложена одређеном повериоцу.

(3) Кад полиса гласи по наредби, залагање се врши индосаментом.

Одсек 4

Осигурање живота у корист трећег лица

Одређивање корисника

Члан 957

(1) Уговарач осигурања живота може у уговору, као и неким доцнијим правним послом, па и тестаментом, одредити лице коме ће припасти права из уговора.

(2) Ако се осигурање односи на живот неког другог лица, за одређивање корисника потребна је и његова писмена сагласност.

(3) Корисник не мора бити одређен по имену, довољно је ако акт садржи нужне податке за његово одређивање.

(4) Кад су за кориснике одређена деца или потомци, корист припада и онима који су рођени доцније, а корист намењена супругу припада лицу које је било у браку са осигураником у часу његове смрти.

Подела користи између више корисника

Члан 958

Кад су за кориснике одређена деца, потомци, и уопште наследници, ако уговарач осигурања није одредио како ће се извршити подела између њих, подела ће се извршити сразмерно њиховим наследничким деловима, а ако корисници нису наследници, осигурана свота биће подељена на једнаке делове.

Опозивање одредбе о одређивању корисника

Члан 959

(1) Одредбу којом се корист из осигурања додељује одређеном лицу, може опозвати само уговарач осигурања, и то његово право не могу вршити ни његови повериоци, ни његови законски наследници.

(2) Уговарач осигурања може опозвати одредбу о користи све док корисник не изјави на ма који начин да је прима, кад она постаје неопозива.

(3) Ипак, уговарач може опозвати одредбу о користи и после изјаве корисника да је прима, ако је корисник покушао убиство осигураника, а ако је корист додељена без накнаде, за опозивање важе и одредбе о опозивању поклона.

(4) Сматра се да је корисник одбио намењену му корист, ако се после смрти уговарача осигурања на позив његових наследника не изјасни у року од месец дана да је прима.

Сопствено и непосредно право корисника

Члан 960

(1) Осигурана свота која треба да буде исплаћена кориснику не улази у заоставшину уговарача осигурања, па ни кад су за кориснике одређени њихови наследници.

(2) Право на осигурану своту има само корисник, и то од самог закључења уговора о осигурању, и без обзира на то како је и када одређен за корисника, и без обзира да ли је изјавио своје прихватање пре или после смрти осигураника, те се може обратити непосредно осигуравачу са захтевом да му се исплати осигурана свота.

(3) Ако је уговарач осигурања одредио за корисника своју децу, своје потомке, или наследнике уопште, сваком тако одређеном кориснику припада право на одговарајући део осигуране своте и ако се одрекне наслеђа.

Повериоци уговарача осигурања и осигураника

Члан 961

(1) Повериоци уговарача осигурања и осигураника немају никако право на осигурану своту уговорену за корисника.

(2) Али, ако су премије које је уплатио уговарач осигурања биле несразмерно велике према његовим могућностима у часу кад су биле уплаћене, његови повериоци могу захтевати да им се преда део премија који премаша његове могућности, ако су испуњени услови под којима повериоци имају право на побијање дужникових правних радњи.

Уступање осигуране своте

Члан 962

Своје право на осигурану своту може корисник пренети на другога и пре осигураног случаја, али му је зато потребан писмени пристанак уговарача осигурања, у коме мора бити наведено име лица на које се право преноси, а ако се осигурање односи на живот неког другог лица, потребан је исти такав пристанак и тог лица.

Кад одређени корисник умре пре доспелости

Члан 963

Кад лице које је без накнаде одређено за корисника умре пре доспелости осигуране главнице или ренте, корист из осигурања не припада његовим наследницима, него наредном кориснику, а ако овај није одређен, онда имовини уговарача осигурања.

Осигурање за случај смрти без одређеног корисника

Члан 964

Ако уговарач осигурања за случај смрти не одреди корисника, или ако одредба о одређивању корисника остане без дејства због опозивања, или због одбијања одређеног лица, или из ког другог узрока, а уговарач осигурања не одреди другог корисника, осигурана свота припада имовини уговарача осигурања и као њен део прелази са осталим његовим правима на његове наследнике.

Савесна исплата осигуране своте неовлашћеном лицу

Члан 965

(1) Кад осигуравач исплати осигурану своту лицу које би на њу имало право да уговарач осигурања није одредио корисника, он се ослобађа обавезе из уговора о осигурању ако у часу извршене исплате није знао нити је могао знати да је корисник одређен тестаментом, или неким другим актом који му није достављен, а корисник има право да захтева враћање од лица које је примило осигурану своту.

(2) Исто важи у случају промене корисника.

Глава XXVIII

ЗАЛОГА

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 966

Уговором о залози обавезује се дужник или неко трећи (залогодавац) према повериоцу (залогопримцу) да му преда неку покретну ствар на којој постоји право својине да би се пре осталих поверилаца могао наплатити из њене вредности, ако му потраживање не буде исплаћено о доспелости, а поверилац се обавезује да примљену ствар чува и по престанку свог потраживања врати неоштећену залогодавцу.

Члан 967

(Брисано)

Стицање заложног права

Члан 968

Залогопримац стиче заложно право кад му ствар која је предмет уговора буде предата.

Способност

Члан 969

За закључење пуноважног уговора о залози потребно је да залогодавац има способност за располагање стварима које даје у залогу.

Залога на ствари већ заложеној другоме

Члан 970

(1) Уговор о залози може бити закључен о ствари која је већ заложена некоме.

(2) У том случају заложно право настаје кад залогодавац обавести повериоца код кога се ствар налази о закључењу уговора о залози са другим повериоцем и наложи му да по наплати свог потраживања преда ствар овоме.

Залога за будућу или условну обавезу

Члан 971

Залога се може дати за будућу, као и за условну обавезу.

Протезање залоге на друге обавезе залогодавца

Члан 972

Залога којом је обезбеђено испуњење неке обавезе протеже се и на уговорне обавезе које би настале између залогопримца и залогодавца после закључења уговора о залози, а које би доспеле за исплату пре намирења обавезе за чије је обезбеђење залога дата.

Забрањене одредбе

Члан 973

(1) Ништава је одредба уговора о залози да ће заложена ствар прећи у својину повериоца ако његово потраживање не буде намирено о доспелости, као и одредба да ће у том случају поверилац моћи по унапред одређеној цени продати заложену ствар или је задржати за себе.

(2) Али, ако је у залогу дата ствар чија је цена прописана, уговарачи се могу споразумети да ће поверилац моћи продати заложену ствар по прописаној цени или је по тој задржати за себе.

Одељак 2

ЗАЛАГАЊЕ СТВАРИ

Одсек 1

Обавезе залогодавца

Члан 974

(1) Залогодавац је дужан предати залогопримцу или трећем лицу које су споразумно одредили ствар која је предмет уговора или исправу која даје имаоцу искључиво право располагања њоме.

(2) Уговарачи се могу споразумети да заједнички чувају ствар или исправу.

Одсек 2

Обавезе залогопримца

Чување заложене ствари

Члан 975

(1) Залогопримац је дужан чувати ствар са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.

(2) Он је дужан вратити је чим му дуг буде намирен.

Употребљавање заложене ствари

Члан 976

(1) Залогопримац нема право да употребљава заложену ствар, или да је преда другоме на употребу, или у залогу подзалога, осим ако му то дозволи залогодавац.

(2) Залогопримац који употребљава ствар без дозволе залогодавца или је преда другоме на употребу, или у залогу, одговара и за случајну пропаст или оштећење ствари који би се догодили том приликом.

Плодови заложене ствари

Члан 977

(1) Ако заложена ствар даје плодове, а није уговорено коме ће они припасти после одвајања од ствари, поверилац, ако хоће, може их задржати за себе.

(2) У том случају износ чистог прихода од плодова одбија се од трошкова на чију накнаду поверилац има право, затим од дужне камате и најзад од главнице.

(3) Исто важи за користи постигнуте употребом заложене ствари.

Одузимање заложене ствари од залогопримца

Члан 978

На захтев залогодавца суд ће наредити да се заложена ствар одузме од залогопримца и преда неком трећем лицу да је држи за њега, ако залогопримац не чува заложену ствар како треба, ако је употребљава без дозволе залогодавца, или је даје другом на употребу, или ако је не употребљава сагласно датој му дозволи, и уопште ако поступа са њом противно уговору и закону.

Одсек 3

Права залогопримца

Кад заложена ствар има неки недостатак

Члан 979

Кад се покаже да заложена ствар има неки материјални или правни недостатак, те не представља довољно обезбеђење наплате потраживања, заложни поверилац има право захтевати од залогодавца другу одговарајућу залогу.

Продаја заложене ствари

Члан 980

(1) Ако повериочево потраживање не буде намирено о доспелости, поверилац може захтевати од суда одлуку да се ствар прода на јавној продаји, или по текућој цени, кад ствар има берзанску или тржишну цену.

(2) Ако би трошкови јавне продаје били несразмерно велики према вредности заложене ствари, суд може одлучити да поверилац прода ствар по цени утврђеној проценом стручњака, или да је, ако хоће задржи за себе по тој цени.

Продаја ствари заложене за потраживање из уговора у привреди

Члан 981

(1) Ако дужник не намири о доспелости потраживање настало из уговора у привреди, поверилац није дужан обраћати се суду, него може приступити продаји заложене ствари на јавној продаји по истеку осам дана од упозорења учињеног дужнику као и залогодавцу, кад то није исто лице, да ће тако поступити.

(2) Поверилац је дужан обавестити благовремено оба лица о датуму и месту продаје.

(3) Ако заложене ствари имају тржишну или берзанску цену, поверилац их може продати по тој цени, по истеку осам дана од упозорења учињеног дужнику и залогодавцу да ће тако поступити.

Продаја заложене ствари пре времена и због кварења или губљења вредности и њена замена

Члан 982

(1) Кад се заложена ствар квари или кад иначе губи вредност те постоји опасност да постане недовољна за обезбеђење повериочевог потраживања, суд може на захтев залогопримца или залогодавца, а по саслушању друге стране, одлучити да се ствар прода на јавној продаји, или по берзанској или тржишној цени ако је има, и да се цена или довољан део цене положи код суда ради обезбеђења залогопримчевог потраживања.

(2) Суд ће одбити захтев залогопримца, ако залогодавац понуди да залогопримцу преда уместо заложене ствари неку другу ствар исте вредности чије чување не захтева већи труд и бригу од чувања првобитно заложене ствари.

(3) Суд ће под истим условима, дозволити замену заложене ствари на захтев залогодавца и у случају кад залогопримац не тражи њену продају.

Продаја заложене ствари пре времена на захтев залогодавца

Члан 983

(1) На захтев залогодавца суд може дозволити да се заложена ствар прода одређеном лицу за одређену цену, ако нађе да је цена повољна и ако су тиме очувани оправдани интереси залогопримца.

(2) Добијена цена, или довољан део цене, који ће суд одредити дозвољавајући продају, ступа на место заложене ствари и полаже се у суд за обезбеђење наплате повериочевог потраживања.

Право првенствене наплате

Члан 984

Залогопримац има право да из цене постигнуте продајом заложене ствари наплати пре осталих поверилаца залогодавца своје потраживање, дужну камату, трошкове учињене за очување заложене ствари, као и трошкове око остварења наплате потраживања.

Редослед заложних права

Члан 985

Кад је једна ствар заложена неколицини поверилаца, ред по коме се исплаћују њихова потраживања из вредности заложене ствари одређује се према датуму настанка њихових заложних права.

Одсек 4

Престанак заложног права

Престанак заложног права губитком државине

Члан 986

(1) Повериочево право да се првенствено наплати из вредности заложене ствари престаје престанком његове државине.

(2) Оно поново настаје кад поверилац поврати државину ствари.

Престанак заложног права престанком потраживања

Члан 987

Кад престане потраживање чије је испуњење било обезбеђено залогом, поверилац је дужан вратити заложену ствар залогодавцу.

Застарелост међусобних потраживања

Члан 988

Потраживања залогодавца према залогопримцу за накнаду штете због погоршања ствари као и потраживања залогопримца према залогодавцу за накнаду трошкова учињених ради побољшања ствари, застарева у року од једне године од дана када је ствар враћена.

Одељак 3

ЗАЛАГАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА И ДРУГИХ ПРАВА

Одсек 1

Залагање потраживања

Обавештавање дужника и предаја исправе

Члан 989

(1) За стицање заложног права на неком потраживању потребно је да дужник буде писмено обавештен о закљученом уговору о залози.

(2) Залогодавац је дужан предати залогопримцу исправу о заложеном потраживању.

Давање у залогу потраживања из хартије од вредности

Члан 990

(1) Поверилац стиче заложно право на потраживању уписаном на хартији од вредности на доносиоца кад му она буде предата.

(2) Давање у залогу потраживања из хартије по наредби врши се индосаментом у коме је назначено да је предата у залогу.

Дужност очувања потраживања

Члан 991

Залогопримац је дужан предузимати мере потребне за очување заложног потраживања.

Наплаћивање и урачунавање камата

Члан 992

(1) Ако заложено потраживање даје право на камате или каква друга повремена потраживања, залогопримац је дужан да их наплати.

(2) Тако постигнути износи пребијају се са трошковима на чију накнаду залогопримац има право, затим са каматом која му се дугује и најзад са главницом.

Наплаћивање заложеног потраживања

Члан 993

(1) Кад заложено потраживање доспе за наплату, залогопримац је дужан наплатити га.

(2) Испуњењем заложеног потраживања заложно право прелази на ствар којом је потраживање испуњено.

(3) Кад је предмет заложеног потраживања новац, залогопримац је дужан на захтев залогодавца положити наплаћени износ код суда, али ако је предмет његовог потраживања такође новац, и ако је оно доспело за наплату, залогопримац, може задржати за себе колико му се дугује, а остало је дужан предати залогодавцу.

Приговори дужника заложеног потраживања

Члан 994

Дужник заложеног потраживања може истаћи залогопримцу приговоре које у случају уступања потраживања може дужник уступљеног потраживања истаћи пријемнику.

Одсек 2

Давање у залогу других права

Начин залагања

Члан 995

(1) Осим потраживања, у залогу се могу дати и друга права.

(2) Давање у залогу тих права врши се на начин предвиђен за њихово преношење на другога, ако за одређени случај није прописано што друго.

Одсек 3

Примена одредби о давању у залогу ствари

Члан 996

Одредбе о давању у залогу ствари примењују се и на залоге потраживања и других права, уколико за њих није прописано што друго.

Глава XXIX

ЈЕМСТВО

Одељак 1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Појам

Члан 997

Уговором о јемству се јемац обавезује према повериоцу да ће испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника, ако то овај не учини.

Форма

Члан 998

Уговор о јемству обавезује јемца само ако је изјаву о јемчењу учинио писмено.

Способност за јемчење

Члан 999

Уговором о јемству може се обавезати само ко има потпуну пословну способност.

Јемчење за пословно неспособног

Члан 1000

Ко се обавеже као јемац за обавезу неког пословно неспособног лица, одговара повериоцу исто као јемац пословно способног лица.

Предмет јемчења

Члан 1001

(1) Јемство се може дати за сваку пуноважну обавезу, без обзира на њену садржину.

(2) Јемчити се може и за условну обавезу, као и за одређену будућу обавезу.

(3) Јемство за будућу обавезу може се опозвати пре него што обавеза настане, ако није предвиђен рок у коме она треба да настане.

(4) Јемство се може дати и за обавезу неког другог јемца (јемац јемчев).

Обим јемчеве одговорности

Члан 1002

(1) Јемчева обавеза не може бити већа од обавезе главног дужника, а ако је уговорено да буде већа, она се своди на меру дужникове обавезе.

(2) Јемац одговара за испуњење целе обавезе за коју је јемчио, ако његова одговорност није ограничена на неки њен део или на други начин подвргнута лакшим условима.

(3) Он је дужан да накнади потребне трошкове које је поверилац учинио у циљу наплате дуга од главног дужника.

(4) Јемац одговара и за свако повећање обавезе које би настало дужниковом доцњом или дужниковом кривицом, уколико није друкчије уговорено.

(5) Он одговара само за ону уговорену камату која је доспела после закључења уговора о јемству.

Прелаз повериочевих права на јемца (суброгација)

Члан 1003

На јемца који је намирио повериочево потраживање прелази то потраживање са свим споредним правима и гарантијама његовог испуњења.

Одељак 2

ОДНОС ПОВЕРИОЦА И ЈЕМЦА

Облици јемства

Члан 1004

(1) Од јемца се може захтевати испуњење обавезе тек након што је главни дужник не испуни у року одређеном у писменом позиву (супсидијарно јемство).

(2) Поверилац може тражити испуњење од јемца иако није пре тога позвао главног дужника на испуњење обавезе, ако је очигледно да се из средстава главног дужника не може остварити њено испуњење или ако је главни дужник пао под стечај.

(3) Ако се јемац обавезао као јемац платац, одговара повериоцу као главни дужник за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење било од главног дужника било од јемца или од обојице у исто време (солидарно јемство).

(4) Јемац за обавезу насталу из уговора у привреди одговара као јемац платац, ако није што друго уговорено.

Солидарност јемаца

Члан 1005

Више јемаца неког дуга одговарају солидарно, без обзира на то да ли су јемчили заједно, или се сваки од њих обавезао према повериоцу одвојено, изузев када је уговором њихова одговорност уређена друкчије.

Губитак права на рок

Члан 1006

Ако је дужник изгубио право на рок одређен за испуњење његове обавезе, поверилац ипак не може захтевати испуњење од јемца пре истека тог рока, уколико није друкчије уговорено.

Стечај главног дужника

Члан 1007

(1) У случају стечаја главног дужника поверилац је дужан пријавити своје потраживање у стечај и о томе обавестити јемца, иначе одговара јемцу за штету коју би овај имао због тога.

(2) Смањење обавезе главног дужника у стечајном поступку или у поступку принудног поравнања не повлачи са собом и одговарајуће смањење јемчеве обавезе, те јемац одговара повериоцу за цео износ своје обавезе.

Случај смањене одговорности дужниковог наследника

Члан 1008

Јемац одговара за цео износ обавезе за који је јемчио и у случају кад би се од дужниковог наследника могла захтевати исплата само оног њеног дела који одговара вредности наслеђене имовине.

Јемчеви приговори

Члан 1009

(1) Јемац може истаћи против повериочевог захтева све приговоре главног дужника, укључујући и приговор пребијања, а не и чисто личне дужникове приговоре.

(2) Дужниково одрицање од приговора, као и његово признање повериочевог потраживања, нема дејства према јемцу.

(3) Јемац може истаћи против повериоца и своје личне приговоре, на пример, ништавост уговора о јемству, застарелост повериочевог потраживања према њему, приговор пребијања узајамних потраживања.

Дужност обавештавања јемца о дужниковом пропуштању

Члан 1010

Ако дужник не испуни своју обавезу на време, поверилац је дужан обавестити о томе јемца, иначе ће му одговарати за штету коју би јемац претрпео због тога.

Ослобођење јемца због повериочевог одуговлачења

Члан 1011

(1) Јемац се ослобађа одговорности ако поверилац на његов позив после доспелости потраживања, не захтева испуњење од главног дужника у року од месец дана од тог позива.

(2) Кад рок за испуњење није одређен, јемац се ослобађа одговорности ако поверилац, на његов позив по истеку једне године од закључења уговора о јемству, не учини у року од месец дана од тог позива потребну изјаву за одређивање датума испуњења.

Ослобођење јемца због напуштања гарантија

Члан 1012

(1) Ако поверилац напусти залогу или које друго право којим је било обезбеђено испуњење његовог потраживања, или га изгуби својом непажњом и тако онемогући прелаз тог права на јемца, овај се ослобађа своје обавезе према повериоцу за онолико за колико би могао добити вршењем тог права.

(2) Правило претходног става важи како у случају кад је право настало пре закључења уговора о јемству, тако и у случају кад је настало после тога.

Одељак 3

ОДНОС ЈЕМЦА И ДУЖНИКА

Право захтевати накнаду од дужника

Члан 1013

(1) Јемац који је исплатио повериоцу његово потраживање може захтевати од дужника да му накнади све што је исплатио за његов рачун, као и камату од дана исплате.

(2) Он има право на накнаду трошкова насталих у спору са повериоцем од часа кад је обавестио дужника о том спору, као и на накнаду штете ако би је било.

Право јемца једног солидарног дужника

Члан 1014

Јемац једног од више солидарних дужника може захтевати од било кога од њих да му накнади оно што је исплатио повериоцу, као и трошкове.

Право јемца на претходно обезбеђење

Члан 1015

И пре него што намири повериоца, јемац који се обавезао са знањем или одобрењем дужника има право захтевати од дужника да му пружи потребно обезбеђење за његове евентуалне захтеве у следећим случајевима: ако дужник није испунио своју обавезу о њеној доспелости, ако је поверилац затражио судским путем наплату од јемца и ако се дужниково имовинско стање знатно погоршало после закључења уговора о јемству.

Губитак права на накнаду

Члан 1016

(1) Дужник може употребити против јемца који је без његовог знања извршио исплату повериочевог потраживања сва правна средства којима је у часу те исплате могао одбити повериочев захтев.

(2) Јемац који је исплатио повериочево потраживање, а о томе није обавестио дужника, те је и овај у незнању за ту исплату поново исплатио исто потраживање, не може захтевати накнаду од дужника, али има право захтевати од повериоца да му врати оно што му је исплатио.

Право на враћање исплаћеног

Члан 1017

Јемац који је без дужниковог знања исплатио повериочево потраживање које је доцније на дужников захтев поништено, или угашено пребијањем, може само захтевати од повериоца враћање исплаћеног.

Одељак 4

РЕГРЕС ИСПЛАТИОЦА ПРЕМА ОСТАЛИМ ЈЕМЦИМА

Члан 1018

Кад има више јемаца, па један од њих исплати доспело потраживање, он има право захтевати од осталих јемаца да му сваки накнади део који пада на њега.

Одељак 5

ЗАСТАРЕЛОСТ

Члан 1019

(1) Застарелошћу обавезе главног дужника застарева и обавеза јемца.

(2) Кад је рок за застаревање обавезе главног дужника дужи од две године, обавеза јемца застарева по истеку две године од доспелости обавезе главног дужника, изузев кад јемац одговара солидарно са дужником.

(3) Прекид застаревања потраживања према главном дужнику дејствује и према јемцу само ако је до прекида дошло неким поступком повериоца пред судом против главног дужника.

(4) Застој застаревања обавезе главног дужника нема дејства према јемцу.

Глава XXX

УПУЋИВАЊЕ (АСИГНАЦИЈА)

Одељак 1

ПОЈАМ УГОВОРА

Члан 1020

Упућивањем (асигнацијом) једно лице, упутилац (асигнант) овлашћује друго лице, упућеника (асигнат) да за његов рачун изврши нешто одређеном трећем лицу, примаоцу упута (асигнатар), а овога овлашћује да то извршење прими у своје име.

Одељак 2

ОДНОСИ ПРИМАОЦА УПУТА И УПУЋЕНИКА

Прихватање од стране упућеника

Члан 1021

(1) Прималац упута стиче право да захтева од упућеника испуњење тек кад му овај изјави да прихвата упут.

(2) Прихватање упута не може се опозвати.

Приговори упућеника

Члан 1022

(1) Прихватањем упута настаје између примаоца упута и упућеника дуговински однос независан од односа између упутиоца и упућеника, као и однос између упутиоца и примаоца упута.

(2) Упућеник који је прихватио упут може истаћи примаоцу упута само приговоре који се тичу пуноважности прихватања, приговоре који се заснивају на садржини прихватања или на садржини самог упута, као и приговоре које има лично према њему.

Преношење упута

Члан 1023

(1) Прималац упута може упут пренети на другог и пре прихватања од упућеника, а овај га може пренети даље, изузев кад из самог упута или посебних околности произлази да је он непреносив.

(2) Ако је упућеник изјавио примаоцу упута да прихвати упут, то прихватање има дејства према свим лицима на која би упут био узастопно пренесен.

(3) Ако је упућеник изјавио прибавиоцу, на кога је прималац упута пренео упут, да га прихвата, он не може истаћи пријавиоцу приговоре које има према примаоцу упута лично.

Застарелост

Члан 1024

(1) Право примаоца упута да захтева испуњење од упућеника застарева за годину дана.

(2) Ако за испуњење није одређен рок, застарелост почиње тећи када упућеник прихвати упут, а ако га је он прихватио пре него што је дат примаоцу упута, онда када буде дат овоме.

Одељак 3

ОДНОС ПРИМАОЦА УПУТА И УПУТИОЦА

Ако је прималац упута поверилац упутиоца

Члан 1025

(1) Поверилац није дужан пристати на упут који му је учинио дужник у циљу испуњења своје обавезе, али је дужан да о свом одбијању одмах извести дужника, иначе ће му одговарати за штету.

(2) Поверилац који је пристао на упут дужан је позвати упућеника да га изврши.

Упут није испуњење

Члан 1026

(1) Кад је поверилац пристао на упут учињен од његовог дужника у циљу испуњења обавеза, та обавеза не престаје ако није друкчије уговорено, ни његовим пристанком на упут, ни прихватањем од стране упућеника, него тек испуњењем од стране упућеника.

(2) Поверилац који је пристао на упут учињен од његовог дужника може захтевати од упутиоца да му испуни оно што му дугује само ако није добио испуњење од упућеника у време одређено у упуту.

Дужност примаоца упута да обавести упутиоца

Члан 1027

Ако упућеник одбије пристанак на упут, или одбије испуњење које му захтева прималац упута, или изјави унапред да неће да га изврши, прималац упута је дужан обавестити одмах упутиоца о томе, иначе му одговара за штету.

Одустанак од прихваћеног упута

Члан 1028

Прималац упута који није поверилац упутиоца и који неће да се користи упутом може одустати од њега, чак и ако је већ изјавио да га прима, али је дужан да без одлагања обавести о томе упутиоца.

Опозивање овлашћења датог примаоцу упута

Члан 1029

Упутилац може опозвати овлашћење које је упутом дао примаоцу упута, изузев ако је упут издао у циљу испуњења неког свог дуга према њему и уопште ако је упут издао у његовом интересу.

Одељак 4

ОДНОС УПУТИОЦА И УПУЋЕНИКА

Ако је упућеник дужник упутиоца

Члан 1030

(1) Упућеник није дужан прихватити упут, чак и ако је дужник упутиоца, изузев ако му је то обећао.

(2) Али, кад је упут издат на основу упућениковог дуга упутиоцу, упућеник је дужан да га изврши до износа тог дуга, ако му то ни по чему није теже од испуњења обавезе према упутиоцу.

(3) Извршењем упута издатог на основу упућениковог дуга упутиоцу, упућеник се ослобађа у истој мери свога дуга према упутиоцу.

Опозивање овлашћења датог упућенику

Члан 1031

(1) Упутилац може опозвати овлашћење које је упутом дао упућенику, све док овај не изјави примаоцу упута да прихвата упут, или га не изврши.

(2) Он га може опозвати и кад је у самом упуту наведено да је неопозив, као и кад би се опозивањем вређала нека његова обавеза према примаоцу упута.

(3) Отварање стечаја над имовином упутиоца повлачи по самом закону опозивање упута, изузев случаја кад је упућеник био већ прихватио упут пре отварања стечаја, као и кад у часу прихватања није знао нити је морао знати за тај стечај.

Одељак 5

СМРТ И ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Члан 1032

Смрт упутиоца, примаоца упута или упућеника, као и лишење пословне способности некога од њих, нема утицаја на упут.

Одељак 6

УПУТ У ОБЛИКУ ХАРТИЈЕ НА ДОНОСИОЦА

Члан 1033

(1) Писмени упут може бити издат на доносиоца.

(2) У том случају сваки ималац хартије има према упућенику положај примаоца упута.

(3) Односи који упутом настају између примаоца упута и упутиоца, настају у овом случају само између сваког појединог имаоца хартије и лица које му је хартију уступило.

Одељак 7

УПУТ У ОБЛИКУ ХАРТИЈЕ ПО НАРЕДБИ

Члан 1034

Писмени упут који гласи на новац, на хартије од вредности или на заменљиве ствари може бити издат са одредбом “по наредби”, ако је упућеник лице које се бави привредном делатношћу и ако оно што треба да изврши улази у оквир те делатности.

Глава XXXИ

БАНКАРСКИ НОВЧАНИ ДЕПОЗИТИ

Одељак 1

НОВЧАНИ ДЕПОЗИТ

Појам

Члан 1035

(1) Уговор о новчаном депозиту је закључен када се банка обавезала да прими, а депонент да положи код банке одређени новчани износ.

(2) Овим уговором банка стиче право да располаже депонованим новцем и дужна је да га врати према условима предвиђеним у уговору.

Отварање рачуна

Члан 1036

(1) На основу уговора о новчаном депозиту банка отвара рачун у корист и на терет којег уписује сва потраживања и дуговања која произађу из послова са депонентом или за његов рачун са трећим.

(2) Не уписују се у рачун она потраживања, односно дуговања за које се уговорне стране договоре да их искључе.

Отклањање дуговног салда

Члан 1037

(1) Банка је обавезна да врши исплате са рачуна у границама расположивих средстава.

(2) Ако је банка обавила једну или више уплата и исплата у оквиру уговора о депозиту, које чине рачун пасивним, о томе мора без одлагања обавестити депонента који је дужан одмах да предузме мере у циљу отклањања дуговног салда.

Врсте новчаних депозита

Члан 1038

(1) Новчани депозит може бити по виђењу или орочен, с отказним роком и без отказног рока, са посебном наменом и без намене.

(2) Ако није супротно уговорено, сматра се да је рачун новчаног депозита по виђењу, те депонент рачуна има право да располаже делом или целим салдом у сваком тренутку.

Стање рачуна

Члан 1039

(1) Банка је дужна да депонента обавештава о свакој промени стања на његовом рачуну.

(2) Банка је дужна крајем сваке године, а ако је то уговорено или уобичајено и чешће, послати извештај о стању рачуна (салдо).

Место уплата и исплата

Члан 1040

Ако међу уговорним странама није друкчије договорено, налози за уплату и исплату са рачуна депонента упућују се у седиште банке код које је рачун отворен.

Постојање више рачуна

Члан 1041

У случају да исто лице има код једне банке или код више њених пословних јединица више рачуна, сваки од ових рачуна је самосталан.

Плаћање камате

Члан 1042

(1) Банка плаћа камату на средства која су код ње депонована, уколико законом није друкчије одређено.

(2) Висина камате утврђује се уговором о депоновању средстава, а ако уговором ништа није предвиђено плаћа се законска камата.

Одељак 2

УЛОГ НА ШТЕДЊУ

Штедна књижица

Члан 1043

(1) Ако је новчани депозит примљен као улог на штедњу, банка, односно штедно-кредитна организација издаје депоненту штедну књижицу.

(2) Штедна књижица може бити издата само на име одређеног лица или на доносиоца.

Упис у књижицу

Члан 1044

(1) У штедну књижицу се уносе све уплате и подизања новца.

(2) Уписи у књижицу потврђени печатом банке и потписом овлашћеног лица су доказ о уплатама односно подизањима у односима између банке и улагача.

(3) Супротан споразум је ништав.

Плаћање камате

Члан 1045

На улоге на штедњу плаћа се камата.

Врсте улога на штедњу

Члан 1046

Улози на штедњу могу бити по виђењу или орочени с отказним роком и без отказног рока.

Глава XXXИИ

ДЕПОНОВАЊЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Појам

Члан 1047

Уговором о депоновању хартија од вредности банка се обавезује да ће, уз накнаду, преузети хартије од вредности ради чувања и вршења права и обавеза које се у вези с тим захтевају.

Вршење права

Члан 1048

Ако није друкчије уговорено, банка може вршити права из депонованих хартија од вредности искључиво за рачун депонента.

Дужности банке

Члан 1049

(1) Банка је дужна да обезбеди чување хартије од вредности са брижљивошћу која се захтева од оставопримца уз накнаду и да за рачун депонента предузима све радње ради очувања и остваривања његових права из хартије од вредности.

(2) Уколико између уговорних страна није што друго договорено, банка је дужна да наплаћује доспеле камате, главницу и уопште све суме на које депоноване хартије дају право, чим оне доспеју за исплату.

(3) Банка је дужна да стави на располагање депоненту наплаћене суме, а ако овај има код банке рачун са новчаним депозитом, да их упише у корист тог рачуна.

Враћање хартија од вредности

Члан 1050

(1) Банка је дужна да на захтев депонента врати хартије од вредности у свако доба.

(2) Враћање се, по правилу, врши у месту где је извршено депоновање.

(3) Предмет враћања су саме хартије од вредности, уколико између уговорних страна није договорено да враћање може бити извршено плаћањем одговарајућег износа.

(4) Враћање се може извршити само депоненту или његовим правним следбеницима или лицима које они означе, чак и кад је из самих хартија видљиво да оне припадају трећим.

Захтеви трећих лица

Члан 1051

О сваком захтеву који треће лице истакне у погледу депонованих хартија, банка је дужна да извести депонента.

Глава XXXИИИ

БАНКАРСКИ ТЕКУЋИ РАЧУН

Појам

Члан 1052

Уговором о банкарском текућем рачуну банка се обавезује да неком лицу отвори посебан рачун и да преко њега прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита.

Форма уговора

Члан 1053

Уговор о отврању текућег рачуна мора бити закључен у писменој форми.

Средства на текућем рачуну

Члан 1054

(1) Новчана средства на текућем рачуну остврују се уплатама од стране депонента и наплатама новчаних износа извршених за његов рачун.

(2) Банка је дужна да преко текућег рачуна врши плаћање за депонента и кад на рачуну нема покрића и то у обиму који је предвиђен уговором о отварању текућег рачуна или посебним споразумом.

(3) Ова обавеза банке може се искључити уговором о отварању текућег рачуна.

Пребијање између салда више рачуна

Члан 1055

Ако депонент код исте банке има више текућих рачуна активни и пасивни салдо ових рачуна се узајамно пребијају, уколико није друкчије уговорено.

Располагање салдом

Члан 1056

Корисник текућег рачуна може у сваком тренутку располагати салдом који се на рачуну појављује у његову корист, осим ако је уговорен отказни рок.

Примена правила уговора о налогу

Члан 1057

(1) Банка одговара за извршење налога депонента према правилима уговора о налогу.

(2) Ако налог треба да се изврши у месту где банка нема пословну јединицу, она може то обавити преко друге банке.

Трајање рачуна

Члан 1058

Ако у уговору о отварању текућег рачуна није утврђен рок његовог трајања, свака страна може да га раскине уз отказни рок од 15 дана.

Провизија и накнада трошкова

Члан 1059

(1) Банка има право да зарачунава провизију за извршене услуге које су обухваћене уговором о текућем рачуну, као и накнаду за посебне трошкове учињене у вези са тим услугама.

(2) Ова своја потраживања банка уписује у своју корист у текући рачун, уколико између уговорних страна није друкчије уговорено.

Достављање извода

Члан 1060

(1) Приликом сваке промене стања текућег рачуна банка је дужна да изда извод са назначењем салда и преда га клијенту на споразумно утврђени начин.

(2) Сматра се да је извод одобрен ако није оспорен у договореном року или, ако договора нема, у року од 15 дана.

(3) И након његовог одобрења, извод рачуна се може оспоравати због грешака у писању или у обрачуну, због испуштања или дуплирања, али се ово оспоравање мора предузети најдаље у року од годину дана од пријема рачуна о ликвидацији салда по закључењу текућег рачуна, иначе се право гаси.

Глава XXXИВ

УГОВОР О СЕФУ

Појам

Члан 1061

(1) Уговором о сефу обавезује се банка да стави на употребу кориснику сеф за одређени период времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену накнаду.

(2) Банка мора предузети све потребне мере да обезбеди добро стање сефа и надзор над њим.

Приступ сефу

Члан 1062

(1) Приступ сефу може се дозволити само кориснику или његовом пуномоћнику.

(2) Банка не сме држати код себе дупликат кључа или кључева који се предају кориснику.

Предмети који се не смеју ставити у сеф

Члан 1063

(1) Корисник не сме ставити у свој сеф предмет или производ који може угрозити сигурност банке или других сефова.

(2) У случају да се корисник не придржава ове обавезе, банка може изјавити да раскида уговор о сефу.

Права банке у случају неплаћања

Члан 1064

(1) Ако корисник не плати банци макар само један оброк накнаде по доспелости, банка може раскинути уговор по истеку месец дана пошто корисника препорученим писмом опомене на наплату.

(2) Пошто раскине уговор, банка може позвати корисника да испразни сеф и да јој преда кључ, па ако корисник то не учини, банка може захтевати да се сеф отвори путем суда, утврди његова садржина и нађене ствари ставе у судски депозит или повере банци на чување.

(3) Банка има право првенства наплате дужне накнаде настале из уговора о сефу из новчаног износа који је пронађен у сефу, као и из цене добијене продајом других вредности нађених у сефу.

Глава XXXВ

УГОВОР О КРЕДИТУ

Појам

Члан 1065

Уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ новчаних средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а корисник се обавезује да банци плаћа уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин како је утврђено уговором.

Форма и садржина

Члан 1066

(1) Уговор о кредиту мора бити закључен у писменој форми.

(2) Уговором о кредиту утврђује се износ, као и услови давања, коришћења и враћања кредита.

Отказ даваоца кредита

Члан 1067

(1) Уговор о кредиту банка може отказати пре истека уговореног рока ако је кредит коришћен у супротности са његовом наменом.

(2) Уговор о кредиту банка може отказати пре истека уговореног рока и у случају инсолвентности корисника чак и кад није утврђена судском одлуком, у случају престанка правног лица или смрти корисника, ако би у тим случајевима давалац кредита дошао у битно неповољнији положај.

Одустајање од уговора и враћање кредита пре рока

Члан 1068

(1) Корисник кредита може одустати од уговора пре него што је почео користити кредит.

(2) Корисник кредита може вратити кредит и пре рока одређеног за враћање, али је дужан о томе унапред обавестити банку.

(3) У оба случаја корисник кредита дужан је накнадити штету уколико ју је давалац кредита претрпео.

(4) У случају враћања кредита пре одређеног рока, банка не може да зарачуна камату за време од дана враћања кредита до дана када је по уговору требало да буде враћен.

Глава XXXВИ

УГОВОР О КРЕДИТУ НА ОСНОВУ ЗАЛОГЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Појам

Члан 1069

Уговором о кредиту на основу залоге хартија од вредности банка одобрава кредит у одређеном износу уз обезбеђење залогом хартија од вредности које припадају кориснику кредита или трећем који на то пристане.

Форма и садржина

Члан 1070

Уговор о кредиту на основу залоге хартија од вредности мора бити закључен у писменој форми и садржати назначење хартија од вредности које се залажу, назив, односно фирму и седиште, односно пребивалиште имаоца хартија, износ и услове одобреног кредита, као и износ и вредност хартија која је узета у обзир за одобрење кредита.

Кад банка може продати заложене хартије

Члан 1071

Ако корисник не врати по доспелости добијени кредит, банка може продати заложене хартије од вредности.

Глава XXXВИИ

АКРЕДИТИВИ

Обавеза акредитивне банке и форма акредитива

Члан 1072

(1) Прихватањем захтева налогодавца за отварање акредитива, акредитивна банка се обавезује да ће кориснику акредитива исплатити одређену новчану своту ако до одређеног времена буду испуњени услови наведени у налогу за отварање акредитива.

(2) Акредитив мора бити сачињен у писменој форми.

Када настаје обавеза према кориснику

Члан 1073

(1) Банка је обавезна према кориснику од дана када му је отварање акредитива саопштено.

(2) Налогодавац је везан издатим налогом од тренутка кад је налог приспео банци.

Независност акредитива од другог правног посла

Члан 1074

Акредитив је независан од уговора о продаји или другог правног посла поводом кога је акредитив отворен.

Документарни акредитив

Члан 1075

Документарни акредитив постоји када је банка обавезна да исплати кориснику акредитива одређену новчану своту под условом да јој буду поднети документи према условима утврђеним у акредитиву.

Дужност акредитивне банке

Члан 1076

Банка која отвара документарни акредитив дужна је да изврши клаузуле плаћања под условима предвиђеним у акредитиву.

Врсте документарног акредитива

Члан 1077

(1) Документарни акредитив може бити опозив или неопозив.

(2) Уколико није изричито друкчије уговорено акредитив је увек опозив, чак и када је отворен за одређени период времена.

Опозиви акредитив

Члан 1078

Опозиви документарни акредитив не везује банку према кориснику, те га у сваком тренутку може изменити или опозвати на захтев налогодавца или по сопственој иницијативи, ако је то у интересу налогодавца.

Неопозиви акредитив

Члан 1079

(1) Неопозиви документари акредитив садржи самосталну и непосредну обавезу банке према кориснику.

(2) Ова обавеза може бити укинута или измењена само споразумом свих заинтересованих страна.

(3) Неопозиви документарни акредитив може бити потврђен од неке друге банке, која тиме, поред акредитивне банке преузима самосталну и непосредну обавезу према кориснику.

(4) Нотификација акредитива корисника од стране неке друге банке није сама по себи потврђивање овог акредитива.

Дужност банке у погледу докумената

Члан 1080

(1) Банка је дужна да испита да ли су документи у свему саобразни захтевима налогодавца.

(2) Када добије документе, банка мора у најкраћем року о томе обавестити налогодавца и указати му на утврђене неправилности и недостатке.

Границе одговорности банке

Члан 1081

(1) Банка не преузима никакву одговорност ако су поднети документи на изглед саобразни са упутствима налогодавца.

(2) Она не преузима никакву обавезу у погледу робе која је предмет отвореног акредитива.

Преносивост и дељивост акредитива

Члан 1082

(1) Документарни акредитив је преносив или дељив само ако је банка која отвара акредитив у корист корисника кога је означио налогодавац овлашћена у упутствима првог корисника да плати у целини или делимично једном или већем броју трећих лица.

(2) Акредитив може пренети, на бази изричитих упутстава, само банка која га отвара и то само једанпут, уколико није супротно уговорено.

Глава XXXВИИИ

БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА

Појам

Члан 1083

(1) Банкарском гаранцијом се обавезује банка према примаоцу гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости измирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији.

(2) Гаранција мора бити издата у писменој форми.

Измирење обавезе из гаранције у новцу

Члан 1084

Банка измирује обавезу из гаранције у новцу и у случају да се гаранцијом обезбеђује неновчана обавеза.

Потврда гаранције (супергаранција)

Члан 1085

Ако друга банка потврди обавезу из гаранције, корисник може своје захтеве из гаранције поднети било банци која је издала гаранцију, било оној која ју је потврдила.

Уступање права из гаранције

Члан 1086

Своја права из банкарске гаранције корисник може уступити трећем само са уступањем потраживања које је обезбеђено гаранцијом и преносом својих обавеза у вези са обезбеђеним потраживањем.

Гаранција “без приговора”

Члан 1087

(1) Ако банкарска гаранција садржи клаузулу “без приговора”, “на први позив” или садржи речи које имају исто значење, банка не може истицати према кориснику приговоре које налогодавац као дужник може истицати према кориснику по обезбеђеној обавези.

(2) Налогодавац је дужан платити банци сваки износ који је банка платила по основу гаранције издате са клаузулом из претходног става.

(3) Корисник гаранције дугује налогодавцу износ примљен по основу гаранције на који иначе не би имао право због оправданих приговора налогодавца.

Глава XXXИX

ПРИМЕНА ОДРЕДАБА О БАНКАРСКОМ ПОСЛОВАЊУ

Члан 1088

Одредбе чл. 1035 до 1087 овог закона сходно се примењују и на друга правна лица која су, у складу са законом, овлашћена за обављање одређених банкарских послова.

Глава XЛ

ПОРАВНАЊЕ

Појам

Члан 1089

(1) Уговором о поравнању лица између којих постоји спор или неизвесност о неком правном односу, помоћу узајамних попуштања прекидају спор, односно уклањају неизвесност и одређују своја узајамна права и обавезе.

(2) Постоји неизвесност и кад је остварење одређеног права несигурно.

У чему се састоје узајамна попуштања

Члан 1090

(1) Попуштање се може састојати, између осталог, у делимичном или потпуном признавању неког захтева друге стране или у одрицању од неког свог захтева; у узимању на себе неке нове обавезе; у смањењу каматне стопе; у продужењу рока; у пристајању на делимичне отплате; у давању права на одустаницу.

(2) Попуштање може бити условно.

(3) Кад само једна страна попусти другој, на пример, призна право друге стране, то није поравнање, те не подлеже правилима о поравнању.

Способност

Члан 1091

За закључење уговора о поравнању потребна је способност за располагање правом које је предмет поравнања.

Предмет

Члан 1092

(1) Предмет поравнања може бити свако право којим се може располагати.

(2) Пуноважно је поравнање о имовинским последицама кривичног дела.

(3) Не могу бити предмет поравнања спорови који се тичу статусних односа.

Примена одредбе о двостраним уговорима

Члан 1093

(1) За уговор о поравнању важе опште одредбе о двостраним уговорима, ако за њега није што друго предвиђено.

(2) Кад под називом поравнања уговарачи обаве неки други посао, на њихове односе не примењују се одредбе закона које важе за поравнање, већ оне које важе за стварно обављени посао.

Прекомерно оштећење

Члан 1094

Због прекомерног оштећења не може се тражити поништење поравнања.

Дејство поравнања према јемцима и залогодавцима

Члан 1095

(1) Ако је поравнањем извршена новација обавезе, јемац се ослобађа одговорности за њено испуњење, а престаје и залога коју је дао неко трећи.

(2) Иначе, јемац и трећи који је дао своју ствар у залогу остају и даље у обавези, а њихова одговорност може бити смањена поравнањем, али не и повећана, изузев ако су се сагласили са поравнањем.

(3) Кад дужник поравнањем призна спорно потраживање, јемац и залогодавац задржавају право да истакну повериоцу приговоре којих се дужник поравнањем одрекао.

Поравнање о послу који се може поништити

Члан 1096

(1) Пуноважно је поравнање о правном послу чије је поништење могла тражити једна страна, ако је она у часу закључења поравнања знала за ту могућност.

(2) Али је ништаво поравнање о ништавом правном послу и кад су уговарачи знали за ништавост и хтели поравнањем да је отклоне.

Ништавост поравнања

Члан 1097

(1) Поравнање је ништаво ако је засновано на погрешном веровању оба уговарача да постоји правни однос који у ствари не постоји, и ако без тог погрешног веровања не би међу њима било ни спора ни неизвесности.

(2) Исто важи и кад се погрешно веровање уговарача односи на обичне чињенице.

(3) Одрицање од ове ништавости нема правног дејства и оно што је дато на име извршења обавеза из таквог поравнања може се натраг тражити.

Ништавост једне одредбе поравнања

Члан 1098

Одредбе поравнања чине целину, те ако је једна одредба ништава, цело поравнање је ништаво, изузев кад се из самог поравнања види да се оно састоји из независних делова.

Део трећи

МЕРОДАВНО ПРАВО У СЛУЧАЈУ СУКОБА РЕПУБЛИЧКИХ ЗАКОНА

Примена овог дела закона

Члан 1099

Одредбе овог дела закона примењују се на облигационе односе који су уређени законима република.

Меродавно право у погледу непокретности

Члан 1100

На права и обавезе у погледу непокретности примењује се право републике, на чијој се територији непокретност налази.

Меродавно право код уговорних односа

Члан 1101

(1) На права и обавезе из уговора примењује се право републике, које су уговорне стране изабрале.

(2) Ако уговорне стране нису изабрале меродавно право, примењује се право републике на чијој територији је уговор закључен.

Меродавно право у случају проузроковања штете

Члан 1102

(1) На права и обавезе које настају проузроковањем штете ван уговорног односа примењује се право републике, на чијој територији је извршена штетна радња или су наступиле штетне последице.

(2) На права и обавезе које настају проузроковањем штете ван уговора извршене сукцесивним радњама или са вишеструким последицама меродавно је право републике, на чијој је територији радња бар делимично предузета или је последица бар делимично наступила.

(3) Ако се као оштећени у случају проузроковања штете кривичним делом појављује малолетник или друго лице коме је била или му је штетном радњом битно умањена радна или животна способност за обавезу одговорног лица да накнади штету може бити меродавно и право републике, на чијој се територији налази пребивалиште оштећеног, односно чији је он држављанин.

(4) Орган надлежан да одлучује о накнади штете при избору између више меродавних права, примениће право које је за оштећеног најповољније.

Меродавно право за остале облигационе односе

Члан 1103

На права и обавезе које произлазе из једностране изјаве воље, стицања без основа, пословодства без налога и других правних чињеница примењује се право републике, на чијој су територији ти послови предузети, односно на чијој су територији те чињенице настале.

Право меродавно за застарелост

Члан 1104

На застарелост права и обавеза примењује се право које је меродавно за садржину тих права и обавеза.

Облигациони односи настали ван СРЈ

Члан 1105

На права и обавезе које нису настале на територији Савезне Републике Југославије, уколико учесници облигационих односа нису изабрали меродавно право, примењује се право републике, на чијој се територији та права и обавезе остварују, а ако се права и обавезе остварују на територији више република, или се остварују ван Савезне Републике Југославије, меродавно је право републике, које је у најближој вези са уговором, односно другим облигационим односом.

Део четврти

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена овог закона

Члан 1106

Одредбе овог закона неће се примењивати на облигационе односе који су настали пре ступања на снагу овог закона.

Примена обичаја

Члан 1107

(1) Одредба општих или посебних узанси којом се утврђује претпоставка да су уговорне стране пристале на примену узанси, уколико их нису уговором искључиле, неће се примењивати после ступања на снагу овог закона.

(2) Опште узансе за промет робом (“Службени лист ФНРЈ”, број 15/54) неће се примењивати после ступања на снагу овог закона у питањима која су њиме регулисана.

(3) Ако су опште или посебне узансе или други трговински пословни обичаји супротни диспозитивним нормама овог закона, примењиваће се одредбе овог закона, осим ако су стране изричито уговориле примену узанси, односно других трговинских пословних обичаја.

Престанак важења других прописа

Члан 1108

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о застарелости потраживања (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 40/53 и 57/54).

Ступање на снагу овог закона

Члан 1109

Овај закон ступа на снагу 1. октобра 1978. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о облигационим односима

(“Службени лист СФРЈ”, бр. 39/85)

Члан 6

Одредбе члана 2. овог закона примењују се и на накнаду штете настале од 1. јануара 1981. године.

Члан 7

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу СФРЈ”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о облигационим односима

(“Службени лист СФРЈ”, бр. 31/93)

Члан 58

Члан 34. овог закона примењиваће се и на облигационе односе који су настали пре ступања на снагу овог закона уколико петогодишњи рок застарелости није истекао до његовог ступања на снагу.

Члан 59

Члан 36. овог закона примењиваће се и на новчане обавезе које су настале пре ступања на снагу овог закона уколико оне нису биле испуњене до његовог ступања на снагу.

Члан 60

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу СРЈ”.

Court Taxes

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА

(“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011 и 93/2012)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.

Члан 2

Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.

За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.

За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено.

За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.

Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.

Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.

Члан 3

Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:

1) за поднеске (тужбе, одговоре на тужбе, жалбе и друга правна средства) – када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;

2) за судске преписе – када се затраже од суда;

3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;

4) судска поравнања – када се закључе;

5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;

6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне;

7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.

Члан 4

Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 5

За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечјег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.

Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном правоснажности одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.

Члан 6

Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.

Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: “поништено” или округлим штамбиљем суда.

Такса у износу до 1.000 динара по правилу се плаћа у судским таксеним маркама, а може се платити и у готовом новцу, док се такса у износу преко 1.000 динара увек плаћа у готовом новцу.

Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.

Члан 7

Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.

Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.

Члан 8

Наплата таксе застарева у року од три године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

II ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТАКСЕ

Члан 9

Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези законског издржавања и лица која захтевају исплату минималне зараде.

Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.

Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 10

Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.

Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника. Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, број лица које таксени обвезник издржава.

Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Издржавана лица, у смислу овог закона су:

1) малолетна деца, односно усвојеници,

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,

4) брачни друг и

5) родитељи, односно усвојиоци.

Члан 11

Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.

Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.

Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.

Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.

Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.

Члан 12

Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 13

Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном и кривичном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.

Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.

Члан 14

Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.

Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити, а такса која је била наплаћена ће се вратити.

Члан 15

Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.

Члан 16

Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.

Члан 17

Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.

Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.

Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса и по завршетку поступка поступиће као у случају из члана 37. став 3. овог закона када лице не присуствује судској радњи за коју је дужно да плати таксу.

Члан 18

Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.

Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.

Члан 19

Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.

Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.

Члан 20

Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.

Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.

III УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ РАДИ НАПЛАТЕ ТАКСЕ

1. У парничном поступку

Члан 21

У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.

Ако овим законом није другачије одређено, одредбе прописа о парничном поступку на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.

Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време подношења тужбе.

Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.

Члан 22

Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.

У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.

Члан 23

Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.

Члан 24

Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединачних износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.

Члан 25

Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.

Члан 26

Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:

1) за земљиште – од троструког износа катастарског прихода са земљишта;

2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.

Члан 27

Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:

1) у деобним парницама – вредност оног дела имовине који тужилац тражи да му се деобом издвоји из заједничке имовине али да та вредност не може бити мања од 7.500 динара;

2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 4.000 динара;

3) у парницама за поништај пресуде избраног суда – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 4.000 динара;

4) у парницама за проглашење престанка важности уговора о избраном суду – износ од 19.000 динара;

5) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 4.000 динара;

6) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;

7) у споровима због сметања поседа – износ од 4.000 динара;

8) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 4.000 динара;

9) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 19.000 динара;

10) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 19.000 динара;

11) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 4.000 динара.

Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно спор за утврђивање очинства.

Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 4.000 динара.

Члан 28

Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Члан 29

Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.

Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.

Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.

Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.

Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.

2. У извршном поступку

Члан 30

У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.

При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.

Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.

Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.

Члан 31

Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 7.500 динара.

Члан 32

У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.

3. У управним споровима

Члан 33

У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.

Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.

Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 3.000 динара.

Члан 34

У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.

4. У осталим поступцима

Члан 35

Када је у ванпарничном поступку, у земљишнокњижном поступку, у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.

5. Промена вредности у току поступка

Члан 36

Првобитно утврђена вредност остаје као основ за плаћање таксе, без обзира да ли се та вредност променила у току поступка.

Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.

Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.

Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.

Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.

Ако правни лек улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.

У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу. За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.

IV ПОСТУПАК ЗА НАПЛАТУ НЕПЛАЋЕНЕ ТАКСЕ

Члан 37

Ако странка присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, а не плати је одмах, суд ће је упозорити да је дужна да таксу плати у року од осам дана и упозориће је на последице неплаћања таксе (члан 40). На судском спису ће се назначити да је извршено ово упозорење.

На начин из става 1. овог члана поступиће се и када странка предаје непосредно суду поднесак који није таксиран или је недовољно таксиран, а на поднеску и на судском спису ће се назначити да је странка упозорена на последице неплаћања таксе у року.

Ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

За поднесак примљен преко поште, а за који такса није плаћена или је плаћена недовољно, суд ће подносиоцу послати опомену да плати таксу у року од осам дана од дана доставе опомене и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Уколико странка у поступку има пуномоћника, налог, односно опомена за плаћање таксе из ст. 2, 3. и 4. овог члана доставиће се њеном пуномоћнику.

Члан 38

Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у три месечне рате.

Члан 39

Када је таксу дужно да плати лице које има пребивалиште или боравиште у иностранству, без обзира да ли је држављанин Републике Србије или страни држављанин, или ако је таксу дужно да плати правно лице које има седиште у иностранству, а таксу није платило у тренутку настанка таксене обавезе, суд ће водити попис неплаћених такса и по завршетку поступка издаће налог за плаћање таксе у смислу члана 37. став 3. овог закона, с тим да рок за плаћање таксе не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана.

Члан 40

Ако таксени обвезник не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд ће у даљем року од 15 дана о неплаћеној такси обавестити орган надлежан за послове јавних прихода на подручју на коме се налази пребивалиште, односно седиште таксеног обвезника, ради наплате таксе принудним путем, а на спису ће забележити да је наведени орган обавештен о неплаћеној такси. Уз обавештење суд је дужан да приложи доказ о томе да је обвезнику достављен налог, односно опомена о плаћању таксе.

Ако се ради о неплаћеној такси у смислу члана 39. овог закона, суд ће обавештење из става 1. овог члана доставити органу надлежном за послове јавних прихода на подручју на коме се налази било каква имовина таксеног обвезника.

По пријему обавештења у смислу ст. 1. или 2. овог члана надлежни орган ће донети решење којим ће таксеном обвезнику наложити да у року од осам дана од дана пријема решења плати дуговану таксу као и износ од 50% висине те таксе на име казнене таксе. Ако таксени обвезник у датом року не плати дуговану и казнену таксу, приступиће се принудној наплати.

Казнена такса из става 3. овог члана не може бити мања од двоструког износа најниже таксе прописане Таксеном тарифом.

Члан 41

Кад је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Против решења из става 1. овог члана привредно друштво или друго правно лице може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.

Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни касациони суд.

Члан 42

Ако износ неплаћене таксе у једном предмету, по извршењу свих радњи, односно по правоснажности предмета не прелази износ најниже таксе која се плаћа за тужбу у парничном поступку, суд неће покретати поступак за принудну наплату таксе.

V ПОВРАЋАЈ ТАКСЕ

Члан 43

Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.

Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.

Члан 44

Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.

Члан 45

Захтев за повраћај таксе, заједно са својим мишљењем и потребним списима суд ће доставити органу надлежном за послове јавних прихода.

Надлежни орган из става 1. овог члана доноси решење о повраћају таксе плаћене у готовом новцу, као и решење о повраћају таксе плаћене у таксеним маркама.

Члан 46

Ако у поступку у управним споровима управни акт по тужби буде поништен или ако у истом поступку одлука првостепеног суда по жалби буде преиначена или укинута, или ако се дозволи обнова поступка, такса за тужбу, односно жалбу ће се вратити странци на њен захтев, а у случају преиначења, на захтев странке ће се вратити и остале таксе плаћене у том спору.

Захтев за повраћај таксе подноси се у року од 90 дана од дана достављања одлуке из става 1. овог члана.

У случају повраћаја таксе из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе чл. 43. до 45. овог закона.

Члан 47

У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.

VI МАЛОПРОДАЈА ТАКСЕНИХ МАРАКА

Члан 48

Малопродају таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица као и физичка лица која самостално обављају делатност (у даљем тексту: овлашћени продавци), који су од министарства надлежног за послове финансија након подношења захтева, добили овлашћење за продају.

Члан 49

Овлашћење из члана 48. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.

Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.

Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана министар финансија доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.

Члан 50

Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.

VII НАЧИН КОРИШЋЕЊА ДЕЛА СРЕДСТАВА ОД НАПЛАЋЕНИХ СУДСКИХ ТАКСА

Члан 51

Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.

Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.

Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.

Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.

Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.

Члан 53

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса (“Службени гласник РС”, број 8/94).

Члан 54

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 29/2004)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 47

Одредбе члана 11. став 2. и чл. 33. и 46. овог закона примењиваће се од дана почетка примене Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Члан 48

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 15

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ТАКСЕНА ТАРИФА

И ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 1.

(1) За тужбу и противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа се према вредности предмета спора:

– до 10.000 динара вредности – 1.900 динара;

– преко 10.000 до 100.000 динара вредности – 1.900 динара увећано за 4% од вредности предмета спора;

– преко 100.000 до 500.000 динара вредности – 9.800 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– преко 500.000 до 1.000.000 динара вредности – 29.300 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 48.800 динара увећано за 0,5% од вредности спора, а највише 97.500 динара.

(2) За тужбу и противтужбу поднету пред привредним судом плаћа се према вредности спора:

– до 10.000 динара вредности – 3.900 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 3.900 динара увећано за 6% од вредности предмета спора;

– од 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 15.600 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– од 1.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 54.600 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 10.000.000 динара вредности – 249.600 динара увећано за 0,5% од вредности предмета спора а највише 390.000 динара.

(3) За предлог да се одреди извршење или обезбеђење, за приговор против решења о извршењу, за предлог за обезбеђење доказа, за одговор на тужбу и за одговор на жалбу или ревизију, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

(4) За жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.

(5) За ревизију против пресуде или решења и за предлог за понављање поступка плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја, а ако се ревизијом, односно предлогом за понављање поступка побија одлука привредног суда – плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

(6) За предлог да се призна одлука страног суда и за жалбу против решења по предлогу плаћа се такса у износу од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом у износу од 19.500 динара.

(7) За жалбу против решења којим се одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(8) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Кад брачни другови споразумно траже развод брака плаћа се једна такса за тужбу.

2. За тужбу у којој је стављен предлог за издавање платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

3. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак; неће се наплаћивати посебна такса за преписивање из тарифног броја 33, ако је записник требало сачинити у више примерака.

4. Кад је већ у тужби стављен предлог за одређивање привремене мере обезбеђења плаћа се поред таксе за тужбу и такса за предлог, изузев ако је предложено одређивање привремене мере обезбеђења у споровима за развод брака или у споровима за издржавање деце.

5. За предлог да се одреди извршење или обезбеђење плаћа се једна такса и када се предлаже више средстава извршења, односно обезбеђења, без обзира да ли истовремено или накнадно.

6. Ако је у ком од поднесака наведених у овом тарифном броју стављен захтев за упис у земљишне или друге јавне књиге о непокретностима поступиће се по напомени 3 уз тарифни број 14.

7. За жалбу против решења првостепеног суда плаћа се такса само онда ако се жалбом побија решење које подлеже плаћању таксе по тарифном броју 2.

8. (Брисана)

9. Отказ пословне просторије сматра се тужбом у погледу наплате таксе и за тај отказ плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

10. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односи на новчано потраживање.

11. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 2.

(1) За првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа се према вредности предмета спора такса из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) тарифног броја 1.

(2) За пресуду због пропуштања и за пресуду на основу признања, односно одрицања, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(3) За решење о одбацивању тужбе и решење о одбацивању предлога за извршење или обезбеђење плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 9.800 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(4) За решење о издавању платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(5) За решење по предлогу за одређивање извршења или обезбеђења плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а ако се то решење доноси на основу иностраних извршних исправа плаћа се пуна такса из става (1) овог тарифног броја.

(6) За решење којим се усваја, одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(7) За решење о предлогу за признање и извршење одлуке иностраног суда или арбитраже плаћа се такса од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом плаћа се 19.500 динара.

(8) За решење о трошковима поступка, кад се о њима одвојено одлучује, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(9) (Брисан)

(10) За одлуке другостепеног суда по жалбама на првостепене одлуке наведене у ст. (1) – (8) овог тарифног броја плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, у ком случају се не плаћа такса.

(11) За одлуку суда по ванредним правним средствима плаћа се трострука такса из овог тарифног броја, изузев ако је том одлуком одбачено ванредно правно средство или ако је одлука суда нижег степена укинута, у ком случају се такса не плаћа.

(12) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Обавеза плаћања таксе за првостепену одлуку не зависи од тога да ли је одлука постала правоснажна.

2. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју не плаћа се такса.

3. Ако виши суд укине одлуку и предмет упути на ново расправљање, плаћена такса за укинуту одлуку урачунава се у таксу за нову одлуку или за поравнање. Исто тако, урачунаће се такса плаћена за првостепену одлуку која је укинута поводом усвајања предлога за повраћај у пређашње стање или предлога за понављање поступка у таксу за нову одлуку која буде донета после повраћаја у пређашње стање, односно понављања поступка. У случају урачунавања, ако је такса плаћена за прву одлуку већа од таксе коју треба платити за другу одлуку или за поравнање неће се враћати разлика између ових такса.

4. За допунску пресуду или решење неће се плаћати такса ако је за одлуку која је допуњена плаћена такса према пуној вредности спора. Такође се неће плаћати такса за доношење одлуке којом се врши накнадна исправка раније донете одлуке.

5. Ако је у току парнице донета међупресуда, плаћа се такса на пуни износ вредности предмета спора. У таквом случају неће се плаћати такса за коначну одлуку која буде донета после међупресуде.

6. Ако је у току парнице донета делимична пресуда, плаћа се такса према вредности захтева о коме је одлучено. За коначну одлуку плаћа се такса према вредности остатка спорног предмета који није обухваћен делимичном пресудом.

7. Такса за платни налог, односно такса за решење о извршењу урачунава се у таксу за одлуку суда која буде донета поводом приговора против платног налога, односно решења о извршењу и у таксу за поравнање, сразмерно вредности приговореног дела.

Ако је такса за одлуку донета поводом приговора против платног налога већа од таксе плаћене за одлуку по предлогу за издавање платног налога, односно налога за исељење из пословних просторија, наплатиће се разлика, а ако је мања, разлика се неће враћати.

8. Такса за одлуку по предлогу за извршење, односно обезбеђење, као и такса за одлуку поводом тужбе у којој је стављен предлог за издавање платног налога, плаћа се приликом подношења предлога, односно тужбе.

9. За решење о извршењу или обезбеђењу, плаћа се једна такса, без обзира да ли је одлучено о више средстава извршења, односно обезбеђења и без обзира да ли истовремено или накнадно.

10. За првостепену пресуду која је донета у вези са противтужбом плаћа се такса као да је о противтужби посебно расправљано.

11. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваку парницу, као да не постоји спајање више парница.

12. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односио на новчано потраживање.

3. Поравнања

Тарифни број 3.

(1) За судско поравнање у току првостепеног поступка плаћа се, према вредности на коју су се странке поравнале, половина таксе из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) тарифног броја 1.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

II ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

А. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Тарифни број 4.

(1) За предлог да се покрене поступак у ванпарничним стварима које нису обухваћене посебним одредбама којим се прописује плаћање такси у појединим врстама ванпарничног поступка плаћа се такса у износу од 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним поступцима сходно се примењују одредбе из напомене бр. 6. и 11. уз тарифни број 1.

Тарифни број 5.

За коначну одлуку првостепеног суда у ванпарничним стварима из тарифног броја 4. плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним стварима примењиваће се сходно одредбе из напомене бр. 1, 2. и 3. уз тарифни број 2.

2. Ако се одлука односи на лице нестало у рату, не плаћа се такса за одлуку суда, као ни такса из тарифног броја 4.

Тарифни број 6.

За судска поравнања у свим ванпарничним стварима, плаћа се такса предвиђена у тарифном броју 3, али она не може бити већа него што је прописано за одлуку у тарифном броју 5.

Б. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Поступак за расправљање заоставштине

Тарифни број 7.

За расправљање заоставштине у првостепеном поступку плаћа се паушална такса у износу од 1.000 до 75.000 динара.

Напомена:

1. Паушална такса плаћа се само ако је оставински поступак завршен доношењем решења о наслеђивању.

2. Паушална такса плаћа се када решење о наслеђивању постане правоснажно, односно у року од 15 дана од дана доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

3. Суд утврђује вредност меродавну за одмеравање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су поднели.

4. Паушалну таксу плаћају наследници у сразмери наслеђених делова.

5. (Брисана)

6. Плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6) уместо посебне таксе за деобу, ако наследници споразумно предложе деобу и споразум о деоби буде унет у решење о наслеђивању.

7. За предлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса.

Тарифни број 8.

За жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа се такса из тарифног броја 7.

2. Поступак састављања и чувања тестамента

Тарифни број 9.

(1) За састављање судског тестамента и међународног тестамента, као и за чување или опозив тестамента у суду, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. Такса из става 1. овог тарифног броја плаћа се без обзира да ли је тестамент састављен, односно опозван у судској згради или ван ње.

2. За чување тестамента плаћа се такса без обзира где је тестамент сачињен. Ако се у истом тренутку стари тестамент замењује новим, неће се плаћати ни такса за враћање тестамента.

3. Не плаћа се такса за чување исправа о усменом тестаменту, нити за давање изјаве сведока усменог тестамента о завештаваочевој последњој вољи.

4. Не плаћа се такса за опозивање, ако се доцнијим тестаментом опозива ранији и уједно саставља нови тестамент.

5. Не плаћа се такса за предлог да се предузму радње из овог тарифног броја.

3. Поступак за деобу

Тарифни број 10.

За предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

Напомена:

За деобу у оставинском поступку не плаћа се такса из овог тарифног броја, под условом наведеним у напомени под бројем 6 уз тарифни број 7.

4. Поступак за уређење међа (граница)

Тарифни број 11.

За предлог за уређење међа, за одлуку по предлогу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

5. Поступак за судски поништај исправа (амортизација)

Тарифни број 12.

(1) За предлог да се спроведе поступак за поништај исправе и за жалбу против одлуке о предлогу плаћа се по 980 динара.

(2) За одлуку по предлогу плаћа се такса према вредности исправе и то:

– до 5.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 4% вредности исправе;

– преко 20.000 до 50.000 динара вредности – 2.500 динара увећано за 2% вредности исправе;

– преко 50.000 динара вредности – 4.500 динара увећано за 1% вредности исправе, а највише 9.800 динара.

(3) Ако на исправи није означена вредност, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Вредност исправе одређује се према њеној номиналној вредности.

6. Поступак овере потписа, рукописа, преписа и превода

Тарифни број 13.

(1) За молбу, усмену или писмену, којом се тражи оверавање потписа, рукописа или преписа, плаћа се 70 динара.

(2) Плаћа се 160 динара за:

1. оверу потписа, односно рукописа,

2. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у земљи,

3. оверу рукописа, за сваки лист рукописа формата А4,

4. оверу преписа или фотокопије, за сваки лист формата А4.

(3) Плаћа се 490 динара за:

1. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у иностранству,

2. оверу потписа на пуномоћју.

(4) 1. За молбу, усмену или писмену, којом се тражи овера потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству, плаћа се 190 динара,

2. За оверу потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству плаћа се 1.900 динара.

(5) За оверу потписа на уговорима, плаћа се и то:

1. За новозакључене уговоре чија је вредност:

– до 10.000 динара вредности – 980 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности уговора;

– преко 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 2.900 динара увећано за 0,5% вредности уговора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 12.600 динара увећано за 0,25% од вредности уговора, а највише 39.000 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, за оверу потписа плаћа се 1.900 динара.

3. За оверу продужења рока важења уговора, плаћа се 50% од таксе из тачке 1, односно 2. овог става.

4. За оверу потписа уговора о поклону, плаћа се 50% од таксе из тачке 1. односно 2. овог става.

Напомена:

1. Потписи на исправи коју издају правна лица сматрају се као један потпис, ако су прописима или правилима за потписивање овлашћена два или више лица.

2. За молбу којом се тражи овера потписа или отиска прста на исправи, плаћа се једна такса без обзира колико се потписа на исправи оверава.

3. Кад странка преда суду у току поступка прост препис на коме радник суда својим потписом потврди да је видео изворник, за такву потврду плаћа се 50% из става (2) овог тарифног броја.

4. Таксу за оверу потписа, рукописа или преписа плаћа лице које тражи оверу. Пре него што такса буде плаћена, не сме се извршити овера.

5. У потврди о овери преписа треба означити са колико је таксе таксиран изворник исправе чији се препис оверава.

6. Такса за оверу потписа, рукописа и преписа лепи се на самој молби којом је овера тражена, а у случају усмене молбе на самој исправи, односно примерку преписа који остаје код суда. На исти се начин поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

7. За оверу потписа и печата плаћа се једна такса.

8. Ако се једном молбом тражи овера потписа на више исправа или овера више рукописа или преписа, плаћа се такса за молбу онолико пута колико има исправа, односно преписа или рукописа.

9. Такса из става (4) тачка 1. овог тарифног броја плаћа се на вредност означену у уговору. Ако је вредност уговора процењива али није означена, за оверу потписа на уговору плаћа се двострука такса из става (4) тачка 2. овог тарифног броја.

10. Ако се оверава препис исправе писане на страном језику, плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

11. За оверу потписа на пуномоћју из става (3) тачка 2. овог тарифног броја, и за оверу потписа на уговорима из става (4) овог тарифног броја плаћа се једна такса, без обзира да ли се оверава један или више потписа на пуномоћју, односно уговору и без обзира колико се примерака уговора оверава.

III ЗЕМЉИШНО – КЊИЖНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ЗА УПИС У ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

А. ЗЕМЉИШНО-КЊИЖНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 14.

(1) За поднеске којима се тражи упис у земљишну књигу или брисање укњижбе или предбележбе из земљишне књиге, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба уписати или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 390 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 390 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 780 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива, или ако се тражи упис или брисање само забележбе плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Ако се једним поднеском тражи упис или брисање код више судова, плаћа се такса онолико пута колико има судова код којих упис или брисање треба извршити. Ово важи и кад, у случају заједничког заложног права, треба спровести упис у споредним улошцима код разних судова, без обзира што странке у свом поднеску изричито не траже те уписе.

2. Ако се једним поднеском тражи више уписа процењивих права, наплаћује се једна такса, према укупној вредности ових права. Али ако се једним поднеском тражи уједно упис процењивих и непроцењивих права, или још и упис једне или више забележби, такса за поднесак платиће се само према вредности процењивих права. За поднеске којима се тражи упис само непроцењивих права и забележби, плаћа се само једна такса из става (1) тачка 2. овог тарифног броја.

3. Ако је захтев за упис стављен у поднеску из тарифног броја 1. неће се наплаћивати такса за поднесак из тарифног броја 14.

4. Не плаћа се такса из овог тарифног броја у стварима наведеним у напомени 8. тач. 3, 6, 7, 9, 10. и 13. тарифног броја 15.

5. За поднеске који нису означени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Уписи

Тарифни број 15.

(1) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлежу порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(2) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(3) За укњижбу или за предбележбу других стварних права или њима једнаких права, плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара;

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За забележбу плаћа се:

1. за забележбу принудне управе и дозволу принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписано заложно право на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, 980 динара. Тако плаћена такса урачунаће се у таксу коју треба платити за накнадни упис заложног права због исте тражбине, ако се такав упис затражи пре брисања ове забележбе;

2. за остале забележбе, 590 динара.

Напомена:

1. Таксу за упис дужно је да плати лице у чију се корист врши упис. Ако упис тражи лице чије се право ограничава, оптерећује, укида или на другога преноси, и то лице јамчи за плаћање таксе солидарно са лицем у чију се корист врши упис.

2. Такса се плаћа и ако се упис врши по службеној дужности, ако се не ради о упису који је ослобођен таксе – напомена 8. уз овај тарифни број.

3. Ако се на основу једне молбе уписује више права у корист једног истог лица код истог суда, такса се плаћа по укупној вредности ових права у часу уписивања.

4. Кад се уписује тражбина, такса се одмерава према износу тражбине са свим споредним потраживањима (камата, доспели трошкови и др.) рачунајући камату од дана предаје молбе за упис, ако је назначен износ ових потраживања или проценат од главнице.

5. Такса за упис плаћа се и кад се упис врши у току парничног, ванпарничног или извршног поступка.

6. Ако се упис укњижбе или предбележбе, одлуком вишег суда у целини или делимично укине или измени, враћа се на захтев целокупна плаћена такса, односно њен сразмерни део.

7. Такса за упис по овом тарифном броју плаћа се уз таксу за поднесак и лепи се на самом поднеску.

Ако ова такса није плаћена уз поднесак којим се захтева упис, суд ће по извршеном упису поступити по члану 37. став 3. овог закона.

8. Не плаћа се такса за следеће уписе:

1) за упис оправдања предбележбе;

2) за потпуно или делимично брисање неког уписаног права;

3) за службене радње у поступку уређења, оснивања и исправљања земљишних књига, као и за усаглашавање земљишних књига са фактичким стањем. У овим поступцима ослобађање се односи на све поднеске, улошке и прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења и оверавање преписа.

Ово ослобађање важи и за поступак за обнављање уништених земљишних књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

4) за поновни упис истог, макар делимично угашеног права, услед парничног или извршног поступка, у корист истог лица. Ако је вредност поново уписаног права већа, плаћа се на вишак вредности прописана такса;

5) за упис истог права, макар делимично и угашеног, на више непокретности које се воде по књигама једног суда или више судова, за пренос истог права с једне непокретности на другу непокретност истог сопственика; за ограничење или сужавање истог права на један део исте непокретности; за проширење истог права и на друге непокретности истог сопственика; за проширење заједничког јемства на поједина земљишно књижна тела, с тим што ово ослобађање важи само ако нису наступиле промене у погледу обима права или овлашћеног лица;

6) за упис права својине или права службености и плодоуживања по извршеној деоби, ако су деобничари били уписани као сувласници тих права, с тим да ово ослобађање важи и у случају деобе породичних (кућних) задруга на задругаре, ако је задруга била уписана као власник у земљишним књигама;

7) за упис на основу решења о наслеђивању;

8) за упис заложног права на непокретности јемца, ако је то право већ уписано и на непокретности главног дужника и ако је за тај упис плаћена такса;

9) за исправку грешке у упису, при чему ако је грешка настала кривицом титулара права, плаћа се такса за поднесак којим се тражи исправка уписа (тар. бр. 14. став 1);

10) за све уписе у корист Републике Србије;

11) за забележбу привремене управе одређене у току поступка принудне јавне продаје, као и за забележбу принудне управе одређене уместо принудне јавне продаје;

12) за накнадни упис сусвојине брачног друга на основу судске одлуке ако је један од брачних другова уписан као власник у земљишним књигама, као и за упис којим се означава идеални део сваког брачног друга на непокретностима које су у њиховој сусвојини;

13) за све уписе у земљишне књиге у корист грађана у вези са разменом земљишта у циљу арондације и комасације, као и на основу прописа о експропријацији и прописа о враћању земље у складу са законом којим се уређују начин и услови признавања права и враћању земљишта које је пренето у друштвену својину по основу ПЗФ и конфискације због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа;

14) за упис заложног права за обезбеђење кредита код откупа друштвеног стана од стране носиоца станарског права, или код куповине стана, преко стамбене задруге или код изградње или адаптације стамбеног простора.

9. Ослобађање из тач. 4, 5. и 6. напомене бр. 8. важи само ако је такса за први упис плаћена.

3. Изазивачки поступак

Тарифни број 16.

За решење поводом приговора повериоца против отцепљења дела непокретности или размене земљишта у изазивачком поступку, по правилима о земљишно књижним деобама, отписима и приписима, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Таксу из овог тарифног броја плаћа странка која је покренула поступак за бестеретни отпис дела земљишно-књижног тела.

Б. УПИС У ИНТАБУЛАЦИОНЕ, ЗАСТАВНЕ, ТАПИЈСКЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

1. Упис у тапијске књиге

Тарифни број 17.

(1) За поднесак којим се тражи пренос тапије, плаћа се такса из става (1) тарифног броја 19.

(2) За жалбу против одлуке суда по предмету из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 590 динара.

Тарифни број 18.

(1) За упис потврђене тапије у књигу тапија, као и за упис права својине путем преноса тапије на истог или новог сопственика, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлеже порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис из става (1) овог тарифног броја, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права.

(3) За упис стицања других стварних права плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара,

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За остале уписе у тапијске књиге, плаћа се 590 динара.

Напомена:

1. Кад сопственик непокретности која је већ уписана у књигу тапија захтева од суда да се један део непокретности издвоји и да му се за издвојени део изда посебна тапија, поред таксе за поднесак плаћа се и такса из става 4. овог тарифног броја. Али ако суд купцу издаје нову тапију а стару (изворну) умањује за продати део, плаћа се такса и за поднесак из става (1) тарифног броја 17. и такса за упис преноса из става (1) овог тарифног броја.

2. Не плаћа се такса:

1) за радњу у поступку око издавања тапија у крајевима где нема земљишних књига и у том поступку ослобађање се односи на све поднеске, захтеве, прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења, оверавање преписа и потврде тапија;

2) за радње у поступку обнављања уништених тапијских књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

3) напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

2. Упис у интабулационе, заставне (хипотекарне) и друге јавне књиге о непокретностима

Тарифни број 19.

(1) За поднесак којим се тражи састављање или брисање интабулације, надинтабулације или прибелешке, односно упис хипотеке, на подручјима на којима још важе интабулационе књиге, као и за поднесак којим се тражи упис у друге књиге о непокретностима, према одредбама посебних прописа, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба обезбедити или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива или ако се тражи упис или брисање само забележбе 590 динара

(2) За жалбу против одлуке суда по предлозима из става (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 14. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

Тарифни број 20.

(1) За упис интабулације, надинатабулације, прибелешке или хипотеке, односно за упис права у другим посебним јавним књигама о непокретностима, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис забележбе принудне управе и дозволе принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписана интабулација (заложно право) на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност повериочевог потраживања.

(3) За упис осталих забележби које се по важећим прописима могу уписати у интабулационе књиге, плаћа се 980 динара.

(4) За пропуштање интабулације или хипотеке плаћа се 190 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

IV ТАКСЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ И ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Поднесци

Тарифни број 21.

(1) За предлог за покретање стечајног поступка и за подношење плана реорганизације плаћа се 980 динара.

(2) За пријаву поверилаца у стечајном поступку плаћа се према вредности потраживања:

– до 250.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 250.000 динара вредности – 980 динара, увећано за 1% вредности потраживања, а највише 3.900 динара;

(3) За жалбу против одлуке стечајног већа плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. Као основ за плаћање таксе за пријаве поверилаца узима се износ тражбине коју поверилац пријављује, при чему ће се узети да условљена тражбина није условљена, а ако један поверилац пријави више тражбина, такса се плаћа на укупни износ тих тражбина.

2. Такса се не плаћа:

1) за поднеске стечајног управника,

2) за поднеске који нису означени у овом тарифном броју и за прилоге уз поднеске.

3. и 4. (брисане)

2. Паушална такса

Тарифни број 22.

Паушална такса се плаћа:

1) у стечајном поступку од збира износа који су употребљени или су на располагању за подмирење дугова стечајне масе, од 1.900 до 19.500 динара;

2) за реорганизацију од износа за који је усвојен план реорганизације, од 1.900 до 19.500 динара.

Напомена:

1. Паушална такса се сматра трошковима стечајног поступка и одређује је суд по окончању поступка, а дужан је платити стечајни управник по правоснажности решења о главној деоби.

2. Паушалну таксу за реорганизацију плаћа правно лице чији је план реорганизације усвојен.

3. Паушална такса по овом тарифном броју плаћа се у року од осам дана од доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

ИВа УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР

1. Пријаве

Тарифни број 22а

За сваку пријаву за упис у судски регистар, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једном пријавом тражи више уписа за исти субјекат уписа плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

2. Упис у судски регистар

Тарифни број 22б

(1) За решење донето по пријави за упис оснивања субјекта уписа плаћа се 1.900 динара.

(2) За решења донета по пријавама за остале врсте уписа који нису наведени у ставу (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(3) За жалбу на решење донето у поступку уписа из ст. (1) и (2) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(4) За захтев за брисање уписа из судског регистра плаћа се 590 динара.

(5) За решење по захтеву за брисање уписа плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једним поднеском тражи више уписа, плаћа се такса за сваки упис посебно.

3. Објављивање

Тарифни број 22в

За достављање уписаних података ради објављивања у службеном гласилу плаћа се 390 динара.

Напомена:

За објављивање података чије је уписивање тражено једним поднеском, плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

Тарифни бр. 23. до 25.

(Брисано)

VI КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ

1. Поднесци

Тарифни број 26.

(1) За приватну тужбу и противтужбу, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

(3) За захтев за понављање кривичног поступка, плаћа се 590 динара.

(4) За жалбу против пресуде и за жалбу против решења којим се изриче судска опомена, плаћа се по 590 динара.

Напомена:

1. Ако се кривични поступак води заједнички по више предмета нема утицаја на таксу што се један поднесак односи на више приватних тужилаца или на више окривљених, или што поднесак подноси више приватних тужилаца или више окривљених, или што поднесак обухвата више кривичних дела једног окривљеног.

2. За поднесак којим се кривични поступак проширује на друга кривична дела, истог окривљеног, за која се гони по приватној тужби, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

3. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 27.

За пресуду и за решење којим се изриче судска опомена плаћа се 980 динара, а за остала решења којима се окончава поступак плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Такса за пресуду плаћа се само једном, без обзира на број приватних тужилаца и број кривичних дела која су обухваћена једном пресудом.

2. Ако су за више кривичних дела једног истог учиниоца услед раздвајања поступка донете посебне пресуде од стране истог суда, плаћа се такса за пресуду само једанпут.

3/p. Ако је пресудом одбијена тужба због ненадлежности суда, урачунаће се плаћена такса за ову пресуду у таксу за пресуду надлежног суда, али ако је такса која се урачунава већа, вишак се неће враћати. Ако се пресуда услед жалбе, предлога за повраћај у пређашње стање или понављање кривичног поступка укине, урачунаће се такса плаћена за укинуту одлуку у таксу за нову одлуку.

ВИа ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

Тарифни број 27а

(1) За жалбу против пресуде прекршајног суда плаћа се 900 динара.

(2) За захтев за понављање прекршајног поступка и захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде плаћа се 1.750 динара.

VII ПОСТУПАК У УПРАВНИМ СПОРОВИМА И ПОСТУПАК ЗА СУДСКУ ЗАШТИТУ

1. Поднесци

Тарифни број 28.

(1) За тужбу против управног акта којом се покреће управни спор плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се 390 динара.

(3) За тужбу за понављање поступка, плаћа се 390 динара.

(4) За захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке у управном спору, плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. За предлог да се донесе решење којим се замењује управни акт и за друге поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса из овог тарифног броја повећана за 50%.

3. За захтеве за судску заштиту плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.

2. Одлуке

Тарифни број 29.

(1) За првостепену пресуду у управном спору плаћа се:

1. ако је вредност предмета спора процењива, 1% од вредности спорног предмета, а највише 1.900 динара;

2. ако је вредност предмета спора непроцењива, 980 динара.

(2) Такса из става (1) овог тарифног броја не може бити мања од 590 динара.

Напомена:

1. Ако је предмет спора делом процењив а делом непроцењив, такса се плаћа као да је предмет процењив.

Кад се ради о стварима из области инвалидског осигурања, социјалног осигурања, старатељства, усвојења и социјалне заштите, такса за пресуду плаћа се као за предмет непроцењиве вредности.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса за пресуду увећана за 50%.

3. За одлуку у поступку по захтеву за судску заштиту, плаћа се такса из става (1) тачке 2 овог тарифног броја.

4. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју, не плаћа се такса.

VIII ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ

1. Судска уверења и потврде

Тарифни број 30.

(1) (Брисан)

(2) За уверења, плаћа се 190 динара.

Напомена:

1. Ако се једним уверењем посведочава више чињеница, особина, односа или околности, плаћа се једна такса.

2. За потврду да је такса плаћена, издату у облику уверења, плаћа се такса по овом тарифном броју. Не плаћа се такса, ако се издаје само признаница о плаћеној такси.

3. Не плаћа се такса из овог тарифног броја за потврде које суд издаје странци, сведоку, вештаку, преводиоцу или тумачу да су присуствовали рочишту, односно претресу, ако су они били обавезни да присуствују и ако им та потврда служи искључиво ради правдања изостанка са рада.

4. За потврду о правоснажности или извршности која се ставља на препис судске одлуке, не плаћа се такса.

5. (Брисана)

6. Такса за уверење лепи се на самом поднеску којим се тражи издавање уверења.

7. Ако се уверење издаје у два или више примерака за други и сваки даљи примерак плаћа се половина таксе из овог тарифног броја.

8. (Брисана)

9. Таксу по овом тарифном броју плаћа лице које тражи издавање уверења, а уверење се не сме издати док такса не буде плаћена.

Тарифни број 31.

(Брисано)

3. Разматрање списа

Тарифни број 32.

За извештаје и податке који се траже од суда из завршених предмета плаћа се 390 динара

4. Преписи

Тарифни број 33.

(1) За преписивање судских аката, као и за преписивање аката из збирке исправа, које је суд извршио на захтев странке, плаћа се 20 динара по страници текста изворника.

(2) Под преписом у смислу става (1) овог тарифног броја подразумева се и фотокопирање или штампање из меморије рачунара или писаће машине.

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев да се изврши препис плаћа се такса из тар. броја 30. став (1).

2. Такса за препис лепи се на самој молби којом је тражено преписивање, а у случају усмене молбе, на спису. Такса за захтев за препис лепи се такође на самом захтеву (молби), односно на спису, ако је молба усмена.

3. Ако се преписивање врши на страном језику плаћа се такса у троструком износу од прописане у овом тарифном броју.

4. За препис расправног записника који је израђен истовремено са састављањем самог изворника, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

5. Изводи из јавних књига

Тарифни број 34.

(1) За изводе из земљишних или других јавних књига о непокретностима, ако се издају на захтев странке, плаћа се по листу формата А4, 100 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев странке да јој се изда извод не плаћа се такса.

2. Напомена под тачком 3. уз тарифни број 21. важи и код плаћања таксе по овом тарифном броју.

6. Судски депозити

Тарифни број 35.

За чување (депозит) новца, ствари и вредносних папира на захтев странке, плаћа се годишње 2% од вредности депонованих ствари.

Напомена:

1. Ова такса не плаћа се на депозит који се полаже на захтев државних органа, ако се подигне у року.

2. Такса се плаћа за прву годину унапред, а за остале године приликом подизања депозита. Започета година рачуна се као цела. У случају преноса депозита из једног у други суд, а на захтев депонента, за пренос се плаћа износ једногодишње таксе.

3. Ако се вредност ствари не може проценити по њиховој природи, извршиће се процена од стране вештака на трошак депонента.

4. За писмени или усмени захтев да се приме на чување новац, ствари или вредносни папири, не плаћа се такса.

7. Протести

Тарифни број 36.

(1) За усмену или писмену молбу за протест менице, чека (и других исправа или уговора) због неакцептирања, неисплате или неиспуњења, плаћа се 100 динара.

(2) За протест се плаћа према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 190 динара;

– преко 5.000 динара до 20.000 динара вредности – 190 динара увећано за 2% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

Напомена:

1. Такса из овог тарифног броја плаћа се на протесте који се подносе по прописима о меници и чеку, као и на замене протеста. Такса за протест лепи се на самој молби којом је тражен протест, а у случају усмене молбе, на препис протеста који остаје код суда. На исти начин се поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

2. Ако се једном молбом тражи више протеста односно замена протеста, плаћа се једна такса за молбу, али се и у том случају плаћа посебна такса за сваки протест, односно замену протеста.

8. Остали предмети

Тарифни број 37.

(1) За поднесак који се предаје усмено на записник пред судом, плаћа се такса предвиђена у тарифи за односни поднесак.

(2) За састављање пред судом уговора о земљишно-књижним, интабулационим или тапијским стварима плаћа се:

1. Према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, 590 динара.

Напомена:

1. Ако се истовремено са састављањем уговора тражи и упис права, осим таксе из става (2) овог тарифног броја, плаћа се и такса за поднесак којим се упис тражи, као и такса за упис.

2. При састављању уговора из става (2) овог тарифног броја не плаћа се посебна такса за предлог да се уговор састави, нити таксе за оверу потписа по тарифном броју 13.

3. За став (2) тачка 1. овог тарифног броја важи напомена бр. 9 уз тарифни број 13.

Тарифни број 38.

(1) За предлог странке да суд постави судију или председника избраног суда, плаћа се 590 динара.

(2) За предлог о изузећу судије избраног суда, плаћа се 590 динара.

(3) За издавање потврде о правноснажности или извршности пресуде избраног суда, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Не плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја ако је предлог за постављање председника избраног суда поднео избрани судија.

Тарифни број 39.

(1) За опомену којом се неко позива да плати таксу коју је био дужан да плати и без опомене, плаћа се 390 динара, а у поступку пред привредним судом 780 динара.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се опомена као пред судом опште надлежности.

Тарифни број 40.

(1) За одлуку којом се одбацује или одбија захтев за изузеће судије, судије поротника, председника суда, јавног тужиоца и других службених лица, плаћа се такса у износу од 590 динара.

(2) У решењу из става (1) овог тарифног броја, суд ће опоменути странку да је дужна да плати таксу у року од пет дана од дана пријема одлуке.

Тарифни број 41.

(1) За молбу којом се тражи одлагање извршења кривичне санкције, плаћа се 590 динара.

(2) За одлуку првостепеног суда по молби, плаћа се 980 динара.

(3) За жалбу на одлуку првостепеног суда плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(4) (Брисан)

Code of Ethics

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

На основу члана 61 Закона о адвокатури (“Сл. лист СРЈ”, бр. 24/98) Оснивачка скупштина Адвокатске коморе Југославије на седници одржаној 16. јануара 1999, доноси

КОДЕКС
ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

А. УВОДНА ПРАВИЛА

I Правила о Кодексу

1. Кодекс професионалне етике адвоката (у даљем тексту: Кодекс) скуп је правила о дужностима и правима адвоката, заснованих на посебној врсти и високом степену њихове професионалне и моралне одговорности.

2. Кодекс се односи на адвокате и, на одговарајући начин, на адвокатске приправнике уписане у именике адвоката и именике адвокатских приправника свих адвокатских комора на територији Савезне Републике Југославије.

3. Пре него што отпочне адвокатску делатност адвокат је дужан да се упозна са садржајем Кодекса и статута адвокатске коморе (у даљем тексту: Статут).

4. Непознавање Статута и Кодекса не оправдава.

5. Када адвокатску делатност обавља у иностранству адвокат треба да уважава и међународна начела етике и начела етике и сталешког права адвоката земље у којој делује.

6. Адвокатска комора надзире поштовање Кодекса, прописује да ли повреда Кодекса има за последицу дисциплинску одговорност адвоката и утврђује и санкционише такву одговорност.

7. Уколико за одређени случај не постоји правило са директним значењем, Кодекс треба тумачити служећи се аналогијом, или по циљу и смислу његових општих правила.

II Значење израза

8. У смислу овог кодекса, ако другачије није одређено:

1) израз “заступање” означава целокупну адвокатску делатност, укључујући, осим заступања, одбрану и остале облике правне помоћи у остваривању и заштити слобода, права и других интереса грађана и правних лица;

2) израз “адвокат”, осим сваког адвоката понаособ, означава и све адвокате који припадају или су припадали истој заједничкој адвокатској канцеларији;

3. израз “заједничка адвокатска канцеларија” означава све облике удруженог, ортачког и другог заједничког рада адвоката у истој канцеларији;

4) израз “клијент” означава лице кога адвокат заступа;

5) израз “странка” означава лице које се обратило адвокату све док се овај још није прихватио заступања, као и сваког другог учесника поступка;

6) израз “супротна странка” означава лице чији је интерес, у одређеном поступку, супротан интересу клијента;

7) израз “колега” означава другог адвоката.

Б. ОПШТА ПРАВИЛА

I Основи професионалне етике и одговорности

9. Посебан садржај професионалне етике и високи степен професионалне одговорности адвоката засновани су на претпоставкама:

1) да је адвокатура слободна професија и занимање у оквиру јавног поретка;

2) да је адвокат посебан чинилац правосуђа и заступник и саветодавац у свим правним стварима;

3) да адвокат остварује и штити интересе клијента, али и служи интересима правде и да је обавезан да својим професионалним и другим јавним деловањем и личним примером доприноси владавини права и друштву заснованом на поштовању закона;

4) да адвокат, по правилу, делује у домену угрожених слобода и права и непознавања прописа лица која су му се обратила за помоћ;

5) да независно, стручно, савесно и самостално обављање адвокатског позива представља једну од основних гаранција у остваривању, заштити и унапређењу људских права и слобода;

6) да од начина рада и понашања сваког адвоката понаособ зависи значај и углед адвокатуре у целини.

10. Адвокат у сваком тренутку треба да буде свестан своје одговорности и да са њом усклади своје поступке, посебно када се опредељује између сукобљених вредности и интереса.

11. Адвокат је одговоран за савете које је дао и за мере које је предузео или пропустио да предузме.

II Независност и самосталност

12. Адвокат је дужан да чува независност адвокатске професије и да у свом професионалном раду и одлучивању поступа слободно, самостално и у сагласности са властитим уверењима, не подлежући притисцима, претњама, утицајима и уплитању, ма са чије стране долазили, и не поводећи се за другим интересима и ауторитетима, осим интереса клијента и ауторитета правне науке, устава, закона, Статута и овог кодекса.

13. Адвокат не сме да прихвати послове и звања која би га ставили у подређен положај, довели до некритичког извршавања туђих налога, или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову независност и самосталност.

14. Изузеци од начела независности и самосталности, који не укидају њихову суштину, допуштени су само у мери неопходној за рад заједничке адвокатске канцеларије.

III Стручност

15. Адвокат је дужан да у раду поступа стручно, са знањем за које је квалификован.

16. Адвокат стално треба да прати прописе, правну праксу и стручну литературу и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање.

IV Савесност

17. Адвокат је дужан да своју професију обавља савесно, брижљиво, одлучно, благовремено, са искреношћу према клијенту, уз пуну посвећеност случају који му је поверен и уз употребу свих својих знања и способности и свих правно допуштених и оправданих средстава.

18. У обављању адвокатске професије не треба да долазе до изражаја политичка, верска и друга убеђења адвоката, нити његова страначка припадност.

19. Послове за чије обављање су овлашћени само адвокати, адвокат не сме да преноси на лице које није адвокат.

V Професионални углед

20. При обављању адвокатске професије, у другим јавним активностима и у приватном животу, када је овај доступан увиду и оцени јавности, адвокат је дужан да чува углед адвокатуре и властити углед и да настоји да доприноси општој и правничкој култури.

21. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико јавно нарушавају или су нарушавали углед адвокатуре.

22. Адвокат, самостално или у оквиру адвокатске коморе и других стручних организација и удружења правника, треба да указује на значај правног образовања, уставности, законитости, независне адвокатуре и независног судства, на значај и улогу адвокатуре у остварењу и заштити ових вредности и на појаве њиховог нарушавања.

23. Адвокат треба да се, у складу са својим могућностима, укључи у расправе о законима и другим прописима који су у припреми или су ступили на снагу и да, у оправданим случајевима, предлаже њихова побољшања и оспорава њихову уставности и законитост.

24. Адвокат, у начелу, треба да се залаже да послови професионалног пружања правне помоћи буду поверени само адвокатима.

25. Адвокат не сме да улази у било какве пословне везе са надриписарима.

26. Сваки случај надриписарства, у који се лично уверио или о коме располаже веродостојним доказима, адвокат је дужан да пријави адвокатској комори.

27. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико се залажу или су се залагали против основних начела и интереса адвокатуре.

VI Допуштеност средстава

28. Адвокат сме да користи само допуштена и часна средства.

29. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању права.

30. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању доказа, нити сме да се позива на доказе за које зна да су неистинити.

31. Интерес и налог клијента нису оправдање за кршење закона, Статута и Кодекса.

32. Адвокат не сме потајно да снима било чије изјаве, разговоре или активности.

33. Када су му стављени на располагање потајно сачињени снимци или други записи адвокат не сме да их употреби као доказно средство без прибављеног пристанка лица на које се односе, осим изузетно, ако другим доказима не располаже, а повреда права коју би тиме учинио мања је од штете која би извесно или са великом вероватноћом, да такав материјал није употребљен, погодила важне, оправдане и на закону засноване интересе његовог клијента.

34. Адвокат треба да се уздржи од разговора о предмету са особама које су предложене или за које зна да могу бити предложене за сведоке, а уколико до таквог разговора ипак дође, адвокат не сме на било који начин да утиче, па чак ни да оставља утисак да жели да утиче, на знање, савест и вољу сведока, да код овога изазива страх, наклоност или одбојност према учесницима у поступку и да побуђује било какав други интерес осим интереса права и дужности да се говори истина.

35. Уколико има јавно овлашћење за оверу изјава адвокат не сме да оверава изјаве сведока у предмету у коме заступа.

VII Забрана рекламирања

36. Адвоката треба да препоручују само знање које је показао, успех који је остварио и углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем.

37. Адвокат не сме да нуди своје услуге нити да стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин.

38. Сматраће се да адвокат нуди своје услуге и стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин, нарочито када:

1) истиче, дели или у јавним гласилима и другим публикацијама објављује рекламе и понуде којима препоручује своје услуге и своју канцеларију, када дозвољава да такве препоруке буду унете у рекламе, понуде, огласе и други штампани материјал других правних или физичких лица, или када у исту сврху користи делатност коју, у складу са Кодексом, може да обавља уз адвокатску професију;

2) организује или користи услуге посредника и агената којима обећава или даје награду, за узврат им обећава или чини друге услуге и погодности, или са њима договара деобу награде за свој рад, или искоришћава њихов зависан положај, а нарочито када у ту сврху искоришћава притворенике и лица на издржавању казне;

3) са особама запосленим у суду, тужилаштву, полицији, затвору или другим органима власти унапред договара упућивање непознатих или у зависном положају затечених странака;

4) обећава успех, даје нереалне процене или доводи клијента у заблуду у погледу правне природе предмета и нормираних или стварних последица које му прете у предмету због кога се обратио адвокату;

5) обећава или наговештава коришћење веза и сопствених или туђих непрофесионалних утицаја, као и утицаја које може да оствари захваљујући свом претходном запослењу, или претходном или постојећем политичком, друштвеном или пословном ангажману;

6) постиче или не оспорава уверење клијента у ефикасност корупције и предлаже или наговештава сопствено посредовање у томе;

7) генерално, или мимо услова предвиђених Кодексом, нуди јефтиније или бесплатно заступање;

8) даје другоме своје посетнице и бланко пуномоћи ради даље расподеле трећим унапред неодређеним лицима;

9) омаловажава друге адвокате;

10) ступа у контакт са клијентима других адвоката и наводи их да њему дају пуномоћ, или преузима клијенте других адвоката на начин супротан Кодексу;

11) обележава канцеларију, њен штампани материјал и друге ознаке (табла, печат, меморандум, посетнице и сл.) на нападан и неодмерен начин, супротно Кодексу и Статуту;

12) јавно означава рад у дане одмора и празника или ван уобичајеног радног времена;

13) без оправданог разлога прима клијенте ван канцеларије, или, када су разлози оправдани, на неприкладним местима;

14) даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима, или изван канцеларије пред непознатим особама;

15) допушта да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изабрани адвокат или у оквиру групе изабраних адвоката, или потпомаже штампање и растурање оваквих материјала, изузев оних који искључиво служе као информација у међународном правном промету;

16) прима за хонорарне сараднике судије , тужиоце и њихове заменике, иследнике и оперативне раднике у полицији, као и руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе, или ова лица, било да су у истом звању или им је то звање престало, води са собом на расправе са сврхом да изазове утисак важности и мочи;

17) непозван се обраћа јавним гласилима, са очигледном сврхом да препоручи своју правничку умешност и стручност;

18) јавно, на сензационалистички или самохвалисав начин представља своје предмете, способности, замисли и подухвате;

19) организује редовне конференције за штампу, или конференције за штампу сазива или користи да би популарисао своје успехе;

20) сарађује са надриписарима;

21) у поступку пред судом и другим органима и организацијама пред којима заступа, изазива инцидент са циљем да створи утисак о приљежности и на тај начин задовољи клијента или придобије нове клијенте.

39. Новинару који жели да пише о случају његовог клијента адвокат треба да скрене пажњу на забрану рекламирања, а уколико новинар ипак објави напис који садржи рекламу, пожељно је да се адвокат од таквог написа огради на одмерен и прикладан начин.

VIII Иступање у јавности и стручни рад

40. Приликом објављивања стручних радова из области друштвених наука, у научној и педагошкој делатности, на стручним саветовањима и скуповима правника, као и приликом обраћања јавности у циљу указивања на кршење људских слобода и права и на појаве одступања од уставности и законитости, адвокат може, уз своје име, да истиче и адвокатско звање.

41. Адвокат не сме да користи стручне скупове и своју научну, педагошку и публицистичку делатност да би агитовао за свог клијента и подстицао недозвољене притиске у предмету чији је поступак у току, осим ако се ради о стручној обради коначно решених процесноправних проблема и уколико то чини без навођења имена странака и сопствене повезаности са предметом.

42. У изјавама за јавност и у написима у којима се представља својим адвокатским звањем, адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу све професије.

IX Неспојиви послови

43. Адвокат је дужан да своју професију обавља стварно и стално.

44. Адвокат не сме ни посредно ни непосредно да се бави пословима који би угрозили његову независност и нашкодили значају и угледу адвокатске професије.

45. Адвокат је дужан да избегава послове који би његовом адвокатском раду могли да дају комерцијални карактер.

46. Неспојиво је са адвокатском професијом истовремено бављење било којом другом делатношћу, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, педагогије, преводилаштва и спорта.

47. Сматраће се да адвокат крши забрану бављења пословима неспојивим са адвокатском професијом ако смештај, назив и друга видна обележја његове канцеларије и смештај, назив и друга видна обележја пословних просторија лица које се баве другом, са адвокатуром неспојивом делатношћу, основано упућују на закључак да се рад обавља заједнички, или да рад тог другог лица обавља, надзире, усмерава или организује сам адвокат.

48. Бављење адвоката дозвољеним делатностима подразумева и право да учествује у управљању или руковођењу одговарајућим струковним удружењима и друштвима.

49. За време обављања послова на руководећем положају у органима власти, другим државним органима, јавним службама и предузећима, уколико се не одлучи за брисање из именика адвоката, адвокат је дужан да затражи од адвокатске коморе мировање адвокатских права и дужности, а уз своје име не сме да истиче звање “адвокат”.

50. Руководећи положај адвоката у политичкој странци није спојив са његовим истовременим руководећим положајем у адвокатској комори.

51. У адвокатској канцеларији не може се обављати друга делатност, осим адвокатске, нити адвокат може ради стицања прихода, осим као преводилац, да пружа друге услуге као што су канцеларијске услуге, преписи, умножавања, снимања, телефакс и компјутерске комуникације или компјутерске информације и обрада података.

52. Није у супротности са Кодексом ако је адвокат члан, руководилац или члан руководећег тима у експертским, радним и другим стручним телима владиног или невладиног карактера, у хуманитарним организацијама, невладиним организацијама, организацијама за заштиту људских права и слобода, издавачким саветима, уређивачким одборима и сличним организацијама, друштвима и удружењима.

В. ПОСЕБНА ПРАВИЛА

I Адвокат и клијент

а) Основно правило

53. Слобода међусобног избора и међусобно поверење између адвоката и клијента основне су претпоставке за прихватање и трајање и за успешну припрему и организацију заступања.

б) Прихватање и одбијање заступања

54. Адвокат може да се прихвати заступања само када је то од њега затражено, или када му је заступање додељено одлуком надлежног органа.

55. Адвокат слободно одлучује да ли ће се прихватити заступања, осим у случају законских забрана и налога, као и забрана и налога предвиђених Кодексом и Статутом.

56. При доношењу одлуке о заступању адвокат треба да води рачуна о потреби да независно и самостално пружање правне помочи, какво обезбеђује адвокатура, буде на располагању свакоме коме је потребно и доступно и да настоји да, без оправданог разлога, пружање такве помочи не одбије.

57. На доношење одлуке о заступању не смеју утицати разлике међу странкама с обзиром на пол, расу, националност, језик, веру, политичка и друга убеђења, порекло, друштвени положај, политичку и економску моћ, имовно стање и страначку припадност .

58. Оправданим разлогом за одбијање заступања сматраће се нарочито:

1) ако је адвокат преоптерећен послом;

2) ако је странка неспособна да плати награду и готове издатке;

3) ако странка условљава плаћање награде успехом у спору, или захтева обећање успеха;

4) ако адвокат оцени да је обест основни мотив странке, или да странка иначе има нехумане или неморалне побуде;

5) ако су захтеви странке очигледно супротни њеним властитим интересима;

6) ако странка већ у првим разговорима испољава према адвокату неповерење или непристојност;

7) ако адвокат оцени да су изгледи на успех незнатни или мало вероватни.

59. У кривичним предметима не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране: одлике личности окривљеног, врста кривичног дела и запречена казна, начин на који се окривљени брани, озбиљност или непобитност доказа који га терете, осуда или узнемирење које је кривично дело изазвало у јавности, понашање оштећених или мали изгледи на успех.

60. Адвокат треба да одбије заступање:

1) ако га је препоручила супротна странка или њен пуномоћник, или је са супротном странком или њеним пуномоћником у таквим породичним, личним или пословним односима какви би, по општим мерилима, могли неповољно да утичу на непристрасност и доследност у његовом раду, изузев уколико странка, иако упозната са овим правилом, изричито захтева заступање, а адвокат је сам уверен да наведене околности неће на њега неповољно утицати;

2) ако са адвокатом који странку већ заступа није постигао договор о организацији и правним основама заступања;

3) ако је као судија, тужилац или друго службено лице у органима власти поступао у предмету у коме је решавано о случају који представља претходно питање за предмет у коме би требало да заступа;

4) ако је странка за заступање у истом предмету овластила и лице које није адвокат, осим ако се ради о предмету нестандардне врсте и лицу које је истакнути стручњак за такву правну област.

61. Адвокат је дужан да одбије заступање:

1) ако нема довољно знања и искуства у правној области у којој би требало да заступа;

2) ако је захтев странке очигледно супротан позитивним прописима;

3) ако је уверен да странка нема изгледа на успех;

4) ако истовремено у другом предмету заступа супротну странку;

5) ако је у истој правној ствари већ саветовао супротну странку или је од ње примао информације и налоге;

6) ако би требало да заступа у спору поводом уговора или вансудског поравнања које је сам сачинио, ради побијања тестамента који је саставио, или против носиоца права на имовини чији јесте или је био старатељ;

7) ако би требало да заступа супарничара или брани саокривљеног чији су интереси супротни интересима клијента кога у истом предмету већ заступа или брани;

8) ако би заступање подразумевало употребу нечасних или недозвољених средстава, а у кривичним предметима и активну улогу у оправдавању и доказивању истинитости одбране за коју адвокат зна да је неистинита;

9) ако би требало да заступа против свог бившег клијента, осим ако је из начина на који је престало претходно заступање и на који се бивши клијент према њему тада и касније и понашао очигледно да је између њих престао однос поверења;

10) ако је захтев или интерес странке у супротности са интересима правног лица у коме адвокат има какав положај или га заступа;

11) ако му се за преузимање заступања обрати странка коју још увек заступа други адвокат, или странка од које претходни адвокат, за заступање у истом предмету, потражује награду и трошкове.

62. Заступање које му додели суд, адвокатска комора или други надлежни орган адвокат може да одбије само ако је, изузимајући правило 59 у кривичним предметима, дужан да одбије заступање, или ако постоје оправдани разлози за одбијање заступања прописани правилом 58.6. овог кодекса.

63. Одлуку о одбијању заступања адвокат треба да саопшти и образложи без одлагања и да, уколико то странка од њега тражи, препоручи другог адвоката у кога има поверења, осим ако заступа супротну странку или ако разлог одбијања важи једнако за све адвокате.

64. У заједничкој адвокатској канцеларији правила 58.1, 58.7. и 61.1. подлежу оцени стручног колегијума или другог адвоката канцеларије .

в) Потписивање и садржина пуномоћи

65. Адвокат треба да настоји да клијент лично пред њим изјави да му свој случај поверава, изнесе проблем и потпише пуномоћ.

66. У оправданим случајевима изјава и потпис могу се прибавити посредством уобичајених средстава комуникације или посредством лица у које, уз разумни опрез, и клијент и адвокат имају поверења, уз услов да веродостојност изјаве и потписа адвокат провери чим околности то дозволе.

67. Пре него што је клијент потпише, у пуномоћ треба да буду унети подаци о адвокату, странкама, врсти поступка, предмету заступања, обиму овлашћења и датуму потписивања.

68. Осим броја предмета, имена другог адвоката који је овлашћен за замењивање и исправљања очигледних грешака у писању, у пуномоћ није дозвољено накнадно уношење других података.

69. Изузетно, у случају да клијенту предстоји дужа одсутност, или постоје други оправдани разлози, адвокат може да непопуњену пуномоћ клијенту да на потпис или од клијента прими потписану, уз услов да су начин и сврха употребе такве пуномоћи предвиђени писаним налогом клијента, или посебним писаним споразумом адвоката са клијентом.

70. Пуномоћ не сме да садржи неодређена овлашћења, овлашћења која се не односе на предмет заступања, нити споразуме или уговоре о награди.

г ) Обавезе према клијенту

71. Адвокат треба да настоји да стекне и сачува поверење клијента.

72. У првом разговору, или у току припрема за заступање, адвокат треба да укаже клијенту:

1) на интерес да открије побуде и циљеве и да истинито и у потпуности изнесе чињенице и доказе;

2) на правило да је поверљивост изнесених података заштићена обавезом чувања адвокатске тајне;

3) на своју оцену чињеничне и правне садржине предмета;

4) на врсту и основне особине поступка који ће бити примењен;

5) на начин обрачуна и наплате и на тачан или приближан износ награде и трошкова;

73. Адвокат је дужан:

1) да се према свим клијентима и предметима односи једнако савесно и стручно;

2) да у заступању поступа без непотребног одуговлачења;

3) да клијента благовремено обавештава о свим битним променама у предмету , а на тражење клијента и о свим појединостима;

4) да клијента упозна са променама својих правних и чињеничних оцена;

5) да клијенту, на његов захтев, изузев личних бележака и изворних примерака поднесака које је сам сачинио, преда све исправе, записнике, копије или преписе властитих поднесака, друге поднеске и одлуке, без обзира да ли заступање траје или је отказано и да ли награда и трошкови јесу или нису плаћени;

6) да клијенту омогући увид у Тарифу, укаже му на могућност да награда и трошкови, које ће суд или други надлежни орган одмерити на терет супротне странке, буду мањи од његовог рачуна, и, када клијент то тражи, преда му обрачун награде и трошкова;

7) да клијенте прима у време означено на адвокатској канцеларији.

74. Када то налажу интереси клијента и дозвољавају правне претпоставке адвокат треба да настоји да, пре покретања спора, случај реши на миран начин, вансудским путем.

75. Као заступник, а посебно као бранилац окривљеног који се налази у притвору, адвокат је дужан да без одлагања укаже на све повреде права одбране и друга кршења закона на штету свог клијента, ниједног тренутка не претпостављајући његовим интересима своје односе са другим адвокатима, судијама, тужиоцима и другим учесницима у поступку.

76. Код састављања исправа и двостраним правним пословима адвокат је заступник обе странке и дужан је да савесно штити њихове интересе, без обзира која му се од њих прва обратила и која плаћа награду.

д) Недопуштени поступци

77. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) прима нове клијенте или предмете у мери која угрожава испуњење његових обавеза према постојећим клијентима и према предметима који су у току;

2) излаже клијента непотребним издацима, а нарочито када то чини предлагањем сувишних или неконцентрисаних доказа и безразложним проузроковањем одлагања или повећавања броја расправа;

3) са клијентом закључује уговор о доживотном издржавању или уговор којим од клијента бестеретно стиче имовину и имовинска права;

4) из својих средстава за клијента полаже јемство или плаћа обезбеђење, новчану казну, обештећење, паушални износ и трошкове у поступку, осим ако то оправдавају изузетне и тренутне околности, или се ради о незнатним износима, а углед и платежна способност клијента дају основа за уверење да се ради о краткорочној позајмици;

5) поистовећује се са својим клијентом и његовим интересом.

ђ) Отказивање заступања

78. Адвокат не сме из неоправданих разлога да откаже заступање пре него што је поступак довршен и пре него што су, уколико за то има основа, исцрпени редовни и ванредни правни лекови.

79. Оправданим разлозима за отказ заступања сматрају се исти они разлози због којих је адвокат могао да одбије заступање, изузев преоптерећености коју је сам проузроковао примањем нових предмета.

80. Адвокат је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати, а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за последице које је клијент трпео због његовог заступања или у периоду тог заступања.

81. Адвокат не сме да откаже заступање у неподесном тренутку, осим ако постоје разлози који га на то приморавају.

82. У случају отказа заступања адвокат је у обавези, све док клијент не обезбеди другог заступника или док не истекне највише тридесет дана, осим ако га је клијент на несумњив начин такве обавезе ослободио, да предузима све оне мере без којих би клијент претрпео штету.

83. У кривичним предметима адвокат не сме да откаже одбрану, и када за то постоје оправдани разлози, ако би тиме положај његовог клијента био погоршан, па чак и ако постоји само разумна сумња да би отказ у суду или у јавности могао да буде протумачен као израз неповерења у окривљеног и неслагања са начином његове одбране, изузев када сам клијент захтева отказ заступања, јавно омаловажава адвоката, упорно одбија сарадњу са њим, поставља му немогуће захтеве или од њега тражи да крши позитивне прописе и Кодекс, или када већ има другог браниоца.

84. И када откаже одбрану адвокат треба да настоји да то не чини на начин и у време који би клијента изложили осуди јавности или погоршаном положају у поступку.

е) Руковање имовинским вредностима

85. Новац, хартије од вредности и друге имовинске вредности које му је клијент поверио, адвокат је дужан:

1) да чува са посебном брижљивошћу на довољно безбедном месту или депонује на рачун или положи у сеф који се отвара за другога у за то овлашћеној установи, уколико од клијента није добио другачији или одређен налог;

2) да не меша са сопственом имовином и не располаже њима у своје име и за свој рачун;

3) да на време преда или дозначи овлашћеном примаоцу;

4) да без одлагања преда клијенту када овај то захтева, када истекне одређени рок, или када наступи или изостане уговорени услов.

86. На начин из правила 85. адвокат је дужан да поступи и када новац, хартије од вредности или друге имовинске вредности од трећег лица прими у име, за рачун и по овлашћењу клијента.

II Адвокатска тајна

а ) Основно правило

87. Обавеза чувања адвокатске тајне битна је претпоставка поверења клијента у адвоката и независности адвокатске професије.

б ) Предмет тајне

88. Адвокат је дужан да чува као тајну све што му је клијент поверио или што је током припреме предмета или заступања на други начин сазнао или прибавио, било да га је сам клијент упозорио на поверљивост садржаја, било да поверљивост садржаја произилази из природе предмета и брижљиве очене свих околности.

89. У оквирима одређеним у правилу 88. адвокатску тајну представљају сви подаци које адвокат зна и сви списи, предмети, записи и депозити који се налазе у адвокатској канцеларији, или су, по одлуци и под надзором адвоката, привремено смештени на друго место.

90. Адвокат је дужан да чува као тајну и поверљиве податке, списе, предмете, записе и депозите који се односе на лице чијег се заступања није прихватио, а саопштени су му или предати у циљу заступања, као и на лице које је, након саопштавања или предаје, одустало од намере да адвокату повери заступање.

в) Чување тајне

91. Адвокат тајну чува на тај начин што поверљиве садржаје чини недоступним органима власти и трећим лицима, изузев у опсегу, за сврхе и у односу на органе власти и трећа лица, којима су, у договору са клијентом, овакви садржаји намењени.

92. У циљу чувања адвокатске тајне адвокат је дужан:

1) да на обавезу чувања тајне упозори и лично обавеже службенике и сараднике своје канцеларије;

2) да у преношењу поверљивих садржаја поштанским пошиљкама, телефоном, телефаксом, компјутером, или на други посредан начин, поступа са разумним опрезом и на најмању меру сведе могућност да тајна буде откривена, било случајно, било злоупотребом средстава комуникације;

3) да у ситуацији када има разлога да посумња да се његови разговори са клијентом у затвору, притвору, или на другом месту неовлашћено прислушкују, на то клијента упозори и препоручи му да не говори о ономе што жели да сачува као тајну;

4) да лично, или посредством поузданог повереника, надзире сачињење преписа, копије или снимка исправа које су му поверене;

5) да оригиналне исправе, као и њихове преписе, копије, снимке и негативе, на одговарајући начин обезбеди и не предаје неовлашћеним лицима без знања и одобрења клијента;

6) да преписе и копије судских списа не предаје на читање, или ради сачињења преписа или копије, ономе ко и сам није овлашћен да их чита, поседује или умножава;

7) да на поверљивост садржаја или на посебну обавезу у погледу одређеног садржаја, упозори лице коме је овлашћен да такав садржај пренесе;

8) да списе, које више није дужан да чува, збрине или уклони на начин који неће омогућити неовлашћеним лицима да сазнају њихов садржај.

г) Откривање тајне

93. Обавеза чувања адвокатске тајне постоји све док изношење поверљивог садржаја може да повреди интересе клијента, или док не наступе околности које адвоката ослобађају такве обавезе, без обзира да ли је заступање у току или је престало.

94. Адвокат је ослобођен обавезе чувања адвокатске тајне:

1) када му клијент то на несумњив начин дозволи;

2) када је то неопходно за спречавање извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу;

3) када је то неопходно за одбрану самог адвоката или његовог сарадника.

95. О одлуци да открије тајну, уколико је ослобођен обавезе њеног чувања, адвокат претходно треба да обавести лице на које се тајна односи, увек када природа случаја и конкретне околности то дозвољавају, а морални обзири препоручују.

96. Приликом откривања тајне адвокат треба, у највећој могућој мери, да штеди личност на коју се тајна односи и да настоји да откривени подаци не добију већи публицитет него што је неопходно за основ и сврху који откривање тајне чине допуштеним.

д) Забрана злоупотребе тајне

97. Када не постоје услови за откривање тајне, адвокат не сме поверљиве податке да употреби на штету клијента, нити, без изричите дозволе клијента, у властиту корист или у корист трећег лица.

98. Поверљиве податке, до којих је дошао у заступању правног лица или друге организације, адвокат не сме да употреби на њихову штету, нити на штету било ког њиховог заинтересованог члана, изузев на штету члана против кога је заступање усмерено.

III Адвокатска канцеларија

а) Основно правило

99. Простор, уређење и означавање адвокатске канцеларије треба да одговарају значају и угледу адвокатске професије.

б) Означавање канцеларије

100. Табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница и заглавље на штампаном материјалу, помоћу којих адвокат означава своју канцеларију, радно време и средства саобраћања са клијентима и странкама, не смеју обликом, величином, обрадом и целокупним изгледом да одступају од професионалних стандарда и цивилизованог начина представљања, нити да стварају утисак наметљивости, неукуса или рекламе.

101. Адвокатска канцеларија не сме да буде означена:

1) другим називом осим имена адвоката;

2) путоказом изван унутрашњости зграде, нити путоказом у унутрашњости зграде који би представљао поновљену таблу, или изазвао забуну, уколико у истој згради има више од једног адвоката;

3) светлосним или звучним уређајима;

4) таблом постављеном управно у односу на фасаду зграде;

5) таблом пензионисаног или умрлог адвоката, остављеном уз таблу преузиматеља канцеларије, или на месту на коме је била канцеларија, у периоду дужем од годину дана после пензионисања или смрти;

6) стручним или академским звањем адвоката, које није признато у складу са законом и Статутом.

102. Заједничка адвокатска канцеларија, уколико у њој има већи број адвоката, може да носи назив са именом само једног или неколицине, уз додатак “и други”, али тада имена свих адвоката морају бити наведена у натпису на улазу у канцеларију и у заглављу штампаног материјала канцеларије.

в) Оглашавање промена

103. Отварање, пресељење и преузимање канцеларије и удруживање и престанак удруживања адвоката, адвокат може да огласи у дневној штампи, без садржаја и графичких решења којима би се стварао утисак рекламе, највише два пута у периоду од три месеца после наступања промене.

104. О променама из правила 103. адвокат може циркуларним писмом да обавести само своје клијенте и сараднике, друге адвокате, судске вештаке, правосудне органе, органе управе и стручна удружења правника.

105. Адвокат који је преселио канцеларију, или иступио из заједничке адвокатске канцеларије, може на месту на коме се налазила канцеларија најдуже шест месеци да остави белешку о новој адреси.

г) Употреба печата

106. Адвокат је овлашћен и дужан да печат своје адвокатске канцеларије употребљава само за властиту адвокатску делатност.

107. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) поднеске и исправе које је саставио не овери печатом своје адвокатске канцеларије;

2) уз печат своје адвокатске канцеларије не стави свој потпис, параф или факсимил, или не обезбеди да потпис или параф, с његовим одобрењем стави његов адвокатски приправник;

3) печат своје адвокатске канцеларије даје другоме на самосталну употребу, или печат туђе адвокатске канцеларије користи за своје потребе;

4) печат своје адвокатске канцеларије држи без надзора на месту доступном лицима која нису овлашћена за употребу печата;

5) дозвољава свом службенику или приправнику да печат адвокатске канцеларије користи без његовог знања и одобрења и без одговарајуће контроле поднесака и исправа на којима је печат отиснут;

6) користи, или другоме дозвољава да користи, печат своје или туђе адвокатске канцеларије, након што су он или адвокат о чијем се печату ради, брисани из именика адвоката, или за време док им мирују адвокатска права и дужности.

IV Награда и накнада трошкова

а) Основно правило

108. Награду и накнаду трошкова за свој рад адвокат обрачунава и наплаћује у новцу, према прописаној Тарифи.

б) Недопуштени споразуми и поступци

109. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) уместо награде уговара потпуно или делимично преузимање спорног права чије му је заступање поверено, односно уговара и прима као своју награду део новчаног износа или друге вредности, који би, по одлучи суда, другог органа или организације, у предмету у коме заступа, требало да припадну његовом клијенту, или за које је захтев супротне странке одбијен (pactum de quota litis);

2) унапред и независно од познавања имовинских прилика и платежних способности клијента, одобрава или уговара бесплатно заступање, награду и накнаду трошкова нижу од прописане Тарифом, или другу врсту попуста;

3) закључује уговор о награди искоришћавајући тежак положај клијента, или злоупотребљавајући властиту улогу заступника да би положај клијента неистинито представио тешким или тежим него што јесте;

4) са клијентом уговара и од њега прима награду за одбрану по службеној дужности, или за заступање сиромашних по одлуци адвокатске коморе;

5) од клијента тражи или прима награду и накнаду трошкова који не служе допуштеним сврхама;

6) без знања и одобрења клијента, док је заступање у току, прима награду и накнаду трошкова од трећег лица.

в) Допуштена одступања

110. Није у супротности са правилима Кодекса када адвокат:

1) из обзира према имовинским приликама клијента наплату награде прилагоди његовим платежним способностима, било тако што ће прихватити исплату у делимичном износу или по окончању поступка, било тако што ће се, уколико се клијент налази у изразитом сиромаштву, награде одрећи;

2) са клијентом слободно уговори награду, уколико за заступање одређене врсте и сложености награда у Тарифи није уопште или није на јасан начин прописана;

3) уговорену награду веже за успешан исход заступања, уколико то одговара природи случаја, не угрожава његову независност и није супротно забрани из правила 109.1;

4) не тражи награду за заступање другог адвоката, или супружника, деце или родитеља покојног адвоката;

5) прими неуговорену награду, коју му понуди клијент, или друго лице са знањем и одобрењем клијента док је поступак у току, а и без знања клијента када је поступак завршен, уколико их сам на то није навео, уколико друго лице није супротна странка или неко ко је подржавао супротну странку, уколико је награда у сразмери са обимом, врстом и резултатом рада и са имовинским приликама лица које је даје и уколико са другим лицем, без знања клијента, није уговорена суброгација;

6) изузетно, уместо награде и накнаде трошкова у новцу, у циљу намирења потраживања, од клијента прими вредности друге врсте, под условом да му сам клијент понуди овакав начин раздужења, да предате вредности нису потцењене и да замена испуњења не садржи елементе искоришћавања тешког положаја клијента и не нарушава углед адвокатуре.

111. Одлуку да поступи на један од начина из правила 110.1. и 110.4. адвокат не сме да донесе олако, без неопходних провера, нити са циљем да постигне пословни престиж, прибегне нелојалној конкуренцији, или изазове утисак рекламе.

112. Уговорена награда треба да буде примерена врсти и обиму рада, а споразум о њој треба да буде сачињен у писаном облику.

г) Паушална награда

113. Адвокат може да за сталну саветодавну помоћ уговори паушалну награду, у висини која је примерена врсти и обиму његових обавеза .

д) Предујам

114. Адвокат има право на предујам награде и трошкова за свој рад и накнаде и трошкова за рад другога за који лично јамчи.

115. Адвокат има право да, изузетно, уместо предујма у новцу, уговори обезбеђење друге врсте, под условом да је уговор правно допуштен и да се њиме не ограничава пословна делатност клијента.

ђ) Наплата

116. Наплати награде и трошкова адвокат не треба да приступа на месту и на начин који ће нарушити углед адвокатуре и његов властити углед.

117. Пре него што против клијента покрене поступак пред судом ради наплате награде и трошкова, пожељно је да адвокат писмено упозори клијента и остави му примерен рок за испуњење обавезе, а у спору не треба да наступа са реваншистичким побудама и да клијента излаже новим непотребним издацима.

118. Ненаплаћену награду и трошкове адвокат не треба да уступа, нити да њихову наплату поверава лицу које се бави наплатом потраживања.

V Међусобни односи адвоката

а) Основно правило

119. Међусобни однос адвоката треба да изражава уважавање саме адвокатске професије.

б) Међусобно уважавање

120. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добре колегијалне односе налаже адвокату:

1) да се према другом адвокату опходи учтиво, без омаловажавања, извргавања подсмеху, оговарања, вређања, или другог напада на личност;

2) да другог адвоката не поистовећује са његовим клијентом;

3) да на расправама не прекида нити на други начин омета другог адвоката, осим у границама прописаним правилима поступка;

4) да без одлагања одговори на службено обраћање другог адвоката;

5) да не одбија пријем достава које му упућује други адвокат;

6) да се придржава времена договореног за пословни састанак са другим адвокатом;

7) да о молби за одлагање или померање почетка рочишта, увек када је то могуће, обавести другог адвоката који заступа у истом поступку;

8) да не користи процесне могућности на штету супротне странке, изузев оних чије некоришћење би имало преклузивне последице за основно право или правно средство његовог клијента, уколико је други адвокат најавио заступање супротне странке и уколико зна да постоје оправдани разлози који су другог адвоката спречили да приступи на рочиште;

9) да не ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања и одобрења њеног адвоката, осим ако се на други начин не може избећи наступање доцње;

10) да о службеном контакту, који је на било какав начин остварио са супротном странком, без одлагања обавести адвоката који ту странку заступа;

11) да се, ако је по стажу млађи, представи по стажу старијем адвокату;

12) да без договора са другим адвокатом не наводи на одлазак и не одводи његове службенике и сараднике;

13) да потешкоће у вођењу предмета и неуспех у било којој правној ствари не правда приписивањем употребе недозвољених средстава адвокату супротне странке, нити да подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве.

121. Уколико су колегијални обзири у супротности са интересима клијента, интереси клијента имају предност.

в) Професионална сарадња

122. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добру професионалну сарадњу, налаже адвокату:

1) да прихвати замењивање адвоката који то од њега тражи, или да, ако је из оправданих разлога спречен, а нема времена да обавести колегу и да овај пронађе другог заменика, сам изабере другог адвоката и препусти му замену, или предузме друге мере које би отклониле последице пропуштања процесне радње за коју је замена тражена;

2) да о резултатима замене без одлагања обавести адвоката који је замену тражио;

3) да адвокату, од кога тражи замену, на време достави пуномоћ, неопходне податке и упутства;

4) да за замену и другу помоћ коју је тражио лично јамчи у погледу исплате награде и трошкова;

5) да у пружању помоћи иностраном адвокату води рачуна да је одговоран за савете и тумачења које даје, да прихвати само такве случајеве које је у стању да обради стручно, без одуговлачења и препоручљиво је на језику на коме му се страни колега обратио, или да, у ситуацији описаној у тачки 1 овог правила, уз повећану одговорност за избор, изабере и препоручи адвоката.

123. Интереси професионалне сарадње и колегијалности препоручују адвокату:

1) да са другим адвокатом размењује стручна знања и мишљења;

2) да другом адвокату пружи затражену стручну помоћ, осим ако ова знатно прелази меру уобичајене размене знања и мишљења, или ако би била на штету интереса клијента;

3) да за замењивање другог адвоката, осим у случају другачијег договора, не тражи више од половине награде прописане Тарифом.

г) Заједничко заступање

124. Интереси професионалности и колегијалности и право клијента да у истој ствари има више од једног заступника, налажу адвокату:

1) да не спречава клијента у намери да, поред њега, за заступање овласти и другог адвоката;

2) да пре него што се прихвати заступања странке, која, уз адвоката који је заступа, у истој ствари жели да овласти и њега, о томе обавести колегу који већ има пуномоћ и са њим покуша да усагласи ставове о организацији и правним основама заступања;

3) да у заједничком заступању, са другим адвокатом или адвокатима стално усаглашава схватања, договара поделу посла и настоји да у односима са клијентом, заступником супротне странке, судом и другим органима и организацијама, наступа као усклађен, међусобно добро обавештен и у своје ставове уверен стручни тим.

д) Преузимање заступања

125. Када му се за преузимање заступања обрати странка коју у истој ствари још увек заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да одбије разматрање предмета и преузимање заступања и обавести странку о разлозима због којих то чини;

2) да не оцењује рад свог колега;

3) да колегу обавести о разговору са странком, изузев ако се странка накнадно определи само за саветовање и ако изјави да о саветовању не жели да обавести свог заступника.

126. Када му се за преузимање заступања обрати странка која тврди да је у истој ствари више не заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да се, пре него што заступање прихвати, на поуздан начин увери да је претходно заступање престало и да за исто странка дотадашњем адвокату не дугује награду и трошкове;

2) да о преузетом заступању обавести колегу чије је заступање престало.

127. Када му се странка, коју у истој ствари заступа други адвокат, обрати само за саветовање, адвокат је дужан да се ограничи на разматрање чињеничних и правних питања, а уздржи од оцене рада свог колега.

ђ) Решавање спорова

128. Обавеза да осујети или отклони спорове и поремећене односе са другим адвокатом, налажу адвокату:

1) да поремећене односе настоји да поправи;

2) да не дозволи да поремећени односи дођу до изражаја пред судом и другим органом или организацијом пред којима заступа, или да због њих помоћ, коју треба да пружи свом клијенту, на било који начин буде ограничена или ускраћена;

3) да личне спорне односе или спорне односе свог клијента са другим адвокатом, пре обраћања суду или другом надлежном органу, покуша да реши на миран начин, осим ако прети опасност од наступања застарелости, или ако би то очигледно било на штету његовог властитог угледа и достојанства;

4) да увек када то допуштају околности, одмерено и обазриво, без присуства трећих лица, укаже колеги на поступке који су супротни закону, Статуту или Кодексу;

5) да дисциплинску или другу пријаву против колеге поднесе само ако покушаји и указивања из тачке 3 и 4 овог правила нису дали резултата, или ако је кршење закона, Статута и Кодекса тако озбиљно, очигледно, безобзирно или истрајно, да његове последице не трпе одлагање, нити би мирним путем, или било каквим добронамерним указивањем, могле бити отклоњене.

е) Заједничка адвокатска канцеларија

129. Два или више адвоката могу радити у истој канцеларији само ако припадају истој заједничкој адвокатској канцеларији.

130. Припадност заједничкој адвокатској канцеларији не искључује примену правила Кодекса, нити могућност да адвокат тражи да буде ослобођен задатака које сматра супротним својој савести или штетним за своју независност.

131. Независност и самосталност адвоката, који је члан заједничке адвокатске канцеларије, могу бити ограничени само: уговореним условима рада, у праву на прихватање личне клијентеле, и у праву на самостално прихватање, одбијање и отказивање заступања, уколико се не ради о личној клијентели.

132. У заједничкој адвокатској канцеларији адвокат је дужан да у највећој могућој мери уважава правна схватања стручног колегијума или већине адвоката, да у погледу организације рада, међусобних несугласица и односа према клијентима и трећим лицима посебно пази да поступа у складу са правилима 124.3. и 128.2. и да не иступа из канцеларије у време и на начин који би канцеларији причинили штету или повредили интересе клијената.

133. Одговорност адвоката, прописана унутрашњим правилима заједничке адвокатске канцеларије, не искључује одговорност која произилази из повреде правила Кодекса.

VI Адвокат и адвокатска комора

а) Основно правило

134. Адвокатска комора је средиште заштите адвокатске професије и остваривања статусних права адвоката.

б) Обавезе адвоката

135. У односу према адвокатској комори, адвокат је дужан:

1) да се опходи са пристојношћу и са уважавањем њеног угледа, аутономије и интегритета;

2) да поштује и извршава одлуке њених органа;

3) да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне обавезе;

4) да благовремено пријави све промене и правне послове, који подлежу њеној евиденцији и контроли;

5) да се одазове на позив, дође на разговор и без одлагања одговори на писмено обраћање њених надлежних органа;

6) да у службеном саобраћању износи истините податке;

7) да достави тражене исправе и пружи тражена објашњења, осим ако би тиме повредио обавезу чувања адвокатске тајне;

8) да положај у њеним органима и радним телима не користи у сврху рекламе, а обавезе које из тог положаја произилазе извршава савесно, стручно и благовремено.

136. Адвокат треба да учествује у раду Скупштине и других отворених састанака у адвокатској комори, да без оправданог разлога не одбија избор и именовање у органе и радна тела адвокатске коморе и да, својим предлозима и другим видовима сарадње, доприноси остваривању циљева и задатака адвокатске коморе.

137. Правила која важе за однос и обавезе адвоката према адвокатској комори, примењују се и на друге облике организовања адвоката које је одобрила адвокатска комора.

VII Адвокат, суд и други органи власти

а) Основно правило

138. Односом према суду и другим органима власти адвокат изражава уважавање начела законитости и уважавање сопственог позива, као равноправног чиниоца правосуђа.

б) Међусобно уважавање

139. Према суду и другим органима власти адвокат треба да се опходи одмерено и уљудно, настојећи да обезбеди исто такво опхођење свог клијента, као и представника ових органа према себи и свом клијенту.

140. Уважавање суда и других органа власти адвокат испољава, између осталог, и начином на који се на расправама и у службеним контактима изражава, понаша и одева.

141. У поднесцима и усменим излагањима адвокат треба да буде јасан, сажет, умесан, логичан и убедљив, а критика коју упућује суду и другим органима власти не сме да буде саопштена на увредљив, подругљив или потцењивачки начин.

в) Забрана злоупотребе

142. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) утиче на ток поступка и одлуку суда и других органа власти непрофесионалним средствима, тако што се обраћа установама и лицима који се не смеју уплитати у расправљање и одлучивање, или што на други начин чини или подстиче недозвољене притиске;

2) личне пријатељске односе са судијама и другим представницима органа власти испољава пред клијентом, супротном странком и њеним заступником, или пред овим лицима ствара привид таквих односа;

3) пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, уочи расправе улази у судницу пре него што је прозван, или се, после завршетка расправе, у судници задржава и након изласка ових лица;

4) неповољан ток и исход поступка правда приписивањем корупције и других видова злоупотребе судијама и другим представницима органа власти, или подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве;

5) злоупотребљава улогу браниоца да би свом клијенту, или посредством свог клијента, који је у притвору или на издржавању казне, другим притвореницима или затвореницима кришом дотурао писма, поруке и предмете који иначе подлежу контроли, или је њихово поседовање забрањено;

6) прибегава процесним злоупотребама, а нарочито изношењу неистинитих података и доказа.

VIII Адвокат и адвокатски приправник

а) Основно правило

143. У интересу адвокатуре је обука адвокатских приправника за адвокатску професију и за друга звања у правосуђу.

б) Обавезе адвоката

144. Када за то има потребе и могућности адвокат треба да прими дипломираног правника на адвокатско-приправнички рад.

145. Адвокат је дужан:

1) да приправника оспособи за самостално обављање адвокатске професије и других звања у правосуђу, тако што че му пренети сва потребна знања и искуства, поверити му вежбу у што разноврснијим поступцима и предметима и посветити пуну пажњу његовој обуци надзирући, исправљајући и усмеравајући његов рад;

2) да приправника упути на упознавање садржаја Статута и Кодекса;

3) да приправника, кога прима на рад, пријави адвокатској комори и другим надлежним органима, а да не прима и пријављује приправника за кога зна да ће његов рад бити привидан, или да неће бити сталан;

4) да приправника награђује у складу са законом и уговором;

5) да приправнику омогући услове рада у складу са законом и уговором и не искоришћава га за послове који нису у вези са приправничком вежбом;

6) да омогући приправнику довољно слободног времена за припрему правосудног испита;

7) да са приправником не закључује уговоре о подели добити, или уговоре о ортаклуку;

8) да се према приправнику другог адвоката, како на расправи када заступају супротне странке, тако и изван расправе, опходи са педагошким тактом и не злоупотребљава његово неискуство и недовољно знање.

в) Обавезе приправника

146. Адвокатски приправник је дужан:

1) да се према адвокату код кога ради опходи са уважавањем и да се придржава његових упутстава и налога, осим ако су супротни закону, Статуту и Кодексу;

2) да упозна садржај Статута и Кодекса и придржава се њихових одредаба и правила;

3) да приправничку вежбу искористи за што потпуније стицање знања и искуства и да настоји да се што боље оспособи за самосталан рад;

4) да свој рад обавља стварно и стално и да се, у исто време, не бави другим послом у виду занимања;

5) да не прима властите клијенте и не води властите предмете;

6) да се у првом службеном сусрету представи другим адвокатима, судијама и другим представницима органа власти.

IX Адвокат и супротна странка

а) Основно правило

147. Адвокат треба да уважава претпоставку да супротна странка наступа са једнаким осећајем правичности и са једнаком увереношћу у своја права, као и његов клијент.

б) Однос према супротној странци

148. Према супротној странци адвокат је дужан да се опходи одмерено и учтиво, али не и колебљиво, попустљиво и на штету одлучног заступања интереса свог клијента.

149. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) искоришћава неукост, заблуду, или заплашеност супротне странке, поготово када ова нема заступника, да би за свог клијента постигао неоправдани успех;

2) према супротној странци употребљава претњу или принуду, или јој без основа наговештава штетне последице;

3) супротну странку изазива и подстиче на недопуштено понашање;

4) ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања свог клијента, или на начин описан у правилу 120.9.;

5) поводом неодмерених и непристојних изјава, које је супротна странка дала о њему и његовом клијенту у узбуђењу изазваном на расправи, подстиче свог клијента на кривично гоњење или сам прибегава кривичном гоњењу, осим ако је то неопходно да би се обезбедио интерес клијента.

Г. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ПРАВИЛА

150. У дисциплинским предметима који нису правноснажно окончани правила овог кодекса примењиваће се само уколико су повољнија за адвоката против кога се води дисциплински поступак.

151. Овај кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Адвокатске коморе Југославије у Београду.