Categories

September 2017
M T W T F S S
« Jun    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Code of Ethics

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

На основу члана 61 Закона о адвокатури (“Сл. лист СРЈ”, бр. 24/98) Оснивачка скупштина Адвокатске коморе Југославије на седници одржаној 16. јануара 1999, доноси

КОДЕКС
ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

А. УВОДНА ПРАВИЛА

I Правила о Кодексу

1. Кодекс професионалне етике адвоката (у даљем тексту: Кодекс) скуп је правила о дужностима и правима адвоката, заснованих на посебној врсти и високом степену њихове професионалне и моралне одговорности.

2. Кодекс се односи на адвокате и, на одговарајући начин, на адвокатске приправнике уписане у именике адвоката и именике адвокатских приправника свих адвокатских комора на територији Савезне Републике Југославије.

3. Пре него што отпочне адвокатску делатност адвокат је дужан да се упозна са садржајем Кодекса и статута адвокатске коморе (у даљем тексту: Статут).

4. Непознавање Статута и Кодекса не оправдава.

5. Када адвокатску делатност обавља у иностранству адвокат треба да уважава и међународна начела етике и начела етике и сталешког права адвоката земље у којој делује.

6. Адвокатска комора надзире поштовање Кодекса, прописује да ли повреда Кодекса има за последицу дисциплинску одговорност адвоката и утврђује и санкционише такву одговорност.

7. Уколико за одређени случај не постоји правило са директним значењем, Кодекс треба тумачити служећи се аналогијом, или по циљу и смислу његових општих правила.

II Значење израза

8. У смислу овог кодекса, ако другачије није одређено:

1) израз “заступање” означава целокупну адвокатску делатност, укључујући, осим заступања, одбрану и остале облике правне помоћи у остваривању и заштити слобода, права и других интереса грађана и правних лица;

2) израз “адвокат”, осим сваког адвоката понаособ, означава и све адвокате који припадају или су припадали истој заједничкој адвокатској канцеларији;

3. израз “заједничка адвокатска канцеларија” означава све облике удруженог, ортачког и другог заједничког рада адвоката у истој канцеларији;

4) израз “клијент” означава лице кога адвокат заступа;

5) израз “странка” означава лице које се обратило адвокату све док се овај још није прихватио заступања, као и сваког другог учесника поступка;

6) израз “супротна странка” означава лице чији је интерес, у одређеном поступку, супротан интересу клијента;

7) израз “колега” означава другог адвоката.

Б. ОПШТА ПРАВИЛА

I Основи професионалне етике и одговорности

9. Посебан садржај професионалне етике и високи степен професионалне одговорности адвоката засновани су на претпоставкама:

1) да је адвокатура слободна професија и занимање у оквиру јавног поретка;

2) да је адвокат посебан чинилац правосуђа и заступник и саветодавац у свим правним стварима;

3) да адвокат остварује и штити интересе клијента, али и служи интересима правде и да је обавезан да својим професионалним и другим јавним деловањем и личним примером доприноси владавини права и друштву заснованом на поштовању закона;

4) да адвокат, по правилу, делује у домену угрожених слобода и права и непознавања прописа лица која су му се обратила за помоћ;

5) да независно, стручно, савесно и самостално обављање адвокатског позива представља једну од основних гаранција у остваривању, заштити и унапређењу људских права и слобода;

6) да од начина рада и понашања сваког адвоката понаособ зависи значај и углед адвокатуре у целини.

10. Адвокат у сваком тренутку треба да буде свестан своје одговорности и да са њом усклади своје поступке, посебно када се опредељује између сукобљених вредности и интереса.

11. Адвокат је одговоран за савете које је дао и за мере које је предузео или пропустио да предузме.

II Независност и самосталност

12. Адвокат је дужан да чува независност адвокатске професије и да у свом професионалном раду и одлучивању поступа слободно, самостално и у сагласности са властитим уверењима, не подлежући притисцима, претњама, утицајима и уплитању, ма са чије стране долазили, и не поводећи се за другим интересима и ауторитетима, осим интереса клијента и ауторитета правне науке, устава, закона, Статута и овог кодекса.

13. Адвокат не сме да прихвати послове и звања која би га ставили у подређен положај, довели до некритичког извршавања туђих налога, или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову независност и самосталност.

14. Изузеци од начела независности и самосталности, који не укидају њихову суштину, допуштени су само у мери неопходној за рад заједничке адвокатске канцеларије.

III Стручност

15. Адвокат је дужан да у раду поступа стручно, са знањем за које је квалификован.

16. Адвокат стално треба да прати прописе, правну праксу и стручну литературу и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање.

IV Савесност

17. Адвокат је дужан да своју професију обавља савесно, брижљиво, одлучно, благовремено, са искреношћу према клијенту, уз пуну посвећеност случају који му је поверен и уз употребу свих својих знања и способности и свих правно допуштених и оправданих средстава.

18. У обављању адвокатске професије не треба да долазе до изражаја политичка, верска и друга убеђења адвоката, нити његова страначка припадност.

19. Послове за чије обављање су овлашћени само адвокати, адвокат не сме да преноси на лице које није адвокат.

V Професионални углед

20. При обављању адвокатске професије, у другим јавним активностима и у приватном животу, када је овај доступан увиду и оцени јавности, адвокат је дужан да чува углед адвокатуре и властити углед и да настоји да доприноси општој и правничкој култури.

21. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико јавно нарушавају или су нарушавали углед адвокатуре.

22. Адвокат, самостално или у оквиру адвокатске коморе и других стручних организација и удружења правника, треба да указује на значај правног образовања, уставности, законитости, независне адвокатуре и независног судства, на значај и улогу адвокатуре у остварењу и заштити ових вредности и на појаве њиховог нарушавања.

23. Адвокат треба да се, у складу са својим могућностима, укључи у расправе о законима и другим прописима који су у припреми или су ступили на снагу и да, у оправданим случајевима, предлаже њихова побољшања и оспорава њихову уставности и законитост.

24. Адвокат, у начелу, треба да се залаже да послови професионалног пружања правне помоћи буду поверени само адвокатима.

25. Адвокат не сме да улази у било какве пословне везе са надриписарима.

26. Сваки случај надриписарства, у који се лично уверио или о коме располаже веродостојним доказима, адвокат је дужан да пријави адвокатској комори.

27. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико се залажу или су се залагали против основних начела и интереса адвокатуре.

VI Допуштеност средстава

28. Адвокат сме да користи само допуштена и часна средства.

29. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању права.

30. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању доказа, нити сме да се позива на доказе за које зна да су неистинити.

31. Интерес и налог клијента нису оправдање за кршење закона, Статута и Кодекса.

32. Адвокат не сме потајно да снима било чије изјаве, разговоре или активности.

33. Када су му стављени на располагање потајно сачињени снимци или други записи адвокат не сме да их употреби као доказно средство без прибављеног пристанка лица на које се односе, осим изузетно, ако другим доказима не располаже, а повреда права коју би тиме учинио мања је од штете која би извесно или са великом вероватноћом, да такав материјал није употребљен, погодила важне, оправдане и на закону засноване интересе његовог клијента.

34. Адвокат треба да се уздржи од разговора о предмету са особама које су предложене или за које зна да могу бити предложене за сведоке, а уколико до таквог разговора ипак дође, адвокат не сме на било који начин да утиче, па чак ни да оставља утисак да жели да утиче, на знање, савест и вољу сведока, да код овога изазива страх, наклоност или одбојност према учесницима у поступку и да побуђује било какав други интерес осим интереса права и дужности да се говори истина.

35. Уколико има јавно овлашћење за оверу изјава адвокат не сме да оверава изјаве сведока у предмету у коме заступа.

VII Забрана рекламирања

36. Адвоката треба да препоручују само знање које је показао, успех који је остварио и углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем.

37. Адвокат не сме да нуди своје услуге нити да стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин.

38. Сматраће се да адвокат нуди своје услуге и стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин, нарочито када:

1) истиче, дели или у јавним гласилима и другим публикацијама објављује рекламе и понуде којима препоручује своје услуге и своју канцеларију, када дозвољава да такве препоруке буду унете у рекламе, понуде, огласе и други штампани материјал других правних или физичких лица, или када у исту сврху користи делатност коју, у складу са Кодексом, може да обавља уз адвокатску професију;

2) организује или користи услуге посредника и агената којима обећава или даје награду, за узврат им обећава или чини друге услуге и погодности, или са њима договара деобу награде за свој рад, или искоришћава њихов зависан положај, а нарочито када у ту сврху искоришћава притворенике и лица на издржавању казне;

3) са особама запосленим у суду, тужилаштву, полицији, затвору или другим органима власти унапред договара упућивање непознатих или у зависном положају затечених странака;

4) обећава успех, даје нереалне процене или доводи клијента у заблуду у погледу правне природе предмета и нормираних или стварних последица које му прете у предмету због кога се обратио адвокату;

5) обећава или наговештава коришћење веза и сопствених или туђих непрофесионалних утицаја, као и утицаја које може да оствари захваљујући свом претходном запослењу, или претходном или постојећем политичком, друштвеном или пословном ангажману;

6) постиче или не оспорава уверење клијента у ефикасност корупције и предлаже или наговештава сопствено посредовање у томе;

7) генерално, или мимо услова предвиђених Кодексом, нуди јефтиније или бесплатно заступање;

8) даје другоме своје посетнице и бланко пуномоћи ради даље расподеле трећим унапред неодређеним лицима;

9) омаловажава друге адвокате;

10) ступа у контакт са клијентима других адвоката и наводи их да њему дају пуномоћ, или преузима клијенте других адвоката на начин супротан Кодексу;

11) обележава канцеларију, њен штампани материјал и друге ознаке (табла, печат, меморандум, посетнице и сл.) на нападан и неодмерен начин, супротно Кодексу и Статуту;

12) јавно означава рад у дане одмора и празника или ван уобичајеног радног времена;

13) без оправданог разлога прима клијенте ван канцеларије, или, када су разлози оправдани, на неприкладним местима;

14) даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима, или изван канцеларије пред непознатим особама;

15) допушта да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изабрани адвокат или у оквиру групе изабраних адвоката, или потпомаже штампање и растурање оваквих материјала, изузев оних који искључиво служе као информација у међународном правном промету;

16) прима за хонорарне сараднике судије , тужиоце и њихове заменике, иследнике и оперативне раднике у полицији, као и руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе, или ова лица, било да су у истом звању или им је то звање престало, води са собом на расправе са сврхом да изазове утисак важности и мочи;

17) непозван се обраћа јавним гласилима, са очигледном сврхом да препоручи своју правничку умешност и стручност;

18) јавно, на сензационалистички или самохвалисав начин представља своје предмете, способности, замисли и подухвате;

19) организује редовне конференције за штампу, или конференције за штампу сазива или користи да би популарисао своје успехе;

20) сарађује са надриписарима;

21) у поступку пред судом и другим органима и организацијама пред којима заступа, изазива инцидент са циљем да створи утисак о приљежности и на тај начин задовољи клијента или придобије нове клијенте.

39. Новинару који жели да пише о случају његовог клијента адвокат треба да скрене пажњу на забрану рекламирања, а уколико новинар ипак објави напис који садржи рекламу, пожељно је да се адвокат од таквог написа огради на одмерен и прикладан начин.

VIII Иступање у јавности и стручни рад

40. Приликом објављивања стручних радова из области друштвених наука, у научној и педагошкој делатности, на стручним саветовањима и скуповима правника, као и приликом обраћања јавности у циљу указивања на кршење људских слобода и права и на појаве одступања од уставности и законитости, адвокат може, уз своје име, да истиче и адвокатско звање.

41. Адвокат не сме да користи стручне скупове и своју научну, педагошку и публицистичку делатност да би агитовао за свог клијента и подстицао недозвољене притиске у предмету чији је поступак у току, осим ако се ради о стручној обради коначно решених процесноправних проблема и уколико то чини без навођења имена странака и сопствене повезаности са предметом.

42. У изјавама за јавност и у написима у којима се представља својим адвокатским звањем, адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу све професије.

IX Неспојиви послови

43. Адвокат је дужан да своју професију обавља стварно и стално.

44. Адвокат не сме ни посредно ни непосредно да се бави пословима који би угрозили његову независност и нашкодили значају и угледу адвокатске професије.

45. Адвокат је дужан да избегава послове који би његовом адвокатском раду могли да дају комерцијални карактер.

46. Неспојиво је са адвокатском професијом истовремено бављење било којом другом делатношћу, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, педагогије, преводилаштва и спорта.

47. Сматраће се да адвокат крши забрану бављења пословима неспојивим са адвокатском професијом ако смештај, назив и друга видна обележја његове канцеларије и смештај, назив и друга видна обележја пословних просторија лица које се баве другом, са адвокатуром неспојивом делатношћу, основано упућују на закључак да се рад обавља заједнички, или да рад тог другог лица обавља, надзире, усмерава или организује сам адвокат.

48. Бављење адвоката дозвољеним делатностима подразумева и право да учествује у управљању или руковођењу одговарајућим струковним удружењима и друштвима.

49. За време обављања послова на руководећем положају у органима власти, другим државним органима, јавним службама и предузећима, уколико се не одлучи за брисање из именика адвоката, адвокат је дужан да затражи од адвокатске коморе мировање адвокатских права и дужности, а уз своје име не сме да истиче звање “адвокат”.

50. Руководећи положај адвоката у политичкој странци није спојив са његовим истовременим руководећим положајем у адвокатској комори.

51. У адвокатској канцеларији не може се обављати друга делатност, осим адвокатске, нити адвокат може ради стицања прихода, осим као преводилац, да пружа друге услуге као што су канцеларијске услуге, преписи, умножавања, снимања, телефакс и компјутерске комуникације или компјутерске информације и обрада података.

52. Није у супротности са Кодексом ако је адвокат члан, руководилац или члан руководећег тима у експертским, радним и другим стручним телима владиног или невладиног карактера, у хуманитарним организацијама, невладиним организацијама, организацијама за заштиту људских права и слобода, издавачким саветима, уређивачким одборима и сличним организацијама, друштвима и удружењима.

В. ПОСЕБНА ПРАВИЛА

I Адвокат и клијент

а) Основно правило

53. Слобода међусобног избора и међусобно поверење између адвоката и клијента основне су претпоставке за прихватање и трајање и за успешну припрему и организацију заступања.

б) Прихватање и одбијање заступања

54. Адвокат може да се прихвати заступања само када је то од њега затражено, или када му је заступање додељено одлуком надлежног органа.

55. Адвокат слободно одлучује да ли ће се прихватити заступања, осим у случају законских забрана и налога, као и забрана и налога предвиђених Кодексом и Статутом.

56. При доношењу одлуке о заступању адвокат треба да води рачуна о потреби да независно и самостално пружање правне помочи, какво обезбеђује адвокатура, буде на располагању свакоме коме је потребно и доступно и да настоји да, без оправданог разлога, пружање такве помочи не одбије.

57. На доношење одлуке о заступању не смеју утицати разлике међу странкама с обзиром на пол, расу, националност, језик, веру, политичка и друга убеђења, порекло, друштвени положај, политичку и економску моћ, имовно стање и страначку припадност .

58. Оправданим разлогом за одбијање заступања сматраће се нарочито:

1) ако је адвокат преоптерећен послом;

2) ако је странка неспособна да плати награду и готове издатке;

3) ако странка условљава плаћање награде успехом у спору, или захтева обећање успеха;

4) ако адвокат оцени да је обест основни мотив странке, или да странка иначе има нехумане или неморалне побуде;

5) ако су захтеви странке очигледно супротни њеним властитим интересима;

6) ако странка већ у првим разговорима испољава према адвокату неповерење или непристојност;

7) ако адвокат оцени да су изгледи на успех незнатни или мало вероватни.

59. У кривичним предметима не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране: одлике личности окривљеног, врста кривичног дела и запречена казна, начин на који се окривљени брани, озбиљност или непобитност доказа који га терете, осуда или узнемирење које је кривично дело изазвало у јавности, понашање оштећених или мали изгледи на успех.

60. Адвокат треба да одбије заступање:

1) ако га је препоручила супротна странка или њен пуномоћник, или је са супротном странком или њеним пуномоћником у таквим породичним, личним или пословним односима какви би, по општим мерилима, могли неповољно да утичу на непристрасност и доследност у његовом раду, изузев уколико странка, иако упозната са овим правилом, изричито захтева заступање, а адвокат је сам уверен да наведене околности неће на њега неповољно утицати;

2) ако са адвокатом који странку већ заступа није постигао договор о организацији и правним основама заступања;

3) ако је као судија, тужилац или друго службено лице у органима власти поступао у предмету у коме је решавано о случају који представља претходно питање за предмет у коме би требало да заступа;

4) ако је странка за заступање у истом предмету овластила и лице које није адвокат, осим ако се ради о предмету нестандардне врсте и лицу које је истакнути стручњак за такву правну област.

61. Адвокат је дужан да одбије заступање:

1) ако нема довољно знања и искуства у правној области у којој би требало да заступа;

2) ако је захтев странке очигледно супротан позитивним прописима;

3) ако је уверен да странка нема изгледа на успех;

4) ако истовремено у другом предмету заступа супротну странку;

5) ако је у истој правној ствари већ саветовао супротну странку или је од ње примао информације и налоге;

6) ако би требало да заступа у спору поводом уговора или вансудског поравнања које је сам сачинио, ради побијања тестамента који је саставио, или против носиоца права на имовини чији јесте или је био старатељ;

7) ако би требало да заступа супарничара или брани саокривљеног чији су интереси супротни интересима клијента кога у истом предмету већ заступа или брани;

8) ако би заступање подразумевало употребу нечасних или недозвољених средстава, а у кривичним предметима и активну улогу у оправдавању и доказивању истинитости одбране за коју адвокат зна да је неистинита;

9) ако би требало да заступа против свог бившег клијента, осим ако је из начина на који је престало претходно заступање и на који се бивши клијент према њему тада и касније и понашао очигледно да је између њих престао однос поверења;

10) ако је захтев или интерес странке у супротности са интересима правног лица у коме адвокат има какав положај или га заступа;

11) ако му се за преузимање заступања обрати странка коју још увек заступа други адвокат, или странка од које претходни адвокат, за заступање у истом предмету, потражује награду и трошкове.

62. Заступање које му додели суд, адвокатска комора или други надлежни орган адвокат може да одбије само ако је, изузимајући правило 59 у кривичним предметима, дужан да одбије заступање, или ако постоје оправдани разлози за одбијање заступања прописани правилом 58.6. овог кодекса.

63. Одлуку о одбијању заступања адвокат треба да саопшти и образложи без одлагања и да, уколико то странка од њега тражи, препоручи другог адвоката у кога има поверења, осим ако заступа супротну странку или ако разлог одбијања важи једнако за све адвокате.

64. У заједничкој адвокатској канцеларији правила 58.1, 58.7. и 61.1. подлежу оцени стручног колегијума или другог адвоката канцеларије .

в) Потписивање и садржина пуномоћи

65. Адвокат треба да настоји да клијент лично пред њим изјави да му свој случај поверава, изнесе проблем и потпише пуномоћ.

66. У оправданим случајевима изјава и потпис могу се прибавити посредством уобичајених средстава комуникације или посредством лица у које, уз разумни опрез, и клијент и адвокат имају поверења, уз услов да веродостојност изјаве и потписа адвокат провери чим околности то дозволе.

67. Пре него што је клијент потпише, у пуномоћ треба да буду унети подаци о адвокату, странкама, врсти поступка, предмету заступања, обиму овлашћења и датуму потписивања.

68. Осим броја предмета, имена другог адвоката који је овлашћен за замењивање и исправљања очигледних грешака у писању, у пуномоћ није дозвољено накнадно уношење других података.

69. Изузетно, у случају да клијенту предстоји дужа одсутност, или постоје други оправдани разлози, адвокат може да непопуњену пуномоћ клијенту да на потпис или од клијента прими потписану, уз услов да су начин и сврха употребе такве пуномоћи предвиђени писаним налогом клијента, или посебним писаним споразумом адвоката са клијентом.

70. Пуномоћ не сме да садржи неодређена овлашћења, овлашћења која се не односе на предмет заступања, нити споразуме или уговоре о награди.

г ) Обавезе према клијенту

71. Адвокат треба да настоји да стекне и сачува поверење клијента.

72. У првом разговору, или у току припрема за заступање, адвокат треба да укаже клијенту:

1) на интерес да открије побуде и циљеве и да истинито и у потпуности изнесе чињенице и доказе;

2) на правило да је поверљивост изнесених података заштићена обавезом чувања адвокатске тајне;

3) на своју оцену чињеничне и правне садржине предмета;

4) на врсту и основне особине поступка који ће бити примењен;

5) на начин обрачуна и наплате и на тачан или приближан износ награде и трошкова;

73. Адвокат је дужан:

1) да се према свим клијентима и предметима односи једнако савесно и стручно;

2) да у заступању поступа без непотребног одуговлачења;

3) да клијента благовремено обавештава о свим битним променама у предмету , а на тражење клијента и о свим појединостима;

4) да клијента упозна са променама својих правних и чињеничних оцена;

5) да клијенту, на његов захтев, изузев личних бележака и изворних примерака поднесака које је сам сачинио, преда све исправе, записнике, копије или преписе властитих поднесака, друге поднеске и одлуке, без обзира да ли заступање траје или је отказано и да ли награда и трошкови јесу или нису плаћени;

6) да клијенту омогући увид у Тарифу, укаже му на могућност да награда и трошкови, које ће суд или други надлежни орган одмерити на терет супротне странке, буду мањи од његовог рачуна, и, када клијент то тражи, преда му обрачун награде и трошкова;

7) да клијенте прима у време означено на адвокатској канцеларији.

74. Када то налажу интереси клијента и дозвољавају правне претпоставке адвокат треба да настоји да, пре покретања спора, случај реши на миран начин, вансудским путем.

75. Као заступник, а посебно као бранилац окривљеног који се налази у притвору, адвокат је дужан да без одлагања укаже на све повреде права одбране и друга кршења закона на штету свог клијента, ниједног тренутка не претпостављајући његовим интересима своје односе са другим адвокатима, судијама, тужиоцима и другим учесницима у поступку.

76. Код састављања исправа и двостраним правним пословима адвокат је заступник обе странке и дужан је да савесно штити њихове интересе, без обзира која му се од њих прва обратила и која плаћа награду.

д) Недопуштени поступци

77. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) прима нове клијенте или предмете у мери која угрожава испуњење његових обавеза према постојећим клијентима и према предметима који су у току;

2) излаже клијента непотребним издацима, а нарочито када то чини предлагањем сувишних или неконцентрисаних доказа и безразложним проузроковањем одлагања или повећавања броја расправа;

3) са клијентом закључује уговор о доживотном издржавању или уговор којим од клијента бестеретно стиче имовину и имовинска права;

4) из својих средстава за клијента полаже јемство или плаћа обезбеђење, новчану казну, обештећење, паушални износ и трошкове у поступку, осим ако то оправдавају изузетне и тренутне околности, или се ради о незнатним износима, а углед и платежна способност клијента дају основа за уверење да се ради о краткорочној позајмици;

5) поистовећује се са својим клијентом и његовим интересом.

ђ) Отказивање заступања

78. Адвокат не сме из неоправданих разлога да откаже заступање пре него што је поступак довршен и пре него што су, уколико за то има основа, исцрпени редовни и ванредни правни лекови.

79. Оправданим разлозима за отказ заступања сматрају се исти они разлози због којих је адвокат могао да одбије заступање, изузев преоптерећености коју је сам проузроковао примањем нових предмета.

80. Адвокат је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати, а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за последице које је клијент трпео због његовог заступања или у периоду тог заступања.

81. Адвокат не сме да откаже заступање у неподесном тренутку, осим ако постоје разлози који га на то приморавају.

82. У случају отказа заступања адвокат је у обавези, све док клијент не обезбеди другог заступника или док не истекне највише тридесет дана, осим ако га је клијент на несумњив начин такве обавезе ослободио, да предузима све оне мере без којих би клијент претрпео штету.

83. У кривичним предметима адвокат не сме да откаже одбрану, и када за то постоје оправдани разлози, ако би тиме положај његовог клијента био погоршан, па чак и ако постоји само разумна сумња да би отказ у суду или у јавности могао да буде протумачен као израз неповерења у окривљеног и неслагања са начином његове одбране, изузев када сам клијент захтева отказ заступања, јавно омаловажава адвоката, упорно одбија сарадњу са њим, поставља му немогуће захтеве или од њега тражи да крши позитивне прописе и Кодекс, или када већ има другог браниоца.

84. И када откаже одбрану адвокат треба да настоји да то не чини на начин и у време који би клијента изложили осуди јавности или погоршаном положају у поступку.

е) Руковање имовинским вредностима

85. Новац, хартије од вредности и друге имовинске вредности које му је клијент поверио, адвокат је дужан:

1) да чува са посебном брижљивошћу на довољно безбедном месту или депонује на рачун или положи у сеф који се отвара за другога у за то овлашћеној установи, уколико од клијента није добио другачији или одређен налог;

2) да не меша са сопственом имовином и не располаже њима у своје име и за свој рачун;

3) да на време преда или дозначи овлашћеном примаоцу;

4) да без одлагања преда клијенту када овај то захтева, када истекне одређени рок, или када наступи или изостане уговорени услов.

86. На начин из правила 85. адвокат је дужан да поступи и када новац, хартије од вредности или друге имовинске вредности од трећег лица прими у име, за рачун и по овлашћењу клијента.

II Адвокатска тајна

а ) Основно правило

87. Обавеза чувања адвокатске тајне битна је претпоставка поверења клијента у адвоката и независности адвокатске професије.

б ) Предмет тајне

88. Адвокат је дужан да чува као тајну све што му је клијент поверио или што је током припреме предмета или заступања на други начин сазнао или прибавио, било да га је сам клијент упозорио на поверљивост садржаја, било да поверљивост садржаја произилази из природе предмета и брижљиве очене свих околности.

89. У оквирима одређеним у правилу 88. адвокатску тајну представљају сви подаци које адвокат зна и сви списи, предмети, записи и депозити који се налазе у адвокатској канцеларији, или су, по одлуци и под надзором адвоката, привремено смештени на друго место.

90. Адвокат је дужан да чува као тајну и поверљиве податке, списе, предмете, записе и депозите који се односе на лице чијег се заступања није прихватио, а саопштени су му или предати у циљу заступања, као и на лице које је, након саопштавања или предаје, одустало од намере да адвокату повери заступање.

в) Чување тајне

91. Адвокат тајну чува на тај начин што поверљиве садржаје чини недоступним органима власти и трећим лицима, изузев у опсегу, за сврхе и у односу на органе власти и трећа лица, којима су, у договору са клијентом, овакви садржаји намењени.

92. У циљу чувања адвокатске тајне адвокат је дужан:

1) да на обавезу чувања тајне упозори и лично обавеже службенике и сараднике своје канцеларије;

2) да у преношењу поверљивих садржаја поштанским пошиљкама, телефоном, телефаксом, компјутером, или на други посредан начин, поступа са разумним опрезом и на најмању меру сведе могућност да тајна буде откривена, било случајно, било злоупотребом средстава комуникације;

3) да у ситуацији када има разлога да посумња да се његови разговори са клијентом у затвору, притвору, или на другом месту неовлашћено прислушкују, на то клијента упозори и препоручи му да не говори о ономе што жели да сачува као тајну;

4) да лично, или посредством поузданог повереника, надзире сачињење преписа, копије или снимка исправа које су му поверене;

5) да оригиналне исправе, као и њихове преписе, копије, снимке и негативе, на одговарајући начин обезбеди и не предаје неовлашћеним лицима без знања и одобрења клијента;

6) да преписе и копије судских списа не предаје на читање, или ради сачињења преписа или копије, ономе ко и сам није овлашћен да их чита, поседује или умножава;

7) да на поверљивост садржаја или на посебну обавезу у погледу одређеног садржаја, упозори лице коме је овлашћен да такав садржај пренесе;

8) да списе, које више није дужан да чува, збрине или уклони на начин који неће омогућити неовлашћеним лицима да сазнају њихов садржај.

г) Откривање тајне

93. Обавеза чувања адвокатске тајне постоји све док изношење поверљивог садржаја може да повреди интересе клијента, или док не наступе околности које адвоката ослобађају такве обавезе, без обзира да ли је заступање у току или је престало.

94. Адвокат је ослобођен обавезе чувања адвокатске тајне:

1) када му клијент то на несумњив начин дозволи;

2) када је то неопходно за спречавање извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу;

3) када је то неопходно за одбрану самог адвоката или његовог сарадника.

95. О одлуци да открије тајну, уколико је ослобођен обавезе њеног чувања, адвокат претходно треба да обавести лице на које се тајна односи, увек када природа случаја и конкретне околности то дозвољавају, а морални обзири препоручују.

96. Приликом откривања тајне адвокат треба, у највећој могућој мери, да штеди личност на коју се тајна односи и да настоји да откривени подаци не добију већи публицитет него што је неопходно за основ и сврху који откривање тајне чине допуштеним.

д) Забрана злоупотребе тајне

97. Када не постоје услови за откривање тајне, адвокат не сме поверљиве податке да употреби на штету клијента, нити, без изричите дозволе клијента, у властиту корист или у корист трећег лица.

98. Поверљиве податке, до којих је дошао у заступању правног лица или друге организације, адвокат не сме да употреби на њихову штету, нити на штету било ког њиховог заинтересованог члана, изузев на штету члана против кога је заступање усмерено.

III Адвокатска канцеларија

а) Основно правило

99. Простор, уређење и означавање адвокатске канцеларије треба да одговарају значају и угледу адвокатске професије.

б) Означавање канцеларије

100. Табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница и заглавље на штампаном материјалу, помоћу којих адвокат означава своју канцеларију, радно време и средства саобраћања са клијентима и странкама, не смеју обликом, величином, обрадом и целокупним изгледом да одступају од професионалних стандарда и цивилизованог начина представљања, нити да стварају утисак наметљивости, неукуса или рекламе.

101. Адвокатска канцеларија не сме да буде означена:

1) другим називом осим имена адвоката;

2) путоказом изван унутрашњости зграде, нити путоказом у унутрашњости зграде који би представљао поновљену таблу, или изазвао забуну, уколико у истој згради има више од једног адвоката;

3) светлосним или звучним уређајима;

4) таблом постављеном управно у односу на фасаду зграде;

5) таблом пензионисаног или умрлог адвоката, остављеном уз таблу преузиматеља канцеларије, или на месту на коме је била канцеларија, у периоду дужем од годину дана после пензионисања или смрти;

6) стручним или академским звањем адвоката, које није признато у складу са законом и Статутом.

102. Заједничка адвокатска канцеларија, уколико у њој има већи број адвоката, може да носи назив са именом само једног или неколицине, уз додатак “и други”, али тада имена свих адвоката морају бити наведена у натпису на улазу у канцеларију и у заглављу штампаног материјала канцеларије.

в) Оглашавање промена

103. Отварање, пресељење и преузимање канцеларије и удруживање и престанак удруживања адвоката, адвокат може да огласи у дневној штампи, без садржаја и графичких решења којима би се стварао утисак рекламе, највише два пута у периоду од три месеца после наступања промене.

104. О променама из правила 103. адвокат може циркуларним писмом да обавести само своје клијенте и сараднике, друге адвокате, судске вештаке, правосудне органе, органе управе и стручна удружења правника.

105. Адвокат који је преселио канцеларију, или иступио из заједничке адвокатске канцеларије, може на месту на коме се налазила канцеларија најдуже шест месеци да остави белешку о новој адреси.

г) Употреба печата

106. Адвокат је овлашћен и дужан да печат своје адвокатске канцеларије употребљава само за властиту адвокатску делатност.

107. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) поднеске и исправе које је саставио не овери печатом своје адвокатске канцеларије;

2) уз печат своје адвокатске канцеларије не стави свој потпис, параф или факсимил, или не обезбеди да потпис или параф, с његовим одобрењем стави његов адвокатски приправник;

3) печат своје адвокатске канцеларије даје другоме на самосталну употребу, или печат туђе адвокатске канцеларије користи за своје потребе;

4) печат своје адвокатске канцеларије држи без надзора на месту доступном лицима која нису овлашћена за употребу печата;

5) дозвољава свом службенику или приправнику да печат адвокатске канцеларије користи без његовог знања и одобрења и без одговарајуће контроле поднесака и исправа на којима је печат отиснут;

6) користи, или другоме дозвољава да користи, печат своје или туђе адвокатске канцеларије, након што су он или адвокат о чијем се печату ради, брисани из именика адвоката, или за време док им мирују адвокатска права и дужности.

IV Награда и накнада трошкова

а) Основно правило

108. Награду и накнаду трошкова за свој рад адвокат обрачунава и наплаћује у новцу, према прописаној Тарифи.

б) Недопуштени споразуми и поступци

109. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) уместо награде уговара потпуно или делимично преузимање спорног права чије му је заступање поверено, односно уговара и прима као своју награду део новчаног износа или друге вредности, који би, по одлучи суда, другог органа или организације, у предмету у коме заступа, требало да припадну његовом клијенту, или за које је захтев супротне странке одбијен (pactum de quota litis);

2) унапред и независно од познавања имовинских прилика и платежних способности клијента, одобрава или уговара бесплатно заступање, награду и накнаду трошкова нижу од прописане Тарифом, или другу врсту попуста;

3) закључује уговор о награди искоришћавајући тежак положај клијента, или злоупотребљавајући властиту улогу заступника да би положај клијента неистинито представио тешким или тежим него што јесте;

4) са клијентом уговара и од њега прима награду за одбрану по службеној дужности, или за заступање сиромашних по одлуци адвокатске коморе;

5) од клијента тражи или прима награду и накнаду трошкова који не служе допуштеним сврхама;

6) без знања и одобрења клијента, док је заступање у току, прима награду и накнаду трошкова од трећег лица.

в) Допуштена одступања

110. Није у супротности са правилима Кодекса када адвокат:

1) из обзира према имовинским приликама клијента наплату награде прилагоди његовим платежним способностима, било тако што ће прихватити исплату у делимичном износу или по окончању поступка, било тако што ће се, уколико се клијент налази у изразитом сиромаштву, награде одрећи;

2) са клијентом слободно уговори награду, уколико за заступање одређене врсте и сложености награда у Тарифи није уопште или није на јасан начин прописана;

3) уговорену награду веже за успешан исход заступања, уколико то одговара природи случаја, не угрожава његову независност и није супротно забрани из правила 109.1;

4) не тражи награду за заступање другог адвоката, или супружника, деце или родитеља покојног адвоката;

5) прими неуговорену награду, коју му понуди клијент, или друго лице са знањем и одобрењем клијента док је поступак у току, а и без знања клијента када је поступак завршен, уколико их сам на то није навео, уколико друго лице није супротна странка или неко ко је подржавао супротну странку, уколико је награда у сразмери са обимом, врстом и резултатом рада и са имовинским приликама лица које је даје и уколико са другим лицем, без знања клијента, није уговорена суброгација;

6) изузетно, уместо награде и накнаде трошкова у новцу, у циљу намирења потраживања, од клијента прими вредности друге врсте, под условом да му сам клијент понуди овакав начин раздужења, да предате вредности нису потцењене и да замена испуњења не садржи елементе искоришћавања тешког положаја клијента и не нарушава углед адвокатуре.

111. Одлуку да поступи на један од начина из правила 110.1. и 110.4. адвокат не сме да донесе олако, без неопходних провера, нити са циљем да постигне пословни престиж, прибегне нелојалној конкуренцији, или изазове утисак рекламе.

112. Уговорена награда треба да буде примерена врсти и обиму рада, а споразум о њој треба да буде сачињен у писаном облику.

г) Паушална награда

113. Адвокат може да за сталну саветодавну помоћ уговори паушалну награду, у висини која је примерена врсти и обиму његових обавеза .

д) Предујам

114. Адвокат има право на предујам награде и трошкова за свој рад и накнаде и трошкова за рад другога за који лично јамчи.

115. Адвокат има право да, изузетно, уместо предујма у новцу, уговори обезбеђење друге врсте, под условом да је уговор правно допуштен и да се њиме не ограничава пословна делатност клијента.

ђ) Наплата

116. Наплати награде и трошкова адвокат не треба да приступа на месту и на начин који ће нарушити углед адвокатуре и његов властити углед.

117. Пре него што против клијента покрене поступак пред судом ради наплате награде и трошкова, пожељно је да адвокат писмено упозори клијента и остави му примерен рок за испуњење обавезе, а у спору не треба да наступа са реваншистичким побудама и да клијента излаже новим непотребним издацима.

118. Ненаплаћену награду и трошкове адвокат не треба да уступа, нити да њихову наплату поверава лицу које се бави наплатом потраживања.

V Међусобни односи адвоката

а) Основно правило

119. Међусобни однос адвоката треба да изражава уважавање саме адвокатске професије.

б) Међусобно уважавање

120. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добре колегијалне односе налаже адвокату:

1) да се према другом адвокату опходи учтиво, без омаловажавања, извргавања подсмеху, оговарања, вређања, или другог напада на личност;

2) да другог адвоката не поистовећује са његовим клијентом;

3) да на расправама не прекида нити на други начин омета другог адвоката, осим у границама прописаним правилима поступка;

4) да без одлагања одговори на службено обраћање другог адвоката;

5) да не одбија пријем достава које му упућује други адвокат;

6) да се придржава времена договореног за пословни састанак са другим адвокатом;

7) да о молби за одлагање или померање почетка рочишта, увек када је то могуће, обавести другог адвоката који заступа у истом поступку;

8) да не користи процесне могућности на штету супротне странке, изузев оних чије некоришћење би имало преклузивне последице за основно право или правно средство његовог клијента, уколико је други адвокат најавио заступање супротне странке и уколико зна да постоје оправдани разлози који су другог адвоката спречили да приступи на рочиште;

9) да не ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања и одобрења њеног адвоката, осим ако се на други начин не може избећи наступање доцње;

10) да о службеном контакту, који је на било какав начин остварио са супротном странком, без одлагања обавести адвоката који ту странку заступа;

11) да се, ако је по стажу млађи, представи по стажу старијем адвокату;

12) да без договора са другим адвокатом не наводи на одлазак и не одводи његове службенике и сараднике;

13) да потешкоће у вођењу предмета и неуспех у било којој правној ствари не правда приписивањем употребе недозвољених средстава адвокату супротне странке, нити да подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве.

121. Уколико су колегијални обзири у супротности са интересима клијента, интереси клијента имају предност.

в) Професионална сарадња

122. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добру професионалну сарадњу, налаже адвокату:

1) да прихвати замењивање адвоката који то од њега тражи, или да, ако је из оправданих разлога спречен, а нема времена да обавести колегу и да овај пронађе другог заменика, сам изабере другог адвоката и препусти му замену, или предузме друге мере које би отклониле последице пропуштања процесне радње за коју је замена тражена;

2) да о резултатима замене без одлагања обавести адвоката који је замену тражио;

3) да адвокату, од кога тражи замену, на време достави пуномоћ, неопходне податке и упутства;

4) да за замену и другу помоћ коју је тражио лично јамчи у погледу исплате награде и трошкова;

5) да у пружању помоћи иностраном адвокату води рачуна да је одговоран за савете и тумачења које даје, да прихвати само такве случајеве које је у стању да обради стручно, без одуговлачења и препоручљиво је на језику на коме му се страни колега обратио, или да, у ситуацији описаној у тачки 1 овог правила, уз повећану одговорност за избор, изабере и препоручи адвоката.

123. Интереси професионалне сарадње и колегијалности препоручују адвокату:

1) да са другим адвокатом размењује стручна знања и мишљења;

2) да другом адвокату пружи затражену стручну помоћ, осим ако ова знатно прелази меру уобичајене размене знања и мишљења, или ако би била на штету интереса клијента;

3) да за замењивање другог адвоката, осим у случају другачијег договора, не тражи више од половине награде прописане Тарифом.

г) Заједничко заступање

124. Интереси професионалности и колегијалности и право клијента да у истој ствари има више од једног заступника, налажу адвокату:

1) да не спречава клијента у намери да, поред њега, за заступање овласти и другог адвоката;

2) да пре него што се прихвати заступања странке, која, уз адвоката који је заступа, у истој ствари жели да овласти и њега, о томе обавести колегу који већ има пуномоћ и са њим покуша да усагласи ставове о организацији и правним основама заступања;

3) да у заједничком заступању, са другим адвокатом или адвокатима стално усаглашава схватања, договара поделу посла и настоји да у односима са клијентом, заступником супротне странке, судом и другим органима и организацијама, наступа као усклађен, међусобно добро обавештен и у своје ставове уверен стручни тим.

д) Преузимање заступања

125. Када му се за преузимање заступања обрати странка коју у истој ствари још увек заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да одбије разматрање предмета и преузимање заступања и обавести странку о разлозима због којих то чини;

2) да не оцењује рад свог колега;

3) да колегу обавести о разговору са странком, изузев ако се странка накнадно определи само за саветовање и ако изјави да о саветовању не жели да обавести свог заступника.

126. Када му се за преузимање заступања обрати странка која тврди да је у истој ствари више не заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да се, пре него што заступање прихвати, на поуздан начин увери да је претходно заступање престало и да за исто странка дотадашњем адвокату не дугује награду и трошкове;

2) да о преузетом заступању обавести колегу чије је заступање престало.

127. Када му се странка, коју у истој ствари заступа други адвокат, обрати само за саветовање, адвокат је дужан да се ограничи на разматрање чињеничних и правних питања, а уздржи од оцене рада свог колега.

ђ) Решавање спорова

128. Обавеза да осујети или отклони спорове и поремећене односе са другим адвокатом, налажу адвокату:

1) да поремећене односе настоји да поправи;

2) да не дозволи да поремећени односи дођу до изражаја пред судом и другим органом или организацијом пред којима заступа, или да због њих помоћ, коју треба да пружи свом клијенту, на било који начин буде ограничена или ускраћена;

3) да личне спорне односе или спорне односе свог клијента са другим адвокатом, пре обраћања суду или другом надлежном органу, покуша да реши на миран начин, осим ако прети опасност од наступања застарелости, или ако би то очигледно било на штету његовог властитог угледа и достојанства;

4) да увек када то допуштају околности, одмерено и обазриво, без присуства трећих лица, укаже колеги на поступке који су супротни закону, Статуту или Кодексу;

5) да дисциплинску или другу пријаву против колеге поднесе само ако покушаји и указивања из тачке 3 и 4 овог правила нису дали резултата, или ако је кршење закона, Статута и Кодекса тако озбиљно, очигледно, безобзирно или истрајно, да његове последице не трпе одлагање, нити би мирним путем, или било каквим добронамерним указивањем, могле бити отклоњене.

е) Заједничка адвокатска канцеларија

129. Два или више адвоката могу радити у истој канцеларији само ако припадају истој заједничкој адвокатској канцеларији.

130. Припадност заједничкој адвокатској канцеларији не искључује примену правила Кодекса, нити могућност да адвокат тражи да буде ослобођен задатака које сматра супротним својој савести или штетним за своју независност.

131. Независност и самосталност адвоката, који је члан заједничке адвокатске канцеларије, могу бити ограничени само: уговореним условима рада, у праву на прихватање личне клијентеле, и у праву на самостално прихватање, одбијање и отказивање заступања, уколико се не ради о личној клијентели.

132. У заједничкој адвокатској канцеларији адвокат је дужан да у највећој могућој мери уважава правна схватања стручног колегијума или већине адвоката, да у погледу организације рада, међусобних несугласица и односа према клијентима и трећим лицима посебно пази да поступа у складу са правилима 124.3. и 128.2. и да не иступа из канцеларије у време и на начин који би канцеларији причинили штету или повредили интересе клијената.

133. Одговорност адвоката, прописана унутрашњим правилима заједничке адвокатске канцеларије, не искључује одговорност која произилази из повреде правила Кодекса.

VI Адвокат и адвокатска комора

а) Основно правило

134. Адвокатска комора је средиште заштите адвокатске професије и остваривања статусних права адвоката.

б) Обавезе адвоката

135. У односу према адвокатској комори, адвокат је дужан:

1) да се опходи са пристојношћу и са уважавањем њеног угледа, аутономије и интегритета;

2) да поштује и извршава одлуке њених органа;

3) да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне обавезе;

4) да благовремено пријави све промене и правне послове, који подлежу њеној евиденцији и контроли;

5) да се одазове на позив, дође на разговор и без одлагања одговори на писмено обраћање њених надлежних органа;

6) да у службеном саобраћању износи истините податке;

7) да достави тражене исправе и пружи тражена објашњења, осим ако би тиме повредио обавезу чувања адвокатске тајне;

8) да положај у њеним органима и радним телима не користи у сврху рекламе, а обавезе које из тог положаја произилазе извршава савесно, стручно и благовремено.

136. Адвокат треба да учествује у раду Скупштине и других отворених састанака у адвокатској комори, да без оправданог разлога не одбија избор и именовање у органе и радна тела адвокатске коморе и да, својим предлозима и другим видовима сарадње, доприноси остваривању циљева и задатака адвокатске коморе.

137. Правила која важе за однос и обавезе адвоката према адвокатској комори, примењују се и на друге облике организовања адвоката које је одобрила адвокатска комора.

VII Адвокат, суд и други органи власти

а) Основно правило

138. Односом према суду и другим органима власти адвокат изражава уважавање начела законитости и уважавање сопственог позива, као равноправног чиниоца правосуђа.

б) Међусобно уважавање

139. Према суду и другим органима власти адвокат треба да се опходи одмерено и уљудно, настојећи да обезбеди исто такво опхођење свог клијента, као и представника ових органа према себи и свом клијенту.

140. Уважавање суда и других органа власти адвокат испољава, између осталог, и начином на који се на расправама и у службеним контактима изражава, понаша и одева.

141. У поднесцима и усменим излагањима адвокат треба да буде јасан, сажет, умесан, логичан и убедљив, а критика коју упућује суду и другим органима власти не сме да буде саопштена на увредљив, подругљив или потцењивачки начин.

в) Забрана злоупотребе

142. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) утиче на ток поступка и одлуку суда и других органа власти непрофесионалним средствима, тако што се обраћа установама и лицима који се не смеју уплитати у расправљање и одлучивање, или што на други начин чини или подстиче недозвољене притиске;

2) личне пријатељске односе са судијама и другим представницима органа власти испољава пред клијентом, супротном странком и њеним заступником, или пред овим лицима ствара привид таквих односа;

3) пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, уочи расправе улази у судницу пре него што је прозван, или се, после завршетка расправе, у судници задржава и након изласка ових лица;

4) неповољан ток и исход поступка правда приписивањем корупције и других видова злоупотребе судијама и другим представницима органа власти, или подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве;

5) злоупотребљава улогу браниоца да би свом клијенту, или посредством свог клијента, који је у притвору или на издржавању казне, другим притвореницима или затвореницима кришом дотурао писма, поруке и предмете који иначе подлежу контроли, или је њихово поседовање забрањено;

6) прибегава процесним злоупотребама, а нарочито изношењу неистинитих података и доказа.

VIII Адвокат и адвокатски приправник

а) Основно правило

143. У интересу адвокатуре је обука адвокатских приправника за адвокатску професију и за друга звања у правосуђу.

б) Обавезе адвоката

144. Када за то има потребе и могућности адвокат треба да прими дипломираног правника на адвокатско-приправнички рад.

145. Адвокат је дужан:

1) да приправника оспособи за самостално обављање адвокатске професије и других звања у правосуђу, тако што че му пренети сва потребна знања и искуства, поверити му вежбу у што разноврснијим поступцима и предметима и посветити пуну пажњу његовој обуци надзирући, исправљајући и усмеравајући његов рад;

2) да приправника упути на упознавање садржаја Статута и Кодекса;

3) да приправника, кога прима на рад, пријави адвокатској комори и другим надлежним органима, а да не прима и пријављује приправника за кога зна да ће његов рад бити привидан, или да неће бити сталан;

4) да приправника награђује у складу са законом и уговором;

5) да приправнику омогући услове рада у складу са законом и уговором и не искоришћава га за послове који нису у вези са приправничком вежбом;

6) да омогући приправнику довољно слободног времена за припрему правосудног испита;

7) да са приправником не закључује уговоре о подели добити, или уговоре о ортаклуку;

8) да се према приправнику другог адвоката, како на расправи када заступају супротне странке, тако и изван расправе, опходи са педагошким тактом и не злоупотребљава његово неискуство и недовољно знање.

в) Обавезе приправника

146. Адвокатски приправник је дужан:

1) да се према адвокату код кога ради опходи са уважавањем и да се придржава његових упутстава и налога, осим ако су супротни закону, Статуту и Кодексу;

2) да упозна садржај Статута и Кодекса и придржава се њихових одредаба и правила;

3) да приправничку вежбу искористи за што потпуније стицање знања и искуства и да настоји да се што боље оспособи за самосталан рад;

4) да свој рад обавља стварно и стално и да се, у исто време, не бави другим послом у виду занимања;

5) да не прима властите клијенте и не води властите предмете;

6) да се у првом службеном сусрету представи другим адвокатима, судијама и другим представницима органа власти.

IX Адвокат и супротна странка

а) Основно правило

147. Адвокат треба да уважава претпоставку да супротна странка наступа са једнаким осећајем правичности и са једнаком увереношћу у своја права, као и његов клијент.

б) Однос према супротној странци

148. Према супротној странци адвокат је дужан да се опходи одмерено и учтиво, али не и колебљиво, попустљиво и на штету одлучног заступања интереса свог клијента.

149. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) искоришћава неукост, заблуду, или заплашеност супротне странке, поготово када ова нема заступника, да би за свог клијента постигао неоправдани успех;

2) према супротној странци употребљава претњу или принуду, или јој без основа наговештава штетне последице;

3) супротну странку изазива и подстиче на недопуштено понашање;

4) ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања свог клијента, или на начин описан у правилу 120.9.;

5) поводом неодмерених и непристојних изјава, које је супротна странка дала о њему и његовом клијенту у узбуђењу изазваном на расправи, подстиче свог клијента на кривично гоњење или сам прибегава кривичном гоњењу, осим ако је то неопходно да би се обезбедио интерес клијента.

Г. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ПРАВИЛА

150. У дисциплинским предметима који нису правноснажно окончани правила овог кодекса примењиваће се само уколико су повољнија за адвоката против кога се води дисциплински поступак.

151. Овај кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Адвокатске коморе Југославије у Београду.