Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.
(“Службени гласник РС”, бр. 31/2011 и 24/2012 – одлука УС)
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређују се адвокатска служба, услови за бављење адвокатуром и облици рада адвоката, права, обавезе и одговорност адвоката и адвокатских приправника и организација и рад адвокатских комора.
Самосталност, независност и јавни значај адвокатуре
Члан 2
Адвокатура је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима.
Самосталност и независност адвокатуре остварује се:
1) самосталним и независним обављањем адвокатуре;
2) правом странке на слободан избор адвоката;
3) организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, као самосталне и независне организације адвоката;
4) доношењем општих аката од стране адвокатских комора;
5) одлучивањем о пријему у адвокатуру и о престанку права на бављење адвокатуром.
Предмет адвокатуре
Члан 3
Пружање правне помоћи из члана 2. став 1. овог закона обухвата:
1) давање усмених и писмених правних савета и мишљења;
2) састављање тужби, захтева, предлога, молби, правних лекова, представки и других поднесака;
3) састављање уговора, завештања, поравнања, изјава, општих и појединачних аката и других исправа;
4) заступање и одбрану физичких и правних лица;
5) посредовање у циљу закључења правног посла или мирног решавања спорова и спорних односа;
6) обављање других послова правне помоћи у име и за рачун домаћег или страног физичког или правног лица, на основу којих се остварују права или штите слободе и други интереси.
Значење израза
Члан 4
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) “адвокатура” је обављање адвокатске службе;
2) “адвокат” је лице које је уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву и бави се адвокатуром;
3) “кандидат” је лице које је поднело захтев за упис у именик адвоката, све док није уписано у именик адвоката и положило адвокатску заклетву;
4) “надлежна адвокатска комора” је адвокатска комора у чији именик је адвокат уписан;
5) “странка” је физичко или правно лице које се адвокату обратило за пружање правне помоћи и лице које адвокат заступа или брани;
6) “заступање” је заступање или одбрана;
7) “кодекс” је Кодекс професионалне етике адвоката;
8) “тарифа” је Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката;
9) “домаћи адвокат” је адвокат који је држављанин Републике Србије;
10) “именик адвоката” је именик адвоката држављана Републике Србије;
11) “уписник А и уписник Б именика адвоката” је именик адвоката – страних држављана;
12) “именик заједничких адвокатских канцеларија” је именик уписаних заједничких адвокатских канцеларија;
13) “именик адвокатских ортачких друштава” је именик уписаних адвокатских ортачких друштава;
14) “адвокатски приправник” је дипломирани правник уписан у именик адвокатских приправника, који се обављањем приправничке вежбе код адвоката, оспособљава за рад у адвокатури;
15) “именик адвокатских приправника” је именик адвокатских приправника који се оспособљавају за рад у адвокатури.
II УСЛОВИ ЗА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ
Право на бављење адвокатуром
Члан 5
Право на бављење адвокатуром стиче се доношењем одлуке о упису у именик адвоката и полагањем адвокатске заклетве.
Поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата.
Услови за упис у именик адвоката
Члан 6
Услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако овим законом није другачије одређено, су:
1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања;
2) положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији;
3) држављанство Републике Србије;
4) општа здравствена и потпуна пословна способност;
5) непостојање радног односа;
6) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром;
7) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције;
8) достојност за бављење адвокатуром;
9) обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије;
10) протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен.
Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед.
Испуњеност услова за упис у именик адвоката из става 1. тач. 6) и 8) овог члана адвокатска комора цени по слободној оцени.
Кандидат који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 година, не полаже адвокатски испит.
Доказивање услова за упис у именик адвоката
Члан 7
Уз захтев за упис кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 6. став 1. тач. 1) до 5) и тач. 7) и 9) овог закона.
Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 6), 8) и 10) овог закона.
Правна лица, државни и правосудни органи и организације дужни су да, у складу са законом, на захтев адвокатске коморе дају о кандидату тачне и потпуне податке, потребне за оцену да ли испуњава услове из члана 6. став 1. тач. 6) и 8) овог закона.
Одлуке о захтеву кандидата
Члан 8
Адвокатска комора може одложити доношење одлуке о захтеву до правноснажног окончања кривичног поступка, ако је против кандидата оптужница за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, ступила на снагу.
Ако кандидат испуњава услове из члана 6. став 1. овог закона, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката.
Адвокатска комора одбиће захтев за упис у именик адвоката кандидата који не испуњава један или више услова прописаних у члану 6. став 1. овог закона.
О одлуци из става 3. овог члана адвокатска комора је дужна да без одлагања обавести Адвокатску комору Србије и све адвокатске коморе у њеном саставу.
Адвокатска заклетва
Члан 9
Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве, под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако се ради о страном држављанину и под условом да је поднео доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији.
Адвокатска заклетва полаже се пред председником адвокатске коморе или лицем које он овласти.
Адвокатска заклетва гласи:
“Заклињем се да ћу дужност адвоката обављати савесно, да ћу се у свом раду придржавати Устава, закона и других прописа, статута адвокатске коморе и Кодекса професионалне етике адвоката и да ћу својим поступцима и понашањем чувати углед адвокатуре.”
Решење о упису и адвокатска легитимација
Члан 10
Адвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију.
Адвокатска легитимација служи као доказ својства адвоката.
Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом адвокатске коморе.
Право на увид
Члан 11
Орган који води поступак може тражити на увид адвокатску легитимацију од лица које пред њим непосредно наступа у својству адвоката.
У случају сумње у својство лица које се представља као адвокат, орган који води поступак може да од надлежне адвокатске коморе прибави потребна обавештења.
Поништавање одлуке и решења о упису
Члан 12
Адвокатска комора која је донела одлуку о упису или Адвокатска комора Србије по праву надзора, поништиће одлуку и решење о упису или само одлуку о упису када решење није донето:
1) ако кандидат не положи адвокатску заклетву у складу са чланом 9. овог закона;
2) ако се после уписа у именик адвоката сазна да нису били испуњени услови за упис.
Поступак за поништај одлуке и решења о упису покреће се по службеној дужности или на основу пријаве.
Адвокатска комора која је донела одлуку и решење о упису дужна је да без одлагања, а најкасније у року од три дана од покретања поступка из става 2. овог члана, о покренутом поступку обавести Адвокатску комору Србије и адвоката против кога је поступак покренут.
Упис без испитивања услова
Члан 13
Адвокат који премешта седиште адвокатске канцеларије са територије једне на територију друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, уписује се у именик адвоката друге адвокатске коморе без испитивања услова за упис, осим услова из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона.
Адвокат из става 1. овог члана дужан је да адвокатској комори са чије територије пресељава седиште адвокатске канцеларије, поднесе захтев за брисање из именика адвоката због промене седишта канцеларије и да у року од 15 дана од дана брисања поднесе захтев за упис у именик адвоката оне адвокатске коморе на чију територију пресељава седиште канцеларије, уз прилагање доказа из члана 6. став 1. тачка 9) овог закона.
Ако адвокат не поднесе захтев за упис у року прописаном у ставу 2. овог члана сматраће се да му је престало право на бављење адвокатуром, у смислу одредбе члана 83. став 1. тачка 1) овог закона.
Адвокат – страни држављанин уписан у уписник Б именика адвоката, који се најмање три године непрекидно бавио адвокатуром у Републици Србији, стиче право да поднесе захтев за упис у именик адвоката без испитивања услова за упис.
Упис адвоката – страних држављана
Члан 14
Страни држављанин може се уписати у уписник А и уписник Б именика адвоката, ако се бави адвокатуром у матичној држави у складу са прописима те државе и ако, у зависности од врсте уписа, испуњава услове из ст. 2. и 3. овог члана.
За упис у уписник А именика адвоката кандидат мора испуњавати услове из члана 6. став 1. тач. 4) до 10) овог закона.
За упис у уписник Б именика адвоката кандидат мора, поред услова из става 2. овог члана, испуњавати и услове из члана 6. став 1. тачка 2) овог закона.
Уз захтев за упис у уписник А именика адвоката, адвокат – страни држављанин је дужан да достави уверење о држављанству државе чији је држављанин и потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старије од три месеца, као и доказе о испуњености услова из члана 6. став 1. тач. 4) до 7) и 9) овог закона.
Уз захтев за упис у уписник Б именика адвоката, адвокат – страни држављанин је дужан да, поред прилога из става 4. овог члана, достави и доказе о испуњености услова из става 3. овог члана.
О упису адвоката – страног држављанина обавештава се надлежна адвокатска комора у његовој матичној држави.
III ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВОКАТА
Основне дужности
Члан 15
Адвокат је дужан:
1) да се стварно и стално бави адвокатуром;
2) да правну помоћ пружа стручно и савесно, у складу са законом, статутом адвокатске коморе и кодексом;
3) да чува адвокатску тајну;
4) да у професионалном раду и у приватном животу који је доступан јавности чува углед адвокатуре.
Подручје деловања
Члан 16
Адвокат има право да се адвокатуром бави на целој територији Републике Србије.
Адвокат има право да се адвокатуром бави и на територији стране државе, у складу са потврђеним међународним уговорима и прописима те државе о праву на рад страних адвоката.
Стручно усавршавање
Члан 17
Адвокат је дужан да стално стиче и усавршава знања и вештине потребне за стручно, независно, самостално, делотворно и етично обављање адвокатске службе, у складу са програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора Србије.
Адвокат који има адвокатског приправника дужан је да му обезбеди одговарајуће услове за рад и обуку у складу са сврхом приправничке праксе, да спроводи план и програм обуке и да надзире његов рад и стручно усавршавање.
Слобода и обавеза пружања правне помоћи
Члан 18
Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити пружање правне помоћи, осим у случајевима предвиђеним законом.
Адвокат не може одбити пружање правне помоћи ако га као заступника или браниоца у складу са законом постави суд, други државни орган или адвокатска комора, осим ако постоје разлози предвиђени законом због којих је дужан да одбије заступање.
Обавеза одбијања пружања правне помоћи
Члан 19
Адвокат је дужан да одбије пружање правне помоћи:
1) ако је у истој правној ствари заступао супротну странку;
2) ако је био адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у којој се у истој правној ствари заступа или је заступана супротна странка;
3) ако је члан или је био члан заједничке адвокатске канцеларије или адвокатског ортачког друштва, у којима се у истој правној ствари заступа или је заступана супротна странка;
4) ако је у истој правној ствари поступао као носилац правосудне функције или службено лице у државном органу, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе;
5) ако су интереси странке која тражи правну помоћ у супротности са његовим интересима или интересима његових блиских сродника, пријатеља, сарадника или других странака, а што се прописује статутом адвокатске коморе и кодексом;
6) у другим случајевима утврђеним законом, статутом адвокатске коморе и кодексом.
Адвокатска тајна
Члан 20
Адвокат је дужан да, у складу са статутом адвокатске коморе и кодексом, чува као професионалну тајну и да се стара да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, све што му је странка или његов овлашћени представник поверио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања.
Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена.
Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези са адвокатском тајном уређују се статутом адвокатске коморе и кодексом.
Неспојиви послови
Члан 21
Адвокат не сме да се бави пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре.
Адвокат не може имати другу регистровану самосталну делатност.
Адвокат нема право да заснива радни однос осим у адвокатском ортачком друштву, да буде статутарни заступник, директор или председник управног одбора у правном лицу, члан или председник извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста или лице које има утврђену забрану конкуренције.
Статут адвокатске коморе и кодекс ближе утврђују послове из ст. 2. и 3. овог члана, а могу предвидети и друге послове који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре.
Замењивање адвоката
Члан 22
Адвоката може заменити само адвокатски приправник запослен у његовој канцеларији или други адвокат непосредно или посредством свог адвокатског приправника, у складу са законом.
За пропусте адвокатског приправника одговара адвокат код кога је адвокатски приправник запослен.
Награда и накнада трошкова
Члан 23
Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу са тарифом, коју доноси Адвокатска комора Србије.
Висина награде за рад адвоката утврђује се у зависности од врсте поступка, предузете радње, вредности спора или висине запрећене казне.
Висина награде за одбране по службеној дужности, утврђује се актом који доноси министар надлежан за послове правосуђа.
Адвокат је дужан да клијенту изда обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове.
Обрачун о награди и накнади трошкова адвоката представља веродостојну исправу у извршном поступку.
Забрана рекламирања
Члан 24
Забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва.
Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују статутом адвокатске коморе и кодексом.
Адвокатура страног држављанина
Члан 25
Адвокатура страног држављанина, уписаног у уписник А именика адвоката, ограничена је на давање усмених и писмених правних савета и мишљења који се односе на примену права његове матичне државе и међународног права.
Адвокатура страног држављанина, уписаног у уписник Б именика адвоката, изједначена је са службом домаћег адвоката, уз услов да у периоду од три године од дана уписа, може поступати у Републици Србији само заједно са домаћим адвокатом.
На рад адвоката – страних држављана примењују се одредбе овог закона које се односе на домаће адвокате, ако овим законом није другачије прописано, статута адвокатске коморе и кодекса.
Ограничење права адвоката – страног држављанина
Члан 26
Адвокат уписан у уписник А и уписник Б именика адвоката нема право:
1) да бира и буде биран за члана органа и носиоца функција у Адвокатској комори Србије нити у надлежној адвокатској комори;
2) да запошљава адвокатске приправнике ради обављања приправничке вежбе, у складу са овим законом;
3) да буде именован за привременог заступника, пореског заступника или браниоца по службеној дужности, да пружа бесплатну правну помоћ у складу са важећим прописима, да буде пуномоћник странке која је ослобођена од плаћања судских трошкова, нити да буде медијатор.
Адвокатска канцеларија
Члан 27
Адвокат може да има само једну адвокатску канцеларију.
Место и уређење адвокатске канцеларије морају бити у складу са значајем и угледом адвокатуре и условима неопходним за чување адвокатске тајне, сагласно мерилима утврђеним актом Адвокатске коморе Србије.
Адвокат може пружати правну помоћ само у својој адвокатској канцеларији, осим када заступа на расправама, претресима, увиђајима, реконструкцијама, преговорима или на закључењу правних послова.
Изузетно, због посебних околности случаја и природе правне помоћи, адвокат може пружити правну помоћ и у стану или пословној просторији странке.
Адвокат је дужан да пријави промену седишта своје адвокатске канцеларије на територији исте адвокатске коморе, надлежној адвокатској комори, у року од 15 дана од дана промене седишта.
Табла адвоката
Члан 28
Адвокат је дужан да на згради у којој се налази адвокатска канцеларија има истакнуту таблу која садржи назив: “адвокат” и име и презиме адвоката.
Адвокат – страни држављанин на табли истиче називе професије и на језику матичне државе.
Печат адвоката
Члан 29
Адвокат има печат који садржи назив: “адвокат”, име и презиме адвоката и адресу седишта адвокатске канцеларије.
Заједничка адвокатска канцеларија има печат са називом: “заједничка адвокатска канцеларија”, именом и адресом седишта заједничке адвокатске канцеларије, а у складу са уговором о оснивању.
Адвокатско ортачко друштво има печат који садржи назив адвокатског ортачког друштва и адресу седишта друштва.
Адвокат који је члан заједничке адвокатске канцеларије и ортачког адвокатског друштва дужан је да, уз печат из ст. 2. и 3. овог члана, користи и печат из става 1. овог члана.
Адвокат је дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат.
Отказивање заступања
Члан 30
Адвокат има право да откаже заступање (пуномоћје).
О отказу заступања (пуномоћја) адвокат је дужан да одмах обавести орган који води поступак.
Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана обавештавања из става 2. овог члана, настави са пружањем правне помоћи, изузев ако га странка те обавезе није изричито ослободила или ако то није супротно прописима.
Поступање са списима и исправама
Члан 31
Адвокат је дужан да у роковима прописаним за чување архивске грађе чува списе и исправе које му је странка поверила, ако споразумом са странком није другачије одређено.
Адвокат је дужан да преда странки, на њен захтев, све њене списе и исправе.
Материјалне обавезе према адвокатској комори
Члан 32
Адвокат је дужан да адвокатској комори плаћа чланарину и друге материјалне обавезе.
Адвокатска комора ће ускратити продужење важења адвокатске легитимације адвокату који није измирио обавезе из става 1. овог члана, у складу са статутом адвокатске коморе.
Одговорност за правно мишљење
Члан 33
Адвокат не може бити позван на кривичну или прекршајну одговорност за правно мишљење изнето у поступку пружања правне помоћи пред судом или другим органом.
Неповредивост адвокатске канцеларије
Члан 34
Адвокатска канцеларија, предмети и подаци који се налазе у њој, могу бити предмет контроле само под условима из члана 35. овог закона.
Одлуку о привременом или трајном престанку рада адвокатске канцеларије може донети само надлежни орган адвокатске коморе у посебно предвиђеном поступку.
У односу на адвокатску канцеларију не може бити примењена мера затварања, односно печаћења, у кривичном и прекршајном поступку и поступку за привредни преступ, нити у другом поступку који се води против адвоката.
Лишење слободе адвоката и претресање адвокатске канцеларије
Члан 35
Адвокат не може бити лишен слободе за кривична дела у вези са обављањем адвокатске службе, без одлуке надлежног суда.
Претрес адвокатске канцеларије може одредити само надлежни суд у погледу тачно одређеног списа, предмета или документа.
Претрес адвокатске канцеларије може се извршити само у присуству адвоката кога одреди председник надлежне адвокатске коморе.
Предмети, списи или документа, изузев списа из става 2. овог члана, као и сазнања до којих се дође приликом претреса адвокатске канцеларије, не могу се користити ради вођења поступка против странака адвоката из те адвокатске канцеларије.
О покретању поступка против адвоката, о одређивању задржавања или притвора адвокату, суд или други државни орган који води поступак је дужан да одмах обавести надлежну адвокатску комору.
Право на информацију
Члан 36
Адвокат има право да, у циљу пружања правне помоћи, од државних органа, установа, предузећа и других организација тражи и благовремено добије информације, списе и доказе који су у њиховом поседу или под њиховом контролом.
Државни органи, установе и предузећа дужни су да, у складу са законом, адвокату омогуће приступ информацијама, списима и доказима из става 1. овог члана.
Обавезно осигурање од професионалне одговорности
Члан 37
Адвокат је дужан да закључи уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности код организације регистроване за ову врсту осигурања.
Адвокатска комора може закључити уговор о колективном осигурању од професионалне одговорности за све адвокате уписане у њен именик адвоката.
Адвокатска комора Србије утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности.
Адвокатска комора ускратиће издавање или продужење важења адвокатске легитимације адвокату који није закључио уговор о осигурању, осим у случају осигурања из става 2. овог члана.
Пореске обавезе адвоката
Члан 38
Адвокат је дужан да на приход остварен по основу обављања адвокатске службе, плаћа порез у складу са пореским прописима.
IV ПРИВРЕМЕНИ ПРЕСТАНАК И ЗАБРАНА БАВЉЕЊА АДВОКАТУРОМ
Привремени престанак права на бављење адвокатуром
Члан 39
Адвокат има право на привремени престанак права на бављење адвокатуром:
1) због стручног усавршавања или других оправданих разлога, док трају разлози;
2) за време привремене спречености услед болести, породиљског одсуства, одсуства за негу детета и других здравствених разлога;
3) због избора за народног посланика, посланика или одборника, у трајању посланичког или одборничког мандата.
Адвокат је дужан да најкасније 30 дана пре почетка коришћења права из става 1. тачка 1) овог члана и у року од 30 дана од настанка привремене спречености из става 1. тач. 2) и 3) овог члана достави надлежној адвокатској комори образложени захтев са одговарајућим доказом и подацима о почетку и трајању привременог престанка рада.
Поступање у случају неспојивих послова
Члан 40
Адвокату привремено престаје право на бављење адвокатуром у случају избора, именовања или постављења на јавну функцију која захтева заснивање радног односа у органу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана почетка обављања јавне функције из става 1. овог члана, поднесе надлежној адвокатској комори захтев за привремени престанак права на бављење адвокатуром.
Ако адвокат не поступи у складу са обавезом из става 2. овог члана, надлежна адвокатска комора ће по службеној дужности донети решење о његовом брисању из именика адвоката.
Ако адвокат, у року од 60 дана од дана престанка јавне функције из става 1. овог члана, не поднесе захтев да му се одобри даљи наставак бављења адвокатуром, надлежна адвокатска комора ће донети одлуку о његовом брисању из именика адвоката са даном престанка јавне функције.
Привремени заменик адвоката
Члан 41
Решењем о привременом престанку права на бављење адвокатуром из чл. 39. и 40. овог закона, надлежна адвокатска комора ће адвокату одредити привременог заменика.
Привремени заменик из става 1. овог члана може бити само адвокат уписан у именик адвоката исте адвокатске коморе.
За привременог заменика одредиће се адвокат кога предложи привремено замењивани адвокат, уколико приложи писмену сагласност тог адвоката, а ако таквог предлога или сагласности нема, тада адвокат кога одреди надлежна адвокатска комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замењиваног адвоката и његовог могућег заменика и о сродности области права којима се они у пракси баве.
Привремена забрана бављења адвокатуром
Члан 42
Привремена забрана бављења адвокатуром може се одредити само под условима прописаним овим законом.
Адвокату ће се привремено забранити бављење адвокатуром ако је против њега:
1) одређен притвор;
2) покренут поступак за поништај уписа у именик адвоката.
Адвокату се може привремено забранити бављење адвокатуром:
1) ако је против њега покренут кривични или дисциплински поступак за дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром;
2) ако својим поступцима отежава или онемогућава вођење дисциплинског поступка који је против њега покренут.
Надлежна адвокатска комора ће решењем о одређивању привремене забране бављења адвокатуром:
1) одлучити о времену трајања забране;
2) одредити привременог заменика, водећи рачуна о мерилима из члана 41. став 3. овог закона.
Дејство правног лека и обавеза обавештавања
Члан 43
Жалба против решења о привременој забрани бављења адвокатуром не задржава његово извршење.
О привременој забрани бављења адвокатуром надлежна адвокатска комора обавештава све судове у Републици Србији, Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу.
V ОБЛИЦИ РАДА
Облици рада
Члан 44
Адвокат се бави адвокатуром самостално, у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског ортачког друштва.
Заједничка адвокатска канцеларија
Члан 45
Два или више адвоката могу уговором, којим уређују међусобне пословне и имовинске односе, основати заједничку адвокатску канцеларију (у даљем тексту: заједничка канцеларија).
Уговор из става 1. овог члана и захтев за упис у именик заједничких адвокатских канцеларија уговорне стране дужне су да доставе надлежној адвокатској комори у року од 15 дана од дана закључења уговора.
Сви адвокати из заједничке канцеларије имају исто седиште канцеларије.
Заједничка канцеларија мора имати истакнуту таблу са називом: “заједничка адвокатска канцеларија” и именом заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању и статутом адвокатске коморе.
Заједничка канцеларија нема својство правног лица.
Заједничка канцеларија престаје споразумом или ако у њој остане само један адвокат.
Заступање и одговорност у заједничкој канцеларији
Члан 46
Странка може опуномоћити за заступање само једног адвоката, неке од адвоката или све адвокате у заједничкој канцеларији.
За обавезе заједничке канцеларије настале из правног односа према странкама и трећим лицима, одговара опуномоћени адвокат, а ако је странка опуномоћила више од једног адвоката, солидарно одговарају сви опуномоћени адвокати.
Адвокатско ортачко друштво
Члан 47
Два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко друштво (у даљем тексту: друштво).
Друштво се оснива уговором који, осим услова прописаних законом, мора да садржи и следеће одредбе:
1) да је адвокатура једина делатност друштва;
2) да правну помоћ могу пружати само адвокати чланови тог друштва;
3) да се адвокати чланови друштва не могу бавити адвокатуром изван друштва;
4) да адвокатско ортачко друштво не може бити оснивач других правних лица.
Упис у регистар адвокатских ортачких друштава
Члан 48
Друштво се, на основу поднетог захтева, уписује у именик адвокатских ортачких друштава:
1) ако је уговор о оснивању друштва, у складу са одредбом члана 47. овог закона;
2) ако су сви чланови друштва адвокати уписани у именик исте адвокатске коморе и имају исто седиште канцеларије;
3) ако друштво располаже канцеларијским простором подесним за адвокатуру у таквом облику рада;
4) ако друштво уплати Адвокатској комори Србије прописане трошкове уписа;
5) ако је друштво закључило уговор о осигурању од професионалне одговорности, у складу са одредбом члана 37. овог закона.
Друштво стиче право на бављење адвокатуром уписом у именик адвокатских ортачких друштава надлежне адвокатске коморе.
Именик адвокатских ортачких друштава искључиво води Адвокатска комора Србије, по поступку и на начин утврђеним актом ове коморе.
Пријава и упис промене у друштву
Члан 49
Друштво је дужно да обавести Адвокатску комору Србије о свакој својој статусној и другој промени у року од 15 дана од њеног настанка.
Сваку промену из става 1. овог члана Адвокатска комора Србије уписује у именик адвокатских ортачких друштава:
1) ако је потписан уговор о приступању, који садржи све одредбе из члана 47. став 2. овог закона, када друштву приступа нови члан друштва;
2) ако је потписан споразум о иступању оснивача друштва, када из друштва иступа члан оснивач;
3) ако друштво уплати Адвокатској комори Србије прописане трошкове уписа промене.
Канцеларија друштва
Члан 50
Друштво може имати само једну адвокатску канцеларију.
Друштво не може имати огранке.
Друштво мора имати истакнуту таблу са називом: “адвокатско ортачко друштво” и именом друштва, у складу са уговором о оснивању и Статутом Адвокатске коморе Србије.
Престанак друштва
Члан 51
Адвокатска комора Србије поништава упис ако се после уписа у именик адвокатских ортачких друштава сазна да нису постојали услови за упис из члана 48. став 1. овог закона.
Друштво се брише из именика адвокатских ортачких адвокатских друштава:
1) ако је отворен поступак стечаја или ликвидације друштва, даном правноснажности одлуке о закључењу таквог поступка;
2) ако се не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци;
3) ако, осим адвокатуре, почне да се бави и другом делатношћу;
4) ако број чланова више не испуњава услов за оснивање друштва из члана 47. став 1. овог закона, укључујући и чланове друштва којима је одређен привремени престанак или привремена забрана бављења адвокатуром.
Право на бављење адвокатуром друштво губи брисањем из именика адвокатских ортачких друштава.
Надлежни суд, односно ликвидациони управник обавештава Адвокатску комору Србије о правноснажном окончању поступка стечаја или ликвидације друштва.
Примена прописа
Члан 52
На рад и пословање друштва примењују се одредбе закона којим је уређено пословање ортачких друштава, ако овим законом није другачије одређено.
Права и дужности, који су овим законом прописани за адвокате, односе се и на адвокате који су чланови друштва.
VI АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИЦИ
Адвокатски приправник
Члан 53
Адвокатски приправник може да започне обављање приправничке вежбе ако је уписан у именик адвокатских приправника и ако је положио заклетву адвокатског приправника.
Услови за упис у именик адвокатских приправника
Члан 54
Услови за доношење одлуке о упису у именик адвокатских приправника, су:
1) диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања;
2) држављанство Републике Србије;
3) општа здравствена и потпуна пословна способност;
4) непостојање радног односа;
5) неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром;
6) непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције;
7) непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које кандидату даје право на полагање правосудног испита;
8) достојност за обављање адвокатске службе;
9) закључен уговор о раду са адвокатом који има најмање три године адвокатске праксе, седиште канцеларије на територији исте адвокатске коморе и важећу адвокатску легитимацију или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање.
Доказивање услова и одлучивање о захтеву за упис
Члан 55
Уз захтев за упис кандидат за адвокатског приправника је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова из члана 54. овог закона.
Достојност из члана 54. тач. 5) и 8) овог закона, надлежна адвокатска комора оцењује у складу са чланом 6. став 2. овог закона.
О захтеву кандидата надлежна адвокатска комора одлучује уз сходну примену одредаба члана 6. став 3. и члана 8. ст. 2. до 4. овог закона.
Приправничка заклетва
Члан 56
Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвокатских приправника омогући кандидату за приправника полагање приправничке заклетве.
Приправничка заклетва полаже се пред председником надлежне адвокатске коморе или лицем које он овласти.
Приправничка заклетва гласи:
“Заклињем се да ћу дужност адвокатског приправника обављати савесно, да ћу се у свом раду придржавати устава, закона и других прописа, статута адвокатске коморе и кодекса професионалне етике адвоката и да ћу својим поступцима и понашањем чувати углед адвокатуре.”
Решење о упису и приправничка легитимација
Члан 57
На дан положене приправничке заклетве, надлежна адвокатска комора доноси решење о упису у именик адвокатских приправника и издаје приправничку легитимацију.
На приправничку легитимацију сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона.
Поништавање уписа
Члан 58
Ако кандидат не положи приправничку заклетву или се после уписа у именик адвокатских приправника сазна да нису постојали сви услови за упис, сходно ће се применити одредбе члана 12. овог закона.
У случају поништаја уписа у именик адвокатских приправника, време које је уписани адвокатски приправник провео на раду код адвоката не признаје се у стаж за полагање правосудног испита.
Права адвокатског приправника
Члан 59
Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничке вежбе и планом и програмом приправничке обуке који доноси Адвокатска комора Србије.
За време приправничке вежбе адвокатски приправник има право на зараду и остала права из радног односа, у складу са законом и уговором о раду.
Обавезе адвокатског приправника
Члан 60
Адвокатски приправник је дужан да ради по упутствима и у оквиру овлашћења добијених од адвоката код кога је на приправничкој вежби, осим ако су ова супротна Уставу, закону, статуту адвокатске коморе и кодексу.
Пред државним органом или другим лицем, адвокатски приправник може да замењује само адвоката код кога је на приправничкој вежби, како у случају када тај адвокат заступа, тако и у случају када тај адвокат замењује другог адвоката.
Када један адвокат замењује другог адвоката посредством свог приправника, адвокатски приправник је дужан да, под условима из става 1. овог члана, поступа по налозима замењиваног адвоката.
Адвокатски приправник не може самостално да се бави пословима адвокатуре.
На адвокатског приправника сходно се примењују одредбе овог закона о дужностима и дисциплинској одговорности адвоката.
Престанак приправничког стажа
Члан 61
Адвокатском приправнику престаје статус приправника ако ни после две године од стицања права на полагање, не положи правосудни испит.
Након положеног правосудног испита приправнички стаж може трајати најдуже још годину дана, али не дуже од рока из става 1. овог члана.
По истеку рока из ст. 1. и 2. овог члана надлежна адвокатска комора доноси решење о брисању из именика адвокатских приправника.
Адвокатски приправници волонтери
Члан 62
На адвокатске приправнике волонтере сходно се примењују одредбе овог закона о адвокатским приправницима и посебни прописи о волонтерском раду.
За време приправничког стажа, адвокатски приправник волонтер нема права из члана 59. став 2. овог закона.
VII АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ
Правна природа адвокатске коморе
Члан 63
Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу су самосталне и независне професионалне организације адвоката, основане у складу са законом и Статутом Адвокатске коморе Србије, које су надлежне за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са овим законом и својим статутом.
Адвокатске коморе из става 1. овог члана имају својство правног лица.
Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу
Члан 64
У Републици Србији постоји Адвокатска комора Србије, са седиштем у Београду, за територију Републике Србије, у чијем саставу су:
1) Адвокатска комора Војводине, са седиштем у Новом Саду;
2) Адвокатска комора Косова и Метохије, са седиштем у Косовској Митровици;
3) Адвокатска комора Београда, са седиштем у Београду;
4) Адвокатска комора Зајечара, са седиштем у Зајечару;
5) Адвокатска комора Крагујевца, са седиштем у Крагујевцу;
6) Адвокатска комора Ниша, са седиштем у Нишу;
7) Адвокатска комора Пожаревца, са седиштем у Пожаревцу;
8) Адвокатска комора Чачка, са седиштем у Чачку;
9) Адвокатска комора Шапца, са седиштем у Шапцу.
Статутом Адвокатске коморе Србије одређују се подручја надлежности адвокатских комора у њеном саставу.
Актом Адвокатске коморе Србије, у складу са њеним статутом, могу се основати и друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Актом из става 3. овог члана одређују се седиште, подручје надлежности, и друга питања од значаја за рад новоосноване адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Јавна овлашћења
Члан 65
Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу имају следећа јавна овлашћења:
1) одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, уписник А и уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера;
2) одлучивање о захтевима за упис, брисање и поништај уписа у именик адвокатских ортачких друштава, као и одлучивање о захтевима за промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава;
3) одлучивање о захтевима за привремени престанак права на бављење адвокатуром;
4) одлучивање о захтевима за наставак обављања адвокатуре после привременог престанка права на бављење адвокатуром;
5) одлучивање о привременој забрани бављења адвокатуром;
6) одређивање привременог заменика и преузиматеља адвокатске канцеларије;
7) одлучивање о покретању и вођењу дисциплинског поступка против адвоката или адвокатског приправника, о њиховој дисциплинској одговорности и о изрицању дисциплинских мера;
8) уређивање садржине и начина вођења именика из тач. 1) и 2) овог става и њихово јединствено вођење за целу територију Републике Србије;
9) вођење именика из тачке 1) овог става;
10) издавање и продужавање важења адвокатских легитимација и легитимација адвокатских приправника;
11) доношење програма и уређење организације и начина полагања адвокатског испита;
12) доношење кодекса;
13) доношење тарифе;
14) одређивање висине трошкова уписа у именик адвоката;
15) одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију.
Адвокатска комора Србије надлежна је за јавна овлашћења из става 1. тачка 2) и тач. 11) до 14) овог члана, а као другостепени орган и за јавна овлашћења из става 1. тачка 1), тач. 3) до 10) и тачка 15) овог члана.
Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у првом степену надлежне су за јавна овлашћења из става 1. тачка 1), тач. 3) до 10) и тачка 15) овог члана.
Именици из става 1. тач. 1) и 2) овог члана су јавне књиге. Изводи из ових именика и потврде издате на основу података из именика јавне су исправе.
Послови адвокатске коморе
Члан 66
Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу обављају следеће послове:
1) доносе статут и друга општа акта;
2) заступају интересе адвоката пред државним и другим органима и организацијама;
3) остварују међународну сарадњу у области адвокатуре;
4) представљају адвокате пред домаћим и иностраним професионалним удружењима и организацијама, правним и физичким лицима;
5) организују и спроводе сталну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима и специјализовано стручно усавршавање адвоката;
6) издају сталне и повремене публикације ради обавештавања адвоката и јавности о питањима од интереса за адвокатуру и стручног усавршавања адвоката и адвокатских приправника;
7) организују пружање бесплатне правне помоћи, у складу са законом;
8) дају мишљења на предлоге закона и других прописа који су од интереса за положај адвокатуре;
9) обављају и друге послове, у складу са законом и другим прописима.
Органи Адвокатске коморе Србије
Члан 67
Органи Адвокатске коморе Србије су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник, један или више потпредседника, дисциплински суд, дисциплински тужилац, савет и други органи утврђени Статутом Адвокатске коморе Србије.
Једно лице не може обављати више од једне функције у органима Адвокатске коморе Србије, осим ако овим законом или Статутом Адвокатске коморе Србије није другачије одређено.
Поступак избора, трајање мандата, опозив, делокруг рада и састав органа из става 1. овог члана и број потпредседника уређује се Статутом Адвокатске коморе Србије.
Скупштина Адвокатске коморе Србије
Члан 68
Скупштину Адвокатске коморе Србије чине представници адвокатских комора које су у саставу Адвокатске коморе Србије.
Скупштина Адвокатске коморе Србије доноси Статут Адвокатске коморе Србије и друге опште акте прописане законом и статутом.
Скупштина Адвокатске коморе Србије сазива се најмање једном годишње.
Органи адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије
Члан 69
Органи адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије су: скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник, дисциплински суд, дисциплински тужилац и други органи утврђени статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Начин предлагања и избора кандидата, разлози и начин њиховог опозива, трајање мандата, делокруг рада и састав органа из става 1. овог члана уређује се статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Једно лице не може обављати више од једне функције у органима адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, осим ако овим законом, Статутом Адвокатске коморе Србије или статутом из става 2. овог члана, није другачије одређено.
Скупштина адвокатске коморе из става 1. овог члана сазива се најмање једном годишње.
Сагласност статута
Члан 70
Статут Адвокатске коморе Србије мора бити у сагласности са овим законом.
Статут адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије мора бити у сагласности са овим законом и Статутом Адвокатске коморе Србије.
Објављивање аката
Члан 71
Статут Адвокатске коморе Србије, кодекс и тарифа објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Статути адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије објављују се у одговарајућем службеном гласилу.
Материјално пословање
Члан 72
Адвокатске коморе се финансирају из сопствених средстава.
Извори финансирања адвокатске коморе су приходи од уписа, чланарине и друга средства, у складу са законом.
Висину чланарине и трошкова уписа утврђује орган одређен статутом адвокатске коморе.
Средства за рад Адвокатске коморе Србије обезбеђују се на начин прописан њеним статутом.
Одлука адвокатске коморе о висини дуговања по основу чланарине, висини трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према адвокатској комори има својство веродостојне исправе у извршном поступку.
Бесплатно пружање правне помоћи
Члан 73
Адвокатска комора може да организује бесплатно пружање правне помоћи грађанима на свом подручју или делу тог подручја, самостално или на основу уговора који закључи са јединицом локалне самоуправе, у складу са законом.
Обавезе према судовима и другим органима
Члан 74
Адвокатска комора је обавезна да судовима и другим органима на свом подручју достави листу адвоката који могу да пруже правну помоћ странкама у судском или управном поступку.
Мерила за утврђивање листе адвоката из става 1. овог члана уређују се актом надлежне адвокатске коморе, у складу са законом.
VIII ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ И ПРЕСТАНАК ПРАВА НА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ
Одговорност за повреде дужности
Члан 75
Адвокати и адвокатски приправници одговорни су за стручно и савесно бављење адвокатуром и чување њеног угледа.
Адвокати и адвокатски приправници дисциплински одговарају за лакше и теже повреде дужности и угледа адвокатуре, које се уређују Статутом Адвокатске коморе Србије.
Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописаних законом, Статутом Адвокатске коморе Србије и кодексом, а нарочито: очигледно несавестан рад у адвокатури, пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан да одбије пружање правне помоћи, бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре, повреда дужности чувања адвокатске тајне, тражење накнаде веће од накнаде прописане тарифом и одбијање издавања странци обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове.
Лакша повреда дужности и угледа адвокатуре је нарушавање дужности и угледа адвокатуре мањег значаја.
Дисциплински органи
Члан 76
Дисциплински поступак покрећу и воде дисциплински органи надлежне адвокатске коморе, односно Адвокатске коморе Србије.
Дисциплински органи су: дисциплински тужилац и дисциплински суд.
Дисциплински поступак може се покренути на основу пријаве коју подноси заинтересовано лице или државни орган, на основу предлога органа адвокатске коморе или по службеној дужности.
Дисциплинска пријава или предлог подноси се дисциплинском тужиоцу надлежне адвокатске коморе.
Организација, састав, надлежност, начин одлучивања дисциплинских органа и дисциплински поступак ближе се уређују статутом адвокатске коморе.
Дисциплинске мере
Члан 77
За повреду дужности адвоката и нарушавање угледа адвокатуре, адвокату се могу изрећи следеће дисциплинске мере:
1) опомена;
2) новчана казна;
3) брисање из именика адвоката.
За лакше повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи опомена или новчана казна.
Висина новчане казне за лакшу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од десетоструког износа најниже награде прописане тарифом, нити виша од тридесетоструког износа најниже награде прописане тарифом која се примењује на дан изрицања дисциплинске мере.
За теже повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи новчана казна или брисање из именика адвоката.
Висина новчане казне за тежу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од тридесетоструког износа најниже награде за рад адвоката нити већа од шездесетоструког износа најниже награде, прописане тарифом која се примењује на дан изрицања дисциплинске мере.
Мера брисања из именика адвоката може се изрећи на период од шест месеци до трајног губитка права на бављење адвокатуром.
Адвокат коме је изречена мера брисања из именика адвоката на одређени временски период може поднети захтев за поновни упис у именик адвоката по протеку времена за које је мера брисања изречена.
Статутом Адвокатске коморе Србије утврђују се лакше повреде дужности и угледа адвокатуре за које се може изрећи новчана казна, теже повреде дужности за које се може изрећи мера брисања из именика адвоката и услови под којима се изречена казна може условити.
Правноснажне изречене дисциплинске мере уносе се у евиденцију дисциплинских мера, а примерак одлуке одлаже у досије адвоката који је оглашен за одговорног у дисциплинском поступку.
Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка
Члан 78
Застарелост покретања дисциплинског поступка наступа по протеку шест месеци од сазнања за учињену повреду, а у сваком случају по протеку две године од учињене повреде.
Застарелост вођења дисциплинског поступка наступа по протеку једне године од покретања поступка.
Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради вођења дисциплинског поступка.
Застарелост се прекида и када адвокат у време док тече рок застарелости учини исто тако тешку или тежу повреду дужности и угледа адвокатуре.
Са сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.
Застарелост вођења дисциплинског поступка наступа у сваком случају кад протекну две године од покретања дисциплинског поступка.
Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка за повреду која има обележје кривичног дела наступа кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења.
Застарелост извршења дисциплинске мере
Члан 79
Застарелост извршења дисциплинске мере наступа по протеку једне године од дана коначности одлуке којом је мера изречена.
Застарелост се прекида сваком радњом која се предузима ради извршења дисциплинске мере.
После сваког прекида застарелости рок почиње поново да тече, а застарелост у сваком случају наступа кад протекну две године од дана коначности одлуке којом је мера изречена.
Брисање изречене дисциплинске мере
Члан 80
Изречена дисциплинска мера опомене или новчане казне брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе у року од годину дана од дана коначности одлуке дисциплинског суда, уколико адвокат у том року не учини нову повреду дужности и угледа адвоката.
Изречена дисциплинска мера брисања из именика адвоката брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као период на који се адвокат брише из именика адвоката коначном одлуком дисциплинског суда.
Ако је одлуком дисциплинског суда условљено извршење изречене дисциплинске мере, дисциплинска мера се брише из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као време проверавања и под условом да у периоду проверавања адвокат не учини нову повреду дужности адвоката и угледа адвокатуре.
Рокови одређени за брисање изречених мера почињу да теку од коначности одлуке о изреченој мери.
Решење о брисању изречене дисциплинске мере из евиденције доноси, по службеној дужности, дисциплински суд надлежне адвокатске коморе.
Наплата новчане казне и трошкова
Члан 81
Коначна одлука дисциплинског суда има својство извршне исправе у извршном поступку у погледу изречене новчане казне и трошкова дисциплинског поступка.
Средства остварена наплатом новчаних казни представљају приход надлежне адвокатске коморе.
Одговорност адвокатских приправника
Члан 82
Одредбе о дисциплинској одговорности адвоката сходно се примењују и на адвокатске приправнике.
Престанак права на бављење адвокатуром
Члан 83
Адвокату престаје право на бављење адвокатуром:
1) на лични захтев, од дана који је одредио у захтеву, а у случају да у захтеву за брисање из именика адвоката није одређен дан престанка права бављења адвокатуром или је одређен дан који претходи дану подношења захтева – од дана доношења одлуке о брисању из именика адвоката;
2) у случају смрти или проглашења за умрлог – даном смрти, односно проглашења за умрлог;
3) у случају потпуног или делимичног лишења пословне способности – од дана правноснажности одлуке надлежног суда;
4) у случају изрицања дисциплинске мере брисања из именика адвоката – од дана коначности одлуке о брисању из именика;
5) у случају изрицања мере безбедности забране бављења адвокатуром у кривичном поступку – од дана правноснажности пресуде надлежног суда;
6) у случају осуде за кривично дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром – од дана правноснажности пресуде надлежног суда;
7) у случају осуде за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци – од дана ступања на издржавање казне, о чему надлежну адвокатску комору обавештава суд надлежан за извршавање кривичних санкција;
8) у случају да се не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци – од дана доношења коначне одлуке о брисању из именика;
9) у случају заснивања радног односа ван адвокатуре, уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управнога одбора у правном лицу, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу – од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора;
10) у случају да не закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности – од дана доношења коначне одлуке о брисању из именика;
11) у случају да адвокату уписаном у уписник А и уписник Б именика адвоката, престане својство адвоката или му буде забрањен рад у матичној држави – од дана доношења одлуке надлежног органа матичне државе.
Сматраће се да се адвокат не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци, ако у том року нису могле да му се доставе писмена на адресу седишта адвокатске канцеларије или ако у том року не извршава материјалне обавезе према адвокатској комори, што се утврђује одлуком надлежне адвокатске коморе.
Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 15 дана од дана наступања неког од разлога за престанак права на бављење адвокатуром из става 1. овог члана спроведе брисање из именика адвоката и именује преузиматеља предмета адвокатске канцеларије.
Ако је адвокат престао да се бави адвокатуром на лични захтев, има право да сам предложи преузиматеља своје адвокатске канцеларије.
Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно се примењују и на адвокатске приправнике.
IX ЗАШТИТА ПРАВА
Право на правни лек
Члан 84
У поступку који води адвокатска комора кад решава о правима, обавезама или правним интересима, примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак.
Против свих првостепених одлука адвокатске коморе дозвољена је жалба Адвокатској комори Србије у року од 15 дана од дана достављања.
Изјављена жалба одлаже извршење првостепене одлуке, осим ако овим законом није другачије прописано.
Подносилац захтева може поднети жалбу и у случају да о његовом захтеву није донета одлука у року утврђеном законом.
Право на управни спор
Члан 85
Против другостепене, односно коначне одлуке Адвокатске коморе Србије, може се покренути управни спор.
Нема неправилне примене прописа у доношењу одлуке адвокатске коморе којом је решавано по слободној оцени, на основу, у границама и у складу са циљем прописаних овлашћења и против овакве одлуке не може се водити управни спор пуне јурисдикције.
Право из става 1. овог члана постоји и ако другостепени орган није донео одлуку о жалби у законом прописаном року.
X АДВОКАТСКА АКАДЕМИЈА И АДВОКАТСКИ ИСПИТ
Адвокатска академија
Члан 86
Адвокатска комора Србије оснива Адвокатску академију, као посебно тело задужено за сталну стручну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и друштвима, усавршавање теоријских и практичних знања и вештина адвоката, потребних за стручну, независну, самосталну, делотворну и етичну адвокатуру, специјализацију адвоката и издавање уверења о специјализацији у одређеној области права и адвокатуре.
Оснивање, организација и рад Адвокатске академије и доношење програма опште и специјализоване обуке уређују се статутом и другим актима Адвокатске Коморе Србије.
Предмет и полагање адвокатског испита
Члан 87
Адвокатски испит састоји се од провере познавања домаћих и међународних прописа и правних аката који се односе на адвокатуру.
Право на полагање адвокатског испита има лице са положеним правосудним испитом.
Адвокатски испит полаже се пред комисијом за адвокатски испит.
Програм адвокатског испита, издавање уверења о положеном испиту, начин образовања комисије за полагање адвокатског испита, избор чланова, начин рада и одлучивања комисије прописују се статутом и другим актима Адвокатске коморе Србије.
XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Доношење општих аката адвокатске коморе
Члан 88
Статут и други општи акти Адвокатске коморе Србије донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије донеће своје статуте и друге опште акте у року од шест месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Ако адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије не донесу своје статуте и опште акте у року из става 2. овог члана, непосредно ће се примењивати статут и општи акти Адвокатске коморе Србије.
До доношења статута и општих аката из ст. 1. и 2. овог члана, примењиваће се важећи статути и друга општа акта који нису у супротности са овим законом.
Обавеза расписивања избора
Члан 89
Управни одбор Адвокатске коморе Србије дужан је да распише изборе за све органе Адвокатске коморе Србије у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
До избора органа Адвокатске коморе Србије у складу са ставом 1. овог члана, надлежности тих органа обављаће постојећи органи Адвокатске коморе Србије.
Одложена примена појединих одредби
Члан 90
Одредбе овог закона које се односе на адвокатски испит, као и одредбе члана 37. овог закона примењиваће се након истека рока од једне године од дана ступања на снагу овог закона.
Захтеви поднети пре ступања закона на снагу
Члан 91
Захтеви за упис у именик адвоката, односно именик адвокатских приправника који су поднети пре ступања на снагу овог закона, а нису решени до његовог ступања на снагу, решиће се у складу са прописима који су важили у време подношења захтева.
Дисциплински поступци покренути пре ступања закона на снагу
Члан 92
Дисциплински поступак који је покренут пре ступања на снагу овог закона, а није правноснажно окончан до његовог ступања на снагу, спровешће се у складу са прописима који су важили у време покретања дисциплинског поступка.
Наставак рада адвоката, заједничких адвокатских канцеларија и упис адвокатских ортачких друштава
Члан 93
Адвокати и заједничке адвокатске канцеларије уписани у именик адвоката и именик заједничких адвокатских канцеларија до ступања на снагу овог закона настављају са радом.
Адвокатска ортачка друштва дужна су да се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, упишу у именик адвокатских ортачких друштава, у складу са овим законом.
Престанак важења претходног закона
Члан 94
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о адвокатури (“Службени лист СРЈ”, бр. 24/98, 26/98 – исправка, 60/00 – одлука СУС, 11/02 и 72/02 – одлука СУС).
Ступање закона на снагу
Члан 95
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.