Act on Central Register of Temporary Limitations of Rights of Persons Registered in Business Registers Agency

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 112/2015)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом утврђују се успостављање, садржина, основи уписа и начин вођења Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) код којих је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права.

Појмови

Члан 2

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији (у даљем тексту: Централна евиденција) јесте јединствена, централна, електронска база података о лицима која су уписана у регистре, које води Агенција преко регистратора, а којима је привремено ограничено одређено право актом надлежног органа;

2) привремено ограничење права јесте ограничење које за правну последицу има привремену немогућност да лице стекне или врши право или региструје функцију у привредном субјекту или правном лицу, обавља привредну делатност или располаже новчаним средствима (у даљем тексту: привремено ограничење);

3) лице регистровано у Агенцији јесте физичко или правно лице које је регистровано као оснивач, члан органа управљања, надзора, директор, законски заступник или други заступник у привредним друштвима, задругама, задружним савезима, јавним предузећима, огранцима или представништвима страних привредних друштава или као предузетник, као и друго правно лице које обавља регистровану привредну делатност код кога је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права;

4) основи привременог ограничења права јесу акти државног или другог надлежног органа или правног лица коме је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: надлежни орган), који садрже правне чињенице или радње прописане законом у форми правноснажне или извршне пресуде, решења, одлуке или другог формалног акта, достављени Агенцији преко обвезника достављања или обвезника уписа података ради уписа у Централну евиденцију и који за правну последицу имају привремено ограничење;

5) Јединствена платформа интероперабилности (у даљем тексту: ЈПИ) јесте апликативно софтверско решење успостављено од стране Агенције, за размену података или докумената са обвезницима, корисницима, статусним регистрима и регистрима које води Агенција, као и све софтверске компоненте, базе, електронски обрасци и оперативне процедуре које се користе за упис, одржавање, размену и објављивање података о лицу са привременим ограничењем права, у складу са овим законом;

6) обвезник достављања података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке или документе о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, доставља Агенцији у електронској форми, путем електронских сервиса, ради уписа у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник достављања података);

7) обвезник уписа података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, уписује путем ЈПИ у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник уписа података);

8) упис у Централну евиденцију јесте електронски упис, исправка техничке грешке, промена или брисање података о лицу са привременим ограничењем у Централну евиденцију, који се врши од стране регистратора или обвезника уписа података, путем ЈПИ;

9) регистратор јесте овлашћено лице за регистрацију и надзор над оперативним функционисањем Централне евиденције који се спроводе путем ЈПИ, на чије именовање, овлашћења и обавезе, се сходно примењују одредбе закона којим се уређује рад Агенције;

10) објављивање информације о лицу са привременим ограничењем права јесте јавно приказивање идентификационих података лица која су по неком од основа уписана у Централну евиденцију;

11) потврда јесте писана или електронска јавна исправа која садржи све историјски регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права до тренутка издавања потврде или податак о томе да до тренутка издавања потврде привремено ограничење права лица није било регистровано;

12) извод јесте писана или електронска јавна исправа која садржи регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права, према стању у тренутку издавања;

13) идентификациони подаци лица јесу име, презиме и ЈМБГ за домаће физичко лице, име, презиме, број пасоша, земља издавања пасоша и/или матични број за странца, пословно име/назив и матични/регистарски број за домаће правно лице које се региструје у Агенцији или у другом надлежном регистру у Републици Србији и пословно име/назив, идентификациони број (матични и/или регистарски број) и земља регистрације за страно правно лице;

14) статусни регистри јесу базе података о физичким и правним лицима, које воде Агенција или други надлежни државни органи и организације Републике Србије, у којима се региструју подаци, који за правну последицу имају стицање, промену регистрованих података и престанак својства физичког и правног лица.

Основи привременог ограничења права

Члан 3

Основи привременог ограничења садрже следеће мере:

1) забране, ограничења или мере безбедности обављања регистроване привредне делатности или послова;

2) забране располагања новчаним средствима;

3) забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику;

4) забране или ограничења располагања уделима или друга ограничења сходно прописима којима се уређује правни положај привредних друштава;

5) мере изречене у прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

6) мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора;

7) мере одузимања овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија, субвенција, подстицаја или других права утврђених посебним законима;

8) друге мере у складу са законом.

Време важења привременог ограничења

Члан 4

Почетак важења привременог ограничења, у смислу овог закона, у односу на трећа лица јесте датум уписа тог ограничења права у Централну евиденцију.

Престанак важења привременог ограничења јесте датум брисања ограничења права из Централне евиденције.

Правне последице привременог ограничења

Члан 5

Правне последице привременог ограничења трају за време важења и на начин који је одређен актом из члана 3. овог закона.

II ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА

Предмет уписа

Члан 6

Предмет уписа у Централну евиденцију су подаци о лицима регистрованим у Агенцији којима је надлежни орган одредио привремено ограничење актом из члана 3. овог закона.

Садржина Централне евиденције

Члан 7

Централна евиденција садржи следеће податке:

1) идентификационе податке о лицу са привременим ограничењем;

2) податке о датуму уписа у Централну евиденцију;

3) податке о датуму и врсти евидентирања (упис, исправка техничке грешке, промена и брисање података);

4) податке о основу привременог ограничења, и то: врсту акта, број, датум доношења и датум правноснажности или извршности акта којим је одређено привремено ограничење права и потребну номенклатуру за прецизну класификацију ограничења;

5) податке о почетку и престанку важења привременог ограничења;

6) идентификационе податке обвезника уписа и његовом овлашћеном лицу;

7) податке прописане актом којим се одређује класификација основа привременог ограничења.

Акт из става 1. тачка 7) овог члана доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Начин вођења Централне евиденције

Члан 8

Централна евиденција се води у електронској форми, а упис података се врши путем ЈПИ система који води, управља и одржава Агенција.

Као датум и време уписа, исправке техничке грешке, промене и брисања података у регистру, узимају се датум и време означено у ЈПИ.

Услове и корисничка права за приступ лица која су овлашћена за рад у ЈПИ одређује регистратор Централне евиденције.

III УПИС ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНУ ЕВИДЕНЦИЈУ

Упис података

Члан 9

Упис података у Централну евиденцију врши се по службеној дужности ако су уписани подаци прописани чланом 7. став 1. тач. 1)-7) овог закона.

Упис података врши регистратор или лице које је овлашћено од стране обвезника уписа података.

Рок за упис у Централну евиденцију

Члан 10

Обвезник уписа података је дужан да, путем ЈПИ, у Централну евиденцију упише податке у року од три дана од дана када је основ привременог ограничења наступио, а најкасније, следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Изузетно од става 1. овог члана, надлежни суд без одлагања доставља Агенцији, ради уписа података, правноснажну или извршну одлуку којом је изречена забрана или мера безбедности у судском поступку, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција или други поступак, а регистратор је дужан да податке о привременом ограничењу упише у Централну евиденцију у року од пет дана, а најкасније следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Идентификација лица

Члан 11

Надлежни орган који доноси акт о привременом ограничењу дужан је да користи идентификационе податке регистроване у Агенцији.

Потврђивање идентитета лица у поступку уписа у Централну евиденцију врши се преко ЈПИ, од стране обвезника уписа података, а на основу података који се обезбеђују, путем ЈПИ, из надлежног статусног регистра.

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију

Члан 12

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију доступна је обвезницима уписа података, у електронском облику, путем ЈПИ.

Поступање регистратора

Члан 13

Регистратор преко ЈПИ прати извршење свих појединачних операција и функција система за аутоматску проверу испуњености услова за регистрацију који су прописани овим законом, а нарочито задовољавање форме и садржаја достављених података и верификацију корисничких права овлашћених лица обвезника уписа података.

Аутоматски упис података

Члан 14

Ако су испуњени услови, преко ЈПИ аутоматски се врши упис података.

Праћење и контрола функционисања аутоматске регистрације дужност је регистратора.

Поступање у случају неиспуњавања услова за упис

Члан 15

Ако се утврди да није испуњен неки од услова за упис у Централну евиденцију, ЈПИ аутоматски даје обавештење надлежном обвезнику уписа који од услова за регистрацију није испуњен.

Када се достављање, изузетно, врши у форми документа, регистратор без одлагања обавештава обвезника уписа о недостацима услова за упис у Централну евиденцију.

Упис у Централну евиденцију се неће извршити ако нису достављени сви подаци из члана 7. став 1. овог закона.

Делимична регистрација података није дозвољена.

Прекид и одлагање уписа

Члан 16

Прекид и одлагање регистрације су могући само у случају прекида рада ЈПИ услед више силе или техничких разлога.

Прекинута или одложена регистрација из става 1. овог члана наставиће се најкасније у року од 24 сата од тренутка наставка рада ЈПИ.

Промена података

Члан 17

Промену података врши обвезник уписа или регистратор.

Промена података у Централној евиденцији, који су предмет регистрације или евиденције у надлежним статусним регистрима, врше се аутоматски, путем ЈПИ или, изузетно, достављањем измењеног акта државног органа.

Исправка техничке грешке

Члан 18

Сви регистровани подаци сматрају се тачним.

Исправку техничке грешке врши регистратор, односно овлашћено лице обвезника уписа података у Централној евиденцији, одмах по утврђивању чињенице да је до техничке грешке дошло.

Брисање података Централне евиденције

Члан 19

Брисање података Централне евиденције врши се, по правилу, путем ЈПИ, и то:

1) брисањем од стране овлашћеног лица обвезника уписа по истеку рока важности привременог ограничења, ако актом рок није ближе одређен и у случају поништаја, укидања правног акта, односно клаузуле правноснажности или извршности правног акта, на основу ког је извршен упис привременог ограничења;

2) аутоматски по истеку рока важности привременог ограничења који је одређен актом или наступањем основа за престанак привременог ограничења из члана 3. овог закона;

3) у другим случајевима прописаним законом, од стране регистратора или када је основ уписа престао да постоји.

Објављивање и дејство уписа у Централну евиденцију

Члан 20

Истовремено са уписом у Централну евиденцију на интернет страни Агенције се објављују идентификациони подаци лица са привременим ограничењем код којих је утврђен основ из члана 3. овог закона.

Подаци из Централне евиденције који се односе на физичка лица којима су изречене забране и мере безбедности у судским поступцима не могу бити јавни и могу се дати искључиво у складу са прописима којима се уређује казнена евиденција.

IV ПРАВНА СРЕДСТВА

Члан 21

Лице које је уписано у Централну евиденцију, а које сматра да је упис извршен супротно закону, остварује своје право на жалбу или друго прописано правно средство за заштиту својих права према одредбама посебног закона код надлежног органа који је утврдио постојање основа за привремено ограничење права, односно у поступку регистрације у Агенцији у којем је утврђен услов на основу кога је одбачена регистрациона пријава за стицање и вршење права и функције или регистрацију функције.

V КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА ЦЕНТРАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Увид у податке

Члан 22

У вршењу послова из своје надлежности државни и други органи у својству ималаца јавних овлашћења имају право увида и коришћења података Централне евиденције путем ЈПИ.

Захтев

Члан 23

На захтев лица са привременим ограничењем регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем;

2) потврду Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се електронски, путем апликативног софтверског решења који обезбеђује Агенција или у писаној форми на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде.

VI НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 24

За издавање извода и потврда, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује правни положај и надлежност Агенције.

VII ЕЛЕКТРОНСКА ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова електронске обраде и коришћења података

Члан 25

Начин и услови електронског преноса, преузимања, обраде и коришћења података из Централне евиденције, електронски протоколи, ауторизација приступа, привилегије корисника система, комуникације, стандарди и формати за размену података путем ЈПИ, технички услови за достављање података путем ЈПИ уређују се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Надзор

Члан 26

Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове привреде.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Именовање овлашћених лица за упис података

Члан 27

Обвезници уписа података о лицима са привременим ограничењима дужни су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона именују овлашћена лица која ће у њихово име вршити послове уписа података путем посебног апликативног софтверског решења за вођење Централне евиденције који ће обезбедити Агенција.

Уколико обвезник уписа из става 1. овог члана не буде одређен у наведеном року, својство обвезника уписа, у смислу овог закона, има руководилац органа који је изрекао меру ограничења која представља основ из члана 3. овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 28

Подзаконски акти из члана 7. став 2. и члана 25. овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање на снагу

Члан 29

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2016. године.

Noninstitutional Corrections Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак извршења ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, које се извршавају у заједници (у даљем тексту: извршење), прописује се сврха, садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор над извршењем.

На извршење из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није другачије прописано.

Сврха и садржај извршења

Члан 2

Извршења ванзаводских санкција и мера спроводе се ради заштите друштва од криминалитета извршењем ванзаводских санкција и мера у заједници са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица.

Послови извршења спроводе се приликом одлучивања о кривичном гоњењу, одређивању и извршењу мера обезбеђења присуства окривљеног, извршењу санкције изречене учиниоцу кажњивог дела, извршењу условног отпуста и пружању подршке и помоћи после извршене казне затвора.

Послови извршења обављају се на основу одлуке јавног тужиоца, суда или на захтев завода за извршење кривичних санкција.

Повереничка служба

Члан 3

Послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције (у даљем тексту: Повереничка служба), у оквиру Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа).

У оквиру Повереничке службе образују се повереничке канцеларије за подручје територијалне надлежности једног или више виших судова.

Месна надлежност повереничке канцеларије из става 2. овог члана одређује се према месту пребивалишта, односно боравишта лица укљученог у извршење.

У вршењу послова из своје надлежности повереничка канцеларија сарађује и размењује податке са државним органима, научним установама, органима локалне заједнице, удружењима и другим институцијама које су од значаја за обављање њихових послова.

Повереничка канцеларија може ради обављања послова из своје надлежности ангажовати стручњаке, као и друга лица, у складу са законом.

Глава друга

ПОЛОЖАЈ ЛИЦА УКЉУЧЕНОГ У ИЗВРШЕЊЕ И ОВЛАШЋЕЊА ПОВЕРЕНИКА

Положај лица укљученог у извршење

Члан 4

У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере.

Лице према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства.

Послови извршења

Члан 5

Послови извршења су:

1) праћење извршења обавеза према одлуци јавног тужиоца, када се у односу на осумњиченог одлаже кривично гоњење, као и спровођење обавеза по пресуди донетој на основу закљученог споразума о признању кривичног дела;

2) праћење извршења мере забране напуштања стана (у даљем тексту: кућни притвор) и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем;

3) организација, спровођење и праћење извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује (у даљем тексту: кућни затвор);

4) организација, спровођење и праћење извршења казне рада у јавном интересу и заштитног надзора код условне осуде;

5) надзор над условно отпуштеним лицем и подршка да лице поштује ограничења која је изрекао суд;

6) саветовање и пружање подршке и помоћи лицу после извршене казне затвора да избегну поновно чињење кривичних дела;

7) други послови који су од значаја за обављање послова извршења.

Овлашћења Повереника

Члан 6

Послове извршења обавља државни службеник из повереничке канцеларије (у даљем тексту: Повереник).

Повереник је овлашћен да прикупља податке о лицима према којима се спроводи извршење, да успостави контакт са породицом, да изврши увид у службену документацију надлежних органа и правних лица и да од њих затражи да му се доставе потребни подаци.

Повереник има својство службеног лица и сва права и дужности која произилазе из тог својства.

Повереник има службену легитимацију чију садржину и изглед прописује министар надлежан за послове правосуђа.

Права, обавезе и заштита лица према којем се спроводи извршење

Члан 7

Лице према којем се спроводи извршење оствариваће своју здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити.

Лице према којем се спроводи извршење може променити место пребивалишта или боравишта само уз сагласност органа чијом је одлуком одређено спровођење извршења. Молба за сагласност за промену пребивалишта или боравишта подноси се преко повереничке канцеларије.

Лице према којем се спроводи извршење има право приговора директору Управе на рад Повереника, ако сматра да су поступањем Повереника повређена његова права.

Повереник је дужан да писмено одговори на наводе из приговора у року од три дана од дана пријема приговора.

Директор Управе одлуку о приговору донеће у року од осам дана од дана пријема приговора.

Против појединачних аката директора Управе којима се решава о правима и обавезама лица према којем се спроводи извршење дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

Заштита података о личности лица према којем се спроводи извршење

Члан 8

Подаци о лицу према којем се спроводи извршење представљају нарочито осетљиве податке о личности и њихова заштита се врши у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Сви подаци о лицу укљученом у извршење евидентирају се и чувају у досијеу поступања.

Лице укључено у извршење има право увида у свој досије поступања, осим у запажања и стручна мишљења Повереника и других стручних лица, као и података који се односе на трећа лица.

Евиденције

Члан 9

Евиденције послова извршења води Повереничка служба.

Евиденције се могу водити ручно и електронски.

У оквиру евиденција воде се матичне књиге и досијеи поступања за лица према којима се спроводи извршење.

Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности и изреченој санкцији, мери или обавези, као и податке од значаја за њихово извршење.

У матичне књиге уписују се следећи подаци о личности: име и презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана и адреса пребивалишта, односно боравишта.

У досије поступања уписују се следећи подаци о личности: школска спрема, занимање, посебне потребе, брачно стање и подаци о личности чланова породице лица према коме се спроводи извршење (име и презиме чланова породице, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона).

Упутство о начину вођења евиденција из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Појединачни програм поступања

Члан 10

Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење.

Појединачни програм поступања израђује се на основу процене личности, личних прилика, здравственог стања, стручних квалификација, процене ризика и потреба лица према којем се спроводи извршење. Програм се израђује у сарадњи са осуђеним лицем.

Појединачни програм поступања садржи методе, поступке и рокове за његово спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за испуњавање сврхе извршења.

Појединачни програм поступања обавезно садржи преузете обавезе или мере које је одредио надлежни орган.

Лице према којем се спроводи извршење упознаће се са садржином појединачног програма поступања, као и са последицама неизвршења обавеза, прихвати га својим потписом, после чега је обавезно извршавати утврђене поступке и мере.

Глава трећа

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ОБАВЕЗА ПРЕМА ОДЛУЦИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

Надзор над извршењем обавеза према одлуци јавног тужиоца о одлагању кривичног гоњења

Члан 11

Када јавни тужилац донесе одлуку о одлагању кривичног гоњења, надзор над извршењем обавеза које су одређене осумњиченом обавља Повереник.

Достављање одлуке јавног тужилаштва

Члан 12

Јавни тужилац доставља одлуку о одлагању кривичног гоњења са подацима о личности осумњиченог надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана доношења одлуке.

Поступање Повереника

Члан 13

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке предузме потребне радње за њено извршење.

Када је то потребно, и према врсти обавезе, Повереник прибавља потребне податке од породице осумњиченог, полиције, установа здравствене и социјалне заштите, послодавца и других установа, организација и удружења.

Повереник има право непосредног проверавања извршења обавеза.

Извршавање обавеза

Члан 14

Осумњичени према којем се спроводи извршење, дужан је да испуни обавезе у року и на начин одређеним одлуком јавног тужиоца.

Ако је осумњичени оправдано спречен да испуни обавезе из става 1. овог члана, дужан је да о томе обавести Повереника без одлагања.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 15

Повереник надзире извршење обавеза и обавештава надлежног јавног тужиоца о спроведеном надзору.

Ако осумњичени не испуњава обавезе које су му одређене, као и у случају из члана 14. става 2. овог закона, Повереник ће о томе обавестити јавног тужиоца и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Извештавање

Члан 16

Повереник, према потреби, доставиће извештај о околностима које битно утичу на извршење обавеза.

Када осумњичени испуни обавезе Повереник о томе, без одлагања, обавештава надлежног јавног тужиоца и Повереничку службу.

Глава четврта

ИЗВРШЕЊЕ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА КОЈЕ ЈЕ ОДРЕДИО СУД

Надзор над извршењем мере кућног притвора

Члан 17

Када суд према окривљеном одреди примену мере кућног притвора контролу поштовања ограничења која су окривљеном одређена одлуком суда обавља Повереничка служба преко Повереника.

Суд ће у својој одлуци назначити да ли се мера кућног притвора извршава са или без примене електронског надзора.

Суд одмах доставља одлуку о примени мере кућног притвора Повереничкој служби.

Ако суд донесе одлуку да се мера кућног притвора извршава уз примену електронског надзора, опрема за електронски надзор активира се одмах после достављања одлуке из става 3. овог члана.

Уређај за лоцирање окривљеног (одашиљач са пратећом опремом), који је нешкодљив по здравље, поставља стручно лице, које при томе даје потребно упутство окривљеном о начину рада уређаја. Повереничка служба управља и уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и његов положај у простору.

Приликом контроле спровођења мере из става 1. овог члана Повереник сарађује са полицијом или другим надлежним државним органом.

Обавезе Повереника

Члан 18

О кршењу ограничења које је суд окривљеном одредио Повереник без одлагања обавештава суд, полицију и Повереничку службу.

Повереник обавештава суд и о другим околностима од значаја за примену електронског надзора.

Надзор над извршењем мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда

Члан 19

Када суд донесе одлуку којом је окривљеном изречена забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда, са обавезом јављања окривљеног Поверенику, одлуку доставља Повереничкој служби.

Повереник је дужан да у року од три дана од дана пријема одлуке изради програм поступања са којим упознаје окривљеног.

Повереник одмах обавештава суд, полицију и Повереничку службу о кршењу обавезе јављања.

Извршење казне кућног затвора

Члан 20

Пре доношења одлуке о извршењу казне кућног затвора са применом електронског надзора, суд ће утврдити да ли постоје техничке и друге могућности за извршење ове казне.

Ако није у могућности да утврди услове из става 1. овог члана, суд ће од Повереничке службе затражити извештај о постојању техничких и других могућности од значаја за извршење ове казне.

После добијања извештаја суд ће у својој одлуци назначити да ли ће се казна кућног затвора извршавати са или без примене електронског надзора.

Ако суд није назначио у пресуди да ли ће се казна извршавати са или без примене електронског надзора, суд је дужан да се без одлагања изјасни о начину извршења казне.

Праћење извршења казне кућног затвора

Члан 21

Правноснажну и извршну одлуку о кућном затвору суд доставља Повереничкој служби.

Повереник утврђује програм поступања и прати извршење казне из става 1. овог члана.

Извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора

Члан 22

Када суд одреди да се извршење казне кућног затвора спроводи са применом мере електронског надзора, примену спроводи Повереничка служба, у сарадњи са полицијом.

Постављање уређаја за лоцирање осуђеног (одашиљач са пратећом опремом) обавља се на начин предвиђен одредбама члана 17. ст. 4. до 6. овог закона.

Права и обавезе осуђеног

Члан 23

Осуђени коме је одређен кућни затвор не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Осуђени из става 1. овог члана има право на боравак ван просторија у којима станује у трајању од највише два часа дневно у периоду од 13 до 17 часова.

Директор Управе, на образложени предлог Повереника, донеће одлуку о одузимању права из става 2. овог члана ако се утврди да је дошло до злоупотребе тог права.

Против одлуке директора Управе из става 3. овог члана осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања судији за извршење.

Жалба из става 4. овог члана не задржава извршење одлуке.

Посебни разлози за напуштање просторије

Члан 24

Одлуком директора Управе осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима:

1) због пружања нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, ако је за пружање медицинске помоћи неопходно напуштање просторија;

2) ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом;

3) ради похађања наставе током редовног школовања;

4) због одазивања на позив државног органа;

5) због одласка на полагање испита;

6) због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења;

7) због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства;

8) због смрти блиског сродника;

9) због обавезе старања према члановима уже породице предвиђене законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице;

10) због сезонских пољопривредних радова, ако се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу;

11) због других нарочито оправданих разлога за које осуђени може поднети образложену молбу.

Одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 1. овог члана, доноси директор Управе, на молбу осуђеног.

Осуђени подноси молбу преко Повереника који је са мишљењем о основаности доставља Повереничкој служби.

Са одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује упознаје се суд и месно надлежна полицијска управа.

Прекид извршења казне кућног затвора

Члан 25

Ако је осуђеном дозвољен боравак ван просторија у којима станује из разлога прописаним у члану 24. став 1. тачка 6) овог закона, а на стационарном или бањском лечењу се налази дуже од 15 дана прекида му се извршење казне, док траје лечење.

Одлуку о прекиду казне доноси директор Управе.

Директор Управе опозива одлуку о прекиду извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Против одлуке којом се опозива прекид извршења казне, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Поступак у случају хитне медицинске интервенције

Члан 26

У случају да осуђени није у могућности да унапред поднесе молбу, због потребе пружања хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, осуђени може напустити просторије у којима станује.

О напуштању просторија из става 1. овог члана осуђени или члан његовог породичног домаћинства у најкраћем могућем року телефоном или на други начин обавештава Повереника и доставља му извештај здравствене установе о здравственом стању осуђеног, односно члана његовог породичног домаћинства.

У случају из става 1. овог члана, Повереник одмах обавештава руководиоца Повереничке службе.

По прибављеном извештају здравствене установе, ако је осуђени задржан на даљем лечењу, а на предлог руководиоца Повереничке службе, директор Управе у најкраћем року доноси одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује.

Опозив одлуке о дозволи напуштања просторије

Члан 27

Директор Управе опозива одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, ако:

1) више не постоје околности из члана 24. став 1. овог закона;

2) се накнадно утврди да су подаци наведени у молби осуђеног, на основу којих је донета одлука о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, неистинити;

3) осуђени злоупотребљава дозволу напуштања просторије.

Против одлуке којом се опозива дозвола за напуштање просторија у којима осуђени станује, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Обавештавање о кршењу обавеза осуђеног

Члан 28

Повереник преко Повереничке службе обавештава суд о кршењу обавеза осуђеног, односно о околностима које онемогућавају извршење казне.

Самовољно напуштање просторија

Члан 29

У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова Повереничка служба о томе, без одлагања, обавештава суд који је донео првостепену пресуду.

По пријему обавештења из става 1. овог члана судија појединац суда који је донео првостепену пресуду без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, донеће решење да осуђени остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора и наређује издавање потернице.

Наредба за издавање потернице доставља се органима полиције ради извршења.

Време проведено у бекству не урачунава се у време извршења казне.

Поступање Повереника

Члан 30

У поступку извршења казне кућног затвора Повереник може без претходне најаве да проверава да ли се осуђени налази у просторијама у којима станује или другом месту које је предвиђено програмом поступања.

Провере из става 1. овог члана обављају се посетом осуђеном у просторијама у којима станује, односно месту где ради и разговорима са члановима његовог породичног домаћинства и послодавцем.

Провера путем телефонског разговора обавља се на тај начин што Повереник позива фиксни телефонски број власника просторија у којима осуђени станује и разговара са осуђеним, као и са члановима његовог породичног домаћинства.

Обавештавање

Члан 31

По извршеној казни кућног затвора Повереник обавештава суд и полицију преко Повереничке службе.

Извршење казне кућног затвора без мера електронског надзора

Члан 32

На начин извршења казне кућног затвора без примене мера електронског надзора, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора.

Превремено отпуштање

Члан 33

Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише три месеца до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог руководиоца Повереничке службе.

Предлог из става 1. овог члана подноси се на основу мишљења Повереника.

Извршење условне осуде са заштитним надзором

Члан 34

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 35

Повереник је дужан да одмах, по пријему одлуке, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од 15 дана од дана пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана.

На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 36

Повереник ће одмах обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку заштитног надзора у вези са извршењем условне осуде.

У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, Повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор.

Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, Повереник ће о томе обавестити суд и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Повереник ће доставити суду и Повереничкој служби извештај о околностима које битно утичу на спровођење програма.

Предлог за измену обавеза или укидање заштитног надзора

Члан 37

На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора Повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног.

Ако на основу остварених позитивних резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, Повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања.

Извршење казне рада у јавном интересу

Члан 38

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави Повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Закључење уговора о извршењу казне рада у јавном интересу

Члан 39

Рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Управа закључује уговор о сарадњи са правним лицем из става 1. овог члана о обављању рада у јавном интересу којим се одређују међусобни односи Управе, послодавца и осуђених у вези са обављањем рада у јавном интересу.

Повереничка служба води евиденцију о закљученим уговорима из става 2. овог члана.

Руководилац Повереничке службе или лице које он овласти, доноси одлуку о упућивању осуђеног на рад у јавном интересу код одређеног послодавца, коју доставља осуђеном и послодавцу.

Избор послодавца, врсту посла и програм рада одређује Повереник.

Управа осигурава осуђене за случај повреде на раду.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 40

Повереник ће обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку извршења казне рада у јавном интересу.

Повереник ће суду и Повереничкој служби доставити извештај о околностима које битно утичу на реализацију програма.

Обавезе и права осуђеног

Члан 41

Осуђени је дужан да обави рад у предвиђеном року и на начин одређен програмом.

Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом предвиђене обавезе, дужан је да о томе обавести Повереника и послодавца најкасније у року од 24 часа од настанка разлога спречености.

Осуђени има право да контактира Повереника на договорен начин.

Предлог за умањење трајања казне рада у јавном интересу

Члан 42

Ако Повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, благовремено ће писмено предложити суду да трајање казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину, у складу са одредбама Кривичног законика.

Поступање Повереника у случају занемаривања радне обавезе

Члан 43

Ако Повереник на основу обавештења представника послодавца установи да осуђени током спровођења програма грубо занемарује своје радне обавезе, обавиће разговор са осуђеним, дати му потребне савете и упозорити га на последице таквог његовог поступања.

Ако осуђени и после упозорења настави да грубо занемарује своје радне обавезе, Повереник ће о томе известити суд и Повереничку службу, уз навођење чињеница, околности и разлога.

Глава пета

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ МЕРА ОДРЕЂЕНИХ УЗ УСЛОВНИ ОТПУСТ

Извршење условног отпуста

Члан 44

Надзор над условно отпуштеним лицем обавља Повереничка служба ако је у одлуци о условном отпусту суд одредио да је осуђени дужан да испуни једну од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

5) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;

6) уздржавање од употребе дрога или алкохолних пића;

7) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа, и поступање по њиховим упутствима;

8) испуњење других обавеза које су предвиђене кривичноправним одредбама.

Суд који је донео одлуку о условном отпусту којом одређује испуњење једне или више обавеза из става 1. овог члана, дужан је да извршну одлуку без одлагања достави Повереничкој служби.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 45

Надзор над условно отпуштеним лицем спроводи Повереник, који утврђује и прати програм извршења условног отпуста.

Примена електронског надзора

Члан 46

У случају да је суд донео одлуку о условном отпусту којом је одредио да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама уз примену електронског надзора, електронски надзор не може трајати дуже од једне године, нити дуже од трајања условног отпуста.

На примену електронског надзора из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује са електронским надзором.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 47

Осуђени је дужан да се одмах по пуштању на условни отпуст јави надлежној Повереничкој канцеларији.

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке успостави контакт са службом третмана у заводу, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана пријема одлуке донесе програм, узимајући у обзир утврђени програм припреме за отпуст завода у коме је осуђени издржавао казну затвора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом из става 3. овог члана, као и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 3. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку о условном отпусту и одговарајућем органу, установи, организацији.

Јављање надлежном органу

Члан 48

У циљу успешног спровођења програма извршења обавеза осуђени мора да се јавља Поверенику у време, на начин и на месту које Повереник одреди.

Оспособљавање осуђеног за занимање

Члан 49

Осуђени је дужан да испуњава обавезе редовног или ванредног школовања или друге утврђене облике стручног оспособљавања или стицања вештина.

Прихватање одговарајућег запослења

Члан 50

Осуђени у сарадњи са Повереником и Националном службом за запошљавање активно учествује у проналажењу одговарајућег запослења према понуђеним пословима на тржишту рада.

Уздржавање од посећивања одређених места

Члан 51

Осуђени је дужан да се придржава забране посећивања одређених места која могу бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела.

Обавештавање о промени места боравка и радног места

Члан 52

Осуђени је дужан да у року од три дана обавести Повереника о промени места боравка, адреси или промени радног места, ако то не учини сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Уздржавање од употребе дрога и алкохола

Члан 53

Осуђени је дужан да се уздржава од употребе дроге, алкохола и других психоактивних супстанци.

Ако Повереник основано сумња да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, а на основу непосредног увида или информација добијених од породице или других лица блиских осуђеном, овлашћен је да обави одговарајуће тестирање на присуство психоактивних супстанци.

Ако Повереник на основу резултата теста утврди да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, или ако осуђени одбије тестирање сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Посећивање саветовалишта

Члан 54

Осуђени је дужан да се укључи у третман у одговарајућем саветовалишту или установи, у складу са програмом извршења обавеза.

Дужност обавештавања суда

Члан 55

Повереник је дужан да након истека условног отпуста обавести надлежни суд о испуњености обавеза.

Ако кривицом осуђеног извршење обавеза не отпочне у року од 15 дана од дана израде програма или осуђени не испуњава обавезе које су му одређене, односно испуњава их делимично, Повереник је дужан да одмах о томе обавести надлежни суд.

У случају из става 2. овог члана надлежни суд ће у року од осам дана донети одлуку о опозиву условног отпуста или обавестити Повереника и осуђеног о наставку извршења условног отпуста.

Глава шеста

ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ЛИЦУ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Услови за израду програма помоћи

Члан 56

Ако служба за третман процени да постоји потреба за пружањем помоћи осуђеном након извршене казне затвора, или осуђени сам затражи помоћ, Повереник ће најкасније у року од месец дана пре отпуста започети израду програма помоћи.

Приликом израде програма помоћи Повереник сарађује са службом за третман и осуђеним.

Програм помоћи

Члан 57

Програм помоћи је скуп мера и поступака које лице после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Програм помоћи се састоји од:

1) пружања помоћи приликом проналажења смештаја и исхране;

2) пружање помоћи у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту;

3) давања савета у циљу усклађивања породичних односа;

4) пружања подршке и помоћи приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања или стручног оспособљавања;

5) успостављања сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане подршке за подмиривање најнужнијих потреба;

6) пружање подршке и помоћи у уздржавању од употребе опојних дрога и алкохола;

7) пружање других облика помоћи и подршке.

На израду програма помоћи сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона.

Програм се обуставља, ако лице према којем се програм помоћи спроводи не сарађује.

Глава седма

ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ МЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА

Обавезно јављање повереничкој канцеларији

Члан 58

Учинилац кривичног дела из члана 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (“Службени гласник РС”, број 32/13, (у даљем тексту: учинилац)) дужан је да се лично јави надлежном Поверенику у року од три дана од дана извршења кривичне санкције која му је изречена.

Поступање Повереника

Члан 59

Повереник је дужан да у року од три дана од дана јављања учиниоца отпочне припреме за извршење мера из члана 7. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и да успостави сарадњу са полицијом, професионалним саветовалиштима и установама, битним за спровођење програма извршења посебних мера.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана јављања учиниоца изради програм извршења посебних мера и да упозна учиниоца са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку, као и полицији, саветовалишту и установи из става 1. овог члана.

Обавештавање суда

Члан 60

На захтев надлежног суда, Повереник у року од три дана доставља извештај о спровођењу програма извршења посебних мера.

У случају неизвршења посебних мера од стране учиниоца, Повереник је дужан да о томе обавести суд.

Пропис о извршењу ванзаводских санкција и мера

Члан 61

Организацију и рад Повереника, извршење ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном поступку или другом судском поступку које се извршавају у заједници уређује министар надлежан за послове правосуђа.

Глава осма

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА

Стручни надзор

Члан 62

Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера обављају овлашћена лица у саставу Повереничке службе.

Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

О обављеном надзору саставља се записник који може садржати и предлог мера за побољшање рада.

Записник о извршеном надзору доставља се руководиоцу Повереничке службе и директору Управе.

Пропис о вршењу надзора

Члан 63

Пропис о начину вршења надзора над извршењем ванзаводских санкција и мера доноси министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење прописа за спровођење закона

Члан 64

Прописи из чл. 61. и 63. овог закона, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог закона примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом.

Ступање закона на снагу

Члан 65

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу.

Income Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – исправка, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – одлука УС, 7/2012 – усклађени динарски износи, 93/2012, 114/2012 – одлука УС, 8/2013 – усклађени динарски износи, 47/2013, 48/2013 – исправка, 108/2013, 6/2014 – усклађени динарски износи, 57/2014, 68/2014 – други закон, 5/2015 – усклађени динарски износи, 112/2015, 5/2016 – усклађени динарски износи и 7/2017 – усклађени динарски износи)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Порез на доходак грађана плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

Опорезивање дохотка грађана уређује се искључиво овим законом.

Пореска ослобођења и олакшице могу се уводити само овим законом.

Доходак

Члан 2

Порез на доходак грађана плаћа се на приходе из свих извора, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Опорезиви приход представља разлику између бруто прихода који је по неком од основа предвиђених у члану 3. овог закона остварио порески обвезник и трошкова које је имао при њиховом остваривању и очувању, ако је то прописано овим законом.

Доходак представља збир опорезивих прихода из става 2. овог члана, остварених у календарској години.

Приходи који подлежу опорезивању

Члан 3

Порезу на доходак грађана подлежу следеће врсте прихода:

1) зараде;

2) приходи од самосталне делатности;

3) приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

4) приходи од капитала;

5) приходи од непокретности;

6) капитални добици;

7) остали приходи.

Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

Опорезивање појединих врста прихода

Члан 4

На поједине врсте прихода из члана 3. овог закона, порез на доходак грађана плаћа се:

1) по одбитку од сваког појединачног прихода;

2) на основу решења надлежног пореског органа;

3) самоопорезивањем.

Годишњи порез на доходак грађана

Члан 5

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се по решењу надлежног пореског органа на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

Порески обвезник

Члан 6

Порески обвезник је физичко лице које је по одредбама овог закона дужно да плати порез (у даљем тексту: обвезник).

Резидент

Члан 7

Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и у другој држави.

Резидент Републике, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или

2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години.

За одређивање боравка на територији Републике из става 2. тачка 2) овог члана, пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику.

Физичко лице које у одређеној пореској години није боравило на територији Републике и које у њој не испуњава услов да се сматра пореским резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана, неће се сматрати резидентом Републике за ту пореску годину.

Физичко лице које није било резидент у години која претходи години доласка у Републику, неће се сматрати резидентом за период пре дана када је оно први пут ушло на територију Републике, под условом да у периоду године који претходи дану првог уласка на територију Републике не испуњава услов да се сматра резидентом по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које није резидент у години која следи години у којој је оно коначно напустило Републику неће се сматрати резидентом за период године који следи дану коначног напуштања територије Републике под условом да се у том периоду не може сматрати резидентом Републике по основу критеријума предвиђених у ставу 2. тачка 1) овог члана.

Физичко лице које у моменту првог уласка на територију Републике зна да ће испунити услове из става 2. тач. 1) или 2) овог члана, сматраће се резидентом почев од момента када је први пут ушло на територију Републике.

Независно од услова предвиђених у ставу 2. овог члана, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији.

Нерезидент

Члан 8

Обвезник пореза на доходак грађана је и физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.

Изузимања из дохотка за опорезивање

Члан 9

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:

1) прописа о правима ратних инвалида;

2) родитељског и дечијег додатка;

3) накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;

4) накнада за време незапослености и друге врсте накнада које, у оквиру програма и мера активне политике запошљавања, плаћа Национална служба за запошљавање у складу са законом којим се уређује запошљавање и осигурање за случај незапослености;

5) материјалног обезбеђења у складу са законом;

6) накнада из здравственог осигурања, осим накнаде зараде (плате);

7) накнада из осигурања имовине, изузев накнада из осигурања за измаклу корист, као и накнада из осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, уколико она није надокнађена од штетника;

8) накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зараду (плату);

9) помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – до 65.189 динара;

10) помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или других ванредних догађаја;

11) организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

12) стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до 11.176 динара;

13) накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – у месечном износу до 9.313 динара;

14) накнада и награда за рад осуђених лица и малолетних учинилаца кривичних дела у казнено-поправним установама;

15) накнада и награда за рад пацијената у психијатријским установама;

16) уплате доприноса за обавезно социјално осигурање које је привредно друштво дужно да плати за оснивача, односно свог члана у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

17) пензија и инвалиднина које се остварују по основу права из обавезног пензијског и инвалидског осигурања, односно војног осигурања;

18) отпремнине код одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад;

19) отпремнине, односно новчане накнаде које послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређују радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је утврђен тим законима;

20) отпремнина која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације – до износа утврђеног тим програмом;

21) накнада за рад хранитеља и накнада за издржавање корисника у хранитељској породици;

22) накнада које се, у складу са прописима којима се уређује Војска Србије, исплаћују војницима на служењу војног рока, ученицима и кадетима војношколске установе и лицима на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире;

23) накнаде које се, у складу са прописима којима се уређују унутрашњи послови, исплаћују студентима високошколске установе основане за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања;

24) премија, субвенција, регреса и других средстава која се у сврху подстицања развоја пољопривреде, из буџета Републике, аутономне покрајине и локалне самоуправе плаћају, односно исплаћују на посебан наменски рачун носиоцу породичног пољопривредног газдинства који је уписан у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област;

25) ПДВ надокнаде, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

26) награда ученицима и студентима оствареним за постигнуте резултате током школовања и образовања, као и освојених на међународним такмичењима и такмичењима у оквиру образовног система;

27) накнаде трошкова волонтирања коју остварује волонтер, у складу са законом којим се уређује волонтирање;

28) новчане помоћи физичким лицима која служе за лечење у земљи или иностранству, у висини стварних трошкова лечења, документовано рачунима здравствене установе која је лечење извршила;

29) накнада за рад чланова бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва – до 5.000 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тач. 10), 11), 12), 13) и 28) овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар).

Члан 9а

(Брисан)

Издржавани чланови породице

Члан 10

Издржаваним члановима породице, у смислу овог закона, сматрају се следећа лица која обвезник издржава:

1) малолетна деца, односно усвојеници;

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству;

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником;

4) брачни друг;

5) родитељи, односно усвојиоци.

Чланом породице, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Порески кредит

Члан 11

Пореским кредитом, у смислу овог закона, сматра се износ за који се умањује обрачунати порез на доходак грађана.

Избегавање двоструког опорезивања

Члан 12

Ако обвезник – резидент Републике оствари доходак у другој држави, на који је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на доходак грађана утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на доходак плаћеног у тој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се добио применом одредаба овог закона на доходак остварен у другој држави.

Усклађивање динарских износа

Члан 12а

Динарски износи из члана 9. став 1. тач. 9), 12) и 13), члана 15а ст. 2, 4. и 5, члана 18. став 1. тач. 1), 2), 4), 5), 6) и 7), члана 21а став 2, члана 83. став 4. тачка 1) и члана 85. став 1. тачка 10) овог закона усклађују се годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Усклађене динарске износе из става 1. овог члана објављује Влада.

Усклађени динарски износи из става 1. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Део други

ОПОРЕЗИВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ПРИХОДА

Глава прва

ПОРЕЗ НА ЗАРАДЕ

Предмет опорезивања

Члан 13

Под зарадом у смислу овог закона, сматра се зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и уговорена накнада и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања.

Зарадом, у смислу овог закона, сматра се и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања која запослени у вези са радом код послодавца оствари од лица, које се у смислу закона који уређује порез на добит правних лица, сматра повезаним лицем с послодавцем (у даљем тексту: повезано лице).

Члан 14

Зарадом, у смислу овог закона, сматрају се и примања у облику бонова, хартија од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, новчаних потврда, робе, као и примања остварена чињењем или пружањем погодности, опраштањем дуга, као и покривањем расхода обвезника новчаном надокнадом или непосредним плаћањем.

Хартије од вредности, осим акција стечених у поступку својинске трансформације, које запослени добије од послодавца или од с послодавцем повезаног лица сматрају се зарадом у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Зарадом из става 2. овог члана сматрају се и хартије од вредности које запослени добије на основу правила награђивања (опције на акције и др.) од послодавца или од с послодавцем повезаног лица.

Примања из ст. 2. и 3. овог члана, која запослени добије од с послодавцем повезаног лица, при чему трошак сноси послодавац, сматрају се зарадом у моменту у којем запослени стекне права располагања на тим хартијама од вредности, односно у моменту кад се у смислу закона којим се уређује рачуноводство тај трошак призна као расход.

Основицу пореза на зараду за примања из става 1. овог члана, осим хартија од вредности, представља:

1) номинална вредност бонова и новчаних потврда,

2) цена која би се постигла продајом робе на тржишту,

3) накнада која би се постигла на тржишту за услугу, односно погодност која се чини обвезнику,

4) новчана вредност покривених расхода,

увећана за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање које из зараде плаћа запослени (у даљем тексту: припадајуће обавезе из зараде).

Ако је запослени по основу примања из става 5. тач. 1) до 4) овог члана извршио новчана плаћања исплатиоцу зараде, основицу пореза на зараду чини разлика између вредности тих примања и новчаних плаћања која запослени врши исплатиоцу зараде, увећана за припадајуће обавезе из зараде, односно код самоопорезивања разлика између прихода који је примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе из зараде и новчаних плаћања која је извршио.

Основицу пореза на зараду из ст. 2. и 3. овог члана чини тржишна вредност хартија од вредности увећана за припадајуће обавезе из зараде, у моменту стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Ако је хартије од вредности из ст. 2. и 3. овог члана запослени стекао куповином по цени која је нижа од тржишне, основицу пореза на зараду чини разлика између тржишне цене тих хартија од вредности у моменту стицања и износа који је запослени платио, увећана за припадајуће обавезе из зараде.

Ако је тржишна вредност хартија од вредности изражена у страној валути, основицу пореза на зараде представља њена динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан стицања права располагања на тим хартијама од вредности.

Цену, висину накнаде, односно новчану вредност из става 5. тач. 2) до 4) и тржишну вредност из става 7. овог члана утврђује исплатилац зараде у моменту када се давање врши, односно у моменту преноса права располагања на хартијама од вредности.

Члан 14а

Примањима по основу чињења или пружања погодности у смислу члана 14. став 1. овог закона, сматрају се нарочито:

1) коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе;

2) коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине.

Вредност примања из става 1. тачка 1) овог члана месечно, за сваки започети календарски месец коришћења возила, представља износ у висини 1% тржишне вредности службеног возила и другог превозног средства, према подацима надлежне организације са стањем на дан 31. децембра године која претходи години коришћења возила, умањена за износ који је запослени платио за то коришћење.

Вредност примања из става 1. тачка 2) овог члана чини износ закупнине коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину.

Код утврђивања основице пореза на зараду примања из овог члана увећавају се за припадајуће обавезе из зараде.

Члан 14б

Зарадом, у смислу чл. 13. и 14. овог закона, сматрају се и премије свих видова добровољног осигурања, као и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољно осигурање, односно добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Изузетно од става 1. овог члана, зарадом у смислу чл. 13. и 14. овог закона не сматра се:

1) премија коју послодавац плаћа за све запослене код колективног осигурања од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења и колективног осигурања за случај тежих болести и хируршких интервенција;

2) премија добровољног здравственог осигурања, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике, односно чланове добровољног пензијског фонда, у складу са посебним прописима који уређују наведене области, до износа који је ослобођен од плаћања доприноса сагласно закону који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање.

Порески обвезник

Члан 15

Обвезник пореза на зараде је физичко лице које остварује зараду.

Пореска основица

Члан 15а

Основицу пореза на зараде из чл. 13. до 14б овог закона чини исплаћена, односно остварена зарада.

Основицу пореза на зараде чини зарада из члана 13. ст. 1. и 3. и чл. 14. до 14б овог закона, умањена за износ од 11.790 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом.

За лице које ради са непуним радним временом, умањење из става 2. овог члана је сразмерно радном времену тог лица у односу на пуно радно време.

Кад лице остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење из става 2. овог члана врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 11.790 динара месечно.

Кад лице остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 11.790 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену лица у односу на пуно радно време.

Начин и поступак обрачунавања пореза на зараде из ст. 2. до 5. овог члана и достављање података Пореској управи ближе уређује министар.

Члан 15б

За физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, основицу пореза на зараде чини износ зараде коју би, у складу са законом, општим актом и уговором о раду остварили у Републици на истим или сличним пословима.

Пореска стопа

Члан 16

Зарада из чл. 13. до 14б овог закона опорезује се по стопи од 10%.

Члан 17

(Брисан)

Пореска ослобођења

Члан 18

Не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу:

1) накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 динара;

2) дневнице за службено путовање у земљи – до 2.236 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство – до износа прописаног од стране надлежног државног органа а највише до 50 евра дневно;

3) накнаде трошкова смештаја на службеном путовању, према приложеном рачуну;

4) накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе – до износа 30% цене једног литра бензина помноженог с бројем потрошених литара, а највише до 6.520 динара месечно;

4а) дневне накнаде коју остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије;

5) солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – до 37.252 динара;

6) поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића – до 9.313 динара годишње по једном детету;

7) јубиларне награде запосленима, у складу са законом који уређује рад – до 18.624 динара годишње.

Не плаћа се порез на зараде на примања из става 1. тач. 1) до 4) овог члана која остварују лица која нису у радном односу, али за свој рад остварују приходе за које су обвезници пореза на зараду у смислу овог закона.

За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра из става 1. тачка 2) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова.

Остваривање права на пореско ослобођење за примања из става 1. тачка 5) овог члана ближе уређује министар.

Члан 19

(Брисан)

Члан 20

Обавезе плаћања пореза на зараде остварене за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

1) шефови страних дипломатских мисија акредитованих у Србији, особље страних дипломатских мисија у Србији, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

2) шефови страних конзулата у Србији и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, ако ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике;

3) функционери Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, стручњаци техничке помоћи Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција;

3а) функционери, стручњаци и административно особље међународних организација, ако нису држављани или резиденти Републике;

4) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, ако нису држављани или резиденти Републике;

5) почасни конзули страних држава, за примања која добијају од државе која их је именовала за обављање конзуларних функција;

6) запослени код лица из тачке 1) до 5) овог члана, ако нису држављани или резиденти Републике.

Изузетно од става 1. овог члана, обавезе плаћања пореза на зараде остварене по основу радног ангажовања у Организацији уједињених нација и њеним специјализованим агенцијама, ослобођена су физичка лица која су држављани или резиденти Републике.

Члан 21

Не плаћа се порез на зараде особа са инвалидитетом запослених у предузећу за радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом.

Члан 21а

Не плаћа се порез на зараде на:

1) премију за добровољно здравствено осигурање коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – осигураника укљученог у добровољно здравствено осигурање у земљи, у складу са законима који уређују добровољно здравствено осигурање и актима донетим за спровођење закона;

2) пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове.

Укупан износ који може бити предмет ослобођења из става 1. овог члана збирно не може бити већи од 5.589 динара месечно.

Пореска олакшица за запошљавање нових лица и лица са инвалидитетом

Члан 21б

(Брисан)

Члан 21в

Послодавац – правно лице, односно предузетник који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2017. године, при чему се предузетником сматра лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може остварити послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених код послодавца у односу на број запослених на дан 31. марта 2014. године.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. марта 2014. године.

Послодавац има право на повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана, и то:

1) 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет новозапослених лица;

2) 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица;

3) 75% ако је засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица.

Повраћај плаћеног пореза из става 6. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја у складу са одговарајућим прописом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за хартије од вредности, Фискални савет, Републичка радиодифузна агенција, Агенција за енергетику Републике Србије и друге јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Члан 21г

Послодавац који на неодређено време запосли лице са инвалидитетом у складу са законом који уређује спречавање дискриминације лица са инвалидитетом, за које одговарајућом правно-медицински валидном документацијом докаже инвалидност, ослобађа се обавезе плаћања обрачунатог и обустављеног пореза из зараде тог лица, за период од три године од дана заснивања радног односа.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом који уређује рад и које је пријавио на обавезно социјално осигурање код надлежних организација за обавезно социјално осигурање.

Новозапосленим лицем са инвалидитетом из става 1. овог члана неће се сматрати лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је оснивач или повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остваривати државни органи и организације, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници.

Послодавци који за одређено лице користе или су користили олакшицу код плаћања пореза на зараде по другом правном основу у складу са одговарајућим прописом, не могу за исто лице остваривати пореску олакшицу из овог члана.

Начин и поступак примене одредаба овог члана ближе уређује министар.

Члан 21д

Послодавац – правно лице које се у смислу закона којим се уређује рачуноводство разврстава у микро и мала правна лица, као и предузетник који заснује радни однос са најмање два нова лица, има право на повраћај 75% плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2017. године, при чему се предузетником сматра лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца.

Новозапосленим лицем из става 1. овог члана не сматра се лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа.

Послодавац који од 1. јануара 2016. године заснује радни однос са једним новозапосленим, па у наредном периоду заснује радни однос и са другим новозапосленим лицем, може да користи пореску олакшицу за првог новозапосленог тек по заснивању радног односа са другим новозапосленим лицем, с тим да право на повраћај плаћеног пореза за првог новозапосленог може да оствари за зараду коју је том лицу исплатио за месец у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да оствари послодавац ако се заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених најмање за два у односу на број запослених који је послодавац имао на дан 31. октобра 2015. године.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац повећао број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са којима је засновао радни однос од 1. јануара 2016. године може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Ако је у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године послодавац смањио број запослених у односу на број запослених на дан 31. октобра 2015. године, пореску олакшицу за новозапослене са чијим заснивањем радног односа повећа број запослених у односу на број који би био да није смањио број запослених у периоду од 31. октобра 2015. године до 31. децембра 2015. године, може да користи почев од месеца у коме је стекао услов за коришћење пореске олакшице.

Пореску олакшицу из става 1. овог члана може да користи и послодавац који започне обављање делатности после 31. октобра 2015. године.

Повраћај плаћеног пореза из става 1. овог члана врши се у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација, у року од 15 дана од дана подношења захтева за повраћај надлежном пореском органу.

Послодавац који за одређено лице користи било коју врсту подстицаја у складу са одговарајућим прописом, осим у складу са одредбом закона којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање која се односи на исту врсту олакшице, по основу заснивања радног односа са тим лицем нема право да за то лице оствари пореску олакшицу из овог члана.

Пореску олакшицу из овог члана не могу остварити државни органи и организације, јавне агенције, јавна предузећа, јавне службе и други директни или индиректни буџетски корисници, односно корисници јавних средстава.

Чл. 22-30

(Брисано)

Глава трећа

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 31

Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних делатности, укључујући и делатности пољопривреде и шумарства, пружањем професионалних и других интелектуалних услуга, као и приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по другом основу.

Приходом од самосталне делатности сматра се и приход остварен трајним или сезонским искоришћавањем земљишта у непољопривредне сврхе (вађење песка, шљунка и камења, производња креча, цигле, црепа, ћумура и сл.), инкубаторском производњом живине, као и другим сличним делатностима, независно од тога да ли су као самосталне делатности регистроване код надлежног органа.

Порески обвезник

Члан 32

Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона, и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).

Обвезник пореза из става 1. овог члана по основу прихода од пољопривреде и шумарства је физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона.

Пореска основица

Члан 33

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, а за предузетника из члана 40. став 1. овог закона паушално утврђен приход, ако овим законом није друкчије одређено.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство ако предузетник води двојно књиговодство, односно у складу са прописом из члана 49. овог закона ако предузетник води просто књиговодство, на начин утврђен овим законом.

Паушални приход утврђује се решењем надлежног пореског органа применом критеријума и елемената из члана 41. овог закона.

Члан 33а

Предузетник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности може да се определи за исплату личне зараде.

Личном зарадом из става 1. овог члана, у смислу овог закона, сматра се новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање увећан за припадајуће обавезе из зараде.

Предузетник из става 1. овог члана који се определи за исплату личне зараде, дужан је да у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу о свом опредељењу да врши исплату личне зараде.

Обавештење из става 3. овог члана доставља се најкасније до 15. децембра текуће године за период од 1. јануара наредне године.

Предузетник који се определи за исплату личне зараде, овакво опредељење не може да мења током пореског периода.

Ако се предузетник определи да престане са исплатом личне зараде, дужан је да о томе у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу до 15. децембра текуће године.

У случају из става 6. овог члана, предузетник од 1. јануара године која следи години у којој је доставио обавештење надлежном пореском органу није дужан да врши исплату личне зараде.

Усклађивање прихода и расхода

Члан 34

(Брисан)

Члан 35

Усклађивање прихода и расхода, утврђивање капиталних добитака и губитака и порески третман губитака из ранијих година исказују се у пореском билансу предузетника у складу са одговарајућим одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Начин на који предузетници у пореском билансу исказују трансферне цене ближе уређује министар.

Члан 35а

Амортизација сталних средстава које је предузетник исказао у својим пословним књигама признаје се као расход у износу и на начин утврђен законом којим се уређује порез на добит правних лица и подзаконским актом донетим на основу тог закона.

Члан 36

Лицима повезаним са предузетником, поред физичких и правних лица која имају то својство према одговарајућим одредбама закона који уређује порез на добит правних лица, сматрају се и:

1) чланови породице обвезника;

2) браћа и сестре обвезника;

3) родитељи брачног друга и пасторци.

Члан 37

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица или кредита који обвезник узима од повериоца са статусом повезаног лица, камата која се признаје у расходе у пореском билансу не може бити већа од оне која би настала да је на тржишту било могуће задужити се, односно узети кредит у обрачунском периоду.

Код потраживања од дужника са статусом повезаног лица или кредита који обвезник даје дужнику са статусом повезаног лица, камата која улази у приходе у пореском билансу не може бити мања од оне која би се остварила да је на тржишту било могуће уговорити та потраживања, односно одобрити кредит у обрачунском периоду.

Разлика између тржишне камате и обрачунате камате по кредиту између повезаних лица из ст. 1. и 2. овог члана улази у опорезиву добит.

Члан 37а

Предузетницима се у расходе у пореском билансу признају:

1) исплаћена лична зарада предузетника;

2) трошкови службеног путовања до износа из члана 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона;

3) обрачунати и плаћени доприноси за лично обавезно социјално осигурање по основу самосталне делатности ако се предузетник није определио за исплату личне зараде.

Члан 37б

Узимање које предузетник врши из пословне имовине за приватне потребе има третман пословног прихода.

Улагање личне имовине у пословну имовину, осим улагања у сталну имовину, има третман пословног расхода предузетника.

Узимање, односно улагање имовине из ст. 1. и 2. овог члана које није у новчаном облику, процењује се према упоредивој тржишној вредности, у складу са начелом сталности.

Пореска стопа

Члан 38

Стопа пореза на приходе од самосталне делатности износи 10%.

Порески подстицаји

Члан 39

Порески подстицаји по основу улагања у основна средства у сопствену регистровану делатност и по основу улагања у складу са прописима којима се уређује подстицање улагања у привреду Републике, признају се предузетницима под условима и на начин како се признају правним лицима по закону којим се уређује порез на добит правних лица.

Паушално опорезивање

Члан 40

Предузетник који с обзиром на околности није у стању да води пословне књиге, осим пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход (у даљем тексту: паушално опорезивање).

Право на паушално опорезивање не може се признати предузетнику:

1) који обавља делатност из области: рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта;

2) који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;

3) у чију делатност улажу и друга лица;

4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности – већи од 6.000.000 динара;

5) који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од одредбе става 2. тачка 2) овог члана, предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици или сличном објекту може се, на његов захтев, одобрити да порез плаћа на паушално утврђен приход.

Делатности из ст. 2. и 3. овог члана опредељују се у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

Члан 41

Ако су испуњени услови из члана 40. овог закона, предузетници се, ради утврђивања висине паушалног прихода као основице пореза на приходе од самосталне делатности, разврставају у групе по критеријумима профитабилности и обима промета, односно према врстама делатности.

Полазна основица за утврђивање висине паушалног прихода по групама сагласно ставу 1. овог члана, одређује се у односу на просечну месечну зараду по запосленом остварену у Републици, општини, односно граду, у години која претходи години за коју се утврђује паушални приход.

Полазна основица из става 2. овог члана умањује се, односно повећава применом следећих елемената:

1) место на коме се радња налази;

2) број запослених радника;

3) тржишни услови у којима се делатност обавља;

4) површина локала;

5) старост обвезника и његова радна способност;

6) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или сличну делатност;

7) остале околности које утичу на остваривање добити.

Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе, чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин.

Влада уређује ближе услове, критеријуме и елементе за паушално опорезивање.

Члан 42

Захтев за паушално опорезивање може се поднети надлежном пореском органу до 30. новембра текуће године за наредну годину, односно у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност.

Изузетно од става 1. овог члана, предузетник који у току године започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање може у моменту регистрације поднети надлежној организацији која води регистар привредних субјеката, која ће тај захтев проследити пореском органу.

Надлежни порески орган дужан је да по захтеву предузетника донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни порески орган не реши по захтеву у року из става 3. овог члана, сматра се да је захтев за паушално опорезивање прихваћен.

Предузетник коме је утврђено право на паушално опорезивање, овај начин опорезивања користи док се не утврди да су престали разлози за паушално опорезивање, односно да измењени услови искључују право на паушално опорезивање.

У случају из става 5. овог члана, надлежни порески орган ће решењем наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године.

Предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона, дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа.

Пословне књиге и књиговодствене исправе

Члан 43

Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене на начин одређен овим законом.

Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом или по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету.

Члан 43а

Пословне књиге по систему двојног књиговодства предузетници воде у складу са законом и другим прописима којима се уређује рачуноводство.

Члан 44

У пословним књигама по систему простог књиговодства обезбеђују се подаци о приходима, расходима, основним средствима, алату и инвентару са калкулативним отписом, као и други подаци, у складу са овим законом и прописом из члана 49. овог закона.

Члан 45

Предузетник је дужан да пословне књиге из члана 44. овог закона води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена.

Књижење прихода врши се најкасније наредног дана од дана када је приход остварен, књижење трошкова у року од седам дана од дана њиховог настанка, а остала књижења у роковима и на начин одређен овим законом и прописима који су донети на основу њега, односно у складу са прописима који уређују рачуноводство.

Члан 46

Књижење сваке пословне промене на средствима, приходима и трошковима пословања врши се на основу веродостојних књиговодствених исправа, које морају бити такве да показују насталу пословну промену и садрже одговарајуће податке за књижење.

Члан 47

Предузетник је дужан да пословне књиге и друге књиговодствене исправе држи у пословној просторији.

Кад је вођење књиговодства поверено професионалној рачуноводственој фирми, књиге и друге исправе о финансијском пословању могу се чувати у просторијама те фирме.

Члан 48

Пословне књиге и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, ако законом није друкчије одређено.

Члан 49

Министар ближе прописује врсте и садржину пословних књига и других евиденција које се воде по систему простог књиговодства, начин њиховог вођења и исказивања финансијског резултата.

Порески биланс

Члан 50

Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

Ближе прописе о садржини пореског биланса и начину његовог састављања доноси министар.

Евидентирање прихода и расхода код банке

Члан 51

Предузетник је дужан, независно од начина на који се опорезује, да сва плаћања врши преко текућег рачуна код банке и да води средства на том рачуну, укључујући и уплату примљеног готовог новца, у складу са законом којим се уређује платни промет.

Глава четврта

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

Предмет опорезивања

Члан 52

Приходом од ауторских права сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) писаних дела (књижевна, научна, стручна, публицистичка и друга дела, студије, рецензије и слично);

2) говорних дела;

3) драмских и драмско-музичких дела;

4) пантомимских и кореографских дела чије је представљање утврђено писмено или на неки други начин;

5) музичких дела са речима или без њих;

6) кинематографских дела и дела створених на начин сличан кинематографији;

7) дела ликовне уметности;

8) картографских дела;

9) идејних пројеката, скица, цртежа и пластичних дела која се односе на архитектуру, географију, топографију или коју другу област науке или уметности;

10) стрипова, укрштеница и слично;

11) редакцијских дела која с обзиром на избор и распоред грађе, представљају самосталну духовну творевину;

12) превода, лектуре, аранжмана музичке обраде и друге прераде ауторских дела;

13) награда на конкурсима за израду уметничких, научних, стручних и осталих ауторских дела, награда на конкурсима за израду идејних пројеката, као и награда за постигнути успех у науци и уметности, ако овим законом није друкчије одређено;

14) извођења музичких, књижевних и других дела;

15) коришћења изведених музичких материјала;

16) израда прототипа уметничких предмета који се уступају предузећима као модели за умножавање (производњу) таквих предмета;

17) ликовних дела из области примењених уметности;

18) осталих ауторских дела.

Ликовним делом из области примењених уметности из става 1. тачка 17) овог члана сматрају се уникати које је аутор сам израдио по сопственој замисли – у нацрту или у материјалу – у гранама примењених уметности, као што су:

1) пластична дела од разних материјала (камен, драго камење, дрво, метал, племенити метали, стакло, пластика и друго);

2) уметничка керамика;

3) радови из области унутрашње архитектуре, фасадне архитектуре, обликовања простора, као и обављање надзора над извођењем тих радова;

4) уметничка решења из области хортикултуре;

5) зидно сликарство и сликарство у простору (у техникама: фреска, графика, мозаик, интарзија, витраж, емајл и сл.) као и интарзирани предмети и предмети од емајла;

6) уметничка графичка решења (плакати, пригодна графика, сериграфија, опрема књига, часописа и листова, амбалажа, годишњаци, каталози, проспекти, алманаси и сл.);

7) уметничка фотографија и дела произведена поступком сличним фотографији;

8) уметничка обрада текстила (таписерија, ткани текстил и сл.);

9) уметничка решења за сценографију и костимографију;

10) модно креаторство;

11) решења за индустријско обликовање;

12) рестаураторска и конзерваторска дела из области културе и уметности;

13) идејне скице и цртежи у примењеној уметности, као и продати прототипови примењене уметности, ако су по постојећим обичајима задржали карактер оригинала.

Члан 52а

Приходом од права сродних ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) права интерпретатора;

2) права произвођача фонограма;

3) права произвођача видеограма;

4) права произвођача емисије;

5) права произвођача базе података.

Члан 53

Приходом од права индустријске својине сматра се накнада коју обвезник оствари по основу:

1) патената;

2) малих патената;

3) жигова;

4) модела и узорака;

5) техничких унапређења.

Порески обвезник

Члан 54

Обвезник пореза на приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска и сродна права и права индустријске својине) је физичко лице које као аутор, носилац сродних права, односно власник права индустријске својине остварује накнаду по основу ауторског и сродног права, односно права индустријске својине.

Обвезник пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине је и наследник имовинског ауторског и сродног права и права индустријске својине и свако друго физичко лице које остварује накнаду по тим основама.

Пореска основица

Члан 55

Опорезиви приход од ауторских и сродних права и права индустријске својине чини разлика између бруто прихода и трошкова које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Нормирани трошкови

Члан 56

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права признају се следећи нормирани трошкови:

1) за вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.) – 50% од бруто прихода;

2) за сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовања простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу – 43% од бруто прихода;

3) за интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података и за друга ауторска и сродна права која нису наведена у тач. 1) и 2) овог члана – 34% од бруто прихода.

Члан 56а

Обвезнику – аутору, односно носиоцу сродног права, поред нормираних трошкова из члана 56. овог закона признају се и стварни трошкови из члана 57. став 1. овог закона.

Стварни трошкови

Члан 57

Обвезницима из члана 54. овог закона, признаје се као трошак у пуном износу накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела.

Обвезнику – аутору и носиоцу сродних права, на његов захтев, уместо нормираних признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Обвезнику – власнику права индустријске својине, признају се као трошак код утврђивања опорезивог прихода следећи стварни трошкови:

1) таксе и трошкови који се плаћају за заштиту патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, према потврди надлежног органа за њихову заштиту;

2) трошкови израде нацрта и техничког описа патената, малих патената, жигова, модела, узорака и техничких унапређења, који су били саставни део пријаве којом се од надлежног органа тражи њихова заштита, према потврди стручног лица које је израдило те нацрте и техничке описе и уз мишљење о реалности ових трошкова које издаје одговарајућа струковна организација проналазача;

3) трошкови за израду прототипа, потребног да би се патент, мали патент, жиг, модел, узорак или техничко унапређење проверили, под условом да су пријављени, односно заштићени. Ако је прототип израђен у предузећу, односно установи, потврду о трошковима израде издаје израђивач. Ако је прототип израдио проналазач у сопственој режији, признају се стварни трошкови које је имао, а мишљење о реалности трошкова издаје одговарајућа струковна организација проналазача.

Пореска стопа

Члан 58

Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.

Временско разграничење прихода

Члан 59

Приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине које је обвезник – аутор, носилац сродних права или власник права индустријске својине остварио за дело које је стварао дуже од једне године, приликом утврђивања прихода, деле се, на захтев обвезника, на онолико једнаких делова колико је година дело стварано, а не дуже од пет.

У случају из става 1. овог члана у свакој години опорезује се сразмерни део прихода.

Процена пореске основице

Члан 60

Ако Пореска управа утврди да је интерпретатор, менаджер или друго ангажовано лице по основу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма остварило приход, а није закључило уговор са организатором таквог програма, или оцени да је остварени приход већи од уговореног прихода, бруто приход се утврђује проценом у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију, а опорезује без признавања нормираних, односно стварних трошкова.

Глава пета

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД КАПИТАЛА

Предмет опорезивања

Члан 61

Приходом од капитала сматрају се:

1) камата по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности;

2) дивиденда и учешће у добити;

3) принос од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда;

4) узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе.

Дивидендом из става 1. тачка 2) овог члана сматра се и ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала утврђен у складу са законом који уређује опорезивање добити правних лица.

Члан 61а

Приход од дивиденде умањује се, пре утврђивања пореске основице, за износ годишње рате продајне цене по основу куповине друштвеног и државног капитала, односно имовине јавном аукцијом, у смислу прописа којима се уређују услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала, уплаћене пре исплате дивиденде, а највише до износа исплаћене дивиденде.

Порески обвезник

Члан 62

Обвезник пореза на приходе од капитала је физичко лице које остварује те приходе.

Пореска основица

Члан 63

Опорезиви приход од капитала чини новчани или неновчани износ оствареног прихода.

Ако су приходи од капитала остварени у неновчаном облику, вредност тих прихода се утврђује према тржишној вредности права, добара, односно услуга на дан остваривања прихода.

Пореска стопа

Члан 64

Стопа пореза на приходе од капитала износи 15%.

Пореска ослобођења

Члан 65

Не плаћа се порез на приходе од капитала на камату:

1) на динарска средства по основу штедних и других депозита (орочених или по виђењу);

2) по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Глава пета а

ПОРЕЗ НА ПРИХОДЕ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ

Предмет опорезивања

Члан 65а

Приходима од непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности.

Приход од непокретности из става 1. овог члана је остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, приходи које од издавања непокретности оствари предузетник који обавља делатност издавања непокретности опорезују се као приход од самосталне делатности.

Непокретностима из става 1. овог члана сматрају се:

1) земљиште;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови.

Порески обвезник

Члан 65б

Обвезник пореза на приходе од непокретности је физичко лице које издавањем у закуп или подзакуп непокретности оствари приходе по том основу.

Обвезником у смислу става 1. овог члана не сматра се предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности.

Пореска основица

Члан 65в

Опорезиви приход од непокретности чини бруто приход из члана 65а став 2. овог закона, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%.

Изузетно од става 1. овог члана, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова признаће се стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе.

Опорезиви приход од непокретности који оствари обвезник закупац који непокретност издаје у подзакуп, чини разлика између закупнине коју остварује и закупнине коју плаћа закуподавцу.

Пореска стопа

Члан 65г

Стопа пореза на приходе од непокретности износи 20%.

Чл. 66-71

(Брисано)

Глава седма

ПОРЕЗ НА КАПИТАЛНЕ ДОБИТКЕ

Појам капиталног добитка и капиталног губитка

Члан 72

Капитални добитак, односно губитак у смислу овог закона представља разлику између продајне цене права, удела и хартија од вредности и њихове набавне цене, остварену преносом:

1) стварних права на непокретностима;

2) ауторских и сродних права и права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, укључујући и инвестиционе јединице, осим инвестиционих јединица добровољних пензијских фондова.

Под преносом из става 1. овог члана сматра се продаја или други пренос уз новчану или неновчану накнаду.

Обвезник пореза на капитални добитак је свако физичко лице, укључујући и предузетника, које је извршило пренос права, удела и хартија од вредности из става 1. овог члана.

Члан 72а

Капиталним добитком, односно губитком у смислу овог закона не сматра се разлика настала преносом права, удела или хартија од вредности, када:

1) су стечени наслеђем у првом наследном реду;

2) се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији;

3) се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака;

4) се врши пренос дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

5) је обвезник извршио пренос права, удела или хартија од вредности које је пре преноса имао у свом власништву непрекидно најмање десет година.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене процента права, односно учешћа у капиталу, обвезник може да оствари у односу на процентуални део права, односно део удела по основу кога је непрекидно најмање десет година имао право учешћа у капиталу у проценту који је једнак проценту који је иницијално стечен најмање десет година пре продаје удела.

Право на пореско изузимање код продаје права, односно удела из става 1. тачка 5) овог члана, у случају када је током периода власништва долазило до промене номиналне вредности права, односно улога, може се остварити у односу на део права, односно удела који одговара износу, односно улогу који је уплаћен најмање десет година пре продаје права, односно удела.

Члан 72б

Пренос рачуна из постојећег у други добровољни пензијски фонд, који изврши фонд по налогу и за рачун члана добровољног пензијског фонда, у складу са законом који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, не сматра се капиталним добитком.

Одређивање капиталног добитка

Члан 73

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се даје у размену.

Продајном ценом инвестиционе јединице сматра се откупна цена инвестиционе јединице која се састоји од нето вредности имовине отвореног друштва по инвестиционој јединици на дан подношења захтева члана фонда за откуп инвестиционих јединица, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Члан 74

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом се сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности.

Код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње, а ако обвезник не докаже износ трошкова изградње, основица пореза на имовину у години настанка обавезе по основу пореза на имовину.

Код преноса непокретности у изградњи, набавну цену из става 1. овог члана чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана преноса и које може да документује.

Набавна вредност инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, сагласно закону који уређује инвестиционе фондове.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао куповином, а којима се тргује на регулисаном тржишту капитала у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала), набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, најнижа забележена цена по којој се трговало у периоду од годину дана од дана који претходи продаји хартије од вредности.

Ако у периоду из става 5. није било трговине том хартијом од вредности, набавном ценом сматра се најнижа забележена цена у првој претходној години у којој је било трговања.

Код хартија од вредности које је обвезник стекао, а којима се не тргује на тржишту капитала, набавном ценом из става 1. овог члана сматра се цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно, ако то не учини, њена номинална вредност, а ако је реч о акцијама без номиналне вредности, сразмерни део нето имовине друштва у моменту стицања.

Набавна цена из става 1. овог члана увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана стицања до дана преноса, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Изузетно од става 8. овог члана код преноса непокретности коју је обвезник сам изградио, набавна цена ревалоризује се за сваку годину почевши од 1. јануара године која следи години у којој је извршено улагање до дана преноса.

За хартије од вредности којима се тргује на тржишту капитала чија је набавна цена утврђена као најнижа забележена цена из става 5, односно става 6. овог члана, набавна цена ревалоризује се од наредног дана од дана кад је забележена најнижа цена по којој се трговало до дана преноса.

Члан 75

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао поклоном или наслеђем, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се цена по којој је поклонодавац, односно оставилац стекао то право, удео или хартију од вредности, а ако не може да се утврди та цена онда њихова тржишна вредност у моменту стицања тог права, удела или хартије од вредности од стране поклонодавца, односно оставиоца, утврђена од стране надлежног пореског органа.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је обвезник право, удео или хартију од вредности стекао од поклонодавца, односно оставиоца који је то право, удео или хартију од вредности стекао пре 24. јануара 1994. године, набавну цену утврдиће надлежни порески орган према тржишној вредности тог права, удела или хартије од вредности на дан 24. јануара 1994. године.

Ако је право, удео или хартију од вредности обвезник стекао уговором о доживотном издржавању, набавном ценом из члана 74. став 1. овог закона сматра се тржишна цена права, удела или хартије од вредности која је узета или могла бити узета као основица пореза на пренос апсолутних права у моменту њиховог стицања од стране обвезника.

Пореска основица

Члан 76

Опорезиви приход на који се плаћа порез на капитални добитак чини капитални добитак утврђен на начин из чл. 72. до 75. овог закона.

Пореска стопа

Члан 77

Стопа пореза на капитални добитак износи 15%.

Пребијање капиталних добитака и капиталних губитака

Члан 78

Капитални губитак остварен продајом једног права, удела или хартије од вредности, може се пребити са капиталним добитком оствареним продајом другог права, удела или хартије од вредности.

Пребијање капиталног губитка са капиталним добитком из става 1. овог члана може се извршити у случају када обвезник прво оствари капитални губитак, а касније оствари капитални добитак.

Ако се и после пребијања из става 1. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање у наредних пет година, почев од године у којој је остварен првобитни капитални губитак у вези са којим се врши пребијање са капиталним добитком, на рачун будућих капиталних добитака.

Пореско ослобођење

Члан 79

Обвезник, који средства остварена продајом непокретности у року од 90 дана од дана продаје уложи у решавање свог стамбеног питања и стамбеног питања чланова своје породице, односно домаћинства, ослобађа се пореза на остварени капитални добитак.

Обвезнику који у року од 12 месеци од дана продаје непокретности, средства остварена продајом непокретности уложи за намене из става 1. овог члана, извршиће се повраћај плаћеног пореза на капитални добитак.

Министар ближе уређује критеријуме за остваривање права на пореско ослобођење из става 1. овог члана.

Члан 79а

(Брисан)

Порески кредит

Члан 80

Ако обвезник у решавање стамбеног питања у смислу члана 79. овог закона уложи само део средстава остварених продајом непокретности, пореска обавеза му се сразмерно умањује.

Глава осма

ПОРЕЗ НА ОСТАЛЕ ПРИХОДЕ

Предмет опорезивања

Члан 81

Осталим приходима сматрају се: приходи које обвезник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари, добици од игара на срећу, приходи од осигурања лица, приходи спортиста и спортских стручњака и други приходи, осим оних који су посебно изузети овим законом.

Приходи од давања у закуп покретних ствари

Члан 82

Обвезник пореза на приходе од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари је физичко лице које те ствари даје у закуп.

Бруто приходи од давања у закуп опреме, транспортних средстава и других покретних ствари обухватају остварену закупнину и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац.

Опорезиви приход од издавања у закуп покретних ствари утврђује се одбијањем нормираних трошкова од бруто прихода у висини од 20%.

Обвезнику који то захтева и документује, порески орган ће уместо нормираних трошкова признати трошкове које је имао у вези са стварима које је дао у закуп.

Добици од игара на срећу

Члан 83

Обвезник пореза на добитке од игара на срећу је физичко лице које оствари добитак од игара које се сматрају играма на срећу у смислу закона којим се уређују игре на срећу.

Опорезиви приход за добитке од игара на срећу представља сваки појединачни добитак од игара на срећу, осим оних који су ослобођени овим законом.

Ако се добитак састоји од ствари и права, опорезиви приход из става 2. овог члана представља тржишна вредност ствари или права у моменту када је добитак остварен.

Порез на добитке од игара на срећу не плаћа се на:

1) појединачно остварен добитак из ст. 2. и 3. овог члана, до износа од 11.344 динара;

2) остварен добитак од игара које се приређују у играчницама (казинима) и на аутоматима.

Приходи од осигурања лица

Члан 84

Обвезник пореза на приходе од осигурања лица је физичко лице које оствари накнаду из осигурања лица.

Опорезиви приход од осигурања лица представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ новчаних средстава уплаћених по основу премија осигурања, ако није изузета од опорезивања у складу са чланом 9. став 1. тачка 7) овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, опорезиви приход од осигурања лица, у случају кад се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда, по налогу и за рачун члана фонда, уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање сагласно закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, представља вредност исплаћене накнаде из осигурања лица умањену за износ повучених акумулираних средстава уложених у куповину ануитета.

Износ уплаћених средстава по основу стицања инвестиционих јединица добровољног пензијског фонда из става 3. овог члана, увећава се годишњим индексом потрошачких цена од дана када се повучена акумулирана средства по основу удела члана у нето имовини добровољног пензијског фонда уложе у куповину ануитета у друштву за осигурање до дана исплате накнаде из осигурања лица, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Приходи спортиста и спортских стручњака

Члан 84а

Приходи спортиста и спортских стручњака обухватају примања која остваре професионални спортисти, спортисти аматери, спортски стручњаци и стручњаци у спорту, од спортске организације, односно организације за обављање спортске делатности, спортских друштава и савеза, која немају карактер зараде у смислу прописа којима се уређује спорт.

Приходима из става 1. овог члана сматрају се примања по основу:

1) накнаде на име закључења уговора (трансфер и др.);

2) накнаде за коришћење лика спортисте;

3) новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама;

4) стипендије врхунским спортистима за спортско усавршавање;

5) новчане и друге награде;

6) националног признања и награде за посебан допринос развоју и афирмацији спорта;

7) накнаде и награде за рад спортским стручњацима, односно стручњацима у спорту (тренери, судије, делегати и др.);

8) других врста примања осим примања из тач. 1) до 7) овог става.

Опорезиви приход за примања из ст. 1. и 2. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 50%.

Други приходи

Члан 85

Осталим приходима, у смислу овог закона, сматрају се и други приходи физичког лица, који нису опорезиви по другом основу у складу са овим законом, а нарочито:

1) приходи по основу уговора о делу;

2) приходи по основу уговора о обављању привремених и повремених послова закључених преко омладинске или студентске задруге са лицем до навршених 26 година живота ако је на школовању у установама средњег, вишег или високог образовања;

3) приходи по основу допунског рада;

4) приходи по основу трговинског заступања;

5) примања чланова органа управе правног лица;

6) накнада посланицима и одборницима;

7) накнада у вези са извршавањем послова одбране, цивилне заштите и заштите од елементарних непогода;

8) примања стечајних управника, судских вештака, судија поротника и судских тумача;

9) приходи по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, узгајања и продаје печурака, узгоја и продаје пчелињег роја (пчела), узгоја и продаје пужева, односно по основу продаје других добара остварених обављањем привремених или повремених послова;

10) награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица, у износу преко 12.375 динара годишње, остварене од једног исплатиоца;

11) примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа;

12) накнаде трошкова и других расхода лицима која нису запослена код исплатиоца;

13) примања која, сагласно закону којим се уређује рад, оствари запослени по основу учешћа у добити оствареној у пословној години;

14) прихода од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља;

15) сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону.

Изузетно од става 1. тачка 14) овог члана, не опорезују се приходи од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља које остваре физичка лица:

1) носиоци пољопривредног газдинства;

2) која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу као осигураници по основу пољопривредне делатности, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

3) корисници пољопривредне пензије.

Обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.

Опорезиви приход за приходе из става 1. овог члана чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%.

Изузетно од става 4. овог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 14) овог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

Изузетно од става 1. тачка 12) овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања у сврху обављања послова за домаћег исплатиоца, односно лице које упућује на пут, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. став 1. тач. 2) до 4) овог закона, ако се исплата врши физичким лицима, односно за физичка лица која нису запослена код исплатиоца, и то:

1) упућеним, односно позваним од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих средстава се врши исплата;

2) члановима представничких и извршних тела Републике, територијалне аутономије и локалне самоуправе, у вези са вршењем функције;

3) упућеним на рад у Републику, по налогу иностраног послодавца, а у вези са делатношћу домаћег исплатиоца;

4) упућеним код исплатиоца по налогу послодавца, а у вези са делатношћу послодавца;

5) ако добровољно, односно по позиву сарађују у хуманитарне, здравствене, васпитно-образовне, културне, спортске, научно-истраживачке, верске и друге сврхе, односно сарађују у синдикалним организацијама, привредним коморама, политичким странкама, савезима и удружењима, невладиним и у другим недобитним организацијама, при чему не остварују било коју другу накнаду по основу те сарадње, под којом се не подразумева накнада по основу котизације за учешће.

Изузетно од става 1. овог члана, порез на друге приходе не плаћа се на примање физичког лица – клијента банке (у даљем тексту: дужник) када банка отпише потраживање према дужнику под условима под којима се на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита сагласно одредбама закона којим се уређује порез на добит правних лица.

Порез на друге приходе не плаћа се ни у случају отписа преосталог дела потраживања банке од дужника, који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

На друге приходе које оствари члан ученичке задруге, члан омладинске или студентске задруге до навршених 26 година живота ако је на школовању у институцијама за средње, више и високо образовање, као и физичко лице по основу прикупљања и продаје секундарних сировина, обрачунати порез умањује се за 40%.

Опорезиви приход из става 1. тачка 10) овог члана који физичко лице оствари по основу награде, новчане помоћи и других давања физичким лицима, чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа.

Пореска стопа

Члан 86

Стопа пореза на остале приходе износи 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, стопа пореза на приходе од осигурања лица износи 15%.

Део трећи

ГОДИШЊИ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА

Доходак за опорезивање

Члан 87

Годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то:

1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави;

2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.

Дохотком из става 1. овог члана сматра се годишњи збир:

1) зарада из чл. 13. до 15б овог закона;

2) опорезивог прихода од самосталне делатности из члана 33. став 2. и члана 40. овог закона;

3) опорезивог прихода од ауторских и сродних права и права индустријске својине из чл. 55. и 60. овог закона;

4) опорезивог прихода од непокретности из члана 65в овог закона;

5) опорезивог прихода од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. овог закона;

6) опорезивог прихода спортиста и спортских стручњака из члана 84а овог закона;

7) опорезивих других прихода из члана 85. овог закона;

8) прихода по основима из тач. 1) до 7) овог става, остварених и опорезованих у другој држави за обвезнике из става 1. тачка 1) овог члана.

Зараде из става 2. тачка 1) овог члана и опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 40. овог закона и тач. 3), 6) и 7) тог става умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а опорезиви приходи из тачке 2) тог става у вези са чланом 33. став 2. овог закона и тач. 4) и 5) тог става умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици. За предузетнике који су се определили за личну зараду, зарада се умањује за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет предузетника који се определио за зараду, а опорезиви приход из члана 33. став 2. овог закона који оствари од самосталне делатности умањује се за порез плаћен на те приходе у Републици.

Доходак из става 2. овог члана увећава се за износ који се, у календарској години за коју се утврђује годишњи порез, обвезнику исплати по основу повраћаја доприноса за обавезно социјално осигурање у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Приходи из става 2. тачка 8) овог члана умањују се за порез плаћен у другој држави.

Доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са ст. 2. до 5. овог члана и неопорезивог износа из става 1. овог члана.

Пореска основица

Члан 88

Основица годишњег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика између дохотка за опорезивање из члана 87. став 6. овог закона и личних одбитака који износе:

1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану.

Укупан износ личних одбитака из става 1. овог члана не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање.

Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може остварити само један обвезник.

Пореске стопе

Члан 89

Годишњи порез на доходак грађана плаћа се на основицу из члана 88. овог закона, по следећим стопама:

– на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%;

– на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.

Део четврти

ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ, УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Глава прва

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 90**

(Престао да важи)

Глава друга

ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ

Општи јавни позив

Члан 91

Грађанин који остварује доходак у смислу овог закона дужан је да поднесе пореску пријаву, ако овим законом није друкчије одређено.

Надлежни порески орган најкасније до 31. децембра сваке године, општим јавним позивом позива грађане на подношење пореских пријава.

Пријава за годишњи порез на доходак грађана

Члан 92

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. маја наредне године.

Пријава за порез на приходе од самосталне делатности и порески биланс

Члан 93

Предузетник који води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона дужан је да пореску пријаву и порески биланс поднесе надлежном пореском органу најкасније до 15. марта године која следи годину за коју се утврђује порез.

Предузетник који порез плаћа на паушални приход, коме се у години која претходи години за коју се врши утврђивање пореза значајније измени обим пословања, односно промета и други услови од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније до 31. јануара године за коју се утврђује порез.

Члан 94

Предузетник који у току године започне обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву у којој ће дати процену прихода и расхода, односно процену промета до краја прве пословне године, као и процену месечне аконтације пореза, односно опредељење да ће исплаћивати личну зараду, најкасније у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа, односно од дана почетка обављања делатности.

Предузетник који у току године престане, односно прекине обављање самосталне делатности, дужан је да поднесе пореску пријаву за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана престанка, односно прекида обављања делатности.

Предузетник који води пословне књиге дужан је да у пореској пријави из става 2. овог члана искаже и износ обрачунатог и плаћеног пореза у пореском периоду до дана прекида, односно престанка обављања самосталне делатности, као и да уз пореску пријаву поднесе и порески биланс.

Предузетник коме престане статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, уз захтев за паушално опорезивање из члана 42. ст. 1. и 2. овог закона, дужан је да поднесе и пореску пријаву у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује брисање из евиденције за порез на додату вредност.

Пријава за порез на капиталне добитке и остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку

Члан 95

Обвезник који у току године изврши пренос права по основу којег може настати капитални добитак или губитак у складу са овим законом, дужан је да поднесе пореску пријаву најкасније у року од 30 дана од:

1) дана када је остварио или започео остваривање прихода по основу преноса стварних права на непокретностима, ауторских и сродних права и права индустријске својине, као и удела у капиталу правних лица;

2) истека сваког календарског полугодишта у којем је извршен пренос хартија од вредности.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, рок за подношење пореске пријаве је 120 дана од дана продаје непокретности по основу које обвезник може да оствари право на пореско ослобођење сагласно члану 79. став 1. овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, за пренос права које је предузетник евидентирао у пословним књигама не подноси се пореска пријава из става 1. овог члана, већ се подаци о капиталном добитку, односно губитку исказују у пореском билансу.

Предузетник који порез плаћа на паушално утврђен приход дужан је да посебно поднесе пореску пријаву за приходе на капиталне добитке.

Пореску пријаву са обрачунатим порезом за који је чланом 100а став 1. тачка 3) и ставом 2. тог члана утврђена обавеза самоопорезивања, подноси се у року од 30 дана од дана остваривања прихода.

Организатор тржишта капитала у смислу закона којим се уређује тржиште капитала дужан је да у року од 30 дана од истека сваког календарског полугодишта Пореској управи – централи у електронском облику достави извештај о преносу хартија од вредности извршеном у том полугодишту.

Облик и садржај извештаја из става 6. овог члана прописује министар.

Пријава обвезника – нерезидента

Члан 96

Обвезник – нерезидент подноси пореску пријаву за поједине врсте прихода које остварује за које није предвиђено плаћање пореза по одбитку.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу на чијој територији је обвезник остварио приходе, односно према боравишту обвезника.

За обвезника из става 1. овог члана, плаћени порез по пореској пријави из става 2. овог члана, заједно са плаћеним порезима по одбитку, сматра се коначно утврђеном пореском обавезом.

Изузетно од става 3. овог члана, за нерезидента обвезника годишњег пореза на доходак грађана из члана 87. овог закона, коначно утврђена пореска обавеза односи се и на годишњи порез на доходак грађана.

Члан 97

Облик и садржину пореске пријаве прописује министар.

Надлежност пореског органа

Члан 98

Пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе:

1) за приходе од самосталне делатности – пореском органу на чијој територији има регистровано седиште;

2) за приходе од непокретности – пореском органу на чијој територији се налази непокретност;

3) за годишњи порез на доходак грађана, за капиталне добитке и за остале приходе на које се порез не плаћа по одбитку – пореском органу на чијој територији обвезник има пребивалиште, односно боравиште.

Глава трећа

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА

Начин утврђивања и плаћања пореза

Члан 99

По одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

1) зараде;

2) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

3) приходе од капитала, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

4) приходе од непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

5) приходе од давања у закуп покретних ствари, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник;

6) добитке од игара на срећу;

7) приходе од осигурања лица;

8) приходе спортиста и спортских стручњака;

9) остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник.

Под правним лицем у смислу става 1. овог члана подразумева се и део правног лица, односно пословна јединица нерезидентног правног лица која је регистрована код надлежног државног органа (представништво и др.), као и државни органи и организације.

Члан 100

По решењу надлежног пореског органа утврђује се и плаћа порез на:

1) паушални приход од самосталне делатности;

2) капитални добитак;

3) годишњи порез на доходак грађана.

Члан 100а

Самоопорезивањем утврђују се и плаћају порези на следеће приходе:

1) приходе од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге у складу са чланом 43. став 2. овог закона;

2) (брисана)

3) приходе које исплаћује исплатилац који није правно лице или предузетник, и то:

(1) приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине;

(2) камате;

(3) приходе од издавања непокретности и давања у закуп покретних ствари;

(4) друге приходе из члана 85. овог закона.

Ако исплатилац прихода нема обавезу да обрачуна и плати порез по одбитку, обавезу утврђивања и плаћања пореза самоопорезивањем има обвезник који остварује зараде и друге приходе у или из друге државе, код дипломатског или конзуларног представништва стране државе, односно међународне организације или код представника и службеника таквог представништва, односно организације, као и у другом случају када исплатилац прихода нема обавезу да обрачуна и плати порез по одбитку.

Порез на зараду и друге приходе из става 2. овог члана, утврђује се и плаћа на приход који је обвезник примио, односно из кога је дужан да плати припадајуће обавезе.

Начин утврђивања и доспелост пореза по одбитку

Члан 101

Порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 101а

(Брисан)

Члан 102

(Брисан)

Члан 103

За приходе од капитала по основу камате, банка је дужна да обрачуна и плати порез по одбитку у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, односно да плати обрачунати порез најкасније првог наредног дана када ради платни промет ако у моменту исплате камате, укључујући и приписивање камате, платни промет није радио.

Изузетно од става 1. овог члана, када се салдирање новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности врши преко Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар), Централни регистар у моменту салдирања новца по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани уплатни рачун порез на приход од капитала на остварену камату за период од дана стицања до дана отуђења или откупа дужничке хартије од вредности.

Члан 104

Предузетник који води пословне књиге обрачунава и наплаћује порез по одбитку на приходе које остварује правно лице у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Члан 105

(Брисан)

Члан 106

Исплатилац из члана 101. овог закона дужан је да обвезнику, приликом сваке исплате, као и по истеку године, изда обрачун са подацима о: бруто приходу, трошковима, опорезивом приходу, олакшицама, плаћеним доприносима за социјално осигурање и плаћеном порезу.

Исплатиоцем у смислу става 1. овог члана, у случају када Централни регистар, сагласно члану 103. став 2. овог закона, обрачунава, обуставља и уплаћује порез по одбитку на камату по основу отуђења или откупа дужничке хартије од вредности, сматра се банка – члан Централног регистра код које се води наменски новчани рачун обвезника пореза за плаћања по основу продаје хартија од вредности.

Члан 107

(Брисан)

Члан 107а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Србија закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања, и да је он стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује код исплатиоца прихода потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, сносиће разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентни обвезник накнадно достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 5. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Члан 108**

Ближе прописе о начину утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку доноси министар.

Регистар исплатилаца прихода интерпретаторима

Члан 108а

Пореска управа води Регистар исплатилаца прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на које се порез плаћа по одбитку, интерпретаторима, као ауторима или носиоцима сродних права, ансамблима и оркестрима, имитаторима, илузионистима и другим извођачима (у даљем тексту: интерпретатор), менаджерима и другим ангажованим лицима (у даљем тексту: друга ангажована лица).

Исплатиоци прихода из става 1. овог члана, у смислу овог закона, јесу:

1) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност из области угоститељства, туризма, посредовања и других делатности, а у својим или закупљеним објектима организују извођење естрадних програма забавне и народне музике или других забавних програма;

2) правна и физичка лица регистрована за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма, која производе и емитују телевизијски програм забавне и народне музике, забавни, колажни, новогодишњи и слични програм, без обзира да ли им је издата или не дозвола за емитовање програма у складу са законом којим се уређује обављање радиодифузне делатности;

3) правна и физичка лица која обављају регистровану делатност, савези, удружења, организације, заједнице, месне заједнице и слични субјекти који у својим или закупљеним објектима или на другим местима организују концерте, културно-уметничке, туристичке и друге сличне манифестације и приредбе, на којима се изводе естрадни програми забавне и народне музике, новогодишњи и други слични забавни програми или друге забавне приредбе.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, најкасније до 31. јануара 2005. године.

Новоосновани исплатиоци прихода из става 2. овог члана, дужни су да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесу пријаву из става 3. овог члана, у року од 15 дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Правна и физичка лица која обављају делатност из става 2. овог члана, а која нису исплатиоци прихода по основу извођења естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, у случају да ангажују интерпретаторе и друга ангажована лица из става 1. овог члана, дужна су да у року од 48 сати од дана фактичког почетка организовања естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, поднесу пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако Пореској управи у прописаном року не поднесе пријаву из ст. 3. и 4. овог члана за упис у регистар из става 1. овог члана.

Жалба против решења из става 6. овог члана није допуштена.

Исплатилац прихода из става 2. овог члана, дужан је да са интерпретатором и другим ангажованим лицем на извођењу естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, закључи уговор, и да Пореској управи до петог у месецу доставља писмено обавештење о закљученим уговорима у претходном месецу.

Исплатиоцу прихода из става 2. овог члана, Пореска управа решењем изриче меру привремене забране обављања делатности у трајању до 30 дана, ако организује извођење естрадног програма забавне и народне музике или другог забавног програма, ангажовањем лица из става 1. овог члана без закљученог уговора или ако Пореској управи у прописаном року не достави писмено обавештење о закљученим уговорима.

Жалба против решења из става 9. овог члана није допуштена.

Садржину пријаве из става 3. овог члана и обавештења из става 8. овог члана ближе уређује министар.

Регистар послодаваца

Члан 108б

Пореска управа води Регистар правних и физичких лица, државних органа и организација, органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе и других органа и организација у којима се исплаћују зараде, односно плате (у даљем тексту: послодавац).

Новоосновани послодавац дужан је да Пореској управи, према месту свог седишта, поднесе пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, у року од осам дана од дана уписа у одговарајући регистар код надлежног органа.

Садржину пријаве из става 2. овог члана, споразумно ближе уређују министар и министар рада, запошљавања и социјалне политике.

Порези по решењу

Начин утврђивања и доспелост пореза по решењу

Члан 109

Порез на паушално утврђен приход од самосталне делатности порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, критеријума и елемената утврђених у складу са чланом 41. овог закона.

До доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину, обвезници пореза из става 1. овог члана дужни су да плаћају порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину.

Порез на капиталне добитке надлежни порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве као и на основу других података.

Обвезник пореза на капитални добитак у пореској пријави исказује податке о цени оствареној преносом права, удела и хартија од вредности и њиховој набавној цени и право на пореско ослобођење.

Ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореска обавеза се утврђује на основу података о оствареном капиталном добитку којим располаже надлежни порески орган.

Право на пореско ослобођење из члана 79. став 1. и члана 80. овог закона утврђује се решењем надлежног пореског органа на основу документације о решавању стамбеног питања, приложене уз пореску пријаву.

Повраћај плаћеног пореза на капиталне добитке из члана 79. став 2. овог закона остварује се на захтев обвезника, уз који је приложена документација о решавању стамбеног питања.

Годишњи порез на доходак грађана порески орган утврђује на основу података из пореске пријаве, пословних књига и других података који су од значаја за утврђивање пореске обавезе.

Члан 110

Порези који се утврђују решењем пореског органа плаћају се у року од:

1) 15 дана по истеку сваког месеца – на паушално утврђен приход од самосталне делатности;

2) 15 дана од дана достављања решења о утврђивању пореза – на годишњи порез на доходак грађана и на капиталне добитке.

Начин утврђивања и доспелост пореза код самоопорезивања

Члан 111

Предузетник који води пословне књиге дужан је да у складу са овим законом у пореској пријави обрачуна:

1) порез за порески период за који се пријава подноси (у даљем тексту: коначно обрачунати порез);

2) месечну аконтацију пореза за текући порески период.

Обвезник из става 1. овог члана висину месечне аконтације утврђује као једну дванаестину коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке.

Ако је обвезник из става 1. овог члана у пореском периоду обављао делатност краће од дванаест месеци висину месечне аконтације утврђује као количник коначно обрачунатог пореза који не садржи порез на капиталне добитке и броја месеци обављања делатности у претходном пореском периоду.

У случају из става 3. овог члана у број месеци обављања делатности урачунава се сваки месец у којем је обвезник обављао делатност без обзира на број дана обављања делатности у том месецу.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио мање пореза од коначно обрачунатог пореза, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник из става 1. овог члана аконтативно платио више пореза од коначно обрачунатог пореза, више плаћени порез представља аконтацију за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

До утврђивања коначно обрачунатог пореза предузетник који води пословне књиге дужан је да плаћа порез у висини месечне аконтације утврђене за претходни порески период.

Ако је висина месечне аконтације утврђена на начин из ст. 2. до 4. овог члана већа, односно мања од месечне аконтације коју је платио у складу са ставом 7. овог члана, обвезник је дужан да месечну аконтацију за текући порески период увећа, односно умањи тако да збир плаћених аконтација од почетка до краја текућег пореског периода буде једнак као да је од почетка текућег пореског периода плаћао аконтације утврђене на начин из ст. 2. до 4. овог члана.

Обавеза плаћања увећане, односно умањене месечне аконтације из става 8. овог члана настаје у месецу који следи месец у којем је поднета пореска пријава.

Члан 112

Предузетник који води пословне књиге који у току године започне обављање делатности висину месечне аконтације утврђује сходном применом члана 111. овог закона а на основу података из пореске пријаве коју подноси у складу са чланом 94. став 1. овог закона.

Ако у текућем пореском периоду дође до значајних промена у пословању, пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације предузетник који води пословне књиге може, по подношењу пореске пријаве из члана 111. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Најкраћи период за који се саставља порески биланс из става 2. овог члана је месец дана.

Предузетник који води пословне књиге може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 2. овог члана за месец у коме је пријава поднета.

Члан 113

Обвезник пореза који се у складу са овим законом утврђују самоопорезивањем, у пореској пријави исказује податке о врсти и висини оствареног прихода и друге податке од значаја за утврђивање висине пореске обавезе, као и висину пореске обавезе утврђене у складу са овим законом у зависности од врсте прихода.

Члан 114

Порези које у складу са овим законом обвезник утврђује самоопорезивањем плаћају се најкасније до истека рока за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, предузетник који води пословне књиге месечну аконтацију пореза плаћа у року од 15 дана по истеку сваког месеца.

Чл. 115-119

(Брисано)

Жалба

Чл. 120-156**

(Престали да важе)

Глава пета

ЈЕМСТВО, ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА И ЗАСТАРЕЛОСТ

Јемство

Члан 157

За порез по одбитку јемчи солидарно исплатилац прихода.

За порез на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 10. овог закона.

Лице које са или без накнаде преузме део или целокупну имовину којом предузетник обавља делатност јемчи солидарно за обавезе предузетника настале обављањем делатности пре преузимања имовине до висине вредности преузете имовине, а предузетник који престаје да обавља делатност дужан је да пре брисања из прописаног регистра измири све своје пореске обавезе настале током обављања делатности.

Чл. 158-162

(Брисани)

Повраћај пореза и право на камату

Чл. 163-165**

(Престали да важе)

Чл. 166-168***

(Престало да важи)

Чл. 169 до 171

(Брисани)

Члан 172**

(Престао да важи)

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 173

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 74/94, 53/95, 1/96, 12/96, 24/96, 39/96, 52/96, 54/96, 16/97, 60/97, 20/98, 42/98, 18/99, 21/99, 25/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона, примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 174

Поступак утврђивања аконтације пореза за 2001. годину на приходе од пољопривреде и шумарства и на приходе од самосталне делатности који је започет по одредбама закона из члана 173. став 1. овог закона, окончаће се у складу са тим законом.

Члан 175

Поступак утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који није правоснажно окончан до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 176

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године, саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу до 15. јула 2001. године.

Члан 177

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење по основу новоосноване радње или право на пореску олакшицу по основу улагања страног капитала, у складу са законом из члана 173. став 1. овог закона, има право да користи то ослобођење, односно олакшицу до истека рока до кога је утврђена.

Члан 178

Годишњи порез на доходак грађана за 2001. годину утврђује се и плаћа по одредбама овог закона, с тим што ће се прописани износи из члана 87. ст. 1. и 2, члана 88. став 1. и члана 89. став 1. овог закона ускладити са процентом раста, односно смањења зарада за период од ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2001. године.

Члан 179

За период од 1. јануара 1999. године до дана почетка примене овог закона, на камату по основу девизне штедње претворене, без пристанка улагача, у орочени депозит код овлашћене банке, који представља јавни дуг државе, у складу са законом који уређује измирење обавеза по основу девизне штедње грађана, не плаћа се порез на приходе од капитала.

Члан 180

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим одредаба о порезу на зараде и друге приходе које се примењују од 1. јуна 2001. године и члана 123. који се примењује од дана ступања на снагу овог Закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 16

Одредбе члана 13. став 1. и члана 14. овог закона примењују се код утврђивања годишњег пореза на доходак грађана за 2002. годину.

Члан 17

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2003. године, осим чл. 3. и 9. који се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004)

Члан 70

За 2004. и 2005. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 71

Обавеза пореза по коначном обрачуну за 2004. годину за обвезнике на приходе од самосталне делатности и на приходе од пољопривреде и шумарства који порез плаћају на опорезиву добит, утврђује се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс за 2004. годину, обвезници из става 1. овог члана саставиће у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Члан 72

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2004. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 73

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2005. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 62/2006)

Члан 33[с1]

Послодавац који на дан ступања на снагу овог закона исплаћује зараду, односно плату, дужан је да Пореској управи према месту свог седишта, на обрасцу из члана 29. овог закона, поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана, најкасније до 30. новембра 2006. године.

Члан 34[с1]

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац – правно лице ако у року из члана 33. овог закона не поднесе пријаву за упис у регистар из тог члана.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у државном органу и органу локалне самоуправе новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара.

Члан 35[с1]

Порез на зараде које су остварене закључно за месец новембар 2006. године, обрачунава се и плаћа у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Послодавци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде за месец децембар 2006. године и платили порез на зараде, а после почетка примене овог закона врше исплату другог дела или коначну исплату зараде за тај месец, обрачун и плаћање пореза на зараде код коначне исплате врше у складу са овим законом.

Члан 36[с1]

Повластицу из чл. 9. и 10. закона може да оствари послодавац који на дан 1. септембра 2006. године има најмање исти број запослених као и на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 37[с1]

За 2006. и 2007. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 38[с1]

На утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана остварен у 2006. години примењују се одредбе овог закона.

Члан 39[с1]

Прво усклађивање динарских износа, сагласно члану 3. овог закона, извршиће се у јануару 2008. године.

Изузетно од става 1. овог члана, прво усклађивање динарских износа из члана 5. и члана 26. овог закона, извршиће се у јануару 2007. године, за период од првог дана наредног месеца од дана ступања на снагу овог закона до 31. децембра 2006. године.

Усклађени динарски износи из става 2. овог члана примењују се од првог дана наредног месеца по објављивању тих износа.

Члан 40[с1]

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније до 31. децембра 2006. године.

Члан 41[с1]

Овај закон примењиваће се од 1. јануара 2007. године, осим члана 1, став 9. у делу који се односи на ПДВ надокнаду, као и одредаба чл. 4. и 8, који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона и чл. 2, 9. и 10, који ће се примењивати од 1. септембра 2006. године.

Члан 42[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 16[с2]

За 2010. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 17[с2]

Додатна примања странца резидента, запосленог код резидентног лица или у сталној пословној јединици нерезидентног лица, која су исплаћена до дана ступања на снагу овог закона, ослобођена су од пореза на зараду у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Примања физичког лица – странца резидента из става 1. овог члана, која су исплаћена после ступања на снагу овог закона, рачунаће се у доходак из члана 87. став 7. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06 и 65/06 – исправка) за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана.

Члан 18[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 44/2009)

Члан 2[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 18/2010)

Члан 18[с4]

За 2011. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 19[с4]

Одредбе овог закона у погледу обавезе утврђивања и плаћања годишњег пореза на доходак грађана примењиваће се на доходак остварен у 2010. години.

Члан 20[с4]

Изузетно, за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину, доходак за опорезивање чини разлика између дохотка утврђеног у складу са чланом 87. ст. 4. до 7. Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09) и неопорезивог износа из става 1, односно става 2. тог члана, умањена за износ привременог смањења плата, односно зарада, нето накнада и других примања физичког лица – обвезника годишњег пореза на доходак грађана, сагласно Закону о привременом смањењу плата, односно зарада, нето накнада и других примања у државној администрацији и јавном сектору (“Службени гласник РС”, број 31/09).

Изузетно, обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2009. годину дужан је да за остварени доходак у тој години поднесе пореску пријаву за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана, најкасније до 15. априла 2010. године.

Члан 21[с4]

Физичка лица из члана 3. овог закона која на дан 1. јануара 2010. године имају статус обвезника пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, осим лица која су већ обвезници пореза на приходе од самосталне делатности према Закону о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09 и 44/09), дужна су да надлежном пореском органу поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности, најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 22[с4]

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе по основу порескоправних односа који настану од 1. јануара 2010. године, а у вези су са самосталном делатношћу и годишњим порезом на доходак грађана, сходно одредбама чл. 3, 4, 11, 12, 13, 15, 19. и 21. овог закона.

Члан 23[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 50/2011)

Члан 12[с5]

За 2012. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 13[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 12[с6]

Капитални добитак, сагласно члану 4. овог закона, не утврђује се и не плаћа на приход остварен од дана ступања на снагу овог закона по основу преноса уз накнаду права, удела или хартија од вредности које је обвезник пре продаје држао у свом портфељу непрекидно најмање десет година у који период се рачуна и време до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 13[с6]

За 2013. годину не утврђује се и не плаћа порез на приходе од пољопривреде и шумарства на катастарски приход.

Члан 14[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 67[с7]

Исплатиоци који су до дана почетка примене овог закона извршили исплату дела зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате обрачунавају и плаћају порез на зараде у складу са Законом о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12 и 114/12 – УС) закључно са коначном исплатом те зараде, односно плате и накнаде зараде, односно плате.

Члан 68[с7]

Одредбе овог закона које уређују утврђивање пореза самоопорезивањем примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Изузетно од става 1. овог члана од 1. јула 2013. године утврђивање пореза самоопорезивањем може да примени обвезник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности који се определи да почев од 1. јула 2013. године исплаћује личну зараду као своје месечно лично примање из члана 22. став 2. овог закона и о томе до 1. јула 2013. године писаним путем обавести надлежни порески орган.

Одредбе члана 2. овог закона примењиваће се почев од 1. јануара 2014. године.

Члан 69[с7]

Коначан обрачун пореза на стварне приходе од самосталне делатности за 2013. годину врши се у складу са одредбама овог закона.

Члан 70[с7]

Одредбе овог закона којима се уређује паушално опорезивање примењиваће се на утврђивање обавезе почев за 2014. годину, осим одредбе члана 23. став 1. тачка 4) овог закона која се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 71[с7]

На утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2013. годину примењују се одредбе овог закона.

Члан 72[с7]

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 73[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 13[с8]

Предузетник који порез плаћа на стварни приход од самосталне делатности, а који се определи да у 2014. години исплаћује личну зараду, дужан је да у писаном облику достави обавештење надлежном пореском органу о свом опредељењу да врши исплату личне зараде закључно са 31. јануаром 2014. године.

Члан 14[с8]

Одредбе члана 3. ст. 1. и 2. и чл. 5, 6, 8, 9. и 10. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Члан 15[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 57/2014)

Члан 3[с9]

Послодавац који је до дана почетка примене овог закона стекао право на пореску олакшицу из чл. 21в и 21д Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка и 108/13), пореску олакшицу остварује у складу са тим законом.

Члан 4[с9]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на доходак грађана

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 40[с10]

Поступци утврђивања и наплате пореза на капиталне добитке који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 41[с10]

Послодавац који користи пореску олакшицу из члана 21в Закона о порезу на доходак грађана (“Службени гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14 и 68/14 – др. закон), за одређено новозапослено лице, наставља да користи олакшицу у складу са чланом 7. овог закона.

Послодавац који заснује радни однос са новозапосленим лицима од 1. јануара 2016. године, може да се определи да по основу радног односа са тим лицима користи пореску олакшицу из члана 7. или из члана 8. овог закона.

Члан 42[с10]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године, осим одредаба чл. 1, 16, 27, 32. и 33. у делу који се односи на опорезивање прихода од непокретности, као и чл. 17, 18. и 20. које ће се примењивати од 1. јануара 2017. године.

Corporate Profit Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – други закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење и 112/2015)

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са овим законом, и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (у даљем тексту: недобитна организација).

Недобитном организацијом из става 3. овог члана нарочито се сматрају: установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичка организација; синдикална организација; комора; црква и верска заједница; удружење; фондација и задужбина.

Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, правно лице које, у складу са законом којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода, испуњава услове и определи се да, у складу са тим законом, уместо пореза на део добити, плаћа посебан порез по тонажи брода, за тај део добити није порески обвезник у складу са овим законом.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 3а

За потребе примене одредби овог закона, јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом сматра се територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за значајно мање пореско оптерећење добити правних лица, било свих правних лица или оних која испуњавају посебне услове, као и дивиденди које она расподељују својим оснивачима у поређењу са оним предвиђеним одредбама овог закона и закона који уређује опорезивање дохотка грађана, односно за онемогућавање или отежавање утврђивања стварних власника правних лица од стране пореских органа Републике Србије и онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Републике Србије (у даљем тексту: јурисдикција са преференцијалним пореским системом).

Нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које:

1) је основано на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Став 2. овог члана се не примењује у случају да се нерезидентно правно лице може сматрати резидентом друге државе уговорнице за потребе примене међународног уговора о избегавању двоструког опорезивања између те државе и Републике Србије.

За потребе примене става 1. овог члана министар финансија утврђује листу јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

Члан 4

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву.

Порески биланс и пореску пријаву подноси и нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике обавља преко сталне пословне јединице која се сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања не сматра сталном пословном јединицом.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (у даљем тексту: МСФИ за МСП) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони чији је прималац повезано лице из члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) затезне камате између повезаних лица;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 8

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.

Члан 9а

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.

Члан 10

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим гоодwилл-а.

Средства из става 2. овог члана разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) И група 2,5%;

2) ИИ група 10%;

3) ИИИ група 15%;

4) ИВ група 20%;

5) В група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у И групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе ИИ-В утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у И групу јесу непокретности.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава по групама и начин утврђивања амортизације.

Члан 10а

У случају да је стално средство на које се примењују одредбе члана 10. овог закона набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. овог закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:

1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. овог закона;

2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа “ван дохвата руке” у смислу чл. 60. и 61. овог закона.

Чл. 11-14

(Брисани)

Члан 15

Као расход у пореском билансу обвезника признају се издаци у збирном износу највише до 5% од укупног прихода за:

1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, као и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту;

2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

Издаци из става 1. тачка 1) овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим, односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана.

Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 10% од укупног прихода.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Члан 16

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива;

3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника.

Под трошковима утужења у смислу става 7. овог члана сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 9. овог члана и члана 22а овог закона, који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно из става 7. овог члана.

Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2. овог члана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9. и 11. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника.

Члан 16а

На терет расхода признаје се губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања.

У случају да је по основу потраживања из става 1. овог члана извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22а овог закона, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона.

Чл. 17 и 18

(Брисани)

Члан 19

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.

Члан 20

Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Члан 21

(Брисан)

Члан 22

На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.

Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом на нивоу банке, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, у складу са прописима Народне банке Србије.

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите, као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом.

На терет расхода признају се и остала дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе.

Изузетно од става 1. овог члана, на терет расхода у пореском билансу признају се расходи настали по основу обезвређења обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу тог субјекта.

Усклађивање прихода

Члан 23

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 24

(Брисан)

Члан 25

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона, од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Приход који резидентни обвезник оствари од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са Законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 25а

Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Приходи настали у вези са расходима који у пореском периоду нису били признати у складу са чланом 7а овог закона, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 26

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Чл. 26а-26к

(Брисано)

Капитални добици и губици

Члан 27

Капитални добитак обвезник остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности укључујући и непокретности у изградњи;

2) права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, које у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

4) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови.

Капиталним добитком сматра се и приход који оствари нерезидентни обвезник од продаје имовине из става 1. тач. 1), 3) и 4) овог члана, као и од продаје непокретности на територији Републике коју није користио за обављање делатности.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из ст. 1. и 2. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, утврђене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 3. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Члан 28

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно, у случају продаје повезаном лицу из члана 59. овог закона, тржишна цена ако је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.

Члан 29

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена из става 1. овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Набавна цена имовине стечене конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, јесте најнижа обезвређена вредност те имовине након извршене конверзије, утврђена у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, осим у случају из става 2. овог члана.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са законом који уређује инвестиционе фондове.

Члан 30

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 2. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.

Члан 31

Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину из члана 27. овог закона стекло статусном променом изврши продају те имовине.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину статусном променом пренело на друго правно лице, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.

Порески третман губитака

Члан 32

Губици утврђени у пореском билансу, изузев капиталних добитака и губитака који су утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Члан 33

Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.

У случају поделе или одвајања, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34

Добит обвезника у поступку ликвидације, у поступку стечаја од дана доношења решења о отварању стечајног поступка до дана почетка примене плана реорганизације или правоснажног решења о настављању стечајног поступка банкротством, као и у поступку реорганизације, опорезује се у складу са овим законом.

Обвезник из става 1. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана:

1) покретања поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану покретања поступка ликвидације;

2) окончања поступка ликвидације са стањем на дан окончања поступка ликвидације;

3) отварања поступка стечаја са стањем на дан који претходи дану отварања поступка стечаја;

4) почетка примене плана реорганизације са стањем на дан који претходи дану почетка примене плана реорганизације.

Уколико се поступак ликвидације, односно поступак стечаја, односно реорганизација, наставе у наредној календарској години, обвезник из става 1. овог члана подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. овог закона.

Добит обвезника у периоду од правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка (у даљем тексту: период стечаја) утврђује се као позитивна разлика вредности имовине обвезника са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца. Вредност имовине обвезника са почетка периода стечаја је вредност имовине на дан који претходи дану отварања стечајног поступка коригована за промене настале до почетка периода стечаја у складу са прописима који уређују стечај.

Обвезник из става 4. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од десет дана од дана:

1) правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством са стањем на дан правоснажности тог решења;

2) правоснажности решења о закључењу стечајног поступка банкротством на дан правоснажности тог решења.

Члан 35

Ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала који се расподељује члановима привредног друштва над којим је окончан поступак ликвидације, односно закључен поступак стечаја, сматра се дивидендом.

Вредност неновчане имовине из става 1. овог члана једнака је њеној тржишној вредности.

Министар финансија ближе уређује начин и поступак утврђивања дивиденде из става 1. овог члана.

Чл. 36 и 37

(Брисани)

Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене, као и у случају покретања поступка стечаја или ликвидације.

На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Изузетно од става 2. овог члана, за пореског обвезника из члана 34. став 3. овог закона, порески период је период стечаја.

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39

Стопа пореза на добит правних лица је пропорционална и једнообразна.

Стопа пореза на добит правних лица износи 15%.

Члан 40

Уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу:

1) дивиденди и удела у добити у правном лицу, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона;

2) накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада);

3) камата;

4) накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике;

5) накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе нерезидентног правног лица по основу извођења естрадног, забавног, уметничког, спортског или сличног програма у Републици, који нису опорезовани као доходак физичког лица (извођача, музичара, спортисте и сл.), у складу са прописима којима се уређује опорезивање дохотка грађана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на приходе које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом по основу ауторских накнада, камата, накнада по основу закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике, као и накнада по основу услуга, без обзира на место њиховог пружања или коришћења, односно место где ће бити пружене или коришћене, обрачунава се и плаћа порез по одбитку по стопи од 25%.

Порез по одбитку из ст. 1. и 3. овог члана не плаћа се на приходе које оствари нерезидентно правно лице, односно нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије.

Резидентно правно лице дужно је да на дан исплате прихода из ст. 1, 2. и 3. овог члана поднесе пореску пријаву.

На приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица, другог нерезидентног правног лица, физичког лица, нерезидентног или резидентног или од отвореног инвестиционог фонда, на територији Републике, по основу капиталних добитака насталих у складу са одредбама чл. 27. до 29. овог закона, обрачунава се и плаћа порез по решењу по стопи од 20% ако међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Изузетно од става 1. овог члана, на приходе из тачке 4) тог става које нерезидентно правно лице остварује од исплатиоца који није дужан да обрачунава, обуставља и плаћа порез по одбитку, обрачунава се и плаћа порез по решењу из става 6. овог члана.

Порез по решењу из става 6. овог члана обрачунава се и плаћа и на приходе из става 1. тач. 2), 3), 4) и 5) овог члана које нерезидентно правно лице оствари по основу намирења потраживања у поступку извршења, односно у сваком другом поступку намирења потраживања, у складу са законом.

Нерезидентно правно лице – прималац прихода из ст. 6, 7. и 8. овог члана, дужно је да у року од 30 дана од дана остваривања прихода, преко пореског пуномоћника одређеног у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација, поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, и то у општини на чијој територији се налази непокретност, седиште привредног друштва у којем нерезидентни обвезник има удео или хартије од вредности који су предмет продаје, односно седиште или пребивалиште исплатиоца прихода по основу закупа, односно подзакупа покретних ствари, као и седиште или пребивалиште пореског пуномоћника у случају остварења прихода из става 8. овог члана, на основу које надлежни порески орган доноси решење.

Садржај пореске пријаве из става 9. овог члана ближе уређује министар финансија.

Порез по одбитку из ст. 1. и 2. овог члана и порез по решењу из ст. 6, 7. и 8. овог члана не обрачунава се и не плаћа ако се приход из ст. 1, 2, 6, 7. и 8. овог члана исплаћује сталној пословној јединици нерезидентног обвезника из члана 4. овог закона.

Уколико резидентно правно лице исплаћује приходе сталној пословној јединици нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, оно је дужно да обрачуна и уплати порез по одбитку у складу са одредбама става 1. тачка 1) и става 3. овог члана.

У случају примене става 12. овог члана приходи на које се примењују одредбе става 1. тачка 1) и става 3. овог члана, као и расходи са њима повезани не узимају се у обзир за потребе утврђивања пореске основице сталне пословне јединице нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Резидентно правно лице које откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужно је да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа накнаде, као и да поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу.

Износ накнаде из става 14. овог члана не садржи порез на додату вредност.

Садржај пореске пријаве из ст. 5. и 14. овог члана ближе уређује министар финансија.

Члан 40а

Код обрачуна пореза по одбитку на приходе нерезидента, исплатилац прихода примењује одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, под условом да нерезидент докаже статус резидента државе са којом је Република закључила уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је нерезидент стварни власник прихода.

Статус резидента државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања у смислу става 1. овог члана, нерезидент доказује потврдом о резидентности у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Ако исплатилац прихода примени одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања, а нису испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, што за последицу има мање плаћени износ пореза, дужан је да плати разлику између плаћеног пореза и дугованог пореза по овом закону.

Надлежни порески орган, на захтев нерезидента, дужан је да изда потврду о порезу плаћеном у Републици.

На нерезидентно правно лице – примаоца прихода из члана 40. ст. 6, 7. и 8. овог закона, примењују се одредбе уговора о избегавању двоструког опорезивања у складу са одредбама ст. 1. до 3. овог члана.

Ако исплатилац прихода у моменту исплате прихода нерезиденту не располаже потврдом из става 2. овог члана, дужан је да приликом исплате прихода примени одредбе овог закона.

Ако нерезидентно правно лице достави надлежном пореском органу потврду из става 2. овог члана, разлика између износа плаћеног пореза из става 6. овог члана и износа пореза за који би постојала обавеза плаћања да је обвезник у моменту исплате прихода располагао потврдом из става 2. овог члана, сматра се више плаћеним порезом.

Део шести

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈИ

Члан 41

Ради остваривања циљева економске политике у погледу стимулисања привредног раста, обвезницима се пружају порески подстицаји.

Порески подстицаји у односу на порез на добит правних лица утврђују се само овим законом.

Чл. 42 и 43

(Брисано)

Пореска ослобођења

Члан 44

Плаћања пореза на добит ослобађа се недобитна организација за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није већи од 400.000 динара, под условом да:

1) не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима;

2) годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике;

3) не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица;

4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције.

Повезаним лицима из става 1. тач. 1) до 3) овог члана сматрају се лица из члана 59. овог закона.

Недобитна организација дужна је да води евиденцију о приходима и расходима, да поднесе порески биланс и пореску пријаву.

Члан 45

(Брисан)

Члан 46

Ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица предузеће за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, сразмерно учешћу тих лица у укупном броју запослених.

Члан 46а-50

(Брисано)

Подстицаји код улагања

Члан 50а

Порески обвезник који уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од једне милијарде динара, који та средства користи за обављање претежне делатности и делатности уписаних у оснивачком акту обвезника, односно наведених у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно том улагању.

Улагањем у основна средства од стране другог лица, у смислу става 1. овог члана, сматра се и улагање у основни капитал и повећање основног капитала у складу са законом.

У случају из става 2. овог члана, основна средства вреднују се по тржишној (фер) вредности.

Пореско ослобођење примењује се по испуњењу услова из става 1. овог члана, од прве године у којој је остварена опорезива добит.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана сматрају се лица која је обвезник запослио у периоду стицања услова за пореско ослобођење, тако да у моменту испуњења услова за коришћење наведеног пореског ослобођења обвезник има најмање 100 додатно запослених, а који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, у односу на број запослених који је имао у периоду када је почео да стиче право на ово пореско ослобођење.

Новозапосленим лицима у смислу става 1. овог члана не сматрају се лица која су била запослена у, посредно или непосредно, повезаном лицу у смислу члана 59. овог закона.

Члан 50б

(Брисан)

Члан 50в

Ако обвезник из члана 50а овог закона, смањи број запослених који су и непосредно радно ангажовани код обвезника, испод броја укупно запослених на неодређено време у односу на број запослених које је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење из члана 50а став 1. овог закона, тако да је просечан број запослених, утврђен на последњи дан периода за који се подноси пореска пријава мањи од броја запослених које је обвезник имао у пореском периоду у којем је испунио услове за порески подстицај из члана 50а овог закона, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Просечан број запослених из става 1. овог члана обвезник утврђује тако што број запослених на крају сваког месеца у пореском периоду сабере и добијени збир подели са бројем месеци пореског периода.

Члан 50г

Ако пре истека периода пореског ослобођења обвезник из члана 50а овог закона прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. овог закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ једнак тржишној цени отуђених средстава, а најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа утврђених у члану 50а овог закона, губи право на пореско ослобођење и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни порески период, у тој пореској пријави обрачуна, као и да плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у коме је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за наредни порески период, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Чл. 50д и 50ђ

(Брисани)

Члан 50е

Сразмера из члана 50а овог закона утврђује се на начин који ближе уређује министар финансија.

Сразмера улагања из става 1. овог члана утврђује се за сваки порески период у времену трајања пореског ослобођења.

Члан 50ж

Министар финансија ближе уређује начин вођења књиговодствене евиденције пословања за кориснике пореских подстицаја из члана 50а овог закона.

Члан 50з

Надлежна организациона јединица Пореске управе утврђује испуњеност услова за коришћење пореских подстицаја из члана 50а овог закона.

Члан 50и

Право на порески подстицај код улагања из члана 50а овог закона, не остварује се за набавку опреме већ коришћене у Републици.

Порески подстицај из става 1. овог члана не може се пренети на друго правно лице, које није стекло право на коришћење тог подстицаја у смислу овог закона, ни у случају када друго правно лице учествује у статусној промени са обвезником који користи наведени порески подстицај.

Право на порески подстицај из става 1. овог члана не остварује се за основна средства, и то за: ваздухоплове и пловне објекте који се не користе за обављање делатности; путничке аутомобиле, осим аутомобила за такси превоз, рент-а-цар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике; намештај, осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечијих и радничких одмаралишта; тепихе; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсне предмете за уређење простора; мобилне телефоне; клима уређаје; опрему за видео надзор; огласна средства, као и алат и инвентар са калкулативним отписом.

Део седми

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОБИТИ ОСТВАРЕНЕ У ДРУГОЈ ДРЖАВИ

Добит сталне пословне јединице резидентног обвезника

Члан 51

Ако резидентни обвезник оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави на коју је плаћен порез у тој држави, на рачун пореза на добит правних лица утврђеног према одредбама овог закона одобрава му се порески кредит у висини пореза на добит плаћеног у тој другој држави.

Порески кредит из става 1. овог члана не може бити већи од износа који би се обрачунао применом одредаба овог закона на добит остварену у иностранству.

Међукомпанијске дивиденде

Члан 52

Матично правно лице – резидентни обвезник Републике може умањити обрачунати порез на добит правних лица за износ пореза који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде, које се укључују у приходе матичног правног лица, као и за износ пореза по одбитку који је нерезидентна филијала платила у другој држави на те исплаћене дивиденде.

Приходи од дивиденди из нерезидентне филијале укључују се у приходе резидентног матичног правног лица у износу увећаном за плаћени порез на добит правних лица и плаћени порез по одбитку на дивиденде из става 1. овог члана.

Обавеза из става 2. овог члана постоји само у случају примене пореског кредита из става 1. овог члана.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза матичног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона, био обрачунат на приходе од дивиденди из нерезидентне филијале у износу увећаном за порез који је његова нерезидентна филијала платила у другој држави на добит из које су исплаћене дивиденде.

Неискоришћени део пореског кредита из става 4. овог члана може се пренети на рачун пореза матичног правног лица из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Матичним правним лицем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом.

Филијалом, у смислу овог закона, сматра се правно лице у чијем капиталу матично правно лице учествује под условима предвиђеним овим законом.

Члан 53

Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично правно лице које је непрекидно у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса поседовало 10% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

Обвезник из става 1. овог члана је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када матично правно лице остварује посредну контролу над нерезидентном филијалом кроз поседовање 10% или више акција, односно удела друге нерезидентне филијале.

Члан 53а

Резидентни обвезник који из друге државе оствари приходе од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, на које је плаћен порез по одбитку у тој другој држави, може умањити обрачунати порез на добит правних лица у Републици за износ пореза по одбитку плаћеног у тој другој држави.

Уколико резидентни обвезник користи право на порески кредит из става 1. овог члана, приходи од камата, ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона, остварени у другој држави, а по основу којих се користи право на порески кредит из става 1. овог члана, укључују се у приходе резидентног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку на камате, ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и дивиденде које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. овог закона.

Порески кредит из става 1. овог члана може се користити за умањење обрачунатог пореза резидентног правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа који би се добио применом пореске стопе из члана 39. став 2. овог закона на основицу која одговара износу од 40% остварених прихода из става 1. овог члана на које је у другој држави плаћен порез по одбитку и који се сходно ставу 2. овог члана укључује у приходе резидентног обвезника.

Члан 54

Начин остваривања права на порески кредит из чл. 52, 53. и 53а овог закона ближе уређује министар финансија.

Министар финансија ће ближе уредити поступак остваривања права на отклањање двоструког опорезивања предвиђених међународним уговорима о избегавању двоструког опорезивања.

Део осми

ГРУПНО ОПОРЕЗИВАЊЕ И ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ

Пореско консолидовање

Члан 55

Матично правно лице и зависна правна лица, у смислу овог закона, чине групу повезаних правних лица ако међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела.

Повезана правна лица имају право да траже пореско консолидовање под условом да су сва повезана правна лица резиденти Републике.

Захтев за пореским консолидовањем матично правно лице подноси надлежном пореском органу најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана, од почетка до краја тог пореског периода.

Уколико су испуњени услови из ст. 1. до 3. овог члана, надлежни порески орган у року од 30 дана од дана подношења захтева доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, почев од пореског периода у коме су испуњени услови из ст. 1-3. овог члана.

Члан 56

Сваки члан групе повезаних правних лица дужан је да поднесе своју пореску пријаву и свој порески биланс, а матично правно лице подноси и консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица.

У консолидованом пореском билансу губици пореског периода једног или више повезаних правних лица пребијају се на рачун добити осталих повезаних правних лица у групи, у том пореском периоду.

Опорезива добит коју оствари члан групе повезаних правних лица а која се исказује у консолидованом пореском билансу не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, односно претходних пореских периода, тог члана групе повезаних правних лица.

За обрачунати порез по консолидованом билансу обвезници су појединачна повезана правна лица из групе, сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у консолидованом пореском билансу.

Члан 57

Једном одобрено пореско консолидовање примењује се најмање пет година, односно пореских периода.

Ако се пре истека рока из става 1. овог члана измене услови из члана 55. ст. 1. и 2. овог закона, или се једно правно лице, више повезаних правних лица, или сва повезана правна лица у групи накнадно определе за појединачно опорезивање пре истека рока из става 1. овог члана, сва повезана правна лица су дужна да сразмерно плате разлику на име пореске привилегије коју су искористили.

Члан 58

(Брисано)

Трансферне цене

Члан 59

Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима.

Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

У случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућност контроле над обвезником.

Могућност значајнијег утицаја на пословне одлуке постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања.

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана.

Изузетно од ст. 2. до 6. овог члана, лицем повезаним са обвезником сматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Члан 60

Обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. овог закона посебно прикаже у свом пореском билансу.

У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да посебно прикаже камату по основу депозита, зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона.

Обвезник је дужан да уз порески биланс приложи документацију у оквиру које и на начин који пропише министар финансија, заједно са трансакцијама из члана 59. став 1. овог закона и ст. 1. и 2. овог члана, посебно приказује вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип “ван дохвата руке”).

У смислу става 3. овог члана, за потребе приказивања вредности трансакције са повезаним лицем по трансферној цени и њене вредности по цени утврђеној по принципу “ван дохвата руке” дозвољена је, када је то примерено околностима случаја, примена обједињеног приступа за већи број појединачних трансакција, односно разложеног приступа у случају сложених трансакција, где је једном трансакцијом обухваћен већи број појединачних трансакција.

У случају да се обвезникова трансферна цена по основу трансакције са појединачним повезаним лицем разликује од цене те трансакције утврђене применом принципа “ван дохвата руке”, он је дужан да у пореску основицу укључи:

1) износ позитивне разлике између прихода по основу трансакције по цени утврђеној применом принципа “ван дохвата руке” и прихода по основу те трансакције по трансферној цени, или

2) износ позитивне разлике између расхода по основу те трансакције по трансферној цени и расхода по основу те трансакције по цени утврђеној применом принципа “ван дохвата руке”.

У случају када је код одређивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” утврђен њен распон, сматра се да се трансферна цена те трансакције не разликује од њене цене по принципу “ван дохвата руке” уколико се вредност трансферне цене налази у оквиру тог распона.

У случају када је код цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” утврђен њен распон, а вредност трансферне цене трансакције је изван тог распона, цена по принципу “ван дохвата руке” за потребе примене става 5. овог члана је једнака средишњој вредности утврђеног распона.

Министар финансија може предвидети случајеве у којима је дозвољено умањење износа који се у складу са ставом 5. овог члана укључује у пореску основицу по основу трансакције између пореског обвезника и одређеног повезаног лица, с тим да то умањење не може довести до умањења пореске основице обвезника испод износа који би био утврђен по основу њене трансферне цене.

Обвезник може умањити пореску основицу по основу трансакција са повезаним лицима само у случају примене одговарајућих одредби међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања.

Обавезе из ст. 1. до 9. овог члана односе се и на трансакције између сталне пословне јединице из члана 4. овог закона и њене нерезидентне централе.

Члан 61

Код утврђивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке”, користе се следеће методе:

1) метода упоредиве цене на тржишту;

2) метода цене коштања увећане за уобичајену зараду (метода трошкова увећаних за бруто маржу);

3) метода препродајне цене;

4) метода трансакционе нето марже;

5) метода поделе добити;

6) било која друга метода којом је могуће утврдити цену трансакције по принципу “ван дохвата руке”, под условом да примена метода претходно наведених у овом ставу није могућа или да је та друга метода примеренија околностима случаја од метода претходно наведених у овом ставу.

Приликом утврђивања цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” користи се она метода која највише одговара околностима случаја, при чему је могуће користити и комбинацију више метода када је то потребно.

За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове, односно кредите између повезаних лица, министар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом “ван дохвата руке”.

Порески обвезник има право да уместо износа каматне стопе из става 3. овог члана за потребе утврђивања износа каматне стопе која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајам односно кредит са повезаним лицима, примени општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона.

Порески обвезник који се одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, дужан је да општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу “ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. овог закона примени на све зајмове, односно кредите са повезаним лицима.

Уколико порески обвезник одлучи да искористи право предвиђено у ставу 4. овог члана, пореска управа, за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу “ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове, односно кредите између тог обвезника и са њима повезаних лица није везана износима каматних стопа из става 3. овог члана.

Члан 61а

Министар финансија ће, ослањајући се на изворе везане за опорезивање трансакција између повезаних лица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), као и других међународних организација, ближе уредити примену одредби члана 10а и чл. 59. до 61. овог закона.

Члан 61б

Република, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе не сматрају се правним лицима за сврху примене чл. 59. до 61а овог закона.

Камата “ван дохвата руке” и спречавање утањене капитализације

Члан 62

Код дуга према повериоцу са статусом повезаног лица из члана 59. овог закона, пореском обвезнику, изузев банци и привредном друштву које обавља делатност финансијског лизинга у складу са прописима који уређују финансијски лизинг (у даљем тексту: давалац финансијског лизинга), признаје се као расход у пореском билансу износ камате и припадајућих трошкова на зајам, односно кредит до висине четвороструке вредности обвезниковог сопственог капитала.

За банке и даваоце финансијског лизинга лимит из става 1. овог члана је десетоструки износ обвезниковог сопственог капитала.

Сопствени капитал, у смислу овог закона, једнак је разлици између активе на основу које обвезник остварује приход и дугова са њом повезаних, с тим што су и актива и дугови упросечени за стање на дан 1. јануара и 31. децембра текуће године.

Министар финансија ближе уређује начин спречавања утањене капитализације.

Део девети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

Подношење пореске пријаве

Члан 63

Порески обвезник је дужан да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез, за период за који се утврђује порез.

Уз пореску пријаву порески обвезник је дужан да поднесе и порески биланс за период из става 1. овог члана.

Пореска пријава подноси се у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује порез.

Поред пореске пријаве из става 3. овог члана, обвезник из члана 34. став 1. овог закона подноси и пореску пријаву у року који је прописан ставом 2. тог члана овог закона.

Порески обвезник из члана 34. став 3. овог закона подноси искључиво пореске пријаве у роковима прописаним ставом 4. тог члана овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, у случају статусне промене која има за последицу престанак друштва, пореска пријава подноси се у року од 60 дана од дана статусне промене.

Ако порески обвезник уз пореску пријаву не поднесе и порески биланс сматра се да пореска пријава није поднета.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана сходно се примењују и на нерезидентног обвезника из члана 5. овог закона.

Садржај пореске пријаве и пореског биланса које подноси порески обвезник из члана 1. ст. 1. до 3. и члана 5. овог закона ближе уређује министар финансија.

Члан 64

Обвезник пореза који у току године отпочне са обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа.

У пореској пријави из става 1. овог члана обвезник даје процену прихода, расхода и добити за порески период који, за обвезника регистрованог до 15. у месецу, започиње месецом у коме је регистрован, а за обвезника регистрованог од 16. до краја месеца, првим наредним месецом. У пореској пријави обвезник обрачунава и месечни износ аконтације пореза на добит.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и у случају када је над обвезником – стечајним дужником у току године обустављен стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, сагласно закону који уређује стечај, при чему је обвезник дужан да пореску пријаву поднесе у року од 15 дана од дана правоснажности решења о обустави стечајног поступка.

Члан 65

(Брисан)

Обрачунавање и плаћање пореза

Члан 66

Порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачуна порез на добит за порески период за који се пријава подноси.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев.

Члан 67

Порески обвезник, осим недобитне организације и пореског обвезника из члана 34. овог закона, са изузетком пореског обвезника у поступку реорганизације, током године порез на добит плаћа у виду месечних аконтација, чију висину утврђује на основу опорезиве добити која не садржи капиталне добитке и губитке, а која је исказана у пореској пријави за претходну годину, односно претходни порески период, и у којој се исказују и подаци од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години.

Месечна аконтација пореза на добит плаћа се до 15-ог у месецу за претходни месец.

Плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, обвезник у текућој години плаћа месечну аконтацију у висини која одговара месечној аконтацији из последњег месеца претходног пореског периода, а почетком плаћања месечне аконтације у складу са ставом 3. овог члана, висина тих аконтација се коригује навише или наниже, тако да се укупно плаћене аконтације од почетка текуће године, односно почетка пореског периода доведу на износ као да је уплата аконтација вршена у складу са пореском пријавом из става 3. овог члана.

На износ месечних аконтација које нису плаћене у року утврђеном у ставу 2. овог члана, порески обвезник дужан је да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 68

Ако у текућој години дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник може, по подношењу пореске пријаве из члана 63. став 1. овог закона, поднети пореску пријаву са пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину, најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс.

Порески обвезник може започети плаћање аконтације у складу са пореском пријавом из става 1. овог члана за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета.

Члан 68а

Порески обвезник који нема обавезу плаћања пореза на добит у виду месечних аконтација у складу са овим законом, порез на добит плаћа за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период.

Члан 69

Ако обвезник пореза не поднесе пореску пријаву или ако се у поступку пореске контроле утврди да је пореска пријава непотпуна, да садржи нетачне податке или да постоје други недостаци и неправилности од значаја за утврђивање пореске обавезе, Пореска управа утврђује пореску обавезу за порески период, односно месечну аконтацију за текућу годину, у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Члан 70

(Брисан)

Члан 70а

Решење по поднетој пореској пријави из члана 40. став 9. овог закона надлежни порески орган доноси у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Порез утврђен решењем надлежног пореског органа из става 1. овог члана, порески обвезник је дужан да уплати у року од 15 дана од дана када му је решење достављено.

Порез по одбитку

Члан 71

Порез по одбитку на приходе из члана 40. ст. 1, 2, 3. и 14. овог закона за сваког обвезника и за сваки појединачно остварени, односно исплаћени приход исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне на дан када је приход остварен, односно исплаћен.

Приход из става 1. овог члана је бруто приход који би нерезидентно правно лице, односно резидентни обвезник остварио, односно наплатио да порез није одбијен од оствареног, односно исплаћеног прихода.

Пореска пријава за порез по одбитку из става 1. овог члана подноси се на дан исплате прихода на који се обрачунава и плаћа порез по одбитку у складу са овим законом.

Порез по одбитку из става 1. овог члана обрачунава се и плаћа по прописима који важе на дан остваривања, односно исплате прихода.

Члан 71а

Ако пореска пријава садржи недостатке у погледу формалне исправности и математичке тачности, Пореска управа у електронском облику обавештава подносиоца пореске пријаве о тим недостацима.

Поновно достављање пореске пријаве са отклоњеним недостацима из става 1. овог члана, не сматра се подношењем измењене пореске пријаве.

Пореска пријава сматра се поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пореске пријаве.

Чл. 72 и 73*

(Престали да важе)

Примена закона који уређује порески поступак

Члан 74

У погледу утврђивања, наплате и повраћаја пореза, правних лекова, казнених одредаба и других питања која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Чл. 75 и 76

(Брисани)

Чл. 77-110*

(Престали да важе)

Јемство

Члан 111

За исплату пореза по одбитку јемчи исплатилац прихода.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику ортачког друштва неограничено солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином.

За неизмирене пореске обавезе правног лица организованог у облику командитног друштва одговара неограничено солидарно комплементар.

Акционар, односно члан друштва са ограниченом одговорношћу који поседује 50% и више акција, односно удела одговара неограничено солидарно за неизмирене пореске обавезе зависног друштва.

Пореске обавезе у смислу ст. 2. до 4. овог члана обухватају и трошкове принудне наплате, камате и новчане казне, као и трошкове пореско-прекршајног поступка.

Део десети

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 112**

(Престао да важи)

Члан 112а

У случају да порески обвезник пропусти да приложи уз порески биланс документацију из члана 60. став 3. овог закона, односно приложи је у непотпуном облику, надлежни порески орган ће му издати опомену и наложити да то учини или да је допуни у року који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана достављања опомене.

Члан 113**

(Престао да важи)

Члан 114*

(Престао да важи)

Део једанаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право на пореско ослобођење и олакшице из чл. 42. и 46. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) има право да користи то ослобођење до истека рока до кога је утврђено.

Члан 116

Поступак утврђивања и наплате пореза на добит предузећа за 2001. годину, који је започет по чл. 43. и 60а Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99) окончаће се у складу са тим законом.

Члан 117

Порески биланс за период од 1. јануара до 30. јуна 2001. године саставиће се у складу са прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Порески биланс из става 1. овог члана подноси се у року од осам дана по истеку рока прописаног за подношење полугодишњег обрачуна резултата пословања.

Члан 118

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 48/99 и 54/99).

До доношења прописа по одредбама овог закона примењиваће се прописи донети на основу закона из става 1. овог члана.

Члан 119

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јула 2001. године, осим члана 107. који се примењује од дана ступања на снагу Закона.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 9[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2003. године, осим члана 1. који се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 43/2003)

Члан 5[с2]

Банке и друге финансијске организације порески биланс за 2003. годину и наредне године састављају у складу са чланом 2. овог закона.

Члан 6[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 84/2004)

Члан 50[с3]

Ефекти усклађивања почетног стања у пословним књигама од 1. јануара 2004. године, ради примене МРС у складу са прописима који уређују рачуноводство, и члан 16. овог закона, нису од утицаја на утврђену пореску обавезу обвезника за 2003. годину и на висину утврђене аконтације за 2004. годину.

Члан 51[с3]

Влада Републике Србије уредиће начин утврђивања и плаћања месечних аконтација пореза на добит за 2004. годину после ступања на снагу овог закона.

Члан 52[с3]

Порески кредит из члана 30. овог закона, порески обвезник може остваривати у 2004. години по основу улагања у основна средства која су извршена у складу са одредбама тог члана, од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 53[с3]

Обвезник који је до дана ступања на снагу овог закона стекао право и започео коришћење пореске олакшице по члану 49. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002 и 43/2003), наставља са коришћењем те олакшице до истека рока њеног коришћења, под условима који су били прописани одредбама тог члана.

Члан 54[с3]

Порески обвезници који остваре право на пореске подстицаје по овом закону, не могу се довести у неповољнији положај у погледу услова и рокова за остваривање тих права због накнадне измене закона и других прописа.

Члан 55[с3]

Порески биланс за 2004. годину саставиће се у складу са одредбама овог закона.

Члан 56[с3]

Одредбе чл. 1-14. и чл. 16-19. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Члан 57[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит предузећа

(“Сл. гласник РС”, бр. 18/2010)

Члан 71[с4]

Порески обвезник који до 31. децембра 2009. године није остварио право на порески подстицај из чл. 50а и 50б Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04), наведене пореске подстицаје користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2010. године.

Члан 72[с4]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2009. године остварио право на пренос капиталног губитка и пренос губитка из члана 30. став 3. и члана 32, као и на пренос неискоришћеног дела пореског кредита из члана 52. став 4. Закона о порезу на добит предузећа (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03 и 84/04) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2009. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 73[с4]

Прописе из чл. 3, 18, 30, 53. и 59. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 74[с4]

Порески биланс за 2009. годину саставиће се у складу са прописима који су важили на дан 31. децембра 2009. године.

Члан 75[с4]

По одредбама овог закона вршиће се утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев од 1. јануара 2010. године, сагласно одредбама чл. 3, 6, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 18, 20, 21, 29, 33, 34, 39, 40, 41, 47, 52, 58. и 59. овог закона.

Члан 76[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 13[с5]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2012. годину.

Члан 14[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредба члана 1. став 1. овог закона примењује се од 1. фебруара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 119/2012)

Члан 53[с6]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2012. године, остварио право на пореске подстицаје из чл. 45, 48а, 50а и 50б Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2012. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 54[с6]

Порески обвезник који до 31. децембра 2012. године, није испунио услове за остваривање права на порески подстицај из члана 50а Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11), наведени порески подстицај користи под условима утврђеним прописима који важе од 1. јануара 2013. године.

Члан 55[с6]

Прописе из чл. 1, 15, 38. и 42. овог закона, министар финансија донеће најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 56[с6]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 1, 6, 7, 15, 18, 19, 22, 47. и 48. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Аконтацију пореза на добит правних лица за 2013. годину, која се утврђује у пореској пријави за 2012. годину, обвезник утврђује и плаћа применом стопе из члана 17. овог закона.

До почетка плаћања месечне аконтације у складу са ставом 2. овог члана, обвезник плаћа аконтацију, почев за јануар 2013. године до почетка плаћања аконтације утврђене у пореској пријави за 2012. годину, у висини која одговара износу аконтације обрачунате за месец децембар 2012. године, увећаном за 50%.

Члан 57[с6]

Обвезник који порез утврђује за порески период различит од календарске године дужан је да аконтацију за јануар 2013. године, и сваки наредни месец 2013. године, до истека пореског периода у 2013. години, увећа за 50%.

За порески период који је започео у 2012. години, и који истиче у 2013. години, обвезник из става 1. овог члана порески биланс подноси у складу са одредбама овог закона, а коначну пореску обавезу обрачунава примењујући пореску стопу која представља пондерисани просек пореских стопа од 10% и 15%.

Пондерисана просечна пореска стопа из става 2. овог члана обрачунава се тако што се износ добијен множењем броја 10 и броја месеци пореског периода током календарске 2012. године, сабере са износом добијеним множењем броја 15 и броја месеци пореског периода током календарске 2013. године, тако добијени износ подели са 12 и дода ознака %.

Члан 58[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 20[с7]

Одредбе овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе почев за 2013. годину, а одредбе чл. 9, 10. и 18. овог закона примењују се од наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 1. став 4. овог закона примењује се од дана ступања на снагу закона којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода.

Члан 21[с7]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 3[с8]

Порески обвезник који је до 31. децембра 2013. године остварио право на порески подстицај из члана 48. Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12 и 47/13) и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2013. годину, може то право да користи до истека рока и на начин прописан тим законом.

Члан 4[с8]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 142/2014)

Члан 20[с9]

На утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе обвезника над којима није окончан, односно закључен поступак који се спроводи у складу са законом којим се уређује ликвидација, односно у складу са законом којим се уређује стечај, до дана ступања на снагу овог закона, примењују се одредбе Закона о порезу на добит правних лица (“Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 и 68/14 – др. закон).

Члан 21[с9]

Одредбе чл. 3. и 12. овог закона примењују се на утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе за 2014. годину.

Одредбе члана 9. ст. 7. до 9, члана 18. став 1. и члана 19. овог закона примењују се од дана који је одређен законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација као дан од којег се пореске пријаве подносе искључиво у електронском облику.

Члан 22[с9]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на добит правних лица

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 27

Одредбе чл. 18, 19, 25. и 26. овог закона примењују се од 1. марта 2016. године.

Члан 28

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Value Added Tax Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени динарски износи, 68/2014 – други закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени динарски износи, 83/2015, 5/2016 – усклађени динарски износи, 108/2016 и 7/2017 – усклађени динарски износи)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у Републици Србији (у даљем тексту: Република).

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 2

Приход од ПДВ припада буџету Републике.

II ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Члан 3

Предмет опорезивања ПДВ су:

1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;

2) увоз добара у Републику.

Промет добара и услуга

Члан 4

Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.

Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и енергија за грејање, односно хлађење.

Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа или другог акта државног органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

2) предаја добара на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је уговорено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;

2а) предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу, закљученог на одређени период, за покретне или непокретне ствари, када ниједна од уговорних страна не може раскинути уговор ако се стране придржавају уговорних обавеза;

3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу;

4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;

5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу добара;

6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалима;

7) пренос права располагања на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

7а) пренос власничког удела на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

8) размена добара за друга добра или услуге.

Са прометом добара уз накнаду изједначава се:

1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица;

2) сваки други промет добара без накнаде;

3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.

Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.

Споредном испоруком добара из става 6. овог члана не сматра се пренос права располагања на грађевинском објекту или економски дељивој целини у оквиру грађевинског објекта која се сматра непокретношћу у смислу закона којим се уређује промет непокретности.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, испорука сваког добра у имовини која се преноси сматра се посебним прометом.

Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добра у низу сматра се посебном испоруком.

Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе уређује критеријуме на основу којих се одређује када се предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу сматра прометом добара из става 3. тачка 2а) овог члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског обвезника и сваким другим прометом без накнаде из става 4. овог члана.

Члан 5

Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4 овог закона.

Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.

Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;

2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала наручиоца;

4) размена услуга за добра или услуге;

5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;

6) (брисана);

7) уступање удела или права.

Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:

1) употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника;

2) пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника.

Употреба добара из става 4. тачка 1) овог члана сматра се прометом услуга уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, свака услуга која се пружа преносом имовине сматра се посебним прометом.

Министар ближе уређује шта се сматра употребом добара и пружањем услуга из става 4. овог члана.

Члан 6

Сматра се да промет добара и услуга, у смислу овог закона, није извршен код:

1) преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност;

2) замене добара у гарантном року;

3) бесплатног давања пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или потенцијалним купцима, односно трећим лицима за потребе анализе на основу акта надлежног органа;

4) давања рекламног материјала и других поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима.

Делом имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се целина којом се омогућава самостално обављање делатности стицаоца дела имовине.

Код преноса целокупне или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да стицалац ступа на место преносиоца.

Преносилац имовине или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана дужан је да стицаоцу достави све податке који се односе на добра и услуге који чине имовину или део имовине чији је пренос извршен.

Ако у року од три године од дана извршеног преноса имовине или дела имовине у складу са ставом 1. тачка 1) овог члана престану услови из става 1. тачка 1) овог члана, стицалац имовине или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге које је стекао тим преносом, а која на дан престанка услова чине његову имовину, на начин на који би преносилац имовине или дела имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ да при преносу имовине или дела имовине нису били испуњени услови из става 1. тачка 1) овог члана.

Изузетно од става 5. овог члана, обавеза обрачунавања ПДВ не односи се на опрему и објекте за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза у складу са овим законом.

Министар ближе уређује поступак замене добара у гарантном року, шта се сматра преносом целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, из става 1. тачка 1), као и шта се сматра уобичајеним количинама пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Увоз добара

Члан 7

Увоз је сваки унос добара у царинско подручје Републике.

III ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК, ПОРЕСКИ ДУЖНИК И ПОРЕСКИ ПУНОМОЋНИК

Порески обвезник

Члан 8

Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице, укључујући и лице које у Републици нема седиште, односно пребивалиште (у даљем тексту: страно лице), које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.

Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.

Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру сталне пословне јединице.

Изузетно од става 3. овог члана, ако страно лице у Републици има сталну пословну јединицу, то страно лице обвезник је за промет који не врши његова стална пословна јединица.

Сталном пословном јединицом из ст. 3. и 4. овог члана сматра се организациони део правног лица који у складу са законом може да обавља делатност.

Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга.

Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје име, а за рачун другог лица.

Члан 9

Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе (у даљем тексту: Република, органи и правна лица), нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе.

Република, органи и правна лица обвезници су за промет добара и услуга из става 1. овог члана за који би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, као и за промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе или локалне самоуправе, а који су опорезиви у складу са овим законом. Сматра се да би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, у смислу овог закона, ако промет добара и услуга из става 1. овог члана, осим Републике, органа и правних лица, врши и друго лице.

Порески дужник

Члан 10

Порески дужник, у смислу овог закона, је:

1) обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ у складу са овим чланом има друго лице;

2) (брисана)

3) прималац добара и услуга, ако страно лице није обвезник ПДВ у Републици, независно од тога да ли у Републици има сталну пословну јединицу и да ли је та стална пословна јединица обвезник ПДВ у Републици;

4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) искаже ПДВ, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и услуга;

5) лице које увози добро.

6) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник је:

1) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ;

2) прималац добара, обвезник ПДВ, за промет грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са овим законом;

3) прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ;

4) прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, обвезник ПДВ који је ова добра набавио ради даље продаје, за промет електричне енергије и природног гаса извршен од стране другог обвезника ПДВ;

5) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ, и то код промета:

(1) хипотековане непокретности код реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека;

(2) предмета заложног права код реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима;

(3) добара или услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом;

6) стицалац имовине или дела имовине чији је пренос извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) овог закона, после чијег преноса су престали услови из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

Изузетно од става 1. тачка 3) овог члана, када страно лице врши промет добара и услуга у Републици лицу које није обвезник ПДВ, осим лицу из члана 9. став 1. овог закона, а накнаду за тај промет добара и услуга у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ, порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ који наплаћује накнаду.

Министар ближе уређује шта се сматра секундарним сировинама, услугама које су непосредно повезане са секундарним сировинама и добрима и услугама из области грађевинарства из става 2. тач. 1) и 3) овог члана.

Порески пуномоћник

Члан 10а

Страно лице које врши опорезиви промет добара и услуга у Републици дужно је да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци, ако овим законом није друкчије уређено.

Страно лице које у Републици врши опорезиви промет добара и услуга искључиво обвезницима ПДВ, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона, као и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом, није дужно да у Републици одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ.

Страно лице из става 1. овог члана може да одреди само једног пореског пуномоћника.

Порески пуномоћник страног лица може бити физичко лице, укључујући и предузетника, односно правно лице, које има пребивалиште, односно седиште у Републици, које је евидентирани обвезник ПДВ најмање 12 месеци пре подношења захтева за одобравање пореског пуномоћства, које на дан подношења захтева нема доспеле, а неплаћене обавезе за јавне приходе по основу обављања делатности које утврђује Пореска управа и којем је надлежни порески орган, на основу поднетог захтева за одобрење пореског пуномоћства уз који је приложена прописана документација (у даљем тексту: захтев за пореско пуномоћство), решењем одобрио пореско пуномоћство.

Порески пуномоћник страног лица не може бити стална пословна јединица тог страног лица.

Порески пуномоћник страног лица у име и за рачун тог страног лица обавља све послове у вези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са овим законом има као обвезник ПДВ (подношење евиденционе пријаве, обрачунавање ПДВ, издавање рачуна, подношење пореских пријава, плаћање ПДВ и друго).

Надлежни порески орган неће издати одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

Надлежни порески орган укинуће одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

У случају укидања одобрења за пореско пуномоћство из става 8. овог члана, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, наступају све правне последице брисања из евиденције за ПДВ у смислу овог закона, осим ако страно лице у року од 15 дана од дана укидања одобрења за пореско пуномоћство, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, не одреди другог пуномоћника и у истом року тај пуномоћник не поднесе захтев за пореско пуномоћство надлежном пореском органу.

Ако надлежни порески орган не одобри пореско пуномоћство пуномоћнику из става 9. овог члана, наступају све правне последице из тог става.

У случају опозива, односно отказа пуномоћја, пореско пуномоћство престаје даном када је надлежни порески орган примио обавештење о опозиву, односно отказу пуномоћја, упућеног од стране лица чије је пуномоћство престало опозивом, односно отказом.

Порески пуномоћник страног лица солидарно одговара за све обавезе страног лица као обвезника ПДВ, укључујући и обавезе по основу брисања из евиденције за ПДВ, а нарочито за плаћање ПДВ, казни и камата у вези са дугом по основу ПДВ.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

IV МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Место промета добара

Члан 11

Место промета добара је место:

1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;

2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;

3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) у којем прималац електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, а који је ова добра набавио ради даље продаје, има седиште или сталну пословну јединицу којима се добра испоручују;

5) пријема воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, за крајњу потрошњу.

У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова, место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Место промета услуга

Члан 12

Овим чланом одређује се порески обвезник искључиво за сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга.

Када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици;

3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

Када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште.

Изузетно од ст. 4. и 5. овог члана, местом промета услуга:

1) у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, сматра се место у којем се налази непокретност;

2) превоза лица, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

3) превоза добара која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

4) сматра се место где су услуге стварно пружене, ако се ради о:

(1) услугама које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима;

(2) услугама организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке, пружених лицу које није порески обвезник;

(3) помоћним услугама у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично, пружених лицу које није порески обвезник;

(4) услугама процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима пружених лицу које није порески обвезник;

(5) услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места;

5) изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период, сматра се место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге;

6) изнајмљивања превозних средстава, осим из тачке 5) овог става, пружених лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште;

7) које се пружају лицу које није порески обвезник, сматра се место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга, ако се ради о услугама:

(1) преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знакове и друга права интелектуалне својине;

(2) оглашавања;

(3) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику;

(4) обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и информације о пословним поступцима и искуству;

(5) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке делатности или од коришћења неког права из ове тачке;

(6) банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључујући реосигурање, осим изнајмљивања сефова;

(7) стављања на располагање особља;

(8) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава;

(9) омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енергије и мрежи за грејање, односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама;

(10) телекомуникација;

(11) радијског и телевизијског емитовања;

(12) пружених електронским путем;

8) посредовања код промета добара или услуга која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања.

Место промета услуге посредовања која се пружа пореском обвезнику, осим услуга посредовања из става 6. тачка 1) овог члана, одређује се у складу са ставом 4. овог члана.

Краћим временским периодом из става 6. тачка 5) овог члана сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима од 90 дана.

Министар ближе уређује шта се сматра услугама из става 6. тачка 1), тачка 4) подтачка (5), превозним средствима из тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8), као и услугама из тачке 7) подтачка (12) овог члана.

Место увоза добара

Члан 13

Место увоза добара је место у којем је увезено добро унето у царинско подручје Републике.

Време промета добара

Члан 14

Промет добара настаје даном:

1) отпочињања слања или превоза добара примаоцу или трећем лицу, по његовом налогу, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по њиховом налогу;

2) преузимања добара од стране примаоца у случају уградње или монтаже добара од стране испоручиоца или, по његовом налогу, трећег лица;

3) преноса права располагања на добрима примаоцу, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) очитавања, односно на други начин утврђивања стања, у складу са законом, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) овог закона, у циљу обрачуна испоруке;

5) очитавања стања примљене воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, у циљу обрачуна потрошње.

У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.

Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.

Време промета услуга

Члан 15

Услуга се сматра пруженом даном када је:

1) завршено појединачно пружање услуге;

2) престао правни основ пружања услуге – у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга.

Изузетно од става 1. тачка 2) овог члана, ако се за пружање услуга издају периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.

Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог дела услуге.

Делимична услуга из става 3. овог члана постоји ако је за одређене делове економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.

Време увоза добара

Члан 15а

Време увоза добара настаје даном када је добро унето у царинско подручје Републике.

Настанак пореске обавезе

Члан 16

Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи:

1) промет добара и услуга;

2) наплата, односно плаћање ако је накнада или део накнаде наплаћен, односно плаћен у новцу пре промета добара и услуга;

2а) издавање рачуна код услуга из члана 5. став 3. тачка 1) овог закона;

3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те обавезе нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.

V ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА

Пореска основица код промета добара и услуга

Члан 17

Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања (у даљем тексту: субвенције), у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано.

Субвенцијама из става 1. овог члана сматрају се новчана средства која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних средстава на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом.

У основицу се урачунавају и:

1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.

Основица не садржи:

1) попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга;

2) износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.

Ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Министар ближе уређује начин утврђивања пореске основице.

Члан 18

Основицом код промета добара без накнаде сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара, у моменту промета.

Основицом код промета услуга без накнаде сматра се цена коштања тих или сличних услуга, у моменту промета.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана ПДВ се не урачунава у основицу.

У случају превоза путника аутобусима, који врши лице које нема место стварне управе у Републици, основицу чини просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.

Начин утврђивања накнаде из става 4. овог члана ближе уређује министар.

Основица код увоза добара

Члан 19

Основица код увоза добара је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима.

У основицу из става 1. овог члана урачунава се и:

1) акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.

Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.

Члан 20

Код увоза добара, које је обвезник привремено извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде (у даљем тексту: оплемењивање), оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом.

У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 19. став 2. овог закона.

Измена пореске основице

Члан 21

Ако се основица накнадно повећа за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона.

Ако се основица накнадно смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.

Ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ, односно лицу које није обвезник ПДВ, измену из става 3. овог члана обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима.

Обвезник може да измени основицу за износ накнаде који није наплаћен само на основу правноснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању.

Ако обвезник који је изменио основицу у складу са ставом 5. овог члана прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ.

Измена основице из ст. 1 – 5. овог члана врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, повећање, односно смањење вредности динара у односу на страну валуту, не доводи до измене пореске основице, под условом да је при утврђивању основице и обрачунатог ПДВ и наплати накнаде примењена иста врста курса динара исте банке.

Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ, примењују се одредбе овог закона.

Министар ближе уређује начин измене пореске основице.

Обрачун вредности исказаних у страним валутама

Члан 22

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењује се средњи курс централне банке, односно уговорени курс који важи на дан настанка пореске обавезе.

Ако је основица за увоз добара изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењују се царински прописи који утврђују царинску вредност, а који важе на дан настанка пореске обавезе.

Пореска стопа

Члан 23

Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%.

По посебној стопи ПДВ од 10% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:

1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;

1а) (брисана)

2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;

2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;

3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;

4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава – производа који се хирушки уграђују у организам;

5) материјала за дијализу;

6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке;

7) уџбеника и наставних средстава;

7а) (брисана)

8) дневних новина;

9) монографских и серијских публикација;

10) огревног дрвета, укључујући брикете, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе;

11) услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај у складу са законом којим се уређује туризам;

12) услуге које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;

12а) (брисана)

13) природног гаса;

13а) топлотне енергије за потребе грејања;

14) пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима;

15) услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане;

16) пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода;

17) управљање комуналним отпадом;

18) одржавање чистоће на површинама јавне намене;

19) одржавање јавних зелених површина и приобаља;

20) превоз путника и њиховог пратећег пртљага;

21) управљање гробљима и погребне услуге.

Министар ближе уређује шта се, у смислу овог закона, сматра добрима и услугама из става 2. тач. 1), 2), 2а), 4) – 11) и 15) – 21) овог члана.

VI ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА

Пореска ослобођења за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза

Члан 24

ПДВ се не плаћа на:

1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19 став 2 овог закона;

2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

4) промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако:

(1) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара;

(2) је укупна вредност испоручених добара већа од 150 ЕУР, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ;

5) унос добара у слободну зону, превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;

6) промет добара која су у поступку царинског складиштења;

6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;

7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;

8) превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;

9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;

11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;

12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;

14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;

15) испоруке злата Народној банци Србије;

16) добра и услуге намењене за:

(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;

(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;

(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;

(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;

16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено;

16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;

16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;

17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) – 16) овог става.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана примењује се и ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета.

Пореско ослобођење из става 1. тачка 3) овог члана не односи се на промет добара која инострани прималац сам превезе ради опремања или снабдевања спортских чамаца, спортских авиона и осталих превозних средстава за приватне потребе.

Ослобођење из става 1. тачка 16) подтач. (1) и (3) овог члана се остварује под условом реципроцитета, а на основу потврде министарства надлежног за иностране послове.

Иностраним примаоцем добара или услуга, у смислу овог члана, сматра се лице које:

1) је обвезник, а чије је место стварне управе ван Републике;

2) није обвезник, а има пребивалиште или седиште ван Републике.

Начин и поступак остваривања пореског ослобођења из ст. 1. – 3. овог члана прописује министар.

Пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза

Члан 25

ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала, и то код:

1) пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност;

2) пословања и посредовања у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности;

3) кредитних послова, укључујући посредовање, као и новчаних позајмица;

3а) (брисана)

4) преузимања обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање;

5) пословања и посредовања у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама;

6) пословања и посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица;

7) пословања друштава за управљање инвестиционим фондовима у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;

8) пословања друштава за управљање добровољним пензијским фондовима у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови.

ПДВ се не плаћа и на промет:

1) услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању;

2) земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта;

3) објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и промета објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ може у потпуности одбити као претходни порез;

3а) добара и услуга за које при набавци обвезник није имао право на одбитак претходног пореза;

3б) добара за која је у претходној фази промета постојала обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе;

5) удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. овог закона;

6) поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара;

7) услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа;

8) услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту;

9) услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испорука зубне протетике од стране стоматолога;

10) људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;

11) услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности;

12) услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга;

13) услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област;

14) услуга из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

15) услуга из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

16) услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга;

17) услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера;

18) услуга приређивања игара на срећу;

19) услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.

Ако је обвезник ПДВ при набавци добара могао да оствари право на одбитак дела претходног пореза у складу са чланом 30. овог закона, не примењује се пореско ослобођење из става 2. тачка 3а) овог члана.

Лицем чија делатност није усмерена ка остваривању добити, у смислу става 2. овог члана, сматра се лице које је основано од стране Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и чији је власник Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе у потпуности или у већинском делу.

Министар ближе уређује шта се сматра добрима, односно услугама из става 2. тач. 3), 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) овог члана.

Пореска ослобођења код увоза добара

Члан 26

ПДВ се не плаћа на увоз добара:

1) чији промет је у складу са чланом 24. став 1. тач. 5), 10), 11) и 13) – 16в) и чланом 25. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. тач. 5) и 10) овог закона ослобођен ПДВ;

1а) која се увозе на основу уговора о донацији, односно као хуманитарна помоћ у складу са законом којим се уређују донације, односно хуманитарна помоћ;

1б) која су извезена, а која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена;

1в) која се, у оквиру царинског поступка, уносе у слободне царинске продавнице;

1г) по основу замене у гарантном року;

1д) чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, и то: електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење;

2) која се, у оквиру царинског поступка, привремено увозе и поново извозе, као и стављају у царински поступак активног оплемењивања са системом одлагања;

3) која се, у оквиру царинског поступка, привремено извозе и у непромењеном стању поново увозе;

4) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак прераде под царинском контролом;

5) у оквиру царинског поступка, над транзитом робе;

6) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак царинског складиштења;

7) за која је у складу са чланом 216. и чланом 217. став 1. тачка 6) Царинског закона (“Службени гласник РС”, бр. 18/10, 111/12 и 29/15) прописано ослобођење од царине, осим на увоз моторних возила.

VII ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ

Појам

Члан 27

Претходни порез је износ ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који обвезник може да одбије од ПДВ који дугује.

Услови за одбитак претходног пореза

Члан 28

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако добра набављена у Републици или из увоза, укључујући и набавку опреме, као и објеката за вршење делатности и економски дељивих целина у оквиру тих објеката (у даљем тексту: објекти за вршење делатности), односно примљене услуге, користи или ће их користити за промет добара и услуга:

1) који је опорезив ПДВ;

2) за који у складу са чланом 24. овог закона постоји ослобођење од плаћања ПДВ;

3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује:

1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом;

2) документ о извршеном увозу добара у којем је исказан ПДВ и документ којим се потврђује да је исказани ПДВ плаћен приликом увоза.

У пореском периоду у којем су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана обвезник може да одбије претходни порез од дугованог ПДВ, и то:

1) обрачунати и исказани ПДВ за промет добара и услуга, који је или ће му бити извршен од стране другог обвезника у промету;

2) ПДВ који је плаћен приликом увоза добара.

Право на одбитак претходног пореза настаје даном испуњења услова из ст. 1 – 3. овог члана.

Право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник:

1) из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. тач. 1)-5) овог закона, под условом да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана;

2) из члана 10. став 2. тачка 6) овог закона, под условом да поседује рачун претходног учесника у промету у складу са овим законом, да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да ће та добра и услуге користити за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Обвезник може да оствари право на одбитак претходног пореза у року од пет година од истека године у којој је стекао ово право.

Изузимање од одбитка претходног пореза

Члан 29

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу:

1) набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, мотоцикала са бочним седиштем, трицикала, четвороцикала, јахти, чамаца и ваздухоплова, објеката за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга, које су повезане са коришћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга који су повезани са коришћењем објеката за смештај тих добара;

2) издатака за репрезентацију обвезника;

3) издатака за исхрану и превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла.

4) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, обвезник има право на одбитак претходног пореза ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање делатности:

1) промета и изнајмљивања наведених превозних средстава и других добара;

2) превоза лица и добара или обуку возача за управљање наведеним превозним средствима.

Издацима за репрезентацију из става 1. тачка 2) овог члана сматрају се издаци за угоститељске услуге, поклони, осим поклона мање вредности, издаци за одмор, спорт, разоноду и други издаци учињени у корист пословних партнера, потенцијалних пословних партнера, представника пословних партнера и других физичких лица, а да за то не постоји правна обавеза.

Подела претходног пореза и сразмерни порески одбитак

Члан 30

Ако обвезник користи испоручена или увезена добра или прима услуге, за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза, као и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, дужан је да изврши поделу претходног пореза према економској припадности на део који има право и део који нема право да одбије од ПДВ који дугује.

Ако за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге обвезник не може да изврши поделу претходног пореза на начин из става 1. овог члана, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (у даљем тексту: сразмерни порески одбитак).

Сразмерни порески одбитак утврђује се применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за износе који су опредељени на начин из става 1. овог члана, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. овог закона.

Проценат сразмерног пореског одбитка за порески период утврђује се стављањем у однос промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ и укупног промета добара и услуга у који није укључен ПДВ, извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.

У промет добара за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из става 4. овог члана не урачунава се промет опреме и објеката за вршење делатности.

У последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године, обвезник ПДВ врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години.

Министар ближе уређује начин утврђивања и исправку сразмерног пореског одбитка.

Исправка одбитка претходног пореза код измене основице

Члан 31

Ако се основица за опорезиви промет добара и услуга:

1) смањи, обвезник коме је извршен промет добара и услуга дужан је да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио;

2) повећа, обвезник коме је извршен промет добара и услуга може да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана односи се и на примаоца добара или услуга из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана врши се и на основу овереног преписа записника о судском поравнању, у складу са чланом 21. ст. 3. и 5. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је измењена основица.

Министар ближе уређује начин исправке одбитка претходног пореза код измене основице.

Исправка одбитка претходног пореза на основу одлуке пореског или царинског органа

Члан 31а

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга, обвезник ПДВ који је примио добра и услуге може да исправи одбитак претходног пореза ако је износ ПДВ обрачунат од стране пореског органа платио обвезнику ПДВ који му је извршио промет добара и услуга.

Ако се решење из става 1. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ који је извршио промет добара и услуга дужан је да о томе писмено обавести примаоца добара и услуга.

На основу писменог обавештења из става 2. овог члана прималац добара и услуга дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза.

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга обвезнику ПДВ – пореском дужнику из члана 10. став 1. тачка 3), односно став 2. овог закона, тај обвезник ПДВ може да исправи одбитак претходног пореза ако је платио износ ПДВ утврђен од стране надлежног пореског органа.

Ако се решење из става 4. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ је дужан да изврши исправку одбитка претходног пореза по том основу.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, повећан, смањен, рефундиран или обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан да, на основу царинског документа или одлуке царинског органа, исправи одбитак претходног пореза у складу са том изменом.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Исправка одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32

Обвезник који је остварио право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности, као и улагања у сопствене или туђе објекте, осим улагања која се односе на редовно одржавање објеката (у даљем тексту: улагања у објекте), дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза ако престане да испуњава услове за остваривање овог права, и то у року краћем од пет година од момента прве употребе за опрему, десет година од момента прве употребе за објекте, односно десет година од момента завршетка улагања у објекте.

Исправка одбитка претходног пореза врши се за период који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем је обвезник испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник нема обавезу да изврши исправку одбитка претходног пореза у случају:

1) промета опреме и објеката за вршење делатности са правом на одбитак претходног пореза;

2) улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду;

3) преноса имовине или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Стицалац имовине из става 3. тачка 3) овог члана врши исправку одбитка претходног пореза који је за објекте и опрему за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности остварио преносилац имовине ако престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује шта се сматра опремом и објектима за вршење делатности и улагањима у објекте у смислу овог закона, као и начин спровођења исправке одбитка претходног пореза.

Накнадно стицање права на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32а

Обвезник ПДВ који није имао право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте може да оствари право на одбитак дела претходног пореза ако у роковима из члана 32. став 1. овог закона испуни услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник из става 1. овог члана може да оствари право на одбитак дела претходног пореза сразмерно периоду који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем обвезник није испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Стицалац имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона може да оствари право на одбитак дела претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, односно за улагања у објекте, по основу којих преносилац имовине није имао право на одбитак претходног пореза, ако стекне услове за остваривање овог права у роковима из става 1. овог члана и ако му преносилац имовине достави неопходне податке за остваривање права на одбитак претходног пореза.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Ако обвезник ПДВ који је остварио право на одбитак дела претходног пореза у складу са ставом 1. овог члана престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза пре истека прописаних рокова, дужан је да исправи одбитак претходног пореза у складу са чланом 32. овог закона сразмерно периоду у којем не испуњава услове за одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује начин утврђивања дела претходног пореза из става 2. овог члана.

Стицање права на одбитак претходног пореза код евидентирања за обавезу плаћања ПДВ

Члан 32б

Лице које је евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом има право на одбитак претходног пореза за добра која поседује на дан који претходи дану отпочињања ПДВ активности, а која је набавило у периоду од 12 месеци пре отпочињања ПДВ активности, под условима да:

1) је извршило попис добара и пописну листу доставило пореском органу при подношењу пријаве за ПДВ (у даљем тексту: евиденциона пријава);

2) поседује рачун који му је издао претходни учесник у промету, обвезник ПДВ, у којем је исказан обрачунати ПДВ за промет добара, односно царински документ о извршеном увозу добара и износу обрачунатог ПДВ за увоз тих добара;

3) је платило рачун испоручиоцу добара, обвезнику ПДВ, односно да је ПДВ плаћен приликом увоза.

Сматра се да ПДВ активност из става 1. овог члана, а у смислу овог закона, отпочиње наредног дана од дана када је настала обавеза за евидентирање за обавезу плаћања ПДВ, односно даном опредељивања за обавезу плаћања ПДВ.

Право на одбитак претходног пореза за добра из става 1. овог члана обвезник ПДВ стиче у пореском периоду у којем је извршио промет са правом на одбитак претходног пореза тих добара, односно добара произведених или састављених од тих добара.

Добрима из става 1. овог члана не сматрају се добра која се сматрају опремом и објектима за вршење делатности у складу са овим законом.

Пописна листа из става 1. тачка 1) овог члана нарочито садржи податке о врсти, количини и датуму набавке добара, набавној цени добара без ПДВ и износу обрачунатог ПДВ.

VIII ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА

Мали порески обвезници

Члан 33

Малим обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара.

Мали обвезник не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 2. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Укупним прометом из става 1. овог члана сматра се промет добара и услуга из члана 28. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду (у даљем тексту: укупан промет).

Пољопривредници

Члан 34

Физичка лица која су власници, закупци и други корисници пољопривредног и шумског земљишта и физичка лица која су као носиоци, односно чланови пољопривредног газдинства уписана у регистру пољопривредних газдинстава у складу са прописом којим се уређује регистрација пољопривредних газдинстава (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом.

ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима.

Ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун или рачун штедње).

Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику.

Пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Пољопривредник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 5. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 6. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 7. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Туристичка агенција

Члан 35

Туристичком агенцијом, у смислу овог закона, сматра се обвезник који путницима пружа туристичке услуге и у односу на њих иступа у своје име, а за организацију путовања прима добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе (у даљем тексту: претходне туристичке услуге).

Туристичке услуге које пружа туристичка агенција сматрају се, у смислу овог закона, јединственом услугом.

Место вршења јединствене туристичке услуге утврђује се у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. овог закона.

Основица јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција је износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

У случајевима из члана 5. став 4. овог закона, као укупна накнада у смислу става 4. овог члана сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Туристичка агенција може да утврди основицу у складу са ст. 4. и 5. овог члана за групе туристичких услуга или за све туристичке услуге пружене у току пореског периода.

Туристичка агенција за туристичке услуге из става 1. овог члана не може да исказује ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза на основу претходних туристичких услуга које су јој исказане у рачуну.

Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети

Члан 36

Обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (у даљем тексту: опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

Основица из става 1. овог члана примењује се ако код набавке добара њихов испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике из става 1. овог члана.

У случајевима из члана 4. став 4. овог закона, као продајна цена за израчунавање разлике сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Код промета добара из става 1. овог члана, обвезник не може исказивати ПДВ у рачунима или другим документима.

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза за добра и услуге који су у непосредној вези са добрима из става 1. овог члана.

Половним добрима из става 1. овог члана не сматрају се секундарне сировине из члана 10. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако би износ ПДВ обрачунат у складу са одредбама ст. 1 – 3. овог члана за промет добара чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину, био мањи од износа пореза који би за тај промет био обрачунат у складу са тим законом, на тај промет не плаћа се ПДВ.

Министар ближе уређује шта се сматра половним добрима, уметничким делом, колекционарским добром и антиквитетом из става 1. овог члана.

Пореска обавеза по наплаћеном потраживању

Члан 36а

Обвезник ПДВ чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 50.000.000 динара и који је у том периоду непрекидно био евидентиран за обавезу плаћања ПДВ може да поднесе захтев надлежном пореском органу за одобравање плаћања пореске обавезе по наплаћеном потраживању за извршени промет добара и услуга (у даљем тексту: систем наплате), под условима да:

1) је у претходних 12 месеци подносио пореске пријаве за ПДВ у прописаном року;

2) у претходних 12 месеци нису престали услови за обрачунавање ПДВ по систему наплате, односно да обвезник ПДВ није престао да користи систем наплате на сопствени захтев.

Захтев из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу који проверава испуњеност услова за систем наплате и издаје потврду о одобравању система наплате.

Обвезник ПДВ примењује систем наплате од првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем је примио потврду из става 2. овог члана.

Обвезник ПДВ коме је надлежни порески орган одобрио примену система наплате:

1) обрачунава ПДВ за извршени промет добара и услуга, издаје рачун у складу са овим законом у којем исказује обрачунати ПДВ и наводи да за тај промет добара и услуга примењује систем наплате;

2) пореску обавезу из тачке 1) овог става плаћа за порески период у којем је наплатио потраживање, односно део потраживања за извршени промет добара и услуга, у делу наплаћеног потраживања;

3) има право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 28. ст. 1, 2. и 4. овог закона, а под условом да је претходном учеснику у промету платио обавезу за промет добара и услуга, у делу плаћене обавезе, односно да је плаћен ПДВ при увозу добара.

Изузетно од става 4. овог члана, систем наплате не примењује се код:

1) промета добара из члана 4. став 3. тач. 7) и 7а) овог закона;

2) преноса целокупне или дела имовине, осим преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона;

3) промета добара и услуга за који је обвезник ПДВ порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона;

4) промета добара и услуга у складу са чл. 35. и 36. овог закона;

5) промета добара и услуга који се врши повезаним лицима у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Ако обвезник ПДВ не наплати потраживање за промет добара и услуга у року од шест месеци од дана када је извршио промет, дужан је да пореску обавезу по основу тог промета плати за порески период у којем је истекао рок од шест месеци.

Систем наплате престаје првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем:

1) је обвезник ПДВ доставио изјаву надлежном пореском органу о престанку система наплате;

2) су настале околности због којих се обвезнику ПДВ не би одобрио систем наплате од стране надлежног пореског органа при подношењу захтева за одобравање овог система.

Надлежни порески орган издаје потврду о престанку система наплате из става 7. овог члана.

Изузетно од става 7. овог члана, систем наплате престаје и у случају подношења захтева за брисање из евиденције за ПДВ даном престанка ПДВ активности.

Код престанка система наплате, обвезник ПДВ је дужан да за последњи порески период, односно период у којем је престао са ПДВ активношћу, а у којем је примењивао систем наплате, плати и пореску обавезу за промет добара и услуга за који није наплатио потраживање и има право да ПДВ обрачунат од стране претходног учесника у промету којем није платио обавезу за промет добара и услуга одбије као претходни порез у складу са овим законом.

Министар ближе уређује шта се сматра наплатом потраживања из става 1. овог члана.

IX ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА КОД ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА

Члан 37

Обвезник је дужан да:

1) поднесе евиденциону пријаву;

2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;

3) води евиденцију и сачињава прегледе обрачуна ПДВ у складу са овим законом;

4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве;

5) доставља обавештења пореском органу у складу са овим законом.

Евидентирање и брисање из евиденције обвезника ПДВ

Члан 38

Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.

Евиденциону пријаву подноси и мали обвезник, односно пољопривредник који се определио за обавезу плаћања ПДВ, у року из става 1. овог члана.

Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ.

Обвезник је дужан да наведе порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) у свим документима у складу са овим законом.

Члан 38а

На захтев обвезника који у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, укључујући и обвезника из члана 33. став 5. и члана 34. став 8. овог закона, за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (у даљем тексту: регистар) код органа надлежног за вођење регистра, обвезник ПДВ који престаје да обавља делатност дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра, надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ.

Захтев за брисање из евиденције за ПДВ из ст. 1. и 2. овог члана обавезно садржи податак о датуму престанка обављања ПДВ активности.

Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без потврде из става 4. овог члана.

Потврда из члана 38. став 3. и става 4. овог члана садржи следеће податке:

1) назив, односно име и презиме и адресу обвезника;

2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ;

3) ПИБ;

4) датум отпочињања ПДВ активности и евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ.

Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима ПДВ којима су издате потврде из става 5. овог члана.

Члан 39

(Брисан)

Члан 40

Обвезник који је поднео захтев за брисање из евиденције за ПДВ дужан је да на дан престанка ПДВ активности:

1) изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом и да о томе сачини пописну листу;

2) изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте и улагања у објекте у складу са овим законом;

3) утврди износ претходног пореза за добра, осим добара из тачке 2) овог става, и дате авансе.

Износ исправљеног одбитка претходног пореза и износ претходног пореза из става 1. тач. 2) и 3) овог члана обвезник исказује као дуговани у пореској пријави у складу са овим законом.

Пописну листу из става 1. тачка 1) овог члана обвезник подноси уз пореску пријаву из става 2. овог члана.

Члан 41

Министар прописује образац евиденционе пријаве и поступак евидентирања и брисања из евиденције обвезника за ПДВ, као и садржину пописне листе из члана 40. став 3. овог закона.

Издавање рачуна

Члан 42

Обвезник је дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга.

У случају пружања временски ограничених или неограничених услуга чије је трајање дуже од годину дана, обавезно се издаје периодични рачун, с тим што период за који се издаје тај рачун не може бити дужи од годину дана.

Обавеза издавања рачуна из ст. 1. и 2. овог члана постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ.

Рачун нарочито садржи следеће податке:

1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна;

2) место и датум издавања и редни број рачуна;

3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна;

4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга;

5) датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања;

6) износ основице;

7) пореску стопу која се примењује;

8) износ ПДВ који је обрачунат на основицу;

9) напомену о одредби овог закона на основу које није обрачунат ПДВ;

10) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате.

Рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара и услуга.

Обвезник ПДВ не издаје рачун за промет добара и услуга за који је решењем утврђена обавеза плаћања ПДВ од стране пореског органа.

Члан 43

Рачун из члана 42. став 1. овог закона је и документ о обрачуну који издаје обвезник као прималац добара и услуга, којим се обрачунава накнада за промет добара и услуга, ако:

1) обвезник – прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну;

2) између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну постоји сагласност да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга;

3) је документ о обрачуну достављен обвезнику који је испоручио добра или услугу;

4) се обвезник који је испоручио добра и услуге писмено сагласио са исказаним ПДВ, осим у случају када тај обвезник није порески дужник за испоручена добра и пружене услуге у складу са овим законом.

Члан 44

Ако обвезник у рачуну за испоручена добра и услуге искаже већи ПДВ од оног који у складу са овим законом дугује, дужан је да тако исказан ПДВ плати, док у новом рачуну не исправи износ ПДВ.

Исправка ПДВ из става 1. овог члана врши се у пореском периоду у којем је издат рачун са исправљеним износом ПДВ.

Лице које искаже ПДВ у рачуну, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара или услуга, дугује исказани ПДВ.

Члан 45

Министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна или могу да се изоставе поједини подаци у рачуну, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Обавеза вођења евиденције

Члан 46

Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле, као и да за сваки порески период сачини преглед обрачуна ПДВ.

Министар ближе уређује облик, садржину и начин вођења евиденције, као и облик и садржину прегледа обрачуна ПДВ.

Члан 47

Обвезник је дужан да чува евиденцију из члана 46. овог закона и документацију на основу које води ову евиденцију до истека рока застарелости за утврђивање и наплату ПДВ, односно најмање десет година по истеку календарске године од момента прве употребе објеката и завршетка улагања у објекте из члана 32. овог закона.

Порески период, подношење пореске пријаве, обрачун и плаћање ПДВ

Члан 48

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара, као и за обвезника из члана 36а овог закона.

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 50.000.000 динара, осим за обвезника из члана 36а овог закона.

За обвезника из става 1. овог члана који оствари укупан промет у претходних 12 месеци мањи од 50.000.000 динара, порески период је календарско тромесечје почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

За обвезника из става 2. овог члана који у календарском тромесечју оствари укупан промет у претходних 12 месеци већи од 50.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

Обвезник из става 2. овог члана, може да поднесе надлежном пореском органу захтев за промену пореског периода у календарски месец, најкасније до 15. јануара текуће календарске године.

Одобрени порески период из става 5. овог члана траје најмање 12 месеци.

За обвезнике који први пут започну ПДВ активност у текућој календарској години, независно од дана регистрације за обављање делатности када је реч о обвезнику који се региструје за обављање делатности, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец.

За пореског дужника који није обвезник ПДВ, порески период је календарски месец.

Члан 49

Обвезник је дужан да обрачунава ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга у том периоду, ако је за њих, у складу са овим законом настала пореска обавеза, а обвезник је истовремено и порески дужник.

При обрачуну ПДВ узимају се у обзир и исправке из члана 21. и члана 44. став 1. овог закона.

ПДВ обрачунат у складу са ст. 1. и 2. овог члана умањује се за износ претходног пореза у складу са чл. 28, 30, 34. и 36а овог закона.

Код обрачуна износа претходног пореза из става 3. овог члана узимају се у обзир и исправке из чл. 31, 31а, 32, 32а, 32б и 40. овог закона.

ПДВ код увоза одбија се од ПДВ у пореском периоду у којем је плаћен.

Порески дужник који није обвезник ПДВ дужан је да за промет добара и услуга обрачуна ПДВ за порески период у којем је настала пореска обавеза у складу са овим законом.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случају превоза путника аутобусима, који врше страни обвезници ако се прелази државна граница, надлежни царински орган обрачунава ПДВ за сваки превоз (у даљем тексту: појединачно опорезивање превоза), под условом узајамности.

Члан 50

Обвезник подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на прописаном обрасцу, у року од 15 дана по истеку пореског периода.

Обвезник подноси пореску пријаву независно од тога да ли у пореском периоду има обавезу плаћања ПДВ.

Пореску пријаву дужни су да поднесу и порески дужници који нису обвезници ПДВ у року од десет дана по истеку пореског периода у којем је настала пореска обавеза.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезник ПДВ који се брише из евиденције за ПДВ подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на дан подношења захтева за брисање.

Пореска пријава из става 4. овог члана подноси се за период од дана почетка пореског периода у којем је поднет захтев за брисање до дана престанка обављања ПДВ активности.

Члан 50а

Уз пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе и преглед обрачуна ПДВ.

Ако обвезник уз пореску пријаву не поднесе и преглед обрачуна ПДВ сматра се да пореска пријава није поднета.

Члан 51

Обвезник је дужан да за сваки порески период плати ПДВ који је једнак позитивној разлици између укупног износа пореске обавезе и износа претходног пореза, у року за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, ПДВ се плаћа:

1) у року од 15 дана од дана подношења пореске пријаве за обвезника ПДВ из члана 38а став 1. овог закона;

2) до дана подношења захтева за брисање из регистра за обвезника из члана 38а став 2. овог закона.

Порески дужници који нису обвезници ПДВ дужни су да плате ПДВ у року за подношење пореске пријаве.

Члан 51а

Обвезник је дужан да писмено обавести надлежни порески орган о изменама података из евиденционе пријаве који су од значаја за обрачунавање и плаћање ПДВ, најкасније у року од пет дана од дана настанка измене.

Обвезник је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави надлежном пореском органу обавештење о:

1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета;

2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета.

Обавештење из става 2. овог члана садржи најмање податке о називу, односно имену и презимену, као и адреси и ПИБ-у лица из става 2. тачка 1), односно пољопривредника из става 2. тачка 2) овог члана, као и о износу извршеног промета, без припадајућих обавеза.

X ПОВРАЋАЈ, РЕФАКЦИЈА И РЕФУНДАЦИЈА ПОРЕЗА

Повраћај пореза

Члан 52

Ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике.

Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит.

Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период.

Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана.

Влада Републике Србије прописује критеријуме на основу којих се утврђује шта се, у смислу овог закона, сматра претежним прометом добара у иностранство.

Министар ближе уређује поступак остваривања права на повраћај ПДВ, као и поступак и услове за повраћај ПДВ уместо пореског кредита.

Рефакција ПДВ страном обвезнику

Члан 53

Рефакција ПДВ извршиће се страном обвезнику, на његов захтев, за промет покретних добара и пружене услуге у Републици, под условима да:

1) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и да је рачун плаћен;

2) је износ ПДВ за који подноси захтев за рефакцију ПДВ већи од 200 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије;

3) су испуњени услови под којима би обвезник ПДВ могао остварити право на одбитак претходног пореза за та добра и услуге у складу са овим законом;

4) не врши промет добара и услуга у Републици, односно да пружа само услуге превоза добара које су у складу са чланом 24. став 1. тач. 1), 5) и 8) овог закона ослобођене пореза или врши само превоз путника који у складу са чланом 49. став 7. овог закона подлеже појединачном опорезивању превоза.

Рефакција ПДВ у случајевима из става 1. овог члана врши се под условом узајамности.

Хуманитарне организације

Члан 54

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под условом да:

1) је промет добара опорезив;

2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен;

3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе.

Традиционалне цркве и верске заједнице

Члан 55

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају традиционалне цркве и верске заједнице – Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском делатношћу, под условом да је:

1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;

2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен од стране лица које има право на рефакцију ПДВ у складу са овим чланом , односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара претходно плаћен.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама

Члан 55а

Ако се дипломатско, односно конзуларно представништво или међународна организација, односно лице из члана 24. став 1. тачка 16) овог закона не определи да изврши набавку или увоз добара, односно прими услуге, намењене њиховим службеним, односно личним потребама, уз пореско ослобођење, има право на рефакцију ПДВ.

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, а под условима који су овим законом прописани за остваривање пореског ослобођења, лица из става 1. овог члана могу да остваре ако:

1) су испоруке или увоз добара, односно пружене услуге опорезиве ПДВ;

2) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и ако је рачун плаћен, односно ако је ПДВ који се дугује по основу увоза добара плаћен;

3) је укупна вредност добара или услуга, исказана у рачуну, односно вредност добара исказана у царинском документу, већа од 50 ЕУР, без ПДВ, осим за набавку горива за моторна возила.

Рефакција ПДВ страном држављанину

Члан 56

На захтев страног држављанина који није обвезник и нема пребивалиште у Републици извршиће се рефакција ПДВ под условима из члана 24. став 1. тачка 4) овог закона.

Рефундација ПДВ купцу првог стана

Члан 56а

Право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице – пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана).

Купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима:

1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике;

2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца.

Изузетно од става 2. тачка 2) овог члана, код куповине стана под непрофитним условима од јединице локалне самоуправе или непрофитне стамбене организације основане од стране јединице локалне самоуправе за реализацију активности уређених прописима из области социјалног становања, рефундација ПДВ из става 1. овог члана може да се оствари под условом да је на име уговорене цене стана са ПДВ исплаћен износ који није мањи од износа ПДВ обрачунатог за први пренос права располагања на стану, на текући рачун продавца.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за стан чија површина за купца првог стана износи до 40 м2, а за чланове његовог породичног домаћинства до 15 м2 по сваком члану који није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике у периоду из става 2. тачка 1) овог члана, а за власнички удео на стану до површине сразмерне власничком уделу у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Ако купац првог стана купује стан површине која је већа од површине за коју у складу са ставом 4. овог члана има право на рефундацију ПДВ, право на рефундацију ПДВ може да оствари до износа који одговара површини стана из става 4. овог члана.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 4. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана нема:

1) купац стана који је остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана;

2) члан породичног домаћинства купца првог стана за којег је купац првог стана остварио рефундацију ПДВ, у случају када тај члан породичног домаћинства купује стан;

3) купац стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) члан породичног домаћинства купца стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину, а за кога је остварено то пореско ослобођење.

Надлежни порески орган, по спроведеном поступку, контроле испуњености услова за остваривање права на рефундацију ПДВ који морају да буду испуњени на дан овере уговора о купопродаји стана, осим услова из става 2. тачка 2), односно става 3. овог члана који мора да буде испуњен на дан подношења захтева за рефундацију ПДВ, доноси решење о рефундацији ПДВ купцу првог стана.

Надлежни порески орган води евиденцију о купцима првог стана и члановима породичних домаћинстава купаца првог стана за које су купци првог стана остварили рефундацију ПДВ, као и о износу остварене рефундације ПДВ.

Члан 56б**

(Брисано)

Члан 57

Начин и поступак рефакције и рефундације пореза из чл. 53 – 56а овог закона, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу у смислу члана 55. овог закона ближе уређује министар.

XI ПОСЕБНИ ПРОПИСИ ЗА УВОЗ ДОБАРА

Члан 58

На ПДВ при увозу добара примењују се царински прописи, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 59

За обрачун и наплату ПДВ при увозу добара надлежан је царински орган који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Чл. 60 и 60а*

(Престало да важи)

XIII ПРЕЛАЗНИ РЕЖИМ

Члан 61

Влада Републике Србије уредиће извршавање овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62

Одредбе овог закона примењују се на сав промет добара и услуга и увоз добара, који се врше од 1. јануара 2005. године.

Ако је обвезник за издате рачуне или примљене авансе закључно са 31. децембром 2004. године, платио порез на промет, а промет добара, односно услуга је настао од 1. јануара 2005. године, може да умањи пореску обавезу по основу пореза на додату вредност за испоручена добра и услуге у пореском периоду, за износ плаћеног пореза на промет.

Ако се добра или услуге испоручују у деловима у смислу члана 14. став 4. и члана 15. став 3. овог закона, одредбе овог закона примењују се на онај део промета добара и услуга извршен од 1. јануара 2005. године, а одредбе закона којим се уређује порез на промет на део који је извршен закључно са 31. децембром 2004. године.

Порески обвезник је дужан да сачини списак издатих рачуна и примљених аванса из става 2. овог члана и списак достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 63

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из члана 37. тачка 1) овог закона остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 2.000.000 динара, обавезно је да надлежном пореском органу поднесе евиденциону пријаву за ПДВ најкасније до 30. септембра 2004. године.

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из става 1. овог члана остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 1.000.000 динара, може надлежном пореском органу да поднесе евиденциону пријаву најкасније до 30. септембра 2004. године.

Члан 64

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом, дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис затечених залиха дуванских прерађевина, алкохолних пића, кафе, моторног бензина, дизел горива и лож-уља, намењених даљем промету и утврде износ пореза на промет производа садржаног у тим залихама који је обрачунат при набавци, а који је плаћен преко куповне цене или при увозу.

Утврђени износ пореза из става 1. овог члана, обвезник може да користи као претходни порез, у складу са одредбама овог закона, ако те производе користи за вршење промета добара и услуга, а има право на одбитак претходног пореза.

Одбитак претходног пореза из става 2. овог члана може се остварити у износу који одговара сразмерно извршеном промету добара и услуга у наредним пореским периодима.

Обвезник нема право на повраћај утврђеног износа пореза на промет из става 1. овог члана.

Пописне листе из става 1. овог члана, као и списак добављача, односно увозних царинских декларација за производе из става 1. овог члана, обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Министар ближе уређује начин остваривања права на одбитак пореза на промет као претходног пореза.

Члан 65

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис новоизграђених грађевинских објеката и грађевинских објеката чија је изградња у току.

Новоизграђени грађевински објекти који до 31. децембра 2004. године нису испоручени или нису плаћени, опорезују се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

За грађевински објекат чија је изградња у току, а који се испоручује од 1. јануара 2005. године, утврђује се вредност на дан 31. децембра 2004. године и опорезује се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

Вредност објекта из става 3. овог члана настала од 1. јануара 2005. године, опорезује се у складу са овим законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 66

На обавезе обрачунавања и плаћања пореза на промет производа и услуга настале до 31. децембра 2004. године примењује се Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003).

Члан 67

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезу на додату вредност (“Службени лист СРЈ”, бр. 74/99, 4/2000, 9/2000, 69/2000 и 70/2001).

1. јануара 2005. године престаје да важи Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003) и прописи донети на основу тог закона, с тим што ће се Уредба о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса (“Службени гласник РС”, бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004 и 31/2004) и прописи донети на основу те уредбе примењивати до почетка примене закона којим ће се уредити увођење и евидентирање промета преко фискалних каса.

Члан 68

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба члана 37 тачка 1), члана 63 и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 30[с1]

Лица која обављају промет добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 7) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 86/04) за која је министарство надлежно за послове здравља платило ПДВ, за добра која су предмет уговора о донацији и хуманитарној помоћи, имају право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара у Републици, односно при увозу, од 1. јануара 2005. године до ступања на снагу овог закона.

Право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара и услуга у Републици, односно при увозу добара, у роковима из става 1. овог члана, имају и традиционалне цркве и верске заједнице за добра и услуге који су непосредно повезани са верском делатношћу.

Министар надлежан за послове финансија ближе одређује поступак остваривања права на рефундацију ПДВ, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу, у смислу овог члана.

Члан 31[с1]

Одредбе члана 14. овог закона у делу који се односи на поделу претходног пореза и начин утврђивања сразмерног пореског одбитка примењује се од 1. октобра 2005. године, а у делу који се односи на исправку сразмерног пореског одбитка од 1. јануара 2006. године.

Члан 32[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет), мањи од 2.000.000 динара, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 26[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет већи од 2.000.000 динара, а мањи од 4.000.000 динара, може да се определи за обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ ако надлежном пореском органу достави писмено обавештење у року за подношење пореске пријаве за последњи порески период 2007. године.

Писмено обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:

1) називу, адреси и ПИБ – у обвезника;

2) месту и датуму обавештења;

3) износу оствареног промета у 2007. години.

Обвезник из става 1. овог члана који није доставио писмено обавештење надлежном пореском органу у року из става 1. овог члана, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 27[с2]

Обвезник из члана 25. и члана 26. став 3. овог закона дужан је да са стањем на дан 31. децембра 2007. године изврши попис добара при чијој је набавци остварио право на одбитак претходног пореза, и то:

1) залиха добара набављених од 1. јануара 2005. године;

2) опреме и објеката за вршење делатности за које на дан 1. јануара 2008. године постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;

3) добара, осим добара из тач. 1) и 2) овог става, набављених од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да утврди износ оствареног одбитка претходног пореза за добра из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, да изврши исправку одбитка претходног пореза за добра из става 1. тачка 2) овог члана и да за та добра утврди износ исправљеног одбитка претходног пореза у складу са законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2008. године.

Утврђени износ оствареног одбитка претходног пореза и износ исправљеног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати до 20. фебруара 2008. године.

Министар надлежан за послове финансија ће уредити садржину пописних листи из става 1. овог члана, као и начин утврђивања износа оствареног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана.

Члан 28[с2]

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај обвезник – правно лице, ако:

1) не утврди износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза (члан 27. став 2. овог закона);

2) не достави пописне листе у прописаном року (члан 27. став 3. овог закона);

3) не плати утврђени износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза у прописаном року (члан 27. став 4. овог закона).

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 29[с2]

Право на рефундацију ПДВ из члана 22. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 30[с2]

Пропис из члана 27. став 5. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 31[с2]

Одредбе члана 11, члана 12. став 2, члана 14. ст. 1. и 2. и члана 15. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 32[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 50[с3]

Подношење пореске пријаве, плаћање ПДВ и остваривање права на повраћај ПДВ за пореске периоде у 2012. години врши се у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05 и 61/07).

Члан 51[с3]

Обвезник ПДВ који се определио за обавезу плаћања ПДВ до 15. јануара 2012. године може да поднесе захтев за брисање из евиденције за ПДВ у складу са овим законом надлежном пореском органу од 1. јануара 2014. године.

Члан 52[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2013. године, осим одредаба члана 15, члана 26. став 2. и члана 45, које ће се примењивати од 1. октобра 2012. године, члана 32, који ће се примењивати од 31. децембра 2012. године, као и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 3[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 142/2014)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2015. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2015 и 108/2016)

Члан 34[с6]

За опорезиви промет добара и услуга који се врши након почетка примене овог закона, а за који је пре почетка примене овог закона наплаћена, односно плаћена накнада или део накнаде, порески дужник за тај промет одређује се у складу са Законом о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14).

Члан 35[с6]

Ако су након ступања на снагу овог закона престали услови под којима се код преноса имовине или дела имовине сматрало да промет добара и услуга није извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14), примењују се одредбе овог закона.

Члан 36[с6]

Од дана почетка примене овог закона пореским пуномоћјима датим лицима из члана 10. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14) престаје правно дејство.

Члан 37[с6]

Одредбе овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката примењиваће се од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе овог закона које се односе на подношење захтева и издавање одобрења за пореско пуномоћство примењиваће се од 1. октобра 2015. године.

Члан 38[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 15. октобра 2015. године, осим одредаба члана 29. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2016. године и одредаба члана 25, члана 27. став 1. и члана 30. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2018. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 11

За испоруку електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, која се врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15), у последњем пореском периоду 2016. године, дан настанка промета одређује се у складу са тим законом.

Члан 12

Право на рефундацију ПДВ за храну и опрему за бебе које су набављене до дана почетка примене закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом, а којим се прописује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе, остварује се у складу са чланом 56б Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15).

Члан 14

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. априла 2017. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконских аката, која ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 9. овог закона примењиваће се од дана почетка примене закона о финансијској подршци породици са децом којим се уређује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе.

Члан 15

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2017. године.

Property Taxes Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 26/2001, “Службени лист СРЈ”, бр. 42/2002 – одлука СУС и “Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – други закон)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Порезима на имовину, у смислу овог закона, сматрају се:

1) порез на имовину;

2) порез на наслеђе и поклон;

3) порез на пренос апсолутних права.

Део други

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ

Предмет опорезивања

Члан 2

Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се:

1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Члан 3

(Брисан)

Порески обвезник

Члан 4

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је на непокретности на територији Републике Србије:

1) ималац права из члана 2. став 1. тач. 1) до 4) овог закона;

2) корисник непокретности у јавној својини из члана 2) став 1. тачка 5) овог закона;

3) држалац непокретности из члана 2. став 1. тач. 6) и 7) овог закона;

4) прималац лизинга из члана 2. став 1. тачка 8) овог закона.

Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност.

Када удели обвезника из става 2. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;

2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

2) огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 4. тачка 1) овог члана;

4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 4. тачка 3) овог члана.

Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.

Пореска основица

Члан 5

Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јединице локалне самоуправе).

Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.

Ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.

Члан 6

Вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената:

1) корисна површина;

2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).

Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије јединице локалне самоуправе које надлежни орган јединице локалне самоуправе одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља (село, град) и изван насеља или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу (у даљем тексту: зоне).

Јединица локалне самоуправе дужна је да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са ставом 3. овог члана.

Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: текућа година).

Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности.

Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, независно од тога којој јединици локалне самоуправе припадају.

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у јединици локалне самоуправе која у складу са овим законом није одредила зоне једнака је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.

Члан 6а

За сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:

1) грађевинско земљиште;

2) пољопривредно земљиште;

3) шумско земљиште;

4) станови;

5) куће за становање;

6) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;

7) гараже и гаражна места.

Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.

Члан 7

Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;

2) за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.

Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:

1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;

2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;

3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;

4) објекте за производњу гаса;

5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;

6) објекте за третман и одлагање отпада;

7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;

8) складишне и стоваришне објекте.

Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.

Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац утврђује у складу са чл. 5, 6. и 6а овог закона.

Припадајућим земљиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) – ако такав део постоји.

Члан 7а

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 6. ст. 5. и 6. овог закона до 30. новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.

У случају из члана 6. став 8. овог закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3. овог закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).

У случају из члана 6. став 8. овог закона обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:

1) 1,00 – за непокретности у најопремљенијим зонама;

2) 0,80 – за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче са зонама из тачке 1) овог става;

3) 0,40 – за непокретности у зонама сеоских насеља;

4) 0,30 – за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;

5) 0,60 – за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе.

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.

Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. овог закона основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућој зони.

Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Јединица локалне самоуправе дужна је да акте из члана ст. 1. до 4. овог члана и одлуку о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.

Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 8

(Брисан)

Члан 9

Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореза на имовину.

Орган јединице локалне самоуправе не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове, за податке које прибавља од органа из става 1. овог члана за потребе утврђивања пореза на имовину.

Настанак пореске обавезе

Члан 10

Обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Пореске стопе

Члан 11

Стопе пореза на имовину износе:

1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,4%

2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%

3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту:

На пореску основицу

Плаћа се на име пореза

(1) до 10.000.000 динара

До 0,40%

(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара

порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ преко 10.000.000 динара

(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара

порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ преко 25.000.000 динара

(4) преко 50.000.000 динара

порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ преко 50.000.000 динара

У случају да скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину пореске стопе, или је утврди преко максималног износа из става 1. овог члана, порез на имовину утврдиће применом највише одговарајуће пореске стопе из става 1. овог члана на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге.

Пореска ослобођења

Члан 12

Порез на имовину не плаћа се на непокретности:

1) у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;

2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене делатности;

4) које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;

5) (брисана)

6) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;

7) путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно слетне стазе на аеродромима;

7а) водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);

8) земљиште – за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште под складишним или стоваришним објектом;

9) склоништа људи и добара од ратних дејстава;

10) објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;

11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;

12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину.

Порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара.

Одредбе става 1. тач. 2) до 11) и става 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

Трајним давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Порез на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из члана 2. овог закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања.

Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.

У случају из члана 7. став 7. овог закона обвезник нема право на пореско ослобођење из става 1. тачка 8) овог члана.

Порески кредити

Члан 13

Утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.

Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.

Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.

Део трећи

ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН

Предмет опорезивања

Члан 14

Порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине и друга права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.

Порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени:

1) готов новац;

2) штедни улог;

3) депозит у банци;

4) новчано потраживање;

5) право интелектуалне својине;

6) право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.

Поклоном, у смислу овог закона, сматра се и пренос без накнаде имовине правног лица, која је предмет опорезивања у складу са одредбама ст. 1, 2. и 4. до 6. овог члана.

Поклоном, у смислу овог закона, не сматра се:

1) пренос без накнаде права на непокретностима и покретним стварима из ст. 1. до 3. овог члана на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о поклону;

2) приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана;

3) приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица.

Од опорезивања по овом закону изузима се пренос добитка у игри на срећу са организатора игре на добитника.

Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузима се наслеђе, односно поклон, и то:

1) удела у правном лицу, односно хартија од вредности;

2) мопеда, мотокултиватора, трактора, радних машина, државних ваздухоплова, односно ваздухоплова без сопственог погона;

3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. овог члана, које наследник наследи, односно поклонопримац прими на поклон, од истог лица, за вредност наслеђа односно поклона, до 100.000 динара у једној календарској години по сваком од тих основа.

Порески обвезник

Члан 15

Обвезник пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије који наследи или на поклон прими право из члана 14. став 1. овог закона на непокретности која се налази на територији Републике Србије.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је резидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије, или у иностранству.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је нерезидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије.

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права, у погледу резидентства правног лица примењују се одредбе закона којим се уређује порез на добит правних лица, а у погледу резидентства физичког лица – одредбе закона којим се уређује порез на доходак грађана.

Пореска основица

Члан 16

Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе.

Основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе (у даљем тексту: порески орган).

Настанак пореске обавезе

Члан 17

Пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Пореска обавеза у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Ако је на непокретности која је предмет наслеђивања или поклона конституисано право плодоуживања, пореска обавеза настаје даном престанка тог права, осим када је наследник односно поклонопримац лице које је по одредбама овог закона ослобођено обавезе плаћања пореза на наслеђе и поклон.

Ако се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених, односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари.

Ако уговор о поклону, решење о наслеђивању, одлука суда, односно други правни основ преноса права из члана 14. овог закона, нису пријављени у смислу члана 35. овог закона, или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање или поклон ствари, права или новца или признавање права која су предмет опорезивања према члану 14. овог закона.

Пореске стопе

Члан 18

Стопе пореза на наслеђе и поклон су пропорционалне.

Члан 19

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%.

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 20

(Брисан)

Члан 21

Порез на наслеђе и поклон не плаћа:

1) наследник првог наследног реда, супружник и родитељ оставиоца, односно поклонопримац првог наследног реда и супружник поклонодавца;

2) наследник, односно поклонопримац пољопривредник другог наследног реда који наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

3) наследник, односно поклонопримац другог наследног реда – на један наслеђени, односно на поклон примљени стан, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

4) поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао наслеђа;

5) фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за остваривање општекорисног циља ради кога је фондација основана;

5а) задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља у смислу закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом – на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано;

6) наследник, односно поклонопримац амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

6а) се на поделу имовине која је заједнички стечена од стране супружника за време трајања брака, која се врши између бивших супружника чиме се уређују њихови имовински односи у вези са разводом брака;

7) (брисана)

8) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе, као наследник, односно поклонопримац;

тач. 9)-11) (брисане)

12) прималац донације по међународном уговору који је закључила Република Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или права, неће плаћати порез на поклон;

13) се на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако наследник, односно поклонопримац из става 1. тачка 2) овог члана промени занимање пре истека пет година од дана када је наследио, односно примио на поклон имовину, дужан је да о промени занимања поднесе пријаву надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана настанка промене.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају поклона или отуђења на други начин без накнаде путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, обвезник пореза је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, поклона односно отуђења, да плати порез на наслеђе и поклон који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

У случају из става 2. овог члана наследник, односно поклонопримац плаћа порез на наслеђе и поклон по стопи из члана 19. став 1. овог закона.

Када наследник, односно поклонопримац другог наследног реда стиче од оставиоца, односно поклонодавца из става 1. тачка 3) овог члана истовремено више од једног стана, порез на наслеђе и поклон не плаћа се на онај од наслеђених, односно на поклон примљених станова у коме је наследник, односно поклонопримац имао пребивалиште на дан смрти оставиоца, односно на дан пријема поклона, а ако ни у једном од тих станова није имао пребивалиште – на стан који је најмање површине.

Стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу овог закона.

Порески кредит

Члан 22

Резидент Републике Србије који наследи, односно на поклон прими, предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона који се налази у иностранству, на које наслеђе, односно поклон, је у држави на чијој територији се тај предмет налази порез плаћен, има право на умањење пореза на наслеђе и поклон у Републици Србији утврђеног према одредбама овог закона, у висини пореза на наслеђе, односно на поклон, плаћеног у тој држави, а највише до износа који би се платио применом одредаба овог закона, на наслеђе, односно на поклон, остварен у тој држави.

Део четврти

ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА

Предмет опорезивања

Члан 23

Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду:

1) права својине на непокретности;

2) права интелектуалне својине;

3) (брисана)

4) права својине на моторном возилу – осим на мопеду, мотокултиватору, трактору и радној машини, права својине на пловилу, односно права својине на ваздухоплову са сопственим погоном – осим државног;

5) права коришћења грађевинског земљишта.

тач. 6)-7) (брисане)

Порез на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп, у складу са законом који уређује планирање и изградњу, на период дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.

Члан 24

Преносом уз накнаду, који је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, сматра се и:

1) стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу правоснажне судске одлуке или другог акта државног, односно другог надлежног органа са јавним овлашћењем;

2) стицање права својине одржајем;

3) пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица;

4) продаја стечајног дужника као правног лица – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио, или је преузео само део тих обавеза.

Члан 24а

Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се:

1) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

2) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона по основу расподеле ликвидационог остатка, који се опорезује у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана, односно добити правних лица;

3) пренос апсолутног права из члана 23. овог закона са правног претходника на правног следбеника у статусној промени, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) замена моторног возила, пловила, односно ваздухоплова извршена у гарантном року у складу са условима из гаранције, ако стране између којих се замена врши, поред моторног возила, пловила или ваздухоплова који се замењују, не дају другој страни и доплату у новцу или накнаду у другом облику;

5) стицање права својине на посебним деловима непокретности деобом сувласничке заједнице између сувласника у сразмери са њиховим сувласничким деловима на дан деобе;

6) пренос апсолутних права по основу експропријације.

Порески обвезник

Члан 25

Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона.

У случају из члана 23. став 1. тачка 5) и став 2. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутних права је лице коме се даје на коришћење, односно у закуп грађевинско земљиште.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о доживотном издржавању, обвезник пореза је давалац издржавања.

У случају из члана 24. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутног права је лице које стиче апсолутно право.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о размени, обвезник пореза одређује се у складу са ст. 1. до 4. овог члана за свако апсолутно право из чл. 23. и 24. овог закона које је предмет размене.

Члан 26

Лице – резидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона за пренос остварен у Републици Србији и ван њене територије.

Лице – нерезидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона само за пренос остварен на територији Републике Србије.

Порез на пренос апсолутних права у осталим случајевима из чл. 23. и 24. овог закона плаћа се на пренос тих права, односно на давање грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона, остварен на територији Републике Србије.

Пореска основица

Члан 27

Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности.

Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбом члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности.

Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.

У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган.

Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је:

1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио;

2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио.

У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.

Члан 28

Код размене права из чл. 23, 24. и 24а овог закона, пореска основица се утврђује за свако право које је предмет размене, у складу са одредбом члана 27. овог закона.

Настанак пореске обавезе

Члан 29

Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права, односно о давању грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

Кад је предмет уговора из става 1. овог члана непокретност као будућа ствар, пореска обавеза настаје примопредајом, односно ступањем у посед непокретности.

Кад није сачињен пуноважан уговор о преносу права на непокретности, у смислу закона којим се уређује промет непокретности, сматраће се да је пореска обавеза настала даном када је стицалац права на непокретности ступио у посед непокретности.

Ако се пренос апсолутних права врши по основу уговора о доживотном издржавању, пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица.

Ако се пренос апсолутног права врши на основу одлуке суда, односно решења надлежног управног органа, пореска обавеза настаје даном правоснажности те одлуке, односно даном коначности тог решења, осим у случају из става 2. овог члана.

Код стицања права својине одржајем (члан 24. тачка 2) овог закона), пореска обавеза настаје даном правоснажности судске одлуке којом је то право утврђено.

Ако уговор о преносу апсолутног права, уговор о закупу, одлука суда, односно решење надлежног управног органа или други правни основ преноса права из чл. 23. и 24 овог закона, нису пријављени или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за пренос.

Пореске стопе

Члан 30

Стопа пореза на пренос апсолутних права износи 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 31

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се:

1) кад се апсолутно право преноси ради измирења обавеза по основу јавних прихода, у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

2) кад се преноси право својине на непокретности дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) код улагања апсолутних права у капитал привредног друштва – резидента Републике Србије, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) кад физичко лице откупом стамбене зграде или стана у друштвеној, односно државној својини са станарским правом, односно правом дугорочног закупа, стекне својину или сусвојину на тој згради, или стану, сразмерно учешћу друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу преносиоца права;

5) на размену земљишта којом најмање једно правно или физичко лице коме је пољопривреда претежна делатност, односно занимање прибавља пољопривредно или шумско земљиште ради његовог груписања;

6) кад се право својине на непокретности преноси на даваоца доживотног издржавања – супружника, односно лице које се у односу на примаоца издржавања налази у првом наследном реду, на део непокретности који би давалац издржавања по закону наследио у моменту закључења уговора;

7) (брисана)

8) на пренос уз накнаду амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

8а) код продаје правног лица као стечајног дужника – у сразмери са учешћем друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу тог правног лица;

9) (брисана)

9а) на пренос апсолутног права из чл. 23. или 24. овог закона на имовини или делу имовине субјекта приватизације, укључујући и имовину, односно део имовине субјекта приватизације у реструктурирању, са субјекта приватизације на купца имовине у поступку приватизације, по прописима којима се уређује приватизација;

тач. 9б)-11) (брисане)

12) на успостављање режима својине на земљишту који је био пре ступања на снагу одлуке о одређивању тог земљишта као градског грађевинског земљишта на захтев ранијег сопственика или његовог законског наследника, односно на утврђивање права коришћења неизграђеног осталог грађевинског земљишта у државној својини ранијем сопственику или његовом законском наследнику, у складу са условима и по поступку прописаним Законом о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 47/03, 34/06 и 39/09 – УС);

12а) на стицање имовине, односно на остваривање обештећења по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину, односно по закону којим се уређује враћање (реституција) имовине црквама и верским заједницама;

12б) код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

12в) код стицања права својине на земљишту по основу комасације;

13) када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;

14) када је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на пренос апсолутних права.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају продаје или отуђења уз накнаду на други начин путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, стицалац права својине на путничком возилу је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, продаје односно отуђења, а обвезник пореза – да плати порез на пренос апсолутних права који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

Лице на које је пренето право својине на путничком возилу за такси или “рент а кар” који је посебно означен, солидарни је јемац за измирење пореске обавезе на пренос апсолутних права у случају из става 2. овог члана.

Одредба става 1. тачка 3) овог члана не примењује се на пренос права својине на моторном возилу, пловилу, односно ваздухоплову.

Члан 31а

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради (у даљем тексту: стан), односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради физичком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 м2 и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 м2 по сваком члану (у даљем тексту: одговарајући стан), под условом да:

1) је купац првог стана пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије;

2) купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога купац стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.

Ако купац првог стана купује својински удео на стану, право на пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се у сразмери са својинским уделом у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 1. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Ако је површина стана који купац првог стана купује већа од површине одговарајућег стана из става 1. овог члана, порез се плаћа на пренос права својине на разлику површине купљеног и површине одговарајућег стана.

Члан 31б

Право на пореско ослобођење у складу са одредбама члана 31а овог закона нема обвезник који право својине на стану преноси:

1) лицу на основу чије прве куповине стана је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона;

2) члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона.

Надлежни порески орган води евиденцију о уговорима о купопродаји станова за које је тај орган утврдио право на пореско ослобођење у складу са одредбама става 1. овог члана и члана 31а овог закона, о износима пореза на пренос апсолутних права који због тога нису наплаћени на територији јединице локалне самоуправе, о купцима првог стана и о члановима њиховог породичног домаћинства за које је то право искоришћено.

Надлежни порески орган је дужан да тромесечно, у року од двадесет дана по истеку тромесечја, Министарству финансија – организационој јединици надлежној за послове буџета, доставља извештај о износима пореза из става 2. овог члана, у претходном тромесечју.

Део пети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ

Члан 32

Утврђивање и наплата пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на начин одређен овим законом.

У погледу начина утврђивања, поступка по правним лековима, начина и рокова плаћања пореза, камате, повраћаја пореза, застарелости наплате, принудне наплате, казнених одредаба и осталог што није посебно уређено овим законом, примењује се закон којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Утврђивање пореза

Члан 33

Утврђивање пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима орган надлежан за утврђивање, наплату и контролу пореза располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.

Промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.

Члан 33а

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права, наслеђе и поклон који су остварени – примљени у страној валути, односно пренос апсолутних права извршен уз накнаду у страној валути, конвертује се из стране валуте у динар, на дан настанка пореске обавезе, по курсу за конверзију износа из стране валуте у динар уређеним законом којим су уређени порески поступак и пореска администрација.

Члан 34

За имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву до 31. јануара пореске године – ако је на тој имовини дошло до промена од утицаја на висину пореске обавезе о којима нису садржани подаци у поднетој пријави.

Ако физичко лице у току пореске године постане обвезник који води пословне књиге дужно је да у року од 30 дана од дана настале промене поднесе пореску пријаву за непокретности које чине имовину у његовим пословним књигама.

Предузетник који води пословне књиге дужан је да за имовину коју у току пореске године престане да евидентира у пословним књигама поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од настале промене.

Обавезу из става 5. овог члана има и предузетник који у току пореске године престане да буде обвезник који води пословне књиге.

Пореска пријава из овог члана подноси се и за имовину за коју обвезник испуњава услове за пореско ослобођење.

Пореска пријава из овог члана подноси се органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази.

Члан 35

Обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан је да поднесе пореску пријаву, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст. 1. до 4. овог закона.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност коју порески обвезник наслеђује или прима на поклон.

Ако обвезник наслеђује или на поклон прима покретне ствари, односно права из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно пореском органу у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник из става 3. овог члана нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој се територији налази предмет наслеђа, односно поклона, или пореском органу у општини у којој је оставилац, односно поклонодавац имао, или има пребивалиште, односно седиште.

Ако обвезник наслеђује или прима на поклон истовремено непокретност и покретне ствари, односно права из члана 14. овог закона, пореску пријаву подноси пореском органу из става 3, односно става 4. овог члана.

Члан 36

Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 29. ст. 1. до 6. овог закона, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза.

Обвезник пореза на пренос апсолутних права, за сврху остваривања права на пореско ослобођење из члана 31а овог закона, уз документацију из става 1. овог члана, подноси и оверену изјаву купца да купује први стан за себе, односно за себе и одређене чланове његовог породичног домаћинства, као и друге доказе из којих произлази да су испуњени услови за ослобођење по том основу које му је пружио купац првог стана.

Садржину и образац изјаве из става 2. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности, односно давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

У случају преноса осталих апсолутних права – пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, за пренос апсолутних права из става 5. овог члана пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији је пренос остварен.

На истовремени пренос права својине на непокретности и осталих апсолутних права, као и на пренос из члана 24. тач. 3) и 4) овог закона пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу из става 5, односно става 6. овог члана.

У случају из члана 24а тачка 5) овог закона, у року од 30 дана од дана закључења, односно правоснажности акта којим се врши деоба сувласничке заједнице, сувласници непокретности пореском органу из става 4. овог члана подносе пореску пријаву са документацијом из које се може утврдити да ли је деоба извршена у сразмери са идеалним сувласничким деловима.

Члан 36а

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине на непокретности, односно права коришћења грађевинског земљишта, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак уговора најкасније у року од десет дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење којим се оглашава наследник непокретности, односно правоснажну одлуку суда о утврђивању права својине и других права из члана 2. став 1. овог закона, суд је дужан да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност, достави, у року од десет дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Јавни бележник дужан је да, у року од десет дана након овере потписа уговарача на уговору, односно сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа.

Документи из ст. 1. до 3. овог члана и члана 37. овог закона достављају се у електронском облику.

Јединици локалне самоуправе која нема техничких могућности да документе из ст. 1. до 3. овог члана прима у електронском облику, о чему обавештава лица дужна да изврше достављање, документи се достављају у писаној форми поштом.

Члан 37

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору је дужан да надлежном пореском органу након овере потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине, односно другог права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, достави примерак уговора најкасније у року од 10 дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење о наслеђивању, односно одлуку суда о утврђивању права својине и других права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, суд је дужан да достави надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Завод за интелектуалну својину дужан је да надлежном пореском органу достави примљени уговор, односно исправу о обављеном преносу права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, у року од десет дана од дана пријема.

Јавни бележник дужан је да, након овере потписа уговарача на уговору, односно након сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права својине на непокретности на територији Републике Србије и других апсолутних права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, надлежном пореском органу достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа, у року од десет дана од дана овере потписа уговарача, односно сачињавања јавнобележничког записа.

Члан 38*

(Престао да важи одлуком СУС)

Члан 38а***

(Престао да важи одлуком УС)

Члан 38б

Порез на имовину утврђује се за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, одлуке којом су одређене зоне (укључујући и најопремљеније зоне) и акта о коефицијентима за непокретности у зонама, који важе на дан 15. децембра текуће године.

За имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.

Члан 39

Порез на имовину обвезнику који не води пословне књиге утврђује се решењем органа јединице локалне самоуправе, а плаћа тромесечно – у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До доспелости пореске обавезе по решењу о утврђивању пореза на имовину за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез плаћа аконтационо – у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

На износе аконтација које нису плаћене у року из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати камату која се обрачунава у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Позитивну разлику између пореза утврђеног решењем органа јединице локалне самоуправе и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, обвезник из става 1. овог члана дужан је да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Ако је обвезник аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности, или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да порез за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја, у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза, а за преостала тромесечја – у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Ако решење за преостала тромесечја из става 6. овог члана није достављено пре истека рока од 45 дана од дана почетка тромесечја – за та тромесечја порез се плаћа у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Члан 39а

(Брисан)

Члан 39б

Надлежни порески орган утврђује право на пореско ослобођење у складу са одредбама чл. 31а и 31б став 1. овог закона, на основу података из члана 33. став 1. овог закона, изјаве купца из члана 36. став 2. овог закона, као и других доказа да су испуњени услови за остваривање тог права.

Члан 39в

Обвезник који води пословне књиге утврђује порез на имовину (врши самоопорезивање) – најкасније до 31. марта пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа тромесечно, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До утврђивања пореза за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа аконтационо, у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да позитивну разлику између утврђеног и аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје, плати до истека рока за подношење пореске пријаве из члана 34. став 2. овог закона.

На износ аконтације која није плаћена у року утврђеном у ставу 3. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Ако је износ утврђеног пореза на имовину који се плаћа за прво тромесечје пореске године, мањи од аконтационо плаћеног пореза за то тромесечје, обвезник из става 1. овог члана пореску обавезу за друго тромесечје умањује за износ више плаћеног пореза за прво тромесечје те године.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, утврди порез на имовину за део године почев од настанка пореске обавезе и да порез, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја.

У случају из става 7. овог члана, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза порез се плаћа у року од 45 дана од дана почетка тог тромесечја, а ако је пореска обавеза настала по протеку тог рока – у року од 15 дана од настанка пореске обавезе, док се за преостала тромесечја порез плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Физичко лице које постане обвезник који води пословне књиге из члана 34. став 4. овог закона, од дана настале промене дужно је да утврђује порез самоопорезивањем за имовину коју евидентира у пословним књигама, од када орган јединице локалне самоуправе не утврђује, односно не наплаћује порез по решењу утврђен за период од дана настале промене за ту имовину.

Предузетник из члана 34. ст. 5. и 6. овог закона, од дана настанка промене престаје да врши утврђивање пореза на имовину самоопорезивањем, а орган јединице локалне самоуправе од тог дана утврђује порез по решењу на имовину која је престала да се евидентира у његовим пословним књигама.

Члан 40

Порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права утврђују се решењем пореског органа а плаћају у року од 15 дана од дана достављања решења.

Порески орган из става 1. овог члана дужан је да у електронском облику води евиденцију о уговореној, односно тржишној вредности имовине која је предмет опорезивања, а Пореска управа – Централа дужна је да обезбеди електронску базу обједињених података за територију Републике Србије.

Евиденција из става 2. овог члана садржи нарочито податке о: обвезнику, локацији и врсти имовине, пријављеној и утврђеној пореској основици, те утврђеном и наплаћеном порезу.

Члан 41**

(Престао да важи)

Јемство

Члан 42

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон.

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права, односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза.

Члан 43

(Брисан)

Члан 44****

(Престало да важи)

Део седми

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 45

Не плаћа се порез на имовину на права на непокретности за која је уговором о страном улагању, закљученим пре 1. јануара 1992. године у складу са законом, утврђено да се неће уводити нове пореске обавезе.

Не плаћа се порез на пренос апсолутних права на непокретности по одредбама овог закона на који се, по прописима који су били у примени када је основ преноса настао и пренос извршен у складу са прописима, а до ступања на снагу овог закона, овај порез није плаћао.

Члан 46

Стопе пореза на имовину из члана 11. тачка 2) овог закона примењују се на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, ако су на дан 31. децембра 2000. године припадала обвезнику који не води пословне књиге.

Члан 47

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање и наплату је поступак започет по прописима који су важили до почетка примене овог закона, у коме до дана ступања на снагу овог закона није донето првостепено решење, утврдиће се применом прописа који су важили у моменту када је поступак започет, ако је то повољније за обвезника.

Члан 48

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99), осим одредаба чл. 2-13. које престају да важе 1. јула 2001. године.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се Правилник о начину утврђивања основице пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 8/96 и 7/99), Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон и пореза на промет непокретности и права (“Службени гласник РС”, бр. 19/92 и 11/93) и Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 9/97 и 46/98).

Члан 49

Одредбе чл. 2-13. овог закона примењују се од 1. јула 2001. године.

Порез на имовину по одредбама чл. 2-13. овог закона утврђује се за раздобље од 1. јула до 31. децембра 2001. године, а порез на имовину утврђен решењем надлежног пореског органа за 2001. годину по одредбама чл. 2-12. Закона о презима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99) плаћа се у висини и роковима утврђеним решењем за прво и друго тромесечје 2001. године.

Члан 50

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 5

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 1. и 2. које се примењују од 1. јануара 2003. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004)

Члан 34

Обвезницима пореза на имовину, осим пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права, који надлежном пореском органу нису поднели, односно нису на прописани начин поднели пореску пријаву, а којима није утврђена пореска обавеза, неће се утврђивати порез за обавезе настале по том основу до 31. децембра 2004. године, нити против њих покретати прекршајни поступак, ако пореску пријаву поднесу надлежном пореском органу, на прописаном обрасцу, до 31. јануара 2005. године.

Члан 35

За пренос хартија од вредности уз накнаду у новцу, извршен до 31. децембра 2004. године, пореска пријава се подноси и порез на пренос апсолутних права утврђује и плаћа на начин и по поступку уређеном прописима који су били на снази у време настанка пореске обавезе.

Члан 36

Одредбе чл. 1. до 9, члана 10. ст. 6. и 7, члана 15. став 3, чл. 18. и 19, члана 23. став 4, члана 25. став 2, члана 27. став 1, члана 28. ст. 2. и 3. и чл. 31. и 32. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

Члан 37

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с1]

Пропис из члана 19. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 26[с1]

Обвезник пореза на имовину из члана 2. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04) који је до 31. децембра 2008. године Пореској управи поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву због ненадлежности органа за утврђивање тог пореза.

У случају из става 1. овог члана, Пореска управа ће пореску пријаву проследити надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, ако са том јединицом није закључен уговор из члана 62. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06).

Члан 27[с1]

Право на пореско ослобођење у складу са чланом 16. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји првог стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 28[с1]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање пореска обавеза настане даном сазнања надлежног пореског органа у смислу члана 17. став 5. и члана 29. став 6. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04), након ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом одредаба овог закона.

Члан 29[с1]

Одредбе чл. 3. и 22. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 30[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 5/2009)

Члан 24[с2]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за пренос хартија од вредности и удела у правном лицу по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04 и 61/07).

Члан 25[с2]

Одредбе чл. 1, 2, 3, 4, 16. и 17. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2009. године.

Члан 26[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010, 24/20011 и 78/2011)

Члан 31[с3]

(Брисан)

Члан 32[с3]

Пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину за 2011. годину, на права из члана 2. став 1. тач. 5а) и 6) овог закона, дужни су да до 31. марта 2011. године поднесу обвезници који за ту имовину нису поднели пореску пријаву и обвезници који воде пословне књиге.

Чл. 33[с3] и 34[с3]

(Брисани)

Члан 35[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, не плаћа се код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 36[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу решења надлежног управног органа које је постало коначно до дана ступања на снагу овог закона, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07 и 5/09).

У случају из става 1. овог члана, неће се утврђивати порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 37[с3]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2011. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 24/2011)

Члан 7[с4]

Порез на имовину за 2011. годину, утврдиће се применом највише одговарајуће пореске стопе из члана 11. став 1. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09 и 101/10) на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге, осим ако скупштина јединице локалне самоуправе у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, донесе одлуку којом ће утврдити ниже стопе пореза од наведених.

За непокретност обвезника који не води пословне књиге, за коју је том обвезнику утврђен порез на имовину за 2010. годину, за одговарајућу површину исте непокретности, пореска обавеза истом обвезнику за 2011. годину, применом овог закона, може бити утврђена у износу не већем од 60% у односу на пореску обавезу утврђену за 2010. годину.

Члан 8[с4]

Одредбе чл. 1, 2. и 3. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Члан 9[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 78/2011)

Члан 6[с5]

Порез на имовину за 2012. годину за непокретност обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину исте непокретности, не може бити утврђен у већем износу од припадајуће пореске обавезе тог обвезника за 2011. годину.

Члан 8[с5]

Одредбе чл. 1, 2, 3. и 6. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.

Одредбе чл. 4. и 5. овог закона примењиваће се од 1. септембра 2012. године.

Члан 9[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 36[с6]

Јединице локалне самоуправе дужне су да, након ступања на снагу овог закона а најкасније до 30. новембра 2013. године, за потребе утврђивања пореза на имовину за 2014. годину у складу са овим законом објаве:

1) одлуку о стопама пореза на имовину;

2) одлуку којом су одредиле зоне, са назнаком зона које се сматрају најопремљенијим, на својој територији;

3) акт којим су утврдиле просечне цене одговарајућих непокретности по зонама;

4) акт о коефицијентима за непокретности у зонама.

Ако ни у зонама, ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара 2013. године до 30. септембра 2013. године, јединица локалне самоуправе дужна је да, у року из става 1. овог члана, објави просечну вредност квадратног метра одговарајућих непокретности на основу којих је за 2013. годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге у најопремљенијој зони.

Од 1. јануара 2014. године скупштина јединице локалне самоуправе може одлуком обавезати пореске обвезнике који не воде пословне књиге да поднесу пореске пријаве, за сву или за одређену имовину која је предмет опорезивања порезом на имовину на територији те јединице локалне самоуправе, за коју су обвезници поднели и за коју нису поднели пореску пријаву.

Члан 37[с6]

Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге којима је за пољопривредно, односно шумско земљиште, пореска обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, нису у обавези да за то земљиште подносе пореску пријаву, осим у случају из члана 36. став 3. овог закона.

Обвезницима пореза на имовину (који воде и који не воде пословне књиге), којима је до почетка примене овог закона настала пореска обавеза а за коју нису поднели пореску пријаву, због чега им порез није утврђен, обавезу пореза на имовину до 31. децембра 2013. године, утврђује орган јединице локалне самоуправе решењем, применом прописа који су били на снази у години за коју се порез на имовину утврђује.

Лица која од 1. јануара 2014. године постану обвезници пореза на имовину у складу са чланом 2. овог закона, за непокретности из члана 1. овог закона, на које се до 31. децембра 2013. године порез на имовину није плаћао, дужна су да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесу пореске пријаве до 31. марта 2014. године.

Члан 38[с6]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Изузетно од става 1. овог члана, решењем надлежног пореског органа обуставиће се поступак утврђивања пореза на наслеђе и поклон, односно пореза на пренос апсолутних права, који је започет до почетка примене чл. 12, 17, 18. и 19. овог закона за преносе који применом тих одредаба престају да буду предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу наслеђа, поклона или преноса апсолутних права, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом закона којим се уређују порези на имовину који је био на снази на дан на који би пореска обавеза настала у складу са чланом 17. ст. 1. до 4, односно чланом 29. ст. 1. до 7. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 и 57/12 – УС) да је пријављена у прописаном року.

Члан 39[с6]

Одредбе чл. 1. до 11. и чл. 25, 27. и 31. до 33. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године, осим одредбе члана 10. став 4. овог закона која ће се примењивати од 1. јануара 2016. године.

Од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2015. године порез на имовину не плаћа се на водно земљиште, као и на водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).

Члан 40[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Documents Verification Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 93/2014 и 22/2015)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Стварна надлежност

Члан 1

Потпис, рукопис и препис оверава јавни бележник, ако законом није другачије одређено.

Потпис, рукопис и препис, поред јавног бележника, може оверити и јавнобележнички приправник.

Препис јавне исправе може оверити и његов издавалац, сходном применом одредаба овог закона.

Месна надлежност

Члан 2

За оверавање потписа, рукописа и преписа месно је надлежан сваки јавни бележник, независно од тога где се налази пребивалиште, односно боравиште лица које захтева оверавање, осим ако законом није другачије одређено.

Принцип територијалности

Члан 3

Потпис, рукопис и препис оверава се у јавнобележничкој канцеларији.

Потпис и рукопис могу се оверити изван јавнобележничке канцеларије ако је подносиоцу исправе због старости или болести тешко да приступи у јавнобележничку канцеларију, ако је то корисно због већег броја подносилаца исправа чији се потписи оверавају поводом истог догађаја или ако за то постоје други оправдани разлози.

Потпис, рукопис и препис јавни бележник може оверити само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није другачије одређено.

Правне последице повреде принципа територијалности

Члан 4

Ако је потпис, рукопис или препис без оправданог разлога оверен изван јавнобележничке канцеларије или изван службеног седишта јавног бележника, то није разлог за непуноважност овере, нити клаузули о оверавању одузима својство јавне исправе.

Ако јавни бележник овери потпис, рукопис или препис изван Републике Србије, такво оверавање не производи правно дејство.

II ОВЕРАВАЊЕ ПОТПИСА

Клаузула о оверавању потписа

Члан 5

Оверавањем потписа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно потписао поднету исправу, односно да је потпис који се већ налази на поднетој исправи признао за свој.

Потпис се оверава тако што се на поднету исправу ставља клаузула о оверавању потписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта подносиоца исправе;

3) начин на који је утврђен идентитет подносиоца исправе;

4) изјаву јавног бележника да је подносилац исправе у његовом присуству потписао исправу, односно да је у његовом присуству признао потпис који се већ налази на исправи за свој;

5) датум и час оверавања потписа;

6) место оверавања потписа, ако се оверавање потписа врши изван јавнобележничке канцеларије;

7) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

8) потпис и печат јавног бележника.

Стављање клаузуле о оверавању потписа на поднету исправу

Члан 6

Клаузула о оверавању потписа ставља се на поднету исправу штамбиљем или електромеханичким уређајем за писање текста десно или испод потписа.

Клаузула о оверавању потписа може се ставити на посебну исправу која се повезује с поднетом исправом јемствеником или на други начин прописан Јавнобележничким пословником.

Стављање клаузуле о оверавању потписа када се поднета исправа састоји од више листова

Члан 7

Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује листове, а клаузулу о оверавању потписа ставља на последњу страницу.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава од колико листова и страница се састоји поднета исправа.

Начин повезивања листова ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Утврђивање идентитета

Члан 8

Јавни бележник утврђује идентитет подносиоца исправе, увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Сведок идентитета

Члан 9

Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету подносиоца исправе.

Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Правне последице немогућности доказивања идентитета

Члан 10

Ако подносилац исправе не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да овери исправу.

Јавни бележник одбија да овери исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је подносилац исправе лице за које се издаје.

Посебне дужности јавног бележника

Члан 11

Јавни бележник треба да се упозна са садржином поднете исправе само у мери која је неопходна за попуњавање уписника о оверама и потврдама.

Јавни бележник није одговоран за садржину поднете исправе, нити је дужан да утврђује да ли подносилац има право да потпише поднету исправу.

Изузетно, јавни бележник је дужан да одбије оверавање потписа ако је очигледно:

1) да постоји разлог за изузеће јавног бележника;

2) да поднета исправа садржи правни посао који је забрањен;

3) да поднета исправа садржи правни посао за који је као обавезна прописана форма јавнобележничког записа или јавнобележничког потврђивања исправе;

4) да се оверавањем потписа помаже остваривање недозвољених циљева.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да је прочита

Члан 12

Ако подносилац исправе услед слепоће, слабовидости, неписмености или другог разлога није у стању да чита, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана у присуству јавног бележника.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да чује и чита

Члан 13

Подносиоцу исправе који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко судског тумача, у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана преко тумача у присуству јавног бележника, подаци о тумачу и начину на који је утврђен његов идентитет.

Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је подносиоцу исправе верно пренео њену садржину.

Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Оверавање бланко потписа

Члан 14

Оверавање бланко потписа није дозвољено.

Изузетно, јавни бележник може оверити потпис на исправи чији поједини делови нису попуњени ако подносилац исправе може да пружи оквирне податке о томе како би ти делови требало да буду исписани и ако докаже да постоје важни разлози за оверавање потписа пре него што се исправа у целости попуни.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник посебно назначава:

1) који делови исправе нису били попуњени у моменту оверавања потписа;

2) оквирне податке које је пружио подносилац исправе о томе како би ти делови исправе требало да буду попуњени;

3) разлоге због којих је оверен потпис на делимично попуњеној исправи.

Оверавање потписа заступника

Члан 15

Ако подносилац исправе потписује исправу у својству заступника физичког лица или правног лица, јавни бележник може оверити потпис ако претходно утврди да је подносилац исправе овлашћен да потписује у име лица које је означено на исправи.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник наводи основ по којем је подносилац исправе овлашћен да је потпише у име физичког лица или правног лица.

Оверавање рукознака

Члан 16

Оверавањем рукознака јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству ставио на исправу отисак прста.

Подносилац исправе који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог прста десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

У клаузули о оверавању назначава се како је подносилац исправе ставио свој рукознак.

На оверавање рукознака сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Поступак када подносилац исправе није у стању да стави рукознак

Члан 17

Ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два позвана сведока.

Клаузулом о оверавању потписа јавни бележник потврђује да је у његовом присуству један од позваних сведока исписао на исправи име и презиме подносиоца исправе, који је непосредно након тога такав потпис признао за свој.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава податке о позваним сведоцима и начину на који је утврђен њихов идентитет.

Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

Позвани сведок

Члан 18

Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

Позвани сведок не може бити:

1) лице које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

2) лице које је јавном бележнику, односно подносиоцу исправе крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старатељ, бивши старатељ, штићеник или бивши штићеник;

3) лице на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава;

4) лице које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава.

Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

III ОВЕРАВАЊЕ РУКОПИСА

Клаузула о оверавању рукописа

Члан 19

Оверавањем рукописа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно написао поднету исправу, односно да је поднету исправу раније својеручно написао.

Подносиоцу исправе који није у стању да види, јавни бележник може оверити рукопис само ако је подносилац исправе у његовом присуству својеручно написао исправу.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 20

У погледу садржине клаузуле о оверавању рукописа, њеног стављања на исправу, утврђивања идентитета подносиоца исправе и овлашћења јавног бележника да одбије оверавање рукописа сходно се примењују правила о оверавању потписа.

IV ОВЕРАВАЊЕ ПРЕПИСА И КОПИЈА

Клаузула о оверавању преписа

Члан 21

Оверавањем преписа јавни бележник потврђује да је препис одређене исправе подударан са изворником или овереним преписом исправе (у даљем тексту: преписана исправа).

Препис исправе се оверава тако што се на њега ставља клаузула о оверавању преписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) изјаву јавног бележника да је препис поднете исправе подударан са преписаном исправом;

3) податке о начину на који је сачињен препис;

4) податке о начину на који је сачињена преписана исправа;

5) број страница од којих се састоји преписана исправа;

6) податке о томе да ли су у преписаној исправи нека места исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додата;

7) податке о томе да ли је преписана исправа поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику;

8) датум оверавања преписа;

9) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

10) потпис и печат јавног бележника.

Претпоставке за оверавање преписа

Члан 22

Јавни бележник је овлашћен да овери препис ако влада језиком на коме је исправа написана и ако му странка поднесе препис и преписану исправу.

Пре него што стави клаузулу о оверавању преписа, јавни бележник мора да упореди препис са преписаном исправом.

Препис се мора слагати са преписаном исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању речи.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 23

У погледу садржине клаузуле о оверавању преписа и њеног стављања на исправу сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Оверавање преписа дела исправе

Члан 24

Јавни бележник може оверити препис само једног дела исправе или извод из неке исправе само ако је препис тако сачињен да се из њега јасно види који су делови остали непреписани.

Оверавање извода из јавних, трговачких и пословних књига

Члан 25

Оверавањем извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник потврђује да се извод у потпуности слаже са одговарајућим ставкама из изворне књиге.

Пре него што овери извод из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник је дужан да изврши увид у изворну књигу.

У клаузули о оверавању извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник назначава место, датум и час када је извршио увид у књигу.

Оверавање копије

Члан 26

Оверавањем копије јавни бележник потврђује да је копија одређене исправе истоветна с копираном исправом.

Истоветност копије са копираном исправом која је сачињена на језику којим јавни бележник не влада, односно која садржи цртеже, планове, скице или фотографије, јавни бележник може потврдити ако је копирање обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Оверавање одштампаног примерка електронског документа

Члан 27

Јавни бележник може потврдити да је одштампани примерак подударан са изворним документом у електронској форми ако је штампање тог примерка обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Пре него што овери штампани примерак електронског документа јавни бележник је дужан да испита да ли је употребљен квалификовани електронски потпис.

У клаузули о оверавању мора се јавно назначити да је реч о одштампаном примерку електронског документа.

Оверавање исправа намењених за употребу у иностранству

Члан 28

Исправу намењену за употребу у иностранству оверава основни суд у складу са прописима којима се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Случајеви у којима основни судови и општинске управе задржавају надлежност за послове оверавања

Члан 29

Јавни бележник је надлежан и за оверавање потписа, рукописа и преписа за које је посебним законима који се примењују пре ступања на снагу овог закона прописано да их оверава суд, односно општинска управа.

Основни судови, односно општинске управе као поверени посао задржавају надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа до 1. марта 2017. године.

Изузетно од става 2. овог члана, у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. ст. 4. и 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), односно општинске управе као поверени посао и после 1. марта 2017. године, а до именовања јавних бележника.

После ступања на снагу овог закона, судови, односно општинске управе које су задржале надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа, те послове обављају сходном применом одредаба овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Престанак важења закона и других прописа

Члан 30

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 39/93), чл. 92. и 94. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13 и 55/14 – др. закон) и Упутство о облику и начину вођења уписника и о начину оверавања потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 74/93).

Ступање закона на снагу

Члан 31

Овај закон ступа на снагу 1. септембра 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа

(“Сл. гласник РС”, бр. 22/2015)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Legalization Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 96/2015)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се услови, поступак и начин озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу (у даљем тексту: незаконито изграђени објекти), услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице озакоњења, као и друга питања од значаја за озакоњење објеката.

Одредба става 1. овог члана односи се и на помоћне и друге објекте који су у функцији главног објекта (гараже, оставе, септичке јаме, бунари, базени, цистерне за воду и сл.) или су у функцији одвијања технолошког процеса у згради, који се сматрају саставним делом незаконито изграђеног главног објекта и озакоњују се заједно са главним објектом, у складу са овим законом.

Одредба става 1. овог члана односи се и на објекте, односно изведене радове у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14).

Одредба става 1. овог члана односи се и на подземне водове (подземне инсталације), као и на надземне водове (надземне инсталације), ако по техничким карактеристикама и положају представљају самосталне објекте.

Члан 2

Озакоњење, у смислу овог закона, представља јавни интерес за Републику Србију.

Члан 3

Предмет озакоњења, у смислу овог закона, јесте објекат који је завршен у грађевинском смислу.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, када је предмет озакоњења зграда, предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армиранобетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде.

Степен завршености објекта за остале објекте који су предмет озакоњења, утврђује се у зависности од врсте и намене објекта.

Члан 4

Овај закон се не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, у складу са прописима којима се уређује упис права својине на непокретностима.

Овај закон се не примењује на објекте за које је, у складу са раније важећим прописима издата привремена грађевинска дозвола. Власник таквог објеката стиче право на упис права својине, прибављањем решења о употребној дозволи, у смислу закона којим се уређује изградња објеката. Надлежни орган за издавање употребне дозволе дужан је да изда решење о употребној дозволи по захтеву власника таквог објекта. Издата употребна дозвола је исправа подобна за упис у смислу закона којим се уређује државни премер и катастар.

Овај закон се не примењује на објекте за које је издато решење о грађевинској дозволи, а која се користи без издатог решења о употребној дозволи. Решење о употребној дозволи прибавља се у складу са законом којим се уређује изградња објеката, а комисија за технички преглед приликом утврђивања подобности објекта за употребу ту чињеницу утврђује на основу издате грађевинске дозволе и главног пројекта, на основу прописа који је важио у време издавања грађевинске дозволе.

Изузетно од става 3. овог члана, ако је у поступку легализације издато решење о грађевинској дозволи, али не и решење о употребној дозволи, такав поступак се окончава у складу са одредбама овог закона, односно надлежни орган доноси решење о озакоњењу, без спровођења поступка прописаног овим законом.

Ако је у поступку легализације подносилац захтева уредио односе са јединицом локалне самоуправе у складу са одредбама закона који је примењиван у то време, али надлежни орган није накнадно издао грађевинску дозволу до дана ступања на снагу овог закона, јединица локалне самоуправе је дужна да том лицу изврши повраћај уплаћених средстава.

Овај закон се не примењује на објекте који се у смислу закона којим се уређује одбрана сматрају војним објектима, односно на објекте који се у смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима.

II УСЛОВИ ЗА ОЗАКОЊЕЊЕ

Члан 5

Предмет озакоњења не може бити објекат:

1) изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.);

2) изграђен, односно реконструисан од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта;

3) изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној јавној својини у складу са одредбама других посебних закона;

4) изграђен у првом и другом степену заштите природног добра (осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра), односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно радови на самом културном добру од изузетног значаја или добру уписаном у Листу светске културне баштине, изграђен у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, изграђен у војном комплексу и заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно изграђен, реконструисан или дограђен супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и други објекти изграђени у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона);

5) изграђен у заштитној зони дуж трасе радио коридора, на правцима простирања усмерених радио сигнала између радио станица, у којој није дозвољена изградња или постављање других радио станица, антенских система или других објеката који могу ометати простирање радио сигнала или узроковати штетне сметње.

Изузетно од одредбе става 1. тачка 1) овог члана надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављен одговарајући доказ да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте. Стабилност објекта и угрожавање стабилности терена и суседних објеката утврђују се на основу извештаја, графичких прилога планског документа са означеним површинама – тла које је неповољно за грађење, инжењерско-геолошких извештаја и других доказа на основу којих се може утврдити ова чињеница.

Изузетно од одредбе става 1. тач. 3) и 4) овог члана надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.

Предмет озакоњења не може бити објекат за који је надлежни орган, у складу са раније важећим прописима којима је била уређена легализација објеката, донео решење којим се одбија захтев за легализацију, а које је правноснажно у управном поступку.

Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, ако је по правноснажности решења којим се одбија захтев за легализацију, промењен плански документ или је захтев одбијен из разлога који су овим законом другачије прописани, а повољнији су за власника незаконито изграђеног објекта, надлежни орган констатује ову чињеницу и наставља поступак озакоњења у складу са овим законом.

Члан 6

Предмет озакоњења је објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године.

Предмет озакоњења је и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта.

Захтеви и пријаве за легализацију поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају се захтевима у смислу овог закона.

Предмет озакоњења је и објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним овим законом.

Сателитски снимак из става 4. овог члана мора бити доступан на увид грађанима у електронском облику на интернет страници министарства надлежног за послове грађевинарства.

Попис и евиденцију незаконито изграђених објеката из става 4. овог члана спроводи јединица локалне самоуправе.

Предмет озакоњења је и објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), за које поступак није правноснажно окончан.

Предмет озакоњења је и објекат на коме је уписано право својине у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, под условима прописаним овим законом.

Члан 7

Попис незаконито изграђених објеката из члана 6. став 4. овог закона, врши се према програму пописа по зонама, односно целинама, који на предлог грађевинске инспекције доноси начелник општинске, односно градске управе.

Програм пописа садржи зоне и динамику вршења пописа по зонама.

У циљу ефикаснијег спровођења пописа незаконито изграђених објеката, јединица локалне самоуправе може образовати комисије за попис незаконито изграђених објеката, као помоћно радно тело. Састав и начин рада комисије уређује јединица локалне самоуправе. У састав комисије могу бити укључена лица запослена у јединици локалне самоуправе или запослена у правним лицима чији је оснивач јединица локалне самоуправе, као и друга лица одговарајућих струка.

Евидентирање незаконито изграђених објеката врши се на обрасцу – појединачном пописном листу чију садржину прописује министар надлежан за послове грађевинарства.

Програм пописа по зонама, односно целинама са динамиком спровођења пописа је јаван и објављује се на званичној интернет презентацији јединице локалне самоуправе.

По завршетку пописа незаконито изграђених објеката из једне зоне, односно целине, надлежни грађевински инспектор доноси појединачна решења о рушењу објекта, за све незаконито изграђене објекте који су на попису.

Решење о рушењу објекта из става 6. овог члана доноси грађевински инспектор у року од седам дана од дана евидентирања у складу са овим законом и у року од три дана га доставља органу надлежном за издавање решења о озакоњењу (у даљем тексту: надлежни орган).

Решење из става 7. овог члана неће се извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења.

По добијању решења из става 7. овог члана надлежни орган по службеној дужности покреће поступак озакоњења у складу са овим законом.

Објекти за које буде утврђено да не постоје, односно нису видљиви на сателитском снимку из члана 6. став 4. овог закона, нису предмет озакоњења и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи.

Власници незаконито изграђених објеката могу обавестити грађевинску инспекцију да имају незаконито изграђени објекат.

Члан 8

Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта.

Предмет озакоњења може бити објекат за који се, поред намене утврђене планским документом, утврди да је намене која је у оквиру планом дефинисаних компатибилности.

Предмет озакоњења може бити објекат који има спратност прописану важећим планским документом, а изузетно и спратност већу од спратности прописане важећим планским документом, која се одређује на основу општег акта јединице локалне самоуправе, којим ће бити прописана спратност по урбанистичким зонама, целинама или блоковима. Ако важећим планским документом није одређена максимална спратност објеката, надлежни орган је одређује на основу општег акта јединице локалне самоуправе, којим ће бити прописана спратност по урбанистичким зонама, целинама или блоковима.

Општи акт из става 3. овог члана доноси јединица локалне самоуправе у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 9

Испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.

Члан 10

Предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења.

Као одговарајуће право сматра се право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи, као одговарајућа права на грађевинском земљишту.

Као одговарајуће право, у смислу овог закона, сматра се и:

1) за објекат изграђен на земљишту у својини другог лица – правноснажна судска пресуда којом је утврђено право својине на земљишту, коју власник прибавља у складу са прописима којима су уређени својински односи;

2) за објекат изграђен на грађевинском земљишту – уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта који је закључен и оверен од стране надлежног суда између тадашњег корисника и подносиоца захтева, као и други уговори којима је вршено располагање земљиштем (уговор о преносу или размени непокретности закључен између тадашњих корисника земљишта, у одговарајућој форми која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења);

3) уговор о куповини објекта или куповини објекта у изградњи оверен у одговарајућој форми, која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења, између власника, односно корисника и подносиоца захтева;

4) уговор о суинвестирању изградње објекта оверен у одговарајућој форми, која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења, између власника, односно корисника и подносиоца захтева;

5) акт министарства надлежног за послове одбране о додели “нужног смештаја”;

6) правноснажно решење о наслеђивању;

7) правноснажно решење о статусној промени привредног друштва, из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева, односно власника незаконито изграђеног објекта;

8) сви други правни послови на основу којих се на несумњив начин може утврдити правни континуитет промета земљишта, објекта, односно посебног дела објекта.

Када је предмет озакоњења надзиђивање, претварање заједничких просторија зграде у стан или пословни простор или припајање заједничких просторија суседном стану, као доказ о одговарајућем праву доставља се извод из листа непокретности за зграду и све посебне делове зграде и доказ прописан одредбама закона којим се уређује одржавање стамбених зграда о регулисању међусобних односа између власника незаконито изграђеног објекта и органа зграде. Ако органи зграде нису формирани, као доказ се доставља сагласност већине власника на посебним деловима зграде.

Ако је право својине на незаконито изграђеном објекту уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, као доказ о одговарајућем праву доставља се оверена копија решења о упису права својине или извод из листа непокретности о евиденцији непокретности и правима на њима, као и доказ о одговарајућем праву на грађевинско земљиште, као обавезан део документације.

Када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља се и писмена сагласност свих сувласника.

Уколико је сувласник знао или могао знати за изградњу објекта, односно извођење радова који су предмет озакоњења, али се у време изградње томе није противио, сматраће се да постоји сагласност за озакоњење, те се у том случају не доставља доказ прописан ставом 6. овог члана.

Као одговарајуће право на грађевинском земљишту у поступку озакоњења сматра се и право својине или закупа на земљишту испод објекта, стечено у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи, у делу који се односи на легализацију објеката и објеката на које је примењиван Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Када се као доказ о решеним имовинско правним односима, пре доношења решења о озакоњењу стамбене или стамбено пословне зграде која се састоји од посебних физичких делова, доставља доказ о стицању права својине на земљишту испод објекта, као одговарајуће право признаје се и доказ да је власник стана у незаконито изграђеном објекту закључио уговор о куповини и продаји за удео на земљишту, који је у сразмери са површином посебног дела у односу на укупну површину објекта.

Власник грађевинског земљишта дужан је да у поступку прописаном Законом о планирању и изградњи прибави податак о укупној тржишној цени за земљиште испод објекта, уз обавезу да по захтеву сваког појединачног власника на посебном делу, одреди удео на грађевинском земљишту испод објекта и тржишну цену удела.

Власник грађевинског земљишта и власник посебног дела у незаконито изграђеном објекту закључују уговор о продаји удела.

Власници станова који не закључе уговор о куповини удела на начин одређен овим законом, не могу наставити поступак озакоњења.

За комуникационе мреже и уређаје и линијске објекте који се састоје од подземних и надземних водова са носачима вода, не доставља се доказ о одговарајућем праву. Доказ о одговарајућем праву за ове објекте доставља се за надземне делове објекта, осим водова.

Власник објекта из става 13. овог члана озакоњењем стиче право својине на објекту али не и на земљишту изнад или испод вода, а власник земљишта је дужан да омогући несметан приступ овим деловима објекта у циљу одржавања или у случају хаварије.

Власник објекта из става 13. овог члана дужан је да власнику земљишта испод или изнад вода накнади евентуалну штету ако настане у експлоатацији објекта, у складу са прописима којима је уређено питање накнаде штете.

Ако се као одговарајуће право на земљишту прилаже уговор о преносу права коришћења који је закључен између тадашњег корисника земљишта и подносиоца захтева који није судски оверен, по захтеву подносиоца захтева, орган надлежан за имовинско-правне послове на чијој територији се налази предметно земљиште, спроводи поступак и доноси решење о престанку права коришћења дотадашњег корисника и утврђује право коришћења у корист подносиоца захтева, а по правноснажности тог решења, орган надлежан за озакоњење објеката га прихвата као доказ о одговарајућем праву на земљишту.

Члан 11

У циљу утврђивања могућности озакоњења у складу са одредбама овог закона, у поступку озакоњења прибавља се извештај о затеченом стању објекта чији саставни део је и елаборат геодетских радова за незаконито изграђени објекат.

По утврђивању испуњености услова за озакоњење објекта, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта плаћа таксу за озакоњење.

Висина таксе из става 2. овог члана зависи од класе, површине и намене објекта, као и начина коришћења објекта.

III НАЧИН И ПОСТУПАК ОЗАКОЊЕЊА

Члан 12

Решење о озакоњењу објекта издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: надлежни орган), по спроведеном поступку, када утврди да незаконито изграђени објекат испуњава прописане услове за коришћење и друге услове прописане овим законом.

Надлежни орган издаје решење о озакоњењу оних објеката за чију изградњу је према закону којим се уређује изградња објеката овлашћен да издаје грађевинску дозволу у редовном поступку, односно други орган јединице локалне самоуправе који је статутом био овлашћен за издавање грађевинске односно употребне дозволе у поступку легализације објеката.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на решавање по жалби, односно тужби на решење из става 1. овог члана, сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

Члан 13

Надлежни орган, по утврђивању испуњености претходних услова и постојања одговарајућег права из члана 10. овог закона, наставља поступак озакоњења прибављањем документације из члана 11. овог закона.

За објекте на којима је право својине уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе не спроводи се поступак прописан овим законом, већ надлежни орган, по прибављању доказа из члана 10. став 5. овог закона, обавештава подносиоца да уплати таксу за озакоњење и по достављању доказа о уплати, доноси решење о озакоњењу.

Члан 14

Надлежни орган, за објекте за које је поднет захтев за легализацију, а који се у смислу овог закона сматрају захтевима за озакоњење, пре прибављања документације из члана 11. овог закона, проверава да ли је власник незаконито изграђеног објекта, у раније вођеном поступку легализације објеката, доставио техничку документацију прописану тада важећим прописима и елаборат геодетских радова, геодетски снимак, односно копију плана парцеле.

Ако је власник незаконито изграђеног објекта доставио техничку документацију у складу са раније важећим прописима о легализацији објеката, надлежни орган проверава да ли садржина те техничке документације одговара садржини прописаној за извештај о затеченом стању објекта, у складу са овим законом.

Ако садржина техничке документације достављене у раније вођеном поступку легализације, одговара по садржини извештају о затеченом стању објекта, прописаним овим законом, надлежни орган то констатује и раније достављени документ признаје као извештај о затеченом стању објекта, у смислу овог закона.

Члан 15

Извештај о затеченом стању објекта се израђује за потребе озакоњења објекта.

Елаборат геодетских радова, као саставни део извештаја о затеченом стању објекта, израђује се за све објекте у поступку озакоњења, осим за објекте из члана 1. став 3. овог закона, када се доставља копија плана парцеле.

Садржина извештаја о затеченом стању објекта за потребе озакоњења објекта зависи од класе, површине, намене и начина коришћења објекта и има садржину прописану овим законом.

За објекте за које се у складу са законом којим се уређује заштита од пожара прибавља сагласност Министарства унутрашњих послова на пројектну документацију, поред извештаја о затеченом стању објекта прилаже се пројекат за извођење радова са сагласношћу органа надлежног за послове заштите од пожара.

Пројекат за извођење радова израђује се у складу са подзаконским актом донетим на основу Закона о планирању и изградњи, којим се уређује садржина техничке документације.

Извештај о затеченом стању објекта (у даљем тексту: извештај) израђује привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, који су уписани у одговарајући регистар.

Члан 16

Елаборат геодетских радова, који је саставни део извештаја о затеченом стању објекта израђује се у складу са прописима о државном премеру и катастру.

За објекте који су проведени у графичкој бази катастра непокретности, уместо елабората геодетских радова доставља се копија плана са уписаном висином слемена, оверена од стране овлашћене геодетске организације.

Када је предмет озакоњења зграда која се састоји од посебних физичких делова, елаборат из става 1. овог члана се израђује за зграду и све посебне физичке делове зграде.

Члан 17

Извештај о затеченом стању објекта се израђује за:

1) објекте категорије А, класе 111011 и 112111;

2) објекте чија је бруто развијена грађевинска површина објекта (у даљем тексту: БРГП) већа од 400 м2;

3) објекте јавне намене;

4) инжењерске објекте.

Члан 18

Извештај о затеченом стању објекта који се израђује за објекте категорије А, класе 111011 и 112111, садржи: елаборат геодетских радова, снимак изведеног стања, изјаву одговорног пројектанта или одговорног извођача радова да објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта и изјаву власника незаконито изграђеног објекта да прихвата евентуални ризик коришћења објекта, с обзиром на минималну техничку документацију која је прописана за озакоњење.

Снимак изведеног стања садржи општу документацију, текстуалну, нумеричку и графичку документацију.

Општа документација садржи:

1) насловну страну са следећим подацима:

(1) назив објекта са локацијом (улица и кућни број, ако је одређен), бројем катастарске парцеле и катастарском општином;

(2) назив, односно име власника незаконито саграђеног објекта;

(3) врсту документа (извештај затеченог стања објекта са елаборатом геодетских радова);

(4) назив предузетника, односно правног лица које је израдило извештај;

(5) име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;

(6) место и датум израде извештаја.

2) садржај извештаја.

Текстуална документација садржи:

1) опис објекта;

2) опис инсталација (хидротехничке, електроенергетске, телекомуникационе и сигналне, машинске, са начином прикључења на спољну мрежу, као и опис технологија);

3) начин коришћења;

4) време изградње;

5) податке о материјалу од којих је изграђен објекат са констатацијом да се ради о материјалу који обезбеђује трајност и сигурност објекта;

6) податке о степену завршености и употребљивости објекта са констатацијом о визуелној детекцији стабилности објекта.

Ако су инсталације у објекту изведене према условима, односно сагласностима или на основу уговора закљученог са јавним предузећем, односно надлежним органом, у текстуалној документацији се наводе и ти подаци.

Када је предмет озакоњења објекат који није завршен у грађевинском или грађевинско-занатском смислу, текстуална документација садржи и попис потребних радова за завршетак објекта који је предмет озакоњења.

Нумеричка документација садржи:

1) табеларни приказ површина објекта (нумерација, намена, нето корисна површина сваког посебног дела објекта, назив етаже на којој се налази);

2) БРГП и корисну површину;

3) спратност и висину објекта.

Графичка документација садржи:

1) графички приказ основе свих етажа и крова, у одговарајућој размери;

2) најмање четири фотографије у боји или црно беле које приказују све видне фасаде објекта.

Саставни део извештаја је и изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Члан 19

Извештај који се израђује за објекте чија је БРГП већа од 400 м2, објекте јавне намене и инжењерске објекте садржи: елаборат геодетских радова, снимак изведеног стања, изјаву одговорног пројектанта или одговорног извођача радова да објекат испуњава основне захтеве за објекат и изјаву власника незаконито изграђеног објекта да прихвата евентуални ризик коришћења објекта, с обзиром на минималну техничку документацију која је прописана за озакоњење.

Снимак изведеног стања садржи општу, текстуалну, нумеричку и графичку документацију, у складу са чланом 19. овог закона.

Поред садржине прописане у члану 18. став 8. тачка 1) овог закона графички прикази садрже и два карактеристична, међусобно управна пресека и друге карактеристичне пресеке и изгледе објекта.

Поред прописане садржине, извештај садржи и друге специфичне податке који су карактеристични за одређену врсту објеката (за објекте нискоградње: подужни профил, карактеристичне попречне профиле, остале приказе у зависности од врсте и класе објекта), у складу са правилима струке.

Саставни део извештаја за објекат високоградње чија је БРГП већа од 400 м2 је изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

У случају да незаконито изграђени објекат високоградње има БРГП већу од 2000 м2 и/или спратност већу од П+4, поред изјаве из става 5. овог члана, саставни део извештаја је и изјава пројектанта са одговарајућом лиценцом да објекат испуњава услове у погледу заштите од пожара, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Саставни део извештаја за објекат јавне намене и инжењерски објекат је и изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова, са одговарајућом лиценцом, да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, заштите од пожара и безбедности и приступачности приликом употребе, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Ако стање конструкције, односно квалитет извршених радова у погледу стабилности, односно сигурности није задовољавајући или су у међувремену измењени технички прописи за ту врсту објеката, извештај садржи и предлог мера, односно попис радова који се предузимају пре издавања решења о озакоњењу.

Члан 20

Када је предмет озакоњења и објекат из члана 1. став 2. овог закона, у извештају се приказују и ти објекти са садржајем и обимом према правилима струке, на нивоу разраде који је одговарајући у односу на ниво разраде у извештају за главни објекат.

Члан 21

На израду извештаја за објекте из члана 1. став 3. овог закона, сходно се примењују одредбе члана 18. овог закона.

IV ПОСТУПАК ОЗАКОЊЕЊА

Члан 22

Поступање надлежног органа уређује се овим законом.

На сва питања поступка која нису уређена овим законом, примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак.

Члан 23

Поступак озакоњења покреће се на један од следећих начина:

1) за лица која су поднела захтев за легализацију објеката до 29. јануара 2014. године, у складу са раније важећим Законом о легализацији објеката, поступак се покреће даном ступања на снагу овог закона;

2) за лица која су власници незаконито изграђеног објекта за који није поднет захтев за легализацију до 29. јануара 2014. године, а за који је грађевински инспектор донео решење о рушењу, поступак се покреће даном достављања тог решења надлежном органу;

3) за лица из члана 6. став 7. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе по чијем захтеву није окончан поступак уписа у складу са одредбама тог закона, поступак се покреће даном достављања списа предмета од стране органа надлежног за послове државног премера и катастра надлежном органу;

4) за лица из члана 6. став 8. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, по чијем захтеву је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе, поступак се покреће подношењем захтева за озакоњење, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Од дана покретања поступака из става 1. овог члана, теку и рачунају се сви рокови прописани овим законом.

Члан 24

По покретању поступка у складу са овим законом, надлежни орган утврђује испуњеност претходних услова за озакоњење.

Члан 25

Незаконито изграђени објекти, на којима су изведени груби грађевински радови са формираним конструктивним склопом (објекат поседује носеће елементе: темељ, армирано бетонске или челичне стубове са гредама, односно армирано бетонске таванице, кровну конструкцију), али на којима није постављена спољна столарија, нису изведени разводи унутрашњих инсталација, ни завршни радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.), могу бити предмет озакоњења у складу са овим законом.

У случају да незаконито изграђени објекат није у степену изграђености прописаној овим законом, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба надлежном другостепеном органу у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Власник објекта из става 1. овог члана, по окончању поступка озакоњења и упису права својине на том објекту може, у складу са одредбама закона којима се уређује изградња објекта, поднети захтев за извођење радова на завршетку објекта, у складу са законом којим се уређује изградња објеката.

Опис степена завршености објекта саставни је део извештаја о затеченом стању објекта.

Члан 26

Незаконито изграђени објекти, изграђени на земљишту неповољном за грађење нису предмет озакоњења у складу са овим законом.

Када надлежни орган утврди да је незаконито изграђени објекат изграђен на терену неповољном за грађење, обавестиће власника објекта о тој чињеници и наложити у року од 30 дана достављање геолошких, геодетских, архитектонских и других релевантних доказа на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте.

Ако у року прописаним ставом 2. овог члана власник објекта достави доказ на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте, надлежни орган наставља поступак озакоњења.

У случају да у року прописаним ставом 2. овог члана власник објекта не достави доказ на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 4. овог члана може се поднети жалба надлежном другостепеном органу у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 4. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 4. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Члан 27

Незаконито изграђени објекти не могу бити предмет озакоњења ако су изграђени од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта.

Податак из става 1. овог члана саставни је део извештаја о затеченом стању објекта.

Члан 28

Надлежни орган, када утврди да се ради о објекту из члана 5. став 1. тач. 3) и 4) овог закона, доставља захтев за давање сагласности за озакоњење управљачу јавног добра, односно организацији надлежној за заштиту природних, односно културних добара.

Уз захтев из става 1. овог члана надлежни орган доставља податке и списе које поседује у тој фази поступка озакоњења.

Управљач јавног добра, односно организација надлежна за заштиту природних, односно културних добара дужна је да писану сагласност или одбијање за давање сагласности за озакоњење достави надлежном органу у року од 15 дана од дана достављања захтева.

У случају достављања сагласности за озакоњење, надлежни орган наставља поступак озакоњења.

У случају да управљач јавног добра, односно организација надлежна за заштиту природних, односно културних добара одбије давање сагласности за озакоњење, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 5. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 5. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 5. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Члан 29

Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта, у складу са чланом 8. ст. 2. и 3. овог закона.

У случају да надлежни орган утврди да намена незаконито изграђеног објекта није у складу са наменом која је утврђена важећим планским документом или није у оквиру планом дефинисаних компатибилности или спратност незаконито изграђеног објекта није у складу са спратношћу прописаној важећим планским документом или није у складу са спратношћу утврђеној општим актом из члана 8. став 3. овог закона, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 30

Надлежни орган, као претходно питање у поступку озакоњења, утврђује да ли је за незаконито изграђени објекат, у складу са раније важећи прописима којима је била уређена легализација објеката, донето решење којим се одбија захтев за легализацију, а које је правноснажно у управном поступку.

Када надлежни орган утврди ову чињеницу, доноси решење којим одбија захтев за озакоњење.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, ако је по правноснажности решења којим се одбија захтев за легализацију, промењен плански документ или је захтев одбијен из разлога који су овим законом другачије прописани, а повољнији су за власника незаконито изграђеног објекта, надлежни орган констатује ову чињеницу и наставља поступак озакоњења у складу са овим законом.

Члан 31

По утврђивању испуњености претходних услова, надлежни орган обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави доказ о одговарајућем праву, осим у случају да је доказ о одговарајућем праву већ достављен у поступку легализације бесправно изграђеног објекта.

Власник незаконито изграђеног објекта може, пре истека рока из става 1. овог члана, поднети захтев за продужетак тог рока.

Ако надлежни орган утврди да постоје оправдани разлози за продужетак рока из става 1. овог члана (окончање судског спора, прибављање доказа од других органа и сл.), закључком ће прекинути поступак због решавања претходног питања.

Закључком из става 3. овог члана обавезује се власник незаконито изграђеног објекта да у року од 15 дана достави доказ да је покренуо поступак у циљу решавања претходног питања.

Поступак озакоњења наставиће се пошто буде коначно одлучено о претходном питању.

Против закључка из става 3. овог члана дозвољена је посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави доказ о одговарајућем праву у року из става 1. овог члана, а не затражи продужетак рока из става 2. овог члана у прописаном року, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 7. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 7. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 7. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 32

Када надлежни орган утврди испуњеност претходних услова за озакоњење и постојање одговарајућег права у смислу овог закона, наставља поступак озакоњења, у смислу члана 11. став 1. овог закона и обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави извештај са елаборатом геодетских радова, односно проверава да ли су наведени докази достављени у поступку легализације бесправно изграђених објеката.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави извештај са елаборатом геодетских радова у року прописаном у ставу 1. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 2. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 2. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 2. овог члана надлежни орган без одлагања доставља грађевинској инспекцији.

Када власник незаконито изграђеног објекта достави извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова, односно други документ који је прописан овим законом уместо елабората геодетских радова, надлежни орган утврђује да ли су ти документи израђени у складу са овим законом.

Уколико извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова, односно други документи који су прописани овим законом као доказ уместо извештаја и елабората геодетских радова, нису израђени у складу са овим законом, надлежни орган о томе обавештава власника незаконито изграђеног објекта и налаже да у року од 60 дана достави тражени документ израђен у складу са овим законом.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави документ из става 7. овог члана у прописаном року, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 8. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 8. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 8. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 33

За све објекте у поступку озакоњења плаћа се такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу.

Такса из става 1. овог члана уплаћује се у износу од 70% у корист јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази незаконито изграђени објекат и у износу од 30% у корист буџета Републике Србије, односно у корист буџета Републике Србије у износу од 15% и у корист буџета аутономне покрајине у износу од 15%, ако се незаконито изграђени објекат налази на територији аутономне покрајине.

Новчана средства добијена од таксе за озакоњење, јединица локалне самоуправе користи за уређивање (припремање и опремање) грађевинског земљишта, прибављање грађевинског земљишта у јавну својину и изградњу и одржавање објеката јавне намене и комуналне инфраструктуре.

Такса из става 1. овог члана плаћа се у износу од 5.000 динара за озакоњење породичног објекта или стана, корисне површине до 100 м2, помоћне и економске објекте, производне и складишне објекте, као и све друге објекте и радове из члана 145. Закона о планирању и изградњи.

Одредбе става 1. овог члана не односе се на власнике незаконито изграђеног објекта који је намењен за становање подносиоца захтева и чланова његовог породичног домаћинства, који је лице са инвалидитетом, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи.

За породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 100 м2 до 200 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 15.000 динара.

За породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 200 м2 до 300 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 20.000 динара.

За породичне стамбене објекте корисне површине преко 300 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 50.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине до 500 м2 и комерцијалне објекте до 500 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 250.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине од 500 м2 до 1000 м2 и комерцијалне објекте од 500 м2 до 1000 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 500.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине од 1000 м2 до 1500 м2 и комерцијалне објекте од 1000 м2 до 1500 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 1.000.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине преко 1500 м2 и комерцијалне објекте преко 1500 м2 плаћа се такса за озакоњење у износу од 3.000.000 динара.

Члан 34

Када надлежни орган утврди да постоји могућност озакоњења, обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 15 дана од дана достављања обавештења плати таксу за озакоњење, прописану овим законом.

Ако власник незаконито саграђеног објекта не достави доказ о плаћеној такси у року из става 1. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против закључка из става 2. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 2. овог члана доставља се надлежној грађевинској инспекцији, у року од три дана од доношења закључка.

По достављању доказа да је плаћена такса за озакоњење, надлежни орган у року од осам дана издаје решење о озакоњењу.

Решење о озакоњењу, поред података прописаних законом, обавезно садржи и:

1) констатацију да се тим решењем врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, дела објекта, односно незаконито изведених радова;

2) назив, односно име и презиме власника објекта коме се издаје решење о озакоњењу, са назнаком седишта, односно адресе;

3) податке о објекту који је предмет озакоњења, са основним подацима о његовој намени, врсти, габариту, спратности, нето и БРГП и ознаку локације на којој се налази (катастарска парцела, катастарска општина, улица и кућни број ако је одређен, општина, односно град);

4) име, презиме и број лиценце предузетника или назив привредног друштва, односно другог правног лица, које је израдило извештај о затеченом стању објекта и име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;

5) констатацију да је извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова саставни део решења о озакоњењу;

6) доказ о плаћеној такси за озакоњење.

Саставни део решења о озакоњењу је и попис и опис објеката који се озакоњују уз главни објекат, ако постоје, као и податак о степену завршености објекта.

Када је предмет озакоњења стамбена или стамбено пословна зграда која се састоји од више посебних физичких делова (станова, пословног простора, гаража и др.) за коју се не може утврдити инвеститор, али постоје поднети захтеви за озакоњење посебних делова у складу са овим законом, надлежни орган доноси решење о озакоњењу стамбене зграде, које обавезно садржи спецификацију свих посебних делова зграде.

Пре доношења решења из става 9. овог члана, доставља се доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту.

По правноснажности решења из става 9. овог члана, надлежни орган решава по захтевима за озакоњење посебних делова зграде.

У случају из става 9. овог члана, такса за озакоњење не плаћа се за зграду, већ се одређује и наплаћује приликом озакоњења сваког посебног дела зграде.

Против решења из става 9. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана, а ако је решење донело надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, може се тужбом покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања решења.

Правноснажно решење из става 9. овог члана надлежни орган доставља у року од три дана надлежној грађевинској инспекцији.

Члан 35

Надлежни орган води службену евиденцију о издатим решењима о озакоњењу, а списак издатих решења објављује се и у електронском облику и доступан је за јавност и путем интернета.

Садржај евиденције из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове грађевинарства.

Надлежни орган из става 1. овог члана дужан је да списак издатих решења објави на својој званичној интернет страници у року од осам дана од дана сачињавања списка.

V УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ

Члан 36

Даном правноснажности решења о озакоњењу стичу се услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова.

Надлежни орган по службеној дужности доставља елаборат геодетских радова и примерак правноснажног решења о озакоњењу органу надлежном за послове државног премера и катастра, у року од три дана од дана правноснажности решења о озакоњењу.

Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о кућном броју и врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта.

За упис права својине по основу озакоњења не плаћа се такса одређена подзаконским актом Републичког геодетског завода, нити административна такса одређена законом којим се уређују административне таксе.

VI РУШЕЊЕ ОБЈЕКАТА

Члан 37

Рушење незаконито изграђеног објекта, у смислу овог закона, неће се извршавати до правноснажно окончаног поступка озакоњења.

Члан 38

По правноснажном окончању поступка којим се врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, грађевински инспектор доноси закључак о обустави поступка извршења решења из члана 7. став 6. овог закона.

Правноснажним окончањем поступка којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење, стичу се услови за рушење незаконито изграђеног објекта, односно његовог дела.

Правноснажни акт из става 2. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од правноснажности акта.

Грађевински инспектор је дужан да одмах по пријему акта из става 2. овог члана, а најкасније у року од три дана, донесе решење о рушењу незаконито изграђеног објекта, односно дела објекта, ако такво решење није донето.

Када се ради о објекту из става 2. овог члана за који није могуће извршити решење о рушењу, грађевински инспектор је дужан да ту чињеницу констатује у решењу о рушењу.

Решење из става 5. овог члана грађевински инспектор доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра и надлежном органу локалне пореске администрације, у року од три дана од дана доношења решења.

По добијању решења из става 5. овог члана, орган надлежан за послове државног премера и катастра уписује забележбу забране отуђења.

VII ПРИКЉУЧЕЊЕ НА ИНФРАСТРУКТУРУ

Члан 39

Објекат за који се води поступак озакоњења може привремено, до правоснажног окончања поступка озакоњења, бити прикључен на електроенергетску, гасну и мрежу електронских комуникација или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију, у складу са условима из одобрења за прикључење.

Ако објекат из става 1. овог члана не буде озакоњен у складу са овим законом, грађевински инспектор је дужан да без одлагања, а најкасније у року од три дана по добијању акта из члана 38. овог закона, примерак тог акта достави јавном предузећу, јавном комуналном предузећу, привредном друштву или предузетнику које је привремено прикључило објекат на своју мрежу, односно инфраструктуру.

Јавно предузеће, јавно комунално предузеће, привредно друштво или предузетник дужно је да у року од 30 дана од пријема акта из става 2. овог члана, искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен у складу са ставом 1. овог члана.

VIII НАДЗОР

Члан 40

Надзор над извршавањем одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове грађевинарства.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на инспекцијски надзор сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

IX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 41

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ јавно предузеће, јавно комунално предузеће, привредно друштво или друго правно лице, које по пријему акта којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење не искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен (члан 39).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у јавном предузећу, јавном комуналном предузећу, привредном друштву или другом правном лицу, новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Члан 42

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице које је израдило извештај о затеченом стању објекта, ако у извештај о затеченом стању објекта унесе нетачне податке, односно не прикаже стварно стање и степен завршености објекта.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу, новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Члан 43

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако:

1) не изда решење о озакоњењу у прописаном року;

2) изда решење о озакоњењу супротно овом закону;

3) не достави грађевинској инспекцији у прописаном року акт којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење.

Члан 44

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај надлежни грађевински инспектор ако:

1) не сачини програм пописа незаконито изграђених објеката;

2) не донесе решење о рушењу објекта у прописаном року;

3) не достави надлежном органу решење о рушењу у прописаном року.

Члан 45

Новчаном казном до 150.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај одговорни пројектант, одговорни извођач радова или предузетник ако унесе нетачне податке у извештај или не прикаже стварно стање и степен завршености објекта.

X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 46

Поступци за легализацију објеката започети до дана ступања на снагу овог закона по захтевима који су поднети до 29. јануара 2014. године, који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Поступци започети по Закону о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Рок за сачињавање пописа из члана 6. овог закона незаконито изграђених објеката је 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Пропис из члана 7. став 4. овог закона биће донет у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Орган надлежан за послове државног премера и катастра дужан је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона достави органу надлежном за озакоњење захтев за упис права својине са свим списима предмета, који је поднело лице из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Власник подземних водова (инсталација) дужан је да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона обавести грађевинску инспекцију да има незаконито изграђен подземни вод.

Лица која су уписала право својине на објекту на основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, могу поднети захтев надлежном органу за озакоњење у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

По правноснажности решења о озакоњењу, по захтеву лица из става 4. овог члана, брише се забележба у листу непокретности да је својина стечена на основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона, настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора.

За објекте из става 9. овог члана, на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, у поступку озакоњења плаћа се такса у складу са овим законом само за површину дела објекта која представља разлику између одобрене и одступљене површине.

Надлежни орган у поступку озакоњења, по службеној дужности прибавља издату грађевинску дозволу, односно одобрење за изградњу са потврђеним главним пројектом из става 10. овог члана.

Члан 47

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о легализацији објеката (“Службени гласник РС”, број 95/13), Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), Правилник о објектима за које се не може издати грађевинска дозвола, степену изграђености објекта и грађевинској и употребној дозволи у поступцима легализације објеката (“Службени гласник РС”, број 106/13), као и Правилник о условима, начину и поступку за стицање права својине на земљишту и објектима на које се примењује Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, број 31/13).

Члан 48

Обавезују се јединице локалне самоуправе да, у складу са резултатима пописа незаконито саграђених објеката на својој територији, најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, изврше усклађивање важећих планских докумената приликом прве измене тог планског документа, нарочито у погледу планирања и уређења неформалних насеља на својој територији.

Члан 49

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Real Estate Agents Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 95/2013)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.

Примена другог закона

Члан 2

На питања која нису овим законом посебно уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Значење појединих израза

Члан 3

Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:

1) посредовање у промету и закупу непокретности је делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговарала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду (у даљем тексту: посредовање);

2) посредник је привредно друштво, односно предузетник који има седиште у Републици Србији и који је уписан у Регистар посредника;

3) Регистар посредника је регистар који у писаној и електронској форми води министарство надлежно за послове трговине (у даљем тексту: министарство).

II УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСРЕДОВАЊА

Упис у Регистар посредника

Члан 4

Упис у Регистар посредника врши се на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева).

Подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у тај регистар.

Решење о упису у Регистар посредника доноси министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар), у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Услови за упис у Регистар посредника

Члан 5

Услови за упис у Регистар посредника су:

1) да предузетник или најмање једно физичко лице које оснива привредно друштво, односно други члан привредног друштва, или најмање један запослени, односно најмање једно лице које је ангажовано ван радног односа (у даљем тексту: ангажовано лице) има положен стручни испит из члана 11. овог закона;

2) важећи уговор о осигурању закључен у складу са чланом 13. овог закона;

3) одговарајући пословни простор у складу са чланом 14. овог закона;

4) да није изречена заштитна мера из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона, која је на снази у време подношења захтева.

Подаци који се уписују у Регистар посредника

Члан 6

У Регистар посредника уписују се и воде подаци о:

1) посредницима (пословно име, адреса седишта и огранка, порески идентификациони број, матични број и др.);

2) запосленима, односно ангажованим лицима са положеним стручним испитом из члана 11. овог закона;

3) адреси пословног простора из члана 14. овог закона;

4) изреченим заштитним мерама из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона.

Јавност Регистра посредника

Члан 7

Регистар посредника је јаван и сва лица могу бесплатно да изврше увид у податке који се воде у Регистру посредника, без ограничења.

Министарство објављује Регистар посредника на интернет страници министарства.

Промене података у Регистру посредника

Члан 8

Посредник је дужан да пријави сваку промену података који се евидентирају у Регистру посредника у року од седам дана од дана настанка промене, ради уписа промене у Регистар посредника.

Министарство по службеној дужности врши промене података у Регистру посредника, на основу података којима располажу државни органи у склопу службених евиденција, као и података из надзора који се спроводи у складу са овим законом.

Извод из Регистра посредника

Члан 9

На захтев заинтересованог лица, министарство издаје извод из Регистра посредника, у року од три дана од дана пријема захтева.

Брисање из Регистра посредника

Члан 10

Посредник се брише из Регистра посредника:

1) ако престане да постоји неки од услова из члана 5. став 1. тач. 1), 2) или 3) овог закона;

2) на лични захтев.

Решење о брисању из Регистра посредника доноси министар, а на основу података из јавних евиденција, као и података утврђених у поступку надзора.

Стручни испит

Члан 11

Стручна оспособљеност за обављање послова посредовања утврђује се полагањем стручног испита (у даљем тексту: стручни испит).

Физичко лице које полаже стручни испит мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање ИВ степен стручне спреме.

Физичком лицу које положи стручни испит издаје се уверење о положеном стручном испиту.

Министарство води евиденцију о издатим уверењима из става 3. овог члана.

Средства остварена од уплата за полагање стручног испита су приход буџета Републике Србије.

Забрана неовлашћеног обављања посредовања и сукоб интереса

Члан 12

Забрањено је да правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање.

Забрањено је да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит.

Забрањено је да физичко лице које има положен стручни испит истовремено обавља послове посредовања за два или више посредника, односно услуге у вези са послом који је предмет посредовања, као и да обавља друге радње које имају за циљ довођење у везу лица ради промета или закупа непокретности, осим уз писану сагласност свих посредника који учествују у том послу и ако су налогодавци и лица која ће евентуално закључити посредовани посао са налогодавцима обавештени о томе.

Ако физичко лице које има положен стручни испит поступа супротно забрани из става 3. овог члана, оштећени посредник може да захтева накнаду штете.

Уговор о осигурању од одговорности за штету

Члан 13

Посредник је дужан да са друштвом за осигурање које има седиште у Републици Србији има важећи уговор о осигурању од одговорности за штету која би могла да настане за налогодавца услед неиспуњења уговорних обавеза преузетих уговором о посредовању из члана 15. овог закона, као и обавеза прописаних чланом 16. овог закона.

За штету коју би посредник могао да проузрокује налогодавцу обављањем посредовања свота осигурања износи минимално 15.000,00 евра у динарској противвредности по једном осигураном случају, односно укупно минимално 45.000,00 евра у динарској противвредности за све одштетне захтеве у једној години осигурања.

Пословни простор и опрема

Члан 14

Посредник обавља посредовање у одговарајућем пословном простору са одговарајућом опремом, који испуњавају минималне техничке услове и који су функционално издвојени од стамбеног простора.

III НАЧИН ОБАВЉАЊА ПОСРЕДОВАЊА

Уговор о посредовању

Члан 15

Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности (у даљем тексту: уговор о посредовању), који закључују налогодавац и посредник.

Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.

Уговор о посредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о посредовању поред права и обавеза посредника и налогодавца, нарочито садржи податке о посреднику и броју под којим је уписан у Регистар посредника, налогодавцу, врсти и битним елементима правног посла у циљу чијег закључења посредник посредује, о висини, начину и року плаћања посредничке накнаде, року важења уговора и врсти и висини трошка додатних услуга, уколико су уговорене.

Обавезе посредника

Члан 16

Посредник се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обављати следеће:

1) настојати да нађе и доведе у везу с налогодавцем лице ради закључивања посла који је предмет уговора о посредовању;

2) дати налогодавцу објективно мишљење о цени непокретности или износу закупнине непокретности у складу са њеним карактеристикама, приликама на тржишту, као и другим релевантним околностима;

3) извршити увид у исправе којима се доказује право својине или друго стварно право на непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, и упозорити налогодавца нарочито на:

(1) могуће ризике у вези са уписом предметне непокретности у регистре непокретности;

(2) уписана права, односно терете на предметној непокретности;

(3) постојање права прече куповине и ограничења у правном промету у складу са посебним прописима;

4) обавити потребне радње ради презентације непокретности на тржишту, поставити оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности на одговарајући начин и извршити све друге радње договорене уговором о посредовању које прелазе уобичајену презентацију, а за шта има право на посебне, унапред исказане трошкове;

5) омогућити преглед непокретности;

6) посредовати у преговорима и настојати да дође до закључивања уговора;

7) чувати податке о личности налогодавца и по писаном налогу налогодавца чувати као пословну тајну податке о непокретности у вези са чијим прометом, односно закупом посредује, или у вези с том непокретности или с послом за који посредује;

8) обавестити налогодавца о свим околностима од значаја за предметни посао које су му познате или му морају бити познате.

Евиденција о посредовању

Члан 17

Посредник води евиденцију о посредовању.

Евиденција из става 1. овога члана садржи податке о уговорима о посредовању из члана 15. овог закона и уговорима о потпосредовању из члана 29. овог закона, а нарочито податке о налогодавцу, непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, исходу посредовања и посредничкој накнади.

Оглашавање

Члан 18

Посредник је дужан да приликом оглашавања у вези са прометом, односно закупом непокретности који су предмет посредовања, у средствима јавног информисања, у свом пословном простору или на другим местима где је дозвољено оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности, поред података о свом пословном имену и броју под којим је уписан у Регистар посредника, огласи податке о цени, локацији, површини и структури непокретности.

Забрањено је оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности за чији промет, односно закуп посредник нема закључен уговор о посредовању, односно уговор о потпосредовању.

Пажња у правном промету

Члан 19

Посредник у обављању посредовања, односно других радњи у вези са послом који је предмет посредовања, мора поступати са пажњом доброг привредника.

Право на посредничку накнаду

Члан 20

Посредник стиче право на посредничку накнаду у моменту закључења уговора за који је посредовао, осим ако посредник и налогодавац нису уговорили да се право на посредничку накнаду стиче у моменту закључења предуговора за који је посредник посредовао.

Посредник не може захтевати делимично плаћање посредничке накнаде унапред, односно пре закључења предуговора, односно уговора за који је посредовао у складу са ставом 1. овог члана.

Трошкове додатних услуга у вези са послом који је предмет посредовања посредник може наплатити, ако је то изричито наведено у уговору о посредовању.

Након престанка важења уговора о посредовању посредник има право на накнаду у складу са одредбама члана 27. ст. 5, 6. и 7. овог закона, ако није другачије уговорено.

Посредник, односно потпосредник нема право на накнаду за посредовање ако са налогодавцем у своје име, као уговорна страна, закључи уговор који је предмет посредовања, односно ако такав уговор с налогодавцем закључи лице са положеним стручним испитом које за посредника, односно за потпосредника обавља послове посредовања.

Рачун за услуге посредника

Члан 21

Рачун за извршене услуге посредник може испоставити у складу са уговором о посредовању.

Овлашћење за закључење уговора о промету или закупу непокретности

Члан 22

Посредник може, када је за то посебно овлашћен, да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.

Овлашћење из става 1. овог члана се посебно издаје у законом прописаном облику.

Обавезе налогодавца

Члан 23

Налогодавац се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обавити следеће:

1) обавестити посредника о свим околностима које су од значаја за обављање посредовања;

2) дати посреднику на увид оригинале исправа које доказују његово право на непокретности која је предмет промета, односно упозорити посредника на све уписане и неуписане терете који постоје на непокретности;

3) посреднику и лицу заинтересованом за закључење правног посла омогућити разгледање непокретности, на договорени начин и у договорено време;

4) обавестити посредника о свим битним подацима о непокретности, што посебно укључује тачне податке о цени, локацији, структури непокретности и др;

5) предати посреднику оверене копије свих исправа којима доказује право својине на непокретности која је предмет посредовања, приликом закључења посредованог правног посла – предуговора или главног уговора у вези са прометом или закупом непокретности;

6) исплатити посреднику уговорену посредничку накнаду, и ако је то посебно уговорено, надокнадити посреднику друге трошкове настале током посредовања;

7) обавестити посредника о свим променама у вези са посредованим послом, а посебно о променама у вези са правима на непокретности, роковима и ценом, а све у року од три дана од дана настале промене.

Ако налогодавац да налог за посредовање или закључи уговор о посредовању противно начелу савесности и поштења, дужан је да надокнади трошкове настале током посредовања, који не могу бити већи од уговорене посредничке накнаде за посредовани посао.

Ништавост обавезе приступања преговорима

Члан 24

Налогодавац није дужан да приступи преговорима за закључење посредованог посла с лицем које је посредник пронашао, нити да закључи посредовани правни посао, а одредба уговора о посредовању којом је уговорено другачије, ништава је.

Анонимни налогодавац

Члан 25

Посредник који послове посредовања обавља за налогодавца који жели да остане анониман, дужан је да не открива идентитет налогодавца, у складу са условима из уговора о посредовању, а најкасније до закључења посредованог правног посла.

Клаузула о анонимном налогодавцу се изричито уговара.

Ексклузивно посредовање

Члан 26

Налогодавац се може обавезати изричитим уговарањем клаузуле о ексклузивном посредовању, да у уговореном року неће ангажовати другог посредника за посредовање у вези са одређеном непокретности.

Ако за време важења клаузуле о ексклузивном посредовању налогодавац закључи правни посао у вези са непокретношћу из става 1. овог члана, за који је посредовао други посредник, дужан је да посреднику са којим је уговорио ексклузивно посредовање на име накнаде штете плати износ уговорене посредничке накнаде.

Посредник је дужан да посебно упозори налогодавца на значење и правне последице клаузуле о ексклузивном посредовању из става 1. овог члана.

Престанак важења уговора о посредовању

Члан 27

Уговор о посредовању престаје да производи правна дејства протеком рока на који је закључен, закључењем правног посла за који је посредовано или отказом у писаном, односно електронском облику, у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Ако није другачије уговорено, уговор о посредовању се закључује на годину дана.

Отказ уговора о посредовању не мора бити образложен и има правно дејство моментом достављања посреднику.

На отказ уговора о посредовању сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи у делу који се односи на опозивање налога за посредовање.

Налогодавац је дужан да надокнади посреднику настале трошкове само ако је изричито уговорено да их сноси налогодавац без обзира на успех посредовања.

Ако након престанка важења уговора о посредовању на основу отказа налогодавца, а у року не дужем од месец дана од дана престанка важења уговора, налогодавац закључи правни посао који је непосредна последица посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да посреднику плати уговорену посредничку накнаду у целини, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Ако под условом и у року из става 6. овог члана, налогодавац закључи правни посао који је у значајној мери резултат посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да плати посреднику сразмерну посредничку накнаду, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Општи услови пословања

Члан 28

Посредник је дужан да одреди опште услове пословања у складу с овим законом и другим прописима.

Општи услови пословања нарочито садрже:

1) износ посредничке накнаде, односно начин одређивања износа посредничке накнаде;

2) опис послова које је посредник дужан да обави у замену за посредничку накнаду;

3) врсту и висину трошкова за додатне услуге.

Посредник је обавезан да у свом пословном простору на видном месту истакне своје опште услове пословања, који су саставни део уговора о посредовању.

Уговор о потпосредовању

Члан 29

Посредник може уговором о потпосредовању пренети своја права и обавезе из уговора о посредовању, у целини или делимично, на другог посредника, ако се налогодавац са овим изричито сагласио у уговору о посредовању.

Уговор о потпосредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о потпосредовању садржи начин и услове преноса права и обавеза из става 1. овог члана, исплате посредничке накнаде и отказа уговора.

Посредник је дужан да копију уговора о потпосредовању преда налогодавцу у року од три дана од дана закључења тог уговора.

Овлашћења

Члан 30

Министар ближе прописује:

1) облик, садржину и начин вођења Регистра посредника из члана 3. став 1. тачка 3) овог закона;

2) образац захтева за упис у Регистар посредника из члана 4. став 1. овог закона;

3) образац извода из Регистра посредника из члана 9. овог закона;

4) садржину, облик и начин вођења евиденције из члана 11. став 4;

5) минималне техничке услове за простор и опрему из члана 14. овог закона;

6) облик, садржину, начин вођења и рок чувања евиденције о посредовању из члана 17. овог закона.

Министар ближе прописује, уз претходну сагласност министра надлежног за послове финансија, програм и начин спровођења полагања стручног испита, висину таксе за полагање стручног испита, износ накнаде за рад чланова комисије, као и садржину и облик уверења о положеном стручном испиту из члана 11. овог закона.

IV НАДЗОР

Члан 31

Надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко тржишног инспектора, на основу овлашћења прописаних законом којим се уређује трговина.

V КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји и заштитне мере

Члан 32

Новчаном казном у висини од двоструке до петоструке вредности уобичајене посредничке накнаде казниће се за прекршај правно лице, предузетник, физичко лице, односно одговорно лице у правном лицу, ако обавља посредовање супротно забрани из члана 12. став 1. овог закона.

Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу, предузетнику или физичком лицу се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до три године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 33

Новчаном казном од 100.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не пријави или не пријави благовремено промену података у складу са чланом 8. став 1. овог закона;

2) за послове посредовања запосли или ван радног односа ангажује лице супротно забрани прописаној чланом 12. став 2. овог закона;

3) послује у пословном простору који не испуњава услове из члана 14. овог закона;

4) обавља посредовање без закљученог уговора о посредовању у складу са чланом 15. овог закона;

5) не води, односно не води тачно и потпуно евиденцију о посредовању у складу са чланом 17. овог закона;

6) постави оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности супротно одредби члана 18. овог закона;

7) оствари посредничку накнаду супротно одредбама члана 20. ст. 2. и 5. овог закона;

8) не поступи у складу са обавезом прописаном чланом 26. став 3. овог закона;

9) не истакне опште услове пословања на начин прописан у члану 28. став 3. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

Уз прекршајну казну из става 1. тач. 2), 4) и 5) овог члана, правном лицу или предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

VI ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 34

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања закона на снагу.

Члан 35

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба чл. 4-10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Act on Registration Procedure Before Public Registers Agency

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011 и 83/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак регистрације, евидентирања и објављивања података и докумената који су, у складу са посебним законом, предмет регистрације, евиденције и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), као и друга питања од значаја за регистрацију, евиденцију и објављивање.

Појмови

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) регистар јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет регистрације као и докумената на основу којих је извршена регистрација;

2) податак јесте чињеница која је прописана као предмет регистрације или евиденције или која је од значаја за правни промет;

3) регистрација јесте упис, промена или брисање података и докумената у регистрима које води Агенција;

4) регистрациона пријава (у даљем тексту: пријава) јесте поднесак којим се покреће поступак регистрације;

5) регистратор јесте физичко лице које води регистар, именовано у складу са законом којим се уређује правни положај Агенције;

6) подносилац пријаве јесте лице овлашћено за подношење пријаве;

7) објављивање јесте електронско приказивање, на интернет страни Агенције, података и докумената који су предмет регистрације и евидентирања, одлука које су донете у поступку регистрације и евидентирања и података и докумената који нису предмет регистрације и евидентирања, а објављују се у складу са прописима;

8) извод о регистрованим подацима јесте јавна исправа која садржи регистроване податке о правном или физичком лицу или предмету регистрације, према стању у тренутку издавања извода;

9) потврда јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је податак или документ био регистрован, да ли регистар садржи документ, да ли су одређене чињенице садржане у документима из регистра или којом се потврђују правна стања или последице регистрације;

10) евиденција јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет евидентирања и докумената на основу којих је извршено евидентирање;

11) извод о евидентираним подацима јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима из евиденције;

12) корисничка апликација јесте апликативно софтверско решење намењено подношењу електронске пријаве;

13) забележба јесте упис података и докумената који су као такви прописани као предмет забележбе или упис података и докумената који по оцени регистратора представљају чињенице од значаја за правни промет.

Начела регистрације

Члан 3

Поступак регистрације заснива се на начелима:

1) јавности и доступности, према коме су регистровани подаци и документи јавни и доступни свим лицима, преко интернет стране Агенције и непосредним увидом у регистар, осим ако јавност и доступност није ограничена или искључена законом;

2) тачности и претпоставке савесности, према коме трећа лица која се у правном промету поуздају у податке из регистара не сносе штетне правне последице због нетачних података у регистрима;

3) формалности, према коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети;

4) времена настанка, према коме се подаци и документи воде у регистру према времену настанка податка, односно документа, изузев ако законом није другачије одређено;

5) временског редоследа, према коме првенство у одлучивању има раније поднета пријава.

Сходна примена закона

Члан 4

На питања која се односе на поступак регистрације и евидентирања, а која овим законом нису посебно уређена, примењује се закон којим се уређује општи управни поступак.

II ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ

Покретање поступка

Члан 5

Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве Агенцији, а може да се покрене и по службеној дужности.

Покретање поступка подношењем пријаве

Члан 6

Пријава се подноси на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, у форми поднеска у коме се наводе:

1) назив регистра коме се пријава подноси;

2) предмет и врста регистрације;

3) идентификациони подаци подносиоца пријаве;

4) на који начин, прописан овим законом, подносилац захтева да му се достави одлука регистратора.

Уз пријаву се прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, ако другачије није прописано, као и доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Ако је документ поднет на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од стране овлашћеног судског тумача.

Покретање поступка по службеној дужности

Члан 7

Поступак регистрације покреће се по службеној дужности, ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Забележба

Члан 8

Упис забележбе врши се на основу пријаве или по службеној дужности, ако регистратор дође до сазнања о чињеницама и документима који су од значаја за правни промет.

Начин подношења пријаве

Члан 9

Пријава се подноси Агенцији, непосредно или поштом.

Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Рок за подношење пријаве

Члан 10

Подносилац пријаве је дужан да Агенцији поднесе пријаву у року од 15 дана од дана настанка податка или документа који су предмет регистрације, односно промене регистрованог податка или документа, ако законом није одређен други рок.

За пријаву која је поднета по истеку рока из става 1. овог члана плаћа се накнада у складу са прописом којим се уређују накнаде које за своје услуге наплаћује Агенција.

Подношење електронске пријаве

Члан 11

Електронска пријава Агенцији подноси се путем корисничке апликације за пријем електронске пријаве којом се обезбеђује пријем електронских докумената и доказа о уплати накнаде за регистрацију.

Потписивање електронске пријаве и докумената, као и овера електронских докумената, врши се у складу са прописима којима се уређује електронски потпис и електронски документ.

Потврда о примљеној пријави

Члан 12

Потврда о примљеној пријави издаје се, на захтев подносиоца пријаве, приликом непосредног подношења пријаве Агенцији.

Потврда о примљеној електронској пријави доставља се на електронску адресу која је регистрована као електронска адреса за пријем поште или на електронску адресу наведену у пријави.

Потврда о примљеној пријави нарочито садржи број под којим је пријава заведена, датум и време пријема пријаве, врсту пријаве, податке о подносиоцу пријаве и списак приложених докумената.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној пријави који садрже:

1) ознаку регистра;

2) број под којим је пријава заведена;

3) датум и време пријема пријаве;

4) врсту пријаве;

5) податак о подносиоцу пријаве;

6) податак о статусу у коме се пријава налази.

Измена и одустанак од пријаве

Члан 13

Подносилац пријаве може да измени пријаву или да од ње одустане до доношења одлуке регистратора о пријави.

Ако подносилац пријаве одустане од пријаве, регистратор доноси решење којим се поступак обуставља.

Поступање регистратора по пријави

Члан 14

По пријему пријаве регистратор проверава да ли су испуњени услови за регистрацију, и то:

1) да ли је надлежан за поступање по пријави;

2) да ли је пријаву поднело овлашћено лице;

3) да ли је податак или документ предмет регистрације;

4) да ли је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован;

5) да ли пријава садржи податке и чињенице потребне за регистрацију;

6) да ли су уз пријаву приложени прописани документи;

7) да ли су чињенице из пријаве сагласне чињеницама из докумената приложених уз пријаву и подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави;

8) да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је назив већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом;

9) (брисана)

10) да ли је уз пријаву приложен доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Рок за одлучивање о пријави

Члан 15

Регистратор решењем или закључком (у даљем тексту: одлуке), одлучује о пријави у року од пет дана од дана пријема пријаве.

Усвајање пријаве

Члан 16

Ако су испуњени услови за регистрацију, регистратор без учешћа подносиоца пријаве у поступку, доноси решење којим усваја пријаву.

Одбацивање пријаве

Члан 17

Ако утврди да нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 1), 3) и 4), овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву.

Ако нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 2) и 5) – 10) овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. овог члана, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве одбачене у складу са ставом 2. овог члана.

Делимично усвајање пријаве

Члан 18

Ако се пријава односи на регистрацију два или више податка или документа, пријава се делимично усваја тако што се региструју подаци или документи за чију су регистрацију испуњени услови, а о пријави у осталом делу одлучује се на начин прописан чланом 17. овог закона.

Пропуштање рока за одлучивање о пријави

Члан 19

Ако регистратор не одлучи о пријави у роковима из члана 15. овог закона, сматраће се да је пријава усвојена, о чему доноси решење и тражену регистрацију, без одлагања, спроводи у регистар, изузев у случајевима када нису испуњени услови прописани чланом 14. тач. 1), 3) и 4) Закона.

Прекид и одлагање поступка

Члан 20

Регистратор прекида или одлаже поступак одлучивања о пријави, у случајевима и на начин прописан законом којим се уређује предмет те регистрације.

Повраћај у пређашње стање

Члан 21

У поступку регистрације није дозвољен повраћај у пређашње стање.

Објављивање и дејство регистрације

Члан 22

Одлуке регистратора донете у поступку регистрације истовремено се и објављују.

Регистровани подаци и документи истовремено се објављују са доношењем решења којим се пријава усваја.

Регистрација производи правно дејство према трећим лицима наредног дана од дана објављивања.

Регистрација производи правно дејство за убудуће.

Исправка грешке

Члан 23

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора

Члан 24

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на захтев подносиоца пријаве и то:

1) поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица или предузетника;

2) поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица или предузетника, ако адреса за пријем поште није регистрована;

3) слањем на регистровану адресу за пријем електронске поште у складу са прописима којима се уређује електронско пословање;

4) преузимањем у седишту Агенције или њених организационих делова;

5) поштанском пошиљком, на адресу пребивалишта или боравишта физичког лица које је странка у поступку.

Ако је поднета електронска пријава, отправак одлуке регистратора у електронској форми доставља се на регистровану адресу за пријем електронске поште или на адресу за пријем електронске поште која је у пријави означена.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора сматра се извршеним даном слања на адресу из става 1. тач. 1), 2), 3) и 5) овог члана.

Ако је пријаву поднео пуномоћник отправак одлуке се врши на адресу пуномоћника у складу са одредбама овог члана.

III ПРАВНА СРЕДСТВА

Жалба

Члан 25

Против одлука регистратора подносилац пријаве може да поднесе жалбу министру надлежном за одлучивање о жалби, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Жалба не задржава извршење.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење из члана 17. став 2. овог закона и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.

Потврда о примљеној жалби

Члан 26

Потврда о примљеној жалби издаје се на захтев подносиоца жалбе, када се жалба подноси преко Агенције.

Потврда о примљеној жалби садржи податке о подносиоцу жалбе, датуму подношења жалбе и броју и датуму одлуке која се жалбом побија.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној жалби и то:

1) број под којим је жалба заведена;

2) датум и време пријема жалбе;

3) податак о подносиоцу жалбе;

4) податак о статусу у коме се жалба налази.

Садржина жалбе

Члан 27

У жалби се наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Подносилац жалбе не може у жалби да се позива на чињенице које нису унете у пријаву и документа која уз пријаву нису приложена.

Одлучивање регистратора о жалби

Члан 28

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, доноси решење којом је одбацује.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет дана од дана пријема жалбе не одлучи на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана, жалбу без одлагања доставља надлежном министру.

Одлучивање министра о жалби

Члан 29

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Министар може:

1) одбацити жалбу ако је неблаговремена, недопуштена или поднета од неовлашћеног лица, ако регистратор није то учинио;

2) одбити жалбу као неосновану;

3) усвојити жалбу и укинути одлуку и вратити регистратору предмет на поновно одлучивање;

4) усвојити жалбу и укинути одлуку и сам одлучити о пријави.

Брисање регистрованог податка или документа по службеној дужности

Члан 30

Регистратор, када утврди да је податак или документ регистрован, а да у моменту регистрације нису били испуњени услови за његову регистрацију, укинуће своју одлуку и брисати податак или документ, најкасније у року од 6 месеци од наредног дана од дана објављивања регистрованог податка или документа.

Решење о брисању регистрованог податка или документа доставља се лицу чији је податак или документ брисан.

Истовремено са брисањем регистрованог податка или документа успоставља се претходно регистровано стање.

Подносилац пријаве по основу које је извршена регистрација податка или документа који је брисан у складу са одредбама овог члана има право на жалбу у складу са одредбама чл. 25. до 29. овог закона.

Правна средства прописана законом којим се уређује општи управни поступак и дејство одлука

Члан 31

Правна средства, прописана законом којим се уређује општи управни поступак, сходно се примењују и на одлуке донете у поступку регистрације.

Одлуке донете у поступку по правним средствима из става 1. овог члана производе дејство за убудуће.

Управни спор

Члан 32

Одлука министра је коначна и против ње се може покренути управни спор.

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.

IV НИШТАВОСТ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ПРЕДУЗЕТНИКА

Ништавост регистрације оснивања привредног друштва

Члан 33

Лице које има правни интерес може тужбом захтевати утврђење да је регистрација оснивања привредног друштва ништава:

1) ако су у пријави наведени неистинити подаци;

2) ако је регистрација извршена на основу лажног документа, документа издатог у незаконито спроведеном поступку или документа са неистинитим чињеницама;

3) ако постоје други законом предвиђени разлози.

Тужба из става 1. овог члана подноси се надлежном суду у року од 30 дана од дана сазнања тужиоца за разлоге ништавости, а најкасније у року од годину дана од дана регистрације.

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације оснивања привредног друштва, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Када је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације оснивања привредног друштва суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, доставити пресуду надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и покретања поступка принудне ликвидације тог друштва.

Ништавост регистрације предузетника

Члан 34

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације предузетника, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације предузетника суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, пресуду доставити надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и брисања предузетника из регистра.

V ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Покретање поступка евидентирања

Члан 35

Подаци и документи се евидентирају на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет евидентирања.

Извод о евидентираним подацима

Члан 36

Регистратор, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје извод да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима у евиденцији.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан – као поднесак.

Уз захтев из става 1. овог члана се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода о евидентираним подацима.

VI ОБЈАВЉИВАЊЕ ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Јавно објављивање финансијских извештаја и документације

Члан 36а

Јавно објављивање података из финансијских извештаја и документације која се уз те извештаје доставља Агенцији, Регистру финансијских извештаја сагласно закону који уређује рачуноводство, врши се у складу са одредбама тог закона.

Објављивање података и докумената

Члан 37

Подаци и документи који нису предмет регистрације и евидентирања објављују се на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет објављивања.

Регистратор, на захтев подносиоца, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје потврду да ли је неки податак или документ објављен.

VII ПОСТУПАК ПО ОСТАЛИМ ЗАХТЕВИМА

Издавање извода, копија и потврда

Члан 38

На захтев лица, регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод о подацима из регистра;

2) копију документа на основу кога је извршена регистрација или евиденција, односно документа који је објављен у складу са овим законом;

3) потврду којом се потврђује да ли је неки податак или документ био регистрован, евидентиран, објављен, да ли регистар садржи неки д