Business Registration Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2004, 61/2005 и 111/2009 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређују се услови, предмет и поступак регистрације у Регистар привредних субјеката, као и начин вођења Регистра привредних субјеката.
Појмови
Члан 2
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) Регистар привредних субјеката јесте јединствена, централна, јавна, електронска база података о привредним субјектима, формирана за територију Републике Србије, у коју се подаци уносе и чувају, у складу са законом (у даљем тексту: Регистар);
2) Привредни субјект јесте правно или физичко лице које обавља делатност производње и/или промета робе и/или вршења услуга на тржишту ради стицања добити и које је регистровано у Регистру;
3) Регистратор јесте физичко лице које води Регистар;
4) Подносилац регистрационе пријаве јесте физичко или правно лице које је у том својству означено у регистрационој пријави;
5) Регистрациона пријава јесте прописани образац у који подносилац регистрационе пријаве уноси одговарајуће податке ради регистрације;
6) Регистрација јесте уношење података о привредном субјекту у Регистар од стране Регистратора;
7) Извод јесте документ о подацима из Регистра, који, на захтев заинтересованог лица, издаје Регистратор;
8) Заинтересовано лице јесте физичко или правно лице које тражи увид у податке из Регистра или извод о тим подацима.
Начела регистрације
Члан 3
Регистрација привредних субјеката заснива се на следећим начелима:
1) јавности, према којем су подаци из Регистра доступни заинтересованим лицима, без доказивања правног интереса;
2) истинитости и савесности, према којем трећа лица, која се у правном промету поуздају у податке из Регистра, не сносе штетне правне последице које проистекну због нетачно регистрованог податка или због пропуштања регистрације податка. У случају неслагања података о привредном субјекту садржаних у Регистру са подацима у другим базама података, за трећа лица су меродавни подаци садржани у Регистру. Само се савесна лица могу позивати на претпоставку истинитости података из Регистра;
3) самосталности у решавању, према којем је Регистратор независан у раду на појединачним предметима, у оквиру овлашћења утврђених овим законом, односно другим прописом;
4) ефикасности, према којем је Регистратор дужан да све пријављене податке без одлагања уноси у Регистар;
5) доступности, према којем се приступ Регистру обезбеђује електронским путем и на други прописани начин, ради регистрације, увида у Регистар и издавања извода из Регистра;
6) економичности, према којем се поступак регистрације, увида у Регистар и издавања извода из Регистра обавља без одуговлачења и уз што мање трошкова;
7) приоритета, према којем у сукобу интереса у вези са регистрацијом података приоритет има раније поднета регистрациона пријава;
8) јединства уноса података приликом регистрације оснивања, према којем се приликом регистрације оснивања истовремено региструју сви подаци из регистрационе пријаве.
Привредни субјекти
Члан 4
У Регистар се региструју:
1) предузетник;
2) ортачко друштво;
3) командитно друштво;
4) друштво са ограниченом одговорношћу;
5) акционарско друштво;
6) задруга и задружни савез;
7) други субјект који се, у складу са законом, региструје у Регистар.
Предмет регистрације
Члан 5
У Регистар се региструју оснивање, повезивање и престанак привредног субјекта, статусне промене и промене правне форме тог субјекта, подаци о привредном субјекту од значаја за правни промет, подаци у вези са поступком ликвидације и стечајним поступком, као и други подаци одређени законом.
II РЕГИСТАР
Подаци у Регистру
Члан 6
Регистар садржи податке о привредном субјекту, и то:
1) пословно име;
2) седиште;
3) датум и време оснивања;
4) датум и време промена;
5) матични број додељен од стране Републичког завода за статистику који је истовремено и број под којим се привредни субјект води у Регистру;
6) пореско-идентификациони број (ПИБ);
7) правну форму;
8) шифру и опис претежне делатности;
9) бројеве рачуна у банкама;
10) пословно име, правну форму, седиште и матични број оснивача, ако је оснивач правно лице, односно име и матични број оснивача ако је оснивач физичко лице, за привредне субјекте из члана 4. тач. 2)-7) овог закона;
11) име и матични број директора и/или чланова управног одбора, у зависности од правне форме, за привредне субјекте из члана 4. тач. 2)-7) овог закона;
12) име и матични број заступника и границе његових овлашћења, за привредне субјекте из члана 4. тач. 2)-7) овог закона;
13) уписан, уплаћен и унет капитал привредног субјекта.
Регистар садржи и следеће податке о привредном субјекту, ако ти подаци постоје, и то:
1) скраћено пословно име;
2) пословно име на страном језику;
3) скраћено пословно име на страном језику;
4) време трајања, ако је привредни субјект основан на одређено време;
5) име и матични број прокуристе;
6) име и матични број осталих заступника и границе њихових овлашћења;
7) податке о огранку привредног субјекта.
Ако се у Регистар региструју подаци који се односе на страно правно или физичко лице, уместо матичног броја Регистар садржи, за страно физичко лице број његовог пасоша и државу издавања, а за страно правно лице број под којим се то правно лице води у матичном регистру и назив тог регистра.
Регистар може, ако то захтева привредни субјект, да садржи и следеће податке:
1) број телефона и телефакса привредног субјекта;
2) електронску адресу привредног субјекта;
3) адресу интернет стране.
Регистар садржи и:
1) податке о ликвидацији и стечају привредног субјекта, у складу са законом;
2) забележбе података од значаја за правни промет привредног субјекта;
3) податке о називима резервисаним у складу са овим законом;
4) годишње финансијске извештаје привредног субјекта, састављене у складу са законом којим се уређује рачуноводствено пословање.
У Регистар се региструју и све промене података садржаних у Регистру.
Регистар садржи и друге податке у складу са законом.
Саставни део Регистра
Члан 7
Регистар, поред података из члана 6. овог закона, садржи и документа на основу којих је вршена регистрација.
Ако документа из става 1. овог члана нису поднета у електронској форми, до њиховог превођења у ту форму чине саставни део Регистра. После њиховог превођења у електронску форму и уношења у Регистар оригинали докумената се трајно чувају, у складу са прописима којима се уређује архивска грађа.
Надлежност за вођење Регистра
Члан 8
Регистар води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), преко Регистратора.
Положај, права, дужности и друга питања од значаја за рад Агенције уређују се посебним законом.
Регистратор
Члан 9
Регистратора именује Управни одбор Агенције, уз претходну сагласност Владе Републике Србије.
Регистратор се именује на период од четири године, с тим што исто лице може бити поново именовано за Регистратора.
Управни одбор Агенције, уз претходну сагласност Владе Републике Србије, може разрешити Регистратора и пре истека периода на који је именован, и то:
1) на захтев Регистратора;
2) ако Регистратор не обавља своју функцију у складу са законом;
3) из других разлога утврђених законом.
Овлашћења и обавезе Регистратора
Члан 10
Регистратор има овлашћења и обавезе да:
1) се стара о законитом, систематичном и ажурном вођењу Регистра;
2) ближе одређује начин вођења Регистра;
3) спроводи поступак регистрације, издаје потврде о поднетој регистрационој пријави и доноси одлуке по регистрационој пријави;
4) обезбеђује благовремено објављивање регистрованих података, као и техничке услове у просторијама Агенције, како би заинтересована лица могла да изврше увид у интернет страну Регистра;
5) обезбеђује увид у Регистар и издаје оверене изводе из Регистра и копије докумената на основу којих је извршена регистрација;
6) прописује форму и садржину образаца за регистрацију и обезбеђује њихову доступност на сајту Регистра;
7) обезбеђује доступност модела типских оснивачких аката на сајту Регистра;
8) обезбеђује превођење документације из писане форме у електронску форму Регистра;
9) обезбеђује копије у писаној форми свих података и докумената унетих у Регистар;
10) обезбеђује чување и архивирање документације у писаној форми и електронске документације;
11) предузима друге радње неопходне за несметано и правилно функционисање Регистра у складу са законом.
Приступ Регистру
Члан 11
Ради увида у Регистар, подношења регистрационих пријава и захтева за издавање извода и копија из Регистра, Регистратор обезбеђује приступ Регистру преко Агенције, као и целодневни приступ Регистру преко интернета.
Издавање копија, извода и потврда
Члан 12
На захтев заинтересованог лица Регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:
1) извод о регистрованом податку;
2) копију документа на основу кога је извршена регистрација;
3) потврду да Регистар не садржи тражени податак који је, у складу са овим законом, предмет регистрације.
Захтев из става 1. овог члана подноси се на прописаном обрасцу преко Агенције, поштом или електронским путем. Уз захтев се доставља и доказ о уплати накнаде за тражену услугу.
Повезаност Регистра са другим регистрима и државним органима и организацијама
Члан 13
Агенција обезбеђује, у складу са законом и другим прописима, електронску повезаност Регистра са другим регистрима или базама података, који се воде у Републици Србији или изван Републике Србије.
Повезаност Регистра са државним органима и организацијама обезбеђује се кроз телекомуникациону мрежу или путем компјутерских медија.
Агенција остварује сарадњу са државним органима и организацијама у циљу стварања услова за издавање јединственог идентификационог броја за привредне субјекте.
Финансирање вођења Регистра
Члан 14
Вођење Регистра финансира се из средстава остварених по основу накнада за извршене услуге у складу са овим законом, као и из других извора у складу са законом.
Средства остварена од накнада из става 1. овог члана приход су Агенције и користе се за текуће пословање и развој Регистра.
III ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ
Покретање поступка регистрације
Члан 15
Поступак регистрације се покреће подношењем регистрационе пријаве Агенцији.
Садржина регистрационе пријаве
Члан 16
Регистрациона пријава подноси се на прописаном обрасцу који садржи податке који се региструју. Ако образац није прописан, регистрациона пријава се подноси као поднесак у коме се наводе подаци који се региструју.
Уз пријаву из става 1. овог члана прилажу се:
1) документација која се, у складу са овим законом и другим законима, подноси за регистрацију;
2) доказ о уплати накнаде за регистрацију.
Језик и писмо на којима се подноси регистрациона пријава
Члан 17
Регистрациона пријава се подноси на језику и писму који су у службеној употреби у Републици Србији.
Подносилац регистрационе пријаве може да региструје пословно име или скраћено пословно име на страном језику који је у службеној употреби у Европској унији.
Подносилац регистрационе пријаве
Члан 18
Подносилац регистрационе пријаве је:
1) оснивач привредног субјекта или лице које овласти оснивач – за регистрацију оснивања;
2) лице овлашћено за заступање привредног субјекта – за регистрацију података и промене података из члана 6. овог закона;
3) законом овлашћено лице – за регистрацију других података одређених законом.
Подношење регистрационе пријаве непосредно Агенцији
Члан 19
Регистрациона пријава се подноси Агенцији у једном примерку, непосредно или поштом.
Ако се регистрациона пријава подноси поштом, као датум и време њеног достављања узима се датум и време њеног пријема у Агенцији.
Документација која се прилаже уз пријаву из става 1. овог члана подноси се у изворном тексту, односно овереном препису или овереној фотокопији, ако законом није друкчије уређено.
Подношење регистрационе пријаве електронским путем
Члан 20
Регистрациона пријава се подноси електронским путем тако што њен подносилац уноси податке у прописани образац објављен на интернет страни Агенције, а документацију која се прилаже уз регистрациону пријаву доставља у електронској форми на електронску адресу Агенције.
Подносилац регистрационе пријаве је дужан да, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве електронским путем, достави Агенцији оригинал документације из става 1. овог члана.
Као датум и време подношења пријаве електронским путем узима се датум и време пријема документације из става 2. овог члана у Агенцији.
Ако документација није достављена на начин и у року из става 2. овог члана, сматраће се да регистрациона пријава није ни поднета.
Потврда о поднетој регистрационој пријави
Члан 21
О поднетој регистрационој пријави Регистратор издаје потврду.
Потврда се издаје на обрасцу који прописује Регистратор, са евидентираним временом подношења регистрационе пријаве, бројем (ознаком) под којим је регистрациона пријава заведена, ознаком Регистра, предметом регистрације, списком примљених докумената и податком о висини наплаћене накнаде за регистрацију.
Ако је регистрациона пријава достављена електронским путем или поштом, потврда се, без одлагања, доставља подносиоцу пријаве на поштанску или електронску адресу назначену у пријави.
Провера испуњености услова за регистрацију
Члан 22
По пријему регистрационе пријаве, Регистратор проверава:
1) да ли је надлежан за поступање по регистрационој пријави;
2) да ли је као подносилац регистрационе пријаве назначено овлашћено лице;
3) да ли регистрациона пријава садржи све податке у складу са овим законом;
4) да ли је уз регистрациону пријаву приложена сва документација утврђена законом;
5) да ли је уз регистрациону пријаву приложен доказ о уплати накнаде за регистрацију;
6) да ли су подаци који су унети у регистрациону пријаву истоветни као и подаци о документацији приложеној уз пријаву;
7) да ли је под истим називом регистрован други привредни субјект, односно да ли је тај назив већ резервисан у складу са овим законом, ако се регистрациона пријава односи на регистрацију оснивања или промене назива;
8) да ли је уз регистрациону пријаву поднета сагласност која је законом прописана као услов за тражену регистрацију.
Регистратор не испитује тачност података и веродостојност докумената достављених уз регистрациону пријаву.
Решавање по регистрационој пријави
Члан 23
Регистратор решава по регистрационој пријави решењем или закључком.
Решењем се усваја захтев из регистрационе пријаве.
Закључком се одбацује регистрациона пријава.
Регистратор не може да одбаци регистрациону пријаву ако је поднета у складу са овим законом.
Закључак о одбацивању регистрационе пријаве
Члан 24
Ако Регистратор утврди да нису испуњени услови из члана 22. овог закона, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, доноси закључак о одбацивању регистрационе пријаве и истог дана га објављује на интернет страни Агенције.
Закључак из става 1. овог члана садржи образложење у коме се наводе разлози за одбацивање регистрационе пријаве, као и поуку о правном леку.
Регистратор је дужан да, уз закључак о одбацивању регистрационе пријаве, који доставља подносиоцу пријаве на начин утврђен овим законом, подносиоцу врати документацију која је поднета у писаној форми.
Ако подносилац регистрационе пријаве отклони утврђене недостатке и у року од пет дана од дана пријема закључка из става 1. овог члана, а најкасније 30 дана од дана објављивања закључка на интернет страни Агенције, поднесе усаглашену регистрациону пријаву, задржава право приоритета раније поднете пријаве, уз обавезу додатног плаћања 50% од износа накнаде која се плаћа за одговарајућу регистрацију.
Решење којим се усваја захтев из регистрационе пријаве
Члан 25
Ако су испуњени услови за регистрацију из члана 22. овог закона, Регистратор, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, доноси решење којим се захтев из регистрационе пријаве усваја и регистрацију без одлагања спроводи у Регистар.
Пропуштање рока за одлучивање по регистрационој пријави
Члан 26
Ако Регистратор, у прописаном року, не реши по регистрационој пријави, сматраће се да је захтев из регистрационе пријаве усвојен и дужан је да тражену регистрацију без одлагања спроведе у Регистар.
Право на жалбу
Члан 27
На решење из члана 25. овог закона и закључак из члана 24. овог закона подносилац регистрационе пријаве може, преко Агенције, изјавити жалбу министру надлежном за послове привреде (у даљем тексту: министар), у року од осам дана од дана пријема тог решења или закључка.
Подносилац захтева се у жалби не може позивати на податке које није унео у регистрациону пријаву и документацију коју уз исту није доставио.
Ако Регистратор оцени да је жалба основана, може донети решење којим ће заменити побијано решење, односно ставити ван снаге закључак и усвојити захтев из регистрационе пријаве, у складу са чланом 25. овог закона.
Ако Регистратор оцени да жалба није основана, односно ако не донесе решење из става 3. овог члана, дужан је да без одлагања, а најкасније у року од пет дана од дана пријема жалбе, жалбу достави министру.
Министар је дужан да одлучи по жалби у року од 30 дана од дана њеног подношења.
Министар може:
1) одбацити жалбу из разлога предвиђених законом;
2) донети решење којим ће заменити побијано решење, односно поништити побијани закључак и усвојити захтев из регистрационе пријаве и Регистратору наложити регистрацију у Регистар података из регистрационе пријаве;
3) одбити жалбу као неосновану.
Вођење управног спора
Члан 28
Против решења из члана 27. став 6. овог закона може се покренути управни спор, у року од 30 дана од дана пријема решења.
Исправка техничке грешке
Члан 29
Ако је у Регистар погрешно унет податак из регистрационе пријаве, Регистратор је дужан да по сазнању за ту чињеницу, без одлагања, изврши исправку тог податка у Регистру, уз бележење времена исправке и текста пре исправке.
Датум и време регистрације
Члан 30
Податак из регистрационе пријаве сматра се регистрованим даном доношења решења којим се захтев из регистрационе пријаве усваја.
Објављивање регистрованих података
Члан 31
Регистровани подаци се објављују на интернет страни Агенције истог дана када је донето решење којим се захтев из регистрационе пријаве усваја.
Промена података у односу на регистроване податке има правно дејство према трећим лицима од наредног дана од дана када је регистрација те промене објављена на начин из става 1. овог члана.
IV РЕГИСТРАЦИОНЕ ПРИЈАВЕ
1. Регистрациона пријава оснивања
Регистрациона пријава предузетника
Члан 32
Уз регистрациону пријаву предузетника прилаже се доказ о идентитету предузетника (фотокопија личне карте или пасоша).
Ако предузетник не обавља делатност под својим именом, већ под другим називом, дужан је да Регистру пријави тај назив у складу са одредбама овог закона.
Регистрациона пријава оснивања ортачког друштва
Члан 33
Уз регистрациону пријаву оснивања ортачког друштва прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша);
2) оснивачки акт друштва, са овереним потписима оснивача;
3) ако је ортак пренео право пословођења на треће лице, оверен потпис тог лица.
Регистрациона пријава оснивања командитног друштва
Члан 34
Уз регистрациону пријаву оснивања командитног друштва прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице);
2) оснивачки акт друштва, са овереним потписима оснивача;
3) потврда банке о уплати новчаног улога командитора на привремени рачун или његова оверена изјава о томе да је обезбедио новчани улог;
4) споразум оснивача о вредности неновчаног улога командитора, ако исти није садржан у оснивачком акту;
5) одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом;
6) оверен потпис заступника.
Регистрациона пријава оснивања друштва са ограниченом одговорношћу
Члан 35
Уз регистрациону пријаву оснивања друштва са ограниченом одговорношћу прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице);
2) оснивачки акт друштва (одлука или уговор), са овереним потписима оснивача;
3) потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или оверена изјава оснивача о томе да је обезбедио новчани улог;
4) споразум оснивача о вредности неновчаног улога, ако исти није садржан у оснивачком акту;
5) одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом;
6) оверен потпис заступника.
Регистрациона пријава оснивања акционарског друштва
Члан 36
Уз регистрациону пријаву оснивања отвореног акционарског друштва прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице);
2) оснивачки акт друштва (одлука или уговор), са овереним потписима оснивача;
3) извештај банке о уписаним акцијама;
4) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун;
5) доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и уплату акција (проспект), са одобрењем проспекта од стране надлежног органа;
6) процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога оснивача;
7) одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом;
8) оверен потпис заступника.
Уз регистрациону пријаву оснивања затвореног акционарског друштва, прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице);
2) оснивачки акт (одлука или уговор), са овереним потписима оснивача;
3) извештај банке о депонованим новчаним улозима на привремени рачун;
4) споразум оснивача о вредности неновчаног улога, ако исти није садржан у оснивачком акту;
5) одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом;
6) оверен потпис заступника.
Регистрациона пријава оснивања банке
Члан 37
Уз регистрациону пријаву оснивања банке, поред документације предвиђене у члану 36. овог закона, прилаже се и:
1) решење о издавању дозволе за рад банке и сагласност на уговор о оснивању и статут банке, које издаје надлежни орган, односно организација;
2) мишљење на одлуку о именовању директора, односно вршиоца дужности директора банке, дато од надлежног органа, односно организације.
Одредбе става 1. овог члана примењују се и на регистрацију штедионице, штедно-кредитне организације и штедно-кредитне задруге.
Пријава делатности брокерско-дилерског друштва (овлашћене банке) и кастоди банке у регистрационој пријави оснивања банке или допуне делатности банке
Члан 38
Уз регистрациону пријаву оснивања банке која обавља и делатност овлашћене банке и/или делатност кастоди банке, поред документације из чл. 36. и 37. овога закона, прилаже се и:
1) претходна сагласност за обављање делатности овлашћене и/или кастоди банке издата од овлашћеног органа, односно организације;
2) дозвола за обављање делатности овлашћене банке и/или кастоди банке коју издаје Комисија за хартије од вредности;
3) правила пословања овлашћене банке и/или кастоди банке.
У циљу регистрације делатности овлашћене банке и/или кастоди банке, банка подноси регистрациону пријаву допуне делатности са документацијом из става 1. тач. 1), 2) и 3) овог члана.
Регистрациона пријава оснивања берзе и брокерско-дилерског друштва
Члан 39
Уз регистрациону пријаву оснивања берзе, поред документације из члана 35. или члана 36. овог закона, прилаже се и решење Комисије за хартије од вредности о давању дозволе за обављање делатности берзе.
Уз регистрациону пријаву оснивања брокерско-дилерског друштва, поред документације из члана 35. или члана 36. овог закона, прилаже се и решење Комисије за хартије од вредности о давању дозволе за обављање делатности брокерско-дилерског друштва.
Регистрациона пријава оснивања организација за осигурање
Члан 40
Уз регистрациону пријаву оснивања акционарског друштва за осигурање или друштва за узајамно осигурање, поред документације из члана 36. овог закона, прилаже се и дозвола за рад друштва коју издаје надлежни орган.
Уз регистрациону пријаву оснивања агенције за послове пружања других услуга у осигурању, поред документације из члана 35. или члана 36. овог закона, прилаже се и дозвола за рад те агенције коју издаје надлежни орган.
Регистрациона пријава оснивања задруге и задружног савеза
Члан 41
Уз регистрациону пријаву оснивања задруге прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша);
2) акт о оснивању (одлука или уговор);
3) записник са оснивачке скупштине;
4) изјава оснивача о томе да су обезбедили улог у складу са актом о оснивању, ако та изјава није садржана у том акту;
5) одлука о именовању директора задруге, ако није именован актом о оснивању;
6) оверен потпис заступника.
Уз регистрациону пријаву оснивања задружног савеза прилаже се:
1) уговор о оснивању задружног савеза;
2) одлука о именовању заступника;
3) оверен потпис заступника.
Члан 42
(Брисано)
Регистрациона пријава оснивања јавног предузећа
Члан 43
Уз регистрациону пријаву оснивања јавног предузећа прилаже се:
1) акт надлежног државног органа, односно органа јединице локалне самоуправе о оснивању јавног предузећа;
2) статут јавног предузећа;
3) потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или изјава оснивача о томе да је обезбедио новчани улог у складу са актом о оснивању;
4) процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога обезбеђеног у складу са актом о оснивању;
5) одлука о именовању заступника јавног предузећа, ако заступник није одређен оснивачким актом;
6) оверен потпис заступника;
7) прописане сагласности и друга документација у складу са законом којим се уређују услови и начин обављања делатности од општег интереса.
Регистрациона пријава огранка
Члан 43а
Уз регистрациону пријаву огранка прилаже се:
1) акт о образовању огранка;
2) одлука о именовању заступника, ако није именован актом о образовању огранка;
3) оверен потпис заступника огранка.
Ако огранак образује страно привредно друштво уз регистрациону пријаву, поред документације из става 1. овог члана, прилаже се и:
1) извод из регистра у коме је то привредно друштво регистровано, са преводом овереним од сталног судског тумача;
2) доказ о бројевима рачуна преко којих привредно друштво послује, ако нису наведени у документацији из тачке 1) овог члана;
3) оверена изјава којом привредно друштво преузима одговорност за све обавезе које настану у вези пословања огранка, са преводом овереним од сталног судског тумача.
2. Регистрациона пријава других података одређених законом
Регистрациона пријава годишњег финансијског извештаја
Члан 44
(Престао да важи)
Регистрациона пријава прокуре и њеног престанка
Члан 45
Уз регистрациону пријаву прокуре од документације се прилаже:
1) одлука о давању прокуре;
2) оверен потпис прокуристе.
Уз регистрациону пријаву престанка прокуре прилаже се одлука о престанку прокуре.
Регистрациона пријава забране обављања делатности
Члан 46
Уз регистрациону пријаву забране обављања делатности привредног субјекта, надлежни орган који је донео одлуку о забрани као и заинтересовано лице прилаже оверени препис извршне одлуке.
Регистрациона пријава поступка ликвидације
Члан 46а
Уз регистрациону пријаву покретања поступка ликвидације прилаже се:
1) одлука о покретању поступка ликвидације;
2) одлука о именовању ликвидационог управника, ако то нису заступници привредног друштва.
Уз регистрациону пријаву других података у вези са поступком ликвидације овлашћени орган прилаже одговарајући доказ.
Регистрациона пријава стечајног поступка
Члан 47
Уз регистрациону пријаву покретања стечајног поступка прилаже се одлука о покретању стечајног поступка.
Уз регистрациону пријаву података у вези са поступком стечаја, овлашћени орган прилаже одговарајућу одлуку суда, односно други акт.
Регистрациона пријава других података одређених законом
Члан 48
Уз регистрациону пријаву других података одређених законом и њихових промена, прилаже се документација којом се утврђују ти подаци.
3. Регистрациона пријава промена код привредног субјекта

Регистрациона пријава промене назива, седишта и делатности привредног субјекта
Члан 49
Уз регистрациону пријаву промене назива, седишта или делатности привредног субјекта прилаже се одлука о промени тих података, а када се промена тих података врши код предузетника, подноси се само регистрациона пријава.
Регистрациона пријава промене заступника или одређивања нових заступника
Члан 50
Уз регистрациону пријаву промене заступника привредног субјекта прилаже се:
1) одлука надлежног органа о разрешењу дотадашњег заступника привредног субјекта и одлука о именовању новог заступника;
2) оверен потпис новог заступника.
Уз регистрациону пријаву новог заступника прилаже се:
1) одлука надлежног органа привредног субјекта о именовању новог заступника;
2) оверен потпис новог заступника.
Регистрациона пријава промене обима овлашћења заступника
Члан 51
Уз регистрациону пријаву промене обима овлашћења заступника привредног субјекта, прилаже се одлука надлежног органа привредног субјекта о промени обима овлашћења тог лица.
Регистрациона пријава приступања новог члана, односно престанка чланства у привредним друштвима
Члан 52
Уз регистрациону пријаву приступања новог члана ортачком друштву, командитном друштву и друштву са ограниченом одговорношћу, прилажу се измене и допуне уговора о оснивању.
Уз регистрациону пријаву престанка чланског односа у ортачком друштву, командитном друштву и друштву са ограниченом одговорношћу, прилажу се измене и допуне уговора о оснивању.
Регистрациона пријава повећања основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу
Члан 53
Уз регистрациону пријаву повећања основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу прилаже се:
1) одлука скупштине о повећању основног капитала;
2) потврда банке о уплати новчаног улога, ако се повећање новчаног улога врши новим улозима чланова и/или споразумом оснивача о вредности унетог неновчаног улога.
Регистрациона пријава смањења основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу
Члан 54
Уз регистрациону пријаву одлуке о смањењу основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу, ради регистрације и објаве повериоцима преко интернет стране Агенције, прилаже се одлука скупштине о смањењу основног капитала.
Уз регистрациону пријаву смањења основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу прилаже се доказ о исплати доспелих или обезбеђењу недоспелих потраживања која су повериоци пријавили у прописаном року, односно потврда надлежног органа друштва да повериоци нису поднели захтеве у прописаном року.
Уз регистрациону пријаву смањења основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу у поједностављеном поступку и смањења претварањем у резерве, прилаже се одлука скупштине о смањењу основног капитала.
Регистрациона пријава повећања основног капитала акционарског друштва
Члан 55
Уз регистрациону пријаву одлуке о повећању основног капитала акционарског друштва прилаже се одлука скупштине акционара, односно одлука управног одбора, о повећању основног капитала.
Уз регистрациону пријаву повећања основног капитала насталог спровођењем одлуке из става 1. овог члана прилаже се потврда Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности о укупном износу успеле емисије акција, на основу које се врши повећање основног капитала.
Уз регистрациону пријаву одлуке о издавању замењивих и партиципативних обвезница прилаже се одлука скупштине о издавању тих обвезница.
Регистрациона пријава смањења основног капитала акционарског друштва
Члан 56
Уз регистрациону пријаву одлуке о смањењу основног капитала акционарског друштва, ради регистрације и објаве повериоцима преко интернет стране Агенције, прилаже се одлука скупштине акционара о смањењу основног капитала.
Уз регистрациону пријаву смањења основног капитала насталог спровођењем одлуке из става 1. овог члана прилаже се потврда Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности о извршеном смањењу капитала.
Уз регистрациону пријаву смањења основног капитала у поједностављеном поступку и смањења претварањем у резерве, прилаже се одлука скупштине о смањењу основног капитала.
Регистрациона пријава концерна, холдинга или другог облика повезивања
Члан 57
Уз регистрациону пријаву концерна, холдинга или другог облика повезивања, прилаже се:
1) документација која се подноси уз регистрациону пријаву оснивања одговарајуће правне форме привредног субјекта, ако се оснива нови привредни субјект као контролно друштво;
2) уговор о повезивању, ако се контролна функција преноси на један од постојећих привредних субјеката.
Уз регистрациону пријаву уговора о посебним односима контролног и подређеног друштва и преносу добити, прилаже се:
1) одлука скупштине контролног и свих подређених друштава којима се усваја тај уговор;
2) уговор о посебним односима контролног и подређеног друштва или преносу добити.
Уз регистрациону пријаву престанка уговора из става 1. тачка 2) и става 2. овог члана, прилаже се доказ о престанку уговора.
Регистрациона пријава припајања
Члан 58
Уз регистрациону пријаву нацрта уговора о припајању, која се подноси ако је један или више учесника ове статусне промене акционарско друштво, ради регистрације и објављивања тог нацрта, доставља се нацрт уговора.
Уз регистрациону пријаву припајања прилаже се:
1) одлука скупштине привредног субјекта који учествује у припајању, којом се усваја нацрт уговора о припајању и констатује да је обавештавање чланова привредног субјекта и поверилаца о нацрту уговора извршено у складу са законом, са овереним потписима овлашћених заступника на одлуци;
2) уговор о припајању;
3) измене оснивачког акта привредног субјекта коме се врши припајање, ако исте нису садржане у уговору о припајању;
4) финансијски извештај – закључни рачун не старији од осам месеци сваког привредног субјекта који учествује у статусној промени.
Одлуку скупштине привредног субјекта – стицаоца је могуће заменити одлуком управног одбора, која садржи констатацију да су испуњени законски услови да се припајање изврши без одлуке скупштине.
Истовремено са регистрационом пријавом припајања, подноси се и регистрациона пријава брисања привредног субјекта чије се припајање врши.
Ако се припајањем повећава основни капитал привредног субјекта – стицаоца, истовремено са регистрационом пријавом припајања подноси се и регистрациона пријава повећања основног капитала привредног субјекта – стицаоца.
Ако се припајањем број чланова привредног субјекта – стицаоца повећа изнад лимита који је законом предвиђен за правну форму у којој је он организован, истовремено са регистрационом пријавом припајања, подноси се и регистрациона пријава промене правне форме.
Регистрациона пријава спајања уз оснивање
Члан 59
Уз регистрациону пријаву нацрта уговора о спајању уз оснивање, која се подноси ако је један или више учесника ове статусне промене акционарско друштво, ради регистрације и објављивања тог нацрта, доставља се нацрт уговора.
Уз регистрациону пријаву спајања уз оснивање прилаже се:
1) одлука скупштине привредног субјекта који учествује у спајању уз оснивање, којом се усваја нацрт уговора о спајању уз оснивање и констатује да је обавештавање чланова привредног субјекта и поверилаца о нацрту уговора извршено у складу са законом, са овереним потписима овлашћених заступника на одлуци;
2) уговор о спајању уз оснивање;
3) финансијски извештај – закључни рачун не старији од осам месеци сваког привредног субјекта који учествује у спајању уз оснивање;
4) документација која се доставља за регистрацију оснивања привредног субјекта у одговарајућој правној форми, с тим што уговор о спајању из тачке 2) овог члана представља оснивачки акт.
Истовремено са регистрационом пријавом спајања уз оснивање, подноси се и регистрациона пријава брисања привредног субјекта чије се спајање врши.
Регистрациона пријава поделе привредног субјекта уз припајање
Члан 60
Уз регистрациону пријаву нацрта уговора о подели уз припајање, која се подноси ако је један или више учесника ове статусне промене акционарско друштво, ради регистрације и објављивања тог нацрта, доставља се нацрт уговора.
Уз регистрациону пријаву поделе уз припајање прилаже се:
1) одлука скупштине привредног субјекта који учествује у подели уз припајање, којом се усваја нацрт уговора о подели уз припајање и констатује да је обавештавање чланова привредног субјекта и поверилаца о нацрту уговора извршено у складу са законом, са овереним потписима овлашћених заступника на одлуци;
2) уговор о подели уз припајање који садржи разграничење средстава, права и обавеза привредног субјекта који се дели између привредних субјеката којима се врши припајање;
3) измене оснивачких аката привредних субјеката којима се врши припајање;
4) финансијски извештај – закључни рачун не старији од осам месеци сваког привредног субјекта који учествује у статусној промени.
Уместо одлуке из става 2. тачка 1) овог члана може се приложити одлука управног одбора која садржи констатацију да су испуњени законски услови да се припајање изврши без одлуке скупштине.
Истовремено са регистрационом пријавом припајања, подноси се и регистрациона пријава брисања привредног субјекта чија се подела и припајање врши.
Ако се припајањем повећава основни капитал привредног субјекта – стицаоца, истовремено са регистрационом пријавом припајања, подноси се и регистрациона пријава повећања основног капитала привредног субјекта – стицаоца.
Ако се припајањем број чланова привредног субјекта стицаоца повећа изнад лимита који је законом предвиђен за правну форму у којој је он организован, истовремено са регистрационом пријавом припајања, подноси се и регистрациона пријава промене правне форме.
Регистрациона пријава поделе привредног субјекта уз оснивање
Члан 60а
Уз регистрациону пријаву нацрта уговора о подели уз оснивање, која се подноси ако је један или више учесника ове статусне промене акционарско друштво, ради регистрације и објављивања тог нацрта, доставља се нацрт уговора.
Уз регистрациону пријаву поделе уз оснивање прилаже се:
1) одлука скупштине привредног субјекта који престаје поделом, којом се усваја нацрт уговора о подели уз оснивање и констатује да је обавештавање чланова привредног субјекта и поверилаца о нацрту уговора извршено у складу са законом, са овереним потписом овлашћеног заступника на одлуци;
2) уговор о подели уз оснивање који садржи разграничење средстава, права и обавеза привредног субјекта који се дели између привредних субјеката који се оснивају;
3) финансијски извештај – закључни рачун не старији од осам месеци привредног субјекта који се дели;
4) документацију која се по овом закону доставља за регистрацију оснивања привредног субјекта у одговарајућој правној форми, с тим што уговор о подели уз оснивање из тачке 2) овог става представља оснивачки акт привредних субјеката који настају поделом.
Истовремено са регистрационом пријавом поделе уз оснивање, подноси се и регистрациона пријава брисања привредног субјекта који се дели.
Регистрациона пријава одвајања уз припајање и одвајања уз оснивање
Члан 60б
На регистрациону пријаву одвајања уз припајање сходно се примењују одредбе овог закона о подели уз припајање, осим одредаба о брисању привредног субјекта чија се подела врши.
На регистрациону пријаву одвајања уз оснивање сходно се примењују одредбе овог закона о подели уз оснивање, осим одредаба о брисању привредног субјекта чија се подела врши.
Истовремено са регистрационом пријавом одвајања уз припајање и одвајања уз оснивање, подноси се и регистрациона пријава смањења основног капитала привредног субјекта од кога се врши одвајање.
Регистрациона пријава статусне промене друштвеног предузећа
Члан 61
Уз регистрациону пријаву статусне промене друштвеног предузећа (подела, припајање, одвајање и др.), у складу са прописима којима се уређују правни положај привредних субјеката и приватизација, прилаже се:
1) акт на коме се заснива статусна промена предузећа (одлука надлежног органа предузећа, уговор, акт надлежног органа, и др.);
2) доказ о висини друштвеног капитала предузећа;
3) доказ да је друштвени капитал подељен у обрачунске акције, односно уделе одређене номиналне вредности;
4) статут предузећа;
5) одлука о именовању заступника предузећа ако се заступник мења;
6) оверен потпис лица овлашћеног за заступање ако се заступник мења;
7) друга документација у складу са законом.
Регистрациона пријава промене власништва друштвеног, односно државног капитала
Члан 62
Уз регистрациону пријаву промене власништва друштвеног, односно државног капитала, прилаже се:
1) акт о верификацији процене вредности капитала предузећа, који издаје организација надлежна за приватизацију;
2) акт о промени облика предузећа;
3) уговор о продаји друштвеног, односно државног капитала;
4) потврда надлежног регистра хартија од вредности;
5) статут друштва;
6) одлука о именовању заступника друштва;
7) оверен потпис заступника;
8) друга документација у складу са законом.
Уз регистрациону пријаву повећања основног капитала у складу са обавезом из уговора о продаји друштвеног, односно државног капитала у поступку приватизације прилаже се:
1) одлука скупштине предузећа о повећању основног капитала, донета у складу са уговором о продаји друштвеног, односно државног капитала;
2) доказ о извршеном повећању основног капитала (потврда банке о извршеној уплати новчаног капитала и/или извештај о извршеној процени улога у стварима).
Регистрациона пријава уплате уписаног новчаног дела основног капитала
Члан 63
Уз регистрациону пријаву уплате уписаног новчаног дела основног капитала акционарског друштва и друштва с ограниченом одговорношћу, прилаже се потврда банке о извршеној уплати.
Регистрациона пријава промене правне форме привредног субјекта
Члан 64
Уз регистрациону пријаву промене правне форме привредног субјекта прилаже се одлука његовог овлашћеног органа о промени правне форме.
На регистрациону пријаву из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона о регистрационој пријави оснивања одговарајуће правне форме привредног субјекта.
Регистрациона пријава других промена
Члан 65
У Регистар се региструју и друге промене података из члана 6. овог закона.
Уз регистрациону пријаву промена из става 1. овог члана прилаже се документација којом су, у складу са законом, извршене те промене.
Поред регистрације промене података из члана 6. овог закона, у Регистар се региструју и промене документације приложене уз регистрациону пријаву оснивања привредног субјекта.
Рок за пријаву промена
Члан 66
Привредни субјект је дужан да промене из чл. 49-65. овог закона пријави Регистру у року од 15 дана од дана њиховог настанка, ако посебним законом којим се уређује оснивање и рад привредног субјекта није утврђен други рок.
V НЕАКТИВАН СТАТУС ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА
Превођење у статус неактивног субјекта
Члан 67
Привредни субјект који две године узастопно не поднесе Регистру годишњи финансијски извештај из члана 44. овог закона, Регистратор преводи у статус неактивног субјекта и обележава га ознаком “НЕАКТИВАН”.
Под називом под којим је неактиван субјект регистрован у Регистру може се регистровати други привредни субјект.
Брисање неактивног статуса
Члан 68
Привредном субјекту, на захтев овлашћеног лица, брише се статус неактивног субјекта ако:
1) плати накнаду предвиђену за регистрацију оснивања;
2) промени назив, у случају када је други привредни субјект регистрован под тим називом.
По истеку рока од 12 месеци од дана превођења у статус неактивног субјекта, привредни субјект се брише из Регистра.
VI БРИСАЊЕ ИЗ РЕГИСТРА
Поступање по правноснажној пресуди о ништавости регистрације и брисање из Регистра
Члан 69
Тужбом за утврђење може се тражити да се утврди да је регистрација податка о привредном субјекту, укључујући и регистрацију његовог оснивања, ништава, ако:
1) су у регистрационој пријави наведени неистинити подаци;
2) је регистрација извршена на основу лажног документа, документа издатог у незаконито спроведеном поступку или документа са неистинитим подацима;
3) постоје други законом предвиђени разлози.
Тужбу из става 1. овог члана може поднети лице које има правни интерес да се утврди ништавост регистрације.
Тужба се подноси суду у року од 30 дана од дана када је подносилац тужбе сазнао за разлоге ништавости, али се не може поднети после истека рока од три године од дана извршене регистрације.
По регистрационој пријави лица из става 2. овог члана, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације, Регистратор ће без одлагања у Регистар регистровати постојање спора из става 1. овог члана.
Кад је пресудом утврђена ништавост регистрације, суд је дужан да је у року од 15 дана од дана правноснажности достави Агенцији. На основу те пресуде, Регистратор брише ништаву регистрацију из Регистра.
Ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације оснивања, Регистратор у Регистар региструје ништавост регистрације оснивања и о томе, без одлагања, обавештава привредног субјекта и орган надлежан за покретање поступка ликвидације, односно поступка стечаја.
Брисање из Регистра привредног субјекта по службеној дужности после спроведеног поступка ликвидације или стечаја
Члан 70
Уз регистрациону пријаву за брисање из Регистра коју ликвидациони управник подноси у року од 15 дана од дана окончања поступка ликвидације прилаже се:
1) финансијски извештај састављен са даном окончања поступка ликвидације и
2) извештај о спровођењу ликвидације.
Уз регистрациону пријаву за брисање из регистра коју стечајни управник подноси у року од 15 дана од дана закључења стечајног поступка прилаже се правноснажно решење о закључењу стечајног поступка.
Брисање предузетника из Регистра
Члан 71
Брисање предузетника из Регистра извршиће се на основу:
1) регистрационе пријаве поднете од стране предузетника;
2) регистрационе пријаве поднете од стране наследника или законом овлашћеног органа, у случају смрти предузетника, уз коју се подноси извод из матичне књиге умрлих.
Обезбеђење доступности брисаних података и података о брисаним субјектима
Члан 72
Брисани податак о привредном субјекту остаје евидентиран у Регистру, са назнаком: “ПОДАТАК БРИСАН”, навођењем основа за брисање и времена брисања.
Брисање привредног субјекта спроводи се тако што се привредни субјект у Регистру преводи у статус брисаног субјекта и обележава ознаком: “БРИСАН”, навођењем основа за брисање и времена брисања. Сви до тада регистровани подаци о брисаном субјекту остају трајно евидентирани у Регистру и доступни заинтересованим лицима.
VII РЕЗЕРВАЦИЈА НАЗИВА
Регистрациона пријава резервације назива
Члан 73
Заинтересовано лице може Регистру поднети регистрациону пријаву резервације одређеног назива.
Пријава садржи име и адресу физичког лица, односно назив и седиште правног лица, у чију се корист врши резервација, назив за који се тражи резервација и име и адресу подносиоца пријаве.
Уз пријаву се доставља доказ о уплати накнаде за резервацију назива.
Поступак по пријави
Члан 74
Ако Регистратор утврди да назив из пријаве није резервисан или регистрован и да је уз пријаву достављен доказ о уплати накнаде за резервацију назива, извршиће резервацију назива у корист подносиоца пријаве и то на рок од 60 дана од дана подношења пријаве и тај податак унети у Регистар. Резервација назива се може обновити под истим условима, уз доставу доказа о поновној уплати накнаде за резервацију назива у пуном износу.
Ако нема услова за резервацију назива, Регистратор о томе обавештава подносиоца пријаве, најкасније наредног дана од дана подношења пријаве.
У случају из става 2. овог члана уплаћена накнада за резервацију назива не враћа се.
Потврда о резервацији назива
Члан 75
О резервацији назива Регистратор издаје потврду најкасније наредног дана од дана подношења пријаве.
Уступање резервисаног назива
Члан 76
Резервација назива се може пренети на друго правно или физичко лице достављањем Регистратору обавештења о преносу, које садржи име и адресу, односно назив и седиште лица на кога се врши пренос.
У случају из става 1. овог члана, рок из чл. 74. став 1. овог закона не тече изнова.
VIII НАКНАДА ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ
Висина накнаде
Члан 77
(Престао да важи)
IX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Кривично дело
Члан 78
Ко Регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ, у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације употреби као прави, казниће се казном затвора од три месеца до пет година.
Привредни преступ
Члан 79
Уколико привредни субјект из члана 4. тач. 2)-7) овог закона пропусти да благовремено региструје промене података, које по овом закону обавезно региструје, казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу до 200.000,00 динара.
Новчаном казном у износу до 70.000,00 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном субјекту из става 1. овог члана.
Прекршај
Члан 80
Сваки предузетник који обавља делатност под називом који је другачији од његовог властитог имена и Регистру не пријави тај назив, у складу са обавезом из члана 32. става 2. овог закона, казниће се за прекршај новчаном казном у износу до 80.000,00 динара.
X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Прелазне одредбе
Члан 81
Привредни субјекти за које је посебним законом прописано да својство правног лица стичу уписом у судски регистар – од дана ступања на снагу овог закона својство правног лица стичу уписом у Регистар, осим у случају из члана 83. овог закона.
Члан 82
Привредни субјекти из члана 4. овог закона који су до дана ступања на снагу овог закона уписани у одговарајући регистар, дужни су да на прописаном обрасцу поднесу Регистру регистрациону пријаву за превођење у Регистар, најкасније до 15. јуна 2005. године, осим предузетника који регистрациону пријаву за превођење у Регистар подносе најкасније до 15. јуна 2006. године.
Привредни субјекти који подносе регистрациону пријаву промене података пре истека рока из става 1. овог члана, дужни су да претходно поднесу и регистрациону пријаву из става 1. овог члана.
Члан 83
Поступци регистрације привредних субјеката из члана 4. овог закона, започети до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по прописима по којима су започети.
Привредни субјекти из става 1. овог члана дужни су да најкасније у року од 15 дана од дана правноснажности решења о упису у одговарајући регистар, поднесу Регистру регистрациону пријаву за превођење у Регистар, ако је поступак регистрације правноснажно окончан после истека рока из члана 82. став 1. овог закона.
Члан 84
За регистрациону пријаву из чл. 82. став 1. и 83. овог закона не плаћа се накнада за регистрацију.
Ако привредни субјекти не поступе у складу са чл. 82. и 83. овог закона, Регистратор их преводи у неактиван статус, у складу са овим законом.
Члан 85
Трговински судови су дужни да најкасније до 31. децембра 2005. године, по динамици коју утврде са Агенцијом, доставе Агенцији своју документацију о привредним субјектима, и то: електронску базу података, регистарске улошке, збирке исправа, контролник бројева регистарских уложака и збирки исправа и картоне прегледа уписа.
Надлежни органи локалне самоуправе, који воде регистре приватних предузетника дужни су да најкасније до 15. јуна 2006. године, Агенцији доставе своју евиденцију регистрованих предузетника.
Члан 86
До 1. новембра 2005. године рок за доношење закључака и решења из чл. 24. и 25. овог закона је 10 дана од дана подношења регистрационе пријаве.
Члан 87
Обавеза регистрације годишњих финансијских извештаја по одредбама овог закона почиње од 1. јануара 2006. године.
Завршне одредбе
Члан 88
Закон о поступку за упис у судски регистар (“Службени лист СРЈ”, број 80/94) и Уредба о упису у судски регистар (“Службени лист СРЈ”, бр. 1/97, 5/97 и 13/2002) не примењују се од 31. децембра 2004. године на регистрацију привредних субјеката.
Одредбе Закона о приватним предузетницима (“Службени гласник СРС”, бр. 54/89 и 9/90 и “Службени гласник РС”, бр. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 и 35/2002) које се односе на упис предузетника у одговарајући регистар престају да важе 31. децембра 2005. године.
Члан 89
Даном ступања на снагу овог закона престаје надлежност трговинских судова за упис и вођење регистра привредних субјеката.
Члан 90
Овај закон ступа на снагу 31. децембра 2004. године, осим одредаба које се односе на регистрацију предузетника, које ступају на снагу 31. децембра 2005. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о регистрацији привредних субјеката
(“Службени гласник РС”, бр. 61/2005)
Члан 41
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Corporations Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – други закон и 5/2015)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом уређује се правни положај привредних друштава, а нарочито њихово оснивање, управљање, статусне промене, промене правне форме, престанак и друга питања од значаја за њихов положај, као и правни положај предузетника.

Одредбе овог закона примењују се и на облике обављања привредне делатности који су основани и послују у складу са посебним законом, осим ако је тим законом другачије прописано.

1. Основни појмови

Појам привредног друштва

Члан 2

Привредно друштво (у даљем тексту: друштво) је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити.

Стицање својства правног лица

Члан 3

Друштво стиче својство правног лица регистрацијом у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката (у даљем тексту: закон о регистрацији).

Делатности

Члан 4

Друштво има претежну делатност, која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.

Посебним законом може се условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа.

Регистрација

Члан 5

Регистрација друштава и предузетника, односно регистрација података и докумената прописаних овим законом обавља се у складу са законом о регистрацији.

Дејство регистрације према трећим лицима

Члан 6

Трећа лица која се у правном промету поуздају у регистроване податке не могу сносити штетне правне последице проистекле из нетачно регистрованих података.

Сматра се да су трећа лица упозната са регистрованим подацима почев од наредног дана од дана објављивања регистрације тих података у складу са законом о регистрацији.

Трећа лица могу доказивати да је за њих било немогуће да се током периода од 15 дана од дана објављивања регистрованих података упознају са тим подацима.

Друштво може доказивати да су трећа лица била упозната или су морала бити упозната са документима друштва и подацима о друштву и пре њихове регистрације у складу са законом о регистрацији.

Месна надлежност суда

Члан 7

У парничним и ванпарничним поступцима покренутим у случајевима предвиђеним овим законом, као и у споровима који произлазе из овог закона, надлежан је суд одређен законом којим се уређује надлежност судова према седишту привредног друштва или предузетника, односно према месту пословања огранка страног правног лица, осим ако је овим законом предвиђена месна надлежност другог суда.

Правне форме

Члан 8

Правне форме друштва су:

1) ортачко друштво;

2) командитно друштво;

3) друштво с ограниченом одговорношћу;

4) акционарско друштво.

Чланови друштва

Члан 9

Лица која оснивају друштво и лица која му накнадно приступе су:

1) у ортачком друштву – ортаци;

2) у командитном друштву – комплементари и командитори;

3) у друштву с ограниченом одговорношћу – чланови друштва с ограниченом одговорношћу;

4) у акционарском друштву – акционари.

Заједнички назив за лица из става 1. овог члана је члан друштва.

Члан друштва може бити физичко и правно лице.

Ортаци, комплементари, командитори и чланови друштва с ограниченом одговорношћу и подаци о њима, региструју се у складу са законом о регистрацији.

Време трајања друштва

Члан 10

Друштво се може основати на одређено или неодређено време.

Сматра се да је друштво основано на неодређено време ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

Ако оснивачким актом односно статутом није другачије одређено, друштво које је основано на одређено време може продужити време трајања друштва или наставити пословање као друштво основано на неодређено време ако до истека времена на које је основано, односно до окончања поступка ликвидације у складу са овим законом:

1) у случају ортачког друштва и командитног друштва о томе одлуку донесу сви ортаци, односно комплементари једногласно и та одлука буде у истом року регистрована у складу са законом о регистрацији;

2) у случају друштва с ограниченом одговорношћу и акционарског друштва о томе одлуку донесе скупштина двотрећинском већином гласова свих чланова друштва и та одлука буде у истом року регистрована у складу са законом о регистрацији.

2. Оснивачки акт, статут и уговори у вези са друштвом

Оснивачки акт и статут

Члан 11

Оснивачки акт је конститутивни акт друштва који има форму одлуке о оснивању ако друштво оснива једно лице или уговора о оснивању ако друштво оснива више лица.

Приликом оснивања друштва, потписи на оснивачком акту оверавају се у складу са законом којим се уређује овера потписа.

У ортачком друштву, командитном друштву и друштву с ограниченом одговорношћу оснивачким актом се уређује управљање друштвом и друга питања у складу са овим законом за сваку поједину правну форму друштва.

Акционарско друштво поред оснивачког акта има и статут којим се уређује управљање друштвом и друга питања у складу са овим законом, ако посебним законом није другачије прописано.

Лице које накнадно приступи друштву оснивачки акт друштва, односно статут друштва обавезује од дана стицања својства члана друштва у складу са овим законом.

Оснивачки акт и статут сачињавају се у писаној форми и региструју се у складу са законом о регистрацији.

Измене оснивачког акта и статута

Члан 12

Оснивачки акт ортачког друштва, командитног друштва и друштва с ограниченом одговорношћу мења се одлуком ортака, командитора и комплементара, односно скупштине, у складу са овим законом.

Одлуку из става 1. овог члана потписују чланови друштва који су за њу гласали, а та одлука оверава се у складу са законом којим се уређује овера потписа, ако је то предвиђено оснивачким актом и ако је та обавеза регистрована у складу са законом о регистрацији.

Оснивачки акт акционарског друштва не мења се.

Статут акционарског друштва мења се одлуком скупштине, односно другог органа одређеног овим законом, у складу са одредбама овог закона.

Законски заступник друштва је у обавези да након сваке измене оснивачког акта, односно статута сачини и потпише пречишћени текст тих докумената.

Измене оснивачког акта и статута, као и пречишћени текстови тих докумената након сваке такве измене, региструју се у складу са законом о регистрацији.

Ништавост оснивачког акта

Члан 13

Оснивачки акт ништав је ако:

1) нема форму прописану овим законом или

2) је делатност друштва која се наводи у оснивачком акту супротна принудним прописима или јавном поретку или

3) не садржи одредбе о пословном имену друштва, улозима чланова, износу основног капитала или претежној делатности друштва или

4) су сви потписници, у тренутку закључења оснивачког акта, били правно или пословно неспособни.

Осим из разлога прописаних у ставу 1. овог члана, оснивачки акт не може се огласити ништавим по другом основу.

Поступак за утврђење и дејство ништавости

Члан 14

Ништавост оснивачког акта утврђује надлежни суд.

Ако разлози ништавости не буду отклоњени до закључења главне расправе, суд ће пресудом утврдити ништавост оснивачког акта.

Ако је привредно друштво регистровано, пресуду којом се утврђује ништавост оснивачког акта друштва суд по правноснажности доставља регистру привредних субјеката, ради покретања поступка принудне ликвидације друштва у складу са овим законом.

Ништавост оснивачког акта друштва нема дејство на правне послове друштва са савесним трећим лицима.

Командитори, чланови друштва с ограниченом одговорношћу и акционари дужни су да уплате, односно унесу уписани капитал и изврше друге обавезе преузете према друштву, у мери у којој је то потребно ради измирења обавеза друштва према савесним трећим лицима.

Ортаци и комплементари одговарају солидарно и неограничено за обавезе друштва према савесним трећим лицима.

Уговори у вези са друштвом

Члан 15

Члан друштва може закључити уговор са једним или више чланова истог друштва којим се регулишу њихови међусобни односи у вези са друштвом, ако овим законом није другачије одређено.

Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаној форми.

Уговором из става 1. овог члана чланови друштва који су га закључили могу уредити:

1) посебне обавезе тих чланова према друштву;

2) права и обавезе тих чланова у вези са преносом удела односно акција;

3) како ће гласати у скупштини, по одређеним или свим питањима;

4) начин прерасподеле добити између тих чланова;

5) начин решавања блокаде у одлучивању;

6) друга питања од значаја за њихове међусобне односе.

Уговор из става 1. овог члана производи дејство искључиво између чланова друштва који су га закључили.

Уговор из става 1. овог члана у случају ортачког друштва назива се уговор ортака, у случају командитног друштва и друштва с ограниченом одговорношћу уговор чланова, а у случају акционарског друштва уговор акционара.

Повраћај трошкова у вези са оснивањем друштва

Члан 16

Друштво може члановима извршити повраћај трошкова у вези са оснивањем друштва искључиво ако је то предвиђено оснивачким актом.

У случају из става 1. овог члана оснивачким актом се мора одредити или проценити износ тих трошкова.

3. Одговорност за обавезе друштва

Одговорност чланова

Члан 17

Чланови друштва одговарају за обавезе друштва у складу са одредбама овог закона које уређују поједине правне форме друштва, као и у случајевима из члана 18. овог закона.

Пробијање правне личности

Члан 18

Командитор, члан друштва с ограниченом одговорношћу и акционар, као и законски заступник тог лица ако је оно пословно неспособно физичко лице, који злоупотреби правило о ограниченој одговорности одговара за обавезе друштва.

Сматраће се да постоји злоупотреба из става 1. овог члана нарочито ако то лице:

1) употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен;

2) користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина;

3) користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва;

4) ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе.

Поверилац друштва може поднети тужбу против лица из става 1. овог члана надлежном суду према седишту друштва у року од шест месеци од дана сазнања за злоупотребу, а најкасније у року од пет година од дана злоупотребе.

У случају да потраживање повериоца из става 3. овог члана није доспело у тренутку сазнања за злоупотребу, рок од шест месеци почиње да тече од дана доспећа потраживања.

4. Седиште друштва и пријем поште

Седиште

Члан 19

Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом или одлуком скупштине.

Ако друштво трајно обавља своју делатност у месту различитом од свог седишта, трећа лица могу против друштва засновати надлежност суда и према том месту.

Одлуку о промени седишта доноси скупштина, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

Адреса седишта друштва региструје се у складу са законом о регистрацији.

Достављање и адреса за пријем поште

Члан 20

Достављање се врши на адресу седишта друштва.

Изузетно, друштво може да има посебну адресу за пријем поште која је регистрована у регистру привредних субјеката на коју се врши достављање.

Ако је достава писмена друштву на адресу за пријем поште, односно на адресу седишта друштва ако друштво нема регистровану адресу за пријем поште, путем препоручене пошиљке у смислу закона којим се уређују поштанске услуге била безуспешна, сматраће се да је достава те пошиљке уредно извршена истеком рока од осам дана од дана другог слања те пошиљке, под условом да је између та два слања протекло најмање 15 дана.

Достава писмена у судском, управном, пореском и другим поступцима врши се у складу са посебним законима.

Адреса за пријем електронске поште

Члан 21

Друштво може да има адресу за пријем електронске поште, која се региструје у складу са законом о регистрацији.

Уредност достављања електронског документа друштву одређује се у складу са законом који уређује електронски документ.

5. Пословно име

Пословно име

Члан 22

Привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровало у складу са законом о регистрацији.

Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва.

Назив је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других друштава.

Правна форма се у пословном имену означава на следећи начин:

1) за ортачко друштво: “ортачко друштво” или скраћеницом “о.д.” или “од”.

2) за командитно друштво: “командитно друштво” или скраћеницом “к.д.” или “кд”.

3) за друштво с ограниченом одговорношћу: “друштво с ограниченом одговорношћу” или скраћеницом “д.о.о.” или “доо”.

4) за акционарско друштво: “акционарско друштво” или скраћеницом “а.д.” или “ад”.

Уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака “у ликвидацији”.

Пословно име може да садржи и опис предмета пословања друштва.

Пословно име садржи и друге елементе ако је то прописано законом.

Скраћено пословно име

Члан 23

Друштво може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којима користи пословно име.

Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну форму и региструје се у складу са законом о регистрацији.

Језик и писмо пословног имена друштва

Члан 24

Пословно име друштва је на српском језику, на ћириличком или латиничком писму.

Изузетно, назив друштва може бити на страном језику или може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничком писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве.

Друштво може у пословању користити превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику, при чему се назив не преводи.

Превод пословног имена из става 3. овог члана региструје се у складу са законом о регистрацији.

Употреба пословног имена, печата и других података у документима

Члан 25

Пословна писма и други документи друштва, укључујући и оне у електронској форми, који су упућени трећим лицима садрже пословно или скраћено пословно име, седиште, адресу за пријем поште ако се разликује од седишта, матични број и порески идентификациони број друштва.

Друштво може уз пословно име да употребљава грб, заставу, амблем, ознаку или други симбол Републике Србије или стране државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине, међународне организације, уз сагласност надлежног органа те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације.

Друштво није дужно да употребљава печат у пословним писмима и другим документима друштва, ако законом није другачије прописано.

Друштво не може истицати према трећим савесним лицима недостатке у погледу форме пословних писама и других докумената прописане овим чланом.

Ограничења преноса и коришћења назива

Члан 26

Назив друштва не може се пренети на друго друштво, осим као последица статусне промене у којој тај назив преузима друштво стицалац од друштва преносиоца које статусном променом престаје да постоји.

Ако правно лице члан привредног друштва чији је назив садржан у називу друштва престане да буде члан тог друштва, назив тог друштва може наставити да садржи тај назив само уз сагласност тог лица.

Ограничења у погледу пословног имена

Члан 27

Пословно име друштва не може бити такво да:

1) вређа јавни морал;

2) може изазвати заблуду у погледу правне форме друштва;

3) може изазвати заблуду у погледу претежне делатности друштва.

Пословно име које не испуњава услове из става 1. овог члана не може се регистровати у регистру привредних субјеката.

У случају повреде одредбе из става 1. тачка 1) овог члана републички јавни правобранилац може тужбом надлежном суду против друштва које врши ту повреду (у даљем тексту: друштво прекршилац) захтевати промену назива друштва прекршиоца.

Поступак по тужби из става 2. овог члана је хитан.

Пресуду којом се налаже промена назива друштва прекршиоца суд по правноснажности доставља регистру привредних субјеката ради регистрације.

Ако друштво прекршилац у року од 30 дана од правноснажности пресуде из става 4. овог члана не изврши промену назива, регистар привредних субјеката по службеној дужности покреће поступак принудне ликвидације друштва прекршиоца.

Заштита назива друштва

Члан 28

Назив друштва не сме бити истоветан називу другог друштва.

Назив друштва мора се разликовати од назива другог правног лица тако да не изазива заблуду о идентитету са другим друштвом.

У случају повреде одредаба ст. 1. и 2. овог члана заинтересовано лице може тужбом против друштва које врши ту повреду (у даљем тексту: друштво прекршилац) захтевати:

1) промену назива друштва прекршиоца и/или

2) накнаду настале штете.

Тужба из става 3. овог члана може се поднети у року од три године од дана регистрације назива друштва прекршиоца у складу са законом о регистрацији.

Поступак по тужби из става 3. овог члана је хитан.

Пресуду којом се налаже промена назива друштва прекршиоца суд по правноснажности доставља регистру привредних субјеката ради регистрације.

Ако друштво прекршилац у року од 30 дана од правноснажности пресуде из става 6. овог члана не изврши промену назива, регистар привредних субјеката по службеној дужности покреће поступак принудне ликвидације друштва прекршиоца.

Одредбе овог члана не утичу на права заинтересованог лица из става 3. овог члана по основу прописа о нелојалној конкуренцији и прописа о заштити интелектуалне својине.

Ограничења коришћења националних или службених имена и знакова

Члан 29

Пословно име друштва може да садржи назив Републике Србије или њене територијалне јединице и аутономне покрајине, уз претходну сагласност надлежног органа, у складу са законом.

Пословно име друштва може да садржи назив стране државе или међународне организације, уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на називе на страном језику, као и на придевске облике истих.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, сагласност није потребна ако пословно име оснивача садржи назив те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације.

На захтев државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације чији је назив саставни део пословног имена друштва, у регистру привредних субјеката извршиће се брисање њеног назива из пословног имена друштва.

Ограничења коришћења личних имена

Члан 30

Пословно име друштва може да садржи лично име физичког лица уз његову сагласност, а ако је то лице умрло уз сагласност његових законских наследника.

Ако члан привредног друштва чије је лично име садржано у називу друштва престане да буде члан тог друштва, назив тог друштва може наставити да садржи то лично име само уз сагласност тог лица, а ако је то лице умрло уз сагласност његових законских наследника.

У случају повреде одредбе ст. 1. и 2. овог члана, физичко лице, а ако је то лице умрло његови законски наследници, остварују заштиту у складу са чланом 28. овог закона.

Без обзира на постојање сагласности из става 1. овог члана, ако друштво својим пословањем или на други начин повређује част и углед лица чије је име унето у његово пословно име, то лице, а ако је то лице умрло његови законски наследници, може тужбом надлежном суду да захтева брисање његовог имена из пословног имена друштва и накнаду евентуалне штете која му је причињена.

6. Заступање и заступници

6.1. Заступници

Законски (статутарни) заступници друштва

Члан 31

Законски (статутарни) заступници друштва у смислу овог закона су лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва.

Законски заступник друштва може бити физичко лице или друштво регистровано у Републици Србији.

Друштво мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице.

Друштво које има функцију законског заступника, ту функцију врши преко свог законског заступника који је физичко лице или физичког лица које је за то овлашћено посебним пуномоћјем издатим у писаној форми.

Законски заступници друштва и лица из става 4. овог члана региструју се у складу са законом о регистрацији.

Остали заступници

Члан 32

Осим законских заступника, заступници друштва у смислу овог закона су и лица која су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво и као таква регистрована у складу са законом о регистрацији.

Ако друштво у континуитету прихвата да неко лице поступа као заступник на начин којим трећа лица доводи у уверење да има право на заступање, сматраће се да је друштво конклудентно то лице овластило на заступање, осим ако друштво не докаже да је треће лице знало или морало знати за непостојање овлашћења за заступање тог лица.

Ограничења овлашћења заступника

Члан 33

Заступник је дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва.

Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима.

Изузетно од става 2. овог члана, ограничења овлашћења заступника у виду обавезног супотписа могу се истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

Пуномоћници по запослењу

Члан 34

Лица која као запослени у друштву раде на пословима чије обављање у редовном пословању укључује и закључење или испуњење одређених уговора или предузимање других правних радњи, овлашћена су да као пуномоћници друштва закључују и испуњавају те уговоре, односно предузимају те правне радње у границама послова на којима раде без посебног пуномоћја.

Под појмом запосленог у смислу овог закона сматра се физичко лице које је у радном односу у друштву, као и лице које није у радном односу у друштву, ако обавља функцију у друштву.

6.2. Прокура

Појам прокуре

Члан 35

Прокура је пословно пуномоћје којим друштво овлашћује једно или више физичких лица (у даљем тексту: прокуриста) да у његово име и за његов рачун закључују правне послове и предузимају друге правне радње.

Изузетно, прокура се може издати и само за огранак друштва.

Прокура је непреносива и прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.

Издавање прокуре

Члан 36

Прокура се издаје одлуком ортака, командитора и комплементара, односно скупштине, ако оснивачким актом односно статутом није другачије одређено.

Прокуриста се региструје у складу са законом о регистрацији.

Врсте прокуре

Члан 37

Прокура може бити појединачна или заједничка прокура.

Ако је прокура издата за два или више лица без назнаке да се ради о заједничкој прокури, сваки прокуриста поступа самостално.

Ако је прокура издата као заједничка прокура, правни послови које закључују или правне радње које предузимају прокуристи пуноважни су уз изричиту сагласност свих прокуриста, осим ако је у прокури наведено да је за пуноважност довољна сагласност тачно одређеног броја прокуриста.

Сагласност из става 3. овог члана може бити дата као претходна или накнадна.

Изјава воље или правна радња учињена према једном прокуристи има правно дејство као да је учињена према свим прокуристима.

Ограничења прокуре

Члан 38

Прокуриста не може без посебног овлашћења да:

1) закључује правне послове и предузима правне радње у вези са стицањем, отуђењем или оптерећењем непокретности и удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима;

2) преузима меничне обавезе и обавезе јемства;

3) закључује уговоре о зајму и кредиту;

4) заступа друштво у судским поступцима или пред арбитражом.

Ограничења прокуре која нису изричито предвиђена овим законом немају дејство према трећим лицима.

Изузетно од става 2. овог члана, дозвољено је ограничити овлашћења прокуристе супотписом законског заступника друштва или другог прокуристе (заједничка прокура).

Опозив и отказ прокуре

Члан 39

Друштво може опозвати прокуру у свако доба.

Друштво не може да се одрекне права да опозове прокуру, нити се то право на било који начин може ограничити или условити.

Прокуриста може отказати прокуру у свако доба, уз обавезу да у наредних 30 дана рачунајући од дана доставе отказа друштву закључује правне послове и предузима друге правне радње ако је то потребно ради избегавања настанка штете за друштво.

Прокура предузетника

Члан 40

Предузетник издаје прокуру лично и не може пренети овлашћење за издавање прокуре на друго лице.

6.3. Одговорност и ограничења за заступнике, пуномоћнике по запослењу и прокуристе

Прекорачење овлашћења

Члан 41

Заступник друштва, пуномоћник по запослењу и прокуриста одговарају за штету коју нанесу друштву прекорачењем граница својих овлашћења.

Изузетно од става 1. овог члана, лица из става 1. овог члана не одговарају за штету ако су поступала у складу са одлуком надлежног органа друштва, односно ако су њихове радње накнадно одобрене од стране тог органа.

Ограничења закључења уговора у име друштва

Члан 42

Заступник друштва, пуномоћник по запослењу и прокуриста не може без посебног овлашћења наступати као друга уговорна страна и са друштвом закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, у своје име а за рачун другог лица, нити у име и за рачун другог лица.

Овлашћење из става 1. овог члана даје се одлуком ортака, комплементара, односно скупштине, осим ако је оснивачким актом, односно статутом другачије одређено.

Ограничење из става 1. овог члана не примењује се на законског заступника који је истовремено и једини члан друштва.

Потписивање

Члан 43

Сваки заступник друштва и прокуриста приликом потписивања докумената у име друштва дужан је да уз свој потпис наведе своју функцију у друштву.

Навођење функције у складу са ставом 1. овог закона није формални услов за валидност потписаног документа.

7. Имовина и капитал друштва

7.1. Основни појмови

Имовина, нето имовина и основни капитал

Члан 44

Имовину друштва у смислу овог закона чине ствари и права у власништву друштва, као и друга права друштва.

Нето имовина (капитал) друштва у смислу овог закона јесте разлика између вредности имовине и обавеза друштва.

Основни (регистровани) капитал друштва је новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво која је регистрована у складу са законом о регистрацији.

7.2. Улози у друштво

Врсте улога

Члан 45

Улози у друштво могу да буду новчани и неновчани и изражавају се у динарима.

Ако се уплата новчаног улога врши у страној валути у складу са законом који уређује девизно пословање, динарска противвредност улога обрачунава се по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате улога.

Неновчани улози могу бити у стварима и правима, ако овим законом за поједине форме друштава није другачије одређено.

Обавеза уплате, односно уноса улога

Члан 46

Лица која су оснивачким актом или на други начин преузела обавезу да уплате односно унесу у друштво одређени улог одговарају друштву за извршење те обавезе и у обавези су да накнаде штету која му је проузрокована пропуштањем или кашњењем извршења те обавезе.

Новчани и неновчани улог приликом оснивања друштва или повећања основног капитала мора се уплатити, односно унети у року одређеном у оснивачком акту, односно одлуци о повећању капитала, с тим да се тај рок рачуна од дана доношења оснивачког акта, односно одлуке о повећању капитала и не може бити дужи од:

1) у случају повећања капитала акционарског друштва које је јавно друштво по основу успешно извршене јавне понуде акција, или чије су акције укључене у трговање на регулисаном тржишту, односно на мултилатералној трговачкој платформи, у смислу закона којим се уређује тржиште капитала (у даљем тексту: јавно акционарско друштво) новчаним улогом путем јавне понуде – одмах по окончању рока за упис акција, у складу са законом који уређује тржиште капитала, а у осталим случајевима две године;

2) пет година за остала друштва осим у случају када се акције издају у поступку јавне понуде у смислу закона којим се уређује тржиште капитала којом акционарско друштво постаје јавно акционарско друштво, када се улог мора уплатити одмах по окончању рока за упис акција.

Друштво не може да ослободи лица из става 1. овог члана обавезе да уплате односно унесу улог у друштво, осим у поступку смањења капитала уз примену одредаба члана 319. овог закона о заштити поверилаца.

Изузетно од става 3. овог члана, једногласном одлуком ортака, комплементара, односно скупштине, осим ако је другачија већина, али не мања од обичне већине гласова свих чланова друштва, предвиђена оснивачким актом, односно статутом, може се обавеза лица из става 1. овог члана уз његову сагласност заменити другом обавезом и то:

1) обавеза на уплату новчаног улога у друштво обавезом на унос неновчаног улога исте вредности, осим у случају јавне понуде акција;

2) обавеза на унос неновчаног улога у друштво обавезом на уплату новчаног улога исте вредности;

3) обавеза на унос једног неновчаног улога у друштво обавезом на унос другог неновчаног улога исте вредности.

Последице преузимања обавезе на уплату, односно унос улога

Члан 47

По основу преузете обавезе лица из члана 46. став 1. овог закона стичу удео у друштву, односно акције друштва.

Улози који су уплаћени, односно унети у друштво постају имовина друштва.

Последице неуплате, односно неуношења улога

Члан 48

Оснивачким актом, односно статутом у случају акционарског друштва може се предвидети и обавеза плаћања уговорне казне за случај неблаговременог извршења, односно неизвршења обавезе из члана 46. став 1. овог закона када је у питању неновчани улог.

У случају да члан друштва пропусти да изврши своју обавезу из члана 46. став 1. овог закона, друштво може да га позове писаним путем да ту обавезу изврши у накнадном року који не може бити краћи од 30 дана од дана слања тог позива.

Изузетно, јавно акционарско друштво је дужно да упути позив из става 2. овог члана у року од 90 дана од дана истека рока за извршење обавезе члана друштва из члана 46. став 1. овог закона, ако краћи рок није одређен оснивачким актом, односно статутом.

Ако више чланова друштва није извршило своју обавезу из члана 46. став 1. овог закона, истовремено им се доставља позив из ст. 2. и 3. овог члана којим се одређује исти рок за извршење обавезе.

У позиву из ст. 2. и 3. овог члана друштво је у обавези да упозори тог члана да ће у случају да пропусти да своју обавезу изврши и у том накнадном року бити искључен из друштва.

Друштво је дужно да позив из ст. 2. и 3. овог члана у року од три дана од дана слања позива објави и на интернет страници регистра привредних субјеката, у трајању најмање једнаком дужини трајања рока из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако члан друштва из ст. 2. и 3. овог члана пропусти да своју обавезу изврши и у накнадном року, друштво може донети одлуку о искључењу тог члана из друштва, а јавно акционарско друштво је у обавези да донесе ту одлуку.

Одговорност у случају преноса удела, односно акција

Члан 49

У случају преноса удела, односно акција, преносилац и стицалац одговорни су солидарно према друштву за обавезе преносиоца у вези са улогом настале до тог преноса, у складу са одредбама овог закона за сваку поједину форму друштва.

Права друштва из става 1. овог члана остварују се тужбом надлежном суду, коју осим друштва могу поднети и чланови друштва који поседују или представљају најмање 5% основног капитала друштва.

Утврђивање вредности неновчаног улога

Члан 50

Вредност неновчаног улога утврђује се:

1) споразумно од стране свих чланова друштва;

2) путем процене, у складу са чл. 51. до 58. овог закона.

У јавним акционарским друштвима вредност неновчаног улога утврђује се искључиво путем процене у складу са чл. 51. до 58. овог закона.

Процена вредности неновчаног улога

Члан 51

Вредност неновчаног улога у друштво процењује овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице које је од стране надлежног државног органа Републике Србије овлашћено да врши процене вредности одређених ствари или права.

Процену из става 1. овог члана може вршити и привредно друштво које испуњава законом прописане услове да врши процене вредности ствари или права која су предмет процене.

Процена вредности из става 1. овог члана не може бити старија од годину дана од дана уноса неновчаног улога.

Процена вредности из ст. 1. до 3. овог члана региструје се и објављује у складу са законом о регистрацији.

Садржај процене вредности

Члан 52

Процена вредности из члана 51. овог закона садржи нарочито:

1) опис сваке ствари односно права који чине неновчани улог;

2) коришћене методе процене;

3) изјаву да ли је процењена вредност најмање једнака:

(1) номиналној вредности удела који се стичу, у случају ортачког друштва, командитног друштва и друштва с ограниченом одговорношћу или

(2) номиналној вредности акција које се стичу, односно рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности, увећаној за премију која се плаћа за те акције ако она постоји, у случају акционарског друштва.

Избор проценитеља

Члан 53

У случају процене вредности неновчаног улога приликом оснивања друштва, лице из члана 51. ст. 1. или 2. овог закона бирају споразумно чланови друштва, а у осталим случајевима то лице бира одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

Измењене околности

Члан 54

У случају да су од дана вршења процене из члана 51. овог закона па до момента уношења неновчаног улога у друштво наступиле околности које умањују вредност тог неновчаног улога, друштво је у обавези да пре уноса тог улога изврши нову процену вредности у складу са чл. 51. до 53. овог закона.

У случају из става 1. овог члана члан друштва који уноси неновчани улог у обавези је да друштву изврши доплату разлике у вредности у новцу у року за унос неновчаног улога.

Права чланова друштва ако нова процена није извршена

Члан 55

Ако друштво не поступи у складу са чланом 54. овог закона, чланови друштва који су поседовали уделе или акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва на дан доношења одлуке о упису удела односно издавању акција путем тог неновчаног улога имају право да све до његовог уноса у друштво писаним путем од друштва захтевају да изврши процену вредности тог неновчаног улога у складу са чл. 51. до 53. овог закона, под условом да и у тренутку подношења тог захтева поседују уделе или акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва.

Ако друштво не поступи у складу са захтевом из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана пријема тог захтева, чланови друштва из става 1. овог члана имају право да захтевају да надлежни суд у ванпарничном поступку утврди вредност предметног неновчаног улога.

Захтев надлежном суду из става 2. овог члана може да се поднесе до истека рока од 90 дана од дана уноса неновчаног улога у друштво.

Изузетак од обавезе процене вредности неновчаног улога који не чине хартије од вредности и инструменти тржишта новца

Члан 56

Изузетно од члана 51. овог закона, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, или други орган одређен оснивачким актом, односно статутом, може донети одлуку да се не врши процена вредности неновчаног улога који не чине хартије од вредности и инструменти тржишта новца, ако се тржишна вредност појединачних ствари и права које чине неновчани улог може утврдити из годишњих финансијских извештаја лица које уноси улог, под условом да су ти извештаји били предмет ревизије, са позитивним мишљењем ревизора, за годину која претходи години у којој се уноси неновчани улог.

У случају да су од датума финансијских извештаја из става 1. овог члана па до момента уношења неновчаног улога у друштво наступиле околности које значајно мењају вредност тог неновчаног улога, сходно ће се применити члан 54. овог закона.

Чланови друштва несагласни са одлуком о невршењу процене вредности неновчаног улога из става 1. овог члана, који су поседовали уделе или акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва на дан доношења одлуке о упису удела односно издавању акција путем неновчаног улога имају право да од друштва односно надлежног суда захтевају процену вредности неновчаног улога сходном применом одредаба члана 55. овог закона.

Утврђивање вредности хартија од вредности и инструмената тржишта новца

Члан 57

Ако неновчани улог чине хартије од вредности или инструменти тржишта новца, вредност тог улога утврђује се најкасније 60 дана пре дана уноса тог неновчаног улога у друштво.

Вредност неновчаног улога из става 1. овог члана утврђује се као пондерисана просечна цена тих хартија од вредности, односно инструмената тржишта новца остварена на регулисаном тржишту, односно мултилатералној трговачкој платформи у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, у периоду од шест месеци који претходи дану утврђивања ове вредности, под условом да је:

1) у том периоду остварени обим промета хартија од вредности, односно инструмената тржишта новца чија се вредност утврђује, износио најмање 0,5% њиховог укупно издатог броја;

2) у најмање три месеца тог периода остварени обим промета хартија од вредности, односно инструмената тржишта новца износио најмање 0,05% њиховог укупно издатог броја на месечном нивоу.

Ако нису испуњени услови из става 2. овог члана или ако су у периоду од дана утврђивања вредности из става 1. овог члана до дана уноса неновчаног улога у друштво наступиле околности које значајно мењају вредност тог неновчаног улога, друштво је у обавези да изврши процену његове вредности у складу са чланом 51. овог закона.

Ако друштво не поступи у складу са ставом 3. овог члана, чланови друштва који имају уделе или акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва имају право да до истека рока од 90 дана од дана уноса неновчаног улога у друштво захтевају да надлежни суд у ванпарничном поступку утврди вредност тог неновчаног улога.

Друштво може одлучити да вредност неновчаног улога из става 1. овог члана утврди проценом у складу са чланом 51. овог закона и када су испуњени услови из става 2. овог члана.

Обавезе друштва ако процена вредности неновчаног улога није вршена

Члан 58

Ако по основу чл. 56. и 57. овог закона није вршена процена вредности неновчаног улога, председник одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, дужан је да изда потврду која садржи:

1) опис предметног неновчаног улога;

2) његову вредност, начин на који је та вредност утврђена и методе њене процене, ако је примењиво;

3) изјаву да ли је вредност утврђена применом тих метода најмање једнака укупној номиналној, односно у одсуству номиналне рачуноводственој вредности улога, односно акција које се стичу, увећаној за премију која се плаћа за те акције ако она постоји; и

4) изјаву да нису наступиле околности које значајно мењају вредност тог неновчаног улога.

Потврда из става 1. овог члана региструје се и објављује у складу са законом о регистрацији.

Побијање споразумно утврђене вредности неновчаног улога

Члан 59

Ако је вредност неновчаног улога утврђена споразумно од стране чланова друштва у складу са чланом 50. став 1. тачка 1) овог закона, а друштво није у могућности да измирује своје обавезе у редовном току пословања, поверилац друштва има право да захтева да надлежни суд у ванпарничном поступку утврди вредност неновчаног улога у време уношења тог улога.

Ако суд у поступку из става 1. овог члана утврди да је вредност неновчаног улога била мања од споразумно утврђене, суд ће наложити члану друштва који је унео тај неновчани улог да разлику до споразумно утврђене вредности тог улога исплати друштву и да солидарно са друштвом сноси трошкове судског поступка из става 1. овог члана.

Члан друштва који је унео неновчани улог за који је споразумно утврђена вредност, сноси терет доказивања вредности тог неновчаног улога.

Захтев надлежном суду из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уноса неновчаног улога у друштво.

Забрана повраћаја улога

Члан 60

Члановима друштва не може се извршити повраћај уплаћених, односно унетих улога, нити им се може платити камата на оно што су уложили у друштво.

Плаћање цене код стицања сопствених удела односно акција, као ни друга плаћања члановима друштва која се врше у складу са овим законом, не сматрају се враћањем улога члановима друштва.

8. Посебне дужности према друштву

Лица која имају посебне дужности према друштву

Члан 61

Посебне дужности према друштву имају:

1) ортаци и комплементари;

2) чланови друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или члан друштва са ограниченом одговорношћу који је контролни члан друштва у смислу члана 62. овог закона;

3) акционари који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или акционар који је контролни акционар друштва у смислу члана 62. овог закона;

4) директори, чланови надзорног одбора, заступници и прокуристи;

5) ликвидациони управник.

Оснивачким актом односно статутом могу се и друга лица одредити као лица која имају посебне дужности према друштву.

Повезана лица

Члан 62

Повезаним лицем у смислу овог закона у односу на одређено физичко лице сматра се:

1) његов крвни сродник у правој линији, крвни сродник у побочној линији закључно са трећим степеном сродства, супружник и ванбрачни партнер ових лица;

2) његов супружник и ванбрачни партнер и њихови крвни сродници закључно са првим степеном сродства;

3) његов усвојилац или усвојеник, као и потомци усвојеника;

4) друга лица која са тим лицем живе у заједничком домаћинству.

Повезаним лицем у смислу овог закона у односу на одређено правно лице сматра се:

1) правно лице у којем то правно лице поседује значајно учешће у капиталу, или право да такво учешће стекне из конвертибилних обвезница, вараната, опција и слично;

2) правно лице у којем је то правно лице контролни члан друштва (контролисано друштво);

3) правно лице које је заједно са тим правним лицем под контролом трећег лица;

4) лице које у том правном лицу поседује значајно учешће у капиталу, или право да такво учешће стекне из конвертибилних обвезница, вараната, опција и слично;

5) лице које је контролни члан тог правног лица;

6) лице које је директор, односно члан органа управљања или надзора тог правног лица.

Значајно учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 25% права гласа у друштву.

Већинско учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима која са њим делују заједно, поседује више од 50% права гласа у друштву.

Контрола у смислу става 2. овог члана подразумева право или могућност једног лица, самостално или са другим лицима која са њим заједнички делују, да врши контролни утицај на пословање другог лица путем учешћа у основном капиталу, уговора или права на именовање већине директора, односно чланова надзорног одбора.

Сматра се да је одређено лице контролни члан друштва увек када то лице самостално или са повезаним лицима поседује већинско учешће у основном капиталу друштва.

Заједничко деловање постоји када два или више лица, на основу међусобног изричитог или прећутног споразума, користе гласачка права у одређеном лицу или предузимају друге радње у циљу вршења заједничког утицаја на управљање или пословање тог лица.

8.1. Дужност пажње

Појам

Члан 63

Лица из члана 61. става 1. тач. 4) и 5) овог закона дужна су да у том својству извршавају своје послове савесно, са пажњом доброг привредника, и у разумном уверењу да делују у најбољем интересу друштва.

Под пажњом доброг привредника у смислу става 1. овог члана подразумева се степен пажње са којом би поступало разумно пажљиво лице које би поседовало знање, вештине и искуство које би се основано могло очекивати за обављање те дужности у друштву.

Ако лице из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) поседује одређена специфична знања, вештине или искуство, приликом оцене степена пажње узеће се у обзир и та знања, вештине и искуство.

Сматра се да лица из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) овог закона могу да своје поступање заснивају и на информацијама и мишљењима лица стручних за одговарајућу област, за које разумно верују да су у том случају савесно поступала.

Лице из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) које докаже да је поступало у складу са овим чланом није одговорно за штету која из таквог поступања настане за друштво.

Тужба због повреде дужности пажње

Члан 64

Друштво може поднети тужбу против лица из члана 61. став 1. тач. 4) до 5) овог закона за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом дужности пажње из члана 63. овог закона.

8.2. Дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес

Појам

Члан 65

Лице из члана 61. овог закона дужно је да одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно обавести о постојању личног интереса (или интереса са њим повезаног лица) у правном послу који друштво закључује, односно правној радњи коју друштво предузима.

Изузетно од става 1. овог члана, у случају друштва које има једног директора обавештење из става 1. овог члана упућује се скупштини, односно надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно.

Сматраће се да постоји лични интерес лица из члана 61. овог закона у случају:

1) закључивања правног посла између друштва и тог лица (или са њим повезаног лица) или

2) правне радње (предузимање радњи у судским и другим поступцима, одрицање од права и слично) коју друштво предузима према том лицу (или према са њим повезаним лицем) или

3) закључивања правног посла између друштва и трећег лица, односно предузимања правне радње друштва према трећем лицу, ако је то треће лице са њим (или са њим повезаним лицем) у финансијском односу и ако се може очекивати да постојање тог односа утиче на његово поступање или

4) закључивања правног посла, односно предузимања правне радње друштва из које треће лице има економски интерес, ако је то треће лице са њим (или са њим повезаним лицем) у финансијском односу и ако се може очекивати да постојање тог односа утиче на његово поступање.

Одобрење правног посла или радње у случају постојања личног интереса

Члан 66

У случајевима из члана 65. овог закона, као и у другим случајевима одређеним овим законом, закључивање правног посла, односно предузимање правне радње одобрава се, ако другачија већина није одређена оснивачким актом, односно статутом:

1) у случају ортачког друштва, односно командитног друштва, већином гласова свих ортака, односно комплементара који немају лични интерес;

2) у случају друштва с ограниченом одговорношћу, ако постоји лични интерес директора, обичном већином гласова свих чланова друштва, односно од стране надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, а ако постоји лични интерес члана надзорног одбора, односно члана друштва, обичном већином гласова свих чланова друштва који немају лични интерес, односно обичном већином гласова свих чланова надзорног одбора који немају лични интерес;

3) у случају акционарског друштва, ако постоји лични интерес директора, обичном већином гласова свих директора који немају лични интерес, односно од стране надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, а ако постоји лични интерес члана надзорног одбора, обичном већином гласова свих чланова надзорног одбора који немају лични интерес.

У случају из става 1. тачка 3) овог члана, ако услед броја чланова одбора директора који немају лични интерес у предметном послу не постоји кворум за гласање, или ако се због једнаке поделе гласова чланова одбора директора, односно надзорног одбора одлука не може донети, предметни посао одобрава скупштина обичном већином гласова присутних акционара који немају лични интерес у том послу.

Оснивачким актом, односно статутом може се одредити да одобрење из става 1. тач. 2) и 3) овог члана даје скупштина.

У случају да у складу са ставом 1. тачка 3) овог члана одбор директора, односно надзорни одбор одобри правни посао у коме постоји лични интерес, о томе се обавештава скупштина на првој наредној седници.

Обавештење из става 4. овог члана мора садржати детаљан опис правног посла, као и природе и обима личног интереса.

У погледу доношења одлуке из става 1. овог члана за потребе утврђивања кворума као укупан број гласова узеће се укупан број гласова оних чланова друштва који немају лични интерес из предметног посла.

Одобрење из става 1. овог члана није потребно у случају:

1) постојања личног интереса јединог члана друштва;

2) постојања личног интереса свих чланова друштва;

3) уписа, односно куповине удела, односно акција по основу права пречег уписа, односно права прече куповине чланова друштва;

4) прибављања сопствених удела, односно акција од стране друштва, ако се то прибављање врши у складу са одредбама овог закона које се односе на сопствене уделе, односно акције или закона којим се уређује тржиште капитала.

Тужба због повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес

Члан 67

Ако није прибављено одобрење правног посла, односно правне радње у складу са чланом 66. овог закона, или ако надлежном органу друштва приликом доношења одлуке о одобравању правног посла, односно предузимања правне радње у складу са чланом 66. овог закона нису биле представљене све чињенице од значаја за доношење такве одлуке, друштво може поднети тужбу за поништај тог правног посла, односно радње и накнаду штете од лица из члана 61. овог закона које је имало лични интерес у том послу, односно правној радњи.

У случају из става 1. овог члана, поред лица из члана 61. овог закона за штету друштву неограничено солидарно одговарају:

1) са њиме повезано лице, ако је оно било уговорна страна у том послу, односно ако је према њему предузета правна радња;

2) треће лице из члана 65. став 3. тач. 3) и 4) овог закона, ако је знало или морало знати за постојање личног интереса у време закључења правног посла, односно предузимања правне радње.

Изузетно од става 1. овог члана, у случају из члана 65. став 3. тач. 3) и 4) овог закона правни посао, односно правна радња неће бити поништена ако треће лице из члана 65. став 3. тач. 3) и 4) овог закона није знало нити је морало знати за постојање личног интереса у време закључења правног посла, односно предузимања правне радње.

Изузетак од постојања повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес

Члан 68

Неће се сматрати да је дошло до повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес ако се у поступку по тужби из члана 67. овог закона докаже:

1) да је правни посао, односно правна радња била у интересу друштва или

2) да није постојао лични интерес у случају из члана 65. став 3. тач. 3) и 4) овог закона.

8.3. Дужност избегавања сукоба интереса

Појам

Члан 69

Лица из члана 61. овог закона не могу да у свом интересу или у интересу са њима повезаних лица:

1) користе имовину друштва;

2) користе информације до којих су дошли у том својству, а које иначе нису јавно доступне;

3) злоупотребе свој положај у друштву;

4) користе могућности за закључење послова које се укажу друштву.

Дужност избегавања сукоба интереса постоји независно од тога да ли је друштво било у могућности да искористи имовину, информације или закључи послове из става 1. овог члана.

Изузетак од повреде дужности избегавања сукоба интереса

Члан 70

Изузетно од члана 69. овог закона, лице из члана 61. овог закона може поступати супротно одредбама члана 69. став 1. тач. 1), 2) и 4) ако је прибавило претходно или накнадно одобрење у складу са чланом 66. овог закона.

Тужба због повреде дужности избегавања сукоба интереса

Члан 71

Друштво може поднети тужбу против лица из члана 61. овог закона које повреди дужност избегавања сукоба интереса из члана 69. овог закона, као и против са њим повезаног лица из члана 69. став 1. овог закона, којом може тражити:

1) накнаду штете;

2) пренос на друштво користи коју је то лице, односно повезано лице из члана 69. став 1. овог члана, остварило као последицу те повреде дужности.

8.4. Дужност чувања пословне тајне

Појам

Члан 72

Лица из члана 61. овог закона, као и лица запослена у друштву, дужна су да чувају пословну тајну друштва.

Лица из става 1. овог члана дужна су да пословну тајну чувају и након престанка тог својства, у периоду од две године од дана престанка тог својства. Оснивачким актом, статутом, одлуком друштва или уговором закљученим са тим лицима може се предвидети да тај период буде дужи, али не дужи од пет година.

Пословна тајна је податак чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету друштву, као и податак који има или може имати економску вредност зато што није опште познат, нити је лако доступан трећим лицима која би његовим коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист и који је од стране друштва заштићен одговарајућим мерама у циљу чувања његове тајности.

Пословна тајна је и податак који је законом, другим прописом или актом друштва одређен као пословна тајна.

Актом друштва из става 4. овог члана се:

1) као пословна тајна може одредити само податак који испуњава услове из става 3. овог члана и

2) не могу као пословна тајна одредити сви подаци који се односе на пословање друштва.

Податак из става 3. овог члана може бити производни, технички, технолошки, финансијски или комерцијални, студија, резултат истраживања, као и документ, формула, цртеж, објекат, метод, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично.

Изузеци од дужности чувања пословне тајне

Члан 73

Не сматра се повредом дужности чувања пословне тајне саопштавање података из члана 72. овог закона ако је то саопштавање:

1) обавеза прописана законом;

2) неопходно ради обављања послова или заштите интереса друштва;

3) учињено надлежним органима или јавности искључиво у циљу указивања на постојање дела кажњивог законом.

Последице повреде дужности чувања пословне тајне

Члан 74

Друштво може поднети тужбу против лица из члана 61. овог закона које повреди дужност чувања пословне тајне, којом може тражити:

1) накнаду штете;

2) искључење тог лица као члана друштва, ако је то лице члан друштва;

3) раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у друштву.

Подношење тужбе из става 1. овог члана не искључује и не условљава могућност отказа радног односа у складу са законом којим се уређују радни односи.

Друштво је дужно да пружи потпуну заштиту лицу које поступајући савесно у доброј вери указује надлежним органима на постојање информације из члана 73. став 1. тачка 3) овог закона.

8.5. Дужност поштовања забране конкуренције

Појам

Члан 75

Лице из члана 61. став 1. тач. 1) до 4) овог закона не може без прибављеног одобрења у складу са чланом 66. овог закона:

1) имати својство лица из члана 61. став 1. тач. 1) до 4) овог закона у другом друштву које има исти или сличан предмет пословања (у даљем тексту: конкурентско друштво);

2) бити предузетник који има исти или сличан предмет пословања;

3) бити запослен у конкурентском друштву;

4) бити на други начин ангажован у конкурентском друштву;

5) бити члан или оснивач у другом правном лицу које има исти или сличан предмет пословања.

Оснивачким актом, односно статутом:

1) може се забрана из става 1. овог члана проширити и на друга лица, чиме се не може дирати у стечена права тих лица;

2) може се одредити да забрана из става 1. овог члана важи и после престанка својства из члана 61. став 1. тач. 1) до 4) овог закона али не дуже од две године;

3) могу се одредити послови, начин или место њиховог обављања који не представљају повреду дужности поштовања забране конкуренције.

Забрана из става 1. овог члана не односи се на јединог члана друштва.

Тужба због повреде правила о забрани конкуренције

Члан 76

Друштво може поднети тужбу против лица из члана 61. став 1. тач. 1) до 4) овог закона које повреди правила о забрани конкуренције из члана 75. овог закона за:

1) накнаду штете;

2) пренос на друштво користи коју је то лице, односно конкурентско друштво из члана 75. овог закона остварило као последицу те повреде;

3) искључење тог лица као члана друштва, ако је то лице члан друштва;

4) меру забране обављања делатности за то лице, односно конкурентско друштво из члана 75. овог закона;

5) раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у друштву.

8.6. Правила за подношење тужби због повреде посебних дужности

Рок за подношење тужби

Члан 77

Тужба из чл. 64, 67, 71, 74. и 76. овог закона може се поднети у року од шест месеци од дана сазнања за учињену повреду, а најкасније у року од пет година од дана учињене повреде.

Тужба члана друштва због повреде посебних дужности (индивидуална тужба)

Члан 78

Члан друштва може поднети тужбу против лица из члана 61. овог закона за накнаду штете коју му то лице проузрокује повредом посебних дужности према друштву.

Деривативна тужба

Члан 79

Један или више чланова друштва могу поднети тужбу из чл. 64, 67, 71, 74. и 76. овог закона у своје име, а за рачун друштва (у даљем тексту: деривативна тужба), ако у тренутку подношења тужбе:

1) поседују уделе или акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва, независно од тога да ли је основ за подношење деривативне тужбе настао пре или након стицања својства члана друштва;

2) ако су пре подношења деривативне тужбе писаним путем захтевали од друштва да поднесе тужбу по том основу, а тај захтев је одбијен, односно по том захтеву није поступљено у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Члан друштва који је стекао удео или акције у друштву од лица које је поднело деривативну тужбу може, уз сагласност тог лица, ступити на његово место у спору по тој тужби до његовог правноснажног окончања, као и у поступку по ванредном правном леку.

Ступање члана друштва у парницу

Члан 80

Ако је друштво поднело тужбу из чл. 64, 67, 71, 74. и 76. овог закона, члан друштва који је од друштва захтевао подношење те тужбе, може од суда пред којим се води поступак захтевати да му дозволи да ступи у парницу као умешач на страни тужиоца.

Ако је члан друштва поднео тужбу из чл. 64, 67, 71, 74. и 76. овог закона, у складу са чланом 79. став 1. овог закона, други члан друштва који испуњава услов из члана 79. став 1. тачка 1) може од суда пред којим се поступак води захтевати да ступи у парницу као умешач на страни тужиоца.

9. Право на информисање чланова друштва

Право на информисање и приступ актима и документима

Члан 81

Члан друштва има право на приступ актима и документима друштва у складу са одредбама овог закона.

Члан друштва може писаним путем захтевати од друштва приступ актима или документима друштва, при чему је у обавези да у том захтеву наведе:

1) своје личне податке и податке који га идентификују као члана друштва;

2) документе, акте и податке који се траже на увид;

3) сврху ради које се тражи увид;

4) податке о трећим лицима којима члан друштва који тражи увид намерава да саопшти тај документ, акт или податак, ако постоји таква намера.

Друштво може ускратити приступ свим или неким од тражених аката или докумената из разлога прописаних овим законом за сваку поједину правну форму друштва.

Ако друштво не поступи у складу са захтевом из става 2. овог члана у року од осам дана од дана пријема тог захтева, члан друштва у наредном року од 30 дана може тражити надлежном суду да у ванпарничном поступку наложи друштву да му омогући приступ тим актима или документима.

Поступак из става 4. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Коришћење аката или докумената друштва

Члан 82

Члан друштва који у складу са чланом 81. овог закона оствари приступ актима или документима друштва дужан је да их користи искључиво у сврхе наведене у захтеву из члана 81. став 2. тачка 3) овог закона.

Члан друштва не може да објави или саопшти трећим лицима акте односно документе из става 1. овог члана, супротно сврси ради које му је приступ омогућен, нити на начин који наноси штету друштву, осим ако је на то обавезан законом.

Ако члан друштва из става 1. овог члана акте, односно документа друштва којима је остварио приступ користи супротно тој сврси или их саопшти трећим лицима супротно ограничењима из става 2. овог члана, одговара за штету коју је тиме нанео друштву.

Не сматра се повредом одредбе става 2. овог члана објављивање или саопштавање трећим лицима аката односно докумената из става 1. овог члана ако је то саопштавање обавеза прописана законом.

Део други

ПРЕДУЗЕТНИК

Појам предузетника

Члан 83

Предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији.

Физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом, сматра се предузетником у смислу овог закона ако је тим прописом то одређено.

Индивидуални пољопривредник није предузетник у смислу овог закона, осим ако посебним законом није другачије уређено.

Време на које се предузетник региструје

Члан 84

Предузетник се региструје на неодређено или на одређено време.

Имовина и одговорност за обавезе

Члан 85

Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности.

Одговорност за обавезе из става 1. овог члана не престаје брисањем предузетника из регистра.

Пословно име предузетника

Члан 86

Предузетник обавља делатност под пословним именом.

Пословно име предузетника обавезно садржи име и презиме предузетника, опис претежне делатности, ознаку “предузетник” или “пр” и седиште.

Пословно име из става 2. овог члана може да садржи и посебан назив као и ознаке којима се ближе одређује предмет пословања предузетника.

Пословно име предузетника мора да се разликује од назива другог предузетника тако да не изазива заблуду о идентитету са другим предузетником, односно заблуду у погледу предмета пословања предузетника.

Пословно име предузетника региструје се у складу са законом о регистрацији.

На пословно име предузетника сходно се примењују одредбе чл. 23. до 27. и чл. 29. и 30. овог закона.

Седиште предузетника и издвојено место обављања делатности

Члан 87

Седиште предузетника је место из кога управља обављањем делатности.

Предузетник може обављати делатност и изван седишта, у складу са законом (издвојено место).

Издвојено место региструје се у складу са законом о регистрацији.

Предузетник може обављати делатност и ван одређеног простора (по позиву странке, од места до места и сл.) када је по природи саме делатности такво обављање делатности једино могуће или уобичајено.

Предузетник је дужан да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту, осим у случају из става 4. овог члана.

Место обављања делатности мора испуњавати услове утврђене прописима за обављање те делатности.

Адреса седишта предузетника региструје се у складу са законом о регистрацији.

Делатност предузетника

Члан 88

На делатност предузетника сходно се примењује члан 4. овог закона о делатностима друштва.

Предузетник може да обавља све делатности које нису законом забрањене за које испуњава прописане услове, укључујући и старе и уметничке занате и послове домаће радиности.

Министар надлежан за послове привреде ближе одређује послове који се у смислу овог закона сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начин сертификовања истих и вођење посебне евиденције издатих сертификата.

Пословођа и остали запослени

Члан 89

Предузетник може писаним овлашћењем поверити пословођење пословно способном физичком лицу (у даљем тексту: пословођа).

Пословођење из става 1. овог члана може бити опште или ограничено на једно или више издвојених места обављања делатности.

Пословођа мора бити у радном односу код предузетника.

Изузетно од става 3. овог члана, ако је предузетник из оправданих разлога привремено одсутан (болест, школовање, избор на функцију и сл.), а нема запосленог пословођу, он може опште пословођење поверити члану свог породичног домаћинства за време тог одсуства, без обавезе да га запосли.

Пословођа има својство законског заступника у складу са овим законом.

Ако су за обављање делатности предузетника прописани посебни услови у погледу личних квалификација предузетника, пословођа мора да испуњава те услове.

Пословођа се региструје у складу са законом о регистрацији.

Лица која раде за предузетника морају бити у радном односу код предузетника или ангажована од стране предузетника по другом основу у складу са законом.

Изузетно од става 8. овог члана, члан породичног домаћинства предузетника може радити код тог предузетника без заснивања радног односа:

1) повремено током дана и то искључиво у седишту, ако је његово присуство неопходно због природе делатности предузетника (да се трговачка радња предузетника не би затварала током радног времена, да би се утоварила роба, да би се очистио пословни простор и сл.);

2) привремено током оспособљавања за обављање делатности старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности, ако предузетник обавља ту делатност;

3) у време када предузетник користи годишњи одмор у складу са законом.

Прекид обављања делатности

Члан 90

Предузетник је у обавези да о периоду прекида обављања делатности истакне обавештење на месту у коме обавља делатност.

Прекид обављања делатности се региструје у складу са законом о регистрацији и не може се утврђивати ретроактивно.

Губитак својства предузетника и континуитет обављања делатности од стране наследника

Члан 91

Предузетник губи својство предузетника брисањем из регистра привредних субјеката.

Брисање предузетника из регистра врши се због престанка обављања делатности.

Предузетник престаје са обављањем делатности одјавом или по сили закона.

Предузетник одјаву не може извршити са даном који је ранији од дана подношења пријаве о престанку рада надлежном регистрационом органу.

Брисање из регистра се не може вршити ретроактивно.

Предузетник престаје са радом по сили закона у следећим случајевима:

1) смрћу или трајним губитком пословне способности;

2) истеком времена, ако је обављање делатности регистровано на одређено време;

3) ако му је пословни рачун у блокади дуже од две године, на основу захтева за брисање предузетника из регистра који поднесе Народна банка Србије или Пореска управа;

4) ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације предузетника;

5) ако му је правноснажном пресудом, извршном одлуком надлежног органа или суда части коморе у коју је учлањен изречена мера забране обављања делатности;

6) у случају престанка важења одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа који је у складу са чланом 4. став 2. овог закона посебним законом прописан као услов за регистрацију;

7) у другим случајевима прописаним законом.

У случају смрти или губитка пословне способности предузетника, наследник, односно члан његовог породичног домаћинства (брачни друг, деца, усвојеници и родитељи) који је при том и сам пословно способно физичко лице може наставити обављање делатности на основу решења о наслеђивању или међусобног споразума о наставку обављања делатности, који потписују сви наследници, односно чланови породичног домаћинства.

Лице из става 7. овог члана дужно је да у року од 30 дана од дана смрти предузетника пријави наставак обављања делатности регистру у складу са законом о регистрацији.

Пословно способни наследник може наставити обављање делатности предузетника и за живота предузетника ако то право врши на основу расподеле заоставштине за живота у складу са прописима којима се уређује наслеђивање.

Наставак обављања делатности у форми привредног друштва

Члан 92

Предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва.

Ако два или више предузетника обавља делатност заједнички у смислу члана 83. став 2. овог закона, одлуку из става 1. овог члана доносе једногласно.

На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва.

Након губитка својства предузетника у складу са ставом 3. овог члана, то физичко лице остаје одговорно целокупном својом имовином за све обавезе настале у вези са обављањем делатности до тренутка брисања предузетника из регистра.

Део трећи

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

Глава И

ОРТАЧКО ДРУШТВО

1. Појам и оснивање

Појам и одговорност за обавезе

Члан 93

Ортачко друштво је друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва.

Ако уговор о оснивању друштва или други уговор између ортака садржи одредбу о ограничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно дејство.

Уговор о оснивању

Члан 94

Уговор о оснивању ортачког друштва садржи нарочито:

1) име, јединствени матични број и пребивалиште ортака који је домаће физичко лице, односно име, број пасоша или други идентификациони број и пребивалиште ортака који је страно физичко лице, односно пословно име, матични број и седиште ортака који је домаће правно лице, односно пословно име, број регистрације или други идентификациони број и седиште ортака који је страно правно лице;

2) пословно име и седиште друштва;

3) претежну делатност друштва;

4) означење врсте и вредности улога сваког ортака.

Уговор о оснивању може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и ортаке.

Измене и допуне уговора о оснивању друштва врше се једногласном одлуком свих ортака друштва, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Уговор ортака

Члан 95

Изузетно од члана 15. овог закона, уговор ортака закључују сви ортаци друштва.

2. Улози у друштво, ортачки удели и пренос удела

Улог и удео

Члан 96

Ортаци у друштво уносе улоге једнаке вредности, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Изузетно од члана 45. став 3. овог закона, неновчани улог ортака може бити и у раду и услугама.

Ортаци стичу уделе у друштву сразмерне својим улозима у друштво, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ортак није дужан да повећа улог изнад износа одређеног уговором о оснивању, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ортак не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака.

Пренос удела

Члан 97

Удео се преноси писаним уговором закљученим између преносиоца и стицаоца, као и на други начин прописан законом.

Потписи на уговору из става 1. овог члана оверавају се у складу са законом који уређује оверу потписа.

Стицалац удела стиче удео даном регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији.

Пренос удела између ортака

Члан 98

Пренос удела између ортака је слободан, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Пренос удела трећим лицима

Члан 99

Ако уговором о оснивању није другачије одређено, ортак не може без сагласности осталих ортака:

1) пренети свој удео трећем лицу, што обухвата и унос тог удела као неновчаног улога у друго привредно друштво;

2) дати свој удео у залогу трећем лицу.

Ако ортаци не дају сагласност на пренос удела трећем лицу, ортак коме је сагласност за пренос удела ускраћена може иступити из друштва, у складу са чланом 121. овог закона.

Одговорност код преноса удела

Члан 100

Преносилац удела и стицалац удела одговарају неограничено солидарно за све обавезе преносиоца удела према друштву на дан регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији, осим ако се сви ортаци не споразумеју другачије.

Захтев друштва из става 1. овог члана, застарева у року од три године од дана регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији.

3. Пословођење

Опште правило

Члан 101

Сваки ортак има овлашћење за обављање радњи у редовном пословању друштва (пословођење).

Радње које не спадају у редовно пословање друштва нису обухваћене овлашћењем из става 1. овог члана и могу се обављати само уз сагласност свих ортака, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је уговором о оснивању или уговором ортака одређено да су један или више ортака овлашћени за пословођење, остали ортаци немају овлашћење за пословођење.

Пословођење од стране више ортака

Члан 102

Ако овлашћење за пословођење има више ортака, сваки ортак је овлашћен да поступа самостално, али се други ортак овлашћен за пословођење може успротивити предузимању одређене радње у ком случају та радња не може бити предузета.

Ако је уговором о оснивању одређено да ортаци овлашћени за пословођење поступају заједно:

1) за предузимање сваке радње потребна је сагласност свих ортака овлашћених за пословођење, осим ако би непредузимање радње услед недоступности неког од ортака могло проузроковати штету друштву;

2) сваки ортак је дужан да поступа по инструкцијама сваког од осталих ортака овлашћених за пословођење.

У случају из става 2. тачка 2) овог члана, ако ортак сматра да инструкције другог ортака нису примерене, о томе обавештава све ортаке овлашћене за пословођење ради заједничког одлучивања, осим ако би одлагање радње проузроковало штету друштву, када може поступати самостално, о чему је дужан да без одлагања обавести све остале ортаке овлашћене за пословођење.

Пренос овлашћења на пословођење

Члан 103

Ортак овлашћен на пословођење може пренети своје овлашћење на пословођење на треће лице или другог ортака, ако се са тим сагласе сви ортаци друштва.

Ортак који пренесе овлашћење на пословођење на треће лице одговара за радње тог лица у вршењу пословођења као да их је сам предузео.

Отказивање овлашћења за пословођење

Члан 104

Ортак овлашћен за пословођење може отказати овлашћење за пословођење ако за то постоји оправдан разлог.

У случају из става 1. овог члана, ортак писаним путем благовремено обавештава све остале ортаке друштва о намери да откаже овлашћење за пословођење, како би омогућио осталим ортацима да предузму или организују предузимање радњи из редовног пословања друштва.

Ако ортак откаже овлашћење за пословођење супротно ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да друштву надокнади тиме проузроковану штету.

Одузимање овлашћења за пословођење ортака

Члан 105

Овлашћење за пословођење ортака може се одузети одлуком надлежног суда по тужби друштва или сваког од ортака ако се утврди да за то постоје оправдани разлози, а нарочито:

1) неспособност ортака да правилно води послове друштва;

2) тежа повреда дужности према друштву.

4. Права ортака

Право на накнаду трошкова

Члан 106

Ортак има право на накнаду од друштва свих трошкова које је имао у вези са пословањем ортачког друштва, а који су с обзиром на околности случаја били неопходни.

Расподела добити

Члан 107

Добит друштва се расподељује између ортака на једнаке делове, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Право на информисање

Члан 108

Ортак овлашћен за пословођење обавезан је да:

1) обавештава све друге ортаке о пословању друштва;

2) на захтев другог ортака друштва пружи информације о пословању друштва; и

3) преда финансијске извештаје и другу документацију на увид свим ортацима.

Ортак има право да се лично информише о стању и пословању друштва, као и на приступ и копирање пословних књига и друге документације друштва, о свом трошку.

На остваривање права ортака на приступ и копирање књига и друге документације друштва судским путем сходно се примењују одредбе овог закона о остваривању права на информисање члана друштва с ограниченом одговорношћу.

Изузетак од правила о забрани конкуренције

Члан 109

Не постоји повреда правила о забрани конкуренције из члана 75. овог закона ако је осталим ортацима при ступању ортака у друштво било познато да тај ортак има својство члана у конкурентском друштву или други правни однос са конкурентским друштвом, а приступање друштву му није било условљено престанком својства члана у конкурентском друштву, односно престанком другог правног односа са конкурентским друштвом.

Одлучивање ортака друштва

Члан 110

Ортаци одлуке доносе једногласно, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ако је уговором о оснивању одређено да се одређене или све одлуке доносе већином гласова, сваки ортак има један глас, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

За доношење одлуке о питањима која су изван редовне делатности друштва, као и одлуке о пријему новог ортака у друштво неопходна је сагласност свих ортака.

5. Правни односи друштва и ортака према трећим лицима

Заступање друштва

Члан 111

Сваки ортак је овлашћен да самостално заступа друштво, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ако су два или више ортака овлашћени да заступају друштво заједно:

1) они могу да овласте једног или више ортака да заступају друштво у одређеним пословима или одређеној врсти послова; и

2) изјава воље трећих лица учињена било ком од ортака овлашћених да заступају друштво заједно сматраће се да је учињена друштву.

Уговором о оснивању може се одредити да сваки ортак који је овлашћен да заступа друштво може заступати друштво само заједно са прокуристом.

У случају из става 3. овог члана, ако је изјава воље трећег лица учињена прокуристи или ортаку који заступа друштво заједно са прокуристом сматраће се да је учињена друштву.

Отказ овлашћења за заступање

Члан 112

Ортак може отказати овлашћење за заступање друштва, ако за то постоји оправдан разлог.

У случају из става 1. овог члана, ортак писаним путем благовремено обавештава све остале ортаке друштва о намери да откаже овлашћење за заступање, како би омогућио осталим ортацима да преузму послове заступања друштва.

Ако ортак откаже овлашћење за заступање супротно ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да друштву надокнади тиме проузроковану штету.

Одузимање овлашћења за заступање

Члан 113

Овлашћење за заступање може се одузети одлуком надлежног суда по тужби друштва или сваког од ортака ако се утврди да за то постоје оправдани разлози, којима се нарочито сматра:

1) неспособност ортака да заступа друштво;

2) тежа повреда дужности према друштву.

Заступање друштва у спору са ортаком који је овлашћен за заступање

Члан 114

Ортак који је овлашћен за заступање не може издати пуномоћје за заступање нити заступати друштво у спору у којем је супротна страна, а у случају да друштво нема другог ортака који је овлашћен за заступање то пуномоћје издају сви преостали ортаци заједнички.

Приговори и компензација

Члан 115

Ако поверилац друштва захтева од ортака испуњење обавезе друштва:

1) ортак може истаћи личне приговоре као и приговоре које може истаћи и само друштво;

2) ортак може одбити испуњење обавезе ако поверилац може намирити своје потраживање компензацијом са друштвом.

Одговорност новог ортака

Члан 116

Лице које после оснивања друштва стекне својство ортака одговара за обавезе друштва као и постојећи ортаци, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања друштву.

Одредбе уговора о оснивању које су у супротности са ставом 1. овог члана немају правно дејство према трећим лицима.

6. Престанак ортачког друштва и својства ортака

Члан 117

Ортачко друштво престаје брисањем из регистра привредних субјеката у случају:

1) ликвидације друштва услед:

(1) истека времена на које је основано;

(2) одлуке ортака;

(3) судске одлуке;

(4) отварања стечаја над ортаком који је правно лице, ако уговором о оснивању није другачије одређено;

(5) ако је у друштву остао само један ортак, а у року од три месеца од дана када је у друштву остао један ортак друштву не приступи нови ортак;

(6) наступања било којег другог разлога одређеног уговором о оснивању.

2) закључења стечаја друштва;

3) статусне промене.

Својство ортака у ортачком друштву престаје у случају:

1) смрти ортака;

2) брисања ортака који је правно лице из надлежног регистра, као последице ликвидације или закључења стечаја;

3) иступања ортака;

4) искључења ортака;

5) у другим случајевима одређеним уговором о оснивању.

Судска одлука о ликвидацији друштва

Члан 118

По тужби неког од ортака надлежни суд доноси одлуку о покретању поступка ликвидације друштва када за то постоји оправдан разлог.

Оправдан разлог у смислу става 1. овог члана постоји ако суд нађе да:

1) је ортак, са намером или грубом непажњом, повредио своју обавезу према друштву или другим ортацима, што је имало утицаја на пословање друштва;

2) је испуњење обавезе из тачке 1) овог става фактички немогуће;

3) није могуће да друштво другачије настави пословање, а да то пословање буде у складу са овим законом и уговором о оснивању.

Ништав је споразум којим се искључује или ограничава право ортака на подношење тужбе из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана подноси се против друштва и свих преосталих ортака.

Настављање друштва са наследницима

Члан 119

У случају смрти ортака, удео ортака се не наслеђује већ се распоређује сразмерно на преостале ортаке, ако уговором о оснивању није одређено да друштво наставља да послује са наследницима преминулог ортака.

Ако је уговором о оснивању одређено да друштво наставља да послује са наследницима преминулог ортака, а наследници се са тиме не сагласе, удео ортака се распоређује сразмерно на преостале ортаке.

Ако је уговором о оснивању одређено да друштво наставља да послује са наследницима преминулог ортака, наследници се са тиме могу сагласити тако да ступе на место преминулог ортака или да захтевају да ортачко друштво промени правну форму у командитно друштво, а да они стекну статус командитора.

Ако наследници захтевају да ортачко друштво промени правну форму у командитно друштво у складу са ставом 3. овог члана, а преостали ортаци друштва то одбију, наследници ступају на место преминулог ортака и могу иступити из друштва у складу са одредбама овог закона о иступању ортака.

Ако наследници иступе из друштва у складу са ставом 4. овог члана, они одговарају за до тада настале обавезе друштва по прописима који уређују одговорност наследника за дугове оставиоца.

Уговором о оснивању може се уговорити висина удела у добити за командиторе, у случају настављања друштва са наследницима и промене правне форме друштва у командитно друштво, која може бити различита од висине удела у добити коју је оставилац имао као ортак.

Искључење ортака

Члан 120

На искључење ортака сходно се примењују одредбе овог закона о искључењу члана друштва с ограниченом одговорношћу.

Иступање ортака

Члан 121

Ортак може да иступи из друштва подношењем писаног обавештења о иступању осталим ортацима.

Писано обавештење из става 1. овог члана подноси се најмање шест месеци пре истека пословне године, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ортак који поднесе писано обавештење о иступању у складу са овим чланом иступа из друштва истеком пословне године у којој је обавештење дато (дан иступања).

Право ортака из овог члана не може се ограничити нити искључити.

Последице иступања ортака из друштва

Члан 122

Удео ортака који иступи из друштва распоређује се сразмерно на преостале ортаке, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Друштво је у обавези да у року од шест месеци од дана иступања, осим ако је други рок одређен уговором о оснивању, исплати ортаку који иступа из друштва у новцу оно што би он примио у случају ликвидације друштва на дан иступања, не узимајући у обзир текуће и незавршене послове.

Ако је вредност имовине друштва на дан иступања недовољна за покриће обавеза друштва, ортак који иступа из друштва је у обавези да исплати друштву део непокривеног износа сразмерно свом уделу у друштву у року од шест месеци, ако уговором о оснивању није одређен други рок.

Солидарна одговорност ортака који иступа из друштва за обавезе друштва настале до дана иступања престаје по истеку периода од пет година од дана иступања, ако уговором о оснивању није одређен дужи период.

Учешће ортака који је иступио из друштва у незавршеним пословима

Члан 123

Ортак који иступа из друштва учествује у добити и губитку из послова који у време његовог иступања још нису били завршени, ако уговором о оснивању није другачије одређено.

Ортак који је иступио из друштва може на крају сваке пословне године захтевати да се направи обрачун о пословима завршеним у тој години, да му се исплати оно што му из тога припада и да му се поднесе извештај о стању послова који још нису завршени.

Заштита поверилаца ортака

Члан 124

Поверилац који има доспело потраживање према ортаку по основу правноснажне и извршне пресуде има право да у писаној форми захтева од друштва да му исплати у новцу оно што би ортак примио у случају ликвидације друштва, али само до висине свог потраживања.

Друштво је дужно да без одлагања обавести ортака о пријему захтева из става 1. овог члана.

Даном исплате повериоца од стране друштва у складу са ставом 1. овог члана ортак губи својство ортака, а његов удео расподељује се осталим ортацима на једнаке делове.

Ортак који је изгубио то својство у складу са ставом 3. овог члана задржава право на исплату у новцу онога што би примио у случају ликвидације друштва умањено за износ исплаћен његовом повериоцу.

У случају да у року од шест месеци од дана доставе захтева из става 1. овог члана друштво не изврши исплату повериоцу ортака, поверилац ортака може захтевати покретање поступка принудне ликвидације друштва у складу са одредбама овог закона које се односе на принудну ликвидацију.

У поступку ликвидације из става 5. овог члана поверилац ортака има право на исплату ликвидационог остатка који би припао ортаку, али само до висине свог потраживања, а ортак задржава право на исплату ликвидационог остатка у мери у којој прелази износ потраживања тог повериоца.

Глава ИИ

КОМАНДИТНО ДРУШТВО

1. Појам, оснивање и евиденција података о члановима друштва

Појам и одговорност

Члан 125

Командитно друштво је привредно друштво које има најмање два члана, од којих најмање један за обавезе друштва одговара неограничено солидарно (комплементар), а најмање један одговара ограничено до висине свог неуплаћеног, односно неунетог улога (командитор).

Примена одредаба о ортачком друштву

Члан 126

На командитно друштво примењују се одредбе овог закона о ортачком друштву, ако овим законом није другачије уређено.

Комплементари имају статус ортака ортачког друштва, у складу са овим законом.

Уговор о оснивању

Члан 127

Поред елемената из члана 94. овог закона, уговор о оснивању командитног друштва обавезно садржи и ознаку који је члан друштва комплементар, а који је командитор.

Евиденција података о члановима друштва

Члан 128

Командитно друштво дужно је да води евиденцију података о члановима друштва, у складу са чланом 144. овог закона.

2. Улог, удео и добит и губитак

Улог, удео и пренос удела

Члан 129

На улоге и уделе комплементара у друштву сходно се примењују одредбе члана 96. овог закона о улозима и уделима ортака.

На пренос удела комплементара сходно се примењују одредбе о преносу удела ортака из чл. 97. до 100. овог закона.

Командитор може слободно пренети свој удео или део удела на другог командитора или на треће лице.

Добит и губитак

Члан 130

Командитори и комплементари учествују у деоби добити и покрићу губитка друштва сразмерно својим уделима у друштву, ако оснивачким актом није другачије одређено.

3. Вођење послова, заступање друштва и права командитора

Члан 131

Комлементари воде послове друштва и заступају га.

Командитори не могу водити послове друштва нити га заступати.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, командитор се може успротивити само предузимању радњи или закључењу послова од стране комплементара који су ван редовног пословања друштва, у ком случају комплементар не може предузети ту радњу односно закључити тај посао.

Командитору се може дати прокура одлуком свих комплементара.

Командиторово право надзора

Члан 132

Командитор има право да захтева копије годишњих финансијских извештаја друштва ради провере њихове исправности, као и да му се у ту сврху дозволи увид у пословне књиге и документа друштва.

Ако командитору није омогућено вршење права из става 1. овог члана у року од осам дана од дана када је поднео одговарајући захтев, командитор може тражити да суд у ванпарничном поступку наложи друштву да поступи по његовом захтеву.

Поступак из става 2. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Командитор нема право на информисање из члана 108. овог закона.

Командитор може имати и друга права у погледу приступа документима друштва ако је то одређено уговором о оснивању.

Исплата добити командитору

Члан 133

Удео у добити исплаћује се командитору сразмерно висини његовог улога, осим ако је уговором о оснивању другачије одређено, а у року који је одређен уговором о оснивању, односно одлуком комплементара ако тај рок није одређен уговором о оснивању.

Ако у складу са ставом 1. овог члана о року за исплату добити одлучују комплементари, тај рок не може бити дужи од 90 дана рачунајући од дана усвајања годишњих финансијских извештаја друштва.

4. Одговорност командитора

Одговорност командитора

Члан 134

Командитор не одговара за обавезе друштва ако је у целини уплатио улог који је преузео уговором о оснивању.

Ако командитор не уплати у целини улог на који се обавезао уговором о оснивању, он одговара солидарно са комплементарима повериоцима друштва до висине неуплаћеног односно неунетог улога у друштво.

У погледу висине уплаћеног односно унетог улога у друштво у смислу става 1. овог члана меродавна је вредност тог улога која је регистрована у складу са законом о регистрацији.

Одредба уговора између комплементара, односно комплементара и командитора, којом се командитор ослобађа у целости или делимично обавезе уплате свога улога или му се та обавеза одлаже, без дејства је према повериоцима друштва.

Случајеви одговорности командитора као комплементара

Члан 135

Командитор одговара као комплементар према трећим лицима ако је његово име, уз његову сагласност, унето у пословно име командитног друштва.

Одговорност новог командитора

Члан 136

Лице које приступи друштву као командитор одговара у складу са одредбама члана 135. овог закона и за обавезе које су настале до тренутка његовог приступања друштву.

5. Престанак статуса члана друштва и престанак друштва

Престанак статуса комплементара и командитора и промена правне форме

Члан 137

Командитно друштво не престаје у случају смрти командитора, односно престанка командитора који је правно лице.

У случају из става 1. овог члана, наследници командитора ступају на његово место односно правни следбеници, ако је у питању правно лице.

Ако из командитног друштва иступе сви комплементари, а најмање један нови комплементар није примљен у року од шест месеци од дана иступања последњег комплементара, командитори могу у том року донети једногласно одлуку о промени правне форме у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са овим законом.

У случају из става 3. овог члана, ако командитори не донесу одлуку о промени правне форме у року прописаном у том ставу покреће се поступак принудне ликвидације друштва.

Ако из командитног друштва иступе сви командитори, а најмање један нови командитор није примљен у року од три месеца од дана иступања последњег командитора, комплементари могу у том року донети једногласно одлуку о промени правне форме у ортачко друштво, а у случају да је преостао само један комплементар он може одлучити и да постане предузетник, у складу са овим законом.

Ако комплементари не донесу одлуку из става 5. овог члана у року прописаном у том ставу покреће се поступак принудне ликвидације друштва.

Извршене промене из ст. 3. до 6. овог члана региструју се у складу са законом о регистрацији.

Престанак командитног друштва

Члан 138

На престанак командитног друштва сходно се примењују одредбе овог закона о престанку ортачког друштва.

Глава ИИИ

ДРУШТВО С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

1. Појам, одговорност и слобода уговарања

Појам и одговорност

Члан 139

Друштво с ограниченом одговорношћу је друштво у коме један или више чланова друштва имају уделе у основном капиталу друштва, с тим да чланови друштва не одговарају за обавезе друштва осим у случајевима предвиђеним чланом 18. овог закона.

Начело слободе уговарања

Члан 140

Чланови друштва с ограниченом одговорношћу своје међусобне односе у друштву, као и односе са друштвом, уређују слободно, ако овим законом није другачије уређено.

1.1. Садржина и измене оснивачког акта

Садржина оснивачког акта

Члан 141

Оснивачки акт друштва садржи нарочито:

1) лично име и пребивалиште, односно пословно име и седиште чланова друштва;

2) пословно име и седиште друштва;

3) претежну делатност друштва;

4) укупан износ основног капитала друштва;

5) износ новчаног улога, односно новчану вредност и опис неновчаног улога сваког члана друштва;

6) време уплате, односно уношења улога у основни капитал друштва;

7) удео сваког члана друштва у укупном основном капиталу изражен у процентима;

8) одређивање органа друштва и њихових надлежности.

Ако оснивачки акт не садржи одредбе о надлежностима органа друштва, органи друштва имају надлежности предвиђене овим законом.

Измене оснивачког акта

Члан 142

Оснивачки акт друштва с ограниченом одговорношћу мења се обичном већином гласова свих чланова друштва, ако оснивачким актом није предвиђена већа већина.

Одлука о изменама оснивачког акта којом се умањују права неког члана друштва може бити донета само уз сагласност тог члана, а нарочито у случају:

1) укидања или ограничавања права пречег уписа или права прече куповине удела;

2) измене већине потребне за одлучивање у скупштини;

3) увођења или повећања обавезе додатних уплата;

4) измене правила о повлачењу и поништењу удела;

5) измене правила о искључењу члана друштва;

6) измене правила о именовању директора, као и чланова надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, којим се мењају права члана друштва на предлагање одређеног броја тих лица.

1.2. Стицање својства члана друштва и евиденција података о члановима друштва

Стицање и престанак својства члана друштва

Члан 143

Својство члана друштва стиче се даном регистрације власништва над уделом у складу са законом о регистрацији.

Својство члана друштва престаје даном регистрације престанка својства члана друштва у складу са законом о регистрацији.

Евиденција података о члановима друштва и достављање члановима друштва

Члан 144

Друштво је дужно да води евиденцију о адреси коју сваки од чланова, сваки од сувласника удела и заједнички пуномоћник сувласника удела одреди као своју адресу за пријем поште од друштва и о којој обавести друштво, с тим да та лица могу као своју адресу за пријем поште означити адресу за пријем електронске поште (евиденција података о члановима друштва).

Директор одговара друштву и лицу из става 1. овог члана за тачност и благовременост уноса у евиденцију података о члановима друштва, а о извршеном уносу или стању те евиденције издаје потврду на захтев тог лица.

Лице из става 1. овог члана дужно је да о својој адреси за пријем поште, као и о свакој промени те адресе, обавести друштво без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана наступања промене.

Достављање члановима друштва се врши на адресу из

евиденције података о члановима друштва сходном применом члана 20. став 3. овог закона, осим ако је другачије уређено овим законом.

2. Основни капитал

Минимални основни капитал

Члан 145

Основни капитал друштва износи најмање 100 динара, осим ако је посебним законом предвиђен већи износ основног капитала за друштва која обављају одређене делатности.

Повећање основног капитала

Члан 146

Основни капитал повећава се:

1) новим улозима постојећих чланова или члана који приступа друштву;

2) претварањем резерви или добити друштва у основни капитал;

3) претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал;

4) статусним променама које имају за последицу повећање основног капитала;

5) претварањем (конверзијом) додатних уплата у основни капитал.

Основни капитал повећава се на основу одлуке скупштине.

Чланови друштва имају право пречег уписа удела приликом повећања основног капитала новим улозима у сразмери са својим уделима, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Смањење основног капитала

Члан 147

Основни капитал друштва може се смањити одлуком скупштине чланова друштва, али не испод минималног основног капитала из члана 145. овог закона.

Члан 148

(Брисано)

Сходна примена и регистрација

Члан 149

Одредбе овог закона о повећању и смањењу основног капитала акционарског друштва сходно се примењују и на повећање и смањење основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу.

Друштво је дужно да једном годишње, уз регистрацију годишњих финансијских извештаја у складу са законом који уређује рачуноводство и ревизију, региструје висину основног капитала ако је у претходној пословној години дошло до промене основног капитала, у складу са законом о регистрацији.

3. Удели

3.1. Основна правила

Правна природа удела

Члан 150

Удели нису хартије од вредности.

Удели се не могу стицати, нити се њима може располагати упућивањем јавне понуде у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Стицање удела

Члан 151

Члан друштва стиче удео у друштву сразмерно вредности његовог улога у укупном основном капиталу друштва, осим ако је оснивачким актом при оснивању друштва или једногласном одлуком скупштине одређено другачије.

Члан друштва може имати само један удео у друштву.

Ако члан друштва стекне више удела, ти удели се спајају и заједно чине један удео.

Права по основу удела

Члан 152

Члан друштва по основу удела има следећа права:

1) право гласа у скупштини;

2) право на учешће у добити друштва;

3) право на учешће у ликвидационом остатку;

4) друга права предвиђена овим законом.

Права члана друштва из става 1. овог члана сразмерна су учешћу удела тог члана у основном капиталу друштва, осим ако је оснивачким актом одређено другачије.

Сувласништво на уделу

Члан 153

Удео може припадати већем броју лица (сувласници удела).

Сувласници удела своја права гласа по основу удела остварују преко једног заједничког пуномоћника, о чијем идентитету су дужни да обавесте друштво.

Сувласници удела се у односу према друштву сматрају једним чланом и неограничено солидарно одговарају друштву за све обавезе у вези са тим уделом.

Правне радње и обавештења које друштво предузме, односно упути заједничком пуномоћнику из става 2. овог члана имају дејство према свим сувласницима удела.

До дана достављања друштву обавештења о именовању заједничког пуномоћника из става 2. овог члана:

1) удео сувласника неће се рачунати за потребе гласања и утврђивања кворума на скупштини чланова друштва;

2) правне радње које друштво предузме према једном сувласнику имају дејство према свим сувласницима.

Финансијска подршка друштва за стицање удела у друштву

Члан 154

Друштво не може, непосредно или посредно, пружати финансијску подршку било које врсте својим члановима, запосленима или трећим лицима за стицање удела у друштву, а нарочито давати зајмове, гаранције, јемства, обезбеђења и слично.

Правни посао који је супротан одредби става 1. овог члана ништав је.

Повлачење и поништење удела

Члан 155

Друштво може повући и поништити удео члана друштва само у случајевима и на начин изричито предвиђен оснивачким актом, који је важио на дан када је члан друштва чији се удео повлачи и поништава стекао тај удео.

Друштво може повући и поништити удео члана друштва и ако није испуњен услов из става 1. овог члана, ако је изменом оснивачког акта за коју је гласао тај члан друштва то предвиђено.

Одлуку о повлачењу и поништењу удела члана друштва доноси скупштина.

Одлука о повлачењу и поништењу удела члана друштва садржи:

1) основ повлачења и поништења;

2) чињенице из којих произлази да су остварени услови за доношење одлуке о повлачењу и поништењу удела;

3) износ и рок за исплату накнаде за удео члану друштва чији се удео повлачи и поништава, који не може бити дужи од две године;

4) дејство поништења удела на основни капитал друштва.

Приликом повлачења и поништења удела спроводи се поступак смањења основног капитала друштва, у коме није потребно доносити посебну одлуку о смањењу капитала.

Забрана залагања удела у корист друштва

Члан 156

Друштво не може узети у залогу удео члана друштва у том друштву.

3.2. Сопствени удели друштва

Стицање сопственог удела

Члан 157

Сопственим уделом друштва у смислу овог закона сматра се удео или део удела који друштво стекне од свог члана.

Друштво може стицати сопствене уделе на основу одлуке скупштине:

1) бестеретним правним послом;

2) по основу искључења члана друштва;

3) по основу иступања члана друштва;

4) откупом удела или дела удела од члана друштва;

5) принудним откупом удела преминулог члана, ако је то право друштва предвиђено оснивачким актом;

6) по основу статусне промене, у складу са овим законом.

Друштво може стицати сопствени удео само ако је удео који стиче у целости уплаћен, осим у случају из става 2. тач. 2), 5) и 6) овог члана, када друштво може стећи удео који није у целости уплаћен.

Исплату накнаде по основу стицања сопственог удела у случају из става 2. тачка 4) овог члана друштво може вршити само из резерви које се могу користити за те намене.

Друштво не може стицати сопствени удео тако да остане без чланова друштва.

Једночлано друштво не може стицати сопствени удео.

Стицање удела друштва од стране његовог контролисаног друштва сматраће се стицањем сопственог удела у смислу овог закона.

Правни посао којим друштво стекне сопствени удео супротно одредбама овог члана ништав је.

Права друштва по основу сопственог удела

Члан 158

Друштво по основу сопствених удела нема право гласа нити се ти удели рачунају у кворум скупштине.

Сопствени удео не даје право на учешће у добити.

Располагање сопственим уделом

Члан 159

Друштво може сопствени удео:

1) расподелити члановима друштва сразмерно учешћу њихових удела у основном капиталу друштва, у складу са одлуком скупштине;

2) пренети члану друштва или трећем лицу уз накнаду, у ком случају сваки члан друштва има право прече куповине сразмерно висини свог удела у друштву;

3) поништити, када је у обавези да спроведе поступак смањења основног капитала.

Одлуку о располагању сопственим уделом скупштина доноси обичном већином гласова свих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Изузетно, сопствени удео се може расподелити члановима друштва несразмерно учешћу њихових удела у основном капиталу друштва само на основу једногласне одлуке скупштине, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

3.3. Слобода преноса удела

Основно правило

Члан 160

Пренос удела је слободан, осим ако је овим законом или оснивачким актом другачије одређено.

Право прече куповине

Члан 161

Чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, осим ако је то право искључено оснивачким актом или законом.

Поступак у вези са правом прече куповине

Члан 162

Преносилац удела у обавези је да пре преноса удела трећем лицу свој удео понуди свим другим члановима друштва.

Понуда из става 1. овог члана даје се у писаној форми и садржи све битне елементе уговора о преносу удела, адресу на коју члан друштва који врши право прече куповине упућује прихват понуде, рок за закључење и оверу уговора о преносу удела, као и друге елементе предвиђене оснивачким актом.

Сматраће се да понуда која не садржи све елементе из става 2. овог члана није ни учињена.

Члан друштва који користи право прече куповине обавезан је да у писаној форми обавести преносиоца удела о прихватању понуде из става 1. овог члана у целости, у року од 30 дана од дана пријема понуде, осим ако је други рок, али не краћи од осам дана, нити дужи од 180 дана, предвиђен оснивачким актом.

Ако два или више чланова друштва прихвати понуду и ако се између преносиоца удела и тих чланова не постигне споразум о начину расподеле удела који се преноси, расподела се врши тако што сваки члан који је прихватио понуду купује део удела који је сразмеран учешћу његовог удела у збиру удела свих других чланова друштва који су прихватили понуду.

Оснивачким актом може се поступак у вези са правом прече куповине уредити и на другачији начин.

Повреда права прече куповине

Члан 163

Члан друштва који има право прече куповине коме преносилац удела није доставио понуду у складу са овим законом, односно на начин одређен оснивачким актом, може тужбом надлежном суду затражити:

1) поништај уговора или другог акта о преносу удела;

2) обавезивање туженог члана друштва на пренос удела тужиоцу, односно да пресуда замени уговор о преносу удела између тужиоца и туженог члана друштва.

Тужба из става 1. овог члана може се поднети у року од 30 дана од дана сазнања за закључење уговора о преносу удела, али најкасније истеком шестог месеца од дана регистрације преноса удела у регистру привредних субјеката.

Суд може у поступку по тужби из става 1. овог члана, на захтев туженог, наложити тужиоцу да положи одговарајуће обезбеђење за исплату купопродајне цене за случај успеха у спору у форми судског депозита, банкарске гаранције или другог средства обезбеђења које се издаје у складу са законом.

Ако тужилац не поступи по налогу суда из става 3. овог члана, тужба се одбацује.

Пренос удела ако постоји више прихватилаца понуде

Члан 164

Ако постоји више чланова друштва који су прихватили понуду, од којих неки накнадно одбију или пропусте, из разлога за које није одговоран преносилац удела, да приступе закључењу и овери уговора о преносу удела у року који је у понуди наведен, преносилац удела закључује уговор о преносу удела са члановима друштва који су приступили закључењу и овери, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Ако нико од чланова друштва који су прихватили понуду не приступи закључењу и овери уговора о преносу удела у року који је наведен у понуди из члана 162. овог закона, из разлога за које није одговоран преносилац удела, преносилац удела свој удео може пренети трећем лицу под условима који не могу бити повољнији за то лице од услова из понуде из члана 162. овог закона, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

У случају из става 2. овог члана, преносилац удела може уместо преноса удела на треће лице, тужбом надлежном суду против једног или више чланова који су прихватили понуду, по свом избору, захтевати да суд донесе пресуду којом ће:

1) утврдити да је сваки од тужених стекао сразмерни део удела који је предмет преноса који одговара учешћу удела тог туженог у збиру удела свих тужених;

2) сваког од тужених обавезати на исплату сразмерног дела цене удела који је предмет преноса који одговара стеченом делу тог удела у складу са тачком 1) овог става.

Тужба из става 3. овог члана може се поднети у року од 30 дана од дана истека рока који је у понуди из члана 162. овог закона наведен као рок за закључење и оверу уговора о преносу удела.

Пренос удела трећем лицу

Члан 165

Ако ни један члан друштва који има право прече куповине не искористи то право у складу са одредбама овог закона и оснивачког акта, преносилац удела може у року од 90 дана од дана истека рока за прихват понуде закључити уговор о преносу удела са трећим лицем, под условима који не могу бити повољнији од услова из понуде која је достављена другим члановима друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Изузетак у случају поступка јавне продаје

Члан 166

Ако се удео продаје путем јавног прикупљања понуда, лицитације или сличног поступка (јавна продаја), члан друштва који жели да користи право прече куповине то право може остварити само у том поступку, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Пренос удела уз сагласност друштва

Члан 167

Оснивачким актом може се предвидети да се удео у друштву може пренети на лице које није члан друштва само уз претходну сагласност друштва.

У случају из става 1. овог члана, преносилац удела у обавези је да друштву поднесе захтев за сагласност који, осим идентитета лица на које се преноси удео, садржи и све битне елементе уговора о преносу удела који намерава да закључи.

Одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина обичном већином гласова свих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом одређена друга већина.

Ако у року од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности друштво не обавести преносиоца удела о ускраћивању сагласности, преносилац удела је овлашћен да удео пренесе у складу са условима из тог захтева.

Оснивачким актом пренос удела уз сагласност друштва може се уредити и на другачији начин.

У случају преноса удела противно одредбама овог члана, сходно се примењује члан 163. овог закона.

Право друштва на одређивање купца удела

Члан 168

Друштво је овлашћено да уместо давања сагласности из члана 167. овог закона одреди треће лице на које преносилац удела може пренети удео под истим условима, у ком случају преносилац удела може свој удео пренети искључиво на то треће лице под тим условима.

Одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина у складу са чланом 167. став 3. овог закона.

Ако треће лице из става 1. овог члана не приступи закључењу и овери уговора о преносу удела под условима који су наведени у захтеву из члана 167. став 2. овог закона у року од 15 дана од дана када је преносилац удела обавештен о тој одлуци друштва, из разлога за које није одговоран преносилац удела, преносилац удела има право да удео прода трећем лицу по свом избору под истим условима.

Ако треће лице одређено од стране друштва закључи и овери уговор о преносу удела, друштво одговара преносиоцу удела солидарно за исплату купопродајне цене заједно са тим лицем.

У случају да друштво донесе одлуку из става 1. овог члана, ако се удео преноси у поступку јавне продаје, сходно се примењује члан 166. овог закона.

У случају преноса удела противно одредбама овог члана, сходно се примењује члан 163. овог закона.

Пресуда која замењује сагласност

Члан 169

Ако друштво обавести преносиоца удела о томе да му ускраћује тражену сагласност, при чему не одреди треће лице у складу са чланом 168. овог закона, преносилац удела може тужбом против друштва надлежном суду захтевати доношење пресуде која ће заменити сагласност друштва.

Суд ће приликом оцене захтева из става 1. овог члана нарочито узети у обзир да ли су постојали оправдани разлози на страни друштва за ускраћивање тражене сагласности, укључујући и могућност настанка штете за друштво, остале чланове друштва или повериоце друштва.

Ако суд донесе пресуду која замењује сагласност друштва, друштво има право на одређивање купца удела из члана 168. овог закона, при чему се рок из члана 168. став 3. овог закона рачуна од дана правноснажности те пресуде.

Друга ограничења за пренос удела

Члан 170

Оснивачким актом могу се предвидети и друге врсте ограничења за пренос удела.

Продаја удела у извршном поступку или поступку вансудског намирења

Члан 171

У случају продаје удела у извршном поступку, или у поступку судског или вансудског намирења у складу са законом који уређује залогу на покретним стварима уписаним у регистар:

1) чланови друштва који имају право прече куповине у односу на тај удео задржавају то право;

2) ако је оснивачким актом предвиђено право друштва на давање претходне сагласности на пренос удела, сагласност друштва за продају удела није потребна али друштво има право на одређивање купца удела у складу са чланом 168. овог закона.

Пренос удела путем наслеђа

Члан 172

У случају смрти члана друштва наследници тог члана стичу његов удео у складу са законом којим се уређује наслеђивање.

На захтев друштва или једног од наследника преминулог члана друштва, суд надлежан за спровођење оставинског поступка иза преминулог члана друштва може поставити привременог стараоца заоставштине који ће у име и за рачун наследника преминулог члана друштва вршити чланска права у друштву.

Принудни откуп удела од наследника

Члан 173

Оснивачким актом може се предвидети право друштва или једног или више чланова друштва да у року од шест месеци од смрти члана друштва, а најкасније у року од три месеца од дана регистрације наследника преминулог члана друштва као чланова друштва у складу са законом о регистрацији, донесу одлуку о принудном откупу удела од његових наследника.

Ако је право на принудни откуп утврђено у корист друштва, одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина обичном већином гласова свих чланова друштва, при чему се за потребе рачунања кворума не урачунава удео преминулог члана, осим ако је оснивачким актом одређена већа већина.

Ако је право на принудни откуп утврђено у корист једног или више чланова, тај члан односно чланови у обавези су да друштво у року из става 1. овог члана обавесте писаним путем о вршењу тог права.

Директор је дужан да одлуку из става 2. овог члана односно обавештење из става 3. овог члана одмах достави регистру привредних субјеката ради забележбе вршења права на принудни откуп у том регистру.

Од дана уписа забележбе из става 4. овог члана па до дана исплате накнаде за удео наследници преминулог члана не могу вршити право гласа у скупштини.

Накнада за принудни откуп удела

Члан 174

Ако је оснивачким актом предвиђен принудни откуп удела у складу са чланом 173. овог закона, тим актом мора се прописати и начин утврђења накнаде за откуп удела, као и рок за њену исплату, а у супротном сматраће се да ово право не постоји.

Ако друштво или члан односно чланови друштва одлуче да врше право на принудни откуп удела, наследници преминулог члана друштва имају право на исплату накнаде утврђене у складу са оснивачким актом, у року утврђеном тим актом.

Друштво не може донети одлуку из члана 173. став 1. овог закона ако би исплата накнаде у складу са том одлуком била у супротности са одредбама овог закона о ограничењима плаћања.

Ако оснивачким актом или одлуком из члана 173. став 1. овог закона није другачије одређено, рок за исплату накнаде за откуп удела преминулог члана друштва почиње да тече од дана достављања друштву правноснажног оставинског решења којим су оглашени наследници преминулог члана у погледу његовог удела.

Услови и последице преноса удела

Члан 175

Удео се преноси уговором у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца, а може се пренети и на други начин у складу са законом.

Преносилац удела солидарно одговара са стицаоцем удела за обавезе према друштву по основу свог неуплаћеног односно неунетог улога у основни капитал друштва, као и за обавезу додатних уплата у погледу тог удела, према стању на дан преноса удела.

Правне радње предузете према или од стране преносиоца удела пре регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији у погледу тог удела или односа у друштву сматрају се радњама предузетим према, односно од стране стицаоца удела, осим ако је то неспојиво са природом предузете правне радње.

Деоба удела

Члан 176

Удео члана друштва може се поделити:

1) по основу уговора о преносу дела удела;

2) по основу правног следбеништва;

3) уговором о подели удела између сувласника;

4) у другим случајевима, у складу са законом.

Оснивачким актом друштва може се искључити деоба удела, осим у случају наслеђивања, или се може дозволити само у одређеним случајевима.

Одредбе овог закона о располагању уделом сходно се примењују и на располагање делом удела.

Залагање удела

Члан 177

Члан друштва може заложити удео или део удела, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Ако је оснивачким актом одређено да се пренос удела трећем лицу може извршити само уз претходну сагласност друштва, таква сагласност неопходна је и за залагање удела или дела удела, али не и за накнадну продају удела у поступку наплате потраживања из вредности заложеног удела.

Залагање удела врши се у складу са законом којим се уређује залога на покретним стварима уписаним у регистар.

4. Додатне уплате и зајам друштву

Начин утврђивања обавезе додатне уплате

Члан 178

Оснивачким актом или одлуком скупштине може се утврдити обавеза чланова друштва да, поред уплате уписаног основног капитала, изврше додатне уплате друштву сразмерно висини свог удела у друштву. Оснивачким актом или одлуком скупштине може бити одређена другачија сразмера.

Додатним уплатама не повећава се основни капитал друштва.

Додатне уплате могу бити само у новцу.

Одлука скупштине којом се утврђује обавеза на додатне уплате доноси се једногласно, осим ако је оснивачким актом за доношење те одлуке предвиђена друга већина.

Ако је оснивачким актом предвиђено да се одлука из става 4. овог члана доноси и другом већином, та одлука обавезује само чланове који су за њу гласали.

Оснивачким актом, односно одлуком скупштине може се, уместо одређивања тачног износа додатних уплата, одредити максималан износ тих уплата.

У случају из става 5. овог члана, скупштина доноси одлуку о тачном износу додатних уплата обичном већином гласова свих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом одређена већа већина.

Последице неизвршења обавезе додатне уплате

Члан 179

Члан друштва одговара друштву за извршење обавезе додатне уплате на начин на који одговара за уплату уписаног основног капитала.

Члан друштва који је свој удео пренео пре извршења обавезе на додатну уплату одговара солидарно са стицаоцем удела за ту обавезу у периоду од три године од дана регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији.

Члан друштва који је у целости уплатио, односно унео свој улог може се ослободити обавезе додатне уплате ако у року од 30 дана од дана доспелости те обавезе овласти друштво да прода његов удео у поступку јавног надметања или на други начин.

Ако продајом удела члана друштва на начин из става 3. овог члана, друштво оствари цену која је, након одбитка трошкова продаје, нижа од износа његове обавезе додатне уплате, члан друштва остаје у обавези да друштву доплати ту разлику, а ако друштво том продајом оствари цену која, након одбитка трошкова продаје, прелази износ његове обавезе додатне уплате, друштво је дужно да ту разлику исплати том члану друштва.

Ако члан друштва не овласти друштво да изврши продају његовог удела у складу са ставом 3. овог члана или ако његов удео не буде продат у року од две године од дана доспећа обавезе додатне уплате, односно у року одређеном оснивачким актом или уговореном року са тим чланом друштва из разлога за које није одговорно друштво, скупштина може у року од 180 дана од дана истека прописаног, односно одређеног или уговореног рока донети одлуку о искључењу тог члана из друштва без права на накнаду вредности његовог удела, сходном применом члана 195. овог закона.

Ако су услови из става 5. овог члана испуњени у односу на више чланова друштва који су у доцњи у погледу обавезе на додатну уплату, одлука о искључењу доноси се за све те чланове.

У случају искључења у складу са овим чланом, искључени члан друштва остаје у обавези према друштву на додатну уплату.

Враћање додатних уплата

Члан 180

Додатне уплате могу се вратити члановима друштва само ако нису неопходне за покриће губитака друштва или за намирење поверилаца друштва.

Додатне уплате се не могу вратити члану друштва пре уплате, односно уноса целокупног уписаног улога у друштво.

Враћање додатних уплата члановима друштва врши се сходном применом одредаба овог закона о смањењу основног капитала друштва.

У случају стечаја друштва, потраживање члана друштва по основу додатних уплата намирује се тек након пуног намирења стечајних поверилаца друштва са припадајућим каматама.

Члан 181*

(Престало да важи)

5. Исплате члановима друштва

Опште правило

Члан 182

Друштво може вршити исплату добити својим члановима, повраћај додатних уплата, зајма и слично, као и друга плаћања по било ком основу, искључиво у складу са оснивачким актом и одредбама овог закона о ограничењима плаћања.

Право на исплату добити

Члан 183

На исплату добити члановима друштва сходно се примењују одредбе овог закона о исплати дивиденде и међудивиденде акционарима.

Оснивачким актом може се одредити да се исплата добити не врши у сразмери са уделом чланова у основном капиталу друштва.

Ограничења плаћања

Члан 184

Одредбе члана 275. ст. 1. до 4. овог закона о ограничењима плаћања за акционарска друштва сходно се примењују и на друштво с ограниченом одговорношћу.

Директор, као и члан надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, којем је познато да је у периоду између краја претходне пословне године и дана доношења одлуке скупштине о усвајању годишњих финансијских извештаја, имовинско стање друштва због губитака или смањења вредности основног капитала значајно и не само привремено погоршано, дужан је да о томе обавести скупштину, која је по пријему таквог обавештења у обавези да из расподеле добити искључи добит у висини насталог смањења имовине друштва.

Ако директор, односно члан надзорног одбора не поступи у складу са ставом 2. овог члана, одговоран је члановима и повериоцима друштва за штету која настане услед извршене расподеле добити.

Одговорност за недопуштена плаћања

Члан 185

Члан друштва коме је друштво извршило исплате супротно одредбама члана 182. овог закона одговоран је друштву за повраћај тих исплата и друштво га не може ослободити те обавезе.

Повраћај исплата од савесног члана друштва може се захтевати само ако је то неопходно за подмирење захтева поверилаца друштва.

Други чланови друштва који су те исплате одобрили путем гласања на скупштини, као и директори, односно чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, који су та плаћања одобрили, и који су знали или су према околностима случаја могли знати да су та плаћања у супротности са одредбама овог закона о ограничењима плаћања, неограничено солидарно су одговорни друштву за повраћај тих исплата и друштво их не може ослободити те обавезе.

Поред лица из става 3. овог члана, неограничено солидарно одговарају и други директори, односно чланови надзорног одбора, као и чланови друштва, за које се докаже да су намерно или грубом непажњом допринели да друштво изврши недопуштено плаћање.

Захтев друштва према лицима из овог члана застарева у року од пет година од дана извршене исплате.

Захтев друштва према члану друштва који је примио исплату застарева у року од десет година ако друштво докаже да је знао или морао знати да прима недопуштено плаћање.

6. Престанак својства члана

Разлози за престанак својства члана

Члан 186

Члану друштва престаје то својство:

1) смрћу, ако је члан физичко лице, односно брисањем из одговарајућег регистра, ако је члан правно лице;

2) иступањем из друштва;

3) искључењем из друштва;

4) преносом целокупног удела;

5) повлачењем и поништењем целокупног удела.

6.1. Иступање члана друштва

Иступање члана друштва без потраживања накнаде за удео

Члан 187

Члан друштва може у свако доба иступити из друштва, без навођења разлога за иступање, ако не захтева накнаду за свој удео.

Члан друштва не може иступити из друштва ако:

1) има неизмирене обавезе према друштву по основу неуплаћеног односно неунетог улога у друштво или по основу додатних уплата или

2) би због тог иступања, друштво према редовном току ствари претрпело штету или

3) би иступањем члан друштва избегао примену правила о поштовању посебних дужности према друштву.

Иступање члана друштва из оправданог разлога

Члан 188

Члан друштва може иступити из друштва из оправданих разлога.

Оправдани разлог за иступање члана друштва постоји нарочито:

1) ако му један или више осталих чланова или друштво својим радњама или пропуштањем проузрокује штету, или ако је очигледно да ће таква штета, према редовном току ствари, наступити;

2) ако је у значајној мери онемогућен да остварује своја права у друштву;

3) ако му друштво намеће несразмерне обавезе.

Оснивачким актом могу се предвидети и други оправдани разлози за иступање члана друштва, као и прописати поступак иступања и начин одређивања накнаде члану друштва који иступа.

Оснивачким актом не може се унапред искључити право члана друштва да захтева иступање из друштва из оправданог разлога, нити се члан друштва тог права може унапред одрећи.

Поступак иступања

Члан 189

Члан друштва који жели да иступи из друштва у складу са чланом 188. овог закона дужан је да о томе достави писани захтев друштву, о којем одлучује скупштина.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) разлоге иступања;

2) износ који се захтева од друштва на име накнаде за удео;

3) рок у коме се захтева исплата накнаде за удео, осим ако је тај рок одређен оснивачким актом.

Скупштина је дужна да донесе одлуку о захтеву из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана пријема и да у истом року о томе обавести члана друштва који иступа, а у супротном сматраће се да је захтев усвојен у целини.

Скупштина може само усвојити или одбити захтев из става 1. овог члана у целини.

Одлука из става 3. овог члана доноси се обичном већином гласова свих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом предвиђена већа већина.

Удео члана друштва који је иступио из друштва постаје сопствени удео друштва.

Иступање члана из друштва и стицање сопственог удела региструју се у складу са законом о регистрацији.

Залога као обезбеђење исплате накнаде

Члан 190

Члан друштва може захтевом за иступање из оправданог разлога да тражи да друштво пружи обезбеђење за исплату накнаде за његов удео путем установљавања залоге на сопственом уделу који ће друштво стећи ако прихвати његов захтев за иступање из друштва, у складу са законом који уређује залогу на покретним стварима уписаним у регистар.

Члан друштва из става 1. овог члана дужан је да нацрт уговора о залози чије закључење предлаже достави друштву у прилогу захтева за иступање из друштва.

У случају из става 1. овог члана скупштина може прихватити захтев за иступање само ако истовремено одобри закључење предложеног уговора о залози у корист члана који иступа или, уз сагласност члана друштва који иступа, пружи друго одговарајуће обезбеђење.

Исплата накнаде

Члан 191

Друштво може исплаћивати накнаду за удео члану друштва који је иступио само из:

1) средстава резерви друштва које се могу користити за те намене;

2) средстава остварених продајом сопственог удела друштва стеченог иступањем тог члана друштва.

До потпуне исплате накнаде удела члану који је иступио из друштва, друштво не може делити добит својим члановима и дужно је да:

1) сву остварену добит распоређује у резерве из става 1. тачка 1) овог члана;

2) сва средства друштва из става 1. овог члана користи искључиво за исплату те накнаде.

Иступање из оправданог разлога по одлуци суда

Члан 192

Ако скупштина одбије захтев за иступање из члана 189. овог закона, односно пропусти да о њему одлучи у року од 60 дана од дана пријема захтева, члан друштва може тужбом надлежном суду против друштва захтевати престанак својства члана друштва због постојања оправданог разлога и исплату накнаде за свој удео.

Суд ће пресудом којом одређује престанак својства члана друштва одредити и:

1) да удео члана друштва који иступа постаје сопствени удео друштва;

2) висину накнаде коју је друштво у обавези да исплати члану друштва који иступа;

3) рок за исплату накнаде из тачке 2) овог става;

4) установљавање залоге у корист члана друштва који иступа на сопственом уделу друштва из тачке 1) овог става, ако је тужилац то захтевао и ако суд нађе да је то нужно и оправдано ради обезбеђења исплате накнаде из тачке 2) овог става.

Накнаду из става 2. овог члана суд ће одредити према тржишној вредности удела члана друштва који иступа на дан подношења тужбе, али не мање од сразмерног дела вредности нето имовине друштва који одговара учешћу удела тог члана у основном капиталу друштва на дан подношења тужбе, осим ако је други начин одређивања те накнаде предвиђен оснивачким актом.

Рок из става 2. овог члана суд ће одредити узимајући у обзир финансијску ситуацију у којој се друштво налази и очекиване приходе друштва у редовном току пословања, с тим што тај рок не може бити дужи од две године од дана правноснажности пресуде, осим ако је оснивачким актом предвиђен дужи рок, али не дужи од пет година.

Суд пресуду о иступању из друштва по наступању правноснажности доставља регистру привредних субјеката ради регистрације престанка својства члана и регистрације сопственог удела друштва.

Даном регистрације престанка својства члана у складу са ставом 5. овог члана члану друштва који је иступио престаје својство члана друштва.

Тужба из става 1. овог члана може се поднети у року од шест месеци од дана сазнања за разлог за иступање, а најкасније у року од три године од настанка разлога за иступање.

Исплата накнаде одређене од стране суда и накнада штете

Члан 193

На исплату накнаде одређене пресудом у складу са чланом 192. став 2. овог закона примењују се одредбе члана 191. овог закона.

Члану који је из друштва иступио из оправданих разлога припада и право на накнаду штете коју је евентуално претрпео чињењем или нечињењем друштва, које може остварити тужбом код надлежног суда у посебној парници.

Ако друштво не исплати досуђену накнаду члану друштва који је иступио у року одређеном пресудом, члан друштва који је иступио може тражити принудно извршење само продајом сопственог удела који је друштво од њега стекло, а за исплату досуђене накнаде солидарно одговарају својом имовином и остали чланови друштва сразмерно својим уделима у основном капиталу друштва.

Обавезе члана друштва на уплату односно унос улога

Члан 194

Члан друштва који је иступио из друштва остаје у обавези да уплати односно унесе уписани улог и изврши додатне уплате на које је био обавезан, ако је то неопходно за намирење поверилаца друштва.

6.2. Искључење члана друштва

Искључење члана одлуком скупштине

Члан 195

У случају из члана 48. став 7. овог закона, скупштина одлуку о искључењу члана друштва доноси двотрећинском већином гласова преосталих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом одређена друга већина.

Одлука из става 1. овог члана може се донети само у односу на све чланове друштва који нису извршили своју обавезу из члана 46. став 1. овог закона ни у накнадно остављеном року из члана 48. ст. 1. и 2. овог закона.

Искључењем члана друштва удео тог члана друштва постаје сопствени удео друштва, а искључени члан нема право на накнаду за свој удео.

Одлука из става 1. овог члана представља основ за брисање искљученог члана из регистра привредних субјеката.

Искључени члан остаје у обавези да уплати односно унесе уписани улог и изврши додатне уплате на које је био обавезан, ако је то неопходно за намирење поверилаца друштва.

За извршење обавезе из става 5. овог члана друштву одговара и претходни власник удела члана друштва који је искључен, у смислу члана 175. став 2. овог закона.

Друштво задржава право да тужбом надлежном суду од искљученог члана друштва захтева и накнаду штете.

Искључење члана одлуком суда

Члан 196

Друштво може тужбом коју подноси надлежном суду захтевати искључење члана друштва, из разлога одређених оснивачким актом или из других оправданих разлога, а нарочито ако члан друштва:

1) намерно или грубом непажњом проузрокује штету друштву;

2) не извршава посебне дужности према друштву прописане овим законом или оснивачким актом;

3) својим радњама или пропуштањем, противно оснивачком акту, закону или добрим пословним обичајима, спречава или у значајној мери отежава пословање друштва.

Одлуку о подношењу тужбе из става 1. овог члана доноси скупштина већином гласова присутних чланова, осим ако је оснивачким актом одређена већа већина.

На захтев друштва суд може одредити привремену меру суспензије права гласа члана друштва чије се искључење тражи, као и других права тог члана друштва или привремену меру увођења принудне управе у друштво, ако нађе да је то нужно и оправдано ради спречавања настанка штете за друштво.

Оснивачким актом не може се унапред искључити право друштва да поднесе тужбу за искључење члана друштва, нити право искљученог члана друштва на накнаду вредности удела.

Тужба за искључење члана друштва може се поднети у року од 180 дана од дана сазнања за разлог за искључење, а најкасније у року од три године од настанка разлога за искључење.

Искључењем члана друштва удео тог члана друштва постаје сопствени удео друштва.

Искључени члан остаје у обавези да уплати односно унесе уписани улог и изврши додатне уплате на које је био обавезан, ако је то неопходно за намирење поверилаца друштва.

Накнада за удео у случају искључења одлуком суда

Члан 197

Искључени члан друштва може тужбом надлежном суду против друштва тражити накнаду вредности свог удела.

Тужба из става 1. овог члана се може поднети у року од 180 дана од дана правноснажности пресуде о искључењу члана друштва.

Осим ако је оснивачким актом одређено другачије, суд ће накнаду из става 1. овог члана одредити у висини вредности дела ликвидационог остатка који би припао искљученом члану сразмерно његовом уделу у основном капиталу друштва, на дан правноснажности пресуде о искључењу тог члана из друштва, на коју се обрачунава камата у висини есконтне стопе Народне банке Србије увећане за 2% почев од дана правноснажности пресуде о искључењу.

Суд ће приликом одређивања накнаде из става 1. овог члана одредити и рок за исплату те накнаде, узимајући у обзир финансијску ситуацију у којој се друштво налази и очекиване приходе друштва у редовном току пословања, с тим што тај рок не може бити дужи од две године од дана правноснажности пресуде, осим ако је оснивачким актом одређен дужи рок, али не дужи од пет година.

На исплату накнаде одређене пресудом надлежног суда из става 4. овог члана примењују се одредбе члана 191. овог закона.

Ако друштво не исплати досуђену накнаду члану друштва који је искључен у року одређеном пресудом, члан друштва који је искључен може тражити принудно извршење само продајом сопственог удела који је друштво од њега стекло.

Ако средства остварена продајом сопственог удела у извршном поступку нису довољна за намирење потраживања члана друштва који је искључен у погледу досуђене накнаде, преостали део тог потраживања се гаси.

Друштво има право да од искљученог члана потражује накнаду штете.

7. Управљање друштвом

Органи друштва

Члан 198

Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно.

У случају једнодомног управљања, органи друштва су:

1) скупштина;

2) један или више директора;

У случају дводомног управљања, органи друштва су:

1) скупштина;

2) надзорни одбор;

3) један или више директора.

У једночланом друштву функцију скупштине врши једини члан друштва.

У случају из става 4. овог члана када је једини члан друштва правно лице оснивачким актом може се одредити орган тог члана друштва који у име тог члана врши функцију скупштине, а у одсуству такве одредбе сматра се да је то регистровани заступник тог члана.

Оснивачким актом одређује се да ли је управљање друштвом једнодомно или дводомно.

7.1. Скупштина

7.1.1. Састав и делокруг

Састав скупштине

Члан 199

Скупштину чине сви чланови друштва.

Сваки члан друштва има право гласа у скупштини сразмерно учешћу његовог удела у основном капиталу друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Делокруг скупштине

Члан 200

Ако оснивачким актом није другачије уређено, скупштина:

1) доноси измене оснивачког акта;

2) усваја финансијске извештаје, као и извештаје ревизора ако су финансијски извештаји били предмет ревизије;

3) надзире рад директора и усваја извештаје директора, ако је управљање друштвом једнодомно;

4) усваја извештаје надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно;

5) одлучује о повећању и смањењу основног капитала друштва, као и о свакој емисији хартија од вредности;

6) одлучује о расподели добити и начину покрића губитака, укључујући и одређивање дана стицања права на учешће у добити и дана исплате учешћа у добити члановима друштва;

7) именује и разрешава директора и утврђује накнаду за његов рад односно начела за утврђивање те накнаде, ако је управљање друштвом једнодомно;

8) бира и разрешава чланове надзорног одбора и утврђује накнаду за њихов рад, ако је управљање друштвом дводомно;

9) именује ревизора и утврђује накнаду за његов рад;

10) одлучује о покретању поступка ликвидације, као и о подношењу предлога за покретање стечајног поступка од стране друштва;

11) именује ликвидационог управника и усваја ликвидационе билансе и извештаје ликвидационог управника;

12) одлучује о стицању сопствених удела;

13) одлучује о обавезама чланова друштва на додатне уплате и о враћању тих уплата;

14) одлучује о захтеву за иступање члана друштва;

15) одлучује о искључењу члана друштва из разлога неплаћања, односно неуношења уписаног улога;

16) одлучује о покретању спора за искључење члана друштва;

17) одлучује о повлачењу и поништењу удела;

18) даје прокуру;

19) одлучује о покретању поступка и давању пуномоћја за заступање друштва у спору са прокуристом, као и у спору са директором, ако је управљање друштвом једнодомно, односно са чланом надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно;

20) одлучује о покретању поступка и давању пуномоћја за заступање друштва у спору против члана друштва;

21) одобрава уговор о приступању новог члана и даје сагласност на пренос удела трећем лицу у случају из члана 167. овог закона;

22) одлучује о статусним променама и променама правне форме;

23) даје одобрење на правне послове у којима постоји лични интерес, у складу са чланом 66. овог закона;

24) даје сагласност на стицање, продају, давање у закуп, залагање или друго располагање имовином велике вредности у смислу члана 470. овог закона;

25) доноси пословник о свом раду;

26) врши друге послове и одлучује о другим питањима, у складу са овим законом и оснивачким актом.

7.1.2. Седнице скупштине

Врсте и одржавање седница

Члан 201

Седнице скупштине могу бити редовне и ванредне.

На одржавање редовне седнице скупштине примењују се одредбе члана 364. овог закона које уређују одржавање редовне седнице скупштине акционарског друштва.

На одржавање ванредне седнице скупштине примењују се одредбе члана 371. овог закона које уређују одржавање ванредне седнице скупштине акционарског друштва.

Сазивање седнице

Члан 202

Седницу скупштине сазива:

1) директор, ако је управљање друштвом једнодомно;

2) надзорни одбор, ако је управљање друштвом дводомно.

Оснивачким актом може се предвидети да скупштину може сазвати и члан друштва или неко друго лице.

Седница скупштине обавезно се сазива када то у писаном облику захтевају чланови друштва који имају или заступају најмање 20% гласова, ако оснивачким актом није одређено да то право имају и чланови који заједно имају или заступају мањи проценат гласова.

Ако директор не сазове седницу скупштине у року од три дана од дана пријема захтева из става 3. овог члана, тако да дан одржавања седнице буде најкасније 15 дана од дана пријема захтева, подносиоци тог захтева могу сами сазвати седницу скупштине у року од осам дана од дана истека тог рока за одржавање седнице скупштине.

Место одржавања седнице

Члан 203

На место одржавања седнице скупштине примењују се одредбе члана 332. овог закона о месту одржавања седнице скупштине акционарског друштва, ако оснивачким актом или одлуком скупштине није другачије одређено.

Обавештење и дневни ред

Члан 204

Седница скупштине сазива се писаним позивом упућеним сваком члану друштва на адресу члана друштва из евиденције података о члановима друштва, а позив се сматра достављеним даном слања препоручене пошиљке поштом, осим ако је другачији начин позивања одређен оснивачким актом или се са другачијим начином позивања члан друштва писаним путем сагласио.

Позив за седницу доставља се сваком члану друштва најкасније осам дана пре дана одржавања седнице скупштине, осим ако је други рок предвиђен оснивачким актом.

Позив за седницу садржи нарочито:

1) дан слања позива;

2) време и место одржавања седнице;

3) предлог дневног реда седнице, са јасном назнаком о којим тачкама дневног реда се предлаже да скупштина донесе одлуку;

4) материјале за седницу.

Одредбе чл. 367. и 374. овог закона о материјалима за редовну и ванредну седницу скупштине акционарског друштва примењују се и на материјале за редовну и ванредну седницу скупштине друштва с ограниченом одговорношћу.

На седници се може расправљати и одлучивати о питањима на дневном реду, а о другим питањима само ако сви чланови присуствују седници и ако се ниједан члан томе не противи, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Право на стављање додатних тачака на дневни ред

Члан 205

Један или више чланова друштва који поседују или заступају најмање 10% удела у основном капиталу друштва могу путем писаног обавештења друштву ставити додатне тачке на дневни ред седнице, осим ако је оснивачким актом ово право дато и члановима који поседују или заступају и мањи проценат удела у основном капиталу друштва.

Чланови друштва из става 1. овог члана могу обавештење из става 1. овог члана доставити директно и свим осталим члановима друштва на адресе из евиденције података о члановима друштва.

Обавештење из става 1. овог члана може се упутити најкасније три дана пре дана одржавања седнице скупштине, осим ако је оснивачким актом одређен други рок.

Обавештење из става 1. овог члана директор је дужан да најкасније наредног радног дана од дана пријема упути свим осталим члановима друштва.

Члан друштва који није присуствовао седници скупштине може побијати одлуке скупштине донете по тачкама дневног реда из става 1. овог члана ако није примио обавештење из ст. 2. или 4. овог члана до дана одржавања седнице скупштине, у складу са одредбама овог закона о побијању одлука скупштине.

Одржавање седнице без сазивања

Члан 206

Седница се може одржати и без сазивања ако јој присуствују сви чланови друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

Пуномоћје за гласање

Члан 207

Члан друштва има право да путем писаног пуномоћја овласти одређено лице да у његово име учествује у раду скупштине друштва, укључујући и право да у његово име гласа (пуномоћје за гласање).

Пуномоћник из става 1. овог члана може бити свако пословно способно лице.

Оснивачким актом може се предвидети да пуномоћје за гласање мора бити оверено у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Члан друштва не може дати пуномоћје за гласање тако што ће га ограничити на део свог права гласа по основу удела.

На пуномоћје за гласање примењују се одредбе члана 344. ст. 2. до 5. и ст. 12 и ст. 15. до 19. овог закона које се односе на пуномоћје за гласање.

Кворум

Члан 208

Кворум за седницу скупштине чини обична већина од укупног броја гласова чланова друштва, ако оснивачким актом није одређен већи број гласова.

Ако се седница скупштине није могла одржати због недостатка кворума, поново се сазива са истим предложеним дневним редом најраније десет дана а најкасније 30 дана од дана када је седница требало да буде одржана (поновљена седница).

Кворум за одржавање поновљене седнице чини 1/3 од укупног броја гласова чланова друштва, ако оснивачким актом није одређен већи број гласова.

Начин рада скупштине

Члан 209

Скупштина може донети пословник којим ближе утврђује начин рада и одлучивања у складу са овим законом и оснивачким актом.

Седницом скупштине председава председник скупштине.

На избор и рад председника скупштине сходно се примењују одредбе члана 333. ст. 1. до 3. овог закона о председнику скупштине акционарског друштва.

Записник

Члан 210

Свака одлука скупштине друштва уноси се у записник који води председник скупштине, односно записничар ако га именује председник скупштине.

Председник скупштине је одговоран за уредно сачињавање записника.

Записник садржи:

1) место и дан одржавања седнице;

2) име лица које је водило записник;

3) сажети приказ расправе по свакој тачки дневног реда;

4) резултат гласања по свакој тачки дневног реда по којој је скупштина одлучивала, као и начин гласања сваког присутног члана друштва;

5) друге елементе, у складу са оснивачким актом.

Саставни део записника чини списак лица која су учествовала у раду седнице скупштине.

Записник потписују председник скупштине, записничар ако је одређен, као и сва лица која су учествовала у њеном раду, осим ако је оснивачким актом или пословником скупштине другачије одређено.

Ако лице које је учествовало у раду седнице има примедбе на записник или одбије да потпише записник, лице које води записник ће то констатовати у записнику уз навођење разлога за то одбијање, с тим да лице које има примедбу може ту примедбу и само унети у записник приликом потписивања.

Непоступање у складу са одредбама овог члана нема утицаја на пуноважност одлука донетих на седници скупштине, ако се резултат гласања и садржина тих одлука на други начин може утврдити.

Већина за одлучивање

Члан 211

Скупштина доноси одлуке обичном већином гласова присутних чланова који имају право гласа по одређеном питању, осим ако је законом или оснивачким актом за поједина питања одређен већи број гласова.

Скупштина одлучује већином од две трећине од укупног броја гласова свих чланова друштва о:

1) повећању или смањењу основног капитала;

2) статусним променама и променама правне форме;

3) доношењу одлуке о ликвидацији друштва или подношењу предлога за покретање стечаја;

4) расподели добити и начину покрића губитка;

5) стицању сопствених удела друштва.

Скупштина једногласно одлучује о обавези чланова на додатне уплате, као и о враћању тих уплата.

Оснивачким актом може се предвидети и друга већина за доношење одлука из ст. 2. и 3. овог члана, али не мања од обичне већине од укупног броја гласова чланова друштва који имају право гласа по одређеном питању.

Телефонске седнице, писано гласање и одлучивање без седнице

Члан 212

Седнице скупштине могу се одржавати коришћењем конференцијске везе или друге аудио и визуелне комуникацијске опреме, тако да сва лица која учествују у раду седнице могу да међусобно истовремено комуницирају.

Сматра се да су лица која на овај начин учествују у раду седнице лично присутна.

Члан друштва може гласати и писаним путем, осим ако је оснивачким актом или пословником скупштине другачије одређено и у том случају, за потребе израчунавања кворума, сматра се да тај члан друштва присуствује седници.

Свака одлука може се донети и ван седнице, ако је потпишу сви чланови друштва са правом гласа по том питању.

Начин гласања

Члан 213

Гласање на седници скупштине друштва је јавно.

Искључење права гласа

Члан 214

Члан друштва не може гласати у скупштини кад се доноси одлука о:

1) његовом ослобађању од обавеза према друштву, или о смањењу тих обавеза;

2) његовом иступању или искључењу из друштва;

3) покретању или одустајању од спора против њега и ангажовању пуномоћника друштва за заступање у тим случајевима;

4) одобравању послова између њега и друштва у складу са чланом 66. овог закона;

5) у другим случајевима одређеним овим законом или оснивачким актом.

Члан друштва не може гласати у скупштини ни када се одлучује о питањима из става 1. тач. 1, 3) и 4) овог члана ако се одлуке односе на лица која су повезана са тим чланом друштва у смислу члана 62. овог закона.

Гласови члана друштва чије је право гласа искључено не узимају се у обзир приликом утврђивања кворума за одлучивање о питањима из ст. 1. и 2. овог члана.

Присуство других лица седници

Члан 215

Седницама скупштине дужни су да присуствују директори и чланови надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, ако их благовремено позове председник скупштине или било ко од чланова друштва или ако је тако одређено оснивачким актом.

7.1.3. Усвајање финансијских извештаја

Сходна примена

Члан 216

У погледу последица усвајања односно неусвајања годишњих финансијских извештаја сходно се примењују одредбе члана 370. овог закона о последицама усвајања односно неусвајања финансијских извештаја акционарског друштва.

7.1.4. Побијање одлука скупштине

Сходна примена

Члан 217

Одредбе чл. 376. до 381. овог закона о побијању одлука скупштине акционарског друштва сходно се примењују и на побијање одлука скупштине друштва с ограниченом одговорношћу.

7.2. Директори

Број директора

Члан 218

Друштво има једног или више директора који су законски заступници друштва.

Број директора одређује се оснивачким актом или одлуком скупштине.

Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није одређен број директора, друштво има једног директора.

Директор се региструје у складу са законом о регистрацији.

Именовање директора

Члан 219

Директора именује скупштина, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

Приликом оснивања друштва, директор се може именовати оснивачким актом.

Ако у одлуци о именовању није одређено другачије, мандат директора почиње даном доношења одлуке о именовању.

Ако оснивачким актом или одлуком скупштине друштва није одређено другачије, сматра се да мандат директора није ограничен.

Оснивачким актом или одлуком скупштине могу се одредити услови које неко лице треба да испуњава да би било именовано за директора.

Разрешење и оставка директора

Члан 220

Скупштина, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, разрешава директора, при чему није дужна да наведе разлоге за разрешење осим ако је то изричито предвиђено оснивачким актом или одлуком скупштине.

На оставку директора друштва с ограниченом одговорношћу сходно се примењују одредбе члана 396. овог закона о оставци директора акционарског друштва.

Заступање

Члан 221

Директор заступа друштво према трећим лицима у складу са оснивачким актом, одлукама скупштине друштва и упутствима надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.

Ако друштво има више од једног директора, сви директори заступају друштво заједнички, ако оснивачким актом или одлуком скупштине друштва није другачије одређено.

Независно од начина заступања из става 2. овог члана, изјава воље учињена према једном директору сматра се да је ваљано учињена према друштву.

Ако друштво остане без директора, до именовања директора изјаве воље упућене било ком члану надзорног одбора, ако постоји, односно било ком члану друштва ако друштво нема надзорни одбор, обавезују друштво.

Друштво стиче права и преузима обавезе из послова које у његово име закључи директор независно од тога да ли је посао изричито закључен у име друштва или из околности произлази да је воља учесника у правном послу била да се тај правни посао закључи у име друштва.

Заступање друштва у спору са директором

Члан 222

Директор не може издати пуномоћје за заступање нити заступати друштво у спору у којем је супротна страна он или са њим повезано лице.

У случају из става 1. овог члана, пуномоћје издаје скупштина.

Непотпун број директора

Члан 223

Ако се број директора који друштво заступају појединачно смањи испод броја директора који је одређен оснивачким актом или одлуком скупштине, преостали директори настављају да заступају друштво у оквиру својих овлашћења.

Ако се број директора који имају овлашћење на заједничко заступање смањи испод броја директора који је одређен оснивачким актом или одлуком скупштине, преостали директори дужни су да без одлагања о томе обавесте скупштину и надзорни одбор, ако је управљање друштвом дводомно.

У случају из става 2. овог члана, скупштина, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, врши именовање недостајућих директора, а до тог именовања преостали директори могу обављати само хитне послове, осим ако је оснивачким актом или одлуком скупштине другачије одређено.

Вођење послова друштва

Члан 224

Директор води послове друштва у складу са оснивачким актом и одлукама скупштине, као и са упутствима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

Ако друштво има више од једног директора, сви директори воде послове друштва заједнички, осим ако је оснивачким актом или одлуком скупштине друштва другачије одређено.

Ако је оснивачким актом или одлуком скупштине одређено да сваки директор приликом вођења послова друштва поступа самостално, директор не може предузети намеравану радњу ако се томе противи неки од преосталих директора, али је овлашћен да у том погледу захтева упутство скупштине друштва, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

У друштву у коме је управљање једнодомно, директори обављају све послове који нису у надлежности скупштине.

У друштву у коме је управљање дводомно, директори обављају све послове који нису у надлежности скупштине и надзорног одбора.

Одговорност за пословне књиге, финансијске извештаје и вођење евиденције о одлукама скупштине

Члан 225

Директор одговара за уредно вођење пословних књига друштва.

Директор одговара за тачност финансијских извештаја друштва.

Директор је у обавези да води евиденцију о свим донетим одлукама скупштине, у коју сваки члан друштва може извршити увид током радног времена друштва.

Обавеза извештавања

Члан 226

На обавезу директора да извештава скупштину, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно сходно се примењују одредбе члана 399. овог закона.

Директор друштва је дужан да без одлагања обавести сваког члана друштва који има удео који представља најмање 10% основног капитала односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно о насталим ванредним околностима које могу бити од значаја за стање или пословање друштва.

Накнада за рад директора

Члан 227

На накнаду за рад директора сходно се примењују одредбе члана 393. овог закона које уређују накнаду за рад директора акционарског друштва.

7.3. Надзорни одбор

Надлежност и састав надзорног одбора

Члан 228

Ако је управљање друштвом дводомно, друштво има и надзорни одбор, који надзире рад директора.

На питања ко може бити члан надзорног одбора и на састав надзорног одбора сходно се примењују одредбе чл. 432. и 433. овог закона о томе ко може бити члан и о саставу надзорног одбора акционарског друштва.

Именовање чланова надзорног одбора, трајање мандата и односи с друштвом

Члан 229

Члан надзорног одбора мора да испуњава услове прописане овим законом за директора акционарског друштва и не сме бити запослен у друштву.

Председника и чланове надзорног одбора бира скупштина.

Приликом оснивања друштва први председник и чланови надзорног одбора могу се именовати оснивачким актом.

На сва остала питања која се односе на именовање, трајање мандата и односе са друштвом чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на именовање, трајање мандата и односе са друштвом чланова надзорног одбора акционарског друштва.

Председник и чланови надзорног одбора региструју се у складу са законом о регистрацији.

Накнада за рад чланова надзорног одбора

Члан 230

На питања која се односе на одређивање накнаде за рад чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 438. овог закона које се односе на накнаду за рад чланова надзорног одбора акционарског друштва.

Разрешење и оставка чланова надзорног одбора

Члан 231

На разрешење чланова надзорног одбора од стране скупштине и на подношење оставке чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе чл. 439. и 440. овог закона које се односе на разрешење и оставку чланова надзорног одбора акционарског друштва.

Делокруг надзорног одбора

Члан 232

Надзорни одбор:

1) одређује пословну стратегију друштва;

2) бира и разрешава директора и утврђује накнаду за његов рад, односно начела за утврђивање те накнаде;

3) надзире рад директора и усваја извештаје директора;

4) врши унутрашњи надзор над пословањем друштва;

5) врши надзор над законитошћу пословања друштва;

6) установљава рачуноводствене политике друштва и политике управљања ризицима;

7) даје налог ревизору за испитивање годишњих финансијских извештаја друштва;

8) предлаже скупштини избор ревизора и награду за његов рад;

9) контролише предлог расподеле добити и других плаћања члановима;

10) одлучује о покретању поступка и давању пуномоћја за заступање друштва у спору са директором;

11) врши и друге послове одређене оснивачким актом и одлуком скупштине.

Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није другачије одређено, надзорни одбор даје претходну сагласност за закључење следећих послова:

1) стицање, отуђење и оптерећење удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима;

2) стицање, отуђење и оптерећење непокретности, уколико то не спада у редовно пословање друштва;

3) узимање кредита, односно узимање и давање зајмова, давање јемстава, гаранција и обезбеђења за обавезе трећих лица.

Питања из надлежности надзорног одбора не могу се пренети на директоре друштва.

Надзорни одбор одлучује о давању одобрења у случајевима постојања личног интереса директора у складу са чланом 66. овог закона.

Подношење годишњег извештаја о пословању друштва

Члан 233

Ако оснивачким актом није другачије одређено, надзорни одбор је дужан да једном годишње поднесе скупштини у писаној форми извештај о пословању друштва и спроведеном надзору над радом директора.

На остала питања која се односе на подношење извештаја о пословању друштва и годишњег консолидованог извештаја о пословању сходно се примењују одредбе члана 442. овог закона које се односе на надзорни одбор акционарског друштва.

Начин рада и седнице надзорног одбора

Члан 234

На начин рада надзорног одбора, сазивање седница, присуствовање седницама, одлучивање и записник о раду надзорног одбора сходно се примењују одредбе чл. 444. и 445. овог закона које се односе на надзорни одбор акционарског друштва.

Одговорност чланова надзорног одбора

Члан 235

На питања која се односе на одговорност чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 447. овог закона које се односе на надзорни одбор акционарског друштва.

Посебна и ванредна ревизија по захтеву чланова друштва

Члан 236

На питања које се односе на посебну и ванредну ревизију по захтеву чланова друштва сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на посебну и ванредну ревизију по захтеву акционара акционарског друштва, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.

8. Унутрашњи надзор пословања

Сходна примена

Члан 237

Друштво с ограниченом одговорношћу може уредити начин спровођења и организацију рада унутрашњег надзора пословања, сходном применом одредаба о унутрашњем надзору пословања код акционарских друштава.

9. Престанак друштва

Начин престанка

Члан 238

Друштво престаје да постоји брисањем из регистра привредних субјеката, по основу:

1) спроведеног поступка ликвидације или принудне ликвидације у складу са овим законом;

2) спроведеног поступка стечаја у складу са законом којим се уређује стечај;

3) статусне промене која има за последицу престанак друштва.

Престанак друштва на захтев члана друштва

Члан 239

На престанак друштва и друге мере на захтев члана друштва сходно се примењују одредбе члана 469. овог закона о престанку акционарског друштва и другим мерама које одређује суд на захтев мањинских акционара.

10. Акти и документи друштва

Обавеза чувања аката и докумената

Члан 240

Друштво чува следеће акте и документа:

1) оснивачки акт;

2) решење о регистрацији оснивања друштва;

3) опште акте друштва;

4) записнике са седница скупштине и одлуке скупштине;

5) акт о образовању сваког огранка или другог организационог дела друштва;

6) документа која доказују својину и друга имовинска права друштва;

7) записнике са седница надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно;

8) извештаје директора и надзорног одбора друштва, ако је управљање друштвом дводомно;

9) евиденцију о адресама директора и чланова надзорног одбора;

10) евиденцију о адресама чланова друштва;

11) уговоре које су директори, чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно и чланови друштва, или са њима повезана лица у смислу овог закона, закључили са друштвом.

Друштво је дужно је да документа и акте из става 1. овог члана чува у свом седишту или на другом месту које је познато и доступно свим члановима друштва.

Документа и акте из става 1. тач. 1) до 7) и 11) овог члана друштво чува трајно, а остала документа и акте из става 1. овог члана најмање пет година, након чега се чувају у складу са прописима о архивској грађи.

Приступ актима и документима друштва

Члан 241

Директор је у обавези да документе и акте из члана 240. овог закона, финансијске извештаје друштва, као и друга документа везана за пословање друштва или за остваривање права чланова друштва, стави на располагање сваком члану друштва, као и ранијем члану друштва за период у којем је био члан друштва, на његов писани захтев, ради вршења увида и копирања о свом трошку, током радног времена.

Право на информисање

Члан 242

Сваки директор је дужан да без одлагања обавести сваког члана друштва о релевантним чињеницама везаним за пословање друштва или за остваривање права чланова друштва.

Сваки члан друштва дужан је да по сазнању о чињеницама из става 1. овог члана обавести директора без одлагања.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана одговарају друштву односно члановима друштва за штету која настане услед непоступања по одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Сваки члан друштва има право да му директор на његов писани захтев и о његовом трошку без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, достави копију сваке донете одлуке скупштине.

Ускраћивање права на приступ актима и документима друштва и права на информисање

Члан 243

Члану друштва директор може ускратити право из чл. 241. и 242. овог закона ако:

1) постоји оправдана бојазан да би ово право било искоришћено за сврхе супротне интересима друштва, односно за сврху која није у вези са његовим чланством у друштву;

2) би тиме друштву или његовом повезаном друштву могла бити причињена знатна штета.

Приступ актима и документима по одлуци суда

Члан 244

Ако директор друштва пропусти да поступи по захтеву из члана 241. овог закона у року од пет дана од дана пријема захтева, подносилац захтева има право да тражи да суд у ванпарничном поступку наложи друштву да поступи по његовом захтеву.

Поступак из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Глава ИВ

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО

1. Основна правила

Појам и одговорност за обавезе

Члан 245

Акционарско друштво је друштво чији је основни капитал подељен на акције које има један или више акционара који не одговарају за обавезе друштва, осим у случају из члана 18. овог закона.

Акционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном имовином.

Статут

Члан 246

Статут акционарског друштва садржи нарочито:

1) пословно име и седиште друштва;

2) претежну делатност друштва;

3) податке о висини уписаног и уплаћеног основног капитала, као и податке о броју и укупној номиналној вредности одобрених акција, ако постоје;

4) битне елементе издатих акција сваке врсте и класе у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, а код акција које немају номиналну вредност и износ дела основног капитала за који су оне издате, односно рачуноводствену вредност, укључујући и евентуалне обавезе, ограничења и привилегије везане за сваку класу акција;

5) врсте и класе акција и других хартија од вредности које је друштво овлашћено да изда;

6) посебне услови за пренос акција, ако постоје;

7) поступак сазивања скупштине;

8) одређивање органа друштва и њиховог делокруга, броја њихових чланова, ближе уређивање начина именовања и опозива тих чланова, као и начина одлучивања тих органа;

9) друга питања за која је овим или посебним законом одређено да их садржи статут акционарског друштва.

Друштво је дужно да најмање једном годишње изврши измене и допуне статута ради усклађивања података из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, ако је у претходној години дошло до промене тих података.

Доношење статута и његових измена и допуна

Члан 247

Статут, као и његове измене и допуне, доноси скупштина обичном већином гласова свих акционара са правом гласа, осим ако је већа већина предвиђена статутом.

Први статут друштва доносе акционари који оснивају друштво, и може поред елемената из члана 246. садржати и одредбу којом се именују директори, односно чланови надзорног одбора.

2. Акције и друге хартије од вредности

Општа правила

Члан 248

Акције које издаје друштво издају се у дематеријализованој форми и гласе на име, а на регистрацију у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар) њиховог издавања, законитих ималаца, преноса акција, преноса права из акција, ограничења права из акција и упис права трећих лица на акцијама, примењују се одредбе закона којим се уређује тржиште капитала.

Акција из става 1. овог члана је недељива.

Одлука о издавању акција, односно других хартија од вредности мора да садржи све њихове битне елементе, у складу са прописима којима се уређује тржиште капитала.

Издавање акција и других хартија од вредности јавном понудом врши се у складу са овим законом и законом којим се уређује тржиште капитала.

Јединствена евиденција акционара

Члан 249

Акционаром се у односу према акционарском друштву и трећим лицима сматра лице које је као законити ималац акције уписано у Централни регистар, а дан уписа у Централни регистар јесте дан стицања акције.

Централни регистар је дужан да акционару на његов захтев, најкасније наредног радног дана од дана подношења захтева у складу са правилима пословања Централног регистра, изда потврду о акцијама чији је он законити ималац, са свим подацима у вези са тим акцијама о којима евиденцију води Централни регистар.

На издавање доказа о власништву над акцијама примењују се прописи којима се уређује тржиште капитала.

Врсте и класе акција

Члан 250

Акционарско друштво може издавати следеће врсте акција: обичне и преференцијалне акције.

У оквиру сваке врсте акција, акције које дају иста права чине једну класу акција.

Све обичне акције чине увек једну класу акција.

Друштво може издавати акције са или без номиналне вредности.

Ако друштво издаје акције са номиналном вредношћу, све акције исте класе морају имати исту номиналну вредност, а ако издаје акције без номиналне вредности, све акције друштва морају бити без номиналне вредности.

Обичне акције

Члан 251

Обична акција је акција која имаоцу даје:

1) право учешћа и гласања на скупштини, тако да једна акција увек даје право на један глас;

2) право на исплату дивиденде;

3) право учешћа у расподели ликвидационог остатка или стечајне масе у складу са законом којим се уређује стечај;

4) право пречег стицања обичних акција, и других финансијских инструмената заменљивих за обичне акције, из нових емисија;

5) друга права у складу са овим законом и статутом.

Обичне акције не могу се претворити у преференцијалне акције или друге финансијске инструменте.

Делимично уплаћене акције

Члан 252

Делимично уплаћене акције у смислу овог закона су обичне акције по основу којих акционар није извршио у целости обавезу уплате односно уноса улога у друштво.

Акционар врши права по основу делимично уплаћених акција сразмерно уплаћеном, односно унетом улогу, ако статутом није другачије одређено.

Акционар делимично уплаћених акција јавног акционарског друштва не може, пре уплате односно уноса улога по основу тих акција у целости у друштво:

1) те акције преносити или њима на било који начин располагати;

2) остваривати право гласа по основу тих акција.

Преференцијалне акције

Члан 253

Преференцијална акција је акција која имаоцу даје једно или више повлашћених права утврђених статутом и одлуком о издавању, као што су:

1) право на дивиденду у унапред утврђеном новчаном износу или у проценту од њене номиналне вредности, која се исплаћује приоритетно у односу на имаоце обичних акција;

2) право да му се неисплаћена дивиденда из става 1. тачка 1) овог члана кумулира и исплати пре исплате дивиденди имаоцима обичних акција (кумулативна преференцијална акција);

3) право да партиципира у дивиденди која припада имаоцима обичних акција, у свим случајевима исплате дивиденде имаоцима обичних акција или по испуњењу одређених услова (партиципативна преференцијална акција);

4) право првенства наплате из ликвидационог остатка или стечајне масе у односу на имаоце обичних акција;

5) право претварања тих акција у обичне акције или у другу класу преференцијалних акција (заменљиве преференцијалне акције);

6) право продаје тих акција акционарском друштву по унапред утврђеној цени или под другим условима.

Укупна номинална вредност издатих и одобрених преференцијалних акција не може бити већа од 50% основног капитала друштва.

Акционар са преференцијалним акцијама има право учешћа у раду скупштине, без права гласа, ако овим законом није другачије одређено.

Акционар са преференцијалним акцијама има право пречег стицања акција исте класе из нових емисија.

Акционар са преференцијалним акцијама има иста права као и акционар са обичним акцијама у погледу приступа актима и документима друштва из чл. 465. и 466. овог закона.

Преференцијалне акције са правом откупа од стране друштва

Члан 254

Одлуком скупштине о издавању преференцијалних акција може се предвидети да друштво има обавезу и/или право на њихов откуп под условима из те одлуке, ако су издавање оваквих акција и услови и начин спровођења њиховог откупа утврђени статутом.

Друштво може откупити акције из става 1. овог члана под следећим условима:

1) да су акције у целости уплаћене;

2) да се исплата цене за акције врши искључиво из резерви формираних за ове намене;

3) да је испуњен услов из члана 282. став 2. тачка 2) овог закона.

Право гласа акционара са преференцијалним акцијама

Члан 255

Акционари са преференцијалним акцијама имају и право једног гласа по акцији на било којој скупштини акционара у оквиру своје класе акција о следећим питањима:

1) повећању или смањењу укупног броја одобрених акција те класе;

2) измени било ког повлашћеног права акција те класе;

3) утврђивању права ималаца било којих других хартија од вредности друштва на замену или конверзију њихових хартија од вредности у акције те класе;

4) подели или спајању акција те класе или њиховој замени за акције друге класе;

5) новој емисији исте класе преференцијалних акција, или издавању нове класе акција које дају већа права у односу на права која дају акције те класе, или измени права из акција друге класе тако да дају једнака или већа права у односу на права која дају акције те класе;

6) ограничењу или искључењу постојећег права пречег уписа акција те класе;

7) ограничењу или искључењу постојећег права гласа из акција те класе ако је то право утврђено статутом у складу са ставом 2. овог члана.

Статутом акционарског друштва може се одредити да акционари са преференцијалним акцијама које се могу заменити за обичне акције имају право гласа заједно са акционарима који имају обичне акције, о свим или о одређеним питањима, када имају број гласова једнак броју гласова обичних акција у које се могу претворити.

Статутом акционарског друштва може се одредити да акционари са преференцијалним акцијама имају право гласа заједно са акционарима који имају обичне акције ако дивиденда која им припада по одлуци скупштине није исплаћена, до исплате те дивиденде, сразмерно учешћу тих преференцијалних акција у основном капиталу друштва.

Акције са више власника

Члан 256

Акција може припадати већем броју лица (у даљем тексту: сувласници акције).

Сувласништво на акцији стиче се на основу:

1) закона (наслеђивање и слично);

2) уговора (поклон, купопродаја идеалног дела акције и слично);

3) статусних промена друштва.

Сувласници акције сматрају се једним акционаром у односу према друштву и солидарно су одговорни према друштву за обавезе које имају по основу акције.

Сувласници акције остварују право гласа и право на приступ актима и документима друштва из члана 464. овог закона само преко заједничког пуномоћника који се одређује споразумом свих сувласника.

Потписи сувласника на споразуму из става 4. овог члана оверавају се у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Сувласници акције о одређивању заједничког пуномоћника обавештавају друштво и уписују заједничког пуномоћника у Централни регистар.

Правне радње предузете према заједничком пуномоћнику имају дејство као да су предузете према свим сувласницима.

До дана уписа заједничког пуномоћника у Централни регистар:

1) правне радње које су предузете према једном сувласнику имају дејство према свим сувласницима;

2) акција на којој постоји сувласништво не даје право гласа и неће се рачунати у кворум за одржавање скупштине.

Подела и спајање акција

Члан 257

Акционарско друштво може одлуком скупштине:

1) сваку акцију једне класе поделити на две или више акција те класе, уз истовремено смањење њихове номиналне вредности тако да основни капитал друштва остане непромењен;

2) спојити две или више акција једне класе у једну акцију те класе, уз истовремено повећање њене номиналне вредности тако да основни капитал друштва остане непромењен.

Друштво је у обавези да у случају поделе или спајања акција истовремено измени статут.

Ако би као резултат спајања или поделе акција појединим акционарима преостао део акције, ти акционари имају право да од друштва писаним путем у року од 30 дана од дана доношења одлуке из става 1. овог члана захтевају да докупе недостајући део акције како би стекли једну целу акцију или да буду исплаћени од стране друштва за део акције који би им преостао.

Ако је акционар захтевао да докупи недостајући део акције како би стекао једну целу акцију, у обавези је да у року из става 3. овог члана уплати друштву тржишну вредност недостајућег дела акције.

Ако је акционар захтевао да буде исплаћен од стране друштва за део акције који би му преостао, друштво је у обавези да му у даљем року од 30 дана од дана пријема тог захтева исплати тај део акције по тржишној вредности.

Тржишна вредност из ст. 4. и 5. утврђује се у складу са одредбама члана 259. став 1. и став 2. тачка 1) овог закона.

Ако у случају из става 3. овог члана долази до повећања основног капитала, односно до смањења основног капитала, а које у оба случаја не прелази 1% основног капитала, друштво није у обавези да примени одредбе овог закона о повећању, односно смањењу основног капитала, осим одредаба о регистрацији тих промена у складу са законом о регистрацији.

Ако је друштво издало финансијске инструменте који се могу заменити за обичне акције, у случају из става 1. овог члана у обавези је да истовремено донесе и одлуку, односно предузме другу радњу која ће обезбедити да права ималаца тих финансијских инструмената остану непромењена.

Ако друштво не поступи у складу са ставом 8. овог члана, сваки ималац финансијског инструмента може тужбом надлежном суду тражити да се одлука из става 1. овог члана стави ван снаге.

Тужба из става 9. овог члана може се поднети у року од 30 дана од дана доношења одлуке из става 1. овог члана.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на акције без номиналне вредности.

Номинална вредност акција

Члан 258

Номинална вредност акције је вредност која је као таква утврђена одлуком о издавању акција.

Све акције исте класе имају исту номиналну вредност.

Номинална вредност једне акције не може бити нижа од 100 динара.

Номинална вредност преференцијалних акција друштва не може бити нижа од номиналне вредности обичних акција тог друштва.

Утврђивање тржишне вредности акција

Члан 259

Тржишна вредност акција јавног акционарског друштва утврђује се као пондерисана просечна цена остварена на регулисаном тржишту капитала, односно мултилатералној трговачкој платформи, у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, у периоду од шест месеци који претходи дану доношења одлуке којом се утврђује тржишна вредност акција, под условом да је у том периоду остварени обим промета акцијама те класе на тржишту капитала представљао најмање 0,5% укупног броја издатих акција те класе, и да је најмање у три месеца тог периода остварени обим промета износио најмање 0,05% укупног броја издатих акција те класе на месечном нивоу.

Изузетно, тржишна вредност акција јавног акционарског друштва може се утврдити путем процене у складу са чланом 51. овог закона под условом да тако утврђену тржишну цену прихвати скупштина на основу образложеног предлога одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно у коме се мора навести и вредност тих акција утврђена у складу са ставом 1. овог члана.

Тржишна вредност акција јавног акционарског друштва утврђује се путем процене у складу са чланом 51. овог закона ако је испуњен један од следећих услова:

1) ако није остварен обим промета из става 1. овог члана;

2) у случају издавања акција нове класе.

Тржишна вредност акција утврђена у складу са ставом 1. овог члана, односно процена вредности из става 2. овог члана важе три месеца од дана утврђивања тржишне вредности, односно од дана на који је процена извршена, и у оба случаја морају бити важеће на дан доношења одговарајуће одлуке скупштине ако се тржишна вредност утврђује за потребе доношења те одлуке.

Тржишна вредност акција друштва које није јавно акционарско друштво утврђује се у складу са ст. 2. и 3. овог члана.

Емисиона цена акција

Члан 260

Емисиона цена је вредност по којој се издају акције и утврђује се одлуком о издавању акција.

Одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина, осим у случају издавања одобрених акција у складу са чланом 313. овог закона када ту одлуку доноси одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

Ако одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина, том одлуком може се утврдити распон емисионе цене уз овлашћење одбору директора, односно надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно да посебном одлуком утврди емисиону цену у оквиру тог распона.

Емисиона цена не може бити нижа од тржишне вредности утврђене у складу са чланом 259. овог закона, осим у случају када се акције издају у поступку јавне понуде у смислу закона којим се уређује тржиште капитала којом акционарско друштво постаје јавно акционарско друштво.

Емисиона цена не може бити нижа од номиналне вредности акције, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности.

Када је емисиона цена по којој се издају акције већа од њихове номиналне или рачуноводствене вредности, разлика између те две вредности представља емисиону премију.

Друштво може одлуком о емисији одредити и попуст на емисиону цену, с тим да цена са попустом не може бити мања од номиналне вредности акције, односно од рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности:

1) код јавне понуде, инвестиционом друштву које пружа услуге покровитељства у поступку те јавне понуде акција са обавезом откупа у смислу закона којим се уређује тржиште капитала;

2) код понуде која није јавна понуда, постојећим акционарима ради остваривања права пречег уписа из члана 277. овог закона, ако статутом није искључена могућност остваривања овог права под повлашћеним условима, при чему тај попуст не може бити већи од 10% емисионе цене.

Пренос акција и права из акција

Члан 261

Акције се могу слободно преносити, осим ако је статутом пренос акција ограничен правом прече куповине осталих акционара или претходном сагласношћу друштва.

Пренос акција у друштвима која нису јавна акционарска друштва врши се уговором који се закључује у писаној форми и оверава у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Пренос акција у јавним акционарским друштвима врши се у складу са законом којим се уређује тржиште капитала.

Права која акционару дају акције одређене класе (у даљем тексту: права из акција), осим права гласа, могу се слободно преносити.

Статутом или одлуком о издавању акција може се пренос права из акција ограничити или укинути.

Пренос акција и права из акција јавног акционарског друштва не може се ограничити.

На ограничења у преносу акција из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на ограничења у преносу удела код друштва са ограниченом одговорношћу.

Заменљиве обвезнице и варанти

Члан 262

Заменљиве обвезнице су обвезнице које имаоцу, под условима утврђеним одлуком о издавању, дају право на замену за обичне акције друштва.

Варанти су, у смислу овог закона, хартије од вредности које њиховом имаоцу дају право на стицање одређеног броја акција одређене врсте и класе по одређеној цени, одређеног дана или у одређеном периоду.

Заменљиве обвезнице и варанти који дају право на стицање обичних акција не могу се издати ако број обичних акција на које дају право, заједно са укупним бројем обичних акција на које дају право већ издате заменљиве обвезнице и варанти, прелази укупан број одобрених обичних акција.

Изузетно од става 3. овог члана, заменљиве обвезнице и варанти могу се издати и ако број обичних акција на које дају право, заједно са укупним бројем обичних акција на које дају право већ издате заменљиве обвезнице и варанти, прелази укупан број одобрених обичних акција, ако је за ту разлику скупштина донела одлуку о условном повећању основног капитала.

Одредбе ст. 3. и 4. овог члана сходно се примењују на варанте који дају право на стицање преференцијалних акција.

Одлуку о издавању заменљивих обвезница или вараната доноси скупштина.

Заменљиве обвезнице и варанти могу се уписати само путем новчаног улога.

Право пречег уписа заменљивих обвезница имају акционари са обичним акцијама.

Право пречег уписа вараната имају акционари класе акција на чије стицање ти варанти дају право.

Одредбе члана 277. овог закона које уређују остваривање права пречег уписа акција сходно се примењују и на остваривање права пречег уписа заменљивих обвезница и вараната.

Емисиона цена заменљивих обвезница и вараната

Члан 263

Емисиона цена заменљивих обвезница и вараната је вредност по којој се издају заменљиве обвезнице и варанти и утврђује се одлуком о њиховом издавању.

Одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина, с тим што се том одлуком може утврдити распон емисионе цене уз овлашћење одбору директора, односно надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно, да посебном одлуком утврди емисиону цену у оквиру тог распона.

Емисиона цена заменљивих обвезница не може бити мања од:

1) номиналне вредности акција за које се могу заменити, односно у случају акција без номиналне вредности њихове рачуноводствене вредности;

2) тржишне вредности акција за које се могу заменити, а која се утврђује у складу са чланом 259. овог закона.

3. Оснивање друштва

Оснивачки акт и први статут друштва

Члан 264

Акционари који оснивају друштво потписују оснивачки акт друштва.

Потписи на оснивачком акту оверавају се у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Акционари који оснивају друштво приликом оснивања друштва потписују и први статут друштва.

Садржај оснивачког акта

Члан 265

Оснивачки акт садржи:

1) име, јединствени матични број и пребивалиште акционара који је домаће физичко лице, односно име, број пасоша или други идентификациони број и пребивалиште акционара који је страно физичко лице, односно пословно име, матични број и седиште акционара који је домаће правно лице, односно пословно име, број регистрације или други идентификациони број и седиште акционара који је страно правно лице;

2) пословно име и седиште друштва;

3) претежну делатност друштва;

4) укупан износ новчаног улога, односно новчану вредност и опис неновчаног улога сваког од акционара који оснивају друштво, рок уплате, односно уноса улога;

5) податке о акцијама које уписује сваки акционар који оснива друштво и то: број акција, њихову врсту и класу, њихову номиналну вредност, односно код акција без номиналне вредност део основног капитала за који су оне издате; и

6) изјаву оснивача да оснивају акционарско друштво и преузимају обавезу уплате односно уноса улога по основу уписаних акција.

Уплата, односно унос улога код оснивања друштва

Члан 266

Уписане акције које се у складу са оснивачким актом уплаћују у новцу уплаћују се пре регистрације оснивања друштва на привремени рачун отворен код пословне банке у Републици Србији.

Пре регистрације друштва акционари који оснивају друштво дужни су да уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25% основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може бити нижи од износа минималног основног капитала из члана 293. овог закона.

Трошкови оснивања друштва и посебне погодности

Члан 267

Првим статутом може се одредити да друштво сноси одређене стварно настале трошкове по основу оснивања друштва, или да акционари који оснивају друштво имају право на накнаду тих трошкова од друштва, у ком случају се утврђује највиши износ тих трошкова.

Друштво неће бити у обавези да надокнади било који износ трошкова из става 1. овог члана ако накнада тих трошкова није предвиђена првим статутом.

Ако се приликом оснивања друштва акционарима који оснивају друштво или трећим лицима која су учествовала у оснивању друштва или прибављању потребних сагласности за обављање делатности дају посебне погодности, у првом статуту друштва се наводи врста тих погодности, период на који се дају и лица којима се дају.

Посебне погодности могу се укинути изменом статута.

Уговори са акционарима након регистрације друштва

Члан 268

Ако јавно акционарско друштво са акционарима који су основали друштво у периоду од две године од дана регистрације оснивања друштва закључи уговор на основу кога друштво стиче одређене ствари или права по цени која је једнака или већа од 10% вредности основног капитала:

1) вредност тих ствари и права мора се проценити у складу са чл. 51. до 58. овог закона; и

2) тај уговор је подложан одобрењу скупштине, трочетвртинском већином гласова присутних акционара, ако статутом није одређена већа већина.

Уговор из става 1. овог члана не може ступити на снагу пре прибављања одобрења из става 1. тачка 2) овог члана, и правне радње које друштво предузме у испуњењу тог уговора су без правног дејства до прибављања тог одобрења.

Уговор из става 1. овог члана мора бити закључен у писаној форми.

Одредбе овог члана не примењују се на:

1) уговоре закључене у оквиру редовног пословања друштва;

2) стицање ствари или права у оквиру управног или судског поступка;

3) трансакције на тржишту капитала у смислу закона који уређује тржиште капитала.

4. Однос друштва и акционара

Једнак третман акционара

Члан 269

Сви акционари се под једнаким околностима третирају на једнак начин.

Расподела добити

Члан 270

По усвајању финансијских извештаја за пословну годину добит те године распоређује се следећим редом:

1) за покриће губитака пренесених из ранијих година;

2) за резерве, ако су оне предвиђене посебним законом (законске резерве).

Ако након распоређивања добити за сврхе из става 1. овог члана преостане део добити, скупштина га може расподелити за следеће намене:

1) за резерве, ако их је друштво утврдило статутом (статутарне резерве);

2) за дивиденду, у складу са овим законом.

Право на дивиденду

Члан 271

Плаћање дивиденде акционарима може се одобрити одлуком о расподели добити усвојеној на редовној седници скупштине, којом се одређује и износ дивиденде (одлука о исплати дивиденде).

После доношења одлуке о исплати дивиденде акционар коме треба да буде исплаћена дивиденда постаје поверилац друштва за износ те дивиденде.

Друштво је у обавези да о одлуци о исплати дивиденде обавести акционаре којима се исплаћује дивиденда у року од 15 дана од дана доношења те одлуке, сходном применом одредаба овог закона о обавештавању акционара о седници скупштине.

Дивиденда на акције исплаћује се акционарима у складу са правима која произилазе из врсте и класе акција које поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе.

Споразум или акт друштва којим се појединим акционарима у оквиру исте класе акција дају посебне погодности у погледу исплате дивиденде, ништав је.

Начин плаћања дивиденде

Члан 272

Дивиденда се може плаћати у новцу или у акцијама друштва, у складу са одлуком о исплати дивиденде.

Ако се плаћање дивиденде врши у акцијама друштва:

1) такво плаћање мора бити одобрено од стране акционара класе акција којој се такво плаћање врши по правилима о гласању акционара у оквиру класе акција;

2) сваком акционару класе акција која има право на дивиденду плаћање се врши у акцијама те класе.

Изузетно, дивиденда се може платити у акцијама друге врсте или класе само ако је такво плаћање одобрено трочетвртинском већином гласова присутних акционара класе акција којој се такво плаћање врши и истом толиком већином гласова акционара класе акција у чијим акцијама се дивиденда исплаћује.

Друштво је у обавези да акционаре којима се исплаћује дивиденда обавести о таквој исплати непосредно пре или након извршене исплате, сходном применом одредаба овог закона о обавештавању акционара о седници скупштине.

Привремена дивиденда (међудивиденда)

Члан 273

Ако статутом није другачије одређено, друштво може плаћати привремену дивиденду (међудивиденда) у било које време између редовних седница скупштине ако:

1) извештаји о пословању друштва и његовим финансијским резултатима сачињени за ту намену јасно показују да је друштво у периоду за који се исплаћује међудивиденда остварило добит и да су расположива новчана средства друштва довољна за плаћање те међудивиденде;

2) износ међудивиденде који се исплаћује није већи од укупне добити остварене након завршетка претходне пословне године за коју су сачињени финансијски извештаји, увећане за нераспоређену добит и износе резерви које се могу користити за те намене, а умањене за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве у складу са законом или статутом.

Плаћање међудивиденде акционарима може се одобрити и одлуком одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, ако је то одређено статутом или одлуком скупштине.

Ако се плаћање међудивиденде одобрава одлуком одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, међудивиденда се може платити само у новцу.

Дан дивиденде

Члан 274

Статутом може се одредити дан, или метод његовог одређивања, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду, односно право на исплату по основу смањења капитала или по основу ликвидационог остатка (дан дивиденде).

Ако статутом није одређен дан дивиденде, тај дан се одређује одлуком о исплати дивиденде, у складу са методом за његово одређивање ако је она одређена статутом.

У случају из става 2. овог члана, јавно акционарско друштво као дан дивиденде не може одредити ранији дан од дана акционара утврђеног у складу са чланом 331. овог закона.

Ако статутом није одређен дан дивиденде за исплату привремене дивиденде, тај дан се одређује одлуком из члана 273. овог закона којом се одобрава њена исплата.

Акционар који пренесе своје акције по основу којих је стекао право на дивиденду после дана дивиденде, а пре исплате дивиденде, задржава то право.

Ограничења плаћања акционарима

Члан 275

Друштво не може вршити плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања, или би услед такве исплате постала мања, од уплаћеног основног капитала увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим у случају смањења основног капитала.

Укупан износ исплата акционарима за пословну годину не може бити већи од добити на крају те пословне године, увећане за нераспоређену добит из претходних периода и износе резерви предвиђених за расподелу акционарима, а умањене за непокривене губитке из претходних периода и износе резерви које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, друштво увек може вршити плаћања свом акционару који је физичко лице по основу уговора о раду.

Акционари којима је извршено плаћање супротно одредбама овог члана обавезни су да исти износ врате друштву ако су знали или су морали знати да се плаћање врши у супротности са одредбама овог члана.

Захтев друштва из става 4. овог члана застарева у року од пет година од дана када је исплата извршена.

Сваки акционар који испуњава услове из члана 79. овог закона може поднети деривативну тужбу због повреде одредаба става 5. овог члана у своје име а за рачун друштва.

Зајам и давање обезбеђења друштву од стране акционара

Члан 276

На зајам и давање обезбеђења друштву од стране акционара сходно се примењују одредбе члана 181. овог закона о зајму и давању обезбеђења члана друштва с ограниченом одговорношћу.

Право пречег уписа

Члан 277

Акционар има право пречег уписа акција из нове емисије сразмерно броју у целости уплаћених акција те класе које има на дан доношења одлуке о издавању акција, у односу на укупан број акција те класе.

Право из става 1. овог члана акционар има и код издавања хартија од вредности које дају право на стицање врсте и класе акција које акционар има.

Статутом се може утврдити да акционар има право пречег уписа и код издавања акција друге врсте и класе од оних које има али само по остваривању тог права од стране акционара који поседују врсту и класу акција које се издају.

Поступак остваривања права пречег уписа утврђује се статутом, при чему је друштво у обавези да:

1) сваког акционара који има право пречег уписа обавести о одлуци о издавању акција, односно других хартија од вредности;

2) обезбеди да рок за остваривање овог права не буде краћи од 30 дана од дана слања обавештења о одлуци о издавању акција, односно других хартија од вредности.

Обавештење из става 4. тачка 1) овог члана упућује се сходном применом одредаба члана 335. овог закона о слању позива за скупштину акционара, и садржи нарочито: број акција које се издају, емисиону цену, рок и начин коришћења права пречег уписа.

Одредбе овог члана не примењују се приликом издавања нових акција када се оне издају у поступку статусне промене друштва.

Искључење права пречег уписа

Члан 278

Право пречег уписа из члана 277. овог закона може се ограничити или искључити само у случају понуде код које није обавезна објава проспекта у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, и то одлуком скупштине донетом на писани предлог одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, који обавезно садржи:

1) разлоге ограничења, односно искључења права пречег уписа;

2) детаљно образложење предложене емисионе цене.

Одлука из става 1. овог члана доноси се трочетвртинском већином гласова присутних акционара и региструје се у складу са законом о регистрацији.

Ако је емисиона цена утврђена путем процене у складу са чланом 259. став 2. овог закона, акционар који сматра да та процена није одговарајућа има право да по том основу побија одлуку из става 1. овог члана у складу са чланом 376. овог закона.

Одлука из става 1. овог члана не може се спровести пре истека рока за побијање те одлуке у складу са чланом 376. овог закона.

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, има овлашћење да издаје одобрене акције, право прече куповине може се ограничити или укинути само на основу одлуке скупштине која је донета трочетвртинском већином гласова присутних акционара.

Одредбе овог члана не примењују се приликом издавања нових акција када се оне издају у поступку статусне промене друштва.

Финансијска подршка друштва за стицање акција

Члан 279

Одредбе члана 154. овог закона о финансијској подршци друштва с ограниченом одговорношћу за стицање удела у друштву сходно се примењују на финансијску подршку акционарског друштва за стицање акција у друштву.

Искључење акционара због неуплате односно неуношења улога

Члан 280

На искључење акционара због неуплате односно неуношења улога сходно се примењују одредбе члана 195. овог закона о искључењу члана друштва с ограниченом одговорношћу.

5. Сопствене акције

Забрана уписа акција друштва

Члан 281

Друштво не може уписивати акције које само издаје.

Акције друштва не може уписивати његово контролисано друштво, нити те акције може уписати треће лице које поступа у своје име, а за рачун контролисаног друштва.

Ако је акције друштва уписало треће лице у своје име а за рачун друштва, сматраће се да је то лице уписало акције за свој рачун.

Акционари који оснивају друштво, а у случају повећања основног капитала чланови одбора директора, односно извршног и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, одговорни су за уплату односно унос улога за акције уписане супротно ст. 1 и 2. овог члана.

Споразум о ослобађању од одговорности или обештећењу који друштво закључи са лицима из става 4. овог члана ништав је.

Лица из става 4. овог члана могу се ослободити одговорности ако докажу да нису знали нити су могли знати да је дошло до кршења одредаба ст. 1. и 2. овог члана.

Сопствене акције и услови стицања

Члан 282

Сопствене акције у смислу овог закона су акције које је друштво стекло од својих акционара.

Друштво може стицати сопствене акције непосредно или преко трећег лица које акције стиче у своје име а за рачун друштва под следећим условима:

1) да је скупштина донела одлуку којом је дала одобрење за стицање сопствених акција;

2) да као резултат стицања сопствених акција нето имовина друштва неће бити мања од уплаћеног основног капитала увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим резерви које су статутом предвиђене за стицање сопствених акција;

3) да су акције које друштво стиче у целости уплаћене;

4) у случају јавног акционарског друштва, да укупна номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности тако стечених акција, укључујући и раније стечене сопствене акције, не прелази 10% основног капитала друштва.

Одлука из става 2. тачка 1) овог члана садржи услове стицања и располагања овим акцијама, а нарочито:

1) максималан број сопствених акција које се стичу;

2) рок у коме друштво може стећи сопствене акције, који не може бити дужи од две године;

3) минималну и максималну цену за стицање сопствених акција, ако се сопствене акције стичу уз накнаду;

4) начин располагања и цену по којој се стечене сопствене акције отуђују, односно метод утврђивања те цене, ако се сопствене акције отуђују уз накнаду.

Изузетно, друштво може стицати сопствене акције и без одлуке из става 2. тачка 1) овог члана, а на основу одлуке одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно:

1) у случају јавног акционарског друштва, ако је то неопходно да би се спречила већа и непосредна штета по друштво, у ком случају је одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, обавезан да на првој следећој седници скупштине акционаре обавести о разлозима и начину стицања сопствених акција, њиховом броју и укупној номиналној вредности, односно укупној рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности, њиховом учешћу у основном капиталу друштва као и укупном износу који је друштво за њих платило;

2) ако се сопствене акције стичу ради расподеле запосленима у друштву или повезаном друштву, или за награђивање чланова одбора директора, односно извршног и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, али највише до 3% било које класе акција у току пословне године, под условом да је таква могућност предвиђена статутом и да су издвојене резерве за ове намене.

Одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно, у обавези је да приликом сваког стицања сопствених акција провери да ли су услови из става 2. тач. 2) до 4) овог члана испуњени и да о томе сачини писани извештај.

Стицање сопствених акција контролног друштва

Члан 283

Ако акције друштва стиче његово контролисано друштво, као и ако те акције стиче треће лице које поступа у своје име, а за рачун контролисаног друштва, сматра се да је те акције стекло контролно друштво и на такве акције се примењују одредбе овог закона о сопственим акцијама.

Ако је контролисано друштво стекло акције контролног друштва пре успостављања контроле, по успостављању контроле ове акције не сматрају се сопственим акцијама у смислу овог закона, али престају да дају право гласа и њихова номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности, додаје се износу основног капитала и резерви код утврђивања испуњености услова из члана 282. став 2. тачка 2) овог закона.

Изузеци од услова за стицање сопствених акција

Члан 284

Одредбе члана 282. ст. 2. до 5. овог закона не примењују се ако друштво стиче сопствене акције:

1) као последицу остваривања права несагласних акционара;

2) као последицу искључења акционара;

3) бестеретно;

4) као последицу статусне промене;

5) по основу одлуке суда;

6) ако се акције стичу ради спровођења поступка смањења капитала друштва.

Поступак стицања сопствених акција

Члан 285

Одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно је дужан да, у складу са одлуком о стицању сопствених акција из члана 282. став 2. тачка 1) овог закона и члана 282. став 4. овог закона, упути понуду за откуп свим акционарима те класе акција.

Понуда из става 1. овог члана садржи:

1) врсту, класу и број акција које друштво жели да стекне;

2) цену коју је друштво спремно да плати или начин њеног утврђивања;

3) начин и рок за исплату цене;

4) поступак и рок у којем акционари могу одговорити на понуду друштва, који не може бити краћи од 15 дана.

Понуда из става 1. овог члана упућује се сходном применом одредаба члана 335. овог закона о слању позива за скупштину акционара.

Ако је укупан број акција које акционари друштву понуде на продају већи од броја акција из става 2. тачка 1) овог члана, друштво ће од сваког акционара откупити сразмеран број акција које акционар понуди на продају, с тим што ће се приликом обрачуна сразмерног броја акција узети у обзир само цео број акција.

Изузетно од става 4. овог члана, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, може одлучити да друштво стекне и већи број акција, али не више од броја акција наведених у одлуци из члана 282. став 2. тачка 1) овог закона, а ако је број акција које друштво стиче мањи од укупног броја акција које акционари понуде на продају, друштво је у обавези да поштује принцип сразмерности из става 4. овог члана.

Одредбе овог члана не примењују се код стицања сопствених акција у случајевима из члана 282. став 4. тачка 1) и члана 284. тач. 1) до 5) овог закона.

Статус сопствених акција

Члан 286

Сопствене акције не дају право гласа.

Сопствене акције не дају право на дивиденду или друга примања, нити могу бити основ за плаћања акционарима осим у случају смањења капитала.

Обавеза отуђења сопствених акција

Члан 287

Ако је друштво стекло сопствене акције супротно одредбама чл. 282. и 284. овог закона, оно је у обавези је да их отуђи или поништи у року од годину дана од дана стицања.

Сопственим акцијама стеченим у складу са чланом 282. став 4. тачка 1) овог закона друштво располаже у складу са прописима који уређују тржиште капитала.

Сопствене акције стечене у складу са чланом 282. став 4. тачка 2) овог закона друштво је у обавези да расподели лицима утврђеним у одлуци о стицању у року од годину дана од дана стицања.

Ако је друштво стекло сопствене акције у складу са чланом 282. и чланом 284. тач. 1) до 5) овог закона чија је номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности већа од 10% основног капитала, у обавези је да их у року од три године од дана стицања отуђи тако да укупна вредност тако стечених сопствених акција друштва не буде већа од 10% основног капитала.

Изузетно, у случају акционарског друштва које није јавно у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, укупна вредност стечених сопствених акција друштва, које друштво може задржати након истека рока из става 4. овог члана, не може бити већа од 20% основног капитала.

Ако друштво не расподели, односно не отуђи сопствене акције у роковима из ст. 3. и 4. овог члана, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно у обавези је да их, без посебне одлуке скупштине, одмах по истеку рока поништи и по том основу смањи основни капитал друштва.

Начин и поступак отуђења сопствених акција

Члан 288

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно доноси одлуку о отуђењу сопствених акција, у складу са условима располагања утврђеним одлуком из члана 282. став 2. тачка 1) овог закона.

Приликом отуђења сопствених акција лица која су акционари друштва на дан доношења одлуке из става 1. овог члана имају право прече куповине.

Ако по испуњењу обавезе из става 1. овог члана преостане одређени број сопствених акција, друштво их може отуђити трећим лицима или поништити у складу са овим законом.

Изузетно, у случају акционарског друштва које није јавно, право прече куповине се може ограничити или укинути само одлуком скупштине која је донета трочетвртинском већином гласова присутних акционара.

Цена по којој друштво може отуђити сопствене акције утврђује се сходном применом члана 260. овог закона.

На остваривање, ограничавање или укидање права прече куповине из овог члана сходно се примењују одредбе чл. 277. и 278. овог закона.

Извештавање о сопственим акцијама

Члан 289

Друштво које је током пословне године стекло или располагало сопственим акцијама дужно је да у годишњим финансијским извештајима за ту пословну годину наведе:

1) разлоге стицања;

2) врсту, класу, број и номиналну вредност, односно рачуноводствену вредност код акција без номиналне вредности, сопствених акција стечених и отуђених током те године, као и њихово учешће у основном капиталу;

3) цену по којој су те акције стечене односно отуђене;

4) врсту, класу, укупан број и номиналну вредност, односно рачуноводствену вредност код акција без номиналне вредности, сопствених акција друштва на крају те пословне године, као и њихово учешће у основном капиталу друштва.

Сопствене акције јавног акционарског друштва

Члан 290

Одредбе чл. 281. до 289. овог закона примењују се и на јавно акционарско друштво ако законом којим се уређује тржиште капитала није другачије уређено.

Узимање у залогу акција друштва

Члан 291

Друштво не може узети у залогу акције које је само издало, непосредно или преко трећег лица које те акције узима у залогу у своје име, а за рачун друштва.

Стицање сопствених заменљивих обвезница и вараната

Члан 292

На стицање заменљивих обвезница и вараната сходно се примењују одредбе овог закона о стицању сопствених акција из члана 282. овог закона.

Ако друштво стекне своје заменљиве обвезнице или варанте, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно у обавези је да их, без посебне одлуке скупштине, одмах по стицању поништи.

Поништавањем заменљивих обвезница и вараната у складу са ставом 2. овог члана смањује се условно повећани основни капитал друштва, при чему се не спроводи поступак смањења основног капитала.

Смањење условно повећаног основног капитала региструје се у складу са законом о регистрацији.

6. Капитал

6.1. Минимални основни капитал

Члан 293

Акционарско друштво мора имати минимални основни капитал у висини од 3.000.000,00 динара, осим ако је посебним законом предвиђен већи износ.

6.2. Повећање основног капитала

Доношење одлуке

Члан 294

Одлуку о издавању акција ради повећања основног капитала друштва доноси скупштина, осим у случају одобреног капитала када такву одлуку може донети одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

Одлука из става 1. овог члана региструје се у складу са законом о регистрацији у року од шест месеци од дана доношења.

Одлука из става 1. овог члана која није регистрована у складу са ставом 2. овог члана ништава је.

Упис акција по основу одлуке из става 1. овог члана не може почети пре њене регистрације у складу са ставом 2. овог члана.

Одлука из става 1. овог члана може се донети тек након потпуне уплате, односно уноса улога за раније издате и уписане акције.

Ограничење из става 5. овог члана не примењује се ако се одлука о издавању акција доноси по основу:

1) повећања основног капитала које је резултат статусне промене;

2) повећања основног капитала неновчаним улозима.

Начини повећања

Члан 295

Основни капитал друштва може се повећати:

1) новим улозима;

2) условно, у складу са чланом 301. овог закона (условно повећање капитала);

3) из нераспоређене добити и резерви друштва расположивих за те намене (повећање из нето имовине друштва);

4) као резултат статусне промене.

Под повећањем основног капитала новим улозима из става 1. тачка 1) овог члана сматра се и конверзија дуга у основни капитал.

У јавном акционарском друштву повећање основног капитала се не може спровести конверзијом дуга у основни капитал.

Одредбе о повећању основног капитала новим улозима из чл. 296. до 300. овог закона примењују се и на издавање акција јавном понудом ако законом којим се уређује тржиште капитала није другачије уређено.

6.2.1. Повећање основног капитала новим улозима

Садржај одлуке

Члан 296

Одлука о повећању основног капитала новим улозима садржи нарочито:

1) износ повећања основног капитала;

2) начин повећања основног капитала, као и праг успешности емисије акција;

3) рокове за спровођење одлуке;

4) емисиону цену одређену у складу са чланом 260. овог закона или метод њеног утврђивања;

5) битне елементе акција које се издају из члана 248. овог закона, или критеријуме на основу којих ће се ти елементи одредити;

6) ознаку банке код које се врши уплата акција.

Праг успешности из става 1. тачка 2) овог члана представља однос између броја уписаних акција и броја акција чије је издавање утврђено одлуком.

Ако се основни капитал повећава неновчаним улозима одлука из става 1. овог члана садржи и:

1) предмет или право које друштво стиче и процену његове вредности;

2) име и друге податке из члана 265. овог закона о лицу које уноси неновчани улог;

3) врсту, класу, број и номиналну вредност акција, односно рачуноводствену вредност акција код акција без номиналне вредности, које се издају по том основу.

Процена вредности из става 3. тачка 1) овог члана врши се у складу са чланом 51. овог закона.

Ако одлука о повећању основног капитала неновчаним улозима не садржи податке из става 3. овог члана:

1) правне радње које су предузете ради уноса неновчаног улога у друштво не производе правно дејство према друштву;

2) лице које је акције уписало на основу неновчаног улога дужно је да емисиону цену тако уписаних акција уплати у новцу.

Упис акција по основу нових улога

Члан 297

Друштво које издаје акције у поступку повећања основног капитала новим улозима у обавези је да сачини образац уписнице који садржи:

1) податке о друштву;

2) датум одлуке о издавању акција;

3) укупан износ за који се основни капитал повећава;

4) врсту, класу и број акција које се издају;

5) права, ограничења и остале битне елементе акција које се издају;

6) емисиону цену акције и праг успешности издавања;

7) начин и рокове плаћања, односно уноса улога и друге обавезе ако су утврђене одлуком о издавању;

8) податке о неновчаном улогу из члана 296. став 3. овог закона, ако се повећање капитала врши неновчаним улозима;

9) датум када лицу које уписује акције престаје обавеза коју је преузело уписницом у случају неуспешне емисије;

10) податке о лицу које уписује акције из члана 265. став 1. тачка 1) овог закона;

11) податке о врсти, класи и броју акција које се уписују.

Друштво је дужно да одлуком из члана 296. овог закона утврди начин на који ће образац уписнице са подацима из става 2. тач. 1) до 9) овог члана бити учињен доступним заинтересованим лицима.

Лице уписује акције уношењем података из става 1. тач. 10) и 11) овог члана у уписницу и подношењем потписане уписнице друштву или лицу које је друштво овластило да спроведе поступак уписа акција.

Друштво може одлуком из члана 296. овог закона прописати и начин идентификације лица која подносе уписницу друштву.

Уплата акција по основу нових улога и унос неновчаних улога

Члан 298

Уписане акције уплаћују се у складу с одлуком о њиховом издавању, с тим што се непосредно по истеку периода за вршење уписа уплаћује износ који не може бити мањи од 25% њихове номиналне, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности, као и целокупан износ емисионе премије, ако постоји.

Уплата преосталог износа уписаних акција мора се извршити у року од пет година од дана регистрације одлуке о повећању основног капитала, односно у року од две године у случају јавног акционарског друштва, осим ако је одлуком о њиховом издавању предвиђен краћи рок.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, код јавног акционарског друштва уплата акција у случају повећања капитала путем јавне понуде врши се одмах по истеку рока за упис акција.

Ако се повећање основног капитала врши неновчаним улозима, исти у целости морају бити унети у друштво у року од пет година од дана регистрације одлуке о повећању основног капитала у складу са законом о регистрацији, односно у року од две године ако је друштво јавно, осим ако је одлуком о њиховом издавању предвиђен краћи рок.

Ако повећање капитала није успело, а део улога је уплаћен, односно унет, друштво је у обавези да врати уплаћени, односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека рока за упис акција.

На поступак уплате акција које се издају јавном понудом примењују се одредбе закона којима се уређује тржиште капитала.

Упис акција и акционара у Централни регистар

Члан 299

Ако је повећање капитала по основу нових улога успело у смислу чл. 296. и 298. овог закона, друштво подноси захтев за упис новоиздатих акција и њихових ималаца у Централни регистар преко члана Централног регистра, у року од пет радних дана од дана окончања уписа и уплате.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се:

1) одлука о издавању акција;

2) доказ о регистрацији одлуке из тачке 1) овог става у складу са законом о регистрацији;

3) списак лица која су уписала и уплатила акције, са појединачно означеним бројем уписаних и уплаћених акција и укупним износом уплаћених акција, са писаном изјавом законског заступника друштва о тачности тих података;

4) потврда члана Централног регистра и банке код које је вршена уплата акција о уписаним и уплаћеним акцијама;

5) писана изјава законског заступника друштва о успешности емисије и испуњености услова из члана 298. ст. 1. и 3. овог закона;

6) примерак уговора закљученог између друштва и члана Централног регистра у погледу услуга у вези са тим повећањем капитала.

Централни регистар доноси акт којим прописује форму захтева из става 1. овог члана и документацију која се прилаже уз тај захтев.

Ако су акције издате јавном понудом, упис издатих акција и њихових законитих ималаца у Централни регистар врши се у складу са законом који уређује тржиште капитала.

Регистрација повећања капитала новим улозима

Члан 300

У року од осам дана од дана уписа акција издатих у поступку повећања основног капитала у Централни регистар у складу са чланом 299. овог закона, друштво је у обавези да повећање основног капитала региструје у складу са законом о регистрацији.

Основни капитал друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала у складу са ставом 1. овог члана.

6.2.2. Условно повећање основног капитала

Основи и износ условног повећања основног капитала

Члан 301

Условно повећање основног капитала друштва спроводи се само у обиму потребном за:

1) остваривање права ималаца заменљивих обвезница на конверзију у акције друштва;

2) остваривање права ималаца вараната на куповину акција друштва;

3) остваривање права запослених, директора и чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, на куповину акција друштва, ако је то одређено статутом;

4) спровођење поступка статусне промене.

Износ повећања основног капитала из става 1. овог члана у моменту доношења одлуке не може бити већи од 50% основног капитала друштва, осим у случају из става 1. тачка 3) овог члана када не може бити већи од 3% основног капитала друштва.

Одлука скупштине о условном повећању основног капитала која није у складу са одредбама овог члана ништава је.

Садржај одлуке

Члан 302

Одлука о условном повећању основног капитала друштва садржи нарочито:

1) износ и намену условног повећања основног капитала;

2) категорије лица која имају право на упис акција и услове и рокове за остваривање тог права;

3) рок у коме се може спровести повећање основног капитала;

4) цену по којој се стичу акције или метод по којој се она може одредити;

5) битне елементе акција које се издају из члана 248. овог закона.

Упис и уплата акција код условног повећања основног капитала

Члан 303

Имаоци заменљивих обвезница право уписа акција код реализације условног повећања основног капитала остварују достављањем писане изјаве друштву о претварању заменљивих обвезница у акције, при чему ова изјава замењује упис и плаћање акција.

На поступак уписа акција у случајевима из члана 301. став 1. тач. 2) до 4) сходно се примењује члан 297. овог закона.

У случајевима из члана 301. став 1. тач. 2) до 4) овог закона акције се не могу издати пре њихове уплате.

Акције се могу издати у замену за заменљиве обвезнице само ако се разлика између износа за који су издате те обвезнице и износа основног капитала који представљају те акције покрије из резерви расположивих за те намене или уплатом одговарајућег новчаног износа од стране ималаца тих обвезница.

Упис акција и акционара у Централни регистар и регистрација условног повећања основног капитала

Члан 304

На упис акција и акционара у Централни регистар, као и на регистрацију повећања основног капитала у случају из члана 303. овог закона сходно се примењују одредбе чл. 299. и 300. овог закона.

6.2.3. Повећање основног капитала из нето имовине друштва

Претварање нераспоређене добити и резерви у основни капитал

Члан 305

Повећање основног капитала друштва из нето имовине друштва врши се претварањем нераспоређене добити и резерви у основни капитал друштва.

Нераспоређена добит и резерве друштва могу се претворити у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала.

Изузетно од става 1. овог члана, друштво може, под условом да претходно изврши покриће губитка из става 2. овог члана, повећати основни капитал из нераспоређене добити и резерви које преостану по покрићу тог губитка.

У основни капитал се могу претворити само резерве које се могу користити за те намене.

Финансијски извештаји као основ за доношење одлуке

Члан 306

У случају јавног акционарског друштва и друштва које подлеже обавези ревизије у складу са законом који уређује рачуноводство и ревизију, финансијски извештаји на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала из нето имовине друштва морају имати позитивно мишљење ревизора у смислу закона који уређује рачуноводство и ревизију.

У случају из става 1. овог члана одлука о повећању основног капитала друштва из нето имовине друштва може се заснивати на финансијским извештајима за претходну пословну годину под условом да друштво региструје такву одлуку у складу са законом о регистрацији у року од шест месеци од дана усвајања тих финансијских извештаја од стране скупштине.

Садржај одлуке

Члан 307

Одлука о повећању основног капитала из нето имовине друштва садржи нарочито:

1) укупан износ повећања основног капитала;

2) износ и врсту резерви односно износ нераспоређене добити која се претвара у основни капитал;

3) назнаку да ли се издају нове акције или се постојећим акцијама повећава номинална вредност, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности;

4) битне елементе акција које се издају из члана 248. овог закона, ако се повећање основног капитала врши издавањем нових акција.

Ко има право на стицање акција

Члан 308

Право на акције по основу повећања основног капитала друштва из нето имовине друштва имају акционари друштва на дан доношења те одлуке.

Акционари из става 1. овог члана имају право на акције по основу повећања основног капитала у сразмери са њиховим уплаћеним односно унетим улогом у односу на уплаћени односно унети основни капитал друштва.

Право из става 1. овог члана припада и друштву по основу сопствених акција друштва.

Одлука скупштине која није у складу са одредбама овог члана ништава је.

Права ималаца заменљивих обвезница

Члан 309

Код повећања основног капитала из нето имовине друштва сразмерно се повећавају права ималаца заменљивих обвезница друштва у погледу броја акција на које имају право или њихове номиналне, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности.

Право на дивиденду

Члан 310

Акције стечене повећањем основног капитала из нето имовине друштва, односно износ повећања номиналне вредности или рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности, дају право на дивиденду за целу пословну годину у којој је донета одлука о повећању основног капитала, ако том одлуком није другачије одређено.

Одлуком о повећању основног капитала из нето имовине друштва може се одредити да акције стечене повећањем основног капитала из нето имовине друштва, односно износ повећања номиналне вредности или рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности учествују у расподели дивиденди и за претходну пословну годину, ако се та одлука донесе пре одлуке о расподели добити за претходну пословну годину.

Упис повећања основног капитала у Централни регистар

Члан 311

Уз захтев Централном регистру за упис нових акција и њихових ималаца, односно упис повећања номиналне или рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности по основу повећања капитала из нето имовине друштва доставља се:

1) одлука о повећању капитала;

2) доказ о регистрацији одлуке из тачке 1) овог става у складу са законом о регистрацији;

3) писана изјава законског заступника друштва о испуњености услова из чл. 305. и 306. овог закона.

Захтев из става 1. овог члана подноси се у року од пет радних дана од дана регистрације одлуке о повећању капитала у складу са законом о регистрацији.

Јавно акционарско друштво дужно је да истовремено са подношењем захтева из става 1. овог члана Комисији за хартије од вредности достави обавештење о повећању капитала из нето имовине друштва.

Регистрација повећања основног капитала из нето имовине друштва

Члан 312

На регистрацију повећања основног капитала из нето имовине друштва сходно се примењују одредбе члана 300. овог закона.

6.2.4. Одобрени капитал

Одобрене акције

Члан 313

Акционарско друштво поред издатих акција може да има и одобрене акције одређене врсте и класе, ако је то предвиђено статутом, с тим што број одобрених акција увек мора бити мањи од половине броја издатих обичних акција.

Одобрене акције могу се издавати код повећања капитала друштва новим улозима или за остваривање права ималаца заменљивих обвезница и вараната.

Скупштина доноси одлуку о одобреним акцијама која садржи битне елементе одобрених акција, а може да садржи и овлашћење за одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно да те одобрене акције изда у року одређеном том одлуком.

Рок из става 3. овог члана не може бити дужи од пет година од дана доношења одлуке и може бити продужен изменом статута или одлуком скупштине, пре његовог истека, с тим што свако такво продужење може бити за период који не може бити дужи од пет година.

Изузетно од става 3. овог члана, одлука скупштине није потребна ако су сви елементи прописани ставом 3. овог члана утврђени статутом.

Одлука из става 3. овог члана региструје се у складу са законом о регистрацији.

6.3. Смањење основног капитала

Доношење и садржај одлуке

Члан 314

Одлуку о смањењу основног капитала доноси скупштина трочетвртинском већином гласова присутних акционара сваке класе акција која има право гласа по предметном питању.

Изузетно, одлуку о смањењу основног капитала може донети одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, у случају поништења сопствених акција друштва, ако је то овлашћење дато одлуком скупштине из члана 282. став 2. овог закона.

Одлука из ст. 1. и 2. овог члана региструје се у складу са законом о регистрацији најкасније у року од три месеца од дана доношења.

Одлука из става 1. овог члана која није регистрована у складу са ставом 3. овог члана ништава је.

Одлуком о смањењу основног капитала утврђују се циљ, обим и начин тог смањења, а нарочито да ли се смањење основног капитала спроводи у складу са чл. 320. или 321. овог закона.

Ако се смањење основног капитала врши уз примену одредаба члана 319. овог закона о заштити поверилаца, одлука о смањењу основног капитала садржи и позив повериоцима да пријаве своја потраживања ради обезбеђења.

Члан 315

(Брисано)

Начини смањења основног капитала

Члан 316

Основни капитал друштва може се смањити:

1) повлачењем и поништењем акција у поседу акционара;

2) поништењем сопствених акција друштва;

3) смањивањем номиналне вредности акција, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности.

Смањење основног капитала друштва врши се уз примену одредаба овог закона о заштити поверилаца, ако овим законом није другачије прописано.

Претпоставке за повлачење и поништење акција

Члан 317

Повлачење и поништење акција друштва може се вршити само ако је та могућност била предвиђена статутом пре него што је извршен упис акција које се повлаче и поништавају.

Изузетно, повлачење и поништење акција може се вршити и у случају када та могућност није била предвиђена статутом пре него што је извршен упис акција које се повлаче и поништавају, под условом да се одлука о смањењу основног капитала повлачењем и поништењем акција донесе уз сагласност сваког акционара чије се акције повлаче и поништавају, као и трећих лица која имају права на тим акцијама која су уписана у Централном регистру.

Одлука скупштине о смањењу основног капитала повлачењем и поништењем акција из става 2. овог члана обавезно садржи услове, рокове и начин на који се спроводи повлачење и поништење акција, ако исти нису утврђени статутом.

Једнаки третман акционара исте класе

Члан 318

Акционари исте класе у спровођењу поступка смањења основног капитала друштва имају исти третман.

Једнак третман акционара из става 1. овог члана обезбеђује се сразмерним повлачењем и поништењем акција од свих акционара дате класе акција, или сразмерним смањењем номиналне, односно рачуноводствене вредности акција свих акционара дате класе акција.

Износ смањења основног капитала мора се утврдити у висини која омогућава спровођење начела једнаког третмана у складу са ставом 2. овог члана.

Одлука о смањењу основног капитала која је донета супротно начелу једнаког третмана ништава је.

Заштита поверилаца

Члан 319

Регистар привредних субјеката објављује одлуку о смањењу основног капитала друштва у непрекидном трајању од три месеца почев од дана регистрације у складу са чланом 314. став 3. овог закона.

Друштво је дужно да повериоцима који су познати друштву, а чија појединачна потраживања износе најмање 2.000.000 динара у противвредности било које валуте по средњем курсу Народне банке Србије на дан регистрације одлуке о смањењу основног капитала у складу са чланом 314. став 3. овог закона упути и писано обавештење о тој одлуци, најкасније 30 дана по спроведеној регистрацији те одлуке.

Повериоци чија су потраживања, независно од датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала друштва у складу са ставом 1. овог члана могу писаним путем тражити од друштва обезбеђење тих потраживања до истека периода објаве те одлуке из става 1. овог члана.

Повериоци који су тражили обезбеђење потраживања у складу са ставом 3. овог члана и који од друштва не добију обезбеђење тих потраживања у року од три месеца по истеку рока из става 1. овог члана, нити им друштво измири та потраживања, могу тужбом против друштва пред надлежним судом тражити установљавање обезбеђења својих потраживања, под условом да докажу да је измирење њихових потраживања угрожено предметним смањењем основног капитала.

Приликом одлучивања по тужби из става 3. овог члана суд ће посебно водити рачуна о томе да ли је тражено обезбеђење неопходно у циљу заштите поверилаца имајући у виду имовину друштва.

Изузетно од става 3. овог члана, обезбеђење потраживања не могу тражити:

1) повериоци чија потраживања спадају у први или други исплатни ред у смислу закона којим се уређује стечај;

2) повериоци чије је потраживање обезбеђено.

У случају смањења основног капитала друштво може вршити плаћања акционарима само по истеку рока од 30 дана од дана регистрације смањења основног капитала у складу са законом о регистрацији.

Изузеци од примене одредаба о заштити поверилаца код поништења акција

Члан 320

Одредбе члана 319. овог закона о заштити поверилаца не примењују се у следећим случајевима:

1) када се поништавају сопствене акције које је друштво бестеретно стекло и које су у потпуности уплаћене;

2) када се акције које су у потпуности уплаћене повлаче и поништавају исплатом на терет средстава резерви које се могу користити за те намене, при чему је друштво у обавези да поштује одредбе члана 275. овог закона о ограничењима плаћања;

3) када се код акција без номиналне вредности њиховим повлачењем и поништењем истовремено повећава учешће преосталих акција у основном капиталу друштва, односно код акција са номиналном вредношћу повећава номинална вредност преосталих акција тако да не дође до смањења основног капитала друштва;

4) када се са повлачењем и поништењем акција истовремено издају нове акције у номиналној вредности повучених акција, односно рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности.

Изузеци од примене одредаба о заштити поверилаца код смањења основног капитала без промене нето имовине друштва

Члан 321

На смањење основног капитала друштва које нема за последицу промену нето имовине друштва не примењују се одредбе члана 319. овог закона о заштити поверилаца.

Нето имовина друштва не мења се у случају смањења основног капитала којим се:

1) покривају губици друштва;

2) стварају или повећавају резерве за покривање будућих губитака друштва или за повећање основног капитала из нето имовине друштва.

Смањење основног капитала друштва из става 2. тачка 1) овог члана може се вршити само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које се могу користити за те намене и у износу који не може бити већи од износа губитака који се покривају.

Резерве из става 2. тачка 2) овог члана по спроведеном смањењу капитала не могу бити веће од 10% основног капитала.

Смањење капитала у складу са одредбама овог члана не може бити основ за исплате акционарима или ослобађање акционара од обавеза уплате, односно уноса уписаних, а неуплаћених, односно неунетих улога у друштво.

Упис смањења основног капитала у Централни регистар

Члан 322

Након регистрације одлуке о смањењу основног капитала друштва, друштво подноси Централном регистру захтев за упис промена проистеклих из смањења основног капитала уз који подноси:

1) одлуку о смањењу основног капитала;

2) доказ о регистрацији одлуке из тачке 1) овог става у складу са законом о регистрацији;

3) податке о променама које се уписују и акционарима на чијим рачунима се промене уписују;

4) писану изјаву председника одбора директора, као и председника надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, о испуњености законом прописаних услова за смањење капитала.

Захтев из става 1. овог члана подноси се у року од пет радних дана од дана регистрације одлуке о смањењу основног капитала у складу са законом о регистрацији.

У случају смањења капитала које је друштво било дужно да спроведе у складу са чланом 319. овог закона, друштво захтев из става 1. овог члана доставља након спроведеног поступка заштите поверилаца, уз који поред документације из става 1. овог члана подноси и:

1) доказ о објављивању одлуке из става 1. тачка 1) овог члана у складу са чланом 319. овог закона;

2) писану изјаву председника одбора директора, као и председника надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, да су сва потраживања чије обезбеђење или измирење је тражено од стране поверилаца у складу са чланом 319. став 3. овог закона обезбеђена односно измирена, односно да ти повериоци у прописаном року нису поднели тужбу надлежном суду, односно да је надлежни суд одбио да наложи установљавање обезбеђења у корист тих поверилаца.

Директори и чланови надзорног одбора одговарају солидарно повериоцима друштва за штету која настане као последица спроведеног смањења основног капитала друштва ако је изјава из става 1. тачка 4) или изјава из става 2. тачка 2) овог члана била нетачна.

Регистрација смањења основног капитала и дејство регистрације

Члан 323

По извршеном упису промена проистеклих из смањења основног капитала у Централном регистру, друштво је у обавези да изврши регистрацију смањења основног капитала у складу са законом о регистрацији.

Основни капитал друштва сматра се смањеним даном регистрације из става 1. овог члана.

Највећи износ смањења

Члан 324

Одлука о смањењу основног капитала друштва испод минималног основног капитала из члана 293. овог закона може се донети само под условом да се истовремено спроведе и повећање основног капитала у складу са чланом 325. овог закона тако да као резултат тог смањења и повећања основни капитал друштва буде најмање једнак минималном износу основног капитала из члана 293. овог закона.

У случају из става 1. овог члана, ако друштво не донесе истовремено и одлуку о повећању основног капитала у складу са тим ставом и не спроведе то повећање, одлука о смањењу основног капитала ништава је.

Истовремено смањење и повећање основног капитала

Члан 325

Друштво може донети одлуку којом се истовремено основни капитал друштва смањује по једном основу и повећава по другом основу.

У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе овог закона о смањењу и повећању основног капитала друштва.

7. Управљање друштвом

Органи друштва

Члан 326

Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно.

У случају једнодомног управљања, органи друштва су:

1) скупштина;

2) један или више директора, односно одбор директора.

У случају дводомног управљања, органи друштва су:

1) скупштина;

2) надзорни одбор;

3) један или више извршних директора, односно извршни одбор.

У једночланом друштву функцију скупштине врши једини акционар друштва.

Статутом се одређује да ли је управљање друштвом једнодомно или дводомно.

Промена врсте организације управљања врши се изменом статута.

7.1. Скупштина

7.1.1. Општа правила

Примена одредаба о скупштини

Члан 327

Одредбе овог закона које се односе на скупштину друштва примењују се на сва акционарска друштва независно од врсте организације управљања.

Састав скупштине и права акционара

Члан 328

Скупштину чине сви акционари друштва.

Акционар има право да учествује у раду скупштине, што подразумева:

1) право да гласа о питањима о којима гласа његова класа акција;

2) право на учешће у расправи о питањима на дневном реду скупштине, укључујући и право на подношење предлога, постављање питања која се односе на дневни ред скупштине и добијање одговора, у складу са статутом и пословником скупштине.

Изузетно, статутом се може утврдити минималан број акција које акционар мора поседовати за лично учешће у раду скупштине, који не може бити већи од броја који представља 0,1% укупног броја акција одговарајуће класе.

Акционари који појединачно не поседују број акција прописан у складу са ставом 3. овог члана имају право да у раду скупштине учествују преко заједничког пуномоћника или да гласају у одсуству у складу са овим законом.

Статутом или пословником скупштине могу се увести само она ограничења права на учешће у раду скупштине која су усмерена на обезбеђивање реда на седници скупштине.

Надлежност скупштине

Члан 329

Скупштина одлучује о:

1) изменама статута;

2) повећању или смањењу основног капитала, као и свакој емисији хартија од вредности;

3) броју одобрених акција;

4) променама права или повластица било које класе акција;

5) статусним променама и променама правне форме;

6) стицању и располагању имовином велике вредности;

7) расподели добити и покрићу губитака;

8) усвајању финансијских извештаја, као и извештаја ревизора ако су финансијски извештаји били предмет ревизије;

9) усвајању извештаја одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

10) накнадама директорима, односно члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, односно правилима за њихово одређивање, укључујући и накнаду која се исплаћује у акцијама и другим хартијама од вредности друштва;

11) именовању и разрешењу директора;

12) именовању и разрешењу чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно;

13) покретању поступка ликвидације, односно подношењу предлога за стечај друштва;

14) избору ревизора и накнади за његов рад;

15) другим питањима која су у складу са овим законом стављена на дневни ред седнице скупштине;

16) другим питањима у складу са овим законом и статутом.

Седнице скупштине

Члан 330

Седнице скупштине могу бити редовне или ванредне.

Дан акционара

Члан 331

Дан акционара је дан на који се утврђује списак акционара који имају право на учешће у раду седнице скупштине и пада на десети дан пре дана одржавања те седнице.

Списак акционара из става 1. овог члана друштво утврђује на основу извода из јединствене евиденције акционара Централног регистра.

Акционар са списка из става 1. овог члана који након дана акционара на треће лице пренесе своје акције задржава право да учествује у раду те седнице скупштине по основу акција које је поседовао на дан акционара.

Одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно дужан је да сваком акционару са списка из става 1. овог члана на његов писани захтев, који може бити послат и електронским путем, без одлагања, а најкасније наредног радног дана од дана пријема захтева, достави тај списак у писаној или електронској форми.

Изузетно од става 4. овог члана, у случају јавног акционарског друштва које има преко 10.000 акционара на дан акционара, сматраће се да је друштво извршило обавезу из тог става ако акционарима који су поднели захтев омогући увид у списак из става 1. овог члана у просторијама друштва почев од наредног радног дана од дана акционара па до радног дана који претходи дану одржавања седнице скупштине, о чему је дужно да обавести акционаре у позиву за седницу скупштине.

Место одржавања седнице

Члан 332

Седница се по правилу одржава у седишту друштва.

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно може одлучити да се седница скупштине одржи и на другом месту ако је то потребно ради олакшане организације седнице скупштине.

Председник скупштине

Члан 333

Седницом скупштине председава председник скупштине одређен статутом, односно лице које скупштина на свакој седници бира у складу са статутом или пословником скупштине, а ако статут и пословник скупштине не прописују поступак за избор председника скупштине председник скупштине је лице које поседује или представља највећи појединачни број гласова обичних акција у односу на укупан број гласова присутних акционара са обичним акцијама.

Ако је статутом скупштине предвиђено да председника скупштине бира скупштина, статутом или пословником скупштине може се одредити да једном изабран председник скупштине врши ту функцију и на свим наредним седницама скупштине, до избора новог председника у складу са статутом односно пословником скупштине.

Изузетно, седницом скупштине председава лице које је суд у складу са чланом 339. овог закона одредио да врши функцију председника скупштине.

Пословник скупштине

Члан 334

Скупштина на првој седници на предлог председника скупштине или акционара који поседују или представљају најмање 10% гласова присутних акционара већином гласова присутних акционара усваја пословник о раду скупштине (пословник скупштине), осим ако је већа већина предвиђена статутом.

Пословником скупштине ближе се утврђује начин рада и одлучивања скупштине у складу са овим законом и статутом.

Скупштина на свакој седници може, на предлог председника скупштине или акционара који поседују или представљају најмање 10% гласова присутних акционара, већином из става 1. овог члана усвојити измене и допуне пословника скупштине.

Позив за седницу

Члан 335

Позив акционарима за седницу скупштине (у даљем тексту: позив за седницу) садржи нарочито:

1) дан слања позива;

2) време и место одржавања седнице;

3) предлог дневног реда седнице, са јасном назнаком о којим тачкама дневног реда се предлаже да скупштина донесе одлуку и навођењем класе и укупног броја акција која о тој одлуци гласа и већини која је потребна за доношење те одлуке;

4) обавештење о начинима на који се могу преузети материјали за седницу;

5) поуку о правима акционара у вези са учешћем у раду скупштине и јасно и прецизно обавештење о правилима за њихово остваривање, која правила морају бити у складу са овим законом, статутом и пословником скупштине;

6) формулар за давање пуномоћја, ако је друштво прописало обавезну употребу тог формулара у складу са чланом 344. овог закона;

7) обавештење о дану акционара и објашњење да само акционари који су акционари друштва на тај дан имају право на учешће у раду скупштине.

Обавештење из става 1. тачка 7) овог члана нарочито садржи:

1) податке о правима акционара на предлагање дневног реда и правима на постављање питања, уз навођење рокова у којима се та права могу користити, при чему то обавештење може да садржи и само те рокове под условом да је у њему јасно наведено да су детаљне информације о коришћењу тих права доступне на интернет страници друштва;

2) опис процедуре за гласање преко пуномоћника, а нарочито информацију о начину на који друштво омогућава акционарима доставу обавештења о именовању пуномоћника електронским путем;

3) опис процедуре за гласање у одсуству, као и за гласање електронским путем ако је то предвиђено статутом, укључујући и формуларе за такво гласање.

Позив за седницу упућује се лицима која су акционари друштва на дан на који је одбор директора, односно надзорни одбор донео одлуку о сазивању скупштине, односно на дан доношења одлуке суда ако се седница скупштине сазива по налогу суда, и то:

1) на адресе акционара из јединствене евиденције акционара, а достављање се сматра извршеним даном слања препоручене пошиљке поштом на ту адресу, односно електронском поштом ако је акционар дао писану сагласност за такав начин слања или

2) објављивањем на интернет страници друштва и на интернет страници регистра привредних субјеката.

Јавно акционарско друштво дужно је да позив за седницу објави и на интернет страници регулисаног тржишта, односно мултилатералне трговачке платформе где су укључене његове акције, а објаву увек врши и на својој интернет страници.

Објава у складу са ставом 3. тачка 2) и ставом 4. овог члана мора трајати најмање до дана одржавања седнице.

Статутом друштва се може предвидети да се позив за седницу упућује и објављивањем у најмање једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Друштво није дужно да у позиву за седницу наведе елементе из става 1. тач. 4), 6) и 7) овог члана, ако у позиву за седницу назначи интернет странице са којих се могу преузети ти подаци, односно документи.

Друштво је у обавези да сноси све трошкове објављивања и слања позива за седницу.

Ако из техничких разлога друштво није у могућности да формуларе из става 2. тачка 3) овог члана објави на својој интернет страници, друштво је у обавези да на својој интернет страници назначи на који начин се ти формулари могу прибавити у папирној форми, у ком случају је у обавези да те формуларе достави путем поште и без икакве накнаде сваком акционару који то затражи.

Материјали за седницу скупштине морају се ставити на располагање акционарима истовремено са слањем позива:

1) личним преузимањем или путем пуномоћника, у седишту друштва у редовно радно време или

2) на интернет страници друштва, тако да их акционари могу преузети у целости.

Статутом се могу предвидети и додатни начини за стављање на располагање материјала за седницу акционарима друштва.

Јавно акционарско друштво је дужно да на својој интернет страници, уз позив за седницу, објави и укупан број акција и права гласа на дан објаве позива, укључујући и број акција сваке класе која има право гласа по тачкама дневног реда седнице.

Седница скупштине друштва које није јавно акционарско друштво може се одржати и без примене одредаба овог члана ако сви акционари присуствују седници и ако се ни један акционар томе не противи.

Дневни ред

Члан 336

Дневни ред утврђује се одлуком о сазивању седнице скупштине коју доноси одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

Скупштина може одлучивати и расправљати само о тачкама на дневном реду.

Право на предлагање допуне дневног реда

Члан 337

Један или више акционара који поседују најмање 5% акција са правом гласа може одбору директора, односно надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно предложити додатне тачке за дневни ред седнице о којима предлажу да се расправља, као и додатне тачке о којима се предлаже да скупштина донесе одлуку, под условом да образложе тај предлог или да доставе текст одлуке коју предлажу.

Предлог из става 1. овог члана даје се писаним путем, уз навођење података о подносиоцима захтева, а може се упутити друштву најкасније 20 дана пре дана одржавања редовне седнице скупштине, односно десет дана пре одржавања ванредне седнице скупштине.

Јавно акционарско друштво је дужно да предлог из става 1. овог члана објави на интернет страници друштва најкасније наредног радног дана од дана пријема предлога.

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, прихвати предлог из става 1. овог члана, друштво је у обавези да нови дневни ред без одлагања достави акционарима који имају право на учешће у раду скупштине на начин предвиђен у члану 335. ст. 3. до 5. овог закона.

Допуна дневног реда по налогу суда

Члан 338

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, не прихвати предлог из члана 337. овог закона у року од три дана од дана пријема предлога, подносилац предлога има право да у даљем року од три дана захтева да надлежни суд у ванпарничном поступку наложи друштву да предложене тачке стави на дневни ред скупштине.

Одлуком којом усваја захтев из става 1. овог члана суд одређује нове тачке дневног реда и одлуку одмах, а најкасније наредног радног дана, доставља друштву које је дужно да ту одлуку без одлагања достави акционарима који имају право на учешће у раду скупштине на начин предвиђен у члану 335. ст. 3. до 5. овог закона.

Суд може, према околностима случаја, одлучити да се одлука из става 2. овог члана објави о трошку друштва у најмање једном високотиражном дневном листу које се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Ако нове тачке дневног реда обухватају и предлог за доношење одређених одлука, одлука суда из става 2. овог члана мора садржати и текст тих одлука.

Поступак из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева у суду.

Жалба на одлуку из става 2. овог члана не задржава извршење.

Одржавање седнице по налогу суда

Члан 339

Ако се редовна седница не одржи у року прописаном овим законом, акционар који има право на учешће у раду скупштине, директор или члан надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно може у року од три месеца од истека рока за одржавање редовне седнице захтевати да суд у ванпарничном поступку наложи одржавање те седнице.

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, пропусти да донесе одлуку по захтеву акционара за сазивање ванредне седнице у року од осам дана од дана пријема захтева, односно ако у том року одбије захтев, и о томе у истом року не обавести подносиоца захтева, као и ако се ванредна седница не одржи у року од 30 дана од дана пријема захтева, сваки подносилац захтева може у даљем року од 30 дана захтевати да суд у ванпарничном поступку наложи одржавање те седнице.

Сматраће се да је захтев из става 2. овог члана примљен од стране друштва по истеку три дана од дана слања захтева ако је послат на седиште друштва препорученом поштом.

Одлука суда којом се налаже одржавање седнице из ст. 1 или 2. овог члана садржи место и време одржавања седнице, начин оглашавања одржавања седнице и позивања акционара, као и дневни ред седнице.

Ако нађе да је то оправдано према околностима случаја, суд може одлуком из става 4. овог члана именовати и лице које ће, у складу са одлуком суда, огласити одржавање седнице, извршити позивање акционара на седницу, те председавати седницом.

Трошкове предузимања радњи из става 4. овог члана и трошкове лица из става 5. овог члана дужан је да, према одлуци суда, предујми подносилац захтева.

Суд ће одлуком из става 4. овог члана обавезати друштво да сноси трошкове из става 6. овог члана, као и све трошкове организације те седнице.

Поступак по захтеву из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Гласање у одсуству

Члан 340

Акционари могу да гласају писаним путем без присуства седници, уз оверу свог потписа на формулару за гласање у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Статутом се може искључити обавеза овере потписа из става 1. овог члана.

Акционар који је гласао у одсуству сматра се присутним на седници приликом одлучивања о тачкама дневног реда по којима је гласао.

Учешће у раду скупштине електронским путем

Члан 341

Статутом или пословником скупштине може се омогућити учешће у раду скупштине и електронским путем и то:

1) преносом седнице скупштине у стварном времену;

2) двосмерним преносом скупштине у стварном времену, путем којег се омогућава обраћање акционара скупштини са друге локације;

3) механизмом за гласање електронским путем, било пре било током седнице, без потребе да се именује пуномоћник који је физички присутан на седници.

Ако друштво у складу са ставом 1. овог члана омогући учешће у раду скупштине електронским путем, такво учешће може бити ограничено само услед потребе идентификације акционара и сигурности електронске комуникације, и то само у мери у којој су таква ограничења потребна за постизање тих циљева.

Ако приликом преноса седнице скупштине из става 1. тачка 1) овог члана настану сметње у преносу, председник скупштине је дужан да прекине седницу за време трајања тих сметњи.

Право на постављање питања и добијање одговора

Члан 342

Акционар који има право на учешће у раду скупштине има право да директорима, и члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, постави питања која се односе на тачке дневног реда седнице, као и друга питања у вези са друштвом само у мери у којој су одговори на та питања неопходни за правилну процену питања која се односе на тачке дневног реда седнице.

Ако се на седници скупштине матичног друштва расправља и о консолидованом финансијском извештају, право на постављање питања постоји и у односу на пословање повезаних друштава која су укључена у консолидовани финансијски извештај.

Директор, односно члан надзорног одбора дужан је да акционару пружи одговор на постављено питање из става 1. овог члана током седнице.

Изузетно од става 3. овог члана, одговор се може ускратити ако:

1) би се разумно могло закључити да би давањем одговора могла бити нанета штета друштву или са њиме повезаном лицу;

2) би давањем одговора било учињено кривично дело;

3) је одговарајућа информација доступна на интернет страници друштва у форми питања и одговора најмање седам дана пре дана одржавања седнице.

Статутом и пословником скупштине може се уредити поступак за постављање питања из става 1. овог члана искључиво ради омогућавања идентификације акционара, одржавања реда на седници, одговарајуће припреме седнице, као и заштите пословне тајне и пословних интереса друштва.

Директор, односно члан надзорног одбора може дати један одговор на више питања која имају исту садржину.

У случају да директор, односно члан надзорног одбора ускрати давање одговора акционару, та чињеница и разлог из којег је ускраћено давање одговора унеће се у записник са седнице.

Давање одговора по налогу суда

Члан 343

У случају из члана 342. став 7. овог закона ако је по тачки дневног реда у вези са којом је постављено питање на које је ускраћен одговор донета одлука скупштине, акционар којем је ускраћен одговор има право да у року од осам дана од дана одржавања седнице захтева да надлежни суд у ванпарничном поступку наложи друштву да му достави одговор на постављено питање у року од осам дана.

Право из става 1. овог члана има и сваки акционар који је на записник изјавио да сматра да је одговор неоправдано ускраћен.

Поступак из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Пуномоћје за гласање

Члан 344

Акционар има право да путем пуномоћја овласти одређено лице да у његово име учествује у раду скупштине, укључујући и право да у његово име гласа (у даљем тексту: пуномоћје за гласање).

Пуномоћник из става 1. овог члана има иста права у погледу учешћа у раду седнице скупштине као и акционар који га је овластио.

Друштво не може да пропише посебне услове које мора да испуњава пуномоћник нити ограничити њихов број.

Ако је пуномоћје за гласање издато већем броју лица, сматраће се да је свако од пуномоћника понаособ овлашћен за гласање.

Ако седници приступи више од једног пуномоћника истог акционара по основу истих акција, друштво ће као пуномоћника прихватити лице са најкаснијим датумом на пуномоћју за гласање, а ако има више од једног пуномоћја за гласање која имају исти најкаснији датум друштво је овлашћено да као пуномоћника прихвати само једно од тих лица.

Пуномоћје за гласање даје се у писаној форми и садржи нарочито:

1) име, односно пословно име акционара, са свим подацима из члана 265. став 1. тачка 1) овог закона;

2) име пуномоћника, са свим подацима из члана 265. став 1. тачка 1) овог закона;

3) број, врсту и класу акција за које се пуномоћје издаје.

Ако физичко лице даје пуномоћје за гласање оно мора бити оверено у складу са законом којим се уређује овера потписа, осим ако је та обавеза искључена статутом.

Пуномоћје за гласање може се дати и електронским путем, ако је друштво омогућило такав начин давања пуномоћја.

Јавно акционарско друштво је дужно да омогући давање пуномоћја за гласање електронским путем.

Ако се пуномоћје даје електронским путем оно мора бити потписано квалификованим електронским потписом у складу са законом којим се уређује електронски потпис.

Статутом јавног друштва мора се предвидети најмање један начин на који акционар или пуномоћник може обавестити друштво о датом пуномоћју за гласање електронским путем, при чему се могу прописивати само формални захтеви који су неопходни за идентификацију акционара и утврђивање садржине пуномоћја за гласање.

Друштво може прописати обавезну употребу одређеног формулара за давање пуномоћја, под условом да тај формулар омогућава давање пуномоћја са инструкцијама по свакој тачки дневног реда.

Статутом или пословником скупштине може се предвидети да су акционар или пуномоћник дужни да копију пуномоћја доставе друштву пре дана одржавања седнице, с тим што као последњи дан за доставу пуномоћја за гласање не може бити одређен дан који претходи дану одржавања седнице више од три радна дана.

Ако пуномоћје за гласање садржи упутства или налоге за остваривање права гласа, пуномоћник је дужан да поступа по њима, а ако пуномоћје не садржи упутство пуномоћник је дужан да гласа савесно и у најбољем интересу акционара.

Налози и упутства из става 14. овог члана морају бити јасни и прецизни и дати по тачкама дневног реда.

Након одржавања седнице, пуномоћник је дужан да обавести акционара о начину на који је гласао на седници.

Пуномоћник је одговоран за штету акционару ако право гласа врши у супротности са одредбом става 14. овог члана и та одговорност се не може унапред или накнадно ограничити или искључити.

Ако је у пуномоћју за гласање наведено да се даје за једну седницу скупштине, оно важи и за поновљену седницу.

Ако у пуномоћју за гласање није наведено да се даје за једну седницу скупштине, оно важи и за све наредне седнице скупштине до опозива, односно до истека периода на који је дато.

Пуномоћје за гласање није преносиво.

Ако је пуномоћник правно лице, оно право гласа врши преко свог законског заступника или другог за то посебно овлашћеног лица, које може искључиво бити члан органа тог правног лица или његов запослени.

Ко може бити пуномоћник

Члан 345

Пуномоћник из члана 344. овог закона може бити свако пословно способно лице.

Изузетно, ако је управљање друштвом дводомно пуномоћник не може бити лице које је директор или члан надзорног одбора друштва.

У јавном акционарском друштву пуномоћник акционара не може бити лице које је:

1) контролни акционар друштва или је лице које је под контролом контролног акционара или

2) директор или члан надзорног одбора друштва, или лице које има то својство у другом друштву које је контролни акционар друштва или у друштву које је под контролом контролног акционара или

3) запослени у друштву или лице које има то својство у другом друштву које је контролни акционар друштва или у друштву које је под контролом контролног акционара или

4) лице које се у складу са чланом 62. овог закона сматра повезаним лицем са физичким лицем из тач. 1) до 3) овог става или

5) ревизор друштва или запослени у лицу које обавља ревизију друштва, или лице које има то својство у другом друштву које је контролни акционар друштва или у друштву које је под контролом контролног акционара.

Одредбе става 3. тач. 1) до 4) овог члана не примењују се на пуномоћника контролног акционара.

Пуномоћје за више акционара

Члан 346

Ако је једно лице овлашћено од стране више акционара као пуномоћник за гласање, оно може вршити право гласа различито за сваког од тих акционара.

Посебно правило за пуномоћнике које предлаже друштво

Члан 347

Ако је у позиву за седницу акционарима предложено једно или више лица којима акционари могу дати пуномоћје за гласање, за свако од тих лица се у том позиву морају навести све чињенице и околности од значаја за утврђивање постојања сукоба интереса из члана 345. овог закона.

Лица из става 1. овог члана дужна су да одбор директора, односно извршни и надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно обавесте о свим чињеницама и околностима из става 1. овог члана одмах по сазнању о постојању тих чињеница или околности.

Посебно правило за банке које воде збирне или кастоди рачуне

Члан 348

Банка која води збирне или кастоди рачуне која се у јединственој евиденцији акционара води као акционар у своје име а за рачун својих клијената сматра се пуномоћником за гласање у односу на те своје клијенте под условом да приликом приступања на седницу презентује писано пуномоћје за гласање, односно налог за заступање издат од стране тих клијената.

Банка из става 1. овог члана може вршити право гласа у односу на сваког од својих клијената посебно.

Пуномоћје за гласање, односно налог за заступање мора се попунити у целости приликом издавања и може садржати само елементе или изјаве које се односе на вршење права гласа.

Ако клијент не изда одређена упутства за гласање, пуномоћје за гласање може дати право банци да гласа само:

1) у складу са предлогом који је сама банка дала клијенту у погледу вршења права гласа или

2) у складу са предлозима одбора директора друштва, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

Банка из става 1. овог члана је дужна да најмање једном годишње све клијенте из става 1. овог члана обавести о томе да су овлашћени да пуномоћје за гласање опозову или измене у свако доба.

Банка из става 1. овог члана је у обавези да клијентима из става 1. овог члана омогући коришћење формулара, који могу бити и електронски, за давање пуномоћја за гласање, односно налога за заступање.

Банка из става 1. овог члана је у обавези да три године од дана одржавања седнице чува копије свих налога за заступање и датих пуномоћја за гласање, у папирној или електронској форми, као и да током тог периода на захтев акционара који је издао налог за заступање, односно пуномоћје за гласање издају писану потврду о томе да ли су поступили у складу са налозима, односно упутствима датим у пуномоћју.

Банка из става 1. овог члана је у обавези да поштује и друге обавезе у погледу поступања на седницама скупштине акционара и пуномоћја за гласање прописане законом или одређене одлукама Комисије за хартије од вредности.

Измена или опозив пуномоћја за гласање

Члан 349

Акционар може да измени или опозове пуномоћје у сваком тренутку до дана одржавања седнице писаним путем, под условом да о томе до дана одржавања седнице обавести пуномоћника и друштво.

Измена или опозив пуномоћја за гласање врши се сходном применом одредаба овог закона о давању пуномоћја.

Сматра се да је пуномоћје опозвано ако акционар лично приступи седници скупштине.

Приступање на седницу

Члан 350

Статутом или пословником скупштине може се одредити начин идентификације акционара и њихових пуномоћника која присуствују седници и који учествују у њеном раду.

Процедура одређена у складу са ставом 1. овог члана мора бити ограничена искључиво на утврђивање идентитета лица и то само у мери у којој је то потребно ради остварења тог циља.

Ако статутом и пословником скупштине није одређена процедура из става 1. овог члана, идентитет лица која приступају на седницу утврђује се:

1) за физичка лица, увидом у лични идентификациони документ са сликом на лицу места;

2) за правна лица, доказом о својству овлашћеног лица тог правног лица и увидом у лични идентификациони документ са сликом на лицу места.

Доказом из става 3. тачка 2) овог члана сматра се извод из одговарајућег регистра, и посебно овлашћење које гласи на име тог лица ако то лице није уписано у изводу из регистра као заступник друштва.

Кворум

Члан 351

Кворум за седницу скупштине чини обична већина од укупног броја гласова класе акција са правом гласа по предметном питању, ако статутом није одређена већа већина.

Сопствене акције дате класе, као и акције дате класе чије је право гласа суспендовано, не узимају се у обзир приликом утврђивања кворума.

У кворум се рачунају и гласови акционара који су гласали у одсуству или електронским путем.

Кворум на седници скупштине утврђује се пре почетка рада скупштине.

Скупштина може одлучивати по предметном питању само ако седници скупштине присуствују или су на њој представљени акционари који поседују или представљају потребан број гласова класе акција са правом гласа по том питању.

Поновљена седница

Члан 352

Ако је седница скупштине акционарског друштва одложена због недостатка кворума, може бити поново сазвана са истим дневним редом тако да се одржи најкасније 30, а најраније 15 дана рачунајући од дана неодржане седнице (поновљена седница).

Позив за поновљену седницу упућује се акционарима најкасније десет дана пре дана предвиђеног за одржавање поновљене седнице.

Ако је дан одржавања поновљене седнице унапред одређен у позиву за неодржану седницу, поновљена седница ће бити одржана на тај дан.

Дан из става 3. овог члана не може бити дан који пада раније од осмог ни касније од тридесетог дана рачунајући од дана неодржане седнице.

Дан акционара неодржане седнице важи и за поновљену седницу.

Кворум за поновљену седницу

Члан 353

Поновљена редовна седница може бити одржана и ако није испуњен услов кворума из члана 351. овог закона, ако статутом није другачије одређено.

Кворум за поновљену ванредну седницу чини једна трећина од укупног броја гласова акција са правом гласа по предметном питању, ако статутом није одређен већи број гласова.

Ако на поновљеној седници скупштине нема потребног кворума или се она не одржи у прописаном року, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно у обавези је да сазове нову седницу скупштине.

Већина за доношење одлука на поновљеној седници

Члан 354

Одлуке на поновљеној седници доносе се већином прописаном овим законом и статутом, која у случају јавног акционарског друштва не може бити мања од једне четвртине од укупног броја гласова акција са правом гласа по предметном питању.

Комисија за гласање

Члан 355

Председник скупштине именује записничара и чланове комисије за гласање, ако статутом или пословником скупштине није другачије одређено.

Комисија за гласање која се састоји од најмање три члана:

1) утврђује списак лица која учествују у раду седнице, а посебно акционара и њихових пуномоћника, при чему посебно наводи које акционаре ти пуномоћници заступају, осим у случају акционара чије акције кастоди банка држи у своје име а њихов рачун;

2) утврђује укупан број гласова и број гласова сваког од присутних акционара и пуномоћника, као и постојање кворума за рад скупштине;

3) утврђује ваљаност сваког пуномоћја и упутства у сваком пуномоћју;

4) броји гласове;

5) утврђује и објављује резултате гласања;

6) предаје гласачке листиће одбору директора, односно извршном одбору ако је управљање друштвом дводомно на чување;

7) врши и друге послове у складу са статутом и пословником скупштине.

Комисија за гласање дужна је да поступа непристрасно и савесно према свим акционарима и пуномоћницима и о свом раду подноси потписани писани извештај.

Чланови комисије за гласање не могу бити директори, чланови надзорног одбора, кандидати за те функције, као ни са њима повезана лица.

Резултати гласања

Члан 356

Председник скупштине је дужан да за сваку одлуку о којој су акционари гласали утврди укупан број акција акционара који су учествовали у гласању, проценат основног капитала који те акције представљају, укупан број гласова и број гласова за и против те одлуке као и број гласова акционара који су се уздржали од гласања.

Изузетно од става 1. овог члана, у јавним акционарским друштвима председник скупштине је овлашћен да утврди само постојање потребне већине за доношење одређене одлуке ако се томе не противи ниједан присутни акционар.

Јавно акционарско друштво је у обавези да најкасније у року од три дана од дана одржане седнице на својој интернет страници објави донете одлуке и резултате гласања по свим тачкама дневног реда о којима су акционари гласали.

Информације из става 3. овог члана морају да буду доступне на интернет страници друштва најмање 30 дана.

Друштво које не поступи у складу са ст. 3. и 4. овог члана дужно је да сваком акционару на захтев достави информације из става 3. овог члана у року од осам дана од дана пријема захтева.

Ако друштво пропусти да поступи у складу са ставом 5. овог члана, подносилац захтева може у даљем року од 30 дана тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку наложи друштву да достави предметне информације.

Гласање посебних класа акција

Члан 357

Ако је по одређеним тачкама дневног реда потребно да гласају посебне класе акционара, то гласање се може одржати у оквиру рада седнице скупштине или на посебно сазваној седници скупштине акционара те класе (посебна седница скупштине) ако то захтевају акционари посебне класе акција који представљају најмање 10% од укупног броја гласова акција које имају право гласа по том питању.

Статутом се може искључити могућност одржавања посебне седнице скупштине.

На сазивање, одржавање, утврђивање кворума и учествовање у раду у посебној седници скупштине примењују се одредбе овог закона о сазивању, одржавању, утврђивању кворума и учествовању у раду обичне седнице скупштине.

Већина за одлучивање

Члан 358

Скупштина доноси одлуке обичном већином гласова присутних акционара који имају право гласа по одређеном питању, осим ако је овим законом или статутом за поједина питања одређен већи број гласова.

Приликом утврђивања броја гласова присутних акционара за потребе утврђивања већине за одлучивање у обзир се узимају и гласови акционара који су гласали писаним или електронским путем.

Уговори о гласању

Члан 359

Уговор којим се акционар или пуномоћник акционара обавезује да ће гласати по предлозима или упутствима друштва, директора или члана надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, ништав је.

Уговор којим се акционар обавезује да ће користити право гласа на одређени начин или да неће гласати, у замену за погодности или друге услуге које му одобри друштво, директор или члан надзорног одбора, ништав је.

Начин гласања

Члан 360

Гласање може бити јавно или тајно.

Статутом, пословником скупштине или одлуком скупштине која важи само за ту седницу предвидеће се начин и поступак гласања.

Ако актима из става 2. овог члана није предвиђен начин гласања, одлуке се доносе јавним гласањем.

У случају тајног гласања, гласачки листићи биће састављени тако да лицима која гласају обезбеде јасан избор.

Комисија за гласање је дужна да, поред послова из члана 355. овог закона, утврди и укупан број гласачких листића, као и број неискоришћених и неважећих листића.

Ако гласачки листић садржи више питања о којима се гласа, непуноважност гласа акционара по једном питању не утиче на пуноважност његових гласова по другим питањима.

Акционар је дужан да по конкретном питању гласа са свим гласовима којима располаже на исти начин, осим у случају кумулативног гласања из члана 384. став 4. овог закона.

Право гласа на основу заложених акција

Члан 361

Право гласа на основу акција датих у залогу има акционар као залогодавац.

Искључење права гласа

Члан 362

Акционар, као и лица која су са њиме повезана, не могу гласати на седници на којој се одлучује о:

1) његовом ослобађању од обавеза према друштву, или о смањењу тих обавеза;

2) покретању или одустајању од спора против њега;

3) одобравању послова у којима тај акционар има лични интерес.

Гласови акционара чије је право гласа искључено у складу са ставом 1. овог члана не узимају се у обзир ни приликом утврђивања кворума.

Записник

Члан 363

Свака одлука скупштине уноси се у записник.

Председник скупштине именује записничара који води записник и председник скупштине је одговоран за уредно сачињавање записника.

Ако друштво има секретара он води записник и одговоран је за уредно сачињавање записника.

Записник са седнице скупштине сачињава се најкасније у року од осам дана од дана њеног одржавања.

Записник садржи:

1) место и дан одржавања седнице;

2) име лица које води записник;

3) имена чланова комисије за гласање;

4) сажети приказ расправе по свакој тачки дневног реда;

5) начин и резултат гласања по свакој тачки дневног реда по којој је скупштина одлучивала са прегледом донетих одлука;

6) по свакој тачки дневног реда о којој је скупштина гласала: број гласова који су дати, број важећих гласова и број гласова “за”, “против” и “уздржан”;

7) постављена питања акционара и дате одговоре, у складу са чланом 342. овог закона и приговоре несагласних акционара.

Саставни део записника чини списак лица која су учествовала у раду седнице скупштине, као и докази о прописном сазивању седнице.

Записник потписују председник скупштине, записничар, односно секретар друштва ако постоји и сви чланови комисије за гласање.

Председник скупштине, односно секретар друштва ако постоји, дужан је да потписани записник у складу са ставом 6. овог члана у року од три дана од истека рока из става 4. овог члана:

1) достави свим акционарима или

2) објави на интернет страници друштва или интернет страници регистра привредних субјеката, у трајању од најмање 30 дана.

Непоступање на начин прописан овим чланом нема утицаја на пуноважност одлука донетих на седници скупштине, ако се резултат гласања и садржина тих одлука на други начин може утврдити.

7.1.2. Редовна седница скупштине

Одржавање седнице

Члан 364

Редовна седница скупштине одржава се једном годишње, најкасније у року од шест месеци од завршетка пословне године.

Неодржавање редовне седнице нема утицаја на правну ваљаност правних послова, радњи и одлука друштва.

Сазивање седнице и позив за седницу

Члан 365

Редовну седницу скупштине сазива одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

Позив за седницу упућује се најкасније 30 дана пре дана одржавања седнице.

Присуство других лица седници

Члан 366

Редовној седници скупштине по правилу присуствују и учествују у расправи директори и чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, а на ту седницу се позива и ревизор друштва у року из члана 365. став 2. овог закона.

Материјали за седницу

Члан 367

Одбор директора, односно извршни одбор је у обавези да за седницу скупштине акционарима стави на располагање следеће документе и информације:

1) финансијске извештаје, са мишљењем ревизора ако је ревизија финансијских извештаја обавезна за друштво у складу са законом који се уређује рачуноводство и ревизија;

2) предлог одлуке о расподели добити, ако је остварена;

3) текст предлога сваке одлуке чије се доношење предлаже, са образложењем;

4) текст сваког уговора или другог правног посла који се предлаже за одобрење;

5) детаљан опис сваког питања које се предлаже за расправу, са коментаром или изјашњењем одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

6) у случају јавног акционарског друштва, извештај одбора директора, односно извршног одбора о стању и пословању друштва сачињен у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (годишњи извештај о пословању), као и консолидовани годишњи извештај о стању и пословању друштва ако је друштво дужно да га састави у складу са законом којим се уређује тржиште капитала (консолидовани годишњи извештај о пословању);

7) у случају јавног акционарског друштва, извештај надзорног одбора о пословању друштва и спроведеном надзору над радом извршног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.

Материјали из става 1. тач. 1) до 4) и тачка 6) овог члана претходно се утврђују од стране надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.

Акционарима се поред докумената и информација из става 1. овог члана на располагање могу ставити и други документи и информације за које одбор директора, односно извршни одбор или надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, сматра да су од значаја за рад и одлучивање скупштине.

Изјава о примени кодекса корпоративног управљања

Члан 368

Изјава о примени кодекса корпоративног управљања је саставни део годишњег извештаја о пословању јавног акционарског друштва и садржи нарочито:

1) обавештење о кодексу корпоративног управљања који друштво примењује као и место на којем је његов текст јавно доступан;

2) сва битна обавештења о пракси корпоративног управљања које друштво спроводи, а посебно оне које нису изричито прописане законом;

3) одступања од правила кодекса корпоративног управљања из тачке 1) овог става ако таква одступања постоје и образложење за та одступања.

Објављивање годишњих извештаја о пословању друштва

Члан 369

Јавно акционарско друштво је у обавези да годишњи извештај о пословању и консолидовани годишњи извештај о пословању објави у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, као и да их региструје у складу са законом о регистрацији.

Усвајање годишњих финансијских извештаја и других извештаја

Члан 370

Усвајање годишњих финансијских извештаја или других извештаја из члана 367. став 1. овог закона не утиче на права акционара ако се касније покаже да су ти извештаји били нетачни.

До усвајања годишњих финансијских извештаја скупштина не може донети одлуку о расподели добити, а ако ти извештаји нису усвојени до истека рока за одржавање редовне седнице скупштине из члана 364. став 1. овог закона по истеку тог рока одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно не може доносити одлуку о расподели међудивиденде.

7.1.3. Ванредна седница скупштине

Одржавање седнице

Члан 371

Ванредна седница скупштине одржава се по потреби, као и када је то одређено овим законом или статутом.

У случају да се приликом израде годишњих или других финансијских извештаја које друштво израђује у складу са законом утврди да друштво послује са губитком услед којег је вредност нето имовине друштва постала мања од 50% основног капитала друштва, ванредна седница скупштине се обавезно сазива, а у позиву за ту седницу мора бити наведен разлог сазивања те седнице, као и предлог дневног реда који мора да садржи предлог одлуке о ликвидацији друштва, односно предлог одлуке о другим мерама које је потребно предузети када наступи ситуација због које је седница скупштине и сазвана.

Сазивање седнице

Члан 372

Ванредну седницу сазива одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно:

1) на основу своје одлуке;

2) по захтеву акционара који имају најмање 5% основног капитала друштва, односно акционара који имају најмање 5% акција у оквиру класе која има право гласа по тачкама дневног реда који се предлаже, осим ако је статутом предвиђено ниже учешће у основном капиталу друштва, односно мањи број акција у оквиру класе која има право гласа по тачкама дневног реда који се предлаже.

Захтев из става 1. тачка 2) овог члана мора да садржи податке о сваком подносиоцу захтева у складу са чланом 265. овог закона и образложени предлог дневног реда седнице.

Подносиоци захтева из става 1. тачка 2) овог члана могу бити акционари који су то својство стекли најмање три месеца пре подношења захтева и који то својство задрже до доношења одлуке по захтеву.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, дневни ред ванредне седнице може бити утврђен искључиво према предлогу дневног реда из захтева, осим тачака које нису у делокругу скупштине.

Изузетно од става 1. овог члана, ванредну седницу друштва у ликвидацији сазива ликвидатор друштва.

Слање позива за седницу

Члан 373

Позив за ванредну седницу шаље се најкасније 21 дан пре дана одржавања седнице.

Материјали за седницу

Члан 374

Одбор директора, односно извршни одбор у обавези је да за седницу скупштине припреми и акционарима стави на располагање следеће документе и информације:

1) текст предлога сваке одлуке чије се доношење предлаже, са образложењем;

2) текст сваког уговора или другог правног посла који се предлаже за одобрење;

3) гласачки листић;

4) детаљан опис сваког питања које се предлаже за расправу, са образложењем или изјашњењем одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

Ванредна седница скупштине друштва које није јавно акционарско друштво

Члан 375

У случају друштва које није јавно акционарско друштво, ванредна седница може се одржати и без сазивања, позивања акционара и достављања материјала у складу са чл. 373. до 374. овог закона ако јој присуствују сви акционари са правом гласа по свим тачкама дневног реда и ако се ниједан акционар томе не противи, осим ако је статутом или пословником скупштине другачије одређено.

7.1.4. Побијање одлука скупштине

Право на побијање одлуке

Члан 376

Један или више акционара који су имали право на учешће у раду седнице скупштине могу тужбом надлежном суду побијати одлуку донету на тој седници скупштине и тражити накнаду штете ако:

1) та седница скупштине није била сазвана у складу са овим законом и статутом;

2) је тај акционар од стране друштва или уз знање било ког директора или члана надзорног одбора био онемогућен да учествује у раду седнице на којој је одлука донета;

3) одлука скупштине из других разлога није донета у складу са овим законом, статутом или пословником скупштине;

4) је одлука скупштине супротна закону или статуту;

5) било који акционар вршењем свог права гласа има намеру да за себе или треће лице прибави корист на штету друштва или других акционара кроз доношење или извршење те одлуке;

6) у другим случајевима у складу са овим законом.

Тужбу из става 1. овог члана може поднети и сваки директор или члан надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, ако би извршењем те одлуке:

1) учинио кривично дело или друго дело кажњиво по закону; или

2) био одговоран за штету према друштву или трећем лицу.

Тужба из става 1. овог члана може се поднети у року од 30 дана од дана сазнања за одлуку скупштине, односно од дана регистрације ако је одлука била регистрована у складу са законом о регистрацији, али не касније од три месеца од дана када је одлука донета.

Право на подношење тужбе из става 1. овог члана нема акционар који је:

1) престао да буде акционар друштва након дана акционара;

2) гласао за предложену одлуку, ако је ту чињеницу могуће доказати увидом у записник са седнице или извештај комисије за гласање;

3) присуствовао седници, ако одлуку побија у складу са ставом 1. тачка 2) овог члана.

Ако током поступка по тужби из става 1. овог члана тужилац престане да буде акционар друштва, надлежни суд ће одбацити захтев за поништај одлуке, а одлучити о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен.

Последице поднете тужбе за побијање одлуке

Члан 377

Подношење тужбе за побијање одлуке не спречава њено извршење, нити регистрацију те одлуке, односно регистрацију промене на основу те одлуке, у складу са законом о регистрацији.

Надлежни суд може на захтев тужиоца одредити привремену меру забране извршења, односно регистрације из става 1. овог члана.

На захтев лица које је поднело тужбу за побијање одлуке региструје се забележба спора у складу са законом о регистрацији.

Поступак по тужби

Члан 378

Поступак по тужби за побијање одлуке је хитан.

Ако је поднето више од једне тужбе за побијање исте одлуке, поступци се спајају.

Последице одлуке суда којом се поништава одлука

Члан 379

Пресуда у делу којим се одлука поништава има дејство према друштву, акционарима, директорима и члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

Ако је поништена одлука била регистрована у складу са законом о регистрацији, надлежни суд пресуду из става 1. овог члана по правноснажности доставља регистру привредних субјеката ради регистрације у складу са законом о регистрацији.

У случају из става 1. овог члана трећа савесна лица задржавају права која су стекла на основу поништене одлуке односно њеног извршења.

Побијање одлуке о усвајању годишњих финансијских извештаја друштва

Члан 380

Ако је пресудом поништена одлука о усвајању годишњих финансијских извештаја друштва, сматраће се да је и одлука о расподели добити за ту пословну годину поништена истом пресудом и акционари ће бити у обавези да сву дивиденду примљену по основу те одлуке врате друштву у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Када одлука неће бити поништена

Члан 381

Одлука скупштине неће бити поништена:

1) ако се одлуком врши мање значајна повреда статута или пословника скупштине, а као резултат одлуке или њеног извршења право тужиоца или другог лица које има право на подношење тужбе у складу са чланом 376. овог закона није повређено или је повређено у мањој мери;

2) ако су у раду скупштине учествовали акционари који нису имали право на учешће у раду скупштине у складу са овим законом, осим ако је то учешће било од одлучујућег значаја за формирање кворума за рад скупштине или доношење те одлуке;

3) у случају неважећих појединачних гласова или погрешног бројања гласова, осим ако су били одлучујући у смислу постизања кворума или потребне већине за доношење одлуке;

4) у случају непотпуности или нетачности записника, осим ако је тиме онемогућено утврђивање садржине донете одлуке односно утврђивање основа за њено побијање;

5) ако је замењена другом одлуком која је донета у складу са овим законом, статутом и пословником;

6) у случају одлуке о новој емисији хартија од вредности јавном понудом, ако је емисија успела у смислу закона који уређује тржиште капитала;

7) у случају статусне промене, из разлога несразмере у замени удела, односно акција.

У случају из става 1. овог члана суд ће одлучити о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен.

У случају из става 1. тачка 5) овог члана суд ће пресудом обавезати тужено друштво да сноси трошкове спора и одлучиће о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен, а трећа савесна лица задржавају права која су стекла на основу замењене одлуке, односно њеног извршења.

7.2. Једнодомно управљање

Услови и ограничења за обављање дужности директора

Члан 382

Директор може бити свако пословно способно лице.

Статутом се могу одредити и други услови које одређено лице мора испунити да би било директор.

Директор не може бити лице:

1) које је директор или члан надзорног одбора у више од пет друштава;

2) које је осуђено за кривично дело против привреде, током периода од пет година рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се у тај период не урачунава време проведено на издржавању казне затвора;

3) коме је изречена мера безбедности забрана обављања делатности која представља претежну делатност друштва, за време док траје та забрана.

Број директора

Члан 383

Друштво има једног или више директора, чији број се одређује статутом.

Ако друштво има три или више директора, они чине одбор директора друштва.

На друштво које има једног или два директора сходно се примењују одредбе овог закона о одбору директора, осим одредаба о седницама одбора директора.

Јавно акционарско друштво има одбор директора, који се састоји од најмање три директора.

Директор се региструје у складу са законом о регистрацији.

Именовање директора

Члан 384

Директоре именује скупштина.

Предлог кандидата за директора може дати:

1) директор, односно одбор директора;

2) комисија за именовање, ако постоји;

3) акционари који имају право на предлагање дневног реда седнице скупштине.

У јавном акционарском друштву предлог кандидата за директора могу дати комисија за именовање и акционари који имају право на предлагање дневног реда седнице скупштине.

У јавном акционарском друштву директори се именују кумулативним гласањем, ако је то предвиђено статутом.

Мандат директора

Члан 385

Директори се именују на период одређен статутом, који не може бити дужи од четири године (мандат директора).

Ако статутом или одлуком скупштине о именовању директора није одређена дужина трајања мандата директора, мандат траје четири године.

По истеку мандата, директор може бити поново именован.

Кооптација директора

Члан 386

Ако се број директора смањи испод броја директора који је одређен статутом, преостали директори могу именовати лице, односно лица која ће вршити дужност директора до именовања недостајућих директора од стране скупштине (кооптација), осим ако је статутом другачије одређено.

Број лица именованих у складу са ставом 1. овог члана не може бити већи од два.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се број изабраних директора смањи испод половине броја директора који је одређен статутом, или ако није довољан за доношење одлука или заједничко заступање, преостали директори су дужни да без одлагања, а најкасније у року од осам дана, сазову скупштину ради именовања недостајућих директора.

Директору који је именован кооптацијом мандат престаје на првој наредној седници скупштине, а не може бити ангажован под условима који су повољнији за њега у односу на услове које је имао директор уместо кога је именован.

Извршни и неизвршни директори

Члан 387

Директори могу бити:

1) извршни директори;

2) неизвршни директори.

Ако друштво има мање од три директора, сваки директор је извршни директор.

Јавно акционарско друштво мора имати неизвршне директоре, чији број мора бити већи од броја извршних директора.

Надлежност извршних директора

Члан 388

Извршни директори воде послове друштва и законски су заступници друштва, осим ако је статутом одређено да само поједини извршни директори заступају друштво.

Ако друштво има два или више извршних директора, они воде послове и заступају друштво заједнички, ако статутом или одлуком скупштине није другачије одређено.

Правни посао или радња предузета према једном извршном директору овлашћеном за заступање сматра се да је предузета према друштву.

Извршни директори се у вођењу послова друштва морају придржавати ограничења која су одређена овим законом, статутом, одлукама скупштине или одлукама одбора директора.

Статутом, одлуком скупштине или одлуком одбора директора могу се поједини или сви извршни директори ограничити у заступању друштва и супотписом прокуристе.

Извршни директор не може издати пуномоћје за заступање нити заступати друштво у спору у којем је супротна страна, а у случају да друштво нема другог извршног директора који је овлашћен да заступа друштво, то пуномоћје издаје скупштина.

Генерални директор

Члан 389

Директори могу именовати једног од извршних директора овлашћених за заступање друштва за генералног директора друштва.

Генерални директор друштва координира рад извршних директора и организује пословање друштва.

Статутом или одлуком скупштине могу се дефинисати услови које директор мора испуњавати да би могао бити именован за генералног директора и ближе уредити његова овлашћења и надлежности.

Неизвршни директори

Члан 390

Неизвршни директори надзиру рад извршних директора, предлажу пословну стратегију друштва и надзиру њено извршавање.

Неизвршни директори одлучују о давању одобрења у случајевима постојања личног интереса извршног директора друштва у складу са чланом 66. овог закона.

Ограничење за обављање дужности неизвршног директора

Члан 391

Неизвршни директор не може бити лице које је запослено у друштву.

Независни директори

Члан 392

Јавно акционарско друштво има најмање једног неизвршног директора који је истовремено и независан од друштва (независни директор).

Независни директор је лице које није повезано лице са директорима и које у претходне две године није:

1) било извршни директор или запослено у друштву, или у другом друштву које је повезано са друштвом у смислу овог закона;

2) било власник више од 20% основног капитала, запослено или на други начин ангажовано у другом друштву које је од друштва остварило више од 20% годишњег прихода у том периоду;

3) примило од друштва, или од лица која су повезана са друштвом у смислу овог закона, исплате односно потраживало од тих лица износе чија је укупна вредност већа од 20% његових годишњих прихода у том периоду;

4) било власник више од 20% основног капитала друштва које је повезано са друштвом у смислу овог закона;

5) било ангажовано у вршењу ревизије финансијских извештаја друштва.

Ако независни директор током трајања мандата престане да испуњава услове из става 2. овог члана, том лицу престаје својство независног директора и оно наставља да обавља дужност као неизвршни директор ако испуњава услове за неизвршног директора, односно као извршни директор ако испуњава услове за извршног директора.

Ако лице из става 3. овог члана не испуњава услове да буде директор друштва, сматра се да му је престао мандат директора даном престанка испуњености тих услова.

Ако јавно акционарско друштво из било ког разлога остане без најмање једног независног директора, преостали директори су у обавези да, ако не именују недостајућег независног директора путем кооптације, у року од 30 дана од дана сазнања за разлог престанка својства независног директора сазову ванредну седницу скупштине ради његовог именовања.

Јавно акционарско друштво је у обавези да у року од 60 дана од дана када су преостали директори сазнали за разлог престанка својства независног директора изабере новог независног директора.

Накнада за рад директора и стимулација (бонус) путем доделе акција

Члан 393

Директор има право на накнаду за свој рад, а може имати и право на стимулацију путем доделе акција.

Статутом, одлуком скупштине или одлуком надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно одређују се накнада и стимулација из става 1. овог члана или начин њеног одређивања.

Висина накнаде и стимулације из става 1. овог члана може зависити од пословних резултата друштва, али та накнада не може бити одређена као учешће у расподели добити друштва.

Стимулација из става 1. овог члана може бити одређена и у акцијама, односно варантима друштва или другог друштва које је повезано са друштвом.

У јавном акционарском друштву накнада и стимулација из става 1. овог члана посебно се исказују у оквиру годишњих финансијских извештаја друштва, а у делу у којем је стимулација била одређена у акцијама уз назнаку о врсти, класи, броју и номиналној вредности акција, односно рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности, које је директор стекао, односно на чије стицање има право по том основу.

Престанак мандата

Члан 394

Мандат директора престаје истеком периода на који је именован.

Ако директор у току трајања мандата престане да испуњава услове да буде директор друштва, сматра се да му је престао мандат даном престанка испуњености тих услова.

Мандат директора престаје ако скупштина не усвоји годишње финансијске извештаје друштва у року који је предвиђен за одржавање редовне седнице скупштине.

Ако статутом није другачије одређено, именовање директора по престанку мандата врши се на првој наредној седници скупштине, до када директор коме је престао мандат наставља да обавља своју дужност, ако његово место није попуњено кооптацијом.

Разрешење директора

Члан 395

Скупштина може разрешити директора и пре истека мандата на који је именован, без навођења разлога.

Оставка директора

Члан 396

Директор може у свако доба преосталим директорима дати оставку писаним путем.

У друштвима која имају само једног директора, директор даје оставку председнику скупштине или акционару друштва који поседује највећи број акција са правом гласа.

Оставка производи дејство у односу на друштво даном подношења, осим ако у њој није наведен неки каснији датум.

Оставка директора региструје се у складу са законом о регистрацији.

Ако је једини директор друштва дао оставку, у обавези је да настави да предузима послове који не трпе одлагање до именовања новог директора али не дуже од 30 дана од дана регистрације те оставке у складу са законом о регистрацији.

Постављање привременог заступника

Члан 397

Ако је друштво остало без директора, а нови директор не буде регистрован у регистру привредних субјеката у даљем року од 30 дана, акционар или друго заинтересовано лице може тражити да суд у ванпарничном поступку постави привременог заступника друштва.

Поступак из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Надлежност и одговорност одбора директора

Члан 398

Одбор директора:

1) утврђује пословну стратегију и пословне циљеве друштва;

2) води послове друштва и одређује унутрашњу организацију друштва;

3) врши унутрашњи надзор над пословањем друштва;

4) установљава рачуноводствене политике друштва и политике управљања ризицима;

5) одговара за тачност пословних књига друштва;

6) одговара за тачност финансијских извештаја друштва;

7) даје и опозива прокуру;

8) сазива седнице скупштине и утврђује предлог дневног реда са предлозима одлука;

9) издаје одобрене акције, ако је на то овлашћен статутом или одлуком скупштине;

10) утврђује емисиону цену акција и других хартија од вредности, у складу са чланом 260. став 4. и чланом 263. став 3. овог закона;

11) утврђује тржишну вредност акција у складу са чланом 259. овог закона;

12) доноси одлуку о стицању сопствених акција у складу са чланом 282. став 3. овог закона;

13) израчунава износе дивиденди који у складу са овим законом, статутом и одлуком скупштине припадају појединим класама акционара, одређује дан и поступак њихове исплате, а одређује и начин њихове исплате у оквиру овлашћења која су му дата статутом или одлуком скупштине;

14) доноси одлуку о расподели међудивиденди акционарима, у случају из члана 273. став 2. овог закона;

15) предлаже скупштини политику накнада директора, ако није утврђена статутом, и предлаже уговоре о раду, односно уговоре о ангажовању директора по другом основу;

16) извршава одлуке скупштине;

17) врши друге послове и доноси одлуке у складу са овим законом, статутом и одлукама скупштине.

Питања из надлежности одбора директора:

1) не могу се пренети на извршне директоре друштва;

2) могу се пренети у надлежност скупштине само одлуком одбора директора, ако статутом није другачије одређено.

Обавеза извештавања скупштине

Члан 399

Одбор директора на редовној седници скупштине подноси извештаје о:

1) рачуноводственој пракси и пракси финансијског извештавања друштва и његових повезаних друштава, ако постоје;

2) усклађености пословања друштва са законом и другим прописима;

3) квалификованости и независности ревизора друштва у односу на друштво, ако су финансијски извештаји друштва били предмет ревизије;

4) уговорима закљученим између друштва и директора, као и са лицима која су са њима повезана у смислу овог закона.

Председник одбора директора

Члан 400

Ако друштво има одбор директора, директори бирају једног од директора за председника одбора.

У јавном акционарском друштву председник одбора директора мора бити један од неизвршних директора.

Председник одбора директора сазива и председава седницама одбора, предлаже дневни ред и одговоран је за вођење записника са седница одбора.

Одбор директора може да разреши и изабере новог председника одбора у било које време, без навођења разлога.

У случају одсутности председника одбора, сваки од директора може сазвати седницу одбора, а већином гласова присутних директора бира се један од директора за председавајућег на почетку седнице, који у јавном акционарском друштву мора бити неизвршни директор.

У јавном акционарском друштву, председник одбора директора заступа друштво у односу са извршним директорима на начин одређен статутом, одлуком скупштине или једногласном одлуком неизвршних директора.

Председник одбора директора региструје се у складу са законом о регистрацији.

Начин рада одбора директора

Члан 401

Статутом се може уредити начин рада одбора директора, а одбор директора може донети и пословник о свом раду који мора бити у складу са овим законом и статутом (у даљем тексту: пословник о раду одбора директора).

Одбор директора јавног акционарског друштва мора на првој седници донети пословник о раду одбора директора.

Седнице одбора директора

Члан 402

Одбор директора јавног акционарског друштва одржава најмање четири седнице годишње.

Ако председник одбора директора не сазове седницу одбора на писани захтев било ког директора тако да та седница буде одржана у року од 30 дана од дана подношења тог захтева, седницу може сазвати и тај директор уз навођење разлога за сазивање седнице и предлог дневног реда.

Сазивање седнице одбора директора

Члан 403

Писани позив за седницу одбора директора са навођењем дневног реда и материјалима за седницу доставља се свим директорима у року предвиђеном статутом или пословником о раду одбора директора, а ако тај рок није одређен позив се доставља најкасније осам дана пре дана седнице, осим ако се сви директори не сагласе другачије.

Одлуке донете на седници одбора директора која није сазвана у складу са овим законом, статутом или пословником одбора директора нису пуноважне, осим ако се сви директори не сагласе другачије.

Кворум за одржавање и начин одржавања седница одбора директора

Члан 404

Кворум за рад седнице одбора директора јесте већина од укупног броја директора, ако статутом или пословником о раду одбора директора није одређен већи број.

Седнице одбора директора могу се одржати и писаним или електронским путем, телефоном, телеграфом, телефаксом или употребом других средстава аудио-визуелне комуникације, под условом да се томе не противи ниједан директор у писаној форми, ако статутом или пословником о раду одбора директора није другачије одређено.

Одсутни директори могу гласати и писаним путем, када се за потребе кворума сматра да су присуствовали седници, ако статутом или пословником о раду одбора директора није другачије одређено.

Присуство других лица седницама одбора директора

Члан 405

Седницама одбора директора осим директора могу присуствовати и чланови комисија одбора директора, ако су на дневном реду питања из надлежности одређене комисије.

Седници одбора директора на којој се расправља о финансијским извештајима друштва обавезно присуствује ревизор друштва.

Седницама одбора директора могу, по позиву председника одбора директора, присуствовати и друга стручна лица ако су потребна за расправљање по појединим питањима на дневном реду.

Одлучивање на седницама одбора директора

Члан 406

Одбор директора одлуке доноси већином гласова присутних директора, осим ако је статутом или пословником о раду одређена већа већина.

Ако су гласови директора при одлучивању једнако подељени, одлучујући је глас председника одбора директора, ако статутом или пословником о раду није другачије одређено.

Записник са седнице одбора директора

Члан 407

На седницама одбора директора води се записник, који садржи нарочито место и време одржавања седнице, дневни ред, списак присутних и одсутних директора, битан садржај расправе по сваком питању дневног реда, резултат гласања и донете одлуке, као и евентуална издвојена мишљења појединих директора.

Записник потписује председник одбора, односно директор који је у његовом одсуству председавао седницом и доставља се сваком директору.

Председник одбора директора дужан је да записник са седнице достави свим директорима у року од осам дана од дана одржане седнице, осим ако је статутом или пословником о раду одбора директора одређен други рок.

Непоступање по одредбама овог члана о вођењу, потписивању и достављању записника са седница одбора директора не утиче на пуноважност донетих одлука.

Комисије одбора директора

Члан 408

Одбор директора може образовати комисије које му помажу у раду, а нарочито ради припремања одлука које доноси, односно надзора над спровођењем одређених одлука или ради обављања одређених стручних послова за потребе одбора директора.

Чланови комисија могу бити директори и друга физичка лица која имају одговарајућа знања и радна искуства од значаја за рад комисије.

Комисије не могу одлучивати о питањима из надлежности одбора директора.

Комисије су дужне да о свом раду редовно извештавају одбор директора, у складу са одлуком о њиховом образовању.

Комисије одбора директора у јавном акционарском друштву

Члан 409

Одбор директора јавног акционарског друштва обавезно образује комисију за ревизију.

Поред комисије из става 1. овог члана одбор директора јавног акционарског друштва може образовати и:

1) комисију за именовања;

2) комисију за накнаде;

3) друге комисије у складу са потребама друштва, ако је то предвиђено статутом.

Ако у јавном акционарском друштву нису образоване комисије из става 2. овог члана, одбор директора обавља послове из надлежности ових комисија.

Састав комисија одбора директора

Члан 410

Комисије одбора директора имају најмање три члана, а у случају јавног акционарског друштва један од тих чланова увек мора бити независни директор.

У одлучивању о образовању комисија из члана 409. овог закона не учествују извршни директори, који не могу ни предлагати чланове тих комисија.

Изузетно од члана 408. став 2. овог закона, у јавном акционарском друштву у комисији за ревизију, комисији за именовања и комисији за накнаде већину чланова морају чинити неизвршни директори.

У јавном акционарском друштву председник комисије за ревизију мора бити независни директор.

Најмање један члан комисије за ревизију мора бити лице које је овлашћени ревизор у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија или које има одговарајућа знања и радно искуство у области финансија и рачуноводства, а које је независно од друштва у смислу члана 392. овог закона.

Лице које је запослено или на други начин ангажовано у правном лицу које врши ревизију финансијских извештаја друштва не може бити члан комисије за ревизију.

У случају јавног акционарског друштва, ако ниједан од неизвршних директора друштва не испуњава услове из става 5. овог члана, члана комисије за ревизију који испуњава услове из тог става бира скупштина.

Комисија за ревизију

Члан 411

Комисија за ревизију:

1) припрема, предлаже и проверава спровођење рачуноводствених политика и политика управљања ризицима;

2) даје предлог одбору директора за именовање и разрешење лица надлежних за обављање функције унутрашњег надзора у друштву;

3) врши надзор над радом унутрашњег надзора у друштву;

4) испитује примену рачуноводствених стандарда у припреми финансијских извештаја и оцењује садржину финансијских извештаја;

5) испитује испуњеност услова за израду консолидованих финансијских извештаја друштва;

6) спроводи поступак избора ревизора друштва и предлаже кандидата за ревизора друштва, са мишљењем о његовој стручности и независности у односу на друштво;

7) даје мишљење о предлогу уговора са ревизором друштва и у случају потребе даје образложени предлог за отказ уговора са ревизором друштва;

8) врши надзор над поступком ревизије, укључујући и одређивање кључних питања која треба да буду предмет ревизије и проверу независности и објективности ревизора;

9) обавља и друге послове из домена ревизије које јој повери одбор директора.

Комисија за ревизију саставља и одбору директора подноси извештаје о питањима из става 1. овог члана најмање једанпут годишње, осим ако статутом или одлуком одбора директора није одређено да се сви или поједини извештаји састављају и подносе у краћим временским интервалима.

Комисија за именовања

Члан 412

Комисија за именовања:

1) даје предлог кандидата за директора, са својим мишљењем и препоруком за именовање;

2) предлаже услове које треба да испуњава кандидат за директора и поступак именовања директора;

3) најмање једанпут годишње саставља извештај о примерености састава одбора директора и броја директора и даје препоруке с тим у вези;

4) разматра кадровску политику друштва у избору лица на руководећа места у друштву и обавља друге послове у вези са кадровском политиком друштва које јој повери одбор директора.

Одбор директора је дужан да у дневни ред прве наредне седнице скупштине уврсти разматрање предлога и извештаја из става 1. тач. 1) до 3) овог члана.

Комисија за накнаде

Члан 413

Комисија за накнаде:

1) припрема нацрт одлуке о политици накнада извршним директорима;

2) даје предлог о износу и структури накнаде за сваког појединог извршног директора, као и предлог накнаде ревизору друштва;

3) најмање једном годишње саставља извештај за скупштину друштва о оцени износа и структуре накнада за сваког директора;

4) даје препоруке извршним директорима о износу и структури накнада лицима на руководећим местима у друштву и обавља друге послове у вези са политиком накнада друштва које јој повери одбор директора.

Одбор директора је дужан да у дневни ред прве наредне седнице скупштине уврсти разматрање предлога и извештаја из става 1. тач. 1) до 3) овог члана.

Начин рада комисија одбора директора

Члан 414

Комисије одбора директора доносе одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

У случају једнаке поделе гласова, глас председника комисије је одлучујући.

Само чланови комисије могу присуствовати седницама комисије, као и стручна лица која су једногласно позвана од стране чланова комисије да присуствују појединој седници ако је њихово присуство потребно за расправљање појединих тачака дневног реда.

Одговорност директора

Члан 415

Директор одговара друштву за штету коју му проузрокује кршењем одредаба овог закона, статута или одлуке скупштине.

Изузетно, директор неће бити одговоран за штету ако је поступао у складу са одлуком скупштине.

Ако штета из става 1. овог члана настане као последица одлуке одбора директора, за штету одговарају и сви директори који су за ту одлуку гласали.

У случају из става 4. овог члана, директор који је био уздржан од гласања сматра се да је гласао за ту одлуку у погледу постојања одговорности за штету.

У случају из става 4. овог члана, ако директор није био присутан на седници одбора директора на којој је одлука донета, нити је за њу гласао на други начин, сматра се да је гласао за ту одлуку у погледу постојања одговорности за штету ако се тој одлуци није писаним путем успротивио у року од осам дана по сазнању за њено доношење.

Захтев друштва за накнаду штете у складу са овим чланом застарева у року од три године рачунајући од дана наступања штете.

Друштво се не може одрећи захтева за накнаду штете, осим у складу са одлуком скупштине која се доноси трочетвртинском већином гласова присутних акционара, али се та одлука не може донети ако јој се успротиве акционари који поседују или представљају најмање 10% основног капитала друштва.

Извештаји извршних директора

Члан 416

Ако статутом или одлуком одбора директора није другачије одређено, извршни директори су дужни да писаним путем извештавају одбор директора о:

1) планираној пословној политици и другим начелним питањима која се односе на постојеће и будуће вођење послова, као и о одступањима од постојећих планова и пројекција уз навођење разлога за то, најмање једанпут годишње, осим ако промењене околности не налажу ванредни извештај;

2) рентабилности пословања друштва, за седницу одбора директора на којој се расправља о финансијским извештајима друштва;

3) пословању, приходима и финансијском стању друштва, на кварталном нивоу;

4) пословима и пословним догађајима који су у току или су очекивани, а који би могли бити од већег значаја за пословање и ликвидност друштва, као и на рентабилност његовог пословања, увек када такве околности наступе или се очекује да ће наступити;

5) другим питањима у вези са њиховим радом за која је одбор директора или било који директор захтевао посебне извештаје.

Извештаји из става 1. овог члана обухватају и контролисана друштва, ако постоје.

Председник одбора директора дужан је да преостале директоре обавести о примљеним или траженим извештајима извршних директора одмах када то буде практично могуће, а најкасније на првој наредној седници одбора директора.

Сваки директор има право увида у достављене извештаје из става 1. овог члана, као и право на примерак извештаја ако одбор директора није другачије одлучио.

Одбор директора може одлучити да се поједини извештаји доставе и комисијама одбора директора, ако директори оцене да је то потребно за њихов рад.

7.3. Дводомно управљање

Органи друштва

Члан 417

Друштво са дводомном организацијом управљања има једног или више извршних директора и надзорни одбор.

Ако друштво има три или више извршних директора, они чине извршни одбор.

Јавно акционарско друштво има најмање три извршна директора.

7.3.1. Извршни директори

Ко може бити извршни директор

Члан 418

На извршне директоре примењују се одредбе члана 382. овог закона о условима за именовање директора у друштву.

Број извршних директора

Члан 419

Број извршних директора одређује се статутом.

Извршни директори не могу имати заменике.

Извршни директори региструју се у складу са законом о регистрацији.

Именовање извршних директора

Члан 420

Извршне директоре именује надзорни одбор друштва.

Предлог кандидата за извршног директора даје комисија за именовање, ако постоји.

Ако у друштву није формирана комисија за именовање, предлог кандидата за извршног директора може дати сваки члан надзорног одбора.

Мандат директора

Члан 421

На мандат извршних директора сходно се примењују одредбе члана 385. овог закона.

Надлежност извршних директора

Члан 422

На питања која се односе на надлежност извршних директора сходно се примењују одредбе члана 388. овог закона, ако овим чланом није другачије одређено.

За обављање односно предузимање следећих послова потребна је сагласност надзорног одбора:

1) стицање, отуђење и оптерећење удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима;

2) стицање, отуђење и оптерећење непокретности;

3) узимање кредита, односно узимање и давање зајмова, успостављање обезбеђења на имовини друштва, као и давање јемстава и гаранција за обавезе трећих лица;

4) други послови за које је овим законом прописано да су у надлежности надзорног одбора.

Статутом или одлуком надзорног одбора може се одредити:

1) да сагласност надзорног одбора није потребна за послове из става 2. тач. 1) до 3) овог члана ако се ти послови предузимају у оквиру редовног пословања друштва; и

2) вредност послова из става 2. тачка 3) овог члана који се могу обављати односно предузимати и без сагласности надзорног одбора.

Статутом или одлуком надзорног одбора могу се одредити и други послови за чије је обављање односно предузимање потребна сагласност надзорног одбора.

Извршни директори се у вођењу послова друштва морају придржавати ограничења за предузимање одређених послова или врсте послова за које је потребна сагласност надзорног одбора или скупштине, а која су одређена овим законом, статутом, одлукама скупштине и одлукама надзорног одбора.

Статутом, одлуком скупштине или одлуком надзорног одбора, ако је надзорни одбор на то овлашћен статутом, могу се поједини или сви извршни директори ограничити у заступању друштва и супотписом прокуристе.

Извршни директор не може издати пуномоћје за заступање нити заступати друштво у спору у којем је супротна страна, а у случају да друштво нема другог извршног директора који је овлашћен да заступа друштво, то пуномоћје издаје надзорни одбор.

Генерални директор

Члан 423

Надзорни одбор може именовати једног од извршних директора овлашћених за заступање друштва за генералног директора друштва.

Надзорни одбор мора именовати генералног директора ако у друштву постоји извршни одбор.

Генерални директор координира рад извршних директора и организује пословање друштва.

У случају одржавања седнице извршног одбора, генерални директор председава седницом и предлаже њен дневни ред.

У случају одсутности генералног директора, сваки од извршних директора може сазвати седницу извршног одбора, а већином гласова присутних извршних директора бира се један од извршних директора за председавајућег на почетку седнице.

Статутом, одлуком скупштине и одлуком надзорног одбора могу се утврдити услови које извршни директор мора испуњавати да би могао бити именован за генералног директора и ближе уредити његова овлашћења и надлежности.

Генерални директор региструје се у складу са законом о регистрацији.

Накнада за рад извршних директора

Члан 424

На накнаду за рад извршних директора сходно се примењују одредбе члана 393. овог закона.

Престанак мандата и разрешење извршних директора

Члан 425

Мандат извршног директора престаје истеком периода на који је изабран.

Ако извршни директор у току трајања мандата престане да испуњава услове да буде извршни директор друштва, сматра се да му је престао мандат даном престанка испуњености тих услова.

Надзорни одбор може разрешити извршног директора и пре истека мандата на који је изабран, без навођења разлога.

Оставка извршног директора

Члан 426

Извршни директор може у свако доба надзорном одбору дати оставку писаним путем.

Оставка производи дејство даном подношења, осим ако у њој није наведен неки каснији датум.

Ако је једини извршни директор друштва дао оставку, у обавези је да настави да предузима послове који не трпе одлагање до именовања новог директора али не дуже од 30 дана од дана регистрације те оставке у складу са законом о регистрацији.

Ако се у року од 60 дана од дана када је друштво остало без јединог извршног директора не изабере нови извршни директор, регистар привредних субјеката по службеној дужности или по захтеву заинтересованог лица покреће поступак принудне ликвидације друштва.

Надлежност и одговорност извршног одбора

Члан 427

Извршни одбор:

1) води послове друштва и одређује унутрашњу организацију друштва;

2) одговара за тачност пословних књига друштва;

3) одговара за тачност финансијских извештаја друштва;

4) припрема седнице скупштине друштва и предлаже дневни ред надзорном одбору;

5) израчунава износе дивиденди који у складу са овим законом, статутом и одлуком скупштине припадају појединим класама акционара, одређује дан и поступак њихове исплате, а одређује и начин њихове исплате у оквиру овлашћења која су му дата статутом или одлуком скупштине;

6) извршава одлуке скупштине;

7) врши друге послове и доноси одлуке у складу са овим законом, статутом, одлукама скупштине и одлукама надзорног одбора.

Питања из надлежности извршног одбора не могу се пренети на надзорни одбор друштва.

Друштво са једним или два директора

Члан 428

На друштво које има једног или два извршна директора сходно се примењују одредбе овог закона о извршном одбору, осим одредаба о седницама извршног одбора.

Начин рада извршног одбора

Члан 429

Извршни одбор у вођењу послова друштва поступа самостално.

Извршни одбор одлучује и поступа ван седница.

Ако не постоји сагласност извршних директора по одређеном питању, генерални директор може сазвати седницу извршног одбора.

На седници из става 3. овог члана одлука се доноси већином гласова извршних директора, а у случају једнаке поделе гласова глас генералног директора је одлучујући.

На кворум за одржавање и начин одржавања седница из става 3. овог члана сходно се примењују одредбе члана 404. овог закона.

Статутом и одлуком надзорног одбора може се уредити начин рада извршног одбора, а извршни одбор може донети и пословник о свом раду који мора бити у складу са овим законом, статутом и одлукама надзорног одбора (пословник о раду извршног одбора).

Одговорност извршних директора

Члан 430

На одговорност извршних директора сходно се примењују одредбе члана 415. овог закона.

Извештаји извршних директора

Члан 431

На обавезу извештавања извршних директора сходно се примењују одредбе члана 416. овог закона.

7.3.2. Надзорни одбор

Услови и ограничења за чланство у надзорном одбору

Члан 432

На услове и ограничења за чланство у надзорном одбору сходно се примењују одредбе чл. 382. и 391. овог закона.

Састав надзорног одбора

Члан 433

Надзорни одбор има најмање три члана.

Број чланова надзорног одбора одређује се статутом и мора бити непаран.

Чланови надзорног одбора не могу имати заменике.

Чланови надзорног одбора не могу бити извршни директори друштва нити прокуристи друштва.

Чланови надзорног одбора региструју се у складу са законом о регистрацији.

Именовање чланова надзорног одбора

Члан 434

Чланове надзорног одбора именује скупштина.

Предлог кандидата за члана надзорног одбора дају:

1) надзорни одбор;

2) комисија за именовање, ако постоји;

3) акционари који имају право на предлагање дневног реда скупштине.

Мандат чланова надзорног одбора

Члан 435

На мандат чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 385. овог закона.

Кооптација чланова надзорног одбора

Члан 436

На кооптацију чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 386. овог закона.

Независни члан надзорног одбора

Члан 437

Јавно акционарско друштво има најмање једног члана надзорног одбора који је независан од друштва (независни члан надзорног одбора).

На независног члана надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 392. овог закона о независном директору.

Накнада за рад чланова надзорног одбора

Члан 438

На накнаду за рад чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 393. овог закона о накнади за рад директора.

Престанак мандата и разрешење чланова надзорног одбора

Члан 439

На престанак мандата и разрешење чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе чл. 394. и 395. овог закона.

Оставка члана надзорног одбора

Члан 440

Члан надзорног одбора може у свако доба преосталим члановима надзорног одбора дати оставку писаним путем.

Оставка производи дејство даном подношења, осим ако у њој није наведен неки каснији датум.

Надлежност надзорног одбора

Члан 441

Надзорни одбор:

1) утврђује пословну стратегију и пословне циљеве друштва и надзире њихово остваривање;

2) надзире рад извршних директора;

3) врши унутрашњи надзор над пословањем друштва;

4) установљава рачуноводствене политике друштва и политике управљања ризицима;

5) утврђује финансијске извештаје друштва и подноси их скупштини на усвајање;

6) даје и опозива прокуру;

7) сазива седнице скупштине и утврђује предлог дневног реда;

8) издаје одобрене акције, ако је на то овлашћен статутом или одлуком скупштине;

9) утврђује емисиону цену акција и других хартија од вредности, у складу са чланом 260. став 4. и чланом 262. став 3. овог закона;

10) утврђује тржишну вредност акција, у складу са чланом 259. овог закона;

11) доноси одлуку о стицању сопствених акција, у складу са чланом 282. став 3. овог закона;

12) доноси одлуку о расподели међудивиденди акционарима, у случају из члана 273. став 2. овог закона;

13) предлаже скупштини политику накнада извршних директора, ако није утврђена статутом, и предлаже уговоре о раду, односно ангажовању извршних директора;

14) даје сагласност извршним директорима за предузимање послова или радњи у складу са овим законом, статутом, одлуком скупштине и одлуком надзорног одбора;

15) врши друге послове и доноси одлуке у складу са овим законом, статутом и одлукама скупштине.

Питања из надлежности надзорног одбора:

1) не могу се пренети на извршне директоре друштва;

2) могу се пренети у надлежност скупштине само одлуком надзорног одбора, ако статутом није другачије одређено.

Надзорни одбор одлучује о давању одобрења у случајевима постојања личног интереса извршног директора друштва у складу са чланом 66. овог закона.

Обавеза извештавања скупштине

Члан 442

На обавезе извештавања надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 399. овог закона.

Председник надзорног одбора

Члан 443

На председника надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 400. овог закона.

Начин рада надзорног одбора

Члан 444

На начин рада надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 401. овог закона.

Седнице надзорног одбора

Члан 445

На седнице надзорног одбора, њихово сазивање, кворум за одржавање и начин одржавања, присуство других лица, одлучивање и записник са седнице сходно се примењују одредбе чл. 402. до 407. овог закона.

Комисије надзорног одбора

Члан 446

На комисије надзорног одбора сходно се примењују одредбе чл. 408. до 414. овог закона.

Одговорност чланова надзорног одбора

Члан 447

На одговорност чланова надзорног одбора сходно се примењују одредбе члана 415. овог закона.

7.4. Секретар друштва

Именовање и статус

Члан 448

Акционарско друштво може имати секретара друштва, ако је то одређено статутом.

Секретар друштва може бити запослен у друштву.

Секретара друштва именује одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно и утврђује му висину зараде, односно накнаде за рад и друга права.

Мандат секретара друштва

Члан 449

Мандат секретара друштва траје четири године, осим ако је статутом или одлуком о именовању другачије одређено.

На последице престанка мандата секретару друштва сходно се примењују одредбе овог закона о престанку мандата директору друштва.

Надлежност секретара друштва

Члан 450

Ако статутом или одлуком о именовању секретара друштва није другачије одређено, секретар друштва одговоран је за:

1) припрему седница скупштине и вођење записника;

2) припрему седница одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, и вођење записника;

3) чување свих материјала, записника и одлука са седница из тач. 1) и 2) овог става;

4) комуникацију друштва са акционарима и омогућавање приступа актима и документима из тачке 3) овог става у складу са одредбама члана 465. овог закона.

Секретар друштва може имати и друге дужности и одговорности у складу са статутом и одлуком о његовом именовању.

7.5. Унутрашњи надзор

Организовање унутрашњег надзора

Члан 451

Друштво својим актима уређује начин спровођења и организацију рада унутрашњег надзора пословања.

У јавним акционарским друштвима најмање једно лице надлежно за унутрашњи надзор пословања мора испуњавати услове прописане за интерног ревизора у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Јавно акционарско друштво статутом или другим актом прописује услове које мора испунити лице које руководи пословима унутрашњег надзора у погледу професионалног и стручног знања и искуства који га чине подобним за обављање ове функције у друштву.

Лице из става 2. овог члана мора бити запослено у друштву и обављати само послове унутрашњег надзора и не може бити директор нити члан надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, а именује га одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, на предлог комисије за ревизију.

Послови унутрашњег надзора

Члан 452

Послови унутрашњег надзора нарочито обухватају:

1) контролу усклађености пословања друштва са законом, другим прописима и актима друштва;

2) надзор над спровођењем рачуноводствених политика и финансијским извештавањем;

3) проверу спровођења политика управљања ризицима;

4) праћење усклађености организације и деловања друштва са кодексом корпоративног управљања;

5) вредновање политика и процеса у друштву, као и предлагање њиховог унапређења.

Лице које руководи пословима унутрашњег надзора дужно је да о спроведеном надзору пословања редовно извештава комисију за ревизију, а у друштвима која немају комисију за ревизију одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно.

7.6. Спољни надзор

Ревизија финансијских извештаја

Члан 453

Годишњи финансијски извештаји јавних акционарских друштва обавезно су предмет ревизије.

Ревизор друштва дужан је да пре закључења уговора о вршењу ревизије, а након тога најмање једном годишње за време трајања тог уговора, комисији за ревизију јавног акционарског друштва достави:

1) писану изјаву којом потврђује своју независност од друштва;

2) обавештење о свим услугама које је у претходном периоду, поред ревизије финансијских извештаја, пружио том друштву.

Ревизор јавног акционарског друштва дужан је да комисију за ревизију тог друштва извести о свим околностима које би могле утицати на његову независност у односу на друштво и мерама које су предузете за отклањање тих околности.

Одредбе овог члана сходно се примењују на сва акционарска друштва која су обавезна да врше ревизију финансијских извештаја у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Ограничење за отказ уговора са ревизором у току ревизије

Члан 454

Јавно акционарско друштво не може ревизору отказати уговор о вршењу ревизије током вршења ревизије финансијских извештаја због неслагања са мишљењем ревизора о финансијским извештајима.

Посебна и ванредна ревизија

Члан 455

Посебна ревизија у смислу овог закона је ревизија којом се може проверавати:

1) процена вредности неновчаног улога или

2) вредност и услови под којима је вршено стицање или располагање имовином велике вредности из члана 470. овог закона.

Ванредна ревизија у смислу овог закона је ревизија финансијских извештаја који су већ били предмет ревизије, а која се може предузети ако:

1) постоји сумња да ревизија финансијских извештаја није спроведена у складу са законом и прописаним рачуноводственим стандардима и поступцима или

2) финансијски извештаји не садрже напомене прописане рачуноводственим стандардима или су ове напомене непотпуне.

Посебна ревизија може се спровести у року од три године од дана уноса неновчаног улога, односно стицања или располагања имовином велике вредности, а ванредна ревизија у року од три године од дана усвајања финансијских извештаја који су били предмет ревизије.

Предлог за спровођење посебне или ванредне ревизије

Члан 456

Предлог за спровођење посебне или ванредне ревизије могу поднети акционари који поседују или представљају најмање 10% акција са правом гласа.

Предлог из става 1. овог члана са образложењем разлога из којих се предлаже посебна или ванредна ревизија даје се писаним путем одбору директора, односно надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно, који је дужан да:

1) овај предлог уврсти у дневни ред прве наредне редовне седнице скупштине акционара ако је период до њеног одржавања краћи од шест месеци и ако није истекао рок за допуну дневног реда из члана 337. став 2. овог закона или

2) да сазове ванредну седницу скупштине акционара у складу са чланом 371. овог закона ако је период до одржавања прве наредне редовне седнице скупштине акционара дужи од шест месеци или је истекао рок за допуну дневног реда из члана 337. став 2. овог закона.

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, не поступи у складу са ставом 2. овог члана, акционари који су предложили спровођење посебне или ванредне ревизије могу у складу са чланом 339. овог закона поднети захтев надлежном суду да наложи одржавање ванредне седнице скупштине на којој ће се одлучивати о предлогу из става 1. овог члана.

Ако предлог из става 1. овог члана није стављен на дневни ред редовне седнице скупштине у складу са ставом 2. тачка 1) овог члана, захтев из става 3. овог члана може се поднети у року од 30 дана од дана одржавања те седнице.

Доношење одлуке о спровођењу посебне или ванредне ревизије

Члан 457

Одлуку о спровођењу посебне или ванредне ревизије доноси скупштина акционара обичном већином гласова присутних акционара.

Одлуком из става 1. овог члана мора се одредити ревизор који ће извршити посебну или ванредну ревизију.

За ревизора из става 2. овог члана не може бити изабран ревизор који је спровео:

1) процену неновчаног улога која је предмет посебне ревизије;

2) ревизију финансијских извештаја за период у којем је извршено стицање или располагање имовином велике вредности које је предмет посебне ревизије;

3) ревизију финансијских извештаја који су предмет ванредне ревизије.

Ако скупштина одбије предлог за спровођење посебне, односно ванредне ревизије, акционари који су овај предлог поднели могу у року од 30 дана од дана одржавања седнице скупштине захтевати да надлежни суд у ванпарничном поступку одлучи о предлогу за спровођење посебне, односно ванредне ревизије.

Одлуком којом усваја предлог за спровођење посебне, односно ванредне ревизије суд именује и ревизора, који мора испуњавати услове из става 3. овог члана.

Друштво мора учинити доступном сву потребну документацију и обавештења које затражи ревизор који спроводи посебну, односно ванредну ревизију.

Забрана преноса акција током спровођења посебне или ванредне ревизије

Члан 458

У случају из члана 457. став 4. овог закона на захтев друштва суд у ванпарничном поступку може донети решење којим налаже Централном регистру да изврши упис привремене забране преноса акција акционара по чијем предлогу је донета одлука о спровођењу посебне, односно ванредне ревизије.

Трошкови спровођења посебне или ванредне ревизије

Члан 459

Трошкове спровођења посебне или ванредне ревизије сноси друштво.

Ако се посебна или ванредна ревизија спроводи по одлуци суда, суд том одлуком утврђује и износ процењених трошкова из става 1. овог члана и налаже друштву његову уплату на одговарајући депозитни рачун суда.

Ако друштво не изврши уплату износа процењених трошкова за спровођење посебне или ванредне ревизије у року одређеном одлуком из става 2. овог члана, суд ће принудно извршити наплату овог износа.

Садржај извештаја о посебној ревизији

Члан 460

Извештај о посебној ревизији мора се сачинити у писаном облику и обавезно садржи образложене налазе ревизора.

У извештају из става 1. овог члана ревизор се мора изјаснити да ли налази посебне ревизије одступају од:

1) процењене вредности неновчаног улога ако је она била предмет посебне ревизије или

2) вредности и услова под којима је вршено стицање или располагање имовином велике вредности ако су они били предмет посебне ревизије.

Ако се ревизор изјасни да су одступања из става 2. овог члана значајна, он то мора јасно назначити и предложити мере за отклањање њихових последица.

Ако се ревизор изјасни да одступања из става 2. овог члана нису значајна, предлог за спровођење посебне ревизије сматра се неоснованим.

Садржај извештаја о ванредној ревизији

Члан 461

Извештај о ванредној ревизији мора се сачинити у писаном облику и обавезно садржи образложене налазе ревизора.

У извештају из става 1. овог члана ревизор се мора изјаснити да ли се његово мишљење о финансијским извештајима који су били предмет ванредне ревизије разликује од мишљења које је на те финансијске извештаје дао ревизор који је претходно вршио ревизију и да наведе разлоге због којих се мишљења разликују.

Ако се ревизор изјасни да су разлике из става 2. овог члана значајне, он мора предложити мере за отклањање њихових последица.

Ако се ревизор изјасни да разлике из става 2. овог члана нису значајне, предлог за спровођење ванредне ревизије сматра се неоснованим.

Поступање са извештајем о посебној или ванредној ревизији

Члан 462

Извештај о посебној или ванредној ревизији доставља се одбору директора, односно извршном одбору и надзорном одбору ако је управљање друштвом дводомно, акционарима који су предложили њено спровођење и суду ако је посебна или ванредна ревизија спроведена по одлуци суда.

Ако се ревизор у извештају из става 1. овог члана изјаснио да постоје значајна одступања у смислу члана 460. став 2. и 461. став 2. овог закона одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно дужан је да у року од осам дана од дана достављања извештаја сазове ванредну седницу скупштине акционара ради разматрања тог извештаја, тако да се та седница одржи у року од 30 дана од дана достављања тог извештаја.

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, дужан је да уз извештај из става 1. овог члана за седницу скупштине припреми и своје писано изјашњење о налазима из тог извештаја, са предлогом одлука скупштине.

Ако одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, не поступи у складу са ставом 2. овог члана акционари који су предложили спровођење посебне или ванредне ревизије могу у року од 30 дана од дана достављања извештаја поднети захтев суду да у ванпарничном поступку наложи одржавање ванредне седнице скупштине акционара из става 2. овог члана.

Ако у случају из става 2. овог члана скупштина акционара не усвоји извештај ревизора који је вршио посебну, односно ванредну ревизију, или мере које је он предложио, акционари који су гласали за усвајање извештаја и мера које је предложио ревизор имају право право да буду несагласни у смислу члана 474. овог закона, као и право на накнаду штете од друштва.

Ако се ревизор у извештају из става 1. овог члана изјаснио да не постоје значајна одступања у смислу члана 460. став 2. и 461. став 2. овог закона одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно дужан је да овај извештај стави на дневни ред прве наредне седнице скупштине акционара.

Право друштва на накнаду штете

Члан 463

Ако извештај о посебној или ванредној ревизији покаже да је предлог за њено спровођење био неоснован, друштво има право на накнаду трошкова спровођења посебне, односно ванредне ревизије од акционара који су предложили њено спровођење.

Акционари који су предложили спровођење посебне или ванредне ревизије неограничено солидарно су одговорни за накнаду трошкова из става 1. овог члана.

8. Акти и документи друштва

Обавеза чувања аката и докумената друштва

Члан 464

Друштво чува:

1) оснивачки акт;

2) решење о регистрацији оснивања друштва;

3) статут и све његове измене и допуне;

4) опште акте друштва;

5) записнике са седница скупштине и одлуке скупштине;

6) акт о образовању сваког огранка или другог организационог дела друштва;

7) документа која доказују својину и друга имовинска права друштва;

8) записнике са седница одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

9) годишње извештаје о пословању друштва и консолидоване годишње извештаје;

10) извештаје одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

11) евиденцију о адресама директора и чланова надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

12) уговоре које су директори, чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, или са њима повезана лица у смислу овог закона, закључили са друштвом.

Друштво је дужно је да документа и акте из става 1. овог члана чува у свом седишту или на другом месту које је познато и доступно свим директорима и члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно.

Документе и акте из става 1. тач. 1) до 5), 8), 9) и 12) овог члана друштво чува трајно, а остала документа и акте из става 1. овог члана најмање пет година, након чега се чувају у складу са прописима о архивској грађи.

Приступ актима и документима друштва

Члан 465

Одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно, дужан је да акте и документа из члана 464. став 1 тач. 1) до 5) и тачка 9) овог закона, као и финансијске извештаје друштва, стави на располагање сваком акционару, као и ранијем акционару за период у којем је био акционар, на његов писани захтев поднет у складу са чланом 81. овог закона, ради вршења увида и копирања о свом трошку, током радног времена.

Сматраће се да је обавеза из става 1. овог члана извршена у погледу докумената из става 1. овог члана за које је друштво омогућило слободан приступ и преузимање са интернет странице друштва, без накнаде.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је именован секретар друштва он је одговоран за извршавање обавезе из става 1. овог члана.

Право акционара из става 1. овог члана може бити ограничено само у мери у којој је то потребно ради уобичајене идентификације акционара.

Приступ актима и документима по одлуци суда

Члан 466

Ако одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно, или секретар друштва, ако постоји, пропусти да поступи по захтеву из члана 465. овог закона у року од пет дана од дана пријема захтева, подносилац захтева има право да тражи да суд у ванпарничном поступку наложи друштву да поступи по његовом захтеву.

Поступак из става 1. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Ограничење у погледу објављивања аката и докумената друштва

Члан 467

Лице које оствари приступ актима и документима друштва у складу са чл. 465. и 466. овог закона не може да их објави на начин којим би нанело штету друштву или његовом угледу.

9. Престанак друштва

Начин престанка

Члан 468

Друштво престаје да постоји брисањем из регистра привредних субјеката, по основу:

1) спроведеног поступка ликвидације или принудне ликвидације у складу са овим законом;

2) спроведеног поступка стечаја у складу са законом којим се уређује стечај;

3) статусне промене која има за последицу престанак друштва.

Престанак друштва по одлуци суда

Члан 469

По тужби акционара који поседују акције које представљају најмање 20% основног капитала друштва против друштва надлежни суд може одредити престанак друштва или друге мере ако:

1) одбор директора, односно извршни и надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, не могу да воде послове друштва, било због међусобног неслагања или из других разлога, а скупштина не може да прекине блокаду, што за последицу има да се послови друштва не могу више водити у интересу акционара;

2) су акционари блокирани у одлучивању на скупштини на најмање две узастопне седнице скупштине, што за последицу има да се послови друштва не могу више водити у интересу друштва;

3) директори, односно чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, делују противзаконито, непоштено или преварно, а противно интересима акционара који подносе тужбу;

4) се имовина друштва расипа и умањује.

У поступку по тужби из става 1. овог члана суд може, ако су разлози за подношење тужбе отклоњиви, оставити друштву рок од највише шест месеци за отклањање неправилности.

Ако друштво у року из става 2. овог члана не отклони неправилности, суд ће пресудом одредити престанак друштва или једну или више од следећих мера:

1) разрешење директора или члана надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

2) увођење принудне управе у друштво до именовања нових директора, односно чланова надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно;

3) спровођење ванредне ревизије финансијских извештаја друштва;

4) доношење одлуке о расподели добити или о исплати учешћа у добити, односно дивиденде;

5) откуп акција које поседују акционари који су поднели тужбу од стране друштва по тржишној вредности у смислу овог закона.

Пресудом из става 3. овог члана суд може одредити и накнаду штете од стране друштва акционарима који су поднели тужбу.

Део четврти

СТИЦАЊЕ И РАСПОЛАГАЊЕ ИМОВИНОМ ВЕЛИКЕ ВРЕДНОСТИ

Појам и основне одредбе

Члан 470

Ако друштво стиче, односно располаже имовином чија набавна и/или продајна и/или тржишна вредност у моменту доношења одлуке о томе представља 30% или више од књиговодствене вредности укупне имовине друштва исказане у последњем годишњем билансу стања, сматра се да друштво стиче, односно располаже имовином велике вредности.

Под стицањем, односно располагањем имовином велике вредности сматра се стицање, односно располагање имовином на било који начин, укључујући нарочито куповину, продају, закуп, размену, успостављање заложног права и хипотеке, закључење уговора о кредиту и зајму, давање јемства и гаранција, и предузимање било које друге радње којом настаје обавеза за друштво.

Изузетно од става 1. овог члана, неће се сматрати стицањем, односно располагањем имовином велике вредности куповина или продаја имовине која је извршена у оквиру редовног пословања друштва.

Под имовином у смислу ст. 1. и 2. овог члана сматрају се ствари и права, укључујући и непокретности, покретне ствари, новац, уделе у друштвима, хартије од вредности, потраживања, индустријску својину и друга права.

Једним стицањем, односно располагањем, у смислу става 1. овог члана, сматраће се и више повезаних стицања, односно располагања извршених у периоду од годину дана, при чему се као време настанка узима дан извршења последњег стицања, односно располагања.

Стицање, односно располагање имовином велике вредности може се спровести ако то стицање, односно располагање претходно или накнадно одобри скупштина.

Ако друштво стиче, односно располаже имовином велике вредности сходно се примењују правила овог закона о правима несагласних чланова.

Поступак стицања, односно располагања имовином велике вредности

Члан 471

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, припрема предлог одлуке којом скупштина одобрава стицање, односно располагање имовином велике вредности, са:

1) образложењем које садржи разлоге из којих се препоручује усвајање те одлуке;

2) извештајем о условима под којим се стиче, односно располаже имовином велике вредности.

Саставни део материјала за седницу скупштине на којој се одлука из става 1. овог члана доноси је нацрт уговора о стицању, односно располагању имовином велике вредности.

Изузетно од става 2. овог члана, ако се одлуком одобрава већ закључен уговор о стицању, односно располагању имовином велике вредности, тај уговор се доставља уз материјал за седницу скупштине на којој се одлука из става 1. овог члана доноси.

Одлуку о одобравању стицања, односно располагања имовином велике вредности скупштина доноси трочетвртинском већином гласова присутних акционара са правом гласа.

Последице повреде одредаба о располагању имовином велике вредности

Члан 472

Ако није прибављено одобрење у складу са чл. 470. и 471. овог закона, друштво и акционар који поседује или представља најмање 5% основног капитала друштва може поднети тужбу за поништај правног посла, односно радње стицања или располагања имовином велике вредности.

Изузетно од става 1. овог члана, правни посао, односно радња неће бити поништена ако лице које је друга страна у правном послу, односно према коме је радња извршена није знало нити је морало знати за повреду одредаба члана 471. овог закона у време закључења правног посла, односно предузимања правне радње.

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, солидарно су одговорни друштву за штету коју то друштво претрпи услед стицања, односно располагања имовином велике вредности ако је то стицање, односно располагање спроведено без одлуке којом га скупштина одобрава.

Тужбе из ст. 1. и 3. овог члана могу бити поднете у року од три године од дана стицања, односно располагања имовином велике вредности.

Сходна примена на друштво с ограниченом одговорношћу

Члан 473

Одредбе о стицању, односно располагању имовином велике вредности сходно се примењују и на друштво с ограниченом одговорношћу, ако оснивачким актом није другачије одређено.

Део пети

ПОСЕБНА ПРАВА НЕСАГЛАСНИХ АКЦИОНАРА

Право несагласних акционара на откуп акција

Члан 474

Акционар може да тражи од друштва да откупи његове акције ако гласа против или се уздржи од гласања за одлуку:

1) о промени статута друштва којом се умањују његова права предвиђена статутом или законом;

2) о статусној промени;

3) о промени правне форме;

4) о промени времена трајања друштва;

5) којом се одобрава стицање, односно располагање имовином велике вредности;

6) којом се мењају његова друга права, ако је статутом одређено да акционар из тог разлога има право на несагласност и на накнаду тржишне вредности акција у складу са овим законом;

7) о повлачењу једне или више класа акција са регулисаног тржишта, односно мултилатералне трговачке платформе у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Право на откуп акција и исплату из става 1. овог члана има и акционар који није присуствовао седници скупштине на којој се одлучује о питањима из става 1. овог члана.

Акционар који затражи од друштва да од њега откупи акције у складу са чланом 475. овог закона не може оспоравати одлуку друштва на којој заснива то своје право.

Одлука из става 1. овог члана мора садржати одредбу о томе да ступа на снагу давањем писане изјаве од стране председника одбора директора, као и председника надзорног одбора друштва ако је управљање друштвом дводомно, да су сви несагласни акционари у целости исплаћени за вредност својих акција у складу са чл. 475. и 476. овог закона.

На повлачење акција из става 1. тачка 7) овог члана примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређује тржиште капитала.

Поступак остваривања права на откуп акција

Члан 475

Саставни део материјала за седницу скупштине на којој се доноси одлука из члана 474. став 1. овог закона је:

1) обавештење о правима несагласних акционара на откуп њихових акција и формулар захтева за остваривање тог права, који садржи поља у која се уноси име, односно пословно име акционара и његово пребивалиште, односно седиште, као и број и класа акција чији откуп захтева;

2) податак о књиговодственој вредности акција, податак о тржишној вредности акција утврђеној у складу са чланом 259. став 1. овог закона и податак о процењеној вредности акција утврђеној у складу са чланом 51. овог закона, при чему се те вредности утврђују на дан доношења одлуке о сазивању седнице скупштине.

Ако жели да оствари право на откуп његових акција, несагласни акционар захтев из става 1. овог члана може доставити друштву:

1) на седници скупштине на којој се доноси одлука из члана 474. став 1. овог закона и то председнику скупштине, односно лицу кога председавајући скупштине овласти или

2) у року од 15 дана од дана закључења те седнице скупштине.

Друштво је у обавези да у року од 60 дана од дана истека рока из става 2. тачка 2) овог члана несагласном акционару исплати вредност акција које су предмет захтева из става 1. овог члана, која је једнака највишој од вредности из става 1. тачка 2) овог члана.

Исплата из става 3. овог члана извршиће се у складу са правилима пословања Централног регистра.

Судска заштита права несагласног акционара

Члан 476

Несагласни акционар може тужбом надлежном суду против друштва тражити исплату:

1) разлике до пуне вредности његових акција утврђене у складу са чланом 475. став 3. овог закона, ако сматра да му је друштво на име откупне цене за његове акције исплатило износ нижи од те вредности услед тога што је било која од вредности из члана 475. став 1. тачка 2) овог закона погрешно утврђена или ако је друштво извршило само делимичну исплату;

2) пуне вредности његових акција утврђене у складу са чланом 475. став 3. овог закона, ако му друштво није извршило никакву исплату по том основу, а поднео је захтев у складу са чланом 475. став 2. овог закона.

Тужба из става 1. овог члана се подноси најкасније у року од 30 дана од дана извршене исплате у складу са чланом 475. став 4. овог члана, односно истека рока за ту исплату ако исплата није извршена.

Ако је поднето више од једне тужбе из става 1. овог члана, поступци се спајају.

Ако суд правноснажном пресудом донетом у поступку по тужби из става 1. овог члана обавеже друштво да несагласном акционару исплати разлику до пуне вредности акција, односно пуну вредност акција, друштво је у обавези да свим другим несагласним акционарима исте класе акција призна и исплати исту вредност акције, независно од чињенице да ли су ти акционари поднели тужбу из става 1. овог члана.

Ако друштво не поступи у складу са ставом 5. овог члана у року за извршење пресуде из става 4. овог члана, сваки несагласни акционар може тужбом надлежном суду тражити исплату разлике до пуне вредности акција, односно вредност акција која је утврђена том пресудом.

Сходна примена на друштво с ограниченом одговорношћу

Члан 477

Одредбе о правима несагласних акционара сходно се примењују и на чланове друштва с ограниченом одговорношћу, осим ако је оснивачким актом тог друштва другачије одређено.

Део шести

ПРОМЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ

Појам промене правне форме

Члан 478

Променом правне форме друштво прелази из једне правне форме у другу правну форму у складу са овим законом.

Промена правне форме друштва не утиче на правни субјективитет тог друштва.

На промену правне форме друштва примењују се сходно одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва, ако овим законом није другачије одређено.

Ако јавно акционарско друштво мења правну форму, оно мора да испуни услове за престанак својства јавног друштва који су прописани законом којим се уређује тржиште капитала.

Друштво не може да мења правну форму ако је у ликвидацији или у стечају, осим као меру реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај.

Припрема аката и докумената у вези са променом правне форме

Члан 479

Ради спровођења поступка промене правне форме, одбор директора припрема и доставља скупштини ради усвајања следеће акте и документа:

1) предлог одлуке о промени правне форме друштва;

2) предлог измене оснивачког акта ради усклађивања са одредбама овог закона које се односе на дату правну форму друштва;

3) предлог статута друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво;

4) предлог одлуке којом се именују чланови органа друштва у складу са одредбама овог закона које регулишу дату правну форму друштва;

5) извештај о потреби спровођења поступка промене правне форме, који обавезно садржи:

(1) објашњење правних последица промене правне форме;

(2) разлоге и анализу очекиваних ефеката промене правне форме;

(3) образложење сразмере конверзије акција у уделе, односно удела у акције, односно конверзије удела једне правне форме друштва у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме;

6) детаљно обавештење о праву члана друштва да буде несагласан са одлуком о промени правне форме у смислу члана 481. овог закона.

Ако је управљање друштвом дводомно, акта и документе из става 1. овог члана припрема извршни одбор, а надзорни одбор их утврђује и доставља скупштини ради усвајања.

Спровођење поступка промене правне форме друштва

Члан 480

На обавештавање чланова друштва и поверилаца о спровођењу поступка промене правне форме, на позивање на седницу на којој се доноси одлука о промени правне форме и на поступак доношења те одлуке сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на статусне промене, ако овим законом није другачије одређено.

Одлука о промени правне форме друштва

Члан 481

Одлука о промени правне форме друштва садржи нарочито:

1) пословно име и адресу седишта друштва које спроводи поступак промене правне форме;

2) означење нове правне форме друштва;

3) податке о начину и условима конверзије удела у друштву у акције или обратно, односно конверзије удела једне правне форме друштва у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме.

У акционарском друштву одлука о промени правне форме доноси се трочетвртинском већином гласова присутних акционара, ако статутом није одређена већа већина.

Истовремено са одлуком из става 1. овог члана чланови друштва, односно скупштина усваја:

1) измене оснивачког акта;

2) статут, у случају промене правне форме у акционарско друштво;

3) одлуку или одлуке којом се именују чланови органа друштва.

Регистрација промене правне форме друштва и правне последице регистрације

Члан 482

Регистрација промене правне форме друштва врши се у складу са законом о регистрацији, а ако друштво мења правну форму у акционарско друштво претходно врши регистрацију акција у Централном регистру у складу са овим законом.

Ако друштво мења правну форму и постаје јавно акционарско друштво или престаје да то буде, примењују се и одредбе закона којим се уређује тржиште капитала које се односе на стицање, односно престанак својства јавног друштва.

Правне последице промене правне форме друштва наступају даном регистрације те промене у складу са законом о регистрацији.

Променом правне форме друштва наступају следеће правне последице:

1) удели чланова у друштву претварају се у акције или обратно, односно удели једне правне форме друштва се претварају у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме;

2) законитим имаоцима заменљивих обвезница и вараната, односно других хартија од вредности са посебним правима, осим акција, обезбеђују се најмање иста посебна права након промене правне форме, осим ако је одлуком о издавању тих хартија од вредности другачије одређено или ако је другачије уговорено са њиховим имаоцима;

3) ортаци и комплементари који су променом правне форме постали чланови друштва који су ограничено одговорни остају солидарно одговорни са друштвом за обавезе друштва настале до регистрације промене правне форме у складу са законом о регистрацији.

Део седми

СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ

1. Појам и врсте статусних промена

Појам статусне промене

Члан 483

Статусном променом се друштво (у даљем тексту: друштво преносилац) реорганизује тако што на друго друштво (у даљем тексту: друштво стицалац) преноси имовину и обавезе, док његови чланови у том друштву стичу уделе, односно акције.

Сви чланови друштва преносиоца стичу уделе, односно акције у друштву стицаоцу сразмерно својим уделима, односно акцијама у друштву преносиоцу, осим ако се сваки члан друштва преносиоца сагласи да се статусном променом изврши замена удела односно акција у другачијој сразмери или ако користи своје право на исплату уместо стицања удела, односно акција у друштву стицаоцу у складу са чланом 508. овог закона.

Члану друштва преносиоца се по основу статусне промене може извршити и новчано плаћање, али укупан износ тих плаћања свим члановима друштва преносиоца не може прећи 10% укупне номиналне вредности удела, односно акција које стичу чланови друштва преносиоца, а ако те акције немају номиналну вредност 10% укупне рачуноводствене вредности тих акција.

Ако се статусном променом оснива ново друштво, на оснивање тог друштва примењују се одредбе овог закона које се односе на оснивање друштва у одговарајућој правној форми, осим ако је другачије прописано одредбама овог закона које регулишу статусне промене.

Ако се статусном променом јавно акционарско друштво припаја друштву које није јавно акционарско друштво или се са њим спаја у ново друштво које није јавно акционарско друштво, то друштво мора да испуни услове за престанак својства јавног друштва који су прописани законом којим се уређује тржиште капитала.

Статусне промене се не могу вршити супротно одредбама закона којим се уређује заштита конкуренције.

Учесници у статусној промени

Члан 484

У статусној промени могу учествовати једно или више друштава исте или различите правне форме.

У статусној промени не може учествовати друштво које је у ликвидацији или у стечају, осим ако се статусна промена спроводи као мера реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај.

Врсте статусних промена

Члан 485

Статусне промене су:

1) припајање;

2) спајање;

3) подела;

4) издвајање.

Припајање

Члан 486

Једно или више друштава може се припојити другом друштву преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштво које се припаја престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације.

Спајање

Члан 487

Два или више друштава могу се спојити оснивањем новог друштва и преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштва која се спајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације.

Подела

Члан 488

Друштво се може поделити тако што ће истовремено пренети целокупну имовину и обавезе на:

1) два или више новооснованих друштава (у даљем тексту: подела уз оснивање) или

2) два или више постојећих друштава (у даљем тексту: подела уз припајање) или

3) једно или више новооснованих друштава и једно или више постојећих друштава (у даљем тексту: мешовита подела).

Друштво из става 1. овог члана по спроведеној статусној промени престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације.

Издвајање

Члан 489

Друштво се може поделити тако што ће пренети део своје имовине и обавеза на:

1) једно или више новооснованих друштава (у даљем тексту: издвајање уз оснивање) или

2) једно или више постојећих друштава (у даљем тексту: издвајање уз припајање) или

3) једно или више новооснованих друштава и једно или више постојећих друштава (у даљем тексту: мешовито издвајање).

Друштво из става 1. овог члана по спроведеној статусној промени наставља да постоји.

2. Редовни поступак спровођења статусне промене

2.1. Акти и документи у вези са статусном променом

Припрема аката и докумената у вези са статусном променом

Члан 490

Ради спровођења статусне промене одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, припрема следеће акте и документе:

1) нацрт уговора о статусној промени, односно нацрт плана поделе ако само једно друштво учествује у статусној промени, као и све документе из члана 491. став 3. овог закона;

2) финансијске извештаје, са мишљењем ревизора, са стањем на дан који претходи дану доношења одлуке скупштине о статусној промени највише шест месеци;

3) извештај ревизора о извршеној ревизији статусне промене;

4) извештај одбора директора, односно извршног одбора ако је управљање друштвом дводомно, о статусној промени;

5) предлог одлуке скупштине о статусној промени.

Друштво може као финансијске извештаје из става 1. тачка 2) овог члана користити:

1) последње годишње финансијске извештаје, са мишљењем ревизора, ако од завршетка пословне године до дана доношења одлуке скупштине о статусној промени није прошло више од шест месеци или

2) полугодишње финансијске извештаје, са мишљењем ревизора, ако је од завршетка пословне године до дана доношења одлуке скупштине о статусној промени прошло више од шест месеци.

Финансијски извештаји из става 1. тачка 2) овог члана могу да се заснивају на последњим годишњим финансијским извештајима, ако су ти извештаји били предмет ревизије, тако што ће на основу књиговодствене документације узети у обзир промене настале од дана на који су последњи годишњи финансијски извештаји били израђени укључујући и значајније промене вредности средстава, без спровођења посебног пописа залиха и основних средстава.

Изузетно, финансијски извештаји из става 1. тачка 2) овог члана нису потребни ако су се сви чланови друштва које учествује у статусној промени сагласили да се ти извештаји не припремају.

У друштву које није јавно акционарско друштво, извештај ревизора из става 1. тачка 3) овог члана није потребан ако се сви чланови сваког друштва које учествује у статусној промени сагласе да се тај извештај не сачињава.

Извештај из става 1. тачка 4) овог члана за друштво које учествује у статусној промени није потребан ако се сви чланови тог друштва сагласе да се тај извештај не сачињава.

Ако друштво по спроведеној статусној промени наставља да постоји, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно припрема предлог одлуке скупштине о измени оснивачког акта, односно статута у случају акционарског друштва.

Ако статусном променом настаје ново друштво, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, припрема предлог оснивачког акта тог друштва, а ако је то друштво акционарско друштво и предлог статута тог друштва.

Уговор о статусној промени

Члан 491

Уговор о статусној промени закључује се ако у статусној промени учествују два или више друштава.

Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) пословна имена и седишта друштава која учествују у статусној промени;

2) циљ и услове под којима се врши статусна промена;

3) означење вредности имовине и висине обавеза које се статусном променом преносе на друштво стицаоца и њихов опис, као и начин на који се тај пренос врши друштву стицаоцу;

4) податке о замени удела, односно акција, а нарочито:

(1) сразмеру у складу са којом се врши замена удела, односно акција у друштву преносиоцу за уделе, односно акције у друштву стицаоцу и висину новчаног плаћања ако постоји;

(2) начин преузимања удела, односно акција у друштву стицаоцу и датум од кога ти удели, односно акције дају право учешћа у добити;

(3) податке о посебним правима у друштву стицаоцу која стичу чланови друштва преносиоца са посебним правима;

5) датум од кога престају пословне активности друштва преносиоца, ако оно престаје по спроведеној статусној промени;

6) датум од кога се трансакције друштва преносиоца сматрају, у рачуноводствене сврхе, трансакцијама обављеним у име друштва стицаоца;

7) све посебне погодности у друштву стицаоцу које се одобравају члановима одбора директора, односно извршног и надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, друштава која учествују у статусној промени;

8) услове под којима ће се наставити радни однос запослених у друштву стицаоцу;

9) остала питања од значаја за спровођење статусне промене.

Саставни део уговора из овог члана чине:

1) предлог одлуке о изменама и допунама оснивачког акта, односно статута друштва стицаоца, а ако статусном променом настаје ново друштво предлог оснивачког акта, као и предлог статута тог друштва ако је оно акционарско друштво;

2) деобни биланс друштва преносиоца, у случају статусне промене поделе или издвајања;

3) списак чланова друштва преносиоца, са навођењем номиналне вредности њихових удела, односно акција у друштву стицаоцу, као и удела, односно акција које стичу у друштву стицаоцу;

4) списак запослених у друштву преносиоцу чији се радни однос наставља у друштву стицаоцу.

Уговор из става 1. овог члана закључује се између свих друштава која учествују у статусној промени у писаној форми и оверава се у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Ако се статусном променом контролисано друштво припаја друштву које је његов искључиви власник, уговор из става 1. овог члана не садржи податке о замени удела, односно акција, нити се сачињава документ из става 3. тачка 3) овог члана.

План поделе

Члан 492

Ако само једно друштво учествује у статусној промени, одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, усваја план поделе.

План поделе из става 1. овог члана садржи нарочито податке из члана 491. став 2. овог закона.

Саставни део плана поделе из става 1. овог члана чине акти и документи из члана 491. став 3. овог закона.

План поделе мора бити састављен у писаној форми и оверава се у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Извештај ревизора о статусној промени

Члан 493

Надлежни суд у ванпарничном поступку на захтев друштва које учествује у статусној промени именује ревизора ради ревизије уговора о статусној промени, односно плана поделе, који сачињава извештај о статусној промени.

Ако у статусној промени учествује више друштава, надлежни суд може на заједнички захтев свих тих друштава именовати једног ревизора који сачињава заједнички извештај о статусној промени за сва друштва.

Ревизор је дужан да извештај из става 2. овог члана сачини и достави свим друштвима која учествују у статусној промени у року који одреди суд, а који не може бити дужи од два месеца од дана именовања.

Ревизор сачињава извештај о статусној промени у писаној форми, који садржи мишљење о томе да ли је сразмера у складу са којом се врши замена удела, односно акција правична и примерена, као и образложење у оквиру којег је дужан да наведе нарочито:

1) који су методи процене вредности примењени приликом утврђивања предложене сразмере замене удела, односно акција и који су пондери додељени вредностима добијеним применом тих метода;

2) да ли су примењени методи и пондери додељени вредностима добијеним применом тих метода примерени околностима тог случаја, као и каква би сразмера замене удела била да су додељени другачији пондери;

3) које околности су отежавале процену вредности и обављање ревизије, ако их је било.

Ревизор је овлашћен да од свих друштава која учествују у статусној промени затражи све податке и исправе потребне за успешну припрему извештаја, као и да предузме све остале радње потребне за проверу истинитости података и исправа добијених од тих друштава.

Извештај одбора директора, односно извршног одбора о статусној промени

Члан 494

Одбор директора, односно извршни одбор ако је управљање друштвом дводомно, друштва које спроводи статусну промену сачињава детаљан писани извештај који садржи нарочито:

1) циљеве који се желе постићи статусном променом, са анализом очекиваних економских ефеката на друштва која учествују у статусној промени;

2) објашњење правних последица закључења уговора о статусној промени, односно усвајања плана поделе;

3) образложење сразмере замене акција или удела;

4) податке о изменама уговора о статусној промени, односно плана поделе, ако су такве измене извршене на основу извештаја ревизора о ревизији статусне промене;

5) податке о значајнијим променама имовине и обавеза друштава која учествују у статусној промени до којих је дошло након датума са којим су израђени финансијски извештаји.

Ако је управљање друштвом дводомно, извештај из става 1. овог члана доставља се надзорном одбору на усвајање пре подношења скупштини на одобрење.

2.2. Обавештавање о спровођењу статусне промене

Обавеза објављивања

Члан 495

Нацрт уговора о статусној промени, односно нацрт плана поделе друштво објављује на својој интернет страници, ако је има, и доставља регистру привредних субјеката ради објављивања на интернет страници тог регистра најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука о статусној промени.

Нацрти из става 1. овог члана морају бити објављени непрекидно најмање 60 дана од дана одржавања седнице скупштине на којој је донета одлука о статусној промени, а приступ тим нацртима мора бити омогућен свим заинтересованим лицима без обавезе идентификације и без накнаде.

Уз нацрт из става 1. овог члана објављује се и обавештење члановима друштва о времену и месту где могу извршити увид у документе и акте из члана 490. овог закона.

Друштво које није јавно акционарско друштво нема обавезу објављивања обавештења из става 3. овог члана ако је то обавештење упутило лично сваком члану друштва.

Ако у статусној промени учествује више од једног друштва, објављивање у складу са ст. 2. и 3. овог члана може се извршити заједнички за сва та друштва.

Објављивањем нацрта уговора о статусној промени, односно нацрта плана поделе из става 1. овог члана сматра се да су и повериоци друштва обавештени о статусној промени.

Обавеза обезбеђивања увида у акте и документе

Члан 496

Друштво које спроводи статусну промену дужно је да својим члановима у седишту друштва омогући увид у акта и документе из члана 490. овог закона, као и у годишње финансијске извештаје за последње три године за свако од друштава које учествује у статусној промени, са мишљењем ревизора ако су били предмет ревизије, најмање током периода од месец дана који претходи дану одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука о статусној промени.

Изузетно, друштво није дужно да омогући увид у документа и акте из става 1. овог члана у свом седишту ако су ти акти и документа објављени у складу са чланом 495. ст. 1. и 2. овог закона.

Друштво је дужно да омогући сваком члану друштва копирање, о трошку друштва, докумената и аката из става 1. овог члана.

Изузетно, друштво није дужно да омогући копирање докумената и аката из става 1. овог члана ако је свим заинтересованим лицима, без обавезе идентификације, омогућено да та документа и акте прибаве са интернет странице регистра привредних субјеката без накнаде.

Обавеза личног обавештавања поверилаца

Члан 497

Друштво је дужно да повериоцу који је познат друштву, а чија потраживања износе најмање 2.000.000 динара у противвредности било које валуте по средњем курсу Народне банке Србије на дан објаве из члана 495. став 2. овог закона, упути и писано обавештење о спровођењу статусне промене, које садржи елементе из члана 491. став 2. овог закона, најкасније 30 дана пре дана одржавања седнице скупштине на којој се доноси одлука о статусној промени.

Председник одбора директора, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, дужан је да да писану изјаву о томе да је обавеза упућивања обавештења из става 1. овог члана извршена.

2.3. Одлука о статусној промени и њено правно дејство

Одлука о статусној промени

Члан 498

Одлуком о статусној промени скупштина одобрава:

1) план поделе који је усвојио одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно;

2) уговор о статусној промени, ако је тај уговор закључен до дана одржавања седнице скупштине;

3) нацрт уговора о статусној промени, ако тај уговор није закључен до дана одржавања седнице скупштине.

У случају акционарског друштва одлука о статусној промени друштва доноси се трочетвртинском већином гласова присутних акционара, ако статутом није одређена већа већина.

Ако као резултат статусне промене одређени чланови друштва преносиоца постају чланови друштва стицаоца који неограничено солидарно одговарају за његове обавезе, одлука о статусној промени може се донети само уз њихову сагласност.

Скупштина је дужна да истовремено са доношењем одлуке из става 1. овог члана:

1) усвоји измене и допуне оснивачког акта, односно статута у случају акционарског друштва, ако друштво наставља да постоји;

2) усвоји оснивачки акт друштва које настаје статусном променом, као и статут тог друштва ако је оно акционарско друштво.

У случају акционарског друштва, одлука из става 1. овог члана мора да садржи одредбу о томе да ступа на снагу давањем писане изјаве од стране председника одбора директора, као и председника надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, да су сви несагласни акционари у целости исплаћени за вредност својих акција у складу са чланом 475. овог закона.

Ступање на снагу

Члан 499

Уговор о статусној промени ступа на снагу када га одлуком из члана 498. овог закона одобре скупштине свих друштава која учествују у статусној промени, односно даном закључења тог уговора ако је тај датум каснији, ако уговором није предвиђено да ступа на снагу неког каснијег датума.

План поделе ступа на снагу када га одлуком из члана 498. овог закона одобри скупштина друштва које спроводи статусну промену, осим ако је тим планом предвиђено да ступа на снагу неког каснијег датума.

Оснивачки акт друштва које настаје статусном променом, као и његов статут ако је оно акционарско друштво, ступа на снагу истовремено са ступањем на снагу уговора о статусној промени.

Побијање одлуке о статусној промени

Члан 500

На побијање одлуке о статусној промени примењују се одредбе чл. 376. до 381. овог закона.

У поступку по тужби за побијање одлуке о статусној промени суд ће туженом друштву оставити примерен рок за отклањање разлога за побијање, ако се ради о отклоњивим разлозима.

Надлежни суд је дужан да одлуку којом се поништава одлука о статусној промени по правноснажности достави регистру привредних субјеката ради објављивања у складу са законом о регистрацији.

Одлука из става 3. овог члана нема утицаја на права и обавезе друштва стицаоца у вези са статусном променом, које су настале након наступања правних последица статусне промене, а до дана објаве одлуке у складу са ставом 3. овог члана, и за те обавезе неограничено солидарно одговарају сва друштва учесници статусне промене.

Одлука о статусној промени не може се побијати због утврђене сразмере замене акција, односно удела.

3. Поједностављени поступак спровођења статусне промене

Поједностављени поступак у случају припајања контролном друштву

Члан 501

Ако је друштво стицалац контролно друштво са најмање 90% удела у основном капиталу друштва преносиоца, односно са најмање 90% акција са правом гласа у друштву преносиоцу, статусна промена припајања спроводи се без одлуке о статусној промени скупштине друштва стицаоца ако су испуњени следећи услови:

1) ако је друштво стицалац извршило објаву из члана 495. овог закона најкасније месец дана пре дана одржавања седнице скупштине друштва преносиоца на којој се доноси одлука о статусној промени;

2) ако је друштво стицалац поступило у складу са чланом 496. овог закона током периода од месец дана који претходи дану одржавања седнице скупштине друштва преносиоца на којој се доноси одлука о статусној промени;

3) ако један или више акционара друштва стицаоца који поседују акције које представљају најмање 5% његовог основног капитала не захтевају да се сазове скупштина друштва стицаоца ради доношења одлуке о статусној промени, у року из става 1. тачка 1) овог члана.

У случају из става 1. овог члана, друштво преносилац није у обавези да сачини и достави на одобрење скупштини извештаје из члана 490. став 1. тач. 3) и 4) овог закона.

Ако је друштво стицалац једини члан друштва преносиоца, уговор о статусној промени не садржи податке из члана 491. став 2. тачка 4) овог закона.

На питања поједностављеног поступка статусне промене која нису посебно уређена овим чланом примењују се одредбе овог закона о спровођењу статусне промене у редовном поступку.

4. Промена основног капитала и нераспоређена имовина и обавезе

Повећање основног капитала друштва стицаоца

Члан 502

Повећање основног капитала друштва стицаоца спроводи се у складу са одредбама овог закона које се односе на повећање капитала за правну форму друштва стицаоца.

На повећање основног капитала јавног акционарског друштва као друштва стицаоца не примењују се одредбе Закона о тржишту капитала које се односе на одобрење Комисије за хартије од вредности, као и друге одредбе тог закона које су неспојиве са заменом акција у поступку статусне промене.

Чланови друштва преносиоца који су у друштву преносиоцу које престаје као резултат статусне промене уписали уделе, односно акције, али их до тренутка замене за уделе, односно акције друштва стицаоца нису у целости уплатили, дужни су да уговорени улог уплате, односно унесу у друштво стицаоца под условима под којима су их уписали, осим ако уговором о статусној промени није другачије одређено.

Забрана стварања привидног капитала

Члан 503

Друштво стицалац не може повећати свој основни капитал као резултат статусне промене по основу удела, односно акција:

1) које друштво стицалац поседује у друштву преносиоцу;

2) које друштво преносилац поседује у друштву стицаоцу.

Друштво стицалац не може да издаје акције у замену за:

1) акције које друштво стицалац поседује у друштву преносиоцу, односно акције које за рачун друштва стицаоца држи треће лице у своје име;

2) сопствене акције друштва преносиоца, односно акције које за рачун друштва преносиоца држи треће лице у своје име.

Уделе, односно акције које друштво преносилац има у друштву стицаоцу, а који се као резултат статусне промене преносе друштву стицаоцу, постају сопствени удели, односно акције друштва стицаоца.

Изузетно од става 3. овог члана, друштво стицалац може, ако је то предвиђено уговором о статусној промени, односно планом поделе, да члановима друштва преносиоца замени њихове уделе, односно акције са уделима, односно акцијама које друштво преносилац има у друштву стицаоцу.

5. Регистрација статусне промене и правне последице регистрације

Регистрација статусне промене

Члан 504

Регистрација статусне промене врши се у складу са законом о регистрацији у односу на друштво стицаоца и у односу на друштво преносиоца.

Регистрација статусне промене не може се вршити пре истека рока од 30 дана од дана ступања на снагу уговора о статусној промени, односно плана поделе.

Повећање, односно смањење основног капитала настало као резултат статусне промене региструје се у складу са законом о регистрацији.

Ако друштво престаје да постоји као резултат статусне промене, оно се брише из регистра привредних субјеката у складу са законом о регистрацији.

Правне последице статусне промене

Члан 505

Правне последице статусне промене наступају даном регистрације статусне промене у складу са законом о регистрацији и то:

1) имовина и обавезе друштва преносиоца прелазе на друштво стицаоца, у складу са уговором о статусној промени, односно планом поделе;

2) друштво стицалац постаје солидарно одговорно са друштвом преносиоцем за његове обавезе које нису пренете на друштво стицаоца, али само до износа разлике вредности имовине друштва преносиоца која му је пренета и обавеза друштва преносиоца које је преузео, осим ако је са одређеним повериоцем другачије уговорено;

3) чланови друштва преносиоца постају чланови друштва стицаоца, тако што се њихови удели, односно акције замењују уделима, односно акцијама у друштву стицаоцу, у складу са уговором о статусној промени, односно планом поделе;

4) удели, односно акције друштва преносиоца, који су замењени уделима, односно акцијама у друштву стицаоцу, поништавају се;

5) права трећих лица, која представљају терете на уделима, односно акцијама друштва преносиоца које се замењују за уделе, односно акције друштва стицаоца прелазе на уделе, односно акције које члан друштва преносиоца стиче у друштву стицаоцу, као и на потраживање новчане накнаде на коју има право поред или уместо замене за те акције, односно уделе у складу са овим законом;

6) запослени у друштву преносиоцу који су уговором о статусној промени, односно планом поделе распоређени у друштво стицаоца настављају да раде у том друштву у складу са прописима о раду;

7) друге последице у складу са законом.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, у погледу ствари и права чији је пренос условљен уписом у јавне књиге, односно прибављањем одређених сагласности или одобрења, пренос те имовине на друштво стицаоца врши се тим уписом на основу уговора о статусној промени или плана поделе, односно прибављањем тих сагласности или одобрења.

Ако се статусном променом друштво преносилац гаси, наступају и следеће правне последице:

1) друштво преносилац престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације;

2) узајамна потраживања између друштва преносиоца и друштва стицаоца гасе се;

3) обавезе друштва преносиоца прелазе на друштво стицаоца у складу са уговором о статусној промени, односно планом поделе, и друштво стицалац постаје нови дужник у погледу тих обавеза, а ако постоји више друштава стицалаца, свако од њих супсидијарно одговара за обавезе које су у складу са уговором о статусној промени, односно планом поделе прешле на остала друштва стицаоце до износа разлике вредности имовине друштва преносиоца која му је пренета и обавеза друштва преносиоца које је преузео, осим ако је са одређеним повериоцем другачије уговорено;

4) дозволе, концесије, друге повластице и ослобођења дата или призната друштву преносиоцу прелазе на друштво стицаоца у складу са уговором о статусној промени, односно планом поделе, осим ако је прописима којим се уређује њихово давање другачије одређено;

5) директорима, и члановима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, и заступницима друштва преносиоца престају дужности и овлашћења, као и пуномоћја за гласање у скупштини друштва преносиоца.

У случају припајања једином члану друштва у складу са чланом 501. став 3. овог закона не наступа последица из става 1. тачка 3) овог члана.

Изузетно од става 1. тачка 2) и става 3. тачка 3) овог члана, солидарна односно супсидијарна одговорност друштва стицаоца неће постојати у погледу потраживања за које је поверилац у складу са одредбама члана 509. овог закона остварио право на одговарајућу заштиту.

Нераспоређена имовина и обавезе друштва престалог поделом

Члан 506

Имовина друштва преносиоца престалог поделом, која уговором о статусној промени, односно планом поделе није пренета ниједном друштву стицаоцу, нити се тумачењем тог уговора, односно плана може одредити којем друштву стицаоцу се та имовина има пренети, преноси се сваком од друштава стицалаца сразмерно учешћу имовине која је на њих пренета, умањеној за преузете обавезе, у укупној нето имовини друштва престалог поделом.

За обавезе друштва преносиоца престалог поделом које уговором о статусној промени, односно планом поделе нису распоређене ниједном друштву стицаоцу, нити се тумачењем тог уговора, односно плана може одредити којем друштву стицаоцу се имају расподелити, солидарно одговара свако друштво стицалац до износа разлике између вредности имовине која је на то друштво пренета и обавеза које је то друштво преузело.

6. Заштита права чланова друштва преносиоца

Право на доплату

Члан 507

Члан друштва преносиоца који сматра да је оштећен утврђеном сразмером замене удела, односно акција у друштву преносиоцу за уделе, односно акције у друштву стицаоцу може тужбом надлежном суду против друштва стицаоца у року од 30 дана од дана објаве обавештења из члана 495. овог закона тражити исплату новчане накнаде у складу са овим чланом.

Ако суд у поступку по тужби из става 1. овог члана утврди да је тржишна вредност удела, односно акција које је члан друштва преносиоца стекао у друштву стицаоцу мања од тржишне вредности удела, односно акција у друштву преносиоцу које су биле предмет замене, пресудом ће обавезати друштво стицаоца да том лицу исплати новчану накнаду која не може бити већа од 10% номиналне вредности његових замењених удела, односно акција у друштву преносиоцу.

У поступку по тужби из става 1. овог члана суд ће, ако одреди спровођење вештачења на околност одређивања тржишне вредности удела, односно акција, наложити туженом друштву стицаоцу да предујми трошкове тог вештачења.

Ако суд у поступку по тужби из става 1. овог члана обавеже друштво стицаоца на исплату новчане накнаде, друштво стицалац у обавези је да свим члановима друштва преносиоца чији су удели, односно акције исте врсте и класе замењени за уделе, односно акције друштва стицаоца исплати сразмеран износ на име доплате.

Ако је поднето више од једне тужбе у складу са ставом 1. овог члана, поступци се спајају.

Право на исплату

Члан 508

Члан друштва преносиоца које је био несагласан са одлуком о статусној промени у смислу члана 483. овог закона има право из члана 474. овог закона, при чему је откупна цена његових акција утврђена одлуком о статусној промени.

Ако члан друштва преносиоца сматра да откупна цена утврђена одлуком о статусној промени не одговара тржишној вредности тих акција, или ако му та цена не буде исплаћена, има право подношења тужбе надлежном суду у складу са чланом 476. овог закона.

Удели, односно акције откупљене у складу са овим чланом постају сопствени удели, односно акције друштва стицаоца.

Члан друштва преносиоца не може истицати друге захтеве према друштву стицаоцу.

7. Заштита трећих лица

Заштита поверилаца

Члан 509

Поверилац друштва које учествује у статусној промени чије је потраживање настало пре регистрације статусне промене у складу са законом о регистрацији и који сматра да ће статусна промена у којој учествује његов дужник угрозити намирење његовог потраживања, може, у року од 30 дана од дана објављивања обавештења из члана 495. овог закона од стране његовог дужника, захтевати добијање одговарајуће заштите.

Заштита поверилаца у смислу става 1. овог члана обезбеђује се на следећи начин:

1) давањем обезбеђења у виду залоге, јемства и слично;

2) изменама услова уговора по основу ког је настало потраживање или раскидом тог уговора;

3) одвојеним управљањем имовином друштва преносиоца до намирења потраживања;

4) предузимањем других радњи и мера које обезбеђују повериоцу положај који није лошији у односу на положај који је имао пре спровођења статусне промене.

Услови за давање заштите

Члан 510

Поверилац друштва преносиоца, односно друштва стицаоца има право да заштиту из члана 509. овог закона захтева од свог дужника или од друштва стицаоца, односно друштва преносиоца само ако је финансијска ситуација друштава која учествују у статусној промени таква да спровођење статусне промене угрожава намирење његовог потраживања па је пружање те заштите неопходно ради обезбеђивања положаја повериоца који неће бити лошији од положаја који је имао пре спровођења статусне промене.

Право да захтевају заштиту из члана 509. овог закона немају:

1) повериоци чија потраживања спадају у први или други исплатни ред у смислу закона којим се уређује стечај;

2) повериоци чије је потраживање обезбеђено.

Заштита од стране суда

Члан 511

Поверилац који у року од 15 дана од дана слања захтева за пружање заштите не добије одговарајућу заштиту има право да тужбом надлежном суду против свог дужника захтева добијање одговарајуће заштите, у смислу чл. 509. и 510. овог закона.

Поверилац има право на заштиту само ако докаже да је намирење његовог потраживања угрожено услед статусне промене.

На захтев друштва суд може одредити привремену меру забране спровођења статусне промене, ако нађе да је то нужно и оправдано ради обезбеђивања одговарајуће заштите за повериоца који је поднео тужбу.

Заштита ималаца обвезница и других дужничких хартија од вредности

Члан 512

Одредбе чл. 509. до 511. овог закона примењују се и на законите имаоце обвезница и других дужничких хартија од вредности које је издало друштво преносилац, осим ако је другачије одређено у одлуци о емисији ових хартија од вредности или ако је другачије уговорено са њиховим имаоцима.

Заштита ималаца посебних права

Члан 513

Законити имаоци заменљивих обвезница, вараната и других хартија од вредности са посебним правима, осим акција, које је издало друштво преносилац које престаје услед статусне промене стичу најмање једнака права према друштву стицаоцу, осим ако је:

1) другачије одређено у одлуци о издавању тих хартија од вредности или

2) са тим имаоцем другачије уговорено или

3) друштво стицалац уговором о статусној промени, односно планом поделе обавезано да, на захтев тих лица, откупи те хартије од вредности по њиховој тржишној вредности.

У случају из става 1. тачка 3) овог члана откупна цена мора бити одређена у уговору о статусној промени, односно плану поделе према тржишној вредности тих хартија од вредности утврђеној сходном применом члана 57. овог закона, што мора бити потврђено и од стране ревизора у извештају о ревизији статусне промене.

Лица из става 1. овог члана имају право да у року од 30 дана од дана објаве обавештења из члана 495. овог закона траже да надлежни суд у ванпарничном поступку одреди откупну цену предметних хартија од вредности ако сматрају да њихова вредност утврђена уговором о статусној промени, односно планом поделе није одговарајућа.

Одговорност за штету

Члан 514

Директори друштва, односно чланови надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно, које учествује у статусној промени солидарно су одговорни члановима, односно акционарима тог друштва за штету проузроковану намерно или крајњом непажњом приликом припреме и спровођења статусне промене.

Тужба за накнаду штете из става 1. овог члана може бити поднета у року од три године од дана објављивања регистрације статусне промене у складу са законом о регистрацији.

За штету не одговарају лица из става 1. овог члана ако се контролисано друштво припаја свом једином члану.

Део осми

ПРИНУДНИ ОТКУП АКЦИЈА И ПРАВО НА ПРОДАЈУ АКЦИЈА

Услови за принудни откуп

Члан 515

На предлог акционара који има акције које представљају најмање 90% основног капитала друштва и који има најмање 90% гласова свих акционара који поседују обичне акције (откупилац) скупштина доноси одлуку о принудном откупу свих акција преосталих акционара друштва уз исплату цене која се одређује сходном применом одредаба овог закона о исплати несагласних акционара.

Акције које поседују лица повезана са откупиоцем сматрају се акцијама које има откупилац у смислу става 1. овог члана, под условом да су та лица повезана са откупиоцем у периоду од најмање годину дана пре доношења одлуке о принудном откупу.

Статутом се може предвидети да принудни откуп из става 1. овог члана није допуштен или се може прописати већи проценат учешћа откупиоца у основном капиталу друштва као услов за принудни откуп.

Одлука о измени статута којом се мењају одредбе статута из става 3. овог члана доноси се трочетвртинском већином гласова присутних акционара, ако статутом није предвиђена већа већина.

Утврђивање и исплата цене

Члан 516

Цена акција из члана 515. став 1. овог закона утврђује се према вредности акција на дан који не претходи више од три месеца дану доношења одлуке о принудном откупу, не узимајући у обзир њено било какво очекивано повећање или смањење као последицу те одлуке.

Изузетно, ако као последица доношења одлуке о принудном откупу појединим акционарима престају посебне погодности на које су имали право, та чињеница се узима у обзир приликом утврђивања тржишне вредности акција.

Друштво је дужно да у складу са чланом 475. овог закона утврди цену акција које треба да буду предмет откупа у року од 30 дана од дана доношења одлуке о принудном откупу акција и да о томе обавести Централни регистар, у супротном одлука о принудном откупу престаје да важи.

Откупилац је у обавези да на посебан рачун код Централног регистра отворен за ту намену депонује средства за исплату цене акција из става 3. овог члана најкасније у року од осам дана од дана обавештавања Централног регистра у складу са ставом 3. овог члана.

У случају да не поступи у складу ставом 4. овог члана одлука о принудном откупу престаје да важи.

Акционарима чије су акције предмет принудног откупа Централни регистар исплаћује цену из става 3. овог члана из депонованих средстава у даљем року од три дана.

Материјали за седницу скупштине

Члан 517

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно дужан је да у оквиру материјала за седницу скупштине на којој се доноси одлука о принудном откупу акционарима достави:

1) обавештење о начину утврђивања цене акција које су предмет принудног откупа у складу са чланом 475. овог закона;

2) све вредности тих акција утврђене у складу са чланом 475. овог закона;

3) годишње финансијске извештаје и годишње извештаје о пословању, као и консолидоване годишње извештаје о пословању ако постоје, за три последње пословне године.

Обавештење из става 1. овог члана мора да садржи и податак о праву акционара чије су акције предмет откупа на исплату цене утврђене у складу са чланом 516. овог закона, праву на побијање одлуке скупштине, као и о праву да тражи да надлежни суд испита примереност накнаде у складу са чланом 521. овог закона, и то независно од начина гласања о одлуци о принудном откупу.

Гласање о одлуци о принудном откупу

Члан 518

Приликом гласања о одлуци о принудном откупу не примењују се одредбе овог закона о гласању акционара са преференцијалним акцијама у оквиру своје класе.

Регистрација одлуке о принудном откупу

Члан 519

Одлука о принудном откупу региструје се у складу са законом о регистрацији, а доставља се Централном регистру у року од осам дана од дана доношења.

Побијање одлуке о принудном откупу

Члан 520

Изузетно од одредаба овог закона о побијању одлука скупштине, рок за подношење тужбе за побијање одлуке о принудном откупу је 30 дана од дана доношења те одлуке.

Одлука о принудном откупу не може се побијати због непримерености цене за акције које су предмет принудног откупа.

Испитивање примерености цене од стране суда

Члан 521

Сваки акционар друштва чије су акције предмет принудног откупа који сматра да цена коју је утврдило друштво у складу са чланом 516. овог закона није утврђена у складу са овим законом може у року од 30 дана од дана регистрације одлуке о принудном откупу тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку утврди вредност тих акција у складу са овим законом.

Ако је захтев поднет у складу са ставом 1. овог члана, надлежни суд ће о томе одмах обавестити Централни регистар ради обустављања исплате цене акционарима чије су акције предмет принудног откупа.

Надлежни суд одлуку којом се утврђује вредност акција које су предмет принудног откупа по правноснажности доставља Централном регистру.

Ако је вредност утврђена одлуком суда виша од цене коју је утврдило друштво, откупилац је у обавези да разлику са припадајућом законском затезном каматом обрачунатом од дана доношења одлуке о принудном откупу депонује на рачун из члана 516. став 4. овог закона у року од 30 дана од дана правноснажности одлуке суда.

Ако откупилац пропусти да депонује разлику у складу са ставом 4. овог члана, друштво постаје неограничено солидарно одговорно за исплату те разлике.

Захтев акционара чије су акције биле предмет откупа за исплату разлике из става 4. овог члана застарева у року од три године од дана правноснажности одлуке суда из става 3. овог члана.

Право на продају акција

Члан 522

Контролни акционар који стекне акције које представљају најмање 90% основног капитала друштва обавезан је да купи акције сваког од преосталих акционара друштва на његов писани захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи врсту, класу и број акција које су предмет продаје и доставља се друштву, чиме се сматра да је захтев достављен и контролном акционару.

Цена по којој је контролни акционар обавезан да купи акције из става 1. овог члана одређује се сходном применом одредаба овог закона о цени по којој се исплаћују несагласни акционари.

Друштво је дужно да у року од 60 дана од дана пријема захтева из става 1. овог члана утврди цену из става 3. овог члана сходном применом члана 475. овог закона и да о томе у истом року обавести контролног акционара и акционара подносиоца захтева.

Контролни акционар је дужан да у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 4. овог члана изврши исплату утврђене вредности акција акционару подносиоцу захтева, чиме се врши пренос акција на контролног акционара.

Акционар подносилац захтева који сматра да вредност утврђена од стране друштва није утврђена у складу са овим законом може у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 4. овог члана тражити да суд у ванпарничном поступку утврди ту вредност акција у складу са чланом 475. овог закона.

Ако суд поступајући по захтеву акционара подносиоца захтева из става 6. овог члана као вредност акција утврди износ који је виши од цене коју је утврдило друштво, контролни акционар је у обавези да разлику до тако утврђене вредности доплати акционару подносиоцу захтева у року од 30 дана од дана правноснажности одлуке суда са законском затезном каматом почев од истека рока за исплату из става 5. овог члана.

Ако контролни акционар пропусти да поступи у складу са ставом 7. овог члана, друштво постаје неограничено солидарно одговорно за обавезу контролног акционара из става 7. овог члана.

Захтев акционара чије су акције продате контролном акционару за исплату разлике из става 7. овог члана застарева у року од три године од дана правноснажности одлуке суда из става 7. овог члана.

Изузетак у погледу цене акција у случају понуде за преузимање

Члан 523

Изузетно од чл. 515. и 516. овог закона, откупилац који је путем понуде за преузимање испунио услов из члана 515. став 1. овог закона има право да у року од три месеца од дана истека понуде за преузимање спроведе принудни откуп акција по условима из понуде за преузимање, ако је у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава:

1) искључиво путем добровољне понуде за преузимање упућене свим преосталим акционарима за све њихове акције стекао најмање 90% акција које су биле предмет те понуде; или

2) ту понуду за преузимање спровео као обавезну.

У случајевима из става 1. овог члана, преостали акционари имају право на продају својих акција у складу са чланом 522. овог закона, по условима из понуде, у року од три месеца од дана истека понуда за преузимање.

По истеку рока из ст. 1. и 2. овог члана, утврђивање цене акција код остваривања права на принудни откуп и права на продају акција врши се у складу са чл. 515. и 516. овог закона.

Део девети

ЛИКВИДАЦИЈА ДРУШТВА

1. Појам и покретање ликвидације

Појам

Члан 524

Ликвидација друштва се може спровести када друштво има довољно средстава за намирење свих својих обавеза.

Одлука о ликвидацији

Члан 525

Ликвидација друштва покреће се:

1) једногласном одлуком свих ортака, односно комплементара, ако уговором о оснивању није другачије одређено;

2) одлуком скупштине чланова друштва с ограниченом одговорношћу, у складу са чланом 211. овог закона;

3) одлуком скупштине акционара, у складу са чланом 358. овог закона.

Регистрација и објављивање

Члан 526

Ликвидација друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа о покретању ликвидације, у складу са законом о регистрацији.

Поступци у току и покретање стечаја

Члан 527

Покретање ликвидације не спречава одређивање и спровођење извршења против друштва у ликвидацији нити вођење других поступака који се воде против или у корист друштва у ликвидацији.

Покретање ликвидације нема утицаја на поднети предлог за покретање стечаја поднет у складу са законом којим се уређује стечај, а повериоци друштва у ликвидацији могу поднети предлог за покретање стечаја и током трајања ликвидације из разлога прописаних законом којим се уређује стечај.

Ограничења исплата члановима друштва у ликвидацији

Члан 528

За време ликвидације друштва не исплаћује се учешће у добити, односно дивиденде нити се имовина друштва расподељује члановима друштва пре исплате свих потраживања поверилаца.

2. Ликвидациони управник

Ликвидациони управник

Члан 529

У одлуци о покретању ликвидације друштво именује ликвидационог управника.

Именовањем ликвидационог управника свим заступницима друштва престају права заступања друштва.

Ако друштво не именује ликвидационог управника на начин предвиђен ставом 1. овог члана, сви законски заступници друштва постају ликвидациони управници.

Друштво може имати више ликвидационих управника.

Ако друштво има више ликвидационих управника, они заступају друштво заједно, ако одлуком којом су именовани није другачије одређено.

Разрешење и оставка ликвидационог управника

Члан 530

Ликвидациони управник може бити разрешен одлуком донетом у складу са чланом 395. овог закона, а истом одлуком мора бити именован нови ликвидациони управник.

Ликвидациони управник може дати оставку у складу са чланом 396. овог закона којим се уређује оставка директора друштва.

Регистрација ликвидационог управника

Члан 531

Именовање, разрешење и оставка ликвидационог управника региструју се у складу са законом о регистрацији.

У случају из члана 529. став 3. овог закона, регистрација ликвидационог управника спроводи се по службеној дужности у складу са законом о регистрацији.

Овлашћења ликвидационог управника

Члан 532

Ликвидациони управник заступа друштво у ликвидацији и одговоран је за законитост пословања друштва.

Ликвидациони управник може предузимати следеће активности:

1) вршити радње на окончању послова започетих пре почетка ликвидације;

2) предузима радње потребне за спровођење ликвидације, као што су продаја имовине, исплата поверилаца и наплата потраживања;

3) врши друге послове неопходне ради спровођења ликвидације друштва.

3. Обавештавање поверилаца и пријављивање потраживања

Оглас о покретању ликвидације

Члан 533

Оглас о покретању ликвидације из члана 526. овог закона објављује се у трајању од 90 дана на интернет страници регистра привредних субјеката и садржи нарочито:

1) позив повериоцима да пријаве своја потраживања;

2) адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште из члана 20. овог закона на коју повериоци достављају пријаве потраживања;

3) упозорење да ће потраживања поверилаца бити преклудирана ако их повериоци не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа из става 1. овог члана.

Ако друштво током периода трајања огласа о покретању ликвидације промени адресу седишта или адресу за пријем поште, рок од 90 дана из става 1. овог члана поново почиње да тече од дана регистрације те промене у складу са законом о регистрацији, а све до тада приспеле пријаве потраживања се сматрају уредно поднетим.

Ако друштво током рока за пријаву потраживања поверилаца из става 1. тачка 3) овог члана промени адресу седишта или адресу за пријем поште, тај рок поново почиње да тече од дана регистрације те промене у складу са законом о регистрацији, а све до тада приспеле пријаве потраживања се сматрају уредно поднетим.

Индивидуално обавештење познатим повериоцима

Члан 534

Ликвидациони управник је дужан да познатим повериоцима који по овом закону пријављују потраживање упути и писано обавештење о покретању ликвидације друштва, најкасније у року од 15 дана од дана почетка ликвидације друштва.

Обавештење из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) податак о дану објављивања и периоду трајања огласа о покретању ликвидације;

2) адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште из члана 20. овог закона, на коју поверилац доставља пријаву потраживања;

3) упозорење да ће потраживање повериоца бити преклудирано ако га поверилац не пријави најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа о покретању ликвидације.

Ако друштво током периода трајања огласа о покретању ликвидације или рока из става 1. тачка 3) овог члана за пријаву потраживања поверилаца промени адресу седишта или адресу за пријем поште, ликвидациони управник је у обавези да поново упути обавештење из става 1. овог члана познатим повериоцима који до тада нису доставили своје пријаве потраживања и то у року од 15 дана од дана регистрације те промене у складу са законом о регистрацији.

Повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом и повериоци у вези са чијим потраживањем против друштва почне да тече парница до почетка ликвидације немају обавезу пријављивања потраживања, а њихова потраживања се сматрају пријављеним, у складу са овим законом.

Пријава потраживања

Члан 535

Друштво је дужно да све приспеле пријаве потраживања, као и потраживања из члана 534. став 4. овог закона, евидентира у листу пријављених потраживања и да сачини листу признатих и оспорених потраживања.

Друштво може, у року од 30 дана од дана пријема пријаве потраживања, оспорити потраживање повериоца, у ком случају је обавезно да о томе у истом року обавести повериоца уз образложење оспоравања потраживања.

Друштво не може оспоравати потраживања повериоцима чија су потраживања утврђена извршном исправом.

Ако поверилац чије је потраживање оспорено не покрене поступак пред надлежним судом у року од 15 дана од дана пријема обавештења о оспоравању потраживања и у истом року о томе писаним путем обавести друштво, то потраживање се сматра преклудираним.

Ако је до тренутка пријема обавештења о оспоравању потраживања поверилац против друштва већ покренуо поступак о том потраживању пред надлежним судом, поверилац није дужан да покреће нови поступак по пријему обавештења о оспоравању потраживања.

Потраживања настала након покретања ликвидације не пријављују се и морају се намирити до окончања ликвидације.

4. Ликвидациони биланси и извештаји, обустава ликвидације и покретање стечаја

Почетни ликвидациони биланс и почетни ликвидациони извештај

Члан 536

Ликвидациони управник у року од 30 дана од дана почетка ликвидације саставља почетни ликвидациони биланс као ванредни финансијски извештај у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, и у истом року га подноси ортацима, комплементарима, односно скупштини на усвајање.

Ортаци, комплементари, односно скупштина дужни су да донесу одлуку о усвајању почетног ликвидационог биланса најкасније у року од 30 дана од дана када им је поднет на усвајање.

Ликвидациони управник саставља и почетни ликвидациони извештај који садржи:

1) листу пријављених потраживања;

2) листу признатих потраживања;

3) листу оспорених потраживања са образложењем оспоравања;

4) податак да ли је имовина друштва довољна за намирење свих обавеза друштва, укључујући и оспорена потраживања;

5) неопходне радње за спровођење ликвидације;

6) време предвиђено за завршетак ликвидације;

7) друге чињенице од значаја за спровођење ликвидације.

Почетни ликвидациони извештај ликвидациони управник саставља најраније 90 дана, а најкасније 120 дана од дана почетка ликвидације и у истом року га подноси ортацима, комплементарима, односно скупштини на усвајање.

Ортаци, комплементари, односно скупштина дужни су да донесу одлуку о усвајању почетног ликвидационог извештаја најкасније у року од 30 дана од дана када им је поднет на усвајање.

Усвојени почетни ликвидациони извештај региструје се у складу са законом о регистрацији.

Ликвидациони управник не може отпочети са плаћањима ради намирења поверилаца нити са исплатама члановима друштва пре регистрације почетног ликвидационог извештаја, осим плаћања обавеза из текућег пословања друштва.

Годишњи ликвидациони извештаји

Члан 537

Ликвидациони управник у току ликвидације подноси годишње ликвидационе извештаје о својим радњама, са образложењем разлога због којих се ликвидација наставља, а није завршена, ортацима, комплементарима, односно скупштини на усвајање, најкасније у року од три месеца по истеку сваке пословне године.

Годишњи ликвидациони извештаји региструју се у складу са законом о регистрацији.

Обустава ликвидације

Члан 538

У току ликвидације друштво одлуком ортака, комплементара, односно скупштине може обуставити ликвидацију и наставити са пословањем.

Одлука из става 1. овог члана доноси се већином одређеном за доношење одлуке о ликвидацији.

Одлука о обустави ликвидације може се донети само у случају да је друштво намирило у потпуности све повериоце, независно од тога да ли су тим повериоцима потраживања оспорена или призната, под условом да није отказало уговор о раду било ком запосленом по основу ликвидације нити отпочело са исплатама члановима друштва.

Саставни део одлуке о обустави ликвидације је именовање законског заступника друштва.

Саставни део одлуке о обустави ликвидације је и изјава ликвидационог управника да су сви повериоци намирени у потпуности и да друштво није отпочело са исплатама члановима друштва.

Ако друштво има више ликвидационих управника, они изјаву из става 5. овог члана дају заједнички.

Одлука о обустави ликвидације региструје се у складу са законом о регистрацији.

У случају обуставе ликвидације, потраживања поверилаца који нису пријавили своја потраживања и поверилаца чија су потраживања оспорена, а нису у року предвиђеном у члану 535. став 4. овог закона покренули поступак пред надлежним судом, неће се сматрати преклудираним у смислу овог закона.

Покретање поступка стечаја због презадужености

Члан 539

Ако се из почетног ликвидационог биланса или почетног ликвидационог извештаја утврди да имовина друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца (презадуженост), ликвидациони управник је дужан да надлежном суду поднесе предлог за покретање стечаја у року од 15 дана од дана састављања почетног ликвидационог биланса, односно почетног ликвидационог извештаја.

У случају из става 1. овог члана ликвидациони управник не може намиривати потраживања поверилаца, осим потраживања насталих из текућег пословања друштва до дана покретања стечајног поступка.

Документи који се састављају након исплате поверилаца

Члан 540

Након исплате поверилаца ликвидациони управник саставља:

1) завршни ликвидациони биланс;

2) извештај о спроведеној ликвидацији;

3) писану изјаву да је упутио обавештење свим познатим повериоцима у складу са чланом 534. овог закона, као и да су све обавезе друштва по основу пријављених потраживања и потраживања која се у смислу члана 534. став 4. овог закона сматрају пријављеним измирене у потпуности и да се против друштва не воде други поступци;

4) предлог одлуке о расподели ликвидационог остатка друштва.

Завршни ликвидациони биланс саставља се и региструје у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

Ортаци, комплементари, односно скупштина усваја документе из става 1. овог члана и доноси одлуку о окончању ликвидације на начин прописан чланом 525. овог закона.

Друштво не може донети одлуку о окончању ликвидације пре правноснажног окончања свих поступака који за правну последицу могу имати било какву обавезу друштва и измирења свих тих обавеза.

5. Окончање ликвидације и одговорност за штету

Расподела ликвидационог остатка

Члан 541

Имовина друштва у ликвидацији која преостане после измирења свих обавеза друштва (ликвидациони остатак) расподељује се члановима друштва у складу са одлуком о расподели ликвидационог остатка друштва.

Ако оснивачким актом, односно статутом или једногласном одлуком ортака, комплементара, односно скупштине није другачије одређено, расподела из става 1. овог члана врши се на следећи начин:

1) ортацима, комплементарима и командиторима и члановима друштва с ограниченом одговорношћу сразмерно њиховим уделима у друштву;

2) акционарима са преференцијалним акцијама који имају право приоритета у односу на ликвидациони остатак, а након њихове исплате акционарима са обичним акцијама сразмерно учешћу њихових акција у укупном броју обичних акција у друштву.

Командитори, чланови друштва с ограниченом одговорношћу и акционари који су у ликвидацији савесно примили исплате дужни су да врате примљено ако је то потребно за намирење поверилаца друштва.

У случају спора између чланова друштва у вези расподеле ликвидационог остатка, ликвидациони управник одлаже ту расподелу до правноснажног окончања спора.

Накнада ликвидационом управнику

Члан 542

Ликвидациони управник има право да му се надокнаде трошкови које је имао у спровођењу ликвидације као и на исплату накнаде за рад. Накнаду за рад и висину трошкова спровођења ликвидације одређују ортаци, командитори, односно скупштина, а у случају спора или када то друштво не одреди, ликвидациони управник може тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку одреди износ накнаде за рад и надокнаде трошкова.

У погледу потраживања из става 1. овог члана ликвидациони управник сматра се повериоцем друштва у ликвидацији.

Окончање ликвидације

Члан 543

Ликвидација се окончава доношењем одлуке о окончању ликвидације из члана 540. став 3. овог закона.

По окончању ликвидације друштво се брише из регистра привредних субјеката у складу са законом о регистрацији.

Ако ортаци, комплементари, односно скупштина не донесу одлуку о усвајању докумената из члана 540. став 1. тач. 2), 3) и 4) овог закона у року од 60 дана од дана подношења тих докумената на усвајање од стране ликвидационог управника, ту одлуку може заменити писана изјава ликвидационог управника о неусвајању тих докумената.

Пословне књиге и документа друштва које је брисано услед окончања ликвидације чувају се у складу са прописима којима се уређује архивска грађа, а име и адреса лица коме су пословне књиге и документа поверени на чување региструју се у складу са законом о регистрацији.

Ако одлуку о имену и адреси лица из става 6. овог члана не донесу ортаци, комплементари, односно скупштина, ту одлуку може заменити и писана изјава ликвидационог управника о имену и адреси тог лица.

Заинтересована лица имају право на увид у пословне књиге и документа брисаног друштва о свом трошку.

Ако је након брисања друштва из регистра потребно предузети одређене радње у погледу имовине друштва престалог брисањем или друге радње које је требало предузети током ликвидације, заинтересовано лице може тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку одреди ликвидационог управника са овлашћењем за предузимање тих радњи.

Одговорност ликвидационог управника за штету

Члан 544

Ликвидациони управник одговара за штету коју причини у вршењу своје дужности члановима друштва и повериоцима друштва.

Потраживање из става 1. овог члана застарева у року од три године од дана брисања друштва из регистра.

Одговорност чланова друштва по окончању ликвидације

Члан 545

Ортаци и комплементари одговарају неограничено солидарно за обавезе друштва у ликвидацији и након брисања друштва из регистра привредних субјеката.

Командитори, чланови друштва с ограниченом одговорношћу и акционари акционарског друштва одговарају солидарно за обавезе друштва у ликвидацији и након брисања друштва из регистра привредних субјеката, до висине примљеног износа из ликвидационог остатка.

Потраживања поверилаца из ст. 1. и 2. овог члана застаревају у року од три године од дана брисања друштва из регистра.

6. Принудна ликвидација

Разлози за покретање поступка

Члан 546

Принудна ликвидација покреће се ако:

1) је друштву правноснажним актом изречена мера забране обављања делатности, односно одузета дозвола, лиценца или одобрење за обављање одређене делатности, а друштво не региструје промену претежне делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

2) у року од 30 дана од дана истека времена на које је друштво основано друштво не региструје продужење времена трајања друштва или у истом року не отпочне ликвидацију;

3) ортачко друштво остане са једним ортаком, односно командитно друштво остане без комплементара или без командитора, а друштву у року од три месеца не приступи недостајући члан или у истом року друштво не промени правну форму у правну форму чије услове испуњава у складу са овим законом или у истом року не отпочне ликвидацију;

4) се основни капитал друштва смањи испод минималног износа прописаног овим законом, а друштво у року од шест месеци не повећа основни капитал најмање до минималног износа прописаног овим законом, или у истом року друштво не промени правну форму у правну форму чије услове испуњава у складу са овим законом, или у истом року друштво не донесе одлуку о ликвидацији и такву промену у истом року региструје у складу са законом о регистрацији;

5) друштво не достави надлежном регистру годишње финансијске извештаје до краја пословне године за претходну пословну годину, односно ако не достави почетни ликвидациони биланс у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија;

6) је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације оснивања друштва у складу са законом о регистрацији или ништавост оснивачког акта друштва у складу са чланом 14. овог закона;

7) је правноснажном пресудом наложен престанак друштва у складу са чланом 469. овог закона, а друштво у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде не отпочне ликвидацију;

8) друштво остане без законског заступника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања законског заступника из регистра привредних субјеката;

9) друштво у ликвидацији остане без ликвидационог управника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања ликвидационог управника из регистра привредних субјеката;

10) усвојени почетни ликвидациони извештај не буде достављен регистру привредних субјеката у складу са чланом 536. став 6. овог закона;

11) у другим случајевима предвиђеним законом.

Покретање поступка принудне ликвидације

Члан 547

У случајевима из члана 546. овог закона регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности преводи друштво у статус “у принудној ликвидацији” и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од шест месеци.

Оглас из става 1. овог члана садржи:

1) дан објаве огласа;

2) пословно име и матични број друштва;

3) разлог принудне ликвидације;

4) обавештење повериоцима да у року од шест месеци од дана објаве огласа могу поднети предлог за покретање стечаја надлежном суду у складу са законом којим се уређује стечај.

Над друштвом у принудној ликвидацији може се отворити стечај у случају постојања стечајног разлога у складу са законом којим се уређује стечај.

Ако регистар привредних субјеката у року од годину дана од дана објаве огласа из става 1. овог члана не прими решење надлежног суда о отварању стечаја над друштвом у принудној ликвидацији, регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности брише друштво из регистра.

Последице брисања друштва из регистра у случају принудне ликвидације

Члан 548

Имовина брисаног друштва постаје имовина чланова друштва у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ортачког друштва које нема капитал расподељује се на једнаке делове између ортака.

Чланови друштва своје односе у погледу имовине из става 1. овог члана уређују уговором, при чему сваки члан друштва може тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку изврши поделу те имовине.

Након брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови брисаног друштва одговарају за обавезе друштва у складу са одредбама члана 545. овог закона о одговорности чланова друштва у случају ликвидације.

Изузетно од става 3. овог члана, контролни члан друштва с ограниченом одговорношћу и контролни акционар акционарског друштва одговара неограничено солидарно за обавезе друштва и након брисања друштва из регистра.

Потраживања поверилаца друштва према члановима друштва из става 4. овог члана застаревају у року од три године од дана брисања друштва из регистра.

Део десети

ПОВЕЗИВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

1. Основна правила

Начини повезивања друштава

Члан 549

Друштва се могу повезивати путем:

1) учешћа у основном капиталу или ортачким уделима (друштва повезана капиталом);

2) уговора (друштва повезана уговором);

3) капитала и уговора (мешовито повезана друштва).

Забрањено је повезивање привредних друштава супротно прописима којима се уређује заштита конкуренције.

Врсте повезаних друштава

Члан 550

Привредна друштва повезивањем у смислу члана 549. овог закона формирају:

1) групу друштава (концерн);

2) холдинг;

3) друштва са узајамним учешћем у капиталу.

Група друштава

Члан 551

Група друштава постоји када контролно друштво поред управљања зависним друштвима обавља и друге делатности.

Групу друштава чине:

1) контролно друштво и једно или више контролисаних друштава којима управља контролно друштво (фактичка група) или

2) контролно друштво и једно или више контролисаних друштава која су закључила уговор о контроли и управљању (уговорна група) или

3) друштва која нису у међусобно зависном положају, а којима се управља на јединствен начин (група са односима равноправности).

Холдинг друштво

Члан 552

Холдинг друштво је друштво које контролише једно или више друштава и које за искључиву делатност има управљање и финансирање тих друштава.

Друштва са узајамним учешћем у капиталу

Члан 553

Друштва са узајамним учешћем у капиталу су друштва од којих свако од тих друштава поседује значајно учешће у капиталу другог друштва.

2. Уговори о контроли и управљању

2.1. Појам, закључење, измене и престанак

Појам

Члан 554

Уговор о контроли и управљању је уговор којим друштво поверава управљање и вођење послова другом друштву.

Ако друштва која чине групу са односима равноправности у смислу члана 551. став 2. тачка 3) овог закона закључе уговор којим се успоставља управљање на јединствен начин, такав уговор се не сматра уговором о контроли и управљању у смислу овог закона.

Закључење уговора

Члан 555

Уговор о контроли и управљању закључује се у писаној форми и мора бити одобрен од стране скупштине сваког друштва које га је закључило трочетвртинском већином гласова присутних акционара, ако статутом није одређена већа већина.

У случају ортачког или командитног друштва, уговор о контроли и управљању одобравају сви ортаци, односно комплементари, ако оснивачким актом није другачије одређено.

Одбор директора, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, састављају извештај за скупштину приликом подношења уговора о контроли и управљању на одобрење скупштини, у коме морају навести и финансијске податке и податке о пословању друштава са којима уговор треба да буде закључен.

У извештају из става 3. овог члана образлажу се правни и економски разлози за закључење уговора и његов садржај, укључујући и износ накнаде за управљање, односно начин њеног одређивања.

Извештај из става 3. овог члана може бити састављен као заједнички извештај за сва друштва која закључују уговор.

Уговор о контроли и управљању региструје се у складу са законом о регистрацији и не може ступити на снагу пре дана регистрације.

Оглас о закључењу уговора о контроли и управљању објављује се на интернет страници регистра привредних субјеката даном регистрације тог уговора, у трајању од најмање 90 дана од дана објављивања.

Измена и престанак уговора

Члан 556

Уговор о контроли и управљању мења се по поступку по којем је и закључен.

Ако другачије није уговорено, а уговор о контроли и управљању је закључен на неодређено време, свака од уговорних страна има право да уговор раскине само са даном завршетка пословне године или другог уговореног обрачунског периода, обавештењем о раскиду које је у обавези да свим осталим уговорним странама достави у писаној форми најмање 30 дана пре истека пословне године, односно другог уговореног обрачунског периода.

Престанак уговора о контроли и управљању по било ком основу региструје се у складу са законом о регистрацији, и објављује се на начин из члана 555. став 7. овог закона.

Оглас из става 3. овог члана мора садржати и обавештење повериоцима о њиховом праву да од контролног друштва захтевају одговарајућу заштиту у погледу наплате својих потраживања према контролисаном друштву.

2.2. Права, обавезе и одговорности из уговора о контроли и управљању

Обавезујућа упутства

Члан 557

У случају постојања уговора о контроли и управљању, контролно друштво има право да даје обавезујућа упутства зависном друштву о начину вођења послова, руководећи се интересима групе.

Ако је за спровођење одређеног упутства из става 1. овог члана потребна одлука или одобрење одбора директора контролисаног друштва, односно надзорног одбора ако је управљање зависним друштвом дводомно, а та одлука или одобрење нису дати у разумном року, директор, односно извршни одбор контролисаног друштва дужан је да о томе обавести контролно друштво без одлагања, ако другачије није предвиђено уговором о управљању и контроли.

У случају из става 2. овог члана, упутство може бити поновљено само уз сагласност одбора директора контролног друштва, односно надзорног одбора ако је управљање контролним друштвом дводомно.

Одговорност директора контролног друштва

Члан 558

Директори контролног друштва дужни су да упутства контролисаном друштву из члана 557. овог закона дају са пажњом доброг привредника, при чему се одредбе чл. 63. до 80. овог закона о посебним дужностима директора сходно примењују на директоре контролног друштва и у односу на контролисано друштво.

Искључење одговорности директора контролисаног друштва

Члан 559

Директори, односно чланови надзорног одбора не одговарају за штету која је настала као последица повреде посебних дужности према друштву из чл. 63. до 80. овог закона ако су поступали по упутствима из члана 557. овог закона.

Одговорност контролног друштва

Члан 560

Контролно друштво одговара за штету коју је претрпело контролисано друштво услед поступања по обавезујућим упутствима из члана 557. став 1. овог закона.

2.3. Заштита акционара и поверилаца контролисаног друштва

Исплата накнаде

Члан 561

Накнада по основу уговора о контроли и управљању не може се исплатити ако је контролисано друштво пословало са губитком.

У случају из става 1. овог члана, накнада за период током којег је контролисано друштво пословало са губитком може се исплатити у години када је контролисано друштво остварило добит.

На потраживање накнаде из става 1. овог члана не обрачунава се камата.

Примерена накнада спољним акционарима

Члан 562

Спољни акционар у смислу овог закона је сваки акционар контролисаног друштва који није контролно друштво, нити је акционар контролног друштва.

Уговором о контроли и управљању мора се одредити примерена накнада по акцији коју је контролно друштво дужно да плаћа спољним акционарима на годишњем нивоу.

Накнада из става 2. овог члана одређује се према процени будуће просечне очекиване дивиденде по акцији за наредне три пословне године, коју би друштво исплатило када не би био закључен уговор о контроли и управљању, а најмање у висини просечне дивиденде по акцији за претходне три пословне године.

Ако је контролно друштво једини акционар подређеног друштва уговором о контроли и управљању не предвиђа се накнада из става 2. овог члана.

За измене или престанак уговора о контроли и управљању којим се мења накнада мањинским акционарима неопходна је сагласност тих акционара коју они дају као посебна класа акција.

Испитивање примерености накнаде од стране суда

Члан 563

Спољни акционар подређеног друштва може у року од три месеца од дана регистрације уговора о контроли и управљању, односно његових измена, у складу са законом о регистрацији тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку одреди примерену накнаду ако сматра да је накнада одређена уговором непримерена.

Ако суд поступајући по захтеву из става 1. овог члана одреди накнаду у вишем износу од уговорене, контролно друштво има право на раскид уговора о контроли и управљању у року од три месеца од дана правноснажности одлуке суда, без отказног рока.

Право на продају акција

Члан 564

Уговор о контроли и управљању мора предвиђати право спољних акционара да своје акције продају контролном друштву по цени која одговара тржишној вредности акција утврђеној у складу са чланом 57. овог закона.

Уместо исплате цене из става 1. овог члана, уговор о контроли и управљању може предвидети право на замену акција за акције контролног друштва, у сразмери која је одређена уговором.

Сразмера из става 2. овог члана мора одговарати сразмери у којој би се вршила замена акција контролисаног друштва за акције контролног друштва у случају припајања контролисаног друштва контролном друштву.

У случају из става 2. овог члана може се предвидети и доплата у новцу спољним акционарима, на коју се примењују одредбе о доплати у новцу код статусних промена.

Уговор о контроли и управљању који не предвиђа право из става 1. овог члана или не одређује цену из става 1. овог члана ништав је.

Испитивање примерености цене од стране суда

Члан 565

Спољни акционар који сматра да цена из члана 564. став 1. овог закона или сразмера из члана 564. став 2. овог закона није примерена може у року од три месеца од дана регистрације уговора о контроли и управљању, односно његових измена, у складу са законом о регистрацији тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку одреди примерену цену, односно сразмеру.

Ако суд по захтеву спољног акционара одреди вишу цену или повољнију сразмеру за спољне акционаре, друштво је у обавези да одлуку суда одмах по правноснажности објави на својој интернет страници и да је достави регистру привредних субјеката ради објављивања на интернет страници тог регистра.

Одлука суда из става 2. овог члана обавезује друштво у односу на све спољне акционаре.

Заштита поверилаца

Члан 566

Ако уговор о контроли и управљању престане да важи, контролно друштво је у обавези да повериоцу контролисаног друштва на његов писани захтев поднет у року од шест месеци по престанку важности тог уговора пружи одговарајућу заштиту за наплату његових потраживања која су настала пре регистрације престанка важности тог уговора у складу са законом о регистрацији.

Право на одговарајућу заштиту немају повериоци контролисаног друштва чија су потраживања обезбеђена или која би у случају стечаја контролисаног друштва била у првом или другом исплатном реду у смислу закона којим се уређује стечај.

Део једанаести

ОГРАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ПРЕДСТАВНИШТВО СТРАНОГ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

1. Огранак привредног друштва

Појам огранка

Члан 567

Огранак привредног друштва (у даљем тексту: огранак) је издвојени организациони део привредног друштва преко кога друштво обавља делатност у складу са законом.

Огранак нема својство правног лица, а у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва.

Привредно друштво неограничено одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог огранка.

Образовање огранка

Члан 568

Огранак се образује одлуком коју доноси скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) пословно име и матични број друштва;

2) адресу огранка;

3) претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва;

4) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва.

Регистрација огранка

Члан 569

Огранак може бити регистрован у складу са законом о регистрацији.

Изузетно од става 1. овог члана обавезно се региструје:

1) огранак домаћег привредног друштва, ако има заступника различитог од заступника друштва или је то прописано посебним законом као услов за обављање делатности;

2) огранак страног привредног друштва.

Ако је огранак регистрован у складу са ст. 1. или 2. овог члана, региструју се подаци о огранку, промене тих података и престанак тог огранка, у складу са законом о регистрацији.

Дејство регистрације заступника огранка

Члан 570

Ако је заступник огранка регистрован у складу са законом о регистрацији, то лице сматра се заступником целог привредног друштва и на питања у вези са дејством ограничења овлашћења за заступање према трећим лицима сходно се примењују одредбе члана 33. овог закона.

Употреба пословног имена и других података

Члан 571

У правном промету огранак наступа под пословним именом друштва, уз навођење:

1) да је реч о огранку;

2) адресе огранка, ако се разликује од адресе седишта друштва;

3) назива огранка, ако га има.

На употребу пословног имена и других података у документима огранка сходно се примењују одредбе из члана 25. овог закона које се односе на употребу пословног имена и других података у документима друштва.

Престанак огранка

Члан 572

Огранак престаје:

1) одлуком коју доноси скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено;

2) престанком постојања привредног друштва у чијем је саставу.

Специфичност у вези са огранком страног привредног друштва

Члан 573

Огранак страног привредног друштва је његов издвојени организациони део преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом.

На делатности огранка страног привредног друштва сходно се примењују одредбе члана 4. овог закона.

Одлука о образовању огранка из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) назив и адресу огранка;

2) претежну делатност огранка;

3) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника;

4) назив и седиште регистра у ком је оснивач огранка регистрован;

5) назив, правну форму и седиште оснивача огранка;

6) матични/регистарски број оснивача огранка;

7) лично име, односно пословно име заступника оснивача огранка;

8) податак о регистрованом капиталу оснивача, ако се према праву државе у којој је регистрован оснивач такав податак региструје.

Приликом регистрације огранка из става 1. овог члана региструју се подаци из става 3. овог члана, а у складу са законом о регистрацији региструју се и:

1) промене података из става 3. овог члана;

2) финансијски извештаји оснивача који су састављени, подвргнути ревизији и обелодањени на основу права државе по којем оснивач има ту обавезу.

3) престанак огранка.

2. Представништво страног привредног друштва

Појам представништва страног привредног друштва

Члан 574

Представништво страног привредног друштва (у даљем тексту: представништво) је његов издвојен организациони део који може обављати претходне и припремне радње у циљу закључења правног посла тог друштва.

Представништво нема својство правног лица.

Представништво може закључивати само правне послове у вези свог текућег пословања.

Страно привредно друштво одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог представништва.

Образовање представништва

Члан 575

Представништво се образује одлуком надлежног органа страног привредног друштва.

Одлука из става 1. овог члана обавезно садржи:

1) назив и седиште регистра у ком је оснивач представништва регистрован;

2) назив, правну форму и седиште оснивача представништва;

3) матични/регистарски број оснивача представништва;

4) лично име, односно пословно име заступника оснивача представништва;

5) адресу представништва;

6) лично име, односно пословно име заступника представништва.

Престанак представништва

Члан 576

Представништво престаје:

1) одлуком о престанку представништва;

2) престанком постојања оснивача представништва.

Регистрација представништва

Члан 577

Представништво се обавезно региструје у складу са законом о регистрацији.

Приликом регистрације представништва региструју се подаци из члана 575. став 2. овог закона, а у складу са законом о регистрацији региструје се и:

1) промене података из члана 575. став 2. овог закона;

2) престанак представништва.

Део дванаести

ПОСЛОВНА УДРУЖЕЊА

Пословно удружење

Члан 578

Пословно удружење је правно лице које оснивају два или више привредних друштава или предузетника, ради постизања заједничких интереса.

Пословно удружење не може обављати делатност ради стицања добити, већ само ради постизања заједничких интереса својих чланова.

Правна форма пословног удружења се у пословном имену означава са: “пословно удружење” или “п.у.” или “пу”.

Пословно удружење стиче својство правног лица регистрацијом у складу са законом о регистрацији.

Промена правне форме пословног удружења

Члан 579

Пословно удружење не може променити правну форму у форму привредног друштва.

Сходна примена прописа којима се уређује положај удружења

Члан 580

На питања у вези са пословним удружењима која нису уређена овим законом сходно се примењују прописи којима се уређује положај удружења.

Део тринаести

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Глава И

КРИВИЧНА ДЕЛА

Давање изјаве неистинитог садржаја

Члан 581

Законски заступник друштва или члан органа друштва, као и ликвидациони управник, овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице које да писану изјаву неистинитог садржаја, која је прописана овим законом као услов за спровођење конкретног поступка, са намером да тај поступак започне и/или спроведе и/или оконча или као услов за ступање на снагу или спровођење одлуке друштва, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Ако је дело из става 1. овог члана извршио у намери да оштети повериоце друштва или чланове друштва, а износ за који су оштећена та лица прелази десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу са Кривичним закоником.

Закључење правног посла или предузимање радње у случају постојања личног интереса

Члан 582

Ако лице из члана 61. овог закона, које има посебну дужност према друштву не пријави друштву правни посао или радњу у којој има лични интерес, односно од тог друштва не прибави одобрење правног посла или радње у случају постојања личног интереса из члана 66. овог закона, у намери да то друштво закључи уговор или предузме радњу у којој ће претрпети штету, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу са Кривичним закоником.

Повреда дужности избегавања сукоба интереса

Члан 583

Ако лице из члана 61. овог закона, које има посебну дужност према друштву, повреди дужност избегавања сукоба интереса из члана 69. овог закона, у намери прибављања за себе или другога имовинске користи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу са Кривичним закоником.

Повреда дужности заступника да поступа у складу са ограничењима овлашћења за заступање

Члан 584

Ако заступник друштва повреди дужност поступања у складу са ограничењима својих овлашћења, која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва из члана 33. став 1. овог закона, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу са Кривичним закоником.

Глава ИИ

ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ

Привредни преступи привредног друштва и одговорног лица

Члан 585

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво ако:

1) обавља делатност без претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, ако је исто као услов за обављање те делатности прописано посебним законом (члан 4. став 2. овог закона);

2) у пословању пословно име и друге обавезне податке не употребљава у складу са чланом 25. овог закона или послује под пословним именом под којим крши ограничења из члана 27. став 1. овог закона;

3) (брисана)

4) пружа финансијску подршку за стицање својих удела или акција (члан 154. став 1. и члан 279. овог закона);

5) врши плаћања члановима супротно одредбама о ограничењу плаћања (чл. 184. и 275. овог закона);

6) ако не отуђи, поништи или расподели сопствене акције у складу са обавезом отуђења сопствених акција (члан 287. овог закона);

7) не држи и не чува акта и документа у складу овим законом (члан 240, члан 348. став 7. и члан 464. овог закона);

8) смањење капитала врши супротно одредбама о заштити поверилаца (члан 319. овог закона);

9) приликом статусне промене повреди забрану стварања привидног капитала (члан 503. овог закона);

10) за време ликвидације предузима нове послове или члановима исплаћује дивиденде или расподељује имовину (члан 531. и члан 535. став 3. овог закона);

11) не састави документе које након исплате поверилаца треба да састави у складу са чланом 540. овог закона;

12) као контролисано друштво исплати, односно као контролно друштво прими накнаду по основу уговора о контроли и управљању, ако је контролисано друштво пословало са губитком (члан 561. овог закона);

13) не пружи одговарајућу заштиту повериоцу контролисаног друштва, пошто му је престало својство контролног друштва, у складу са чланом 566. овог закона;

14) се не усклади са одредбама овог закона или се не усклади у прописаном року у складу са овим законом.

За радње из става 1. овог члана, казниће се за привредни преступ и одговорно лице у друштву новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

Привредни преступи привредног друштва које је јавно акционарско друштво и одговорног лица

Члан 586

Новчаном казном од 200.000 до 2.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво које је јавно акционарско друштво ако:

1) наступе измењене околности из члана 54. овог закона, а друштво не изврши нову процену вредности неновчаног улога у складу са чл. 51. до 53. овог закона;

2) одреди емисиону цену акција или попуст на ту цену у супротности са чланом 260. овог закона;

3) одреди емисиону цену заменљивих обвезница у супротности са чланом 263. овог закона;

4) са акционарима који су га основали, у периоду од две године од дана регистрације оснивања, закључи уговор у супротности са чланом 268. овог закона;

5) акционару дивиденду исплаћује у супротности са чланом 272. овог закона;

6) акционару исплаћује привремену дивиденду у супротности са чланом 273. овог закона;

7) ако не врати уплаћени, односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека рока за упис акција, у случају неуспелог повећања капитала (члан 298. став 5. овог закона);

8) ако не омогући давање пуномоћја за гласање електронским путем у складу са чланом 344. став 9. овог закона;

9) ако не учини доступним акционарима резултате гласања у складу са чланом 356. овог закона.

За радње из става 1. овог члана, казниће се за привредни преступ и одговорно лице у друштву новчаном казном од 40.000 до 400.000 динара.

Глава ИИИ

ПРЕКРШАЈИ

Прекршаји физичких лица

Члан 587

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

1) у својству члана друштва злоупотреби право на информисање и приступ актима и документима друштва и исте објави или саопшти трећим лицима (члан 82. овог закона);

2) понуди или да новчану накнаду или другу корист:

(1) акционару јавног акционарског друштва у циљу прибављања пуномоћја за гласање на скупштини тог друштва;

(2) за то да неко на скупштини јавног акционарског друштва гласа или не гласа на одређен начин.

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако обавља делатност а то не чини кроз прописане облике обављања привредне делатности, укључујући и привредно друштво и предузетника;

Прекршаји предузетника

Члан 588

Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1) он или лице која запошљава не испуњавају услове утврђене прописом којим се уређује заштита становништва од заразних болести;

2) обавља делатност из места које није регистровано у складу са законом о регистрацији, осим у случају када је по природи саме делатности обављање делатности ван тог места једино могуће или уобичајено (члан 87. овог закона);

3) не истакне своје пословно име у свом седишту, као и на другом месту обављања делатности у складу са чланом 87. став 5. овог закона;

4) обавља делатност из места које не испуњава услове утврђене прописом који уређује услове за обављање те делатности (члан 87. став 6. овог закона);

5) обавља делатност преко пословође који није регистрован у складу са законом о регистрацији или који не испуњава посебне услове који су прописани у погледу личних квалификација предузетника (члан 89. овог закона);

6) користи рад лица која нису код њега у радном односу супротно члану 89. ст. 9. и 10. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана одузеће се имовинска корист остварена извршењем прекршаја, а може се изрећи и мера забране обављања делатности у трајању од шест месеци до годину дана.

За прекршај из става 1. овог члана може се на лицу места наплатити казна у износу од 20.000 динара.

Део четрнаести

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Обавеза усклађивања капитала

Члан 589

Постојећа друштва дужна су да свој основни капитал ускладе са одредбама овог закона до 1. јануара 2014. године, осим у погледу улога у раду и услугама који су уписани до дана ступања на снагу овог закона.

Регистратор који води регистар привредних субјеката ће у року од 90 дана од дана почетка примене овог закона по службеној дужности основни капитал постојећих друштава који је регистрован у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката (“Службени гласник РС”, бр. 55/04, 61/05 и 111/09 – др. закон) исказати у динарима по званичном средњем курсу Народне банке Србије важећем на дан уплате одговарајућег улога, при чему се удели чланова друштва у основном капиталу друштва не мењају, а у случају акционарских друштава у износу основног капитала који је уписан у Централном регистру.

Додатни улози

Члан 590

Ако оснивачким актом друштва није другачије одређено, додатни улози у постојећим друштвима уговорени или уплаћени до дана ступања на снагу овог закона сматрају се зајмом и на те улоге ће се примењивати одредбе овог закона које уређују зајам друштву.

Обавеза усклађивања постојећих друштава с ограниченом одговорношћу

Члан 591

Постојећа друштва с ограниченом одговорношћу дужна су да своје органе ускладе са одредбама овог закона до дана почетка примене овог закона.

Постојећа друштва с ограниченом одговорношћу дужна су да извршене промене из става 1. овог члана региструју у складу са законом о регистрацији у року од три месеца од дана почетка примене овог закона.

Над постојећим друштвима с ограниченом одговорношћу која не поступе у складу са одредбама става 2. овог члана регистратор који води регистар привредних субјеката покреће поступак принудне ликвидације.

Обавеза усклађивања постојећих акционарских друштава

Члан 592

Постојећа акционарска друштва дужна су да свој оснивачки акт ускладе са одредбама овог закона до 30. јуна 2012. године.

Усклађивање оснивачког акта из става 1. овог члана врши се тако да тај акт садржи:

1) пословно име и седиште друштва;

2) претежну делатност друштва;

3) износ новчаног и неновчаног дела основног капитала који је уписан у Централном регистру, са назнаком о укупном износу новчаних и неновчаних улога који су уплаћени, односно унети у друштво;

4) податке о врстама и класама акција које је друштво издало, са битним елементима сваке класе акција у смислу закона којим се уређује тржиште капитала.

Постојећа акционарска друштва дужна су да свој статут и органе ускладе са одредбама овог закона, до 30. јуна 2012. године, односно да у истом року донесу статут ако га нису донела до дана ступања на снагу овог закона, а тим статутом могу именовати директоре, као и чланове надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.

Постојећа отворена и затворена акционарска друштва усклађују се у смислу ст. 1, 2. и 3. овог члана са одредбама овог закона којима се уређују акционарска друштва, а отворена акционарска друштва и са одредбама овог закона којима се уређују јавна акционарска друштва.

Постојећа акционарска друштва дужна су да извршене промене региструју у складу са законом о регистрацији, а најкасније до 15. јула 2012. године.

Над постојећим акционарским друштвима која не поступе у складу са одредбама става 5. овог члана регистратор који води регистар привредних субјеката покреће поступак принудне ликвидације.

На постојећа акционарска друштва до њиховог усклађивања у смислу овог члана примењиваће се одредбе овог закона при чему:

1) одредбе оснивачког акта, статута и других општих аката тих друштава примењиваће се ако нису у супротности са одредбама овог закона;

2) постојећи управни одбори обављаће надлежности одбора директора у смислу овог закона.

Брисани привредни субјекти

Члан 593

Чланови, односно власници привредних субјеката који су брисани из регистра привредних субјеката у складу са чланом 452. став 4. Закона о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, број 125/04) даном ступања на снагу овог закона постају сувласници над имовином тих привредних субјеката, у идеалним деловима који одговарају њиховим власничким уделима у основном капиталу тих привредних субјеката.

Лица из става 1. овог члана могу уговором уредити начин расподеле имовине из става 1. овог члана, између себе, и на другачији начин.

Постојећи терети на имовини из става 1. овог члана остају на снази.

Лица из става 1. овог члана одговарају за обавезе брисаних субјеката из става 1. овог члана до висине вредности имовине која је у складу са овим чланом, односно уговором из става 2. овог члана прешла у њихово власништво.

Постојећи предузетници који нису преведени из регистра општинских јединица локалних самоуправа и постојеће ортачке радње

Члан 594

Предузетници који нису преведени из регистра општинских јединица локалних самоуправа у регистар привредних субјеката у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката (“Службени гласник РС”, бр. 55/04, 61/05 и 111/09 – др. закон), даном почетка примене овог закона сматрају се брисаним из регистра у који су уписани.

Власници постојећих ортачких радњи дужни су да своју форму обављања делатности промене у правну форму привредног друштва прописану овим законом, најкасније до 1. марта 2013. године.

Ако власници постојећих ортачких радњи регистру привредних субјеката не пријаве промену правне форме у року из става 2. овог члана, регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности ће их превести у правну форму ортачког друштва.

Изузетак од примене одредаба о принудној ликвидацији

Члан 595

Одредбе овог закона о принудној ликвидацији не примењују се на поступак принудне ликвидације прописан Законом о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 – др. закон и 30/10).

Постојећа пословна удружења

Члан 596

Даном почетка примене овог закона, пословна удружења која су основана по Закону о предузећима (“Службени лист СРЈ”, бр. 29/96, 33/96 – исправка, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 – СУС и 36/02 и “Службени гласник РС”, 125/04 – др. закон) и преведена у регистар привредних субјеката, настављају да послују по овом закону.

Пословна удружења из става 1. овог члана дужна су да своја оснивачка акта и пословање ускладе са одредбама овог закона до дана почетка примене овог закона.

Постојећа пословна удружења дужна су да извршене промене из става 2. овог члана региструју у складу са законом о регистрацији у року од три месеца од дана почетка примене овог закона.

Над постојећим пословним удружењима која не поступе у складу са одредбама става 3. овог члана регистар привредних субјеката покреће поступак принудне ликвидације.

Престанак важења постојећих прописа

Члан 597

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, број 125/04), осим одредбе члана 456. тог закона која се примењује до окончања приватизације постојећих друштвених предузећа и привредних друштава која послују друштвеним или државним капиталом.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о приватним предузетницима (“Службени гласник СРС”, бр. 54/89 и 9/90 и “Службени гласник РС”, бр. 19/91, 46/91, 31/93 – УС, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 101/05 – др. закон, 55/04 – др. закон и 61/05 – др. закон), осим одредаба које се односе на ортачке радње које престају да важе 1. јануара 2013. године.

Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе члана 4. Закона о спољнотрговинском пословању (“Службени гласник РС”, број 36/09).

Изузетак од примене закона којим се уређује парнични поступак

Члан 598

Од дана почетка примене овог закона одредба члана 214. тачка 5) Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09) не примењује се у погледу поступака ликвидације који буду покренути у складу са одредбама овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 599

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање на снагу и почетак примене

Члан 600

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. фебруара 2012. године, осим члана 344. став 9. и члана 586. став 1. тачка 8) овог закона, који ће се примењивати од 1. јануара 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о привредним друштвима

(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)

Члан 24[с1]

Регистратор који води регистар привредних субјеката ће до 30. априла 2012. године, по службеној дужности, пословна имена постојећих друштава и предузетника која су регистрована у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката (“Службени гласник РС”, бр. 55/04, 61/05 и 111/09 – др. закон) ускладити са одредбама чл. 22. и 86. Закона о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, број 36/11).

Члан 25[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допуни
Закона о привредним друштвима

(“Сл. гласник РС”, бр. 5/2015)

Члан 3[с2]

Одредбе чл. 1. и 2. овог закона примењују се и на сопствене акције стечене пре ступања на снагу овог закона.

Члан 4[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Stock Company Takeovers

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 46/2006 и 107/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања и примена закона
Члан 1
Овим законом уређују се услови и поступак за преузимање акционарских друштава, права и обавезе учесника у поступку преузимања и надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава.
Овај закон се примењује на преузимање акционарских друштава чије је седиште у Републици Србији (у даљем тексту: Република), ако се акцијама које су издала та друштва тргује на организованом тржишту хартија од вредности у Републици.
Предмет преузимања не могу бити акционарска друштва чијим се акцијама није трговало на организованом тржишту последња три месеца пре објављивања обавештења о намери преузимања.
Појмови
Члан 2
Поједини појмови, у смислу овога закона, имају следећа значења:
1) циљно друштво је отворено акционарско друштво у смислу закона којим се уређују привредна друштва, а чијим се акцијама тргује на организованом тржишту хартија од вредности у Републици;
2) понуда за преузимање је јавна понуда упућена свим акционарима циљног друштва за куповину свих акција с правом гласа, уз услове и на начин одређен овим законом;
3) стицалац је физичко или правно лице које стиче или је стекло акције циљног друштва које дају право гласа;
4) понуђач је физичко или правно лице, које је, под условима предвиђеним одредбама овога закона, обавезно да објави понуду за преузимање (обавезна понуда) или намерава да изврши преузимање и у том циљу објави понуду за преузимање, иако то није обавезно да учини према одредбама овог закона (добровољна понуда); друштво за управљање може за рачун добровољног пензијског, односно инвестиционог фонда бити стицалац, односно понуђач у смислу овог закона, и на њега се примењују све одредбе овог закона које важе за физичка и правна лица, као и одредбе закона којима се уређују инвестициони, односно добровољни пензијски фондови;
5) акције с правом гласа су све акције које акционару у тренутку стицања од стране понуђача дају право једног гласа у скупштини акционара циљног друштва; сопствене акције које акционарско друштво стиче од својих акционара не сматрају се акцијама с правом гласа;
6) акције се стичу правним послом или другим правним основом за пренос акција, а правни посао сматра се закљученим и у случају када је закључен под одложним условом;
7) привилегована информација је свака информација која није доступна јавности, а значајна је за утврђивање цене хартија од вредности;
8) Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар) је правно лице чије су пословање и надлежност уређени законом којим се уређује тржиште хартија од вредности и овим законом;
9) Комисија за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) је правно лице чија је надлежност уређена законом којим се уређује тржиште хартија од вредности и овим законом.
Општа начела
Члан 3
Општа начела овог закона су следећа:
1) сви акционари циљног друштва имају равноправан положај у поступку преузимања;
2) мањински акционари могу под истим условима као и већински акционари да продају своје акције понуђачу;
3) акционари циљног друштва морају бити потпуно, тачно и благовремено обавештени о понуди за преузимање, како би имали довољно времена да исправно оцене понуду, дефинишу своје интересе и донесу одлуку о прихватању или одбијању понуде за преузимање;
4) управа циљног друштва је дужна да у току спровођења поступка преузимања поступа у најбољем интересу акционара циљног друштва;
5) понуђач и циљно друштво су дужни да поступак преузимања спроведу у најкраћем могућем року, како циљно друштво не би дуже времена од оправданог било спречено у свом пословању;
6) понуђач и друга лица која учествују у поступку преузимања не смеју својим деловањем на тржишту изазвати поремећаје који би за последицу имали вештачко подизање или смањивање цена акција циљног друштва.
Заједничко деловање
Члан 4
Физичка и правна лица делују заједнички:
1) ако су се уговором, писменим или усменим, односно изричито или прећутно споразумела да усклађено делују у циљу стицања акција циљног друштва или остваривања права гласа из акција циљног друштва;
2) ако једно од њих држи акције за рачун другог лица.
Физичка и правна лица делују заједнички и кад једно од њих, посредно или непосредно, контролише друго или друга правна лица.
У смислу става 2. овог члана, сматра се да физичко или правно лице контролише правно лице ако има:
1) посредно или непосредно 25% и више удела у основном капиталу правног лица;
2) посредно или непосредно 25% и више гласачких права на скупштини акционара правног лица;
3) право управљања, односно вођења пословне и финансијске политике правног лица на основу овлашћења из статута, споразума или уговора;
4) посредно или непосредно преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука.
Заједничким деловањем, у смислу овог закона, сматра се и када друштво за управљање управља са више инвестиционих, односно добровољних пензијских фондова.
Привредна друштва делују заједнички ако су међусобно повезана у смислу овог закона и закона којим се уређују привредна друштва.
Сматра се да физичка лица делују заједнички ако су брачни другови, родитељи и потомци, усвојилац и усвојеници, старалац, штићеници и потомци штићеника, сродници до трећег степена сродства у побочној линији, укључујући и сродство по тазбини.
Начин заједничког деловања
Члан 5
Успостављање односа заједничког деловања споразумом из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона изједначено је са стицањем акција с правом гласа.
Гласовима стицаоца додају се гласови лица која с њим заједнички делују.
Кад обавеза објављивања понуде за преузимање настане успостављањем односа заједничког деловања споразумом из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона или у случају кад једно од лица која заједнички делују стекне акције тако да тим стицањем настане обавеза објављивања понуде за преузимање, свако од тих лица обавезно је да објави понуду за преузимање под условима и на начин одређен овим законом, а сматра се да је обавеза објављивања понуде за преузимање испуњена ако понуду објави било које од лица која заједнички делују.
Обавеза објављивања понуде за преузимање
Члан 6
Лице које стекне акције циљног друштва, којима заједно с акцијама које већ има, прелази 25% од укупног броја гласова које дају акције с правом гласа циљног друштва, обавезно је да о стицању одмах, истовремено обавести организациони облик организованог тржишта на коме се тргује акцијама циљног друштва, Комисију и циљно друштво и објави понуду за преузимање, под условима и на начин одређен овим законом.
Лице које стекне акције издаваоца у износу од 25% од укупног броја гласова које дају акције с правом гласа циљног друштва обавезно је да о стицању одмах, истовремено обавести организациони облик организованог тржишта на коме се тргује акцијама циљног друштва, Комисију и циљно друштво.
Лице које је на основу понуде за преузимање стекло мање од 75% акција с правом гласа, у случају даљег стицања акција истог циљног друштва обавезно је да објави понуду за преузимање.
Лице које је на основу понуде за преузимање стекло 75% или више акција с правом гласа, обавезно је да објави понуду за преузимање када:
– након понуде за преузимање стекне најмање додатних 5% акција с правом гласа циљног друштва;
– у току 18 узастопних месеци стекне најмање 3% додатних акција с правом гласа истог циљног друштва.
Понуђена цена у понуди за преузимање из ст. 3. и 4. овог члана не може бити нижа од највише цене по којој је понуђач или лице које с њим заједно делује, стекло акције с правом гласа.
Обавештење из ст. 1. и 2. овог члана мора садржати податке из члана 20. став 1. тач. 1), 2) и 3) овог закона, као и изјаву понуђача да ће у законом прописаном року објавити понуду за преузимање.
Обавеза обавештавања из ст. 1. и 2. овог члана на одговарајући начин примењује се увек кад за понуђача настане обавеза објављивања понуде за преузимање.
Забрањене понуде
Члан 7
Забрањено је свако јавно објављивање понуде за преузимање која није упућена свим акционарима циљног друштва по истој цени и осталим условима стицања (дискриминаторска понуда).
Није допуштена понуда мимо одредаба овог закона, односно јавни или други позив упућен акционарима циљног друштва с циљем стицања акција циљног друштва с правом гласа, уколико би таквим стицањем настала обавеза објављивања понуде за преузимање у смислу члана 6. овог закона.
Изузеци од обавезе објављивања понуде за преузимање
Члан 8
Стицалац није обавезан да објави понуду за преузимање ако:
1) стекне акције циљног друштва наслеђивањем;
2) стекне акције циљног друштва деобом заједничке имовине брачних другова;
3) стекне акције само привремено у обављању регистроване делатности преузимања (покровитељства) емисије или препродаје хартија од вредности на тржишту, под условом да преузималац емисије, односно покровитељ не користи право гласа по основу стечених акција;
4) стекне акције циљног друштва као стечајног дужника у стечајном поступку;
5) стекне акције циљног друштва у поступку припајања привредних друштава, али искључиво онда када само једно од привредних друштава која учествују у поступку припајања има акције циљног друштва;
6) стекне акције променом правне форме привредног друштва;
7) стекне акције циљног друштва од другог правног лица чији су чланови или акционари непосредно или посредно иста лица, или кад стекне акције преносом ради реструктурирања унутар холдинга;
8) стекне акције у новом друштву, које је настало спајањем постојећих друштава или поделом постојећег друштва, под условом да су заштићена сва права несагласних акционара престалих друштава;
9) је искључиви циљ стицања акција обезбеђење потраживања које понуђач има према друштву, под условом да поверилац не користи право гласа по основу стечених акција;
9а) акције циљног друштва стиче Република, односно лица са којима Република заједнички делује, а која имају статус професионалног инвеститора у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;
10) је стекао више од 25% акција циљног друштва с правом гласа пре ступања на снагу овог закона.
Овај закон не примењује се на трговину власничким хартијама од вредности одређеног издаваоца када се оне продају путем јавног тендера, односно на организованом тржишту, и то:
1) акцијама које су пренете Акцијском фонду у складу са законом, као и акцијама појединачних акционара које се нуде на продају истовремено са акцијама Акцијског фонда у складу са Законом о Акцијском фонду (“Службени гласник РС”, бр. 38/01 и 45/05);
2) акцијама чији је законити ималац Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених;
3) акцијама чији је законити ималац Републички фонд за развој;
4) акцијама чији је законити ималац Република.
Ако актом Владе није друкчије одређено, одредбе овог закона не примењују се:
1) на пренос својине без накнаде на акцијама које су издале банке, са државне заједнице Србија и Црна Гора на Републику по основу Закона о регулисању односа између Савезне Републике Југославије и правних лица и банака са територије Савезне Републике Југославије које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба (“Службени лист СРЈ”, бр. 36/02 и 7/03);
2) на трговину акцијама које су издале банке кад је законити ималац тих акција Република по основу Закона о регулисању односа између Савезне Републике Југославије и правних лица и банака са територије Савезне Републике Југославије које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба (“Службени лист СРЈ”, бр. 36/02 и 7/03) и Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ”, број 36/02);
3) на трговину акцијама које су издале банке, кад је законити ималац тих акција Република;
4) на трговину акцијама које су издале банке, кад је у складу са законом, законити ималац тих акција Агенција за осигурање депозита;
5) на трговину акцијама које су издале банке, када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Агенцију за осигурање депозита да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу;
6) на трговину акцијама које су издала друштва за осигурање, када законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овласте Агенцију за осигурање депозита да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу, у складу са законом којим се уређује осигурање;
7) на трговину акцијама које су издале банке, кад се та трговина врши у поступку уновчења имовине банака у стечају, односно ликвидацији у којима функцију стечајног, односно ликвидационог управника врши Агенција за осигурање депозита;
8) на трговину акцијама Централног регистра, берзи и других лица у финансијском сектору, у смислу закона којим се уређује пословање и организација банака, кад је законити ималац тих акција Република;
9) на трговину акцијама Централног регистра, берзи и других лица у финансијском сектору, у смислу закона којим се уређује пословање и организација банака, када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Агенцију за осигурање депозита да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу.
На стицаоца акција из овог члана, уколико намерава да даље стиче акције тог друштва, сходно се примењују одредбе овог закона о обавези објављивања понуде за преузимање и поступку преузимања.
Исто физичко и правно лице и лица која са њим заједнички делују не могу стицати акције у износу који прелази 5% од укупног броја гласова које дају акције с правом гласа спортских организација које су основане, односно организоване у складу са законом којим се уређује спорт, као и правних лица основаних, односно организованих у складу са законом којим се уређује радиодифузија, осим уколико другим прописима није друкчије одређено.
II ПОНУДА ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ
Добровољна понуда за преузимање
Члан 9
Лице које није стекло преко 25% акција циљног друштва с правом гласа, није обавезно да објави понуду за преузимање у складу са одредбама овог закона, а ако ипак намерава да објави понуду за преузимање, исту може објавити само под условима и на начин одређен овим законом.
У случају из става 1. овог члана, понуђач је обавезан да објави обавештење о намери за преузимање у складу са чланом 12. овог закона.
Објављивањем обавештења из става 2. овог члана, за понуђача настаје обавеза објављивања понуде за преузимање под условима и начин одређен овим законом.
Објављивање понуде и право гласа
Члан 10
Од дана објављивања обавештења о намери преузимања до дана објављивања извештаја о преузимању, акције понуђача и акције лица која с њим заједнички делују не дају право гласа.
Условна и безусловна понуда за преузимање
Члан 11
Условна понуда за преузимање је понуда којом понуђач тражи стицање означеног најмањег броја, односно процента акција с правом гласа циљног друштва као минимума који он жели да стекне, тако да она престаје да га обавезује ако се означени услов не испуни до истека рока за њено прихватање.
Само добровољна понуда може бити условна.
У случају условне понуде из става 1. овог члана забрањено је да понуђач, односно заједнички стицалац, понуђачева подређена друштва, друштва које непосредно или посредно контролише лице које контролише и понуђача, или лица која пружају услуге понуђачу у вези са преузимањем, својим деловањем утичу на испуњење тог услова.
Када је понуђач условио понуду стицањем у њој означеног најмањег броја акција циљног друштва, па тај број није стекао до истека рока за њено прихватање, не сме да купи ни акције које су му акционари циљног друштва положили на рачун, већ је дужан да им их врати о свом трошку најкасније у року од три радна дана пошто је од Централног регистра добио потврду о таквом исходу понуде.
Када је понуђач условио понуду стицањем у њој означеног најмањег броја акција циљног друштва, и тај број стекао до истека рока за њено прихватање, дужан је да купи све акције које су му акционари циљног друштва положили на рачун преко тог броја под условима из понуде.
Безусловна понуда за преузимање је она у којој није изричито и јасно означен услов.
Објављивање намере о преузимању
Члан 12
Понуђач је обавезан да у року од једног радног дана од дана настанка обавезе преузимања објави обавештење о намери преузимања, на начин на који се у складу са овим законом објављује понуда за преузимање из члана 18. овог закона.
Обавештење из става 1. овог члана мора садржати податке из члана 20. став 1. овог закона.
Обавештење о намери преузимања, на основу којег Комисији подноси захтев за одобрење објављивања понуде за преузимање, понуђач не може након подношења захтева мењати нити повући.
Подношење захтева за одобрење објављивања понуде за преузимање и њених измена
Члан 13
Понуђач је обавезан да у року од једног радног дана од дана настанка обавезе преузимања поднесе Комисији захтев за одобрење објављивања понуде за преузимање, саму понуду, скраћени текст понуде, текст обавештења о намери за преузимање и исправе из члана 20. став 2. овог закона.
Комисија ће о захтеву из става 1. овог члана донети решење у року од два радна дана од дана пријема уредног захтева, и о томе обавестити Централни регистар.
Изузетно од става 2. овог члана, када су предмет преузимања банке или осигуравајућа друштва, рок за доношење решења Комисије почиње да тече од дана пријема одлуке о сагласности надлежног органа, уколико је давање такве сагласности прописано.
Изузетно од става 2. овог члана, када Комисија сарађује са органима надлежним за контролу монопола, спречавање прања новца и другим органима, а ради спречавања поремећаја на организованом тржишту у Републици, рок за доношење решења за одобрење захтева за објављивање понуде за преузимање се може продужити до десет дана, од дана пријема уредног захтева.
Понуђач је дужан да Комисији поднесе захтев за одобрење објављивања измене понуде за преузимање, најкасније три радна дана пре истека рока трајања понуде.
Комисија доноси решење о поднетом захтеву за одобрење објављивања измене понуде за преузимање у року од једног радног дана од дана пријема уредног захтева, и о томе обавештава Централни регистар.
Решења из ст. 2. и 6. овог члана Комисија доноси када утврди:
1) потпуност и веродостојност података из понуде за преузимање и исправа поднетих уз захтев за одобрење објављивања понуде, у складу са чланом 20. овог закона;
2) да је цена у понуди за преузимање утврђена у складу с овим законом;
3) да је понуђач у случају измене понуде у циљу повећања цене осигурао средства за подмирење, у складу са чланом 16. овог закона.
Приликом одлучивања о захтеву за одобрење објављивања понуде за преузимање, као и њене измене, Комисија не оцењује оправданост и целисходност елемената понуде за преузимање.
Уколико приликом одлучивања о захтеву за одобрење објављивања понуде за преузимање, као и њене измене, Комисија утврди одређене неправилности, наложиће понуђачу њихово отклањање у року од три радна дана.
Комисија не одговара за тачност и истинитост података наведених у понуди за преузимање.
Измена понуде
Члан 14
Понуда за преузимање се не може мењати, осим у циљу побољшања.
Побољшањем понуде се сматра повећање цене, односно повлачење услова из члана 11. став 1. овог закона.
Цена у понуди за преузимање се не може снижавати.
Сагласност
Члан 15
Када су предмет преузимања банке или осигуравајућа друштва, за објављивање понуде за преузимање понуђач истовремено са подношењем захтева за одобрење објављивања понуде Комисији, подноси и захтев за добијање сагласности Народној банци Србије, односно другом надлежном органу, у случају када је то прописано посебним законом.
Обезбеђење средстава
Члан 16
Пре подношења захтева за одобрење објављивања понуде за преузимање, понуђач је обавезан да обезбеди неопходна средства за куповину акција на један од следећих начина:
– да на посебан рачун код банке издвоји новчана средства, односно положи хартије од вредности из члана 22. став 6. овог закона на посебан рачун код Централног регистра, која су потребна за плаћање акција на које се односи понуда за преузимање;
– да са банком закључи уговор о одобреном кредиту за ту намену;
– да обезбеди неопозиву банкарску гаранцију на први позив за износ потребан за плаћање акција на које се односи понуда за преузимање.
Када се као понуђач јавља банка, обезбеђење средстава на начин из става 1. овог члана банка је обавезна да уговори с другом банком.
Рок трајања банкарске гаранције из става 1. алинеја 3. овог члана не може бити краћи од пет дана од последњег дана рока за плаћање акција из члана 21. став 2. овог закона.
Понуђач не сме располагати новчаним средствима која су, ради обезбеђења исплате депонованих акција, издвојена на посебан рачун, осим ради исплате депонованих акција, те је обавезан да обезбеди Комисији могућност увида у стање на посебном рачуну.
Понуђач не сме располагати хартијама од вредности из члана 22. став 6. овог закона која су, ради осигурања исплате депонованих акција, издвојена на посебан рачун код Централног регистра, осим ради исплате депонованих акција, те је обавезан да осигура Комисији могућност самосталног увида у стање на посебном рачуну. Забрана располагања хартијама од вредности из члана 22. став 6. овог закона не сме трајати краће од пет дана од последњег дана рока за плаћање акција.
По истеку рока важења понуде за преузимање, односно након истека рока за плаћање, понуђач може са посебног рачуна подићи вишак изнад средстава потребних за плаћање депонованих акција тек након извршења свих обавеза насталих по основу стечених акција циљног друштва.
Понуђач не сме, у току трајања понуде за преузимање, да мења услове уговора о посебном рачуну или уговора о одобреном кредиту, односно уговора о банкарској гаранцији за плаћање свих акција на које се односи понуда за преузимање, осим у случају побољшања понуде.
Ако је понуђач лице са пребивалиштем, односно седиштем ван територије Републике, дужан је да средства из става 1. алинеја 1. овог члана положи на рачун код банке са седиштем у Републици, или да обезбеђења из става 1. ал. 2. и 3. овог члана прибави од банке са седиштем у Републици.
Обезбеђење послова депоновања акција
Члан 17
Пре подношења захтева за одобрење објављивања понуде за преузимање, понуђач је обавезан да отвори посебан рачун хартија од вредности код Централног регистра, а преко члана Централног регистра, на који акционари циљног друштва полажу своје акције ради прихватања понуде за преузимање.
Понуђач је у обавези да закључи уговор са чланом Централног регистра о вођењу посебног рачуна хартија од вредности (депо рачун) понуђача и спровођењу поступка понуде за преузимање акција.
Приликом закључења уговора из става 2. овог члана, понуђач је дужан да преко члана Централног регистра који делује у име и за рачун понуђача, Централном регистру достави све податке потребне за припрему и обављање послова депоновања акција, податке о начину на који ће понуда бити објављена и друге потребне податке прописане правилима о депоновању акција и Правилима пословања Централног регистра.
Сваку измену понуде за преузимање понуђач је обавезан да одмах достави Централном регистру.
Ништаво је стицање акција циљног друштва након објављивања понуде за преузимање, ако су акције положене на рачун који није понуђачев посебан рачун отворен код Централног регистра.
Објављивање понуде
Члан 18
Скраћени текст понуде за преузимање и сваку измену понуде понуђач је обавезан да одмах након пријема решења Комисије о одобрењу објављивања понуде за преузимање, односно измене понуде за преузимање, објави у једним дневним новинама које се редовно дистрибуирају на целој територији Републике са тиражом од најмање 100.000 примерака, а може је објавити и на својој интернет страници.
Копију објављеног текста понуде из става 1. овог члана понуђач је дужан да одмах достави Комисији.
Понуду за преузимање и сваку измену понуде понуђач је обавезан да достави циљном друштву, организационом облику организованог тржишта на којем се тргује акцијама циљног друштва и свим акционарима циљног друштва, најкасније истог дана кад је дао налог за објављивање у складу са ставом 1. овог члана.
Рок важења понуде се рачуна од дана објављивања понуде за преузимање, односно скраћеног текста понуде, у једним дневним новинама из става 1. овог члана.
Комисија ближе прописује форму и садржину скраћеног текста понуде за преузимање.
Забрана оглашавања и вршења утицаја на акционаре
Члан 19
Након што понуђач објави понуду за преузимање, сваком лицу, без обзира да ли је учесник у преузимању (понуђач, акционар, циљно друштво, управни одбор циљног друштва и управни одбор понуђача ако је привредно друштво) или треће лице, забрањено је да директно или оглашавањем путем средстава јавног информисања врши утицај на акционаре циљног друштва нуђењем или обећањем поклона, услуге, имовинске или друге користи.
Обавезна садржина понуде за преузимање
Члан 20
Понуда за преузимање мора да садржи:
1) пословно име, седиште и адресу циљног друштва;
2) пословно име, седиште и адресу, односно име и презиме и адресу понуђача и лица с којима понуђач заједнички делује;
3) одређење врсте и броја акција које понуђач има намеру и обавезу да преузме, укључујући број гласова у апсолутном и процентуалном износу, о свим акцијама циљног друштва које припадају понуђачу, укључујући и акције лица с којима понуђач заједнички делује;
4) јасну изјаву да се понуда даје свим акционарима циљног друштва који су власници акција с правом гласа, те да се понуђач обавезује да купи сваку акцију с правом гласа, под прописаним и објављеним условима;
5) цену коју се понуђач обавезује да плати по акцији, рок и начин плаћања;
6) изворе и начине обезбеђивања средстава за куповину акција;
7) пословно име, седиште и адресу овлашћеног брокерско-дилерског друштва, члана Централног регистра;
8) рок важења понуде за преузимање;
9) детаљна упутства о начину депоновања акција и другим правима и обавезама акционара који депонују акције, а посебно о праву акционара да повлачењем акција из депозита одустане од прихвата понуде за преузимање;
10) одређивање циљева понуђача и његових намера у вези са циљним друштвом које се преузима у случају успеха понуде за преузимање;
11) остале услове понуде одређене овим законом или актима Комисије.
Уз понуду, коју доставља Комисији, понуђач је обавезан да приложи у оригиналу или овереној копији следеће исправе:
1) исправе о правном послу којим су стечене акције циљног друштва у периоду од једне године пре дана објављивања понуде за преузимање;
2) банкарску гаранцију или уговор о кредиту, односно уговор о отварању посебног рачуна и доказ о уплати новчаних средстава, односно полагању хартија од вредности за плаћање акција, у смислу члана 16. став 1. овог закона;
3) уговор са чланом Централног регистра о обављању послова депоновања акција;
4) сагласност Народне банке Србије, када су предмет преузимања акције банака и осигуравајућих друштава;
5) сагласност надлежне институције, у осталим случајевима када је то прописано;
6) ако је понуђач правно или физичко лице са седиштем, односно пребивалиштем или трајним боравиштем у иностранству:
– изјаву којом именује пуномоћника (пословно име, седиште, адреса, односно име и презиме, адреса) за доставу писмена у Републици, с тим да пуномоћник може бити адвокат, банка или брокерско-дилерско друштво,
– извод из регистра привредних субјеката или другог одговарајућег регистра из којег је видљив правни облик организовања, седиште, адреса, попис особа овлашћених за заступање, не старији од 30 дана од дана подношења захтева за одобрење објављивања понуде за преузимање, у преводу на српски језик од стране овлашћеног судског тумача.
Рок важења понуде за преузимање
Члан 21
Рок важења понуде износи најмање 21 дан, а најдуже 45 дана од дана објављивања понуде за преузимање у једним дневним новинама из члана 18. став 1. овог закона. У случају објављивања конкурентских понуда за преузимање рок првобитне понуде се продужава до истека рока важења конкурентских понуда.
У случају објављивања измене понуде за преузимање, рок важења понуде се продужава за седам дана, с тим да укупан рок важења понуде не може бити дужи од 60 дана, осим у случају продужења рока због објављивања конкурентских понуда, када укупан рок важења свих понуда не може бити дужи од 70 дана.
Ако последњи дан рока важења понуде за преузимање пада у нерадни дан (субота, недеља, државни или верски празник), последњи дан рока важења понуде за преузимање сматраће се први следећи радни дан.
Цена у понуди за преузимање
Члан 22
Понуђена цена акција циљног друштва не сме бити нижа од просечне пондерисане цене акција у последња три месеца пре објављивања обавештења о намери преузимања утврђене на основу извештаја о трговању на организованом тржишту.
Уколико је последња тржишна цена акција циљног друштва на организованом тржишту претходног радног дана пре објављивања обавештења о намери преузимања виша од цене из става 1. овог члана, понуђач је дужан да понуди ту цену.
Уколико је понуђач или лица која с њим заједнички делују пре објављивања понуде за преузимање стекао акције циљног друштва по вишој цени од цене из ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да акционарима циљног друштва понуди:
– највишу цену по којој је стекао акције у последњих 12 месеци;
– просечну цену по којој је у последње две године пре објављивања обавештења о намери преузимања стекао акције циљног друштва, ако је у том периоду стекао најмање 10% акција циљног друштва, под условом да је та цена виша од цене из алинеје 1. овог става.
Понуђач не може да снижава понуђену цену нити да мења понудом одређен начин и рок плаћања, али може повисити понуђену цену. За сваку акцију исте класе понуђач мора да плати исту цену.
Ако понуђач повиси понуђену цену, мора обезбедити и средства за покриће тог дела износа, а у складу са одредбама члана 16. овог закона.
Накнада за плаћање акција на које се односи понуда за преузимање може бити понуђена у новцу, односно у хартијама од вредности које су предвиђене законом којим се уређује тржиште хартија од вредности, као и дужничке хартије које издају Република и Народна банка Србије.
У случају да се на име накнаде из става 6. овог члана нуде и новчана средства и хартије од вредности, пропорционални однос новчаних средстава и хартија од вредности понуђач може слободно да структурира.
Изузетно од става 6. овог члана, накнада за плаћање акција на које се односи понуда за преузимање Акцијском фонду може бити понуђена само у новцу.
Хартијама од вредности из става 6. овог члана мора се континуирано трговати на организованом тржишту хартија од вредности у Републици, уз услов да вредност њиховог просечног дневног обима трговања, у последњих шест месеци, прелази 5% од укупне вредности акција циљног друштва из понуде за преузимање.
Цена акција и дужничких хартија из става 6. овог члана рачуна се по последњој тржишној цени на организованом тржишту претходног радног дана, пре објављивања обавештења о намери преузимања.
Конкурентска понуда за преузимање
Члан 23
Конкурентска понуда за преузимање је понуда коју, у складу са одредбама овог закона, може поднети свако правно или физичко лице (конкурент) и то само након објављивања и у периоду трајања прве понуде за преузимање.
Конкурент не може бити лице које заједнички делује са понуђачем у смислу члана 4. овог закона, као ни лице које делује у име понуђача у поступку преузимања.
Захтев за одобрење конкурентске понуде се подноси најкасније један радни дан пре истека рока важења прве понуде.
Комисија о поднетом захтеву из става 3. овог члана доноси решење истог дана.
Конкурент је дужан да одмах по пријему решења Комисије из става 4. овог члана, а најкасније последњег дана важења прве понуде, објави своју понуду у складу са чланом 18. овог закона.
У случају конкурентске понуде не објављује се обавештење о намери преузимања.
Свака измена конкурентске понуде може се вршити само у складу с одредбама овог закона о измени понуде за преузимање.
Ако је прва понуда условљена најмањим бројем акција које понуђач треба да стекне, конкурентска понуда не сме да гласи на стицање већег броја акција.
Уколико у условима постојања конкурентске понуде понуђачи мењају елементе из понуда, дужни су да коначне измене свих понуда доставе запечаћене Комисији три радна дана пре истека укупног рока важења свих понуда.
Недопуштено објављивање намере стицања
Члан 24
Након што понуђач објави понуду за преузимање, трећим лицима није допуштено да у средствима јавног информисања или у електронским медијима доступним јавности објављују намеру стицања акција циљног друштва, већ су та лица дужна да објаве конкурентску понуду за преузимање у складу са одредбама овог закона.
Повлачење понуде
Члан 25
Објављену понуду за преузимање понуђач може повући у случају:
1) објављивања конкурентске понуде за преузимање по вишој цени;
2) стечаја циљног друштва.
Повлачење понуде за преузимање понуђач мора да објави на начин прописан за објављивање понуде за преузимање.
III ОКОНЧАЊЕ ПОСТУПКА ПРЕУЗИМАЊА
Прихват понуде и рок плаћања акција
Члан 26
Акционар прихвата понуду тако што, до истека рока важења понуде, акције које су предмет понуде за преузимање депонује код Централног регистра.
Рок плаћања акција циљног друштва одређује се у данима од дана истека рока важења понуде и износи три радна дана од последњег дана важења понуде. Понуђач не сме да изврши плаћање пре истека рока важења понуде.
Акционар не може располагати акцијама које је депоновао ради прихвата понуде.
Акционар може повући акције из депозита до истека рока важења понуде. Изузетно, акционар може повући акције из депозита и по истеку тог рока, ако понуђач не плати акције у року предвиђеном за плаћање акција. Повлачење акција из депозита значи одустанак од прихвата понуде, односно раскид уговора.
Депоновање акција
Члан 27
У Централном регистру акције се депонују прекњижавањем са рачуна акционара циљног друштва на посебан рачун отворен за потребе депоновања акција ради прихвата понуде за преузимање, са којег се враћају на рачун акционара у случају повлачења акција из депозита.
Уписане, а неуплаћене акције не могу бити предмет депоновања од стране акционара.
Одрицање од права на повлачење акција
Члан 28
Акционар се не може одрећи права на повлачење акција са рачуна за депоновање. Понуђач не може да се позове на изјаву акционара о одрицању од права на повлачење акција са рачуна за депоновање.
Обавеза информисања о приливу акција
Члан 29
Централни регистар је обавезан да, преко својих чланова, понуђача и циљно друштво информише о приливу акција циљног друштва и омогући им увид у стање на рачуну депонованих хартија од вредности, да их обавештава о стању на рачуну, да им издаје изводе са тог рачуна, да им омогући проверу утврђеног исхода преузимања и да им помаже у тој провери, у складу са правилима свог пословања и законом којим се уређује тржиште хартија од вредности.
Од тренутка када је за стицаоца настала обавеза објављивања понуде за преузимање, циљно друштво, односно Централни регистар обавезан је да стицаоцу, на његов захтев, омогући увид у податке који се односе на акционаре и акције циљног друштва.
Пренос акција на основу понуде за преузимање
Члан 30
Ако је акционар депоновао акције у складу с условима из понуде за преузимање, дејство прихвата понуде за преузимање и обавеза понуђача да плати цену за депоноване акције настаје истеком рока важења понуде за преузимање, осим у случајевима из члана 11. става 3. члана 25. и члана 41. става 7. овог закона.
Понуђач не може да преузме депоноване акције, односно оне не могу бити пренете на понуђача пре истека рока важења понуде и док не буду плаћене, што утврђује Централни регистар.
Прописивање правила за депоновање и преузимање акција
Члан 31
Централни регистар прописује правила којима ће се ближе уредити депоновање, плаћање и преузимање акција са депо рачуна, а која морају бити у складу са принципима и стандардима које прописује Међународна организација комисија за хартије од вредности (ИОСЦО).
Извештај о преузимању
Члан 32
Након истека рока важења понуде за преузимање и након истека рока за плаћање, понуђач је обавезан да, у року од једног радног дана, објави извештај о преузимању на начин прописан овим законом за објављивање понуде за преузимање и да га одмах, истовремено достави организационом облику организованог тржишта на коме се тргује акцијама циљног друштва, Комисији и циљном друштву.
Извештај о преузимању мора да садржи податке о понуђачу и циљном друштву, када је и како објављена понуда за преузимање и њене измене, колико је депонованих акција понуђач исплатио и преузео, повлачења из депозита и са колико акција с правом гласа циљног друштва понуђач укупно располаже након преузимања депонованих акција, укључујући и акције с правом гласа које припадају лицима које са понуђачем заједнички делују.
Ако је понуда условљена сходно одредби члана 11. став 1. овог закона и ако у року важења понуде не буде депоновано довољно акција, Централни регистар је обавезан да одмах о томе обавести члана Централног регистра који води рачун депоновања за понуђача, као и чланове Централног регистра који су депоновали акције по налогу акционара, и о томе обавести Комисију.
Понуђач је обавезан да истог дана када је примио обавештење из става 3. овог члана објави то обавештење, на начин из члана 18. става 1. овог закона.
Плаћање цене акција и трошкови
Члан 33
Понуђач плаћа цену акција, сноси све трошкове преноса акција, као и све остале трошкове који произлазе из понуде, осим трошкова депоновања акција и повлачења акција са депо рачуна, које сноси акционар циљног друштва.
Принудна продаја
Члан 34
Када понуђач у поступку преузимања откупи најмање 95% акција циљног друштва, има право да купи и акције акционара који нису прихватили продају акција по тој понуди (несагласни акционар), а под условима из понуде за преузимање.
Понуђач из става 1. овог члана подноси Централном регистру, преко члана Централног регистра, захтев за принудну продају акција несагласних акционара најкасније у року од 120 дана од дана истека крајњег рока из понуде за преузимање, уз навођење услова куповине акција из понуде за преузимање и извршава уплату по основу принудне продаје акција на наменски новчани рачун циљног друштва у Централном регистру када се плаћање врши у новцу, односно посебан рачун хартија од вредности Централног регистра када се плаћање врши у хартијама од вредности.
У периоду из става 2. овог члана несагласни акционар не може залагати своје акције.
Понуђач је дужан да истовремено са подношењем захтева из става 2. овог члана преко члана Централног регистра обавести несагласне акционаре о поднетом захтеву за принудну продају акција, и то обавештење објави у једним дневним новинама које се редовно дистрибуирају на целој територији Републике са тиражом од најмање 100.000 примерака.
По протеку рока од 15 дана од дана објављивања обавештења из става 3. овог члана, на писмени захтев понуђача, Централни регистар врши пренос са рачуна хартија од вредности несагласних акционара на рачун хартија од вредности понуђача, односно новца на рачун несагласних акционара, на начин прописан Правилима пословања Централног регистра.
Принудна куповина
Члан 35
Када је понуђач откупио најмање 95% акција циљног друштва (већински акционар) обавезан је да купи акције преосталих акционара на њихов захтев, а под условима из понуде за преузимање.
Понуђач који је стекао најмање 95% акција циљног друштва, након окончања поступка преузимања, мора обезбедити новчана средства, односно банкарску гаранцију за плаћање највише 5% преосталих акција циљног друштва и не сме их повлачити до истека рока од шест месеци, у коме мањински акционар може поднети захтев из става 1. овог члана.
Мањински акционар из става 1. овог члана може поднети захтев већинском акционару, односно Централном регистру преко члана Централног регистра, најкасније у року од шест месеци од дана стицања најмање 95% акција од стране понуђача, обавештавајући га о класи и броју акција које нуди на продају.
У случају подношења захтева из става 1. овог члана, већински акционар дужан је да откупи акције мањинских акционара по цени последње акције чијом куповином је стекао најмање 95% акција.
Централни регистар врши пренос акција са рачуна хартија од вредности мањинских акционара на рачун хартија од вредности већинског акционара, односно новца на рачун мањинских акционара, на начин прописан Правилима пословања Централног регистра.
Забрана стицања и отуђивања акција с правом гласа
Члан 36
Од тренутка настанка обавезе објављивања понуде за преузимање до истека рока важења понуде, понуђач не сме стећи акције с правом гласа циљног друштва, нити се сме обавезати да ће их стећи на други начин, осим понудом за преузимање, као што не сме ни отуђивати нити се обавезивати да ће отуђити акције с правом гласа циљног друштва.
Одредба става 1. овог члана односи се и на сва лица која заједнички делују.
Право гласа по основу акција стечених супротно закону
Члан 37
Стицалац који стекне, односно купи акције циљног друштва супротно одредбама овог закона нема право гласа по основу тако стечених акција док не отклони повреде, ако овим законом није друкчије одређено.
Стицалац који стекне, односно купи акције отвореног акционарског друштва у смислу закона којим се уређују привредна друштва, којима се не тргује на организованом тржишту, а таквим стицањем би, према одредбама члана 6. овог закона, настала обавеза објављивања понуде за преузимање уколико би се тим акцијама трговало на организованом тржишту, нема право гласа по основу тако стечених акција док не отклони повреде.
Стицалац који стекне, односно купи акције отвореног акционарског друштва у смислу закона којим се уређују привредна друштва, којима се није трговало на организованом тржишту последња три месеца пре дана стицања тих акција, а таквим стицањем би, према одредбама члана 6. овог закона, настала обавеза објављивања понуде за преузимање да се тим акцијама трговало на организованом тржишту последња три месеца пре дана стицања тих акција, нема право гласа по основу тако стечених акција док не отклони повреде.
Обавезе циљног друштва
Члан 38
Од тренутка објављивања обавештења о намери преузимања до окончања поступка преузимања циљног друштва, управни одбор циљног друштва је дужан да писменим путем упозна запослене у циљном друштву о понуди за преузимање.
У току трајања поступка преузимања управни одбор циљног друштва може да тражи конкурентску понуду за преузимање.
Од тренутка објављивања обавештења о намери преузимања до окончања поступка преузимања циљног друштва управни одбор циљног друштва:
1) не може да користи статутом дато овлашћење да издавањем нових акција повећа основни капитал циљног друштва;
2) не сме да доноси одлуке о предузимању ванредних послова нити одлуке о закључењу уговора који би знатно променили стање имовине или обавеза циљног друштва, односно може предузети само уобичајене послове у вези са делатношћу циљног друштва;
3) не сме да донесе одлуку да друштво стекне или отуђи сопствене акције;
4) не сме да објави понуду за преузимање неког другог акционарског друштва.
Управа циљног друштва може предузимати послове из става 3. овог члана искључиво уз претходну сагласност скупштине акционара, која о тим питањима одлучује простом већином.
Забрана ограничења у погледу броја гласова и чланова управе
Члан 39
Од тренутка објављивања обавештења о намери преузимања до окончања поступка преузимања циљно друштво не сме у оснивачком акту или статуту предвидети ограничења у погледу броја гласова које носе акције с правом гласа, а уколико су таква ограничења већ предвиђена у оснивачком акту или статуту, скупштина акционара их може простом већином ставити ван снаге.
Након окончања поступка преузимања скупштина акционара може простом већином ставити ван снаге одредбе оснивачког акта или статута којима су предвиђена ограничења која се односе на мандат и избор чланова управног одбора и директора.
Изјава управног одбора
Члан 40
У року од седам дана од објављивања понуде за преузимање управни одбор циљног друштва обавезан је да објави своје образложено мишљење о понуди за преузимање, на исти начин на који је објављена понуда за преузимање.
У свом мишљењу управни одбор циљног друштва обавезан је да узме у обзир понуду за преузимање у целини, а посебно у односу на цену коју се понуђач обавезује да плати по акцији, као и циљеве понуђача и његове намере у вези с циљним друштвом које се преузима и да јасно искаже свој став да ли подржава или не понуду за преузимање.
Осим објављивања мишљења из става 1. овог члана, управни и надзорни одбор циљног друштва не смеју доносити одлуке из оквира своје надлежности којима би се на било који начин незаконито спречило или отежало преузимање или штетно утицало на пословање циљног друштва у дужем временском периоду.
Овлашћења Комисије
Члан 41
Комисија обавља послове утврђене законом.
Циљно друштво, акционари циљног друштва, Централни регистар, пословне банке, брокерска друштва, као и остала правна и физичка лица дужни су да, на захтев Комисије у поступку утврђивања обавезе преузимања или заједничког деловања, као и надзора у поступку преузимања, Комисији омогуће увид и доставе документацију коју Комисија сматра потребном за спровођење надзора.
Централни регистар и циљно друштво дужни су да Комисији, на њен захтев, дају на увид или доставе све податке о власничкој позицији акционара или одговарајуће изводе из књиге акција.
Комисија, сваки њен члан и запослени податке и документацију из ст. 1-3. овог члана, који могу послужити као доказ у прекршајном поступку, могу да користе само у оквиру своје надлежности и дужни су да их чувају као службену тајну.
Када у поступку преузимања утврди да је то неопходно, Комисија ће решењем понуђачу или циљном друштву наложити да у року од три радна дана објави додатна објашњења, обавештења или исправке у вези с понудом за преузимање.
Када у поступку преузимања Комисија утврди неправилности или незаконитости, решењем ће наложити понуђачу да у року од три радна дана отклони утврђене незаконитости и неправилности и доставити доказе о учињеном.
Ако понуђач не поступи у складу с решењем Комисије из ст. 5. и 6. овог члана, Комисија обуставља поступак преузимања и ставља ван снаге решење о одобрењу понуде за преузимање.
Комисија сарађује са органима из иностранства надлежним за надзор над преузимањем ради остваривања послова из свог делокруга, као и ради пружања помоћи тим органима у вршењу њихових функција.
Комисија сарађује са органима надлежним за контролу монопола и спречавање прања новца и другим органима, ради остваривања послова из свог делокруга, као и ради пружања помоћи тим органима у вршењу њихових функција.
Комисија у решавању у управним стварима сходно примењује одредбе закона о општем управном поступку, осим ако овим законом није друкчије одређено.
Обавеза стицаоца по решењу Комисије
Члан 42
Ако лице које је обавезно да објави понуду за преузимање то не учини у законском року, Комисија ће решењем утврдити постојање његове обавезе објављивања понуде за преузимање и наложити му, уколико нема средства потребна за спровођење поступка преузимања, да прода одговарајући број акција у року од три месеца од дана пријема решења, тако да укупан број његових акција не прелази 25% од укупног броја акција с правом гласа циљног друштва. Наведено решење Комисија је дужна да достави понуђачу, циљном друштву, акционарима преко циљног друштва, Централном регистру и организованом тржишту на коме се тргује акцијама циљног друштва.
Комисија ће обавестити Централни регистар да од тренутка доношења решења којим утврђује постојање обавезе објављивања понуде за преузимање лице из става 1. овог члана нема право гласа по основу тако стечених акција.
Акти Комисије
Члан 43
Акти које доноси Комисија су коначни.
Против аката Комисије незадовољна страна може покренути управни спор.
IV КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Кривична дела
Нуђење или обећање поклона, услуга или других користи
Члан 44
Ко акционару, након што понуђач објави понуду за преузимање, директно или оглашавањем путем средстава јавног информисања нуди или обећа поклоне, услуге, имовинске или друге користи да би прихватио или одбио понуду за преузимање, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Ко посредује у извршењу кривичног дела из става 1. овог члана казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Злоупотреба привилегованих информација
Члан 45
Лице које изврши преузимање коришћењем привилегованих информација, казниће се затвором од три месеца до три године.
Лице које, у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, другом лицу саопшти привилеговане информације или на основу тих информација препоручи другоме да стекне, купи, или прода акције циљног друштва којима се тргује или може трговати на организованом тржишту хартија од вредности, казниће се затвором од три месеца до три године.
Лице које дело из става 2. овог члана учини из нехата, казниће се затвором до једне године или новчаном казном.
Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до поремећаја на организованом тржишту хартија од вредности, учинилац ће се казнити затвором од једне године до пет година.
Објављивање неистинитих података
Члан 46
Лице које на организованом тржишту хартија од вредности, у понуди за преузимање акција с правом гласа, објављује неистините податке о правном и финансијском положају циљног друштва или његовим пословним могућностима и друге неистините чињенице које су релевантне за доношење одлуке о прихвату понуде за преузимање, или не објављује потпуне податке о тим чињеницама – казниће се затвором од три месеца до три године.
Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до поремећаја на организованом тржишту хартија од вредности, учинилац ће се казнити затвором од једне године до пет година.
2. Привредни преступи и прекршаји
Члан 47
Новчаном казном од 1.000.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:
1) о стицању одмах, истовремено не обавести организациони облик организованог тржишта, Комисију и циљно друштво, односно ако не објави понуду за преузимање (члан 5. став 3. и члан 6. ст. 1-4. и 6);
2) акционарима циљног друштва упути понуду, односно јавни или други позив с циљем стицања акција циљног друштва с правом гласа (члан 7. став 2);
3) у року од једног радног дана од дана настанка обавезе преузимања не објави обавештење о намери преузимања (члан 9. став 2. и члан 12. став 1);
4) омогући остваривање права гласа супротно одредби члана 10. овог закона;
5) својим деловањем утиче на испуњење услова из понуде супротно члану 11. став 2. овог закона;
6) обавештење о намери преузимања, након подношења захтева измени или повуче (члан 12. став 3);
7) понуду за преузимање, односно њену измену објави без одобрења Комисије (члан 13. ст. 1. и 5);
8) мења понуду за преузимање супротно одредби члана 14. став 1. овог закона;
9) снизи цену у понуди за преузимање (члан 14. став 3);
10) не обезбеди средства за плаћање свих акција на које се односи понуда за преузимање (члан 16. ст. 1. и 2);
11) рок трајања банкарске гаранције уговори супротно одредби члана 16. става 3. овог закона;
12) располаже новчаним средствима, односно хартијама од вредности издвојеним на посебном рачуну супротно одредбама члана 16. ст. 4. и 5. овог закона;
13) мења услове уговора о посебном рачуну или уговора о одобреном кредиту, односно уговора о банкарској гаранцији за плаћање свих акција на које се односи понуда за преузимање, осим у случају побољшања понуде (члан 16. став 7);
14) не отвори посебан рачун хартија од вредности код Централног регистра (члан 17. став 1);
15) не достави одмах Централном регистру измену понуде за преузимање (члан 17. став 4);
16) скраћени текст понуде за преузимање или измену понуде не објави на начин и у року прописаном чланом 18. став 1. овог закона;
17) понуду за преузимање или измену понуде у прописаном року не достави циљном друштву, организационом облику организованог тржишта на којем се тргује акцијама циљног друштва, односно акционарима циљног друштва (члан 18. став 3);
18) понуда за преузимање не садржи све прописане податке (члан 20);
19) у случају повећања понуђене цене не обезбеди и средства за покриће тог дела износа (члан 22. став 5);
20) објави намеру стицања акција циљног друштва у средствима јавног информисања и у електронским медијима доступним јавности супротно члану 24. овог закона;
21) понуду за преузимање повуче супротно одредби члана 25. став 1. или повлачење понуде не објави на начин из члана 25. став 2. овог закона;
22) располаже акцијама које је депоновало ради прихвата понуде (члан 26. став 3);
23) не објави и Комисији, циљном друштву и организационом облику организованог тржишта не достави извештај о преузимању са прописаним подацима (члан 32. ст. 1. и 2);
24) не подмири прописане трошкове или не исплати цену акција (члан 33);
25) поступи супротно одредбама члана 35. ст. 1, 2. и 4. овог закона;
26) стиче акције или се обавезује на стицање акција, односно ако их отуђује или се обавезује да ће их отуђити супротно одредби члана 36. став 1. овог закона;
27) од тренутка објављивања обавештења о намери преузимања до окончања поступка преузимања предвиди у оснивачком акту или статуту ограничења у погледу броја гласова које носе акције с правом гласа (члан 39. став 1);
28) не омогући Комисији увид или не достави документацију коју Комисија сматра потребном за спровођење надзора (члан 41. став 2);
29) не омогући Комисији увид или не достави све податке о власничкој позицији акционара или одговарајуће изводе из књиге акција (члан 41. став 3);
30) не објави у року од три радна дана додатна објашњења, обавештења или исправке у вези с понудом за преузимање (члан 41. став 5);
31) не изврши решење Комисије или не достави доказе о отклањању утврђених незаконитости (члан 41. став 6);
32) не прода одговарајући број акција у року од три месеца од дана пријема решења тако да укупан број његових акција не прелази 25% од укупног броја акција с правом гласа циљног друштва (члан 42. став 1).
За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.
За радње из става 1. тач. 1)-27) и 29)-33) овог члана казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном од 30.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:
1) не обезбеди Комисији могућност увида у стање посебног рачуна (члан 16. став 4);
2) приликом закључења уговора о вођењу посебног рачуна хартија од вредности не достави Централном регистру све податке потребне за припрему и обављање послова депоновања акција, податке о начину на који ће понуда бити објављена и друге потребне податке прописане правилима о депоновању акција и правилима пословања Централног регистра (члан 17. став 3);
3) изврши плаћање акција пре истека рока важења понуде (члан 26. став 2);
4) преузме депоноване акције супротно члану 30. став 2. овог закона;
5) не објави обавештење на прописани начин (члан 32. став 4).
За радње из става 4. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.
За радње из става 4. овог члана казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном од 20.000 до 40.000 динара.
Члан 48
Новчаном казном од 40.000 до 50.000 динара казниће се физичко лице – члан управног одбора циљног друштва ако:
1) управни одбор циљног друштва предузме радње из члана 38. став 3. овог закона;
2) управни одбор циљног друштва не објави своје образложено мишљење о понуди за преузимање на прописани начин, односно ако доноси одлуке којима се незаконито спречава или отежава преузимање или штетно утиче на пословање циљног друштва (члан 40. ст. 1. и 3).
V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 49
Акционари који на дан ступања на снагу овога закона располажу са више од 25% акција с правом гласа акционарског друштва, а који након ступања на снагу овог закона имају намеру даљег стицања акција с правом гласа тог друштва, дужни су да врше преузимање друштва у складу са одредбама овог закона.
Започето преузимање
Члан 50
Поступак преузимања који је у току на дан ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона, ако у њему понуђач још није добио решење Комисије о одобрењу објављивања понуде за преузимање (започето преузимање).
Подзаконски акти
Члан 51
Комисија је дужна да донесе подзаконске акте за које је овлашћена овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
До доношења аката из става 1. овог члана, на преузимање ће се примењивати Правилник о садржини и форми понуде за преузимање акција (“Службени гласник РС”, бр. 102/03, 25/04, 103/04 и 123/04), осим одредаба које су у супротности са овим законом.
Престанак важења
Члан 52
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 67 – 83. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени лист СРЈ”, број 65/02 и “Службени гласник РС”, бр. 57/03, 55/04 и 45/05).
Ступање на снагу
Члан 53
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о преузимању акционарских друштава
(“Сл. гласник РС”, бр. 107/2009)
Члан 4[с1]
Комисија за хартије од вредности извршиће усклађивање својих аката са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 5[с1]
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Insurance Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2004, 70/2004 – исправка, 61/2005, 61/2005 – други закон, 85/2005 – други закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УС, 107/2009, 99/2011, 119/2012, 116/2013 и 139/2014 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин обављања делатности осигурања и надзор над обављањем делатности осигурања.

Делатност осигурања

Члан 2

Делатност осигурања чине послови осигурања, послови саосигурања и послови реосигурања, као и послови непосредно повезани са пословима осигурања.

Послови осигурања су закључивање и извршавање уговора о осигурању и предузимање мера за спречавање и сузбијање ризика који угрожавају осигурану имовину и лица.

Послови саосигурања су закључивање и извршавање уговора о осигурању са више друштава за осигурање која су се споразумела о заједничком сношењу и расподели ризика.

Послови реосигурања су закључивање и извршавање уговора о реосигурању осигураног вишка ризика изнад самопридржаја једног друштва за осигурање код другог друштва за осигурање које је добило дозволу за обављање послова реосигурања (у даљем тексту: друштво за реосигурање).

Послови непосредно повезани са пословима осигурања су посредовање и заступање у осигурању, утврђивање и процена ризика и штета, посредовање ради продаје и продаја остатака осигураних оштећених ствари и пружање других интелектуалних и техничких услуга у вези са пословима осигурања.

Друштва која обављају делатност осигурања

Члан 3***

Делатност осигурања обавља друштво за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности, као и огранак страног друштва за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности.

Друштво за осигурање оснива се као акционарско друштво или друштво за узајамно осигурање.

Друштво за осигурање може обављати само делатност осигурања.

Лица која обављају послове посредовања и заступања у осигурању

Члан 4

Послове посредовања у осигурању обавља друштво за посредовање у осигурању које је добило дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Послове заступања у осигурању обавља друштво за заступање у осигурању и физичко лице, који су добили дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Друштво за посредовање у осигурању и друштво за заступање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу.

Друштва која обављају послове непосредно повезане са пословима осигурања

Члан 5

Послове непосредно повезане са пословима осигурања, осим послова из члана 4. овог закона, обављају агенције за пружање других услуга у осигурању и предузећа и друга правна лица која имају посебно организован део за обављање тих послова, који су добили дозволу надлежног органа за обављање тих послова.

Добровољност

Члан 6

Осигурање имовине и лица је добровољно.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, осигурање имовине и лица је обавезно у случајевима прописаним законом.

Територијалност

Члан 7

Имовина и лица у Републици Србији (у даљем тексту: Република) могу се осигурати само код друштва за осигурање основаног по овом закону.

Уговор о осигурању закључен супротно ставу 1. овог члана је ништав.

Изузетно од става 1. овог члана, код страног друштва за осигурање могу се осигурати имовина и лица од ризика од којих се у Републици не врши осигурање, као и друга имовина и лица, за које то пропише Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада).

Групе послова осигурања

Члан 8

Послови осигурања, у смислу овог закона, су послови животних осигурања и послови неживотних осигурања.

Врсте животних осигурања

Члан 9

Врсте животних осигурања су:

1) осигурање живота;

2) рентно осигурање;

3) допунско осигурање уз осигурање живота;

4) добровољно пензијско осигурање;

5) друге врсте животних осигурања.

Врсте неживотних осигурања

Члан 10

Врсте неживотних осигурања су:

1) осигурање од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и професионалних обољења, које покрива:

(1) исплату уговорених осигураних сума, дела осигураних сума, односно накнаду уговорених трошкова,

(2) исплату због последица повреде или оштећења здравља или због смрти путника;

2) добровољно здравствено осигурање, које покрива:

(1) једнократну новчану накнаду због неспособности за рад,

(2) накнаду уговорених трошкова лечења,

(3) комбинацију исплата у складу са одредбама подтач. (1) и (2) ове тачке;

3) осигурање моторних возила, које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, осим шинских возила и на возилима без сопственог погона, односно губитак тих возила;

4) осигурање шинских возила, које покрива штете на шинским возилима, односно губитак тих возила;

5) осигурање ваздухоплова, које покрива штете на ваздухопловима, односно губитак ваздухоплова;

6) осигурање пловних објеката, које покрива штете на пловним објектима, односно губитак пловних објеката (морских, речних и језерских);

7) осигурање робе у превозу, које покрива штете на роби, односно губитак робе, без обзира на врсту превоза;

8) осигурање имовине од пожара и других опасности, које покрива штете на имовини које настану услед пожара, експлозије, олује и других природних непогода, атомске енергије, клизања и слегања тла, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) – 7) овог члана;

9) остала осигурања имовине, која покривају штете на имовини настале због лома машина, провалне крађе, лома стакла, града, мраза или других опасности, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) – 8) овог члана;

10) осигурање од одговорности због употребе моторних возила, које покрива све врсте одговорности због употребе моторних возила на сопствени погон на копну, укључујући одговорност приликом транспорта;

11) осигурање од одговорности због употребе ваздухоплова, које покрива све врсте одговорности због употребе ваздухоплова, укључујући одговорност приликом транспорта;

12) осигурање од одговорности због употребе пловних објеката, које покрива све врсте одговорности због употребе пловних објеката, укључујући одговорност приликом транспорта;

13) осигурање од опште одговорности за штету, које покрива остале врсте одговорности, осим одговорности из тач. 10) – 12) овог члана;

14) осигурање кредита, које покрива:

(1) ризик од неплаћања, односно кашњења у плаћању због несолвентности или других догађаја или поступака,

(2) извозне кредите и остале ризике повезане са извозом, трговином и улагањима на домаћем и страном тржишту,

(3) кредите који се исплаћују у ратама,

(4) хипотекарне и ломбардне кредите,

(5) пољопривредне кредите,

(6) остале кредите и зајмове;

15) осигурање јемства, које гарантује непосредно или посредно испуњење обавеза дужника;

16) осигурање финансијских губитака, које покрива финансијске губитке због:

(1) губитка запослења,

(2) недовољних прихода,

(3) лошег времена,

(4) изгубљене добити,

(5) непланираних општих трошкова,

(6) непланираних трошкова пословања,

(7) губитка тржишне вредности,

(8) губитка закупнине, односно прихода,

(9) посредних пословних губитака, осим губитака из подтач. (1) – (8) ове тачке,

(10) осталих непословних губитака,

(11) осталих финансијских губитака;

17) осигурање трошкова правне заштите, које покрива судске трошкове, трошкове адвоката и друге трошкове поступка;

18) осигурање помоћи на путовању, које покрива помоћ лицима која наиђу на проблеме на путовању, односно у другим случајевима одсутности из пребивалишта или боравишта;

19) друге врсте неживотних осигурања.

Обавезно осигурање у саобраћају

Члан 11

Обавезно осигурање у саобраћају утврђује се и уређује посебним законом.

Добровољно пензијско осигурање

Члан 12

Добровољно пензијско осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права за случај старости, инвалидности, смрти и других ризика осигурања, у обиму прописаном законом којим се уређује обавезно пензијско и инвалидско осигурање или у већем обиму.

Добровољно здравствено осигурање

Члан 13

Добровољно здравствено осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права из здравственог осигурања лицима која нису осигурана по закону којим се уређује обавезно здравствено осигурање, као и лицима која су осигурана по том закону, а којима се обезбеђује већи обим права од обима који се обезбеђује по том закону и друге врсте права из здравственог осигурања која нису обезбеђена тим законом.

Немогућност истовременог обављања животних и неживотних осигурања

Члан 14

Једно друштво за осигурање не може истовремено обављати послове животних и послове неживотних осигурања, осим у случају из члана 25 овог закона.

Послови реосигурања

Члан 15***

Друштво за осигурање дужно је да реосигура обавезе из уговора о осигурању изнад самопридржаја.

Самопридржај друштва за осигурање је износ уговором преузетих ризика који друштво увек задржава у сопственом покрићу и који може покрити сопственим средствима.

Друштво за осигурање дужно је да увек задржи део ризика у самопридржају.

Друштво за осигурање дужно је да део ризика изнад самопридржаја реосигура.

Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана, друштво за осигурање може целокупан ризик осигурања имовине од елементарних непогода – града, мраза и других опасности и природних непогода као што су земљотрес, поплава и суша, као и осигурања финансијских губитака због лошег времена, да непосредно реосигура у иностранству.

Новчани део основног капитала

Члан 16

Оснивач друштва за осигурање или другог правног лица које обавља послове непосредно повезане са пословима осигурања обезбеђује новчани део основног капитала у висини прописаној овим законом.

Одговорност за обавезе

Члан 17

Друштво из чл. 3. и 4. овог закона за своје обавезе одговара целокупном својом имовином.

Надзор над обављањем делатности осигурања

Члан 18

Народна банка Србије врши надзор над обављањем делатности осигурања и обавља друге послове прописане овим законом.

Забрана употребе појма “осигурање”

Члан 19

Правно лице и предузетник не могу користити појам “осигурање” нити појам изведен из тог појма у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, осим ако те појмове користе на основу овог закона или посебног закона.

Примена закона којим се уређује правни положај предузећа и предузетника

Члан 20

На друштво за осигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању и агенцију за пружање других услуга у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

На физичко лице које обавља послове заступања у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузетника, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Примена других закона

Члан 21

На уговор о осигурању, уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању примењује се закон којим се уређују облигациони односи и други закони којима се уређују уговори у појединим врстама осигурања.

Примена правила струке осигурања, добрих пословних обичаја и пословне етике

Члан 22

Друштво за осигурање и друго лице које обавља послове непосредно повезане са пословима осигурања дужно је да своју делатност обавља у складу са правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословном етиком.

II ДРУШТВО ЗА ОСИГУРАЊЕ

1. Заједничке одредбе

Обављање послова осигурања

Члан 23

Послове осигурања може обављати друштво за осигурање са седиштем на територији Републике.

Друштво из става 1. овог члана може обављати само оне врсте осигурања за које је добило дозволу Народне банке Србије.

Нико осим друштва за осигурање из става 1. овог члана не може обављати послове осигурања.

Забрана закључивања уговора о посредовању и уговора о заступању у осигурању

Члан 24

Друштво за осигурање може да закључи уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању само са лицем које је добило дозволу за обављање тих послова по одредбама овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана друштво за осигурање може да закључи уговор о посредовању у осигурању и уговор о заступању у осигурању и са правним лицем које послове посредовања и заступања у осигурању обавља на основу посебног закона и сагласности Народне банке Србије да испуњава услове о кадровској и техничкој оспособљености прописане овим законом за обављање тих послова, а по претходном упису тог лица у регистар из члана 147. став 2. овог закона.

На пословање правног лица из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује обавештавање Народне банке Србије и вршење надзора над њиховим пословањем.

Допунска клаузула за послове осигурања живота

Члан 25

Друштво за осигурање које обавља послове осигурања живота може изузетно обављати и послове осигурања од прикључне незгоде и добровољног здравственог осигурања у делу који покрива трошкове лечења, под условом да се та осигурања односе на лице које је закључило уговор о осигурању живота.

О уговорима из става 1. овог члана Народна банка Србије води посебну евиденцију.

Друштво за осигурање које обавља послове из члана 10. тачка 10) овог закона може изузетно обављати и послове осигурања возача и путника од последица несрећног случаја, под условом да се то осигурање односи на возача и лица која се налазе у осигураном возилу.

2. Акционарско друштво за осигурање

Оснивање друштва

Члан 26***

Акционарско друштво за осигурање оснивају најмање два правна, односно физичка лица (у даљем тексту: оснивачи).

Страна правна и физичка лица могу основати акционарско друштво за осигурање или улагати средства у акционарско друштво за осигурање.

На страна улагања из става 2. овог члана примењује се закон којим се уређују страна улагања, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Делатност друштва

Члан 27

Акционарско друштво за осигурање може обављати само послове једне или више врста осигурања, у оквиру исте групе осигурања или само послове реосигурања.

Акционарско друштво за осигурање може обављати и послове непосредно повезане са пословима осигурања, у складу са овим законом.

Послове реосигурања може обављати само акционарско друштво за осигурање које је добило дозволу за обављање послова реосигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 28

Новчани део основног капитала акционарског друштва за осигурање, приликом оснивања, не може бити мањи од динарске противвредности обрачунате по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, и то за:

1) животна осигурања:

износ у еврима

(1) животна осигурања, осим добровољног пензијског осигурања

2.000.000

(2) добровољно пензијско осигурање

3.000.000

(3) све врсте животних осигурања

4.000.000

2) неживотна осигурања:

(1) осигурање од незгоде и добровољно здравствено осигурање

1.000.000

(2) осигурање моторних возила-каско, шинских возила-каско и обавезно осигурање од одговорности у саобраћају

2.500.000

(3) остала осигурања имовине, остала осигурања од одговорности и друге врсте неживотних осигурања

2.000.000

(4) све врсте неживотних осигурања

4.500.000

3) реосигурање

4.500.000

Акционарско друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Акције

Члан 29

Акције акционарског друштва за осигурање могу гласити само на име.

Учешће и квалификовано учешће у капиталу

Члан 30

Једно лице има учешће у капиталу у другом лицу, у смислу овог закона, ако је посредно или непосредно ималац акција, односно других права на основу којих стиче до 10% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Једно лице има квалификовано учешће у другом лицу, у смислу овог закона, ако је посредно или непосредно ималац акција, односно других права на основу којих стиче више од 10% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Забрана узајамног учешћа у капиталу, односно у праву гласа

Члан 31

Акционарско друштво за осигурање, акционарско друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању, агенција за пружање других услуга у осигурању и предузеће и друго правно лице које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању не могу имати узајамно учешће у капиталу, односно у праву гласа.

Сагласност за стицање квалификованог учешћа

Члан 32

За стицање акција друштва за осигурање на основу којих једно лице посредно или непосредно стиче квалификовано учешће (у даљем тексту: квалификовани ималац) у друштву за осигурање потребна је сагласност Народне банке Србије.

Лице које је добило сагласност из става 1. овог члана дужно је да прибави сагласност Народне банке Србије за свако даље стицање акција друштва за осигурање, у случају кад новим стицањем прелази износ од 20%, 33%, 50% и 66% учешћа у капиталу другог лица или учешћа у праву гласа другог лица.

Када се учешће акционара у капиталу друштва за осигурање смањи за износ од 10%, друштво је дужно да о томе обавести Народну банку Србије.

Повезана лица

Члан 33

Повезана лица, у смислу овог закона, јесу правна лица која су међусобно повезана управљањем, капиталом или на други начин, ради постизања заједничких пословних циљева, тако да пословање или резултати пословања једног лица могу битно утицати на пословање, односно резултате пословања другог лица.

Повезаним лицима, у смислу овог закона, сматрају се и лица која су међусобно повезана:

1) као чланови породице;

2) тако да једно лице, односно лица која се сматрају повезаним лицима, у складу са овим чланом, заједно, посредно или непосредно, учествују у другом лицу;

3) тако да у оба лица учешће има исто лице, односно лица која се сматрају повезаним лицима, у складу са овим чланом;

4) на начин прописан за повезана лица, законом којим се уређује правни положај предузећа;

5) као чланови управе или надзорног одбора, као и чланови породице тих лица.

Под члановима породице једног лица, у смислу овог закона, сматрају се:

1) брачни друг, односно лице са којим живи у ванбрачној заједници;

2) деца, односно усвојеници;

3) сродници до трећег степена сродства, укључујући и сродство по тазбини;

4) друга лица која немају потпуну пословну способност, а стављена су под старатељство тог лица.

Ако је овим законом одређено да друштво за осигурање не може улагати у одређено правно лице, односно правно лице у друштво за осигурање, забрана се односи на непосредна и посредна улагања.

Друштво за осигурање не може са повезаним правним лицима закључивати правне послове којима се посредно или непосредно обезбеђују средства тим лицима, као што су позајмица, јемство, залога, наменски депозити и сл.

Приликом процене учешћа у капиталу, односно стицања квалификованог учешћа, као и приликом оцене учешћа у управљању, повезана правна лица се посматрају као једно лице.

Захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 34

Уз захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа, лице које жели да стекне квалификовано учешће дужно је да приложи документацију из члана 39. став 2. овог закона.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Ако је лице поднело захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спроводи се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе за обављање послова осигурања.

Одбијање захтева за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 35

Народна банка Србије ће одбити захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа, ако из документације и података којима располаже произлази:

1) да би, због делатности или послова које обавља или због радњи које је извршио подносилац захтева, односно са њим повезано лице, могло бити угрожено пословање акционарског друштва за осигурање;

2) да би, због делатности или послова које обавља подносилац захтева, односно са њим повезано лице или начина повезаности између тих лица, могло бити онемогућено, односно отежано вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање;

3) да је подносилац захтева, односно са њим повезано лице у последње три године било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

4) да би стицање квалификованог учешћа било супротно условима прописаним законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;

5) да управља друштвом тако да се погоршава финансијско стање друштва или да друштво послује на начин супротан прописима.

Губитак права гласа

Члан 36

Ако лице стекне акције на основу којих има квалификовано учешће у акционарском друштву за осигурање без сагласности Народне банке Србије, нема право гласа у управљању тим акционарским друштвом за осигурање по основу тако стечених акција.

Одузимање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 37

Народна банка Србије ће решењем одузети сагласност за стицање квалификованог учешћа, ако:

1) је сагласност дата на основу неистинитих и нетачних података;

2) је због делатности и послова које обавља или због радњи које је извршио квалификовани ималац, односно са њим повезано лице угрожено пословање акционарског друштва за осигурање;

3) је због делатности и послова које обавља квалификовани ималац, односно са њим повезано лице или начина повезаности између тих лица онемогућено, односно отежано вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање;

4) квалификовани ималац не прибави сагласност за стицање квалификованог учешћа, односно повећање тог учешћа или на други начин омета вршење надзора над акционарским друштвом за осигурање.

На основу решења из става 1. овог члана квалификовани ималац губи право гласа из акција на основу којих је његово учешће у праву гласа веће од 10%.

Ништавост одлука

Члан 38

Одлуке донете у органима акционарског друштва за осигурање уз учешће гласова квалификованог имаоца који нема сагласност за стицање квалификованог учешћа ништаве су.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања

Члан 39

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања подносе оснивачи акционарског друштва за осигурање или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) уговор о оснивању;

2) предлог статута;

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 28 овог закона;

4) пословни план акционарског друштва за осигурање;

5) предлог аката пословне политике из члана 58. став 2. тач. 1) – 12) овог закона, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) списак акционара по презимену, имену и адреси, односно фирми и седишту, са укупним номиналним износом акција и процентом учешћа у основном капиталу акционарског друштва за осигурање;

7) за акционаре – правна лица који су квалификовани имаоци:

(1) решење о упису у регистар,

(2) препис акционара из књиге акционара, односно доказ из другог одговарајућег јавног регистра, ако је акционар акционарско друштво за осигурање,

(3) финансијски извештаји, са мишљењем овлашћеног ревизора за последње три године,

(4) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(5) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину,

(6) и друге доказе од значаја за оцену бонитета акционара;

8) за акционаре – физичка лица, који су квалификовани имаоци:

(1) доказ да то лице у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја,

(2) доказ да то лице није безусловно осуђивано за кривична дела против привреде, имовине, службене дужности и корупције, на казну затвора дуже од три месеца,

(3) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(4) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

9) списак лица која су повезана са квалификованим имаоцима, са доказом о начину повезаности из члана 33. овог закона;

10) за физичка лица која су предложена за чланове управе (чланови управног одбора и директор) и надзорног одбора:

(1) доказ о испуњености услова у погледу школске спреме, квалификације и професионалног искуства,

(2) доказ да то лице у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја,

(3) доказ да то лице не подлеже ограничењима избора прописаним овим законом, а која се односе на чланове управе и надзорног одбора акционарског друштва за осигурање,

(4) доказ да то лице није безусловно осуђивано на казну затвора дужу од три месеца,

(5) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци,

(6) оверену копију решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

11) име и презиме лица које ће обављати послове овлашћеног актуара, са подацима из тачке

10) овог става или предуговор са правним лицем регистрованим за обављање актуарских послова, као и доказ о осигурању од одговорности за штету коју овлашћени актуар може проузроковати датим мишљењем;

12) доказ о прописаној организационој, кадровској и техничкој оспособљености акционарског друштва за осигурање за обављање послова из уговора о оснивању и аката пословне политике.

За осниваче – страна лица, документација из става 2. овог члана подноси се у овереном преводу на српски језик.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова из става 2. овог члана, као и потребну организациону, кадровску и техничку оспособљеност акционарског друштва за осигурање.

Пословни план друштва

Члан 40

Пословни план акционарског друштва за осигурање из члана 39. став 2. тачка 4) овог закона садржи:

1) основе пословне политике;

2) групу или врсту осигурања за коју се издаје дозвола;

3) програм реосигурања;

4) износ очекиване маргине солвентности, утврђене у складу са одредбама овог закона;

5) планирани износ трошкова оснивања и начин покрића тих трошкова;

6) план ликвидности друштва;

7) елаборат о очекиваним резултатима пословања са мишљењем овлашћеног актуара за трогодишњи период, а нарочито очекивани приход од премија, очекивани расход по основу штета и износ техничких резерви и резерви утврђених у складу са овим законом, очекиване вредности средстава и њихових извора и предрачун трошкова спровођења осигурања, са оценом економске оправданости оснивања у односу на величину и структуру тржишта.

Издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 41

Дозвола за обављање послова осигурања издаје се за обављање једне или више врста осигурања којима ће се акционарско друштво за осигурање бавити.

О захтеву за издавање дозволе за обављање послова осигурања, на основу оцене испуњености законских услова и оправданости оснивања акционарског друштва за осигурање, Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

У диспозитиву решења Народне банке Србије изричито се наводе врсте осигурања за које се издаје дозвола. Ако се решење издаје за све врсте осигурања из једне групе осигурања, у диспозитиву решења наводи се само та група осигурања.

Упис у регистар

Члан 42

Оснивачи акционарског друштва за осигурање дужни су да пријаву за упис у регистар надлежног органа поднесу у року од 30 дана од дана добијања дозволе за обављање послова осигурања.

Уз пријаву за упис у регистар подноси се и дозвола за обављање послова осигурања.

Акционарско друштво за осигурање дужно је да решење о упису у регистар достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Промена дозволе за обављање послова осигурања

Члан 43

Акционарско друштво за осигурање, ради обављања одређене врсте осигурања која није наведена у дозволи, односно за престанак обављања неке врсте осигурања за коју има дозволу, подноси Народној банци Србије захтев за промену дозволе за обављање послова осигурања.

На издавање дозволе из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 39 – 42. овог закона.

Одбијање захтева за издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 44

Народна банка Србије ће одбити захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, ако:

1) акционарско друштво за осигурање не достави доказе о испуњености услова из члана 39. овог закона;

2) акционари – квалификовани имаоци немају сагласност из члана 32. овог закона;

3) одредбе уговора о оснивању, односно статута акционарског друштва за осигурање нису у складу са законом;

4) чланови управе или надзорног одбора акционарског друштва за осигурање не поднесу потребне доказе за обављање функције члана управе или надзорног одбора, односно ако предложена лица не испуњавају прописане услове;

5) из статута акционарског друштва за осигурање и друге поднете документације произлази да нису обезбеђени услови прописани за пословање друштва;

6) из статута акционарског друштва за осигурање, других аката и поднете документације и података произлази да акционарско друштво за осигурање није организационо, кадровски и технички оспособљено за обављање послова осигурања у обиму предвиђеном пословним планом;

7) не постоји оправданост оснивања акционарског друштва за осигурање;

8) акционарско друштво за осигурање не испуњава друге услове прописане законом.

Ако Народна банка Србије одбије захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, дужна је да наведе разлоге за одбијање захтева.

Оснивач коме је захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања одбачен или одбијен, не може поново поднети исти захтев у року од годину дана од дана одбацивања или одбијања тог захтева.

Престанак важења дозволе за обављање послова осигурања

Члан 45

Дозвола за обављање послова осигурања акционарском друштву за осигурање престаје да важи:

1) ако друштво, у року од 30 дана од дана издавања дозволе, не поднесе пријаву за упис у регистар;

2) ако друштво не отпочне са пословањем у року од шест месеци од дана уписа у регистар;

3) ако друштво не обавља послове осигурања дуже од једне године непрекидно;

4) преносом портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;

5) отварањем поступка ликвидације;

6) покретањем стечајног поступка.

У случајевима из става 1. овог члана, Народна банка Србије доноси решење о престанку важења дозволе за обављање послова осигурања.

Акционарско друштво за осигурање којем је престала да важи дозвола за обављање послова осигурања не може закључивати нове уговоре о осигурању, у случају из:

1) става 1. тач. 2) и 3) овог члана, од дана уручења решења из става 2. овог члана;

2) става 1. тачка 4) овог члана, од дана када друштво од Народне банке Србије добије сагласност за пренос портфеља осигурања;

3) става 1. тачка 5) овог члана, од дана доношења решења о отварању поступка ликвидације;

4) става 1. тачка 6) овог члана, од дана доношења решења о покретању стечајног поступка.

Издавање дозволе за обављање послова реосигурања

Члан 46

На издавање дозволе за обављање послова реосигурања сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на издавање дозволе за обављање послова осигурања.

Органи друштва

Члан 47

На органе акционарског друштва за осигурање примењује се закон којим се уређује правни положај привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Директор акционарског друштва за осигурање мора бити у радном односу у том друштву, а ако друштво нема директора, у радном односу мора бити председник управног одбора.

Сагласност за обављање функције члана управе и члана надзорног одбора

Члан 48

Акционарско друштво за осигурање подноси захтев Народној банци Србије за добијање сагласности на предлог одлуке о избору чланова управе, односно чланова надзорног одбора друштва.

Ако је члан управе, односно члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање изабран без сагласности Народне банке Србије, избор се сматра ништавим.

Уз захтев за добијање сагласности из става 1. овог члана подносе се докази из члана 39. став 2. тачка 10) овог закона.

Поред доказа из става 3. овог члана, лице које је кандидат за директора акционарског друштва за осигурање подноси и свој програм пословођења друштвом.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Народна банка Србије ће одбити захтев за добијање сагласности за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако лице не испуњава услове прописане овим законом или ако из података којима располаже произлази да би због делатности или послова које лице обавља, односно радњи које је лице извршило могло бити угрожено пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком.

Ако је поднет захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спровешће се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе.

Одузимање сагласности за обављање функције члана управе и члана надзорног одбора

Члан 49

Народна банка Србије ће решењем одузети дату сагласност за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако:

1) је сагласност дата на основу неистинитих и нетачних података;

2) члан управе, односно члан надзорног одбора престане да испуњава услове из члана 39. овог закона;

3) члан управе, односно члан надзорног одбора не поступа у складу са обавезама члана управе, односно члана надзорног одбора, у складу са овим законом.

Народна банка Србије може да наложи акционарском друштву за осигурање да разреши дужности члана, односно чланове управе или надзорног одбора друштва и именује новог члана, односно чланове:

1) ако друштво не поступи у складу са налогом за отклањање утврђених незаконитости и неправилности;

2) ако управа друштва не спроведе мере надзора прописане овим законом;

3) ако друштво не поступа у складу са обавезом благовременог и истинитог извештавања, односно обавештавања Народне банке Србије и после писменог упозорења Народне банке Србије или ако на било који начин омета вршење надзора над његовим пословањем.

Ако је започет поступак за одузимање дозволе за обављање послова осигурања акционарском друштву за осигурање, Народна банка Србије ће у том поступку одлучивати и о одузимању сагласности за обављање функције члана управе, односно члана надзорног одбора друштва.

Ограничење избора

Члан 50

За члана управе акционарског друштва за осигурање, поред лица прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, не може бити изабрано ни лице које је:

1) повезано са правним лицем у којем акционарско друштво за осигурање има више од 5% учешћа у капиталу или учешћа у праву гласа;

2) члан управе или надзорног одбора у другом акционарском друштву за осигурање.

Обавезе и одговорности чланова управе

Члан 51

Чланови управе акционарског друштва за осигурање, поред обавеза прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, дужни су да обезбеде:

1) пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком, прописаним овим законом и прописима донетим на основу овог закона;

2) праћење ризика и предузимање одговарајућих мера за управљање ризиком;

3) вођење пословних и других књига и пословне документације, састављање рачуноводствених исправа и финансијских и других извештаја, у складу са законом;

4) састављање извештаја и друге документације која се доставља Народној банци Србије, у складу са овим законом;

5) обављање интерне ревизије, у складу са овим законом;

6) да правни послови закључени са акционарима, повезаним лицима и другим лицима која имају дужност према друштву не буду неповољнији по друштво од истих послова закључених по тржишним условима.

Чланови управе акционарског друштва за осигурање солидарно су одговорни друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза.

Обавеза обавештавања надзорног одбора и Народне банке Србије

Члан 52

Управа акционарског друштва за осигурање дужна је да одмах писмено обавести надзорни одбор друштва, ако:

1) је угрожена ликвидност, односно солвентност друштва;

2) наступе разлози за престанак важења или за одузимање дозволе за обављање послова осигурања, односно разлози за забрану обављања појединих врста осигурања;

3) се гарантна резерва друштва смањи испод нивоа маргине солвентности.

О наступању околности из става 1. овог члана, директор акционарског друштва за осигурање обавештава Народну банку Србије.

Члан управе акционарског друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести надзорни одбор друштва и Народну банку Србије о:

1) именовању, односно престанку његове функције у органу управе, односно надзорном органу других правних лица;

2) правним пословима на основу којих је он, односно члан његове уже породице посредно или непосредно стекао акције, односно уделе правног лица, на основу којих је члан управе сам или заједно са члановима своје уже породице у том правном лицу стекао квалификовано учешће, односно ако се његово учешће смањило испод границе квалификованог учешћа прописане овим законом.

Надлежност надзорног одбора

Члан 53

Надзорни одбор акционарског друштва за осигурање, осим послова прописаних законом којим се уређује правни положај предузећа, обавља и следеће послове:

1) прати рад интерне ревизије друштва;

2) разматра обавештења управе друштва из члана 52. овог закона и о свом ставу обавештава управу друштва и Народну банку Србије;

3) разматра налазе Народне банке Србије и других надзорних и инспекцијских органа у поступку надзора и контроле над обављањем делатности осигурања друштва;

4) разматра финансијске извештаје и годишњи извештај о пословању друштва, са мишљењем овлашћеног актуара и о томе даје мишљење са образложењем, скупштини друштва и Народној банци Србије;

5) разматра извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) даје коментар извештаја о обављеној ревизији скупштини друштва.

Обавезе и одговорности чланова надзорног одбора

Члан 54

Члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести Народну банку Србије о:

1) именовању, односно престанку његове функције у органу управе, односно надзорном органу другог правног лица;

2) правним пословима на основу којих је он, односно члан његове уже породице посредно или непосредно стекао акције, односно уделе правног лица, на основу којих је члан надзорног одбора сам или заједно са члановима своје уже породице у том правном лицу стекао квалификовано учешће, односно ако се његово учешће смањило испод границе квалификованог учешћа прописане овим законом.

Чланови надзорног одбора акционарског друштва за осигурање солидарно су одговорни друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза.

Ограничење избора

Члан 55

На избор члана надзорног одбора акционарског друштва за осигурање сходно се примењују одредбе члана 50 овог закона.

Фирма друштва

Члан 56

Фирма акционарског друштва за осигурање садржи ознаку “а.д.о.”.

Сагласност за промену фирме и седишта

Члан 57

Акционарско друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност на предлог одлуке о промени фирме и седишта друштва.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

Општи акти, годишњи план пословања и акти пословне политике

Члан 58

Акционарско друштво за осигурање доноси статут, друге опште акте, годишњи план пословања и акте пословне политике.

Акти пословне политике акционарског друштва за осигурање из става 1. овог члана су:

1) општи и посебни услови осигурања и тарифе премија;

2) одлука о техничким основама осигурања;

3) одлука о критеријумима, начину утврђивања и табели максималног самопридржаја и укупном износу самопридржаја;

4) правилник о условима и начину депоновања и улагања средстава друштва;

5) правилник о максималним стопама режијског додатка;

6) правилник о формирању и начину обрачунавања и висини преносних премија;

7) правилник о формирању и начину обрачуна математичке резерве;

8) правилник о формирању и коришћењу резерви за учешће у добити (само за животна осигурања);

9) правилник о начину утврђивања дела техничке премије за исплату насталих неисплаћених обавеза (резервисане штете);

10) правилник о формирању и коришћењу резерви за изравнавање ризика (само за неживотна осигурања);

11) правилник о условима и начину саосигурања и реосигурања;

12) правилник о условима и начину остваривања регреса;

12а) правилник о поступању са обрасцима евиденције о полисама;

13) други акти пословне политике.

Сагласност за улагања у друга правна лица

Члан 59

Акционарско друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност за улагања на основу којих друштво, посредно или непосредно, стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању у то правно лице.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева, сходном применом одредаба овог закона о давању, односно одузимању сагласности на улагање у акционарско друштво за осигурање.

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

3. Друштво за узајамно осигурање

Делатност друштва

Члан 60

Друштво за узајамно осигурање је правно лице које обавља делатност осигурања у интересу својих чланова (осигураника), по принципу узајамности и солидарности.

Друштво за узајамно осигурање може обављати све послове осигурања, осим послова реосигурања.

Оснивачи друштва

Члан 61

Друштво за узајамно осигурање могу основати правна и физичка лица.

Фирма друштва

Члан 62

Фирма друштва за узајамно осигурање садржи ознаку “д.у.о.”.

Врсте друштава

Члан 63

Друштво за узајамно осигурање оснива се као друштво с неограниченим доприносом или друштво с ограниченим доприносом.

Друштво за узајамно осигурање с неограниченим доприносом може од сваког члана (осигураника) захтевати уплату додатног доприноса потребног за намирење непокривених штета и осталих расхода, без ограничења.

Друштво за узајамно осигурање с ограниченим доприносом може од сваког члана (осигураника) захтевати уплату додатног доприноса који није већи од његовог претходно уплаћеног доприноса у целини из исте пословне године, ако су штете и остали расходи већи од претходно уплаћеног доприноса и осталих прихода друштва.

Ако друштво за узајамно осигурање обавља послове више врста осигурања, статутом се може предвидети плаћање додатног доприноса одвојено за сваку врсту осигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 64

Новчани део основног капитала друштва за узајамно осигурање не може бити мањи од износа прописаног у члану 28. овог закона.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 65

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања подносе оснивачи друштва за узајамно осигурање или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) уговор о оснивању;

2) предлог статута;

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 28. овог закона;

4) предлог аката пословне политике из члана 58. став 2. овог закона, са мишљењем овлашћеног актуара;

5) доказ о уплати доприноса (премија) чланова (осигураника), са списком тих чланова;

6) доказ да оснивачи испуњавају услове из члана 39. овог закона;

7) пословни план друштва.

На списку чланова из става 2. тачка 5) овог члана мора бити најмање 250 физичких лица, ако се друштво за узајамно осигурање оснива за послове животних осигурања, односно најмање 300 физичких или правних лица, ако се друштво оснива за послове неживотних осигурања.

Уговор о оснивању друштва

Члан 66

Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) фирми и седишту;

2) имену и адреси, односно фирми и седишту оснивача;

3) пословима осигурања, тј. врстама осигурања и броју истих ризика;

4) износу новчаног дела основног капитала и других средстава;

5) броју оснивача и висини улога сваког оснивача;

6) условима, роковима и начину враћања уплаћених улога оснивача, с каматом из вишка прихода над расходима (у даљем тексту: вишак);

7) последицама промене статута, општих услова осигурања и одлуке о престанку друштва на закључене уговоре о осигурању;

8) последицама пропуштања уплате улога, минималног доприноса, међусобним односима у случају неиспуњења прописаних услова у погледу минималног броја чланова (осигураника), односно истих ризика.

Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање може да садржи и друге одредбе које су од значаја за оснивање и пословање друштва.

Статут друштва

Члан 67

Статут друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) фирми и седишту;

2) пословима осигурања за које је друштво добило дозволу и врстама осигурања којима ће се бавити друштво;

3) износу новчаног дела основног капитала друштва и других средстава и уплати доприноса чланова (осигураника);

4) броју и висини оснивачких улога појединих чланова (осигураника);

5) начину утврђивања доприноса чланова (осигураника) и условима и роковима уплате доприноса;

6) праву чланова (осигураника) на накнаду штете;

7) ограниченом, односно неограниченом доприносу;

8) обавези уплате додатног доприноса за покриће мањка или могућности да се мањак друштва покрије сразмерним умањењем накнаде свим члановима (осигураницима);

9) почетку и престанку чланства у друштву;

10) правима и обавезама чланова (осигураника) који иступе из друштва;

11) начину потписивања фирме и заступању друштва;

12) органима друштва и њиховом саставу, избору, опозиву, делокругу и начину рада и одлучивања;

13) фондовима и резервама;

14) условима и начину расподеле вишка, односно покрића мањка;

15) поступку измене статута;

16) начину промене облика организовања друштва;

17) престанку друштва;

18) другим питањима значајним за пословање друштва.

Резерве из вишка

Члан 68

Статутом друштва за узајамно осигурање мора бити одређен начин формирања резерви за покриће мањка у пословању друштва, доприноси (премије) који се годишње користе за формирање тих резерви и најмањи износ тих резерви.

Права и обавезе чланова друштва

Члан 69

Осигураник стиче својство члана друштва за узајамно осигурање потписивањем уговора о осигурању.

Члан друштва за узајамно осигурање не одговара за обавезе друштва.

Члан друштва за узајамно осигурање не може пребијати своје обавезе према друштву за плаћање доприноса и накнадних уплата са својим потраживањем према друштву.

Плаћање доприноса и распоређивање вишка морају бити под једнаким условима за све чланове друштва за узајамно осигурање.

Скупштина друштва

Члан 70

Скупштину друштва за узајамно осигурање чине оснивачи и чланови (осигураници).

Оснивачи и чланови (осигураници) управљају друштвом за узајамно осигурање сразмерно улозима и доприносима.

Оснивачи друштва за узајамно осигурање учествују у управљању друштвом до повраћаја уплаћених улога.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 71

Одредбе члана 26, чл. 39 – 55. и чл. 57 – 59. овог закона сходно се примењују и на друштво за узајамно осигурање.

III ПОСРЕДНИЦИ И ЗАСТУПНИЦИ У ОСИГУРАЊУ

1. Посредовање у осигурању

Послови посредовања у осигурању

Члан 72

Послови посредовања у осигурању су послови који се односе на довођење у везу осигураника, односно уговарача осигурања са друштвом за осигурање ради преговарања о закључењу уговора о осигурању, на основу налога друштва за осигурање основаног у складу са одредбама овог закона или налога осигураника, односно уговарача осигурања.

Друштво за посредовање у осигурању

Члан 73

Послове посредовања у осигурању, као једину делатност, обавља друштво за посредовање у осигурању које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање тих послова.

Уз послове посредовања у осигурању из члана 72. овог закона, друштво за посредовање у осигурању може обављати и послове саветовања и помоћи у обради штета и процени ризика и штета.

Друштво за посредовање у осигурању не може обављати послове заступања у осигурању.

Изузетно од одредбе става 3. овог члана, друштво за посредовање у осигурању може обављати и послове заступања у осигурању за одређену врсту осигурања под условом да испуњава услове из члана 93. став 2. тач. 5), 7) и 8) овог закона и да има дозволу Народне банке Србије за обављање тих послова, с тим што у истом правном послу не може бити заступник за једну, а посредник за другу уговорну страну.

Забрана посредовања у осигурању

Члан 74

Друштво за посредовање у осигурању не може посредовати ради закључења уговора о осигурању са друштвом за осигурање, ако би закључење уговора о осигурању било супротно члану 23. овог закона.

Фирма друштва

Члан 75

Фирма друштва за посредовање у осигурању мора садржати и ознаку делатности “посредовање у осигурању”.

Оснивање друштва

Члан 76

Друштво за посредовање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако друштво за посредовање у осигурању обавља и послове заступања у осигурању, износ основног капитала из ст. 2. и 3. овог члана увећава се за 30%.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из ст. 2. и 3. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Акције

Члан 77

Акције акционарског друштва за посредовање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 78

Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању подносе оснивачи друштва за посредовање у осигурању или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 76. овог закона;

4) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

5) пословни план друштва;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора друштва испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва;

8) предуговор или уговор о осигурању од одговорности за штете које настану обављањем делатности или безусловну финансијску гаранцију банке која је прихваћена од Народне банке Србије на суму осигурања, односно на износ од најмање 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате;

9) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 79

О захтеву за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

Упис у регистар

Члан 80

Оснивачи друштва за посредовање у осигурању дужни су да пријаву за упис у регистар надлежног органа поднесу у року од 30 дана од дана добијања дозволе за обављање послова посредовања у осигурању.

Уз пријаву за упис у регистар подноси се и дозвола за обављање послова посредовања у осигурању.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да решење о упису у регистар достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Одузимање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 81

Народна банка Србије ће одузети друштву за посредовање у осигурању дозволу за обављање послова посредовања у осигурању, ако:

1) друштво за посредовање у осигурању престане да испуњава један од услова из члана 78. овог закона;

2) је пословањем друштва за посредовање у осигурању угрожен интерес осигураника или је утврђено непоштовање закона и других прописа;

3) друштво за посредовање у осигурању посредује за друштво за осигурање које нема дозволу за обављање послова осигурања.

Овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 82***

Послове посредовања у осигурању у друштву за посредовање у осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени посредници).

Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању лицу које испуњава следеће услове:

1) има пребивалиште на територији Републике;

2) пунолетно је и има потпуну пословну способност;

3) положило је стручни испит за обављање послова посредовања у осигурању;

4) правноснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности.

5) (брисана)

Народна банка Србије ближе прописује садржину и начин полагања испита из става 2. тачка 3) овог члана.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова посредовања у осигурању, може обављати те послове.

Одузимање овлашћења

Члан 83

Народна банка Србије ће одузети овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању лицу које:

1) овлашћење добије на основу неистинитих и нетачних података;

2) престане да испуњава услове из члана 82. став 2. овог закона;

3) не поступа у складу са овим законом.

Посебна обавеза друштва за посредовање у осигурању

Члан 84

Друштво за посредовање у осигурању које обавља послове посредовања у осигурању на основу налога осигураника, дужно је да осигуранику пружи објашњења и савете о околностима које су од значаја за закључење уговора о осигурању.

У извршавању обавезе из става 1. овог члана, друштво за посредовање у осигурању дужно је нарочито да:

1) изради одговарајућу анализу опасности и предложи одговарајуће покриће;

2) изради процену солвентности друштва за осигурање, на основу података о пословању тог друштва;

3) посредује, ради преговарања о закључењу уговора о осигурању са друштвом за осигурање које, у односу на околности појединог случаја, осигуранику нуди најповољнију заштиту;

4) обавести друштво за осигурање о осигураниковој намери да закључи уговор о осигурању и да осигуранику понуди услове осигурања и упозна га са правилима за израчунавање премије;

5) провери садржину полисе осигурања;

6) понуди помоћ осигуранику за време трајања уговора о осигурању, пре и после наступања осигураног случаја, а нарочито да води рачуна о томе да осигураник у утврђеним роковима изврши радње које су од значаја за очување, односно остваривање права из уговора о осигурању;

7) прати извршавање уговора о осигурању који је осигураник закључио уз његово посредовање;

8) изради предлог за измену закљученог уговора о осигурању, ради веће сигурности осигураника.

Супротност интереса

Члан 85

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да упозна осигураника са свим правним и економским односима са друштвом за осигурање који утичу на непристрасност друштва за посредовање у осигурању у испуњавању обавеза према осигуранику.

Под правним и економским односима из става 1. овог члана сматрају се нарочито одредбе уговора о посредовању закљученог између друштва за посредовање у осигурању и друштва за осигурање, на основу којих је друштво за посредовање у осигурању:

1) дужно посредовати искључиво у закључењу уговора о осигурању са одређеним друштвом за осигурање;

2) уговорило право на увећану провизију, у односу на уобичајену провизију за посредовање код одређених врста осигурања.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 86

На питања дозвола и сагласности које друштву за посредовање у осигурању издаје Народна банка Србије и уписа у регистар надлежног органа, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на акционарско друштва за осигурање.

2. Заступање у осигурању

Послови заступања у осигурању

Члан 87

Послове заступања у осигурању обавља правно или физичко лице на основу уговора о заступању, у име и за рачун друштва за осигурање основаног у складу са овим законом.

Друштво за заступање у осигурању и заступници у осигурању

Члан 88

Послове заступања у осигурању, као једину делатност, обавља друштво за заступање у осигурању и физичко лице – предузетник (у даљем тексту: заступник у осигурању), који су добили дозволу за обављање послова заступања у осигурању у складу са овим законом.

Уз послове заступања у осигурању друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању могу обављати и послове саветовања и помоћи у обради штета и процени ризика и штета.

Друштво за осигурање води евиденцију друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању који за то друштво обављају послове заступања у осигурању.

Народна банка Србије има право да изврши увид у евиденцију из става 3. овог члана.

Ограничење заступања у осигурању

Члан 89

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању може да обавља послове заступања само за једно друштво за осигурање.

Изузетно од става 1. овог члана, друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању може заступати више друштава за осигурање, уз њихову писмену сагласност.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да у својим пословним просторијама има на видном месту истакнут назив друштва за осигурање које заступа.

Фирма друштва за заступање у осигурању и заступника у осигурању

Члан 90

Фирма друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању мора садржати и ознаку делатности “заступање у осигурању”.

Оснивање друштва за заступање у осигурању

Члан 91

Друштво за заступање у осигурању оснива се као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Друштво за заступање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из ст. 2. и 3. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Заступник у осигурању мора увек имати на рачуну најмање 1.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије.

Акције

Члан 92

Акције акционарског друштва за заступање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе друштву за заступање у осигурању

Члан 93

Захтев за издавање дозволе за обављање послова заступања у осигурању подносе оснивачи друштва за заступање у осигурању или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 91. овог закона;

4) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

5) пословни план друштва;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора друштва испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва за заступање у осигурању;

8) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора;

9) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Захтев за издавање дозволе заступнику у осигурању

Члан 94

Заступник у осигурању уписује се у регистар код надлежног органа управе, на основу дозволе за обављање послова заступања у осигурању коју издаје Народна банка Србије на његов захтев, односно захтев лица које он овласти.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) доказ о идентитету заступника у осигурању (лично име, број личне карте и јединствени матични број грађана);

3) доказ о пребивалишту заступника у осигурању;

4) доказ да на рачуну има уплаћена средства из члана 91. став 5. овог закона;

5) доказ о стручној спреми заступника у осигурању;

6) доказ да заступник у осигурању у последње три године није био члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

7) доказ да заступник у осигурању није безусловно осуђиван на казну затвора дужу од три месеца;

8) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од шест месеци;

9) оверена копија решења надлежног органа управе о утврђивању и наплати пореза за текућу, односно претходну годину;

10) доказ да заступник у осигурању поседује овлашћење за заступање у осигурању;

11) пословни план;

12) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора;

13) доказ о кадровској и техничкој оспособљености заступника у осигурању;

14) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Заступник у осигурању дужан је да решење о упису у регистар код надлежног органа управе достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема решења.

Овлашћење за обављање послова заступања у осигурању

Члан 95***

Послове заступања у осигурању у друштву за заступање у осигурању и код заступника у осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени заступници).

Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова заступања у осигурању лицу које испуњава следеће услове:

1) има пребивалиште на територији Републике;

2) пунолетно је и има потпуну пословну способност;

3) положило је стручни испит за обављање послова заступања у осигурању;

4) правоснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности.

5) (брисана)

Народна банка Србије прописује садржину и начин полагања испита из става 2. тачка 3) овог члана.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова заступања у осигурању, може обављати те послове.

Право увида у уговор о заступању у осигурању

Члан 96

Уговор о заступању у осигурању чува се у пословним просторијама уговорних страна.

Народна банка Србије има право да изврши увид у уговор из става 1. овог члана.

Новчана средства и инструменти плаћања

Члан 97

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања, која је наплатио, односно преузео од осигураника, односно уговарача осигурања, у име и за рачун друштва за осигурање, уплати у корист друштва истог, а најкасније наредног радног дана од дана наплате или преузимања, односно да у истом року преда остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању врши наплату премије осигурања, у складу са прописима и актима друштва за осигурање.

Средства и инструменте плаћања и обезбеђења из става 1. овог члана друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да чува на сигурном месту до уплате, односно предаје друштву за осигурање.

Одговорност за заступање у осигурању

Члан 98

За радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању одговара осигуранику за штету која настане услед лажног представљања или непажње друштва за заступање, односно заступника у осигурању, односно због тога што друштво за заступање, односно заступник у осигурању није открио да обавља делатност у својству заступника.

Директор друштва за осигурање, односно лице са посебним овлашћењима које је закључило уговор о заступању, одговара друштву за осигурање за штету проузроковану друштву која је настала из тог уговора.

Примена одредаба о друштву за посредовање у осигурању

Члан 99

На издавање и одузимање дозволе и сагласности друштву за заступање у осигурању и заступнику у осигурању, овлашћења за обављање послова заступања у осигурању и доказ о упису у регистар, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштво за посредовање у осигурању.

IV АГЕНЦИЈА ЗА ПРУЖАЊЕ ДРУГИХ УСЛУГА У ОСИГУРАЊУ

Послови агенције

Члан 100

Агенција за пружање других услуга у осигурању (у даљем тексту: агенција) је правно лице које обавља послове утврђивања и процене ризика и штета, посредовања ради продаје и продају остатака осигураних оштећених ствари и послове пружања других интелектуалних и техничких услуга у вези са пословима осигурања.

Агенција се оснива као акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу, на основу закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Забрана обављања послова осигурања и послова посредовања и заступања у осигурању

Члан 101

Агенција не може обављати послове осигурања, послове посредовања и послове заступања у осигурању.

Оснивање агенције

Члан 102

Ако се агенција оснива као акционарско друштво, новчани део основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се агенција оснива као друштво с ограниченом одговорношћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Агенција је дужна да у свом пословању обезбеди да основни капитал агенције увек буде у висини која није мања од износа из ст. 1. и 2. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Захтев за издавање дозволе за пружање других услуга у осигурању

Члан 103

Захтев за издавање дозволе за пружање других услуга у осигурању подносе оснивачи агенције или, у њихово име, лице које они овласте.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт;

2) (брисана);

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана 102. овог закона;

4) пословни план агенције;

5) списак акционара, односно власника удела са подацима из члана 39. став 2. тач. 7) и 8) овог закона;

6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе и надзорног одбора агенције испуњавају услове из члана 39 овог закона;

7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености агенције;

8) доказ да са друштвима за осигурање, друштвима за посредовање у осигурању или друштвима за заступање у осигурању не чини повезано лице у складу са овим законом и законом којим се уређује правни положај предузећа.

Посебно организован део

Члан 104

Пословима из члана 100. овог закона могу се бавити и предузећа и друга правна лица, под условом да имају посебно организован део за обављање тих послова, који је кадровски и технички оспособљен за пружање других услуга у осигурању и да на посебан рачун уплате и воде износ од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Примена одредаба о друштву за посредовање у осигурању

Члан 105

На питања издавања и одузимања дозволе и сагласности и на доказ о упису у регистар агенција, предузећа и других правних лица из члана 104 овог закона, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштва за посредовање у осигурању.

V ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Премија осигурања

Члан 106

Премија осигурања састоји се од функционалне премије и режијског додатка.

Функционална премија састоји се од техничке премије, а може садржати и допринос за превентиву, ако је урачунат у премију осигурања.

Врсте техничких резерви

Члан 107

Друштво за осигурање дужно је да, на крају обрачунског периода, утврди техничке резерве за покриће обавеза из обављања послова осигурања.

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста животних осигурања утврђује техничке резерве за:

1) преносне премије;

2) резервисане штете;

3) учешће у добити;

4) математичку резерву.

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста неживотних осигурања утврђује техничке резерве за:

1) преносне премије;

2) резервисане штете;

3) изравнање ризика.

Техничке резерве из ст. 2. и 3. овог члана образују се коришћењем начела актуарске математике, правила струке осигурања и одговарајућих статистичких података.

Народна банка Србије прописује ближе критеријуме и начин обрачунавања техничких резерви из става 4. овог члана.

Преносне премије

Члан 108

Преносне премије образују се издвајањем из укупне премије осигурања на крају текућег обрачунског периода, одвојено за сваку врсту осигурања, сразмерно времену трајања осигурања.

Преносне премије су део премије који се користи за покриће обавеза из осигурања које настају у наредном обрачунском периоду.

Резервисане штете

Члан 109

Резервисане штете образују се у висини процењеног износа обавеза за настале пријављене, а нерешене штете и за настале непријављене штете у текућем периоду.

Ако се штете за поједине врсте осигурања појављују у облику ренте, резервисане штете утврђују се у капитализованом износу свих будућих обавеза.

Резерве за учешће у добити

Члан 110

Резерве за учешће у добити образују се у висини износа на који осигураници имају право по основу учешћа у добити из уговора о осигурању живота, ако су осигураници прихватили да учествују у ризику депоновања и улагања средстава техничких резерви.

Математичка резерва

Члан 111

Математичка резерва је техничка резерва друштва за осигурање намењена измиривању будућих обавеза по основу животног осигурања.

Математичка резерва се израчунава посебно за сваки уговор о осигурању живота, тако што се вредност обавеза исказује у време израчунавања математичке резерве.

Резерве за изравнање ризика

Члан 112

Резерве за изравнање ризика образују се на терет расхода друштва за осигурање, посебно за сваку врсту неживотних осигурања и користе се за временско изравнање тока штета у појединим врстама осигурања.

Резерве из става 1. овог члана образују се на основу стандардног одступања меродавних техничких резултата у текућој пословној години од просечног меродавног техничког резултата за сваку врсту неживотних осигурања којима се друштво за осигурање бави у посматраном периоду.

Одржавање ликвидности

Члан 113

Друштво за осигурање дужно је да обезбеђује ликвидност и да благовремено исплаћује штете и друге обавезе друштва.

Друштво за осигурање може слободна средства депоновати и улагати, уз услов одржавања сталне ликвидности друштва и благовремене исплате штета и других обавеза друштва.

Друштво за осигурање дужно је да у пословању средствима осигурања предузима потребне мере за обезбеђење сигурности депоновања, односно улагања, са циљем да се не угрози њихова реална вредност и ликвидност друштва у извршавању обавеза из уговора о осигурању и других обавеза.

Народна банка Србије ближе прописује начин утврђивања и праћења ликвидности друштва.

Депоновање и улагање средстава техничких резерви

Члан 114

Средства техничких резерви могу се депоновати и улагати у:

1) хартије од вредности издате од стране државе, централне банке, међународних финансијских организација, односно у хартије од вредности за које гарантује неки од наведених субјеката;

2) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се тргује на организованом тржишту хартија од вредности у земљи;

3) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се не тргује на организованом тржишту хартија од вредности, чији је издавалац правно лице са седиштем у земљи;

4) акције којима се тргује на организованом тржишту хартија од вредности у земљи;

5) акције којима се не тргује на организованом тржишту хартија од вредности, ако је њихов издавалац домаће правно лице и ако су издате као хартије од вредности у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;

6) депоновања и улагања код банака са седиштем у земљи;

7) непокретности и друга стварна права на непокретностима, ако су уписане у земљишне, односно друге јавне књиге, ако доносе принос, односно ако је у вези са њима могуће очекивати принос и ако је њихова куповна цена одређена на основу процене овлашћеног процењивача.

Средства техничких резерви могу се држати у готовини у благајни и на рачунима код банке.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, Народна банка Србије може прописати и друге врсте депоновања и улагања која су, с обзиром на сигурност, принос и утрживост, одговарајућа за депоновање и улагање.

Ограничења појединих депоновања и улагања средстава техничких резерви

Члан 115

Народна банка Србије прописује ограничења појединих облика депоновања и улагања из члана 114. овог закона.

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању и улагању средстава из става 1. овог члана.

Гарантна резерва

Члан 116

Ради обезбеђења трајног извршавања обавеза, друштво за осигурање мора имати гарантну резерву.

Гарантну резерву чине:

1) основни капитал;

2) резерве из добити и резерве утврђене актима друштва;

3) нераспоређена добит из ранијих година, до 50%;

4) део нераспоређене добити текуће године, до 50%, под условом да утврђени износ не прелази просечну вредност нето добити остварене у последње три године и да не прелази 25% од гарантне резерве;

5) ревалоризационе резерве.

Народна банка Србије може прописати и друге облике средстава која чине гарантну резерву, као и износ учешћа тих средстава у гарантној резерви.

Резерве из става 2. тач. 2) и 5) овог члана не могу чинити више од 20% гарантне резерве.

Гарантна резерва умањује се за откупљене сопствене акције, губитак из ранијих година и губитак из текуће године.

Укупан износ гарантне резерве не може бити мањи од износа прописаног у члану 28. овог закона.

Депоновање и улагање средстава гарантне резерве

Члан 117

(Брисан)

Ограничења појединих депоновања и улагања средстава гарантне резерве

Члан 118

Друштво за осигурање средства гарантне резерве депонује и улаже у облике прописане чланом 114. овог закона и у друге облике утврђене пословном политиком друштва.

Народна банка Србије може прописати највише износе појединих депоновања и улагања из става 1. овог члана.

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању и улагању средстава из става 1 овог члана.

Депоновање и улагање средстава осигурања

Члан 119

Средства друштва за осигурање депонују се и улажу у Републици.

Средства из става 1. овог члана друштво за осигурање може депоновати и улагати и у иностранству у висини до 20% износа основног капитала, уз претходну сагласност Народне банке Србије.

Маргина солвентности

Члан 120

Маргина солвентности друштва за осигурање одговара укупној активи умањеној за нематеријална улагања, активна временска разграничења, губитак, обавезе (укључујући математичку резерву осигурања живота) и за преносне позиције (преносне премије и резервисане штете).

Друштво за осигурање израчунава маргину солвентности одвојено за животна, одвојено за неживотна осигурања.

Примена премијске основе

Члан 121

Друштво за осигурање, за прву годину пословања, маргину солвентности израчунава применом премијске основе.

Обезбеђење маргине солвентности

Члан 122

Друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да маргина солвентности увек буде у висини утврђеној на начин који пропише Народна банка Србије.

Висина гарантне резерве

Члан 123

Гарантна резерва друштва за осигурање увек мора бити већа од израчунате маргине солвентности.

Мере за обезбеђење солвентности

Члан 124

Ако гарантна резерва друштва за осигурање не достиже израчунату маргину солвентности, друштво је дужно да у року од 30 дана од дана утврђивања неусклађености гарантне резерве и маргине солвентности донесе програм мера за усклађивање гарантне резерве и маргине солвентности и достави га Народној банци Србије.

Правила о управљању ризиком

Члан 125

Друштво за осигурање поступа у складу са правилима о управљању ризиком ако у свом пословању обезбеђује:

1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, у складу са чланом 15. овог закона;

2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршавање других обавеза из основа осигурања, у складу са чл. 21. и 22. овог закона;

3) основни капитал најмање у висини прописаној чланом 28. овог закона;

4) техничке резерве, у складу са чланом 107. овог закона;

5) ликвидност друштва, у складу са чланом 113. овог закона;

6) депоновање и улагање средстава техничких резерви, у складу са чл. 114. и 115. овог закона;

7) гарантну резерву, у складу са чланом 116. овог закона;

8) депоновање и улагање средстава гарантне резерве, у складу са чланом 118. овог закона;

9) маргину солвентности, у складу са чл. 120. и 122. овог закона;

10) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) – 9) овог члана, као и других обавеза прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком.

Приходи

Члан 126

Приходе друштва за осигурање чине премије осигурања и активних послова реосигурања и други приходи од послова осигурања, приходи од финансирања и непословни и ванредни приходи.

Расходи

Члан 127

Расходи друштва за осигурање јесу расходи за штете и уговорене суме осигурања, расходи за штете по основу активних послова реосигурања, расходи за премије по основу пасивних послова реосигурања и други расходи од послова осигурања, расходи за обављање делатности осигурања и реосигурања (трошкови за спровођење осигурања и реосигурања), као и расходи финансирања и непословни и ванредни расходи.

Расходима за штете из става 1. овог члана сматрају се и трошкови утврђивања и процењивања штета, трошкови остваривања регресних захтева, судски трошкови и таксе у споровима по обавезама из основа осигурања, трошкови вештачења и други трошкови у вези са исплатом штета.

Расходи друштва за осигурање су и:

1) резервисања за штете из осигурања, саосигурања и реосигурања;

2) издвајања из премије осигурања живота за математичку резерву;

3) издвајања на име учешћа осигураника за повећање суме осигурања и слична давања код осигурања живота, у складу са условима осигурања живота;

4) издвајања за резерве за изравнање ризика.

Разграничење трошкова прибављања осигурања

Члан 128

Трошкови прибављања осигурања могу се разграничити у сразмери преносне премије и укупне премије, у складу са законом.

Утврђивање резултата пословања

Члан 129

Резултат пословања акционарског друштва за осигурање чини остварена добит или губитак.

Друштво за узајамно осигурање утврђује остварени вишак или мањак.

Распоред остварене добити, односно вишка

Члан 130

Из остварене добити односно вишка, друштво за осигурање накнађује порез на добит, односно вишак, а остатак представља нераспоређену добит, односно вишак.

Друштво за осигурање нераспоређену добит, односно вишак из ранијих година распоређује по следећем редоследу:

1) за покриће губитка, односно мањка из ранијих година;

2) за издвајања у резерве;

3) за друге намене утврђене статутом друштва.

Редослед покрића губитка, односно мањка

Члан 131

Друштво за осигурање покрива губитак, односно мањак из ранијих година према следећем редоследу, из:

1) нераспоређене добити, односно вишка;

2) резерви;

3) основног капитала.

Друштво за узајамно осигурање, пре почетка коришћења основног капитала, покрива мањак из додатног доприноса чланова (осигураника) или сразмерним умањењем накнаде штета свим члановима (осигураницима), односно истовремено из додатног доприноса и сразмерног умањења накнаде штете.

Програм мера за покриће губитка, односно мањка

Члан 132

Друштво за осигурање дужно је да у текућој пословној години покрије непокривени губитак, односно мањак из претходне године, као и да накнади основни капитал у износу искоришћеном за покриће губитка, односно мањка, ако је основни капитал друштва смањен испод износа из члана 28. овог закона.

Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о насталом губитку, односно мањку и доставља програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка, даном утврђивања губитка, односно мањка, а најкасније у року од 15 дана од дана утврђеног за предају финансијског извештаја правном лицу надлежном за вођење регистра бонитета правних лица у складу са законом.

Изузетно од става 2. овог члана, друштво за осигурање које настали губитак, односно мањак покрије из нераспоређене добити, односно вишка или из основног капитала изнад износа из члана 28. овог закона, није дужно да изради и достави програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Народна банка Србије одређује стручно лице које, на терет друштва за осигурање, контролише спровођење програма мера за покриће насталог губитка, односно мањка и о томе обавештава друштво.

Народна банка Србије може, на предлог стручног лица, да наложи предузимање мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Утврђивање добити, односно вишка и губитка, односно мањка по врстама осигурања

Члан 133

Друштво за осигурање које се бави пословима животних осигурања дужно је да утврђује добит, односно вишак и губитак, односно мањак посебно за добровољно пензијско осигурање, посебно за остале врсте животних осигурања и посебно за послове реосигурања.

Друштво за осигурање које се бави пословима неживотних осигурања дужно је да утврђује добит, односно вишак и губитак, односно мањак посебно за осигурања из члана 28. став 1. тачка 2) подтач. (1) до (3) и посебно за послове реосигурања.

Обавеза састављања финансијског извештаја и годишњег извештаја о пословању

Члан 134

Друштво за осигурање дужно је да саставља финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, у складу са законом.

Контни оквир и садржај појединих рачуна у контном оквиру за друштво за осигурање прописује Народна банка Србије.

Обрасце финансијских извештаја за потребе јединственог информисања и статистичке обраде, односно минимум садржаја и форму података у њима прописује Народна банка Србије.

ВИ ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА

Интерна ревизија

Члан 135

Друштво за осигурање дужно је да организује интерну ревизију, која је самостална и независна у обављању својих послова.

Интерну ревизију друштва за осигурање обавља посебни организациони део у друштву утврђен статутом.

Интерна ревизија друштва за осигурање за свој рад непосредно одговара надзорном одбору друштва.

Органи друштва за осигурање и запослени у друштву за осигурање не смеју спречавати, ограничавати или отежавати извештавање о налазима и проценама запослених на пословима интерне ревизије у друштву за осигурање.

Правилник о раду интерне ревизије

Члан 136

Рад интерне ревизије друштва за осигурање уређује се правилником о раду интерне ревизије, који доноси управни одбор друштва.

Задаци интерне ревизије

Члан 137

Интерна ревизија друштва за осигурање спроводи сталну и свеобухватну контролу свих активности из пословања друштва, а нарочито:

1) континуирано праћење, проверу и унапређење система рада у друштву за осигурање;

2) идентификацију ризика којима је друштво за осигурање изложено или се може очекивати да буде изложено;

3) оцену и вредновање успостављеног система интерне контроле;

4) издавање одговарајућих препорука за отклањање уочених неправилности и недостатака и за унапређење примењених поступака и система рада.

Под системом интерне контроле из става 1. тачка 3) овог члана подразумевају се одговарајуће процедуре, поступци и радње, које је управа друштва за осигурање дужна да организује на начин који одговара природи, сложености и ризичности посла, као и променама услова пословања друштва за осигурање које се могу предвидети, а у циљу спречавања неправилности и незаконитости у пословању друштва.

Интерна ревизија контролише и процењује:

1) адекватност и примену прописаних политика и процедура контроле ризика;

2) рачуноводствене поступке и организацију обављања рачуноводствених послова;

3) поузданост и ажурност финансијских и управљачких информација.

Друштво за осигурање је дужно да правилником о раду интерне ревизије и програмом рада интерне ревизије пропише обављање функције интерне ревизије у складу са начелима струке и праксом интерне ревизије, међународно признатим стандардима интерне ревизије и етичким принципима интерне ревизије.

Интерни ревизори

Члан 138

За обављање послова интерне ревизије друштво за осигурање мора имати запослено најмање једно лице.

Друштво за осигурање је дужно да утврди услове за именовање и разрешење интерног ревизора, као и распоред осталих запослених у организационом делу интерне ревизије.

Лице које обавља послове интерне ревизије не може обављати друге послове у друштву за осигурање, нема овлашћења и одговорност за припрему аката и друге документације која може бити предмет интерне ревизије, нити може бити члан управе и надзорног одбора друштва.

Интерни ревизор, за сваку обављену интерну ревизију, саставља извештај.

Интерни ревизор обавља послове интерне ревизије на начин прописан овим законом.

Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије

Члан 139

Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије друштва за осигурање усваја надзорни одбор друштва.

Програмом рада интерне ревизије уређује се, нарочито: јасно и детаљно дефинисани ризици и области пословања у којима ти ризици могу настати, циљеви и задаци интерне ревизије, као и приоритети у вршењу функције интерне ревизије, периодичност, односно учесталост активности интерне ревизије, начин спровођења програма интерне ревизије и одговорност интерног ревизора с реализацијом тог програма и степен обухватности и детаљности интерне ревизије по одређеним подручјима пословања друштва за осигурање.

Годишњим планом рада интерне ревизије утврђују се планиране активности интерне ревизије, а нарочито области пословања у којима ће интерна ревизија извршити контролу пословања и рокове за извршење планираних активности.

Поред обављања интерне ревизије утврђене програмом и планом из става 1. овог члана, интерна ревизија обавља појединачну ревизију на захтев надзорног одбора, односно управе друштва.

Извештавање интерне ревизије

Члан 140

Интерна ревизија друштва за осигурање саставља шестомесечне и годишње извештаје о интерној ревизији.

Шестомесечни извештај о интерној ревизији садржи:

1) опис извршених контрола пословања (предмет ревизије);

2) оцену начина обраде документације и поступка закључивања уговора о осигурању и издавања полиса и ликвидације штета;

3) незаконитости и друге неправилности које је утврдила интерна ревизија у поступку ревизије, са објашњењима и последицама уочених неправилности и назначењем одговорних лица;

4) предлог мера за отклањање утврђених неправилности и рокове за њихово спровођење;

5) друге констатације, оцене и предлоге везане за отклањање неправилности које је утврдила интерна ревизија.

Годишњи извештај о интерној ревизији садржи и:

1) извештај о реализацији програма рада и годишњег плана рада интерне ревизије;

2) резиме значајних констатација о обављеној ревизији;

3) оцену предузетих мера за отклањање уочених неправилности.

Извештаје из става 1. овог члана интерна ревизија подноси истовремено надзорном одбору и управи друштва за осигурање.

Годишњи извештај о интерној ревизији, са мишљењем надзорног одбора, управни одбор друштва за осигурање разматра истовремено са финансијским извештајем друштва.

Управни одбор друштва за осигурање дужан је да уз годишњи извештај о интерној ревизији, са мишљењем надзорног одбора, скупштини достави и извештај о мерама које су предузете поводом налаза интерне ревизије и надзорног одбора за отклањање уочених неправилности.

Обавештавање управе и надзорног одбора друштва за осигурање

Члан 141

Изузетно од члана 140. овог закона, ако интерна ревизија утврди да друштво за осигурање не поступа у складу са правилима о управљању ризиком и због тога друштву прети неликвидност или несолвентност или утврди да је угрожена сигурност пословања, односно да су угрожени интереси осигураника, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести управу и надзорни одбор друштва за осигурање.

Ако интерна ревизија утврди да управа, односно чланови управе или лица са посебним овлашћењима друштва за осигурање не поступају у складу са правилима о управљању ризиком, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести надзорни одбор друштва.

VII НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА

1. Делокруг Народне банке Србије

Послови Народне банке Србије

Члан 142

Надзор над обављањем делатности осигурања врши Народна банка Србије, првенствено, у циљу заштите интереса осигураника и других корисника осигурања.

Поред надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије издаје дозволу за обављање послова осигурања, реосигурања, посредовања и заступања у осигурању и послова непосредно повезаних са пословима осигурања, даје сагласност на акте и радње прописане овим законом, доноси акте прописане овим законом, обрађује статистичке и друге податке, води регистре у складу са овим законом и разматра приговоре осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица на рад друштава за осигурање и других лица која обављају делатност осигурања.

Народна банка Србије сарађује са другим надзорним органима у земљи и иностранству и обавља и друге послове прописане овим и другим законом.

Прописи за извршавање закона

Члан 143

Народна банка Србије доноси прописе ради спровођења одредаба овог закона.

Заштита права осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица

Члан 144

Народна банка Србије посредује у решавању одштетног захтева ради спречавања настанка спора из основа осигурања, разматра приговоре осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица и штити права и интересе тих лица.

Народна банка Србије прописује начин заштите права и интереса лица из става 1. овог члана.

Извештај о стању на тржишту осигурања

Члан 145

Народна банка Србије подноси Народној скупштини Републике Србије, најмање једном годишње, извештај о стању на тржишту осигурања, који нарочито садржи податке о обиму пословања друштава за осигурање по врстама осигурања, степену ажурности у исплати штета, износу и структури капитала, кретању остварене ликвидности и солвентности, оствареној ефикасности у пословању (продуктивности, економичности и рентабилности) и о другим питањима од значаја за оцену стања на тржишту осигурања.

Решење Народне банке Србије

Члан 146

Народна банка Србије решењем одлучује о издавању, променама, односно одузимању дозволе, издавању, односно одузимању сагласности, о мерама које се изричу у поступку вршења надзора и о другим питањима из надлежности Народне банке Србије.

Решење се доноси у писменом облику.

Решење је коначно и против њега није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.

Решења о издавању и одузимању дозвола из става 1. овог члана објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Регистар података

Члан 147

Народна банка Србије води регистар података о друштвима за осигурање којима је издала дозволу за обављање послова осигурања, са подацима о оснивачима друштва, квалификованим имаоцима, члановима управе и надзорног одбора друштва, као и о пословању друштава и мерама које се изричу у поступку вршења надзора над радом друштава.

Поред регистра из става 1. овог члана, Народна банка Србије води регистар података о друштвима за посредовање у осигурању, друштвима за заступање у осигурању и заступницима у осигурању, којима је издала дозволу за обављање послова посредовања и заступања у осигурању, регистар издатих овлашћења овлашћеним посредницима и овлашћеним заступницима, регистар издатих дозвола за пружање других услуга у осигурању, регистар правних лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона, као и регистар издатих овлашћења овлашћеним актуарима.

У регистре из ст. 1. и 2. овог члана уписују се и све промене уписаних података.

Садржину и начин вођења регистара из ст. 1. и 2. овог члана ближе прописује Народна банка Србије.

2. Вршење надзора

Субјекти надзора

Члан 148

Народна банка Србије врши надзор над пословањем друштва за осигурање, као и друштва за посредовање у осигурању и друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању, агенције за пружање других услуга у осигурању, предузећа и других правних лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању и правних лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона.

Изузетно од става 1. овог члана, Народна банка Србије може да изврши надзор и над правним лицима која су повезана са лицима из става 1. овог члана и да оствари увид у пословне књиге свих учесника у послу који је предмет надзора, ако је то неопходно ради вршења надзора над пословањем друштва за осигурање.

Ако надзор над одређеним правним лицем из става 2. овог члана врши други надзорни орган, Народна банка Србије ће надзор над пословањем овог лица извршити у сарадњи са тим органом.

У вршењу надзора из става 1. овог члана Народна банка Србије сарађује са надзорним и другим надлежним органима у земљи и иностранству и међународним организацијама.

Предмет надзора

Члан 149

Надзор Народне банке Србије над пословањем друштва за осигурање обухвата:

1) обављање делатности осигурања у складу са издатом дозволом;

2) усклађеност општих аката и аката пословне политике са законом и другим прописима;

3) надзор над законитошћу рада друштва;

4) ликвидност и солвентност у обављању делатности осигурања;

5) начин утврђивања техничких резерви;

6) извршавање преузетих обавеза по основу уговора о осигурању;

7) депоновање и улагање средстава осигурања у складу са законом;

8) састављање књиговодствене и друге документације, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја у складу са законом, другим прописима, општим актима и актима пословне политике друштва;

9) спровођење мера које је наложила Народна банка Србије;

10) начин обављања интерне ревизије;

11) испуњеност услова прописаних овим законом за осниваче друштва и квалификоване имаоце и за лица која обављају функције члана управе и надзорног одбора друштва;

12) кадровску и техничку оспособљеност друштва;

13) трошкове провизије за посредовање и заступање у осигурању;

14) трошкове управе и надзорног одбора;

15) ненаплаћене премије и друга потраживања друштва;

16) спровођење политике саосигурања и реосигурања;

17) друга питања прописана законом.

Начин вршења надзора

Члан 150

Надзор над пословањем друштва за осигурање врши се:

1) посредном контролом, односно прикупљањем, праћењем и проверавањем извештаја и обавештења друштва за осигурање које је у складу са одредбама закона друштво дужно да доставља Народној банци Србије;

2) непосредном контролом над пословањем друштва за осигурање.

На основу извршеног надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије изриче мере надзора, у складу са овим законом и подноси пријаве надлежним органима у случају основане сумње да утврђене незаконитости и неправилности садрже обележја кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

Народна банка Србије ближе прописује начин вршења надзора из става 1. овог члана.

Инспектори осигурања

Члан 151

Надзор над пословањем друштва за осигурање врши овлашћено лице Народне банке Србије – инспектор осигурања.

Инспектор осигурања може бити лице које, поред општих услова прописаних законом, испуњава и следеће услове:

1) има високу школску спрему економског или правног смера;

2) је стручњак из области осигурања;

3) има радно искуство на финансијско-рачуноводственим актуарским или другим одговарајућим пословима у осигурању од најмање три године;

4) није безусловно осуђено на казну затвора дужу од шест месеци;

5) против њега се не води кривични поступак.

Службена легитимација

Члан 152

При вршењу послова из члана 151. став 1. овог закона, инспектор осигурања мора имати легитимацију којом се утврђује његово службено својство.

Народна банка Србије прописује образац легитимације инспектора осигурања, начин њеног издавања и начин коришћења легитимације.

Овлашћења инспектора осигурања

Члан 153

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање инспектор осигурања има право да:

1) оствари увид у општа акта, акта пословне политике и пословне књиге друштва и сва друга акта, документацију и податке која се односе на пословање друштва у Републици и иностранству;

2) захтева од чланова управе, надзорног одбора, интерног ревизора, овлашћеног актуара и лица са посебним овлашћењима друштва, да пруже информације и објашњења у оквиру свог делокруга која се односе на пословање друштва;

3) привремено одузме исправе и предмете ако утврди да су они употребљени, односно намењени за извршење кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

Задаци инспектора осигурања

Члан 154

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, инспектор осигурања дужан је да свеобухватном контролом, у складу са чланом 149. овог закона, утврди нарочито:

1) правилност утврђивања и израчунавања техничке резерве (чл. 107 – 112. овог закона);

2) правилност депоновања и улагања средстава техничких резерви (чл. 114. и 115. овог закона);

3) обезбеђење гарантне резерва друштва (члан 116. овог закона);

4) правилност депоновања и улагања средстава гарантне резерве (члан 118. овог закона);

5) обезбеђење маргине солвентности (члан 122. овог закона);

6) правилност обрачуна штета и придржавање рокова за исплату штета;

7) правилност примене услова осигурања и тарифа премија и других аката пословне политике друштва;

8) тачност финансијских и других извештаја које друштво сачињава, у складу са законом.

Надзор из става 1. овог члана инспектор осигурања врши на основу налога који издаје гувернер Народне банке Србије или лице запослено у Народној банци Србије које он овласти.

У поступку вршења надзора инспектор осигурања:

1) сачињава записник о извршеној контроли;

2) предлаже мере ради отклањања утврђених незаконитости и неправилности.

Записник из става 3. тачка 1) овог члана доставља се друштву за осигурање код којег је извршен надзор најкасније у року од осам дана од дана извршеног надзора.

На записник о надзору друштво за осигурање може поднети примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, о којима се писмено изјашњава инспектор осигурања, и зависно од основаности примедаба, сачињава допуну записника, односно службену белешку.

Обавезе друштва за осигурање

Члан 155

Друштво за осигурање дужно је да инспектору осигурања, на његов захтев:

1) омогући контролу пословања у седишту друштва и другим просторијама у којима друштво, односно друго лице по његовом овлашћењу обавља делатност и послове над којима Народна банка Србије врши надзор;

2) омогући контролу пословне и друге документације, ажурности и исправности пословних и других књига и других евиденција, исправности и тачности састављања финансијских извештаја и годишњих извештаја о пословању друштва, као и извештаја и обавештења која су достављена Народној банци Србије;

3) стави на увид рачуноводствену и другу документацију, пословне књиге или поједине делове пословних књига и другу евиденцију;

4) обезбеди извод података на медију који инспектор осигурања одреди, као и да омогући потпуни увид у електронски систем медија рачуноводствених података.

Инспектор осигурања дужан је да врши надзор над пословањем друштва за осигурање тако да у што мањој мери омета редовно пословање друштва.

3. Обавештавање Народне банке Србије од стране друштва за осигурање

Редовно извештавање од стране друштва за осигурање

Члан 156

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије:

1) финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, са мишљењем овлашћеног актуара и надзорног одбора са образложењем;

2) копију извештаја о обављеној ревизији, са коментаром тог извештаја од стране скупштине друштва и надзорног одбора;

3) извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

4) пословни план друштва;

5) статут и друге опште акте, као и измене и допуне тих аката;

6) акте пословне политике, као и измене и допуне тих аката, са мишљењем овлашћеног актуара;

7) обавештење о променама у структури капитала друштва;

8) обавештење о промени овлашћеног актуара;

9) доказе о изменама података који се уписују у регистар;

10) обавештење о сазивању скупштине и записник са седнице скупштине;

11) друга обавештења, извештаје и податке прописане законом.

Документа и податке из става 1. тач. 1) – 3) овог члана друштво за осигурање дужно је да достави у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, а најкасније до 30. априла текуће године за претходну годину, документа, податке и обавештења из става 1. тач. 4) – 9) овог члана, у року од 15 дана од дана доношења, односно дана настанка промене, а остала документа, податке и обавештења – у прописаним роковима.

Тромесечно извештавање Народне банке Србије

Члан 157

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно извештава Народну банку Србије о:

1) структури капитала, са променама акционара;

2) саосигурању и реосигурању вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, са мишљењем овлашћеног актуара;

3) висини и структури остварених премија, по врстама осигурања;

4) броју и висини пријављених и решених штета и штета у спору, са мишљењем овлашћеног актуара;

5) техничким резервама и депоновању и улагању средстава техничких резерви, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) стању и променама на осталој имовини;

7) ликвидности друштва, са мишљењем овлашћеног актуара;

8) гарантној резерви и депоновању и улагању средстава гарантне резерве, са мишљењем овлашћеног актуара;

9) маргини солвентности, са мишљењем овлашћеног актуара;

10) налазима интерне ревизије, са оценом надзорног одбора;

11) другим прописаним подацима.

Извештавање на захтев Народне банке Србије

Члан 158

Друштво за осигурање дужно је да, на захтев Народне банке Србије, доставља и друге извештаје, информације и податке који су од значаја за вршење надзора Народне банке Србије.

Садржина извештаја и обавештења

Члан 159

Садржину обавештења и података из чл. 156 – 158. овог закона, као и начин њиховог достављања, ближе прописује Народна банка Србије.

Статистички подаци

Члан 160

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије статистичке и друге податке по групама и врстама осигурања, у роковима и на начин који прописује Народна банка Србије.

Обрађени подаци из става 1. овог члана користе се за израду техничких основа и тарифа премија и за обављање актуарских послова.

Народна банка Србије објављује податке из става 2. овог члана.

4. Мере надзора

4.1. Врсте мера

Члан 161

У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање Народна банка Србије може:

1) наложити мере за отклањање незаконитости и неправилности;

2) наложити мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком;

3) наложити пренос портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;

4) преузети контролу над пословањем друштва;

5) одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања за које је издата дозвола;

6) наложити привремене мере;

7) предложити мере према члановима управе, члановима надзорног одбора, лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцима.

Ако је овим законом прописано да Народна банка Србије може изрећи више мера, најпре ће изрећи ону меру која је најмање неповољна за друштво.

Изузетно од става 2. овог члана, ако због понашања лица над којим се врши надзор могу наступити неотклоњиве штетне последице, Народна банка Србије ће предузети другу одговарајућу меру.

4.2. Мере за отклањање незаконитости и неправилности

Услови за изрицање мера

Члан 162

Народна банка Србије налаже друштву за осигурање да отклони незаконитости и неправилности у пословању ако утврди да:

1) је престало да испуњава неки од прописаних услова за обављање послова осигурања;

2) обавља послове које по овом закону не може обављати;

3) поступа супротно правилима о вођењу пословних књига и пословних извештаја, интерној ревизији, односно ревизији финансијских извештаја;

4) поступа супротно обавези извештавања и обавештавања Народне банке Србије;

5) члан управе или надзорног одбора друштва не испуњава услове прописане овим законом;

6) поступа супротно одредбама закона, других прописа и општих аката којима је уређено пословање друштва за осигурање;

7) се према осигураницима и другим корисницима осигурања, понаша противно правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословној етици;

8) не испуњава друге обавезе прописане законом.

Народна банка Србије решењем налаже меру из става 1. овог члана и одређује рок за отклањање утврђених незаконитости и неправилности.

Извештај о спровођењу мера

Члан 163

Друштво за осигурање дужно је да у року из члана 162. став 2. овог закона отклони утврђене незаконитости и неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложених мера.

Уз извештај из става 1. овог члана прилажу се исправе и други докази о отклањању утврђених незаконитости и неправилности.

Народна банка Србије може, на основу извештаја из става 1. овог члана, извршити поновну контролу пословања друштва за осигурање, у обиму који је неопходан за утврђивање да ли су незаконитости и неправилности отклоњене.

Ако је извештај о спровођењу мера за отклањање незаконитости и неправилности непотпун, Народна банка Србије може наложити друштву за осигурање допуну извештаја и одредити рок за достављање.

У случају да се на основу извештаја из ст. 1. и 4. овог члана утврди да незаконитости и неправилности нису отклоњене, Народна банка Србије предузима друге мере, у складу са законом.

4.3. Мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком

Члан 164

Ако Народна банка Србије утврди да друштво за осигурање не поступа у складу са правилима о управљању ризиком из члана 125. овог закона, наложиће друштву да обезбеди:

1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја;

2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршење других обавеза из основа осигурања;

3) основни капитал у прописаној висини;

4) прописане техничке резерве;

5) ликвидност друштва;

6) депоновање и улагање средстава техничких резерви према прописаној висини и структури;

7) гарантне резерве;

8) депоновање и улагање средстава гарантне резерве према прописаној висини и структури;

9) маргину солвентности;

10) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) – 9) овог става, као и других обавеза прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком.

Поред мера из става 1. овог члана Народна банка Србије може друштву за осигурање:

1) забранити закључивање нових уговора о осигурању, у појединим или свим врстама осигурања и проширење већ преузетих обавеза;

2) наложити раскид уговора о осигурању, уговора о посредовању, односно заступању у осигурању, ако би њихово даље важење нанело штету друштву;

3) ограничити висину ризика који може да преузме у осигурању;

4) забранити вршење одређених исплата;

5) забранити закључивање послова са појединим акционарима, члановима управе, члановима надзорног одбора, повезаним лицима или другим правним лицима;

6) наложити именовање саветника за област пословања у којој су утврђене незаконитости и неправилности;

7) наложити промену организације рада;

8) наложити наплату потраживања;

9) привремено забранити, односно ограничити располагање имовином;

10) наложити ажурирање пословних књига, попис имовине и обавеза, усаглашавање потраживања и обавеза, процењивање билансних и ванбилансних позиција;

11) наложити побољшање система електронске обраде података;

12) наложити побољшање организације и начина обављања интерне ревизије;

13) наложити предузимање других радњи у складу са законом.

Народна банка Србије решењем налаже мере из ст. 1. и 2. овог члана и одређује рок за отклањање неправилности у вези са правилима о управљању ризиком.

Друштво за осигурање дужно је да у року из става 3. овог члана отклони утврђене неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложене мере.

На извештај из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе члана 163. овог закона.

4.4. Пренос портфеља осигурања

Члан 165

Кад Народна банка Србије утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва за осигурање које могу да угрозе или угрожавају способност друштва да испуни обавезе настале из обављања послова осигурања, Народна банка Србије може да наложи друштву да свој портфељ осигурања пренесе на друго друштво за осигурање.

Пренос портфеља осигурања извршиће се сходно одредбама чл. 209 – 213. овог закона.

4.5. Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 166

Народна банка Србије може да преузме контролу над пословањем друштва за осигурање, ако оцени да:

1) друштво није извршило своје обавезе из уговора о осигурању или неће бити у могућности да изврши обавезе о њиховој доспелости;

2) средства друштва нису довољна да пруже уговорену заштиту осигураницима или повериоцима друштва;

3) део имовине који се води у пословним књигама или евиденцији друштва, или који је предмет његовог управљања, није на прописан начин процењен и приказан;

4) је капитал друштва на таквом нивоу или му вредност опада у тој мери да може имати штетне последице по осигуранике или повериоце друштва;

5) је друштво неправилно или незаконито утврдило или исказало резултат свог пословања;

5а) је због изречене мере из члана 37. став 2. овог закона онемогућен рад органа друштва;

6) друштво не поступа сагласно изреченим мерама Народне банке Србије.

Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање не може трајати дуже од једне године.

Решење о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 167

Решењем Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање одређује се преузимање контроле над пословањем друштва, име, презиме и јединствени матични број грађана ванредног управника, као и време трајања контроле над пословањем друштва.

Решењем из става 1. овог члана могу се именовати два или више ванредних управника, који чине ванредну управу друштва за осигурање (у даљем тексту: ванредна управа).

Овлашћења и обавезе ванредне управе

Члан 168

Доношењем решења Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање овлашћења управе друштва прелазе на ванредну управу и суспендује се надлежност других органа друштва.

Одлуке из надлежности органа управе друштва за осигурање доноси ванредна управа, на основу сагласности Народне банке Србије.

Ванредна управа је дужна да предузме мере неопходне за повратак стабилности и ликвидности друштва за осигурање.

Извештаји ванредне управе

Члан 169

Ванредна управа дужна је да најмање свака три месеца доставља Народној банци Србије извештај о финансијском стању и условима пословања друштва за осигурање.

Ванредна управа дужна је да у року од девет месеци од именовања достави Народној банци Србије извештај са оценом економске стабилности друштва за осигурање и могућностима за његово даље пословање, који садржи:

1) оцену и последице преузимања покрића губитка друштва од стране акционара друштва за осигурање;

2) могућности отклањања непокривеног губитка друштва;

3) неисказане расходе који могу утицати на обавезе друштва;

4) оцену могућих мера за отклањање неликвидности друштва, са проценом трошкова спровођења тих мера;

5) оцену разлога за покретање поступка ликвидације, односно стечаја друштва.

Повећање основног капитала због обезбеђивања економске стабилности друштва за осигурање

Члан 170

Ако Народна банка Србије, на основу извештаја ванредне управе, оцени да је ради обезбеђења маргине солвентности друштва за осигурање, односно ради отклањања узрока неликвидности или несолвентности друштва неопходно на одговарајући начин повећати основни капитал друштва са новим новчаним улозима, може да наложи ванредној управи друштва да сазове скупштину акционара друштва и предложи јој доношење одлуке о повећању основног капитала.

Ванредна управа дужна је да објави сазивање скупштине ради одлучивања о повећању основног капитала из става 1. овог члана, најкасније у року од осам дана од дана пријема налога Народне банке Србије.

Приликом сазивања скупштине акционари морају бити упозорени на правне последице из члана 169. став 2. тачка 1) овог закона.

Оцена резултата ванредне управе

Члан 171

Народна банка Србије најмање једном у три месеца оцењује резултате ванредне управе.

Народна банка Србије доноси коначну оцену резултата ванредне управе, најкасније у року од 60 дана од пријема извештаја из члана 169. став 2. овог закона.

Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе побољшало економско стање друштва за осигурање тако да је друштво достигло маргину солвентности из члана 122. овог закона и да редовно испуњава своје доспеле обавезе, донеће решење о укидању ванредне управе и разрешењу ванредног управника.

Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе није побољшало економско стање друштва за осигурање тако да друштво није достигло маргину солвентности из члана 122. овог закона, односно да друштво није способно да редовно испуњава доспеле обавезе, донеће решење о одузимању дозволе друштву за обављање послова осигурања и покренуће поступак ликвидације, односно стечаја.

Престанак ванредне управе

Члан 172

Ванредна управа друштва за осигурање престаје даном:

1) уручења друштву решења Народне банке Србије о укидању ванредне управе;

2) истека 12 месеци од њеног увођења;

3) доношења решења о покретању поступка ликвидације, односно стечаја.

Упис ванредне управе у регистар

Члан 173

Ванредна управа уписује се у регистар надлежног органа, у складу са законом.

У регистар из става 1. овог члана уносе се и подаци о ванредном управнику, његовом разрешењу и престанку ванредне управе.

4.6. Одузимање дозволе

Могућност одузимања дозволе за обављање послова осигурања

Члан 174****

Народна банка Србије може одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања друштву за осигурање, ако:

1) утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва, а даље обављање делатности осигурања би угрозило интересе осигураника и других корисника осигурања;

2) друштво закључи уговор о посредовању и заступању у осигурању са друштвом за посредовање, односно заступање у осигурању или заступником у осигурању, који не поседују дозволу Народне банке Србије;

3) друштво не обавља делатност у складу са правилима струке осигурања, добрим пословним обичајима и пословном етиком;

4) наступе разлози за одузимање сагласности на акте и радње друштва;

5) друштво обавља делатност на начин којим се повређују права осигураника, корисника осигурања, односно трећих оштећених лица, односно ако друштво не исплаћује штете или не извршава друге обавезе;

6) је друштво дало нетачне податке о свом пословању или податке који могу довести у заблуду осигуранике, кориснике осигурања, односно трећа оштећена лица;

7) према извештају овлашћеног актуара, односно овлашћеног ревизора или налазу Народне банке Србије друштво није солвентно;

8) друштво усвоји финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, односно донесе акт пословне политике, а да претходно није размотрило мишљење овлашћеног актуара;

9) друштво није омогућило вршење надзора, на прописани начин;

10) друштво није омогућило овлашћеном ревизору да изврши ревизију, на прописани начин;

11) друштво није обезбедило обављање актуарских послова, на прописани начин;

12) друштво није доставило извештаје, документа и друге податке, на начин и у роковима прописаним овим законом;

13) је портфељ осигурања пренет без сагласности Народне банке Србије;

14) друштво, у остављеном року, није спровело мере које му је наложила Народна банка Србије, односно није отклонило разлог за предузимање тих мера;

15)**** (престала да важи Одлуком УС)

Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу закључених уговора о осигурању.

Одузимање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 175

Народна банка Србије ће друштву за осигурање одузети дозволу за обављање послова осигурања, ако:

1) је дозвола добијена на основу неистинитих и нетачних података;

2) друштво престане да испуњава услове за добијање дозволе за обављање послова осигурања;

3) се број акционара акционарског друштва за осигурање, односно број чланова (осигураника) друштва за узајамно осигурање смањи испод броја прописаног у члану 26, односно члану 65. овог закона, а у року од шест месеци се није повећао до тог броја;

4) друштво обавља послове осигурања за које нема дозволу Народне банке Србије, осим у случају из члана 25. овог закона;

5) друштво не одржава основни капитал у висини прописаној чланом 28. овог закона;

6) друштво не издваја, не образује и не одржава техничке резерве прописане законом;

7) друштво не обезбеди сигурност депоновања и улагања средстава осигурања, односно није очувало њихову реалну вредност, у складу са чланом 113. овог закона;

8) друштво није усвојило или не спроводи програм мера за покриће губитка, односно мањка, сагласно члану 132. овог закона;

9) друштво није у остављеном року поступило према мерама из члана 164. став 1. овог закона;

10) друштво није уплатило допринос у гарантни фонд, не извршава обавезе по основу међународне карте осигурања или ако не испуњава друге законом и међународним уговорима прописане обавезе;

11) ванредна управа није довела до стабилности и ликвидности друштва.

Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу закључених уговора о осигурању.

Предлог за покретање поступка ликвидације, односно стечаја

Члан 176

Народна банка Србије, истовремено са доношењем решења о одузимању дозволе за обављање послова осигурања, покреће поступак ликвидације, односно стечаја друштва за осигурање.

Решењем о одузимању дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање, Народна банка Србије ће одредити и меру забране располагања имовином друштва до отварања поступка ликвидације, односно доношења решења о покретању стечајног поступка.

Члан 177*

(Престао да важи)

4.7. Привремене мере

Члан 178

Ако Народна банка Србије, у вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, утврди да је неопходно изрећи привремену меру којом се обезбеђује заштита интереса осигураника и других корисника осигурања или извршење решења о одузимању дозволе за обављање послова осигурања, изрећи ће ту меру.

Привременом мером из става 1. овог члана може се наложити друштву за осигурање да:

1) не закључује нове уговоре о осигурању и не проширује обавезе из преузетих уговора о осигурању;

2) не располаже својом имовином без сагласности Народне банке Србије;

3) не спроводи одлуке управног одбора и скупштине друштва, без сагласности Народне банке Србије.

Привремена мера траје до истека разлога за њено увођење, а најдуже шест месеци од дана доношења решења о изрицању те мере.

4.8. Мере према члановима управе, члановима надзорног одбора, лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцима

Члан 179

Ако Народна банка Србије у поступку вршења надзора утврди да члан управе или надзорног одбора, лице са посебним овлашћењима и квалификовани ималац не поступа у складу са одредбама закона и других прописа и општих аката и тиме друштву проузрокује материјалну штету или прибави противправну имовинску корист или предузме радњу која представља лошу пословну праксу, Народна банка Србије може предложити друштву за осигурање предузимање одговарајућих мера према том лицу.

У случају из става 1. овог члана Народна банка Србије може предложити:

1) разрешење, односно престанак радног односа тог лица у друштву за осигурање;

2) привремену забрану обављања послова осигурања, до доношења одлуке надлежног органа;

3) (брисана);

4) друштву за осигурање да од лица накнади штету проузроковану противправним радњама.

Ако се против члана управе или надзорног одбора, лица са посебним овлашћењима и квалификованог имаоца друштва за осигурање води кривични поступак за радње из става 1. овог члана, Народна банка Србије може предложити суспензију тог лица са радног места у друштву и суспендовање права гласа по основу учешћа у капиталу друштва, до окончања кривичног поступка.

Ако лице, у складу са мером Народне банке Србије из ст. 1. и 2. овог члана, буде суспендовано или му престане радни однос у друштву за осигурање, не може бити члан управе, односно надзорног одбора, нити може учествовати у делатности лица повезаног са друштвом за осигурање за време од пет година од дана изрицања мере.

4.9. Примена одредаба о вршењу надзора

Члан 180

Одредбе овог закона о поступку и мерама надзора који врши Народна банка Србије, сходно се примењују и на друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању, односно заступнике у осигурању, агенције за пружање других услуга у осигурању, предузећа и друга правна лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и на правна лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона.

4.10. Одговорност за штету насталу вршењем дужности утврђених овим законом

Члан 180а

Народна банка Србије и запослени у Народној банци Србије, као и лице које по налогу Народне банке Србије врши дужност утврђену овим законом, не одговарају за штету која настане вршењем те дужности, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом.

Лица из става 1. овог члана не могу одговарати за штету из тог става ни након престанка радног односа у Народној банци Србије, односно престанка вршења дужности.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове заступања запослених у Народној банци Србије у судским и управним поступцима покренутим у вези с дужностима које ти запослени обављају или су обављали на основу овог закона.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове из става 3. овог члана и лицима којима је престао радни однос у Народној банци Србије.

VII АКТУАРСТВО И РЕВИЗИЈА

1. Актуарство

Овлашћени актуар

Члан 181

Актуарске послове, у смислу овог закона, обављају овлашћени актуари.

Овлашћени актуар је лице које је добило овлашћење Народне банке Србије за обављање актуарских послова.

Услове за стицање звања овлашћеног актуара прописује Народна банка Србије.

Овлашћеног актуара именује директор друштва за осигурање.

Послови овлашћеног актуара

Члан 182

Овлашћени актуар даје мишљење о:

1) начину израчунавања тарифа премија;

2) томе да ли су техничке резерве образоване у складу са овим законом;

3) актима пословне политике у поступку њиховог доношења, односно у поступку измена и допуна и примени аката пословне политике;

4) финансијским извештајима и годишњем извештају о пословању друштва;

5) извештају о спровођењу политике саосигурања и реосигурања;

6) томе да ли је математичка резерва израчуната, у складу са законом;

7) преносу портфеља осигурања.

Овлашћени актуар израчунава, односно даје мишљење о маргини солвентности и обавља друге актуарске послове, у складу са законом.

Надлежни органи друштва за осигурање дужни су да у поступку доношења, односно утврђивања аката из става 1. овог члана размотре мишљење овлашћеног актуара.

Мишљење овлашћеног актуара доставља се и интерној ревизији и надзорном одбору друштва.

Садржину мишљења овлашћеног актуара ближе прописује Народна банка Србије.

Независност и самосталност овлашћеног актуара

Члан 183

Овлашћени актуар независан је и самосталан у вршењу послова.

Овлашћени актуар дужан је да обавља своју делатност у складу са законом и правилима актуарске струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком.

Мере за отклањање неправилности

Члан 184

Кад овлашћени актуар уочи неправилности у пословању друштва за осигурање, дужан је да управи и надзорном одбору друштва предложи мере за отклањање уочених неправилности.

Обавезе друштва за осигурање

Члан 185

Друштво за осигурање дужно је да обезбеди овлашћеном актуару стални и несметани приступ подацима о пословању који су му неопходни и које овлашћени актуар затражи у вези са обављањем актуарских послова из члана 182. овога закона.

Начело неспојивости послова

Члан 186

За овлашћеног актуара не може бити именовано лице које у друштву за осигурање обавља функцију члана управе, односно надзорног одбора и интерног ревизора друштва.

Надзор над радом овлашћених актуара

Члан 187

Надзор над радом овлашћених актуара врши Народна банка Србије.

Ако се овлашћени актуар, приликом вршења послова из своје надлежности, не придржава обавеза прописаних овим законом, Народна банка Србије може изрећи следеће мере:

1) упозорења;

2) одузимање овлашћења.

Мера упозорења

Члан 188

Народна банка Србије може овлашћеном актуару изрећи меру упозорења, ако овлашћени актуар не поступи у складу са чланом 183. став 2. овог закона.

Одузимање овлашћења

Члан 189

Народна банка Србије решењем одузима овлашћење за обављање послова овлашћеног актуара, ако је:

1) овлашћење добијено на основу неистинитих и нетачних података;

2) овлашћени актуар безусловно осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање актуарских послова;

3) овлашћени актуар и поред изречене мере упозорења поново не поступи у складу са чланом 183. став 2. овог закона.

Именовање новог овлашћеног актуара

Члан 190

Ако после именовања овлашћеног актуара Народна банка Србије именованом лицу одузме овлашћење, односно ако у вези са именованим лицем наступе околности из члана 186. овог закона, директор друштва за осигурање дужан је да именује новог овлашћеног актуара, у року од 30 дана од дана достављања решења о одузимању овлашћења за обављање послова овлашћеног актуара, односно од дана наступања околности из члана 186. овог закона.

Обавештавање Народне банке Србије о одбијању мишљења овлашћеног актуара

Члан 191

Ако надлежни орган друштва за осигурање не прихвати мишљење овлашћеног актуара, друштво за осигурање дужно је да у року од 15 дана о томе обавести Народну банку Србије и да наведе разлоге због којих тај орган није прихватио мишљење овлашћеног актуара.

У случају из става 1 овог члана, Народна банка Србије може донети решење којим ће наложити предузимање одговарајућих мера.

Преиспитивање мишљења овлашћеног актуара

Члан 192

Ако овлашћени ревизор утврди да финансијски извештај друштва за осигурање не приказује истинито и објективно стање имовине, као и резултате пословања, тај извештај друштво доставља у року од пет дана овлашћеном актуару који је сачинио мишљење на финансијски извештај тог друштва.

Овлашћени актуар је дужан да преиспита своје мишљење у року од 30 дана од дана достављања извештаја из става 1. овог члана и о томе обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај.

Преиспитивање извештаја овлашћеног ревизора

Члан 193

Ако се овлашћени актуар не сложи са извештајем о обављеној ревизији, друштво за осигурање дужно је да у року од седам дана од дана пријема мишљења овлашћеног актуара о томе обавести Народну банку Србије.

Мере Народне банке Србије

Члан 194

Народна банка Србије се може сагласити са мишљењем овлашћеног актуара или са извештајем о обављеној ревизији или да има своје мишљење, о чему обавештава друштво за осигурање.

Народна банка Србије доноси решење којим налаже друштву за осигурање мере за отклањање уочених неправилности, а друштво је дужно да поступи по решењу и о томе писмено обавести Народну банку Србије, у року од 30 дана од дана доношења решења.

Провера мишљења овлашћеног актуара

Члан 195

Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу мишљења овлашћеног актуара од стране овлашћеног актуара кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног актуара.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси друштво за осигурање, осим ако мишљење овлашћеног актуара кога одреди Народна банка Србије потврди исправност мишљења овлашћеног актуара кога је одредило друштво, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

2. Ревизија

Вршење ревизије

Члан 196

Ревизија финансијских извештаја друштва за осигурање врши се у складу са законом којим се уређује ревизија финансијских извештаја, ако овим законом није друкчије уређено.

Садржину извештаја о обављеној ревизији финансијских извештаја друштва за осигурање ближе прописује Народна банка Србије.

Обавештавање о избору ревизора

Члан 197

Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о избору ревизора у року од седам дана од дана избора.

Народна банка Србије даје сагласност на избор ревизора у року од 15 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Приликом одлучивања о давању сагласности из става 2. овог члана Народна банка Србије полази од стручне оспособљености ревизора и истинитости и објективности раније датих извештаја, односно од тога да ли су ранији извештаји ревизора израђени у складу са међународним стандардима ревизије.

Додатна објашњења ревизора

Члан 198

Народна банка Србије може да тражи од ревизора и додатна објашњења у вези са обављеном ревизијом.

Провера извештаја овлашћене ревизије

Члан 199

Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу извештаја овлашћене ревизије од стране овлашћеног ревизора кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног ревизора.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси првобитно овлашћени ревизор, осим ако мишљење овлашћеног ревизора кога одреди Народна банка Србије не потврди разлоге због којих је Народна банка Србије испитивала исправност првобитног мишљења, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

Обавештавање органа надлежног за надзор над радом предузећа за ревизију

Члан 200

О установљеним пропустима и неправилностима у извештају о обављеној ревизији и у раду овлашћеног ревизора, приликом обављања ревизије у друштву за осигурање, Народна банка Србије обавештава орган надлежан за надзор над радом предузећа за ревизију.

Народна банка Србије посебно обавештава орган из става 1. овог члана о предузећима за ревизију која су обављала ревизију код друштава за осигурање којима је Народна банка Србије одузела дозволу за обављање послова осигурања и о разлозима за одузимање дозволе.

Финансијски извештај и скраћени финансијски извештај

Члан 201

Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије финансијски извештај на који је мишљење дала овлашћена ревизија.

Уз извештај из става 1. овог члана, друштво за осигурање доставља и скраћени финансијски извештај, који објављује Народна банка Србије.

IX ПРЕСТАНАК ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ, ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ, ДРУШТВА ЗА ЗАСТУПАЊЕ У ОСИГУРАЊУ И АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРУЖАЊЕ ДРУГИХ УСЛУГА У ОСИГУРАЊУ

Разлози престанка

Члан 202*

На престанак рада друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Акционарско друштво за осигурање престаје и ако се број акционара смањи на један, а у року од шест месеци се не пријави нови акционар органу који води регистар, а друштво за узајамно осигурање – ако се број чланова (осигураника) смањи на број мањи од броја прописаног у члану 65. овог закона, а у року од шест месеци број чланова (осигураника) се не повећа до тог броја.

Друштво из става 1. овог члана престаје брисањем из регистра.

Решење о брисању друштва за осигурање из регистра објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије” и средствима јавног информисања.

Чл. 203 – 207*

(Престали да важе)

Примена одредаба закона о ликвидацији и стечају

Члан 208*

На поступак ликвидације и стечаја друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенција за пружање других услуга у осигурању примењују се одредбе закона којима се уређују ликвидација и стечај, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

X ПРЕНОС ПОРТФЕЉА ОСИГУРАЊА

Захтев за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 209

Друштво за осигурање може, по добијању сагласности Народне банке Србије, пренети цео или део портфеља осигурања једном или више других друштава за осигурање која имају дозволу за обављање послова осигурања који се преносе, уз њихову сагласност.

Народној банци Србије се, уз захтев за давање сагласности за пренос портфеља осигурања, подноси:

1) уговор о преносу портфеља осигурања у којем мора бити утврђена врста и висина средстава техничких резерви која се заједно са портфељом уступају друштву за осигурање које преузима портфељ, као и рок до којег се мора извршити пренос портфеља;

2) списак уговора о осигурању по појединим врстама осигурања који су предмет преноса са општим условима за та осигурања;

3) образложење разлога за пренос портфеља осигурања и изјашњење о очекиваним ефектима преноса портфеља осигурања;

4) измену пословног плана друштва које преузима портфељ осигурања који је неопходан због преузимања портфеља осигурања;

5) извештај о финансијском пословању друштва које преноси портфељ осигурања и друштва које преузима портфељ осигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

6) мишљење овлашћеног актуара на пренос портфеља осигурања.

За пренос портфеља осигурања није потребна сагласност осигураника.

Одлучивање о захтеву за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 210

О захтеву из члана 209. став 2. овог закона Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

Решење из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Пренос портфеља осигурања ступа на снагу даном доношења решења којим се даје сагласност за пренос портфеља осигурања.

Пре истека рока из става 1. овог члана не може се извршити пренос портфеља осигурања на друштво за осигурање које преузима портфељ осигурања.

Решењем о давању сагласности за пренос портфеља осигурања, Народна банка Србије истовремено одлучује и о промени дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање које преноси портфељ осигурања.

Обавезе друштва у поступку преноса портфеља осигурања

Члан 211

Друштво за осигурање које је пренело портфељ осигурања дужно је да, у року од 15 дана од дана пријема решења којим се даје сагласност за пренос портфеља осигурања, обавести уговараче осигурања чији су уговори о осигурању обухваћени преносом портфеља осигурања о фирми и седишту друштва за осигурање које је преузело портфељ осигурања и дану до којег се мора окончати пренос портфеља осигурања, непосредно писменим путем или путем средстава јавног информисања.

Осигураник има право да раскине уговор писменим путем, обавештавајући о томе друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања, у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Осигураници неживотног осигурања, у случају из става 2. овог члана, имају право на део премије који одговара остатку трајања осигурања, а осигураници животног осигурања имају право на износ математичке резерве обрачунате на дан преноса портфеља осигурања, ако су фондови осигурања живота довољни за покриће тог износа или на износ смањен пропорционално умањењу фондова осигурања живота.

Одбијање захтева за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 212

Народна банка Србије може да одбије захтев за давање сагласности за пренос портфеља осигурања, ако оцени да би тим преносом била угрожена способност друштва за осигурање које преузима портфељ осигурања да испуни обавезе из уговора о осигурању који су предмет преноса портфеља осигурања или ако би преносом портфеља осигурања била угрожена ликвидност и солвентност друштва које преноси портфељ осигурања.

Правне последице преноса портфеља осигурања

Члан 213

Даном преноса портфеља осигурања, друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања постаје страна у уговорима о осигурању који су му преносом портфеља осигурања уступљени и преузима сва права и обавезе из тих уговора, а друштво које преноси портфељ осигурања ослобађа се обавеза према осигураницима.

Пренос портфеља осигурања за који није добијена сагласност Народне банке Србије нема правно дејство.

XI СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ, ПРОМЕНА ОБЛИКА ОРГАНИЗОВАЊА И УДРУЖЕЊА ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Врсте статусних промена

Члан 214

Друштво за осигурање може вршити спајање с другим друштвом за осигурање или поделу на два или више друштава за осигурање само уз сагласност Народне банке Србије.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању или агенција за пружање других услуга у осигурању може вршити спајање с другим друштвом за посредовање, односно заступање у осигурању или агенцијом за пружање других услуга у осигурању или поделу на два или више друштава за посредовање, односно заступање у осигурању или агенције за пружање других услуга у осигурању, само уз сагласност Народне банке Србије.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању

Члан 215

На статусне промене друштава из члана 214. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Промена облика организовања

Члан 216

Друштво за осигурање, друштво за посредовање, односно друштво за заступање у осигурању и агенција за пружање других услуга у осигурању може променити облик организовања само уз сагласност Народне банке Србије, у складу са законом.

Посебна правила за друштво за узајамно осигурање

Члан 217

Друштво за узајамно осигурање може променити облик организовања у акционарско друштво за осигурање, ако испуњава услове за оснивање тог друштва, у складу са законом.

На промену облика организовања друштва за узајамно осигурање у акционарско друштво за осигурање сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај предузећа које се односе на промену облика организовања друштва, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање доноси скупштина друштва.

Одлука из става 3. овог члана доноси се трочетвртинском већином гласова од укупног броја присутних чланова скупштине, ако статутом друштва за узајамно осигурање није предвиђена већа квалификована већина.

Управа друштва за узајамно осигурање дужна је да, уз позив за седницу скупштине, свим члановима достави и предлог одлуке о промени облика организовања, са поуком о праву на приговор о промени облика организовања и правним последицама које из тога произлазе.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање може најкасније у року од три дана до дана одређеног за заседање скупштине поднети писмени приговор на промену облика организовања друштва.

На одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање сагласност даје Народна банка Србије.

Народна банка Србије ће одбити давање сагласности ако оцени да се променом облика организовања друштва за узајамно осигурање могу угрозити интереси чланова друштва.

Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање

Члан 218

Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање садржи номинални износ основног капитала, износ на који гласе акције и начин утврђивања учешћа појединих чланова у капиталу и друге елементе које садржи уговор о оснивању акционарског друштва за осигурање.

Номинални износ основног капитала не може да прелази вредност имовине друштва за узајамно осигурање, умањену за обавезе тог друштва на дан утврђивања износа.

Ако одлуком из става 1. овог члана није друкчије одређено, сви чланови друштва за узајамно осигурање учествују у основном капиталу акционарског друштва за осигурање.

Учешће појединог члана друштва за узајамно осигурање у акционарском капиталу, ако чланови нису са истим учешћем, може се одредити на основу висине осигуране суме, висине доприноса (премије), висине траженог покрића за случај животног осигурања, критеријума за расподелу вишка и времена трајања чланства у друштву.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање који је уложио приговор на одлуку о промени облика организовања друштва има право на исплату свог учешћа у капиталу друштва.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и агенције за пружање других услуга у осигурању

Члан 219

На промене облика организовања друштава из члана 216. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Удружења друштава за осигурање

Члан 220

Друштва за осигурање могу се удруживати у удружења друштава за осигурање.

На удружења из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује правни положај предузећа.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Онемогућавање вршења надзора

Члан 221**

(Престао да важи)

Неовлашћено обављање делатности осигурања

Члан 222

Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању, предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и код заступника у осигурању, које обавља делатност осигурања за коју није добијена дозвола Народне банке Србије, казниће се за кривично дело казном затвора од три до шест година.

Давање лажних мишљења и извештаја

Члан 223

Овлашћени актуар или овлашћени ревизор, који противно одредбама овог закона, сачини лажно мишљење, односно извештај, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до три године.

Давање лажне процене

Члан 224

Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању, предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, као и код заступника у осигурању које приликом утврђивања и процене ризика и штета сачини лажне процене и изјаве, казниће се за кривично дело новчаном казном или казном затвора до три године.

2. Прекршаји

Члан 225

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању, агенција за пружање других услуга у осигурању, предузеће или друго правно лице које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању или правно лице које послове посредовања и заступања у осигурању обавља на основу посебног закона, ако:

1) не реосигура обавезе из уговора о осигурању, односно реосигурању изнад самопридржаја, односно део ризика не задржи у самопридржају (члан 15. ст 1, 3, 4. и 5);

2) ако обавља послове посредовања и заступања у осигурању без претходног уписа у регистар код Народне банке Србије (члан 24. став 2);

3) има узајамно учешће у капиталу, односно у праву гласа у другом акционарском друштву за осигурање, акционарском друштву за реосигурање, друштву за посредовање у осигурању, друштву за заступање у осигурању, агенцији за пружање других услуга у осигурању или предузећу или другом правном лицу које има посебно организован део за пружање других услуга у осигурању (члан 31);

4) без сагласности Народне банке Србије стекне квалификовано учешће у друштву за осигурање, односно ако не обавести Народну банку Србије о смањењу учешћа у капиталу друштва (члан 32);

5) Народној банци Србије не достави или достави неблаговремено доказ о упису у регистар (члан 42. став 3, члан 71, члан 80. став 3. и чл. 99. и 105);

6) именује чланове управе или надзорног одбора без сагласности Народне банке Србије (члан 48. став 1);

7) члановима управе или надзорног одбора омогући обављање функције и после одузимања сагласности Народне банке Србије, односно ако по налогу Народне банке Србије не разреши функције члана, односно чланове управе и надзорног одбора и не именује нове (члан 49. ст. 1. и 2);

8) не затражи сагласност Народне банке Србије на предлог одлуке о промени фирме и седишта (члан 57. став 1);

9) не затражи сагласност за улагања на основу којих посредно или непосредно стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању у то правно лице (члан 59. став 1);

10) не упозна осигураника са свим правним и економским односима са друштвом за осигурање који утичу на непристрасност друштва за посредовање у осигурању у испуњавању обавеза према осигуранику (члан 85. став 1);

11) у пословним просторијама не чува уговор о заступању (члан 96. став 1);

12) у прописаном року не уплати, односно не преда новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања (члан 97. став 1);

13) не утврди техничке резерве или те резерве не обрачуна на прописан начин (члан 107);

14) средства техничких резерви не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (чл. 113 – 115. и члан 117);

15) средства гарантне резерве не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (чланом 118);

16) средства осигурања не депонује и не улаже на прописан начин (члан 119);

17) маргину солвентности не израчунава на прописан начин и не обезбеђује у прописаној висини (чл. 120 – 122);

18) не донесе програм мера за усклађивање гарантне резерве и маргине солвентности, односно ако тај програм не достави Народној банци Србије у прописаном року (члан 124);

19) не обавести Народну банку Србије о насталом губитку, односно мањку и Народној банци Србије не достави у прописаном року програм мера за покриће губитка, односно мањка (члан 132. став 2);

20) на прописан начин, не утврди добит, односно вишак и губитак, односно мањак (члан 133);

21) не организује интерну ревизију или је не организује на прописан начин (чл. 135. и 136);

22) Народну банку Србије не обавештава на прописан начин и у прописаним роковима (чл. 156. – 160);

23) у прописаном року не отклони утврђене незаконитости и неправилности у раду и о томе, у прописаном року, не достави извештај Народној банци Србије (чл. 162. и 163);

24) не изврши решење Народне банке Србије којим је изречена привремена мера (члан 178);

25) овлашћеном актуару не обезбеди стални и несметани приступ подацима о пословању који су му неопходни за обављање актуарских послова и које овлашћени актуар затражи (члан 185);

26) не обавести или неблаговремено обавести Народну банку Србије о томе да надлежни орган друштва није прихватио мишљење овлашћеног актуара (члан 191. став 1);

27) не достави овлашћеном актуару извештај овлашћеног ревизора или га не достави у прописаном року (члан 192. став 1);

28) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о томе да се овлашћени актуар није сложио са извештајем о обављеној ревизији (члан 193);

29) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о избору ревизора (члан 197. став 1);

30) не достави финансијски извештај и скраћени финансијски извештај (члан 201);

31) није покренуло поступак за преношење уговора о осигурању живота на друго друштво за осигурање (члан 203);

32) без сагласности Народне банке Србије пренесе портфељ или део портфеља осигурања на друго друштво за осигурање (члан 209. став 1);

33) на прописан начин и у прописаном року не обавести уговараче осигурања о преносу портфеља осигурања (члан 211. став 1);

34) не прибави сагласност Народне банке Србије на одлуку о промени облика организовања друштва, односно агенције (члан 216).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Члан 226

Казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара:

1) члан управе акционарског друштва за осигурање, ако о прописаним чињеницама и у прописаном року не обавести надзорни одбор, односно Народну банку Србије (члан 52. став 3);

2) члан надзорног одбора акционарског друштва за осигурање, ако о прописаним чињеницама и у прописаном року не обавести Народну банку Србије (члан 54. став 1);

3) заступник у осигурању, ако Народној банци Србије не достави или достави неблаговремено решење о упису у регистар код надлежног органа управе (члан 94. став 3), односно ако у прописаном року не уплати, односно не преда новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања (члан 97. став 1);

4) лице које обавља послове интерне ревизије, ако послове интерне ревизије не обавља на прописани начин (члан 138. став 5);

5) ванредни управник, ако ванредна управа не достави Народној банци Србије извештај или га достави неблаговремено (члан 169);

6) ванредни управник, ако ванредна управа не сазове или неблаговремено сазове скупштину друштва за осигурање (члан 170. став 2);

7) овлашћени актуар, ако управи и надзорном одбору друштва за осигурање не предложи мере за отклањање уочених неправилности (члан 184) и ако не преиспита своје мишљење или то не учини у прописаном року или о свом мишљењу не обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај (члан 192. став 2);

8) директор акционарског друштва за осигурање, ако не обавести Народну банку Србије о наступању прописаних околности (члан 52. став 2) или ако не именује овлашћеног актуара или не именује новог овлашћеног актуара у прописаном року (члан 181. став 4. и члан 190).

Члан 227

Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај правно лице, које користи појам “осигурање” или појам изведен из појма “осигурање” у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, супротно овом закону (члан 19).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник који користи појам “осигурање” или појам изведен из појма “осигурање” у називу, односно називу свог производа или услуге, супротно овом закону (члан 19).

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Народна банка Србије

Члан 228

Народна банка Србије ће преузети запослене у министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) који су у Министарству, на дан ступања на снагу овог закона, обављали послове из области осигурања имовине и лица, као и опрему, архиву и другу документацију и средства за рад која су служила за обављање послова осигурања.

У поступку вршења надзора над обављањем делатности осигурања утврђеним овим законом, Народна банка Србија може вршити и контролу пословања субјеката надзора започетог до дана ступања на снагу овог закона, ако је то пословање у току у време контроле.

Постојеће организације за осигурање и друга правна лица

Члан 229

Организације за осигурање, организације за реосигурање и агенције за послове пружања других услуга у осигурању, као и правна лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, основане до дана ступања на снагу овог закона, настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у регистар и са делатношћу за коју су добили дозволу савезног органа надлежног за послове финансија.

Организације за осигурање и други облици организовања из става 1. овог члана дужни су да се организују и ускладе свој статут и друге опште акте и акте пословне политике са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, ако овим законом нису прописани друкчији рокови за усклађивање.

Лица из става 2. овог члана дужна су да доставе Народној банци Србије акте из тог става, у року од 15 дана од дана њиховог усвајања.

Сагласност за обављање функције члана управе и надзорног одбора

Члан 230

Чланови управе и надзорног одбора друштва за осигурање и других лица из члана 229. став 1. овог закона дужни су да прибаве сагласност за обављање функције члана управе, односно надзорног одбора, у складу са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Усаглашавање дозволе за обављање послова осигурања и послова посредовања и заступања у осигурању

Члан 231

Организације за осигурање и друга лица из члана 229. став 1. овог закона, дужни су да, пре измена одређених података у регистру, поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу усклађености њихове организације, статута и других општих аката и аката пословне политике с одредбама овог закона.

Народна банка Србије, у року од 60 дана од дана пријема потребне документације, донеће решење којим ће утврдити да ли су испуњени услови прописани овим законом за оснивање лица из става 1. овог члана.

Посебно организован део за обављање послова пружања других услуга у осигурању

Члан 232

Предузећа и друга правна лица која у свом саставу имају посебно организован део за обављање послова пружања других услуга у осигурању, у складу са чланом 43. Закона о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), дужна су да усагласе свој статус, организацију и акте са одредбама овог закона, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ако лица из става 1. овог члана не поступе у складу са одредбом из тог става, одузеће им се дозвола за обављање послова пружања других услуга у осигурању.

У случају из става 2. овог члана Народна банка Србије ће предложити брисање ових послова из делатности лица у регистру.

Новчани део основног капитала

Члан 233

Организације за осигурање и реосигурање и друга лица из члана 229. овог закона, основана до дана ступања на снагу овог закона, дужни су да обезбеде новчани део основног капитала прописан одредбама чл. 28, 76, 91, 102. и 104. овог закона, и то две трећине у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, а укупан прописани износ до 31. децембра 2005. године.

Организације за осигурање и друга лица из става 1. овог члана, дужни су да, пре уписа промене основног капитала у регистар, поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу новчаног дела основног капитала и његове структуре.

На основу документације коју доставе лица из става 1. овог члана Народна банка Србије дужна је да, у року од 30 дана од дана пријема потребне документације, оцени да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Члан 234*****

(Престало да важи)

Обавеза разграничења послова осигурања и реосигурања

Члан 235

Организација за осигурање која, на дан ступања на снагу овог закона, има дозволу и за обављање послова реосигурања, дужна је да до 31. децембра 2009. године разграничи послове осигурања и послове реосигурања.

Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање дужно је да Народној банци Србије, у року из става 1. овог члана, поднесе доказе о разграничењу послова осигурања и послова реосигурања.

На основу доказа из става 2. овог члана Народна банка Србије, у року од 30 дана од дана пријема тих доказа, оцењује да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Обављање послова здравствено-пензијског осигурања

Члан 236

Организације за осигурање које су, до дана ступања на снагу овог закона, имале дозволу за обављање послова здравствено-пензијског осигурања, настављају да раде у складу са одредбама овог закона до доношења посебног закона којим ће се уредити добровољно пензијско и инвалидско осигурање, односно добровољно здравствено осигурање.

Обавеза усаглашавања имовине и пословања

Члан 237

Организације за осигурање дужне су да усагласе своје пословање са одредбама чл. 30 – 33. овог закона до 31. децембра 2004. године, односно са одредбама чл. 114 – 118. и чл. 120. и 122. овог закона до 31. децембра 2005. године.

Друштва за осигурање дужна су да Народној банци Србије, у року из става 1. овог члана, поднесу доказе о усаглашавању имовине и пословања.

На основу доказа из става 2. овог члана Народна банка Србије, у року од 30 дана од дана пријема тих доказа, оцењује да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Одузимање дозволе за рад

Члан 238

Ако организације за осигурање и друга лица из члана 229. овог закона, не поступе у складу са одредбама чл. 229 – 237. овог закона, одузеће им се дозвола за рад.

У случају из става 1. овог члана лица из члана 229. овог закона, осим правних лица која имају посебно организован део за пружање других услуга у осигурању, престају са радом, а надлежни суд ће их, после спроведеног поступка ликвидације брисати из регистра.

Рок за доношење прописа за извршавање овог закона

Члан 239

Прописи за извршавање овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим прописа из члана 39. овог закона, који ће се донети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог члана, примењиваће се прописи донети на основу Закона о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим оних одредаба које су у супротности са одредбама овог закона.

До доношења прописа из члана 134. ст. 2. и 3. овог закона, примењиваће се:

1) Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 19/97);

2) Правилник о обрасцима и садржини позиција у обрасцима Биланс стања и Биланс успеха за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 19/97);

3) Правилник о извештају о расподели резултата и покрићу губитка (“Службени лист СРЈ”, број 5/2002);

4) Правилник о Додатном рачуноводственом извештају – Анексу (“Службени лист СРЈ”, бр. 28/97, 3/98 и 5/2002);

5) Правилник о обрасцу и садржини позиција у обрасцу Биланс токова готовине за организације за осигурање (“Службени лист СРЈ”, број 64/98).

Овлашћени актуари

Члан 240

Лица која су до ступања на снагу овог закона стекла звање овлашћеног актуара у складу са прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, сматраће се да су стекла звање овлашћеног актуара према одредбама овог закона.

Овлашћени посредници и овлашћени заступници

Члан 241

Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона имала најмање три године искуства на пословима осигурања, односно пословима посредовања и заступања у осигурању, Народна банка Србије ће, на основу њиховог захтева и поднетих доказа признати звање овлашћеног посредника, односно овлашћеног заступника у осигурању и уписати их у регистар овлашћених посредника, односно овлашћених заступника у осигурању.

Захтеви из става 1. овог члана могу се поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Поред услова из става 1. овог члана, лица којима се признаје звање овлашћеног посредника, односно овлашћеног заступника у осигурању морају испуњавати услове из чл. 82. и 95. овог закона.

На захтев лица из става 1. овог члана, организације за осигурање и агенције за пружање других услуга у осигурању и друга правна лица издаће одговарајуће потврде о радном искуству, са одговарајућом документацијом на пословима који се односе на закључивање уговора о осигурању, ликвидацији штета и другим пословима осигурања, односно пословима непосредно повезаним са пословима закључивања и извршавања уговора о осигурању.

Започети поступци

Члан 242

Поступци за добијање дозвола и сагласности који су започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се, у складу са одредбама овог закона.

Приватизација друштава за осигурање

Члан 243

Предмет приватизације је друштвени, односно државни капитал у друштвима за осигурање исказан у акцијама (у даљем тексту: капитал).

Друштва за осигурање дужна су да искажу капитал из става 1. овог члана у акцијама и упишу те акције у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.

У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине друштва за осигурање, на начин и под условима прописаним овим законом.

Поступак приватизације капитала из става 1. овог члана решењем покреће Министарство.

Агенција за осигурање депозита основана посебним законом (у даљем тексту: Агенција) организује и спроводи поступак приватизације капитала из става 1. овог члана.

Министарство врши надзор над спровођењем поступка из става 5. овог члана.

Члан 243а

У поступку приватизације продаје се 70 % друштвеног капитала који се приватизује у друштву за осигурање (у даљем тексту: субјект приватизације).

Агенција је овлашћена да спроведе поступак продаје делова имовине друштва за осигурање које послује са друштвеним капиталом, ако процени да би се поступак приватизације на тај начин ефикасније спровео.

Предмет продаје у смислу става 2. овог члана не могу бити непокретности или покретне ствари које непосредно служе обављању делатности субјекта приватизације.

Продаја капитала, односно имовине или делова имовине из ст. 1. и 2. овог члана спроводи се методом јавног тендера.

Влада прописује поступак продаје капитала и имовине из става 4. овог члана.

Члан 243б

Агенција закључује уговор о продаји капитала из члана 243а овог закона са купцем. Уговор се сматра закљученим када га потпишу Агенција и купац.

Купац стиче власништво на капиталу из члана 243а став 1. овог закона у складу са одредбама уговора о продаји капитала.

Члан 243в

Купопродајна цена из уговора о продаји капитала из члана 243б став 1. овог закона уплаћује се на рачун Агенције.

Из средстава из става 1. овог члана измирују се трошкови продаје у поступку приватизације и посебна накнада остварена закључењем уговора о продаји капитала, односно имовине (провизија).

Трошковима продаје, у смислу става 2. овог члана, сматрају се издаци за ангажовање финансијских и правних саветника у поступку приватизације, накнаде за оглашавање јавних позива и других информација које су од значаја за спровођење поступка приватизације, као и други трошкови у поступку приватизације.

Висину провизије из става 2. овог члана прописује министар надлежан за послове финансија.

Члан 243г

(Брисан)

Члан 243д

Средства остварена продајом капитала, након измирења трошкова у складу са чланом 243в став 2. овог закона и издвајања износа од 10 % од остварене купопродајне цене за потребе гарантног фонда осигурања, Агенција уплаћује на рачун буџета Републике Србије.

Средства из става 1. овог члана уплаћена на рачун буџета Републике Србије распоређују се сходно одговарајућим одредбама закона којим се уређује приватизација.

Члан 243ђ

Агенција организује и спроводи и поступак продаје акција друштава за осигурање, које су у власништву Републике Србије, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Агенција организује и спроводи и поступак продаје других акција друштва за осигурање када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Агенцију да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу.

Агенција закључује уговор о продаји акција из ст. 1. и 2. овог члана. Уговор се сматра закљученим када га потпишу Агенција и купац акција.

Акције из ст. 1. и 2. овог члана продају се методом јавног тендера у складу са прописом из члана 243а став 5. овог закона.

Члан 243е

Друштво за осигурање које послује друштвеним, односно државним капиталом не може, без претходне сагласности Агенције, да доноси одлуке о смањењу или повећању капитала, реорганизацији или реструктурирању, инвестиционом улагању, продаји дела имовине, оптерећивању имовине залагањем ствари или успостављањем хипотеке, дугорочном закупу, поравнању са повериоцима и узимању или одобравању кредита или издавању гаранција, ван тока редовног пословања.

Одлуке донете супротно одредби става 1. овог члана поништиће Агенција.

Члан 243ж

На поступак приватизације капитала у друштвима за осигурање, ако овим законом није другачије одређено, примењују се одредбе закона којим се уређује приватизација друштвеног и државног капитала у предузећима и другим правним лицима.

Извештавање Народне банке Србије

Члан 244

До 30. јуна 2005. године одредбе чл. 113, 115, 118. и 157. овог закона примењиваће се тако што ће друштва за осигурање и друга лица из члана 148. овог закона шестомесечно извештавати Народну банку Србије о прописаним подацима и чињеницама, почев од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења закона

Члан 245

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ”, бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), осим одредаба о обавезном осигурању (чл. 73 – 108, чл. 111. и 112) и одредаба о поверавању јавних овлашћења (чл. 143 – 146).

Од дана ступања на снагу овог закона, одредбе чл. 6. и 28. Закона о рачуноводству и ревизији (“Службени лист СРЈ”, број 71/2002) неће се примењивати у делу који се односи на организације за осигурање.

Одложна примена

Члан 246

Одредба члана 119. став 2. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

Ступање на снагу закона

Члан 247

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 37[с1]

Сматраће се да, у смислу овог закона, постоји сагласност Агенције на одлуке друштва за осигурање које послује друштвеним, односно државним капиталом о смањењу или повећању капитала, реорганизацији или реструктурирању, инвестиционом улагању, продаји дела имовине, оптерећивању имовине залагањем ствари или успостављањем хипотеке, дугорочном закупу, поравнању са повериоцима и узимању или одобравању кредита или издавању гаранција, ван тока редовног пословања за које је друштво до дана ступања на снагу овог закона прибавило претходну сагласност у складу са чланом 398а Закона о предузећима (“Службени лист СРЈ”, бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02).

Члан 38[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2007)

Члан 25[с2]

Одредбе чл. 1. и 2. овог закона примењују се по истеку 5 година од дана приступања Републике Србије Светској трговинској организацији, а одредбе члана 3, члана 10. став 2. и члана 13. став 2. овог закона од дана приступања Републике Србије Светској трговинској организацији.

Члан 26[с2]

Поступци приватизације друштава за осигурање започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 27[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 107/2009)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о осигурању

(“Сл. гласник РС”, бр. 116/2013)

Члан 3

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Financial leasing law

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2003, 61/2005, 31/2011 и 99/2011 – други закони)

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се посао финансијског лизинга, уговор о финансијском лизингу, права и обавезе субјеката у послу финансијског лизинга, услови под којима се могу обављати послови финансијског лизинга, надзор над пословањем давалаца лизинга и Регистар финансијског лизинга.

Посао финансијског лизинга

Члан 2

Посао финансијског лизинга је посао финансијског посредовања који обавља давалац лизинга и који подразумева да давалац лизинга, задржавајући право својине над предметом лизинга, на примаоца лизинга преноси, на одређени временски период, овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, са свим ризицима и свим користима повезаним са правом својине, а прималац му за то плаћа лизинг накнаду, уколико је испуњен најмање један од следећих услова:

1) предмет лизинга је одређен од стране примаоца лизинга;

2) право својине над предметом лизинга се преноси са даваоца на примаоца лизинга истеком рока на који је закључен уговор и по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде;

3) прималац лизинга има уговорено право опције откупа предмета лизинга по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде;

4) прималац лизинга има право да продужи рок трајања уговора о лизингу;

5) период на који се закључује уговор о лизингу одговара периоду у коме се амортизује целина или најбитнији део предмета лизинга.

Члан 3

(Брисано)

Предмет лизинга

Члан 4

Предмет финансијског лизинга је покретна непотрошна ствар (опрема, постројења, возила и сл.) и непокретна ствар која може бити предмет права својине у смислу закона који уређује својинскоправне односе.

Обавештење испоручиоца

Члан 5

Давалац лизинга дужан је да обавести испоручиоца предмета лизинга да предмет лизинга прибавља ради извршења уговора о лизингу и да означи лице које у том уговору има својство примаоца лизинга.

Обавештење из става 1. овог члана мора бити учињено најкасније до тренутка закључења уговор о испоруци.

Уговор о лизингу и уговор о испоруци

Члан 6

Уговор о лизингу је уговор закључен између даваоца лизинга и примаоца лизинга, којим се давалац лизинга обавезује да на примаоца лизинга пренесе овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, на одређено време, у коме прималац лизинга ужива све користи и сноси све ризике у вези са власништвом, а прималац лизинга се обавезује да му за то плаћа уговорену накнаду, у уговореним роковима.

Уговор о лизингу обавезно садржи набавну вредност предмета лизинга, укупан износ лизинг накнаде коју плаћа прималац лизинга, износ појединачних рата лизинг накнаде и њихову структуру, њихов број и време плаћања, рок на који је уговор закључен, место, рок, начин и услове испоруке предмета лизинга, начин и услове преноса својине над предметом лизинга, односно начин и услове продужења рока трајања уговора.

Народна банка Србије може прописати и друге елементе уговора о лизингу, као и начин исказивања елемената тог уговора.

Уговор о лизингу мора бити закључен у писаној форми.

Уговор који није именован као уговор о лизингу, а који има обележје уговора о лизингу из посла финансијског лизинга, у смислу овог закона, или предвиђа она права и обавезе за уговорне стране која су овим законом одређени као права и обавезе уговорних страна из уговора о лизингу, сматраће се симулованим уговором.

Уговор о испоруци је уговор закључен између испоручиоца предмета лизинга и даваоца лизинга, којим давалац лизинга стиче својину над предметом лизинга, одређеном од стране примаоца лизинга, у циљу давања тог предмета лизинга примаоцу лизинга у финансијски лизинг.

Испоручиоца предмета лизинга бира прималац лизинга, а може га изабрати и давалац лизинга.

Давалац лизинга на основу закљученог уговора о испоруци, а по извршеној испоруци предмета лизинга у складу са тим уговором, постаје носилац права својине на предмету лизинга.

Уговор о испоруци обавезно садржи: прецизно одређење предмета испоруке, цену, место, начин и рок испоруке, обавештење о томе да се предмет прибавља ради извршења уговора о лизингу, као и означење лица које у том уговору има својство примаоца лизинга.

Прималац лизинга одобрава уговор о испоруци, у делу који се односи на одређење предмета лизинга, цену, место, рок и начин испоруке тог предмета, потписивањем уговора о испоруци.

Уговор о испоруци мора бити закључен у писаној форми.

Лизинг накнада

Члан 7

Лизинг накнада је накнада коју прималац лизинга плаћа даваоцу лизинга за коришћење предмета лизинга (у даљем тексту: лизинг накнада).

Лизинг накнада се утврђује на основу износа који је давалац лизинга платио за стицање својине на предмету лизинга, увећаног за камату и друге трошкове које, у складу са уговором о лизингу, прималац лизинга плаћа даваоцу лизинга.

Сходна примена

Члан 8

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва сходно се примењују на даваоце лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

На облигационо – правне односе субјеката у послу финансијског лизинга примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи, ако овим законом није друкчије одређено.

Народна банка Србије, на основу надлежности утврђених овим законом, доноси коначна решења којима одлучује о правима, обавезама и правним интересима правних и физичких лица одређених овим законом.

На поступак доношења решења из става 3. овог члана примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

У управном спору против коначног решења из става 3. овог члана суд не може решити управну ствар.

Глава II

СУБЈЕКТИ У ПОСЛУ ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА

Одређење субјеката

Члан 9

Субјекти у послу финансијског лизинга су: давалац лизинга, прималац лизинга и испоручилац предмета лизинга.

Појам и делатност даваоца лизинга

Члан 10

Давалац лизинга је друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу Народне банке Србије за обављање послова финансијског лизинга у складу са овим законом.

Давалац лизинга обавља делатност финансијског лизинга као претежну делатност, у смислу прописа којима се уређује класификација делатности.

Поред делатности из става 2. овог члана, давалац лизинга може обављати делатност давања у закуп враћених предмета лизинга, као и делатности које се уобичајено обављају уз делатност финансијског лизинга (услуге обуке примаоца лизинга у вези са коришћењем предмета лизинга, услуге монтаже, демонтаже, услуге сервисирања предмета лизинга, набавка резервних делова и сл.).

Давалац лизинга може, уз накнаду, отуђивати предмете лизинга који су му враћени у државину, по престанку уговора о лизингу, односно уговора о закупу.

Давалац лизинга не може одобравати новчане зајмове.

Посао финансијског лизинга може обављати само привредно друштво које испуњава услове из става 1. овог члана.

Оснивачки и основни капитал

Члан 10а

Оснивачки капитал даваоца лизинга обезбеђују оснивачи из сопствених средстава, која могу бити у новчаном и неновчаном облику.

Средства у неновчаном облику из става 1. овог члана могу бити ствари и права која су у функцији пословања даваоца лизинга.

За обављање послова финансијског лизинга чији је предмет покретна ствар, новчани део оснивачког капитала даваоца лизинга не може бити мањи од 500.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу динара на дан уплате.

За обављање послова финансијског лизинга чији је предмет непокретна ствар новчани део оснивачког капитала даваоца лизинга не може бити мањи од 5.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу динара на дан уплате.

Сопствена средства оснивача из става 1. овог члана су средства која не потичу из зајмова нити кредита.

Давалац лизинга је дужан да у свом пословању обезбеди да му новчани део основног капитала увек буде у износу који није мањи од износа из ст. 3. и 4. овог члана, према званичном средњем курсу динара на дан обрачуна.

Народна банка Србије може прописати критеријуме за утврђивање елемената и висине капитала из става 6. овог члана.

Органи

Члан 10б

Органи даваоца лизинга су:

1) скупштина;

2) управни одбор;

3) извршни одбор.

Давалац лизинга може имати и друге органе.

Скупштина

Члан 10в

Скупштина даваоца лизинга:

1) усваја пословну политику даваоца лизинга;

2) усваја Статут, доноси Пословник о свом раду, као и измене и допуне оснивачког акта и Статута;

3) усваја годишњи рачун даваоца лизинга и одлучује о намени и распоређивању остварене добити, односно покрићу губитака;

4) одлучује о повећању и смањењу капитала;

5) одлучује о улагању у основна средства и располагању основним средствима;

6) именује и разрешава председника и чланове управног одбора;

7) одређује висину накнаде члановима управног одбора;

8) одлучује о статусним променама и престанку рада даваоца лизинга;

9) одлучује о стицању стечајне, односно ликвидационе масе даваоца лизинга у стечају, односно ликвидацији;

10) именује и разрешава екстерног ревизора.

Статутом даваоца лизинга се могу утврдити и друга права и обавезе скупштине даваоца лизинга.

Скупштина не може доношење одлука из става 1. овог члана пренети на други орган даваоца лизинга.

Седнице скупштине се одржавају најмање једном годишње.

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница скупштине друштва с ограниченом одговорношћу, односно акционарског друштва, сходно се примењују и на даваоца лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Органи управљања

Члан 10г

Органи управљања даваоца лизинга су управни одбор и извршни одбор.

Органи управљања даваоца лизинга су одговорни за законитост пословања даваоца лизинга.

Састав Управног одбора

Члан 10д

Управни одбор даваоца лизинга чине најмање три члана, укључујући и председника.

Најмање једну трећину чланова управног одбора чине лица независна од даваоца лизинга.

Независним од даваоца лизинга сматра се лице које нема директно или индиректно власништво ни у даваоцу лизинга, ни у члану групе друштава у којој је тај давалац лизинга.

Индиректно власништво означава могућност ефективног остваривања власничких права у даваоцу лизинга од стране лица које нема директно власништво у том даваоцу лизинга, а које користи власништво које друго лице директно има у том даваоцу лизинга.

Члан управног одбора може бити запослен у даваоцу лизинга, и то само у својству члана управног одбора.

Члан управног одбора даваоца лизинга мора имати добру пословну репутацију и одговарајуће квалификације, прописане овим законом и актом Народне банке Србије.

Делокруг Управног одбора

Члан 10ђ

Управни одбор даваоца лизинга одговоран је за управљање ризицима у даваоцу лизинга.

Управни одбор даваоца лизинга:

1) сазива седнице скупштине;

2) припрема предлог одлука за скупштину даваоца лизинга и одговоран је за спровођење тих одлука;

3) предлаже скупштини усвајање и спровођење пословне политике;

4) именује и разрешава председника и чланове извршног одбора;

5) надзире рад извршног одбора;

6) усваја тромесечне и годишње извештаје извршног одбора о пословању и подноси скупштини усвојени годишњи извештај на коначно усвајање;

7) обавештава Народну банку Србије и друге надлежне органе о утврђеним неправилностима;

8) усваја организациону структуру;

9) утврђује износе до којих извршни одбор може одлучивати о пласманима и задуживању и одлучује о пласманима и задуживању преко тих износа;

10) усваја програм и план интерне ревизије;

11) успоставља систем унутрашњих контрола;

12) утврђује систем за управљање ризицима;

13) доноси одлуке о поверавању послова из члана 13и став 6. и члана 13ј став 5. овог закона;

14) предлаже скупштини екстерног ревизора и разматра извештаје екстерне и интерне ревизије;

15) обавља друге послове у складу са статутом.

Седнице Управног одбора

Члан 10е

Седнице управног одбора даваоца лизинга одржавају се најмање једном у три месеца.

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница управног одбора сходно се примењују на управни одбор даваоца лизинга, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Састав извршног одбора

Члан 10ж

Извршни одбор даваоца лизинга чине најмање два члана, укључујући и председника.

Председник извршног одбора даваоца лизинга представља и заступа даваоца лизинга.

У закључењу правних послова и при предузимању других правних радњи у име и за рачун даваоца лизинга, председник извршног одбора даваоца лизинга дужан је да обезбеди потпис једног члана тог одбора.

Чланови извршног одбора даваоца лизинга су у радном односу у даваоцу лизинга на неодређено време са пуним радним временом.

Чланови извршног одбора даваоца лизинга морају имати одговарајуће квалификације, које прописује Народна банка Србије, у смислу члана 13в став 3. овог закона.

Члан управног одбора даваоца лизинга не може бити члан извршног одбора даваоца лизинга.

Делокруг Извршног одбора

Члан 10з

Извршни одбор даваоца лизинга:

1) спроводи одлуке скупштине и управног одбора;

2) обезбеђује законитост рада даваоца лизинга;

3) одлучује о пласманима и задуживању даваоца лизинга до износа који утврди управни одбор;

4) предлаже управном одбору опште услове пословања даваоца лизинга, као и њихове измене и допуне;

5) идентификује и мери ризике којима је давалац лизинга изложен у свом пословању, спроводи принципе и процедуре управљања ризиком које одобри управни одбор;

6) спроводи процедуре надзора над пословањем, редовно их процењује и по потреби унапређује у складу са пословном политиком даваоца лизинга;

7) обавештава управни одбор о свим поступањима која нису у складу са прописима и другим актима даваоца лизинга;

8) подноси управном одбору тромесечне и годишње извештаје о пословању, билансе стања и билансе успеха даваоца лизинга;

9) одлучује о питањима која нису у делокругу скупштине и управног одбора;

10) обавља друге послове у складу са статутом.

Послове из става 1. тачка 5) овог члана давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Поверавањем послова из става 2. овог члана, извршни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Прималац лизинга

Члан 11

Прималац лизинга, у смислу овог закона, је правно или физичко лице на кога давалац лизинга преноси овлашћење држања и коришћења предмета лизинга, на уговорено време и уз уговорену накнаду.

Испоручилац предмета лизинга

Члан 12

Испоручилац предмета лизинга (у даљем тексту: испоручилац), у смислу овог закона, је правно или физичко лице које на даваоца лизинга преноси право својине на предмету лизинга, ради његове предаје примаоцу лизинга на држање и коришћење, на уговорено време и уз уговорену накнаду.

Члан 13

(Брисано)

Глава ИИА

ДОЗВОЛА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА И НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ТИХ ПОСЛОВА

Дозвола за обављање послова финансијског лизинга

Члан 13а

Народна банка Србије, на захтев оснивача даваоца лизинга, издаје дозволу за обављање послова финансијског лизинга.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт даваоца лизинга;

2) подаци о оснивачима даваоца лизинга и висини њихових улога/акција, као и подаци о групи друштава којима оснивачи припадају;

3) оверена писмена изјава оснивача о томе да располаже сопственим новчаним средствима у износу из члана 10а ст. 3. и 4. овог закона и да ће их пренети на привремени рачун код банке, као и доказ о пореклу тих средстава;

4) доказ о кадровској и техничкој оспособљености за обављање послова финансијског лизинга;

5) програм рада даваоца лизинга за период од три године;

6) подаци о лицима именованим за чланове управног, односно извршног одбора, као и документација којом се доказују пословна репутација и стручне квалификације тих лица.

Изузетно од става 2. овог члана, у случају када је оснивач даваоца лизинга банка која има дозволу за рад Народна банке Србије, уз захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга не подноси се документација прописана у ставу 2. тач. 2) и 3) овог члана.

Народна банка Србије, поред документације из става 2. овог члана, од оснивача даваоца лизинга може захтевати да поднесе и додатну документацију.

При разматрању захтева и документације из ст. 1. и 2. овог члана, Народна банка Србије оцењује испуњеност услова за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга, пословну репутацију оснивача даваоца лизинга (изузев у случају када је оснивач банка која поседује дозволу за рад Народне банке Србије), квалификације и пословну репутацију лица именованих за чланове управног одбора, односно чланове извршног одбора даваоца лизинга.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана ако:

1) оснивачки акт даваоца лизинга није прописано сачињен;

2) новчани део оснивачког капитала је нижи од прописаног или новчани део тог капитала не потиче из сопствених средстава оснивача, односно оснивачи нису доставили адекватан доказ о пореклу тих средстава;

3) је финансијско стање оснивача процењено као незадовољавајуће у смислу обезбеђивања адекватне подршке пословању даваоца лизинга;

4) структура групе којој припадају оснивачи, на основу достављених података не може бити оцењена као транспарентна;

5) предложени програм рада није оцењен као адекватан;

6) пословна репутација оснивача није позитивно оцењена;

7) лице предложено за члана управног одбора, односно члана извршног одбора нема одговарајуће стручне квалификације, нити професионалне квалитете, односно адекватну пословну репутацију.

Народна банка Србије прописује ближе услове за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга, критеријуме за оцену пословне репутације и финансијског стања оснивача, критеријуме за оцену квалификација и пословне репутације лица које је предложено за члана управног, односно члана извршног одбора даваоца лизинга. Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 1. овог члана не може трајати дуже од 60 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Оснивачи даваоца лизинга дужни су да пријаву за регистрацију у Регистар привредних субјеката, са решењем којим се издаје дозвола за обављање послова финансијског лизинга, поднесу Агенцији за привредне регистре у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Ако Народна банка Србије одбије захтев из става 1. овог члана, лице које је поднело тај захтев не може поднети нови захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга у року од годину дана од дана одбијања захтева.

Народна банка Србије може укинути решење којим је издала дозволу за обављање послова финансијског лизинга, ако утврди да више нису испуњени услови на основу којих је донето то решење.

Сагласност за стицање власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга

Члан 13б

Ниједно правно нити физичко лице не може без сагласности Народне банке Србије стећи директно или индиректно власништво над уделима/акцијама даваоца лизинга које власнику тих удела/акција омогућава 10% и више управљачких права у том даваоцу лизинга.

Народна банка Србије, одлучује о захтеву за стицање директног или индиректног власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга које власнику тих удела/акција омогућава 10% и више управљачких права у том даваоцу лизинга.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана ако:

1) финансијско стање подносиоца захтева није одговарајуће у смислу обезбеђивања адекватне подршке пословању даваоца лизинга;

2) подносилац захтева, односно лице које му обезбеђује средства за куповину удела/акција нема добру пословну репутацију;

3) структура групе којој припада подносилац захтева, на основу достављених података, не може бити оцењена као транспарентна;

4) није могуће утврдити извор средстава којима подносилац захтева намерава да купи удео/акције даваоца лизинга.

Народна банка Србије прописује ближе услове за давање сагласности за стицање директног или индиректног власништва над уделима/акцијама даваоца лизинга које му омогућава 10% и више управљачких права.

Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 2. овог члана не може трајати дуже од 60 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Лицу које је, без сагласности Народне банке Србије стекло директну или индиректну својину над уделима/акцијама које му омогућавају 10% и више управљачких права у даваоцу лизинга, Народна банка Србије ће решењем наложити да ту својину отуђи у року одређеном тим решењем и забраниће му да у даваоцу лизинга остварује гласачка права и утиче на управљање и пословну политику даваоца лизинга.

Ако Народна банка Србије решењем одбије захтев из става 2. овог члана, лице које је поднело тај захтев не може поднети нови захтев за давање сагласности за стицање права својине на уделима/акцијама даваоца лизинга у року од годину дана од дана одбијања тог захтева.

Давалац лизинга је дужан да пријаву за упис власника удела/акција у Регистар привредних субјеката, са решењем којим се даје сагласност за стицање удела/акција у даваоцу лизинг, поднесе Агенцији за привредне регистре у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Сагласност на именовање чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора

Члан 13в

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије поднесе захтев за давање сагласности на именовање чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора даваоца лизинга.

Уз захтев из става 1. овог члана давалац лизинга подноси документацију којом се доказује да лице на које се односи захтев за давање сагласности:

1) има потребне стручне квалификације;

2) има најмање две године радног искуства на руководећем положају у финансијском сектору или три године радног искуства на руководећем положају у привредном друштву, односно четири године искуства у области финансија;

3) није осуђивано за кривична дела која га чине неподобним за обављање функције члана управног, односно извршног одбора и да му није изречена заштитна мера, односно мера безбедности забране обављања функције, делатности, професије или позива.

Народна банка Србије прописује ближе услове из става 2. овог члана, начин њиховог доказивања и начин давања сагласности из става 1. овог члана.

Народна банка Србије ће одбити захтев из става 1. овог члана у следећим случајевима:

1) ако предложено лице не испуњава услове у погледу стручних квалификација и прописаног искуства на руководећој функцији из става 2. овог члана;

2) предложено лице је на дан покретања стечајног поступка, односно одузимања дозволе за рад или шест месеци пре тог дана било овлашћено за представљање и заступање, односно члан органа управљања и/или надзора привредног друштва чија је претежна делатност финансијско посредовање, у смислу прописа којима се уређује класификација делатности, а против кога је покренут стечајни поступак или коме је одузета дозвола за рад – ако од одузимања дозволе за рад до подношења захтева није прошло више од три године;

3) предложено лице је правноснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора или правноснажно осуђено за кривично дело против права по основу рада, имовине, привреде, уставног уређења и безбедности Републике Србије, државних органа, правосуђа, правног саобраћаја и службене дужности, односно друго кажњиво дело које га чини неподобним за обављање те функције.

Поступак одлучивања Народне банке Србије по захтеву из става 1. овог члана не може трајати дуже од 30 дана од дана пријема захтева, а окончава се доношењем решења.

Одлука о именовању чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора даваоца лизинга, на које Народна банка Србије није дала сагласност, ништава је.

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије достави одлуку о именовању чланова управног одбора, односно чланова извршног одбора, у року од седам дана од дана доношења те одлуке.

Давалац лизинга је дужан да обавести Народну банку Србије о разрешењу или оставци члана управног, односно члана извршног одбора, у року од седам дана од дана разрешења или оставке, наводећи разлоге за то.

Изузетно од става 1. овог члана, Народна банка Србије, решењем којим се усваја захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга из члана 13а овог закона, даје и сагласност на именовање првих чланова управног одбора даваоца лизинга.

Обавеза обавештавања Народне банке Србије

Члан 13г

Давалац лизинга је дужан да Народној банци Србије доставља:

1) годишње финансијске извештаје о пословању, са извештајем овлашћеног екстерног ревизора – у року од 120 дана од завршетка календарске године за коју се доставља извештај;

2) обавештење о статусним и другим променама које се региструју у Регистру привредних субјеката – у року од десет радних дана од дана настанка те промене;

3) друге податке прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона – у прописаним роковима;

4) друге податке на захтев Народне банке Србије – у року одређеном у захтеву Народне банке Србије.

Народна банка Србије прописује садржину и облик извештаја, као и начин њиховог достављања и рокове из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Екстерни ревизор

Члан 13д

Ради обављања ревизије годишњих финансијских извештаја, давалац лизинга ангажује екстерног ревизора.

Екстерни ревизор из става 1. овог члана је ревизор који у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија испуњава услове за обављање ревизије великих лица.

Екстерни ревизор може код даваоца лизинга обављати највише пет узастопних ревизија годишњих финансијских извештаја.

Екстерни ревизор не може у истој години обављати и ревизију финансијских извештаја даваоца лизинга и пружати му консултантске услуге, нити ревизију може вршити за пословну годину у којој јој је пружао те услуге.

Ако ревизију изврши екстерни ревизор који не испуњава услове из става 2. овог члана, односно ако је ревизија извршена супротно одредбама овог закона и других прописа, Народна банка Србије неће прихватити извештај о ревизији.

Средства резерве

Члан 13ђ

Народна банка Србије може прописати основе по којима за даваоца лизинга настаје обавеза да на посебно отвореном рачуну код банке држи средства резерве.

Прописом из става 1. овог члана, Народна банка Србије ће прописати и начин утврђивања основице за обрачун средстава резерве, висину стопе по којој се обрачунавају средства резерве, рокове у којима се врши обрачун и издвајање тих средстава, као и начин и рокове за достављање извештаја Народној банци Србије о обрачунатим и издвојеним средствима резерве.

Средства резерве из става 1. овог члана не могу бити предмет принудне наплате.

Минимални услови за закључење уговора о лизингу

Члан 13е

Ако је предмет уговора о лизингу непокретна ствар, давалац лизинга не може захтевати уплату учешћа од примаоца лизинга – физичког лица.

У случају из става 1. овог члана, уговор о лизингу мора садржати клаузулу да се право својине над предметом лизинга преноси са даваоца на примаоца лизинга истеком рока на који је закључен уговор и по извршеној исплати укупно уговореног износа лизинг накнаде.

Народна банка Србије прописује минималне услове на основу којих давалац лизинга закључује уговоре о лизингу у складу са овим законом, као и начин исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем уговора о лизингу.

Надзор над обављањем послова даваоца лизинга

Члан 13ж

Надзор над обављањем послова даваоца лизинга врши Народна банка Србије.

Надзор из става 1. овог члана обавља се:

1) посредним надзором: извештаја, друге документације и података које давалац лизинга доставља Народној банци Србије сагласно прописима или на захтев Народне банке Србије, као и података којима Народна банка Србије располаже;

2) непосредним надзором, увидом у пословне књиге и документацију даваоца лизинга, као и другу документацију.

Ако су у поступку надзора утврђене незаконитости и неправилности, Народна банка Србије ће даваоцу лизинга изрећи једну од следећих мера:

1) упућивање писмене опомене;

2) упућивање налогодавног писма;

3) издавање налога за отклањање утврђених неправилности;

4) одузимање дозволе за обављање послова финансијског лизинга.

Мере из става 3. овог члана Народна банка Србије доноси у форми решења.

Решењем из става 4. овог члана Народна банка Србије може изрећи и новчану казну даваоцу лизинга и одговорном лицу у даваоцу лизинга.

Новчана казна из става 5. овог члана, за даваоца лизинга, не може бити мања од 3% ни већа од 20% минималног износа новчаног дела оснивачког капитала из члана 10а ст. 3. и 4. овог закона.

Новчана казна из става 5. овог члана лицу које обавља функцију члана управног, односно члана извршног одбора даваоца лизинга, не може бити мања од зараде која је том лицу исплаћена у претходном месецу, ни већа од збира зарада исплаћених том лицу у претходних шест месеци.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин вршења надзора над обављањем послова даваоца лизинга и изрицања мера одређених овим чланом.

Одузимање дозволе за обављање послова финансијског лизинга

Члан 13з

Народна банка Србије одузима дозволу за обављање послова финансијског лизинга, ако:

1) је дозвола издата на основу неистинитих и нетачних података оснивача даваоца лизинга;

2) давалац лизинга престане да испуњава услове потребне за издавање те дозволе;

3) давалац лизинга не омогући вршење надзора над његовим пословањем;

4) се утврди да је новчани део капитала даваоца лизинга мањи од оног који је одређен овим законом.

Народна банка Србије може донети решење о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга, ако:

1) давалац лизинга не доставља прописане извештаје, документацију и друге податке о свом пословању на прописани начин и у прописаним роковима;

2) у остављеном року давалац лизинга није спровео мере које му је наложила Народна банка Србије наведене у решењу којим су наложене те мере.

Решење из ст. 1. и 2. овог члана Народна банка Србије доставља даваоцу лизинга и Регистру привредних субјеката.

Кад Народна банка Србије даваоцу лизинга одузме дозволу за обављање послова финансијског лизинга, одмах доноси решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка, односно решење о ликвидацији у складу са законом, које се доставља надлежном суду и Агенцији за осигурање депозита основаној посебним законом (у даљем тексту: Агенција за осигурање депозита).

Решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка над даваоцем лизинга доноси се само када су обавезе тог даваоца лизинга веће од његове имовине.

Даном доношења решења о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга, Народна банка Србије истовремено изриче меру забране располагања имовином до отварања поступка стечаја, односно ликвидације.

Од дана уписа решења из ст. 1. и 2. овог члана у Регистар привредних субјеката, давалац лизинга коме је одузета дозвола за обављање послова финансијског лизинга не може закључивати нове уговоре о лизингу, а права и обавезе из уговора о лизингу закључених до дана тог уписа, остају непромењени.

Правни послови који су у име и за рачун даваоца лизинга, коме је одузета дозвола за обављање послова финансијског лизинга, закључени у периоду од доношења решења о одузимању те дозволе до отварања поступка стечаја, односно ликвидације, ништави су.

Праћење и мерење ризика, управљање ризицима, систем и послови унутрашње контроле

Члан 13и

Давалац лизинга је дужан да систем унутрашњих контрола уреди и спроводи на начин који омогућава континуирану идентификацију, мерење и процену ризика који могу негативно утицати на његово пословање.

Ризици из става 1. овог члана су нарочито:

1) кредитни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед неизмирења обавеза прималаца лизинга према даваоцу лизинга;

2) оперативни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед намерних и ненамерних пропуста у раду запослених, неадекватних унутрашњих процедура и процеса, неадекватног управљања информационим и другим системима у даваоцу лизинга, као и услед наступања непредвидивих екстерних догађаја;

3) ризик ликвидности – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга, услед немогућности да испуњава своје обавезе;

4) ризик усклађености пословања – ризик који настаје као последица неусклађености пословања даваоца лизинга са законом, подзаконским актима, интерним актима, процедурама о спречавању прања новца и финансирања тероризма, као и са правилима струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком даваоца лизинга;

5) тржишни ризик – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга услед промена каматних стопа, девизног курса и других тржишних ризика;

6) ризик изложености (концентрације) – ризик од настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал даваоца лизинга услед неадекватне диверсификације дужника, или финансирања набавке предмета лизинга нижег степена утрживости.

Давалац лизинга својим актима прописује процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика, као и управљање ризицима, у складу с прописима, стандардима и правилима струке.

Акти из става 3. овог члана садрже:

1) процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика;

2) процедуре за управљање ризицима;

3) процедуре којима се обезбеђује контрола и доследна примена свих унутрашњих процедура даваоца лизинга у вези са управљањем ризицима;

4) процедуре за редовно извештавање надлежних органа и Народне банке Србије о управљању ризицима.

Народна банка Србије може да пропише ближе критеријуме за идентификацију, мерење и процену ризика којима је изложен давалац лизинга у свом пословању, укључујући и начин израчунавања појединих показатеља пословања даваоца лизинга у вези са управљањем ризицима и ограничења која се односе на те ризике.

Послове идентификовања, мерења, процене и управљање ризицима, давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Лице у финансијском сектору, у смислу става 6. овог члана, има значење утврђено законом којим се уређује пословање банака.

Поверавањем послова из става 6. овог члана, управни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Интерна ревизија

Члан 13ј

У даваоцу лизинга обављају се послови интерне ревизије.

Послови интерне ревизије обухватају нарочито:

1) оцену адекватности и поузданости система унутрашње контроле даваоца лизинга;

2) предлагање услова под којима се ризици на одговарајући начин идентификују и контролишу;

3) утврђивање слабости у пословању даваоца лизинга и запослених;

4) контролу тачности приказа политика управљања ризицима и система унутрашњих контрола који се достављају Народној банци Србије.

Давалац лизинга је дужан да обезбеди интерну ревизију са задатком да испитује, оцењује и прати адекватност и ефикасност система интерних контрола, у складу са овим законом.

Народна банка Србије може да пропише ближе услове и начин вршења интерне ревизије.

Послове интерне ревизије, давалац лизинга може поверити другом лицу у финансијском сектору чије је седиште на територији Републике Србије.

Лице у финансијском сектору, у смислу става 5. овог члана, има значење утврђено законом којим се уређује пословање банака.

Поверавањем послова из става 5. овог члана, управни одбор даваоца лизинга се не ослобађа одговорности за законитост обављања тих послова у складу са овим законом.

Стечај и ликвидација даваоца лизинга

Члан 13к

Агенција за осигурање депозита врши функцију стечајног, односно ликвидационог управника даваоца лизинга, у складу са законом.

У поступку стечаја, односно ликвидације даваоца лизинга, стечајну, односно ликвидациону масу не чине непокретне ствари које су предмет уговора о лизингу.

На поступак стечаја, односно ликвидације даваоца лизинга, ако овим законом није друкчије одређено, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује поступак стечаја и ликвидације друштава за осигурање.

У поступку стечаја даваоца лизинга, на редослед намирења поверилаца, примењују се одредбе закона којим се уређује поступак стечаја привредних друштава.

Поступак добровољне ликвидације спроводи се, уз сагласност Народне банке Србије, над даваоцем лизинга, чија је скупштина донела одлуку о престанку рада тог лица. На поступак добровољне ликвидације даваоца лизинга сходно се примењују одредбе закона којим се уређује поступак добровољне ликвидације друштава за осигурање.

Глава III

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ДАВАОЦА ЛИЗИНГА

Обавеза прибављања предмета лизинга

Члан 14

Давалац лизинга је дужан да према спецификацији примаоца лизинга прибави предмет лизинга од испоручиоца кога је одредио прималац лизинга.

Давалац лизинга не може оптеретити хипотеком непокретност коју је дао у финансијски лизинг.

Заштита у случају стечаја примаоца лизинга

Члан 15

У случају стечаја примаоца лизинга, давалац лизинга има право на издвајање предмета лизинга (излучно право) из стечајне масе примаоца лизинга, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак.

Прималац лизинга и суд надлежан за спровођење стечајног поступка, дужни су да без одлагања обавесте даваоца лизинга о покретању стечајног поступка.

Искључење одговорности за материјалне недостатке

Члан 16

За материјалне недостатке предмета лизинга, примаоцу лизинга одговара испоручилац, ако друкчије није уговорено.

Искључење одговорности за штету проузроковану предметом лизинга

Члан 17

Давалац лизинга не одговара примаоцу лизинга за штету проузроковану предметом лизинга, осим ако је прималац лизинга претрпео штету услед тога што се ослонио на стручност даваоца лизинга или ако је давалац лизинга имао учешћа у избору испоручиоца или спецификацији предмета лизинга, ако друкчије није уговорено.

Одговорност за правне недостатке

Члан 18

Давалац лизинга одговара ако на предмету лизинга постоји право трећег лица које искључује, умањује или ограничава неометану државину примаоца лизинга, а о чијем постојању прималац лизинга није обавештен, нити је пристао да узме предмет лизинга оптерећен тим правом.

Обавештавање даваоца лизинга

Члан 19

Ако треће лице полаже право из члана 18. овог закона на предмет лизинга, прималац лизинга је дужан да обавести даваоца лизинга о томе и да га позове да у разумном року ослободи предмет лизинга од права или претензије трећег лица.

Прималац лизинга који је, не обавештавајући даваоца лизинга, покренуо и изгубио спор са трећим лицем из става 1. овог члана, може се позвати на одговорност даваоца лизинга за правне недостатке, осим ако давалац лизинга докаже да је он располагао средствима да се одбије захтев трећег лица.

Прималац лизинга има право да се позове на одговорност даваоца лизинга за правне недостатке предмета лизинга и кад је без обавештавања даваоца лизинга и без спора признао основано право трећег лица.

Ако је у случају из става 3. овог члана прималац лизинга исплатио трећем лицу одређени износ да би одустао од свог права, давалац лизинга се може ослободити своје одговорности ако накнади примаоцу лизинга исплаћени износ, као и накнаду за претрпљену штету.

Санкције правних недостатака

Члан 20

Ако давалац лизинга не поступи по захтеву примаоца лизинга из члана 19. став 1. овог закона, у случају одузимања предмета лизинга од примаоца лизинга, уговор о лизингу се раскида ако другачије није предвиђено уговором.

Ако давалац лизинга не поступи по захтеву примаоца лизинга из члана 19. став 1. овог закона, у случају умањења или ограничења неометане државине примаоца лизинга, прималац лизинга може да раскине уговор ако се због тога сврха уговора не може остварити, или да захтева сразмерно снижење лизинг накнаде.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана, прималац лизинга има право на накнаду претрпљене штете.

Ако је прималац лизинга у тренутку закључења уговора о лизингу знао за могућност да предмет лизинга буде одузет или да његова неометана државина буде смањена или ограничена, нема право на накнаду штете, ако до тога дође.

Уговорно ограничење или искључење одговорности даваоца лизинга

Члан 21

Одговорност даваоца лизинга за правне недостатке предмета лизинга не може се уговором ограничити или искључити.

Пренос права својине на предмету лизинга

Члан 22

Давалац лизинга може пренети право својине на предмету лизинга на треће лице – даваоца лизинга у смислу овог закона.

У случају преноса права својине на предмету лизинга из става 1. овог члана, треће лице ступа на место даваоца лизинга, те права и обавезе из уговора о лизингу настају између њега и примаоца лизинга.

У случају из става 1. овог члана, треће лице не може захтевати од примаоца лизинга предају предмета лизинга пре протека рока на који је уговор о лизингу закључен.

Пренос права својине на предмету лизинга на треће лице може се уговором искључити или друкчије предвидети.

Глава IV

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ПРИМАОЦА ЛИЗИНГА

Преузимање предмета лизинга

Члан 23

Прималац лизинга је дужан да преузме предмет лизинга на начин, у време и на месту предвиђеном уговором.

Раскид уговора због неиспоруке

Члан 24

Ако испоручилац примаоцу лизинга не испоручи предмет лизинга, ако га испоручи са доцњом, или ако предмет лизинга има материјални недостатак, прималац лизинга може, у складу са законом којим се уређују облигациони односи, одбити пријем испоруке или раскинути уговор о лизингу и има право на накнаду штете.

У случају из става 1. овог члана, давалац лизинга може одржати уговор ако без одлагања сам испоручи предмет лизинга примаоцу лизинга, под условима предвиђеним уговором о лизингу.

До испуњења обавезе испоруке која је у свему у складу са уговором о лизингу, прималац лизинга има право да обустави исплату накнаде коју би, на основу уговора о лизингу, био дужан да плаћа даваоцу лизинга.

Ако раскине уговор, прималац лизинга има право на повраћај накнаде коју је платио у складу са уговором о лизингу, умањену за износ који представља накнаду за корист коју је прималац лизинга имао од предмета лизинга (разуман износ).

Коришћење предмета лизинга

Члан 25

Прималац лизинга дужан је да користи предмет лизинга са пажњом доброг привредника, односно доброг домаћина.

Прималац лизинга дужан је да користи предмет лизинга у складу са уговором или наменом предмета лизинга.

Прималац лизинга одговара за штету проузроковану коришћењем предмета лизинга противно уговору или намени предмета лизинга, без обзира да ли је предмет лизинга користио он, лице које ради по његовом налогу или друго лице коме је он омогућио да користи предмет лизинга.

Одржавање предмета лизинга

Члан 26

Прималац лизинга је дужан да одржава предмет лизинга у исправном стању и врши потребне поправке на предмету лизинга.

Прималац лизинга одговара за штету проузроковану неодржавањем предмета лизинга у исправном стању.

Плаћање лизинг накнаде

Члан 27

Прималац лизинга дужан је да даваоцу лизинга плаћа лизинг накнаду у износима, роковима и на начин који су предвиђени уговором о лизингу.

Раскид уговора због неплаћања лизинг накнаде

Члан 28

Давалац лизинга може да раскине уговор ако прималац лизинга задоцни са исплатом прве рате.

Ако после исплате прве рате прималац лизинга задоцни са исплатом једне или више узастопних рата чији укупан износ достиже четвртину укупне накнаде, давалац лизинга може да раскине уговор или да захтева од примаоца лизинга исплату остатка накнаде заједно са каматом.

Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако прималац лизинга не исплати једну рату, давалац лизинга може да раскине уговор у погледу свих будућих обавеза исплате, ако је из датих околности очигледно да ни оне неће бити испуњене.

Давалац лизинга који жели да раскине уговор из разлога из ст. 1. до 3. овог члана, дужан је да остави примаоцу лизинга примерен накнадни рок за испуњење обавезе.

Ако прималац лизинга не испуни обавезу у року из става 4 .овог члана, уговор о лизингу се раскида по самом закону.

У случајевима из ст. 1. до 3. овог члана, прималац лизинга може одржати уговор ако да одговарајуће обезбеђење.

Раскид уговора због неплаћања лизинг накнаде може се уговором друкчије уредити, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја.

Дејства раскида

Члан 29

Давалац лизинга који раскине уговор због неплаћања лизинг накнаде из разлога утврђених чланом 28. овог закона или уговором о лизингу, има право на повраћај предмета лизинга, као и право на накнаду претрпљене штете.

Посебан поступак за стицање државине на предмету лизинга

Члан 30

На предлог уговорних страна, суд ће одредити рочиште на коме ће у записнику утврдити да су се уговорне стране споразумеле да, у случају неплаћања лизинг накнаде од стране примаоца лизинга о доспелости у складу са уговором, давалац лизинга има право да предмет лизинга преузме у државину.

Потписани записник о споразуму уговорних страна из става 1. овог члана има снагу судског поравнања.

Ако прималац лизинга не испуни обавезу плаћања лизинг накнаде о доспелости у складу са уговором и даваоцу лизинга не преда добровољно предмет лизинга, давалац лизинга може суду поднети захтев за доношење решења о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга или лица у чијој се државини предмет лизинга налази и предаји тог предмета даваоцу лизинга у државину.

Уз захтев из става 3. овог члана подноси се потписани записник о споразуму уговорних страна из става 1. овог члана.

Суд је обавезан да о захтеву из става 3. овог члана одлучи у року од три дана од дана подношења захтева.

Поступак одузимања предмета лизинга спроводи се у року од три дана од дана доношења решења којим се усваја захтев из става 3. овог члана.

Против решења о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга или лица у чијој се државини предмет лизинга налази, прималац лизинга може, у року од три дана од дана пријема решења, уложити приговор да је извршио обавезу исплате, о чему мора поднети писмене доказе.

Приговор из става 7. овог члана не одлаже извршење.

О приговору из става 7. овог члана одлучује суд, у складу са законом којим се уређује извршни поступак.

На поступак за стицање државине на предмету лизинга примењује се закон којим се уређује извршни поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Накнада штете

Члан 31

Накнада штете проузроковане неплаћањем лизинг накнаде треба даваоца лизинга да доведе у положај у коме би се налазио да је прималац лизинга испунио своју обавезу у складу са уговором.

Уговором се може предвидети начин на који ће се израчунати висина накнаде штете, која не може да премаши висину која би била утврђена на основу става 1. овог члана.

Ризик за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга

Члан 32

Ризик за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга сноси прималац лизинга.

Ризик прелази на примаоца лизинга у тренутку преузимања предмета лизинга, ако друкчије није предвиђено уговором.

Враћање предмета лизинга

Члан 33

Прималац лизинга је дужан да, по престанку уговора, неоштећен предмет лизинга заједно са припацима врати даваоцу лизинга или лицу које је давалац лизинга одредио, осим ако уговором није предвиђено право примаоца лизинга да откупи предмет лизинга или да продужи уговор о лизингу.

Прималац лизинга не одговара за истрошеност предмета лизинга која настане његовом редовном употребом или за промене на њему које су извршене у споразуму са даваоцем лизинга.

Обавеза осигурања

Члан 34

Прималац лизинга је дужан да осигура предмет лизинга од ризика који су предвиђени уговором, ако друкчије није предвиђено уговором.

Предаја предмета лизинга другом на коришћење

Члан 35

Прималац лизинга може предмет лизинга, у целини или појединим деловима, дати на коришћење трећем лицу уз писмену сагласност даваоца лизинга.

Давалац лизинга може да раскине уговор и да захтева накнаду штете ако је прималац лизинга, без његове писмене сагласности, предао предмет лизинга на коришћење трећем лицу.

Посебан поступак за стицање државине на предмету лизинга из члана 30. овог закона може се применити и у случају раскида уговора из става 2. овог члана.

Предаја предмета лизинга на коришћење трећем лицу не ослобађа примаоца лизинга обавеза које из уговора о лизингу има према даваоцу лизинга.

Предаја предмета лизинга на коришћење трећем лицу може се уговором искључити или друкчије предвидети.

Глава V

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИСПОРУЧИОЦА

Испорука предмета лизинга

Члан 36

Испоручилац је дужан да предмет лизинга испоручи примаоцу лизинга у исправном стању, заједно са припацима, на начин, у време и на месту који су предвиђени уговором о испоруци, осим ако је уговором о лизингу предвиђено да предмет лизинга испоручи давалац лизинга.

Измене уговора

Члан 37

Ако се прималац лизинга сагласио са садржином уговора закљученог између даваоца лизинга и испоручиоца, на основу којег је давалац лизинга стекао право својине на предмету лизинга, накнадне измене тог уговора неће производити дејство према примаоцу лизинга, осим ако он на њих не пристане.

Одговорност испоручиоца према примаоцу лизинга

Члан 38

Ако испоручилац предмет лизинга не испоручи примаоцу лизинга, ако га испоручи са доцњом, или ако предмет лизинга има материјални недостатак, прималац лизинга има према испоручиоцу права која би, према закону којим се уређују облигациони односи, имао да је био страна у уговору са испоручиоцем.

Изузетно од става 1. овог члана, прималац лизинга нема право да, без сагласности даваоца лизинга, раскине или поништи уговор закључен између даваоца лизинга и испоручиоца, нити право да захтева снижење цене.

Испоручилац не може бити одговоран и даваоцу лизинга и примаоцу лизинга за исту штету.

Солидарна одговорност даваоца лизинга и испоручиоца

Члан 39

Ако је давалац лизинга извршио избор испоручиоца, солидарно са њим одговара примаоцу лизинга ако предмет лизинга није испоручен примаоцу лизинга, ако је испоручен са доцњом или ако предмет лизинга има материјални недостатак.

Глава VI

ПРЕСТАНАК УГОВОРА О ЛИЗИНГУ

Протек рока

Члан 40

Уговор о лизингу престаје протеком рока на који је закључен.

Пропаст предмета лизинга услед више силе

Члан 41

Уговор о лизингу престаје ако предмет лизинга буде уништен неким случајем више силе.

Право на откуп или продужење уговора

Члан 42

Предмет лизинга не прелази у својину примаоца лизинга протеком рока на који је уговор о лизингу закључен.

Уговором о лизингу може се предвидети право примаоца лизинга да, по протеку рока на који је уговор закључен, откупи предмет лизинга по цени која је уговором одређена или да продужи уговор о лизингу (право опције).

Прималац лизинга је дужан да даваоца лизинга обавести о својој одлуци да откупи предмет лизинга или да продужи уговор о лизингу, најкасније месец дана пре истека рока на који је уговор закључен.

Глава ВИА

ПРИМЕНА ЗАКОНА КОЈИ УРЕЂУЈЕ СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊЕ ТЕРОРИЗМА

Члан 42а

Давалац финансијског лизинга је дужан да, приликом закључења уговора о лизингу и уговора о испоруци, као и у току трајања права и обавеза из тих уговора, предузима радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, прописане одредбама закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Народна банка Србије може прописати ближе услове и начин на који давалац лизинга утврђује и проверава идентитет странке и предузима друге радње у својству обвезника из закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма.

Глава VII

РЕГИСТАР ФИНАНСИЈСКОГ ЛИЗИНГА

Појам

Члан 43

Регистар финансијског лизинга је јавни регистар у који се, у складу са овим законом, уписују подаци о уговорима о лизингу закљученим између физичких и правних лица.

Регистар финансијског лизинга (у даљем тексту: регистар) је јединствена електронска база података, чија је основа централна база података у којој се чувају сви подаци унети у регистар.

Локалне јединице регистра формирају се на територији Републике Србије.

Централна база података је доступна путем локалних јединица регистра, ради уписа у регистар и претраживања.

Надлежност за вођење регистра

Чл. 44 и 44а

(Престали да важе)

Доступност регистра

Члан 45

Регистар је доступан свим лицима без обзира на место и територију на којој приступају регистру, ради уписа уговора о лизингу у регистар или претраживања.

Јавност

Члан 46

Подаци који се уписују и чувају у регистру су јавни.

Организација која води регистар, на захтев заинтересованог лица, издаје оверен извод о подацима који се чувају у регистру, као и извод којим се потврђује да регистар не садржи податке о финансијском лизингу на одређеној ствари.

Накнада

Члан 47

(Престао да важи)

Дејства уноса података у регистар према трећим лицима

Члан 48

Сматра се да су трећа лица упозната са постојањем уговора о лизингу на основу његовог уписа у регистар.

Нико се не може позивати на околност да му нису били познати подаци о финансијском лизингу уписани у регистар, у складу са овим законом.

Подаци уписани у регистар нису доказ о постојању својинских или других права на предмету лизинга нити пуноважности било ког правног посла.

Обавеза уписа

Члан 49

Давалац лизинга је дужан да захтев за упис уговора о финансијском лизингу поднесе у року од седам дана од дана испоруке предмета лизинга, а захтев за упис измене и допуне података о уговору о финансијском лизингу, као и брисање података из Регистра, у року од седам дана од момента наступања чињеница које су ту измену и допуну, односно брисање података условиле.

Захтев из става 1. овог члана може да поднесе и прималац лизинга, ако је то одређено уговором о финансијском лизингу.

За штету коју треће савесно лице претрпи услед неиспуњења обавезе уписа из става 1. овог члана, одговара давалац лизинга, а са њим солидарно и прималац лизинга ако је уговором о финансијском лизингу одређено да и он може да поднесе захтев за упис у Регистар.

Захтев за упис забележбе спора ради заштите права и интереса у вези са предметом финансијског лизинга или уговором о финансијском лизингу може поднети свако заинтересовано лице.

Подаци садржани у Регистру

Члан 50

Регистар садржи:

1) податке о даваоцу лизинга и о примаоцу лизинга, а податке о испоручиоцу предмета лизинга само ако то тражи подносилац захтева;

2) податке којима се ближе одређује предмет лизинга;

3) податке о уговору о финансијском лизингу (број додељен од стране даваоца лизинга, дан закључења и рок на који је уговор закључен);

4) податке о постојању спора у вези са предметом лизинга и уговором о финансијском лизингу;

5) податке о престанку уговора о финансијском лизингу;

6) друге податке у складу са законом.

Ако је субјект у послу финансијског лизинга домаће физичко лице, подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на име, презиме, матични број и место у коме то лице има пребивалиште, а ако је субјект у послу финансијског лизинга страно физичко лице подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на име, презиме, број пасоша и земљу издавања.

Ако је субјект у послу финансијског лизинга домаће правно лице, подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на пословно име и матични број, а ако је субјект у послу финансијског лизинга страно правно лице подаци из става 1. тачка 1. овог члана односе се на пословно име, ознаку под којом се води у страном регистру привредних субјеката, назив тог регистра и назив државе у којој се налази његово седиште.

У Регистар се уписују и све промене података из става 1. овог члана.

У Регистру остаје траг о подацима из става 1. овога члана који су брисани из Регистра.

Члан 51

Документација на основу које је извршен упис у Регистар је саставни део Регистра до њеног превођења у електронску форму.

После превођења документације из става 1. овог члана у електронску форму и уношења у Регистар, та документација се чува у складу са прописима којима се уређује архивска грађа.

Чл. 51а-51ђ

(Престало да важи)

Глава ВИИА

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступи

Члан 51е

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ:

1) правно лице ако се бави пословима финансијског лизинга, а не испуњава услове из члана 10. овог закона (члан 10);

2) правно или физичко лице ако је без сагласности Народне банке Србије стекло директно или индиректно власништво над уделима/акцијама даваоца лизинга које му омогућава 10% и више управљачких права (члан 13б став 1).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара.

За привредни преступ из става 1. овог члана, правном лицу суд може, уз казну, изрећи и заштитну меру забране обављања делатности у трајању од шест месеци до 10 година.

Прекршаји

Члан 51ж

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај давалац лизинга ако:

1) Народној банци Србије не достави документацију из члана 13г и члана 13ђ став 2. овог закона на прописани начин и у прописаним роковима (члан 13г и члан 13ђ став 2);

2) не издваја средства резерве сагласно пропису Народне банке Србије из члана 13ђ став 1. овог закона (члан 13ђ став 1);

3) Агенцији не поднесе документацију из члана 13а став 9, члана 13б став 8. и члана 49. став 1. овог закона, у прописаним роковима (члан 13а став 9, члан 13б став 8. и члан 49. став 1).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у даваоцу лизинга новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Глава VIII

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

Уговори о лизингу који су закључени пре 1. јануара 2004. године уписују се у регистар од дана почетка примене одредаба чл. 43. до 51. овог закона, а најкасније до 31. јануара 2004. године.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредбе чл. 43. до 51. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2004. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама Закона о финансијском лизингу

(“Службени гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 12[с1]

Привредна друштва која су даваоци лизинга и која су основана до дана ступања на снагу овог закона дужна су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Ако привредна друштва која су даваоци лизинга и која су основана до дана ступања на снагу овог закона не ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року из става 1. овог члана, престају да раде после спроведеног поступка ликвидације о трошку субјекта ликвидације, који по службеној дужности покреће Агенција за привредне регистре и бришу се из регистра привредних субјеката.

Члан 13[с1]

Уговори о лизингу закључени до дана ступања на снагу овог закона остају на снази док трају обавезе из тих уговора.

Члан 14[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о финансијском лизингу

(“Службени гласник РС”, бр. 31/2011)

Члан 27[с2]

Прописе из чл. 11, 12, 13, 14. и 18. овог закона Народна банка Србије донеће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 28[с2]

Даваоци лизинга који су добили дозволу Народне банке Србије за обављање послова финансијског лизинга, у складу са Законом о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03 и 61/05) дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Под усклађивањем из става 1. овог члана подразумева се обавеза даваоца лизинга да:

1) уплати недостајући износ оснивачког капитала одређен чланом 9. овог закона (новопредложеним чланом 10а);

2) усклади оснивачки акт са одредбама члана 9. овог закона (новопредложеним чланом 10б) и образује органе прописане тим чланом;

3) прибави сагласности Народне банке Србије прописане чланом 13. овог закона (новопредложеним чланом 13в).

Ако давалац лизинга из става 1. овог члана не усклади своје пословање са одредбама овог закона у року из става 1. овог члана, Народна банка Србије донеће решење о одузимању дозволе за обављање послова финансијског лизинга том даваоцу лизинга.

Члан 29[с2]

Прописи донети на основу Закона о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03 и 61/05) примењиваће се до почетка примене прописа донетих на основу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 30[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Non Contentious Procedure Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – други закон, 18/2005 – други закон, 85/2012, 45/2013 – други закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 – други закон)

Први део

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

(1) Овим законом одређују се правила по којима судови поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по овоме или другом закону решавају у ванпарничном поступку.

(2) Одредбе овог закона примењују се и у другим правним стварима из надлежности судова за које законом није изричито одређено да се решавају у ванпарничном поступку, ако се не односе на заштиту повређеног или угроженог права нити се због учесника у поступку могу применити одредбе Закона о парничном поступку.

Члан 2

(1) Ванпарнични поступак покреће се предлогом физичког или правног лица, као и предлогом органа одређеног овим или другим законом.

(2) Ванпарнични поступак суд покреће по службеној дужности у случајевима и под условима одређеним овим или другим законом.

(3) Ако поступак није покренуо орган који је законом овлашћен да покреће поступак, суд ће га без одлагања обавестити да је поступак покренут на предлог овлашћеног лица. Суд може овлашћеном органу одредити рок за пријављивање учешћа у поступку и до истека тог рока застати са поступком ако је то потребно ради заштите учесника у поступку или ради заштите друштвених интереса.

Члан 3

(1) Учесник у ванпарничном поступку је лице које је поступак покренуло, лице о чијим се правима или правним интересима одлучује у поступку, као и органи који учествују у поступку на основу законског овлашћења да поступак покреће, без обзира да ли је поступак покренуо или је касније ступио у поступак.

(2) Предлагач у смислу овог закона је лице, односно орган по чијем предлогу је поступак покренут, а противник предлагача је лице према коме се право или правни интерес предлагача остварује.

(3) Својство учесника у поступку, с правним дејством у одређеној правној ствари, суд може изузетно признати и оним облицима удруживања који немају својство правног лица и за која није посебним прописима одређено да могу бити учесници у ванпарничном поступку ако испуњавају услове предвиђене одредбама Закона о парничном поступку, и ако се предмет ванпарничне ствари непосредно на њих односи.

Члан 4

(1) У ванпарничном поступку суд по службеној дужности посебно води рачуна и предузима мере ради заштите права и правних интереса малолетника о којима се родитељи не старају, као и других лица која нису у могућности да се сама брину о заштити својих права и интереса.

(2) Кад се у поступку одлучује о правима и правним интересима малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће обавестити орган старатељства о покретању поступка, позивати га на рочишта и достављати му поднеске учесника и одлуке против којих је дозвољен правни лек, без обзира да ли орган старатељства учествује у поступку.

(3) Кад сматра да је то потребно, суд ће позвати орган старатељства да учествује у поступку и одредити му рок у коме може пријавити своје учешће. Док не истекне овај рок суд ће застати са поступком, али орган старатељства може своје право да учествује у поступку користити и после протека тог рока.

Члан 5

Орган старатељства који учествује у поступку, и кад законом није овлашћен да покреће поступак, овлашћен је да предузима све радње у поступку ради заштите права и правних интереса малолетника и других лица под посебном друштвеном заштитом, а нарочито да износи чињенице које учесници нису навели да предлаже извођења доказа и да изјављују правне лекове.

Члан 6

У ванпарничном поступку суд може поставити привременог заступника сваком учеснику у поступку кад за то постоје услови предвиђени одредбама Закона о парничном поступку.

Члан 7

Суд може дозволити да учесник, који нема пословне способности, поред радњи на које је законом овлашћен, ради остварења својих права и правних интереса, предузима и друге радње у поступку, ако сматра да је у стању да схвати значење и правне последице тих радњи.

Члан 8

(1) У ванпарничним стварима које се односе на лично стање учесника (статусне ствари), као и у другим ванпарничним стварима које се односе на права и правне интересе са којима учесници не могу располагати, они се у поступку пред судом не могу одрећи свог захтева, признати захтев противника, нити закључити судско поравнање.

(2) У поступку из става 1 овог члана суд може да утврђује и чињенице које учесници нису изнели, као и чињенице које међу учесницима нису спорне, ако су важне за доношење одлуке.

Члан 9

У поступку у коме се одлучује о статусним стварима јавност је искључена.

Члан 10

У ванпарничном поступку нема мировања поступка.

Члан 11

(1) Суд одлучује о захтевима учесника на основу расправе на рочишту само у случајевима кад је то овим или другим законом одређено, или кад оцени да је одржавање рочишта потребно ради разјашњења или утврђивања одлучних чињеница или сматра да је због других разлога одржавање рочишта целисходно.

(2) Изостанак појединих учесника са рочишта не спречава суд да даље поступа, ако у појединим случајевима законом није друкчије одређено.

(3) Саслушање учесника у поступку може се извршити и у одсуству других учесника.

(4) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права одлука се увек доноси на основу расправе на рочишту.

Члан 12

(1) Предлог за покретање ванпарничног поступка може се повући до доношења првостепене одлуке. Предлог поднет од више лица повлачи се њиховом сагласном изјавом, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Предлог се може повући и доцније све док поступак није правноснажно завршен, ако се тиме не вређају права других учесника на које се одлука односи или ако остали учесници на то пристану.

(3) Ако је предлог повучен после доношења првостепене одлуке, првостепени суд ће одлуку укинути.

(4) Сматраће се да је предлог повучен кад предлагач не дође на рочиште или се не одазове на позив суда ради саслушања, ако је био уредно позван, а не постоје опште познате околности које су га спречиле да дође у суд. Оправдане разлоге изостанка суд може уважити и без изјашњавања осталих учесника све док им не упути обавештење о повлачењу предлога.

(5) У случајевима из ст. 1 и 4 овог члана, други учесници који су законом овлашћени да покрену поступак могу предложити да се поступак настави. Предлог за настављање поступка може се поднети у року од 15 дана од дана пријема обавештења о повлачењу предлога.

Члан 13

(1) У статусним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју има пребивалиште лице у чијем интересу се поступак води, а ако нема пребивалиште, суд на чијем подручју то лице има боравиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У другим ванпарничним стварима месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(3) Кад се ванпарнична ствар односи на непокретности, искључиво је надлежан суд на чијем подручју се налази непокретност, а ако се непокретност налази на подручју више судова надлежан је сваки од тих судова.

Члан 14

(1) У ванпарничном поступку суд се може по службеној дужности огласити месно ненадлежан најкасније на првом рочишту, а ако рочиште није одржано, до предузимања прве радње коју је учесник предузео по позиву суда.

(2) Ако се у току поступка измене околности на којима је заснована месна надлежност суда, суд који води поступак може предмет уступити суду који је према измењеним околностима месно надлежан, ако је очигледно да ће се пред тим судом поступак лакше спровести, или ако је то у интересу лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Кад се предмет уступа другом суду у интересу лица под посебном друштвеном заштитом, суд ће пре уступања предмета позвати орган старатељства да у одређеном року да своје мишљење о целисходности уступања. Ако орган старатељства у остављеном року не достави мишљење, суд ће поступити према околностима случаја, водећи рачуна о интересима лица под посебном друштвеном заштитом.

Члан 15

Учесници могу споразумом мењати месну надлежност суда само кад је то за поједине ванпарничне ствари овим или другим законом дозвољено.

Члан 16

(1) До доношења одлуке о главној ствари суд ће посебном одлуком обуставити ванпарнични поступак, ако утврди да би поступак требало спровести по правилима парничног поступка. Поступак ће се по правноснажности те одлуке спровести по правилима парничног поступка пред надлежним судом.

(2) Радње које је спровео ванпарнични суд (увиђај, вештачење, саслушање сведока и др.) поново ће се извести, ако је при њиховом ранијем извођењу учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка.

Члан 17

(1) У ванпарничном поступку у првом степену поступа судија појединац, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У стамбеним стварима у којима се решава о станарском праву или о појединим овлашћењима која чине садржину станарског права првостепени суд одлучује у већу састављеном од једног судије и двојице судија поротника.

(3) Поједине радње у поступку може да преузима судијски помоћник у суду кад је то овим или другим законом одређено. Записник о тим радњама потписују судијски помоћник и записничар који је саставио записник.

Члан 18

(1) У ванпарничном поступку одлуке се доносе у облику решења.

(2) Решење против кога је дозвољена посебна жалба и решење другостепеног суда, мора бити образложено.

Члан 19

Жалба против решења донесеног у првом степену може се изјавити у року од 15 дана од дана достављања преписа решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 20

(1) Жалба задржава извршење решења, ако овим или другим законом није друкчије одређено, или ако суд друкчије не одлучи.

(2) Суд може из важних разлога одлучити да жалба не задржава извршење решења.

(3) У случају из става 2 овог члана, кад је потребно да се заштите права малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом, суд може по службеној дужности, а ради заштите права других учесника по њиховом предлогу, одредити да се положи обезбеђење у готовом новцу. Кад то посебне околности случаја захтевају давање обезбеђења може се одредити и у другом облику.

Члан 21

(1) Првостепени суд може поводом жалбе, сам новим решењем преиначити или укинути своје раније решење, ако се тиме не вређају права других учесника која се заснивају на том решењу.

(2) Ако првостепени суд не преиначи, односно не укине своје решење, жалбу, заједно са списима, доставиће другостепеном суду на решавање без обзира да ли је жалба поднесена у законом одређеном року.

(3) Другостепени суд може из важних разлога одлучити и о неблаговремено поднесеној жалби, ако се тиме не вређају права других лица која се заснивају на том решењу.

Члан 22

(1) Кад одлука суда зависи од претходног решења питања да ли постоји неко право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или други надлежни орган (претходно питање), суд може сам решити то питање, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) Одлука суда о претходном питању има правно дејство само у ванпарничном поступку у коме је то питање решено.

Члан 23

(1) Ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Суд ће упутити на парницу, односно на поступак пред управним органом оног учесника чије право сматра мање вероватним, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 24

(1) Ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана, покрене парницу, односно поступак пред управним органом ванпарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка.

(2) Ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу, односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу, односно на поступак пред управним органом.

Члан 25

(1) Кад се решењем суда мења лични или породични статус учесника или његова права и дужности, правне последице решења настају кад оно постане правноснажно.

(2) Суд може одлучити да правне последице решења настају пре правноснажности, ако је то потребно ради заштите малолетника или других лица под посебном друштвеном заштитом.

(3) Правноснажно решење којим се мења лични или породични статус учесника без одлагања се доставља матичару надлежном за вођење матичне књиге рођених за то лице.

Члан 26

Правноснажност решења, донесеног у ванпарничном поступку, не спречава учеснике да свој захтев о коме је решењем одлучено остварују у парници или у поступку пред управним органом, кад им је то право признато овим или другим законом.

Члан 27

(1) У поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право против правноснажног решења другостепеног суда ревизија је дозвољена ако овим или другим законом није друкчије одређено.

(2) У поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 28

(1) О трошковима поступка у статусним стварима суд одлучује слободно, водећи рачуна о околностима случаја и о исходу поступка, с тим што се у погледу трошкова поступка који су проузроковани учешћем органа старатељства у поступку примењују одредбе Закона о парничном поступку о трошковима поступка у коме јавни тужилац учествује као странка.

(2) У ванпарничним стварима које се односе на имовинска права учесника, учесници сносе трошкове на једнаке делове, али ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у имовинском праву о коме се одлучује суд ће према сразмери тог удела одредити колики ће део трошкова сносити сваки од учесника.

(3) У ванпарничним стварима из става 2 овог члана суд може одлучити да све трошкове поступка сноси учесник у чијем интересу се поступак води, односно учесник који је искључиво својим понашањем дао повод за покретање поступка.

Члан 29

(1) По предлогу за понављање поступка претходно ће се поступити као по неблаговремено поднесеној жалби, ако постоје услови из члана 21 овог закона да другостепени суд одлучи и о основаности неблаговремено поднесене жалбе. Уколико другостепени суд нађе да ти услови не постоје вратиће предмет првостепеном суду ради поступања по предлогу.

(2) Против решења којим је поступак правноснажно завршен, предлог за понављање поступка не може се поднети ако је учеснику овим или другим законом признато право да свој захтев о коме је решењем одлучено остварује у парници или у поступку пред управним органом.

Члан 30

(1) По одредбама првог дела овог закона поступа се у свим питањима која посебним поступцима садржаним у овом закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања.

(2) У ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Члан 30а

(1) Суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка за који је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени овим законом.

(2) Суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступака у статусним и породичним стварима, спровођење поступка за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, вођење јавних књига и регистара за које је законом предвиђено да их води суд, састављање исправа за које је овим или посебним законом предвиђена искључива надлежност суда и спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе.

(3) Суд одлучује о целисходности поверавања јавном бележнику да спроводи поједине поступке и да предузима поједине процесне радње из судске надлежности.

Члан 30б

(1) Решење којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње доноси судија којем је додељен предмет.

(2) Против решења којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње није дозвољена жалба.

Члан 30в

(1) Решење о одређивању јавног бележника којем се упућује поверени предмет доноси председник суда, који је по закону надлежан да спроведе поступак, односно да предузме поједину процесну радњу.

(2) Предмет се може упутити јавном бележнику чије се службено седиште налази на подручју тог суда.

(3) Ако на подручју суда службено седиште има више јавних бележника, суд је дужан да им предмете додељује равномерно, према азбучном реду њихових презимена.

(4) Ако је неки јавни бележник променио презиме или ако је принцип азбучног реда нарушен зато што је јавни бележник оправдано одбио да прихвати поверени посао, први следећи предмет поверава се оном јавном бележнику којем је додељено најмање предмета.

Члан 30г

(1) Јавни бележник је дужан да прихвати посао који му је поверен.

(2) Јавни бележник може одбити да спроведе поступак који му је поверен, односно да предузме процесну радњу која му је поверена када постоји разлог за његово искључење, односно изузеће или нека друга околност која га објективно спречава да прихвати поверени посао.

(3) О оправданости разлога за одбијање повереног посла одлучује суд који је донео решење о поверавању посла.

(4) Ако суд процени да постоји оправдан разлог за одбијање повереног посла, наређује јавном бележнику да врати списе предмета који му је поверен у року од седам дана.

Члан 30д

(1) Јавни бележник је дужан да поступа по правилима која важе за поступак који му је поверен.

(2) Постојање разлога за искључење, односно изузеће јавног бележника и његова дужност да чува службену тајну цене се према правилима поступка чије спровођење му је поверено.

(3) Приликом спровођења поступка, односно процесне радње која му је поверена јавни бележник је овлашћен да прибавља потребне податке и исправе од других надлежних органа, а поднесци којима то тражи ослобођени су плаћања такса.

Члан 30ђ

(1) Решењем којим поверава јавном бележнику спровођење поступка или предузимање процесне радње суд одређује рок у којем мора обавити поверени посао.

(2) Ако јавни бележник не може да обави поверен посао у остављеном року дужан је да о томе без одлагања обавести суд и учеснике.

(3) Обавештење мора да садржи разлоге због којих поверени посао не може да се обави у остављеном року.

(4) Пошто прими обавештење, суд доноси одлуку да јавном бележнику остави накнадни рок за обављање повереног посла, да посао повери другом јавном бележнику или да сам спроведе поступак, односно поједину процесну радњу.

Члан 30е

(1) Суд који је јавном бележнику поверио спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње врши надзор над његовим радом.

(2) На захтев суда који му је поверио посао јавни бележник је дужан да му преда на увид све списе предмета и поднесе писмени извештај о свом раду.

Члан 30ж

(1) Суд доноси решење о одузимању повереног посла јавном бележнику који ради на штету странака, ствара им сувишне трошкове, неоправдано одуговлачи поступак или када то налажу други оправдани разлози.

(2) Против решења о одузимању повереног посла није дозвољена жалба.

(3) Решењем о одузимању повереног посла суд наређује јавном бележнику да прекине сваки рад на предмету и да му достави све списе предмета.

(4) Решење о одузимању повереног посла суд доставља: јавном бележнику, учесницима у поступку, дисциплинском тужиоцу Јавнобележничке коморе и министру надлежном за послове правосуђа.

Члан 30з

Решење које је јавни бележник донео као повереник суда може се нападати правним лековима под истим условима и по истим правилима као да га је донео суд.

Члан 30и****

(Престао да важи)

Други део

ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

И УРЕЂЕЊЕ ЛИЧНИХ СТАЊА

Глава прва

ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ

Члан 31

(1) У овом поступку суд испитује да ли су се стекли законски услови за лишење пословне способности пунолетног лица, одлучује о мери лишења пословне способности, одређује време за које ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере и одлучује о враћању пословне способности када престану разлози за лишење пословне способности.

(2) Поступак за лишење, као и поступак за враћање пословне способности хитан је.

Члан 32

(1) Поступак за лишење пословне способности суд покреће по службеној дужности, као и на предлог органа старатељства, супружника, ванбрачног партнера, детета или родитеља лица које треба лишити пословне способности.

(2) Поступак се покреће и по предлогу деде, бабе, брата, сестре, као и унука, ако са тим лицем живе у породичној заједници.

(3) Предлог за покретање поступка може да стави и само лице које треба лишити пословне способности, ако може да схвати значење и правне последице свог предлога.

Члан 33

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којима се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо орган старатељства, предлог мора да садржи и податке из којих произилази овлашћење за покретање поступка.

Члан 34

(1) Ако лице, према којем је покренут поступак за лишење пословне способности, има непокретну имовину, суд ће без одлагања известити орган који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ради забележбе поступка.

(2) О покретању поступка обавештава се и матичар који води матичну књигу рођених за то лице.

Члан 35

(1) У овом поступку суд одлучује на основу расправе на рочишту.

(2) На рочиште се позивају, поред органа старатељства, лице према коме се поступак води, његов старалац, односно привремени заступник и предлагач.

Члан 36

(1) Суд ће лично саслушати лице према коме се поступак води, а ако се исто налази у здравственој установи, саслушаће се обавезно у тој установи, где ће се одржати и рочиште.

(2) Суд уважава мишљење и ставове лица према коме се поступак води, у мери у којој је то могуће с обзиром на стање његовог менталног здравља.

(3) Суд може одустати од саслушања лица према коме се поступак води, само ако би то могло да буде штетно по његово здравље или ако саслушање уопште није могуће с обзиром на душевно или физичко стање тог лица.

Члан 37

Суд је дужан да саслуша стараоца, односно привременог заступника, предлагача и друга лица која могу да дају потребна обавештења о животу и о понашању лица према коме се поступак води и о другим важним околностима. По потреби, суд ће податке о тим чињеницама прибавити од правних и других лица, која тим подацима располажу.

Члан 38

(1) Лице према коме се поступак за лишење пословне способности води мора бити прегледано од најмање два лекара одговарајуће специјалности, који ће дати налаз и мишљење о стању менталног здравља и способности тог лица за расуђивање.

(2) Вештачење се врши у присуству судије, сем када се обавља у стационарној здравственој установи.

(3) Суд може решењем одредити да лице према коме се води поступак, привремено али најдуже 30 дана, буде смештено у одговарајућу здравствену установу, ако је то по мишљењу лекара неопходно да се утврди стање његовог менталног здравља, осим ако би тиме могле наступити штетне последице по његово здравље.

Члан 39

(1) Против решења о смештају у здравствену установу могу изјавити жалбу лице према коме се поступак води и његов старалац, односно привремени заступник у року од три дана од достављања преписа решења.

(2) Лице према коме се поступак води може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља.

(3) Жалба задржава извршење решења, ако суд из оправданих разлога, другачије не одлучи.

(4) Суд ће жалбу са списима без одлагања доставити другостепеном суду, који је дужан одлучити у року од три дана од дана пријема жалбе.

Члан 40

(1) Кад нађе да постоје услови за лишење пословне способности, суд ће лице према коме се поступак води лишити пословне способности потпуно или делимично.

(2) У решењу којим је одлучио о лишењу пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(3) У решењу којим се лице делимично лишава пословне способности, суд је дужан да на основу резултата медицинског вештачења одреди врсту послова које то лице може самостално предузимати поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 40а

(1) Против решења о лишењу пословне способности, лице које је лишено пословне способности може изјавити жалбу без обзира на стање свог менталног здравља у року од осам дана од дана када му је решење достављено.

(2) Другостепени суд је дужан да о жалби одлучи у року од осам дана од дана када му је жалба достављена.

Члан 41

(1) Суд може одложити доношење решења о делимичном лишењу пословне способности због злоупотребе алкохола или других опојних средстава, ако се основано може очекивати да ће се лице, према коме се води поступак, уздржати од злоупотребе алкохола или других опојних средстава.

(2) Суд ће одложити доношење решења из става 1 овог члана ако се то лице по својој иницијативи или по предлогу суда подвргне лечењу у одређеној здравственој установи.

(3) Суд може да одложи доношење решења о лишењу пословне способности за време од шест до 12 месеци.

(4) Решење може да се опозове ако лице прекине лечење или буде отпуштено из здравствене установе због нарушавања реда.

Члан 42

(1) Када истекне време проверавања, суд по службеној дужности испитује да ли и даље постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако утврди да и даље постоје разлози за лишење пословне способности суд доноси решење којим утврђује да не постоје услови за враћање пословне способности.

(3) У решењу којим је утврдио да не постоје услови за враћање пословне способности суд одређује рок у коме ће се проверити да ли постоје разлози за даље трајање изречене мере, а који не може бити дужи од три године.

(4) Ако утврди да су престали разлози због којих је лице лишено пословне способности, суд доноси решење о враћању пословне способности.

Члан 42а

(1) Ако утврди да се стање менталног здравља лица потпуно лишеног пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд одређује делимично лишење пословне способности.

(2) Ако утврди да се стање менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности погоршало тако да су се стекли законски услови за потпуно лишење пословне способности, суд одређује потпуно лишење пословне способности.

(3) Суд је дужан да, у складу са утврђеним променама стања менталног здравља лица делимично лишеног пословне способности, повећа, односно смањи обим послова које оно може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 42б

(1) Суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона, доноси решење о враћању пословне способности пре него што истекне време проверавања ако утврди да више не постоје разлози због којих је лице лишено пословне способности.

(2) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је потпуно лишено пословне способности толико поправило да је довољно и делимично лишење пословне способности, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона одређује делимично лишење пословне способности.

(3) Ако пре него што истекне време проверавања утврди да се стање менталног здравља лица које је делимично лишено пословне способности променило, суд по службеној дужности или на предлог органа старатељства и лица из члана 32. овог закона доноси решење којим повећава, односно смањује обим послова које лице делимично лишено пословне способности може самостално да предузима поред послова на које је законом овлашћено.

Члан 43

У поступку враћања пословне способности сходно се примењују одредбе ове Главе о лишењу способности.

Члан 44

Правноснажно решење о лишењу, као и решење о враћању пословне способности, суд ће доставити матичару ради уписа у матичну књигу рођених за то лице, органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности ако лице на које се решење односи има непокретност, као и органу старатељства.

Чл. 45-55***

(Престало да важи)

Глава трећа

ПРОГЛАШЕЊЕ НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО И ДОКАЗИВАЊЕ СМРТИ

Члан 56

У овом поступку суд одлучује о проглашењу несталог лица за умрло и утврђује смрт лица за које о чињеници смрти нема доказа предвиђених законом.

Члан 57

(1) За умрло може се огласити лице:

а) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло седамдесет година;

б) о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу;

в) које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за шест месеци од дана престанка опасности;

г) које је нестало у току рата у вези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељства.

(2) Рокови из тач. а) и б) рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив.

Члан 58

Предлог за проглашење несталог лица за умрло може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац.

Члан 59

(1) Предлог мора да садржи чињенице на којима се заснива, као и доказе којим се те чињенице утврђују или чине вероватним.

(2) Ако поступак није покренуо јавни тужилац, предлог мора да садржи и податке из којих произилазе правни интерес предлагача за проглашење несталог лица за умрло.

Члан 60

(1) Суд, по пријему предлога, на погодан начин проверава да ли су испуњене основне претпоставке за покретање поступка. Ако на основу података у предлогу или извршене провере оцени да су те претпоставке испуњене, одредиће несталом лицу стараоца и о томе обавестити орган старатељства или ће позвати орган старатељства да му у одређеном року постави стараоца за заступање у поступку.

(2) Старалац је дужан да прикупља доказе о нестанку односно животу несталог лица и да их предлаже суду, а и сам суд ће по службеној дужности прибавити и извести доказе ради утврђивања чињенице да ли је нестало лице и кад умрло или је у животу.

Члан 61

(1) Ако суд оцени да су испуњене основне претпоставке за покретање поступка, издаје оглас у коме ће навести битне околности случаја, позвати нестало лице, као и сваког другог ко ма шта зна о његовом животу да то без одлагања јави суду, и указати да ће суд по истеку три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије” одлучити о предлогу.

(2) Оглас се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и на огласној табли суда, а објавиће се на уобичајен начин и у месту у коме је нестало лице имало своје последње пребивалиште, односно боравиште.

Члан 62

Ако предлагач по налогу суда у одређеном року не положи износ потребан за објављивање огласа сматраће се да је предлог повучен, осим ако је предлог поднео јавни тужилац.

Члан 63

(1) По протеку рока од три месеца од објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако се нестали не јави и нема трага да је у животу, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и стараоца несталог лица и извешће потребне доказе.

(2) Ако утврди да је испуњен неки од услова из члана 57 овог закона и да резултати целокупног поступка поуздано указују да нестало лице није живо, суд ће донети решење којим ће прогласити да је то лице умрло.

Члан 64

(1) У решењу којим се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог.

(2) Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57 овог закона.

Члан 65

Правноснажно решење о проглашењу несталог лица за умрло доставиће се матичару ради уписа у матичну књигу умрлих, суду надлежном за вођење оставинског поступка, органу старатељства и органу који води земљишну или другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ако је лице проглашено за умрло имало непокретности.

Члан 66

Ако се лице проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, пошто утврди његов идентитет, без даљег поступка своје решење о проглашењу тог лица за умрло укинути.

Члан 67

(1) Ако по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло суд на било који начин сазна да је нестало лице живо, по службеној дужности покренуће и спровести поступак ради укидања тог решења.

(2) Суд ће овај поступак спровести и по предлогу органа и лица из члана 58 овог закона.

Члан 68

Ако се по доношењу решења о проглашењу несталог лица за умрло сазна да је нестало лице умрло неког другог дана, а не оног који се по решењу има сматрати као дан смрти, суд ће на предлог сваког лица које има непосредни правни интерес и јавног тужиоца спровести поступак и у погледу датума смрти изменити своје раније решење.

Члан 69

(1) О покретању поступка за укидање или измену решења о проглашењу несталог лица за умрло, суд ће обавестити надлежни орган старатељства и оставински суд пред којим је у току поступак расправљања заоставштине тог лица.

(2) Ако је заоставштина правноснажно расправљена, а обухватала је и непокретности, суд ће наредити забележбу поступка за укидање, односно измену решења о проглашењу несталог лица за умрло у земљишној или другој јавној књизи о евиденцији непокретности.

(3) Кад суд на основу изведених доказа одбије предлог за укидање, односно измену донетог решења о проглашењу несталог лица за умрло, обавестиће о томе надлежни орган старатељства, суд који расправља заоставштину и орган који води земљишну, односно другу јавну књигу о евиденцији непокретности, ради брисања извршене забележбе поступка.

Члан 70

Ако смрт неког лица не може да се докаже исправом предвиђеном Законом о матичним књигама, свако лице које има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац, могу поднети предлог суду да решењем утврди смрт тог лица.

Члан 71

У поступку за доказивање смрти сходно ће се применити одредбе ове главе о проглашењу несталог лица за умрло, с тим што огласни рок не може бити краћи од 15 ни дужи од 30 дана.

Глава трећа а

УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА

Члан 71а

(1) Лице које није уписано у матичну књигу рођених, а време и место свог рођења не може да докаже на начин предвиђен прописима којима се уређује вођење матичних књига, може суду поднети предлог за утврђивање времена и места рођења (доказивање рођења).

(2) Поред лица чије се рођење доказује, поступак за утврђивање времена и места рођења може покренути свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и орган старатељства.

Члан 71б

За утврђивање времена и места рођења месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

Члан 71в

(1) Предлог за утврђивање времена и места рођења мора да садржи податке о имену и презимену лица чије се рођење доказује, његовом полу, времену и месту његовог рођења ако је познато, као и доказе којима се те чињенице могу утврдити или учинити вероватним.

(2) Ако постоје, у предлогу за утврђивање времена и места рођења треба навести и друге чињенице које могу олакшати суду да утврди време и место рођења (подаци о родитељима и другим блиским сродницима лица чије се рођење доказује, његовом супружнику, школовању, запослењу, промени боравишта и сл.).

(3) Предлог за утврђивање времена и места рођења који није поднело лице чије се рођење доказује, нити орган старатељства, мора да садржи чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71г

(1) Пошто прими предлог за утврђивање времена и места рођења, суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује да провере да ли у њиховим евиденцијама постоје подаци о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује и да о томе доставе извештај у року који не може бити дужи од 30 дана.

(2) Ако процени да је то целисходно, суд налаже и другим органима и установама које воде евиденције о физичким лицима да му пруже потребна обавештења.

(3) Ако суду не буде достављен извештај у остављеном року, сматра се да о лицу чије се рођење доказује нема података у евиденцијама органа којима је наложено да изврше проверу.

(4) Ако има наговештаја да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, суд доноси решење о застоју поступка док не прибави потребна обавештења од надлежних органа стране државе у складу с правилима о међународној правној помоћи.

Члан 71д

(1) Пошто прими извештај, односно кад протекне рок за достављање извештаја, суд заказује рочиште на које позива предлагача и лице чије се рођење доказује и изводи потребне доказе.

(2) Да би утврдио време и место рођења лицу чије се рођење доказује суд мора да саслуша најмање два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу с фотографијом.

(3) Суд може одредити да лекар одговарајуће специјалности прегледа лице чије се рођење доказује и дâ налаз и мишљење о његовој старости.

Члан 71ђ

Решење којим се утврђује време и место рођења садржи: име и презиме лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке о његовим родитељима ако су познати.

Члан 71е

Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење доказује, сматра се да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часова оне године за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно година његовог рођења.

Члан 71ж

Ако суд не може да утврди где је рођено лице чије се рођење доказује, као место рођења сматра се седиште града, односно општине за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно место рођења, а ако се место рођења не може утврдити на такав начин, сматра се да је лице чије се рођење доказује рођено у месту где је нађено, односно где је имало боравиште у време подношења предлога за утврђивање времена и места рођења.

Члан 71з

(1) Решење о времену и месту рођења суд је дужан да донесе у року од 90 дана од дана подношења предлога, а тај рок може бити продужен највише за 60 дана само ако је донето решење о застоју поступка зато што су постојали наговештаји да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави.

(2) Против решења о времену и месту рођења може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања.

(3) О жалби на решење о времену и месту рођења веће вишег суда одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Члан 71и

У поступку за утврђивање времена и места рођења предлагач је ослобођен плаћања такса и других трошкова поступка, а трошкови вештачења у том поступку исплаћују се из средстава суда.

Члан 71ј

Правноснажно решење о времену и месту рођења првостепени суд доставља надлежном матичару у року од осам дана од дана правноснажности, ради уписа чињенице рођења у матичну књигу рођених.

Члан 71к

(1) Правноснажност решења о времену и месту рођења не утиче на право овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични статус лица чије је рођење доказано.

(2) Орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије није везан правноснажним решењем о времену и месту рођења.

Члан 71л

(1) Ако се накнадно утврди да је лице чије се рођење доказује већ уписано у матичну књигу рођених, суд који је донео решење о времену и месту рођења по службеној дужности покреће и спроводи поступак ради стављања ван снаге тог решења.

(2) Правноснажно решење о стављању ван снаге решења о времену и месту рођења првостепени суд у року од осам дана од дана правноснажности доставља надлежном матичару.

Члан 71љ

Ако учесник у поступку за утврђивање времена и места рођења сазна за нове чињенице или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло другачије да се утврди време и место рођења, или постоје други услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се понављати поступак за утврђивање времена и места рођења, већ учесник своја права може да оствари у парничном поступку.

ИИ УРЕЂЕЊЕ ПОРОДИЧНОГ ОДНОСА

Глава четврта

ПРОДУЖЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Члан 72

(1) У овом поступку суд одлучује о продужењу родитељског права после пунолетства детета, кад за то постоје законом одређени разлози.

(2) Поступак за продужење родитељског права је хитан, а покреће се на предлог законом овлашћених лица, односно органа.

(3) Дете у поступку заступа посебан старалац, одређен од суда или органа старатељства.

Члан 73

(1) У овом поступку суд по службеној дужности испитује да ли су се стекли законски услови за продужење родитељског права, одређује време после којег се проверава да ли и даље постоје разлози за трајање изречене мере и одлучује о престанку продуженог родитељског права.

(2) Одлука о предлогу за продужење родитељског права доноси се на основу расправе на рочишту на које се позивају: орган старатељства, дете, старалац детета и његови родитељи, без обзира да ли су они покренули поступак. Родитељи се у том поступку обавезно саслушавају, а орган старатељства дужан је да да мишљење о целисходности продужења родитељског права.

(3) Душевно стање и способност детета утврђује се на начин одређен у члану 38 овог закона.

Члан 74

Одредбе овог закона о лишењу и враћању пословне способности сходно се примењују на поступак за продужење родитељског права, поступак који суд спроводи када истекне време проверавања, као и на поступак по предлогу законом овлашћених лица и органа за доношење решења о престанку продуженог родитељског права, уколико овим или другим законом није друкчије одређено.

Чл. 75-78**

(Престало да важи)

Глава шеста

ДАВАЊЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТУПАЊЕ У БРАК

Члан 79

У овом поступку суд одлучује о дозволи за закључење брака између одређених лица кад се због законом прописаних услова пуноважан брак између њих може закључити само на основу дозволе суда.

Члан 80

(1) Поступак се покреће предлогом лица које не испуњава законом прописани услов за закључење пуноважног брака, а кад ни једно од лица која желе да закључе брак не испуњава прописани услов, поступак се покреће њиховим заједничким предлогом.

(2) За поступање по предлогу месно надлежан је суд на чијем подручју предлагач има пребивалиште или боравиште, а по заједничком предлогу суд на чијем подручју један од предлагача има пребивалиште или боравиште.

Члан 81

Предлог мора да садржи личне податке о лицима која желе да закључе брак, чињенице на којима се заснива и доказе о тим чињеницама. Ако је предлагач малолетан, предлог мора да садржи и податке о његовим родитељима.

Члан 82

(1) Кад је предлог поднело малолетно лице, суд ће на погодан начин испитати све околности које су од значаја за утврђење да ли постоји слободна воља и жеља малолетника да закључи брак, као и да ли је малолетно лице достигло телесну и душевну зрелост потребну за вршење права и дужности у браку.

(2) Суд ће прибавити мишљење здравствене установе, оствариће одговарајућу сарадњу са органом старатељства, саслушаће подносиоца предлога, његове родитеље или стараоца, лице са којим малолетник намерава да закључи брак, а по потреби може да изведе и друге доказе и прибави друге податке. Ако оцени да је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница суд ће све или поједине доказе извести на рочишту. Неће се саслушати родитељ који је лишен родитељског права, а суд ће по слободној оцени одлучити да ли ће саслушати родитеља који без оправданих разлога не врши родитељско право.

(3) Суд ће, по правилу, саслушати малолетника без присуства осталих учесника.

(4) Суд је дужан да испита и лична својства, имовно стање и друге битне околности које се односе на лице са којим малолетник жели да закључи брак.

(5) По заједничком предлогу пунолетних лица, сродника по тазбини, односно усвојиоца и усвојеника, суд ће на погодан начин испитати оправданост предлога водећи рачуна о остваривању циљева брака и о заштити породице. Кад су заједнички предлог поднели усвојилац и усвојеник, суд ће претходно прибавити мишљење органа старатељства.

Члан 83

У решењу којим се дозвољава закључење брака суд ће навести лична имена лица између којих се дозвољава закључење брака.

Члан 84

Против решења којим се одбија предлог да се малолетном лицу дозволи закључење брака жалбу може да изјави само малолетник, и кад је поступак покренут заједничким предлогом.

Члан 85

(1) Заједнички предлог за дозволу за ступање у брак предлагачи могу да повуку до правноснажности решења.

(2) Сматраће се да је предлог повучен и кад од предлога одустане један од предлагача.

Члан 86

Против правноснажног решења другостепеног суда, донесеног у овом поступку, ревизија није дозвољена.

ИИИ ПОСТУПЦИ ЗА УРЕЂЕЊЕ ИМОВИНСКИХ ОДНОСА

Глава седма

РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ

1. Опште одредбе

Члан 87

У поступку за расправљање заоставштине суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права из заоставштине припадају наследницима, легатарима и другим лицима.

Члан 88

(1) За расправљање заоставштине месно је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште, односно боравиште (оставински суд).

(2) Ако оставилац у време смрти није имао ни пребивалиште ни боравиште на територији Републике Србије, надлежан је суд на чијем се подручју налази претежни део његове заоставштине.

Члан 89

(1) Поступак се покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло.

Члан 90

У поступку за расправљање заоставштине све изјаве и предлоге учесника, изузев изјава о одрицању од наслеђа, могу узимати на записник и судијски помоћници.

Члан 91

(1) Привремене мере за обезбеђивање заоставштине може наредити суд на чијем је подручју оставилац умро, као и суд на чијем се подручју налази имовина оставиоца.

(2) Ако су решењем одређене мере за обезбеђење заоставштине, а услед одлагања изазваних жалбом постоји опасност да се извршење ових мера осујети, суд ће одлучити да жалба не задржава извршење.

2. Претходне радње

Члан 92

(1) Кад је неко лице умрло или је проглашено за умрло, матичар који је надлежан да изврши упис смрти у матичну књигу умрлих дужан је да у року од 30 дана по извршеном упису достави оставинском суду извод из матичне књиге умрлих.

(2) Када прими извод из матичне књиге умрлих, оставински суд доноси решење којим поверава јавном бележнику да састави смртовницу.

(3) Састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравиште оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се службеном подручју налази заоставштина или њен претежан део.

(4) Јавни бележник је дужан да потпуну смртовницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решења којим му је поверено да саставља смртовницу.

(5) Ако јавни бележник није у могућности да прибави податке за састављање смртовнице, оставинском суду доставља смртовницу само са оним подацима којима располаже, износи разлоге због којих није могао да сачини потпуну смртовницу и наводи податке који би могли да послуже суду за проналажење наследника и имовине умрлог.

Члан 93

(1) Смртовница се саставља на основу података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу.

(2) Смртовница се саставља и у случају кад умрли није оставио никакве имовине.

Члан 94

(1) Ако је оставинском суду достављена непотпуна смртовница, суд може, према околностима, одлучити да сам састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда.

(2) Суд може, кад је то целисходно, сам саставити смртовницу и кад је изводом из матичне књиге умрлих или другом јавном исправом доказана смрт неког лица или његово проглашење за умрло.

Члан 95

(1) У смртовницу се уносе ови подаци: лично име умрлог, лично име једног од његових родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; дан, месец и година, место и по могућности час смрти; место у коме је умрли имао пребивалиште, односно боравиште; лично име, датум рођења, занимање, пребивалиште, односно боравиште супружника умрлог и брачне, ванбрачне и усвојене деце; лично име, датум рођења и пребивалиште, односно боравиште осталих сродника који би могли бити позвани на наслеђе на основу закона, као и лица која су позвана на наслеђе на основу тестамента; приближна вредност непокретне имовине и посебно приближна вредност покретне имовине умрлог.

(2) По могућности, у смртовници ће се навести: место где се налази имовина коју је умрли оставио; да ли има имовине за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи; да ли има готовог новца, хартија од вредности, драгоцености, штедних књижица или неких других важних исправа; да ли је умрли оставио дугова и колико; да ли је оставио писмени тестамент или уговор о доживотном издржавању или споразум о уступању или расподели имовине за живота и где се они налазе, а ако је умрли направио усмени тестамент онда лично име, занимање и боравиште сведока пред којим је усмени тестамент сачињен.

(3) У смртовници ће се посебно нагласити да ли се очекује рођење детета умрлог и да ли његова деца и супружник имају стараоца.

(4) Ако је пре оставиоца умро његов супружник, или које његово дете, или које друго лице које би могло бити позвано на наслеђе, у смртовници ће се назначити датум и место њихове смрти.

Члан 96

(1) Попис и процену имовине умрлог врши јавни бележник на основу одлуке суда.

(2) Приликом састављања смртовнице јавни бележник врши попис и процену заоставштине и без одлуке суда ако то тражи наследник или легатар.

(3) Суд доноси одлуку о попису и процени кад то захтевају наследници, легатари или повериоци умрлог.

(4) Суд по службеној дужности доноси одлуку о попису и процени када се не зна за наследнике или за њихово боравиште, кад су наследници лица која услед малолетства, душевне болести или других околности нису способна да се сама старају о својим пословима, кад заоставштину треба да наследи Република Србија или у другим оправданим случајевима.

Члан 97

(1) Попис ће обухватити: целокупну имовину која је била у поседу умрлог у време смрти, имовину која је припадала умрлом, а која се налази код другог лица са назначењем код кога се налази та имовина и по ком основу, као и имовину коју је држао умрли, а за коју се тврди да није његова својина.

(2) У попису имовине забележиће се потраживања и дугови умрлог.

Члан 98

(1) Покретне ствари пописују се по врсти, роду, броју, мери, тежини или појединачно.

(2) Непокретности се пописују појединачно са назначењем места где се налазе, културе земљишта и земљишно-књижних података, ако су познати.

(3) Када се пописује непокретност, зграда или део зграде која није уписана у јавну књигу, у записник о попису уносе се подаци о катастарској парцели на којој се зграда или део зграде налази и наводе се подаци из исправа којима се доказује ванкњижна својина.

(4) Приликом пописивања имовине истовремено ће се назначити вредност појединих покретних и непокретних ствари које улазе у заоставштину.

Члан 99

(1) Попис и процена врши се у присуству два пунолетна грађанина, а када је то потребно и уз суделовање вештака.

(2) Попису и процени може присуствовати свако заинтересовано лице.

Члан 99а

(1) Јавни бележник је дужан да записник о попису и процени имовине умрлог достави оставинском суду и сваком учеснику у поступку пописа и процене.

(2) Ако јавни бележник није пописао и проценио имовину умрлог, то може да учини судијски помоћник оставинског суда.

Члан 100

(1) Сваки учесник у поступку пописа и процене имовине умрлог може да поднесе приговор на извршени попис и процену у року од осам дана од дана када је примио записник о попису и процени.

(2) Ако учесници приговоре попису или процени имовине, суд може одредити да попис и процену изврши други јавни бележник или судијски помоћник.

(3) Ако попис имовине није извршен, суд може на основу података заинтересованих лица сам утврдити имовину која улази у заоставштину.

Члан 101

Кад се у заоставштини пронађу предмети за чије држање, чување или пријављивање постоје посебни прописи, са њима ће се после извршеног пописа поступити по тим прописима.

Члан 102

(1) Када постоје околности које налажу нарочиту опрезност, суд на чијем подручју је оставилац умро, суд на чијем подручју се налази заоставштина и јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице доносе по службеној дужности решење да се имовина или њен део предају на чување поузданом лицу, решење да се готов новац, драгоцености, хартије од вредности, штедне књижице и друге важне исправе предају на чување суду или јавном бележнику на чијем подручју се налазе, као и решење о печаћењу оставиочевог стана, појединих просторија у стану или других просторија које припадају оставиоцу (привремене мере за обезбеђење заоставштине).

(2) Привремене мере за обезбеђење заоставштине посебно се одређују када су наследници непознати или одсутни и када се утврди да ниједан од присутних наследника није способан да управља заоставштином, а нема законског заступника.

(3) Јавни бележник којем је поверено састављање смртовнице може одредити привремену меру за обезбеђење заоставштине док не преда смртовницу оставинском суду.

(4) Суд који је одредио привремену меру за обезбеђење заоставштине о томе обавештава оставински суд, који може ту меру изменити или ставити ван снаге.

(5) Одлуку којом се дозвољава да се скину печати са оставиочевих просторија може донети само оставински суд.

Члан 103

(1) Када је по овом закону потребно поставити привременог стараоца заоставштине, постављање ће извршити оставински суд.

(2) Пре постављања привременог стараоца суд ће по могућности, затражити мишљење у погледу личности стараоца од лица која су позвана на наслеђе.

Члан 104

Мере за обезбеђивање заоставштине може одредити оставински суд у току целог поступка за расправљање заоставштине.

3. Поступак са тестаментом

Члан 105

Орган који саставља смртовницу провериће да ли је после умрлог остао писмени тестамент или исправа о усменом тестаменту и тестамент који је завешталац оставио доставиће суду заједно са смртовницом.

Члан 106

(1) Кад суд утврди да је лице које је оставило тестамент умрло или да је проглашено за умрло, отвориће његов тестамент без повреде печата, прочитаће га и о томе саставити записник.

(2) Овако ће се поступити без обзира да ли је тестамент по закону пуноважан и без обзира да ли има више тестамената.

(3) Отварање и читање тестамента извршиће се у присуству два пунолетна грађанина, који могу бити и наследници.

(4) Проглашењу тестамента могу присуствовати наследници, легатари и друга заинтересована лица и тражити препис тестамента.

(5) Суд код кога се тестамент нађе или коме буде поднесен отвориће и прочитати тестамент иако је за расправљање заоставштине надлежан други суд или инострани орган.

Члан 107

(1) Записник о проглашењу тестамента садржи: колико је тестамената нађено, који датум носе и где су нађени; ко их је предао суду или састављачу смртовнице; који су сведоци присуствовали отварању и проглашењу тестамента; да ли је тестамент предат отворен или затворен и каквим је печатом био запечаћен и садржину тестамента.

(2) Ако је приликом отварања тестамента примећено да је печат повређен или да је у тестаменту нешто брисано, прецртано и исправљано, или ако се што друго сумњиво нађе мора се и то у записнику навести.

(3) Записник потписује судија записничар и сведоци.

(4) На проглашени тестамент суд ће ставити потврду о његовом проглашењу са назначењем датума проглашења, као и број и датуме осталих пронађених тестамената.

Члан 108

(1) Ако је умрли направио усмени тестамент и о томе постоји исправа коју су сведоци својеручно потписали, суд ће садржину ове исправе прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако такве исправе нема, сведоци пред којима је усмени тестамент изјављен, саслушаће се понаособ о садржини тестамента, а нарочито о околностима од којих зависи његова пуноважност, па ће се записник о саслушању ових сведока прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(3) Ако странка захтева да се сведоци усменог тестамента саслушају под заклетвом, или ако суд нађе да је такво саслушање потребно, одредиће рочиште за саслушање ових сведока, на које ће позвати предлагаче, а остала заинтересована лица само ако се тиме не би одуговлачио поступак.

Члан 109

(1) Ако је писмени тестамент нестао или је уништен независно од оставиочеве воље, а међу заинтересованим лицима нема спора о ранијем постојању тог тестамента, о облику у коме је састављен, о начину нестанка или уништења, као и о садржини тестамента, оставински суд ће саслушати сва заинтересована лица и по њиховим предлозима извести потребне доказе, па ће тај записник прогласити по одредбама које важе за проглашење писменог тестамента.

(2) Ако би заоставштину или њен део, кад не би било тестамента наследила Република Србија споразум заинтересованих лица о ранијем постојању тестамента, о његовом облику и садржини важи само уз сагласност надлежног јавног правобраниоца.

(3) Ако међу заинтересованим лицима има лица која нису способна сама да се старају о својим пословима, споразум из ст. 1 и 2 овог члана важи само уз сагласност органа старатељства.

Члан 110

(1) Записник о проглашењу тестамента са изворним писменим тестаментом, односно са исправом о усменом тестаменту или записником о саслушању сведока усменог тестамента, доставиће се оставинском суду, а суд који је тестамент прогласио задржаће њихов препис.

(2) Изворни писмени тестамент, исправа о усменом тестаменту, записник о саслушању сведока усменог тестамента, као и записник о садржини несталог или уништеног писменог тестамента чуваће се у оставинском суду одвојено од других списа а њихов оверени препис приложиће се списима.

4. Поступак оставинског суда по пријему смртовнице

Члан 110а

(1) Ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републике Србије, оставински суд може донети решење којим спровођење оставинског поступка поверава јавном бележнику.

(2) Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу.

Члан 111

Ако је оставилац одредио извршиоца тестамента, суд ће то овом саопштити и позвати га да у одређеном року изјави да ли се прима те дужности.

Члан 112

(1) Ако се очекује рођење детета које би било позвано на наслеђе, оставински суд ће о томе обавестити орган старатељства.

(2) Ако орган старатељства друкчије не одреди, о правима још нерођеног детета стараће се један од његових родитеља.

Члан 113

(1) Ако према подацима из смртовнице умрли није оставио имовину, оставински суд ће обуставити расправљање заоставштине.

(2) Суд ће тако поступити и у случају ако је умрли оставио само покретну имовину, а ни једно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа.

(3) Ако је суд обуставио поступак због тога што се заоставштина састоји само из покретне имовине, лица позвана на наслеђе задржавају право да траже расправљање заоставштине.

Члан 114

Кад се по одредби закона може тражити издвајање заоставштине од имовине наследника, суд ће на предлог овлашћених лица наредити то издвајање, примењујући при том сходно одредбе овог закона о привременим мерама за обезбеђење заоставштине.

5. Расправљање заоставштине

Члан 115

(1) За расправљање заоставштине суд ће одредити рочиште.

(2) У позиву на рочиште суд ће заинтересована лица обавестити о покретању поступка и постојању тестамента, ако постоји и позвати да одмах доставе суду писмени тестамент односно исправу о усменом тестаменту, ако се код њих налази или да назначе сведоке усменог тестамента.

(3) Суд ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву – да се претпоставља да се прихватају наслеђа, и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом не производи правно дејство.

(4) По покретању поступка за расправљање заоставштине, ако је умрли оставио тестамент, суд ће обавестити и на рочиште позвати сва лица која би могла по закону полагати право на наслеђе.

(5) Ако је умрли поставио извршиоца тестамента, суд ће и њега обавестити о покретању поступка.

Члан 116

(1) Ако се не зна да ли умрли има наследника суд ће огласом позвати лица која полажу права на наслеђе да се пријаве суду у року од године дана од објављивања огласа.

(2) Оглас ће се прибити на огласну таблу суда, објавити у “Службеном гласнику Републике Србије”, а по потреби и на други начин.

(3) На исти начин суд ће поступити ако је наследнику постављен привремени старалац због тога што је боравиште наследника непознато, а наследник нема пуномоћника, или због тога што се наследник или његов законски заступник, који немају пуномоћника, налази у иностранству, тако да се достављање није могло извршити.

(4) По истеку рока из става 1 овог члана, суд ће расправити заоставштину на основу изјаве постављеног стараоца и података којима суд располаже.

Члан 117

(1) У поступку за расправљање заоставштине суд ће расправити сва питања која се односе на заоставштину, а нарочито о праву на наслеђе, о величини наслеђеног дела и о праву на легат.

(2) О овим правима одлучује суд, по правилу, пошто од заинтересованих лица узме потребне изјаве.

(3) О правима лица која нису дошла на рочиште а уредно су позвана суд ће одлучити према подацима којима располаже, узимајући у обзир њихове писмене изјаве које стигну до доношења одлуке.

(4) Приликом расправљања заоставштине заинтересована лица могу давати изјаве без присуства других заинтересованих лица и није потребно да се у сваком случају тим лицима даје прилика да се изјасне о изјавама других заинтересованих лица.

(5) Ако суд посумња да је лице, које по закону полаже право на наслеђе, једини или најближи сродник умрлог, саслушаће лица за која сматра да би могла имати једнако или јаче право на наслеђе, а та лица позваће и огласом по одредбама члана 116 овог закона.

Члан 118

(1) Ако се наследник примио наслеђа или се одрекао наслеђа, мора изјаву о томе потписати он сам или његов заступник.

(2) Потпис на изјави о примању наслеђа или о одрицању од наслеђа, коју је писмено поднео суду, као и потпис на пуномоћју, морају бити оверени.

(3) Уз изјаву треба навести да ли се наследник прима, односно одриче дела који му припада по закону или на основу тестамента, или се изјава односи на нужни део.

(4) Изјаву о одрицању од наслеђа наследник може дати пред оставинским судом и пред сваким другим стварно надлежним судом. Ову изјаву са истим правним дејством наследник може дати и пред конзуларним представником или дипломатским представником Републике Србије који врши конзуларне послове.

(5) Приликом давања изјаве о одрицању наслеђа суд ће наследнике упозорити да се може одрећи наслеђа само у своје име.

Члан 119

(1) Суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да покрену парницу или поступак пред органом управе, ако су међу странкама спорне чињенице од којих зависи неко њихово право.

(2) Овако ће суд поступити ако су спорне чињенице од којих зависи право на наслеђе, а нарочито пуноважност или садржина тестамента или однос наследника и оставиоца на основу кога се по закону наслеђује; чињенице од којих зависи основаност захтева надживелог супружника и потомака оставиочевих који су живели са оставиоцем у истом домаћинству да им се из заоставштине издвоје предмети домаћинства, који служе за задовољавање свакодневних потреба; чињенице од којих зависи величина наследног дела, нарочито урачунавање у наследни део; чињенице од којих зависи основаност искључења нужних наследника или основаност разлога за недостојност; чињеница о томе да ли се неко лице одрекло од наслеђа.

(3) Ако у наведеним случајевима не постоји спор о чињеницама, већ се странке споре о примени права, оставински суд расправиће правна питања у поступку за расправљање заоставштине.

Члан 120

Ако међу странкама постоји спор о праву на легат или о другом праву из заоставштине, суд ће такође упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом, али неће прекидати расправљање заоставштине.

Члан 121

Ако се наследници споре било о чињеницама било о примени права, суд ће прекинути расправљање заоставштине и упутити странке да поведу парницу или поступак пред управним органом у овим случајевима: ако између наследника постоји спор о томе да ли нека имовина улази у заоставштину; ако између наследника постоји спор поводом захтева потомака оставиочевих који су са њим живели у заједници да им се из заоставштине издвоји део који одговара њиховом доприносу у повећању вредности оставиочеве имовине.

6. Решење о наслеђивању

Члан 122

(1) Кад суд утврди којим лицима припада право на наслеђе, огласиће та лица за наследнике решењем о наслеђивању.

(2) Ово решење мора да садржи: лично име умрлог, име једног од родитеља, занимање, датум рођења и држављанство умрлог, а за умрла лица која су била у браку и њихово презиме које су носили пре ступања у брак; означење непокретности са подацима из земљишних књига, као и означења покретних ствари са позивом на попис; лично име, занимање и пребивалиште наследника, однос наследника према оставиоцу – да ли наслеђује као законски или тестаментални наследник, а ако има више наследника и део у коме учествују у наслеђу; да ли је и колико право наследника одложено због недоспелог времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због неиспуњења услова, или је зависно од раскидног услова, односно налога, који се имају сматрати као раскидни услов, или ограничено правом плодоуживања и у чију корист; лично име, занимање и пребивалиште лица којима је припао легат, плодоуживање или које друго право из заоставштине са тачним назначењем тог права.

(3) Ако у поступку за расправљање заоставштине сви наследници споразумно предложе деобу и начин деобе, суд ће овај споразум унети у решење о наслеђивању.

Члан 123

(1) Решење о наслеђивању доставиће се свим наследницима и легатарима, као и другим лицима која су у току поступка истакла захтев из заоставштине.

(2) Правноснажно решење о наслеђивању доставиће се надлежном органу управе.

Члан 124

Кад буду поднети докази о извршењу и обезбеђењу обавезе које су наследнику наложене тестаментом у корист лица која нису способна да се сама старају о својим пословима или за постизање неке опште корисне сврхе, суд ће наредити да се у земљишну или другу јавну књигу изврше потребни уписи, као и да се овлашћеним лицима предају покретне ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 125

Кад је право наследника или легатара одложено због недоспелости времена или је ограничено на извесно време, или је одложено због још неиспуњеног услова или је зависно од раскидног услова, односно налога који се има сматрати као раскидни услов, суд ће по предлогу заинтересованог лица одредити привремене мере за обезбеђење односног дела заоставштине по одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уколико тестаментом није друкчије одређено.

Члан 126

(1) Ако наследници не оспоравају легат, суд може и пре доношења решења о наслеђивању, а на захтев легатара донети посебно решење о легату.

(2) У том случају сходно ће се примењивати одредбе о достављању правноснажног решења о наслеђивању надлежном органу управе, о уписима у земљишној књизи и о предаји покретних ствари које се налазе на чувању код суда.

Члан 127*

(Престао да важи)

7. Наследно-правни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању

Члан 128

Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе имовина, за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд неће поново расправљати заоставштину већ ће ову имовину новим решењем расподелити на основу раније донесеног решења о наслеђивању.

(2) Ако раније није расправљена заоставштина, суд ће расправити заоставштину само ако се пронађена имовина састоји из непокретности.

(3) Ако се пронађена имовина састоји из покретне имовине, суд ће расправити заоставштину само на захтев заинтересованих лица.

Члан 129

(1) Ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату пронађе тестамент суд ће га прогласити и доставити оставинском суду, а задржаће његов препис.

(2) Оставински суд неће поново расправљати заоставштину већ ће обавестити заинтересована лица о проглашењу тестамента и упозорити их да могу своја права на основу тестамента остварити у парничном поступку.

Члан 130

(1) Ако по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку.

(2) Ако се који од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд ће поступити на начин одређен у ставу 1 овог члана.

Члан 131

Када је расправљање заоставштине завршено правноснажним решењем о наслеђивању или решењем о легату, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се обновити поступак за расправљање заоставштине, већ странке своја права могу остварити у парничном поступку.

Глава осма

ОДРЕЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗА ЕКСПРОПРИСАНУ НЕПОКРЕТНОСТ

Члан 132

У овом поступку суд одређује накнаду за експроприсану непокретност кад корисник експропријације и ранији сопственик пред надлежним општинским органом управе нису закључили пуноважан споразум о накнади за експроприсану непокретност.

Члан 133

(1) Ако корисник експропријације и ранији сопственик не закључе споразум о накнади за експроприсану непокретност у року од два месеца од дана правноснажности решења о експропријацији, или ако јавни правобранилац оцени да је њихов споразум закључен на штету корисника јавних средстава, општински орган управе надлежан за имовинско-правне послове дужан је да правноснажно решење о експропријацији са списима без одлагања достави надлежном суду.

(2) Ако надлежни орган управе не поступи у смислу става 1 овог члана, Суд ће, на иницијативу учесника, сам затражити да му се правоснажно решење о експропријацији са списима достави.

Члан 134

(1) Поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност покреће се и води по службеној дужности.

(2) Овај поступак је хитан.

(3) Ако ранији сопственик експроприсане непокретности у току поступка умре или изгуби парничну способност, а нема пуномоћника или је његово боравиште непознато, суд ће му поставити привременог заступника и о томе без одлагања обавестити орган старатељства.

Члан 135

О накнади за експроприсану непокретност суд расправља и одлучује у већу састављеном од једног судије, као председника већа и двојице судија поротника.

Члан 136

(1) Суд ће одредити рочиште да би кориснику експропријације и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму, односно висини накнаде, као и о доказима о вредности непокретности који се прибављају по службеној дужности. Кад се по закону Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе сматра корисником експропријације, а експропријација је извршена за потребе другог правног лица, на рочиште се као учесник позива и то правно лице.

(2) Суд ће на рочишту извести и друге доказе које учесници предложе, ако нађе да су од значаја за одређивање накнаде, а по потреби одредиће и вештачење.

(3) Ако корисник експропријације није Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, а суд оцени да је споразум о накнади у поступку пред надлежним органом управе закључен на штету корисника јавних средстава, на рочиште се позива и јавни правобранилац.

Члан 137

(1) Пошто утврди све важне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим, односно висину накнаде.

(2) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју о облику и обиму, односно висини накнаде, суд ће своје решење засновати на њиховом споразуму, уколико нађе да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(3) Решење из става 2 овог члана доставља се јавном правобраниоцу и кад није учествовао у поступку његовог доношења.

Члан 138

(1) Ако се корисник експропријације и ранији сопственик споразумеју да се накнада за експроприсану зграду или стан одреди у облику давања друге зграде или стана, споразумом ће одредити и рок за извршење узајамних обавеза. Ако тај рок не одреде, суд ће решењем о накнади одредити рок у складу са одговарајућом одредбом Закона о експропријацији о исељењу из експроприсане зграде, односно стана као посебног дела зграде.

(2) Одредба става 1 овог члана сходно се примењује и на земљорадника, кад му је, по споразуму са корисником експропријације или на његов захтев, накнада за експроприсано пољопривредно земљиште одређена давањем у својину друге непокретности.

Члан 139

Трошкове поступка сноси корисник експропријације, осим трошкова који су изазвани неоправданим поступцима ранијег сопственика.

Члан 140

Одредбе овог закона о поступку одређивања накнаде за експроприсану непокретност сходно се примењују и у другим случајевима када се ранијем сопственику по закону признаје право на накнаду за непокретност на којој је изгубио право својине, или друго стварно право.

Глава девета

УРЕЂЕЊЕ УПРАВЉАЊА И КОРИШЋЕЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ СТВАРИ

Члан 141

У овом поступку суд уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари сувласника, сукорисника и других судржалаца исте ствари (заједничари).

Члан 142

(1) Поступак може да покрене сваки заједничар који сматра да је повређен у праву управљања или коришћења заједничке ствари.

(2) Предлог мора да обухвати све заједничаре, да садржи потребне податке о заједничкој ствари која је предмет поступка, као и разлоге због којих се поступак покреће.

(3) Предлог се подноси суду на чијем подручју се заједничка ствар налази, а ако се ствар налази на подручју више судова, предлог се може поднети сваком од тих судова.

Члан 143

(1) По пријему предлога суд ће заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре, указаће им на могућности и помоћи им да споразумно уреде начин управљања, односно коришћења заједничке ствари.

(2) Споразум заједничара суд ће унети у записник као судско поравнање ако се заједничари са тим сагласе пошто им суд предочи природу и правно дејство судског поравнања.

Члан 144

(1) Ако се заједничари не споразумеју, суд ће извести потребне доказе и на основу резултата целокупног поступка донети решење којим ће уредити начин коришћења или управљања заједничком стварју по одговарајућим законским прописима материјалног права, водећи рачуна о њиховим посебним и заједничким интересима.

(2) Кад се предлогом тражи уређење коришћења заједничког стана или пословних просторија, суд ће нарочито уредити које ће просторије заједничари користити посебно а које заједнички, како ће се користити заједничке просторије, као и како ће се сносити трошкови коришћења просторија.

Члан 145

(1) Кад је међу заједничарима спорно право на ствар која је предмет поступка или је споран обим права, суд ће упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу, или поступак пред управним органом, ради решења спорног права, односно правног односа.

(2) Ако предлагач покрене поступак на који је упућен, суд ће прекинути поступак по предлогу до окончања тог поступка, а ако поступак у одређеном року не покрене, сматраће се да је предлог повукао.

(3) Суд може привремено, до доношења одлуке надлежног органа, уредити односе заједничара у погледу управљања, односно коришћења заједничке ствари кад то околности случаја захтевају, а нарочито да би се спречила знатнија штета, самовлашће или очита неправда за поједине супарничаре.

(4) Одредбе става 3 овог члана примениће се и кад су заједничари судржаоци ствари који не располажу доказима о законитом основу стицања државине.

Члан 146

(1) Правноснажност решења донесеног у овом поступку не спречава учеснике да у парници или у поступку пред управним органом остварују захтеве у односу на ствар о чијем управљању, односно коришћењу је решењем одлучено.

(2) Против решења није дозвољена жалба.

Члан 147

(1) Одредбе ове главе закона примењују се и на сопственике посебних делова зграде у погледу управљања и коришћења заједничких делова зграде који служе згради као целини или само неким посебним деловима зграде, у ком случају се заједничарима сматрају само сопственици тих делова зграде, ако се уређењем њихових узајамних односа не дира у права сопственика других делова зграде.

(2) Односи између сопственика посебних делова зграде уређују се у складу са законским прописима о правима на посебним деловима зграде.

Глава десета

ДЕОБА ЗАЈЕДНИЧКИХ СТВАРИ ИЛИ ИМОВИНЕ

Члан 148

У овом поступку суд одлучује о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине.

Члан 149

(1) Поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре.

(2) Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима.

(3) Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Члан 150

(1) Ако суд, поступајући по предлогу, утврди да је међу заједничарима спорно право на ствари које су предмет деобе или право на имовину, удео у заједничким стварима, односно имовини или је спорно које ствари, односно права улазе у заједничку имовину, прекинуће поступак и упутити предлагача да у одређеном року покрене парницу.

(2) Ако предлагач у одређеном року не покрене поступак, сматраће се да је предлог повукао.

Члан 151

(1) Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право.

(2) Сваки учесник може предложити да се на рочиште позову и друга лица чији би интереси могли бити деобом повређени. Ако заједничари не оспоре њихова права, унеће се и то у записник и узети у обзир приликом доношења одлуке о деоби.

Члан 152

Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом.

Члан 153

(1) Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара.

(2) При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему.

Члан 154

(1) Решење о деоби садржи: предмет, услове и начин деобе, податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, као и њихова права и обавезе утврђене деобом.

(2) Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања службености и других стварних права: на деловима ствари, која је физички подељена између заједничара.

Глава једанаеста

УРЕЂЕЊЕ МЕЂА

Члан 155

У овом поступку суд утврђује границу између суседних непокретности кад су међни знаци уништени, оштећени или померени, а суседи не могу споразумно да утврде границу.

Члан 156

(1) Предлог за уређење међа између суседних земљишних парцела може поднети сваки од сопственика, односно корисника тих парцела, а кад је то законом одређено и овлашћени орган.

(2) Предлог мора да садржи податке о сопственицима, односно корисницима суседних парцела и о земљишним парцелама између којих се међа уређује, са ознакама тих парцела из земљишних и других јавних књига, као и разлоге због којих се поступак покреће.

Члан 157

(1) По пријему предлога, суд може заказати рочиште у суду на које ће позвати учеснике ради покушаја споразумног уређења међа.

(2) Ако се учесници не споразумеју, суд ће заказати рочиште на лицу места на које ће, поред учесника, позвати вештака геометра, а по потреби и сведоке на које су се учесници у предлогу или на рочишту пред судом позвали.

(3) Уз позив за рочиште учесницима се налаже да поднесу све исправе и скице и друге доказе од значаја за уређење међе, а по могућству да поведу и сведоке. У позиву учесници ће се упозорити на последице недоласка на рочиште.

Члан 158

(1) Ако предлагач не дође на рочиште, а био је уредно позван, рочиште ће се одржати уколико то предложи неко од осталих учесника.

(2) Ако нико не предложи одржавање рочишта, сматраће се да је предлагач повукао предлог.

Члан 159

(1) Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност не прелази 800.000 динара, суд ће решити у поступку уређења међе на основу јачег права, а ако то није могуће, на основу последњег мирног поседа. Уколико се спор не може решити ни на овај начин, суд ће међашку површину поделити по правичности.

(2) Суд ће поступити на овај начин без обзира на вредност међашке површине, кад се учесници тако споразумеју.

Члан 160

Ако међу учесницима постоји спор о међашкој површини чија вредност прелази 800.000 динара, а не постигну споразум у смислу члана 159 став 2 овог закона, суд ће упутити предлагача на парницу и обуставиће ванпарнични поступак.

Члан 161

(1) На рочишту за уређење међа суд ће на лицу места утврдити граничну линију између земљишних парцела учесника и обележити је граничним знацима.

(2) О радњама предузетим на рочишту за уређење међа саставља се записник у који се уноси нарочито: опис и скица затеченог стања, садржај изјава учесника, вештака и сведока, као и опис и скица стања успостављеног уређењем међе.

Члан 162

У решењу о уређењу међе суд описује граничну линију између земљишних парцела учесника, позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења.

Члан 163

Против правноснажног решења другостепеног суда донесеног у овом поступку ревизија није дозвољена.

Глава дванаеста

ИСПРАВЕ

1. Надлежност за састављање исправе

Члан 164

(1) За састављање исправе о правном послу, изјави воље, правној и другој радњи (у даљем тексту: исправа) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да исправе о појединим правним пословима саставља суд.

(3) Правила овог закона сходно се примењују и на састављање исправа за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у суду.

Члан 165

(1) Исправу може саставити сваки јавни бележник, независно од тога где учесник има пребивалиште, односно боравиште, где се налази седиште учесника који је правно лице или добро које је предмет правног посла.

(2) Исправу о правном послу којим уз накнаду или без накнаде врши пренос права својине на непокретности са једног на друго лице може саставити само онај јавни бележник на чијем се службеном подручју та непокретност налази.

(3) Тестамент којим се располаже непокретностима може саставити сваки јавни бележник независно од тога где се непокретност налази.

2. Поступак за састављање исправе

Члан 166

(1) Исправа се саставља у канцеларији јавног бележника.

(2) Исправа се може саставити изван јавнобележничке канцеларије ако је учеснику због старости или болести тешко да приступи јавном бележнику или ако за то постоје други оправдани разлози.

(3) Јавни бележник саставља исправе само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није предвиђено другачије.

(4) Ако јавни бележник без оправданог разлога састави исправу изван своје јавнобележничке канцеларије или изван граница свог службеног седишта то није разлог ништавости правног посла, нити сачињеној исправи одузима својство јавне исправе.

(5) Исправе које јавни бележник који је именован за службено подручје на територији Републике Србије састави изван Републике Србије не производе правно дејство, осим ако посебним прописом није предвиђено другачије.

Члан 167

(1) Пре него што приступи састављању исправе, јавни бележник утврђује идентитет учесника и његову пословну способност, а ако исправу саставља заступник, онда и његово овлашћење за заступање.

(2) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења за заступање ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

(3) Ако заступник не може да докаже своје овлашћење за заступање, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу.

Члан 168

(1) Јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

(2) Јавни бележник утврђује идентитет заступника на исти начин као и идентитет учесника.

(3) Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 169

(1) Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету учесника.

(2) Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом.

Члан 170

(1) Ако учесник не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да сачини исправу.

(2) Јавни бележник одбија да сачини исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је учесник лице за које се издаје.

Члан 171

(1) Учесник може упознати јавног бележника са садржином правног посла, изјаве воље и друге правне радње о којој жели да сачини исправу на било који начин (на пример: усмено, писмено или електронском поштом).

(2) Јавни бележник је дужан да изјаву учесника верно унесе у исправу, по могућности његовим речима, пазећи при томе да воља учесника буде јасно изражена.

(3) Исправа се пише у складу с прописима који уређују форму јавнобележничког записа.

Члан 172

(1) Јавни бележник је дужан да објасни странкама смисао правног посла, да им укаже на његове последице и да испита да ли је правни посао дозвољен, односно да није у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима.

(2) Ако утврди да нису испуњени услови из става 1. овог члана, јавни бележник решењем одбија да састави исправу.

(3) Ако утврди да правни посао о коме учесник жели да сачини исправу садржи нејасне, неразумљиве или двосмислене одредбе јавни бележник је дужан да учесника на то упозори.

(4) Ако учесник остане при својој изјави и после упозорења, у исправу се уноси упозорење јавног бележника, а ако се учесник противи уношењу упозорења, јавни бележник одбија да састави исправу.

Члан 173

(1) Исправа мора бити прочитана учеснику у присуству јавног бележника.

(2) Пошто се учеснику прочита исправа, он усмено изјављује да је његова воља у свему верно унета и потписује се (признавање исправе).

(3) Учесник може захтевати да лично прочита исправу пре него што је призна и потпише.

(4) На самој исправи, непосредно изнад дела где се потписују учесник и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да су обављене све прописане радње.

Члан 174

(1) Учеснику који није у стању да говори исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да говори прочитана исправа, он признаје исправу тако што климањем главом или на неки други несумњив начин даје потврдан одговор на питање јавног бележника да ли је његова воља у свему верно унета и потписује је.

Члан 175

(1) Учесник који није у стању да чује мора лично прочитати исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока.

(2) Пошто прочита исправу, учесник је признаје и потписује.

Члан 176

(1) Ако учесник услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Пошто је учеснику који није у стању да чита и пише прочитана исправа, он је признаје и потписује.

Члан 177

(1) Ако учесник не зна језик који је у службеној употреби, исправа му мора бити прочитана преко судског преводиоца у присуству јавног бележника и два позвана сведока која уз службени језик знају и језик учесника.

(2) Идентитет судског преводиоца којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Судски преводилац својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења судског преводиоца ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 178

(1) Учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

(2) Позвани сведоци могу бити само она лица која знају језик на којем је састављена исправа и која могу да се споразумеју са учесником.

(3) Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

(3) Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је учеснику верно пренео садржину исправе и све одговоре и објашњења јавног бележника.

(4) Поступање јавног бележника приликом утврђивања овлашћења тумача ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Члан 179

(1) Учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

(2) Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

(3) Ако учесник није у стању да стави отисак прста, њега потписује један од позваних сведока.

(4) Јавни бележник уписује у исправу напомену о томе како је учесник потписао исправу.

Члан 180

(1) Карте, скице, планови, технички цртежи, узорци и слични прилози које садржи исправа дају се учеснику да их лично прегледа.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник прегледао прилоге.

(3) Учеснику који није у стању да види, садржина прилога мора бити описана у присуству јавног бележника и два позвана сведока.

Члан 181

(1) Ако правни посао о коме се саставља исправа упућује на другу исправу која је састављена, односно потврђена пред судом или јавним бележником, исправа на коју је упућено не чита се учеснику који је изјавио да му је њена садржина позната.

(2) На самој исправи, непосредно изнад места на којем се потписују учесници и други субјекти у поступку, јавни бележник уноси напомену да је учесник изјавио да му је позната садржина исправе на коју је упућено.

(3) На исти начин се поступа када правни посао упућује на законе и друге правне прописе, судске одлуке и друге појединачне акте државних органа или организација којима је поверено вршење јавних овлашћења.

Члан 182

(1) Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

(2) Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

(3) Позвани сведок не може бити лице:

– које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

– које је јавном бележнику, односно учеснику крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старалац, бивши старалац, штићеник или бивши штићеник;

– које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа;

– на чији правни положај непосредно или посредно може утицати правни посао о којем се саставља исправа.

(4) Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

3. Посебна правила за тестамент

Члан 183

(1) Исправу о тестаменту може сачинити судија по казивању завештаоца (судски тестамент).

(2) На састављање судског тестамента сходно се примењују правила овог закона о састављању исправа уколико није прописано другачије овим законом или посебним законом којим се уређује наслеђивање.

(3) За састављање судског тестамента месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.

(4) Судски тестамент се саставља у суду, а ван суда ако завешталац није способан да дође у суд или ако за то постоје други оправдани разлози.

(5) Јавни бележник приликом састављања јавнобележничог записа о тестаменту, односно судија приликом састављања судског тестамента дужан је да поучи завештаоца о прописима којима се уређује право на нужни део.

4. Потврђивање исправе

Члан 184

(1) За потврђивање садржине исправе (солемнизација) надлежан је јавни бележник.

(2) Законом се може предвидети да се садржина појединих приватних исправа потврђује у суду.

Члан 185

(1) Потврђивање исправе врши се према одредбама закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

(2) На поступак потврђивања исправе сходно се примењују одредбе овог закона о састављању исправа.

5. Чување исправе

Члан 186

Суд је дужан примити на чување исправу кад је то потребно ради обезбеђења одређених имовинских или других права, или кад је законом за поједине врсте исправа то изричито одређено.

Члан 187

(1) Исправа се може предати на чување сваком стварно надлежном суду.

(2) Идентитет подносиоца исправе утврђује се према одредбама овог закона којима се уређује утврђивање идентитета учесника у поступку састављања исправе.

Члан 188

(1) О пријему исправе на чување суд саставља записник у који се уноси како је утврђен идентитет подносиоца исправе на чување, као и врста и назив примљене исправе.

(2) Исправа примљена на чување се ставља у посебан омот, запечати и чува одвојено од осталих списа.

Члан 189

Кад прими на чување тестамент који није састављен у суду, завешталац га предаје лично суду у отвореном или затвореном омоту.

Члан 190

Ако се на чување предаје отворен тестамент, судија ће га прочитати завештаоцу и указати му на евентуалне недостатке због којих тестамент не би био пуноважан.

Члан 191

(1) Ако су сведоци усменог тестамента поднели суду писмено које садржи вољу завештаоца, суд ће пријем оваквог писмена записнички утврдити, ставити у посебан омот и запечатити.

(2) Овако ће суд поступити и кад сведоци усменог тестамента дођу у суд да усмено понове изјаву завештаоца.

(3) Приликом узимања изјаве сведока, суд ће настојати да утврди изјаву воље завештаоца, а поред тога испитаће и околности од којих зависи пуноважност усменог тестамента.

Члан 192

Суд ће подносиоцу исправе издати потврду о пријему исправе на чување у суду.

Члан 193

Ако се исправа о тестаменту, осим судског тестамента, преда на чување суду на чијем подручју завешталац нема пребивалиште, суд је дужан да о томе одмах извести суд на чијем подручју завешталац има пребивалиште.

Члан 194

(1) Исправа која се налази на чувању код суда вратиће се подносиоцу исправе на његов захтев.

(2) Исправа ће се вратити и његовом пуномоћнику који има оверено пуномоћје за тај посао.

(3) О враћању исправе саставиће се записник у коме ће се навести начин на који је утврђен идентитет лица коме се враћа исправа.

(4) Ако се исправа враћа пуномоћнику, пуномоћје ће се приложити записнику и задржати у суду.

6. Поништавање исправе

Члан 195

(1) У поступку за поништење домаће исправе на којој се непосредно заснива неко материјално право и чије је поседовање нужно за остваривање тога права може се прогласити у судском поступку да је изгубила своју важност ако је изгубљена, украдена, изгорела или на било који други начин нестала или уништена, осим ако је законом забрањено поништење такве исправе.

(2) Под условима из става 1 овог члана може се поништити и исправа на којој се заснива неко нематеријално право, ако не постоје подаци на основу којих надлежни орган, односно организација може да изда дупликат те исправе.

Члан 196

(1) О предлогу за поништење исправе коју је издао државни и други орган, односно организација или лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, одлучује надлежни суд на чијем се подручју налази седиште издаваоца исправе.

(2) О поништењу исправе, кад је у исправи назначено место испуњења обавезе, одлучује искључиво суд на чијем се подручју налази место испуњења обавезе.

(3) О предлогу за поништење исправе за коју се надлежност не може одредити на основу ст. 1 и 2 овог члана одлучује суд на чијем се подручју налази седиште, односно пребивалиште, односно боравиште предлагача.

Члан 197

(1) Предлог за поништење исправе може да поднесе свако лице које је на основу те исправе овлашћено да остварује неко право или има правни интерес да се нестала исправа поништи.

(2) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 1 овог закона садржи нарочито: битне састојке исправе (врста исправе, фирма, односно назив и седиште или име и пребивалиште издаваоца исправе, износ обавезе, место и датум издавања исправе, место испуњења обавезе, да ли гласи на име, или по наредби или на доносиоца), чињенице из којих произилази да је предлагач овлашћен да поднесе предлог и да постоји вероватноћа да је исправа нестала или уништена.

(3) Предлог за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона садржи нарочито: назив и седиште органа, односно организације која је издала исправу, врсту исправе, садржину исправе, место и датум издавања исправе, као и доказе да је та исправа била издата и уверење издаваоца исправе да не постоје подаци на основу којих може издати ту исправу.

(4) Уз предлог се прилаже и препис исправе ако постоји.

(5) Једним предлогом се може захтевати поништење више исправа под условом да је исти суд месно надлежан.

Члан 198

(1) Ако при претходном испитивању предлога суд нађе да нису испуњене претпоставке за покретање поступка за поништење исправе, предлог ће решењем одбацити.

(2) Испитивање се обавља на основу навода у предлогу и чињеница које су суду познате.

Члан 199

Ако предлог не одбаци, суд ће наложити издаваоцу исправе и повериоцу да се у одређеном року изјасне да ли је исправа чије се поништење захтева била издата и да ли постоје и које сметње за спровођење поступка.

Члан 200

(1) По пријему изјашњења лица из члана 199 овог закона, суд ће огласом објавити покретање поступка за поништење исправе.

(2) Оглас садржи нарочито: битне састојке исправе потребне за њено идентификовање, рок у коме се имају поднети пријаве или приговори против предлога (огласни рок), позив да се исправа покаже суду или извести суд о лицу и пребивалишту лица које држи исправу, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року са предметном исправом не пријави суду или не стави приговор против предлога за поништење исправе, упозорење да дужник по овој исправи не може пуноважно испунити своју обавезу, нити обновити или заменити исправу, нити издати нове купоне или талоне, као и да ималац не сме пренети права из ове исправе.

(3) Ако се покреће поступак за поништење исправе из члана 195 став 2 овог закона, оглас из става 2 овог члана садржи нарочито: назив издаваоца исправе, врсту исправе и њену битну садржину, рок у коме се имају поднети приговори против предлога, упозорење да ће се исправа судски поништити ако се у огласном року не стави приговор против предлога за поништење исправе а суд утврди да је била издата.

Члан 201

(1) Оглас ће се доставити свим учесницима, истаћи на судску таблу и једанпут објавити о трошку предлагача у “Службеном гласнику Републике Србије” или на други погодан начин.

(2) Огласни рок тече од дана када је оглас објављен у “Службеном гласнику Републике Србије”.

(3) Ако је оглас објављен у оба службена гласила, огласни рок тече од дана објаве у листу у коме је касније објављен.

Члан 202

(1) Суд води уписник исправа о којима је покренут поступак ради поништења, а који може свако лице разгледати и преписати.

(2) Начин вођења уписника ближе се уређује судским пословником.

Члан 203

(1) Дужник не сме испунити обавезу из исправе чије се поништење тражи, нити исправу преиначити, обновити или пренети на друго лице, или за њу издати нове купоне или талоне од момента кад му је достављен оглас, или кад је иначе на било који начин сазнао за покретање поступка ради поништаја исправе.

(2) Забрана из става 1 овог члана траје све док решење о поништењу исправе или о обустави поступка не постане правноснажно.

(3) Дужник се на основу такве исправе може ослободити обавезе само ако износ дуга уплати у депозит суда.

Члан 204

(1) Ако је нестао или уништен купон који је одвојен од главне исправе, лице на које купон гласи може, по истеку рока од три године од дана доспелости купона, да захтева од дужника његову исплату, ако пре истека тога рока пријави суду нестанак или уништење купона и ако у том року неко лице не поднесе суду нестали купон и не буде поднесен захтев за његову исплату.

(2) Дужник није дужан да исплати потраживање по том купону пре истека рока предвиђеног у ставу 1 овог члана.

Члан 205

Дужник по исправи чије се поништење тражи, овлашћен је да задржи исправу, ако му буде поднесена ради испуњења обавезе или ако је до ње дошао на други начин. Он је дужан да задржану исправу одмах преда суду код кога се води поступак за поништење, са назначењем личног имена и адресе лица које му је исправу предало.

Члан 206

(1) Суд ће обуставити поступак за поништење исправе ако предлагач повуче предлог или ако предлагач у одређеном року не положи у судски депозит потребан новчани износ за објављивање огласа, или ако треће лице поднесе суду исправу или докаже пред судом постојање исправе чије се поништење захтева.

(2) Суд ће испитати неблаговремено поднесене пријаве трећих лица ако решење о поништењу није до њиховог пријема донесено.

(3) Суд је дужан да о свакој пријави трећег лица обавести предлагача пре доношења решења.

Члан 207

Ако суд нађе да су испуњени услови за даље поступање а пошто спроведе потребна извиђања и пошто протекне огласни рок заказаће рочиште на које се позивају предлагач, издавалац исправе, дужник по исправи и сва лица која су се пријавила суду, односно која су поднела приговоре против предлога за поништење исправе.

Члан 208

(1) По одржаном рочишту, а на основу резултата поступка, суд доноси решење о поништењу исправе, односно о одбијању предлога.

(2) Решење о поништењу исправе садржи податке о издаваоцу исправе и предлагачу, као и битне састојке исправе уз означење износа обавезе ако гласи на испуњење новчане обавезе.

(3) Решење се доставља свим учесницима и забележиће се у уписник из члана 202 овог закона.

Члан 209

(1) Против решења којим се предлог за покретање поступка за поништење исправе одбацује, односно одбија или поступак обуставља, жалбу може да изјави само предлагач.

(2) Против решења о поништењу исправе жалбу може да изјави издавалац исправе и дужник из те исправе, као и лице овлашћено на основу исправе, ако није предлагач.

Члан 210

(1) Правноснажно решење којим се исправа поништава замењује поништену исправу, док се не изда нова.

(2) На основу правноснажног решења о поништењу исправе предлагач може од дужника остваривати сва права која проистичу из те исправе или му на основу ње припадају, а може захтевати да му се о његовом трошку изда нова исправа уз предају решења о поништењу.

Глава тринаеста

СУДСКИ ДЕПОЗИТ

Члан 211

(1) У судски депозит могу се предати новац, хартије од вредности и друге исправе које се могу уновчити, племенити метали, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала, кад је то законом или другим прописом предвиђено.

(2) Суд је дужан да прими у депозит и друге предмете кад је законом одређено да дужник може положити ствар коју дугује код суда за повериоца.

Члан 212

(1) Предмети из става 1 члана 211 овог закона могу се предати сваком стварно надлежном редовном суду.

(2) Предмети из става 2 члана 211 овог закона предају се редовном суду у месту испуњења обавезе, осим ако разлози економичности или природа посла захтевају да се положе суду у месту где се ствар налази а могу се предати и другом редовном суду кад је то законом одређено.

Члан 213

У предлогу ће предлагач нарочито навести разлоге због којих се депонују предмети, описати предмете и означити њихову вредност, навести лице у чију корист се они предају, услове под којима ће се предмети предати, а по потреби ће приложити одговарајуће доказе.

Члан 214

Суд ће решењем одбацити предлог ако оцени да нису испуњени услови за пријем предмета у депозит или ако предлагач у одређеном року не предујми трошкове чувања.

Члан 215

Ако суд не одбаци предлог, донеће решење о пријему предмета, односно новца у судски депозит и одредити начин чувања.

Члан 216

Ако је депоновање извршено у корист одређеног лица, суд ће позвати то лице да у одређеном року прими предмет из депозита ако испуни одређени услов за предају.

Члан 217

(1) Ако је предмет депозита новац или страна валута суд је дужан да у року од три дана од дана пријема новац, односно страну валуту положи на посебан рачун код овлашћене банке, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(2) Племените метале, ствари израђене од племенитих метала и друге драгоцености, као и хартије од вредности суд ће у року од три дана предати овлашћеној банци, ако посебним прописима није друкчије одређено.

(3) Друге предмете који се не могу чувати у судском депозиту суд ће, на предлог предлагача, одредити да се предају на чување јавном складишту или другој организацији удруженог рада која се бави чувањем ствари, а физичком лицу само ако у месту где се предмети налазе нема друштвеног правног лица које обавља делатност ускладиштења.

(4) Пре доношења решења по ставу 2 овог члана суд ће наложити предлагачу да положи у депозит потребан предујам за подмирење трошкова чувања и руковања таквим предметима.

(5) Пре него што суд повери предмет депозита на чување лицу из става 3 овог члана, извршиће попис и процену ствари и о томе саставити записник у потребном броју примерака.

Члан 218

(1) Ако лице у чију корист је предат предмет изјави да исти не прима, суд ће о томе известити предлагача и тражити да се у одређеном року изјасни.

(2) Ако лице у чију је корист примљен предмет у судски депозит, исти не подигне у одређеном року, суд ће решењем позвати предлагача (депонента) да преузме предмет.

(3) Предмети примљени у депозит се издају на основу решења суда који је одредио пријем.

Члан 219

(1) Кад се у депозит предају предмети за које депонент не зна коме лицу треба да се предају или ако не зна које од више депонованих предмета коме од више лица треба да се предају, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и сва заинтересована лица ради споразумевања коме лицу припада депоновани предмет.

(2) Ако се уредно позвана лица не јаве на рочиште или се међу њима не постигне споразум, суд ће их решењем упутити да у парници остварују своје право на предмет примљен у депозит. У решењу ће се одредити и рок за покретање парнице, о чему ће се известити депонент.

(3) Ако се парнични поступак покрене, суд ће решењем прекинути овај поступак.

(4) Ако се парнични поступак не покрене, суд ће поступити по одредби члана 218 став 2 овог закона.

Члан 220

(1) Решење којим се одређује издавање предмета из депозита садржи нарочито: које је лице овлашћено да преузме предмет из депозита, начин, рок и услов за преузимање, као и упозорење на правне последице ако предмет не буде преузет у року у коме по закону застарева право на његово издавање.

(2) Решењем којим се одређује издавање предмета утврдиће се трошкови који су настали у вези са чувањем и руковањем предметима и ко је дужан да их накнади.

Члан 221

Чувар, коме је решењем суда поверено чување предмета примљених у депозит, може издати предмет одређеном овлашћеном лицу само на основу решења суда и на начин како је то у решењу одређено.

Члан 222

Ако лице у чију корист је предмет примљен у судски депозит или депонент, који је уредно позван да преузме предмет исти не подигне у року од три године од дана пријема уредног позива, суд ће решењем утврдити да је предмет постао државна својина, односно да право располагања припада јединици локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази.

Члан 223

Суд ће предмет који је на основу правноснажног решења из члана 222 овог закона постао државна својина, односно да је право располагања пренето на јединицу локалне самоуправе, предати органу јединице локалне самоуправе на чијем се подручју предмет налази, односно на чијем се подручју налази седиште суда, о чему ће се саставити записник.

Члан 224

Пријем у депозит, чување и предаја предмета ближе се одређује судским пословником.

Трећи део

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 225

(1) Ако је пре ступања на снагу овог закона донето првостепено решење којим се поступак пред првостепеним судом окончава, даљи поступак спровешће се по досадашњим прописима и правним правилима ванпарничног поступка.

(2) Ако по ступању на снагу овог закона буде укинуто првостепено решење из става 1 овог члана, даљи поступак спровешће се по овом закону.

Члан 226

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Одредбе члана 1 став 1 тачка 24 Закона о допуни Закона о примени одредаба савезних закона у области друштвено-политичког система и другим областима за које је у члану 16 и 17 Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX-XL (одређено да престају да важе најдоцније 31. децембра 1971. године) (“Службени гласник СРС”, број 52/73).

2) Одредбе II дела Закона о наслеђивању од члана 149 до члана 225 (“Службени гласник СРС”, број 52/74).

3) Одредбе члана 67 став 2 Закона о експропријацији (“Службени гласник СРС”, број 74/77).

Члан 227

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 1983. године.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 85/2012)

Члан 2[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 55/2014)

Члан 54[с2]

Поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама Закона о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и “Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12 и 45/13 – др. закон).

Ако је у поступку који је започет пре ступања на снагу овог закона укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, поновни поступак спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 55[с2]

Поступци за лишење пословне способности, поступци за задржавање у здравственој установи која обавља делатност у области неуропсихијатрије, односно поступци за продужење родитељског права који су започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона.

Члан 56[с2]

За лица која су по досадашњим прописима лишена пословне способности суд по службеној дужности спроводи поступак у коме ће испитати да ли и даље постоје разлози за лишење пословне способности.

Поступак из става 1. овог члана спроводи се по одредбама чл. 14. и 15. овог закона.

За лица која су лишена пословне способности две године пре ступања на снагу овог закона, суд је дужан да поступак из става 1. овог члана спроведе у року од три године од правноснажности решења о лишењу пословне способности, а за лица која су раније лишена пословне способности, поступак из става 1. овог члана суд је дужан да спроведе најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примењују се и у поступку према лицима над којима је продужено родитељско право, према прописима који су важили пре ступања на снагу овог закона.

Члан 57[с2]

Суд може поверити јавном бележнику спровођење само оних поступака који су започети после дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

У поступцима који су започети пре дана почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13), суд може јавном бележнику поверити предузимање појединих радњи у поступку.

Ако је у поступку који је спроведен пред судом укинуто решење којим се окончава поступак и предмет упућен на поновно суђење, спровођење поновног поступка не може се поверити јавном бележнику.

Члан 58[с2]

Јавни бележник је искључиво надлежан за састављање и потврђивање исправа за које је посебним законима који су почели да се примењују пре почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13) одређено да их саставља, односно потврђује суд.

У градовима, односно општинама за које нису именовани јавни бележници, до именовања јавних бележника исправе ће састављати основни судови у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Члан 59[с2]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе чл. 72. до 81, члан 98. став 2. и члан 99. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Члан 60[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 7, 27, 28, 30, 34, 35, 36, 38. и 47. који ступају на снагу даном почетка примене Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12 и 19/13).

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о ванпарничном поступку

(“Сл. гласник РС”, бр. 6/2015)

Члан 3[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Constitutional Court Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 109/2007, 99/2011, 18/2013 – одлука УС, 103/2015 и 40/2015 – други закон)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Уређење Уставног суда, поступак пред Уставним судом и правно дејство одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 2
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности утврђене Уставом Републике Србије (у даљем тексту: Устав) и врши друге послове одређене Уставом и законом.
Члан 3
Рад Уставног суда је јаван.
Јавност се обезбеђује објављивањем одлука Уставног суда, објављивањем саопштења са седница на интернет страници Уставног суда, одржавањем јавне расправе и расправе у поступку пред Уставним судом, давањем саопштења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за медије и на други начин.
Уставни суд може искључити јавност само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.
Искључење јавности не односи се на учеснике у поступку, њихове пуномоћнике и представнике стручне јавности.
Судија не може јавно износити своје мишљење о питању које је предмет спора пред Уставним судом.
Члан 4
Свако лице може захтевати да му се омогући увид у списе предмета и да му се дозволи препис списа, у складу са законом који уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Изузетно, у поступку по уставним жалбама и жалбама судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, Уставни суд може одлучити да право увида у списе предмета имају само учесници у поступку.
Увид у списе предмета и препис списа неће се дозволити ако постоје разлози за искључење јавности и у другим случајевима, у складу са законом.
Члан 5
Поступак пред Уставним судом води се на српском језику уз употребу ћириличког писма.
Службена употреба других језика и писама, у поступку пред Уставним судом, врши се у складу са законом који уређује употребу тих језика и писама.
Члан 6
У поступку пред Уставним судом не плаћа се такса.
Учесници у поступку пред Уставним судом сносе своје трошкове, ако Уставни суд не одреди друкчије.
Уставни суд може накнадити трошкове другим позваним лицима и одредити накнаду за њихово учешће у поступку.
Члан 7
Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.
Начин и поступак извршења одлука Уставног суда уређују се овим законом.
Члан 8
О питањима поступка пред Уставним судом која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе одговарајућих процесних закона.
О питањима поступка која нису уређена овим законом или одредбама процесних закона, Уставни суд ће одлучити у сваком конкретном случају.
Члан 9
Уставни суд доноси опште и појединачне акте, већином гласова свих судија, изузев у случају прописаном овим законом.
Члан 10
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси Пословник о раду Уставног суда (у даљем тексту: Пословник) којим се ближе уређује организација, начин рада и поступања Уставног суда.
Пословник се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”.
II ИЗБОР, ИМЕНОВАЊЕ, ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ И ПОЛОЖАЈ СУДИЈА УСТАВНОГ СУДА
Члан 11
Уставни суд чини 15 судија, који се бирају и именују на начин прописан Уставом.
Приликом ступања на дужност судије полажу заклетву пред председником Народне скупштине.
Текст заклетве гласи: “Заклињем се да ћу се у свом раду придржавати Устава и закона и да ћу своју дужност обављати часно, савесно и непристрасно”.
Члан 12
Председник Уставног суда дужан је да шест месеци пре истека периода од девет година на који је именован, односно изабран судија Уставног суда, обавести о томе овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 13
Судија Уставног суда подноси захтев да му престане дужност пре истека периода на који је изабран, односно именован, овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање, Народној скупштини и председнику Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о захтеву из става 1. овог члана у року од три месеца од дана подношења захтева, судији Уставног суда дужност престаје по сили закона истеком тог рока, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
У случају смрти судије Уставног суда председник Уставног суда о томе обавештава овлашћеног предлагача и Народну скупштину.
Члан 14
Судији Уставног суда престаје дужност испуњењем општих услова за старосну пензију.
Изузетно од става 1. овог члана, Уставни суд може, због рада на започетим предметима, судији продужити радни век до окончања предмета на којима је био ангажован, а најдуже до истека времена на које је изабран, односно именован, уз његову сагласност.
О испуњењу услова за старосну пензију судије, председник Уставног суда обавештава овлашћеног предлагача за избор, односно именовање и Народну скупштину, најкасније шест месеци пре испуњења услова.
У случају из става 3. овог члана овлашћени предлагач је дужан да покрене поступак за престанак дужности судије Уставног суда.
Ако Народна скупштина не донесе одлуку о престанку дужности судије који је испунио услове за старосну пензију, том судији дужност престаје даном испуњења услова, а то се констатује решењем које доноси председник Уставног суда.
Члан 15
Судија Уставног суда разрешава се ако постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда.
Испуњеност услова за разрешење судије Уставног суда утврђује Уставни суд.
Поступак за разрешење покрећу овлашћени предлагачи за избор, односно именовање судија Уставног суда. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд.
Члан 16
Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију, нити посао, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији.
Јавном или професионалном функцијом или послом, у смислу овог закона, не сматра се деловање у културно-уметничком, хуманитарном, спортском или другом удружењу, без накнаде.
О деловању из става 2. овог члана судија Уставног суда је дужан да обавести Уставни суд.
Професуром на правном факултету у смислу овог закона сматра се обављање наставе на факултету у звању редовног или ванредног професора.
У случају сумње у постојање сукоба интереса, судија Уставног суда може се обратити Уставном суду ради давања мишљења.
Члан 17
Губитак радне способности за дужност судије Уставног суда утврђује се на основу стручног налаза и мишљења овлашћене здравствене установе.
Члан 18
Надлежни суд, односно други државни орган дужан је да достави овлашћеном предлагачу за избор, односно именовање судије Уставног суда и Уставном суду, правноснажну одлуку о осуди судије Уставног суда на казну затвора или за друго кажњиво дело.
Члан 19
У току поступка за утврђивање испуњености услова за разрешење, судија Уставног суда може бити удаљен са дужности.
Одлука о удаљењу судије Уставног суда доноси се на предлог председника Уставног суда.
Одлука о удаљењу председника Уставног суда доноси се на предлог најмање троје судија Уставног суда.
Одлуку о удаљењу доноси Уставни суд, већином гласова свих судија, у складу са Пословником.
Члан 20
У случају да судији Уставног суда престане дужност пре истека рока на који је изабран, односно именован, овлашћени предлагач предлаже два кандидата за избор, односно именовање.
Предлог из става 1. овог члана доставља се органу надлежном за избор, односно именовање у року од три месеца од дана обавештавања о престанку дужности судије Уставног суда.
Ако је судија Уставног суда коме је престала дужност био са територије аутономне покрајине, кандидати за избор, односно именовање морају бити са територије аутономне покрајине.
Члан 20а
Плата судије Уставног суда одговара положају и надлежностима Уставног суда и одговорности судије за обављање дужности и представља једну од гаранција његове независности у заштити уставности и законитости и људских и мањинских права и слобода.
Плата председника и судије Уставног суда одређује се на основу основне плате.
Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.
Основица за обрачун и исплату плата председника и судије Уставног суда утврђује се Законом о буџету Републике Србије.
Коефицијент за обрачун и исплату плате председника Уставног суда износи 12,00, а судије Уставног суда 10,50.
У случају да у Уставном суду нису попуњена сва судијска места, до њихове попуне, плата председника и судије Уставног суда се увећава 10%, за свако непопуњено судијско место.
Судија Уставног суда који је изабран, односно именован на дужност из реда професора правног факултета, а који права из радног односа остварује на правном факултету, има право на месечну накнаду у висини разлике између плате судије Уставног суда, обрачунате за пуно радно време без увећања по основу година проведених на раду, и плате коју остварује на правном факултету, утврђене у складу са прописима којима се уређује начин обрачуна средстава за плате и коефицијената за обрачун и исплату плата на факултетима чија се делатност финансира из буџета Републике Србије.
Члан 21
Судија Уставног суда коме је престала дужност има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Судија Уставног суда коме је дужност престала због испуњења услова за старосну пензију, односно који је разрешен због чланства у политичкој странци, повреде забране сукоба интереса, осуде на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда, нема право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана.
Судија Уставног суда коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, има право да се у року од три месеца од дана престанка дужности врати на рад у државни и други орган или правно лице из кога је изабран, односно именован за судију Уставног суда, на послове које је обављао до избора, односно именовања или на друге послове који одговарају његовом степену стручности и способностима.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда судија или заменика јавних тужилаца, мирује судијска, односно јавнотужилачка функција док обавља дужност судије Уставног суда.
Судија, односно заменик јавног тужиоца из става 5. овог члана коме је престала дужност истеком времена на које је изабран или именован, наставља да обавља судијску функцију, односно функцију заменика јавног тужиоца, у суду, односно јавном тужилаштву из кога је изабран, односно именован на дужност.
Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца дужни су да у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда донесу решење у случају из става 6. овог члана.
Судији Уставног суда који је изабран или именован из реда јавних тужилаца даном ступања на дужност престаје јавнотужилачка функција, а по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован на дужност, Државно веће тужилаца, у року од 30 дана, доноси одлуку о његовом избору на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву из кога је био изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда.
III УРЕЂЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА
Члан 22
Седиште Уставног суда је у Београду.
Седнице, јавне расправе и други облици рада Уставног суда могу се, по одлуци Уставног суда, одржавати и изван седишта Уставног суда.
Члан 23
Уставни суд има председника.
Председника Уставног суда бирају судије Уставног суда из свог састава, на предлог најмање троје судија, тајним гласањем, већином гласова свих судија, на период од три године, са могућношћу поновног избора.
Ако председник Уставног суда не буде изабран, функцију председника, до избора, врши заменик председника, односно најстарији судија.
Члан 24
Председник Уставног суда представља Уставни суд, сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама, усклађује рад Уставног суда, стара се о спровођењу аката Уставног суда и врши друге дужности утврђене овим законом, Пословником и другим актима Уставног суда.
Председник Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 25
Уставни суд има заменика председника, који замењује председника Уставног суда, у случају његовог одсуства или спречености.
Одредбе овог закона о избору и мандату председника Уставног суда сходно се примењују и на избор и мандат заменика председника.
Заменик председника Уставног суда истовремено обавља и дужност судије.
Члан 26
Уставни суд има секретара, који се поставља већином гласова свих судија, на период од пет година и може бити поново постављен.
Секретар руководи Стручном службом Уставног суда и за свој рад је одговоран Уставном суду.
Секретар Уставног суда може имати заменика, кога поставља Уставни суд већином гласова свих судија, на период од пет година и који може бити поново постављен.
Секретар и заменик секретара Уставног суда имају статус државног службеника на положају.
Услови за постављење секретара и заменика секретара одређују се актом Уставног суда.
Члан 27
За обављање стручних и других послова Уставни суд образује Стручну службу.
Организација, послови и начин рада Стручне службе ближе се уређују актом Уставног суда.
На права и обавезе запослених у Стручној служби примењују се прописи који уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено.
Члан 27а
Актом из члана 27. став 2. овог закона одређује се потребан број државних службеника на положају, државних службеника на извршилачким радним местима и намештеника у Стручној служби.
Члан 27б
Положај у Стручној служби је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада Стручне службе, односно појединих делова Стручне службе или на коме је задужен за организацију и обављање најсложенијих стручних послова који су у функцији остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда.
Државног службеника на положај у Стручној служби поставља Уставни суд, већином гласова свих судија.
Државни службеник на положају у Стручној служби може бити премештен, привремено или до истека времена на које је постављен, на други положај у Стручној служби, ако то захтевају интереси остваривања Уставом утврђене надлежности Уставног суда, при чему се време проведено на претходном положају рачуна у време на које је државни службеник постављен.
Члан 27в
Државни службеник може да напредује премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, постављењем на положај или виши положај у Стручној служби, односно преласком у виши платни разред без промене радног места.
Државни службеник коме је најмање три пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” може да напредује и на извршилачко радно место које није у непосредно вишем звању, ако испуњава услове за обављање послова тог радног места.
Државном службенику који је напредовао премештајем на извршилачко радно место у вишем звању, коефицијент платног разреда у оквиру платне групе у којој се налази његово ново радно место одређује председник Уставног суда, водећи рачуна да коефицијент који се одређује одговара сложености и обиму послова које ће државни службеник на том радном месту обављати, као и дотадашњим резултатима рада државног службеника.
Државни службеник који је засновао радни однос у Уставном суду и који је након прве године рада оцењен оценом “нарочито се истиче” напредује за два платна разреда у оквиру платне групе у којој се налази радно место на које је распоређен.
Члан 27г
Запосленима у Стручној служби могу се утврдити коефицијенти за обрачун и исплату плате који су до 30% већи од коефицијената предвиђених законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника.
Висина коефицијената из става 1. овог члана одређује се актом о платама запослених у Стручној служби који доноси Уставни суд, већином гласова свих судија.
Основица за обрачун и исплату плата запослених у Стручној служби једнака је основици за обрачун и исплату плата државних службеника и намештеника у другим државним органима.
Члан 27д
Секретар Уставног суда припрема предлог кадровског плана истовремено са припремом предлога буџета Уставног суда, тако да буде усклађен са њим.
Кадровски план доноси председник Уставног суда, по прибављеном мишљењу радног тела Уставног суда надлежног за организациона и финансијска питања.
Члан 27ђ
Трошкови додатног образовања државних службеника у Стручној служби које је од значаја за рад Уставног суда, као и трошкови везани за обављање стручне праксе државних службеника у Стручној служби у међународним институцијама надлежним за заштиту људских права и уставним судовима других држава, падају на терет буџетских средстава Уставног суда.
Права и обавезе државног службеника у Стручној служби који се додатно образује, односно који је упућен на стручну праксу, уређују се у складу са законом који уређује права и обавезе државних службеника.
Члан 28
Средства за рад и функционисање Уставног суда (у даљем тексту: буџет Уставног суда), обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Уставног суда.
Уставни суд самостално располаже средствима буџета Уставног суда.
Влада не може без сагласности председника Уставног суда, обуставити, одложити или ограничити извршење буџета Уставног суда.
Поступак за утврђивање предлога буџета Уставног суда уређује се овим законом и Пословником.
Члан 28а
Секретар Уставног суда припрема предлог буџета Уставног суда у складу са законом којим се уређује буџетски систем и Пословником и доставља га радном телу Уставног суда надлежном за финансијска питања.
Радно тело из става 1. овог члана утврђује предлог буџета Уставног суда и упућује га председнику Уставног суда ради достављања на мишљење министарству надлежном за послове финансија.
О предлогу из става 2. овог члана министар надлежан за послове финансија доставља Уставном суду образложено мишљење.
У случају да министар надлежан за послове финансија има примедбе на достављени предлог буџета Уставног суда, организоваће консултације са председником Уставног суда и радним телом из става 1. овог члана, ради постизања сагласности.
Ако министар надлежан за послове финансија нема примедбе на предлог буџета Уставног суда или се постигне сагласност из става 4. овог члана, Уставни суд, већином гласова свих судија, утврђује коначан предлог буџета Уставног суда, који министарство надлежно за послове финансија без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
Ако се не постигне сагласност из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове финансија коначан предлог буџета Уставног суда из става 5. овог члана без измена укључује у нацрт закона о буџету Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.
У случају из става 6. овог члана Влада у образложењу предлога закона о буџету Републике Србије наводи разлоге због којих сматра да предлог буџета Уставног суда није прихватљив.
Члан 28б
Контрола извршења буџета Уставног суда спроводи се у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
Уставни суд обезбеђује вршење интерне контроле извршења буџета Уставног суда на начин предвиђен Пословником, а у складу са прописима који уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизију.
IV ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ И ПРАВНО ДЕЈСТВО ЊЕГОВИХ ОДЛУКА
1. Опште одредбе
а) Учесници у поступку
Члан 29
Учесници у поступку пред Уставним судом су:
1) државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, народни посланици, у поступку за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: овлашћени предлагач);
2) свако по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или законитости (у даљем тексту: иницијатор);
3) доносилац закона, статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и другог општег акта (у даљем тексту: општи акт) који је предмет оцењивања уставности или законитости, као и стране које су закључиле колективни уговор;
4) политичка странка, синдикална организација или удружење грађана чији је статут или други општи акт предмет оцењивања уставности или законитости или о чијој се забрани рада одлучује;
5) верска заједница о чијој се забрани рада одлучује;
6) свако по чијем се захтеву води поступак за одлучивање о изборном спору за које законом није одређена надлежност судова, као и орган за спровођење избора у вези са чијом изборном активношћу се покреће спор;
7) државни и други органи који прихватају, односно одбијају надлежност, као и свако ко због прихватања, односно одбијања надлежности није могао да оствари своје право;
8) Влада, Републички јавни тужилац и орган надлежан за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница, у поступку за забрану рада политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница;
9) подносилац уставне жалбе, као и државни орган, односно организација којој су поверена јавна овлашћења против чијег је појединачног акта или радње изјављена уставна жалба;
10) орган одређен статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку по жалби ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и орган против чијег је појединачног акта или радње изјављена жалба;
11) Народна скупштина и председник Републике када се одлучује о постојању повреде Устава у поступку за његово разрешење;
12) судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца у поступку по жалби на одлуку о престанку функције, као и орган који је донео одлуку о престанку функције;
13) друга лица у складу са законом.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати и друга лица која Уставни суд позове.
Члан 30
У поступку пред Уставним судом орган или организацију представљају њихови овлашћени представници.
У поступку пред Уставним судом могу учествовати лица која на основу специјалног пуномоћја овласте учесници у поступку.
Члан 31
Учесник у поступку има право да даје предлоге и дужност да пружа потребне податке и обавештења у току поступка и на расправи, да подноси доказе и да предузима друге радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Учесник у поступку има право да изнесе и образложи свој став и разлоге током поступка, као и да даје одговор на наводе и разлоге других учесника у поступку.
Учесник у поступку може у току поступка одустати од предлога, захтева, жалбе, односно иницијативе.
б) Претходни поступак
Члан 32
Поднесци упућени Уставном суду предају се преко поште или непосредно Уставном суду и морају бити потписани.
Предлог, иницијатива, односно други поднесак сматра се поднетим оног дана када је предат Уставном суду.
Ако је предлог, иницијатива, односно други поднесак упућен преко поште препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје Уставном суду.
Члан 33
На захтев Уставног суда, одговор на предлог, иницијативу и решење о покретању поступка за оцењивање уставности, односно законитости општег акта, даје доносилац тог акта, односно орган кога он овласти.
Поводом иницијативе за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који доноси Народна скупштина, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од Народне скупштине.
Поводом иницијативе за оцену уставности статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, Уставни суд може, пре покретања поступка, да затражи мишљење од скупштине аутономне покрајине, односно скупштине јединице локалне самоуправе.
Члан 34
Доносилац оспореног општег акта дужан је да у року који одреди Уставни суд, а који не може бити краћи од 15 дана, достави оспорени општи акт и потребну документацију и да пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање.
Државни и други органи, организације које врше јавна овлашћења, правна и физичка лица, дужна су да, на захтев Уставног суда, у року који не може бити краћи од 15 дана, доставе податке и обавештења од значаја за поступак и одлучивање Уставног суда.
Ако у одређеном року Уставни суд не добије одговор, мишљење, тражене податке и обавештења, поступак се може наставити.
Члан 35
У поступку пред Уставним судом одређује се судија известилац, у складу са Пословником.
Изузетно, када то сложеност уставноправних питања захтева, председник Уставног суда може одредити једног или више судија који ће заједно са судијом известиоцем спровести поступак и припремити заједнички предлог акта о коме одлучује Уставни суд.
Члан 35а
Радње у претходном поступку предузима судија известилац, односно Стручна служба, у складу са овим законом и Пословником.
У претходном поступку се испитује уредност и допуштеност поднесака којима се иницира или покреће поступак пред Уставним судом, достављају акти о покретању поступка, односно иницијативе на одговор и мишљење, прикупљају потребни подаци, обавештења и докази у циљу провере навода из иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости.
У претходном поступку се предузимају и друге процесне радње од значаја за одлучивање Уставног суда.
Члан 36
Уставни суд ће одбацити поднесак којим се иницира или покреће поступак пред Уставним судом:
1) кад утврди да Уставни суд није надлежан за одлучивање;
2) ако поднесак није поднет у одређеном року;
3) ако је поднесак анониман;
4) кад у остављеном року подносилац није отклонио недостатке који онемогућавају поступање;
5) кад утврди да је поднесак очигледно неоснован;
6) ако утврди да се поднеском злоупотребљава право;
7) кад не постоје друге претпоставке за вођење поступка и одлучивање, утврђене законом.
Кад Уставни суд утврди да није надлежан за одлучивање, може поднесак којим се покреће поступак, уступити надлежном органу.
в) Јавна расправа
Члан 37
Уставни суд одржава јавну расправу, у поступку оцењивања уставности или законитости, у поступку одлучивања о изборним споровима, као и у поступку за забрану рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Уставни суд може одлучити да се не одржи јавна расправа у поступку оцењивања уставности или законитости: ако оцени да је у току поступка ствар довољно разјашњена и да, на основу прибављених доказа, може одлучити и без одржавања јавне расправе; ако је о истој ствари већ одлучивао, а нису дати нови разлози за другачије одлучивање у тој ствари, као и ако постоје услови за обуставу поступка.
Уставни суд може одржати јавну расправу и у другим случајевима кад оцени да је одржавање јавне расправе потребно, а нарочито кад се ради о сложеном уставно-правном питању или кад се постави питање уставности или законитости о коме не постоји став Уставног суда.
Члан 38
На јавну расправу позивају се сви учесници у поступку ради излагања ставова и давања потребних обавештења.
Ако је то од интереса за оцену уставности или законитости, Уставни суд може на јавну расправу позвати представнике органа и организација који су одговорни за извршавање предметног општег акта.
На јавну расправу позивају се, кад је то потребно, представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и објашњења.
Члан 39
Одсуство појединих учесника у поступку на јавној расправи не спречава Уставни суд да одржи јавну расправу и да донесе одлуку.
Члан 40
Уставни суд може јавну расправу одложити или прекинути ради прибављања потребних података, обавештења и мишљења, као и у другим оправданим случајевима.
Члан 41
Друга питања која се односе на јавну расправу ближе се уређују Пословником.
г) Облици рада Уставног суда
Члан 42
Уставни суд одлучује о питањима из своје надлежности на седници Уставног суда, седници Великог већа или седници Малог већа.
Уставни суд може, ради разјашњења ствари у предмету, одржавати и припремне седнице, консултативне састанке и друге седнице, у складу са Пословником.
Члан 42а
Уставни суд на седници Уставног суда, коју чине све судије Уставног суда:
1) доноси опште акте;
2) доноси одлуке из члана 45. тач. 1) до 5), тач. 8), 11), 14) и 15) овог закона;
3) покреће поступак за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, по сопственој иницијативи;
4) доноси решење из члана 46. тачка 10) овог закона;
5) одлучује кад није постигнута једногласност у одлучивању Великог већа;
6) доноси појединачне акте ако овим законом или Пословником није предвиђено да их доносе већа или председник Уставног суда.
На седници Уставног суда одлуке се доносе већином гласова свих судија Уставног суда.
Седница Уставног суда се заказује и у случају одржавања јавне расправе и седнице о већању и гласању после одржане јавне расправе.
Члан 42б
Уставни суд на седници Великог већа, које чине председник Уставног суда и седам судија:
1) доноси одлуке из члана 45. тач. 6), 7), 9), 10), 12) и 13) овог закона;
2) доноси решења из члана 46. тач. 1) до 8) овог закона;
3) одлучује ако није постигнута једногласност у одлучивању Малог већа.
На седници Великог већа одлуке, односно решења из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Великог већа, одлуку, односно решење доноси седница Уставног суда.
Уставни суд има два Велика већа.
Председник Уставног суда одређује састав Великог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42в
Уставни суд на седници Малог већа, кога чине троје судија Уставног суда од којих је један председник већа, доноси:
1) решење из члана 46. тачка 9) овог закона;
2) закључке из члана 47. овог закона.
На седници Малог већа решења и закључци из става 1. овог члана доносе се једногласно.
Ако се не постигне једногласност чланова Малог већа, решење, односно закључак доноси Велико веће.
Уставни суд, већином гласова свих судија, доноси одлуку којом одређује број Малих већа.
Председник Уставног суда одређује председника и чланове Малог већа годишњим распоредом послова Уставног суда.
Члан 42г
Седницу Уставног суда заказује и њоме руководи председник Уставног суда.
Председник Уставног суда, који је истовремено и председник Великог већа, заказује и руководи седницом тог већа.
Седницу Малог већа заказује и њоме руководи председник тог већа.
На седници Уставног суда, као и на седници Великог и Малог већа води се записник.
Начин рада и одлучивања на седници Уставног суда и седницама Великог и Малог већа ближе се уређује Пословником.
Члан 43
Уставни суд образује комисије и одборе као стална радна тела.
Уставни суд може образовати и повремена радна тела.
Стална и повремена радна тела из ст. 1. и 2. овог члана, образују се у складу са Пословником.
д) Акти Уставног суда
Члан 44
Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке.
Члан 45
Уставни суд одлуком:
1) утврђује да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и други општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, односно да у време важења није био у сагласности са Уставом;
2) утврђује да закон који је изгласан, а није указом проглашен, није у сагласности са Уставом;
3) утврђује да потврђени међународни уговор није у сагласности са Уставом;
4) утврђује да статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе или други општи акт није у сагласности са законом, односно да у време важења није био у сагласности са законом;
5) утврђује да колективни уговор није у сагласности са Уставом и законом;
6) одређује начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности с Уставом или законом;
7) одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова;
8) забрањује рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице;
9) одлучује о уставној жалби;
10) одлучује о жалби органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе у поступку ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа јединице локалне самоуправе онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе;
11) одлучује у поступку о постојању повреде Устава од стране председника Републике;
12) одлучује у поступку по жалби судија на одлуку о престанку функције и друге одлуке Високог савета судства;
13) одлучује у поступку по жалби јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције;
14) одбија предлог за утврђивање неуставности или незаконитости;
15) одбија захтев за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта из иницијативе поводом које је донето решење о покретању поступка.
Члан 46
Уставни суд решењем:
1) покреће поступак за утврђивање неуставности, незаконитости или несагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором;
2) решава о сукобу надлежности између државних и других органа, у складу са Уставом;
3) обуставља извршење појединачног акта, односно радње и укида меру обуставе или одбацује захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње;
4) одлаже ступање на снагу одлуке органа аутономне покрајине;
5) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости у случају из члана 53. став 2. овог закона;
6) одређује начин извршења одлуке или решења Уставног суда;
7) обуставља поступак у случајевима из чл. 57, 88. и 97. овог закона;
8) одбацује захтев за оцењивање уставности или законитости општег акта о коме је већ одлучивао, а из нових навода, разлога и поднетих доказа не произилази да има основа за поновно одлучивање;
9) одбацује уставну жалбу ако нису испуњене процесне претпоставке;
10) одлаже објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 47
Уставни суд закључком:
1) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, због ненадлежности;
2) одбацује предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта и иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости који нису поднети у року из члана 168. став 5. Устава;
3) одбацује жалбу судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца ако није поднета у законом прописаном року;
4) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који је неразумљив или непотпун, односно који садржи друге недостатке који онемогућавају поступање Уставног суда;
5) одбацује анонимну иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе;
6) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости општег акта, предлог или други захтев којим се покреће поступак пред Уставним судом, изузев уставне жалбе, који представља злоупотребу права;
7) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта који није донет;
8) одбацује иницијативу за покретање поступка за оцену уставности или законитости и предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта чији је доносилац правно престао да постоји;
9) одлучује о захтеву доносиоца оспореног општег акта да се застане са поступком;
10) обуставља поступак када је повучен предлог за утврђивање неуставности или незаконитости општег акта, односно кад иницијатор одустане од иницијативе за покретање поступка за оцену уставности или законитости;
11) обуставља поступак и у другим случајевима, изузев поступка по уставној жалби, због повлачења или одустанка овлашћеног предлагача, односно подносиоца од поднетог захтева или због престанка других процесних претпоставки за вођење поступка.
Уставни суд доноси закључке и у другим случајевима када у складу са одредбама овог закона и Пословника не доноси одлуку, односно решење.
Члан 48
Одлуке, решења и закључци Уставног суда садрже: увод, изреку и образложење.
Садржина појединих делова аката из става 1. овог члана ближе се уређује Пословником, с тим што образложење решења о одбацивању уставне жалбе, односно закључка може садржати само правни основ за доношење.
Члан 49
Одлуке Уставног суда, изузев одлуке по уставној жалби, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”, као и у службеном гласилу у коме је објављен статут аутономне покрајине, други општи акт и колективни уговор, односно на начин на који је објављен општи акт о коме је Уставни суд одлучивао.
У “Службеном гласнику Републике Србије” може се објавити одлука по уставној жалби, као и решења која су од ширег значаја за заштиту уставности и законитости.
2. Поступак за оцењивање уставности или законитости општих аката
Члан 50
Поступак за оцењивање уставности или законитости општег акта покреће се предлогом овлашћеног предлагача или решењем о покретању поступка.
Поступак за оцену уставности или законитости Уставни суд може да покрене самостално, на основу одлуке коју доноси двотрећинском већином гласова свих судија.
Члан 51
Предлог за утврђивање неуставности или незаконитости, односно иницијатива за покретање поступка за оцену уставности или законитости садржи: назив општег акта чија се уставност или законитост оспорава; назив и број службеног гласила у коме је општи акт објављен, ако је објављивање извршено у службеном гласилу; ознаку одредбе или одредаба општег акта чија уставност или законитост се оспорава; одредбе Устава, односно закона у односу на које се оспорава уставност или законитост општег акта; разлоге оспоравања и друге податке од значаја за оцењивање уставности или законитости оспореног општег акта; предлог, односно захтев како да се одлучи; податке о предлагачу, односно подносиоцу иницијативе; потпис предлагача, односно подносиоца иницијативе.
Ако општи акт чија се уставност или законитост оспорава није објављен у службеном гласилу, уз предлог се прилаже и оверени препис тог акта.
Члан 52
Поступак се сматра покренутим даном подношења уредног предлога Уставном суду, односно даном доношења решења о покретању поступка.
Члан 53
Кад Уставни суд оцени да има основа за покретање поступка поводом иницијативе, поступак покреће решењем.
Кад Уставни суд нађе да је иницијатива неприхватљива, јер изнетим разлозима оспоравања није поткрепљена тврдња да има основа за покретање поступка за оцену уставности или законитости, иницијативу ће решењем одбацити.
Кад се иницијативом оспорава уставност или законитост општег акта, осим закона и статута аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно појединих одредаба овог акта којима се регулишу питања о којима Уставни суд већ има заузет став или кад је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Уставни суд одлучује без доношења решења о покретању поступка.
Кад Уставни суд након спроведеног поступка оцени да захтев за утврђивање неуставности или незаконитости из иницијативе поводом које је покренут поступак, није основан, донеће одлуку о његовом одбијању.
Члан 54
У поступку оцењивања уставности или законитости Уставни суд није ограничен захтевом овлашћеног предлагача, односно иницијатора.
Кад овлашћени предлагач, односно иницијатор одустане од предлога, односно иницијативе, Уставни суд ће наставити поступак за оцену уставности или законитости, ако за то нађе основа.
Члан 55
У току поступка, а на захтев доносиоца оспореног општег акта, Уставни суд може, пре доношења одлуке о уставности или законитости, застати са поступком и дати могућност доносиоцу општег акта, да у одређеном року отклони уочене неуставности или незаконитости.
Ако у одређеном року неуставност или незаконитост не буде отклоњена, Уставни суд ће наставити поступак.
Члан 56
Уставни суд може у току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.
Ако у току поступка Уставни суд оцени да су разлози обуставе услед измењених околности престали, укинуће меру обуставе извршења појединачног акта, односно радње.
Уставни суд ће одбацити захтев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње кад доноси коначну одлуку.
Члан 57
Уставни суд ће обуставити поступак:
1) кад је у току поступка општи акт усаглашен са Уставом или законом, а Уставни суд није оценио да због последица неуставности или незаконитости треба донети одлуку због тога што нису отклоњене последице неуставности или незаконитости;
2) кад у току поступка престану процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 58
Кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговором, тај закон, статут аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, други општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Одредбе потврђеног међународног уговора за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности са Уставом, престају да важе на начин предвиђен тим међународним уговором и општеприхваћеним правилима међународног права.
Кад Уставни суд утврди да општи акт или колективни уговор није у сагласности са законом, тај општи акт или колективни уговор престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Уставни суд може посебним решењем одложити објављивање своје одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, али најдуже за шест месеци од дана њеног доношења.
У случају из става 4. овог члана, Уставни суд одлуку којом је утврђено да општи акт није у сагласности са Уставом, законом, општеприхваћеним правилима међународног права или потврђеним међународним уговором, доставља доносиоцу општег акта заједно са решењем о одлагању објављивања.
Члан 59
Кад Уставни суд одреди начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности са Уставом или законом, одлука Уставног суда има правно дејство од дана њеног објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Члан 60
Закони и други општи акти за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, не могу се примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени.
Општи акти донети за извршење закона и других општих аката за које се одлуком Уставног суда утврди да нису у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, неће се примењивати од дана објављивања одлуке Уставног суда, ако из одлуке произилази да су ти општи акти несагласни Уставу општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или закону.
Извршење правноснажних појединачних аката донетих на основу прописа који се више не могу примењивати, не може се ни дозволити ни спровести, а ако је извршење започето – обуставиће се.
Члан 61
Свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет.
Предлог за измену коначног или правноснажног појединачног акта, донетог на основу закона или другог општег акта, за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, може се поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у “Службеном гласнику Републике Србије”, ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.
Члан 62
Ако се утврди да се изменом појединачног акта не могу отклонити последице настале услед примене општег акта за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, Уставни суд може одредити да се ове последице отклоне повраћајем у пређашње стање, накнадом штете или на други начин.
Члан 63
Ако се у поступку пред судом опште или посебне надлежности постави питање сагласности закона или другог општег акта са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, суд ће, ако оцени основаним такво питање, застати са поступком и покренути поступак за оцену уставности или законитости тог акта пред Уставним судом.
Члан 64
Кад је у току поступка општи акт престао да важи или је усаглашен са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, али нису отклоњене последице неуставности или незаконитости, Уставни суд може одлуком утврдити да општи акт није био у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом. Ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
Члан 65
Одредбе чл. 50. до 64. овог закона сходно се примењују у поступку одлучивања о сагласности закона и других општих аката са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.
3. Поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења
Члан 66
Уз предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења подноси се и текст изгласаног закона који је оверио секретар Народне скупштине или лице које он на то овласти.
Предлог за оцену уставности закона пре његовог проглашења се не доставља на мишљење Народној скупштини, нити се о њему води јавна расправа.
О томе да је покренут поступак за оцену уставности закона пре његовог проглашења, Уставни суд обавештава председника Републике.
Поступак оцене уставности пре његовог проглашења је хитан и води се у складу са роковима које уређује Устав.
Одлука којом се утврђује да закон који није проглашен није у сагласности са Уставом производи правно дејство од дана проглашења закона.
4. Поступак одлучивања о одлагању ступања на снагу одлуке органа аутономне покрајине
Члан 67
Влада може у предлогу за оцену уставности или законитости одлуке органа аутономне покрајине која још није ступила на снагу предложити Уставном суду да одложи ступање на снагу оспорене одлуке док Уставни суд не одлучи о њеној уставности или законитости.
Влада је дужна да уз предлог достави текст оспорене одлуке органа аутономне покрајине.
Уставни суд најпре одлучује о предлогу Владе да се одложи ступање на снагу оспорене одлуке, у складу са роковима које уређује Пословник, с тим што оспорену одлуку не доставља на мишљење органу који ју је донео, нити о предлогу води јавну расправу.
Ако Уставни суд донесе решење да одложи ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, дужан је да поступак оцењивања уставности или законитости хитно спроведе, у складу са роковима које уређује Пословник.
Решење којим Уставни суд одлаже ступање на снагу оспорене одлуке органа аутономне покрајине, производи правно дејство од дана достављања органу аутономне покрајине који је одлуку донео.
5. Поступак решавања сукоба надлежности
Члан 68
Уставни суд решава сукоб надлежности из члана 167. став 2. тач. 1. до 4. Устава.
Захтев за решавање сукоба надлежности из става 1. овог члана, подноси један или оба органа који су у сукобу, као и лице поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Члан 69
Захтев за решавање сукоба надлежности садржи назив органа који прихватају или одбијају надлежност и разлоге на основу којих то чине.
Члан 70
У случају када органи одбијају надлежност, захтев за решавање сукоба надлежности подноси се у року од 15 дана од дана правноснажности, односно коначности одлуке другог органа који се огласио ненадлежним.
Члан 71
Поступак за решавање сукоба надлежности сматра се покренутим оног дана кад је захтев предат Уставном суду.
Члан 72
Рок за одговор органа који су у сукобу надлежности је осам дана од дана достављања.
Члан 73
Уставни суд може одредити да се до окончања поступка решавања сукоба надлежности Уставног суда прекине поступак пред органима између којих је настао сукоб надлежности.
Члан 74
Кад Уставни суд реши сукоб надлежности, решење Уставног суда има правно дејство од дана достављања органима који су у сукобу надлежности, односно лицу поводом чијег је права настао сукоб надлежности.
Решењем из става 1. овог члана Уставни суд поништава и акте које је донео ненадлежни орган.
6. Поступак одлучивања о изборним споровима
Члан 75
Захтев за одлучивање о изборном спору за који законом није одређена надлежност судова може поднети: сваки бирач, кандидат за председника Републике, односно посланика или одборника, као и подносилац предлога кандидата.
Захтев садржи разлоге и доказе због којих се тражи одлучивање о изборном спору.
Захтев се може поднети најкасније у року од 15 дана од дана окончања изборног поступка који се оспорава.
Члан 76
Уставни суд доставља један примерак поднетог захтева за одлучивање о изборном спору органу за спровођење избора у вези са чијом активношћу се изборни спор покреће, са налогом да у одређеном року достави одговор и потребне изборне акте, односно документацију.
Члан 77
Ако је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд одлуком поништава цео изборни поступак или делове тог поступка, који се морају тачно означити.
У случају из става 1. овог члана цео изборни поступак или делови тог поступка поновиће се у року од десет дана од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 78
Одлука Уставног суда о поништењу целог изборног поступка или делова тог поступка има правно дејство од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 79
Жалбу на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика може поднети кандидат за народног посланика и подносилац предлога кандидата, у року од 48 часова од доношења одлуке.
У поступку по жалби из става 1. овог члана, орган против чије је одлуке поднета жалба дужан је да у року од 24 часа од подношења жалбе, достави потребну документацију Уставном суду.
Уставни суд дужан је да донесе одлуку у року од 72 часа од подношења жалбе.
Одредбе чл. 75. до 78. овог закона сходно се примењују и у поступку по жалби на одлуку донету у вези са потврђивањем мандата народних посланика.
7. Поступак одлучивања о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице
Члан 80
Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице на основу предлога Владе, Републичког јавног тужиоца или органа надлежног за упис у регистар политичких странака, синдикалних организација, удружења грађана или верских заједница.
У предлогу се наводе разлози и докази због којих се тражи забрана рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.
Члан 81
Кад Уставни суд забрани рад политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице, та политичка странка, синдикална организација, удружење грађана или верска заједница брише се из одговарајућег регистра даном достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.
Члан 81а
Када је предлогом тражена забрана тајног или паравојног удружења, Уставни суд ће својом одлуком утврдити да је деловање таквог удружења забрањено Уставом.
Одлуком из става 1. овог члана Уставни суд може одредити предузимање мера које су неопходне да се спречи деловање тајног или паравојног удружења.
8. Поступак по уставној жалби
Члан 82**
Уставна жалба може се изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту.
Члан 83
Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Уставну жалбу у име лица из става 1. овога члана, на основу његовог писменог овлашћења, може изјавити друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода.
Члан 84
Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од дана достављања појединачног акта, односно од дана предузимања радње којом се повређује или ускраћује људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.
Лицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, Уставни суд ће дозволити повраћај у пређашње стање ако то лице у року од 15 дана од дана престанка разлога који је изазвао пропуштање, поднесе предлог за повраћај у пређашње стање и ако истовремено са овим предлогом поднесе и уставну жалбу.
После истека три месеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.
Члан 85
Уставна жалба мора да садржи име и презиме, јединствени матични број грађана, пребивалиште или боравиште, односно назив и седиште подносиоца уставне жалбе, име и презиме његовог пуномоћника, број и датум акта против кога је жалба изјављена и назив органа који га је донео, назнаку људског или мањинског права или слободе зајемчене Уставом за које се тврди да је повређено са ознаком одредбе Устава којом се то право, односно слобода јемчи, разлоге жалбе и наводе у чему се састоји повреда или ускраћивање, опредељен захтев о коме Уставни суд треба да одлучи, уз истицање висине и основа накнаде материјалне или нематеријалне штете, када се накнада захтева, потпис подносиоца уставне жалбе, односно лица коме је издато специјално пуномоћје за подношење уставне жалбе.
Уз уставну жалбу се подноси и препис оспореног појединачног акта, докази да су исцрпљена правна средства, докази о висини материјалне штете, као и други докази од значаја за одлучивање.
Захтев за накнаду штете може бити постављен само истовремено са подношењем уставне жалбе.
Члан 86
Уставна жалба, по правилу, не спречава примену појединачног акта или радње против кога је изјављена.
На предлог подносиоца уставне жалбе, Уставни суд може одложити извршење појединачног акта или радње из става 1. овог члана, ако би извршење проузроковало ненадокнадиву штету подносиоцу, а одлагање није супротно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа штета трећем лицу.
Члан 87
Ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.
Члан 88
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако је уставна жалба повучена;
2. ако орган који је донео оспорени појединачни акт поништи, укине или измени тај акт у складу са захтевом из уставне жалбе или ако је престала радња која је проузроковала повреду или ускраћивање зајемченог Уставом права и слобода, уз сагласност подносиоца уставне жалбе;
3. ако престану друге процесне претпоставке за вођење поступка.
Члан 89*
Одлуком се уставна жалба усваја или одбија као неоснована.
Када Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, може поништити појединачни акт, забранити даље вршење радње или одредити предузимање друге мере или радње којом се отклањају штетне последице утврђене повреде или ускраћивања зајемчених права и слобода и одредити начин правичног задовољења подносиоца.
Одлуком којом се усваја уставна жалба Уставни суд ће одлучити и о захтеву подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне, односно нематеријалне штете, када је такав захтев постављен с тим што Уставни суд, када је захтев усвојен, одређује у одлуци орган који је обавезан да исплати накнаду материјалне или нематеријалне штете и одређује рок од четири месеца од дана достављања одлуке том органу у коме он добровољно може да плати накнаду штете. Поступак за принудно извршење накнаде материјалне, односно нематеријалне штете може почети тек ако накнада материјалне, односно нематеријалне штете не буде добровољно плаћена у року од четири месеца од дана достављања одлуке.
Одлука Уставног суда којом је уважена уставна жалба има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 90
(Брисан)
Члан 91
Одредбе чл. 82. до 88. овог закона сходно се примењују у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе, онемогућава вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе.
Члан 92
Кад Уставни суд у поступку по жалби органа одређеног статутом аутономне покрајине, односно локалне самоуправе утврди да је појединачним актом или радњом државног органа или органа локалне самоуправе онемогућено вршење надлежности аутономне покрајине, односно локалне самоуправе, поништиће појединачни акт, односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице.
Одлука Уставног суда из става 1. овог члана има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
9. Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике
Члан 93
Поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике покреће Народна скупштина, на предлог једне трећине укупног броја народних посланика.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана садржи правни основ, одредбе Устава које су повређене и доказе на којима се акт заснива.
Акт о покретању поступка из става 1. овог члана председник Народне скупштине доставља Уставном суду.
Ако Уставни суд утврди да је поступак за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, акт Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди.
Члан 94
После истека рока за одговор, председник Уставног суда заказаће расправу, на коју позива председника Републике и председника Народне скупштине.
Члан 95
У поступку одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике Уставни суд је ограничен само на одлучивање о повредама одредаба Устава које су наведене у акту Народне скупштине о покретању поступка.
Члан 96
Уставни суд ће одлучити да ли је председник Републике повредио Устав и одлуку о томе доставиће Народној скупштини и председнику Републике.
Одлуку из става 1. овог члана Уставни суд мора донети у року од 45 дана од дана подношења акта Народне скупштине којим се покреће поступак одлучивања о повреди Устава од стране председника Републике.
Члан 97
Уставни суд ће обуставити поступак:
1. ако Народна скупштина повуче акт о покретању поступка;
2. ако у току поступка престане функција председника Републике.
Члан 98
Одлука Уставног суда о повреди Устава од стране председника Републике има правно дејство од дана достављања одлуке Народној скупштини.
10. Поступак по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције
Члан 99
Против одлуке о престанку функције, судија, јавни тужилац и заменик јавног тужиоца може изјавити жалбу Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања одлуке.
Орган који је донео одлуку о престанку функције има право на одговор на жалбу у року од 15 дана од дана достављања жалбе.
Члан 100
После истека рока за достављање одговора на жалбу, Уставни суд заказује расправу на коју позива подносиоца жалбе и представника органа који је донео одлуку о престанку функције.
На расправи из става 1. овог члана може се искључити јавност.
Члан 101
Уставни суд својом одлуком може усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције или одбити жалбу.
Члан 102
Одлука Уставног суда у поступку по жалби судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуку о престанку функције има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку.
Члан 102а
У поступку по жалби судије, јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује поступак по уставној жалби.
Члан 103
Одредбе чл. 99. до 102а сходно се примењују и у поступку по жалби против одлуке Високог савета судства, у случајевима прописаним законом.
V ИЗВРШЕЊЕ АКАТА УСТАВНОГ СУДА
Члан 104
Државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да, у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда.
У случају потребе, извршење одлуке и решења Уставног суда обезбедиће Влада, на начин који је утврђен посебним решењем Уставног суда.
VI ОДНОС УСТАВНОГ СУДА ПРЕМА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
Члан 105
Уставни суд обавештава Народну скупштину о стању и проблемима остваривања уставности и законитости у Републици Србији, даје мишљења и указује на потребу доношења и измену закона и предузимање других мера ради заштите уставности и законитости.
Члан 106
Кад Уставни суд утврди да надлежни орган није донео општи акт за извршавање одредаба Устава, закона или другог општег акта, а био је дужан да такав општи акт донесе, обавестиће о томе Народну скупштину.
Члан 107
Предлог овлашћеног предлагача и решење о покретању поступка за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који је донела Народна скупштина, Уставни суд доставља Народној скупштини на одговор.
Уставни суд доставља Народној скупштини одлуку којом је утврдио да закон или други општи акт који је донела Народна скупштина није у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.
VII САРАДЊА СА ДРЖАВНИМ И ДРУГИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Члан 108
У остваривању својих функција Уставни суд сарађује са државним и другим органима и организацијама, научним и другим установама, привредним друштвима и другим правним лицима, о питањима од интереса за очување уставности и законитости.
Члан 109
Уставни суд остварује међународну сарадњу са страним и међународним судовима и међународним организацијама у складу са својом надлежношћу.
VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 110
Новчаном казном од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај организација, односно друго правно лице:
1) ако у року не достави Уставном суду оспорени општи акт и потребну документацију и пружи податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 1);
2) ако не достави Уставном суду потребне податке и обавештења од значаја за вођење поступка и одлучивање (члан 34. став 2).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 20.000 до 500.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији, односно другом правном лицу новчаном казном до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у државном и другом органу, новчаном казном до 50.000 динара.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 111
Првом седницом Уставног суда председава најстарији судија.
Члан 112
Поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Члан 113
Поступак по уставним жалбама поднетим од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.
Уставна жалба се може изјавити и против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којим је повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, ако је тај акт или радња извршена од дана проглашења Устава до дана ступања на снагу овог закона.
Уставна жалба у случају из става 2. овог члана може се изјавити у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 114
Судија Уставног суда изабран у складу са Уставом Републике Србије (“Службени гласник РС”, број 1/90), коме престаје функција, има право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате судије Уставног суда.
Право на накнаду плате престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала функција заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.
Члан 115
Државни службеници и намештеници, запослени у Служби Уставног суда Србије, настављају да раде у Уставном суду на пословима на којима су били постављени, односно распоређени до ступања на снагу овог закона, до доношења решења о постављењу и распоређивању, односно склапања уговора о раду, у складу са актом Уставног суда из члана 27. став 2. овог закона.
Члан 116
Уставни суд у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси Пословник и акт из члана 27. став 2. овог закона.
Министар надлежан за правосуђе у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона доноси акт из члана 90. став 3. овог закона.
Члан 117
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука (“Службени гласник РС”, бр. 32/91, 67/93 и 101/05).
Члан 118
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
 
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о Уставном суду
(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2011)
Члан 38[с1]
Уставни суд ће ускладити Пословник са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 39[с1]
Судија Уставног суда који је до дана ступања на снагу овог закона изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда из реда судија, по престанку дужности судије Уставног суда због истека времена на које је изабран, односно именован, има право да буде изабран на судијску функцију у суду из кога је изабран, односно именован на дужност судије Уставног суда или у суду највишег степена који је преузео надлежност суда из кога је судија Уставног суда изабран, односно именован.
Високи савет судства дужан је да донесе одлуку о избору на судијску функцију из става 1. овог члана, у року од 30 дана од дана престанка дужности судије Уставног суда.
Члан 40[с1]
Поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама овог закона.
Захтеви за накнаду штете поднети Комисији из члана 90. став 3. Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС, број 109/07), до дана ступања на снагу овог закона, решиће се у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 41[с1]
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 116/08 – др. закон и 92/11), у делу који се односи на начин утврђивања плата председника и судија Уставног суда.
Члан 42[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Court Regulation Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – други закон, 78/2011 – други закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – други закон, 13/2016 и 108/2016)

Глава прва

НАЧЕЛА

Судска власт

Члан 1

Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

Оснивање судова

Члан 2

Судови се оснивају и укидају законом.

Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови.

За оснивање мировних већа, арбитража и других изабраних судова важе посебни прописи.

Независност судске власти

Члан 3

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку.

Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судска надлежност

Члан 4

Судска надлежност одређује се Уставом и законом.

Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан.

Одређивање судећег судије

Члан 5

Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари.

Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.

Забрана утицаја на суд

Члан 6

Ради чувања ауторитета и непристрасности суда забрањено је коришћење јавног положаја и јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка.

Забрањен је сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку.

Јавност

Члан 7

Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само законом, у складу са Уставом.

Право на притужбу

Члан 8

Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда кад сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов ток и исход.

Чл. 8а-8в***

(Престало да важи)

Сарадња судова и других органа

Члан 9

Судови су дужни да једни другима пружају правну помоћ и сарађују, а други државни органи и организације су дужни да судовима достављају потребне податке.

Судови могу другим државним органима да доставе списе и исправе, односно њихове копије, потребне за вођење поступка, у складу са посебним прописима, само кад се тиме не омета судски поступак.

Обележја државне власти, службена употреба језика и писма

Члан 10

Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима.

Назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде.

Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници.

У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицама у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом.

Глава друга

СПОЉАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДОВА

И ВРСТЕ СУДОВА

Судови Републике Србије

Члан 11

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.

Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.

Врховни касациони суд

Члан 12

Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији.

Седиште Врховног касационог суда је у Београду.

Остали судови републичког ранга

Члан 13

Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштима у Београду.

Прекршајни апелациони суд и Управни суд могу имати одељења изван седишта, у складу са законом, у којем трајно суде и предузимају остале судске радње.

Основни, виши, апелациони, привредни и прекршајни судови

Члан 14

Основни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина, а виши суд за подручје једног или више основних судова.

Привредни суд оснива се за територију једног или више градова, односно више општина.

Апелациони суд оснива се за подручје више виших судова.

Прекршајни суд оснива се за територију града, односно једне или више општина.

Оснивање, седишта и подручја основних, виших, апелационих, привредних и прекршајних судова уређују се посебним законом.

Одељења прекршајних судова и судске јединице основних и привредних судова одређују се посебним законом.

Непосредно виши суд

Члан 15

Врховни касациони суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелациони суд.

Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Прекршајни апелациони суд је непосредно виши суд за прекршајни суд.

Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења судова и примене Закона о судијама.

ИИ ПРОСТИРАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ И СТАЛНОСТ СУДА

1. Простирање надлежности суда

Седиште и подручје суда

Члан 16

Седиште суда је у згради где је суд.

Подручје суда је територија на којој се простире надлежност суда.

Место предузимања судских радњи

Члан 17

Судске радње предузимају се у седишту суда, а изван седишта – само кад је то законом одређено.

Основни суд, виши, привредни и прекршајни суд може изван свог седишта да одржава судске дане.

Судски дани

Члан 18

За време судских дана суд из члана 17. став 2. овог закона суди и предузима друге судске радње.

Место, дан и време одржавања судских дана одређује председник суда, у складу са Судским пословником.

Судски дани оглашавају се у месту у коме се одржавају.

Одељење изван седишта прекршајног суда, односно судске јединице изван седишта основног и привредног суда

Члан 19

Прекршајни суд може имати одељење изван свог седишта у којем суди и предузима друге судске радње.

Одељење изван седишта прекршајног суда одређује се за територију града, односно једне или више општина са подручја суда.

Основни и привредни суд може имати судску јединицу изван свог седишта у којој суди и предузима друге судске радње, у складу са годишњим распоредом послова у суду.

2. Сталност суда

Време предузимања судских радњи

Члан 20

Судске радње предузимају се сваког радног дана, а радње које не трпе одлагање и у време и у дане када суд не ради.

Судским пословником се одређују судске радње које се предузимају у време и у дане кад се не ради.

Судским пословником одређује се које се судске радње предузимају у судским јединицама изван седишта основних и привредних судова.

Члан 21

(Брисано)

Глава трећа

НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА

1. Надлежност основног суда

Члан 22

Основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до десет и десет година ако за поједина од њих није надлежан други суд и одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности.

Основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима; споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа; о правима, обавезама и одговорностима из радног односа; о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом; споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада.

Основни суд пружа грађанима правну помоћ, међународну правну помоћ ако није надлежан други суд и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступају само неки основни судови са подручја истог вишег суда.

2. Надлежност вишег суда

Члан 23

Виши суд у првом степену:

1. суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година;

2. суди за кривична дела: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 234. став 3. Кривичног законика) и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда; злоупотреба у јавним набавкама (члан 234а став 3. Кривичног законика) ;

3. суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела;

4. одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривична дела из своје надлежности;

5. одлучује о захтевима за рехабилитацију;

6. одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација средствима јавног информисања;

7. суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у споровима о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у споровима за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације;

8. суди у споровима поводом штрајка; поводом колективних уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правних лица ако није надлежан други суд;

Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова:

1. о мерама за обезбеђење присуства окривљеног;

2. за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година;

3. на решења у грађанскоправним споровима; на пресуде у споровима мале вредности у извршним поступцима и поступцима обезбеђења; у ванпарничним поступцима.

Виши суд води поступак за изручење окривљених и осуђених лица, пружа међународну правну помоћ у поступцима за кривична дела из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука ако није надлежан други суд, одлучује о сукобу надлежности основних судова са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоцима и оштећенима и врши друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени виши суд.

3. Надлежност апелационог суда

Члан 24

Апелациони суд одлучује о жалбама:

1. на одлуке виших судова;

2. на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд;

3. на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Апелациони суд одлучује о сукобу надлежности нижих судова са свог подручја ако за одлучивање није надлежан виши суд, о преношењу надлежности основних и виших судова кад су спречени или не могу да поступају у некој правној ствари и врши друге послове одређене законом.

Апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Републици Србији и уједначавање судске праксе.

4. Надлежност привредног суда

Члан 25

Привредни суд у првом степену суди:

1. у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства;

2. у споровима о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти који настану између субјеката из тачке 1. овог става; у споровима поводом извршења и обезбеђења из надлежности привредних судова, а у споровима поводом одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из тачке 1. овог става;

3. у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности;

4. у споровима о страним улагањима; о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутрашњим водама и споровима у којима се примењују пловидбено и ваздухопловно право, изузев спорова о превозу путника; о заштити фирме; поводом уписа у судски регистар; поводом реорганизације, судске и добровољне ликвидације и стечаја осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја.

Привредни суд у првом степену води поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, ако за то није надлежан други орган; води поступак стечаја и реорганизације; одређује и спроводи извршење на основу извршних и веродостојних исправа када се односе на лица из става 1. тачка 1. овог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука привредних судова, а одлука изабраних судова само кад су донете у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у споровима из става 1. тачка 1. овог члана; одређује и спроводи извршење и обезбеђење на бродовима и ваздухопловима; води ванпарничне поступке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима.

Привредни суд у првом степену одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.

Привредни суд пружа међународну правну помоћ за питања из своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

Законом се може предвидети да у одређеним врстама правних ствари поступа само одређени привредни суд.

5. Надлежност Привредног апелационог суда

Члан 26

Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа, у складу са законом.

Привредни апелациони суд одлучује о сукобу надлежности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује правне ставове ради јединствене примене закона из надлежности привредних судова и врши друге послове одређене законом.

6. Надлежност прекршајног суда

Члан 27

Прекршајни суд у првом степену суди у прекршајним поступцима ако није надлежан орган управе, пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши друге послове одређене законом.

7. Надлежност Прекршајног апелационог суда

Члан 28

Прекршајни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе, о сукобу и преношењу месне надлежности прекршајних судова и врши друге послове одређене законом.

8. Надлежност Управног суда

Члан 29

Управни суд суди у управним споровима.

Управни суд пружа међународну правну помоћ у оквиру своје надлежности и врши и друге послове одређене законом.

9. Надлежност Врховног касационог суда

Надлежност у суђењу

Члан 30

Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова, ако за одлучивање није надлежан други суд, као и о преношењу надлежности судова ради лакшег вођења поступка или других важних разлога.

Надлежност изван суђења

Члан 31

Врховни касациони суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакост странака у судским поступцима; разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда, даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда и врши друге надлежности одређене законом.

Састав већа

Члан 32

Ако законом није друкчије одређено, Врховни касациони суд о правним средствима одлучује у већу од пет судија.

Објављивање одлука Врховног касационог суда

Члан 33

Одлуке Врховног касационог суда битне за праксу судова објављују се у посебној збирци.

Све одлуке Врховног касационог суда из члана 30. став 1. овог закона објављују се на веб-страници Врховног касационог суда.

Глава четврта

УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ СУДА

И ГОДИШЊИ РАСПОРЕД ПОСЛОВА

Члан 34

Пошто прибави мишљење судија, председник суда писмено утврђује распоред послова за наредну годину и саопштава га на седници свих судија до 1. децембра. Годишњи распоред послова судија утврђује се према правној области у којој судија поступа.

На годишњи распоред послова судија може изјавити приговор у року од три дана од дана саопштавања на седници свих судија.

О приговору судије одлучује председник непосредно вишег суда у року од осам дана од дана подношења приговора.

О приговору судије на годишњи распоред послова у Врховном касационом суду, одлучује Општа седница.

ИИ СУДСКО ОДЕЉЕЊЕ И СЕДНИЦА СВИХ СУДИЈА

1. Судско одељење

Образовање и руковођење

Члан 35

Судска одељења постоје у судовима у којима више већа или судија појединаца поступа у истој правној области.

Судским одељењем руководи председник одељења, кога по прибављеном мишљењу судија одељења поставља председник суда.

Делокруг

Члан 36

На седници судског одељења разматра се рад одељења, правна питања, начини побољшања рада и стручности судија, судијских помоћника и судијских приправника и друга питања од значаја за одељење.

Одељења апелационог суда, Привредног апелационог суда и Прекршајног апелационог суда разматрају и питања важна за рад подручних судова.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 37

Седницу судског одељења могу сазвати председник одељења или председник суда.

Седница судског одељења сазива се и на захтев једне трећине судија тог одељења.

Председник суда увек може да учествује у раду и одлучивању седнице одељења.

2. Одељење судске праксе

Члан 38

Одељење судске праксе постоји у суду с већим бројем судија, у складу са Судским пословником.

Одељење судске праксе прати и проучава праксу судова и међународних судских органа и обавештава судије, судијске помоћнике и судијске приправнике о правним схватањима судова.

Одељењем судске праксе руководи судија кога одређује председник суда.

3. Посебна одељења у вишим, апелационим, прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду

Члан 39

У вишим и апелационим судовима постоје одељења за кривичне поступке против малолетника и за радне спорове.

У појединим вишим и апелационим судовима могу се образовати одељења за кривична дела против Војске Србије, за кривична дела организованог криминала, ратних злочина и високотехнолошког криминала, у складу са законом.

У прекршајним судовима и Прекршајном апелационом суду могу се образовати одељења за вођење прекршајног поступка за прекршаје из области јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, у складу са Судским пословником.

4. Заједничка седница одељења

Члан 40

Заједничка седница одељења сазива се кад је за разматрање правног питања потребна сарадња најмање два одељења.

Заједничку седницу сазивају заједно председници одељења или председник суда, а њоме руководи председник суда или председник одељења у чијем је делокругу питање које се разматра.

5. Седница свих судија

Члан 41

На седници свих судија разматрају се извештаји о раду суда и судија, одлучује о покретању поступка за оцену уставности закона и законитости прописа и других општих аката, разматра примена прописа којима се уређују питања из делокруга судова, даје мишљење о кандидатима за судије и судије поротнике и одлучује о другим питањима важним за цео суд.

Седницом свих судија руководи председник суда, а сазива је по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

ИИИ УНУТРАШЊЕ УРЕЂЕЊЕ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

1. Одељења у Врховном касационом суду

Члан 42

Врховни касациони суд може имати одељења у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

2. Седница одељења Врховног касационог суда

Члан 43

Седница одељења Врховног касационог суда разматра питања из делокруга судских одељења.

Седница одељења сазива се и ако између појединих већа настане несагласност у примени прописа или ако једно веће одступи од правног схватања прихваћеног у својој пракси или од правног схватања које су прихватила сва већа.

Правно схватање усвојено на седници одељења обавезује сва већа у саставу одељења.

3. Општа седница Врховног касационог суда

Делокруг

Члан 44

Општа седница Врховног касационог суда разматра примену закона и других прописа и рад судова; именује судије Уставног суда; даје мишљење о кандидату за председника Врховног касационог суда; доноси Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда и врши друге послове одређене законом и Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

Општа седница разматра и остала питања из делокруга седнице свих судија.

Члан 45

(Брисано)

Састав и одлучивање

Члан 46

Општу седницу чине председник и судије Врховног касационог суда.

За пуноважно одлучивање на Општој седници потребно је учешће већине судија од укупног броја судија.

Одлуке се доносе већином гласова присутних судија Врховног касационог суда.

Сазивање седнице и руковођење седницом

Члан 47

Општу седницу сазива председник суда, по потреби, односно на захтев судског одељења или најмање трећине свих судија.

Општом седницом руководи председник Врховног касационог суда.

4. Секретаријат

Делокруг

Члан 48

Врховни касациони суд има Секретаријат.

Секретаријат помаже председнику суда у судској управи, обавља административне послове за Општу седницу и врши друге послове који су му Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда стављени у делокруг.

Секретар

Члан 49

Секретаријатом руководи секретар суда, кога на предлог председника суда поставља Општа седница.

Секретар Врховног касационог суда има статус државног службеника на положају.

Секретар Врховног касационог суда мора да испуњава услове за судију апелационог суда.

5. Пословник Врховног касационог суда

Члан 50

Врховни касациони суд има пословник којим се детаљније прописује унутрашње уређење и рад суда.

Пословник о уређењу и раду Врховног касационог суда објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ИВ СУДСКА УПРАВА

Послови који чине судску управу

Члан 51

Судску управу чине послови који служе вршењу судске власти, пре свега: уређивање унутрашњег пословања у суду; позивање и распоређивање судија поротника; послови везани за сталне судске вештаке и тумаче; разматрање притужби и представки; вођење статистика и израда извештаја; извршење кривичних и прекршајних санкција; финансијско и материјално пословање суда и овера исправа намењених употреби у иностранству.

У судској управи виших судова, као и других судова које одреди Високи савет судства, може се организовати служба за пружање подршке и помоћи сведоцима и оштећенима.

Судска управа детаљније се уређује Судским пословником.

Права и обавезе председника суда

Члан 52

Председник суда представља суд, руководи судском управом и одговоран је за правилан и благовремен рад суда.

Председник суда обезбеђује законитост, ред и тачност у суду, налаже отклањање неправилности и спречава одуговлачење у раду, одређује браниоце по службеној дужности по азбучном реду са листе адвоката које доставља адвокатска комора, стара се о одржавању независности судија и угледу суда и врши друге послове одређене законом и Судским пословником.

Суд има једног или више заменика председника суда, који замењује председника суда у случају спречености или одсутности.

Када суд има више од једног заменика председника суда, председник суда одређује једног заменика који га замењује.

Поверавање судске управе другима

Члан 53

Поједине послове судске управе председник суда може поверити заменику председника суда, председницима одељења и управитељу суда.

Председник суда не може поверити одлучивање о правима судија на основу рада, утврђивање годишњег распореда послова, одлучивање о радним односима судског особља у случају када је то законом одређено, као и о удаљењу судије и судије поротника са дужности.

Овлашћења председника непосредно вишег суда

Члан 54

Председник непосредно вишег суда има право да надзире судску управу нижег суда, као и да при нечињењу председника нижег суда донесе акте из његовог делокруга.

Председник непосредно вишег суда може тражити од нижег суда обавештења о примени прописа, току поступка, као и све податке о раду.

Председник непосредно вишег суда може наложити непосредан увид у рад нижег суда, о чему се сачињава писмени извештај.

Поступак по притужби

Члан 55

Кад странка или други учесник у поступку поднесу притужбу, председник суда дужан је да је размотри, да је достави на изјашњење судији на кога се односи и да о њеној основаности и предузетим мерама обавести подносиоца притужбе, као и председника непосредно вишег суда, у року од 15 дана од дана пријема притужбе.

Председник суда може да одбаци притужбу, у потпуности или у одређеном делу, ако утврди да подносилац злоупотребљава право на притужбу.

Сматраће се да подносилац притужбе злоупотребљава право на притужбу ако притужба има увредљиву садржину или ако поднесе притужбу исте или сличне садржине о којој је претходно одлучено.

Ако је притужба неразумљива, председник суда ће наложити подносиоцу да је уреди у року од осам дана од дана пријема налога, а ако подносилац то не учини, одбациће притужбу.

Ако је притужба поднета преко министарства надлежног за правосуђе, непосредно вишег суда или Високог савета судства, о основаности притужбе и предузетим мерама обавештава се и орган преко којег је притужба поднета.

Управитељ суда

Члан 55а

Суд републичког ранга, апелациони суд и суд са 30 и више судија има управитеља суда.

Ако се у једном месту налази седиште више судова који не испуњавају услове из става 1. овог члана, ти судови имају заједничког управитеља суда који се распоређује у суд опште надлежности највишег степена у том месту.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се више судова налази у истој згради, могу имати заједничког управитеља суда који се одређује у складу са договором председника тих судова.

Председник суда поверава управитељу суда обављање материјално-финансијских и организационо-техничких послова.

Послови управитеља суда се детаљније уређују Судским пословником.

Управитељ суда за послове који су му поверени одговара председнику суда.

Секретар суда

Члан 56

Суд има секретара суда.

Секретар суда помаже председнику суда у пословима судске управе, у складу са Судским пословником.

Ако суд нема управитеља суда, организационо-техничке послове председник суда може поверити секретару суда.

Глава пета

СУДСКО ОСОБЉЕ

1. Састав и број судског особља

Члан 57

Судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт.

Број судског особља одређује председник суда, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом.

Мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

2. Судијски помоћник

Послови судијског помоћника

Члан 58

Судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником.

Поступак пријема судијских помоћника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Звања судијских помоћника

Члан 59

Судијски помоћници стичу следећа звања: судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник.

Звање судијског сарадника може стећи лице које има положени правосудни испит, а звање вишег судијског сарадника лице које после положеног правосудног испита има најмање две године радног искуства у правној струци.

Звање судског саветника може стећи онај ко испуњава услове за судију вишег суда.

Судски саветник

Члан 60

Судски саветник врши стручне послове значајне за судско одељење или цео суд.

Звање судског саветника постоји у судовима републичког ранга и апелационим судовима.

У Врховном касационом суду постоји звање саветника Врховног касационог суда, које се стиче у складу са Пословником о уређењу и раду Врховног касационог суда.

3. Оцењивање рада судијског помоћника

Време оцењивања

Члан 61

Рад судијског помоћника оцењује се једном годишње.

Рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује се за ту годину.

Надлежност за оцењивање

Члан 62

Рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен.

Кад судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради.

Оцене

Члан 63

При оцењивању вреднују се обим и квалитет посла, савесност, предузимљивост и објављени стручни и научни радови.

Оцењивање рада судијских помоћника врши се на основу објективних и јединствених критеријума и мерила.

Оцене су: “не задовољава”, “задовољава”, “добар”, “истиче се” и “нарочито се истиче”.

Виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са “нарочито се истиче” може стећи звање судског саветника и ако не испуњава услове за судију вишег суда.

Критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника уређују се актом Високог савета судства.

Решење о оцени

Члан 64

Председник суда доноси решење о оцени судијског помоћника.

На решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени.

4. Судијски приправник

Пријем судијског приправника

Члан 65

За судијског приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

Судијски приправник прима се у основни, виши, привредни и прекршајни суд.

Број судијских приправника одређује се посебно за сваки суд, актом министра надлежног за правосуђе.

При пријему судијских приправника нарочито се води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

Поступак пријема судијских приправника ближе се уређује актом министра надлежног за правосуђе.

Радни однос судијског приправника

Члан 66

Судијски приправник прима се у радни однос на три године.

Судијски приправник који је на правосудном испиту оцењен са “положио са одликом” прима се у радни однос на неодређено време, у звању судијског сарадника.

Волонтер

Члан 67

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у суд ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита без заснивања радног односа (волонтер).

5. Обука

Члан 68

Програм обуке судијских приправника и судијских помоћника прописује институција надлежна за обуку у правосуђу, уз сагласност Високог савета судства.

Судијски приправник и судијски помоћник може одређено време бити упућен на обуку у други суд, државни орган или орган јединице локалне самоуправе.

6. Остала правила о судском особљу

Члан 69

Судско особље дужно је да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда.

На заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава шеста

ПРАВОСУДНА УПРАВА

Послови који чине правосудну управу

Члан 70

Правосудна управа се стара о спровођењу закона и других прописа у вези са уређењем и радом судова.

Послове правосудне управе врше Високи савет судства и министарство надлежно за правосуђе.

Послови правосудне управе које врши Високи савет судства су: доношење упутства за састављање извештаја о раду судова; утврђивање општих смерница за унутрашње уређење судова; вођење личних листова судија, судија поротника и судског особља; предлагање дела буџета за рад судова за текуће расходе, осим расхода за судско особље и одржавање опреме и објеката, као и расподелу ових средстава; вршење надзора над наменским коришћењем буџетских средстава и вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова.

Послови правосудне управе које врши министарство надлежно за правосуђе су: праћење рада судова; прикупљање статистичких и других података о раду судова; давање сагласности на правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду; надзор над поступањем у предметима у прописаним роковима и поступањем по притужбама и представкама; предлагање дела буџета за расходе за судско особље и за одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава; предлагање дела буџета за инвестиције, пројекте и друге програме за рад правосудних органа; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; надзор над финансијским и материјалним пословањем судова и Високог савета судства; уређење и развој правосудног информационог система; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе; постављање и разрешење судских вештака и тумача.

Капиталне расходе из става 4. овог члана извршава министарство надлежно за правосуђе, односно правосудни орган уз сагласност министарства надлежног за правосуђе.

Забрана утицаја на самосталност и независност суда и судија

Члан 71

Ништав је сваки појединачни акт правосудне управе, којим се дира у самосталност и независност суда и судија.

Ништавост акта из става 1. овог члана утврђује Управни суд.

Лични лист

Члан 72

Високи савет судства води лични лист за сваког судију, судију поротника и запосленог у суду.

Податке које лични лист садржи Високом савету судства прослеђује председник суда и одговоран је за њихову тачност, као и лице на које се подаци односе ако их је оно саопштило.

Подаци које садржи лични лист јесу службена тајна и могу да се обрађују и користе само у сврху примене овог закона и закона којим се уређује положај судија, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности.

Садржина личног листа

Члан 73

Лични лист судије садржи име и презиме, име родитеља, место, дан, месец и годину рођења, податке о пребивалишту, завршеном правном факултету, успеху на студијама, приправничкој пракси, правосудном испиту, кретању у служби, датуму навршења радног века, оценама рада, упућивању на рад у други суд, удаљавању са дужности, дисциплинским мерама, вођеним кривичним поступцима, престанку дужности, објављеним стручним и научним радовима, знању страних језика, имовинском стању, стамбеним приликама и друге податке везане за рад и положај судије.

Лични лист судије поротника и запосленог садржи име и презиме, податке о рођењу, пребивалишту, завршеној школи, звању или занимању, оценама рада, кретању у служби и знању страних језика.

Органи који имају податке који се уписују у лични лист дужни су да их доставе Високом савету судства.

Судија има право увида у свој лични лист и право приговора Високом савету судства на његову садржину.

Ближу садржину и образац личних листова из ст. 1. и 2. овог члана прописује Високи савет судства.

Судски пословник

Члан 74

Судским пословником прописују се унутрашње уређење и рад суда, а нарочито: уређење и рад одељења и осталих унутрашњих јединица суда; рад заједничке седнице одељења и седнице свих судија; обавештавање јавности о раду судова; вођење поступка и достављање одлука на језицима националних мањина; пружање правне помоћи и одржавање судских дана; пружање међународне правне помоћи; евидентирање, позивање и распоређивање судија поротника; приправничка пракса; поступање судског особља са странкама; вођење уписника и помоћних књига; поступање са списима; поступање по представкама и притужбама; вођење статистика и израда извештаја о раду; наплата новчаних казни, трошкова кривичног поступка и одузете имовинске користи; поступање са судским депозитима; увођење заједничких служби у местима с више судова и других правосудних органа; одевање судија, судског особља, странака, других учесника у судском поступку и свих који своје послове обављају у суду, као и друга питања уређења и рада суда, за која је законом одређено да се уређују Судским пословником.

Судски пословник доноси министар надлежан за правосуђе, уз претходно прибављено мишљење председника Врховног касационог суда.

Надзор над применом Судског пословника

Члан 75

Примену Судског пословника надзире министарство надлежно за правосуђе.

Лице које врши надзор може бити само оно које испуњава услове за избор судије суда чији рад надзире.

Последице надзора

Члан 76

После надзора сачињава се записник који се доставља председнику суда у коме је вршен надзор, председнику непосредно вишег суда, председнику Врховног касационог суда и министру надлежном за правосуђе.

Председник непосредно вишег суда дужан је да обавести председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе о мерама предузетим да се уочени недостаци отклоне, роковима за отклањање недостатака, као и разлозима због којих су недостаци и пропусти настали.

Рок за обавештавање одређује се Судским пословником.

Глава седма

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СУДА

Правосудна стража

Члан 77

Правосудна стража је наоружана и униформисана служба која се стара о сигурности људи и имовине, реду и миру и несметаном спровођењу службених радњи у згради правосудног органа.

Овлашћења правосудне страже

Члан 78

Правосудни стражар овлашћен је да утврди идентитет и разлоге доласка лица у зграду правосудног органа; по потреби претресе лице и ствари и забрани улазак у зграду са оружјем, опасним оруђем, под дејством алкохола или других омамљивих средстава; удаљи из зграде лице које омета ред и мир, лица која нису прикладно одевена и то на начин којим се чува углед и достојанство суда, као и да другим радњама штити лица и имовину у суду.

Правосудни стражар овлашћен је да употреби физичку силу и гумену палицу, а ватрено оружје – само ако друкчије не може да заштити људски живот или одбије напад на зграду правосудног органа.

Уређење правосудне страже

Члан 79

Уређење правосудне страже, униформу њених припадника, наоружање и службену легитимацију детаљније прописује министар надлежан за правосуђе.

Помоћ правосудној стражи и обезбеђење

Члан 80

На захтев руководиоца правосудног органа, орган унутрашњих послова пружа помоћ правосудној стражи.

Руководилац правосудног органа има право да од министарства надлежног за унутрашње послове захтева да се судији, судији поротнику, јавном тужиоцу, заменику јавног тужиоца, судији за прекршаје и њиховим породицама или имовини пружи посебна заштита.

Сходна примена прописа

Члан 81

На заснивање радног односа и на права, обавезе, оцењивање и одговорност правосудне страже примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава осма

СРЕДСТВА ЗА РАД СУДОВА

Основна одредба

Члан 82

Средства за рад судова обезбеђује се у буџету Републике Србије.

Средства за рад судова треба да обимом и приливом одржавају независност судске власти и омогућавају уредан рад судова.

Предлагање и извршење буџетских средстава

Члан 83

Високи савет судства предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за текуће расходе, осим расхода за судско особље, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за правосуђе и врши расподелу ових средстава на судове.

Надзор над трошењем буџетских средстава

Члан 84

Надзор над трошењем буџетских средстава опредељених за рад судова спроводе Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе и министарство надлежно за финансије.

Коришћење средстава и самосталних прихода

Члан 85

У буџету Републике Србије посебно се исказују приходи од рада судова и усмеравају се за редован рад правосудних органа, у складу са законом.

Висина и намена средстава из става 1. овог члана утврђују се Законом о буџету.

Подмирење судских трошкова

Члан 86

Детаљније услове, висину и начин накнаде износа које странке и остали учесници у поступку плаћају за подмирење трошкова у судским поступцима прописује министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Наставак рада постојећих судова

Члан 87

Врховни суд Србије и Виши трговински суд, који су образовани ранијим законима, настављају да раде до 31. децембра 2009. године.

Наставак рада постојећих органа за прекршаје

Члан 88

Већа за прекршаје, општински органи за прекршаје, комисија за прекршаје при министарству надлежном за послове финансија, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија, првостепени и другостепени порескопрекршајни органи настављају да раде у складу са Законом о прекршајима (“Службени гласник СРС”, број 44/89 и “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), посебним законима који уређују њихову надлежност и Одлуком о образовању општинских органа за прекршаје и утврђивању броја судија у органима за прекршаје (“Службени гласник РС”, бр. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 и 91/07), до 31. децембра 2009. године.

Почетак рада Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда, Управног суда и Вишег прекршајног суда

Члан 89

Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Управни суд и Виши прекршајни суд почињу да раде 1. јануара 2010. године.

Уступање предмета Врховног суда Србије

Члан 90

Предмете у којима до 31. децембра 2009. године не буде донета коначна одлука Врховни суд Србије уступа Врховном касационом суду, односно судовима у чију надлежност предмети спадају по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Ако после 1. јануара 2010. године Врховни касациони суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, он се уступа суду у чију надлежност спада по овом закону и закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Преузимање предмета

Члан 91

Предмете у којима није окончан поступак пред већима за прекршаје, већима за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепеним порескопрекршајним органима до 31. децембра 2009. године преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Ако после 1. јануара 2010. године Виши прекршајни суд, одлучујући о правном средству, предмет врати на поновни поступак, предмет преузима прекршајни суд у чију надлежност спада према закону којим се уређују седишта и подручја судова.

Предмете Вишег трговинског суда преузеће 1. јануара 2010. године Привредни апелациони суд.

Доношење привремених аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду

Члан 92

Привремене акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће министар надлежан за правосуђе до 1. септембра 2009. године.

Акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Врховном касационом суду, Привредном апелационом суду, Управном суду, апелационим судовима и Вишем прекршајном суду донеће председници ових судова у року од шест месеци од дана њиховог избора у складу са овим законом.

Преузимање средстава за рад, опреме, архиве и запослених

Члан 93

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Врховног суда Србије преузима Врховни касациони суд, Управни суд и апелациони судови, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће донети решења о распоређивању запослених из Врховног суда Србије у Врховни касациони суд, Управни суд и апелационе судове, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене постојећих већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, преузеће Виши прекршајни суд, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 4. овог члана.

Високи савет судства образоваће комисију која ће распоредити запослене из става 4. овог члана на радна места у Вишем прекршајном суду и прекршајним судовима, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Расподела средстава за рад, опреме и архиве, као и распоређивање запослених из већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, спровешће се у сарадњи са министарством надлежним за финансије.

Потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене Вишег трговинског суда преузима Привредни апелациони суд.

Права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда и органа за прекршаје

Члан 94

На права запослених из Врховног суда Србије, Вишег трговинског суда, већа за прекршаје, већа за другостепени прекршајни поступак при министарству надлежном за послове финансија и другостепених порескопрекршајних органа, примењују се одредбе закона који уређује права државних службеника и намештеника при промени уређења државних органа.

Надлежност Високог савета судства у вези са средствима за рад судова

Члан 95**

(Престао да важи)

Подзаконски прописи

Члан 96

Подзаконски прописи чије је доношење предвиђено овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа из става 1. овог члана, примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о уређењу судова, ако нису супротне овом закону.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења закона

Члан 97

Даном почетка примене овог закона престају да важе Закон о уређењу судова (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12-20. Закона о судовима (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04).

Ступање закона на снагу и почетак примене

Члан 98

Овај закон на снагу ступа осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010)

Члан 3[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 3[с2]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2013, 13/2016 и 108/2016)

Члан 31[с3]

Виши судови настављају да суде, у првом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 1. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

Апелациони судови настављају да суде, у другом степену, у предметима примљеним до дана почетка примене овог закона.

Ако одлука у предметима из става 3. овог члана буде укинута после дана почетка примене овог закона, поступак ће се наставити пред надлежним судом у складу са одредбама овог закона.

До дана почетка примене Закона о прекршајима (“Службени гласник РС”, број 65/13), прекршајни судови настављају да суде у поступцима по жалбама на одлуке које у прекршајном поступку доносе органи управе.

Даном почетка примене овог закона Виши прекршајни суд наставља рад као Прекршајни апелациони суд.

Управитељи судова биће изабрани у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона.

Члан 32[с3]

Надлежности министарства надлежног за правосуђе из члана 57. став 3, члана 70. ст. 2, 4. и 5, члана 74. став 2. и члана 75. став 1, од 1. јануара 2018. године преузима Високи савет судства.

Надлежности министарства надлежног за правосуђе прописане у чл. 83. и 84, престају од 1. јануара 2018. године.

Високи савет судства од 1. јануара 2018. године преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова из става 1. овог члана.

Високи савет судства преузима од 1. јануара 2018. године и државне службенике и намештенике у министарству надлежном за правосуђе који раде на пословима из преузетог делокруга.

Члан 33[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године, осим члана 2. који се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 5[с4]

Високи савет судства доноси акт којим се уређују критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министар надлежан за правосуђе доноси акт којим се одређује број судијских приправника у сваком суду у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 6[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије” осим одредбе члана 1. став 2. овог закона која ступа на снагу 1. јула 2016. године.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 13/2016)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о уређењу судова

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 2[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Administrative Disputes Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 111/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и циљ закона

Члан 1

Овим законом уређује се предмет управног спора, надлежност за решавање управних спорова, странке, правила поступка, правна средства и извршење донетих судских пресуда.

Овим законом обезбеђује се судска заштита појединачних права и правних интереса и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.

Правичност суђења у управном спору

Члан 2

У управном спору суд одлучује на основу закона и у разумном року, на подлози чињеница утврђених на усменој јавној расправи.

Предмет управног спора

Члан 3

У управном спору суд одлучује о законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита.

У управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Суд у управном спору одлучује и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено.

Одредбе овог закона које се односе на управни акт, примењују се и на друге акте против којих се може водити управни спор.

Одређење управног акта

Члан 4

Управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари.

Одређење управне ствари

Члан 5

Управна ствар, у смислу овог закона, јесте појединачна неспорна ситуација од јавног интереса у којој непосредно из правних прописа произилази потреба да се будуће понашање странке ауторитативно правно одреди.

Одређење надлежног органа

Члан 6

Надлежним органом, у смислу овог закона, сматрају се државни органи, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, привредна друштва, јавна и друга предузећа, установе, организације и појединци, као и посебни органи, када у вршењу јавних овлашћења решавају у управним стварима.

Обавезност правноснажних пресуда

Члан 7

Пресуда донета у управом спору је обавезујућа.

Против пресуде донете у управном спору не може се изјавити жалба (правноснажна пресуда).

II НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДА

Управни суд

Члан 8

Управни спор решава Управни суд.

Управни суд одлучује у већу од три судије, осим ако овим законом није другачије одређено.

Врховни касациони суд

Члан 9

У поступку по захтеву за преиспитивање судске одлуке против одлуке Управног суда одлучује Врховни касациони суд.

Врховни касациони суд одлучује у већу од три судије.

III СТРАНКЕ У УПРАВНОМ СПОРУ

Странке

Члан 10

Странке у управном спору јесу тужилац, тужени и заинтересовано лице.

Тужилац

Члан 11

Тужилац у управном спору може да буде физичко, правно или друго лице, ако сматра да му је управним актом повређено неко право или на закону засновани интерес.

Државни орган, орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, организација, део привредног друштва са овлашћењима у правном промету, насеље, група лица и други који немају својство правног лица, могу покренути управни спор ако могу да буду носиоци права и обавеза о којима се решавало у управном поступку.

Ако је управним актом повређен закон на штету јавног интереса, управни спор може да покрене надлежни јавни тужилац.

Ако су управним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, управни спор може да покрене и надлежно јавно правобранилаштво.

Тужени

Члан 12

Тужени у управном спору јесте орган чији се управни акт оспорава, односно орган који по захтеву, односно по жалби странке није донео управни акт.

Заинтересовано лице

Члан 13

Заинтересовано лице јесте лице коме би поништај оспореног управног акта непосредно био на штету.

IV ПРЕДМЕТ УПРАВНОГ СПОРА

Коначни управни акт

Члан 14

Управни спор може се покренути против управног акта који је донет у другом степену.

Управни спор може се покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба у управном поступку.

Ћутање управе

Члан 15

Управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом.

Повраћај одузетих ствари и накнада штете

Члан 16

У управном спору може се тражити и повраћај одузетих ствари и накнада штете која је тужиоцу нанета извршењем акта који се оспорава.

V ПОКРЕТАЊЕ СПОРА

Тужба

Члан 17

Управни спор покреће се тужбом.

Општи рок за подношење тужбе

Члан 18

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана достављања управног акта странци која је подноси или у законом прописаном краћем року.

Рок из става 1. овог члана важи и за орган овлашћен за подношење тужбе, ако му је управни акт достављен.

Ако органу овлашћеном за подношење тужбе, односно заинтересованом лицу није достављен управни акт, орган, односно заинтересовано лице може поднети тужбу, у року од 60 дана од дана достављања управног акта странци.

Рок за подношење тужбе због ћутања управе

Члан 19

Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Предаја тужбе

Члан 20

Тужба се предаје надлежном суду непосредно или преко поште.

Предаја тужбе у облику електронског документа сматра се непосредном предајом суду.

Тужба се може изјавити и на записник код суда.

Дан предаје тужбе пошти препоручено, односно дан изјављивања тужбе на записник сматра се као дан предаје суду.

Ако тужба није предата надлежном суду у законом прописаном року, него другом суду или другом органу, а стигне надлежном суду после истека рока за подношење тужбе, сматраће се као да је благовремено поднета, ако се њено подношење другом суду или другом органу може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца.

За војна лица која се налазе у Војсци Србије, дан предаје тужбе војној јединици или војној установи сматра се као дан предаје суду.

Одредба става 6. овог члана односи се и на цивилна лица запослена у Војсци Србије која су на служби у војним јединицама, односно војним установама у местима у којима не постоји редовна пошта.

Поступање са електронским документима

Члан 21

Странка суду може предати тужбу и други поднесак и у облику електронског документа, у складу са законом.

Суд може доставити акте странци у облику електронског документа, уз претходни изричит пристанак странке.

Поступање са електронским документима обавља се у складу са законом којим се уређује електронски документ.

Ако електронски документ који је предат суду не може бити прочитан или не испуњава техничке услове из става 5. овог члана, суд ће о томе без одлагања обавестити подносиоца, позвати га да поднесак уреди у остављеном року и указати му на последице таквог пропуштања.

Начин, техничке услове предаје и утврђивање времена предаје поднесака и доставе аката у облику електронског документа, као и друга питања везана за поступање са електронским документом, ближе се уређују Судским пословником.

Ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа, када је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ је потписан квалификованим електронским потписом тог лица.

Садржина тужбе

Члан 22

Тужба мора да садржи име и презиме, адресу и место становања, односно назив и седиште тужиоца, означење управног акта против кога је тужба поднета, разлоге због којих се тужба подноси, предлог у ком правцу и обиму се предлаже поништавање управног акта, као и потпис тужиоца.

Уз тужбу мора да се приложи оригинал или копија акта против кога се тужба подноси.

Уз тужбу поднету због ћутања управе прилаже се копија захтева, односно жалбе, копија захтева о накнадном тражењу из члана 19. овог закона и доказ о предаји ових поднесака надлежном органу.

Ако се тужба подноси преко пуномоћника, уз тужбу обавезно се прилаже и оригинал пуномоћја.

Ако се тужбом тражи повраћај ствари или накнада штете, у тужби се мора определити одређен захтев у погледу ствари или висине претрпљене штете.

Уз тужбу се подноси и по један примерак тужбе и прилога уз тужбу, за тужени орган и за свако заинтересовано лице, ако таквих има.

Тужба може садржавати и позивање на чињенице на којима тужилац заснива свој захтев из тужбе.

Одложно дејство тужбе

Члан 23

Тужба, по правилу, не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.

По захтеву тужиоца, суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.

Изузетно, странка из управног поступка може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе:

1) у случају хитности;

2) када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан.

По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева из ст. 2. и 3. овог члана.

Разлози за покретање управног спора

Члан 24

Управни акт може се побијати тужбом у управном спору због незаконитости, и то ако:

1) у акту није уопште или није правилно примењен закон, други пропис или општи акт;

2) је акт донео ненадлежни орган;

3) у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка;

4) је чињенично стање непотпуно или нетачно утврђено или ако је из утврђених чињеница изведен неправилан закључак у погледу чињеничног стања;

5) је у акту који је донет по слободној оцени, орган прекорачио границе законског овлашћења или ако такав акт није донет у складу са циљем у којем је овлашћење дато.

Тужба се може поднети и ради утврђења да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пресудом, као и ради утврђења незаконитости донетог акта који је без правног дејства.

VI ПРЕТХОДНИ ПОСТУПАК

Одбацивање тужбе због њене неуредности

Члан 25

Ако је тужба непотпуна или неразумљива, судија појединац позваће тужиоца да у остављеном року отклони недостатке тужбе и указаће му на последице ако не поступи по захтеву суда.

Ако тужилац у остављеном року не отклони недостатке у тужби који спречавају рад суда, судија појединац из става 1. овог члана решењем ће одбацити тужбу као неуредну, ако не нађе да је оспорени управни акт ништав.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу као неуредну, то ће учинити веће суда.

Одбацивање тужбе из других законских разлога

Члан 26

Судија појединац решењем ће одбацити тужбу и ако утврди:

1) да је тужба поднета неблаговремено (члан 18) или пре времена (члан 19);

2) да акт који се тужбом оспорава не представља акт о чијој законитости се одлучује у управном спору (члан 3);

3) да уз тужбу поднету због ћутања управе нису приложени сви докази (члан 22. став 3);

4) да се управним актом који се тужбом оспорава не дира очигледно у право тужиоца или у његов на закону засновани интерес (члан 11. став 1);

5) да је после подношења тужбе оспорени акт поништен по тужби друге странке;

6) да се против управног акта који се тужбом оспорава могла изјавити жалба, а жалба није уопште или није благовремено изјављена, или је жалилац одустао од жалбе у току другостепеног поступка;

7) да већ постоји правноснажна судска одлука донета у управном спору о истој ствари.

Ако судија појединац пропусти да одбаци тужбу из разлога из става 1. овога члана, то ће учинити веће суда.

Право на приговор против одбацивања тужбе

Члан 27

Против решења судије појединца којим се одбацује тужба по чл. 25. и 26. овог закона, подносилац тужбе има право на приговор у року од осам дана од достављања решења.

О приговору из става 1. овог члана одлучује посебно веће суда састављено од троје судија, после одржане усмене јавне расправе, ако је подносилац приговора захтевао одржавање расправе.

Посебно веће суда из става 2. овог члана о приговору одлучује решењем.

Решењем се приговор одбацује ако је изјављен неблаговремено или од неовлашћеног лица.

Ако веће из става 2. овог члана одбије приговор, решење о одбацивању тужбе постаје правноснажно.

Ако веће из става 2. овог члана уважи приговор, поништиће решење о одбацивању тужбе, а поступак пред судом ће се наставити.

Поништење управног акта у претходном поступку

Члан 28

Ако суд не одбаци тужбу на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, а нађе да оспорени управни акт садржи такве недостатке у облику и саставним деловима који акт чине очигледно незаконитим, може пресудом поништити акт и без достављања тужбе на одговор, уз позивање туженог да се претходно изјасни.

Ако тужени у случају из става 1. овог члана сам поништи или измени оспорени акт, судија појединац ће по прибављеној изјави тужиоца да је задовољан накнадно донетим решењем, донети решење о обустављању поступка, сходном применом одредаба члана 29. овог закона.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

Удовољавање тужбеном захтеву од стране туженог

Члан 29

Ако тужени у току судског поступка донесе други акт којим се мења или поништава управни акт против којег је управни спор покренут, као и ако у случају из члана 19. овог закона накнадно донесе првостепени односно, другостепени управни акт, тај орган ће, поред тужиоца, истовремено известити и суд.

У случају из става 1. овог члана суд ће позвати тужиоца да у року од 15 дана од дана пријема позива достави суду писану изјаву о томе да ли је накнадно донетим актом задовољан или остаје при тужби и у ком обиму, односно да ли тужбу проширује и на нови акт.

Ако тужилац благовремено достави суду писану изјаву да је накнадно донетим актом задовољан или ако не да изјаву у року из става 2. овог члана, суд ће донети решење о обустављању поступка.

Ако тужилац изјави да новим актом није задовољан, суд ће наставити поступак.

Одговор на тужбу и решавање спора без списа

Члан 30

Ако тужбу не одбаци на основу члана 25. став 2. или члана 26. овог закона, нити поништи акт по члану 28. став 1. овог закона односно не огласи ништавим по члану 42. став 3, суд ће по један примерак тужбе са прилозима доставити на одговор туженом и заинтересованим лицима, ако их има.

Одговор из става 1. овог члана даје се у року који суд одреди у сваком поједином случају, с тим што суд не може одредити рок дужи од 30 дана од дана достављања тужбе на одговор.

У остављеном року тужени је дужан да достави суду све списе који се односе на предмет управног спора и изјасни се о наводима тужбе. Ако тужени и после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана, или ако изјави да их не може доставити, суд може решити спор и без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи.

Обавеза достављања исправа

Члан 31

На захтев суда, сви државни органи, органи аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, и други носиоци јавних овлашћења (у даљем тексту: “орган јавне власти”) дужни су да доставе исправе којима располажу у року који суд одреди.

Орган јавне власти из става 1. овог члана дужан је да означи које исправе, односно делови исправа представљају тајну у складу са посебним законом, тако да странке у њих не смеју имати увид.

Ако орган јавне власти по поновљеном захтеву суда у другом остављеном року, не достави тражене исправе, суд ће руководиоца тог органа позвати да пружи обавештење о разлозима пропуштања поступања по налогу суда.

Одустанак тужиоца од тужбе

Члан 32

Тужилац може одустати од тужбе све до доношења одлуке.

У случају одустанка тужиоца од тужбе судија појединац или веће суда решењем обуставља поступак.

У погледу правне заштите против решења судије појединца о обустављању поступка, сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

VII УТВРЂИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА

Уопште о утврђивању чињеница на расправи

Члан 33

У управном спору суд решава на основу утврђених чињеница на одржаној усменој јавној расправи (у даљем тексту: “расправа”).

Суд решава без одржавања усмене расправе, само ако је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, или ако странке на то изричито пристану.

Суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих није одржао усмену расправу.

Нарочити случајеви одржавања расправе

Члан 34

Веће суда ће увек одржати расправу због сложености предмета спора, или ради бољег разјашњења стања ствари, као и у случају из члана 30. став 3. овог закона.

Расправа је обавезна и ако је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима као и када суд утврђује чињенично стање ради решавања у пуној јурисдикцији.

Јавност расправе

Члан 35

Расправа је јавна.

Веће суда може искључити јавност за целу расправу или за одређени део расправе ако то захтевају разлози заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку.

О искључењу јавности суд одлучује решењем које мора бити образложено и јавно објављено.

Заказивање расправе

Члан 36

Председник већа одређује дан одржавања расправе и на расправу позива странке и заинтересована лица, ако их има.

Расправа се може одложити само из важних разлога, о чему решава веће.

Руковођење расправом и записник

Члан 37

Расправом руководи председник већа.

О расправи се води записник у који се уносе само битне чињенице и околности.

Записник о одржаној усменој расправи потписују председник већа и записничар.

Изостанак странака са расправе

Члан 38

Изостанак уредно позване странке са усмене расправе не одлаже њено одржавање.

Због изостанка странака са усмене расправе не може се узети да су оне одустале од својих захтева, већ ће се њихови поднесци прочитати.

Ако на усмену расправу не дођу ни тужилац ни тужени, а расправа се не одложи, суд ће расправити спор и без присуства странака.

Ток расправе

Члан 39

На расправи реч прво добија члан већа који је известилац. Известилац излаже стање и суштину спора, не дајући своје мишљење. Председник већа даје реч тужиоцу, па заступнику туженог и заинтересованим лицима, водећи рачуна да се њихове изјаве односе само на спорна питања и околности од значаја за решење ствари.

Суд на расправи одлучује који ће се докази извести ради утврђивања чињеничног стања.

VIII СУДСКЕ ОДЛУКЕ

1. Пресуда

Решавање спора

Члан 40

Суд решава спор пресудом.

Пресудом се тужба уважава или одбија као неоснована.

Суд доноси пресуду већином гласова.

О већању и гласању води се посебан записник који потписују сви чланови већа и записничар.

Већање и гласање врши се без присуства странака.

Границе судског испитивања оспореног акта

Члан 41

Законитост оспореног управног акта суд испитује у границама захтева из тужбе, али при том није везан разлозима тужбе.

На ништавост управног акта суд пази по службеној дужности.

Пресуде донете у спору ограничене јурисдикције

Члан 42

Ако се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управни акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан.

Ако се тужба уважава а тужбени захтев је да се утврди незаконитост акта без правних дејстава, или се тужбени захтев састоји само у утврђењу да је тужени поновио свој ранији акт који је већ поништен пред судом – суд се у пресуди ограничава на тражено утврђење.

Ако суд нађе да је оспорени акт ништав, донеће пресуду којом тај акт оглашава ништавим.

Пресуде донете у спору пуне јурисдикције

Члан 43

Када нађе да оспорени управни акт треба поништити, суд ће пресудом решити управну ствар, ако природа ствари то дозвољава и ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. Таква пресуда у свему замењује поништени акт (спор пуне јурисдикције).

Спор пуне јурисдикције је искључен када је предмет управног спора управни акт донет по дискреционој оцени.

Изузетно, у појединим материјама спор пуне јурисдикције може да буде изричито искључен посебним законом.

Ако тужилац тражи да суд својом пресудом реши управну ствар, суд је обавезан да посебно наведе разлоге због којих тај захтев није прихватио.

У случајевима када би поништење оспореног акта и поновно вођење поступка пред надлежним органом изазвало за тужиоца штету која би се тешко могла надокнадити а суд је сам утврђивао чињенично стање, обавезан је да одлучи у спору пуне јурисдикције, осим ако је такав спор законом искључен.

Пресуде донете у спору због ћутања управе

Члан 44

Када је тужба поднета на основу члана 19. овог закона, а суд нађе да је основана, пресудом ће уважити тужбу и наложити да надлежни орган донесе решење. Ако суд располаже потребним чињеницама, а природа ствари то дозвољава, он може својом пресудом непосредно решити управну ствар.

Одлучивање у парничним стварима у управном спору

Члан 45

Пресудом којом се оспорени управни акт поништава, односно оглашава ништавим, суд може одлучити и о захтеву тужиоца за повраћај ствари, односно за накнаду штете, ако утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то. У противном ће упутити тужиоца да свој захтев остварује у парничном поступку пред надлежним судом.

Доношење и објављивање пресуде

Члан 46

Суд ће, по завршеној расправи, одмах донети и објавити пресуду заједно са најважнијим разлозима.

У сложеним случајевима суд може најкасније у року од петнаест дана од дана закључења расправе да донесе пресуду.

Ако по завршеној усменој расправи не може да донесе пресуду, односно решење због тога што претходно треба да утврди неку чињеницу за чије расправљање није потребна нова усмена расправа, суд ће пресуду донети без расправе, најкасније у року од осам дана од дана када ту чињеницу утврди.

Садржина и саставни делови пресуде

Члан 47

Пресуда садржи означење суда, име и презиме председника већа, чланова већа и записничара, означење странака и њихових заступника, предмет спора, дан кад је пресуда донета и објављена, диспозитив, образложење и поуку о правном средству.

Диспозитив пресуде мора бити одвојен од образложења.

Изворник пресуде потписују председник већа и записничар.

Пресуда се издаје странкама у овереном препису.

2. Решење

Сходна примена одредба које се односе на пресуде

Члан 48

Одредбе чл. 46. и 47. овог закона сходно се примењују и на доношење судских решења.

IX ВАНРЕДНА ПРАВНА СРЕДСТВА

1. Захтев за преиспитивање судске одлуке

Услови и разлози за подношење

Члан 49

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке (у даљем тексту: “захтев”).

Захтев може да се поднесе:

1) када је то законом предвиђено;

2) у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији;

3) у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба.

Захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Начин предаје

Члан 50

Захтев се предаје Врховном касационом суду, на начин одређен у члану 20. ст. 1, 2. и 4. овог закона.

Када је странка физичко лице, захтев предаје преко пуномоћника из реда адвоката.

Рок за подношење

Члан 51

Захтев се подноси Врховном касационом суду у року од 30 дана од дана достављања странци, односно надлежном јавном тужиоцу одлуке суда против које се захтев подноси.

Ако надлежном јавном тужиоцу није достављена одлука суда, он може поднети захтев у року од 60 дана од дана достављања одлуке суда странци којој је последњој достављена.

Садржина захтева и одбацивање неуредног захтева

Члан 52

Захтев садржи означење судске одлуке чије се преиспитивање предлаже, означење подносиоца захтева, као и разлоге и обим у коме се предлаже преиспитивање.

Ако је захтев непотпун или неразумљив, Врховни касациони суд ће га одбацити решењем против кога није дозвољена жалба.

Поступање са захтевом

Члан 53

Недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд ће одбацити решењем.

Ако Врховни касациони суд не одбаци захтев, доставиће га противној странци из управног спора, која може, у року који суд одреди, поднети одговор на захтев.

Суд против чије је одлуке поднет захтев и тужени дужни су да без одлагања а најкасније у року од 30 дана, доставе Врховном касационом суду, на његов захтев, све списе.

Начин и границе одлучивања о захтеву

Члан 54

Врховни касациони суд решава о захтеву за преиспитивање судске одлуке, односно без одржавања усмене расправе, а побијану одлуку испитује само у границама захтева.

Садржина одлуке о захтеву

Члан 55

Врховни касациони суд пресудом одбија или уважава захтев као основан.

Пресудом којом захтев уважава, Врховни касациони суд може укинути или преиначити судску одлуку против које је поднет захтев.

Ако Врховни касациони суд укине судску одлуку, предмет враћа суду чија је одлука укинута, а тај суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи питања на која му је указао надлежни суд.

2. Понављање поступка

Разлози понављања

Члан 56

Поступак завршен правноснажном пресудом или решењем суда поновиће се по тужби странке:

1) ако странка сазна за нове чињенице, или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих би спор био повољније решен за њу да су те чињенице, односно докази били изнети или употребљени у ранијем судском поступку;

2) ако је до судске одлуке дошло услед кривичног дела судије или запосленог у суду, или је одлука издејствована преварном радњом заступника или пуномоћника странке, његовог противника или противниковог заступника или пуномоћника, а таква радња представља кривично дело;

3) ако је судска одлука заснована на пресуди донетој у казненој или грађанској ствари, а та пресуда је касније укинута другом правноснажном судском одлуком;

4) ако је исправа на којој се заснива судска одлука лажна или лажно преиначена, или ако је сведок, вештак или странка, приликом саслушања пред судом, дала лажан исказ, а одлука суда се заснива, на том исказу;

5) ако странка нађе или стекне могућност да употреби ранију судску одлуку донету у истом управном спору;

6) ако заинтересованом лицу није омогућено да учествује у управном спору;

7) ако став из накнадно донете одлуке Европског суда за људска права у истој ствари може да буде од утицаја на законитост правноснажно окончаног судског поступка.

Због околности из тач. 1. и 5. става 1. овог члана понављање ће се дозволити само ако странка без своје кривице није била у стању да те околности изнесе у ранијем поступку.

Рокови за тражење понављања поступка

Члан 57

Понављање поступка може се тражити најкасније у року од 30 дана од дана кад је странка сазнала за разлог понављања, осим у случају из члана 56. став 1. тачка 7. када се може тражити у року од 6 месеци од дана објављивања одлуке Европског суда за људска права у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Ако је странка сазнала за разлог понављања поступка пре него што је поступак пред судом завршен, а тај разлог није могла употребити у току поступка, понављање се може тражити у року од 30 дана од дана достављања одлуке суда.

По протеку пет година од правноснажности судске одлуке понављање поступка се не може тражити.

Надлежност за одлучивање по тужби за понављање поступка

Члан 58

О тужби за понављање поступка решава суд који је донео одлуку на коју се односи разлог за понављање поступка.

Садржина тужбе за понављање поступка

Члан 59

У тужби за понављање поступка мора се нарочито навести:

1) судска одлука донета у поступку чије се понављање тражи;

2) законски разлог понављања (члан 56) и докази, односно околности које чине вероватним постојање тог основа;

3) околности из којих произлази да је тужба поднета у законском року и чиме се то доказује;

4) у ком правцу и у ком обиму се предлаже измена судске одлуке донете у поступку чије се понављање тражи.

Одбацивање тужбе за понављање поступка

Члан 60

Суд ће решењем одбацити тужбу за понављање поступка, ако утврди да је тужбу поднело неовлашћено лице, или да тужба није благовремена, или да странка није учинила бар вероватним постојање законског основа за понављање поступка.

Достављање тужбе на одговор

Члан 61

Ако суд не одбаци тужбу по члану 60. овог закона, доставиће је противној странци из управног спора и заинтересованим лицима, и позваће их да у року од 15 дана одговоре на тужбу.

Одлучивање о дозволи понављања поступка

Члан 62

По истеку рока за одговор на тужбу, суд решењем одлучује да ли ће дозволити понављање поступка.

Ако суд нађе да има законског основа за понављање поступка, поновиће се оне процесне радње на које утичу разлози понављања.

Одлучивање о тужби за понављање поступка

Члан 63

После поновљеног поступка суд доноси пресуду.

Пресудом из става 1. овог члана ранија пресуда се може оставити на снази, укинути или преиначити.

Правна заштита против одлука суда у вези са понављањем поступка

Члан 64

Против решења суда о одбацивању тужбе за понављање поступка, против решења којим се не дозвољава понављање поступка и против пресуде суда донете по тужби за понављање поступка може се поднети захтев за преиспитивање из члана 49. овог закона.

Сходна примена других процесних одредаба у поновљеном поступку

Члан 65

У поновљеном поступку сходно се примењују одредбе овог закона о поступку по тужби и захтеву за преиспитивање судске одлуке, ако одредбама чл. од 56. до 64. овог закона није другачије одређено.

X ТРОШКОВИ УПРАВНОГ СПОРА

Трошкови спора

Члан 66

Трошкове управног спора чине издаци настали у току или поводом спора.

Одлучивање о трошковима

Члан 67

У управном спору о трошковима поступка одлучује суд.

XI ИЗВРШЕЊЕ ПРЕСУДЕ

Извршност пресуде

Члан 68

Пресуда се може извршити када постане правноснажна.

Правне последице поништења акта у управном спору

Члан 69

Када суд поништи акт против кога је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање поновног решавања по жалби, односно стање поновног решавања по захтеву странке у првостепеном поступку, ако је жалба била законом искључена (стање пре него што је поништени акт донет).

Ако према природи ствари у којој је настао управни спор треба уместо поништеног управног акта донети други, надлежни орган је дужан да тај акт донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања пресуде, при чему је надлежни орган везан правним схватањем суда, као и примедбама суда у погледу поступка.

Правне последице активног непоступања по пресуди

Члан 70

Ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена.

Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа.

Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи.

О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа.

Правне последице пасивног непоступања по пресуди

Члан 71

Ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта.

Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта.

По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава.

Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење.

Право на накнаду штете због неизвршења пресуде

Члан 72

Због штете настале неизвршењем, односно неблаговременим извршењем пресуде донете у управном спору тужилац има право на накнаду која се остварује у спору пред надлежним судом, у складу са законом.

Понављање поступка окончаног актом донетим у извршењу пресуде

Члан 73

Када је надлежни орган донео управни акт у извршењу пресуде, па се код тог органа тражи понављање управног поступка окончаног управним актом донетим у извршењу судске пресуде, понављање се може дозволити само ако је разлог за понављање настао код органа који је тај управни акт донео.

XII СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 74

На питања поступка решавања управних спорова која нису уређена овим законом сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

XIII НОВЧАНО КАЖЊАВАЊЕ

Новчано кажњавање руководиоца органа

Члан 75

Ако се руководилац органа из члана 31. став 1. не одазове позиву суда или не наведе по оцени суда оправдане разлоге за недостављање тражених исправа, суд ће му решењем изрећи новчану казну у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Суд ће руководиоцу органа који није поступио по пресуди, у смислу члана 70. став 1. и члана 71. овог закона, решењем изрећи новчану казну у износу од 30.000 до 100.000 динара.

У случају да лице из ст. 1. и 2. овог члана и поред изречене новчане казне, не изврши обавезу због које му је казна изречена, суд може поново изрећи новчану казну у износу прописаном у ст. 1. и 2. овог члана.

Извршавање новчаних казни

Члан 76

Новчана казна изречена по овом закону извршава се по службеној дужности.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Спровођење неокончаних поступака

Члан 77

Поступци по тужбама, захтевима за ванредно преиспитивање судске одлуке и тужбама за понављање поступка поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Управним судом, по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Поступци по жалбама изјављеним против пресуда донетих у управном спору и захтевима за заштиту законитости поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се пред Врховним касационим судом по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења ранијих прописа

Члан 78

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о управним споровима (“Службени лист СРЈ”, број 46/96).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 94. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (“Службени лист СРЈ”, број 24/98).

Ступање на снагу овог закона

Члан 79

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Seats and Domains of Courts and Public Prosecutions

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 101/2013)

I ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом оснивају се прекршајни, основни, виши, привредни и апелациони судови, одређују њихова седишта и подручја на којима врше надлежност и одређују одељења Прекршајног апелационог и Управног суда и подручја на којима врше надлежност.

Овим законом оснивају се и основна, виша и апелациона јавна тужилаштва и одређују њихова седишта и подручја.

II СУДОВИ

1. Прекршајни судови

Члан 2

Прекршајни судови јесу:

1) Прекршајни суд у Аранђеловцу за територију општина Аранђеловац и Топола, са одељењем суда у Тополи,

2) Прекршајни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач, Бачка Паланка и Бачки Петровац, са одељењем суда у Бачу и Бачком Петровцу,

3) Прекршајни суд у Београду, за територију градских општина Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Сурчин и Чукарица, са одељењима суда у Барајеву и Гроцкој,

4) Прекршајни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј, Жабаљ, Србобран и Темерин, са одељењима суда у Жабљу, Србобрану и Темерину,

5) Прекршајни суд у Ваљеву, за територију општина Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб и за град Ваљево, са одељењима суда у Лајковцу, Љигу, Мионици, Осечини и Убу,

6) Прекршајни суд у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Сурдулица и Трговиште и за град Врање, са одељењима суда у Бујановцу, Владичином Хану и Сурдулици,

7) Прекршајни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са одељењима суда у Белој Цркви и Пландишту,

8) Прекршајни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

9) Прекршајни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Књажевац и Сокобања и за град Зајечар, са одељењима суда у Бољевцу, Бору, Књажевцу и Сокобањи,

10) Прекршајни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Нови Бечеј и Сечањ и за град Зрењанин, са одељењима суда у Житишту, Новом Бечеју и Сечњу,

11) Прекршајни суд у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину, са одељењима суда у Деспотовцу, Свилајнцу и Ћуприји,

12) Прекршајни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња и Нови Кнежевац, са одељењима суда у Новој Црњи и Новом Кнежевцу,

13) Прекршајни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и Рача и за град Крагујевац, са одељењима суда у Баточини, Книћу и Рачи,

14) Прекршајни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са одељењем суда у Врњачкој Бањи,

15) Прекршајни суд у Крушевцу, за територију општина Александровац, Брус, Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са одељењима суда у Александровцу, Брусу, Варварину и Ћићевцу,

16) Прекршајни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

17) Прекршајни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Власотинце, Лебане, Медвеђа и Црна Трава и за град Лесковац, са одељењима суда у Бојнику, Власотинцу, Лебану и Медвеђи,

18) Прекршајни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са одељењима суда у Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику,

19) Прекршајни суд у Младеновцу, за територију градских општина Младеновац и Сопот, са одељењем суда у Сопоту,

20) Прекршајни суд у Неготину, за територију општина Кладово, Мајданпек и Неготин, са одељењима суда у Кладову и Мајданпеку,

21) Прекршајни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Житорађа, Мерошина, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш, са одељењима суда у Алексинцу, Дољевцу, Житорађи, Мерошини, Ражњу и Сврљигу,

22) Прекршајни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са одељењем суда у Тутину,

23) Прекршајни суд у Новом Саду, за територију општина Беочин, Врбас, Сремски Карловци и Тител и за град Нови Сад, са одељењима суда у Беочину, Врбасу и Тителу,

24) Прекршајни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

25) Прекршајни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово и за град Панчево, са одељењима суда у Алибунару, Ковачици, Ковину и Опову,

26) Прекршајни суд у Параћину, за територију општине Параћин,

27) Прекршајни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка, Димитровград и Пирот, са одељењима суда у Белој Паланци и Димитровграду,

28) Прекршајни суд у Пожаревцу, за територију општина Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави и за град Пожаревац, са одељењима суда у Великом Градишту, Голупцу, Жабарима, Жагубици, Кучеву, Малом Црнићу и Петровцу на Млави,

29) Прекршајни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Ивањица, Косјерић и Пожега, са одељењима суда у Ариљу, Ивањици и Косјерићу,

30) Прекршајни суд у Прешеву, за територију општине Прешево,

31) Прекршајни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље, са одељењима суда у Новој Вароши и Прибоју,

32) Прекршајни суд у Прокупљу, за територију општина Блаце, Куршумлија и Прокупље, са одељењима суда у Блацу и Куршумлији,

33) Прекршајни суд у Рашки, за територију општине Рашка,

34) Прекршајни суд у Руми, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума и Стара Пазова, са одељењима суда у Инђији, Иригу, Пећинцима и Старој Пазови,

35) Прекршајни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа, Сента и Чока, са одељењима суда у Ади, Кањижи и Чоки,

36) Прекршајни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

37) Прекршајни суд у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, са одељењима суда у Великој Плани и Смедеревској Паланци,

38) Прекршајни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Кула и Оџаци и за град Сомбор, са одељењима суда у Апатину, Кули и Оџацима,

39) Прекршајни суд у Сремској Митровици, за територију општине Шид и за град Сремску Митровицу, са одељењем суда у Шиду,

40) Прекршајни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са одељењима суда у Бачкој Тополи и Малом Иђошу,

41) Прекршајни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

42) Прекршајни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са одељењима суда у Бајиној Башти и Чајетини,

43) Прекршајни суд у Чачку, за територију општине Лучани и за град Чачак, са одељењем суда у Гучи, за територију општине Лучани,

44) Прекршајни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са одељењима суда у Богатићу, Владимирцима и Коцељеви.

2. Основни судови

Члан 3

Основни судови јесу:

1) Основни суд у Алексинцу, за територију општина Алексинац, Ражањ и Сокобања, са судском јединицом у Сокобањи,

2) Основни суд у Аранђеловцу, за територију општина Аранђеловац, Рача и Топола, са судском јединицом у Тополи,

3) Основни суд у Бачкој Паланци, за територију општина Бач и Бачка Паланка,

4) Први основни суд у Београду, за територију градских општина Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Стари град,

5) Други основни суд у Београду, за територију градских општина Вождовац, Гроцка, Раковица и Чукарица,

6) Трећи основни суд у Београду, за територију градских општина Земун, Нови Београд и Сурчин,

7) Основни суд у Бечеју, за територију општина Бечеј и Нови Бечеј, са судском јединицом у Новом Бечеју,

8) Основни суд у Бору, за територију општине Бор,

9) Основни суд у Брусу, за територију општина Александровац и Брус, са судском јединицом у Александровцу,

10) Основни суд у Бујановцу, за територију општина Бујановац и Прешево,

11) Основни суд у Ваљеву, за територију општине Осечина и за град Ваљево,

12) Основни суд у Великој Плани, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка, са судском јединицом у Смедеревској Паланци,

13) Основни суд у Великом Градишту, за територију општина Велико Градиште и Голубац,

14) Основни суд у Врању, за територију општине Трговиште и за град Врање,

15) Основни суд у Врбасу, за територију општина Врбас, Кула и Србобран, са судском јединицом у Кули,

16) Основни суд у Вршцу, за територију општина Бела Црква, Вршац и Пландиште, са судском јединицом у Белој Цркви,

17) Основни суд у Горњем Милановцу, за територију општине Горњи Милановац,

18) Основни суд у Деспотовцу, за територију општина Деспотовац и Свилајнац, са судском јединицом у Свилајнцу,

19) Основни суд у Димитровграду, за територију општине Димитровград,

20) Основни суд у Зајечару, за територију општине Бољевац и за град Зајечар,

21) Основни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште и Сечањ и за град Зрењанин,

22) Основни суд у Ивањици, за територију општина Ивањица и Лучани,

23) Основни суд у Јагодини, за територију општине Рековац и за град Јагодину,

24) Основни суд у Кикинди, за територију општина Кикинда, Нова Црња, Нови Кнежевац и Чока, са судском јединицом у Новом Кнежевцу,

25) Основни суд у Књажевцу, за територију општине Књажевац,

26) Основни суд у Крагујевцу, за територију општина Баточина, Кнић, Лапово и за град Крагујевац,

27) Основни суд у Краљеву, за територију општине Врњачка Бања и за град Краљево, са судском јединицом у Врњачкој Бањи,

28) Основни суд у Крушевцу, за територију општина Варварин и Ћићевац и за град Крушевац, са судском јединицом у Варварину,

29) Основни суд у Куршумлији, за територију општина Блаце и Куршумлија,

30) Основни суд у Лазаревцу, за територију градске општине Лазаревац,

31) Основни суд у Лебану, за територију општина Бојник, Лебане и Медвеђа,

32) Основни суд у Лесковцу, за територију општина Власотинце и Црна Трава и за град Лесковац, са судском јединицом у Власотинцу,

33) Основни суд у Лозници, за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу, са судском јединицом у Љубовији,

34) Основни суд у Мајданпеку, за територију општине Мајданпек,

35) Основни суд у Мионици, за територију општина Љиг и Мионица,

36) Основни суд у Младеновцу, за територију градских општина Барајево, Младеновац и Сопот, са судском јединицом у Сопоту,

37) Основни суд у Неготину, за територију општина Кладово и Неготин, са судском јединицом у Кладову,

38) Основни суд у Нишу, за територију општина Гаџин Хан, Дољевац и Сврљиг и за град Ниш,

39) Основни суд у Новом Пазару, за територију општине Тутин и за град Нови Пазар, са судском јединицом у Тутину,

40) Основни суд у Новом Саду, за територију општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

41) Основни суд у Обреновцу, за територију градске општине Обреновац,

42) Основни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Ковачица и Опово и за град Панчево, са судском јединицом у Ковачици,

43) Основни суд у Параћину, за територију општина Параћин и Ћуприја, са судском јединицом у Ћуприји,

44) Основни суд у Петровцу на Млави, за територију општина Жагубица и Петровац на Млави, са судском јединицом у Жагубици,

45) Основни суд у Пироту, за територију општина Бабушница, Бела Паланка и Пирот,

46) Основни суд у Пожаревцу, за територију општина Жабари, Кучево и Мало Црниће и за град Пожаревац, са судском јединицом у Кучеву,

47) Основни суд у Пожеги, за територију општина Ариље, Косјерић и Пожега,

48) Основни суд у Прибоју, за територију општине Прибој,

49) Основни суд у Пријепољу, за територију општина Нова Варош и Пријепоље, са судском јединицом у Новој Вароши,

50) Основни суд у Прокупљу, за територију општина Житорађа, Мерошина и Прокупље,

51) Основни суд у Рашкој, за територију општине Рашка,

52) Основни суд у Руми, за територију општине Ириг, Пећинци и Рума,

53) Основни суд у Сенти, за територију општина Ада, Кањижа и Сента,

54) Основни суд у Сјеници, за територију општине Сјеница,

55) Основни суд у Смедереву, за територију општине Ковин и за град Смедерево, са судском јединицом у Ковину,

56) Основни суд у Сомбору, за територију општина Апатин и Оџаци и за град Сомбор,

57) Основни суд у Сремској Митровици, за територију града Сремске Митровице,

58) Основни суд у Старој Пазови, за територију општина Инђија и Стара Пазова, са судском јединицом у Инђији,

59) Основни суд у Суботици, за територију општина Бачка Топола и Мали Иђош и за град Суботицу, са судском јединицом у Бачкој Тополи,

60) Основни суд у Сурдулици, за територију општина Босилеград, Владичин Хан и Сурдулица, са судским јединицама у Босилеграду и Владичином Хану,

61) Основни суд у Трстенику, за територију општине Трстеник,

62) Основни суд у Убу, за територију општина Лајковац и Уб,

63) Основни суд у Ужицу, за територију општина Бајина Башта и Чајетина и за град Ужице, са судском јединицом у Бајиној Башти,

64) Основни суд у Чачку, за територију града Чачка,

65) Основни суд у Шапцу, за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, са судском јединицом у Богатићу и судском јединицом у Коцељеви за територију општина Коцељева и Владимирци,

66) Основни суд у Шиду, за територију општине Шид.

Први основни суд у Београду надлежан је за међународну правну помоћ за подручја Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду.

3. Виши судови

Члан 4

Виши судови јесу:

1) Виши суд у Београду, за подручје Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, Основног суда у Лазаревцу, Основног суда у Младеновцу и Основног суда у Обреновцу,

2) Виши суд у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву, Основног суда у Мионици и Основног суда у Убу,

3) Виши суд у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу, Основног суда у Врању и Основног суда у Сурдулици,

4) Виши суд у Зајечару, за подручје Основног суда у Бору, Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу,

5) Виши суд у Зрењанину, за подручје Основног суда у Бечеју, Основног суда у Зрењанину и Основног суда у Кикинди,

6) Виши суд у Јагодини, за подручје Основног суда у Деспотовцу, Основног суда у Јагодини и Основног суда у Параћину,

7) Виши суд у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу и Основног суда у Крагујевцу,

8) Виши суд у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву и Основног суда у Рашкој,

9) Виши суд у Крушевцу, за подручје Основног суда у Брусу, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Трстенику,

10) Виши суд у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лебану и Основног суда у Лесковцу,

11) Виши суд у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину,

12) Виши суд у Нишу, за подручје Основног суда у Алексинцу и Основног суда у Нишу,

13) Виши суд у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници,

14) Виши суд у Новом Саду, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци и Основног суда у Новом Саду,

15) Виши суд у Панчеву, за подручје Основног суда у Вршцу и Основног суда у Панчеву,

16) Виши суд у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

17) Виши суд у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Великом Градишту, Основног суда у Петровцу на Млави и Основног суда у Пожаревцу,

18) Виши суд у Прокупљу, за подручје Основног суда у Куршумлији и Основног суда у Прокупљу,

19) Виши суд у Смедереву, за подручје Основног суда у Великој Плани и Основног суда у Смедереву,

20) Виши суд у Сомбору, за подручје Основног суда у Врбасу и Основног суда у Сомбору,

21) Виши суд у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Руми, Основног суда у Сремској Митровици, Основног суда у Старој Пазови и Основног суда у Шиду,

22) Виши суд у Суботици, за подручје Основног суда у Сенти и Основног суда у Суботици,

23) Виши суд у Ужицу, за подручје Основног суда у Пожеги, Основног суда у Прибоју, Основног суда у Пријепољу и Основног суда у Ужицу,

24) Виши суд у Чачку, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу, Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку,

25) Виши суд у Шапцу, за подручје Основног суда у Лозници и Основног суда у Шапцу.

Виши суд у Београду надлежан је да у првом степену одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација у средствима јавног информисања и да суди у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације за територију Републике Србије.

Виши суд у Београду надлежан је и за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

4. Привредни судови

Члан 5

Привредни судови јесу:

1) Привредни суд у Београду, за територију града Београда,

2) Привредни суд у Ваљеву, за територију општина Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина и Уб и за градове Ваљево, Лозница и Шабац, са судском јединицом у Лозници за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу и судском јединицом у Шапцу за територију општина Богатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац,

3) Привредни суд у Зајечару, за територију општина Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања и за град Зајечар,

4) Привредни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сечањ и Чока и за град Зрењанин,

5) Привредни суд у Краљеву, за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар, са судском јединицом у Крушевцу за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и за град Крушевац и судском јединицом у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и за град Нови Пазар,

6) Привредни суд у Крагујевцу, за територију општина Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилајнац, Топола и Ћуприја и за градове Јагодину и Крагујевац, са судском јединицом у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац и Ћуприја и за град Јагодину,

7) Привредни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава и за градове Врање и Лесковац, са судском јединицом у Врању, за територију општина Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулица и Трговиште и за град Врање,

8) Привредни суд у Нишу, за територију општина Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг и за град Ниш,

9) Привредни суд у Новом Саду, за територију општина Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител и за град Нови Сад,

10) Привредни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово и Пландиште и за град Панчево,

11) Привредни суд у Пожаревцу, за територију општина Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Смедеревска Паланка и за градове Пожаревац и Смедерево, са судском јединицом у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево,

12) Привредни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Врбас, Кула, Оџаци и Србобран и за град Сомбор,

13) Привредни суд у Сремској Митровици, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид и за град Сремску Митровицу,

14) Привредни суд у Суботици, за територију општина Ада, Бачка Топола, Кањижа, Мали Иђош и Сента и за град Суботицу,

15) Привредни суд у Ужицу, за територију општина Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље и Чајетина и за град Ужице,

16) Привредни суд у Чачку, за територију општина Горњи Милановац, Ивањица и Лучани и за град Чачак.

Привредни суд у Београду надлежан је за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.

5. Апелациони судови

Члан 6

Апелациони судови јесу:

1) Апелациони суд у Београду, за подручја виших судова у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву,

2) Апелациони суд у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревцу, Чачку и Ужицу,

3) Апелациони суд у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Зајечару, Неготину, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

4) Апелациони суд у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

6. Одељења Прекршајног апелационог суда

Члан 7

Одељења Прекршајног апелационог суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашкој, Сјеници, Трстенику, Чачку и Ужицу,

2) Одељење у Нишу, за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

7. Одељења Управног суда

Члан 8

Одељења Управног суда јесу:

1) Одељење у Крагујевцу, за подручја виших судова у Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, Новом Пазару, Ужицу и Чачку,

2) Одељење у Нишу, за подручја виших судова у Врању, Лесковцу, Нишу, Прокупљу и Пироту,

3) Одељење у Новом Саду, за подручја виших судова у Зрењанину, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.

III ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

1. Основна јавна тужилаштва

Члан 9

Основна јавна тужилаштва јесу:

1) Основно јавно тужилаштво у Алексинцу, за подручје Основног суда у Алексинцу,

2) Основно јавно тужилаштво у Аранђеловцу, за подручје Основног суда у Аранђеловцу,

3) Основно јавно тужилаштво у Бачкој Паланци, за подручје Основног суда у Бачкој Паланци,

4) Прво основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Првог основног суда у Београду,

5) Друго основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Другог основног суда у Београду,

6) Треће основно јавно тужилаштво у Београду, за подручје Трећег основног суда у Београду,

7) Основно јавно тужилаштво у Бечеју, за подручје Основног суда у Бечеју,

8) Основно јавно тужилаштво у Бору, за подручје Основног суда у Бору,

9) Основно јавно тужилаштво у Брусу, за подручје Основног суда у Брусу,

10) Основно јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Основног суда у Ваљеву,

11) Основно јавно тужилаштво у Великој Плани, за подручје Основног суда у Великој Плани,

12) Основно јавно тужилаштво у Великом Градишту, за подручје Основног суда у Великом Градишту,

13) Основно јавно тужилаштво у Владичином Хану, за подручје Основног суда у Сурдулици,

14) Основно јавно тужилаштво у Врању, за подручје Основног суда у Бујановцу и Основног суда у Врању, са одељењем у Бујановцу,

15) Основно јавно тужилаштво у Врбасу, за подручје Основног суда у Врбасу,

16) Основно јавно тужилаштво у Вршцу, за подручје Основног суда у Вршцу,

17) Основно јавно тужилаштво у Горњем Милановцу, за подручје Основног суда у Горњем Милановцу,

18) Основно јавно тужилаштво у Деспотовцу, за подручје Основног суда у Деспотовцу,

19) Основно јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Основног суда у Зајечару и Основног суда у Књажевцу, са одељењем у Књажевцу,

20) Основно јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Основног суда у Зрењанину,

21) Основно јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Основног суда у Јагодини,

22) Основно јавно тужилаштво у Кикинди, за подручје Основног суда у Кикинди,

23) Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Основног суда у Крагујевцу,

24) Основно јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Основног суда у Краљеву,

25) Основно јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Основног суда у Крушевцу,

26) Основно јавно тужилаштво у Куршумлији, за подручје Основног суда у Куршумлији,

27) Основно јавно тужилаштво у Лазаревцу, за подручје Основног суда у Лазаревцу,

28) Основно јавно тужилаштво у Лебану, за подручје Основног суда у Лебану,

29) Основно јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Основног суда у Лесковцу,

30) Основно јавно тужилаштво у Лозници, за подручје Основног суда у Лозници, са одељењем у Љубовији,

31) Основно јавно тужилаштво у Мионици, за подручје Основног суда у Мионици,

32) Основно јавно тужилаштво у Младеновцу, за подручје Основног суда у Младеновцу,

33) Основно јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Основног суда у Мајданпеку и Основног суда у Неготину, са одељењем у Мајданпеку,

34) Основно јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Основног суда у Нишу,

35) Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Основног суда у Новом Пазару и Основног суда у Сјеници, са одељењем у Сјеници,

36) Основно јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Основног суда у Новом Саду,

37) Основно јавно тужилаштво у Обреновцу, за подручје Основног суда у Обреновцу,

38) Основно јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Основног суда у Панчеву,

39) Основно јавно тужилаштво у Параћину, за подручје Основног суда у Параћину,

40) Основно јавно тужилаштво у Петровцу на Млави, за подручје Основног суда у Петровцу на Млави,

41) Основно јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Основног суда у Димитровграду и Основног суда у Пироту,

42) Основно јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Основног суда у Пожаревцу, са одељењем у Кучеву,

43) Основно јавно тужилаштво у Пожеги, за подручје Основног суда у Пожеги,

44) Основно јавно тужилаштво у Пријепољу, за подручје Основног суда у Прибоју и Основног суда у Пријепољу, са одељењем у Прибоју,

45) Основно јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Основног суда у Прокупљу,

46) Основно јавно тужилаштво у Рашкој, за подручје Основног суда у Рашкој,

47) Основно јавно тужилаштво у Руми, за подручје Основног суда у Руми,

48) Основно јавно тужилаштво у Сенти, за подручје Основног суда у Сенти,

49) Основно јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Основног суда у Смедереву,

50) Основно јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Основног суда у Сомбору,

51) Основно јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Основног суда у Сремској Митровици и Основног суда у Шиду, са одељењем у Шиду,

52) Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови, за подручје Основног суда у Старој Пазови,

53) Основно јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Основног суда у Суботици,

54) Основно јавно тужилаштво у Трстенику, за подручје Основног суда у Трстенику,

55) Основно јавно тужилаштво у Убу, за подручје Основног суда у Убу,

56) Основно јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Основног суда у Ужицу,

57) Основно јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Основног суда у Ивањици и Основног суда у Чачку, са одељењем у Ивањици,

58) Основно јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Основног суда у Шапцу.

2. Виша јавна тужилаштва

Члан 10

Виша јавна тужилаштва јесу:

1) Више јавно тужилаштво у Београду, за подручје Вишег суда у Београду,

2) Више јавно тужилаштво у Ваљеву, за подручје Вишег суда у Ваљеву,

3) Више јавно тужилаштво у Врању, за подручје Вишег суда у Врању,

4) Више јавно тужилаштво у Зајечару, за подручје Вишег суда у Зајечару,

5) Више јавно тужилаштво у Зрењанину, за подручје Вишег суда у Зрењанину,

6) Више јавно тужилаштво у Јагодини, за подручје Вишег суда у Јагодини,

7) Више јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Вишег суда у Крагујевцу,

8) Више јавно тужилаштво у Краљеву, за подручје Вишег суда у Краљеву,

9) Више јавно тужилаштво у Крушевцу, за подручје Вишег суда у Крушевцу,

10) Више јавно тужилаштво у Лесковцу, за подручје Вишег суда у Лесковцу,

11) Више јавно тужилаштво у Неготину, за подручје Вишег суда у Неготину,

12) Више јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Вишег суда у Нишу,

13) Више јавно тужилаштво у Новом Пазару, за подручје Вишег суда у Новом Пазару,

14) Више јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Вишег суда у Новом Саду,

15) Више јавно тужилаштво у Панчеву, за подручје Вишег суда у Панчеву,

16) Више јавно тужилаштво у Пироту, за подручје Вишег суда у Пироту,

17) Више јавно тужилаштво у Пожаревцу, за подручје Вишег суда у Пожаревцу,

18) Више јавно тужилаштво у Прокупљу, за подручје Вишег суда у Прокупљу,

19) Више јавно тужилаштво у Смедереву, за подручје Вишег суда у Смедереву,

20) Више јавно тужилаштво у Сомбору, за подручје Вишег суда у Сомбору,

21) Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, за подручје Вишег суда у Сремској Митровици,

22) Више јавно тужилаштво у Суботици, за подручје Вишег суда у Суботици,

23) Више јавно тужилаштво у Ужицу, за подручје Вишег суда у Ужицу,

24) Више јавно тужилаштво у Чачку, за подручје Вишег суда у Чачку,

25) Више јавно тужилаштво у Шапцу, за подручје Вишег суда у Шапцу.

3. Апелациона јавна тужилаштва

Члан 11

Апелациона јавна тужилаштва јесу:

1) Апелационо јавно тужилаштво у Београду, за подручје Апелационог суда у Београду,

2) Апелационо јавно тужилаштво у Крагујевцу, за подручје Апелационог суда у Крагујевцу,

3) Апелационо јавно тужилаштво у Нишу, за подручје Апелационог суда у Нишу,

4) Апелационо јавно тужилаштво у Новом Саду, за подручје Апелационог суда у Новом Саду.

IV СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА ЗА ТЕРИТОРИЈУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА

Члан 12

Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уређује се посебним законом.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 13

Судови и јавна тужилаштва, основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом до дана почетка примене овог закона.

Предмете у којима до дана почетка примене овог закона није донета одлука од судова и јавних тужилаштава основаних Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) преузимају месно надлежни судови и јавна тужилаштва основани овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, о предметима примљеним у апелационим судовима до дана почетка примене овог закона одлучиће апелациони судови који су надлежни у складу са Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

У судским јединицима основних судова које су одређене Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), а које према одредбама овог закона престају са радом, наставиће са радом пријемне канцеларије у којима ће се обављати послови пријема писмена и оверавања исправа и потписа.

Послови у пријемним канцеларијама из става 4. овог члана обављаће се до почетка рада јавних бележника.

Члан 14

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће, у складу са одредбама Закона о судијама, извршити премештај судија и судија поротника у судове основане овим законом, којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом, а који нису били основани Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

До дана почетка примене овог закона, Високи савет судства ће поставити вршиоце функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на коме врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), изузев у судовима у којима је извршен избор председника судова у складу са Законом о судијама.

Даном почетка примене овог закона престаје вршење функције председника суда у судовима основаним овим законом којима је овим законом промењено подручје на којем врше надлежност у односу на Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Вршење функције председника судова из ст. 3. и 4. овог члана траје до избора председника судова у складу са одредбама Закона о судијама.

Члан 15

До дана почетка примене овог закона извршиће се премештај заменика јавних тужилаца из укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која нису била основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), у складу са Законом о јавном тужилаштву.

До дана почетка примене овог закона поставиће се вршиоци функција јавних тужилаца у јавним тужилаштвима основаним овим законом која преузимају надлежност укинутих јавних тужилаштава, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Јавни тужиоци којима је престала функција због укидања јавног тужилаштва настављају да врше функцију заменика јавног тужиоца у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Вршење функције јавног тужиоца из ст. 2. и 3. овог члана траје до избора јавних тужилаца, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Члан 16

Судови и јавна тужилаштва која су основана овим законом преузимају потребна средства за рад, опрему, архиву и запослене из судова и јавних тужилаштава која су основана Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Министар надлежан за правосуђе образоваће комисију која ће до дана почетка примене овог закона извршити расподелу средстава за рад, опреме и архиве из става 1. овог члана.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца образоваће комисије које ће донети решења о распоређивању запослених из судова и јавних тужилаштава из става 1. овог члана, у складу са привременим актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, који ће донети министар надлежан за правосуђе до 1. децембра 2013. године.

Члан 17

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 2. тачка 13), члана 3. тачка 11), члана 4. тачка 7), члана 9. тачка 11) и члана 10. тачка 7) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08) настављају са радом.

До доношења посебног закона из члана 12. овог закона судови и јавна тужилаштва из члана 5. тачка 8), члана 6. тачка 3), члана 7. тачка 2), члана 8. тачка 2) и члана 11. тачка 3) овог закона настављају да врше законске надлежности за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Посебни закон из члана 12. овог закона донеће се до 31. децембра 2013. године.

Члан 18

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (“Службени гласник РС”, број 116/08), осим одредаба тог закона наведених у члану 17. став 1. овог закона.

Члан 19

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2014. године.