Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.
(“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 – одлука УС и 96/2015)
Глава I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1
Овим законом уређују се стручни послови и послови државне управе који се односе на државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску делатност, процену вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Националну инфраструктуру геопросторних података и геодетски радови у инжењерско-техничким областима.
Појмови
Члан 2
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) “АГРОС” представља мрежу перманентних станица глобалног позиционог система за територију Републике Србије;
2) “бонитирање земљишта” јесте класификација плодног земљишта на основу његових природних особина, без обзира на начин његовог коришћења;
3) “географска имена” јесу имена насељених места и физичко-географских објеката (планина, река, језера, итд.);
4) “геодетска белега” јесте белега за подземно, односно надземно обележавање тачака државне референтне мреже и граница катастарске општине;
5) “геодетска метрологија” јесу чињенице које се односе на физичке величине дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже, њихове јединице, средства, методе, начин и резултате мерења, грешке мерења и друго;
6) “геодетска организација” јесте привредно друштво, друго правно лице и радња – предузетник који су регистровани код надлежног органа за извођење геодетских радова и који испуњавају услове прописане овим законом;
7) “геодетски инструменти” јесу мерила којима се обављају геодетски радови прописани овим законом и користе се за мерење дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже;
8) “геоподаци (геопросторни подаци)” су подаци са директном или индиректном везом са одређеном локацијом или географском области;
9) “даљинска детекција” јесте метод прикупљања информација путем система који нису у директном физичком контакту са испитиваном појавом или објектом;
10) “дигитални модел терена” јесте тродимензионални приказ математички дефинисаног модела рељефа Републике Србије;
11) “дигитални ортофото” јесте дигитална слика територије Републике Србије у ортогоналној пројекцији, добијена из дигиталног аерофотограметријског снимка, сателитског снимка или снимка добијеног осталим методама снимања из даљинске детекције;
12) “државни референтни систем” јесте координатни систем кога чини скуп нумеричких вредности константи, неопходних да се дефинишу положаји и друга својства тачака у простору Републике Србије;
13) “катастарски план” јесте дводимензионални приказ парцела и објеката у равни државне пројекције;
14) “катастарски план водова” јесте дводимензионални приказ водова у равни државне пројекције;
15) “катастарско класирање земљишта” јесте утврђивање катастарске културе и класе за парцеле пољопривредног и шумског земљишта у оквиру једне катастарске општине у односу на катастарски срез;
16) “лист водова” јесте основни документ о водовима и стварним правима на њима;
17) “лист непокретности” јесте основни документ о непокретностима и стварним правима на њима;
18) “НИГП – национална инфраструктура геопросторних података” представља стратегију, технологију, правила, стандарде и људске ресурсе који су потребни за прикупљање, обраду, чување, приступ, размену и оптимално коришћење геопросторних података Републике Србије;
19) “основни топографски модел” представља апстракцију простора Републике Србије и чине га дефинисани топографски објекти са припадајућим описом својстава и међусобних односа (атрибути и релације), обухватом прикупљања, правилима креирања и начином приказа, а израђује се на основама и принципима географског информационог система;
20) “СРЕФ” чине материјализоване тачке референтне мреже на територији Републике Србије;
21) “техничка документација” јесте скуп пројеката који се израђују ради утврђивања концепције геодетских радова, разраде услова и начина извођења радова;
22) “топографски објекти” су природни и изграђени објекти на земљиној површини, класификовани у одговарајуће теме, просторно геометријски одређени у државном референтном систему и описани атрибутима;
23) “wеб сервиси” су програмске компоненте које омогућавају изградњу проширивих, слабо повезаних и платформски независних апликација, који подржавају међуоперативност различитих система и омогућавају апликацијама да размењују поруке коришћењем стандардних протокола.
Државни премер
Члан 3
Државни премер јесу стручни послови у областима:
1) катастарског премера;
2) премера у поступку уређења земљишне територије комасацијом (у даљем тексту: комасациони премер);
3) премера водова;
4) топографског премера;
5) премера државне границе.
Катастар непокретности
Члан 4
(1) Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима.
(2) Непокретности које се, у смислу овог закона, уписују у катастар непокретности, јесу:
1) земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског, водног и другог земљишта);
2) надземни и подземни грађевински објекти (у даљем тексту: објекти);
3) посебни делови објеката који чине грађевинску целину (стан, пословни простор, гаража и други).
(3) Објекти, у смислу овог закона, јесу: зграде свих врста, привредни објекти, објекти културе, спорта и рекреације, склоништа и други грађевински објекти.
Програм и план радова
Члан 5
(1) Послови државног премера, оснивања и обнове катастра непокретности, праћења и обезбеђивања ажурности катастра непокретности, основних геодетских радова, адресног регистра, процене вредности непокретности, оснивања катастра водова, топографско-картографске делатности, геодетско-катастарског информационог система и Националне инфраструктуре геопросторних података, обављају се на основу средњорочног програма и годишњег плана радова.
(2) Средњорочни програм радова доноси Влада на предлог Републичког геодетског завода, а годишњи план радова Републички геодетски завод.
(3) Програмом и планом из става 1. овог члана утврђују се врста и обим радова, као и извори и обим средстава за њихову реализацију.
(4) Реализација програма и плана радова финансира се средствима из буџета Републике Србије, као и средствима од поклона (донација), локалне самоуправе и других заинтересованих правних и физичких лица.
(5) Када се средства из става 4. овог члана обезбеђују од поклона (донација), локалне самоуправе и других заинтересованих правних и физичких лица, уговором се одређују радови који ће се финансирати из тих средстава.
(6) Средњорочни програм радова објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.
(7) Годишњи план радова објављује се на интернет страници Републичког геодетског завода.
Општи интерес
Члан 6
Државни премер, катастар непокретности, катастар водова, основни геодетски радови, адресни регистар, топографско-картографска делатност, процена вредности непокретности, геодетско-катастарски информациони систем и Национална инфраструктура геопросторних података јесу од општег интереса за Републику Србију.
Примена прописа
Члан 7
На поједина питања уписа стварних права која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.
Глава II
СТРУЧНИ ПОСЛОВИ И ПОСЛОВИ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
Заједничка одредба
Члан 8
(1) За стручне послове (у даљем тексту: геодетски радови) и послове државне управе из члана 1. овог закона надлежан је Републички геодетски завод.
(2) Геодетске радове из става 1. овог члана може да обавља и геодетска организација, на начин и под условима прописаним овим законом.
(3) Геодетске радове, израду топографских карата размере 1:25000 и ситнијих размера, као и вођење посебних евиденција о непокретностима, који се обављају, израђују и служе за војне потребе врши орган надлежан за послове одбране, у складу са посебним прописима.
1. РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД
Седиште Републичког геодетског завода
Члан 9
(1) Послове из свог делокруга, Републички геодетски завод (у даљем тексту: Завод) обавља у седишту и ван седишта.
(2) Седиште Завода је у Београду.
Делокруг Завода
Члан 10
Делокруг Завода су геодетски радови и послови државне управе који се односе на:
1) основне геодетске радове;
2) катастарски и комасациони премер;
3) оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности;
4) премер водова, оснивање и одржавање катастра водова;
5) стручни надзор над геодетским радовима и катастарским класирањем, бонитирањем и комасационом проценом земљишта;
6) издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације;
7) издавање и одузимање геодетске лиценце;
8) издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Србије за потребе државног премера;
9) адресни регистар;
10) одржавање регистра просторних јединица;
11) премер државне границе и вођење регистра државне границе;
12) катастарско класирање и бонитирање земљишта;
13) обрачун катастарског прихода;
14) процену и вођење вредности непокретности;
15) даљинску детекцију, топографски премер и топографско-картографску делатност;
16) издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање картографских публикација;
17) вођење Регистра географских имена;
18) оснивање, одржавање и располагање геодетско-катастарским информационим системом;
19) вођење архива документације државног премера, катастра непокретности, катастра водова и топографско-картографске делатности;
20) учешће у оснивању и одржавању Националне инфраструктуре геопросторних података;
21) инспекцијски надзор над радом геодетске организације и правног субјекта који се бави издавањем картографских публикација, осим ако су у саставу министарства надлежног за послове одбране;
22) област геомагнетизма и аерономије;
23) пружање услуга из делокруга Завода у оквиру међународне сарадње.
На државне службенике у Заводу (у даљем тексту: катастарски службеници) примењују се прописи о државној управи и прописи о радним односима у државним органима, ако овим законом није друкчије прописано.
Звања катастарских службеника су:
1) са средњом стручном спремом: млађи катастарски референт, катастарски референт и виши катастарски референт;
2) са основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно са студијама у трајању до три године: млађи катастарски сарадник, катастарски сарадник и виши катастарски сарадник;
3) са основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету: млађи катастарски саветник, катастарски саветник, самостални катастарски саветник и виши катастарски саветник.
Катастарски службеници са одговарајућим образовањем, стичу звање млађег катастарског референта, млађег катастарског сарадника и млађег катастарског саветника по завршеном приправничком стажу и положеном државном стручном испиту.
Разврставање радних места у звања према сложености и природи послова, као и опис послова радних места уређује се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Заводу.
Чл. 10а-10в*
(Престали да важе одлуком УС)
Управни послови
Члан 11
(1) У поступку оснивања и обнове катастра непокретности, у првом степену решава комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима, коју образује Завод.
(2) У поступку одржавања катастра непокретности и оснивања и одржавања катастра водова, у првом степену решава ужа унутрашња јединица Завода образована за територију општине, града, односно градске општине – служба за катастар непокретности (у даљем тексту: Служба).
(3) У поступцима из ст. 1. и 2. овог члана у другом степену решава Завод.
2. ГЕОДЕТСКА ОРГАНИЗАЦИЈА
Обављање геодетских радова
Члан 12
Геодетски радови које обавља геодетска организација су:
1) израда техничке документације и стручни надзор над извођењем геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта;
2) извођење геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта;
3) извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова;
4) израда геодетских подлога у инжењерско-техничким областима за које се не израђује главни пројекат;
5) израда пројеката геодетског обележавања у области урбанистичког планирања;
6) реализација пројеката геодетског обележавања у области урбанистичког планирања;
7) катастарско класирање, бонитирање и комасациона процена земљишта.
Лиценца за рад и услови за издавање
Члан 13
(1) Геодетска организација може да изводи геодетске радове из члана 12. овог закона, на целокупној територији Републике Србије, ако јој је издата лиценца за рад.
(2) Лиценцу из става 1. овог члана, за поједине врсте геодетских радова, Завод издаје решењем у року од осам дана од дана подношења захтева.
(3) Лиценца се издаје геодетској организацији, ако:
1) је регистрована код надлежног органа Републике Србије за извођење геодетских радова;
2) има овим законом прописани број запослених геодетске струке са одговарајућим геодетским лиценцама или запослених геодетске струке којима се не издаје геодетска лиценца у складу са овим законом;
3) има радне просторије и поседује одговарајуће мерне инструменте и опрему.
(4) Правном лицу које је корисник буџетских средстава и јавном предузећу, може се издати лиценца за рад за радове из члана 12. овог закона, које могу да обављају само за своје потребе.
(5) Високошколској установи која реализује студијски програм у научној, односно стручној области Геодетско инжењерство може се издати лиценца за рад само за радове из члана 12. тачка 1) овог закона.
(6) Геодетска организација регистрована у иностранству може у Републици Србији изводити само геодетске радове из члана 12. тачка 2) овог закона, ако је на међународном тендеру изабрана за извођача радова, а по испуњености услова прописаних одредбама овог закона.
Геодетска лиценца
Члан 14
(1) Геодетска лиценца првог реда омогућује обављање послова одговорног пројектанта, руковођења и стручног надзора над извођењем геодетских радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, извођења тих радова, као и израде пројекта геодетског обележавања у области урбанистичког планирања.
(2) Геодетска лиценца другог реда омогућује обављање геодетских радова у поступку одржавања катастра непокретности и катастра водова, реализације пројекта геодетског обележавања у области урбанистичког планирања и израду геодетских подлога у инжењерско-техничким областима за које се не израђује главни пројекат.
(3) Лице са геодетском лиценцом првог реда може обављати и послове за које је овим законом предвиђена геодетска лиценца другог реда.
(4) Геодетску лиценцу првог и другог реда Завод издаје решењем у року од осам дана од дана подношења захтева.
(5) Лицу коме је издата геодетска лиценца издаје се печат.
(6) Лице са геодетском лиценцом може користити печат, ако је запослено у геодетској организацији са пуним радним временом.
(7) (Брисан)
Услови за издавање геодетске лиценце
Члан 15
Геодетску лиценцу првог реда стиче лице геодетске струке са мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, специјалистичким струковним студијама у укупном трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова), положеним државним стручним испитом прописаним за то образовање и радним искуством од најмање пет година у геодетској струци од чега најмање две године са тим образовањем.
Геодетску лиценцу другог реда стиче лице геодетске струке са основним академским студијама, основним струковним студијама, односно са студијама у трајању до три године, у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, положеним државним стручним испитом прописаним за то образовање и радним искуством од најмање три године у геодетској струци од чега најмање једном годином са тим образовањем.
Геодетску лиценцу другог реда стиче и лице геодетске струке са мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, специјалистичким струковним студијама у укупном трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова), положеним државним стручним испитом прописаним за то образовање и радним искуством од најмање једне године са тим образовањем.
Легитимација за идентификацију
Члан 16
(1) Лицу геодетске струке и лицу пољопривредне струке запосленом, односно ангажованом у геодетској организацији, Завод издаје легитимацију за идентификацију (у даљем тексту: легитимација), која, поред осталог, садржи име, презиме и јединствени матични број грађана.
(2) Лице коме је издата легитимација дужно је да легитимацију користи приликом:
1) представљања имаоцима права на непокретности приликом уласка на парцеле и у објекте ради обављања геодетских радова на терену;
2) представљања овлашћеном лицу које врши инспекцијски надзор.
(3) Запослени у геодетској организацији коме је престао радни однос у тој геодетској организацији, дужан је да Заводу врати легитимацију.
Услови за извођење геодетских радова
Члан 17
За израду техничке документације за извођење геодетских радова и стручни надзор над извођењем геодетских радова, за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица геодетске струке, од којих најмање један са геодетском лиценцом првог реда.
За извођење геодетских радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, геодетска организација мора имати најмање пет запослених лица геодетске струке, од којих најмање два са геодетском лиценцом првог реда.
За израду пројекта геодетског обележавања у области урбанистичког планирања, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица геодетске струке, од којих најмање једно са геодетском лиценцом првог реда.
За извођење геодетских радова на изради геодетских подлога у инжењерско-техничким областима за које се не израђује главни пројекат, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица геодетске струке, од којих најмање једно са геодетском лиценцом другог реда.
За извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и катастра водова и реализацији пројекта геодетског обележавања у области урбанистичког планирања, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица геодетске струке са најмање завршеном средњом геодетском школом, положеним државним стручним испитом прописаним за то образовање и радним искуством од најмање три године са тим образовањем.
За извођење радова катастарског класирања, бонитирања и комасационе процене земљишта, геодетска организација мора имати најмање једно запослено лице пољопривредне струке са основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, мастер струковним студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, положеним државним стручним испитом прописаним за то образовање и радним искуством од најмање три године на пословима катастарског класирања, бонитирања и комасационе процене земљишта.
За извођење радова геодетска организација не сме да ангажује лице које не испуњава услове за те радове прописане одредбама ст. 1-6. овог члана.
За снимање из ваздушног простора територије Републике Србије за потребе државног премера, геодетска организација мора испуњавати услове из става 2. овог члана и поседовати овлашћење Завода за снимање из ваздушног простора, које се издаје решењем у року од 15 дана од дана подношења захтева.
Геодетске радове у инжењерско-техничким областима (грађевинарство, архитектура, рударство, енергетика, пољопривреда, шумарство, машинство и бродоградња и др.), геодетска организација изводи у складу са условима прописаним законом којим се уређује планирање и изградња објеката, односно прописима којима се уређује извођење радова у одређеној инжењерско-техничкој области.
Дужности геодетске организације
Члан 18
(1) Геодетска организација којој је издата лиценца за рад, дужна је да:
1) геодетске радове изводи на основу података преузетих из геодетско-катастарског информационог система;
2) геодетске радове изводи у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима;
3) пре почетка извођења радова, пријави Служби радове предвиђене овим законом;
4) отклони неправилности утврђене у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења инспекцијског и стручног надзора;
5) Заводу пријави промену седишта, промену адресе пословног простора ван седишта, назива и сваку другу промену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настанка промене;
6) достави Служби елаборат геодетских радова и записник о извршеном увиђају, у року утврђеном овим законом, односно уговореном року;
7) истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама, који су усаглашени са законом, и да га се придржава;
8) (брисана)
9) обезбеди одговарајући документ о исправности геодетског инструмента којим изводи геодетске радове;
10) лицу које врши стручни или инспекцијски надзор над радом геодетске организације и Заводу када врши преглед и пријем радова, стави на увид техничку и другу документацију и омогући несметано вршење надзора и прегледа радова.
(2) Поред дужности из става 1. овог члана, геодетска организација којој је издата лиценца за извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова дужна је да:
1) води евиденцију примљених захтева странака;
2) у поступку одржавања катастра непокретности прихвати захтев странке за обављање геодетских радова на територији јединице локалне самоуправе где има седиште или пословни простор ван седишта, односно не сме да одбије захтев без оправданог разлога;
3) обавести Завод о спречености за извођење радова која траје дуже од једног месеца, у року од три дана од дана настанка разлога спречености за рад;
4) о свом трошку изврши поновни увиђај на терену и утврди чињенично стање у случају кад се у поступку по правном леку или по налогу инспектора оцени да те чињенице нису правилно утврђене.
(3) У случају промене из става 1. тачка 5) овог члана или промене за коју је Завод сазнао на други начин, а која је од утицаја на испуњеност услова за рад геодетске организације, односно за извођење одређене врсте геодетских радова, Завод доноси решење о промени.
(4) Оправданим разлогом, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се болест или друга спреченост за рад запосленог у геодетској организацији и одсуствовање са посла запосленог у геодетској организацији у складу са законом.
(5) За штету коју запослени у геодетској организацији проузрокује трећем лицу приликом обављања геодетских радова одговара геодетска организација у складу са законом.
(6) Подаци о личности које садржи евиденција из става 2. тачка 1) овог члана су: име, презиме, пребивалиште и адреса и јединствени матични број грађана.
Дужности лица које изводи геодетске радове
Члан 19
За геодетске радове које изводи геодетска организација, одговорно је лице са геодетском лиценцом, односно лице геодетске струке које изводи радове у геодетској организацији која нема запослене са геодетском лиценцом.
Лице из става 1. овог члана дужно је да:
1) геодетске радове изводи у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима;
2) потпише и овери својим печатом, односно печатом геодетске организације елаборат о извршеним геодетским радовима и записник о извршеном увиђају.
Ако лице из става 1. овог члана не изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима или потпише и овери елаборат о извршеним геодетским радовима и записник о извршеном увиђају о непостојећим променама или са неистинитим подацима, као и ако потпише и овери елаборат и записник које је израдило лице које није запослено, односно ангажовано у тој геодетској организацији, Завод ће решењем одузети геодетску лиценцу, печат и легитимацију и забранити извођење геодетских радова.
Геодетска лиценца, печат и легитимација одузимају се и извођење геодетских радова забрањује:
1) на три месеца, ако лице са геодетском лиценцом не изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима;
2) на три године, ако је лице са геодетском лиценцом оверило својим печатом елаборат о извршеним геодетским радовима и записник о извршеном увиђају о непостојећим променама или са неистинитим подацима.
Лицу геодетске струке запосленом у геодетској организацији које изводи геодетске радове, а коме се не издаје геодетска лиценца, забраниће се извођење геодетских радова, сходно одредбама ст. 3. и 4. овог члана.
Изузетно од става 1. овог члана, за извођење радова катастарског класирања, бонитирања и комасационе процене земљишта одговорно је лице пољопривредне струке које изводи те радове.
Лицу пољопривредне струке из става 6. овог члана забраниће се извођење радова, сходно одредбама ст. 3. и 4. овог члана.
Престанак важења лиценце за рад
Члан 20
(1) Лиценца за рад престаје да важи на захтев геодетске организације и одузимањем.
(2) О престанку важења лиценце из става 1. овог члана одлучује Завод решењем.
(3) Завод ће одузети лиценцу геодетској организацији, ако геодетска организација:
1) буде брисана из регистра надлежног органа;
2) не испуњава прописане услове за рад у складу са овим законом;
3) после изречене забране извођења одређене врсте геодетских радова решењем инспектора које је постало коначно, наставља да изводи те радове;
4) после изречене забране извођења радова, у периоду од три године од дана изрицања те забране, поново добије забрану извођења радова решењем инспектора које је постало коначно.
(4) Свим запосленима у геодетској организацији којој је лиценца престала да важи или је одузета, престају да важе легитимације даном престанка важења лиценце, односно даном коначности решења о одузимању лиценце.
Оспоравање решења о лиценцама
Члан 21
Против решења о лиценцама донетих у складу са одредбама овог закона, може се изјавити жалба министарству надлежном за послове грађевинарства у року од осам дана од дана достављања решења.
Регистар лиценци
Члан 22
О издатим лиценцама за рад геодетских организација, геодетским лиценцама и лицима запосленим у геодетским организацијама којима се не издаје геодетска лиценца, као и о одузимању лиценци и забрани извођења геодетских радова, Завод води регистар који је јавно доступан на интернет страници Завода.
Подаци о личности које садржи регистар из става 1. овог члана су име, име једног родитеља, презиме, пребивалиште и адреса и јединствени матични број грађана.
Глава III
ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА (ПРОЈЕКТОВАЊЕ), ИЗВОЂЕЊЕ И СТРУЧНИ НАДЗОР НАД ИЗВОЂЕЊЕМ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА
Врсте техничке документације
Члан 23
Техничка документација обухвата идејни пројекат и главни пројекат.
Идејни пројекат
Члан 24
(1) Идејни пројекат јесте пројекат којим се одређује локација геодетских радова, техничко-технолошка концепција извођења радова, обим, динамика и оријентациона вредност радова.
(2) Идејни пројекат израђује Завод или геодетска организација по захтеву инвеститора, на основу пројектног задатка, у областима за које се израђује главни пројекат.
Главни пројекат
Члан 25
(1) Главни пројекат се израђује за потребе извођења геодетских радова нарочито у следећим областима:
1) основних геодетских радова;
2) катастарског премера, оснивања и обнове катастра непокретности;
3) премера водова и оснивања катастра водова;
4) топографског премера и топографско-картографске делатности;
5) комасационог премера и уређења земљишне територије комасацијом;
6) израде геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжењерско-техничким областима.
(2) Главни пројекат израђује Завод или геодетска организација на основу пројектног задатка који обезбеђује и оверава инвеститор.
(3) Изузетно од става 1. тачка 6) овог члана, геодетске подлоге за радове мањег обима и сложености, израђују се на основу пројектног задатка, који обезбеђује и оверава инвеститор.
Садржина главног пројекта
Члан 26
Главни пројекат за извођење геодетских радова нарочито садржи:
1) опште податке о предмету пројекта и пратећој документацији;
2) пројектни задатак за израду главног пројекта;
3) основе за израду пројекта;
4) технички извештај о извршеним претходним радовима;
5) пројектно решење геодетских радова;
6) организацију радова;
7) предмер и предрачун радова;
8) графичке прилоге и табеле.
Стручна и техничка контрола пројеката
Члан 27
(1) Идејни пројекат подлеже стручној контроли ревизионе комисије коју образује Завод.
(2) Главни пројекат подлеже техничкој контроли.
(3) Техничку контролу главног пројекта за извођење геодетских радова из члана 25. овог закона, врши Завод или геодетска организација коју одреди инвеститор и која испуњава услове из члана 17. став 1. овог закона.
(4) Техничку контролу главног пројекта не може да врши геодетска организација која је израдила или учествовала у изради главног пројекта.
(5) Трошкове стручне и техничке контроле сноси инвеститор.
Извођење геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта и дужности извођача радова
Члан 28
(1) Геодетске радове за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта изводи Завод или геодетска организација.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, премер водова и израду геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжењерско-техничким областима изводи геодетска организација.
(3) Извођач радова дужан је да:
1) радове изводи према техничкој документацији и у складу са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета који важе за поједине врсте радова;
2) води дневник радова;
3) обавести стручни надзор о евентуалним недостацима уоченим у техничкој документацији и о другим околностима које су од утицаја на извођење радова и примену техничке документације;
4) отклони неправилности утврђене у поступку вршења стручног надзора.
Стручни надзор
Члан 29
(1) Стручни надзор је надзор над извођењем радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта и обухвата:
1) контролу да ли се извођење радова врши према техничкој документацији;
2) контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова;
3) примену прописа, стандарда и техничких норматива.
(2) Стручни надзор над извођењем геодетских радова у основним геодетским радовима, катастарском премеру, у области уређења земљишне територије комасацијом, оснивању и обнови катастра непокретности, премера водова и оснивања катастра водова и топографском премеру и топографско-картографској делатности, врши Завод.
(3) Стручни надзор над радовима из члана 25. став 1. тачка 6) овог закона врши геодетска организација коју бира инвеститор.
(4) Геодетска организација не може да врши стручни надзор над радовима које она изводи.
Глава IV
ОСНОВНИ ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ
Члан 30
Основни геодетски радови јесу радови који обухватају државни геодетски датум, државну пројекцију и референтне мреже којима се реализује основни геодетски референтни систем сталних геодетских тачака.
Државни референтни систем
Члан 31
(1) У државном референтном систему врши се хоризонтално и вертикално позиционирање парцела, објеката, водова, терена, топографских објеката и објектних целина, као и одређивање земљиног спољашњег гравитационог поља и геодинамичка истраживања.
(2) У оквиру државног референтног система одређују се:
1) просторни (тродимензионални) референтни систем;
2) хоризонтални (дводимензионални) референтни систем;
3) вертикални (једнодимензионални) референтни систем;
4) гравиметријски референтни систем;
5) астрономски референтни систем.
Просторни референтни систем
Члан 32
Просторни референтни систем за Републику Србију је терестрички тродимензионални координатни систем који се по дефиницији координатног почетка, оријентацији координатних оса, размере, јединице дужине и временске еволуције, подудара са Европским терестричким референтним системом – Еуропеан Террестриал Референце Сyстем 1989, (у даљем тексту: ЕТРС 89).
Хоризонтални референтни систем
Члан 33
Хоризонтални референтни систем представља дводимензионални координатни подскуп просторног референтног система у коме се положај тачака изражава дводимензионалним, криволинијским координатама, односно геодетском дужином и ширином у односу на референтни двоосни обртни елипсоид геодетског референтног система ГРС 80 (Геодетиц Референце Сyстем 1980) који се одређује за математички модел Земље у Републици Србији.
Државна пројекција
Члан 34
Положај тачака у хоризонталном референтном систему изражава се дводимензионалним, праволинијским координатама у равни конформне Универзалне трансверзалне меркаторове пројекције – Универсал Трансверсе Мерцатор, (у даљем тексту: УТМ), на елипсоид ГРС 80.
Вертикални референтни систем
Члан 35
(1) Вертикални референтни систем представља једнодимензионални координатни подскуп просторног референтног система унутар којег се дефинишу референтне површи у односу на које се изражавају висине тачака.
(2) Положај тачака у вертикалном референтном геодетском систему Републике Србије изражавају се елипсоидним или физички дефинисаним висинама.
(3) Референтна површ елипсоидних висина јесте нивоски елипсоид референтног система ГРС 80.
(4) Референтне површи физички дефинисаних висина јесу квазигеоид и геоид.
Гравиметријски референтни систем
Члан 36
(1) Гравиметријски референтни систем представља систем у којем се врше гравиметријска одређивања апсолутног и релативног убрзања силе земљине теже.
(2) Гравиметријски референтни систем у Републици Србији чини систем од најмање шест тачака на којима је позната вредност убрзања теже одређена применом прецизних гравиметријских инструмената.
Астрономски референтни систем
Члан 37
Астрономски референтни систем је инерцијални тродимензионални координатни систем који се по дефиницији координатног почетка, оријентацији координатних оса, размери, јединици дужине и времена, временској еволуцији и фундаменталним константама подудара са међународним инерцијалним референтним системом ИЦРС (Интернатионал Целестиал Референце Сyстем).
Материјализација референтних система
Члан 38
(1) Просторни референтни, хоризонтални референтни, вертикални референтни систем, референтни систем гравиметријских одређивања и астрономски референтни систем материјализују се одговарајућим референтним оквирима Републике Србије, односно скупом материјализованих тачака и тродимензионалним, односно дводимензионалним праволинијским или криволинијским координатама, односно њиховим висинама, вредностима апсолутног убрзања силе земљине теже, односно скупом екстратерестричких објеката и њихових екваторских координата које се односе на одређену временску епоху.
(2) Просторни и хоризонтални референтни системи из става 1. овог члана дефинисани су референтном мрежом Републике Србије – СРЕФ и мрежом перманентних станица Републике Србије – АГРОС.
База података основних геодетских радова
Члан 39
Подаци добијени у основним геодетским радовима воде се у бази података основних геодетских радова, која нарочито садржи референтне системе из члана 31. став 2. овог закона и референтне површи из члана 35. ст. 3. и 4. овог закона.
Глава V
ДРЖАВНИ ПРЕМЕР
1. КАТАСТАРСКИ ПРЕМЕР
Катастарски премер
Члан 40
(1) Катастарски премер јесте геодетско мерење и прикупљање података о непокретностима и имаоцима права на непокретностима.
(2) Геодетско мерење врши се геодетским методама за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности у државном референтном систему.
(3) Подаци добијени геодетским мерењем и прикупљањем података из става 1. овог члана чине елаборат премера.
(4) Катастарски премер врши се у циљу оснивања или обнове катастра непокретности.
1.1. Катастарске територијалне јединице
Врсте катастарских територијалних јединица
Члан 41
Катастарске територијалне јединице јесу катастарска парцела, катастарска општина и катастарски срез.
Катастарска парцела
Члан 42
(1) Катастарска парцела (у даљем тексту: парцела) је основна катастарска територијална јединица и представља део земљишта у катастарској општини одређен границом (међом) и означен јединственим бројем, на коме постоји право својине.
(2) Граница парцеле се дефинише граничним тачкама које су одређене координатама прописане класе тачности и означене међним белегама на терену.
Катастарска општина
Члан 43
(1) Катастарска општина јесте територијална јединица која, по правилу, обухвата подручје једног насељеног места, за коју се законом утврђује назив и која представља основну јединицу за коју се врши катастарски премер и оснива, обнавља и одржава катастар непокретности.
(2) О промени границе катастарске општине одлучује Влада на предлог Завода, по претходно прибављеном мишљењу јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази та катастарска општина, односно суседних јединица локалне самоуправе, када промена границе катастарске општине мења границу јединице локалне самоуправе.
(3) У случају кад се променом границе катастарске општине истовремено мења и граница јединице локалне самоуправе, промена границе катастарске општине врши се у складу са Уставом и законом.
(4) Одлука о промени границе катастарске општине објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.
(5) Обележавање граница катастарске општине врши се постављањем геодетских белега.
Катастарски срез
Члан 44
(1) Катастарски срез јесте територијална јединица за катастарско класирање земљишта.
(2) Катастарски срез оснива, укида, мења и његов назив утврђује Завод.
(3) Одлука о оснивању, укидању, промени границе и назива катастарског среза објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.
1.2. Садржај катастарског премера
Садржај катастарског премера
Члан 45
(1) Катастарски премер врши се у катастарској општини или њеном делу, и садржи:
1) постављање допунских геодетских референтних тачака за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности и одређивање њихових координата;
2) идентификацију и обележавање границе катастарске општине;
3) обележавање граница катастарске парцеле;
4) геодетско мерење и прикупљање података о непокретностима према фактичком стању;
5) прикупљање података о имаоцу права на непокретности;
6) катастарско класирање земљишта;
(2) У поступку катастарског премера може се вршити и бонитирање земљишта.
(3) Пре почетка катастарског премера Завод је дужан да:
1) у најмање једном медију доступном на читавој територији Републике Србије и на интернет страници Завода, обавести о вршењу катастарског премера и објави позив имаоцима права да учествују у поступку катастарског премера;
2) појединачно позове све имаоце права на земљишту уписане у катастар земљишта, земљишну књигу и књигу тапија, односно катастар непокретности да изврше обележавање граничних тачака парцела.
Приступ непокретности
Члан 46
(1) Ималац права на непокретности дужан је да лицима која раде на пословима државног премера и катастра непокретности дозволи приступ непокретности, постављање геодетске белеге и прикупљање података о непокретности.
(2) Геодетске белеге не смеју се уништавати, оштећивати, нити неовлашћено померати или измештати.
Геодетске референтне тачке
Члан 47
(1) Геодетске референтне тачке за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности су тачке мреже перманентних станица и референтне мреже.
(2) У поступку катастарског премера може се вршити допуна референтне мреже.
Идентификација и обележавање границе катастарске општине
Члан 48
У поступку катастарског премера врши се идентификација и обележавање границе катастарске општине на основу података постојећег премера.
Обележавање граница катастарске парцеле
Члан 49
(1) Ималац права на подручју на коме се врши катастарски премер, дужан је да пре почетка премера, на прописан начин и о свом трошку обележи међним белегама граничне тачке парцеле.
(2) Ако ималац права на парцели не обележи граничне тачке парцеле или је граница спорна, обележавање ће се извршити о трошку имаоца права на парцели, на основу података катастра земљишта, односно катастра непокретности или расположивих исправа.
(3) У поступку обележавања парцеле сачињава се записник.
Геодетско мерење и прикупљање података о непокретностима
Члан 50
(1) Геодетско мерење границе катастарске општине и непокретности врши се у складу са прописаним класама тачности.
(2) У поступку катастарског премера прикупљају се, односно преузимају подаци о:
1) просторним јединицама;
2) парцелама;
3) објектима;
4) посебним деловима објекта.
(3) Подаци о објекту и посебном делу објекта прикупљају се према фактичком стању или преузимају из постојећих евиденција и техничке документације.
(4) Када се подаци о посебном делу објекта прикупљају према фактичком стању, површина и структура се утврђују према важећем стандарду у области изградње објеката.
Прикупљање података о имаоцу права на непокретности
Члан 51
(1) У поступку катастарског премера прикупљају се подаци о имаоцу права на непокретности у складу са фактичким стањем.
(2) Ако се не могу прикупити подаци о имаоцу права на непокретности на начин из става 1. овог члана, користиће се подаци о имаоцу права које садрже постојећи катастар земљишта, земљишна књига, односно књига тапија, или катастар непокретности.
Катастарско класирање и бонитирање земљишта
Члан 52
(1) Катастарско класирање земљишта врши се на основу природних и економских услова производње постојеће културе на земљишту и служи за утврђивање катастарског прихода.
(2) Парцеле пољопривредног и шумског земљишта сврставају се у следеће катастарске културе: њива, врт, воћњак, виноград, ливада, рибњак, пашњак, шума, трстик и мочвара.
(3) Територијална јединица за бонитирање земљишта јесте територија Републике Србије.
(4) Природне особине земљишта утврђују се лабораторијским испитивањем земљишних узорака у овлашћеној педолошкој лабораторији.
2. КОМАСАЦИОНИ ПРЕМЕР
Комасациони премер
Члан 53
(1) Комасациони премер јесу геодетски радови који се изводе у поступку уређења земљишне територије комасацијом.
(2) Геодетски радови из става 1. овог члана изводе се у складу са одредбама овог закона које се односе на катастарски премер и закона којим се уређује пољопривредно земљиште.
(3) Подаци комасационог премера чине елаборат премера и користе се за оснивање, односно обнову катастра непокретности.
3. ПРЕМЕР ВОДОВА
Премер водова
Члан 54
(1) Премер водова, надземних и подземних, јесте геодетско мерење и прикупљање података о водовима.
(2) Водови, у смислу овог закона, јесу водовод, канализација, дренажа, топловод, нафтовод, гасовод, електроводови, телекомуникације и други водови, са припадајућим уређајима и постројењима.
(3) У припадајуће уређаје и постројења спадају уређаји који су изграђени на водовима, и који омогућавају функционисање и целисходно коришћење водова, а не могу се одвојити од вода без уништења или значајног оштећења (потпуно инкорпорисани делови вода).
(4) Уређаји који су изграђени на водовима и који омогућавају функционисање и целисходно коришћење водова, а могу се одвојити од вода без уништења или значајног оштећења, сматрају се покретним стварима и нису предмет премера, односно уписа у катастар водова.
(5) Премер водова финансирају имаоци права на водовима, локална самоуправа или друга заинтересована правна и физичка лица.
(6) Подаци прикупљени у поступку премера чине елаборат премера водова и служе за оснивање катастра водова.
4. ТОПОГРАФСКИ ПРЕМЕР
Топографски премер
Члан 55
(1) Топографски премер јесте геодетско мерење топографских објеката и терена прописаном класом тачности, прикупљање података о њиховим квалитативним и квантитативним особинама и података о географским и другим именима.
(2) Елаборат топографског премера јесте скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације топографског премера.
(3) На основу елабората топографског премера и података из других извора формира се основни топографски модел и израђује основна државна карта и остале карте, дигитални ортофото и дигитални модел терена простора Републике Србије.
5. ПРЕМЕР ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ
Премер, елаборат и регистар државне границе
Члан 56
(1) Премер државне границе јесте означавање граничних тачака, геодетско мерење граничних тачака и прикупљање података о државној граници.
(2) Државна граница, у смислу овог закона, је линија пресека замишљене вертикалне равни и површи Земље, која одваја простор Републике Србије од суседних држава.
(3) Подаци добијени геодетским мерењем и прикупљањем података из става 1. овог члана чине елаборат о државној граници.
(4) Послове премера, израду елабората о државној граници, вођење регистра државне границе и припрему докумената о државној граници обавља Завод.
(5) Послови из става 4. овог члана обављају се у складу са овим законом, прописима којима је уређена државна граница и међународним уговорима закљученим са суседним државама.
(6) Надлежни органи дужни су да запосленима у Заводу омогуће кретање у граничној зони за обављање послова премера државне границе.
6. МЕТРОЛОШКО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА И СТАНДАРДИЗАЦИЈА
Метролошко обезбеђење геодетских радова
Члан 57
(1) У циљу метролошког обезбеђења геодетских радова, сагласно закону којим је уређена област метрологије, а на основу државних примарних еталона јединица дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже, успостављају се секундарни и радни еталони.
(2) Пре употребе геодетских инструмената у државном премеру и одржавању катастра непокретности и водова обавезно се утврђују њихова метролошка својства.
(3) Геодетски инструменти подлежу првом прегледу мерила, периодичним и ванредним прегледима мерила, у складу са прописима којима се уређује метрологија, што се доказује потврдом овлашћене лабораторије или испитивањем на посебним тест полигонима Завода.
Стандардизација
Члан 58
Ради обезбеђења јединствене техничко-технолошке основе за типизацију и унификацију геодетских радова, користе се српски и усвојени међународни геодетски стандарди, којима се постиже потребан ниво квалитета геодетских радова.
Глава VI
КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
1. НАЧЕЛА КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
Начело државног премера
Члан 59
Катастар непокретности заснива се на подацима државног премера.
Начело уписа
Члан 60
(1) Својина и друга стварна права на непокретностима стичу се, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа.
(2) У случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу се стећи и пре уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа).
(3) У катастар непокретности могу се уписати и одређена облигациона права која се од тренутка уписа могу супротставити трећим лицима.
Начело обавезности
Члан 61
(1) Ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности.
(2) Упис непокретности и права својине врши се у катастру непокретности и по службеној дужности, у складу са законом.
Начело јавности
Члан 62
(1) Подаци катастра непокретности су јавни и свако може тражити да изврши увид у те податке, под условима одређеним овим законом.
(2) Нико се не може позивати на то да му подаци уписани у катастру непокретности нису били или нису могли бити познати, нити то може доказивати.
Начело поуздања
Члан 63
Подаци о непокретностима уписани у катастар непокретности су истинити и поуздани и нико не може сносити штетне последице због тог поуздања.
Начело законитости
Члан 64
У поступку уписа у катастар непокретности проверава се да ли су испуњени услови за упис прописани овим законом и другим прописима.
Начело првенства
Члан 65
Упис у катастар непокретности и утврђивање реда првенства права врши се према временском редоследу пријема захтева за упис, осим ако је законом друкчије одређено.
Начело одређености
Члан 66
Садржина сваког уписа у катастар непокретности мора бити потпуно одређена у погледу непокретности на коју се упис односи, врсте уписа, права, односно друге чињенице која се уписује, као и у погледу субјекта уписа, редоследа првенства уписа и исправа на основу којих је упис извршен.
2. САСТАВ И САДРЖИНА КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
Састав катастра непокретности
Члан 67
Катастар непокретности састоји се од:
1) елабората премера;
2) збирке исправа;
3) базе података катастра непокретности.
Елаборат премера
Члан 68
(1) Елаборат премера јесте скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације катастарског, комасационог премера или постојећег премера, на основу којих се оснива или обнавља катастар непокретности.
(2) Елаборат премера чува се трајно.
Збирка исправа
Члан 69
(1) Збирка исправа јесте скуп исправа на основу којих је извршен упис или брисање уписа на непокретностима.
(2) Збирка исправа чува се трајно.
База података катастра непокретности
Члан 70
(1) База података катастра непокретности, јесте скуп геопросторних и других података о непокретностима, стварним правима и одређеним облигационим правима на њима, и нарочито садржи податке о:
1) парцелама;
2) објектима;
3) посебним деловима објеката;
4) имаоцима права на непокретностима.
(2) У бази података катастра непокретности воде се подаци адресног регистра и регистра просторних јединица.
(3) О имаоцима права на непокретностима воде се подаци о:
1) имену, имену једног родитеља и презимену за физичко лице, односно називу правног лица;
2) пребивалишту и адреси за физичка лица, односно седишту и адреси за правна лица;
3) јединственом матичном броју грађана, односно матичном броју правног лица.
Катастарски план
Члан 71
(1) Из базе података катастра непокретности издаје се катастарски план у дигиталном или аналогном облику, за једну или више парцела.
(2) Катастарски план из става 1. овог члана издаје се у прописаном формату, облику и размери.
Лист непокретности
Члан 72
(1) Из базе података катастра непокретности издаје се лист непокретности у прописаном облику и садржају, за:
1) непокретност;
2) имаоца права.
(2) Лист непокретности из става 1. тачка 1) овог члана садржи податке који се односе на једну непокретност.
(3) Лист непокретности из става 1. тачка 2) садржи податке који се односе на све непокретности које припадају истом имаоцу права.
(4) У листу непокретности садржани су подаци о имаоцу права из члана 70. став 3. овог закона.
3. УПИС У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
3.1. Врсте уписа у катастар непокретности
Члан 73
Врсте уписа у катастар непокретности јесу:
1) упис непокретности;
2) упис права;
3) предбележба;
4) забележба.
3.1.1. Упис непокретности
Члан 74
(1) Упис непокретности је упис података о парцели, објекту и посебном делу објекта.
(2) Подаци о парцели уписују се на основу елабората премера, односно елабората геодетских радова и исправе за упис када је то одређено законом.
(3) Подаци о објекту и посебним деловима објекта за који је издата употребна дозвола у обједињеној процедури сходно закону којим се уређује планирање и изградња, уписују се на основу употребне дозволе и елабората геодетских радова, у ком случају се упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта врши у року од седам дана од достављања употребне дозволе.
(4) Подаци о објекту који није обухваћен ставом 3. овог члана уписују се на основу елабората премера, односно елабората геодетских радова и техничке документације ако је за објекат издата грађевинска или употребна дозвола.
(5) Подаци о посебним деловима објекта који нису обухваћени ставом 3. овог члана, уписују се на следећи начин:
1) ако се ради о непокретности уписаној у претходно важеће евиденције непокретности (земљишне књиге, књиге тапија, интабулационе књиге и књиге продатих друштвених станова са хипотеком), подаци се преносе у катастар непокретности из тих евиденција;
2) ако се ради о непокретности за коју је издата употребна дозвола, подаци о посебном делу се уписују на основу те употребне дозволе, ако садржи такве податке, односно на основу техничке документације на основу које је издата грађевинска, односно употребна дозвола, и то путем уверења надлежног органа, а ако надлежни орган није у могућности да изда такво уверење, подаци о посебном делу из ове тачке, могу се уписати на основу налаза и мишљења сталног судског вештака грађевинске струке на околност података о посебном делу објекта насталом сагласно употребној дозволи;
3) ако се ради о непокретности изграђеној пре ступања на снагу прописа о изградњи објеката, као подаци о посебном делу уписују се подаци из времена пре ступања на снагу прописа о изградњи објеката, и то путем уверења надлежног органа или налаза и мишљења сталног судског вештака грађевинске струке;
4) ако се ради о непокретности за коју није издата дозвола а која није изграђена пре ступања на снагу прописа о изградњи, до уписа права својине и уписа података у смислу тачке 2) овог става, подаци о посебном делу објекта се уписују на основу елабората геодетских радова.
(6) Када за објекат није издата грађевинска или употребна дозвола, када је објекат изграђен прекорачењем овлашћења из грађевинске дозволе, или је објекат привремени, уписује се и одговарајућа забележба.
3.1.2. Упис права
Упис стварних права
Члан 75
Упис стварних права је упис којим се стичу, преносе, ограничавају или престају право својине и друга стварна права на непокретностима, ако законом за поједина права није одређено да упис има декларативно дејство.
Упис својине
Члан 76
(1) Право својине на непокретности уписује се као:
1) својина;
2) сусвојина;
3) заједничка својина.
(2) Својина се уписује у корист искључивог власника целе непокретности.
(3) Сусвојина се уписује у корист сувласника са одређеним уделима у односу на целину непокретности или у складу са законом којим се уређује стицање права на грађевинском земљишту.
(4) Заједничка својина на непокретности уписује се на име свих заједничара.
Упис других стварних права на непокретностима
Члан 77
У катастар непокретности уписују се право коришћења непокретности у случајевима предвиђеним Законом о јавној својини, право закупа грађевинског земљишта ради изградње, право службености, хипотека и друга стварна права на непокретностима прописана законом.
Ради идентичности уписа са уписом у посебној евиденцији о непокретностима из члана 8. став 3. овог закона (војни катастар), министарство надлежно за послове одбране се уписује као корисник непокретности у државној својини, односно у јавној својини Републике Србије.
Изузетно од става 1. овог члана, државни органи и организације и органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и јавне агенције и друге организације чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, могу се, у складу са Законом о јавној својини и посебним законима, уписати као корисници непокретности у својини оснивача, које су намењене извршавању њихових надлежности.
Хипотека
Члан 77а
За хипотеку се уписују подаци о повериоцу и дужнику, износу обезбеђеног потраживања, валути, каматној стопи и основу за упис.
Упис облигационих права
Члан 77б
У катастар непокретности уписују се облигациона права, и то: уговорно право прече куповине, закуп и друга облигациона права на непокретности чији упис је предвиђен законом.
3.1.3. Предбележба
Предбележба
Члан 78
(1) Предбележба је упис којим се условно стичу, преносе, ограничавају или престају стварна права на непокретностима.
(2) Предбележба се врши на основу исправе за упис која не испуњава услове за коначан упис стварних права, и то:
1) ако је у исправи постављен услов или одложни рок за стицање права, а услов и рок нису испуњени;
2) ако је у одлуци вршиоца јавних овлашћења одређен упис предбележбе.
(3) Предбележба се уписује на рок до 30 дана или на рок према исправи из става 2. овог члана.
Оправдање и брисање предбележбе
Члан 79
(1) Предбележба се оправдава отклањањем сметњи за упис стварних права које су постојале у тренутку уписа предбележбе, односно накнадним достављањем доказа о испуњењу услова или рока за упис стварних права.
(2) Оправдањем, предбележба постаје упис стварних права, о чему се доноси решење, са дејством од тренутка пријема захтева за упис предбележбе.
(3) Предбележба се брише решењем по службеној дужности или по захтеву странке, ако не буде оправдана у року.
Располагања предбележеним правом и правом оптерећеним предбележбом
Члан 80
(1) По упису предбележбе дозвољени су уписи како против предбележеног имаоца права тако и против уписаног имаоца права оптерећеног предбележбом, с тим што су ови уписи условљени оправдањем, односно брисањем предбележбе.
(2) Оправдањем предбележбе оснажују се и постају безусловни сви уписи против предбележеног имаоца права, док се сви уписи против уписаног имаоца права оптерећеног предбележбом бришу по службеној дужности.
(3) Брисањем предбележбе, сви уписи против предбележеног имаоца права бришу се по службеној дужности, а оснажују се и безусловни постају сви уписи извршени против уписаног имаоца права оптерећеног предбележбом.
3.1.4. Забележба
Забележба
Члан 81
(1) Забележба је упис којим се у катастар непокретности уписују чињенице које су од значаја за заснивање, измену, престанак или пренос стварних права на непокретностима, које се односе на личност имаоца права, на саму непокретност или на правне односе поводом непокретности.
(2) Упис забележбе не спречава даље уписе на непокретности на који се та забележба односи, осим ако је супротно изричито прописано законом, већ су од уписа забележбе која је од значаја за заснивање, измену, престанак или пренос стварних права на непокретностима, сва располагања имаоца права и уписи у катастру непокретности који су противни сврси уписане забележбе, условни и зависе од исхода решавања стварних права на непокретности због којих је забележба уписана.
Врсте забележби
Члан 82
(1) У катастар непокретности уписују се следеће забележбе:
1) забележба личних стања имаоца права;
2) забележба спора, односно другог поступка који се води пред судом или вршиоцем јавних овлашћења, а који за исход може имати промену уписа права на непокретности;
3) забележба да првостепена одлука није коначна;
4) забележба да првостепена одлука није правноснажна;
5) забележба управног спора против другостепене одлуке у катастру непокретности;
6) забележба одлуке о забрани отуђења и оптерећења непокретности;
7) забележба одлуке о забрани уписа;
8) забележба постојања уговора о доживотном издржавању;
9) забележба постојања брачног уговора;
10) забележба првенственог реда;
11) забележба покретања поступка експропријације;
12) остале забележбе прописане законом;
13) решење о издавању грађевинске дозволе уписује се као забележба права градње на парцели на којој је издата грађевинска дозвола и садржи податке о инвеститору, техничкој документацији, грађевинској дозволи и другим чињеницама од значаја за упис забележбе.
(2) Забележба предвиђена ставом 1. тачка 2) овог члана уписује се на основу тужбе поднете надлежном суду, односно на основу другог доказа да је покренут поступак који се забележава. Таква исправа не подлеже условима за упис из чл. 87. и 88. овог закона.
(3) Ако се тражи забележба спора за поништавање или раскид одређеног правног посла, односно поништавање или стављање ван снаге одлуке надлежног органа, упис забележбе се дозвољава ако је тај правни посао, односно одлука надлежног органа представљала основ за упис у катастар непокретности.
Забележба управног спора
Члан 82а
(1) Забележба управног спора је упис којим се чини видљивим да је против другостепеног решења Завода покренут управни спор.
(2) Одлука донета у управном спору из става 1. овог члана производи дејство против лица у погледу чијег уписа се водио управни спор, укључујући и стицаоца, односно друга лица која су уписана на истој непокретности даном забележбе управног спора.
Забележба првенственог реда
Члан 82б
(1) Уписани ималац права на непокретности може да захтева забележбу првенственог реда за будућег стицаоца права, која ће том стицаоцу омогућити да, ако упише своје право у року од 60 дана, односно у року прописаном законом, од дана уписа забележбе првенственог реда, тај упис има првенствени ред од тренутка пријема захтева за упис такве забележбе, без обзира на евентуалне друге уписе проведене у међувремену.
(2) Забележба из става 1. овог члана је дозвољена и уписује се ако би у време пријема захтева био дозвољен упис у погледу којег се забележује првенствени ред.
(3) Забележба првенственог реда садржи податке о стварном праву за које је првенствени ред забележен и лицу у чију корист се уписује, а ако је посреди хипотека и о највишем износу који би се том хипотеком обезбедио, као и датум до којег забележба производи дејство.
(4) Захтев за упис забележбе првенственог реда мора да садржи и податке из става 3. овог члана, а потпис подносиоца на њему мора бити оверен у складу са прописима о овери потписа.
(5) Истовремено с уписом права у корист лица у чију корист је уписана забележба првенственог реда стицања тог права, по службеној дужности брише се та забележба првенственог реда, као и сви уписи извршени у међувремену који су били противни сврси те забележбе.
(6) Ако у року од 60 дана, односно у року прописаном законом, од дана уписа забележбе првенственог реда не дође до уписа права у корист лица у чију корист је уписана та забележба, она се брише по службеној дужности.
(7) Исправа на основу које се уписују права за која је забележен првенствени ред, може бити састављена пре или после подношења захтева за упис те забележбе, осим у случају да је против имаоца права покренут стечај, када исправа за упис мора бити сачињена 60 дана пре отварања стечајног поступка.
(8) Пре истека рока из става 1. овог члана, односно пре случаја из става 5. овог члана, забележба првенственог реда може се брисати по захтеву имаоца права из става 1. овог члана, само уз писмену сагласност лица у чију корист је уписана забележба, са потписом овереним у складу са прописима о овери потписа.
3.2. Општи услови за упис стварних права, предбележбе и забележбе
Члан 83
(1) Општи услови за упис стварних права, предбележбе и забележбе у катастар непокретности су постојање:
1) уписане непокретности;
2) уписаног претходника;
3) исправе за упис.
(2) Општи услови увек морају бити испуњени, осим ако је законом друкчије одређен услов и основ уписа.
Уписана непокретност
Члан 84
У тренутку подношења захтева за упис, непокретност мора бити уписана у катастру непокретности или може бити уписана истовремено са уписом стварног права.
Уписани претходник
Члан 85
(1) Уписи у катастар непокретности дозвољени су само против лица које је у тренутку пријема захтева за упис већ уписано у катастар непокретности као ималац права у погледу којег се упис захтева или је предбележено као ималац тог права (уписани претходник).
(2) Упис се дозвољава и против лица које није уписани претходник, ако се уз захтев приложе исправе којима се доказује правни континуитет између лица против којег се тражи упис и уписаног претходника.
(3) Кад се врши упис стварних права на новоизграђеном објекту или на стану стеченом уговором о откупу стана у друштвеној, односно државној својини не захтева се постојање уписаног претходника.
Исправа за упис
Члан 86
(1) Упис у катастар непокретности врши се на основу приватне или јавне исправе, која је по садржини и форми подобна за упис.
(2) Исправа за упис мора нарочито да садржи:
1) место и датум састављања, односно овере;
2) означење непокретности на коју се исправа односи према подацима катастра непокретности (катастарска општина, број и површина парцеле, број и површина објекта, број и површина посебног дела објекта).
3) презиме, име и име једног родитеља, односно назив, пребивалиште, односно боравиште, или седиште и јединствени матични број грађана, односно матични број уписаног претходника и лица у чију корист се упис захтева;
(3) Изузетно од става 2. тач. 2) и 3) овог члана, за упис забележбе која се односи на личност имаоца права исправа за упис не мора да садржи податке о означењу непокретности, а за упис забележбе која се односи на саму непокретност исправа не мора да садржи податке о уписаном претходнику.
(4) Исправа за упис мора бити приложена у оригиналу или овереној копији или у другом облику прописаном законом, а ако је исправа на страном језику уз њу треба доставити и оверен превод.
(5) Изузетно од става 1. овог члана, за упис забележбе првенственог реда не мора да постоји посебна исправа за упис.
(6) Изузетно од става 2. овог члана:
1) исправа за упис настала пре ступања на снагу катастра непокретности у катастарској општини на коју се исправа односи, мора садржати означење непокретности која је предмет уписа и податке о уписаном претходнику и лицу у чију корист се захтева упис, на начин који омогућава њихову поуздану идентификацију;
2) исправа о универзалном правном следбеништву правног лица уписаног у катастар непокретности не мора да садржи означење непокретности, ако је правни следбеник једно лице;
3) подаци о површини посебног дела објекта садржани у уговору о откупу стана у друштвеној, односно државној својини сачињеном у складу са законом могу одступити од података катастра непокретности, у ком случају се уписује површина из уговора.
4) подаци о површини посебног дела објекта садржани у уговору о купопродаји стана сачињеном у складу са законом могу одступати од података из накнадно издате грађевинске и употребне дозволе у поступку легализације бесправно изграђених објеката, у ком случају се уписује површина из накнадно издате грађевинске и употребне дозволе.
Приватна исправа
Члан 87
(1) Приватна исправа, односно исправа о правном послу, поред општих услова који важе за исправу за упис, да би била подобна за упис, мора:
1) бити сачињена у писаној форми уз оверу потписа лица између којих се исправа сачињава, ако посебна форма исправе није прописана посебним законом;
2) садржавати изјаву о дозволи уписа, која није условљена нити орочена.
(2) Ако изјава о дозволи уписа није садржана у приватној исправи, односно исправи о правном послу, може бити дата у посебној исправи уз оверу потписа лица које изјаву даје.
(3) У случају да изјава о дозволи уписа није садржана у исправи о правном послу насталој пре ступања на снагу катастра непокретности у катастарској општини на коју се исправа односи, упис ће се извршити ако се установи да нема других сметњи за упис.
Јавна исправа
Члан 88
(1) Јавна исправа је исправа коју је у прописаном облику издао суд, надлежни државни и други орган у границама својих овлашћења, као и исправа коју је у таквом облику издала, односно сачинила, у вршењу јавних овлашћења, друга организација или лице.
(2) Јавне исправе су и јавнобележничке исправе и одлуке које су сачинили, издали, донели или потврдили јавни бележници.
(3) Јавна исправа да би била подобна за упис мора бити правноснажна, односно извршна.
(4) Страна јавна исправа, односно исправа која се у држави састављања сматра јавном исправом, сматра се подобном за упис, ако је призната у Републици Србији, у складу са законом.
Остале исправе за упис
Члан 88а
Упис у катастар непокретности, осим уписа права, врши се и на основу одговарајућих потврда и уверења које издају надлежни органи, односно вршиоци јавних овлашћења, елабората премера, односно елабората геодетских радова, налаза и мишљења сталног судског вештака и тужбе поднете надлежном суду којима се доказују чињенице које су од утицаја на податке катастра непокретности.
3.3. Забрана уписа у катастар непокретности
Члан 89
(1) Упис у катастар непокретности неће се дозволити кад је законом, одлуком суда или другог надлежног органа, одређена забрана уписа на одређеној непокретности.
(2) Упис у катастар непокретности неће се дозволити и у случају кад би се таквим уписом извршила повреда принудних прописа.
4. ОСНИВАЊЕ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
Начин оснивања катастра непокретности
Члан 90
(1) Катастар непокретности оснива се у катастарским општинама у којима је на снази катастар земљишта, односно земљишна књига, књига тапија и интабулациона књига.
(2) Катастар непокретности оснива се за целу катастарску општину.
(3) Изузетно од става 2. овог члана катастар непокретности може да се оснива за део катастарске општине, а најмање за једну парцелу, на основу одлуке Завода.
(4) Катастар непокретности оснива се према подацима:
1) катастра земљишта, земљишне књиге и књиге тапија, односно интабулационе књиге и подацима комасације која није проведена у катастру земљишта, односно земљишној књизи (у даљем тексту: непроведена комасација);
2) катастарског или комасационог премера.
(5) У катастарским општинама у којима је на снази катастар земљишта, катастар непокретности оснива се и према подацима књиге продатих друштвених станова са хипотеком формиране у складу са Законом о премеру и катастру и уписима права на непокретностима (“Службени гласник СРС”, број 28/90 и “Службени гласник РС”, број 13/90).
(6) Катастар непокретности оснива се у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима од стране комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима.
(7) На основу података из става 4. овог члана формира се база података катастра непокретности.
Оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премера
Члан 91
(1) Оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премера може се вршити:
1) ако је постојећи премер катастра земљишта у стереографској или Золднеровој пројекцији;
2) ради унапређења тачности или ажурности постојећег премера.
(2) Одлуку о катастарском премеру и оснивању катастра непокретности доноси Завод.
Преузимање земљишне књиге, књиге тапија, интабулационе књиге и достављање података
Члан 92
(1) Надлежни судови дужни су да на захтев Завода предају земљишну књигу, књигу тапија и интабулациону књигу, односно њихове делове, најкасније до дана почетка оснивања катастра непокретности.
(2) Од дана почетка оснивања катастра непокретности неће се проводити промене у катастру земљишта, земљишној књизи, књизи тапија, интабулационој књизи и издавати тапије и проводити промене у књизи продатих друштвених станова са хипотеком, а нерешени и нови захтеви за упис промена достављају се Заводу и решавају се у поступку оснивања катастра непокретности.
(3) У поступку оснивања катастра непокретности имаоци права на непокретности, државни и други органи, предузећа, установе и друге организације дужни су да на захтев Завода, доставе податке о непокретностима које имају у својим евиденцијама.
Јавни оглас
Члан 93
(1) Оснивање катастра непокретности објављује се јавним огласом у катастарској општини у којој се оснива катастар непокретности и на интернет страници Завода, најкасније 30 дана пре почетка оснивања катастра непокретности.
(2) Јавни оглас из става 1. овог члана нарочито садржи:
1) назив јединице локалне самоуправе и катастарске општине;
2) опис граница подручја катастарске општине или њеног дела за коју се врши оснивање катастра непокретности;
3) јавни позив лицима која сматрају да имају правни интерес да учествују у поступку оснивања катастра непокретности;
4) датум почетка и завршетка (рок) оснивања катастра непокретности.
Комисија за излагање
Члан 94
(1) Поступак излагања обавља комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима (у даљем тексту: комисија за излагање) коју образује Завод.
(2) Комисија за излагање из става 1. овог члана састоји се од председника и два члана, којима се именују заменици.
(3) За председника комисије за излагање именује се лице правне струке са основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању и са положеним правосудним испитом, а за чланове једно лице геодетске струке са најмање основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно са студијама у трајању до три године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању и положеним државним стручним испитом и једно лице из реда грађана са подручја катастарске општине за коју се врши оснивање катастра непокретности.
4.1. Оснивање катастра непокретности према подацима катастра земљишта, земљишне књиге, књиге тапија, односно интабулационе књиге и непроведене комасације
Упис непокретности
Члан 95
(1) У катастар непокретности уписују се подаци о непокретностима према подацима катастра земљишта, подацима земљишне књиге, књиге тапија, односно интабулационе књиге, књиге продатих друштвених станова са хипотеком, непроведене комасације и накнадно прикупљеним подацима о непокретностима.
(2) Упис података о непокретностима, према подацима катастра земљишта, врши се у катастарским општинама у којима не постоји земљишна књига или књига тапија.
4.1.1. Упис права својине према подацима катастра земљишта
Упис права својине на парцели
Члан 96
(1) За имаоца права својине на парцели уписује се према стању последњег уписа у катастру земљишта:
1) лице које је у катастру земљишта уписано до 6. априла 1941. године;
2) лице које је у катастру земљишта уписано после 6. априла 1941. године, ако је тај упис извршен на основу исправе која је у време уписа била подобна за стицање права својине на парцели;
3) лице које није уписано на основу исправе у смислу тачке 2) овог става, а уписано је у катастар земљишта у поступку првог премера, који је израђен после 6. априла 1941. године.
(2) Ако се применом одредаба става 1. овог члана не може уписати ималац права својине на парцели, лице које је последње уписано у катастру земљишта уписаће се као држалац парцеле, ако је парцела у његовом поседу.
(3) Ако нема лица из става 2. овог члана, као држалац уписаће се лице које није уписано у катастру земљишта, ако се утврди да је парцела у његовом поседу.
(4) Одредбе овог члана о упису права својине сходно се примењују и на упис права коришћења на парцели у државној, односно јавној својини.
(5) Одредбе става 3. овог члана неће се примењивати на парцели у државној, односно јавној својини без обзира на посед парцеле.
Упис права својине на објекту
Члан 97
(1) За имаоца права својине на објекту уписује се једно од следећих лица:
1) градитељ који има право својине, односно градитељи који имају право сусвојине или заједничке својине на парцели;
2) градитељ који је ималац другог одговарајућег стварног права на парцели ако је за објекат издата грађевинска дозвола или је објекат изграђен у време кад грађевинска дозвола није била услов за градњу;
3) градитељ коме је издата грађевинска и употребна дозвола.
(2) Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, као ималац права својине на објекту уписује се сувласник или заједничар на парцели, који је од свих осталих стекао право које га овлашћује да на парцели изгради објекат.
(3) Ако се применом одредби ст. 1. и 2. овог члана не може уписати ималац права својине на објекту, градитељ објекта или држалац парцеле уписује се за држаоца објекта.
(4) За држаоца објекта уписује се и лице коме је издата грађевинска дозвола за градњу објекта привременог карактера.
Упис права својине на посебном делу објекта
Члан 98
(1) За имаоца права својине на посебном делу објекта уписује се једно од следећих лица:
1) лице које је ималац права својине на објекту;
2) лице које има исправу за упис права својине ако своје право изводи од имаоца права својине на објекту.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, за имаоца права својине на посебном делу објекта уписује се лице које приложи уговор о откупу стана у друштвеној, односно државној својини, сачињен у складу са законом.
(3) Ако се применом одредаба ст. 1. и 2. овог члана не може уписати ималац права својине на посебном делу објекта, лице у поседу посебног дела објекта уписује се као држалац, ако има исправу која води стицању својине на посебном делу објекта.
4.1.2. Упис права својине према подацима земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге
Члан 99
(1) У катастарским општинама у којима, поред катастра земљишта, постоји и земљишна књига, књига тапија, односно интабулациона књига за имаоца права својине на парцели, објекту и посебном делу објекта уписује се једно од следећих лица:
1) лице које је последње уписано у земљишној књизи, односно књизи тапија;
2) лице које има основ за упис права својине, ако то право изводи од лица из става 1. тачка 1) овог члана.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, за имаоца права својине посебног дела објекта уписује се лице које приложи уговор о откупу стана у друштвеној, односно државној својини сачињен у складу са законом.
(3) Ако нема лица које се може уписати за имаоца права својине, као држалац на објекту или посебном делу објекта уписује се лице које не испуњава услове из ст. 1. и 2. овог члана, ако је у поседу објекта, односно посебног дела објекта и ако има исправу која води стицању права својине.
(4) На објектима или посебним деловима објеката који нису уписани у земљишну књигу, упис права својине врши се сходном применом одредаба чл. 97. и 98. овог закона.
(5) На непокретностима које нису уписане у књигу тапија, а уписане су у катастар земљишта, упис права врши се сходно одредбама чл. 96, 97. и 98. овог закона.
(6) У катастарским општинама у којима постоји интабулациона књига, подаци о теретима из те књиге уписују се у катастар непокретности на непокретностима на којима је уписано право према одредбама овог члана и чл. 96, 97. и 98. овог закона.
4.1.3. Несагласност података
Члан 100
(1) У случају несагласних података катастра земљишта, земљишне књиге, књиге тапија односно интабулационе књиге, упис права својине извршиће се у складу са одредбама члана 99. овог закона, а остали подаци о непокретности сходно подацима катастра земљишта.
(2) Ако је у катастру земљишта на основу исправе или у обнови премера касније извршен упис у односу на упис у земљишној књизи, књизи тапија односно интабулационој књизи, упис права својине извршиће се сходно чл. 96, 97. и 98. овог закона.
(3) Не сматра се несагласношћу разлика у површини парцела и објеката настала у поступку превођења постојећег аналогног катастарског плана у дигитални облик, ако је у прописаним границама.
4.1.4. Упис непокретности и стварних права на непокретностима према подацима непроведене комасације
Члан 101
Упис непокретности и стварних права на непокретностима према подацима непроведене комасације врши се на основу решења о расподели комасационе масе.
4.2. Оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премера
Утврђивање података о непокретностима и стварним правима на њима
Члан 102
(1) Када у поступку излагања нису оспорени подаци о парцели и стварним правима на парцели који су привремено уписани у базу података катастра непокретности, ти подаци утврђују се као коначни.
(2) Када у поступку излагања нису оспорени подаци о објекту и посебном делу објекта који су привремено уписани у базу података катастра непокретности, ти подаци утврђују се као коначни.
(3) Стварна права на објекту и посебном делу објекта коначно се утврђују сходном применом одредаба чл. 97, 98. и 99. овог закона.
(4) Терети и ограничења уписани у земљишној, односно у интабулационој књизи преузимају се и уписују у базу података катастра непокретности.
(5) Ако се уредно позвано лице не одазове позиву сматраће се да је сагласно са подацима привремено уписаним у базу података катастра непокретности, и ти подаци утврђују се као коначни.
Отклањање несагласности
Члан 103
(1) Ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о непокретностима проверавају се и отклањају евентуалне грешке у прикупљању података о непокретностима, исправљају подаци привремено уписани у базу података катастра непокретности и коначно утврђују подаци.
(2) Ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о стварним правима на непокретностима, ти подаци се упоређују са подацима из катастра земљишта, земљишне књиге, књиге тапија и интабулационе књиге и утврђивање стварних права врши сходном применом одредаба чл. 96. до 99. овог закона.
4.3. Записник и потврђивање катастра непокретности
Записник и приговор на записник
Члан 104
(1) У поступку излагања води се записник у који се уписују подаци о непокретностима и стварним правима на њима.
(2) На записник из става 1. овог члана учесници у поступку могу уложити приговор у року од 8 дана од дана уручења записника.
(3) На податке привремено уписане у базу података катастра непокретности, лица која нису учествовала у поступку излагања, односно имаоци правног интереса, могу поднети приговор најкасније до завршетка оснивања.
(4) Приговор из ст. 2. и 3. овог члана подноси се комисији за излагање која је дужна да размотри приговор и донесе решење у року од осам дана.
Право на жалбу, одрицање и повлачење жалбе
Члан 105
(1) Против решења комисије за излагање може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.
(2) Странка се може одрећи права на жалбу, а до доношења другостепеног решења може повући изјављену жалбу, изјавама које се не могу опозвати.
(3) Жалба и изјава подносе се преко комисије за излагање која је донела првостепено решење.
Упис у катастар непокретности
Члан 106
(1) Подаци о непокретностима и стварним правима на њима уписани у записнику који нису оспорени у поступку излагања, уписују се у катастар непокретности без доношења решења о упису.
(2) Подаци који су оспорени уписују се у катастар непокретности даном доношења решења по приговору, уз упис по службеној дужности забележбе ради чињења видљивим да решење није коначно.
(3) Подаци о непокретностима и стварним правима на њима уписују се у катастар непокретности и на основу другостепеног решења или на основу судске одлуке из управног спора.
(4) Ако другостепено решење, односно судска одлука из става 3. овог члана нису донети до дана завршетка оснивања катастра непокретности, по другостепеном решењу, односно судској одлуци поступиће се у одржавању катастра непокретности.
(5) Забележба ради чињења видљивим да решење о упису није коначно брише се по службеној дужности даном коначности тог решења.
Завршетак поступка излагања и недозвољеност повраћаја у пређашње стање и понављања поступка
Члан 107
(1) Поступак излагања сматра се завршеним истеком рока за оснивање катастра непокретности одређеног у јавном огласу.
(2) Ако поступак излагања није завршен у одређеном року, одредиће се нови рок завршетка оснивања катастра непокретности и објавити јавним огласом.
(3) После завршетка поступка излагања није дозвољен повраћај у пређашње стање и понављање поступка, у складу са одредбама закона којим је уређен општи управни поступак.
Потврђивање катастра непокретности
Члан 108
(1) Кад Завод утврди да је у складу са овим законом спроведен и завршен поступак излагања и да катастар непокретности има прописан састав и садржину, потврђује га решењем, које се објављује на интернет страници Завода.
(2) Катастар непокретности примењује се од дана доношења решења из става 1. овог члана.
5. ОБНОВА КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
Обнова катастра непокретности
Члан 109
(1) Обнова катастра непокретности јесте поновно оснивање катастра непокретности према подацима катастарског или комасационог премера у катастарској општини или делу катастарске општине у којој постоји катастар непокретности.
(2) Обнова катастра непокретности врши се у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и правима на њима од стране комисије за излагање, сходном применом одредаба овог закона о оснивању катастра непокретности према подацима катастарског премера, у погледу надлежности, поступка излагања и утврђивања података о непокретностима и стварним правима на њима и потврђивања катастра непокретности.
(3) У поступку обнове катастра непокретности преузимају се терети и ограничења који су већ уписани у базу података катастра непокретности.
Разлози за обнову катастра непокретности
Члан 110
(1) Обнова катастра непокретности врши се:
1) ако је постојећи премер катастра непокретности у стереографској или Золднеровој пројекцији;
2) у циљу унапређења тачности постојећег премера;
3) ако су подаци катастра непокретности уништени или неупотребљиви.
(2) Одлуку о катастарском премеру и обнови катастра непокретности доноси Завод.
6. АДРЕСНИ РЕГИСТАР И РЕГИСТАР ПРОСТОРНИХ ЈЕДИНИЦА
Адресни регистар
Члан 111
(1) Адресни регистар јесте основни и јавни регистар о кућним бројевима и називима улица и тргова у насељеном месту.
(2) Адресни регистар из става 1. овог члана води и одржава Служба.
(3) Адресни регистар обухвата утврђивање кућних бројева за стамбене и пословне зграде, као и за грађевинске парцеле и вођење података о кућним бројевима, улицама и трговима у оквиру насељеног места.
(4) Означавање зграда и грађевинских парцела кућним бројевима обавља Служба.
(5) Означавање назива насељених места, улица и тргова обавља јединица локалне самоуправе.
Регистар просторних јединица
Члан 112
Регистар просторних јединица јесте основни и јавни регистар о границама просторних јединица, називима и матичним бројевима просторних јединица утврђених у складу са законом.
7. ОДРЖАВАЊЕ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ
7.1. Заједничке одредбе
Одржавање катастра непокретности
Члан 113
Одржавање катастра непокретности јесте прикупљање, утврђивање и провођење насталих промена на непокретностима и стварним правима на њима, које су од утицаја на податке катастра непокретности настале после потврђивања катастра непокретности у складу са одредбама овог закона.
Промене у поступку одржавања катастра непокретности
Члан 114
(1) Промене у поступку одржавања, у смислу овог закона, јесу промене на непокретностима и стварним правима на њима настале:
1) деобом, спајањем парцела, променом граница парцела или реализацијом пројекта парцелације;
2) изградњом, реконструкцијом, доградњом, уклањањем објекта и формирањем посебних делова објекта;
3) реконструкцијом и доградњом посебног дела објекта, деобом или спајањем посебних делова објеката;
4) променом начина коришћења објекта и посебног дела објекта;
5) променом врсте и начина коришћења земљишта;
6) утврђивањем и променом кућног броја као и променом назива улице и трга;
7) променом граница, назива и матичних бројева просторних јединица;
8) променом лествице катастарског прихода;
9) променом вредности непокретности;
10) променом која се односи на стицање, пренос, ограничење и престанак стварног права или држаоца непокретности;
11) променом личних, статусних и других података о имаоцу права на непокретности.
(2) Изграђеним објектом, у смислу овог закона, сматра се објекат који је стављен под кров или је стављен у функцију за коју је намењен.
(3) Не сматра се променом разлика у површини парцела и објеката настала у поступку превођења постојећег аналогног катастарског плана у дигитални облик, ако је у прописаним границама, као и у поступку преласка на просторни референтни систем ЕТРС 89 и УТМ пројекцију.
(4) О разлици у површини из става 3. овог члана имаоци права обавештавају се путем обавештења на интернет страници Завода.
(5) Ако разлика површина из става 3. овог члана није у прописаним границама, доноси се решење сходно члану 137. овог закона.
(6) Промена назива улице и трга, као и промене из става 1. тач. 7) до 9) овог члана, проводе се у бази података без доношења решења.
Надлежност за прикупљање података о насталим променама
Члан 115
(1) Прикупљање података о насталим променама на непокретностима и извођење радова на терену из члана 114. тач. 1) до 5) овог закона, као и обнављање граница парцеле и идентификацију парцеле, обавља геодетска организација.
(2) Послове из става 1. овог члана обавља и Завод:
1) ако на територији јединице локалне самоуправе није регистрована геодетска организација;
2) ако је на територији јединице локалне самоуправе регистрована геодетска организација, на изричит захтев странке и под условом да је катастар непокретности основан у свим катастарским општинама за које је надлежна Служба;
3) у поступку по службеној дужности.
(3) Ималац права на непокретности дужан је да лицима запосленим у геодетској организацији или Заводу, која раде на пословима из става 1. овог члана, дозволи приступ непокретности и обављање тих послова.
Унапређење квалитета података премера
Члан 116
(1) У поступку одржавања катастра непокретности унапређује се, на прописан начин, квалитет података постојећег премера за одређену непокретност.
(2) Приликом унапређења квалитета података може се променити облик и површина непокретности у прописаним вредностима.
(3) Ако је граница између две катастарске општине утврђена средином заједничке парцеле (пут, река и сл.) врши се по службеној дужности деоба те парцеле на две парцеле по дужини и по принципу једнакости површина.
Подношење захтева за провођење промене на непокретности
Члан 117
(1) Ималац права на непокретности дужан је да у року од 30 дана од настанка промене поднесе захтев за провођење промене Служби.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, ако је код надлежног органа покренут поступак за издавање употребне дозволе, промена из члана 114. став 1. тачка 2) овог закона пријављује се у складу са законом којим се уређује изградња објеката.
(3) Уз захтев из става 1. овог члана ималац права дужан је да достави исправу за упис која је основ за упис промене, односно исправе на основу којих се могу утврдити настале промене на непокретностима.
(4) За промене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим променама, ималац права дужан је да уз захтев из става 1. овог члана достави изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, када радове изводи геодетска организација.
(5) Захтев и изјава из става 4. овог члана подносе се на прописаном обрасцу.
(6) Трошкове утврђивања и провођења промена сноси подносилац захтева.
Достављање, преглед и пријем елабората
Члан 118
(1) Геодетска организација је дужна да у року од 30 дана од дана преузимања података премера, достави Служби елаборат геодетских радова и записник о извршеном увиђају.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, када се геодетски радови изводе за потребе издавања употребне дозволе у обједињеној процедури, елаборат геодетских радова доставља се у складу са законом којим се уређује изградња објеката.
(3) Кад се радови изводе на основу уговора о извођењу геодетских радова, геодетска организација је дужна да елаборат геодетских радова достави у року утврђеном уговором који се доставља уз пријаву радова.
(4) Служба врши преглед елабората који обухвата контролу и проверу квалитета изведених геодетских радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива.
(5) Ако елаборат нема недостатака, Служба оверава и прима елаборат.
(6) Кад се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником се налаже геодетској организацији да у року од осам дана недостатке отклони.
(7) Ако се елаборат геодетских радова не достави у остављеном року захтев се одбацује, а ако недостаци нису отклоњени у остављеном року захтев се одбија.
Праћење насталих промена на непокретностима
Члан 119
(1) У циљу обезбеђења ажурности катастра непокретности Завод по службеној дужности прати промене на непокретностима.
(2) Праћење се врши упоређењем података катастра непокретности са подацима добијеним периодичним снимањем територије Републике Србије из ваздуха или подацима добијеним другим методама и поступцима.
(3) Државни орган који води евиденцију о месту пребивалишта, односно боравишта физичког лица, дужан је да на захтев Завода достави податке о јединственом матичном броју грађана, имену, имену родитеља, презимену, адреси пребивалишта и месту рођења лица.
(4) Организација која води регистар привредних субјеката, дужна је да на захтев Завода достави податке о регистрованом привредном субјекту.
(5) Подаци из ст. 3. и 4. овог члана достављају се у електронском облику путем WЕБ сервиса.
Оштећење, уништење и измештање геодетских белега
Члан 120
(1) Кад се на непокретности изводе грађевински или други радови који могу оштетити или уништити геодетске белеге или смањити могућност њиховог коришћења, инвеститор, односно извођач радова, дужан је да најмање 15 дана пре отпочињања радова, о томе обавести Завод.
(2) Ако услед извођења радова из става 1. овог члана постојећу геодетску белегу треба изместити или уништити или ако се услед тих радова смањи могућност њеног коришћења, инвеститор сноси све трошкове постављања геодетске белеге и одређивања координате тачке.
(3) Ималац права на непокретности на чијој се непокретности налазе геодетске белеге, дужан је да о сваком оштећењу, уништењу, померању или измештању белега, обавести Завод у року од 15 дана од дана сазнања.
7.2. Поступак уписа промена на непокретностима и стварним правима на њима
Поступак уписа
Члан 121
(1) Упис у катастар непокретности врши се на основу приложених исправа у складу са захтевом, или на основу закона којим је одређен упис.
(2) Ако из исправе за упис произилази да, уз упис који се захтева, постоје и ограничења тог уписа у смислу терета, обавеза или права других лица, а која се по закону могу уписати у катастар непокретности, одлучује се и о упису тих ограничења.
(3) Чињенице од значаја за решење управне ствари могу се утврдити и увиђајем на лицу места, о чему се странке обавештавају најкасније дан раније.
(4) Чињенице од значаја за упис могу се утврдити на основу налаза и мишљења сталног судског вештака одговарајуће струке, које уз захтев приложи подносилац захтева.
(5) Када се у поступку одржавања катастра непокретности исправљају грешке, недостаци и пропусти у подацима о непокретностима и уписаним стварним и другим правима на њима, може се одржати јавна усмена расправа, ако је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница и околности које су од значаја за разјашњење ствари.
Странке у поступку уписа
Члан 122
Странке у поступку уписа су:
1) лице у чију корист се одлучује о упису;
2) уписани претходник;
3) свако лице ради заштите својих права или правних интереса.
Подношење захтева за упис
Члан 123
(1) Захтев за упис се подноси у писаном облику, као папирни или електронски документ.
(2) Захтев мора бити потписан својеручно, а ако се захтев подноси у електронској форми мора бити потписан електронским потписом.
(3) Захтев може поднети странка из члана 122. овог закона.
(4) Упис заједничких права може захтевати било који од заједничара у корист свих, на основу овереног овлашћења осталих заједничара.
(5) Ако се ради о упису права дељивих сразмерно целини, сваки ималац права може да захтева упис одговарајућег дела у своју корист, при чему ће се извршити упис и у корист других ималаца права.
(6) Странка може одустати од свог захтева до доношења првостепене одлуке, о чему се доноси закључак о обустави поступка.
(7) Странка може једном у току поступка проширити, изменити или прецизирати захтев ако се заснива на истом правном основу, као и достављати нове исправе и доказе, све до доношења првостепене одлуке. У том случају рок за одлучивање почиње да тече од дана проширења, измене или прецизирања захтева, односно од дана достављања нових исправа и доказа.
(8) О поднетим захтевима завод води евиденцију која, поред осталог, садржи и следеће податке о личности: име, име једног родитеља, презиме, пребивалиште и адреса и јединствени матични број грађана.
(9) Захтев за упис може поднети и треће физичко или правно лице или предузетник у корист имаоца права на основу овлашћења датог од странке из члана 122. овог закона.
Уредан захтев
Члан 124
(1) Уредан захтев за упис у катастар непокретности мора да садржи:
1) име, име једног родитеља и презиме, односно назив, јединствени матични број грађана, односно матични број, пребивалиште и боравиште, односно седиште подносиоца захтева и лица у чију корист се захтева упис, ако то лице није уједно и подносилац захтева;
2) назив катастарске општине и означење непокретности за коју се захтева упис, према подацима катастра непокретности;
3) промену за коју се захтева упис;
4) исправе за упис у оригиналу, овереном препису или овереној копији, односно у форми електронског документа, ако је захтев поднет у електронској форми и доказ о уплаћеној такси.
(2) Ако упис и промену захтева лице у чију се корист не одлучује о упису, односно које није уписани претходник, уз захтев се прилаже и исправа којом се доказује правни интерес за подношење захтева.
(3) Ако уз захтев није достављен доказ о уплаћеној такси опоменом се налаже плаћање таксе у року од осам дана.
(4) Ако се у остављеном року достави доказ о уплаћеној такси, сматра се да је захтев уредан.
(5) У захтеву за упис странка може захтевати достављање решења поштом препоручено на захтевану адресу, непосредно у просторијама Службе или путем интернет апликације, у складу са посебним прописима који регулишу електронско пословање у органима државне управе.
Редослед решавања захтева
Члан 125
(1) За одлучивање о основаности уписа меродавно је стање катастра непокретности у тренутку када је захтев за упис примљен.
(2) Служба уписује годину, месец, дан, час, минут и секунд пријема захтева за упис и истовремено на непокретности на коју се односи захтев уписује забележбу времена пријема и број предмета под којим је захтев заведен.
(3) Време пријема и број предмета из става 2. овог члана одређује се према тренутку пријема писаног захтева у пријемној канцеларији, независно од тога када је и на који начин захтев упућен.
(4) Када је поднето више захтева за упис на истој непокретности, односно истом уделу на непокретности, прво ће се узети у поступак захтев који је први примљен.
(5) По коначном решавању ранијег захтева, узимају се у поступак остали захтеви, по редоследу пријема.
(6) Изузетно од редоследа решавања захтева из ст. 4. и 5. овог члана првенствено ће се узети у поступак захтеви који се односе на:
1) провођење промене из члана 114. став 1. тач. 6) до 9) овог закона;
2) забележбе које се уписују без доношења решења;
3) забележбу хипотекарне продаје на основу Закона о хипотеци;
4) упис права својине у случају вансудске продаје непокретности на основу одредаба Закона о хипотеци;
5) уписе који се могу спојити у један поступак.
(7) Уколико је поднето више захтева за упис из става 6. овог члана на истој непокретности, прво ће се узети у поступак захтев који је први примљен.
(8) Доношењем решења о забележби хипотекарне продаје поступци по захтевима за упис, без обзира да ли су поднети пре или после захтева за забележбу хипотекарне продаје, прекидају се до брисања забележбе хипотекарне продаје у случају да непокретност остане непродата, односно до подношења захтева за упис права својине од стране купца непокретности у случају вансудске продаје непокретности, у ком случају се поднети захтеви одбијају.
(9) У један поступак могу се спојити захтеви за упис на основу сагласности странака у чију корист се поступци воде, или на основу захтева странке из поступка у коме је приложена исправа којом се ставља ван снаге исправа која је основ уписа у поступку који се по редоследу решавања раније решава.
Одлучивање о захтеву за упис
Члан 126
(1) О захтеву за упис одлучује се решењем на основу исправа и доказа поднетих уз захтев.
(2) Захтев се усваја и дозвољава упис кад су испуњени услови прописани законом и кад је захтев у складу са садржином поднесене исправе.
(3) Ако нису испуњени услови за упис захтев се одбија решењем.
(4) Ако захтев није уредан, Служба није дужна да обавештава странку о недостацима у погледу поднетог захтева и приложених исправа, већ ће решењем одбацити захтев.
(5) Изузетно од ст. 3. и 4. овог члана, ако се захтев односи на упис непокретности, подносилац захтева се позива да у року од осам дана отклони недостатке, после чега се о захтеву одлучује.
(6) О захтеву за упис, који по редоследу првенства може да се решава, одлучује се у року од 15 радних дана од дана пријема захтева, осим у случају уписа објекта и посебног дела објекта за који је издата употребна дозвола у обједињеној процедури, упис хипотеке, забележбе хипотекарне продаје, забележбе решења о извршењу, као и једноставније управне ствари, када је рок за упис седам радних дана од дана пријема захтева.
Садржина решења о упису и достављање решења
Члан 127
(1) Решење о упису у катастар непокретности садржи: врсту уписа, врсту права, означење непокретности, податке о лицу у чију корист се врши упис, податке о уписаном претходнику, основ уписа, податке о висини таксе, својеручни, односно електронски потпис овлашћеног лица и друго.
(2) Решење о одбијању, односно о одбацивању захтева садржи податке о захтеваној врсти уписа, врсти права, опису непокретности и лицу чији се захтев одбија, односно одбацује са разлозима за одбијање, односно одбацивање, податке о висини таксе и друго.
(3) Подаци о лицима које садржи решење из ст. 1. и 2. овог члана су име, име једног родитеља и презиме, односно назив, јединствени матични број грађана, односно матични број, пребивалиште и боравиште, односно седиште.
(4) Решење из ст. 1. и 2. овог члана доставља се странкама у поступку уписа поштом препоручено, непосредно у просторијама Службе или путем интернет апликације.
(5) Решење се доставља јавним саопштењем на огласној табли надлежне Службе и интернет страници Завода ако је адреса пребивалишта, боравишта, односно седишта странке непозната, адреса наведена у захтеву непозната, пошиљка враћена са напоменом достављача да је прималац непознат на адреси, односно одсељен или да пошиљку није преузео у остављеном року.
(6) У случајевима из става 5. овог члана сматра се да је решење достављено протеком рока од осам дана од дана истицања на огласној табли и интернет страници Завода.
(7) Остала акта у поступку достављају се у складу са одредбама ст. 4. до 6. овог члана.
Упис
Члан 128
(1) Упис у катастар непокретности врши се даном доношења решења којим је упис дозвољен, са дејством од момента пријема захтева, уз истовремени упис по службеној дужности забележбе ради чињења видљивим да решење о упису није коначно, броја решења, као и брисање забележбе поднетог захтева.
(2) Упис у катастар непокретности врши се и на основу другостепеног решења којим се дозвољава упис или на основу судске одлуке из управног спора, даном пријема другостепеног решења, односно судске одлуке у надлежној Служби.
(3) Под уписом у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, подразумева се и брисање права на непокретности, као и брисање уписа извршеног првостепеним решењем које је поништено.
Право на жалбу, одрицање и повлачење жалбе
Члан 129
(1) Против решења, односно закључка донетог у првом степену може се изјавити жалба Заводу, у року од осам дана од дана достављања решења, односно закључка, преко надлежне Службе.
(2) Странка се може одрећи права на жалбу, а до доношења другостепеног решења може повући изјављену жалбу, изјавама које се не могу опозвати.
(3) Ако служба нађе да је жалба основана, дужна је да усвоји жалбу и замени одлуку у року од седам радних дана, а у противном, жалбу са списима предмета достави Заводу у истом року.
Поступање до правноснажности одлуке
Члан 130
(1) До коначности одлуке донете у првом степену неће се одлучивати по новом захтеву за упис на истој непокретности, односно на истом уделу на непокретности.
(2) Забележба да одлука није коначна брише се ако на одлуку није изјављена жалба у законском року, односно по пријему другостепене одлуке ако је на одлуку била изјављена жалба, уз упис забележбе да одлука није правноснажна.
(3) Странка која је покренула управни спор дужна је да одмах достави и Служби доказ о покретању управног спора ради уписа забележбе покретања управног спора, о чему се обавештавају странке у управном поступку.
(4) Забележба да решење није правноснажно брише се ако у року од 60 дана од дана достављања другостепеног решења странкама у поступку, Служби није достављен доказ да је покренут управни спор, као и по достављању одлуке из управног спора.
(5) Забележбе из овог члана уписују се и бришу по службеној дужности без доношења решења.
Измена првенственог реда уписа
Члан 131
(1) Ималац права може поднети захтев за упис измене првенственог реда тог права.
(2) Уз захтев из става 1. овог члана доставља се сагласност свих лица чија би права била повређена изменом првенственог реда.
Законитост и савесност уписаног држаоца
Члан 132
Државина држаоца уписана у складу са чл. 96, 97. и 98. овог закона, сматра се законитом и савесном од дана уписа.
Брисање држаоца и упис својине на парцели
Члан 133
(1) На захтев лица које је уписано као држалац парцеле, у смислу овог закона, односно његовог правног следбеника, врши се упис права својине на парцели у корист тог лица, ако је од дана почетка примене катастра непокретности протекло пет година и ако треће лице у том периоду не поднесе захтев за упис права својине на основу исправе за упис.
(2) Упис права својине на парцели у корист лица из става 1. овог члана уписаног као држаоца парцеле, извршиће се решењем о дозволи уписа и пре истека рока од пет година, ако то лице достави исправу за упис.
(3) Кад се утврди да је захтев трећег лица из става 1. овог члана основан, доноси се решење о дозволи уписа права трећег лица и брисању држаоца парцеле.
(4) Брисање држаоца и упис права својине, права коришћења, односно закупа на парцели у државној, односно јавној својини дозволиће се на основу исправе којом је право својине, право коришћења, односно закупа стечено.
(5) Против решења којим се дозвољава или одбија упис може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.
Брисање држаоца и упис својине на објекту и посебном делу објекта
Члан 134
(1) У поступку одржавања катастра непокретности брисање држаоца и упис права својине на објекту, односно посебном делу објекта, као и објекту, односно посебном делу објекта који се први пут уписују у катастар непокретности, врши се на основу употребне дозволе или у складу са законом којим се прописују посебни услови за упис права својине на објектима изграђеним без дозволе.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, упис права својине на стану врши се и на основу уговора о откупу стана у друштвеној, односно државној својини сачињеног у складу са законом.
(3) Када је захтев држаоца или трећег лица основан, доноси се решење о дозволи уписа права својине и брисању држаоца или решење о одбијању ако је захтев неоснован.
(4) Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.
Упис држаоца
Члан 135
(1) У поступку одржавања катастра непокретности када нису испуњени услови за упис права својине на објекту, односно посебном делу објекта, дозволиће се упис држаоца доказивањем својства градитеља.
(2) Својство градитеља доказује се на основу најмање једног од следећих доказа:
1) грађевинске дозволе;
2) издатог рачуна за плаћање комуналних услуга или рачуна за плаћање електричне енергије;
3) оверене изјаве имаоца права својине, сувласника или заједничара на парцели за објекат, односно оверене изјаве имаоца права својине, сувласника или заједничара на објекту за посебан део објекта.
(3) Ако упис држаоца захтева лице које није градитељ, дозволиће се упис на основу исправе која води стицању права својине на објекту, односно посебном делу објекта.
(4) Ако се својство градитеља не докаже, или се исправом из става 3. овог члана не докаже државина, уписује се да држалац објекта, односно посебног дела објекта није утврђен.
(5) На непокретностима на којима је уписан држалац, дозволиће се промена држаоца на основу исправе за упис, сходном применом општих услова за упис права из овог закона.
Брисање уписа којима је истекла важност
Члан 136
(1) Орочени уписи и уписи којима је истекла важност бришу се по захтеву странке или по службеној дужности.
(2) Брисање забележбе ради чињења видљивим да решење о упису у катастар непокретности, односно катастар водова није коначно и забележбе да је против другостепеног решења донетог у поступку оснивања катастра непокретности и оснивања катастра водова, односно њиховог одржавања, покренут управни спор, врши се без доношења решења о брисању.
7.3. Исправљање грешака у одржавању катастра непокретности
Исправљање грешака у одржавању катастра непокретности
Члан 137
(1) У поступку одржавања катастра непокретности Служба по службеној дужности или по захтеву странке, исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима.
(2) Грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу се исправити у року од десет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од десет година од дана почетка примене катастра непокретности.
(3) О исправци из ст. 1. и 2. овог члана, Служба доноси решење против кога се може изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.
(4) У смислу става 2. овог члана, не може се поступити ако нема сагласности лица које је после погрешног уписа, уписало своје стварно право сматрајући податке катастра непокретности истинитим и потпуним, у складу са начелом поуздања.
Глава VII
КАТАСТАР ВОДОВА
1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Катастар водова
Члан 138
(1) Катастар водова јесте основни регистар о водовима и стварним правима на њима.
(2) Катастар водова се оснива на основу података добијених геодетским мерењем водова и техничке документације о водовима.
(3) У циљу оснивања катастра водова државни органи, привредна друштва, предузећа и друга правна лица дужни су да омогуће коришћење документације о водовима којом располажу.
Састав катастра водова
Члан 139
Катастар водова састоји се од:
1) елабората премера водова;
2) збирке исправа;
3) базе података катастра водова.
Елаборат премера водова
Члан 140
(1) Елаборат премера водова јесте скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације премера водова и документације о водовима којом располажу државни органи, привредна друштва, предузећа и друге организације, на основу којих се оснива катастар водова.
(2) Елаборат премера водова чува се трајно.
Збирка исправа
Члан 141
(1) Збирка исправа јесте скуп исправа на основу којих је извршен упис или брисање уписа на водовима.
(2) Збирка исправа чува се трајно.
База података катастра водова
Члан 142
База података катастра водова јесте скуп геопросторних и других података о водовима, стварним правима на њима и имаоцима стварних права, и нарочито садржи следеће тематске целине:
1) водоводна мрежа;
2) канализациона и дренажна мрежа;
3) топловодна мрежа;
4) електроенергетска мрежа;
5) телекомуникациона мрежа;
6) нафтоводна мрежа;
7) гасоводна мрежа;
8) заједнички објекти водова.
Катастарски план водова
Члан 143
(1) Катастарски план водова јесте дводимензионални приказ водова у равни државне пројекције, и издаје се на основу базе података катастра водова и катастра непокретности у дигиталном или аналогном облику.
(2) Катастарски план из става 1. овог члана издаје се у прописаном формату, облику и размери.
Лист водова
Члан 144
Лист водова садржи податке о водовима и стварним правима на њима и издаје се из базе података катастра водова и катастра непокретности у прописаном облику и садржају.
2. ОСНИВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ КАТАСТРА ВОДОВА
Упис у катастар водова
Члан 145
(1) Оснивање катастра водова врши се за територију општине, односно града.
(2) Уписом једног вода у катастар водова сматра се да је катастар водова за ту општину, односно град основан.
(3) Упис вода врши се по захтеву, уз обавезу инвеститора да поднесе захтев за упис, осим када елаборат геодетских радова доставља по службеној дужности надлежни орган сходно закону којим се уређује изградња објеката.
(4) Упис права на воду врши се по захтеву инвеститора или другог законом овлашћеног лица.
(5) О упису у катастар водова одлучује се решењем које се доставља инвеститору, односно подносиоцу захтева.
(6) Против решења из става 5. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења.
(7) У погледу уписа стварних права, облигационих права и забележби на водовима сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на упис стварних права, облигационих права и забележби на објекту у катастру непокретности.
(8) У катастар водова уписује се забележба постојања заложног права које је регистровано у регистру надлежном за регистрацију заложног права на покретним стварима и правима на уређајима који су изграђени на водовима, а који се сматрају покретним стварима.
Провођење промена у катастру водова
Члан 146
(1) Одржавање катастра водова јесте провођење промена у катастру водова насталих изградњом, реконструкцијом и уклањањем постојећег вода или престанком коришћења постојећег вода, као и провођење промена које се односе на стицање, пренос, ограничење и престанак стварног права или држаоца вода.
(2) Прикупљање података о насталим променама на водовима и извођење геодетских радова на терену обавља геодетска организација.
(3) У поступку провођења промена у катастру водова може се, на прописан начин, унапредити квалитет података постојећег премера за одређени вод.
Подношење захтева за провођење промене на водовима
Члан 147
(1) Инвеститор, односно ималац права на воду дужан је да поднесе захтев за провођење промене на воду, најкасније седам дана пре почетка изградње или реконструкције вода, односно у року од седам дана од дана уклањања или престанка коришћења вода, осим када елаборат геодетских радова доставља по службеној дужности надлежни орган сходно закону којим се уређује изградња објеката.
(2) Уз захтев из става 1. овог члана ималац права дужан је да достави исправу за упис која је основ за упис промене, односно исправе на основу којих се могу утврдити настале промене на водовима.
(3) За промене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим променама, ималац права дужан је да уз захтев из става 1. овог члана достави изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену.
(4) Подземни водови не смеју се затрпати пре него што се изврши геодетско мерење и прикупљање података о водовима.
(5) Захтев и изјава из става 3. овог члана подносе се на прописаном обрасцу.
Достављање, преглед и пријем елабората
Члан 148
(1) Геодетска организација је дужна да у року од 30 дана од дана преузимања података премера, достави Служби елаборат геодетских радова.
(2) Кад се радови изводе на основу уговора, геодетска организација је дужна да елаборат геодетских радова достави у року утврђеном уговором који се доставља уз пријаву радова.
(3) Служба врши преглед елабората који обухвата контролу и проверу квалитета извођења геодетских радова и примену прописа, стандарда и техничких норматива.
(4) Ако елаборат нема недостатака Служба оверава и прима елаборат, о чему издаје потврду геодетској организацији.
(5) Кад се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником се налаже геодетској организацији да у остављеном року недостатке отклони.
(6) Ако у остављеном року недостаци нису отклоњени, Служба решењем одбија провођење промене.
(7) Против решења из става 6. овог члана може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања решења имаоцу права на воду.
Глава VIII
ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ
Процена вредности непокретности
Члан 149
(1) Процена вредности непокретности јесте утврђивање тржишне вредности непокретности уписаних у катастар непокретности.
(2) Тржишна вредност непокретности, у смислу овог закона, је вредност одређена поступцима и методама масовне процене вредности непокретности.
(3) Процену и вођење вредности непокретности обавља Завод.
Масовна процена вредности непокретности
Члан 150
Масовна процена вредности непокретности обухвата генералну процену вредности непокретности и одређивање вредности појединачне непокретности на основу података из генералне процене вредности.
Генерална процена и одређивање вредности појединачне непокретности
Члан 151
(1) Генерална процена вредности непокретности обухвата прикупљање података, обраду података и дефинисање модела за вредновање непокретности.
(2) За свако појединачно тржиште одређене врсте непокретности одређује се модел за вредновање непокретности, који чине математичка формула, релацијске табеле и вредносни нивои.
(3) Вредносне зоне су просторна представа вредносних нивоа из става 2. овог члана.
(4) Завод одређује моделе за вредновање непокретности из става 1. овог члана најмање сваке треће године.
(5) Податак о одређеној вредности непокретности, са датумом одређивања, уписује се у базу података катастра непокретности.
(6) Подаци из поступка масовне процене вредности непокретности објављују се на интернет страници Завода.
Регистар цена непокретности
Члан 152
(1) За потребе масовне процене вредности непокретности, Завод води регистар цена непокретности.
(2) Регистар из става 1. овог члана садржи податке о непокретности преузете из купопродајних уговора и уговора о закупу непокретности, из базе података катастра непокретности у моменту промета, као и додатне податке о тим непокретностима.
(3) Подаци о непокретности који су садржани у бази података катастра непокретности преузимају се посредством WЕБ сервиса.
(4) Подаци из регистра цена непокретности чувају се у бази података десет година од дана уноса података у регистар, а након истека тог рока трајно се чувају у дигиталном архиву Завода.
(5) Јавни бележник је дужан да за потребе из става 1. овог члана унесе у регистар цена непокретности податке из уговора о купопродаји и уговора о закупу и друге податке о непокретности прописане подзаконским актом, као и да достави скениране уговоре.
(6) Унос података и достава уговора из става 5. овог члана врши се путем интернет апликације коју обезбеђује Завод.
Глава IX
ТОПОГРАФСКО-КАРТОГРАФСКА ДЕЛАТНОСТ
Топографско-картографска база података
Члан 153
(1) Топографско-картографска база података јесте подсистем геодетско-катастарског информационог система, који се у информатичком смислу израђује и одржава у складу са подзаконским актом којим се уређује геодетско-катастарски информациони систем.
(2) Топографско-картографска база података формира се за територију Републике Србије из података топографског премера и других извора и намењена је за израду топографско- картографских производа.
(3) Топографско-картографска база података нарочито садржи:
1) дигитални модел терена;
2) дигитални ортофото;
3) основни топографски модел.
(4) За потребе ажурирања топографско-картографске базе података из става 1. овог члана, врши се периодично снимање из ваздуха територије Републике Србије и прикупљање података другим методама и поступцима.
(5) Периодично снимање из ваздуха територије Републике Србије, Завод спроводи најмање једном у пет година.
Основни топографски модел
Члан 153а
(1) Основни топографски модел јесте скуп података који чине топографски подаци у векторском облику прикупљени у складу са одговарајућим моделом података и представља обавезан садржај топографско-картографске базе података.
(2) Основни топографски модел нарочито садржи следеће тематске целине:
1) објекти;
2) саобраћајна мрежа;
3) хидрографија;
4) земљишни покривач;
5) рељеф.
Основна државна карта и остале карте
Члан 154
(1) На основу података топографско-картографске базе података Завод израђује основну државну карту размере 1:5000 и 1:10000.
(2) Поред карте из става 1. овог члана, Завод израђује и топографске, тематске и прегледне карте у ситнијим размерама и ортофотокарте као основу за планирање, тематску обраду, графичко приказивање, вођење статистике и за друге потребе.
(3) Карте из ст. 1. и 2. овог члана приказују се у дигиталном и аналогном облику у систему непрекидног низа листова карата за територију Републике Србије, односно за изабрано подручје.
Дигитални ортофото и дигитални модел терена
Члан 155
Дигитални ортофото и дигитални модел терена израђују се за потребе геодетско-катастарског информационог система и националне инфраструктуре геопросторних података, као и за потребе формирања основног топографског модела и израде основне државне карте и осталих карата.
Издавање картографских публикација
Члан 156
(1) Картографске публикације, у смислу овог закона, јесу основна државна карта, дигитални ортофото, дигитални модел терена, снимци из ваздуха, топографске, прегледне, тематске и друге карте и планови територије Републике Србије или њеног дела, атласи, албуми и каталози карата свих врста и издања, прегледни листови карата и планова, дигитални подаци и базе података о простору.
(2) Орган надлежан за послове одбране дужан је да Заводу достави границе подручја од посебног значаја за одбрану земље која се не могу приказивати на картографским публикацијама.
(3) Картографске публикације из става 1. овог члана издају се и могу се ставити у промет уз претходно прибављену сагласност Завода.
(4) У поступку издавања сагласности Завод проверава извор података коришћених за израду картографске публикације, примену прописа и адекватност приказа подручја од посебног значаја за одбрану земље на картографској публикацији.
(5) Орган надлежан за послове одбране издаје картографске публикације без сагласности Завода.
Регистар географских имена
Члан 156а
(1) Регистар географских имена је основни и јавни регистар о географским именима насељених места и физичко-географских објеката са подацима о њиховом геопросторном положају, класификацији и осталим атрибутима.
(2) Регистар географских имена води се у складу са домаћим и међународним прописима и документима у области географских имена.
(3) Упис географског имена у регистар врши се на основу закона, статута јединице локалне самоуправе, акта надлежног органа, односно организације, другог регистра који садржи и географска имена, карте, плана и других релевантних докумената.
(4) Комисија за стандардизацију географских имена спроводи поступак стандардизације географских имена уписаних у регистар географских имена, о чему извештава Владу и Савет НИГП-а.
(5) Сви субјекти у Републици Србији који у свом раду користе географска имена дужни су да користе стандардизована имена из регистра географских имена.
(6) Регистар географских имена јавно је доступан и објављује се на интернет страници Завода.
Комисија за стандардизацију географских имена
Члан 156б
(1) Комисија за стандардизацију географских имена је стручно тело овлашћено да у складу са домаћим и међународним стандардима у области географских имена, стандардизује географска имена и њихову употребу на подручју Републике Србије и да представља Републику Србију у међународним организацијама у области географских имена.
(2) Комисију из става 1. овог члана образује Влада на предлог Завода.
(3) За чланове комисије из става 1. овог члана Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена.
(4) Комисија из става 1. овог члана има печат, који се израђује у складу са законом којим се уређује печат државних органа.
(5) Завод обезбеђује радни простор и опрему за рад комисије из става 1. овог члана и пружа јој стручну и административно-техничку подршку.
Глава X
ГЕОДЕТСКО-КАТАСТАРСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ
Садржина геодетско-катастарског информационог система
Члан 157
Геодетско-катастарски информациони систем састоји се од подсистема који садрже податке и сервисе података основних геодетских радова, катастра непокретности, адресног регистра, регистра просторних јединица, регистра географских имена, катастра водова и топографско-картографских података, као и других података у складу са чланом 10. овог закона.
Принципи и развој геодетско-катастарског информационог система
Члан 158
Геодетско-катастарски информациони систем обезбеђује прикупљање, управљање, одржавање, приступ и коришћење подсистема из члана 157. овог закона, на принципима:
1) вођења података на једном референтном месту и омогућавања приступа и размене на различитим нивоима у оквиру Завода;
2) вођења као метаподатака информација о подацима и сервисима које описују и омогућавају њихово проналажење;
3) дефинисања података и сервиса поштујући националне и међународне стандарде;
4) омогућавања корисницима изван Завода приступ јасно приказаним подацима преко wеб сервиса;
5) омогућавања издавања докумената у електронском или другом облику;
6) обезбеђења услуга електронског пословног промета за коришћење података и сервиса који захтевају плаћање таксе;
7) обезбеђивања мера заштите информационог система у свим фазама функционисања.
Глава XI
НАЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ГЕОПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА
Субјекти НИГП-а
Члан 159
(1) НИГП се односи на дигиталне геоподатке и одговарајуће сервисе геоподатака за територију Републике Србије који су у надлежности:
1) органа државне управе;
2) органа локалне самоуправе;
3) јавних предузећа;
4) правних лица којима је поверено управљање геоподацима;
5) правних лица која користе податке и сервисе обухваћене НИГП-ом и која пружају услуге јавних сервиса на основу тих геоподатака.
(2) Органи, јавна предузећа и правна лица из става 1. овог члана јесу субјекти НИГП-а.
Оснивање, одржавање и коришћење геоподатака НИГП-а
Члан 160
(1) Оснивање НИГП-а обухвата:
1) формирање метаподатака за скупове и сервисе геоподатака;
2) формирање скупова геоподатака и базе геоподатака;
3) формирање сервиса геоподатака;
4) технологију умрежавања.
(2) Одржавање НИГП-а подразумева ажурирање података из става 1. тач. 1) и 2) овог члана и обезбеђивање функционисања сервиса и технологија из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.
(3) Оснивање и одржавање геоподатака НИГП-а у надлежности је субјеката НИГП-а.
(4) За коришћење геоподатака закључују се споразуми о размени, приступу и коришћењу геоподатака између субјеката НИГП-а, а за његово функционисање утврђују се механизми координације и надзора над процесима и процедурама оснивања и коришћења геоподатака.
(5) НИГП се оснива и одржава у складу са Директивом Европске уније – Инфраструцтуре фор Спатиал Информатион ин тхе Еуропеан Цоммунитy – ИНСПИРЕ и другим стандардима.
Садржина НИГП-а
Члан 161
(1) НИГП нарочито садржи метаподатке, сервисе и скупове геоподатака:
1) геодетско-катастарског информационог система;
2) о заштити животне средине;
3) о просторно-планским документима;
4) о саобраћајним и телекомуникационим мрежама;
5) о минералним сировинама и енергетским изворима;
6) о режиму вода;
7) о заштићеним непокретним културним добрима;
8) о просторима од значаја за развој туризма и туристичким местима;
9) о геологији, геофизици, метеорологији, пољопривреди и педологији;
10) о демографији и здрављу;
11) о индустријским и производним капацитетима.
(2) На основу скупова геоподатака из става 1. овог члана формирају се теме НИГП-а.
Метаподаци
Члан 162
(1) Метаподаци су информације о:
1) скуповима и сервисима геоподатака;
2) усклађености геоподатака са прописаним нормама;
3) условима приступа и коришћења скупова и сервиса геоподатака;
4) квалитету и ажурности скупова геоподатака;
5) органима, јавним предузећима или правним лицима одговорним за оснивање, одржавање, приступ, размену и коришћење скуповима и сервисима геоподатака;
6) скуповима геоподатака којима је приступ ограничен и разлоге ограничења.
(2) Субјекти НИГП-а дужни су да обезбеде описе скупова геоподатака и сервиса, у облику метаподатака.
Скупови и сервиси геоподатака
Члан 163
(1) Скупови и сервиси геоподатака обухваћени НИГП-ом формирају се тако да су усклађени са нормама и протоколима за размену геоподатака.
(2) Сервиси геоподатака треба да омогуће проналажење, приступ и преузимање података, као и повезивање са другим сервисима геоподатака.
(3) Коришћење скупова и сервиса геоподатака од стране субјеката и корисника врши се у складу са правима приступа и прописаним таксама.
Национални геопортал НИГП-а
Члан 164
(1) Завод оснива, одржава и управља националним геопорталом НИГП-а.
(2) Преко националног геопортала Завод одржава јавни сервис метаподатака и обезбеђује субјектима и корисницима повезивање са другим сервисима укљученим у НИГП, као и проналажење, приступ и коришћење геоподатака НИГП-а.
Ограничења приступу скуповима и сервисима геоподатака
Члан 165
Јавни приступ скуповима и сервисима геоподатака може бити ограничен ако би такав приступ неповољно утицао на:
1) поверљивост поступака јавних институција где је поверљивост уређена законом;
2) међународне односе, јавну сигурност и националну одбрану;
3) вођење судских поступака, способност појединца да има праведан процес или способност јавне институције да спроводе истрагу кривичне или прекршајне природе;
4) поверљивост комерцијалних, индустријских, статистичких и пореских информација, где је таква поверљивост прописана законом;
5) права интелектуалне својине;
6) поверљивост личних података или досијеа који се односе на физичко лице, ако то лице није дало пристанак за откривање информација, а где је таква поверљивост прописана законом;
7) заштиту животне средине на коју се информације односе.
Регистар географских имена
Члан 156а
(1) Регистар географских имена је основни и јавни регистар о географским именима насељених места и физичко-географских објеката са подацима о њиховом геопросторном положају, класификацији и осталим атрибутима.
(2) Регистар географских имена води се у складу са домаћим и међународним прописима и документима у области географских имена.
(3) Упис географског имена у регистар врши се на основу закона, статута јединице локалне самоуправе, акта надлежног органа, односно организације, другог регистра који садржи и географска имена, карте, плана и других релевантних докумената.
(4) Комисија за стандардизацију географских имена спроводи поступак стандардизације географских имена уписаних у регистар географских имена, о чему извештава Владу и Савет НИГП-а.
(5) Сви субјекти у Републици Србији који у свом раду користе географска имена дужни су да користе стандардизована имена из регистра географских имена.
(6) Регистар географских имена јавно је доступан и објављује се на интернет страници Завода.
Комисија за стандардизацију географских имена
Члан 156б
(1) Комисија за стандардизацију географских имена је стручно тело овлашћено да у складу са домаћим и међународним стандардима у области географских имена, стандардизује географска имена и њихову употребу на подручју Републике Србије и да представља Републику Србију у међународним организацијама у области географских имена.
(2) Комисију из става 1. овог члана образује Влада на предлог Завода.
(3) За чланове комисије из става 1. овог члана Завод предлаже запослене у Заводу и друге истакнуте стручњаке у области стандардизације и употребе географских имена.
(4) Комисија из става 1. овог члана има печат, који се израђује у складу са законом којим се уређује печат државних органа.
(5) Завод обезбеђује радни простор и опрему за рад комисије из става 1. овог члана и пружа јој стручну и административно-техничку подршку.
Органи НИГП-а
Члан 166
(1) Органи НИГП-а су Савет и радне групе НИГП-а.
(2) Савет НИГП-а чини десет чланова које именује и разрешава Влада, од којих је један председник.
(3) У Савет НИГП-а Влада именује по једног представника:
1) Републичког геодетског завода (председник);
2) министарства надлежног за послове заштите животне средине, просторног и урбанистичког планирања и изградње објеката;
3) министарства надлежног за послове државне управе и локалне самоуправе;
4) министарства надлежног за информатичко друштво и послове телекомуникација и саобраћаја;
5) министарства надлежног за послове одбране;
6) министарства надлежног за послове геологије, рударства и енергетике;
7) министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде;
8) министарства надлежног за финансије и економију;
9) органа државне управе надлежног за послове статистике;
10) органа државне управе надлежног за послове хидрометеорологије и сеизмологије.
(4) Чланови Савета НИГП-а именују се на рок од четири године.
Овлашћења Савета НИГП-а
Члан 167
Савет НИГП-а:
1) предлаже Влади субјекте, критеријуме и норме за оснивање и одржавање НИГП-а, средњорочни програм радова, изворе и начин финансирања НИГП-а и висину таксе за коришћење геоподатака НИГП-а;
2) одређује одговорног субјекта за одређену тему НИГП-а;
3) усклађује активности субјеката НИГП-а;
4) врши контролу оснивања и функционисања НИГП-а;
5) доноси пословник о свом раду;
6) формира радне групе НИГП-а за обављање одређених стручних послова;
7) извештава Владу, субјекте НИГП-а и јавност о активностима везаним за оснивање и функционисање НИГП-а.
Глава XII
ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ У ИНЖЕЊЕРСКО-ТЕХНИЧКИМ ОБЛАСТИМА
Инжењерско-техничке области
Члан 168
Инжењерско-техничке области, у смислу овог закона, јесу: просторно планирање, урбанизам, грађевинарство, архитектура, саобраћај, рударство, енергетика, пољопривреда, водопривреда, шумарство, машинство, геологија и др.
Геодетски радови у инжењерско-техничким областима
Члан 169
(1) Геодетски радови у инжењерско-техничким областима, у смислу овог закона, јесу израда техничке документације, извођење и стручни надзор над извођењем геодетских радова у инжењерско-техничким областима за које је предвиђена израда техничке документације.
(2) Техничка документација за извођење геодетских радова израђује се сагласно врсти техничке документације у инжењерско-техничкој области.
(3) Извођење геодетских радова у инжењерско-техничким областима јесте:
1) израда геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжењерско-техничким областима;
2) геодетско мерење у току реализације пројекта;
3) геодетско мерење изведеног стања;
4) геодетско мерење у циљу осматрања тла и објеката у току грађења и употребе.
Геодетске подлоге
Члан 170
(1) Геодетске подлоге из члана 169. став 3. тачка 1) овог закона су:
1) дигитални топографски планови;
2) дигитални ортофото;
3) дигитални модел терена;
4) дигиталне подлоге захтеваног садржаја.
(2) Поред геодетских подлога из става 1. овог члана, за потребе разних врста пројеката у инжењерско-техничким областима, користе се и изводи из базе података геодетско-катастарског информационог система (катастарски план, катастарски план водова, основна државна карта и остале карте и др.).
Услови и надлежности
Члан 171
(1) Израду техничке документације и извођење радова из члана 169. став 3. тачка 1) овог закона обавља геодетска организација.
(2) Израду техничке документације, извођење радова на основу техничке документације и стручни надзор над извођењем геодетских радова из члана 169. став 3. тач. 2) до 4) овог закона обавља привредно друштво, друго правно лице и радња које је регистровано код надлежног органа за ту врсту радова и има најмање једног запосленог геодетске струке са одговарајућом лиценцом Инжењерске коморе Србије.
Глава XIII
ЧУВАЊЕ, УВИД И ИЗДАВАЊЕ ПОДАТАКА И ТАКСА ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА ЗАВОДА
Чување података
Члан 172
Оригиналне и периодичне копије база података основних геодетских радова, катастра непокретности, катастра водова, топографско-картографске базе, као и документацију у аналогном облику, чува Завод.
Увид и издавање података
Члан 173
(1) Увид у податке геодетско-катастарског информационог система и документацију у аналогном облику, укључујући и збирку исправа, може се извршити непосредно у просторијама Завода или путем интернета.
(2) Из геодетско-катастарског информационог система и документације у аналогном облику издају се подаци, уверења, потврде, извештаји и исправе у прописаној форми.
(3) Лист непокретности из члана 72. овог закона издаје се сваком заинтересованом лицу.
(4) Преписи и копије оригиналних података важећег премера могу се издавати судовима и другим државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, геодетским организацијама, као и судским вештацима геодетске струке када су решењем суда или другог надлежног органа одређени да вештаче у конкретном предмету.
(5) Преписи и копије оригиналних података премера који није на снази могу се издавати судовима, односно судским вештацима геодетске струке када су решењем суда или другог надлежног органа одређени да вештаче у конкретном предмету, као и министарству надлежном за послове одбране за потребе оснивања и одржавања војног катастра.
(6) Подаци и акти из ст. 2, 3, 4. и 5. овог члана издају се у року од пет радних дана од дана пријема захтева, осим ако се захтева већи обим података, и то непосредно у просторијама Завода, поштом или електронском поштом, односно другим електронским путем, у складу са захтевом странке, односно надлежног органа.
Такса за пружање услуга Завода
Члан 174
За услуге које пружа Завод, плаћа се такса.
Под услугом Завода сматра се обављање теренских и канцеларијских послова из делокруга Завода, укључујући издавање и омогућавање увида у геодетско-катастарске податке.
Висину таксе утврђује Завод подзаконским актом.
Обвезник таксе за пружање услуга и ослобођења од плаћања таксе
Члан 175
(1) Обвезник таксе за пружање услуга (по захтеву или по службеној дужности) је подносилац захтева, односно лице у чију се корист проводи промена или издају подаци.
(2) Обвезник таксе за податке премера и катастра који се издају геодетској организацији за потребе извођења геодетских радова је геодетска организација.
(3) Ослобађају се плаћања таксе Република Србија и њени органи и организације, као и аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и њихови органи за:
1) промене из члана 114. став 1. тач. 2), 3), 10) и 11) које се врше у њихову корист;
2) издавање уверења и извештаја о подацима из службене евиденције, у аналогном или дигиталном облику, а који су им неопходни за вођење поступка по службеној дужности;
3) издавање дигиталних растерских или векторских копија катастарских планова, планова водова и дигиталног ортофотоа, за подручје за које је донета одлука о изради, односно измени одређеног планског документа.
(4) Ослобађа се плаћања таксе министарство надлежно за послове одбране за услуге дате у циљу оснивања војног катастра, осим за геодетске радове на терену.
(5) Ослобађају се плаћања таксе надлежни органи за издавање дигиталних растерских или векторских копија катастарских планова, планова водова, дигиталног ортофотоа, дигиталног модела терена, топографских и других карата, података адресног регистра и регистра просторних јединица за потребе реализације активности у вези са ванредним ситуацијама.
(6) Ослобађају се плаћања таксе јавни бележници за увид и коришћење података из регистра цена непокретности.
(7) Ослобађа се плаћања таксе за упис у катастар непокретности:
1) лице коме је у складу са законом враћена непокретност одузета по ранијим прописима;
2) лице које је по закону стекло право својине на грађевинском земљишту без накнаде по основу претварања права коришћења у право својине;
3) лице у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и стварним правима на њима;
4) лице у поступку за исправку грешке;
5) лице за упис по основу решења о наслеђивању.
(8) Не плаћа се такса за уверење за потребе остваривања права из области васпитања и образовања, обавезног социјалног осигурања, социјалне заштите, борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата, односно права у складу са прописима којима се уређује финансијска подршка породици са децом.
(9) Не плаћа се такса за увид у податке геодетско-катастарског информационог система и документацију у аналогном облику, која се врши непосредно у просторијама Завода, као и за увид путем интернета у одређене податке прописане подзаконским актом из члана 174. овог закона.
(10) Ако је захтев за упис одбијен, односно одбачен или је поступак обустављен не враћа се уплаћена такса, а ако захтев буде поновљен у року од 60 дана од дана достављања решења по првом захтеву, не плаћа се такса.
Глава XIV
ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР
Надлежност и овлашћење
Члан 176
(1) Инспекцијски надзор је надзор над радом геодетске организације и правног субјекта који се бави издавањем картографских публикација.
(2) Инспекцијски надзор врши Завод преко инспектора.
(3) У вршењу инспекцијског надзора над радом геодетске организације инспектор проверава да ли:
1) геодетска организација, која изводи геодетске радове испуњава прописане услове;
2) лице које изводи радове, испуњава прописане услове;
3) су извршени радови у складу са законом и прописаним стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета;
4) геодетска организација води дневник радова на прописан начин;
5) је геодетска организација отклонила утврђене недостатке у одређеном року.
(4) Надзор се обавља у просторијама геодетске организације или на терену у току извођења геодетских радова.
(5) У вршењу инспекцијског надзора над правним субјектом који се бави издавањем картографских публикација, инспектор проверава:
1) територију представљања;
2) размер, односно ниво геоинформација;
3) пројекцију и друге математичке елементе;
4) картографске изворе и начин њиховог стицања.
(6) Надзор се обавља у просторијама правног субјекта који се бави издавањем картографских публикација.
Овлашћења инспектора
Члан 177
(1) У вршењу инспекцијског надзора над радом геодетске организације инспектор је овлашћен да:
1) записником констатује утврђено чињенично стање;
2) ако утврди неправилности, истим записником наложи предузимање мера за њихово отклањање у одређеном року;
3) ако у одређеном року није поступљено по наложеним мерама, забрани извођење одређене врсте геодетских радова, на период од три месеца.
(2) За забрану извођења радова из става 1. овог члана инспектор доноси решење.
(3) У вршењу инспекцијског надзора над правним субјектом који се бави издавањем картографских публикација, инспектор је овлашћен да:
1) обустави издавање и стављање у промет картографске публикације и одреди рок за отклањање утврђене неправилности;
2) забрани издавање и стављање у промет картографске публикације;
3) предузме друге мере утврђене законом.
(4) За обуставу и забрану издавања и стављања у промет картографских публикација инспектор доноси решење.
(5) Против решења инспектора може се изјавити жалба Заводу, у року од осам дана од дана достављања решења.
(6) Жалба изјављена против решења инспектора не задржава извршење решења.
(7) Против решења Завода донетог по жалби из става 5. овог члана, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања решења.
Дужности инспектора
Члан 178
(1) Кад у поступку вршења надзора инспектор утврди да су се стекли услови за одузимање лиценце геодетској организацији, дужан је да Заводу предложи одузимање лиценце за рад геодетске организације и геодетску лиценцу одговорном лицу, односно лицу које изводи геодетске радове у складу са чл. 19. и 20. овог закона.
(2) Инспектор покреће прекршајни поступак за радње које су овим законом прописане као прекршај.
Лице које врши инспекцијски надзор
Члан 179
Послове инспектора у инспекцијском надзору над радом геодетске организације може да обавља лице геодетске струке са мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, основним академским студијама у трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова), специјалистичким струковним студијама у укупном трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова), положеним државним стручним испитом и радним искуством од најмање седам година у струци.
Послове инспектора у инспекцијском надзору над издавањем картографских публикација, може да обавља лице геодетске или географске струке са мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, односно са основним студијама у трајању од најмање четири године у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, основним академским студијама у трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова),специјалистичким струковним студијама у укупном трајању од најмање четири године (минимално 240 ЕСПБ бодова), положеним државним стручним испитом и радним искуством од најмање седам година у струци.
Глава XV
СУДСКА ЗАШТИТА
Управни спор
Члан 180
(1) Против другостепених решења донетих у складу са одредбама овог закона може се водити управни спор.
(2) Када се управни спор води против другостепеног решења донетог у поступку оснивања или обнове катастра непокретности, оснивања катастра водова, као и њиховог одржавања, Завод по службеној дужности на непокретности, односно воду уписује забележбу ради чињења видљивим да је управни спор покренут.
Глава XVI
ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА
Члан 181
(1) Влада, на предлог Завода, прописује начин и поступак утврђивања кућних бројева, означавања зграда бројевима и означавања назива насељених места, улица и тргова, вођење регистра кућних бројева, улица и тргова, као и изглед табли са кућним бројевима и називима улица и тргова.
(2) Директор Завода прописује:
1) садржину и начин рада код израде и контроле техничке документације за извођење геодетских радова и вршење стручног надзора;
1а) начин и поступак вршења инспекцијског надзора;
2) садржину и начин вођења дневника радова;
3) издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Србије;
4) добијање и престанак важења лиценце за рад геодетске организације, геодетске лиценце, вођење евиденције о лиценцама, садржај и облик печата, геодетске лиценце и легитимације за идентификацију;
5) техничке нормативе, методе и начин рада код извођења основних геодетских радова;
6) техничке нормативе, методе и начин рада који се примењују у катастарском премеру;
7) начин и поступак катастарског класирања и бонитирања земљишта;
8) техничке нормативе, методе и начин рада код оснивања, обнове и одржавања катастра непокретности;
9) (брисана)
10) техничке нормативе, методе и начин рада код премера, оснивања и одржавања катастра водова;
11) садржај, формирање и одржавање геодетско-катастарског информационог система;
12) начин чувања, увида и издавања података, као и начин, услове и критеријуме коришћења средстава за рад и примања запослених и опремање Завода;
12а) висину таксе за пружање услуга Завода;
13) техничке нормативе, методе и начин рада код топографског премера, садржину, облик и размеру топографско-картографских производа и поступак издавања картографских публикација;
14) техничке нормативе, методе и начин рада код премера државне границе, садржај и начин вођења регистра државне границе;
15) ближе критеријуме, поступак, начин и методологију за процену вредности непокретности;
16) начин израде и садржину геодетских подлога у инжењерско-техничким областима;
16а) поступак, методе и начин рада у области геомагнетизма и аерономије;
17) друге техничке нормативе, методе и начин рада у области државног премера и катастра непокретности и водова.
Глава XVII
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Прекршаји
Члан 182
(1) Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај геодетска организација која има својство правног лица, ако:
1) не обавља геодетске радове на основу података преузетих из геодетско-катастарског информационог система (члан 18. став 1. тачка 1));
2) не изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима (члан 18. став 1. тачка 2)).
(2) Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник-оснивач геодетске организације која нема својство правног лица.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у геодетској организацији, новчаном казном од 30.000 до 50.000 динара.
Члан 183
(1) Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај геодетска организација која има својство правног лица, ако:
1) изводи геодетске радове, а не испуњава прописане услове за рад или радове изводи лице које за те радове не испуњава прописане услове (члан 13. и члан 17. став 7);
2) не пријави почетак извођења радова [члан 18. став 1. тачка 3)];
3) не отклони у одређеном року утврђене неправилности у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења надзора [члан 18. став 1. тачка 4)];
4) не пријави Заводу промену седишта, адресе пословног простора ван седишта, назива и сваку другу промену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настале промене [чл. 18. став 1. тачка 5)];
5) не достави елаборат о извршеним радовима, односно записник о извршеном увиђају у поступку одржавања катастарског премера, одржавања премера водова и оснивања катастра непокретности у утврђеном року [члан 18. став 1. тачка 6)];
6) не истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама и не придржава га се [члан 18. став 1. тачка 7)];
7) (брисана)
8) користи геодетски инструмент за извођење геодетских радова без документа о његовој исправности [члан 18. став 1. тачка 9)];
8а) лицу које врши стручни или инспекцијски надзор над радом геодетске организације и Заводу када врши преглед и пријем радова, не стави на увид техничку и другу документацију и не омогући несметано вршење надзора и прегледа радова [члан 18. став 1. тачка 9)];
9) не води евиденцију примљених захтева странака [члан 18. став 2. тачка 1)];
10) одбије захтев странке без оправданог разлога [члан 18. став 2. тачка 2)];
11) не обавести Завод о спречености обављања послова која траје дуже од једног месеца, у року од три дана од дана настанка разлога спречености [члан 18. став 2. тачка 3)].
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у геодетској организацији која има својство правног лица, новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.
(3) Новчаном казном од 30.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник-оснивач геодетске организације која нема својство правног лица.
(4) Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице које изда или стави у промет картографску публикацију без претходно прибављене сагласности Завода (члан 156. став 3).
(5) За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.
Члан 184
(1) Правно лице казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 250.000 динара, ако:
1) не дозволи приступ непокретностима лицима која раде на пословима државног премера и катастра непокретности (члан 46. став 1. и члан 115. став 3);
2) не обележи на прописан начин видним и трајним међним белегама граничне тачке парцеле (члан 49. став 1);
3) не пријави у прописаном року насталу промену на непокретности (члан 117. став 1);
4) не обавести у прописаном року Завод о извођењу грађевинских или других радова који могу оштетити или уништити геодетску белегу или смањити могућност њеног коришћења (члан 120. став 1);
5) не обавести у прописаном року Завод о сваком оштећењу, уништењу, померању или измештању геодетску белега (члан 120. став 3);
6) не омогући коришћење документације о водовима којом располаже (члан 138. став 3);
7) не пријави у прописаном року насталу промену на воду (члан 147. став 1);
8) подземне водове затрпа пре него што се изврши њихово геодетско мерење (члан 147. став 4);
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од 15.000 до 30.000 динара.
(3) Предузетник – оснивач радње казниће се за прекршај из става 1. овог члана, новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.
Члан 185
Физичко лице – ималац права на непокретности казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара, ако:
1) не дозволи приступ непокретностима лицима која раде на пословима државног премера и катастра непокретности (члан 46. став 1. и члан 115. став 3);
2) не обележи на прописан начин видним и трајним међним белегама граничне тачке парцеле (члан 49. став 1);
3) не пријави у прописаном року насталу промену на непокретности (члан 117. став 1);
4) не обавести у прописаном року Завод о извођењу грађевинских или других радова који могу оштетити или уништити белегу или смањити могућност њеног коришћења (члан 120. став 1);
5) не обавести у прописаном року Завод о сваком оштећењу, уништењу, померању или измештању белега (члан 120. став 3).
Државни службеник који руководи Службом и одговорни државни службеник у ужој унутрашњој јединици Службе која је надлежна за решавање предмета казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара ако о захтеву за упис, који по редоследу првенства може да се решава, не одлучи у року прописаном овим законом (члан 126. став 6.).
За поновљени прекршај из става 2. овог члана учиниоцу ће се изрећи новчана казна од 100.000 до 150.000 динара.
Поред лица која могу поднети захтев за покретање прекршајног поступка у складу са законом, за прекршај из става 2. овог члана директор Завода по службеној дужности подноси захтев за покретање прекршајног поступка.
Члан 186
Физичко лице казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара, ако за потребе геодетске организације обавља геодетске радове, а није запослено у геодетској организацији.
Глава XVIIII
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Завршетак започетих поступака
Члан 187
(1) Поступак израде или образовања катастра непокретности који је започет за део или за целу катастарску општину, а није завршен до дана ступања на снагу овог закона завршиће се по одредбама Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (“Службени гласник РС”, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05).
(2) Обнове премера које нису ступиле на снагу и непроведене комасације за које није отпочео поступак израде катастра непокретности на делу или целој катастарској општини из става 1. овог члана, могу се сматрати катастарским, односно комасационим премером и користити за оснивање катастра непокретности у складу са одредбама овог закона.
Упис података о стварним правима на непокретностима и начину коришћења земљишта
Члан 188
(1) Уписи података о стварним правима на непокретностима и начину коришћења земљишта, утврђени у поступку оснивања или обнове катастра непокретности, вршиће се независно од тога да ли постоји доказ да су измирене обавезе у погледу накнаде због промене намене пољопривредног земљишта.
(2) У случају из става 1. овог члана, комисија за излагање обавестиће државни орган надлежан за послове пољопривреде.
Престанак важења катастра земљишта, земљишне књиге, књиге тапија, интабулационе књиге, књиге продатих друштвених станова са хипотеком
Члан 189
У катастарској општини или њеном делу за коју је основан катастар непокретности у складу са одредбама овог закона, даном почетка његове примене, престаје да важи катастар земљишта, као и земљишна књига, књига тапија, интабулациона књига и књига продатих друштвених станова са хипотеком, ако ове књиге постоје у време оснивања катастра непокретности у тој катастарској општини.
Усклађивање овлашћења за пројектовање, руковођење, стручни надзор и извођење радова
Члан 190
Усклађивање овлашћења за пројектовање, руковођење и стручни надзор која је издао Завод по прописима који су били на снази до дана почетка примене овог закона, извршиће Завод и издати одговарајућу лиценцу и печат према одредбама овог закона.
Коришћење постојећег премера и катастра земљишта
Члан 191
До дана оснивања катастра непокретности користиће се и одржавати постојећи премер и катастар земљишта сходно Закону о премеру и катастру земљишта (“Службени гласник СРС”, бр. 11/76, 27/77, 21/78 и 24/84).
Прелазак на геодетско-катастарски информациони систем
Члан 192
(1) До дана оснивања геодетско-катастарског информационог система начин прикупљања, обрада и коришћење података о непокретностима и правима на њима, података о водовима, уређењу земљишта, документационим фондовима (геодетске мреже, планови и карте и сл.) и других података из области геодетске делатности од интереса за Републику Србију, обезбедиће се у постојећем геодетском информационом систему, а чување, коришћење и издавање геодетско катастарских података у аналогном облику, вршиће се у складу са Уредбом о начину чувања, коришћења и разгледања података премера, катастра земљишта, катастра непокретности и водова (“Службени гласник РС”, број 42/03).
(2) Катастарски планови, катастарски планови водова и карте у аналогном облику користиће се до дана формирања база података за то подручје.
Прелазак на нови просторни референтни систем
Члан 193
(1) Прелазак на ЕТРС 89 у Републици Србији почеће најкасније 1. јануара 2011. године.
(2) До преласка на ЕТРС 89 и УТМ пројекцију, положај тачака се изражава дводимензионалним координатама у постојећим пројекцијама (Гаус-Кригерова, стереографска и Золднерова пројекција).
Прелазак на нови гравиметријски референтни систем
Члан 194
До примене референтног система из члана 36. овог закона користиће се систем међународне гравиметријске стандардне мреже ИГСН 71 (Интернатионал Гравитy Стандардизатион Нетwорк1971).
Рок за усклађивање пословања геодетске организације
Члан 195
(1) Геодетска организација која је регистрована до дана ступања на снагу овог закона, дужна је да усклади своје пословање са условима прописаним овим законом у року од три године од дана ступања на снагу овог закона, а у противном Завод ће јој поништити решење о испуњености услова за рад и брисаће је из евиденције геодетских организација.
(2) Овлашћења за снимање из ваздуха за потребе премера земљишта, издата до дана ступања на снагу овог закона, морају се усагласити са одредбама овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.
Рок за именовање чланова Савета НИГП-а и оснивање НИГП-а
Члан 196
(1) Чланове Савета НИГП-а Влада ће именовати најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Оснивање НИГП-а почеће најкасније у року од шест месеци од дана именовања чланова Савета НИГП-а.
Престанак Привредног друштва за картографију “Геокарта”
Члан 197
(1) Привредно друштво за картографију “Геокарта” д.о.о. Београд престаје 30. септембра 2009. године.
(2) 1. октобра 2009. године Завод ће преузети запослене и постављена лица из Привредног друштва за картографију “Геокарта” д.о.о. Београд, као и права, обавезе, пословни простор, опрему, средства за рад, предмете, архиву и други регистратурни материјал, новчана и друга средства, са билансним стањем на дан 30. септембра 2009. године.
Подзаконска акта
Члан 198
(1) Подзаконска акта из члана 181. тач. 3), 4), 8), 9), 11), 12) и 14) овог закона донеће се у року од једне године, а остала подзаконска акта из члана 181. овог закона у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Завод ће ускладити правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места са одредбама члана 197. овог закона до 30. септембра 2009. године, а са осталим одредбама овог закона – до 31. децембра 2010. године.
(3) До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана, примењиваће се подзаконски акти који су важили на дан ступања на снагу овог закона, а који нису у супротности са овим законом.
Престанак важења закона и подзаконских аката и одложена примена појединих одредаба
Члан 199
(1) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (“Службени гласник РС”, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05), осим одредаба чл. 67. став 1. и 105. став 3, које престају да важе даном почетка примене члана 11. став 1. тачка 2) овог закона.
(2) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи одредба члана 75. став 1. Закона о одбрани (“Службени лист СРЈ”, бр. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99 и 3/02) у делу који се односи на давање овлашћења за потребе премера земљишта.
(3) Одредба члана 11. став 1. тачка 2) овог закона примењиваће се од 1. јануара 2010. године.
(4) Одредбе члана 72. овог закона примењиваће се од 1. јуна 2010. године.
(5) Одредбе чл. 149. до 152. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2011. године.
(6) Закон о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији (“Службени гласник РС”, број 104/09) неће се примењивати на Републички геодетски завод.
(7) Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе чл. 4. до 13. Уредбе о поступку за издавање одобрења за снимање из ваздуха територије Савезне Републике Југославије и за издавање картографских и других публикација (“Службени лист СРЈ”, број 54/94).
Ступање на снагу закона
Члан 200
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државном премеру и катастру
(“Сл. гласник РС”, бр. 65/2013)
Члан 29[с1]
Геодетској организацији која је ускладила своје пословање сходно члану 195. Закона о државном премеру и катастру (“Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 18/10), Завод ће по службеној дужности допунити решење о лиценци за рад за обављање геодетских радова из члана 3. овог закона, за које испуњава услове.
Геодетској организацији која није ускладила своје пословање сходно члану 195. Закона о државном премеру и катастру (“Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 18/10) и за коју је донето решење о поништавању, односно укидању решења о испуњености услова за рад, Завод ће по службеној дужности донети решење о поништавању тога решења и наложити да се у року од три месеца од дана доношења решења региструје у складу са условима прописаним овим законом.
Ако се геодетска организација из става 2. овог члана не региструје у наведеном року од три месеца, Завод ће донети решење да геодетска организација не испуњава услове за рад и брисаће је из регистра геодетских организација.
Члан 30[с1]
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе тарифни бр. 216, 217. и 218. Тарифе републичких административних такси из Закона о републичким административним таксама (“Службени гласник РС”, бр. 43/03, 51/03 – исправка, 53/04 – др. пропис, 42/05 – др. пропис, 61/05, 101/05 – др. закон, 42/06 – др. пропис, 47/07 – др. пропис, 54/08 – др. пропис, 5/09, 54/09, 35/10 – др. пропис, 50/11, 70/11 – др. пропис, 55/12 – др. пропис, 93/12 и 47/13 – др. пропис).
До доношења подзаконског акта о висини таксе за услуге које пружа Завод сходно члану 19. овог закона, примењиваће се Уредба о висини накнаде за коришћење података премера и катастра и пружање услуга Републичког геодетског завода (“Службени гласник РС”, бр. 45/02, 15/10 и 9/11).
Члан 31[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државном премеру и катастру
(“Сл. гласник РС”, бр. 96/2015)
Члан 78[с2]
(1) Првостепени поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона завршиће се по одредбама овог закона.
(2) Започети поступци стручног надзора над извођењем геодетских радова у области уређења земљишне територије комасацијом које је уговорила геодетска организација пре ступања на снагу овог закона, завршиће се у складу са уговором.
(3) Електронско канцеларијско пословање Завода у погледу захтева, решења, исправа и других аката у електронском облику биће успостављено најкасније 1. марта 2016. године, изузев спровођења обједињене процедуре у електронском облику, у складу са Законом о планирању и изградњи, чија примена почиње 1. јануара 2016. године.
(4) До успостављања електронског канцеларијског пословања и одговарајуће интернет апликације, достављање захтева и решења донетих у складу са одредбама овог закона, врши се у папирној форми.
Члан 79[с2]
(1) Завод ће деведесетог дана од дана ступања на снагу овог закона преузети нерешене предмете и државне службенике из одговарајуће унутрашње јединице министарства у чијој је надлежности био другостепени поступак у области оснивања и одржавања катастра непокретности и катастра водова.
(2) Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи одредба члана 28. Закона о министарствима (“Службени гласник РС”, бр. 44/14, 14/15 и 54/15), у делу који се односи на надлежност Завода за означавање назива насељених места, улица и тргова.
Члан 80[с2]
(1) Подзаконска акта из члана 74. овог закона донеће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Завод ће ускладити акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места са одредбама члана 3. овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 81[с2]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 3. која почиње да се примењује деведесетог дана од дана ступања на снагу закона, и одредбе члана 77. став 2, која почиње да се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу закона.
