Act on Electronic Document, Electronic Identification and Trusted Services in Electronic Business Activities

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 94/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређују се електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.

Значење појединих израза

Члан 2.

Поједини изрази, у смислу овог закона, имају следеће значење:

1) електронско пословање је употреба података у електронском облику, средстава електронске комуникације и електронске обраде података у обављању послова физичких и правних лица;

2) електронски облик података је дигитални запис података погодан за електронску обраду и пренос путем средстава електронске комуникације;

3) електронска трансакција је пословна активност између две или више страна која се обавља електронским путем;

4) електронски документ је скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео материјала, у електронском облику;

5) производ је хардвер, софтвер односно хардвер са припадајућим софтвером, или њихове одговарајуће компоненте, намењен електронској обради, електронском преносу односно чувању података;

6) интероперабилност је способност два или више система или њихових компоненти да размењују податке и омогуће заједничку употребу података и знања;

7) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, предузећа, установе, организације и појединци којима су поверени послови из надлежности Републике Србије, односно јавна овлашћења;

8) физичко лице у својству регистрованог субјекта је физичко лице које је регистровано за обављање одређене делатности у складу са законом;

9) аутентикација је процес провере идентитета правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта укључујући проверу интегритета и порекла података за које се претпоставља да их је то лице створило, односно послало;

10) идентификациони подаци представљају скуп података на основу којих је могуће једнозначно утврдити идентитет правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта;

11) електронска идентификација је поступак коришћења личних идентификационих података у електронском облику који једнозначно одређују правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта;

12) средство електронске идентификације је материјално односно нематеријално средство које садржи идентификационе податке и којим се доказује идентитет приликом аутентикације;

13) шема електронске идентификације је систем издавања средства електронске идентификације правном лицу, физичком лицу или физичком лицу у својству регистрованог субјекта;

14) услуга електронске идентификације је услуга која омогућава коришћење одређене шеме електронске идентификације у електронским трансакцијама при чему се у оквиру те услуге пружају гаранције да идентификациони подаци из средства електронске идентификације одговарају лицу коме је средство издато;

15) услуга од поверења је електронска услуга која олакшава пословну активност између две или више страна при чему се заснива на томе да пружалац услуге странама гарантује веродостојност појединих података, а која је као таква одређена овим законом;

16) пружалац услуга од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више услуга од поверења;

17) поуздајућа страна је правно или физичко лице које се поуздаје у услугу електронске идентификације односно услугу од поверења;

18) квалификована услуга од поверења је услуга од поверења која испуњава услове утврђене овим законом за квалификовану услугу од поверења;

19) пружалац квалификоване услуге од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више квалификованих услуга од поверења;

20) електронски потпис је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (потписаним) подацима у електронским облику тако да се електронским потписом потврђује интегритет тих података и идентитет потписника;

21) електронски печат је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (печатираним) подацима у електронском облику тако да се електронским печатом потврђује интегритет тих података и идентитет печатиоца;

22 подаци за креирање електронског потписа односно печата су јединствени подаци које користи потписник односно печатилац за креирање електронског потписа односно печата и који су логички повезани са одговарајућим подацима за валидацију електронског потписа односно печата;

23) подаци за валидацију електронског потписа односно печата су подаци на основу којих се проверава да ли електронски потпис односно печат одговара подацима који су потписани односно печатирани;

24) сертификат за електронски потпис односно печат је електронска потврда којом се потврђује веза између података за валидацију електронског потписа односно печата и идентитета потписника односно печатиоца;

25) потписник је физичко лице које је креирало електронски потпис и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски потпис, то јест сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог потписника и података за валидацију електронског потписа који одговарају подацима за креирање електронског потписа које је потписник користио при креирању тог електронског потписа;

26) печатилац је правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта у чије име се креира електронски печат и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски печат, односно у сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог печатиоца и података за валидацију електронског печата који одговарају подацима за креирање електронског печата који су по овлашћењу печатиоца коришћени при креирању тог електронског печата;

27) средство за креирање електронског потписа односно печата је техничко средство (софтвер односно хардвер) које се користи за креирање електронског потписа односно печата уз коришћење података за креирање електронског потписа односно печата;

28) валидација је поступак провере и потврђивања исправности електронског потписа односно електронског печата;

29) напредни електронски потпис је електронски потпис који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета потписника у складу са овим законом;

30) квалификовани електронски потпис је напредни електронски потпис који је креиран квалификованим средством за креирање електронског потписа и који се заснива на квалификованом сертификату за електронски потпис;

31) квалификовано средство за креирање електронског потписа је средство које испуњава услове прописане овим законом;

32) квалификовани сертификат за електронски потпис је сертификат за електронски потпис који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и који испуњава услове предвиђене овим законом;

33) напредни електронски печат је електронски печат који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета печатиоца у складу са овим законом;

34) квалификовани електронски печат је напредни електронски печат који је креиран квалификованим средством за креирање електронског печата и који је заснован на квалификованом сертификату за електронски печат;

35) квалификовано средство за креирање електронског печата је средство које испуњава услове прописане овим законом;

36) квалификовани сертификат за електронски печат је сертификат за електронски печат који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

37) сертификат за аутентикацију веб сајта је потврда помоћу које је могуће извршити аутентикацију веб сајта и којом се веб сајт повезује са идентитетом физичког или правног лица коме је сертификат издат;

38) квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта је сертификат за аутентикацију веб сајта коју издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

39) електронски временски жиг је званично време придружено подацима у електронском облику којим се потврђује да су ти подаци постојали у том временском тренутку;

40) квалификовани електронски временски жиг је електронски временски жиг који испуњава услове утврђене овим законом за квалификовани електронски временски жиг;

41) услуга електронске доставе је услуга преноса података електронским путем у оквиру које пружалац услуге обезбеђује доказе о поступању са пренесеним подацима, укључујући доказ слања и пријема података, чиме се пренесени подаци штите од ризика губитка, крађе, оштећења односно било којих неовлашћених промена;

42) конверзија је превођење документа из једног облика у други тако да је очуван садржај документа;

43) дигитализација је конверзија документа из облика који није електронски у електронски облик;

44) дигитализовани документ је документ који је настао дигитализацијом изворног докумената;

45) тело за оцењивање усаглашености је тело овлашћено за спровођење оцењивања усаглашености квалификованог пружаоца услуга од поверења и квалификоване услуге од поверења коју он пружа са условима за пружање квалификованих услуга од поверења.

Примена

Члан 3.

Пружалац услуга од поверења пружа услуге од поверења у складу са овим законом.

Одредбе овог закона не примењују се на услуге од поверења које се пружају у оквиру затвореног система, односно ограниченог круга учесника, који може бити одређен споразумом, интерним актом или прописом, и које немају утицај на треће стране, односно не обавезују трећа лица ван тог система.

Обрада и заштита података

Члан 4.

Пружалац услуга од поверења односно услуге електронске идентификације приликом обраде података о личности поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

У оквиру електронске трансакције стране се могу представљати псеудонимом ако прописом, уговором или на други обавезујући начин није другачије одређено.

Пристанак на идентификацију и аутентикацију

Члан 5.

Поступак електронске идентификације и аутентикације може бити покренут само на захтев правног или физичког лица које је предмет идентификације, осим ако је прописом другачије одређено.

Доступност и приступ особама са инвалидитетом

Члан 6.

Услуге од поверења, услуге електронске идентификације и производи који се користе за пружање тих услуга једнако су доступни и особама с инвалидитетом.

II. ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ

Пуноважност и доказна снага електронског документа

Члан 7.

Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.

Израда електронског документа

Члан 8.

Електронски документ се израђује применом једне од доступних и употребљивих информационо комуникационих технологија, ако законом није другачије одређено.

Електронски документ који представља архивску грађу израђује се у форми која задовољава услове прописане овим законом за поуздану припрему за електронско чување.

Форма приказа електронског документа

Члан 9.

Електронски документ садржи унутрашњу и спољну форму приказа.

Унутрашња форма приказа састоји се од техничко-програмске форме записивања садржине електронског документа.

Спољна форма приказа састоји се од визуелног или другог разумљивог приказа садржине електронског документа.

Ако документ садржи електронски потпис или електронски печат, та чињеница треба да буде јасно исказана у спољној форми електронског документа.

Уколико електронски документ садржи електронски потпис или печат физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта, свака друга форма потписа или печата истог физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта је излишна.

Оригинал и копија

Члан 10.

Електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.

Електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра се оригиналом.

Копија електронског документа на папиру израђује се штампањем спољне форме електронског документа.

Електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа.

Овера дигитализованог акта

Члан 11.

Акт који је дигитализован има исту доказну снагу као оригинални акт ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је дигитализација акта обављена на један од следећих начина, односно под надзором:

(1) физичког односно овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта или овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа, или

(3) лица које је посебним законом овлашћено за оверу дигитализованог акта;

2) да је истоветност дигитализованог акта са оригиналом потврђена квалификованим електронским печатом или квалификованим електронским потписом лица из подтач. (1) – (3) овог става или лица на кога су пренете надлежности на основу којих је акт донет.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења дигитализовати акт и оверити дигитализовани акт квалификованим електронским печатом органа или својим квалификованим електронским потписом, чиме се потврђује истоветност дигитализованог акта са оригиналном исправом.

Дигитализовани акт који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Овера одштампаног примерка електронског документа

Члан 12.

Одштампани примерак електронског документа има исту доказну снагу као оригинални акт, ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је штампање електронског документа извршено под надзором:

(1) физичког лица, овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа;

2) да је истоветност одштампаног примерка електронског документа са оригиналом потврђена, уз назнаку да је реч о одштампаном примерку електронског документа:

(1) својеручним потписом физичког лица, или

(2) својеручним потписом овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица, као и печатом физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно правног лица, ако постоји законска обавеза да акт садржи печат, или

(3) од стране лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења одштампати електронски документ на папиру и оверити одштампани примерак електронског документа на начин из става 1. тачка 2) подтачка (2) овог члана, при чему одштампани примерак електронског документа обавезно садржи печат утврђен законом којим се уређује печат државних и других органа.

Одштампани примерак електронског документа који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Потврда о пријему електронског документа

Члан 13.

Потврда о пријему електронског документа је доказ да је тај документ примљен од стране примаоца.

Потврду о пријему електронског документа издаје прималац електронског документа или пружалац услуге електронске доставе.

Потврда о пријему електронског документа може бити сачињена у форми електронског документа.

Обавеза издавања потврде о пријему електронског документа и елементи садржаја потврде уређују се прописима или вољом странака, ако законом није другачије одређено.

Дуплирање електронских докумената

Члан 14.

Сваки примљени електронски документ сматра се посебним документом, осим ако је више пута примљен истоветан документ и прималац је знао или је морао знати да је реч о истоветном документу.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти и странака

Члан 15.

Поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица (странке) достављају органима јавне власти путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских поднесака, путем услуге квалификоване електронске доставе на адресу за квалификовану електронску доставу која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем ако је законом који уређује тај поступак предвиђена могућност електронског општења, односно ако питање електронске доставе тим законом није другачије уређено.

Електронски документ из става 1. овог члана орган јавне власти доставља странци на адресу електронске поште, односно адресу за квалификовану електронску доставу, која је од стране странке одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем, у складу са прописом.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти

Члан 16.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти обавља се путем електронске поште, сервисне магистрале органа, услуге квалификоване електронске доставе или другим електронским путем, у складу са прописом.

III. ЕЛЕКТРОНСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

1. Шеме електронске идентификације

Услови које мора да испуњава шема електронске идентификације

Члан 17.

Шема електронске идентификације мора:

1) да садржи податке за идентификацију лица на издатим средствима за идентификацију, који јединствено одређују правно или физичко лице;

2) да обезбеди да издавалац средстава електронске идентификације обезбеди идентификационе податке у оквиру средства електронске идентификације који одговарају лицу коме је средство издато;

3) да јасно дефинише техничке и друге услове који омогућавају поуздајућој страни проверу идентитета;

4) да испуњава услове за ниво поузданости у који се разврстава, из члана 18. овог закона.

Нивои поузданости шема електронске идентификације

Члан 18.

Шеме електронске идентификације разврставају се према нивоу поузданости на:

1) шеме основног нивоа поузданости, које обезбеђују ограничено поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

2) шеме средњег нивоа поузданости, које обезбеђују значајно поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да значајно смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

3) шеме високог нивоа поузданости, које обезбеђују високо поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да онемогуће злоупотребу односно неистинито представљање.
Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационог друштва (у даљем тексту: Министарство), уређује ближе услове које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости, а нарочито:

1) начин доказивања и провере идентитета физичког односно правног лица које захтева издавање средстава електронске идентификације;

2) начин издавања средстава електронске идентификације;

3) механизам аутентикације, путем кога физичко односно правно лице коришћењем средстава идентификације потврђује свој идентитет другој страни у електронској трансакцији;

4) услове које треба да испуни издавалац средстава електронске идентификације;

5) услове које треба да испуне други учесници који су укључени у поступак издавања средстава електронске идентификације;

6) техничке и безбедносне карактеристике средстава електронске идентификације која се издају;

7) минималне техничке и организационе услове у циљу обезбеђивања интероперабилности шема електронске идентификације у складу са домаћим и међународним стандардима из ове области.

Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације

Члан 19.

Пружалац услуге електронске идентификације подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације, који води Министарство.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.
Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, као и начин подношења захтева за упис у регистар, у складу са законом који уређује општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин објављивања података из регистра.

Коришћење шема електронске идентификације у електронском пословању и у општењу са органом јавне власти

Члан 20.

За утврђивање идентитета у електронском пословању могу се користити шеме електронске идентификације које су уписане у регистар из члана 19. овог закона, као и шеме електронске идентификације које нису уписане у регистар.

Исказ воље не може се оспорити само зато што су, уместо потписа, коришћене шеме електронске идентификације из става 1. овог члана.

Шема електронске идентификације која је уписана у регистар из члана 19. овог закона (у даљем тексту: регистрована шема електронске идентификације) може се користити за утврђивање идентитета странке у општењу са органом јавне власти.

У општењу странке са органима јавне власти идентитет странке утврђен на основу регистроване шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости замењује потпис странке на поднеску.

Прописом може бити одређено да се у случају из става 4. овог члана може користити шема електронске идентификације средњег или основног нивоа поузданости, ако су ризик од злоупотребе и могућа штета од злоупотребе такви да није неопходно користити шему високог нивоа поузданости.

Одговорност при електронској идентификацији

Члан 21.

Издавалац средстава електронске идентификације одговоран је за штету која је настала због тога што средство за идентификацију није издато у складу са шемом електронске идентификације која испуњава услове из члана 17. овог закона.

За штету насталу услед неисправно спроведеног поступка аутентикације одговорна је страна која спроводи тај поступак, ако је штету проузроковала намерно или непажњом.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга електронске идентификације

Члан 22.

Пружаоци услуга електронске идентификације предузимају потребне техничке, физичке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика и предвиђеном нивоу поузданости шеме електронске идентификације, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

2. Прекогранична сарадња у области електронске идентификације

Интероперабилност техничких система

Члан 23.

Министарство сарађује са надлежним међународним телима по питањима прекограничне интероперабилности шема електронске идентификације и предузима мере из своје надлежности како би се успоставио што виши ниво интероперабилности шема електронске идентификације на националном нивоу.

Пријављивање

Члан 24.

Министарство Европској комисији може пријављивати регистроване шеме електронског идентитета које испуњавају услове из Уредбе ЕУ бр. 910/2014 Европског парламента и Савета (у даљем тексту: Уредба eIDAS).

IV. УСЛУГЕ ОД ПОВЕРЕЊА

1. Опште одредбе

Одговорност пружаоца услуга од поверења и терет доказивања

Члан 25.

Пружалац услуге од поверења одговоран је за штету насталу услед тога што није поступио у складу са овим законом уколико је штету проузроковао намерно или непажњом.

Терет доказивања намере или непажње пружаоца услуга од поверења је на физичком или правном лицу које захтева накнаду штете из става 1. овог члана.

Терет доказивања да штета није настала услед намере или непажње квалификованог пружаоца услуга од поверења из става 1. овог члана је на том пружаоцу услуга.

Пружалац услуга од поверења није одговоран за штету насталу због коришћења услуге којом је прекорачено назначено ограничење, ако је корисник услуге од поверења о таквом ограничењу унапред обавештен.

Одговорност корисника услуга од поверења за чување средстава и података за формирање електронског потписа односно печата

Члан 26.

Корисник услуге од поверења дужан је да чува средства и податке за формирање електронског потписа односно печата од неовлашћеног приступа и употребе, и да исте користи у складу са одредбама овог закона.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга од поверења

Члан 27.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, предузимају потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, обавештавају Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге. У случају када се нарушена безбедност односи на заштиту података о личности пружалац услуге од поверења обавештава и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могли неповољно утицати на кориснике услуга од поверења, пружалац услуга од поверења о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, обавештава корисника услуга од поверења.

Министарство обавештава јавност или захтева од пружаоца услуга од поверења да то учини, ако утврди да је објављивање података о повреди безбедности или губитка интегритета услуге у јавном интересу.

Министарство ће остварити сарадњу са одговарајућим институцијама других држава по питању размене података о нарушавању безбедности и интегритета, у складу са одговарајућим потврђеним међународним споразумима.

Надлежност Министарства

Члан 28.

Министарство врши следеће послове:

1) води регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) разматра извештаје о провери испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења;

3) врши инспекцијски надзор над радом пружаоца услуга од поверења;

4) налаже ванредну проверу испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења, у складу са законом;

5) сарађује са надлежним органом за заштиту података о личности, и обавештава га без одлагања уколико дође до сазнања да пружаоци квалификованих услуга од поверења не поступају у складу са прописима о заштити података о личности;

6) проверава постојање и правилну примену одредаба о плановима прекида активности у случајевима када пружалац квалификоване услуге од поверења прекине своје активности, укључујући начин на који се одржава доступност информација које издаје и прима пружалац квалификоване услуге од поверења;

7) сарађује са надзорним телима из члана 17. Уредбe eIDAS;

8) обавештава јавност о угрожавању безбедности или губитку целовитости услуга од поверења који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке.

Надлежности Министарства у оквиру прекограничне сарадње у области услуга од поверења

Члан 29.

Министарство обавља и послове:

1) обавештава надлежна тела страних држава о угрожавању безбедности или губитку целовитости који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке;

2) извештава Европску комисију о својим активностима у складу са Уредбом eIDAS, почев од дана ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

2. Опште одредбе за квалификоване услуге од поверења

Успостављање односа између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 30.

О пружању квалификоване услуге од поверења закључује се уговор између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења, на захтев корисника.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да, пре закључивања уговора из става 1. овог члана, обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге, а нарочито о:

1) прописима и правилима који се односе на коришћење квалификоване услуге од поверења;

2) евентуалним ограничењима у коришћењу квалификоване услуге од поверења;

3) мерама које треба да реализују корисници квалификоване услуге од поверења и о потребној технологији за безбедно коришћење квалификоване услуге од поверења.

Корисник квалификоване услуге од поверења може користити услуге од поверења једног или више пружалаца услуга од поверења.

Услови за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 31.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора:

1) имати запослене који поседују неопходну стручност, искуство и квалификације за примену административних и управљачких процедура које одговарају домаћим и међународним стандардима и који су прошли одговарајућу обуку у области информационе безбедности и заштите података о личности;

2) бити осигуран од одговорности за штету насталу вршењем квалификоване услуге од поверења;

3) користити сигурне уређаје и производе који су заштићени од неовлашћене промене и гарантују техничку безбедност и поузданост процеса које подржавају;

4) користити сигурне системе за чување података који су му поверени тако:

(1) да су јавно расположиви само када је добијена сагласност лица чији су то подаци,

(2) да само овлашћена лица могу уносити податке и вршити измене,

(3) да се може проверавати аутентичност података;

5) спроводити мере против фалсификовања и крађе података;

6) чувати у одговарајућем временском периоду све релевантне информације које се односе на податке који су креирани или примљени од стране пружаоца квалификованих услуга од поверења, а посебно за сврху пружања доказа у правним поступцима. Чување се може вршити електронским путем;

7) водити ажурну, тачну и безбедним мерама заштићену базу података издатих електронских сертификата;

8) имати ажуран план завршетка рада који осигурава континуитет квалификованих услуга од поверења;

9) осигурати обраду личних података у складу са законима Републике Србије.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да донесе акта којима одређује:

1) опште услове за пружање услуге који су јавно доступни;

2) процедуре и поступке које пружалац квалификоване услуге од поверења користи како би обезбедио пружање услуге у складу са прописима и општим условима из тачке 1) овог става.

Влада, на предлог Министарства, ближе уређује услове за пружање квалификоване услуге од поверења из става 1. овог члана и садржај аката из става 2. овог члана, укључујући одређивање међународних стандарда који се примењују.

Осигурање од професионалне одговорности

Члан 32.

Министарство прописује најнижи износ осигурања од ризика одговорности за штету насталу вршењем услуге квалификоване услуге од поверења.

Провера идентитета корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 33.

При издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења пружалац квалификоване услуге од поверења проверава податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са законом.

Проверу података из става 1. овог члана пружалац квалификоване услуге од поверења врши:

1) уз физичко присуство физичког лица или овлашћеног представника правног лица или

2) путем јавне исправе која служи као средство идентификације на даљину, у складу са законом.

О промени података из става 1. овог члана, физичко односно правно лице дужно је да, без одлагања, обавести пружаоца квалификоване услуге од поверења.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 34.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења (у даљем тексту: оцењивање испуњености услова) обавља тело за оцењивање усаглашености које је, у складу са законом којим се уређује акредитација, акредитовано за оцењивање усаглашености пружаоца квалификованих услуга од поверења и квалификованих услуга од поверења које они пружају.

Након спроведеног оцењивања испуњености услова тело за оцењивање усаглашености сачињава извештај о оцењивању усаглашености.

Оцењивање испуњености услова врши се пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења и најмање једном у 24 месеца.

Након завршеног оцењивања испуњености услова пружалац услуге од поверења доставља Министарству извештај о оцењивању усаглашености, у року од три радна дана од дана када га је примио.

Министарство може наложити ванредно оцењивање испуњености услова ако се утврде неправилности у пружању квалификованих услуга од поверења или ако наступи инцидент који је у значајној мери угрозио или нарушио информациону безбедност.

Ванредно оцењивање испуњености услова врши тело за оцењивање усаглашености које није повезано са вршењем претходног оцењивања.

Трошкове оцењивања испуњености услова, укључујући ванредна оцењивања, сноси пружалац квалификоване услуге од поверења.

Министарство утврђује листу стандарда које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености, обавезну садржину извештаја о оцењивању усаглашености и поступак оцењивања испуњености услова односно оцењивања усаглашености квалификованих услуга од поверења.

Почетак пружања квалификованих услуга од поверења

Члан 35.

Пружалац квалификованих услуга од поверења подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења, који води Министарство.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора бити уписан у регистар из става 1. овог члана пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења.

Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се докази о чињеницама исказаним у захтеву укључујући извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. став 4. овог закона којим је оцењено да подносилац захтева и квалификоване услуге од поверења које он намерава да пружа испуњавају услове из овог закона.

Министарство решава о упису пружаоца квалификованих услуга од поверења у регистар из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана подношења уредног захтева.

У поступку решавања из става 4. овог члана Министарство може захтевати прилагање додатних доказа, као и додатну проверу техничких и безбедносних компоненти и оперативног рада.

Ако пружалац услуга престане да испуњава услове прописане овим законом Министарство доноси решење о његовом брисању из регистра из става 1. овог члана.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар из става 1. овог члана у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин провере испуњености услова за пружање квалификоване услуге од поверења.

Престанак пружања услуге издавања квалификованих електронских сертификата

Члан 36.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који намерава да престане са обављањем делатности дужан је да о намери раскида уговора обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство, најмање три месеца пре настанка намераваног престанка обављања делатности.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који престаје са обављањем послова дужан је да обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике квалификоване услуге од поверења којима је издао сертификат, а ако за то нема могућности, дужан је да опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах обавести Министарство.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да достави сву документацију и неопходна техничка средства у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења.

Ако издавалац квалификованих електронских сертификата не поступи у складу са ставом 3. овог члана, дужан је да достави сву документацију Министарству које ће извршити опозив свих сертификата, без одлагања, а на трошак издаваоца квалификованих електронских сертификата.

У случају привремене забране вршења услуга, сертификати издати до дана настанка узрока због којих је изречена мера забране, остају у важности.

Државни орган као пружалац квалификованих услуга од поверења

Члан 37.

Државни орган може постати пружалац услуга од поверења на основу уредбе Владе ако испуњава све услове за пружање услуга предвиђених законом.

Уредба треба да садржи врсту услуге од поверења коју може да пружа орган из става 1. овог члана, начин обављања и ближе одређење поступка обављања поверених услуга од поверења.

Јавна листа квалификованих услуга од поверења

Члан 38.

Министарство објављује Јавну листу квалификованих услуга од поверења, у електронском облику који је погодан за аутоматску обраду.

Подаци у Јавној листи квалификованих услуга од поверења изводе се из Регистра из члана 35. овог закона.
Јавна листа квалификованих услуга од поверења потписује се напредним електронским печатом.

Форму и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења прописује Министарство.

Форма и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења из става 4. овог члана треба да буду усклађени са техничким условима за листе од поверења из члана 22. Уредбе eIDAS.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења

Члан 39.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења (у даљем тексту: Знак поузданости) je знак којим се на једноставан, препознатљив и јасан начин означава квалификована услуга од поверења.

Регистровани пружаоци квалификованих услуга од поверења имају право да користе Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења које пружају.

Знак поузданости из става 1. користи се до ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

Министарство прописује изглед, састав, величину и дизајн Знака поузданости за квалификоване услуге од поверења.

Прекогранично признавање квалификованих услуга од поверења

Члан 40.

Квалификована услуга од поверења коју пружа страни пружалац услуге од поверења у реципроцитету је са домаћом услугом од поверења у земљи страног пружаоца услуге, што је регулисано потврђеним међународним споразумом.

V. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ УСЛУГА ОД ПОВЕРЕЊА

Врсте услуга

Члан 41.

Услуге од поверења се пружају у областима:

1) електронског потписа и електронског печата;

2) електронског временског жига;

3) електронске доставе;

4) аутентикације веб сајтова;

5) електронског чувања докумената.

Квалификоване услуге од поверења су:

1) издавање квалификованих сертификата за електронски потпис;

2) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа;

3) услуга валидације квалификованог електронског потписа;

4) издавање квалификованих сертификата за електронски печат;

5) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског печата;

6) услуга валидације квалификованог електронског печата;

7) издавање квалификованих електронских временских жигова;

8) услуга квалификоване електронске доставе;

9) услуга издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

10) услуга квалификованог електронског чувања докумената.

Пружалац услуга од поверења односно квалификованих услуга од поверења може пружати једну или више услуга из ст. 1. и 2. овог члана.

1. Електронски потпис и електронски печат

Напредни електронски потпис и напредни електронски печат

Члан 42.

Напредни електронски потпис односно напредни електронски печат мора:

1) на недвосмислен начин да буде повезан са потписником односно печатиоцем;

2) да омогућава утврђивање идентитета потписника, односно печатиоца;

3) да буде израђен коришћењем података за израду електронског потписа односно електронског печата које потписник односно печатилац може, уз висок ниво поузданости, користити под својом искључивом контролом;

4) да буде повезан са електронски потписаним односно електронски печатираним подацима, на начин да се може утврдити било која накнадна измена тих података.

Садржај квалификованог електронског сертификата

Члан 43.

Квалификовани електронски сертификат мора да садржи:

1) ознаку, у форми погодној за аутоматску обраду, да се електронски сертификат користи као квалификовани сертификат за електронски потпис, односно печат;

2) скуп података који јединствено идентификују квалификованог пружаоца услуге од поверења за издавање квалификованог електронског сертификата укључујући, најмање, земљу порекла пружаоца и назив пружаоца;

3) скуп података који јединствено идентификују потписника односно печатиоца укључујући најмање:

(1) за потписника:

– име и презиме или псеудоним, а уколико је употребљен псеудоним то мора бити јасно обележено у оквиру квалификованог електронског сертификата;

– ЈМБГ, уколико је у захтеву за издавање сертификата потписник захтевао да сертификат садржи ЈМБГ;

(2) за печатиоца: назив, држава и матични број односно јединствена идентификациона ознака у складу са правном регулативом те државе, уколико постоји;

4) податке за проверу електронског потписа односно електронског печата, који одговарају подацима за креирање тог електронског потписа односно електронског печата;

5) податке о почетку и крају важења квалификованог електронског сертификата;

6) серијски број квалификованог електронског сертификата, који мора бити јединствен у оквиру издаваоца квалификованог електронског сертификата;

7) напредни електронски потпис или напредни електронски печат издаваоца квалификованог електронског сертификата;

8) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 7) овог става;

9) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата;

10) ознаку да су подаци за креирање електронског потписа односно печата, који одговарају подацима за проверу електронског потписа односно печата из квалификованог електронског сертификата, садржани у квалификованом средству за креирање електронског потписа односно печата, уколико је тај услов испуњен.

Квалификовани електронски сертификати, поред обележја из става 1. овог члана, могу укључивати додатна обележја.

Министарство ближе прописује услове које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати из става 1. овог члана.

Опозив и суспензија квалификованог електронског сертификата

Члан 44.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да изврши опозив издатих сертификата, када:

1) опозив сертификата захтева власник сертификата или његов пуномоћник;

2) власник сертификата изгуби пословну способност, или је престао да постоји или су се промениле околности које битно утичу на важење сертификата;

3) утврди да је податак у сертификату погрешан;

4) утврди да су подаци за проверу квалификованог електронског потписа односно печата или систем пружаоца квалификованих услуга од поверења угрожени на начин који утиче на безбедност и поузданост сертификата;

5) утврди да су подаци за електронско потписивање односно печатирање или систем власника сертификата угрожени на начин који утиче на поузданост и безбедност електронског потписа;

6) престаје са радом или му је рад забрањен.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива.

Корисник квалификоване услуге од поверења дужан је да одмах затражи опозив свог квалификованог електронског сертификата у случају губитка или оштећења уређаја или података за креирање сертификата.

У случају опозива квалификовани електронски сертификат трајно престаје да важи од тренутка опозива.

У случају суспензије квалификовани електронски сертификат губи важност током периода трајања суспензије.

Подаци о суспензији и периоду трајања суспензије квалификованог електронског сертификата уписују се у базу података издатих сертификата коју води издавалац квалификованих електронских сертификата и морају бити видљиви током трајања суспензије у оквиру услуга којима се пружају информације о статусу сертификата.

Чување документације о издатим и опозваним квалификованим сертификатима

Члан 45.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим електронским сертификатима, као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима, најмање десет година по престанку важења сертификата.

Подаци из става 1. овог члана могу се чувати у електронској форми.

Квалификована средства за креирање електронског потписа и печата

Члан 46.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата мора да, помоћу одговарајућих техничких решења и поступака, обезбеди:

1) поверљивост података за креирање електронског потписа односно печата;

2) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата појављују само једном;

3) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата не могу добити изван средства за креирање електронског потписа, односно печата употребом доступне технологије у разумном времену;

4) да је електронски потпис, односно печат поуздано заштићен од фалсификовања употребом доступне технологије;

5) могућност поуздане заштите података за креирање електронског потписа, односно печата од неовлашћеног коришћења.

Средства за креирање квалификованог електронског потписа, односно печата, приликом креирања електронског потписа односно печата, не смеју променити податке који се потписују односно печатирају или онемогућити потписнику, односно печатиоцу увид у те податке пре процеса креирања квалификованог електронског потписа односно печата.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа, односно печата корисник квалификоване услуге од поверења може користити путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата, што такође представља квалификовану услугу од поверења.

Изузетно од става 1. овог члана, квалификовани пружалац услуга од поверења из става 3. овог члана може израдити копију података за израду електронског потписа, односно печата у сврху заштите од губитка података ако:

1) израда и чување копија података за креирање квалификованог електронског потписа односно печата не умањују прописани ниво заштите тих података;

2) број израђених копија података за креирање електронског потписа односно печата није већи него што је то неопходно за обезбеђивање континуитета пружања услуге.

Министарство ближе прописује услове које мора да испуњава средство за креирање квалификованог електронског потписа односно печата.

Сертификација квалификованих средстава за креирање електронског потписа односно печата

Члан 47.

У складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, Министарство именује тело за оцену усаглашености средстава за креирање квалификованог електронског потписа односно печата са прописом из члана 46. (у даљем тексту: именовано тело).

Прописом из члана 46. се, такође, ближе уређују услови које мора да испуњава именовано тело.

Министарство води Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата на основу извештаја које добија од именованих тела.

Именовано тело без одлагања, а најкасније у року од 7 дана од настале промене, обавештава Министарство о издатим и повученим потврдама о усаглашености средстава за креирање електронских потписа односно печата.

Министарство у електронском облику објављује податке из Регистра квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата.

У Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата уписују се и квалификована средства за креирање електронског потписа и електронског печата са списка који, према члану 31. Уредбе eIDAS, објављује Европска комисија.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 3. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев и образац захтева.

Поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата

Члан 48.

Поступком валидације утврђује се да електронски потпис представља исправан квалификовани електронски потпис када:

1) је утврђено да је сертификат који прати електронски потпис у тренутку потписивања представљао квалификовани електронски сертификат;

2) је утврђено да је квалификовани електронски сертификат издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис и да је важио у тренутку потписивања;

3) је утврђено да подаци за валидацију електронског потписа из квалификованог електронског сертификата одговарају комбинацији електронског потписа и података који су потписани електронским потписом;

4) је поуздајућој страни тачно приказан скуп података из квалификованог електронског сертификата који јединствено идентификују потписника;

5) су поуздајућој страни тачно приказани подаци који су потписани електронским потписом;

6) је коришћење псеудонима јасно назначено поуздајућој страни, у случају да је приликом електронског потписвања коришћен псеудоним;

7) је утврђено да је електронски потпис креиран коришћењем квалификованог средства за креирање електронског потписа;

8) је утврђено да није нарушен интегритет података који су потписани електронским потписом;

9) је утврђено да електронски потпис испуњава услове за напредни електронски потпис из овог закона.
Систем који се користи за валидацију квалификованог електронског потписа обезбеђује тачан резултат поступка валидације поуздајућој страни и омогућава јој идентификовање било ког проблема од значаја за поузданост.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују на електронски печат.

Министарство ближе прописује услове за поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата.

Услуга квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата

Члан 49.

Пружалац услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа односно печата обезбеђује:

1) валидацију квалификованог електронског потписа односно печата у складу са чланом 48. овог закона;

2) да поуздајућа страна која користи услугу добије резултат поступка валидације електронским путем на аутоматизован начин, који је поуздан и ефикасан;

3) да је резултат поступка валидације из тачке 2) овог става печатиран напредним електронским печатом или потписан напредним електронским потписом пружаоца услуге.

Министарство ближе прописује услове за пружање услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата.

Правно дејство електронског потписа

Члан 50.

Електронском потпису не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски потпис.

Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис.

Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1. и 2. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

Правно дејство електронског печата

Члан 51.

Електронском печату не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски печат.

За квалификовани електронски печат важи правна претпоставка очуваности интегритета и тачности порекла података за које је везан.

Акт органа јавне власти који се доноси у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа уместо печата односно потписа службеног лица и печата садржи квалификовани електронски печат тог органа.

Квалификовани електронски печат на поднеску у поступку који органи јавне власти спроводе у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа има исто правно дејство као и својеручни потпис, односно печат.

Одредбе ст. 1-4. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1-4. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

2. Електронски временски жиг

Услови за квалификоване електронске временске жигове

Члан 52.

Квалификовани електронски временски жиг мора:

1) да је повезан са координираним универзалним временом (UTC) тако да се спречава свака могућност промене података која се не може открити;

2) да је заснован на прецизном временском извору;

3) да је издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига;

4) да је потписан, односно печатиран од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига помоћу напредног електронског потписа или напредног електронског печата.

Министарство прописује ближе услове за квалификоване електронске временске жигове.

Правно дејство електронског временског жига

Члан 53.

Електронском временском жигу не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификован временски жиг.

За квалификовани електронски временски жиг и податке којима је тај временски жиг придружен важи правна претпоставка тачности датума и времена исказаног у временском жигу и очуваности интегритета тих података у односу на тај временски тренутак.

3. Електронска достава

Услови за услуге квалификоване електронске доставе

Члан 54.

Услуга квалификоване електронске доставе мора:

1) да је пружана од стране једног или више пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) да, уз висок ниво поузданости, обезбеђује идентификацију пошиљаоца;

3) да обезбеђује идентификацију примаоца приликом доставе података;

4) у процесу слања и пријема електронске поруке, да користи напредни електронски потпис или напредни електронски печат пружаоца услуге квалификоване електронске доставе у сврху спречавања непримећене промене података;

5) да обезбеди да измена података извршена у сврху слања или пријема података мора бити јасно назначена пошиљаоцу и примаоцу;

6) да обезбеди да време и датум слања, пријема и евентуалне измене података морају бити назначени квалификованим електронским временским жигом;

7) да, у случају да се подаци преносе између два или више пружалаца услуге квалификоване електронске доставе, обезбеди да се услови из овог става примењују на сваког од њих.

Потврда о електронској достави

Члан 55.

Пружалац услуге квалификоване електронске доставе пошиљаоцу електронске поруке издаје:

1) потврду пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге;

2) потврду доставе електронске поруке примаоцу.

Потврде из става 1. овог члана пружалац услуге доставља аутоматски у електронском облику потписане напредним електронским печатом, а на захтев их може издати у електронском или папирном облику.

Потврда из става 1. тач. 1) и 2) овог члана садржи:

1) идентификациону ознаку електронске поруке коју је доделио пружалац услуге;

2) податке о пошиљаоцу и примаоцу, који од података о личности могу да садрже податке из члана 43. став 1. тачка 3) овог закона као и адресу за електронску доставу;

3) податке који повезују потврду са садржајем електронске поруке;

4) датум и време пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге, односно датум и време доставе електронске поруке пружаоцу услуге.

Потврда из става 1. тачка 2) овог члана сматра се доставницом у електронском облику у смислу закона којим се уређује управни поступак, при чему се датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана сматрају датумом и временом уручења.

Датум и време пријема поднеска који је странка у управном поступку упутила органу путем квалификоване електронске доставе сматра се да је датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана.

Ако дође до техничких проблема приликом електронског достављања односно пријема података, пружалац услуге квалификоване електронске доставе дужан је да о томе обавести пошиљаоца и примаоца.

Министарство прописује ближе услове за услуге квалификоване електронске доставе из члана 54. овог закона и садржај потврда из става 3. овог члана.

Размена електронских порука између пружалаца услуге квалификоване електронске доставе

Члан 56.

Ако се електронска порука преноси преко два или више пружалаца услуга квалификоване електронске доставе, тада се између пружалаца услуга електронска порука размењује путем Централног система за размену порука квалификоване електронске доставе (у даљем тексту: Централни систем).

Пружаоци услуге квалификоване електронске доставе у обавези су:

1) да обезбеде повезивање са Централним системом;

2) да у оквиру своје услуге омогуће пријем и слање порука и када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе.

Централни систем успоставља и о његовом функционисању стара се Министарство.

Правно дејство услуге електронске доставе

Члан 57.

Подацима послатим или примљеним путем услуге електронске доставе не може се оспорити правна снага и допуштеност као доказ у правном промету само из разлога што су у електронској форми или из разлога што не испуњавају све услове услуге квалификоване електронске доставе.

За податке из електронске поруке послате или примљене путем услуге квалификоване електронске доставе важи правна претпоставка интегритета података, слања података од назначеног пошиљаоца, пријем од стране назначеног примаоца, поузданости датума и времена слања или примања.

4. Аутентикација веб сајтова

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова

Члан 58.

Аутентикација веб сајта користи се за потврду идентитета веб сајта од стране корисника квалификоване услуге од поверења, којом се гарантује његова поузданост коришћења.

За аутентикацију веб сајта користи се квалификовани сертификат који издаје пружалац квалификованих услуга од поверења.

Квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта мора да испуњава услове из члана 59. овог закона.

Садржај квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова

Члан 59.

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова садрже:

1) ознаку, која се може препознати при аутоматској обради, да је сертификат издат као квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајтова;

2) скуп података који недвосмислено представљају пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова, што обавезно укључује државу седишта, пословно име и матични број тог пружаоца услуге;

3) име и презиме или псеудоним физичког лица коме је издат сертификат, односно пословно име и матични број правног лица коме је издат сертификат;

4) адресу, односно седиште физичког или правног лица коме је издат сертификат;

5) назив интернет домена физичког или правног лица коме је издат сертификат;

6) податке о почетку и крају рока важења сертификата;

7) идентификациону ознаку сертификата која мора да буде јединствена за пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

8) напредан електронски потпис или напредан електронски печат пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

9) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 8) овог става;

10) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата.

5. Електронско чување документа

Припрема докумената за електронско чување

Члан 60.

Припрема докумената за електронско чување односи се на:

1) документа која су изворно настала у електронском облику који је погодан за чување;

2) конверзију документа у другачији електронски облик погодан за чување;

3) дигитализацију документа која су изворно настала у облику који није електронски у облик погодан за чување.

Документ припремљен за електронско чување може обухватити и додатне податке који описују документ или су изведени из документа.

Припрема докумената за поуздано електронско чување

Члан 61.

Припрема документа за поуздано електронско чување мора:

1) да обезбеди да сви битни елементи садржаја изворног документа буду верно пренети у документ припремљен за електронско чување, узимајући у обзир природу и сврху документа, тј. очуван је интегритет садржаја документа;

2) да обезбеди да је очувана употребљивост садржаја изворног документа;

3) да обезбеди да су укључени сви елементи садржаја изворног документа који су од значаја за аутентичност;

4) да обезбеди потврду верности изворног документа и тачност додатно укључених података квалификованим електронским печатом или потписом са придруженим временским жигом;

5) да обезбеди спровођење контроле тачности и квалитета конверзије као и отклањање грешака насталих у поступку конверзије;

6) да обезбеди да се допуне садржаја, унете забележбе и подаци о предузетим радњама чувају одвојено од изворних докумената;

7) да обезбеди да се о предузетим радњама у поступку припреме за електронско чување води уредна евиденција.

Ако је прописани рок за чување документа дужи од пет година, документ припремљен за чување треба да буде у формату који је погодан за дугорочно чување.

Влада, на предлог Министарства, уређује ближе услове које мора да испуњава поуздана припрема документа за електронско чување и формате документа који су погодни за дуготрајно чување.

Поуздано електронско чување документа

Члан 62.

Поуздано електронско чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат, као потврду интегритета и порекла тих докумената, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Министарство прописује ближе услове за поступке и технолошка решења из ст. 1. и 2. овог члана.

Министарство надлежно за послове културе уређује ближе услове, задатке, послове, стандарде и процесе дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва који се односе на поступке и технолошка решења из чл. 61. и 62. овог закона.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената

Члан 63.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената је квалификована услуга од поверења путем које се пружа поуздано електронско чување докумената у складу са чл. 60. до 62. овог закона.

Пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа може се определити да услугу квалификованог електронског чувања докумената ограничи само на чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат.

За документ који се чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената важи правна претпоставка верности изворном документу, о чему пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа издаје потврду.

Ако се документ чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената тако да период чувања предвиђен том услугом обухвата прописани период чувања датог документа, изворни документ може бити уништен, осим ако није другачије прописано.

VI. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Послови инспекције за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању

Члан 64.

Инспекција за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом пружалаца услуга електронске идентификације и пружалаца услуга од поверења (у даљем тексту: пружаоци услуга) преко инспектора за електронску идентификацију и услуге од поверења (у даљем тексту: инспектор).

У оквиру инспекцијског надзора пружалаца услуга инспектор утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.

Овлашћења инспектора

Члан 65.

Инспектор је овлашћен да у поступку инспекцијског надзора:

1) налаже отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрањује употребу неадекватних поступака и инфраструктуре, и даје рок пружаоцу услуга у којем је дужан да обезбеди адекватне поступке и инфраструктуру;

3) привремено забрањује вршење услуге пружаоца услуга до отклањања неадекватности поступака и инфраструктуре;

4) наређује привремени опозив неког или свих сертификата издатих од стране пружаоца услуге, ако постоји основана сумња да се ради о неадекватном поступку или фалсификату.

VII. КАЗНЕНЕ, ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 66.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења (члан 27. став 1);

2) без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, не обавести Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге (члан 27. став 3);

3) о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, не обавести корисника услуге од поверења, ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могло неповољно утицати на кориснике услуга од поверења (члан 27. став 4);

4) пре закључења уговора из члана 30. став 1. овог закона не обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге из члана 30. став 2. тач. 1) – 3) овог закона (члан 30. став 2);

5) не испуњава услове из члана 31. (члан 31);

6) при издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења не провери податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са чланом 33. став 2. закона (члан 33. ст. 1. и 2);

7) не изврши проверу испуњености услова пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења, односно најмање једном у 24 месеца (члан 34. став 3);

8) не изврши налог за ванредно оцењивање испуњености услова (члан 34. став 5);

9) пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења не буде уписан у Регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења (члан 35. став 2);

10) издавалац квалификованих електронских сертификата, који намерава да престане са обављањем делатности, о намери раскида уговора не обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство најмање три месеца пре настанка о намераваном престанку обављања делатности (члан 36. став 1);

11) у случају престанка са обављањем послова не обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике којима је издао сертификат, или не опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах не обавести Министарство (члан 36. став 2);

12) не достави сву документацију у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења, односно Министарству (члан 36. ст. 3. и 4);

13) квалификовани електронски сертификат не садржи све податке из члана 43. став 1. овог закона (члан 43. став 1);

14) издавалац квалификованих сертификата не изврши опозив издатих сертификата, у случајевима из члана 44. став 1. (члан 44. став 1);

15) издавалац квалификованих сертификата не обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива (члан 44. став 2);

16) издавалац квалификованих сертификата не чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим сертификатима као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима најмање десет година по престанку важења сертификата (члан 45);

17) не обезбеди повезивање са Централним системом и не омогући пријем и слање порука и у случају када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе (члан 56. став 2);

18) поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, се не врши тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања (члан 62. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге од поверења новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 67.

Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај корисник квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) у случају промене података из става 1. члана 33. овог закона не обавести без одлагања пружаоца квалификоване услуге од поверења (члан 33. став 3);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 68.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистрован пружалац услуге електронске идентификације – правно лице ако:

1) шема електронске идентификације не испуњава услове из члана 17. (члан 17);

2) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга из члана 22. став 2. овог закона (члан 22. ст. 1. и 2);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге електронске идентификације новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге електронске идентификације – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 69.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац услуге из члана 64. овог закона ако не поступи по налогу инспектора у остављеном року из члана 65. став 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 70.

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јавних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

Члан 71.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 1. овог члана новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јaвних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 4. овог члана новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 4. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

2. Прелазне и завршне одредбе

Спровођење закона

Члан 72.

Подзаконска акта из чл. 18. став 2, чл. 19. став 3, чл. 31. став 3, чл. 35. став 8, чл. 46. став 5. и чл. 47. став 7. овог закона донеће се у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 34. став 8, чл. 38. став 4, чл. 39. став 4, чл. 43. став 3, чл. 48. став 4, чл. 49. став 2. и чл. 52. став 2. овог закона донеће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 55. став 7, чл. 61. став 3. и чл. 62. став 3. и 4. овог закона донеће се у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења досадашњих прописа, наставак примене подзаконских аката и наставак рада на основу претходне регистрације

Члан 73.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о електронском потпису („Службени гласник РСˮ, број 135/04) и Закон о електронском документу („Службени гласник РСˮ, број 51/09).

Подзаконски акти донети на основу закона из става 1. овог члана примењиваће се и после престанка важења наведених закона, све до доношења одговарајућих прописа сагласно овом закону, осим ако су у супротности са одредбама овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона сертификациона тела за издавање квалификованих електронских сертификата која су регистрована на основу Закона о електронском потпису настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис.

Даном ступања на снагу овог закона издаваоци временског жига који су регистровани на основу Закона о електронском документу настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих електронских временских жигова.

Сертификациона тела из става 3. овог члана и издаваоци временског жига из става 4. овог члана дужни су да у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона и доставе Министарству извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. овог закона.
Министарство врши оцењивање усаглашености из члана 34. овог закона до акредитације првог тела за оцењивање усаглашености, у складу са прописима.

Ступање на снагу закона

Члан 74.

Овај закон ступа на снагу осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Informational Security Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 6/2016 и 94/2017)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом се уређују мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорности правних лица приликом управљања и коришћења информационо-комуникационих система и одређују се надлежни органи за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите.

Значење појединих термина

Члан 2

Поједини термини у смислу овог закона имају следеће значење:

1) информационо-комуникациони систем (ИКТ систем) је технолошко-организациона целина која обухвата:

(1) електронске комуникационе мреже у смислу закона који уређује електронске комуникације;

(2) уређаје или групе међусобно повезаних уређаја, таквих да се у оквиру уређаја, односно у оквиру барем једног из групе уређаја, врши аутоматска обрада података коришћењем рачунарског програма;

(3) податке који се похрањују, обрађују, претражују или преносе помоћу средстава из подтач. (1) и (2) ове тачке, а у сврху њиховог рада, употребе, заштите или одржавања;

(4) организациону структуру путем које се управља ИКТ системом;

2) оператор ИКТ система је правно лице, орган јавне власти или организациона јединица органа јавне власти који користи ИКТ систем у оквиру обављања своје делатности, односно послова из своје надлежности;

3) информациона безбедност представља скуп мера које омогућавају да подаци којима се рукује путем ИКТ система буду заштићени од неовлашћеног приступа, као и да се заштити интегритет, расположивост, аутентичност и непорецивост тих података, да би тај систем функционисао како је предвиђено, када је предвиђено и под контролом овлашћених лица;

4) тајност је својство које значи да податак није доступан неовлашћеним лицима;

5) интегритет значи очуваност изворног садржаја и комплетности податка;

6) расположивост је својство које значи да је податак доступан и употребљив на захтев овлашћених лица онда када им је потребан;

7) аутентичност је својство које значи да је могуће проверити и потврдити да је податак створио или послао онај за кога је декларисано да је ту радњу извршио;

8) непорецивост представља способност доказивања да се догодила одређена радња или да је наступио одређени догађај, тако да га накнадно није могуће порећи;

9) ризик значи могућност нарушавања информационе безбедности, односно могућност нарушавања тајности, интегритета, расположивости, аутентичности или непорецивости података или нарушавања исправног функционисања ИКТ система;

10) управљање ризиком је систематичан скуп мера који укључује планирање, организовање и усмеравање активности како би се обезбедило да ризици остану у прописаним и прихватљивим оквирима;

11) инцидент је унутрашња или спољна околност или догађај којим се угрожава или нарушава информациона безбедност;

12) мере заштите ИКТ система су техничке и организационе мере за управљање безбедносним ризицима ИКТ система;

13) тајни податак је податак који је, у складу са прописима о тајности података, одређен и означен одређеним степеном тајности;

14) ИКТ систем за рад са тајним подацима је ИКТ систем који је у складу са законом одређен за рад са тајним подацима;

15) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, правно лице које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и правно лице које се претежно, односно у целини финансира из буџета;

16) служба безбедности је служба безбедности у смислу закона којим се уређују основе безбедносно-обавештајног система Републике Србије;

17) самостални оператори ИКТ система су министарство надлежно за послове одбране, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за спољне послове и службе безбедности;

18) компромитујуће електромагнетно зрачење (КЕМЗ) представља ненамерне електромагнетне емисије приликом преноса, обраде или чувања података, чијим пријемом и анализом се може открити садржај тих података;

19) криптобезбедност је компонента информационе безбедности која обухвата криптозаштиту, управљање криптоматеријалима и развој метода криптозаштите;

20) криптозаштита је примена метода, мера и поступака ради трансформисања података у облик који их за одређено време или трајно чини недоступним неовлашћеним лицима;

21) криптографски производ је софтвер или уређај путем кога се врши криптозаштита;

22) криптоматеријали су криптографски производи, подаци, техничка документација криптографских производа, као и одговарајући криптографски кључеви;

23) безбедносна зона је простор или просторија у којој се, у складу са прописима о тајности података, обрађују и чувају тајни подаци;

24) информациона добра обухватају податке у датотекама и базама података, програмски кôд, конфигурацију хардверских компонената, техничку и корисничку документацију, унутрашње опште акте, процедуре и слично.

Начела

Члан 3

Приликом планирања и примене мера заштите ИКТ система треба се руководити начелима:

1) начело управљања ризиком – избор и ниво примене мера се заснива на процени ризика, потреби за превенцијом ризика и отклањања последица ризика који се остварио, укључујући све врсте ванредних околности;

2) начело свеобухватне заштите – мере се примењују на свим организационим, физичким и техничко-технолошким нивоима, као и током целокупног животног циклуса ИКТ система;

3) начело стручности и добре праксе – мере се примењују у складу са стручним и научним сазнањима и искуствима у области информационе безбедности;

4) начело свести и оспособљености – сва лица која својим поступцима ефективно или потенцијално утичу на информациону безбедност треба да буду свесна ризика и поседују одговарајућа знања и вештине.

Надлежни орган

Члан 4

Орган државне управе надлежан за безбедност ИКТ система је министарство надлежно за послове информационе безбедности (у даљем тексту: Надлежни орган).

Тело за координацију послова информационе безбедности

Члан 5

У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у функцији унапређења информационе безбедности, као и иницирања и праћења превентивних и других активности у области информационе безбедности Влада оснива Тело за координацију послова информационе безбедности (у даљем тексту: Тело за координацију), као координационо тело Владе, у чији састав улазе представници министарстава надлежних за послове информационе безбедности, одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, представници служби безбедности, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Генералног секретаријата Владе, ЦЕРТ-а републичких органа и Националног ЦЕРТ-а.

У функцији унапређења појединих области информационе безбедности формирају се стручне радне групе Тела за координацију у које се укључују и представници других органа јавне власти, привреде, академске заједнице и невладиног сектора.

Одлуком којом оснива Тело за координацију Влада одређује и његов састав, задатке, рок у коме оно подноси извештаје Влади и друга питања која су везана за његов рад.

II БЕЗБЕДНОСТ ИКТ СИСТЕМА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА

ИКТ системи од посебног значаја

Члан 6

ИКТ системи од посебног значаја су системи који се користе:

1) у обављању послова у органима јавне власти;

2) за обраду података који се, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, сматрају нарочито осетљивим подацима о личности;

3) у обављању делатности од општег интереса и то у областима:

(1) производња, пренос и дистрибуција електричне енергије;

(2) производња и прерада угља;

(3) истраживање, производња, прерада, транспорт и дистрибуција нафте и природног и течног гаса;

(4) промет нафте и нафтних деривата; железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја;

(5) електронска комуникација;

(6) издавање службеног гласила Републике Србије;

(7) управљање нуклеарним објектима;

(8) коришћење, управљање, заштита и унапређивање добара од општег интереса (воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја);

(9) производња, промет и превоз наоружања и војне опреме;

(10) управљање отпадом;

(11) комуналне делатности;

(12) послови финансијских институција;

(13) здравствена заштита;

(14) услуге информационог друштва намењене другим пружаоцима услуга информационог друштва у циљу омогућавања пружања њихових услуга.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационе безбедности, утврђује листу послова и делатности из става 1. тачка 3) овог члана.

Мере заштите ИКТ система од посебног значаја

Члан 7

Оператор ИКТ система од посебног значаја одговара за безбедност ИКТ система и предузимање мера заштите ИКТ система.

Мерама заштите ИКТ система се обезбеђује превенција од настанка инцидената, односно превенција и минимизација штете од инцидената који угрожавају вршење надлежности и обављање делатности, а посебно у оквиру пружања услуга другим лицима.

Мере заштите ИКТ система се односе на:

1) успостављање организационе структуре, са утврђеним пословима и одговорностима запослених, којом се остварује управљање информационом безбедношћу у оквиру оператора ИКТ система;

2) постизање безбедности рада на даљину и употребе мобилних уређаја;

3) обезбеђивање да лица која користе ИКТ систем односно управљају ИКТ системом буду оспособљена за посао који раде и разумеју своју одговорност;

4) заштиту од ризика који настају при променама послова или престанка радног ангажовања лица запослених код оператора ИКТ система;

5) идентификовање информационих добара и одређивање одговорности за њихову заштиту;

6) класификовање података тако да ниво њихове заштите одговара значају података у складу са начелом управљања ризиком из члана 3. овог закона;

7) заштиту носача података;

8) ограничење приступа подацима и средствима за обраду података;

9) одобравање овлашћеног приступа и спречавање неовлашћеног приступа ИКТ систему и услугама које ИКТ систем пружа;

10) утврђивање одговорности корисника за заштиту сопствених средстава за аутентикацију;

11) предвиђање одговарајуће употребе криптозаштите ради заштите тајности, аутентичности односно интегритета података;

12) физичку заштиту објеката, простора, просторија односно зона у којима се налазе средства и документи ИКТ система и обрађују подаци у ИКТ систему;

13) заштиту од губитка, оштећења, крађе или другог облика угрожавања безбедности средстава која чине ИКТ систем;

14) обезбеђивање исправног и безбедног функционисања средстава за обраду података;

15) заштиту података и средства за обраду података од злонамерног софтвера;

16) заштиту од губитка података;

17) чување података о догађајима који могу бити од значаја за безбедност ИКТ система;

18) обезбеђивање интегритета софтвера и оперативних система;

19) заштиту од злоупотребе техничких безбедносних слабости ИКТ система;

20) обезбеђивање да активности на ревизији ИКТ система имају што мањи утицај на функционисање система;

21) заштиту података у комуникационим мрежама укључујући уређаје и водове;

22) безбедност података који се преносе унутар оператора ИКТ система, као и између оператора ИКТ система и лица ван оператора ИКТ система;

23) питања информационе безбедности у оквиру управљања свим фазама животног циклуса ИКТ система односно делова система;

24) заштиту података који се користе за потребе тестирања ИКТ система односно делова система;

25) заштиту средстава оператора ИКТ система која су доступна пружаоцима услуга;

26) одржавање уговореног нивоа информационе безбедности и пружених услуга у складу са условима који су уговорени са пружаоцем услуга;

27) превенцију и реаговање на безбедносне инциденте, што подразумева адекватну размену информација о безбедносним слабостима ИКТ система, инцидентима и претњама;

28) мере које обезбеђују континуитет обављања посла у ванредним околностима.

Влада, на предлог Надлежног органа, ближе уређује мере заштите ИКТ система уважавајући начела из члана 3. овог закона, националне и међународне стандарде и стандарде који се примењују у одговарајућим областима рада.

Акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја

Члан 8

Оператор ИКТ система од посебног значаја дужан је да донесе акт о безбедности ИКТ система.

Актом из става 1. овог члана одређују се мере заштите, а нарочито принципи, начин и процедуре постизања и одржавања адекватног нивоа безбедности система, као и овлашћења и одговорности у вези са безбедношћу и ресурсима ИКТ система од посебног значаја.

Акт из става 1. овог члана мора да буде усклађен с променама у окружењу и у самом ИКТ систему.

Оператор ИКТ система од посебног значаја је дужан да самостално или уз ангажовање спољних експерата врши проверу усклађености примењених мера ИКТ система са актом из става 1. овог члана и то најмање једном годишње и да о томе сачини извештај.

Ближи садржај акта из става 1. овог члана, начин провере ИКТ система од посебног значаја и садржај извештаја о провери уређује Влада на предлог Надлежног органа.

Поверавање активности у вези са ИКТ системом од посебног значаја трећим лицима

Члан 9

Оператор ИКТ система од посебног значаја може поверити активности у вези са ИКТ системом трећим лицима, у ком случају је обавезан да уреди однос са тим лицима на начин који обезбеђује предузимање мера заштите тог ИКТ система у складу са законом.

Активностима из става 1. овог члана (у даљем тексту: поверене активности) сматрају се све активности које укључују обраду, чување, односно могућност приступа подацима којима располаже оператор ИКТ система од посебног значаја, а односе се на његово пословање, као и активности развоја, односно одржавања софтверских и хардверских компоненти од којих непосредно зависи његово исправно поступање приликом вршења послова из надлежности, односно пружања услуга.

Под трећим лицем из става 1. овог члана сматра се и привредни субјекат који је имовинским и управљачким односима (лица са учешћем, чланице групе друштава којој тај привредни субјект припада и др.) повезан са оператором ИКТ система од посебног значаја.

Поверавање активности врши се на основу уговора закљученог између оператора ИКТ система од посебног значаја и лица коме се те активности поверавају или посебним прописом.

Члан 10

Изузетно од одредаба члана 9. овог закона, уколико су активности у вези са ИКТ системом поверене прописом, тим прописом се могу другачије уредити обавезе и одговорности оператора ИКТ система од посебног значаја у вези поверених активности.

Обавештавање Надлежног органа о инцидентима

Члан 11

Оператори ИКТ система од посебног значаја обавезни су да обавесте Надлежни орган о инцидентима у ИКТ системима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности.

Изузетно од става 1. овог члана, финансијске институције обавештења упућују Народној банци Србије, телекомуникациони оператори регулаторном телу за електронске комуникације, а оператори ИКТ система за рад са тајним подацима поступају у складу са прописима којима се уређује област заштите тајних података.

Одредбе ст. 1 и 2. овог члана не односе се на самосталне операторе ИКТ система.

Поступак достављања података, листу, врсте и значај инцидената и поступак обавештавања из става 1. овог члана уређује Влада.

Ако је инцидент од интереса за јавност, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, може наложити његово објављивање.

Ако је инцидент везан за извршење кривичних дела која се гоне по службеној дужности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, обавештава надлежно јавно тужилаштво, односно министарство надлежно за унутрашње послове.

Ако је инцидент повезан са нарушавањем права на заштиту података о личности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима и самостални оператор ИКТ система, о томе обавештавају и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Међународна сарадња и рана упозорења о ризицима и инцидентима

Члан 12

Надлежни орган остварује међународну сарадњу у области безбедности ИКТ система, а нарочито пружа упозорења о ризицима и инцидентима који испуњавају најмање један од следећих услова:

1) брзо расту или имају тенденцију да постану високи ризици;

2) превазилазе или могу да превазиђу националне капацитете;

3) могу да имају негативан утицај на више од једне државе.

Уколико је инцидент у вези са извршењем кривичног дела, по добијању обавештења од Надлежног органа, министарство надлежно за унутрашње послове ће у званичној процедури проследити пријаву у складу са потврђеним међународним уговорима.

Члан 13

Самостални оператори ИКТ система одредиће посебна лица, односно организационе јединице за интерну контролу сопствених ИКТ система.

Лица за интерну контролу самосталних оператора ИКТ система извештај о извршеној интерној контроли подносе руководиоцу самосталног оператора ИКТ система.

III ПРЕВЕНЦИЈА И ЗАШТИТА ОД БЕЗБЕДНОСНИХ РИЗИКА У ИКТ СИСТЕМИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ)

Члан 14

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Национални ЦЕРТ) обавља послове координације превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у Републици Србији на националном нивоу.

За послове Националног ЦЕРТ-а надлежна је Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 15

Национални ЦЕРТ прикупља и размењује информације о ризицима за безбедност ИКТ система, као и догађајима који угрожавају безбедност ИКТ система и у вези тога обавештава, упозорава и саветује лица која управљају ИКТ системима у Републици Србији, као и јавност, а посебно:

1) прати стање о инцидентима на националном нивоу,

2) пружа рана упозорења, узбуне и најаве и информише релевантна лица о ризицима и инцидентима,

3) реагује по пријављеним или на други начин откривеним инцидентима, тако што пружа савете на основу расположивих информација лицима која су погођена инцидентом и предузима друге потребне мере из своје надлежности на основу добијених сазнања,

4) континуирано израђује анализе ризика и инцидената,

5) подиже свест код грађана, привредних субјеката и органа јавне власти о значају информационе безбедности, о ризицима и мерама заштите, укључујући спровођење кампања у циљу подизања те свести,

6) води евиденцију Посебних ЦЕРТ-ова.

Евиденција из става 1. тачка 6) овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Национални ЦЕРТ непосредно сарађује са Надлежним органом, Посебним ЦЕРТ-овима у Републици Србији, сличним организацијама у другим земљама, са јавним и привредним субјектима, ЦЕРТ-овима самосталних оператора ИКТ система, као и са ЦЕРТ-ом републичких органа.

Национални ЦЕРТ промовише усвајање и коришћење прописаних и стандардизованих правила за:

1) управљање и санирање ризика и инцидената;

2) класификацију информација о ризицима и инцидентима;

3) класификацију озбиљности инцидената и ризика;

4) дефиницију формата и модела података за размену информација о ризицима и инцидентима и дефиницију правила по којима ће се именовати значајни системи.

Члан 16

Надзор над радом Националног ЦЕРТ-а у вршењу послова поверених овим законом врши Надлежни орган, који периодично, а најмање једном годишње, проверава да ли Национални ЦЕРТ располаже одговарајућим ресурсима, врши послове у складу са чланом 15. овог закона и контролише учинак успостављених процеса за управљање сигурносним инцидентима.

Посебни центри за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима

Члан 17

Посебан центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Посебан ЦЕРТ) обавља послове превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у оквиру одређеног правног лица, групе правних лица, области пословања и слично.

Посебан ЦЕРТ је правно лице или организациона јединица у оквиру правног лица, које је уписано у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова коју води Национални ЦЕРТ.

Упис у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова врши се на основу пријаве правног лица у оквиру кога се налази посебан ЦЕРТ.

Евиденција посебних ЦЕРТ-ова од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Ближе услове за упис у евиденцију из става 3. овог члана доноси Надлежни орган.

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (ЦЕРТ републичких органа)

Члан 18

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (у даљем тексту: ЦЕРТ републичких органа) обавља послове који се односе на заштиту од инцидената у ИКТ системима републичких органа, изузев ИКТ система самосталних оператора.

Послове ЦЕРТ-а републичких органа обавља орган надлежан за пројектовање, развој, изградњу, одржавање и унапређење рачунарске мреже републичких органа.

Послови ЦЕРТ-а републичких органа обухватају:

1) заштиту ИКТ система Рачунарске мреже републичких органа (у даљем тексту: РМРО);

2) координацију и сарадњу са операторима ИКТ система које повезује РМРО у превенцији инцидената, откривању инцидената, прикупљању информација о инцидентима и отклањању последица инцидената;

3) издавање стручних препорука за заштиту ИКТ система републичких органа, осим ИКТ система за рад са тајним подацима.

Члан 19

Самостални оператори ИКТ система су у обавези да формирају сопствене центре за безбедност ИКТ система ради управљања инцидентима у својим системима.

Центри из става 1. овог члана међусобно размењују информације о инцидентима, као и са националним ЦЕРТ-ом и са ЦЕРТ-ом републичких органа, а по потреби и са другим организацијама.

Делокруг центра за безбедност ИКТ система, као организационе јединице самосталног оператора ИКТ система, поред послова из ст. 1. и 2. овог члана, може обухватати:

1) израду интерних аката у области информационе безбедности;

2) избор, тестирање и имплементацију техничких, физичких и организационих мера заштите, опреме и програма;

3) избор, тестирање и имплементацију мера заштите од КЕМЗ;

4) надзор имплементације и примене безбедносних процедура;

5) управљање и коришћење криптографских производа;

6) анализу безбедности ИКТ система у циљу процене ризика;

7) обуку запослених у области информационе безбедности.

IV КРИПТОБЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ОД КОМПРОМИТУЈУЋЕГ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА

Надлежност

Члан 20

Министарство надлежно за послове одбране је надлежно за послове информационе безбедности који се односе на одобравање криптографских производа, дистрибуцију криптоматеријала и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења и послове и задатке у складу са законом и прописима донетим на основу закона.

Послови и задаци

Члан 21

У складу са овим законом, министарство надлежно за послове одбране:

1) организује и реализује научноистраживачки рад у области криптографске безбедности и заштите од КЕМЗ;

2) развија, имплементира, верификује и класификује криптографске алгоритме;

3) истражује, развија, верификује и класификује сопствене криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

4) верификује и класификује домаће и стране криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

5) дефинише процедуре и критеријуме за евалуацију криптографских безбедносних решења;

6) врши функцију националног органа за одобрења криптографских производа и обезбеђује да ти производи буду одобрени у складу са одговарајућим прописима;

7) врши функцију националног органа за заштиту од КЕМЗ;

8) врши проверу ИКТ система са аспекта криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

9) врши функцију националног органа за дистрибуцију криптоматеријала и дефинише управљање, руковање, чување, дистрибуцију и евиденцију криптоматеријала у складу са прописима;

10) планира и координира израду криптопараметара (параметара криптографског алгоритма), дистрибуцију криптоматеријала и заштите од компромитујућег електромагнетног зрачења у сарадњи са самосталним операторима ИКТ система;

11) формира и води централни регистар верификованог и дистрибуираног криптоматеријала;

12) формира и води регистар издатих одобрења за криптографске производе;

13) израђује електронске сертификате за криптографске системе засноване на инфраструктури јавних кључева (Публиц Кеy Инфраструцтуре – ПКИ);

14) предлаже доношење прописа из области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ на основу овог закона;

15) врши послове стручног надзора у вези криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

16) пружа стручну помоћ носиоцу инспекцијског надзора информационе безбедности у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

17) пружа услуге уз накнаду правним и физичким лицима, изван система јавне власти, у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ према пропису Владе на предлог министра одбране;

18) сарађује са домаћим и међународним органима и организацијама у оквиру надлежности уређених овим законом.

Средства остварена од накнаде за пружање услуга из става 1. тачка 17) овог члана су приход буџета Републике Србије.

Компромитујуће електромагнетно зрачење

Члан 22

Мере заштите од КЕМЗ за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере заштите од КЕМЗ могу примењивати на сопствену иницијативу и оператори ИКТ система којима то није законска обавеза.

За све техничке компоненте система (уређаје, комуникационе канале и просторе) код којих постоји ризик од КЕМЗ, а што би могло довести до нарушавања информационе безбедности из става 1. овог члана, врши се провера заштићености од КЕМЗ и процена ризика од неовлашћеног приступа тајним подацима путем КЕМЗ.

Проверу заштићености од КЕМЗ врши министарство надлежно за послове одбране.

Самостални оператори ИКТ система могу вршити проверу КЕМЗ за сопствене потребе.

Ближе услове за проверу КЕМЗ и начин процене ризика од отицања података путем КЕМЗ уређује Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране.

Мере криптозаштите

Члан 23

Мере криптозаштите за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере криптозаштите се могу применити и приликом преноса и чувања података који нису означени као тајни у складу са законом који уређује тајност података, када је на основу закона или другог правног акта потребно применити техничке мере ограничења приступа подацима и ради заштите интегритета, аутентичности и непорецивости података.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране уређује техничке услове за криптографске алгоритме, параметре, протоколе и информациона добра у области криптозаштите који се у Републици Србији користе у криптографским производима ради заштите тајности, интегритета, аутентичности, односно непорецивости података.

Одобрење за криптографски производ

Члан 24

Криптографски производи који се користе за заштиту преноса и чувања података који су одређени као тајни, у складу са законом, морају бити верификовани и одобрени за коришћење.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује услове које морају да испуњавају криптографски производи из става 1. овог члана.

Издавање одобрења за криптографски производ

Члан 25

Одобрење за криптографски производ издаје министарство надлежно за послове одбране, на захтев оператора ИКТ система, произвођача криптографског производа или другог заинтересованог лица.

Одобрење за криптографски производ се може односити на појединачни примерак криптографског производа или на одређени модел криптографског производа који се серијски производи.

Одобрење за криптографски производ може имати рок важења.

Министарство надлежно за послове одбране решава по захтеву за издавање одобрења за криптографски производ у року од 45 дана од дана подношења уредног захтева, који се може продужити у случају посебне сложености провере највише за још 60 дана.

Против решења из става 4. овог члана жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Министарство надлежно за послове одбране води регистар издатих одобрења за криптографски производ.

Регистар из става 6. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функција и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство надлежно за послове одбране објављује јавну листу одобрених модела криптографских производа за све моделе криптографских производа за које је у захтеву за издавање одобрења наглашено да модел криптографског производа треба да буде на јавној листи и ако је захтев поднео произвођач или лице овлашћено од стране произвођача предметног криптографског производа.

Министарство надлежно за послове одбране претходно издато одобрење за криптографски производ може повући или променити услове из ст. 2. и 3. овог члана из разлога нових сазнања везаних за техничка решења примењена у производу, а која утичу на оцену степена заштите који пружа производ.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује садржај захтева за издавање одобрења за криптографски производ, услове за издавање одобрења за криптографски производ, начин издавања одобрења и садржај регистра издатих одобрења за криптографски производ.

Опште одобрење за коришћење криптографских производа

Члан 26

Самостални оператори ИКТ система имају опште одобрење за коришћење криптографских производа.

Оператор ИКТ система из става 1. овог члана самостално оцењује степен заштите који пружа сваки појединачни криптографски производ који користи, а у складу са прописаним условима.

Регистри у криптозаштити

Члан 27

Самостални оператори ИКТ система који имају опште одобрење за коришћење криптографских производа устројавају и воде регистре криптографских производа, криптоматеријала, правила и прописа и лица која обављају послове криптозаштите.

Регистар лица која обављају послове криптозаштите од података о личности садржи следеће податке о лицима која обављају послове криптозаштите: презиме, име оца и име, датум и место рођења, матични број, телефон, адресу електронске поште, школску спрему, податке о завршеном стручном оспособљавању за послове криптозаштите, назив радног места, датум почетка и завршетка рада на пословима криптозаштите.

Регистар криптоматеријала за руковање са страним тајним подацима води Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, у складу са ратификованим међународним споразумима.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује вођење регистара из става 1. овог члана.

V ИНСПЕКЦИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНУ БЕЗБЕДНОСТ

Послови инспекције за информациону безбедност

Члан 28

Инспекција за информациону безбедност врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом оператора ИКТ система од посебног значаја, осим самосталних оператора ИКТ система и ИКТ система за рад са тајним подацима, а у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Послове инспекције за информациону безбедност обавља министарство надлежно за послове информационе безбедности преко инспектора за информациону безбедност.

У оквиру инспекцијског надзора рада оператора ИКТ система, инспектор за информациону безбедност утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Овлашћења инспектора за информациону безбедност

Члан 29

Инспектор за информациону безбедност је овлашћен да у поступку спровођења надзора, поред налагања мера за које је овлашћен инспектор у поступку вршења инспекцијског надзора утврђених законом:

1) наложи отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрани коришћење поступака и техничких средстава којима се угрожава или нарушава информациона безбедност и за то остави рок.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 30

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не донесе Акт о безбедности ИКТ система из члана 8. став 1. овог закона;

2) не примени мере заштите одређене Актом о безбедности ИКТ система из члана 8. став 2. овог закона;

3) не изврши проверу усклађености примењених мера из члана 8. став 4. овог закона;

4) не поступи по налогу инспектора за информациону безбедност у остављеном року из члана 29. став 1. тачка 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

Члан 31

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако о инцидентима у ИКТ систему не обавести Надлежни орган, односно орган надлежан за обезбеђење примене стандарда у области заштите тајних података, Народну банку Србије или регулаторно тело за електронске комуникације (члан 11. ст. 1. и 2.).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рокови за доношење подзаконских аката

Члан 32

Подзаконска акта предвиђена овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 33

Оператори ИКТ система од посебног значаја су дужни да донесу акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја у року од 90 дана од дана ступања на снагу подзаконског акта из члана 10. овог закона.

Ступање на снагу

Члан 34

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Non-ionizing Radiation Protection Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 36/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се услови и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења.

Заштита од професионалног излагања изворима нејонизујућих зрачења није предмет овог закона.

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) нејонизујућа зрачења јесу електромагнетска зрачења која имају енергију фотона мању од 12,4 еV. Она обухватају: ултраљубичасто или ултравиолетно зрачење (таласне дужине 100-400 nm), видљиво зрачење (таласне дужине 400-780 nm), инфрацрвено зрачење (таласне дужине 780 nm – 1 мм), радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10 кHz – 300 ГHz), елетромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0-10 кHz) и ласерско зрачење. Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 20 кHz;

2) извор нејонизујућих зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или може да емитује нејонизујуће зрачење;

3) извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке;

4) објекат са извором нејонизујућих зрачења јесте објекат где се производе или користе извори нејонизујућих зрачења;

5) граница излагања нејонизујућим зрачењима јесте максимално дозвољена вредност интензитета поља у животној средини која је одређена стандардом или другим прописом. Ова граница се не односи на пацијенте у здравственим установама на којима се примењује контролисана медицинска терапија или дијагностички поступак;

6) зона опасног зрачења јесте простор око извора нејонизујућих зрачења у коме интензитет нејонизујућих зрачења прелази прописану границу;

7) животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот;

8) становништво чине лица свих година старости, пола и здравственог стања која обављају све животне активности. Ова лица не морају бити свесна да су изложена нејонизујућем зрачењу и не морају да познају штетне ефекте овог зрачења;

9) оператер или руковалац јесте лице које ради са изворима или надгледа рад извора нејонизујућих зрачења;

10) заштита од нејонизујућих зрачења обухвата скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења у животној средини;

11) испитивање зрачења које потиче од извора нејонизујућих зрачења јесте мерење, а по потреби и прорачун параметара поља и његове просторне расподеле у животној средини;

12) ванредни догађај јесте непланирани догађај у којем је због људске грешке или квара опреме наступило или је могло наступити штетно дејство нејонизујућих зрачења на здравље људи.

II НАЧЕЛА

Члан 3

Уређивање заштите од нејонизујућих зрачења заснива се на следећим начелима:

1) начело забране – излагање нејонизујућим зрачењима изнад прописане границе и свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено;

2) начело сразмерности – услови и дозвољеност коришћења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса се одређују и цене према користи коју њихово коришћење пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед њиховог коришћења, узимајући у обзир ниво и трајање изложености становништва у конкретном случају, старосну и здравствену структуру потенцијално изложеног становништва, начин, време и место коришћења таквог извора, присуство других извора са различитим фреквенцијама, као и друге релевантне околности конкретног случаја;

3) начело јавности – подаци о нејонизујућим зрачењима доступни су јавности.

III МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА

Члан 4

У спровођењу заштите од нејонизујућих зрачења предузимају се следеће мере:

1) прописивање граница излагања нејонизујућим зрачењима;

2) откривање присуства и одређивање нивоа излагања нејонизујућим зрачењима;

3) одређивање услова за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

4) обезбеђивање организационих, техничких, финансијских и других услова за спровођење заштите од нејонизујућих зрачења;

5) вођење евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

6) означавање извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса и зоне опасног зрачења на прописани начин;

7) спровођење контроле и обезбеђивање квалитета извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса на прописани начин;

8) примена средстава и опреме за заштиту од нејонизујућих зрачења;

9) контрола степена излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини и контрола спроведених мера заштите од нејонизујућих зрачења;

10) обезбеђивање материјалних, техничких и других услова за систематско испитивање и праћење нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини;

11) образовање и стручно усавршавање кадрова у области заштите од нејонизујућих зрачења у животној средини;

12) информисање становништва о здравственим ефектима излагања нејонизујућим зрачењима и мерама заштите и обавештавање о степену изложености нејонизујућим зрачењима у животној средини.

Члан 5

Ради откривања присуства, утврђивања опасности, обавештавања и предузимања мера заштите од нејонизујућих зрачења врши се систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини.

Влада доноси Програм систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за период од две године.

Програм из става 2. овог члана припрема министарство надлежно за послове заштите од нејонизујућих зрачења (у даљем тексту: министарство) у сарадњи са органом аутономне покрајине надлежним за послове заштите животне средине (у даљем тексту: надлежни орган аутономне покрајине).

Република односно аутономна покрајина обезбеђују финансијска средства за реализацију програма из става 2. овог члана.

Систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини може да врши привредно друштво, предузеће и друго правно лице ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Испуњеност услова из става 5. овог члана утврђује решењем министар надлежан за послове заштите од нејонизујућих зрачења (у даљем тексту: министар).

Решење из става 6. овог члана је коначно.

Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају лица из става 5. овог члана која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини.

Лица из става 5. овог члана која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини дужна су да министарству, а за територију аутономне покрајине и надлежном органу аутономне покрајине, достављају годишњи извештај о резултатима испитивања, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, а у случају ванредног догађаја одмах.

Министар прописује садржину и изглед обрасца извештаја из става 9. овог члана.

Члан 6

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник могу користити изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса ако испуњавају следеће услове:

1) да за те изворе нејонизујућих зрачења имају процену утицаја на животну средину, у складу са законом;

2) да ниво излагања становништва не прелази прописане границе.

Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

Решење из става 2. овог члана је коначно.

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Лица из става 1. овог члана не могу отпочети коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што добију акт о испуњености услова за њихово коришћење.

Министар прописује:

1) границе излагања нејонизујућим зрачењима;

2) изворе који се сматрају изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, као и начин њиховог испитивања.

Члан 7

Одредбе члана 6. овог закона не односе се на изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса који се региструју код министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове.

Изузетно, одредбе члана 6. овог закона не односе се и на:

1) изворе нејонизујућих зрачења који се транспортују железницом, моторним возилом, авионом или пловним средством, када је технички обезбеђено да се извор не може користити нити може генерисати нејонизујућа зрачења;

2) изворе нејонизујућих зрачења који су ускладиштени или који се користе за продају или за друге сврхе у таквом стању да није могуће да се пусте у рад или користе на начин који би представљао потенцијалну опасност.

Члан 8

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса дужни су да воде евиденцију о тим изворима и да одреде лице одговорно за примену заштите од нејонизујућих зрачења.

Евиденција о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса садржи нарочито податке о: називу, намени и типу уређаја, фреквенцији, снази и режиму рада.

Министар прописује ближу садржину евиденције из става 2. овог члана.

Члан 9

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе прописане изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, дужни су да обезбеде испитивање нивоа њиховог зрачења у животној средини.

Прво испитивање зрачења извора из става 1. овог члана привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник дужни су да обезбеде пре отпочињања коришћења извора или код повећања броја извора односно код промене услова коришћења извора или реконструкције објекта са изворима нејонизујућих зрачења.

Периодично испитивање нивоа нејонизујућих зрачења извора из става 1. овог члана врши се у прописаном периоду.

Трошкове испитивања извора из става 1. овог члана сноси корисник тих извора.

Министар прописује врсте извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса за које је обавезно испитивање нивоа нејонизујућих зрачења, као и период њиховог испитивања.

Члан 10

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана.

Овлашћење за испитивање нивоа нејонизујућих зрачења извора из става 2. овог члана министар, односно надлежни орган аутономне покрајине, одузима ако се накнадно утврди да привредно друштво, предузеће и друго правно лице не испуњава прописане услове или ако се утврди да је решење издато на основу неистинитих и нетачних података.

Решење из ст. 2. и 5. овог члана је коначно.

Члан 11

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса дужни су да воде евиденцију и чувају документацију о извршеним испитивањима нејонизујућих зрачења извора из члана 9. овог закона.

Јавност има право приступа информацијама из става 1. овог члана, у складу са законом.

Члан 12

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник, односно оператер или руковалац, дужан је да одмах, а најкасније у року од 24 часа, обавести министарство о ванредном догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине.

Обавештење из става 1. овог члана садржи нарочито информације о околностима ванредног догађаја, месту, времену, непосредној опасности по здравље људи и кратак опис предузетих мера.

Члан 13

Ради испитивања излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини на захтев министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, врше се посебна мерења.

Трошкови мерења из става 1. овог члана падају на терет министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, изузев у случају ако се мерењем утврде неправилности у раду или прекорачење прописаних граничних вредности емитовања, када трошкове плаћа власник емитера зрачења.

IV НАДЗОР

Члан 14

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга утврђеног овим законом.

Аутономној покрајини поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења на територији аутономне покрајине, у складу са овим законом.

Јединици локалне самоуправе поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења за које одобрење за изградњу и почетак рада издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор за заштиту животне средине има право и дужност да:

1) контролише да ли привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник испуњавају прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

2) контролише да ли лица из чл. 8. и 11. овог закона воде прописане евиденције;

3) контролише да ли лица из члана 9. овог закона имају обезбеђено испитивање зрачења извора нејонизујућих зрачења у животној средини;

4) проверава да ли правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини испуњавају прописане услове;

5) проверава да ли правна лица која врше испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини испуњавају прописане услове;

6) проверава да ли је привредно друштво, предузеће, друго правно лице, предузетник, оператер или руковалац у року обавестило министарство о ванредном догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине;

7) контролише да ли се спроводе мере заштите од нејонизујућих зрачења.

Члан 15

У вршењу послова из члана 14. овог закона инспектор за заштиту животне средине овлашћен је да:

1) нареди отклањање утврђених недостатака и испуњавање прописаних услова лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса у року који он одреди;

2) забрани рад лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса ако у одређеном року нису отклоњени утврђени недостаци;

3) нареди вођење евиденције из чл. 8. и 11. овог закона;

4) нареди испуњавање прописаних услова за обављање послова систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, као и послова испитивања зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини;

5) нареди систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини на прописан начин;

6) нареди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини на прописан начин;

7) нареди спровођење и других мера заштите од нејонизујућих зрачења, у складу са законом.

Члан 16

Инспектор за заштиту животне средине приликом вршења инспекцијског надзора мора имати службену легитимацију и ознаку.

Министар прописује образац службене легитимације и изглед и садржину ознаке.

V НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕШАВАЊЕ О ЖАЛБИ

Члан 17

О мерама из члана 15. овог закона инспектор за заштиту животне средине доноси решење.

На решење инспектора за заштиту животне средине може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора за заштиту животне средине не одлаже извршење решења.

Решење министра по жалби из става 3. овог члана је коначно.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 18

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво, предузеће или друго правно лице ако:

1) врши систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 5);

2) не испуњава прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса или ако користи изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што је добило акт да су испуњени прописани услови (члан 6);

3) не обезбеди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 9);

4) врши испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 10);

5) у прописаном року не обавести о ванредном догађају министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине (члан 12).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

Поред новчаних казни за привредни преступ из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана привредном друштву, предузећу или другом правном лицу може се изрећи и заштитна мера забране обављања одређене привредне делатности у трајању до десет година.

Поред новчане казне за привредни преступ из става 1. овог члана одговорном лицу у правном лицу може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене дужности у трајању до десет година.

Члан 19

Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај привредно друштво, предузеће или друго правно лице ако:

1) министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине, не доставља извештаје у прописаном року о резултатима систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини (члан 5. став 9);

2) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса и не одреди лице одговорно за примену мера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1);

3) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 11. став 1).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву, предузећу или другом правном лицу.

Члан 20

Новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1) не испуњава прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса или ако користи изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што је добило акт да су испуњени прописани услови (члан 6);

2) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса и не одреди лице одговорно за примену мера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1);

3) не обезбеди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 9);

4) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 11. став 1);

5) у прописаном року не обавести о ванредном догађају министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине (члан 12).

Поред новчане казне за прекршај из става 1. тачка 1. овог члана предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 21

Прописе за извршавање овог закона донеће министар у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 22

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана његовог ступања на снагу.

Члан 23

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Electronic Communications Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 44/2010, 60/2013 – одлука УС и 62/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се: услови и начин за обављање делатности у области електронских комуникација; надлежности државних органа у области електронских комуникација; положај и рад Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге; накнаде; спровођење јавних консултација у области електронских комуникација; обављање делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења; пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме; право службености и заједничког коришћења; међуповезивање и приступ; пружање услуга универзалног сервиса; одређивање тржишта подложних претходној регулацији, анализа тржишта, одређивање оператора са значајном тржишном снагом (у даљем тексту: оператор са ЗТС) и овлашћења Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге у односу на оператора са ЗТС; управљање и коришћење адреса и бројева (у даљем тексту: нумерација); управљање, коришћење и контрола радио-фреквенцијског спектра; дистрибуција и емитовање медијских садржаја; заштита права корисника и претплатника; безбедност и интегритет електронских комуникационих мрежа и услуга; тајност електронских комуникација, законито пресретање и задржавање података; надзор над применом овог закона; мере за поступање супротно одредбама овог закона, као и друга питања од значаја за функционисање и развој електронских комуникација у Републици Србији.

Члан 2

Одредбе овог закона не односе се на електронске комуникационе мреже за посебне намене, осим одредаба које се односе на коришћење радио-фреквенција за посебне намене и посебне случајеве међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа.

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација

Члан 3

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација заснивају се на:

1) обезбеђивању услова за равномеран развој електронских комуникација на целој територији Републике Србије;

2) обезбеђивању предвидивости пословања и равноправних услова за пословање оператора;

3) усклађивању обављања делатности у области електронских комуникација са домаћим и међународним стандардима;

4) обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса свим грађанима у Републици Србији, уз задовољење потреба специфичних друштвених група, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике;

5) обезбеђивању међуповезивања електронских комуникационих мрежа и услуга, односно оператора, под равноправним и узајамно прихватљивим условима;

6) подстицању конкуренције, економичности и делотворности у обављању делатности електронских комуникација, на технолошки неутралној основи;

7) подстицању рационалног и економичног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, на технолошки неутралној основи;

8) обезбеђивању максималне користи за кориснике електронских комуникација, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике, нарочито у смислу избора, цене и квалитета;

9) обезбеђивању високог нивоа заштите интереса потрошача у односу са операторима, нарочито обезбеђивањем доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга, као и ефикасним поступањем по притужбама на рад оператора;

10) обезбеђивању сталног унапређења квалитета услуга електронских комуникација;

11) обезбеђивању могућности крајњих корисника да, приликом коришћења јавних комуникационих мрежа и услуга, слободно приступају и дистрибуирају информације, као и да користе апликације и услуге по свом избору;

12) обезбеђивању високог нивоа заштите података о личности и приватности корисника, а у складу са Законом о заштити података о личности и другим законима;

13) осигуравању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Значење појединих појмова

Члан 4

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) адреса је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе;

2) апликативни програмски интерфејс (АПИ) је софтверски интерфејс између апликација пружалаца медијских садржаја и уређаја за пријем тих садржаја;

3) медијски садржаји обухватају радијске и телевизијске програме, односно аудио-визуелне садржаје, као и са њима повезане интерактивне услуге, који се дистрибуирају и емитују, односно пружају корисницима путем електронских комуникационих мрежа, на основу програмске шеме или на захтев корисника;

4) делатност електронских комуникација обухвата изградњу или постављање, одржавање, коришћење и давање на коришћење јавних комуникационих мрежа и припадајућих средстава, као и пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга;

5) бројеви су низови цифара који се употребљавају за адресирање у електронским комуникационим мрежама;

6) електромагнетска компатибилност (ЕМЦ) је способност уређаја или система да ради на задовољавајући начин у свом електромагнетском окружењу и да не узрокује штетне електромагнетске сметње другим уређајима или системима у том окружењу;

7) електронска комуникациона мрежа представља системе преноса и, тамо где је то примењено, уређаје за комутацију и усмеравање и друге ресурсе, укључујући пасивне мрежне елементе, који омогућавају пренос сигнала помоћу жичних, радио, оптичких или других електромагнетских средстава, укључујући сателитске мреже, фиксне (са комутацијом кола и пакета, укључујући Интернет) и мобилне мреже, енергетске кабловске системе, у делу који се користи за пренос сигнала, мреже које се користе за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, без обзира на врсту података и информација који се преносе;

8) електронска комуникациона мрежа за посебне намене је електронска комуникациона мрежа органа одбране, унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције (у даљем тексту: органи одбране и безбедности), органа државне управе надлежних за заштиту и спасавање, као и служби за хитне интервенције (у даљем тексту: службе за хитне интервенције), која се користи за намене за које су наведени органи основани, не користи се у комерцијалне сврхе и не даје се на коришћење трећим лицима;

9) електронска комуникациона опрема је опрема која се употребљава за обављање делатности електронских комуникација;

10) електронска комуникациона услуга је услуга која се по правилу пружа уз накнаду, а састоји се у целини или претежно од преноса сигнала у електронским комуникационим мрежама, укључујући телекомуникационе услуге и услуге дистрибуције и емитовања медијских садржаја, али не обухвата услуге пружања медијских садржаја или обављања уредничке контроле над медијским садржајима који се преносе путем електронских комуникационих мрежа и услуга, нити обухвата услуге информационог друштва које се у целини или претежно не састоје од преноса сигнала електронским комуникационим мрежама;

11) електронска порука је сваки текстуални, гласовни, звучни или сликовни запис, послат преко јавне комуникационе мреже, који се може похранити у мрежи или у терминалној опреми примаоца све док је прималац не преузме или јој приступи;

12) електронски програмски водич је услуга придодата дигиталном преносу медијских садржаја, која кориснику омогућава једноставно претраживање понуђених медијских садржаја и услуга;

13) географски број је број из националног плана нумерације чији део цифара има географско значење, које се користи за усмеравање позива на физичко место терминалне тачке мреже;

14) интерфејс је физичка или логичка веза између два или више уређаја, два или више делова истог уређаја, или медијума преноса, дефинисана функционалним карактеристикама, карактеристикама сигнала или другим одговарајућим карактеристикама;

15) Интернет је глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола;

16) интероперабилност је својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке који су размењени;

17) избор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, избором оператора који посредује у остваривању тих веза, при чему избор оператора може бити унапред програмиран или остварив бирањем префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

18) јавна комуникациона мрежа јесте електронска комуникациона мрежа која се, у целини или претежно, користи за пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга и омогућава пренос података између терминалних тачака мреже;

19) јавна телефонска мрежа је електронска комуникациона мрежа која се користи за пружање јавно доступних телефонских услуга и омогућава пренос говора и података између терминалних тачака мреже;

20) јавна телефонска говорница је јавно доступан телефон чије се коришћење плаћа;

21) јавно доступна телефонска услуга је јавно доступна електронска комуникациона услуга за, директно или индиректно, упућивање и примање националних, односно националних и међународних позива преко једног или више бројева из националног или међународног плана нумерације;

22) колокација је услуга пружања физичког простора и техничких средстава на одређеној локацији, потребних ради смештаја и повезивања електронске комуникационе опреме оператора;

23) комуникација означава размену или преношење информација између одређеног броја особа путем јавно доступних електронских комуникационих услуга, изузев информација које се преносе у склопу услуга јавног емитовања програма преко електронских комуникационих мрежа и које се не могу повезати са одређеним претплатником или корисником, односно примаоцем;

24) корисник је физичко или правно лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу;

25) крајњи корисник је корисник који не обавља делатност електронских комуникација;

26) локална петља је физичко коло које повезује терминалну тачку мреже са главним разделником или еквивалентним средством у јавној фиксној електронској комуникационој мрежи;

27) међуповезивање (интерконекција) је посебна врста приступа оствареног између оператора јавних комуникационих мрежа, којим се успоставља физичко и логичко повезивање јавних комуникационих мрежа једног или више различитих оператора, како би се корисницима услуга једног оператора омогућила међусобна комуникација или комуникација са корисницима услуга других оператора, односно приступ услугама које пружају други оператори или трећа лица која имају приступ мрежи;

28) мултиплекс је сигнал који настаје комбиновањем више сигнала у један заједнички ради једноставнијег, ефикаснијег и боље заштићеног преноса кроз електронску комуникациону мрежу;

29) негеографски број је број из националног плана нумерације који није географски, а обухвата, између осталог, бројеве у мобилној мрежи, бројеве услуга бесплатног позива и бројеве услуга са додатом вредношћу;

30) оператор је лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација;

31) опште овлашћење односи се на обављање делатности електронских комуникација у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона;

32) подаци о саобраћају се односе на податке који се обрађују приликом преноса и тарифирања комуникације унутар електронске комуникационе мреже;

33) подаци о локацији су подаци који означавају тренутни или стални географски положај терминалне опреме корисника унутар електронске комуникационе мреже;

34) потрошач је физичко лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу за личне потребе, које се претежно не односе на обављање пословне делатности, професије или заната;

35) преносивост броја је могућност корисника да промени оператора електронских комуникационих услуга, без промене претплатничког броја;

36) предизбор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, посредством унапред изабраног оператора који посредује у остваривању тих веза, без бирања префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

37) претходна регулација односи се на одређивање посебних услова под којима оператори са значајном тржишном снагом обављају делатност електронских комуникација ради обезбеђивања развоја конкуренције на тржишту;

38) приступ подразумева давање на коришћење средстава или услуга другим операторима, под одређеним условима, било на ексклузивној или неексклузивној основи, ради пружања електронских комуникационих услуга, укључујући услуге путем којих се пружају услуге информационог друштва или медијски садржаји, што, између осталог, обухвата: приступ елементима мреже и припадајућим средствима, што може обухватати прикључење опреме путем фиксних или бежичних веза (нарочито приступ локалној петљи, те средствима и услугама неопходним за пружање услуга преко локалне петље), приступ физичкој инфраструктури (укључујући зградама, кабловској канализацији и антенским стубовима), приступ одговарајућим софтверским системима (укључујући системима за оперативну подршку), приступ информационим системима и базама података за наручивање, пружање, одржавање, обрачун и наплату услуга, приступ системима за превођење бројева или системима са истоветном функционалношћу, приступ фиксним и мобилним мрежама (посебно за потребе роминга), приступ системима условног приступа, као и приступ виртуелним мрежним услугама;

39) припадајућа средства обухватају повезане услуге, физичку инфраструктуру и друга средства или елементе повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, који омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, зграде или улазе у зграде, кабловску канализацију и водове у зградама, антене, торњеве и друге потпорне објекте, проводне цеви и канале, стубове, шахтове и разводне ормаре;

40) повезане услуге обухватају услуге повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, које омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, системе за превођење бројева или системе са истоветном функционалношћу, системе условног приступа и електронске програмске водиче, као и друге услуге, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника;

41) претплатник је физичко или правно лице које је закључило уговор са оператором јавно доступних електронских комуникационих услуга о пружању тих услуга;

42) радио-фреквенцијски спектар је део електромагнетног спектра који се односи на радио-фреквенције конвенционално смештене у опсегу од 9 кХз до 3000 ГХз;

43) радио-фреквенцијски опсег је део радио-фреквенцијског спектра одређен граничним учестаностима;

44) радио станица представља један или више предајника и/или пријемника са једном или више антена, и других уређаја, смештених на одређеној локацији ради емитовања радио сигнала;

45) рашчлањени приступ локалној петљи односи се на потпуни рашчлањени приступ локалној петљи и дељени приступ локалној петљи, при чему не долази до промене власништва над локалном петљом;

46) потпуни рашчлањени приступлокалној петљи подразумева давање пуног капацитета локалне петље оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

47) дељени приступ локалној петљи подразумева давање одређеног дела капацитета локалне петље (нпр. одређеног фреквенцијског опсега) оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

48) систем условног приступа је било која техничка мера или решење којим се омогућава приступ у разумљивом облику заштићеним медијским садржајима и услугама уз услов плаћања накнаде или други облик претходног појединачног одобрења;

49) позив је веза, успостављена путем јавно доступне електронске комуникационе услуге, која омогућава двосмерну гласовну комуникацију;

50) терминална опрема је производ, односно његова компонента, која се, у целини или претежно, користи за пружање електронских комуникационих услуга, а прикључује се, директно или индиректно, на одговарајућу терминалну тачку мреже;

51) терминална тачка мреже је физичка тачка у којој корисник остварује приступ јавној комуникационој мрежи, а у мрежама које користе комутацију или усмеравање, тачка једнозначно одређена мрежном адресом, која може бити у вези са бројем или именом;

52) универзални сервис представља скуп основних електронских комуникационих услуга одређеног обима и квалитета, које су доступне свима на територији Републике Србије по прихватљивим ценама;

53) услуга са додатом вредношћу је услуга која захтева обраду податка о саобраћају или података о локацији који нису подаци о саобраћају, изван опсега неопходног за пренос комуникације или за обрачун и наплату трошкова;

54) штетна сметња је нежељени сигнал који деградира квалитет преноса, омета, прекида или на други начин угрожава рад одређеног електронског комуникационог уређаја или система, који функционише у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала.

II НАДЛЕЖНОСТИ ВЛАДЕ И МИНИСТАРСТВА У ОБЛАСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА

Члан 5

Влада, на предлог министарства надлежног за послове телекомуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Министарство):

1) утврђује политику у области електронских комуникација;

2) доноси стратешке акте и акционе планове за њихово спровођење, којима се утврђују начела, циљеви и приоритети развоја електронских комуникација у Републици Србији;

3) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

У припреми прописа из става 1. тач. 1) и 2) овог члана учествују надлежни органи аутономне покрајине.

Члан 6

Министарство, у складу са законом:

1) врши надзор над применом овог закона и прописа донетим на основу њега;

2) представља Републику Србију у међународним организацијама и институцијама у области електронских комуникација и стара се о спровођењу међународних споразума у области електронских комуникација;

3) доприноси усклађивању домаћих прописа у области електронских комуникација са одговарајућим прописима Европске уније;

4) предузима мере за подстицање инвестирања у области електронских комуникација и употребе информационо-комуникационих технологија;

5) предузима мере за подстицање истраживања и развоја у области електронских комуникација, у сарадњи са министарством надлежним за послове развоја и унапређења научноистраживачке делатности;

6) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

III РЕГУЛАТОРНА АГЕНЦИЈА ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ

Правни положај

Члан 7

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (у даљем тексту: Агенција), основана овим законом, је независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу ефикасног спровођења утврђене политике у области електронских комуникација, подстицања конкуренције електронских комуникационих мрежа и услуга, унапређивања њиховог капацитета, односно квалитета, доприноса развоју тржишта електронских комуникација и заштите интереса корисника електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу њега, као и регулаторних и других послова у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге.

Агенција је функционално и финансијски независна од државних органа, као и од организација и лица која обављају делатност електронских комуникација и поштанских услуга.

Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама.

Надзор над законитошћу и сврсиходношћу рада Агенције у вршењу поверених послова врши Министарство.

Агенција може, за обављање појединих стручних послова из своје надлежности, ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

Начин рада и унутрашње уређење Агенције уређују се статутом, који доноси управни одбор Агенције.

На статут Агенције сагласност даје Влада.

Надлежности Агенције

Члан 8

Агенција, у складу са законом:

1) доноси подзаконске акте;

2) одлучује о правима и обавезама оператора и корисника;

3) сарађује са органима и организацијама надлежним за област радиодифузије, заштите конкуренције, заштите потрошача, заштите података о личности и другим органима и организацијама по питањима значајним за област електронских комуникација;

4) сарађује са надлежним регулаторним и стручним телима држава чланица Европске уније и других држава ради усаглашавања праксе примене прописа из области електронских комуникација и подстицања развоја прекограничних електронских комуникационих мрежа и услуга;

5) учествује у раду међународних организација и институција у области електронских комуникација у својству националног регулаторног тела у области електронских комуникација;

5а) обавља регулаторне и друге послове из области поштанских услуга, у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

6) обавља друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. овог члана Агенција обавља као поверене послове, непристрасно и јавно.

Органи Агенције

Члан 9

Органи Агенције су управни одбор и директор.

Управни одбор Агенције

Члан 10

Управни одбор Агенције има пет чланова, од којих је један председник и један заменик председника.

Председника, заменика председника и чланове управног одбора бира и разрешава Народна скупштина на предлог Владе, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Мандат чланова управног одбора је пет година.

Исто лице може бити бирано за члана управног одбора највише два пута.

Делокруг управног одбора

Члан 11

Управни одбор Агенције, у складу са законом:

1) доноси годишњи план рада Агенције, усклађен са стратешким актима и акционим плановима из области електронских комуникација и поштанских услуга, најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину;

2) доноси друга акта прописана овим законом, односно посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

3) обавља послове утврђене посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

4) обавља друге послове који законом или статутом Агенције нису стављени у надлежност директора.

Начин рада управног одбора

Члан 12

Управни одбор одлучује већином гласова од укупног броја чланова, осим у случајевима када је овим законом или статутом Агенције одређено другачије.

Управни одбор двотрећинском већином доноси статут Агенције.

Председник управног одбора руководи радом управног одбора и обавља друге послове утврђене овим законом и статутом Агенције.

Управни одбор доноси пословник о свом раду.

Чланови управног одбора имају право на накнаду за рад у управном одбору, која се одређује у складу са статутом Агенције, уз сагласност Владе.

Услови за избор чланова управног одбора

Члан 13

Чланови управног одбора се бирају из реда угледних стручњака са високим академским образовањем из области значајних за рад Агенције, а нарочито из области електронских комуникација, економије и права, који су остварили значајне и признате радове или праксу у области електронских комуникација, односно поштанских услуга, и који уживају углед у стручној јавности.

Три члана управног одбора морају бити стручњаци из области електронских комуникација, а један члан управног одбора мора бити стручњак из области поштанских услуга.

Поступак избора чланова управног одбора

Члан 14

Министарство расписује јавни конкурс из члана 10. став 2. овог закона, најмање 180 дана пре истека мандата чланова управног одбора, односно непосредно по престанку мандата у смислу члана 15. став 1. тач. 2-4) овог закона.

Оглас о јавном конкурсу објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, на Интернет страници Владе, Министарства и Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 13. став 1. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Министарству у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Влада у року од 30 дана од дана истека рока из става 4. овог члана, утврђује предлог кандидата за председника, заменика председника и чланове управног одбора који испуњавају критеријуме за избор, поштујући услове из члана 13. овог закона, и доставља га Народној скупштини.

Народна скупштина приликом одлучивања о избору чланова управног одбора поштује услове из члана 13. овог закона.

Ако Народна скупштина не изабере све чланове управног одбора, поступак се понавља за места која су остала упражњена.

Престанак мандата члана управног одбора

Члан 15

Мандат члана управног одбора може престати:

1) истеком времена на које је изабран;

2) подношењем оставке Народној скупштини у писаној форми;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење члана управног одбора пре истека мандата

Члан 16

Народна скупштина може, по сопственој иницијативи или на предлог Владе, разрешити члана управног одбора:

1) ако се утврди да је, при утврђивању предлога за избор у управни одбор, кандидат изнео о себи неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за утврђивање предлога;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако без основаног разлога одбије или пропусти да обавља дужност члана управног одбора најмање три месеца непрекидно, односно најмање шест месеци са прекидима током годину дана;

5) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

6) ако му је одузета пословна способност;

7) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Директор Агенције

Члан 17

Директор је одговоран за законитост рада Агенције, заступа и представља Агенцију, руководи радом и пословањем Агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, припрема и спроводи одлуке управног одбора, стара се о обезбеђивању јавности рада Агенције и врши друге послове одређене законом и статутом Агенције.

Директора бира и разрешава управни одбор, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Директор се бира на мандат од пет година и може бити поново изабран.

Директор је за време трајања мандата у сталном радном односу у Агенцији.

Директор за свој рад одговара управном одбору, коме подноси годишњи и периодичне извештаје о раду.

Директор доноси општи акт којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних места у Агенцији, уз сагласност управног одбора.

Директор доноси опште акте којима се, у складу с општим прописима о раду, детаљније уређују права и обавезе запослених у Агенцији, остала питања из области радних односа и питања из области уређивања процедура и техничких правила за поступање запослених приликом обављања специфичних процеса рада у Агенцији, уз сагласност Управног одбора.

Услови за избор директора

Члан 18

За директора се бира лице које испуњава услове за избор чланова управног одбора Агенције и које има најмање пет година радног искуства у једној или више области из делокруга Агенције.

Поступак избора директора

Члан 19

Управни одбор расписује јавни конкурс из члана 17. став 2. овог закона и објављује га у “Службеном гласнику Републике Србије” и без одлагања на Интернет страници Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 18. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Агенцији у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Управни одбор у року од 30 дана од дана истека рока из става 3. овог члана, саставља списак кандидата који испуњавају услове за избор.

Управни одбор бира директора са списка из става 4. овог члана.

Решење о избору директора управни одбор доставља свим кандидатима који су се пријавили на јавни конкурс.

Ако ниједан кандидат не испуњава услове конкурса, поступак за избор директора се понавља.

Престанак мандата директора

Члан 20

Мандат директора може престати у следећим случајевима:

1) истеком времена на које је изабран;

2) отказом уговора о раду, у складу са законом којим се уређују радни односи;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење директора пре истека мандата

Члан 21

Управни одбор може разрешити директора Агенције пре истека мандата:

1) ако се утврди да је у пријави за конкурс кандидат о себи изнео неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за избор;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако не поднесе благовремено извештај о раду управном одбору, у складу са овим законом;

5) ако располаже средствима Агенције супротно донетом финансијском плану;

6) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

7) ако му је одузета пословна способност;

8) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Одлучивање о правима и обавезама оператора и корисника

Члан 22

Агенција, у складу са законом, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, одлучује решењем о правима и обавезама оператора и корисника из овог закона.

Решење из става 1. овог члана доноси директор Агенције.

На поступак одлучивања о правима и обавезама из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Тужба не одлаже извршење решења из става 2. овог члана.

Правилници, одлуке и други општи акти

Члан 23

Управни одбор доноси правилнике, упутства, одлуке и друге акте којима се на општи начин уређују питања из надлежности Агенције.

Агенција је дужна да пре објављивања општих аката из става 1. овог члана прибави од Министарства мишљење о њиховој уставности и законитости, а Министарство да Агенцији достави образложени предлог како да општи акт усагласи са Уставом, законом, другим прописом или општим актом Народне скупштине и Владе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Јавност рада Агенције

Члан 24

Рад Агенције је јаван.

Поред обавезе објављивања донетих аката у складу са законом којим се уређује државна управа, Агенција је дужна да, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности, заштита тајних података и поштујући пословну тајну, на својој Интернет страници, без накнаде, учини јавно доступним донете акте, као и друге потпуне и ажурне податке и информације из свог делокруга, а нарочито:

1) прописе за примену овог закона, односно закона којим се уређују поштанске услуге и друге опште акте;

2) записнике са седница и одлуке Управног одбора;

3) регистре, евиденције и базе података;

4) упоредне прегледе квалитета и цена јавно понуђених услуга и друге податке од интереса за заштиту и унапређење интереса потрошача, односно крајњих корисника;

5) стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Агенције;

6) статистичке податке и друге показатеље развоја тржишта електронских комуникација и тржишта поштанских услуга;

7) друге податке и информације у вези са радом Агенције, у складу са законом и прописима донетим на основу њега.

Финансијски план Агенције

Члан 25

Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући издвајања за средства резерви, као и елементи за одређивање трошкова зарада.

Укупни расходи Агенције обухваћени финансијским планом не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање надлежности Агенције, док непредвиђени издаци не могу бити већи од 2% планираних расхода.

Финансијски план доноси управни одбор Агенције, најкасније до 15. новембра текуће године за наредну годину.

На финансијски план сагласност даје Влада.

Финансијски план објављује се на Интернет страници Агенције.

Ако Влада не да сагласност на финансијски план Агенције из става 4. овог члана пре почетка године за коју се доноси, расходи Агенције за свако наредно тромесечје, до давања сагласности из става 5. овог члана, неће премашити једну четвртину износа укупно коришћених средстава према финансијском плану из претходне године.

Средства за рад Агенције

Члан 26

Средства за рад Агенције обезбеђују се из прихода које Агенција оствари од накнаде за коришћење нумерације, накнаде за коришћење радио-фреквенција, накнаде за обављање делатности електронских комуникација, годишње накнаде за обављање поштанских услуга, као и прихода које Агенција оствари пружањем услуга из своје надлежности, које се плаћају у складу са овим законом.

Финансијски извештаји и ревизија

Члан 27

Управни одбор доноси годишњи финансијски извештај Агенције.

Годишњи финансијски извештај Агенције подлеже ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.

Годишњи финансијски извештај Агенције са извештајем овлашћеног ревизора доставља се Влади.

Финансијски извештаји објављују се у складу са законом којим се уређује област рачуноводства и ревизије, као и на Интернет страници Агенције.

Финансијско пословање Агенције подлеже контроли од стране државне ревизорске институције у складу са законом.

Средства која представљају разлику прихода и расхода утврђених годишњим финансијским извештајем Агенције уплаћују се на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије и користе се преко Министарства за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва. Део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од оператора електронских комуникационих мрежа и услуга на територији аутономне покрајине, уплаћује се на рачун буџета аутономне покрајине и користе се преко органа аутономне покрајине надлежног за послове електронских комуникација за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва на територији аутономне покрајине.

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва

Члан 27а

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Буџетски фонд) оснива се ради евидентирања средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

Буџетски фонд се оснива на неодређено време, у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

Буџетским фондом управља Министарство.

Средства за финансирање Буџетског фонда обезбеђују се:

1) из средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије;

2) донација.

Влада на предлог Министарства доноси годишњи програм коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у складу са стратегијама развоја у области електронских комуникација и информационог друштва, другим актима и прописима из тих области, уговорима, као и међународним уговорима чији је потписник Република Србија.

Аутономна покрајина може основати буџетски фонд који ће се финансирати из дела средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на рачун буџета аутономне покрајине, у ком случају се на тај буџетски фонд сходно примењују одредбе ст. 1-5. овог члана.

Годишњи и периодични извештаји које Агенција подноси Народној скупштини

Члан 28

Управни одбор Агенције подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Агенције, који нарочито садржи:

1) податке о стању тржишта електронских комуникација у Републици Србији;

2) податке о испуњавању циљева и задатака утврђених годишњим планом рада Агенције, а нарочито о остваривању стратегије развоја електронских комуникација;

3) донети финансијски план, финансијске извештаје и извештаје ревизора;

4) друге податке од значаја за спровођење овог закона.

Годишњи извештај о раду Агенције за претходну календарску годину, подноси се најкасније до краја другог тромесечја текуће године.

Агенција је дужна да, на захтев Народне скупштине, поднесе извештај о раду за период краћи од годину дана, најкасније 60 дана од дана пријема захтева.

Извештаје из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

IV НАКНАДЕ

Члан 29

Накнада се плаћа, у складу са овим законом, за:

1) коришћење нумерације;

2) коришћење радио-фреквенција;

3) обављање делатности електронских комуникација;

4) пружање услуга из надлежности Агенције.

Висину накнада из става 1. овог члана утврђује управни одбор Агенције.

На акт из става 2. овог члана сагласност даје Влада.

Акт из става 2. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Накнада за коришћење нумерације

Члан 30

Висина накнаде за коришћење нумерације утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељене нумерације, односно намене за коју се користи додељена нумерација и посебних техничких услова од значаја за њену употребу (интерна нумерација, адресирање у електронским комуникационим мрежама, комерцијална експлоатација додељеног броја и друго), имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење нумерације.

Накнаду за коришћење нумерације плаћа оператор, ималац дозволе за коришћење нумерације, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за коришћење радио-фреквенција

Члан 31

Висина накнаде за коришћење радио-фреквенција утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељених радио-фреквенција, односно намене за коју се користе додељене радио-фреквенције и, када је применљиво, броја становника у зони опслуживања, односно сервисној зони, према званичним подацима органа надлежног за послове статистике, имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција плаћа оператор, ималац појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за обављање делатности електронских комуникација

Члан 32

Висина накнаде за обављање делатности електронских комуникација утврђује се у висини до највише 0,5% од оствареног прихода оператора од обављања делатности електронских комуникација, а према врсти електронске комуникационе мреже или услуге и у складу са финансијским планом Агенције.

Накнаду за обављање делатности електронских комуникација плаћа оператор, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за пружање услуга из надлежности Агенције

Члан 33

Висина накнаде за пружање услуга из надлежности Агенције утврђује се према врсти услуге коју Агенција пружа у складу са овим законом (издавање и продужење дозвола за коришћење нумерације и појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција, оцењивање усаглашености, технички прегледи), имајући у виду трошкове Агенције за пружање тих услуга.

V ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ

Члан 34

Министарство, односно Агенција, спроводе јавне консултације у поступку доношења акта из своје надлежности, ради прибављања мишљења стручне и шире јавности о утицају предложених мера на тржиште електронских комуникација и тржишта поштанских услуга.

Јавне консултације из става 1. овог члана не спроводе се у поступку доношења акта привременог карактера, којима се одређују хитне мере заштите конкуренције и интереса корисника.

Јавне консултације спроводе се ако постоји потреба за трајним регулисањем или додатним продужењем дејства мера одређених актима из става 2. овог члана.

Члан 35

Јавне консултације не трају краће од 30 дана, када су предмет консултација акти који се односе на одређивање општих услова за обављање делатности електронских комуникација, одређивање и анализу тржишта подложних претходној регулацији, проглашавање оператора са ЗТС и одређивање њихових обавеза, као и питања у вези са заједничким коришћењем, међуповезивањем и приступом.

Јавне консултације не трају краће од десет радних дана у случајевима који нису наведени у ставу 1. овог члана.

Члан 36

Министарство, односно Агенција, утврђује програм јавне консултације, који садржи податке о предмету и трајању консултације, као и начину за давање мишљења.

Програм јавне консултације објављује се на Интернет страници Министарства, односно Агенције, заједно са контакт подацима особе задужене за давање информација о предмету и току јавне консултације.

Мишљења о предмету јавне консултације подносе се у писаном облику и обавезно садрже име, односно назив и контакт података подносиоца.

Сви поверљиви подаци који се односе на мишљење дато у оквиру јавне консултације, издвајају се у посебан документ (анекс).

Мишљења поднета у оквиру јавне консултације, објављују се у посебном одељку Интернет странице Министарства, односно Агенције, изузев анекса са поверљивим подацима.

VI ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА ПО РЕЖИМУ ОПШТЕГ ОВЛАШЋЕЊА

Општи услови за обављање делатности

Члан 37

Делатност електронских комуникација обавља се по режиму општег овлашћења, односно у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона.

Општи услови из става 1. овог члана односе се на услове у погледу:

1) обавештавања Агенције о отпочињању, промени и окончању делатности електронских комуникација, као и достављања других података и информација у складу са одредбама овог закона;

2) плаћања накнада утврђених у складу са овим законом;

3) изградње или постављања, коришћења и одржавања, као и заједничког коришћења електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, у складу са одредбама овог закона, посебних закона којима се уређују просторно планирање и изградња, прописа којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

4) контроле изложености становништва електромагнетским пољима узрокованих радом електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме, у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине;

5) обезбеђивања испуњености прописаних техничких и других захтева;

6) обавеза оператора у вези са међуповезивањем, приступом и обезбеђивањем интероперабилности мрежа и услуга;

7) обезбеђивања комуникације између служби за хитне интервенције и надлежних органа и организација, као и за обавештавање јавности у случају природних катастрофа и хаварија;

8) учешћа у финансирању универзалног сервиса, у висини коју одређује Агенција у складу са овим законом;

9) обезбеђивања доступности нумерације крајњим корисницима у складу са одредбама овог закона;

10) пружања услуга коришћењем радио-фреквенција по режиму општег овлашћења;

11) обавезе преноса медијских садржаја од општег интереса, у складу са одредбама овог закона;

12) заштите права потрошача у области електронских комуникација у складу са одредбама овог закона, као и услове у погледу обезбеђивања приступачности услугама универзалног сервиса за особе са инвалидитетом;

13) обезбеђивања доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

14) заштите података о личности и приватности у области електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности;

15) примене мера за спречавање и сузбијање злоупотреба и превара у вези са коришћењем електронских комуникационих мрежа и услуга;

16) примене мера за очување безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и спречавање електромагнетских сметњи између електронских комуникационих мрежа и услуга;

17) омогућавања вршења законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Агенција ближе прописује услове из става 2. овог члана и одређује услове који важе за обављање свих или појединих делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења, у зависности од електронске комуникационе мреже или услуге на коју се односе, водећи рачуна о томе да буду оправдани, довољно одређени, сразмерни и недискриминаторни.

Обавештење о обављању делатности електронских комуникација

Члан 38

Оператор је дужан да најмање 15 дана пре отпочињања, промене или окончања делатности електронских комуникација, обавести Агенцију о томе у писаном облику.

Обавештење из става 1. овог члана садржи:

1) име, односно назив оператора, матични број и ПИБ, адресу, односно седиште, као и контакт податке одговорних лица;

2) кратак опис електронских комуникационих мрежа и услуга на које се обавештење односи;

3) предвиђени датум почетка, промене или окончања делатности.

Обавештење из става 1. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Агенција води ажурну евиденцију оператора јавних комуникационих мрежа и услуга (у даљем тексту: евиденција оператора) и чини је доступном на својој Интернет страници.

Агенција издаје потврду о упису података у евиденцију оператора у року од седам дана од пријема обавештења из става 1. овог члана, као и на захтев оператора.

Упис у евиденцију оператора није услов за отпочињање делатности и остваривање права и обавеза оператора по режиму општег овлашћења из овог закона.

Агенција брише оператора из евиденције оператора:

1) када оператор у писаном облику обавести Агенцију о престанку обављања делатности, даном престанка обављања делатности који је назначен у обавештењу;

2) ако оператор не обавља делатност електронских комуникација дуже од шест месеци непрекидно;

3) ако се оператору правноснажном судском пресудом забрани обављање делатности електронских комуникација.

Основна права оператора по режиму општег овлашћења

Члан 39

Оператор, у складу са овим законом, има право да:

1) обавља делатност електронских комуникација;

2) тражи право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености);

3) преговара и договара се о међуповезивању и приступу са другим домаћим и иностраним операторима;

4) буде одређен за пружаоца свих или појединих услуга универзалног сервиса, на целој или делу територије Републике Србије.

Обављање делатности преко повезаног правног лица или огранка

Члан 40

Лице које, поред обављања делатности електронских комуникација, обавља и неку другу привредну делатност, дужно је да делатност електронских комуникација обавља преко повезаног правног лица или преко огранка образованог у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Достављање података и заштита тајности

Члан 41

Оператор је дужан да, на захтев Агенције, достави све потребне податке и информације који су неопходни ради обављања послова из надлежности Агенције, а нарочито податке и информације од значаја за:

1) проверу поступања оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) поступање по захтевима за заједничко коришћење, међуповезивање и приступ, као и вођење базе података о капацитетима који могу бити предмет захтева за заједничко коришћење или приступ;

3) анализирање тржишта у складу са одредбама овог закона;

4) процењивање утицаја развоја нових мрежа и услуга на очување конкуренције у области електронских комуникација;

5) обезбеђивање ефикасног управљања и рационалног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, као и вођење база података о коришћењу нумерације и радио-фреквенцијског спектра;

6) објављивање упоредних прегледа и вођење базе података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

7) посредовање у решавању спорова између претплатника и оператора;

8) обезбеђивање заштите података о личности и приватности корисника, као и процењивање безбедности и интегритета електронских комуникационих мрежа и услуга, укључујући политике безбедности, обезбеђивања континуитета рада и заштите података;

9) прикупљање и објављивање статистичких података.

Захтев Агенције из става 1. овог члана садржи правни основ, предмет и циљ захтева, ниво детаљности затражених података и рок примерен за поступање по захтеву.

Рок из става 2. овог члана не може бити краћи од 15 дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим ако другачије није прописано овим законом.

Чланови управног одбора, директор Агенције, запослени у Агенцији, као и друга правна и физичка лица које Агенција ангажује за обављање одређених послова, дужни су да чувају тајност прикупљених података и информација, који су означени одређеним степеном тајности у складу са законом којим се уређује тајност података, односно који су означени као пословна тајна актом власника податка или уговором, у складу са законом.

Лица из става 4. овог члана дужна су да чувају тајност прикупљених података и информација, без обзира на начин на који су их сазнали, за време и након престанка обављања функције, радног или уговорног односа, до истека рока на који су прикупљени подаци и информације означени одређеним степеном тајности или док се одлуком власника податка не ослободе обавезе чувања тајности.

Подаци и информације који су јавно доступни, који се објављују на основу овог закона, другог прописа или одлуке власника податка, односно које јавност има право да зна у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, не сматрају се тајним подацима, односно пословним тајнама у смислу овог члана.

VII ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ, ПРИПАДАЈУЋА СРЕДСТВА, ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ОПРЕМА И ТЕРМИНАЛНА ОПРЕМА

Пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 42

Електронске комуникационе мреже и припадајућа средства се пројектују, граде или постављају, користе и одржавају:

1) у складу са прописаним техничким и другим захтевима;

2) у складу са законом којим се уређује просторно планирање и изградња, прописима којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

3) тако да се не изазивају сметње у раду других електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме.

Члан 43

Приликом изградње пословних и стамбених објеката, инвеститори су дужни да изграде пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника, у складу са прописаним техничким и другим захтевима.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује техничке и друге захтеве из става 1. овог члана.

Технички прописи

Члан 44

Министарство, на предлог Агенције, доноси технички пропис којим прописује захтеве за поједине врсте електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Ако је прописом из става 1. овог члана утврђено да оцењивање усаглашености спроводи тело за оцењивање усаглашености, Министарство именује то тело у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености.

Агенција може бити именована као тело за оцењивање усаглашености, у складу са законом.

Радови у близини електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 45

У близини одређених врста електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава утврђује се заштитни појас у коме није дозвољена изградња и постављање објеката, као ни извођење радова који могу да угрозе функционисање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве за утврђивање заштитног појаса, у зависности од врсте електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава на које се заштитни појас односи, као и начин извођења радова у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, нарочито у погледу њихове заштите од оштећења или сметњи.

Радио коридори и заштитна зона

Члан 46

Планским документом утврђују се слободни правци за улаз и излаз радио-релејних веза (радио коридори).

Дуж трасе радио коридора, на правцима простирања усмерених радио сигнала између радио станица, утврђује се заштитна зона у којој није дозвољена изградња или постављање других радио станица, антенских система или других објеката који могу ометати простирање радио сигнала или узроковати штетне сметње.

Ако је изменом планског документа угрожено функционисање електронских комуникација у радио коридору, тим изменама утврђује се нови радио коридор који ће омогућити несметано одвијање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве који се односе на утврђивање радио-коридора, димензија заштитне зоне и изградњу објеката у оквиру те зоне.

Електромагнетска компатибилност

Члан 47

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема не смеју проузроковати недозвољене електромагнетске сметње, које могу штетно утицати на рад других електронских и осталих уређаја и постројења у њиховој близини.

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема морају имати одговарајућу имуност на електромагнетске сметње, како би у њиховом присуству и даље функционисали без недозвољених деградација својих карактеристика.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује захтеве за обезбеђивање електромагнетске компатибилности из овог члана.

Мерење нивоа електромагнетског поља

Члан 48

Агенција мери ниво електромагнетског поља за електронске комуникационе мреже, припадајућа средства, електронску комуникациону опрему и терминалну опрему, у складу са граничним вредностима утврђеним посебним прописима.

Агенција је дужна да прекорачења утврђена приликом мерења из става 1. овог члана пријави надлежној инспекцији.

VIII ПРАВО СЛУЖБЕНОСТИ И ЗАЈЕДНИЧКОГ КОРИШЋЕЊА

Јавни интерес за експропријацију

Члан 49

Ради изградње и постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава може се утврдити јавни интерес за експропријацију непокретности, у складу са законом којим се уређује експропријација.

Право службености

Члан 50

Оператор има право да захтева право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености), када је то неопходно ради изградње или постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава.

Оператор и власник, ималац права располагања односно коришћења непокретности, закључују уговор којим се ближе уређује начин вршења службености, као и постојање и висина накнаде за заснивање права службености.

Ако лица из става 2. овог члана не постигну споразум о праву службености, установљавање права службености регулише се у складу са законом.

Када се службеност заснива на непокретности у јавној својини, ако законом којим се уређује јавна својина није другачије уређено, орган јавне власти који одлучује о закључивању уговора из става 2. овог члана, дужан је да услове за стицање права службености одреди на недискриминаторан начин и јавно објави, као и да одлуку о закључењу уговора донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за закључење уговора.

Заједничко коришћење

Члан 51

Оператор има право да захтева заједничко коришћење (укључујући и физичку колокацију) елемената мреже и припадајућих средстава другог оператора или трећег лица, као и непокретности за чије коришћење је други оператор или треће лице засновало право службености или непокретности која је прибављена у поступку експропријације, када је то неопходно ради конкурентног, економичног и ефикасног обављања делатности електронских комуникација или када нову електронску комуникациону мрежу и припадајућа средства није могуће изградити или поставити без штетних последица по животну средину, јавну безбедност, реализацију просторних планова или очување културних добара.

Оператор закључује уговор са другим оператором или трећим лицем, имаоцем права располагања, односно коришћења елемената мреже, припадајућих средстава и других непокретности, којим се ближе уређују међусобна права и обавезе у погледу заједничког коришћења, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Ако уговор из става 2. овог члана не буде закључен у року од 60 дана од дана подношења захтева за закључење уговора, Агенција је овлашћена да, када су испуњени услови из става 1. овог члана, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, донесе решење којим се утврђује заједничко коришћење, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

База података о капацитетима који могу бити предмет заједничког коришћења и приступа

Члан 52

Агенција води ажурну базу података о врсти, расположивости и географској локацији капацитета, нарочито податке о правцима и капацитетима електронских комуникационих мрежа.

Агенција ближе уређује начин прикупљања и објављивања података из става 1. овог члана.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

IX МЕЂУПОВЕЗИВАЊЕ И ПРИСТУП

Члан 53

Оператор има право да, у складу са одредбама овог закона, оствари међуповезивање са другим оператором, као и приступ елементима мреже и припадајућим средствима другог оператора, ради пружања електронских комуникационих услуга крајњим корисницима.

Оператор који прими захтев за међуповезивање, односно приступ, дужан је да ступи у преговоре о условима међуповезивања, односно приступа, са оператором који је поднео захтев.

Оператор са ЗТС дужан је да понуди другим операторима међуповезивање и приступ у складу са одредбама овог закона и решењем Агенције којим је одређен за оператора са ЗТС.

Технички и комерцијални услови међуповезивања, односно приступа, на националном и међународном нивоу, уређују се уговором између оператора.

Оператори су дужни да у року од 30 дана од дана закључења уговора пријаве Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу из става 4. овог члана.

Агенција води регистар уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Оператор је дужан да чува поверљивост информација прибављених пре, током или након преговора или закључења уговора о међуповезивању, односно приступу, као и да их користи само за сврхе ради којих су дате.

Ако оператори електронских комуникација не постигну договор у вези са међуповезивањем, односно приступом, у року од 60 дана од дана почетка преговора, и када је то неопходно ради заштите интереса крајњих корисника или обезбеђивања интероперабилности електронских комуникационих мрежа и услуга, Агенција, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, доноси решење којим се утврђује међуповезивање, односно приступ, укључујући техничке и комерцијалне услове.

Агенција ће ближе уредити садржину и начин пријаве уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Посебни случајеви међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа

Члан 54

Агенција, на захтев органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције, може решењем обавезати оператора да, у оквирима постојећих техничких могућности, приоритетно обезбеди међуповезивање са електронском комуникационом мрежом за посебне намене на период не дужи од 14 дана, у случају када на одређеном подручју не постоје одговарајући капацитети електронске комуникационе мреже за посебне намене, односно када их због разлога хитности или непредвидивости није било могуће благовремено предвидети и реализовати, а међуповезивање је неопходно ради вршења законом прописаних послова органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције (нпр. ради обезбеђивања посета страних државника, спортских манифестација и јавних скупова, деловања у случајевима већих саобраћајних незгода, пожара и хаварија, хитних интервенција у случају терористичких напада, војних вежби и слично).

Решењем из става 1. овог члана утврђују се технички услови и накнаде за међуповезивање.

X УНИВЕРЗАЛНИ СЕРВИС

Услуге универзалног сервиса

Члан 55

Основне услуге универзалног сервиса су:

1) приступ јавној комуникационој мрежи и јавно доступним телефонским услугама на фиксној локацији, укључујући услугу преноса података која обезбеђује функционалан приступ Интернету;

2) приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима;

3) коришћење јавних телефонских говорница;

4) бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције;

5) посебне мере које особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима осигуравају једнаке могућности за приступ јавно доступним телефонским услугама, укључујући упућивање позива службама за хитне интервенције, услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Услуге универзалног сервиса пружају се на технолошки неутралној основи, са прописаним квалитетом и по приступачним ценама, а особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима по повољнијим ценама.

Министарство, на предлог Агенције, уз који Агенција доставља анализу пружања услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, ближе прописује обим, географску покривеност и квалитет пружања услуга универзалног сервиса, као и захтеве у погледу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, узимајући у обзир степен развијености јавних комуникационих мрежа и расположивост јавно доступних електронских комуникационих услуга у Републици Србији.

Одређивање пружалаца услуга универзалног сервиса

Члан 56

Агенција одређује једног или више оператора са обавезом пружања појединих или свих услуга универзалног сервиса, на делу или целој територији Републике Србије, водећи рачуна да се обезбеди покривање целе територије Републике Србије услугама универзалног сервиса.

Оператори из става 1. овог члана одређују се на објективан, јаван и недискриминаторан начин, тако да се обезбеди ефикасност и економичност у пружању услуга универзалног сервиса, односно тако да обим утврђених обавеза не представља прекомерно оптерећење за операторе.

Оператори из става 1. овог члана дужни су да учине јавно доступним ажурне податке о својим понудама услуга универзалног сервиса, укључујући нарочито податке о географској доступности, ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету.

Агенција ближе уређује ниво детаљности и начин објављивања података из става 3. овог члана.

Агенција је овлашћена да оператору из става 1. овог члана наложи прилагођавање понуђених цена или услова коришћења услуга универзалног сервиса, на начин који је јаван и недискриминаторан, ако процени да је то у интересу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, односно обезбеђивања приступачности за социјално угрожене кориснике.

Агенција проверава поступање оператора из става 1. овог члана у вези са одређеним обавезама и анализира пружање услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, најмање једном током периода од три године почев од дана доношења акта из става 1. овог члана, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора из става 1. овог члана, као и предлагањем измена акта из члана 55. став 3. овог закона.

Анализа из става 6. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Утврђивање прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса

Члан 57

Оператори који су одређени за пружаоце услуга универзалног сервиса дужни су да Агенцији доставе извештај о пружању услуга универзалног сервиса, најкасније до краја првог тромесечја текуће године за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана може да садржи захтев за надокнаду прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса (у даљем тексту: прекомерни трошкови), уз документовање трошкова који представљају прекомерно оптерећење.

Агенција ближе уређује начин документовања прекомерних трошкова и мерила за остваривање права на накнаду прекомерних трошкова.

Агенција, у року од три месеца од дана пријема захтева оператора из става 2. овог члана и документације у складу са актом из става 3. овог члана, доноси решење којим утврђује износ прекомерних трошкова.

Начин обезбеђивања средстава за накнаду прекомерних трошкова

Члан 58

Средства за накнаду прекомерних трошкова обезбеђују се из средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса, на посебан рачун који се води код Агенције.

Агенција решењем утврђује висину средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса у претходном обрачунском периоду, на начин којим се најмање нарушавају односи на тржишту и сразмерно уделу оператора на њему, при чему укупан износ уплата свих оператора мора да одговара укупном износу прекомерних трошкова утврђених решењима из члана 57. став 4. овог закона.

XI ТРЖИШТА ПОДЛОЖНА ПРЕТХОДНОЈ РЕГУЛАЦИЈИ И ОБАВЕЗЕ ОПЕРАТОРА СА ЗНАЧАЈНОМ ТРЖИШНОМ СНАГОМ

Одређивање тржишта подложних претходној регулацији

Члан 59

Претходној регулацији, у складу са одредбама овог закона, подлеже тржиште на коме постоје структурне, регулаторне и друге трајније препреке које онемогућавају улазак нових конкурената, на коме није могуће обезбедити развој делотворне конкуренције без претходне регулације и на коме се уочени недостаци не могу отклонити само применом прописа о заштити конкуренције (у даљем тексту: релевантно тржиште).

Агенција одређује релевантна тржишта уз примену одговарајућих препорука Европске уније о тржиштима подложним претходној регулацији.

Анализа релевантних тржишта

Члан 60

Агенција најмање једном у три године врши анализу релевантних тржишта (у даљем тексту: анализа тржишта), а по потреби и додатних тржишта, уз примену одговарајућих препорука Европске уније о анализи тржишта и утврђивању значајне тржишне снаге.

У поступку анализе тржишта Агенција сарађује са органом надлежним за заштиту конкуренције.

Извештај о анализи тржишта Агенција објављује на својој Интернет страници.

Критеријуми за одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 61

Оператор има значајну тржишну снагу на релевантном тржишту, ако сам или заједно са другим операторима има доминантан положај, односно положај који му омогућава да се у значајној мери понаша независно од конкурената, својих претплатника и коначно потрошача.

Приликом утврђивања појединачне значајне тржишне снаге нарочито се узимају у обзир:

1) величина оператора и његових конкурената, посебно у погледу броја корисника и прихода на релевантном тржишту;

2) контрола над инфраструктуром чији се обим не може лако реплицирати;

3) технолошка предност оператора која му омогућава надмоћан положај на тржишту;

4) недостатак или низак ниво преговарачке моћи купаца;

5) лак или повлашћен приступ тржиштима капитала, односно финансијским ресурсима;

6) степен диверсификације производа или услуга (нпр. повезани производи или услуге);

7) економија обима;

8) економија опсега;

9) степен вертикалне интеграције;

10) високи степен развоја дистрибутивне и продајне мреже;

11) недостатак потенцијалне конкуренције;

12) постојање препрека за ширење.

Приликом утврђивања заједничке тржишне снаге нарочито се узима у обзир:

1) засићеност тржишта;

2) стагнација или умерени раст потражње;

3) мала еластичност потражње;

4) хомогеност производа;

5) сличност структуре трошкова;

6) сличност тржишних удела;

7) недостатак техничких иновација, односно развијених технологија;

8) непостојање вишка капацитета;

9) високе препреке за улазак на тржиште;

10) недостатак преговарачке моћи купаца;

11) непостојање потенцијалне конкуренције;

12) постојање различитих неформалних и других веза између оператора;

13) могућност примене противмера;

14) непостојање или ограниченост простора за ценовну конкуренцију.

Приликом утврђивања значајне тржишне снаге оператора на одређеном тржишту може се утврдити његова значајна тржишна снага и на уско повезаном тржишту, ако су везе између ових тржишта такве да се снага са једног тржишта може пренети на уско повезано тржиште на начин који учвршћује тржишну снагу оператора.

Одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 62

Када Агенција, на основу претходно спроведене анализе тржишта, утврди непостојање делотворне конкуренције на релевантном тржишту (као и на уско повезаном тржишту), решењем одређује оператора који, појединачно или заједно са другим операторима, на том тржишту има значајну тржишну снагу.

Решењем из става 1. овог члана Агенција одређује оператору са ЗТС најмање једну обавезу из члана 63. овог закона, водећи рачуна о врсти и природи утврђених недостатака на тржишту, претходним улагањима, подстицању даљих улагања и могућности за повраћај улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

У поступку доношења решења из става 1. овог члана Агенција позива све заинтересоване стране да дају мишљења од значаја за одређивање обавеза оператора са ЗТС и по потреби тражи мишљење органа надлежног за заштиту конкуренције.

Агенција прати примену обавеза одређених оператору са ЗТС и по службеној дужности преиспитује донето решење најмање једном током периода од три године од дана доношења, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора са ЗТС.

Решење из става 1. овог члана престаје да важи даном ступања на снагу акта Агенције о одређивању релевантних тржишта, ако том одлуком није одређено да претходној регулацији подлежу тржишта на којима је оператор претходно проглашен за оператора са ЗТС.

Обавезе оператора са значајном тржишном снагом

Члан 63

Решењем којим се одређује оператор са ЗТС, одређују се обавезе:

1) објављивања одређених података;

2) недискриминаторног поступања;

3) рачуноводственог раздвајања;

4) омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава;

5) контроле цена и примене трошковног рачуноводства;

6) пружања основног скупа изнајмљених линија;

7) обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора;

8) пружања малопродајних услуга под одређеним условима.

Обавеза објављивања одређених података

Члан 64

Обавеза објављивања одређених података односи се посебно на рачуноводствене податке, техничке спецификације, карактеристике мреже, услове понуде и коришћења (укључујући ограничења), рокове важења понуде и цене, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Оператор са ЗТС коме је одређена обавеза недискриминаторног поступања, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за међуповезивање и приступ.

Оператор са ЗТС на релевантном велепродајном тржишту приступа елементима мреже и повезаним средствима, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда из ст. 2. и 3. овог члана сачињава се у складу са потребама тржишта и садржи опис, техничке и комерцијалне услове за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда мора бити рашчлањена на појединачне компоненте у мери која омогућава заинтересованом оператору избор одређене компоненте понуде, без обавезе да прихвати друге компоненте понуде, које му нису потребне ради пружања услуге која је предмет међуповезивања, односно приступа.

Агенција ближе прописује минимални садржај, ниво детаљности и начин објављивања стандардне понуде из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако оператор не поступи по захтеву Агенције из ст. 2. или 3. овог члана или ако Агенција утврди да стандардна понуда није сачињена у складу са актом из става 6. овог члана, Агенција доноси и објављује стандардну понуду за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Обавеза недискриминаторног поступања

Члан 65

Обавеза недискриминаторног поступања односи се на једнако поступање оператора са ЗТС приликом пружања услуга међуповезивања и приступа у упоредивим околностима.

Оператор са ЗТС је дужан да, у складу са обавезом из става 1. овог члана, другим операторима пружа услуге под једнаким условима и са истим квалитетом као што то чини за сопствене потребе, односно за потребе повезаних лица или партнера.

Обавеза рачуноводственог раздвајања

Члан 66

Обавеза рачуноводственог раздвајања односи се на одвојено рачуноводствено праћење пословних активности оператора са ЗТС у вези са пружањем услуга међуповезивања и приступа.

Начин примене одвојеног рачуноводства ближе се одређује решењем о одређивању оператора са ЗТС.

Агенција је овлашћена да од оператора са ЗТС, као и његових повезаних лица, захтева да објаве своје велепродајне и интерне трансферне цене, нарочито ради испуњавања обавезе недискриминаторног поступања и спречавања неоправданог унакрсног субвенционисања.

Агенција је овлашћена да, нарочито ради провере испуњавања обавеза објављивања одређених података и недискриминаторног поступања, тражи од оператора увид у закључене уговоре, рачуноводствене податке, укључујући податке о приходима оствареним на тржишту, као и да те податке објави, ако би се тиме допринело развоју делотворне конкуренције, водећи рачуна да битно не угрози пословање оператора.

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава

Члан 67

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава односи се на удовољавање оправданим захтевима других оператора за приступ и коришћење одређених елемената мреже и припадајућих средстава оператора са ЗТС.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да би ускраћивање приступа, неоправдано условљавање или слично ограничавање од стране оператора са ЗТС, спречило развој конкуренције на малопродајном нивоу или угрозило интересе крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС се може наложити да:

1) омогући другом оператору приступ одређеним елементима мреже и припадајућим средствима, укључујући приступ пасивним мрежним елементима и рашчлањени приступ локалној петљи, нарочито ради омогућавања избора и предизбора оператора и нуђења услуга које се пружају преко локалне петље;

2) преговара у доброј вери са оператором који захтева приступ;

3) не укида већ одобрени приступ елементима мреже и припадајућој инфраструктури;

4) пружи одређене услуге другим операторима под велепродајним условима;

5) омогући слободан приступ техничким интерфејсима или другим кључним технологијама неопходним за обезбеђивање интероперабилности услуга или виртуелних мрежних услуга;

6) омогући колокацију, односно други облик заједничког коришћења припадајућих средстава;

7) пружи услуге потребне за обезбеђивање интероперабилних услуга за повезивање крајњих корисника, укључујући услуге интелигентних мрежа или роминга у мобилним мрежама;

8) омогући приступ системима оперативне подршке или сличним софтверским системима, ради обезбеђивања лојалне конкуренције у пружању услуга електронских комуникација;

9) обезбеди међуповезивање мрежа и припадајућих средстава;

10) обезбеди приступ повезаним услугама, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника.

Мере из става 3. овог члана могу се употпунити додатним захтевима у погледу савесности и поштења, правичности и благовремености.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води се рачуна о сразмерности обавеза, а нарочито се цене:

1) техничка и економска одрживост коришћења или инсталирања средстава другог оператора, са становишта развијености тржишта и природе међуповезивања, односно приступа, укључујући одрживост других начина за обезбеђивање приступа, попут коришћења проводних цеви и канала;

2) изводљивост омогућавања предложеног приступа, у односу на расположиве капацитете;

3) почетна улагања власника средстава, имајући у виду улагања из буџетских средстава и повезане ризике;

4) потреба да се дугорочно заштити конкуренција, а нарочито економски делотворна конкуренција на нивоу инфраструктуре;

5) заштита права интелектуалне својине;

6) обавезе које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Приликом одређивања обавеза из овог члана, Агенција може прописати техничке и организационе услове које морају испунити оператор са ЗТС и оператори који од њега траже приступ и коришћење елемената мреже и припадајућих средстава, када је то неопходно ради обезбеђивања несметаног функционисања мреже.

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства

Члан 68

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства односи се на примену прописаног механизма за накнаду трошкова и контролу цена оператора са ЗТС, укључујући обавезу трошковне заснованости цена и примене трошковног рачуноводства, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да непостојање делотворне конкуренције омогућава оператору са ЗТС да одржава неоправдано високе цене или ниским ценама истисне конкуренте на штету крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) примена одређеног механизма за накнаду трошкова или методологије за утврђивање цена, на начин којим се обезбеђује ефикасност, одржива конкуренција и добробит потрошача, при чему се у обзир могу узети цене на упоредивим тржиштима, као и малопродајне цене оператора са ЗТС;

2) прилагођавање цена услуга;

3) обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води рачуна о претходним улагањима оператора са ЗТС, подстицању даљих улагања и могућности повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Оператор са ЗТС сноси терет доказивања да цене његових услуга произлазе из трошкова, укључујући повраћај улагања по разумној стопи, и дужан је да на захтев Агенције достави детаљно оправдање својих цена.

Приликом утврђивања трошкова делотворног пружања услуга, Агенција може да примени другачију методологију трошковног рачуноводства од оне коју примењује оператор са ЗТС.

Ако се оператору са ЗТС одреди обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, Агенција утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, који најмање садржи основне групе трошкова и правила расподеле тих трошкова, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 7. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија

Члан 69

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту изнајмљених линија, да другим операторима обезбеђује закуп дела или целог основног скупа изнајмљених линија, на делу или целој територији Републике Србије.

Агенција ближе прописује обим и садржај основног скупа изнајмљених линија из става 1. овог члана.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС прописује се начин пружања основног скупа изнајмљених линија, тако да се нарочито обезбеди недискриминаторно пружање услуга, трошковна заснованост цена, као и објављивање података о техничким, ценовним и другим условима понуде и коришћења.

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора

Члан 70

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту приступа јавној телефонској мрежи на фиксној локацији, да својим претплатницима омогући приступ услугама било ког међуповезаног оператора јавно доступних телефонских услуга, и то на следеће начине:

1) пружањем услуге избора оператора, употребом префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива;

2) пружањем услуге предизбора оператора, са могућношћу заобилажења услуге предизбора бирањем префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) обавеза трошковне заснованости цена услуга међуповезивања и приступа, које су у функцији пружања услуге избора и предизбора оператора;

2) прилагођавање висине директних трошкова претплатника у вези са коришћењем услуге избора и предизбора оператора, тако да не буду дестимулативне за коришћење ових услуга.

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима

Члан 71

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном малопродајном тржишту, да пружа малопродајне услуге под прописаним условима.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се када се оцени да одређивање других обавеза из члана 63. овог закона не би било делотворно.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, имајући у виду природу недостатка на релевантном тржишту, као и потребу да се заштити интерес крајњих корисника и подстакне делотворна конкуренција, оператору са ЗТС може се наложити:

1) забрана обрачунавања прекомерних цена, забрана ометања уласка на тржиште или ограничавања конкуренције превисоким или прениским ценама, забрана давања неоправдане предности одређеним крајњим корисницима или забрана неоснованог везивања одређених услуга;

2) ограничавање висине малопродајних цена, одређивање мера контроле индивидуалних тарифа, као и обавеза заснивања цена на трошковима пружања услуга или ценама на упоредивим тржиштима.

Ако се оператору са ЗТС одреди нека од обавеза контроле малопродајних цена, Агенција утврђује и обавезу примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, при чему утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 4. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

XII НУМЕРАЦИЈА

Управљање нумерацијом и план нумерације

Члан 72

Управљање и додела адреса и бројева, као ограниченог добра, врши се на начин којим се обезбеђује њихова рационална, равномерна и делотворна употреба, у складу са планом нумерације.

Планом нумерације утврђује се намена адреса и бројева, обезбеђује једнака доступност нумерације за све јавно доступне електронске комуникационе услуге, односно за све операторе који пружају те услуге, обезбеђују услови за преносивост броја, избор и предизбор оператора, увођење нових услуга електронских комуникација, као и испуњавање обавеза које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Агенција доноси план нумерације и објављује га на својој Интернет страници.

Дозвола за коришћење нумерације

Члан 73

Право на коришћење нумерације стиче се на основу дозволе за коришћење нумерације, која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на захтев оператора.

Захтев из става 2. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела нумерације;

3) нумерацији чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења нумерације;

5) планираном року почетка коришћења нумерације;

6) периоду на који се захтева додела нумерације.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 20 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 2. овог члана може бити одбијен ако није у складу са планом нумерације или ако затражена нумерација није расположива.

Садржај дозволе за коришћење нумерације

Члан 74

Решење којим се издаје дозвола за коришћење нумерације садржи податке о:

1) имаоцу дозволе;

2) додељеној нумерацији;

3) периоду на који је додељена нумерација;

4) року у коме ималац дозволе мора започети коришћење додељене нумерације;

5) намени за коју је дато право на коришћење нумерације;

6) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења нумерације, укључујући начин вођења евиденције о употребљеној нумерацији и обавештавању Агенције о степену искоришћености;

7) обавезама у вези са коришћењем додељене нумерације, које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање дозволе за коришћење нумерације или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац дозволе за коришћење нумерације дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења дозволе за коришћење нумерације

Члан 75

Дозвола за коришћење нумерације издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Дозвола за коришћење нумерације може се продужити под условима који важе за издавање нове дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова дозвола.

Ималац дозволе за коришћење нумерације подноси Агенцији захтев за продужење трајања дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности дозволе.

Пренос права на коришћење нумерације

Члан 76

Ималац дозволе за коришћење нумерације може додељену нумерацију уступити на коришћење трећем лицу, које уступљену нумерацију намерава да користи у комерцијалне сврхе, а не за сопствене потребе, само на основу уговора сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Одредба става 1. овог члана не односи се на нумерацију коју оператори уступају на коришћење својим претплатницима, као и на претплатничке бројеве пренете код других оператора у складу са одредбама овог закона о преносивости броја.

У случају статусне промене имаоца дозволе за коришћење нумерације, која настане у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава, пренос права на коришћење додељене нумерације може се обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Податке о датим сагласностима из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Одузимање додељене нумерације

Члан 77

Агенција решењем одлучује о одузимању додељене нумерације ако утврди да:

1) је дозвола за коришћење нумерације издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељена нумерација не користи у складу са планом нумерације или издатом дозволом за коришћење нумерације;

3) ималац дозволе за коришћење нумерације, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење нумерације;

4) је имаоцу дозволе за коришћење нумерације забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац дозволе за коришћење нумерације у писаном облику одрекао права на коришћење додељене нумерације;

6) је ималац дозволе за коришћење нумерације престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење нумерације није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељене нумерације неопходно ради усклађивања са изменама плана нумерације, направљених у циљу примене одговарајућих међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин.

Ималац дозволе за коришћење нумерације, коме је нумерација одузета из разлога наведених у ставу 1. тачка 8) овог члана, има право на замену нумерације.

Агенција додељује нову нумерацију на захтев лица из става 2. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене нумерације.

База података о коришћењу нумерације

Члан 78

Агенција води ажурну базу података о коришћењу нумерације која нарочито садржи податке о додељеној нумерацији, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и операторима којима је нумерација додељена.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Преносивост броја

Члан 79

Оператор јавно доступних телефонских услуга (оператор давалац броја) дужан је да омогући свом претплатнику, на његов захтев, да приликом промене оператора (оператор прималац броја) задржи додељени број из плана нумерације на одређеној локацији, на коју се односи географски приступни код, односно на било којој локацији, ако приступни код није географски.

Захтев за пренос броја претплатник подноси оператору примаоцу броја.

Захтев из става 2. овог члана уједно се сматра захтевом за раскид уговора између претплатника и оператора даваоца броја о коришћењу услуга у вези са бројем који је предмет захтева за пренос, а уговор се сматра раскинутим тренутком искључења броја из мреже оператора даваоца броја.

Претплатник је дужан да, приликом подношења захтева из става 2. овог члана, оператору примаоцу броја достави нарочито податке о свом идентитету, броју који се преноси и изјаву којом се обавезује да оператору даваоцу броја измири све обавезе по основу уговора из става 3. овог члана настале до тренутка искључења броја из мреже оператора даваоца броја, под претњом привремене или трајне суспензије пружања услуга од стране оператора примаоца броја.

Оператор прималац броја плаћа накнаду за пренос броја оператору даваоцу броја.

Агенција управља информационим системом за пренос броја и одржава базу података пренетих бројева, водећи рачуна о заштити података о личности, ближе прописује услове и начин преноса броја, као и висину накнаде за пренос броја из овог члана.

За послове управљања информационим системом за пренос броја и одржавање базе података пренетих бројева, Агенција може ангажовати друго правно лице.

Оператор давалац броја и оператор прималац броја дужни су да остваре међусобну сарадњу, као и сарадњу са Агенцијом, у поступку преноса броја, обезбеде да трајање прекида услуге претплатнику током преноса не буде дуже од једног радног дана, као и да се уздрже од поступања усмереног на отежавање или спречавање преноса броја.

Јединствени број за приступ службама за хитне интервенције

Члан 80

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да омогући свим корисницима услугу бесплатног позива према јединственом броју за приступ службама за хитне интервенције 112, као и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције у Републици Србији, у складу са планом нумерације, са било ког телефонског уређаја, укључујући и јавне телефонске говорнице.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције, без накнаде, прослеђује све расположиве податке о оствареним позивима према броју 112 и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције, а нарочито податке о идентитету позивајућег претплатника, позивајућем броју, времену и трајању позива, као и податке о локацији са које је позив упућен, у складу са техничким могућностима.

XIII РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈСКИ СПЕКТАР

Управљање радио-фреквенцијским спектром

Члан 81

Управљање радио-фреквенцијским спектром, као ограниченим добром, заснива се на начелима рационалности, економичности, јавности и недискриминације, и нарочито обухвата:

1) планирање употребе радио-фреквенција у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље;

2) доделу радио-фреквенција на основу плана намене и планова расподеле;

3) координацију коришћења радио-фреквенција;

4) контролу радио-фреквенцијског спектра, утврђивање штетних сметњи и предузимање мера за њихово отклањање.

Агенција управља радио-фреквенцијским спектром и координира коришћење сателитских орбита у складу са одговарајућим међународним споразумима, као и у складу са одредбама овог закона и прописа донетим на основу њега.

Агенција остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које врше послове управљања радио-фреквенцијским спектром, самостално или преко надлежних органа.

Координација коришћења и пријава доделе радио-фреквенција

Члан 82

Радио-фреквенције предвиђене за коришћење у одређеним пограничним зонама пре доделе се координирају са суседним земљама, са којима су закључени посебни споразуми о координацији коришћења радио-фреквенција.

Радио-фреквенције из одређених радио-фреквенцијских опсега по потреби се пре доделе координирају са суседним и другим заинтересованим земљама.

Пријава доделе радио-фреквенција Међународној унији за телекомуникације врши се:

1) ако коришћење радио-фреквенција може да проузрокује штетну сметњу радио-комуникацијској служби друге земље;

2) ако су радио-фреквенције намењене за међународну радио-комуникацију;

3) ради заштите радио-фреквенција на међународном нивоу.

План намене радио-фреквенцијских опсега

Члан 83

Планом намене радио-фреквенцијских опсега (у даљем тексту: план намене) утврђују се намене радио-фреквенцијских опсега за поједине радио-комуникацијске службе и делатности, у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље.

План намене садржи нарочито податке о:

1) границама радио-фреквенцијских опсега;

2) намени радио-фреквенцијских опсега, на технолошки неутралној основи, за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности;

3) основним условима за коришћење радио-фреквенција;

4) основу коришћења радио-фреквенција и начину издавања дозвола из члана 85. овог закона.

Планом намене може се утврдити различита намена, услови и основ коришћења за различите подопсеге у оквиру истог радио-фреквенцијског опсега.

План намене доноси Влада, на основу предлога који утврђује Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, а који припрема Агенција.

У поступку припреме предлога плана намене, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Планови расподеле радио-фреквенција

Члан 84

Планови расподеле радио-фреквенција (у даљем тексту: планови расподеле) садрже услове за расподелу радио-фреквенција из намењених радио-фреквенцијских опсега, расподелу радио-фреквенција по локацијама или областима за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности, као и друге потребне техничке услове за коришћење радио-фреквенција.

Планови расподеле утврђују се на основу плана намене и одговарајућих међународних споразума и препорука, водећи рачуна о потребама и захтевима корисника.

Планове расподеле доноси Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, на предлог Агенције.

У поступку припреме предлога планова расподеле, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Коришћење радио-фреквенција

Члан 85

Радио-фреквенције се, у складу са овим законом, користе:

1) на основу појединачне дозволе, која се издаје по захтеву или по спроведеном поступку јавног надметања;

2) по режиму општег овлашћења;

3) за посебне намене.

Агенција прописује начин коришћења радио станица од стране радио аматера, као и радио станица које се користе на домаћим и страним ваздухопловима, локомотивама, бродовима и другим пловилима, сагласно одговарајућим међународним споразумима и препорукама.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву

Члан 86

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: појединачна дозвола) која се издаје по захтеву, када је планом намене одређен такав начин издавања појединачне дозволе у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега.

Појединачна дозвола из става 1. овог члана издаје се решењем.

Решење из става 2. овог члана доноси се на захтев који се подноси Агенцији.

Захтев из става 3. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела радио-фреквенција;

3) радио-фреквенцијама чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења радио-фреквенција;

5) планираном року почетка коришћења радио-фреквенција;

6) периоду на који се захтева додела радио-фреквенција;

7) техничком решењу које, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности, садржи нарочито податке о географској области коришћења и локацијама предајника, прорачуну простирања сигнала и сервисној зони, предвиђеном антенском систему и карактеристикама зрачења, начину обезбеђивања рационалног коришћења радио-фреквенција, процени утицаја на животну средину и рад других радио-комуникацијских система.

Захтев из става 3. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција, укључујући и упутства са обавезним елементима техничког решења из става 4. тачка 7) овог члана, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности на коју се техничко решење односи.

Одлучивање по захтевима из става 3. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 40 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 3. овог члана може бити одбијен ако:

1) није у складу са планом намене и планом расподеле;

2) затражене радио-фреквенције нису расположиве;

3) коришћење затражених радио-фреквенција може имати штетне последице по животну средину или рад других радио-комуникацијских система, које није могуће спречити применом посебних мера заштите.

Издавање појединачне дозволе дипломатско-конзуларном представништву

Члан 87

Страно дипломатско-конзуларно представништво (у даљем тексту: ДКП) има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев ДКП, у поступку утврђеним овим законом, који се спроводи дипломатским путем.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се под условима узајамности, на основу мишљења министарства надлежног за спољне послове и у складу са закљученим међународним споразумима.

Издавање појединачне дозволе страном правном лицу

Члан 88

Страно правно лице које у Републици Србији, на основу одговарајућег међународног споразума, остварује пословно-техничку, информативну, научну, културну, спортску и другу сарадњу са одговарајућим органима, организацијама и другим лицима у земљи, има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев страног правног лица из става 1. овог члана, у поступку утврђеним овим законом.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се у складу са одредбама овог закона, осим ако одговарајућим међународним споразумом није одређено другачије.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања

Члан 89

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања, када је планом намене, због ограничене расположивости радио-фреквенција у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега, одређен такав начин издавања појединачне дозволе.

Агенција, по службеној дужности или на иницијативу заинтересованих лица, доноси одлуку о испуњености услова за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања и о томе обавештава Министарство.

По пријему обавештења о доношењу одлуке из става 2. овог члана, Министарство доноси акт којим се прописују минимални услови за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања, који нарочито садржи број појединачних дозвола које се могу издати за одређени радио-фреквенцијски опсег, период на који се издају појединачне дозволе, најмањи износ једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе, услове у погледу обезбеђивања покривености одређеног дела територије или становништва, као и друге минималне услове за издавање појединачних дозвола.

Агенција доноси одлуку о покретању поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из става 3. овог члана и образује комисију за спровођење поступка јавног надметања.

Члан 90

При спровођењу поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола, Агенција је дужна да:

1) омогући да јавно надметање буде доступно свим заинтересованим лицима под равноправним условима, објављивањем јавног огласа;

2) утврди и објави критеријуме одлучивања који су недискриминаторни, објективни и мерљиви, који су примерени активностима или услугама за које се додељује појединачна дозвола;

3) утврди ко од подносилаца пријава испуњава све услове прописане овим законом, актима донетим на основу њега;

4) одлуку о избору најповољније понуде донесе на основу економских, техничких и других критеријума објављених у огласу за јавно надметање;

5) одлуку о избору најповољније понуде или поништавању јавног надметања донесе и објави најкасније у року од четири месеца од дана истека рока за подношење пријава.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана обавезно садржи:

1) предмет појединачне дозволе;

2) рок за учешће на јавном надметању, који не може бити краћи од 45 дана од дана објављивања огласа;

3) услове за учешће на јавном надметању;

4) начин достављања понуде (под шифром или пуним називом понуђача);

5) обавештење о датуму, времену и месту отварања приспелих понуда;

6) критеријуме за вредновање понуда и начин одређивања најповољније понуде;

7) име и контакт лица задуженог за давање свих информација од значаја за поступак јавног надметања.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, најмање једној широко доступној међународној публикацији, најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на Интернет страници Агенције.

Средства на име једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе по спроведеном поступку јавног надметања, представљају приход буџета Републике Србије.

Садржај појединачне дозволе

Члан 91

Решење којим се издаје појединачна дозвола садржи податке о:

1) имаоцу појединачне дозволе;

2) додељеним радио-фреквенцијама;

3) периоду на који је издата појединачна дозвола;

4) року у коме мора започети коришћење додељених радио-фреквенција;

5) намени за коју је дато право коришћења радио-фреквенција;

6) локацијама, односно областима покривања;

7) роковима за обавештавање Агенције о постављеним радио станицама и обављању техничких прегледа;

8) роковима и начину провере испуњености услова под којима је дата појединачна дозвола, када је појединачна дозвола издата у поступку јавног надметања;

9) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења радио-фреквенција;

10) техничким и оперативним мерама које је потребно применити ради избегавања штетних сметњи, обезбеђивања електромагнетске компатибилности и ограничавања изложености становништва електромагнетским пољима;

11) обавезама у вези са коришћењем додељених радио-фреквенција, које проистичу из одговарајућих међународних споразума;

12) условима за експериментално коришћење додељених радио-фреквенција.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање појединачне дозволе или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац појединачне дозволе дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења појединачне дозволе

Члан 92

Појединачна дозвола издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Појединачна дозвола може се продужити под условима који важе за издавање нове појединачне дозволе, с тим што се приликом продужења појединачне дозволе не плаћа једнократна накнада која се плаћа приликом првог издавања појединачне дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова појединачна дозвола.

Ималац појединачне дозволе подноси Агенцији захтев за продужење трајања појединачне дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности појединачне дозволе.

Пренос права на коришћење радио-фреквенција

Члан 93

Право на коришћење радио-фреквенција дато појединачном дозволом не може се уступити, изнајмити или на други начин пренети другом лицу.

Одредба става 1. овог члана не односи се на статусне промене имаоца појединачне дозволе, које настану у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

У случају из става 2. овог члана, пренос се може обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Агенција може одбити сагласност на акт из става 3. овог члана нарочито ако утврди да би то довело до поремећаја конкуренције.

Податке о датим сагласностима на акте из става 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Привремена дозвола за коришћење радио-фреквенција

Члан 94

Право на привремено коришћење радио-фреквенција, ради тржишног или техничког испитивања производа и услуга, истраживања или пројектовања, као и за потребе одржавања спортских, културних, забавних и других догађаја ограниченог трајања, стиче се на основу привремене дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: привремена дозвола), која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на основу образложеног захтева који задовољава услове из става 1. овог члана.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик и садржину прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Агенција одређује примерени рок важења привремене дозволе, који не може бити дужи од 60 дана, као и одговарајуће услове за доделу и коришћење радио-фреквенција.

Захтев за издавање привремене дозволе може бити одбијен нарочито ако се оцени да је поднет ради избегавања примене поступака издавања појединачне дозволе из чл. 86. и 89. овог закона.

Одузимање додељених радио-фреквенција

Члан 95

Агенција решењем одлучује о одузимању додељених радио-фреквенција ако утврди да:

1) је појединачна дозвола издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељене радио-фреквенције не користе у складу са планом намене, планом расподеле или издатом појединачном дозволом, нарочито у случајевима када ималац појединачне дозволе изазива штетне сметње утврђене у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра;

3) ималац појединачне дозволе, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење радио-фреквенција;

4) је имаоцу појединачне дозволе забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац појединачне дозволе у писаном облику одрекао права на коришћење додељених радио-фреквенција;

6) је ималац појединачне дозволе престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење радио-фреквенција није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради усклађивања са изменама плана намене или планова расподеле, направљених у циљу примене међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин;

9) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради реализације просторних планова или заштите животне средине, који се нису могли обезбедити на други начин;

10) је орган надлежан за радиодифузију одузео дозволу за емитовање програма имаоцу појединачне дозволе или да је истекло време на које му је дозвола за емитовање програма издата, када је посебним законом прописано да се појединачна дозвола издаје у склопу дозволе за емитовање програма;

11) ималац појединачне дозволе није отпочео са коришћењем фреквенције у року предвиђеним законом.

Ималац појединачне дозволе, коме су додељене радио-фреквенције одузете из разлога наведених у ставу 1. тач. 8) и 9) овог члана, има право на замену, односно доделу нових радио-фреквенција.

Агенција додељује нове радио-фреквенције на захтев лица из става 3. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене радио-фреквенција.

Коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења

Члан 96

Ако постоје занемариве опасности од сметњи или се ради о усклађеним радио-фреквенцијским опсезима, а нарочито ако је то у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, радио-фреквенције се користе по режиму општег овлашћења.

Свако лице има право на коришћење радио-фреквенција које се према плану намене користе по режиму општег овлашћења.

Агенција ближе уређује начин коришћења радио-фреквенција по режиму општег овлашћења, у складу са споразумима и препорукама из става 1. овог члана.

Коришћење радио-фреквенција за посебне намене

Члан 97

Органи одбране и безбедности, као и службе за хитне интервенције, користе радио-фреквенције у опсезима који су планом намене одређени искључиво за њихово коришћење, без обавезе претходног прибављања дозволе за коришћење радио-фреквенција, а у складу са условима коришћења утврђеним планом намене.

Органи из става 1. овог члана дужни су да у писаном облику унапред обавесте Агенцију о отпочињању или престанку коришћења радио-фреквенција.

Органи из става 1. овог члана достављају Агенцији, на њен захтев, а најмање једном годишње, извештај о обиму и начину коришћења, односно некоришћења радио-фреквенција.

За коришћење радио-фреквенција за посебне намене из става 1. овог члана не плаћа се накнада.

Органи из става 1. овог члана могу користити радио-фреквенције у оквиру опсега који планом намене нису одређени за посебне намене, на начин и у складу са условима за доделу и коришћење тих опсега који су прописани овим законом и прописима донетим на основу њега.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција из става 5. овог члана Агенција утврђује у сарадњи са органима из става 1. овог члана, узимајући у обзир јавни интерес и да су ти органи буџетски корисници.

Контрола радио-фреквенцијског спектра и заштита од штетних сметњи

Члан 98

Агенција врши сталну контролу коришћења радио-фреквенцијског спектра на територији Републике Србије и извештај о томе објављује најмање једном годишње, док контролу одабраних радио-фреквенција врши према потреби.

Техничке прегледе и друга испитивања ради утврђивања постојања и узрока штетних сметњи врши Агенција, односно друго лице које Агенција ангажује.

Контролу радио-фреквенцијског спектра за посебне намене, Агенција врши у сарадњи са органима из члана 97. став 1. овог закона.

Контролу радио-фреквенцијског спектра намењеног за потребе дистрибуције и емитовања медијских садржаја, Агенција врши у сарадњи са органом надлежним за радиодифузију.

Агенција предузима мере за отклањање штетних сметњи утврђених у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра, у складу са одредбама овог закона, а према потреби предлаже доношење мера инспекцијског надзора, нарочито ако открије неовлашћено коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Агенција мере из става 5. овог члана предузима без одлагања када је угрожен рад органа одбране и безбедности, служби за хитне интервенције, као и рад ваздухопловних, поморских и радио-навигационих радио-комуникацијских служби.

Агенција ближе уређује начин контроле коришћења радио-фреквенцијског спектра, обављања техничких прегледа и заштите од штетних сметњи.

База података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра

Члан 99

Агенција води ажурну базу података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра која нарочито садржи податке о додељеним радио-фреквенцијама и радио-фреквенцијским опсезима, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и податке о имаоцима појединачних дозвола и другим корисницима радио-фреквенцијског спектра.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Агенција води ажурну базу података која се односи на контролу радио-фреквенцијског спектра и техничке прегледе.

XIV ДИСТРИБУЦИЈА И ЕМИТОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Сарадња Агенције са органом надлежним за радиодифузију

Члан 100

При одређивању услова и начина коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, Агенција остварује сарадњу са органом надлежним за радиодифузију.

Када је посебним законом прописано да је саставни део дозволе за емитовање програма и дозвола за коришћење радио-фреквенција, Агенција издаје појединачну дозволу на захтев органа надлежног за радиодифузију, у складу са одредбама овог закона и на период утврђен у дозволи за емитовање програма.

Обавеза преноса

Члан 101

Агенција, на захтев органа надлежног за радиодифузију, одређује оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који је дужан да преноси један или више радијских или телевизијских програма, на националном, покрајинском, регионалном или локалном нивоу, када:

1) значајан број крајњих корисника користи електронску комуникациону мрежу тог оператора као једини или првенствени начин за примање медијских садржаја, и

2) је то неопходно ради остваривања јасно одређених циљева од јавног интереса у области јавног информисања, што утврђује орган надлежан за радиодифузију, у складу са законом који уређује област електронских медија и законом који уређује област јавног информисања, поштујући начела сразмерности и јавности.

Посебне обавезе обезбеђивања приступа

Члан 102

Агенција може обавезати оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја да другом оператору, под прихватљивим и недискриминаторним условима, омогући приступ апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима, у мери у којој је то неопходно ради пружања услуга крајњим корисницима.

Услуге условног приступа

Члан 103

Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који нуди услуге условног приступа медијским садржајима (у даљем тексту: оператор услуга условног приступа), дужан је да обезбеди техничке могућности за потпуну контролу пружања медијских садржаја преко таквог система.

Оператор услуга условног приступа дужан је да, под праведним, разумним и недискриминаторним условима, понуди пружаоцима медијских садржаја техничке услуге, које њиховим претплатницима омогућавају приступ медијским садржајима уз коришћење уређаја за условни приступ.

Оператор услуга условног приступа не сме да омета пријем медијских садржаја који се дистрибуирају и емитују без условног приступа.

Оператор услуга условног приступа дужан је да пословну активност која се односи на услуге условног приступа прати применом одвојеног рачуноводства.

Носиоци права индустријске својине на уређајима и системима условног приступа дужни су да право на коришћење тих уређаја и система уступају произвођачима терминалне опреме под условима који су праведни, разумни и недискриминаторни и којима се произвођачи не спречавају да у исти уређај уграђују интерфејсе за повезивање са другим приступним системима или са деловима својственим другим приступним системима, до мере у којој то не угрожава безбедност система условног приступа.

Прелазак са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма

Члан 104

Министарство, на предлог Агенције, који се припрема у сарадњи са органом надлежним за област радиодифузије, доноси акт о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступ мултиплексу у земаљској дигиталној радиодифузији.

Актом из става 1. овог члана уређује се нарочито:

1) начин и временски распоред преласка;

2) захтеви и динамика у погледу успостављања мреже за дистрибуцију дигиталног телевизијског програма на територији Републике Србије;

3) захтеви за формирање мултиплекса;

4) обим коришћења радио-фреквенција, у мери неопходној за успешно обављање преласка на дигитално емитовање телевизијског програма.

Јавно предузеће основано за управљање емисионом инфраструктуром, у складу са одлуком о оснивању и актом из става 1. овог члана, успоставља електронску комуникациону мрежу за мултиплексирање, дистрибуцију и емитовање дигиталног телевизијског програма.

Ради успостављања мреже из става 3. овог члана, Агенција издаје ЈП “Емисиона техника и везе” појединачну дозволу за коришћење радио-фреквенција, у складу са актом из става 1. овог члана.

ЈП “Емисиона техника и везе” дужно је да имаоцима дозволе за емитовање телевизијског програма омогући приступ мултиплексу у оквиру мреже из става 3. овог члана, у складу са издатим дозволама за емитовање програма.

Најкасније до окончања процеса преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма Влада, на предлог Министарства, а у сарадњи са покрајинским органом надлежним за послове електронских комуникација, утврђује начин коришћења преосталог опсега радио-фреквенција намењених земаљској дигиталној радиодифузији, као и пружању широкопојасних сервиса (дигитална дивиденда).

У поступку припреме предлога акта из става 6. овог члана, Министарство је дужно да спроведе јавну консултацију у трајању од најмање 30 дана.

Додела појединачних дозвола у складу са актом из става 6. овог члана врши се у складу са одредбама овог закона.

Подршка при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије

Члан 104а

У циљу повећања приступачности услуга од општег економског интереса у области електронских комуникација, Влада, у складу са прописом којим се уређује заштита потрошача, утврђује мере подршке и ближе услове у погледу критеријума за одређивање угрожених потрошача при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије.

XV ЗАШТИТА ПРАВА КОРИСНИКА И ПРЕТПЛАТНИКА

Уговор између оператора и корисника

Члан 105

Међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују се уговором, који се закључује у писаној форми.

Уговор из става 1. овог члана, поред елемената утврђених законом којим се уређују облигациони односи, садржи и следеће елементе:

1) спецификацију услуга (садржаја пакета), укључујући нарочито податке о могућности за упућивање позива службама за хитне интервенције, условима за приступ и коришћење услуга (укључујући и ограничења), минималном нивоу квалитета пружања услуга и примењеним мерама за спречавање претераног оптерећења мреже, времену потребном за отпочињање коришћења услуга, понуђеним услугама одржавања и подршке, као и ограничењима у коришћењу терминалне опреме;

2) одредбе о поступању са подацима о личности (нарочито у вези са јавним телефонским именицима), подацима о саобраћају и подацима о локацији, током трајања и након престанка уговорног односа;

3) податке о ценама и тарифама, као и начинима на које се могу добити актуелне информације о свим примењеним тарифама, трошковима одржавања, као и начинима плаћања и додатним трошковима у вези са понуђеним начинима плаћања;

4) рок важења уговора, као и услове под којима се уговор продужава, односно раскида, укључујући нарочито услове коришћења услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима, накнадама у вези са преносом броја, привременој суспензији и трајном престанку пружања услуга, односно престанку уговорног односа, са и без плаћања трошкова у вези са раскидом (нарочито у погледу терминалне опреме);

5) накнаде и услове враћања средстава за случај непридржавања уговореног нивоа квалитета услуга;

6) начин за подношење и решавање приговора;

7) мере које оператор може применити ради одржавања безбедности и интегритета својих мрежа и услуга, као и контроле недозвољеног садржаја.

Елементе из става 2. овог члана садржи и уговор између корисника и оператора који не обезбеђује прикључак или приступ електронској комуникационој мрежи.

Обавештавање о условима уговора и ценама услуга

Члан 106

Оператор је дужан да своју услугу понуди на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о елементима из члана 105. став 2. овог закона.

Ценовник услуга, у зависности од понуђених врста услуга, садржи: висину једнократне накнаде за прикључење, висину месечне накнаде за приступ електронској комуникационој мрежи или услузи, обрачунску јединицу и тарифни интервал, опис посебних услова за приступ заштићеним садржајима или услугама са додатом вредношћу, обавештење о трошковима одржавања и доступним пакетима услуга, обавештење о попустима, као и друге одредбе специфичне за одређену услугу.

Оператор је дужан да услове уговора и ценовник учини јавно доступним на погодан начин.

Оператор је дужан да о условима уговора и ценама, као и свим њиховим изменама, без одлагања обавести претплатнике на погодан начин и достави их Агенцији најкасније на дан њиховог ступања на снагу.

Измена услова уговора

Члан 107

Оператор је дужан да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, раскине уговор без обавезе плаћања трошкова у вези са раскидом, ако се најављеним једностраним изменама битно мењају услови под којима је уговор закључен, на начин који није на корист претплатника, а нарочито у погледу спецификације услуга (садржај пакета) и услова за коришћење услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима.

Агенција може прописати садржај обавештења из овог члана.

Услуге са додатом вредношћу

Члан 108

Оператор услуга са додатом вредношћу дужан је да унапред објави детаљан опис и цену укупне услуге, односно свих њених саставних делова.

Агенција ближе уређује обавезе оператора из става 1. овог члана, нарочито у погледу оглашавања услуга, начина обрачуна и наплате услуга, начина обраде података о личности, података о саобраћају и података о локацији, контроле недозвољеног садржаја и решавања приговора, водећи нарочито рачуна о заштити интереса корисника.

Квалитет услуга

Члан 109

Агенција је овлашћена да, ради обезбеђивања квалитета у пружању јавно доступних електронских комуникационих услуга и заштите интереса корисника:

1) ближе пропише параметре квалитета одређених јавно доступних услуга, као и начин обавештавања потрошача о понуђеном квалитету услуга;

2) одреди минимални квалитет пружања одређених услуга оператору јавне комуникационе мреже.

Обезбеђивање доступности услуга особама са инвалидитетом

Члан 110

Оператор јавно доступне електронске комуникационе услуге је дужан да, у оквиру својих техничких могућности, осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом.

Оператору из става 1. овог члана Агенција може да пропише посебне обавезе у погледу обезбеђивања доступности одређених електронских комуникационих услуга особама са инвалидитетом.

База података о ценама, условима за приступ и коришћење, као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга

Члан 111

Агенција води ажурну базу података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења), као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Рачун са детаљном спецификацијом

Члан 112

Оператор је дужан да претплатнику, на његов захтев, изда рачун који садржи детаљну спецификацију пружених услуга са обрачуном задужења за сваку појединачну услугу, ради једноставне провере и контроле трошкова пружених услуга.

Подаци из става 1. овог члана не обухватају податке о позивима који су бесплатни, позиве службама за хитне интервенције, као ни податке који су неспојиви са одредбама закона којим се регулише заштита података о личности.

Приговор претплатника оператору

Члан 113

Претплатник може у писаном облику да поднесе оператору приговор на износ којим је задужен за пружену услугу, односно на квалитет пружене услуге, као и да тражи накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног.

Рок за подношење приговора из става 1. овог члана је 30 дана од дана доспећа рачуна за услугу, када се ради о приговору на износ рачуна, односно 30 дана од дана пружања услуге, када се ради о приговору на квалитет услуге.

Претплатник је дужан да плати неспоран део износа рачуна, а ако оспорава цео рачун, дужан је да плати просечно месечно задужење за последња три месеца који су претходили периоду на који се приговор односи.

Оператор не одговара за штету из става 1. овог члана ако је квалитет пружене услуге мањи од прописаног или уговореног због објективних узрока који се нису могли предвидети, избећи односно уклонити (виша сила), као и због благовремено најављених радова на одржавању мрежа и услуга у роковима примереним околностима.

Оператор је дужан да у року од 15 дана од дана подношења приговора достави претплатнику одговор у писаном облику, којим ће прихватити основани захтев за накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног, односно одбити захтев, наводећи чињенице и доказе на основу којих је утврђен износ задужења за пружене услуге, односно утврђен квалитет пружених услуга.

Претплатник коме је одбијен приговор може се обратити Агенцији или другом телу ради посредовања у вансудском решавању спора или покренути парнични поступак пред надлежним судом, у року од 15 дана од дана достављања одговора оператора на приговор, односно 15 дана од дана истека рока у којем је оператор био дужан да се изјасни о приговору.

Претплатнику који поднесе приговор и уредно изврши обавезу плаћања из става 3. овог члана, оператор не сме да обустави пружање услуге пријема позива, позивања служби за хитне интервенције, као ни да искључи терминалну опрему претплатника из своје мреже, до истека рока за покретање вансудског или судског поступка из става 6. овог члана, односно до окончања вансудског или судског поступка из става 6. овог члана.

Контрола трошкова

Члан 114

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да, у складу са својим техничким могућностима, претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде:

1) забрану одлазних позива и слања електронских порука, када месечни трошкови тих услуга пређу унапред одређени износ;

2) забрану одређених врста одлазних позива, као и позива или слања електронских порука на одређене врсте бројева.

Идентификација позива

Члан 115

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да кориснику омогући спречавање приказивања идентификације за појединачни одлазни позив, а претплатнику и за све одлазне позиве, на једноставан начин и без накнаде.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући искључивање идентификације долазних позива, на једноставан начин и без накнаде за разумно коришћење ове могућности.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући једноставан начин за одбијање долазних позива са скривеном идентификацијом.

Оператор који пружа услугу идентификације успостављене линије дужан је да претплатнику омогући искључивање приказивања идентификације успостављене линије позиваоцу, на једноставан начин и без накнаде.

Одредба става 1. овог члана односи се и на међународне одлазне позиве, а одредбе ст. 2-4. овог члана и на међународне долазне позиве.

Одредба става 1. овог члана није применљива на позиве који се упућују службама за хитне интервенције.

Оператор има право да привремено суспендује могућност из става 1. овог члана ради откривања и спречавања злонамерних или узнемиравајућих позива.

Оператор који пружа услугу идентификације позива или успостављене линије дужан је да објави информације о могућностима и ограничењима из овог члана.

Злонамерни или узнемиравајући позиви

Члан 116

Оператор јавно доступних телефонских услуга коме претплатник у писаном облику пријави и опише начин, односно садржину, оквирни датум и време злонамерног или узнемиравајућег позива, дужан је да забележи и сачува податке о идентификацији тог долазног позива, датуму и времену позива или покушају позивања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са броја његовог претплатника, дужан је да том претплатнику упути упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузме друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са претплатничког броја у мрежи другог оператора, прослеђује том оператору пријаву о узнемиравању из става 1. овог члана, како би тај оператор свом претплатнику упутио упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузео друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Оператори јавно доступних телефонских услуга дужни су да сарађују ради праћења и откривања злонамерних или узнемиравајућих позива, а нарочито ради размене података и поступања по прослеђеним пријавама из става 3. овог члана.

Заустављање аутоматског преусмеравања позива

Члан 117

Оператор је дужан да претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде, заустављање аутоматског преусмеравања позива, коју је извршила трећа страна, на терминалну опрему претплатника.

Незатражене поруке

Члан 118

Коришћење система за аутоматско позивање и комуникацију без људске интервенције, факс уређаја, електронске поште или других врста електронских порука, ради непосредног оглашавања, допуштено је само уз претходни пристанак корисника, односно претплатника (прималац).

Ако је физичко или правно лице, приликом продаје својих производа или услуга, прибавило непосредно од примаоца његове контакт податке и пристанак на употребу тих података у сврхе непосредног оглашавања, има право да их употребљава ради непосредног оглашавања својих сличних производа или услуга, под условом да примаоцу обезбеди могућност приговора таквој употреби контакт података, на једноставан начин и без накнаде.

Забрањено је непосредно оглашавање којим се нетачно приказује или прикрива идентитет пошиљаоца електронске поште или других врста електронских порука, као и непосредно оглашавање које не садржи назначену електронску адресу, односно број телефона, путем кога прималац може без накнаде да захтева спречавање даљег слања огласних порука.

Члан 119

Оператор је дужан да претплатнику омогући филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука, као и једноставан начин за подешавање или искључивање филтера.

Оператор је дужан да јавно објави електронску адресу за пријављивање незатражених и шкодљивих електронских порука.

Оператор је дужан да, по пријему доказа о незатраженим и шкодљивим порукама које су послате од стране његових претплатника, утврди чињенично стање и, у зависности од степена злоупотребе, опомене претплатника или му привремено онемогући коришћење услуге и о томе га без одлагања обавести.

Оператор има право да, у случају поновљене злоупотребе претплатнику трајно онемогући коришћење услуга, односно раскине уговор о коришћењу услуга.

Подаци о личности у јавном телефонском именику

Члан 120

Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, одбије сагласност за укључивање личних података у јавно доступан телефонски именик.

Лице из става 1. овог члана дужно је да претплатнику, чији се лични подаци налазе у јавно доступном телефонском именику, омогући проверу или исправку података, као и могућност повлачења дате сагласности, односно брисања личних података из јавно доступног телефонског именика, на једноставан начин и без накнаде.

Лице из става 1. овог члана дужно је да прибави додатни пристанак претплатника пре омогућавања употребе података из јавног телефонског именика у сврхе различите од ступања у контакт са претплатником преко личног имена и презимена, односно назива претплатника или минимума других његових идентитетских ознака.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана примењују се на правна лица у мери у којој она нису обавезна да њихов претплатнички број буде доступан јавности, а одредба става 4. овог члана примењује се на правна лица без ограничења.

Доступност података у јавном телефонском именику

Члан 121

Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да:

1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника;

2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да удовољи сваком разумном захтеву за приступ подацима из става 1. тачка 1) овог члана, под условима који су објективни, недискриминаторни, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на захтеве пружалаца услуга јавних телефонских именика, који сачињавају свеобухватне јавно доступне телефонске именике са подацима о свим претплатницима јавно доступних телефонских услуга у Републици Србији.

Агенција ближе прописује услове у погледу приступа и коришћења података из става 2. овог члана.

Обрада података о саобраћају

Члан 122

Оператор јавних комуникационих мрежа или оператор јавно доступних електронских комуникационих услуга, који обрађује и чува податке о саобраћају претплатника и корисника, дужан је да те податке обрише или учини непрепознатљивим лице на које се ти подаци односе, када подаци о саобраћају више нису неопходни за пренос комуникације, са изузетком:

1) података који су неопходни ради израде рачуна за услуге или међуповезивање, а који се могу обрађивати до истека законом предвиђеног рока за рекламације или наплату потраживања;

2) података које оператор користи ради оглашавања и продаје услуга, уз претходни пристанак лица на које се подаци односе, као и ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену неопходном за те сврхе;

3) података који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да, пре отпочињања обраде података о саобраћају из става 1. тачка 1) овог члана, као и пре прибављања пристанка из става 1. тачка 2) овог члана, обавести претплатника или корисника о врстама података који ће бити обрађивани, као и трајању обраде.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. тачка 2) овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Обраду података о саобраћају из става 1. овог члана смеју да врше само лица која за потребе оператора обављају послове издавања рачуна, управљања мрежним саобраћајем, одговарања на питања корисника, откривања превара, оглашавања и продаје услуга електронских комуникација, као и пружања услуга са додатом вредношћу, у мери неопходној за обављање наведених активности.

Одредбе ст. 1. и 4. овог члана не односе се на могућност Агенције и других надлежних државних органа да остваре увид у податке о мрежном саобраћају који су од значаја за одлучивање у споровима, нарочито поводом рачуна за услуге или међуповезивања.

Обрада података о локацији

Члан 123

Оператор јавних комуникационих мрежа и јавно доступних електронских комуникационих услуга може обрађивати податке о локацији корисника, који нису подаци о саобраћају, само када се лица на која се ти подаци односе учине непрепознатљивим или уз њихов претходни пристанак ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену потребном за те сврхе.

Одредба става 1. овог члана не односи се на податке о локацији који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор је дужан да, пре прибављања пристанка из става 1. овог члана, корисника и претплатника обавести о врстама података о локацији који ће бити обрађивани, сврси и трајању обраде, као и томе да ли ће подаци бити достављани трећим лицима за потребе пружања услуга са додатом вредношћу.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Оператор је дужан да лицу које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана, пружи могућност привременог одбијања обраде података о локацији при сваком повезивању на мрежу или преносу комуникације, на једноставан начин и без накнаде.

Обраду података о локацији из овог члана смеју да врше само овлашћена лица оператора, односно овлашћена лица треће стране која пружа услугу са додатом вредношћу, у мери неопходној за пружање услуге са додатом вредношћу.

XVI БЕЗБЕДНОСТ И ИНТЕГРИТЕТ ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИОНИХ МРЕЖА И УСЛУГА

Члан 124

Оператор је дужан да, ради обезбеђивања безбедности и интегритета јавних електронских комуникационих мрежа и услуга, тајности комуникација, као и заштите података о личности, саобраћају и локацији, примени адекватне техничке и организационе мере, примерене постојећим ризицима, а посебно мере за превенцију и минимизацију утицаја безбедносних инцидената по кориснике и међуповезане мреже, као и мере за обезбеђивање континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга.

Ако оператор пружа услугу користећи електронску комуникациону мрежу, припадајућа средства или услуге другог оператора, дужан је да сарађује са тим оператором у обезбеђивању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Када постоји посебан ризик повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (неовлашћени приступ, значајан губитак података, угрожавање тајности комуникација, безбедности личних података и друго), оператор је дужан да о том ризику обавести претплатнике и, ако је такав ризик ван опсега мера које је оператор дужан да примени, обавести претплатнике о могућим мерама заштите и трошковима у вези са применом тих мера.

Члан 125

Оператор је дужан да обавести Агенцију о свакој повреди безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, која је значајно утицала на њихов рад, а нарочито о повредама које су имале за последицу нарушавање заштите података о личности или нарушавање приватности претплатника или корисника.

Агенција је овлашћена да обавести јавност о повреди безбедности и интегритета из става 1. овог члана, или тражи од оператора да то сам уради, када процени да је објављивање такве информације у јавном интересу.

XVII ТАЈНОСТ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА, ЗАКОНИТО ПРЕСРЕТАЊЕ И ЗАДРЖАВАЊЕ ПОДАТАКА

Тајност електронских комуникација

Члан 126

Пресретање електронских комуникација којим се открива садржај комуникације није допуштено без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Одредба из става 1. овог члана не спречава снимање комуникација и са њима повезаних података о саобраћају, које се обавља ради доказивања комерцијалних трансакција или других пословних односа, у којима су обе стране свесне или би морале бити свесне или су изричито упозорене на то да обављена комуникација може да буде снимљена.

Коришћење електронских комуникационих мрежа и услуга ради чувања или приступања подацима похрањеним у терминалној опреми претплатника или корисника, дозвољено је под условом да је претплатнику или кориснику дато јасно и потпуно обавештење о сврси прикупљања и обраде података, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, као и да му је пружена прилика да такву обраду одбије.

Одредба става 3. овог члана не спречава техничко чување или приступ подацима у сврху обезбеђивања комуникације у оквиру електронских комуникационих мрежа или пружања услуга које је претплатник или корисник изричито затражио.

Законито пресретање електронских комуникација

Члан 127

Оператор је дужан да омогући законито пресретање електронских комуникација из члана 126. став 1. овог закона.

Надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања дужан је да води евиденцију о пресретнутим електронским комуникацијама, која нарочито садржи одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања није у могућности да изврши законито пресретање електронских комуникација без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за пресретање електронских комуникација води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је вршило пресретање, одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове (уређаје и програмску подршку), као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Министарство, по прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове правосуђа, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове одбране, Безбедносно-информативне агенције и органа надлежног за заштиту података о личности, ближе прописује захтеве за уређаје и програмску подршку из става 4. овог члана као и техничке захтеве за испуњење обавезе задржавања података из чл. 128. и 129. овог закона.

Обавеза задржавања података

Члан 128

Оператор је дужан да задржи податке о електронским комуникацијама из члана 129. став 1. овог закона (у даљем тексту: задржани подаци).

Приступ задржаним подацима није допуштен без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Оператор обавезу задржавања података из става 1. овог члана испуњава у складу са релевантним међународним техничким стандардима, односно препорукама, које се односе на задржане податке.

Оператор из става 1. овог члана је дужан да задржи податке у изворном облику или као податке обрађене током обављања делатности електронских комуникација који морају бити истог квалитета и нивоа заштите као и подаци у изворном облику.

Оператор из става 1. овог члана није дужан да задржи податке које није произвео нити обрадио.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да задржане податке чува 12 месеци од дана обављене комуникације.

Оператор је дужан да задржава податке тако да им се без одлагања може приступити, односно да се без одлагања могу доставити на основу одлуке суда, за потребе из става 2. овог члана.

Надлежни државни орган који остварује приступ, односно коме се достављају задржани подаци, дужан је да води евиденцију о приступу, односно достављању задржаних података, која нарочито садржи: одређење судског акта који представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган није у могућности да оствари приступ задржаним подацима без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за приступ, односно достављање задржаних података, води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је приступило задржаним подацима, односно коме су достављени задржани подаци, одређење судске одлуке која представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Врсте задржаних података

Члан 129*

Обавеза оператора из члана 128. став 1. овог закона односи се на податке потребне за:

1) праћење и утврђивање извора комуникације;

2) утврђивање одредишта комуникације;

3) утврђивање почетка, трајања и завршетка комуникације;

4) утврђивање врсте комуникације;

5) идентификацију терминалне опреме корисника;

6) утврђивање локације мобилне терминалне опреме корисника.

Обавеза задржавања података из става 1. овог члана обухвата и податке о успостављеним позивима који нису одговорени, али не обухвата податке о позивима чије успостављање није успело.

Забрањено је задржавање података који откривају садржај комуникације.

Заштита задржаних података

Члан 130

Оператор је дужан да, у погледу заштите задржаних података, нарочито обезбеди:

1) да су задржани подаци истог квалитета и подвргнути истим мерама безбедности и заштите као и подаци у електронској комуникационој мрежи оператора;

2) да су задржани подаци заштићени на подесан начин од случајног или недопуштеног уништења, случајног губитка или измене, неовлашћеног или незаконитог чувања, обраде, приступа или откривања, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, односно законом којим се уређује заштита тајних података када се ради о подацима који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

3) да се приступ задржаним подацима на подесан начин ограничи само на овлашћена лица органа који остварују приступ задржаним подацима, у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

4) да се задржани подаци униште по истеку рока из члана 128. став 6. овог закона, осим података који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове, као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Надзор над извршењем обавеза оператора из става 1. овог члана врши орган надлежан за заштиту података о личности, а када су подаци достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона и орган надлежан за надзор над спровођењем закона који регулише заштиту тајности података.

Евиденција о захтевима за приступ задржаним подацима

Члан 130а

Оператор који задржава податке у складу са одредбама чл. 128-130. овог закона, као и надлежни органи који приступају подацима на начин предвиђен одредбама члана 128. став 2. овог закона, дужни су да воде евиденцију о захтевима за приступ задржаним подацима у току једне календарске године.

Евиденција из става 1. овог члана садржи информацију о:

1) броју захтева за приступ задржаним подацима;

2) броју испуњених захтева за приступ задржаним подацима;

3) времену које је протекло од дана од када су подаци задржани до дана кад је приступ подацима затражен у складу са чланом 128. став 2. овог закона.

Евиденција из става 1. овог члана не садржи податке о личности.

Лица из става 1. овог члана дужна су да, најкасније до 31. јануара за претходну календарску годину, доставе евиденцију из става 1. овог члана органу надлежном за заштиту података о личности.

XVIII ПРОВЕРА ПОСТУПАЊА ОПЕРАТОРА И ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Овлашћења Агенције

Члан 131

Оператори су дужни да делатност електронских комуникација обављају у складу са прописаним општим условима за обављање делатности, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега.

Агенција је овлашћена да тражи од оператора податке и информације који су јој потребни ради провере њиховог поступања у складу са обавезама из става 1. овог члана, као и да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Послове мерења и испитивања из става 2. овог члана Агенција врши преко контролно-мерних центара, као организационих јединица Агенције (подручне јединице), односно преко лица овлашћених за вршење мерења и испитивања.

Ако Агенција утврди да поступање оператора није у складу са обавезама из става 1. овог члана, о томе обавештава оператора и одређује рок у коме оператор може да се изјасни о утврђеним неправилностима, односно да их отклони и о томе обавести Агенцију.

Рок из става 4. овог члана не може бити краћи од осам дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим у случајевима када Агенција утврди теже или поновљено кршење прописаних обавеза.

Ако Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства.

Инспекцијски надзор

Члан 132

Инспекцијски надзор над применом овог закона, прописа којима се уређује делатност електронских комуникација, као и међународних споразума у области електронских комуникација, обавља Министарство, преко инспектора електронских комуникација (у даљем тексту: инспектор).

Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа којим се уређује делатност електронских комуникација на територији аутономне покрајине врши аутономна покрајина преко својих органа.

Послове из става 2. овог члана аутономна покрајина врши као поверене.

Члан 133

Инспектор је самосталан у границама овлашћења утврђених законом и другим прописима којима се уређује обављање послова инспекције, а за свој рад је лично одговоран.

Инспектор је дужан да узме у поступак пријаве Агенције, грађана, предузећа и других организација, као и да обавести подносиоца пријаве о резултатима поступка.

Инспектор не може да врши надзор електронске комуникационе мреже или услуге, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, ако је учествовао у њиховом пројектовању, изградњи, постављању или производњи.

У вршењу инспекцијског надзора, за обављање послова мерења и испитивања електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, инспектор може ангажовати лице овлашћено за вршење мерења и испитивања.

Министар ближе прописује образац и садржину легитимације инспектора, као и врсту опреме коју користи инспектор.

Посебна овлашћења инспектора

Члан 134

Инспектор је, поред овлашћења из закона којим се уређује обављање послова инспекције, овлашћен да проверава:

1) поступање оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) рад електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, као и испуњеност прописаних техничких и других захтева;

3) да ли се радио-фреквенцијски спектар користи у складу са овим законом;

4) поступање ималаца појединачних дозвола и других корисника радио-фреквенцијског спектра у односу на обавезе утврђене дозволама, овим законом, прописима донетим на основу њега и одговарајућим међународним споразумима;

5) постојање штетних сметњи у раду електронских комуникационих мрежа;

6) поступање оператора у вези са применом мера заштите података о личности и приватности, обезбеђивањем безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, као и омогућавањем законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Мере инспекцијског надзора

Члан 135

Ако се у вршењу инспекцијског надзора утврде неправилности, недостаци или пропусти у примени овог закона и прописа донетим на основу њега, инспектор доноси решење којим:

1) налаже мере за отклањање утврђених неправилности, недостатака или пропуста и одређује рок за њихово отклањање;

2) предузима привремене мере, укључујући одређивање забране рада, печаћења и одузимања електронске комуникационе опреме или дела опреме, нарочито ако се радио-фреквенцијски спектар неовлашћено користи, ако се користи супротно прописаним условима коришћења или ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме представља непосредну и озбиљну претњу јавној безбедности или угрожава животну средину;

3) привремено забрањује обављање делатности, затварањем просторија у којима се обавља делатност или на други одговарајући начин, у случајевима када се онемогући вршење надзора, када се неовлашћено обавља делатност или када се не примене претходно одређене мере из става 1. тачка 1) овог члана, при чему одређује време трајања привремене забране обављања делатности у коме су лица дужна да отклоне противправно стање које је разлог изрицања мере.

Против решења инспектора може се изјавити жалба Министарству у року од осам дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора не одлаже извршење решења.

Решење Министарства је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Инспектор је дужан да о утврђеним неправилностима, недостацима или пропустима у примени овог закона и прописа донетим на основу њега обавести Агенцију и, по потреби, предложи Агенцији предузимање мера из њене надлежности.

Лица овлашћена за вршење мерења и испитивања

Члан 136

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана.

Министарство доноси решење о испуњености услова из става 1. овог члана, на захтев лица из става 1. овог члана (у даљем тексту: овлашћење за вршење мерења и испитивања).

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Овлашћење за вршење мерења и испитивања може се одузети ако се накнадно утврди да привредно друштво, предузеће и друго правно лице не испуњава прописане услове или ако се утврди да је решење издато на основу неистинитих и нетачних података.

Решење из ст. 2. и 5. овог члана је коначно.

Министарство води ажуран регистар овлашћења за вршење мерења и испитивања и чини га доступним на својој Интернет страници.

XIX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 137

Новчаном казном од 1.000.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) пројектује, гради или поставља, користи и одржава електронске комуникационе мреже и припадајућа средства супротно члану 42. овог закона;

2) поступа супротно одредбама члана 126. овог закона у погледу заштите тајности електронских комуникација;

3) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са законитим пресретањем електронских комуникација (члан 127);

4) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са задржавањем података (чл. 128-130а);

4а) не пријави Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу (члан 53. став 5);

5) не омогући или омете вршење инспекцијског надзора (чл. 134. и 135).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 138

Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не обавља делатност електронских комуникација у складу са одговарајућим општим условима прописаним од стране Агенције (члан 37);

2) не обавести Агенцију о отпочињању, промени или окончању делатности (члан 38. став 1);

3) не обавља делатност електронских комуникација преко повезаног правног лица или преко огранка (члан 40);

4) не обавља делатност у складу са донетим техничким прописима из члана 44. овог закона;

5) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује заједничко коришћење (члан 51. став 3);

6) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује међуповезивање, односно приступ (члан 53. став 6);

7) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује обавеза међуповезивања електронске комуникационе мреже за посебне намене и јавне комуникационе мреже (члан 54);

8) не пружа услуге универзалног сервиса у складу са прописаним обавезама (члан 56. став 1);

9) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса (члан 56. став 5);

10) не поступи у складу са решењем Агенције о одређивању оператора са ЗТС (члан 62. став 2) и прописаним обавезама (чл. 63-71);

11) користи нумерацију супротно одредбама овог закона, односно супротно издатој дозволи за коришћење нумерације (члан 74);

12) уступи на коришћење додељену нумерацију, односно пренесе право на коришћење додељене нумерације без претходне сагласности Агенције (члан 76. ст. 1. и 3);

13) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељене нумерације (члан 77);

14) не поступи у складу са одредбама члана 79. овог закона у вези са преносивошћу броја;

15) не омогући бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције или пропусти да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције проследи податке о идентитету позиваоца и локацији са које је позив упућен (члан 80);

16) користи радио-фреквенције супротно одредбама овог закона (члан 85), односно супротно издатој појединачној дозволи (чл. 86. и 89), привременој дозволи (члан 94) или утврђеним условима за коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења (члан 96. став 3);

17) пренесе право на коришћење радио-фреквенција супротно одредби члана 93. став 3. овог закона;

18) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељених радио-фреквенција (члан 95);

19) не поступи у складу са решењем Агенције о обавези преноса (члан 101);

20) не закључи уговор са корисником или пропусти да уговором регулише прописане обавезне елементе (члан 105);

21) не пружа обавештења о понуђеним услугама у складу са одредбама члана 106. овог закона;

22) пропусти да претплатницима најави намеру једностране измене услова уговора у складу са одредбама члана 107. овог закона;

23) не пружа услуге са додатном вредношћу у складу са одредбама члана 108. овог закона;

24) не обезбеди минимални прописани квалитет одређених услуга (члан 109);

25) не одговори на приговор претплатника у прописаном року, обустави пружање услуге или искључи терминалну опрему претплатника супротно одредбама члана 113. овог закона;

26) поступа супротно одредбама овог закона у вези са слањем електронских порука ради непосредног оглашавања (члан 118);

27) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са подацима о личности у јавним телефонским именицима (члан 120);

28) не поступи са подацима о саобраћају у складу са одредбама члана 122. овог закона;

29) не поступи са подацима о локацији у складу са одредбама члана 123. овог закона;

30) не предузме мере у вези са обезбеђивањем безбедности, интегритета и континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. ст. 1. и 2);

31) не упозори претплатнике на посебне ризике повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. став 3);

32) не обавести Агенцију о значајним повредама безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга из члана 125. овог закона;

33) не достави Агенцији податке и информације потребне за проверу поступања у складу са прописаним обавезама, односно ако се не изјасни о утврђеним неправилностима у прописаном року (члан 131);

34) не поступи у складу са решењем инспектора из члана 135. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. тачка 10) овог члана може се изрећи новчана казна у износу највише до 10% прихода који су правно лице, одговорно лице у правном лицу или предузетник остварили у обрачунској години која је претходила години када је прекршај учињен, док се за остале прекршаје из става 1. овог члана може изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 139

Новчаном казном од 250.000 до 500.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не достави Агенцији податке и информације неопходне ради обављања послова из њене надлежности (члан 41);

2) не изгради канализациону и пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника (члан 43. став 1);

3) нарушава заштитни појас или обавља радове у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава на начин који угрожава функционисање електронских комуникација (члан 45);

4) нарушава заштитну зону дуж трасе радио-коридора (члан 46);

5) не поступи у складу са прописаним захтевима за обезбеђивање електромагнетске компатибилности (члан 47);

6) његова електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства или електронска комуникациона опрема прекорачује прописани ниво електромагнетског поља (члан 48);

7) не поступи у складу са решењем Агенције о финансирању универзалног сервиса (члан 58. став 2);

8) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању приступа апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима (члан 102);

9) не поступи у складу са одредбама члана 103. овог закона у вези са условним приступом;

10) не осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом, односно не поступи у складу са одговарајућим решењем Агенције (члан 110);

11) не води јавни телефонски именик или не омогућава приступ подацима у јавном телефонском именику из члана 121. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

Члан 140

Новчаном казном од 100.000 до 250.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не објави податке о понуди услуга универзалног сервиса (члан 56. став 3);

2) не достави Агенцији извештај о пружању услуга универзалног сервиса (члан 57. став 1);

3) пропусти да обавести Агенцију о промени података (члан 74. став 3. и члан 91. став 3);

4) не изда рачун са детаљном спецификацијом у складу са одредбама члана 112. овог закона;

5) не обезбеди претплатнику могућности за контролу трошкова из члана 114. овог закона;

6) не пружа услуге идентификације позива у складу са одредбама члана 115. овог закона;

7) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем злонамерних или узнемиравајућих позива (члан 116);

8) не обезбеди претплатнику могућност за заустављање аутоматског преусмеравања позива (члан 117);

9) не обезбеди претплатнику могућност за филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука (члан 119. став 1);

10) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем слања незатражених и шкодљивих порука (члан 119. ст. 2-4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Континуитет Републичке агенције за телекомуникације

Члан 141

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за телекомуникације основана Законом о телекомуникацијама (“Службени гласник РС”, бр. 44/03, 36/06 и 50/09 – УС) наставља са радом као Републичка агенција за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Запослени у Републичкој агенцији за телекомуникације настављају са радом као запослени у Републичкој агенцији за електронске комуникације, на пословима на којима су радили, до дана ступања на снагу нових општих аката Агенције којима се уређују права и обавезе из радног односа.

Чланови Управног одбора Републичке агенције за телекомуникације настављају са радом до избора чланова управног одбора Републичке агенције за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Посебне обавезе Министарства

Члан 142

Министарство расписује јавних конкурс за избор чланова управног одбора Агенције којима је истекао мандат у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министарство доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 2. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Посебне обавезе Агенције

Члан 143

Управни одбор Агенције доноси статут Агенције који је усклађен са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Управни одбор Агенције расписује јавни конкурс за избор директора Агенције у року од 30 дана од дана ступања на снагу статута Агенције.

Директор Агенције доноси акт о унутрашњој организацији Агенције у року од 30 дана од ступања на дужност.

Агенција формира нове, односно ажурира постојеће регистре, евиденције и базе података и прописује обрасце за унос и измену података, у складу са одредбама овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 4. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Лиценце и општа одобрења издата у складу са раније важећим прописима

Члан 144

Лиценца и општа одобрења издати до дана ступања на снагу овог закона важе до истека периода на који су издати.

Имаоци лиценци и општих одобрења из става 1. овог члана, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција, по службеној дужности, евидентира имаоце лиценци и одобрења из става 1. овог члана у евиденцији оператора, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Тржишта подложна претходној регулацији и одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом донете у складу са раније важећим прописима

Члан 145

До доношења акта из члана 59. овог закона, претходној регулацији подлежу следећа тржишта:

1) малопродајно тржиште приступа јавној телефонској мрежи;

2) велепродајно тржиште оригинације позива у јавној телефонској мрежи;

3) велепродајно тржиште терминације позива у јавној телефонској мрежи;

4) велепродајно тржиште (физичког) приступа елементима мреже и припадајућим средствима (укључујући дељени и потпуни рашчлањени приступ локалној петљи);

5) велепродајно тржиште широкопојасног приступа;

6) велепродајно тржиште изнајмљених линија;

7) велепродајно тржиште терминације позива у мобилној мрежи.

Агенција је дужна да у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона изврши анализу тржишта, у складу са одредбама овог закона.

Агенција је дужна да у року од шест месеци од дана објављивања извештаја о извршеној анализи тржишта из става 2. овог члана, преиспита одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом, које су донете на основу раније важећих прописа, као и да одлучи о одређивању оператора са ЗТС у складу са одредбама овог закона.

Одлуке о додели нумерације

Члан 146

Одлуке о додели нумерације донете до дана ступања на снагу овог закона, важе до истека рока на који су донете, а додељена нумерација се користи у складу са одредбама овог закона.

Дозволе за радио станицу издате у складу са раније важећим прописима

Члан 147

Даном ступања на снагу овог закона имаоци дозвола за радио станице настављају са радом у складу са издатим дозволама, до истека периода на који су издате.

Изузетно од става 1. овог члана, имаоци дозвола за радиодифузне станице, издате у склопу дозвола за емитовање телевизијског програма, настављају са радом у складу са издатим дозволама, које престају да важе у роковима утврђеним актом о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма из члана 104. став 1. овог закона.

Започети поступци

Члан 148

Поступци који су започети до ступања на снагу овог закона се окончавају у складу са прописима по којима су започети.

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже

Члан 149

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже изузима се из режима општег овлашћења до 31. децембра 2011. године.

До истека рока из става 1. овог члана, дозвола (лиценца) за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге издаје се у складу са одредбама Закона о телекомуникацијама, којима се уређује издавање лиценце за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге.

Престанак важења Закона о телекомуникацијама

Члан 150

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о телекомуникацијама, осим члана 6. став 1. тачка 4), чл. 36, 37. и 39, а који престају да важе 31. децембра 2011. године.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о системима веза (“Службени лист СФРЈ”, бр. 41/88, 80/89 и 29/90 и “Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 24/94 и 28/96).

Ступање на снагу закона

Члан 151

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о електронским комуникацијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 62/2014)

Члан 28

Услови из члана 7. овог закона примењиваће се почев од избора новог састава управног одбора Агенције, по престанку мандата чланова управног одбора који су на дужности у време ступања на снагу овог закона.

Члан 29

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за електронске комуникације наставља са радом као Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 30

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге преузима од Републичке агенције за поштанске услуге запослена и постављена лица, као и права, обавезе, предмете, послове, опрему, средства за рад и архиву за обављање делатности у области поштанских услуга, у року од три месеца од дана ступања на снагу закона који утврђује престанак рада Републичке агенције за поштанске услуге.

Члан 31

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге ускладиће статут и друге опште акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 32

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.