Trademarks Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).

Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Члан 2

Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.

Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

Жиг гаранције је жиг који користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава.

Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робе или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.

Члан 3

Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.

II ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Члан 4

Жигом се штити знак који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.

Члан 5

Жигом се не може заштитити знак:

1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;

2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;

4) који се састоји искључиво од тродимензионалног облика одређеног природом робе или облика робе који је неопходан за добијање одређеног техничког резултата или од облика који битно утиче на вредност робе;

5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;

6) који је у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима постао уобичајен за означавање одређене врсте робе, односно услуга;

7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;

8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;

9) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;

10) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;

11) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);

12) који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

13) који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине;

14) који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа односне земље или организације;

15) који представља или подражава национални или религијски симбол.

Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Заштићеним знаком из става 1. тач. 9), 10) и 12) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 9) и 10) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.

У случају из става 1. тач. 10)-13) овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.

Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 11) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 12) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писаној сагласности тог лица.

Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по писаној сагласности родитеља, супружника и деце умрлог.

Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писане сагласности супружника и сродника до трећег степена сродства.

Члан 6

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произилази из међународних уговора, или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.

III ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 7

Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).

Против одлука надлежног органа из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 8

Надлежни орган води Регистар пријава за признање жига (у даљем тексту: Регистар пријава) и Регистар жигова.

Регистар пријава садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Регистар жигова садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Влада ближе прописује садржину регистара из става 1. овог члана.

Члан 9

Регистри из члана 8. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 10

Страно физичко или правно лице које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Члан 11

Лице које обавља послове заступања у остваривању права из овог закона мора имати завршен правни факултет.

Покретање поступка за признање жига

Члан 12

Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).

Битни делови пријаве су:

1) захтев за признање жига;

2) знак који се жели заштитити жигом;

3) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Међународна класификација робе и услуга); потпис и печат подносиоца пријаве.

Ако знак из става 2. тачка 2) овог члана садржи фигуративни елемент, његов изглед мора бити јасан, урађен на квалитетном папиру и погодан за репродуковање.

Робе, односно услуге из става 2. тачка 3) овог члана морају бити означене и сврстане према класама из Међународне класификације роба и услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције

Члан 13

Поред делова пријаве из члана 12. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.

Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Члан 14

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистар пријава

Члан 15

У Регистар пријава уписују се подаци о деловима пријаве из члана 12. и подаци из члана 13. овог закона као и други прописани подаци.

Датум подношења пријаве

Члан 16

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:

1) назначење да се тражи признање жига;

2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;

3) знак који се жели заштитити;

4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.

По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.

На пријаву поднету надлежном органу, која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган закључком одбацује пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.

Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Право првенства

Члан 17

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.

Конвенцијско право првенства

Члан 18

Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.

Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.

Уверење о праву првенства

Члан 18а

На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Сајамско право првенства

Члан 19

Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.

Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.

Члан 20

Признањем права првенства из члана 19. овог закона не продужавају се рокови из члана 18. овог закона.

Члан 21

У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.

Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.

Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.

Члан 22

Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:

1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање жига, уколико се на њега примењује Мадридски аранжман;

3) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.

У случају из става 2. тачка 3) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Испитивање уредности пријаве

Члан 23

Пријава је уредна ако садржи делове из члана 12. овог закона и податке из члана 13. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.

Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Одустанак од пријаве

Члан 24

Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.

Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети посебан закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.

Раздвајање пријаве

Члан 25

Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

О раздвајању пријаве доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Испитивање услова за признање жига

Члан 26

Ако је пријава уредна у смислу члана 23. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4. и 5. овог закона.

Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.

Поступајући у смислу става 1. овог члана надлежни орган може да узме у обзир писмено мишљење сваког заинтересованог лица у коме се образлажу разлози из чл. 4. и 5. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.

Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Члан 27

Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.

Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.

Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1, 2. и 3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.

Члан 28

Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.

Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 27. овог закона.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.

Члан 29

Ако пријава испуњава услове за признање жига, надлежни орган закључком позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих 10 година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 2. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о обустави поступка.

Упис у Регистар жигова

Члан 30

Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 29. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.

Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.

Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.

Влада ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.

Објављивање признатог права

Члан 31

Признато право из члана 30. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Влада ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

IV МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА

Члан 32

Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига у складу са Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.

За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.

Члан 33

Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтева за међународно регистровање жига.

Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:

1) изглед знака;

2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;

3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;

4) доказ о уплати таксе за захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 34

Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 33. овог закона и друге прописане податке.

Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 35

Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 34. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.

Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.

Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка против кога се може изјавити жалба.

Члан 36

О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.

Територијално проширење међународно регистрованог жига

Члан 37

Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.

Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

V САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 38

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.

Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

1) знак који који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;

2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.

У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:

1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком;

3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком;

4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

Права из ст. 1, 2. и 3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.

Репродукција заштићеног знака у речнику

Члан 39

Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да најкасније у следећем издању репродукција знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).

Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.

Исцрпљење права

Члан 40

Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је у Републици Србији ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.

Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

Ограничење права

Члан 41

Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:

1) своје име или адресу;

2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;

3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.

Члан 42

Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.

Члан 43

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

Носилац чувеног жига из члана 5. став 1. тачка 12) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.

Члан 44

Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

Члан 45

Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.

Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 46

Носилац жига дужан је да жиг користи.

Раздвајање жига

Члан 47

Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак роба, односно услуга.

Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

О раздвајању жига доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.

Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.

На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

VI ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА

Промена имена и адресе носиоца права

Члан 48

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Ограничење списка робе, односно услуга

Члан 49

Надлежни орган, на захтев носиоца жига може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа ограничења списка робе, односно услуга.

Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Пренос права

Члан 50

Жиг односно право из пријаве може бити пренет на друго лице или на друга лица за све или само за неке робе, односно услуге.

Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 2. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Уговор о преносу права

Члан 51

Уговор о преносу права саставља се у писаној форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге који се преносе битно слични робама, односно услугама који су обухваћени жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Лиценца

Члан 52

Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке робе, односно услуге.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Залога

Члан 53

Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за све или само за неке робе или услуге.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 8. овог члана.

Влада ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 54

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 55

Захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге је уредан ако садржи податке из члана 54. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 56

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге уредан у смислу члана 55. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VII ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 57

Жиг престаје истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.

Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:

1) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;

2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права – даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.

Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 28. став 1. овог закона.

У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.

Члан 58

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року од шест месеци од почетка године у којој започиње наредни период заштите.

VIII ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ

Члан 59

Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига.

Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 28. став 1. овог закона.

Члан 60

Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.

Предлог за оглашавање ништавим жига на основу члана 5. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 13) овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година пре подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савестан и није се томе противио.

Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 5. став 1. тач. 9) и 10) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга на које се односи у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.

Уз предлог за оглашавање ништавим жига подносе се одговарајући докази.

Члан 61

Поступак за оглашавање жига ништавим, покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Члан 62

Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 61. овог закона.

Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању предлога.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 63

Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.

IX ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА

Члан 64

Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.

Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 60. став 3. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.

Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.

Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.

Члан 65

У случају из члана 64. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг последњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига ако жиг није коришћен.

Члан 66

Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:

1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника постао генеричан назив робе, односно услуге за коју је регистрован;

2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни следбеник користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;

3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.

Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.

Члан 67

Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 64. и 66. овог закона покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 68

Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 67. овог закона.

Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 69

Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.

Члан 70

Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.

У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.

X ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 71

(Брисано)

Повреда права

Члан 72

Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу члана 38. и члана 43. став 2. овог закона.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и подражавање заштићеног, односно пријављеног знака.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи “тип”, “начин”, “по поступку” и сл.

Право на тужбу

Члан 73

Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

Стицалац лиценце може поднети тужбу због повреде права уколико другачије није предвиђено уговором о лиценци.

Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је жиг коришћен у смислу члана 64. овог закона.

Тужба због повреде права

Члан 73а

У случају повреде права, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда права;

4) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду штете настале повредом права и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете.

Ако је повреда учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може од туженог, уместо накнаде штете из става 1. тачка 5) овог члана захтевати накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење права.

При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тражених мера, као и интересе трећих лица.

Поступак по тужби

Члан 74

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 59, 64, 66, 80. и 81. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 73. и 73а овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правоснажне одлуке суда.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Привремена мера

Члан 75

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда.

У случају истоветности у смислу члана 38. став 2. тачка 1) овог закона суд обавезно одређује привремену меру из става 1. овог члана.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, суд може да одреди привремену меру без претходног саслушања противне странке.

У случају из става 3. овог члана суд ће одлуку о одређивању привремене мере да донесе у року од 10 дана од дана подношења предлога.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

Обезбеђење доказа

Члан 76

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, или ако предлагач учини вероватним да ће докази бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

Покретање поступка за одређивање привремене мере, односно обезбеђење доказа

Члан 77

Привремене мере из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде права, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају када тужба није поднета у року из става 1. овог члана, суд ће на предлог лица против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, укинути решење којим је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, обуставити поступак и укинути спроведене радње.

У случају из става 2. овог члана, лице против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, има право на накнаду штете која му је нанесена привременом мером, односно обезбеђењем доказа.

Средство обезбеђења

Члан 78

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 79

Суд може наредити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди права и о њиховим дистрибутивним каналима.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право;

3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује право;

4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

Тужба за оспоравање жига

Члан 80

Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.

Члан 81

Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву, или регистровао жиг.

Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.

Члан 82

Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 80, односно члана 81. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у одговарајући регистар уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.

Члан 83

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 80. и 81. овог закона престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у одговарајући регистар надлежног органа.

Ревизија

Члан 83а

Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу жига или права из пријаве.

XI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 72. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 85

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 86

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 87

Регистар пријава и Регистар жигова установљен Законом о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), настављају да се воде у складу са овим законом.

Регистар заступника установљен Законом о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04 и 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.

Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредба члана 11. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање жига поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са жиговима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 88

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на жиговима у Регистар залоге.

Члан 89

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 90

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка);

2) Одредбе чл. 36. и 41. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (“Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 91

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о жиговима

(“Сл. гласник РС”, бр. 10/2013)

Члан 32

Поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима по којима су започети.

Члан 33

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Patents Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет уређивања и дефиниције

Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом уређује се правна заштита проналазака.

Проналазак се штити патентом или малим патентом.

Значење израза

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) подносилац пријаве је лице, које је у складу са законом који се примењује, у регистру надлежног органа приказано као лице које је поднело пријаву патента или пријаву малог патента;

2) пријава је пријава за заштиту проналаска, а свако позивање на пријаву сматра се као позивање на пријаву патента, пријаву малог патента, пријаву допунског патента или издвојену пријаву;

3) надлежни орган је орган државне управе који је надлежан за послове интелектуалне својине Републике Србије;

4) лице је физичко и/или правно лице;

5) заступник је овлашћено лице за предузимање радњи у поступку пред надлежним органом;

6) регистар је збирка података коју води и одржава надлежни орган, а која се односи на поднете пријаве, признате патенте са сертификатима о додатној заштити и мале патенте;

7) упис у регистар је сваки акт уношења података у регистар надлежног органа;

8) носилац права је лице које је у регистру надлежног органа приказано као носилац патента, малог патента, допунског патента и сертификата о додатној заштити;

9) поступак пред надлежним органом је свака радња у поступку пред надлежним органом по пријави, патенту или малом патенту;

10) међународна пријава је пријава поднета сагласно Уговору о сарадњи у области патената;

11) назначени завод је национални завод државе коју је назначио подносилац пријаве сагласно Глави И Уговора о сарадњи у области патената;

12) изабрани завод је национални завод државе, који је изабрао подносилац пријаве сагласно Глави II Уговора о сарадњи у области патената;

13) завод прималац је национални завод или регионална организација код које је поднета међународна пријава;

14) Конвенција о европском патенту је Конвенција о европском патенту потписана 5. октобра 1973. године, са изменама члана 63. Конвенције о европском патенту од 17. децембра 1991. године и изменама од 29. новембра 2000. године;

15) европска пријава патента је пријава патента поднета на основу Конвенције о европском патенту, као и међународна пријава патента поднета на основу Уговора о сарадњи у области патената, за коју Европски завод за патенте обавља послове као назначени или изабрани завод и у којој је назначена Република Србија;

16) европски патент је патент признат од стране Европског завода за патенте на основу европске пријаве патента и у складу са Конвенцијом о европском патенту, у којој је назначена Република Србија;

17) национална пријава патента или малог патента је пријава патента односно малог патента која је поднета на основу овог закона надлежном органу;

18) национални патент или мали патент је патент или мали патент признат на основу националне пријаве патента или пријаве малог патента;

19) сертификат је сертификат о додатној заштити признат за лекове за људе или животиње или средства за заштиту биља;

20) лек значи сваку супстанцу или мешавину супстанци намењених за лечење или спречавање болести код људи или животиња и сваку супстанцу или мешавину супстанци која се може применити на људима или животињама у сврху постављања медицинске дијагнозе или обнављања, исправљања или прилагођавања физиолошких функција код људи или животиња;

21) основни патент значи патент који је у захтеву за признање сертификата одређен од стране носиоца патента а којим се штити производ из члана 113. став 2. овог закона, поступак за добијање производа или примена производа;

22) средство за заштиту биља је активна супстанца или препарат који садржи једну или више активних супстанци у коначном облику, а који је намењен за:

(1) заштиту биља или биљних производа од штетних организама или спречавање деловања штетних организама,

(2) деловање на животне процесе биљака различито од начина деловања средстава за исхрану биља, као што су регулатори развоја и раста биљака,

(3) заштиту биљних производа током складиштења, који се примењују пре или после жетве, односно бербе, изузев конзерванса,

(4) уништавање нежељених биљака или њихових делова.

23) супстанца је хемијски елемент и његова једињења, који се јављају у природи или као резултат производног процеса, укључујући и све нечистоће које су условљене процесом производње;

24) активна супстанца је супстанца или микроорганизам, која има опште или специфично дејство на штетне организме, биље, биљне делове или биљне производе;

25) препарат је мешавина или раствор две или више супстанци намењених за примену као средство за заштиту биља или као ађувант;

26) биље су живе биљке и живи биљни делови, укључујући свеже воће, поврће и семе;

27) биљни производи су непрерађени производи биљног порекла или биљни производи који су једноставно прерађени млевењем, сушењем или пресовањем али искључујући само биље;

28) штетни организми су било која врста, сој или биотип који припада биљном или животињском царству или патогени агенс штетан за биље или биљне производе.

2. Право на заштиту проналаска

Субјекти заштите

Члан 3

Право на заштиту проналаска има проналазач или његов правни следбеник или његов наследник или у случајевима предвиђеним овим законом, послодавац или његов правни следбеник.

Ако је више проналазача дошло до проналаска заједничким радом, њима припада заједничко право на заштиту. Лице које је проналазачу пружало техничку помоћ не сматра се проналазачем.

Када више лица поднесе пријаву за заштиту заједничког проналаска сматраће се, ако није између њих другачије одређено, да су њихови идеални делови једнаки.

На сва питања међусобних правних односа носилаца права на истом проналаску која нису уређена овим законом примењиваће се одговарајуће одредбе закона којим се уређују својинскоправни и облигациони односи.

Ако два или више лица створе проналазак независно једно од другог, право на заштиту проналаска припада лицу које је поднело пријаву патента или малог патента, чији је датум подношења најранији.

Лица запослена у надлежном органу немају право на заштиту својих проналазака док су у радном односу у надлежном органу, као ни годину дана по престанку тог радног односа.

Права страних лица на заштиту проналаска

Члан 4

Страно физичко и правно лице у погледу заштите проналаска у Републици Србији ужива иста права као и домаће физичко и правно лице, ако то произлази из међународних уговора који обавезују Републику Србију.

Заступање

Члан 5

Страно физичко или правно лице које нема седиште или пребивалиште на територији Републике Србије, у поступку пред надлежним органом, мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, страно физичко или правно лице може самостално без заступника предузимати следеће радње:

1) подношење пријаве и предузимање других радњи у сврху утврђивања датума подношења пријаве за заштиту проналаска;

2) примати обавештења од стране надлежног органа у вези са поступцима из тачке 1) овог става;

3) плаћати таксе и накнаде трошкова управног поступка.

У случају самосталног предузимања радњи из става 2. овог члана, страно физичко или правно лице мора именовати пуномоћника за пријем писмена са адресом која мора бити на територији Републике Србије.

Ако страно физичко или правно лице не именује заступника или не именује пуномоћника за пријем писмена у складу са одредбом става 3. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да у року од три месеца од пријема обавештења именује заступника или пуномоћника за пријем писмена и у позиву га упозорити на правне последице непоступања по позиву.

Ако страно физичко или правно лице не поступи по позиву надлежног органа из става 4. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити поднесак и одредити доставу прибијањем на огласној табли надлежног органа.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана таксу за одржавање права из пријаве и признатог права може платити било које лице, у име и за рачун подносиоца пријаве или носиоца права.

Права проналазача

Члан 6

Проналазач има право да у том својству буде наведен у пријави за заштиту проналаска, списима, регистрима, исправама и публикацијама о његовом проналаску на начин одређен овим законом (у даљем тексту: морална права).

Проналазач има право да ужива економске користи од свог пријављеног проналаска, односно од проналаска заштићеног патентом или малим патентом (у даљем тексту: имовинско право).

Права проналазача који је створио проналазак у радном односу и права послодавца код кога је проналазак настао утврђују се овим законом, општим актима и уговором између послодавца и запосленог или њихових представника.

II ПАТЕНТИБИЛНОСТ

Патентибилни проналасци

Члан 7

Патент је право које се признаје за проналазак из било које области технике, који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив.

Предмет проналаска који се штити патентом може бити производ, поступак, примена производа и примена поступка.

Патент, у складу са ставом 1. овог члана, се признаје и за проналазак који се односи на производ који се састоји од биолошког материјала или који садржи биолошки материјал или на поступак којим је биолошки материјал произведен, обрађен или коришћен, укључујући:

1) биолошки материјал који је изолован из свог природног окружења или је произведен техничким поступком чак и ако је претходно постојао у природи;

2) биљке или животиње, ако техничка изводљивост проналаска није ограничена на одређену биљну сорту или животињску расу;

3) микробиолошки или други технички поступак или производ добијен тим поступком.

У смислу овог закона, биолошки материјал је материјал који садржи генетску информацију и који је способан да се сам репродукује или да буде репродукован у биолошком систему.

Не сматрају се проналасцима, у смислу овог закона, нарочито:

1) открића, научне теорије и математичке методе;

2) естетске креације;

3) планови, правила и поступци за обављање интелектуалних делатности, за играње игара или за обављање послова;

4) програми рачунара;

5) приказивање информација.

Предмети или активности из става 5. овог члана искључени су из заштите само у мери у којој се пријава проналаска односи на тај предмет или активност, као такве.

Људско тело и његови елементи

Члан 8

Људско тело, у било ком стадијуму његовог формирања и развоја и откриће неког од његових елемената, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена, не сматра се проналаском који се може штитити патентом.

Елемент изолован из људског тела или произведен техничким поступком, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена, може бити патентибилан и у случају када је структура тог елемента идентична структури природног елемента.

Индустријска примена секвенце или делимичне секвенце гена мора бити откривена у пријави патента на дан њеног подношења.

Изузеци од патентибилности

Члан 9

Патентом или малим патентом се не могу штитити:

1) проналасци чија би комерцијална употреба била противна јавном поретку или моралу, с тим да се комерцијална употреба неће сматрати противна јавном поретку или моралу само зато што је забрањена законом или другим прописом, а нарочито следеће:

(1) поступци клонирања људских бића;

(2) поступци за промену генетског идентитета герминативних ћелија људских бића;

(3) коришћење људског ембриона у индустријске или комерцијалне сврхе;

(4) поступци измене генетског идентитета животиња, ако је вероватно да ти поступци изазивају патњу животиња, без постизања значајне медицинске користи за човека или животињу, као и животиње које су резултат таквих поступака.

2) проналасци који се односе на хируршке или дијагностичке поступке или поступке лечења који се примењују непосредно на људском или животињском телу, с тим што се ова одредба неће примењивати на производе, а посебно на супстанце и композиције за употребу у тим поступцима;

3) биљна сорта или животињска раса или битно биолошки поступак за добијање биљке или животиње, с тим што се ова одредба неће примењивати на микробиолошки поступак или производ добијен тим поступком.

Биљна сорта из става 1. тачке 3) овог члана јесте скуп биљака унутар јединствене ботаничке класификације најниже познате категорије, који се, без обзира на то да ли су у потпуности испуњени услови за додељивање права оплемењивача, може:

1) дефинисати на основу изражавања особина које су последица утицаја датог генотипа или комбинације генотипова;

2) разликовати од другог скупа биљака по изражавању најмање једне од датих особина;

3) сматрати јединицом у односу на могућности сорте за размножавање без промена.

Битно биолошки поступак из става 1. тачке 3). овог члана је поступак за добијање биљака или животиња који се у потпуности састоји од природних појава као што су укрштање или селекција;

Микробиолошки поступак из става 1. тачке 3) овог члана је поступак који обухвата или се изводи на микробиолошком материјалу или чији је производ такав материјал.

III УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ ПРОНАЛАСКА

Новост проналаска

Члан 10

Проналазак је нов ако није обухваћен стањем технике.

Стање технике, у смислу овог закона, чини:

1) све што је доступно јавности пре датума подношења пријаве проналаска, писаним или усменим описом, употребом или на било који други начин;

2) садржај свих пријава проналазака поднетих у Републици Србији, онаквих какве су поднете, које имају ранији датум подношења од датума из тачке 1) овог става, а које су објављене тог датума или касније на начин предвиђен овим законом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не искључују могућност заштите патентом супстанце или композиције садржане у стању технике које се примењују у хируршком или дијагностичком поступку или у поступку лечења из члана 9. став 1. тачка 2) овог закона, под условом да њихова примена у наведеним поступцима није садржана у стању технике.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана такође не искључују могућност заштите патентом супстанце или композиције из става 3. овог члана за било коју посебну употребу у хируршком или дијагностичком поступку или у поступку лечења из члана 9. став 1. тачка 2) овог закона, под условом да таква употреба није садржана у стању технике.

Откривање проналаска без штетних последица

Члан 11

Сматра се новим и проналазак који је био садржан у стању технике у периоду до шест месеци пре дана подношења пријаве, због или као последица:

1) очигледне злоупотребе у односу на подносиоца пријаве или његовог правног претходника;

2) излагања проналаска, од стране подносиоца пријаве или његовог правног претходника, на званичној или званично признатој изложби у смислу Конвенције о међународним изложбама закључене 22. новембра 1928. године у Паризу са последњим изменама од 30. новембра 1972. године, под условом да подносилац пријаве, приликом подношења пријаве, наведе да је проналазак био изложен и да у року од четири месеца од дана подношења пријаве поднесе о томе одговарајућу потврду.

Уверење да је изложби или сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Републике Србије.

Надлежни орган ближе прописује садржину потврде из става 1. тачка 2) овог члана.

Инвентивни ниво проналаска

Члан 12

Проналазак има инвентивни ниво ако за стручњака из одговарајуће области не произлази, на очигледан начин, из стања технике.

Приликом испитивања да ли проналазак има инвентивни ниво не узима се у обзир садржина пријава наведених у члану 10. став 2. тачка 2) овог закона.

Индустријска применљивост

Члан 13

Проналазак је индустријски применљив ако се предмет проналаска може произвести или употребити у било којој грани индустрије, укључујући и пољопривреду.

IV САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Садржина права

Члан 14

Носилац патента или малог патента има искључиво право да:

1) користи у производњи заштићени проналазак;

2) ставља у промет предмете израђене према заштићеном проналаску;

3) располаже патентом или малим патентом.

У остваривању свог искључивог права на економско искоришћавање заштићеног проналаска, носилац патента или малог патента има право да спречи свако треће лице које нема његову сагласност да:

1) производи, нуди, ставља у промет или употребљава производ који је израђен према заштићеном проналаску или да увози или складишти тај производ у наведене сврхе;

2) примењује поступак који је заштићен патентом;

3) нуди поступак који је заштићен патентом;

4) производи, нуди, ставља у промет, употребљава, увози или складишти за те сврхе производ директно добијен поступком који је заштићен патентом;

5) нуди и испоручује производе који чине битне елементе проналаска лицима која нису овлашћена за коришћење тог проналаска, ако је понуђачу или испоручиоцу познато или му је из околности случаја морало бити познато да је тај производ намењен за примену туђег проналаска.

Садржина права код патената из биотехнологије

Члан 15

Ако се патент односи на биолошки материјал који има специфична својства, која су резултат биотехнолошког проналаска, права из члана 14. став 2. овог закона односе се на било који биолошки материјал добијен од тог биолошког материјала размножавањем или умножавањем, у истом или измењеном облику и који има та иста својства.

Ако се патент односи на производ који садржи или се састоји од генетске информације, права из члана 14. став 2. овог закона односе се и на сваки други материјал који садржи тај производ, под условом да је у њему садржана генетска информација која врши своју функцију, осим људског тела, било ког стадијума његовог формирања и развоја и открића неког од његових елемената, укључујући секвенце или делимичне секвенце гена у који је тај производ уграђен и у ком је генетска информација садржана и обавља своју функцију.

Ако се патент односи на поступак који омогућава производњу биолошког материјала који има специфична својства као резултат биотехнолошког проналаска, права из члана 14. став 2. овог закона односе се и на биолошки материјал непосредно добијен тим поступком, као и на сваки други биолошки материјал добијен у истом или измењеном облику, размножавањем или умножавањем непосредно добијеног биолошког материјала и који има та иста својства.

У смислу овог закона, биотехнолошки проналасци су проналасци који се односе на производ који се састоји или који садржи биолошки материјал или на поступак помоћу којег је биолошки материјал произведен, обрађен или коришћен.

Биолошки материјал добијен размножавањем или умножавањем

Члан 16

Заштита из члана 15. овог закона не односи се на биолошки материјал добијен размножавањем или умножавањем биолошког материјала стављеног у промет од стране носиоца патента или уз његову сагласност, ако је он нужна последица примене ради које је биолошки материјал стављен у промет, под условом да добијени материјал није касније коришћен за друго размножавање или умножавање.

Стицање права

Члан 17

Патент или мали патент се стиче објавом признатог права у службеном гласилу које издаје надлежни орган (у даљем тексту: службено гласило), а важи од датума подношења пријаве.

Права из објављене пријаве патента

Члан 18

Подносилац пријаве патента стиче привремена права која су по садржини иста као патент објавом пријаве патента, која важе од датума објаве пријаве до датума објаве признатог патента.

Ако патент не буде признат на основу пријаве, сматра се да права из објављене пријаве нису ни настала.

Обим заштите из објављене пријаве патента

Члан 19

У периоду до признања патента обим заштите одређен је текстом патентних захтева из пријаве објављене у складу са овим законом.

Ако је патент признат на основу патентних захтева који су током поступка мењани, измењени патентни захтеви одређују обим заштите, ако се тиме не проширује обим заштите из става 1. овог члана.

Обим заштите која се стиче патентом или малим патентом

Члан 20

Обим заштите која се стиче патентом или малим патентом одређен је садржином патентних захтева, с тим што се опис и нацрт проналаска користе за тумачење тих захтева.

Ако је предмет патента поступак, права из тог патента односе се и на производ непосредно добијен тим поступком.

V ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА

Изузеци од искључивих права

Члан 21

Искључива права носиоца права из чл. 14. и 15. овог закона не односе се:

1) на примену проналаска или употребу производа израђеног према проналаску у личне и некомерцијалне сврхе;

2) на радње које се предузимају ради истраживања и развоја које се односе на предмет заштићеног проналаска, укључујући радње потребне за добијање дозволе за стављање у промет производа који је лек намењен људима или животињама или медицински производ или средства за заштиту биља дефинисана законом којим се уређују средства за заштиту биља;

3) на непосредну и појединачну припрему лека у апотекама на основу појединачног лекарског рецепта и на стављање у промет тако припремљеног лека.

Одредбе из става 1. овог члана примењују се само у случају да нису у супротности са уобичајеним искоришћавањем патента или малог патента и да прекомерно не утичу на легитимне интересе носиоца права, узимајући у обзир и легитимне интересе трећих лица.

Исцрпљење права носиоца права

Члан 22

Ако је заштићени производ стављен у промет на територији Републике Србије од стране носиоца права или уз његову сагласност, стицалац тог производа може слободно да га употребљава и да њиме располаже.

Право ранијег корисника

Члан 23

Патент или мали патент не делује према савесном лицу које је пре датума признатог права првенства пријаве на територији Републике Србије већ отпочело коришћење у производњи заштићеног проналаска или извршило све неопходне припреме за отпочињање таквог коришћења.

Лице из става 1. овог члана има право да настави коришћење проналазака искључиво у производне сврхе, у свом сопственом погону или у туђем погону за сопствене потребе.

Лице из става 1. овог члана може пренети своје право на коришћење проналаска другом лицу, само са производним погоном у коме је припремљено или отпочело коришћење тог проналаска.

Ограничење права ради несметаног обављања међународног саобраћаја

Члан 24

Патент или мали патент не делује према лицу које употребљава предмете који су произведени на основу заштићеног проналаска, а који сачињавају део конструкције или опреме брода, ваздухоплова или сувоземног возила или који служе искључиво за потребе функционисања брода, ваздухоплова или сувоземног возила које припада некој од држава чланица Париске уније или чланица Светске трговинске организације (у даљем тексту: СТО), кад се оно привремено или случајно нађе на територији Републике Србије.

Ограничења права у вези са биолошким материјалом

Члан 25

Набавком заштићеног биљног репродуктивног материјала за пољопривредну употребу, од носиоца патента или уз његову сагласност, пољопривредни произвођач стиче овлашћење да на сопственом имању размножава или умножава убрани материјал под условима који су одређени законом који регулише заштиту права оплемењивача биљних сорти, с тим да се тако добијени производи не могу користити у комерцијалне сврхе.

Набавком заштићеног животињског репродуктивног материјала или животиња за пољопривредну употребу од носиоца патента или уз његову сагласност, произвођач стиче овлашћење за коришћење заштићених животиња или животињског репродуктивног материјала у сврху обављања сопствених пољопривредних активности, али не за продају у оквиру или у сврху комерцијалне репродуктивне активности.

Принудна лиценца

Члан 26

Ако носилац права одбије да другим лицима уступи право на економско искоришћавање заштићеног проналаска или им поставља неоправдане услове за такво уступање, орган државне управе надлежан за послове из области у којој проналазак треба да се примени може, на захтев заинтересованог лица, после разматрања сваког појединачног случаја, издати принудну лиценцу у следећим случајевима:

1) ако носилац права, сам или преко другог лица, не користи или недовољно користи заштићени проналазак у Републици Србији;

2) ако без коришћења тог проналаска, у целини или делимично, није могуће економско искоришћавање другог проналаска који је касније заштићен на име другог лица;

3) када је неопходно исправљање поступака за које је у судском или управном поступку утврђено да су противни начелу слободне конкуренције.

Захтев за издавање принудне лиценце не може се поднети пре истека рока од четири године од дана подношења пријаве или три године од дана признања патента или малог патента, зависно од тога који од ова два рока касније истиче.

Заинтересовано лице дужно је да докаже да је пре подношења захтева из става 1. овог члана, покушало да добије овлашћење носиоца права за коришћење заштићеног проналаска под разумним економским условима и роковима и да овлашћење није добило у разумном року.

Заинтересовано лице, у случају из става 1. тачка 1) овог члана, може бити само лице које докаже да располаже технолошким могућностима и производним капацитетима потребним за економско искоришћавање заштићеног проналаска.

У случају из става 1. тачка 2) овог члана, заинтересовано лице може бити само носилац права за касније заштићени проналазак и то под условом:

1) да касније заштићени проналазак представља значајан технички напредак од посебног економског значаја у односу на раније заштићени проналазак;

2) да носилац раније заштићеног проналаска има, под разумним условима, право на унакрсну лиценцу за коришћење касније заштићеног проналаска.

Овлашћење за коришћење раније заштићеног проналаска није преносиво, осим у случају истовременог преноса касније заштићеног проналаска.

Принудна лиценца неће бити издата ако носилац права докаже да постоје разлози који оправдавају његово некоришћење или недовољно коришћење заштићеног проналаска.

На принудну лиценцу која се издаје у случају када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана или у случају јавне некомерцијалне употребе не примењују се одредбе ст. 2. и 3. овог члана.

Носилац права биће одмах обавештен о поступку издавања принудне лиценце из става 8. овог члана.

Принудна лиценца која се односи на технологију полупроводника може се издати само у циљу јавне некомерцијалне употребе или да би се стало на пут пракси која је у судском или управном поступку одређена као супротна начелу слободне конкуренције.

Накнада за принудну лиценцу носиоцу права

Члан 27

Носилац принудне лиценце дужан је да носиоцу права плаћа накнаду коју споразумно одреде обе стране. Ако нема споразума о висини и начину плаћања накнаде, накнаду одређује надлежни суд, имајући у виду околности сваког појединачног случаја и економску вредност принудне лиценце.

Обим и трајање принудне лиценце

Члан 28

Обим и трајање принудне лиценце ограничено је за сврху за коју је дата.

Принудна лиценца не може бити искључива.

Принудна лиценца се може преносити само заједно са производним погоном у коме се искоришћава проналазак за који је издата.

Принудна лиценца издаје се превасходно за снабдевање домаћег тржишта.

Принудна лиценца може бити укинута ако и када околности због којих је издата престану да постоје и ако је мало вероватно да ће се те околности поново јавити.

Преиспитивање даљег постојања околности из става 5. овог члана врши орган државне управе надлежан за послове из области у којој проналазак треба да се примени на образложени захтев заинтересованог лица.

Принудна лиценца у корист оплемењивача биљних сорти

Члан 29

Кад оплемењивач биљака не може да стекне или користи право оплемењивача биљне сорте, а да тиме не повреди ранији патент који се односи на биотехнолошки проналазак, он може органу државне управе надлежном за послове пољопривреде поднети захтев за издавање принудне лиценце за коришћење заштићеног проналаска.

Принудна лиценца из става 1. овог члана не може бити искључива, а издаје се у обиму који је неопходан за коришћење права оплемењивача биљне сорте.

Ако принудна лиценца буде издата, носилац патента има право на унакрсну принудну лиценцу за коришћење права оплемењивача биљне сорте, под разумним условима.

Кад носилац патента који се односи на биотехнолошки проналазак не може да користи своје право, а да тиме не повреди раније право оплемењивача биљне сорте, он може поднети органу државне управе надлежном за послове пољопривреде захтев за издавање принудне лиценце за коришћење права оплемењивача биљне сорте, која не може бити искључива, под условом да плаћа одговарајућу накнаду. Ако принудна лиценца буде издата, носилац права оплемењивача биљне сорте има право на унакрсну принудну лиценцу за коришћење заштићеног биотехнолошког проналаска, под разумним условима.

Подносилац захтева за принудну лиценцу из ст. 1. и 4. овог члана мора доказати:

1) да је безуспешно покушао да прибави уговорну лиценцу;

2) да биљна сорта или биотехнолошки проналазак представља значајан технички напредак од посебног економског интереса, у односу на проналазак заштићен патентом или заштићену биљну сорту.

Принудна лиценца из ст. 1. и 4. овог члана може се преносити само заједно са производним погоном у којем се искоришћава проналазак за који је издата.

За принудну лиценцу из ст. 1. и 4. овог члана стицалац лиценце дужан је да плаћа одговарајућу накнаду.

Принудне лиценце за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља

Члан 30

Орган државне управе надлежан за послове здравља може лицу које поднесе захтев за издавање принудне лиценце у складу са одредбама овог закона издати принудну лиценцу за патент или сертификат о додатној заштити, потребну за производњу и продају фармацеутског производа, када је такав производ намењен за извоз у земље са проблемима јавног здравља. При одлучивању о издавању принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља ће посебно узети у обзир потребу извршавања Одлуке главног већа СТО од 30. августа 2003. године о имплементацији тачке 6) Декларације из Дохе о Споразуму о трговинским аспектима права интелектуалне својине -` ТРИПС и јавном здрављу од 14. новембра 2001. године (у даљем тексту: Одлука).

Фармацеутски производ из става 1. овог члана је сваки производ фармацеутске индустрије, укључујући лек за људску употребу, под којим се подразумева свака супстанца или мешавина супстанци која је намењена лечењу или спречавању болести код људи и свака супстанца или мешавина супстанци која се може применити на људима у сврху обнављања, исправљања или прилагођавања физиолошких функција изазивањем фармаколошких, имунолошких или метаболичких деловања или постављања медицинске дијагнозе, укључујући активне састојке и прибор за дијагностиковање еx виво.

Земља увозница из става 1. овог члана је свака земља у коју се извози фармацеутски производ. Земља увозница може бити:

1) било која земља са листе Уједињених нација наведена као најмање развијена земља;

2) било која земља чланица СТО, осим најмање развијене земље из става 3. тачке 1) овог члана, која је упутила обавештење ТРИПС Већу о својој намери да користи систем као земља увозница, било да га користи у целини или на ограничен начин;

3) било која земља која није чланица СТО, али је од стране Већа за помоћ у развоју Организације за економску сарадњу и развој (у даљем тексту: ОЕЦД) наведена на листи земаља ниског дохотка са бруто националним производом по глави становника мањим од износа одређеног од стране Већа за помоћ у развоју ОЕЦД и која је упутила обавештење Влади о својој намери да се користи системом као земља увозница, било да га користи у целини или на ограничен начин.

Земља чланица СТО која је дала изјаву да неће користити систем за увоз као чланица СТО, није земља која испуњава услове за земљу увозницу.

Земље увознице које нису чланице СТО, а које су најмање развијене земље и земље у развоју и које испуњавају услове из става 3. овог члана, морају испунити и следеће додатне услове који се односе на обавезу земље увознице да:

1) у складу са Одлуком, упути обавештење директно Влади;

2) у обавештењу наведе да ће систем користити за решавање проблема јавног здравља, а не за постизање индустријских или циљева комерцијалне политике и да ће усвојити мере из става 4. Одлуке.

Орган државне управе надлежан за послове здравља може на захтев носиоца права или на сопствену иницијативу укинути принудну лиценцу ако земља увозница не поштује своје обавезе из става 5. тачке 2) овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) податак о захтевима за издавање принудних лиценци у другим државама за исти производ са подацима о количинама и односним земљама увозницама;

2) податак о подносиоцу захтева за издавање принудне лиценце и о његовом заступнику, ако га има;

3) незаштићено име фармацеутског производа који подносилац захтева намерава да производи и продаје за извоз на основу принудне лиценце;

4) количину фармацеутског производа који подносилац захтева намерава да производи на основу принудне лиценце;

5) земљу или земље увознице;

6) доказ о претходним преговорима са носиоцем права, у складу са одредбама става 11. овог члана;

7) доказ о посебном захтеву у којем је наведена количина потребног производа, упућеном од овлашћеног представника земље увознице или невладине организације која има формална овлашћења једне или више земаља увозница или тела Уједињених нација или друге међународне здравствене организације која делује са формалним овлашћењем једне или више земаља увозница.

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће без одлагања обавестити носиоца права о захтеву за издавање принудне лиценце и пружити му могућност да изнесе примедбе и пружи релевантне информације које се односе на захтев за издавање принудне лиценце.

Приликом одлучивања о захтеву за издавање принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља је дужан да провери нарочито следеће:

1) да ли је свака од земаља увозница наведена у захтеву, која је чланица СТО, упутила обавештење СТО у складу са Одлуком, односно да ли је свака земља увозница наведена у захтеву, која није чланица СТО, упутила обавештење Влади у складу са одредбама овог члана у односу на сваки од производа из захтева. Напред наведено не утиче на могућност коју најмање развијене земље имају према Одлуци ТРИПС Већа од 27. јуна 2002. године;

2) да количина производа наведена у захтеву не прелази ону о којој је земља увозница која је чланица СТО обавестила СТО или ону о којој је земља увозница која није чланица СТО обавестила Владу;

3) да узимајући у обзир принудне лиценце издате у другим земљама, укупна количина производа за коју је дозвољена производња у односу на било коју земљу увозницу не прелази значајно количину о којој је земља увозница која је чланица СТО обавестила СТО или орган државне управе надлежан за послове треба да се примени, уколико земља увозница није чланица СТО.

Подносилац захтева за издавање принудне лиценце је дужан да у захтеву наведе податке из става 9. овог члана.

Принудна лиценца може се издати само ако подносилац захтева достави доказ да је безуспешно, у року од 30 дана пре подношења захтева за издавање принудне лиценце, покушао од носиоца права да добије одобрење за искоришћавање заштићеног проналаска под разумним тржишним условима и роковима.

У случајевима националне опасности или другим околностима изузетне хитности или у случајевима јавне некомерцијалне употребе не примењују се одредбе става 11. овог члана.

Услови под којима се издаје принудна лиценца за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља

Члан 31

Принудна лиценца се издаје као неискључива, а њен обим и трајање, који се обавезно наводе у одлуци којом се одлучује о издавању принудне лиценце, везани су искључиво за разлоге због којих је издата. Количина производа који се на основу такве лиценце може произвести не сме прелазити ону која је неопходна за задовољење потреба земље увознице, односно земаља увозница наведених у захтеву, узимајући у обзир количину производа произведених на основу принудних лиценци издатих у другим земљама.

Принудна лиценце може се пренети само заједно са производним погоном у коме се искоришћава проналазак за који је издата.

У одлуци о издавању принудне лиценце се наводе радње на које је подносилац захтева овлашћен и које су потребне у сврху производње ради извоза и дистрибуције у земљу односно земље које су наведене у захтеву. Ниједан производ произведен или увезен на основу принудне лиценце не сме бити понуђен на продају или стављен на тржиште било које друге земље осим оне наведене у захтеву, изузев када земља увозница искористи могућност из тачке 6(и) Одлуке да извози у сауговорницу регионалног трговинског споразума који има исти предметни здравствени проблем.

У одлуци о издавању принудне лиценце налаже се да:

1) производи произведени на основу принудне лиценце морају бити јасно идентификовани посебним етикетама или ознакама као производи произведени на основу принудне лиценце, да се морају разликовати од оних које производи носилац права и то посебним паковањем и/или посебним бојама или облицима, под условом да је такво разликовање могуће и да нема значајан утицај на цену;

2) паковање или било који припадајући текст морају садржати напомену да је производ предмет принудне лиценце, назив органа који је издао принудну лиценцу и јасан натпис да је производ намењен искључиво за извоз и дистрибуцију у односну земљу увозницу односно земље увознице;

3) потпуни подаци о ознакама производа морају бити стављени на располагање царинским органима у Републици Србији.

У одлуци о издавању принудне лиценце се налаже стицаоцу лиценце да мора пре испоруке у земљу увозницу на интернет адреси, коју ће саопштити органу државне управе надлежном за послове здравља, ставити податке:

1) о количини производа којима снабдева земље увознице на основу принудне лиценце;

2) о разликама у обележавању предметног производа.

Ако је производ у односу на који је у Републици Србији издата принудна лиценца заштићен патентом или малим патентом у земљи увозници наведеној у захтеву, такав производ може бити извезен само ако су те земље издале принудну лиценцу за увоз, продају и/или дистрибуцију предметног производа.

У одлуци о издавању принудне лиценце подносиоцу захтева се налаже да плати накнаду носиоцу права која се одређује на следећи начин:

1) у случајевима националне опасности или другим околностима изузетне хитности или у случајевима јавне некомерцијалне употребе, накнада износи највише 4% од укупне цене коју плаћа земља увозница или која се плаћа у њену корист;

2) у свим другим случајевима, накнада се утврђује узимајући у обзир економску вредност употребе на коју је овлашћена односна земља увозница или земље увознице на основу лиценце, као и хуманитарне и некомерцијалне околности у вези са издавањем лиценце.

По правноснажности одлуке о издавању принудне лиценце, орган, коме је орган државне управе надлежан за послове здравља поверио надлежност може поводом предлога за обезбеђење доказа, који подноси носилац права, извршити увид у пословне књиге и друге документе стицаоца лиценце, искључиво у сврху провере да ли он испуњава све обавезе из одлуке о издавању принудне лиценце, а посебно у сврху провере података о коначном одредишту производа.

Пословне књиге и други документи из става 8. овог члана морају садржати доказ о извозу производа у облику извозне декларације коју је оверила царина као и доказ о увозу.

Услови за издавање принудне лиценце не утичу на начин дистрибуције у земљи увозници.

Одбијање захтева за издавање принудне лиценце

Члан 32

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће одбити захтев за издавање принудне лиценце уколико исти не садржи елементе потребне за доношење одлуке из члана 30. овог закона или ако нису испуњене претпоставке за издавање принудне лиценце прописане чланом 31. овог закона.

Обавештење

Члан 33

Орган државне управе надлежан за послове здравља ће обавестити ТРИПС Веће о правноснажним одлукама о издавању принудне лиценце за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља, о условима под којима је издата, као и о њеној измени и укидању.

Достављени подаци се односе нарочито на следеће:

1) име и адресу стицаоца лиценце;

2) односни производ;

3) количину којом се снабдева;

4) земљу увозницу;

5) трајање лиценце;

6) интернет адресу из члана 31. став 5. овог закона.

Забрана увоза

Члан 34

Забрањен је увоз у Републику Србију производа произведених на основу принудне лиценце издате у складу са одредбама члана 30. овог закона ради слободног пуштања у промет, поновног извоза, стављања под суспензивне поступке или стављања у слободне зоне или слободна складишта.

Одредба става 1. овог члана не примењује се у случају поновног извоза у земљу увозницу наведену у захтеву и идентификовану на паковању и документацији која прати производ или стављање у поступак транзитног или царинског складиштења или у слободне зоне или слободна складишта ради поновног извоза у ту земљу увозницу.

Поступање царинских органа

Члан 35

Ако постоји основана сумња да су производи произведени на основу принудне лиценце издате у складу са одредбама овог закона увезени на територију Републике Србије супротно одредбама члана 34. став 1. овог закона, надлежни царински орган ће застати са пуштањем предметних производа или их задржати колико је потребно до доношења одлуке органа државне управе надлежног за послове здравља о врсти производа који се увози, а најдуже десет радних дана. Ако постоје посебне околности, надлежни царински орган може одлучити о продужењу рока задржавања за најдуже додатних десет радних дана.

О задржавању из става 1. овог члана надлежни царински орган ће без одлагања обавестити носиоца права и произвођача или извозника предметних производа и позвати их да доставе податке и доказе о предметним производима.

Ако надлежни царински орган у периоду задржавања утврди повреду принудне лиценце супротно забрани из члана 34. став 1. овог закона, заплениће производе и уклонити их из промета у складу са царинским прописима.

Поступак задржавања и пленидбе робе спроводи се на терет увозника, у складу са царинским прописима, а за трошкове поступка задржавања и пленидбе робе солидарно са увозником одговара и лице које је покушало незаконит увоз.

Ако се утврди да се увозом производа који су задржани у складу са одредбама овог члана не би прекршила забрана из члана 34. став 1. овог закона и ако су поштовани царински прописи, надлежни царински орган пустиће производе у промет на територији Републике Србије.

О заплени и уништавању производа према одредбама овог члана надлежни царински орган обавестиће орган државне управе надлежан за послове здравља.

Изузеци од забране увоза

Члан 36

Одредбе чл. 34. и 35. овог закона не примењују се на увоз мале количине производа, у оквиру граница прописаних у погледу ослобађања плаћања царине, који се налазе у личном пртљагу путника и намењени су за приватну и некомерцијалну употребу.

Укидање или измена принудне лиценце

Члан 37

Носилац права или стицалац лиценце може органу државне управе надлежном за послове здравља да поднесе захтев да укине принудну лиценцу ако утврди да супротна страна не поштује одлуку о издавању принудне лиценце. У одлуци о укидању принудне лиценце орган државне управе надлежан за послове здравља ће одредити рок у коме је стицалац лиценце дужан да о свом трошку преусмери све производе који се налазе у његовом власништву у земље са потребама из члана 30. овог закона или их на други начин уклони уз консултовање са носиоцем права.

Ако земља увозница достави обавештење да је количина фармацеутских производа постала недовољна за задовољење њених потреба, стицалац лиценце може захтевати измену услова лиценцирања ради производње и извоза додатних количина производа за задовољење разумних потреба односне земље увознице.

Поступак по захтеву из става 2. овог члана је хитан.

Ако затражена додатна количина производа не прелази 25% првобитно одобрене количине фармацеутских производа при одлучивању по захтеву из става 2. овог члана не примењују се одредбе из члана 30. став 9. овог закона.

Правна заштита

Члан 38

Органи државне управе из чл. 26, 29. и 30. овог закона решењем одлучују о издавању принудне лиценце, о одбијању захтева за издавање принудне лиценце, о изменама и укидању принудне лиценце.

Против решења органа државне управе из става 1. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VI ТРАЈАЊЕ И ПРЕСТАНАК ПРАВА

1. Трајање и одржавање права

Трајање права

Члан 39

Патент траје 20 година, рачунајући од датума подношења пријаве.

Мали патент траје десет година рачунајући од датума подношења пријаве.

Допунски патент не може да траје дуже од основног патента.

Ако допунски патент постане основни, он не може да траје дуже него што би трајао основни патент.

Одржавање права

Члан 40

За одржавање права из пријаве и признатог права плаћају се прописане таксе.

Таксе за одржавање права из пријаве и признатог права може да плати било које лице, у име и за рачун подносиоца пријаве или носиоца права.

Таксе из става 1. овог члана плаћају се за трећу и сваку наредну годину, рачунајући од датума подношења пријаве.

Таксе из става 1. овог члана за издвојену пријаву плаћају се за текућу и сваку наредну годину, рачунајући од датума подношења првобитне пријаве.

Ако подносилац пријаве, односно носилац права не плати таксу из става 1. овог члана, такса се може платити у додатном року од шест месеци, под условом да се плати прописана додатна такса.

Надлежном органу се морају доставити докази о уплатама наведених такси.

2. Престанак права

Неплаћање таксе

Члан 41

Ако подносилац пријаве или носилац права пропусти да, у роковима из члана 40. овог закона, плати прописану таксу за одржавање права и да достави доказ о извршеној уплати, право престаје наредног дана од дана истека рока из члана 40. став 3. овог закона.

У случају из става 1. овог члана надлежни орган доноси посебно решење о престанку права које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Одустанак од пријаве и одрицање од права

Члан 42

Ако подносилац пријаве поднесе надлежном органу писану изјаву којом одустаје од своје пријаве, право из пријаве престаје наредног дана од дана подношења изјаве.

Ако је у регистру уписана лиценца, залога или друго право у корист трећег лица, подносилац пријаве патента или малог патента не може одустати од пријаве без претходне писане сагласности лица на чије име је уписано одређено право.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана надлежни орган доноси посебан закључак о обустави поступка.

Ако носилац права поднесе надлежном органу писану изјаву којом се одриче свог права, то право престаје наредног дана од дана подношења изјаве.

Ако је у регистру уписана лиценца, залога или друго право на патент или мали патент у корист трећег лица, носилац патента или малог патента се не може одрећи свог права без претходне писане сагласности лица на чије име је уписано одређено право.

У случајевима из ст. 4. и 5. овог члана надлежни орган доноси решење које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Смрт и престанак постојања носиоца права или подносиоца пријаве

Члан 43

Даном смрти физичког лица или даном престанка постојања правног лица које је носилац права, право престаје да постоји, осим ако је прешло на наследнике или правне следбенике носиоца права.

У случају из става 1. овог члана надлежни орган доноси решење о престанку права које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

На подносиоца пријаве који је умро или престао да постоји у поступку признања патента сходно се примењује одредба става 1. овог члана.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган доноси посебан закључак о обустави поступка.

VII ПРОМЕТ ПРАВА

Пренос права

Члан 44

Право на подношење пријаве, права из пријаве, као и право на патент или мали патент могу бити у целини или делимично предмет преноса права на основу уговора о преносу права, статусне промене носиоца права или подносиоца пријаве, као и наслеђивања, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права, подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

На питања у вези са уговором о преносу права која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Садржина уговора о преносу права

Члан 45

Уговором о преносу права из члана 44. став 1. овог закона подносилац пријаве или носилац права може пренети права из пријаве, као и права на патент или мали патент.

Уговор о преносу права из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и нарочито садржи: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште уговорних страна, број пријаве или регистарски број признатог права, као и висину накнаде, ако је уговорена.

Лиценца

Члан 46

Права из пријаве, као и право на патент или мали патент могу, са ограничењима или без њих, бити предмет уступања на основу уговора о лиценци.

Ако су више лица носиоци права из става 1. овог члана на истом проналаску за закључивање уговора о лиценци потребан је пристанак свих, осим ако између њих није другачије уговорено.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и нарочито садржи: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште уговорних страна, број пријаве или регистарски број признатог права, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права, подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

На питања у вези са уговором о лиценци која нису уређена овим законом примењују се одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Залога

Члан 47

Патент, мали патент, као и право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда или одлуке другог државног органа.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писаној форми и садржи нарочито: датум закључења, име и презиме или пословно име уговорних страна, пребивалиште, боравиште или седиште повериоца и залогодавца, као и дужника ако су то различита лица, број пријаве или регистарски број признатог права и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца права или подносиоца пријаве или заложног повериоца.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; број пријаве или регистарски број признатог права; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 4. овог члана.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

Надлежни орган ближе прописује врсту података из става 4. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 48

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број патента или малог патента или број пријаве; податке о носиоцу права или подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса патента или малог патента или права из пријаве или назначење права чији се упис тражи.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење о захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се тражити упис преноса права који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком патенту или малом патенту или пријави и да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце или залоге, који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце или залоге исти у сваком патенту или малом патенту или пријави и да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Испитивање уредности захтева за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 49

Захтев за упис преноса права, лиценце или залоге је уредан ако садржи податке из члана 48. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце или залоге није уредан, надлежни орган ће писаним путем позвати подносиоца захтева да исти уреди у року од два месеца од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце или залоге, уз који се доставља доказ о уплати прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће захтев за упис преноса права, лиценце или залоге закључком одбацити.

Одлучивање по захтеву за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 50

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце или залоге уредан у смислу члана 49. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако нема правног основа за упис преноса права, лиценце или залоге или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писаним путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце или залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце или залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VIII ПРОНАЛАСЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ОДБРАНУ И БЕЗБЕДНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поверљива пријава

Члан 51

Пријава проналаска поднета од стране домаћег лица, за коју се утврди да је од значаја за одбрану или безбедност Републике Србије сматра се поверљивом пријавом.

Пријава из става 1. овог члана се подноси државном органу надлежном за послове одбране.

Поступак по пријави

Члан 52

Ако надлежни орган, у поступку испитивања пријаве за признање патента или малог патента, процени да је у питању пријава од значаја за одбрану или безбедност Републике Србије, доставиће пријаву органу надлежном за послове одбране, а тако достављена пријава као датум подношења пријаве задржава датум када је поднета надлежном органу.

Ако орган надлежан за послове одбране у поступку испитивања поднете пријаве утврди да пријава није поверљива доставиће пријаву надлежном органу у року од три месеца од дана пријема пријаве из става 1. овог члана.

Ако је пријава изгубила својство поверљивости, орган надлежан за послове одбране доставиће пријаву надлежном органу без одлагања. Достављена пријава као датум подношења пријаве задржава датум када је поднета.

Стручно мишљење

Члан 53

У поступку испитивања пријаве поверљивог проналаска, орган надлежан за послове одбране може затражити од надлежног органа стручно мишљење о томе да ли пријављени поверљиви проналазак испуњава законске услове за заштиту патентом или малим патентом.

Надлежни орган ближе прописује садржину стручног мишљења из става 1. овог члана.

Поверљиви проналазак

Члан 54

Поверљиви проналазак се не објављује.

Заштиту поверљивог проналаска у иностранству домаће лице може тражити само по одобрењу органа надлежног за послове одбране.

На питања у вези са начином, поступком и мерама заштите поверљивог проналаска пред надлежним органом за послове одбране примењује се закон којим се уређује област одбране Републике Србије.

Поступак након признања права

Члан 55

Ако орган надлежан за послове одбране, после признања патента или малог патента за поверљиви проналазак, утврди да је тај проналазак престао да буде поверљив, доставиће надлежном органу спис предмета који се односи на тај проналазак. Надлежни орган ће уписати патент или мали патент у одговарајући регистар, објавити податке о признатом праву и носиоцу права издати одговарајућу исправу, у складу са овим законом.

Право коришћења

Члан 56

Орган надлежан за послове одбране или унутрашње послове има искључиво право да користи поверљиви проналазак и да располаже тим проналаском.

На питања у вези са остваривањем права проналазача на новчану накнаду за заштићени поверљиви проналазак примењује се закон којим се уређује одбрана Републике Србије.

IX ПРОНАЛАСЦИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

Појам проналаска из радног односа

Члан 57

Проналаском из радног односа сматра се:

1) проналазак који запослени створи извршавајући своје редовне радне обавезе или посебно наложене послове у вези са научно-техничким истраживањем и развојем, као и проналазак који настане у извршавању уговора о истраживачком раду закљученог са послодавцем;

2) проналазак који није обухваћен тачком 1) овог члана, а који запослени створи у вези са активностима послодавца или коришћењем материјално-техничких средстава, информација и других услова које је обезбедио послодавац;

3) проналазак који запослени створи у року од годину дана од дана престанка радног односа, а који би, да је створен у току радног односа, био проналазак из тачке 1) или тачке 2) овог члана.

Право послодавца на заштиту проналаска из радног односа

Члан 58

Право на заштиту проналаска из члана 57. тачка 1) овог закона има послодавац, ако уговором између проналазача и послодавца није друкчије уређено.

Ако је проналазак из радног односа заштићен на име послодавца, проналазачу припадају морална права у вези са тим проналаском, као и право на накнаду зависно од ефеката економског искоришћавања проналаска.

Проналазачу припада право на накнаду из става 2. овог члана и у случају када послодавац пренесе право или уступи лиценцу за искоришћавање заштићеног проналаска на треће лице.

Право запосленог на заштиту проналаска из радног односа

Члан 59

Право на заштиту проналаска из члана 57. тачка 2) овог закона има запослени, с тим што послодавац има право економског искоришћавања проналаска, уз обавезу да запосленом исплати накнаду у складу са уговором који закључе поводом конкретног проналаска.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, ако проналазак обухвати неку од производних тајни послодавца код кога је проналазач запослен, послодавац има право да спречи објављивање проналаска, уз обавезу да запосленом исплати накнаду, а запослени нема право на заштиту проналаска.

Накнада запосленом

Члан 60

Критеријуми за утврђивање висине накнаде, начин и време плаћања накнаде одређују се општим актом, уговором којим се уређује радноправни однос између послодавца и запосленог или посебним уговором који послодавац и проналазач закључе поводом конкретног проналаска.

У случају спора о висини, начину и времену плаћања накнаде, одлучује суд, на захтев проналазача или послодавца, узимајући у обзир допринос тог проналаска повећању добити или стварању уштеда послодавцу.

Запослени се не може унапред одрећи свог права на накнаду.

Поступање запосленог

Члан 61

Запослени који створи проналазак у радном односу дужан је да одмах по настанку проналаска послодавцу поднесе писмени извештај којим га обавештава о проналаску.

Ако извештај из става 1. овог члана не садржи прописане елементе, послодавац ће одредити примерен рок у коме запослени треба да отклони недостатке у извештају.

Надлежни орган ближе прописује садржину извештаја из става 1. овог члана.

Обавештење запосленом

Члан 62

У року од два месеца од пријема уредног извештаја из члана 61. овог закона, послодавац је дужан да запосленог писмено обавести да ли сматра да проналазак припада групи проналазака из члана 57. тач. 1) и 2) овог закона.

Ако запослени пропусти да поднесе послодавцу извештај у смислу члана 61. овог закона, рок из става 1. овог члана тече од дана сазнања послодавца за проналазак.

Поступање послодавца и запосленог по обавештењу

Члан 63

Ако је у питању проналазак из члана 57. тачка 1) овог закона, послодавац је дужан да у обавештењу из члана 62. став 1. овог закона обавести запосленог да ли ће поднети пријаву.

Ако послодавац обавести запосленог, у смислу става 1. овог члана, да ће поднети пријаву, дужан је да пријаву поднесе у року од шест месеци од дана када је запослени примио обавештење из члана 62. став 1. овог закона и да пре подношења пријаве упозна проналазача са садржином пријаве, а у току поступка по пријави и са свим актима надлежног органа и садржином свих поднесака пре њиховог подношења надлежном органу, а проналазач је дужан да послодавцу пружи све информације неопходне у поступку заштите проналаска.

Ако послодавац не жели да поднесе пријаву, а оцени да проналазак не обухвата неку од производних тајни у смислу члана 59. став 2. овог закона, мора о томе, у року из члана 62. став 1. овог закона, писмено да обавести проналазача који има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Ако послодавац не поднесе пријаву у року из става 2. овог члана, а оцени да проналазак не обухвата неку од производних тајни у смислу члана 59. став 2. овог закона, мора о томе, без одлагања, писмено да обавести проналазача који има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Ако послодавац оцени да проналазак обухвата неку од производних тајни послодавца и одлучи да из тих разлога не поднесе пријаву, дужан је да о томе, у року из члана 62. став 1. овог закона, писмено обавести запосленог.

У случају из става 5. овог члана запослени нема право на заштиту проналаска, али има право на накнаду од послодавца.

Ако послодавац одлучи да одустане од већ поднете пријаве или да се одрекне од признатог права, мора о томе писмено да обавести проналазача и да на њега пренесе право из пријаве или признато право.

У случају пропуштања рока из члана 62. став 1. овог закона, проналазач има право да наведени проналазак заштити на своје име.

Запослени који створи проналазак из члана 57. тачка 2) овог закона не може поднети пријаву надлежном органу пре него што од послодавца прими обавештење из члана 62. став 1. овог закона или пре истека рока за пријем тог обавештења.

Ако запослени из става 9. овог члана одлучи да одустане од већ поднете пријаве, мора о томе писмено да обавести послодавца и да на њега пренесе право из пријаве.

Право послодавца на прибављање искључиве лиценце

Члан 64

У вези са применом проналаска заштићеног на име проналазача, послодавац је дужан да се у року од шест месеци од дана пријема уредног извештаја о проналаску из члана 61. овог закона изјасни да ли је заинтересован да од проналазача прибави искључиву лиценцу.

До истека рока из става 1. овог члана, проналазач нема право да на треће лице пренесе право на проналазак или да уступи лиценцу за искоришћавање проналаска.

Коришћење проналаска из радног односа

Члан 65

Коришћење проналаска из радног односа не може отпочети пре регулисања питања накнаде из члана 60. овог закона или пре правноснажности одлуке надлежног суда.

У погледу економског искоришћавања проналазака из члана 63. ст. 3, 4. и 5. овог закона, сходно се примењују одредбе чл. 59. и 64. овог закона.

Обавеза чувања тајне

Члан 66

Послодавац и проналазач дужни су да чувају тајност проналаска створеног у радном односу док пријава патента или признат мали патент не буду објављени или проналазак не постане на други начин доступан јавности.

Ако послодавац истакне оправдан интерес да се проналазак не објављује, обавеза запосленог да чува тајну траје и по престанку радног односа код тог послодавца.

X ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ПРОНАЛАСКА

1. Заједничке одредбе о поступку

Правна заштита проналаска

Члан 67

Правна заштита проналаска остварује се у управном поступку који води надлежни орган.

Против закључака надлежног органа донетих на основу овог закона не може се изјавити посебна жалба, ако овим законом није друкчије прописано.

Против решења надлежног органа донетих на основу овог закона може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења, ако овим законом није друкчије прописано.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Увид у пријаву

Члан 68

Током поступка за заштиту проналаска надлежни орган неће дозволити увид у пријаву пре њене објаве ни једном лицу, нити органу, осим у случају прописаном одредбом члана 52. став 1. овог закона.

Надлежни орган ће дозволити увид у пријаву патента из става 1. овог члана у присуству службеног лица на писани захтев подносиоца пријаве или лица које има његово овлашћење.

На писани захтев подносиоца пријаве или лица које има његово овлашћење и уз достављање доказа о уплати прописане накнаде трошкова, надлежни орган издаје копије докумената из списа пријаве патента из става 1. овог члана.

Таксе и накнаде трошкова

Члан 69

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга а за које се надлежном органу достављају докази о уплатама.

За увид у пријаве патената, издавање копија докумената, поновно успостављање права, објаву података о пријавама патената и објаве података о признатим правима, штампање патентног списа и других послова које спроводи надлежни орган у складу са овим законом плаћају се накнаде.

Висину и начин плаћања накнада из става 2. овог члана утврђује Влада.

Регистри

Члан 70

Надлежни орган води Регистар пријава патената, Регистар патената, Регистар пријава малих патената и Регистар малих патената.

Регистар пријава патената садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар патената садржи нарочито: регистарски број патента; број и датум решења о признању патента; датум регистровања патента; податке о носиоцу патента; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на патент (пренос права, лиценца, залога и др.); датум и врста одлуке по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању патента; податке о престанку признатог права; број и датум прве дозволе за стављање производа у промет или назначење ако је тај производ већ био предмет сертификата; датум признања сертификата; податке о променама у вези са сертификатом о додатној заштити (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар пријава малих патената садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога и др.).

Регистар малих патената садржи нарочито: регистарски број малог патента; број и датум решења о признању малог патента; датум регистровања малог патента; податке о носиоцу малог патента; податке о проналазачу; назив проналаска; податке о променама које се односе на мали патент (пренос права, лиценца, залога и др.); датум и врсту одлуке по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању малог патента; податке о престанку признатог права.

Надлежни орган ближе прописује садржину и начин вођења јавних регистара из става 1. овог члана.

Објава у службеном гласилу

Члан 71

Подаци предвиђени овим законом и прописима донетим за извршавање овог закона објављују се у службеном гласилу.

Доступност документације и информација

Члан 72

Регистри из члана 70. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе објављених пријава патената, признатих патената, малих патената и сертификата о додатној заштити, може да разгледа свако лице на писани или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писани захтев сваког лица и уз плаћање прописане таксе и трошкова, о чему се доставља доказ о извршеној уплати, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Надлежни орган дужан је да сваком лицу учини доступним своју документацију и информације о стању технике и о правима којима се штити проналазак.

Поновно успостављање права

Члан 73

Ако подносилац пријаве или носилац права упркос дужној пажњи коју су захтевале околности, пропусти да, у прописаном року, предузме неку радњу у поступку, чија је непосредна правна последица губитак права из пријаве или признатог права, надлежни орган ће решењем дозволити поновно успостављање права, ако подносилац пријаве или носилац права у прописаном року:

1) поднесе предлог за поновно успостављање права у писаној форми и предузме све пропуштене радње;

2) наведе разлоге због којих је био спречен да у року предузме пропуштене радње;

3) достави доказ о оправданости разлога због којих се захтева поновно успостављање права;

4) достави доказ о плаћеној прописаној такси, као и доказ о накнади прописаних трошкова.

Предлог за поновно успостављање права подноси се у року од три месеца од дана кад је престао разлог који је проузроковао пропуштање, а ако је подносилац предлога касније сазнао за пропуштање, од дана сазнања за пропуштање, али не по протеку рока од 12 месеци од дана пропуштања рока или ако се предлог односи на неплаћање таксе за одржавање права, најкасније 12 месеци од дана истека додатног рока за плаћање из члана 40. става 5. овог закона.

Предлог за поновно успостављање права поднет након истека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако пропуштене радње нису извршене у року из става 2. овог члана надлежни орган ће предлог за поновно успостављање права одбацити закључком.

Ако подносилац предлога за поновно успостављање права не достави доказ о плаћеној прописаној такси и накнади прописаних трошкова из става 1. тачке 4) овог члана надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведене доказе у року који надлежни орган одреди.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси и доказ о накнади прописаних трошкова не буду достављени у остављеном року надлежни орган ће предлог за поновно успостављање права одбацити закључком.

Предлог за поновно успостављање права не може се поднети због пропуштања рока за предузимање следећих радњи у поступку:

1) подношење предлога из става 1. овог члана;

2) подношење захтева за продужење рока;

3) подношење захтева за наставак поступка;

4) радњи у поступцима пред надлежним органом у којима учествује више странака;

5) подношење захтева за обнову права првенства и захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства.

Предлог за поновно успостављање права поднет због пропуштања радњи наведених у ставу 7. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Надлежни орган не може одбити предлог из става 1. овог члана, у целости или делимично, уколико претходно не обавести подносиоца предлога о разлозима одбијања и не позове га да се у року од два месеца писмено изјасни о тим разлозима.

Свако савесно лице које је отпочело коришћење у производњи проналаска који је предмет објављене пријаве или које је извршило све неопходне припреме за отпочињање таквог коришћења у времену између губитка права и објаве података о усвајању предлога за поновно успостављање права, има право да настави коришћење проналаска искључиво у производне сврхе, у свом погону или у туђем погону за сопствене потребе.

Подаци о поновном успостављању права се објављују у службеном гласилу. Надлежни орган ближе прописује садржину предлога за поновно успостављање права и услове из става 1. овог члана, ближе одређује податке о поновном успостављању права који се објављују, као и прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Наставак поступка

Члан 74

Ако је подносилац пријаве или носилац права пропустио рок одређен од стране надлежног органа за предузимање радње у поступку пред надлежним органом у вези са пријавом или признатим правом из члана 107. став 5. и члана 149. став 9. овог закона, може поднети захтев за наставак поступка у вези са пријавом или признатим правом, а надлежни орган ће решењем допустити наставак поступка, под условом да подносилац пријаве или носилац права:

1) поднесе захтев за наставак поступка у писаној форми и изврши све пропуштене радње у прописаном року;

2) достави доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за наставак поступка може се поднети у року од три месеца од дана пријема обавештења надлежног органа о пропуштању рока одређеног од стране надлежног органа или од пријема обавештења о губитку права као непосредној правној последици пропуштања рока.

Захтев за наставак поступка поднет након истека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако пропуштене радње нису извршене у року из става 2. овог члана надлежни орган ће захтев за наставак поступка одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за наставак поступка не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 1. тачке 2) овог члана надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ и одредити рок у коме је дужан да достави тај доказ.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у остављеном року надлежни орган ће захтев за наставак поступка одбацити закључком.

Захтев за наставак поступка не може се поднети ако је пропуштен рок:

1) из става 2. овог члана;

2) за подношење захтева за обнову права првенства и захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства;

3) за подношење предлога за поновно успостављање права из члана 73. овог закона;

4) за подношење другог или било ког каснијег захтева за продужење рока;

5) за радње у поступцима пред надлежним органом у којима учествује више странака.

Захтев за наставак поступка поднет због пропуштања рокова наведених у ставу 7. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Надлежни орган претходно обавештава подносиоца захтева из става 1. овог члана о разлозима због којих захтев за наставак поступка намерава да одбије у целости или делимично, те позива подносиоца захтева да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако је надлежни орган усвојио захтев из става 1. овог члана на одговарајући начин примењује се одредба члана 73. став 10. овог закона.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за наставак поступка и услове из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Промена имена и адресе подносиоца пријаве и носиоца права

Члан 75

Надлежни орган, на захтев носиоца права или подносиоца пријаве решењем одлучује о упису у одговарајући регистар промене имена и адресе носиоца права или подносиоца пријаве.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број патента или малог патента, број пријаве, податке о носиоцу права и подносиоцу пријаве, назначење врсте промене, доказ за промену имена подносиоца или носиоца права.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе подносиоца пријаве и носиоца права који се односи на више патената или малих патената или више пријава, под условом да су регистарски бројеви или бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права и подносиоца пријаве не садржи прописане податке, надлежни орган ће писаним путем позвати подносиоца захтева да исти уреди у року од два месеца од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, о чему се доставља доказ о извршеној уплати, надлежни орган ће продужити рок из става 4. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од два месеца.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће захтев за упис промене из става 1. овог члана одбацити закључком.

Ако подносилац пријаве или носилац права који је држављанин Републике Србије промени адресу тако да се иста не налази на територији Републике Србије у захтеву за упис промене адресе мора именовати пуномоћника за пријем писмена са адресом на територији Републике Србије.

Ако држављанин Републике Србије не именује пуномоћника за пријем писмена у складу са одредбом става 7. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да у року од три месеца од пријема позива именује пуномоћника за пријем писмена и у позиву га упозорити на правне последице непоступања по позиву.

Ако држављанин Републике Србије не поступи по позиву надлежног органа из става 8. овог члана надлежни орган ће закључком одредити да се сва даља достава врши прибијањем на огласној табли надлежног органа.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Исправљање грешака у поднесцима и актима

Члан 76

Језичке грешке, грешке у писању као и друге сличне неисправности у поднесцима и актима исправиће се закључком на основу писаног захтева подносиоца пријаве или носиоца права уз достављање доказа о плаћеној прописаној такси за захтев за исправку грешке или по службеној дужности.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана.

2. Покретање поступка за заштиту проналаска

Подношење пријаве

Члан 77

Поступак за заштиту проналаска покреће се подношењем пријаве надлежном органу.

Пријава за заштиту проналаска подноси се на српском језику.

Пријава за заштиту проналаска може се поднети и на страном језику, с тим да подносилац пријаве достави њен превод на српски језик.

Ако подносилац пријаве не достави превод пријаве из става 3. овог члана, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да достави превод у року од два месеца од дана пријема обавештења.

Ако подносилац пријаве не достави превод пријаве у року из става 4. овог члана надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Надлежном органу подноси се и пријава којом се захтева заштита проналаска у иностранству, ако је то у складу са међународним уговорима.

Правна заштита проналаска у Републици Србији остварује се и путем пријаве која је поднета у иностранству, ако је то у складу са међународним уговорима. Тако поднета пријава има исто правно дејство као и национална пријава, осим ако одговарајућим међународним уговорима није другачије одређено.

Надлежни орган ближе прописује начин подношења пријаве за заштиту проналаска.

Јединство проналаска

Члан 78

Једном пријавом може се тражити заштита само за један проналазак.

Једном пријавом за признање патента може се тражити признање патента за више проналазака само ако су ти проналасци међусобно повезани тако да остварују јединствену проналазачку замисао.

Садржина пријаве за заштиту проналаска

Члан 79

Пријава за заштиту проналаска садржи:

1) захтев за признање права;

2) опис проналаска;

3) један или више патентних захтева за заштиту проналаска;

4) нацрт на који се позива опис и/или патентни захтеви;

5) апстракт.

Захтев за признање права

Члан 80

Захтев за признање права садржи изричито назначење да се тражи признање патента или малог патента, податке о подносиоцу пријаве, податке о проналазачу, односно напомену о изјави да проналазач не жели да буде наведен у пријави и назив проналаска који одражава техничку суштину проналаска и који не садржи комерцијалне називе.

Надлежни орган не проверава да ли подносилац пријаве има право на заштиту проналаска.

Ако подносилац пријаве није проналазач или није једини проналазач, дужан је да у пријави наведе имена свих проналазача и да поднесе изјаву о основу стицања права на подношење пријаве.

Ако проналазач не жели да његово име буде наведено у захтеву за признање права, као ни у другим исправама предвиђеним овим законом, подносилац пријаве је дужан да, достави надлежном органу писану изјаву проналазача о томе.

Проналазач може током поступка заштите, као и током целог рока трајања патента или малог патента повући своју изјаву да не жели да му име буде наведено у пријави, регистрима, као и у другим исправама предвиђеним овим законом.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање права и прописује њихову садржину.

Садржај који је забрањено наводити у пријави

Члан 81

Пријава не сме да садржи:

1) наводе или слике противне закону или моралу;

2) наводе који омаловажавају производе или поступке било ког трећег лица или квалитет и значај пријаве или патента или малог патента тог лица, с тим да се поређење са стањем технике, само по себи, не сматра омаловажавањем;

3) наводе који очигледно нису значајни ни потребни.

Ако пријава садржи наводе из става 1. овог члана, надлежни орган ће их приликом објављивања изоставити.

Опис проналаска

Члан 82

Проналазак мора бити описан потпуно и јасно, тако да га стручњак из одговарајуће области може извести.

Ако се проналазак односи на биолошки материјал и ако га није могуће извести на основу описа проналаска, сматраће се да опис проналаска испуњава услов из става 1. овог члана ако је узорак природно обновљивог биолошког материјала депонован у надлежној установи најкасније на датум подношења пријаве патента.

Надлежна установа из става 2. овог члана је установа која је одређена на основу Будимпештанског споразума о признању депозита микроорганизама ради поступка патентирања.

Опис проналаска садржи нарочито: назив проналаска, област технике на коју се проналазак односи, дефинисан технички проблем за чије се решење тражи заштита права, стање технике уколико се оно, према сазнањима подносиоца пријаве може сматрати корисним за разумевање проналаска, излагање суштине проналаска, кратак опис слика нацрта, ако их има и детаљан опис најмање једног од начина остваривања проналаска, уз навођење примера извођења и са позивом на нацрт, ако постоји.

Надлежни орган ближе прописује садржину и начин описа проналаска.

Патентни захтеви

Члан 83

Патентним захтевима, који морају бити јасни, сажети и у потпуности подржани описом проналаска, одређује се предмет чија се заштита тражи.

Надлежни орган ближе прописује форму и садржину патентних захтева из става 1. овог члана.

Апстракт

Члан 84

Апстракт је кратак садржај суштине проналаска, који служи искључиво за техничко информисање и не може послужити у било коју другу сврху, нарочито не за одређивање обима тражене заштите, нити код утврђивања новости проналаска применом члана 10. став 2. тачка 2) овог закона.

Надлежни орган је овлашћен да измени апстракт ако сматра да је то неопходно.

Надлежни орган ближе прописује садржину апстракта.

Нацрт

Члан 85

Нацрт је скуп свих слика.

Надлежни орган ближе прописује изглед и карактеристике нацрта.

Садржина пријаве за заштиту проналаска потребна за признање датума подношења

Члан 86

За признање датума подношења пријаве пријава поднета надлежном органу на тај датум мора да садржи:

1) назначење да се тражи признање права;

2) име и презиме или назив и адресу подносиоца пријаве;

3) опис проналаска и у случају да опис не испуњава прописане услове или позивање на претходно поднету пријаву.

Надлежни орган ближе прописује начин позивања на претходно поднету пријаву.

3. Посебне врсте пријава

Издвојена пријава

Члан 87

Ако се једна пријава којој је признат датум подношења односи на више проналазака који нису међусобно повезани јединственом проналазачком замисли (првобитна пријава), подносилац пријаве може сам или на захтев надлежног органа да из те пријаве издвоји један или више проналазака и да за сваки од њих поднесе посебну пријаву (издвојена пријава).

Издвојена пријава се може поднети до окончања поступка испитивања првобитне пријаве.

Издвојена пријава може имати за предмет само оно што је садржано у првобитној пријави онаквој каква је поднета и тада задржава датум подношења првобитне пријаве и, ако има основа, ужива право првенства.

Такса за подношење пријаве и такса за израду извештаја о претраживању стања технике по предмету проналаска уплаћују се за сваку издвојену пријаву у року од месец дана од дана подношења пријаве, а доказ о извршеним уплатама доставља се надлежном органу.

Ако се доказ о уплатама таксе из става 4. овог члана не достави надлежном органу благовремено, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Допунска пријава патента

Члан 88

Ако подносилац пријаве патента или носилац патента допуни или усаврши проналазак који је предмет основне пријаве или основног патента, за извршену допуну, или усавршавање, може поднети допунску пријаву која не задржава датум подношења основне пријаве.

Допунска пријава патента се може поднети на основну пријаву или на основни патент.

Одустанком од основне пријаве патента обуставља се поступак по допунској пријави. Ако се поступак по основној пријави обустави из било ког другог разлога, подносилац пријаве има право, да у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о обустави поступка, поднесе надлежном органу захтев да допунска пријава постане основна.

На основу допунске пријаве, може се стећи допунски патент, с тим што он не може бити признат пре признања основног патента.

Ако основни патент престане да важи или решење о његовом признању буде поништено, носилац патента има право да у року од три месеца од датума престанка патента или правноснажности одговарајућег решења, поднесе надлежном органу захтев да допунски патент постане основни.

Ако постоји више допунских пријава или патената, само један од њих постаје основни, а остали се, као допунски, на захтев подносиоца пријаве или носиоца патента, који се подноси у року из става 5. овог члана, везују за основну пријаву или патент.

4. Право првенства

Услови за признање права првенства

Члан 89

Лицу које је поднело уредну пријаву за било који облик заштите проналаска у некој држави чланици Париске уније за заштиту индустријске својине или држави чланици СТО или његовом правном следбенику, односно наследнику признаће се приликом подношења пријаве за заштиту истог проналаска у Републици Србији право првенства под условом да он то затражи од надлежног органа у року од 12 месеци од датума подношења прве уредне пријаве.

Уредном пријавом, у смислу става 1. овог члана, сматра се свака пријава којој је признат датум подношења према националном законодавству било које државе чланице Париске уније, државе чланице СТО или у складу са међународним уговорима закљученим између тих чланица, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Каснија пријава која има исти предмет заштите као и првоподнета пријава у истој држави сматраће се првом пријавом за одређивање права првенства под условом да је на дан њеног подношења прва пријава повучена, да се од ње одустало или је одбачена, а да није била доступна јавности и није била основ неког права и ако раније није послужила као основ за признање права првенства.

У случају из става 3. овог члана на основу прве пријаве не може се више захтевати право првенства.

Захтев за признање права првенства

Члан 90

Подносилац пријаве за заштиту проналаска који у Републици Србији намерава да користи право првенства раније пријаве дужан је да надлежном органу поднесе:

1) захтев за признање права првенства који садржи нарочито битне податке о првој пријави која је основ за признање права првенства (број и датум подношења пријаве, државу чланицу Париске уније или чланицу СТО у којој је или за коју је пријава поднета), најкасније до истека рока од два месеца од датума подношења пријаве у Републици Србији;

2) препис прве пријаве оверен од надлежног органа државе чланице Париске уније или чланице СТО у којој је или за коју је пријава поднета, најкасније до истека рока од три месеца од датума подношења пријаве за заштиту проналаска у Републици Србији или шеснаест месеци од најранијег датума захтеваних првенстава, зависно од тога који од наведених рокова раније истиче.

У случају када прва пријава није на српском језику и када је релевантна за одређивање патентибилности предметног проналаска надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да достави превод прве пријаве на српски језик у року од два месеца од дана пријема позива.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Захтев за признање вишеструког права првенства

Члан 91

Подносилац пријаве може, под условима из члана 89. овог закона, захтевати признање вишеструког права првенства на основу више раније поднетих пријава у једној или више држава чланица Париске уније, држава чланица СТО или међународној организацији којој је та пријава поднета.

Када се захтева вишеструко право првенства, рокови који према овом закону теку од датума првенства рачунају се од најранијег датума вишеструког првенства.

Захтев за обнову права првенства

Члан 92

Ако је пријава за заштиту проналаска за коју се захтева право првенства из прве пријаве поднета датума који је каснији од датума на који истиче период првенства из члана 89. став 1. овог закона, подносилац пријаве може поднети захтев за обнову права првенства.

Захтев из става 1. овог члана може се поднети у року од два месеца од датума истицања периода првенства, а пре истека рока у коме су завршене све техничке припреме за објаву касније пријаве.

Надлежни орган ће решењем усвојити захтев за обнову права првенства, под условом да подносилац:

1) наведе оправдане разлоге и достави доказе због којих је пропуштен рок у коме се признаје право првенства упркос дужној пажњи коју су захтевале околности;

2) плати прописану таксу и достави надлежном органу доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за обнову права првенства поднет након протека рока из става 2. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за обнову права првенства не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 3. тачке 2) овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ у року који је наведен у том позиву.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у року из става 5. овог члана, надлежни орган ће захтев за обнову права првенства одбацити закључком.

Ако надлежни орган утврди да захтев за обнову права првенства треба одбити у целости или делимично, претходно ће обавестити подносиоца о разлозима за одбијање захтева за обнову права првенства и позваће га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако се подносилац захтева не изјасни о разлозима за одбијање захтева за обнову права првенства у року из става 7. овог члана или се изјасни а надлежни орган и даље сматра да се право првенства не може обновити, надлежни орган ће решењем одбити захтев за обнову права првенства у целости или делимично.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, врсту прилога који се подносе уз захтев, као и њихову садржину.

Захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства

Члан 93

Подносилац пријаве за заштиту проналаска може поднети захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства у року од 16 месеци од датума права првенства или, ако би исправљање или допуна проузроковала промену датума права првенства, у року од 16 месеци од тако промењеног датума првенства, с тим што је важећи онај рок од 16 месеци који истиче раније и то под условом да је такав захтев поднет у року од четири месеца од датума подношења пријаве за заштиту проналаска.

Уз захтев из става 1. овог члана подносилац захтева је дужан да плати прописану таксу и да достави надлежном органу доказ о плаћеној прописаној такси.

Захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства поднет након истека рока из става 1. овог члана надлежни орган ће одбацити закључком.

Ако подносилац захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства не достави доказ о плаћеној прописаној такси из става 2. овог члана, надлежни орган ће га писаним путем позвати да достави наведени доказ и одредити рок у коме је дужан да достави доказ.

Ако доказ о плаћеној прописаној такси не буде достављен у року из става 4. овог члана, надлежни орган ће захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства одбацити закључком.

Надлежни орган претходно обавештава подносиоца о разлозима због којих захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства намерава да одбије у целости или делимично и позива га да се у року од два месеца од дана пријема позива изјасни о тим разлозима.

Ако се подносилац захтева у року из става 6. овог члана не изјасни о разлозима за одбијање захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенстава или се изјасни а надлежни орган и даље сматра да се право првенства не може исправити или допунити, надлежни орган ће решењем одбити захтев за исправљање или допуну захтева за признање права првенства у целости или делимично.

Ако је ради исправке или допуне захтева за признање права првенства промењен датум права првенства које се захтева, рокови се рачунају од промењеног датума права првенства.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева, услове и поступак из става 1. овог члана, као и прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Изузеци од подношења захтева за исправљање или допуну захтева за признање права првенства

Члан 94

Захтев из члана 93. став 1. овог закона не може се поднети у следећим случајевима:

1) након што је подносилац пријаве за заштиту проналаска поднео захтев за ранију објаву пријаве патента, осим ако је такав захтев за објаву повучен пре завршетка техничких припрема за објаву пријаве;

2) ако је поднет захтев за испитивање по хитном поступку.

Карактеристике проналаска на које се односи захтев за признање права првенства

Члан 95

Захтев за признање једног или вишеструког права првенства може се односити само на оне карактеристике проналаска које су описане у било ком делу пријаве, односно пријава чије се право првенства захтева.

Ако се одређене карактеристике проналаска за које се захтева првенство не налазе у патентним захтевима изнетим у ранијој пријави, услов за признавање права првенства је да се те карактеристике могу утврдити из свих саставних делова пријаве.

Дејство права првенства

Члан 96

Дејство права првенства је у томе да се датум првенства сматра као датум подношења пријаве за заштиту проналаска у вези са применом члана 10. став 2. и члана 3. став 5. овог закона.

5. Поступак испитивања пријаве

Признање датума подношења пријаве

Члан 97

По пријему пријаве, надлежни орган испитује да ли су испуњени услови из члана 86. овог закона за признање датума подношења пријаве.

Ако утврди да нису испуњени услови из члана 86. овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од два месеца од датума пријема обавештења отклони уочене недостатке, уз упозорење о правним последицама пропуштања.

Ако подносилац пријаве отклони недостатке у року из става 2. овог члана, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве отклонио уочене недостатке.

Ако пријава садржи позив на нацрт који није садржан у пријави, надлежни орган позива подносиоца пријаве да достави нацрт у року од два месеца. Ако подносилац достави нацрт у прописаном року, датумом подношења пријаве сматраће се датум пријема нацрта. Уколико нацрт не буде достављен, сматраће се да се подносилац на нацрт није ни позвао.

Пријава којој је признат датум подношења, уписује се у Регистар пријава патената или Регистар пријава малих патената.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке у року из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Издавање Уверења о праву првенства

Члан 98

На захтев подносиоца пријаве надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број пријаве за коју се захтева издавање уверења о праву првенства и доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, број пријаве и потврда да су подаци у уверењу о праву првенства истоветни подацима у пријави.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Формално испитивање пријаве

Члан 99

После признања датума подношења пријаве, надлежни орган испитује да ли је:

1) плаћена такса за подношење пријаве и достављен доказ о уплати прописне таксе;

2) достављено уредно пуномоћје заступника или изјава о заједничком представнику, у одговарајућем случају;

3) у пријави назначен проналазач, односно да ли постоји његова изјава да не жели да буде наведен у пријави;

4) поднет уредан захтев за признање права првенства;

5) достављена изјава о основу стицања права на подношење пријаве;

6) ако је подносилац пријаве страно лице, пријава поднета у смислу члана 5. овог закона;

7) садржај пријаве у складу са чланом 79. овог закона;

8) задовољена форма списа у пријави;

9) нацрт сачињен у смислу члана 85. овог закона;

10) апстракт сачињен у смислу члана 84. овог закона;

11) испуњен услов из члана 81. овог закона.

Ако се испитивањем из става 1. овог члана утврди да пријава није састављена у складу с одредбом става 1. овог члана, надлежни орган, уз навођење разлога, позива подносиоца пријаве да у року који не може бити краћи од два месеца нити дужи од три месеца отклони недостатке.

На образложени захтев подносиоца пријаве, надлежни орган може продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Надлежни орган ближе прописује форму списа у пријави из става 1. тачке 8) овог члана.

Извештај о претраживању

Члан 100

Ако пријава патента испуњава услове из члана 99. став 1. овог закона, надлежни орган позива подносиоца пријаве патента да у року од месец дана од дана пријема позива поднесе захтев за израду извештаја о претраживању стања технике по предмету проналаска (у даљем тексту: извештај о претраживању) и да плати таксу за израду извештаја о претраживању.

Подносилац пријаве може поднети захтев за израду извештаја о претраживању и пре пријема позива из става 1. овог члана.

По пријему захтева за израду извештаја о претраживању и доказа о плаћеној такси надлежни орган ће на основу патентних захтева, а имајући у виду садржај описа и нацрта израдити извештај о претраживању и доставити га подносиоцу пријаве патента.

Ако надлежни орган утврди да пријава патента није у складу са овим законом тако да није могуће у погледу свих или неких предмета патентних захтева израдити потпун извештај о претраживању, то констатује у изјави или, уколико је то делимично изводљиво, израђује извештај о претраживању само за један део пријаве или делимични извештај.

Делимични извештај о претраживању се израђује и када пријава патента не испуњава услове јединства проналаска.

Изјава или делимични извештај из става 4. овог члана важе у даљем поступку као извештај о претраживању.

Надлежни орган ће уз објаву пријаве патента објавити и извештај о претраживању. Ако извештај о претраживању није могуће објавити у исто време кад и пријаву патента, биће накнадно објављен.

Ако подносилац пријаве у прописаном року не поднесе захтев и не достави доказ о плаћеној такси за израду извештаја о претраживању из става 1. овог члана, надлежни орган ће пријаву патента одбацити закључком.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Надлежни орган ближе прописује садржину захтева за израду извештаја о претраживању и садржину извештаја о претраживању.

Измене пријаве проналаска у току поступка

Члан 101

Пријава којој је признат датум подношења не може бити накнадно измењена променом, односно проширењем предмета чија се заштита тражи.

Измене и допуне података садржаних у пријави које не проширују предмет пријаве могу се вршити до доношења решења по пријави патента.

Пре пријема извештаја о претраживању подносилац пријаве не може да мења опис, патентне захтеве и нацрт пријаве, а по пријему извештаја о претраживању, подносилац пријаве може сам да измени опис, патентне захтеве и нацрт.

Измењени патентни захтеви не могу да се односе на елементе пријаве за које није урађен извештај о претраживању и који нису у вези са проналаском или групом проналазака који чине јединствену проналазачку замисао, а за које је првобитно тражена заштита.

Објава пријаве патента

Члан 102

Пријава патента се објављује што је пре могуће у службеном гласилу и то:

1) након истека рока од 18 месеци, рачунајући од датума подношења, а ако је затражено право првенства, рачунајући од датума тог првенства или

2) на захтев подносиоца пријаве, пријава патента може се објавити и раније, али не пре истека рока од три месеца од датума подношења.

Пријава патента се објављује истовремено када се издаје и патентни спис, уколико одлука о признању патента ступи на снагу пре истека рока наведеног у ставу 1. тачка 1) овог члана.

Надлежни орган ближе прописује садржину објаве пријаве патента.

Захтев за суштинско испитивање пријаве патента

Члан 103

Захтев за суштинско испитивање пријаве патента подносилац пријаве може поднети најкасније у року од шест месеци од дана достављања извештаја о претраживању.

У случају пропуштања рока из става 1. овог члана, подносилац пријаве може поднети захтев за суштинско испитивање пријаве патента у накнадном року од 30 дана од дана пријема обавештења о протеку рока.

Сматра се да је захтев из става 1. овог члана поднет када је плаћена такса за суштинско испитивање и достављен доказ о извршеној уплати.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Ако подносилац пријаве у прописаном року не поднесе захтев из става 1. овог члана, надлежни орган ће пријаву патента одбацити закључком.

Суштинско испитивање

Члан 104

У поступку суштинског испитивања пријаве патента, надлежни орган испитује да ли је предмет заштите:

1) проналазак у смислу чл. 7. и 8. овог закона;

2) проналазак који се у смислу члана 9. овог закона не може заштитити патентом;

3) проналазак у складу са чланом 78. овог закона о јединству проналаска;

4) описан јасно и потпуно, у смислу чл. 82. овог закона, као и да ли испуњава прописане услове у смислу чл. 83. и 85. овог закона;

5) техничко решење одређеног проблема, да ли је нов, у смислу чл. 10. и 11. овог закона, да ли има инвентивни ниво у смислу члана 12. овог закона и да ли је индустријски применљив у смислу члана 13. овог закона;

6) у складу са овим законом у погледу права првенства.

Суштинско испитивање пријаве патента спроводи се у границама постављених патентних захтева.

У поступку суштинског испитивања не испитује се корисност проналаска.

Подносилац пријаве, који је за исти проналазак поднео пријаву и у другој држави, може надлежном органу доставити превод саопштења добијених у тој држави.

Ако надлежни орган утврди да предмет пријаве не испуњава услове из става 1. овог члана, обавештава подносиоца пријаве о резултатима испитивања и позива га, онолико пута колико је то неопходно, да отклони констатоване недостатке у року који не може бити краћи од два месеца нити дужи од три месеца.

Обавештење о резултатима испитивања из става 5. овог члана нарочито садржи образложење које обухвата све разлоге због којих се патент не може признати.

Након пријема првог резултата испитивања из става 5. овог члана подносилац пријаве може само једном да измени опис, патентне захтеве и нацрт, уколико се измена подноси истовремено са одговором подносиоца пријаве на резултат испитивања. Све даље измене се могу вршити само уз сагласност надлежног органа.

На образложени захтев подносиоца пријаве, надлежни орган ће продужити рок из става 5. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Испитивање по хитном поступку

Члан 105

Пријава патента се може решавати по хитном поступку у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције или царинског органа.

У случају судског спора због повреде права из објављене пријаве подносилац пријаве може поднети захтев за решавање пријаве патента по хитном поступку уз који доставља:

1) захтев за суштинско испитивање пријаве патента са доказом о уплаћеној такси за суштинско испитивање, ако захтев није раније поднет и

2) доказ да је судски поступак због повреде права из објављене пријаве прекинут до правноснажности одлуке надлежног органа по пријави.

Примедбе трећих лица

Члан 106

У поступку пред надлежним органом, после објаве пријаве патента, свако треће лице може да достави надлежном органу своје примедбе у погледу патентибилности проналаска на који се односи пријава.

Лице из става 1. овог члана, је дужно да своје примедбе достави у писаној форми и да образложи разлоге због којих сматра да се патент не може признати, а надлежни орган може да узме у обзир све дате примедбе.

Лице из става 1. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Решење о признању патента

Члан 107

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка суштинског испитивања пријаве патента, утврди да су испуњени сви услови за признање патента предвиђени овим законом, доставиће подносиоцу пријаве предлог коначног текста патентних захтева који намерава да усвоји, са којим подносилац пријаве треба да се сагласи у року од 30 дана.

Ако подносилац пријаве у року из става 1. овог члана не достави писану изјаву да је сагласан са текстом и бројем патентних захтева, надлежни орган доноси решење о признању патента према коначном тексту патентних захтева који је достављен на сагласност.

Ако подносилац пријаве изјави да није сагласан са текстом патентних захтева из става 1. овог члана, дужан је да наведе разлоге због којих тај текст не прихвата и да достави текст измењених патентних захтева.

Ако надлежни орган прихвати разлоге или текст измењених патентних захтева из става 3. овог члана, доноси решење о признању патента, а ако их не прихвати, о томе ће, уз навођење разлога, обавестити подносиоца пријаве и донети решење о признању патента према коначном тексту патентних захтева који је достављен на сагласност.

Решење о признању патента надлежни орган доноси под условом да су достављени докази о извршеним уплатама таксе за исправу о признатом праву, трошкова објаве података о признатом праву и трошкова штампања патентног списа.

Уколико подносилац пријаве не плати таксе и трошкове из става 5. овог члана у року који је за то одређен и не достави надлежном органу доказе о извршеним уплатама, надлежни орган ће пријаву одбацити закључком.

Решење о одбијању захтева за признање патента

Члан 108

Ако на основу спроведеног поступка суштинског испитивања у складу са чланом 104. овог закона надлежни орган утврди да нису испуњени сви прописани услови за признање патента или да уочени недостаци нису отклоњени, донеће решење о одбијању захтева за признање патента.

Упис признатог права

Члан 109

Прописани подаци о признатом праву уписују се у одговарајући регистар.

Исправа о признатом праву

Члан 110

По извршеном упису прописаних података о признатом праву из члана 109. овог закона у одговарајући регистар, носиоцу патента или малог патента се издаје исправа о признатом праву, која нарочито садржи: регистарски број патента или малог патента; податке о носиоцу патента или малог патента; податке о проналазачу; назив проналаска и датум издавања исправе.

За издавање исправе о признатом праву плаћа се прописана такса.

Надлежни орган ближе прописује садржину исправе о признатом праву из става 1. овог члана.

Објава признатог права

Члан 111

Признато право уписано у одговарајући регистар објављује се у службеном гласилу.

Решење о признању патента или малог патента има правно дејство од датума објаве признатог права.

У службеном гласилу објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број патента или малог патента, датум подношења пријаве; датум објављивања пријаве патента; подаци о носиоцу права; подаци о проналазачу и назив проналаска.

За објаву признатог права се плаћају прописани трошкови.

Надлежни орган ближе прописује податке из става 3. овог члана који се објављују у службеном гласилу.

Патентни спис

Члан 112

Носиоцу права се после објаве признатог права у службеном гласилу, издаје патентни спис који нарочито садржи; регистарски број патента или малог патента; датум објаве података о признатом праву; податке о носиоцу права; податке о проналазачу и назив проналаска.

За штампање патентног списа плаћају се прописани трошкови.

Надлежни орган ближе прописује садржину патентног списа из става 1. овог члана.

XI СЕРТИФИКАТ О ДОДАТНОЈ ЗАШТИТИ

Стављање у промет лека за људе или животиње и производа за заштиту биља

Члан 113

Сваки производ заштићен патентом на територији Републике Србије чије стављање у промет као лека за људе или животиње или као средства за заштиту биља подлеже обавези добијања дозволе од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије, може, под условима предвиђеним овим законом, да буде предмет заштите сертификатом.

У смислу заштите сертификатом производ је активни састојак или мешавина активних састојака лека или активна супстанца из члана 2. став 1. тачка 24) овог закона или мешавина активних супстанци средстава за заштиту биља.

Предмет и правно дејство заштите

Члан 114

У оквиру заштите признате основним патентом, заштита призната сертификатом односи се само на производ обухваћен дозволом за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља (у даљем тексту: дозвола) и на сваку примену лека за људе или животиње или средства за заштиту биља за које је дозвола издата пре истека рока трајања сертификата.

У складу са одредбом става 1. овог члана сертификат даје иста права као и основни патент и подлеже истим ограничењима и истим обавезама.

Субјекти заштите

Члан 115

Сертификат се признаје носиоцу основног патента или његовом правном следбенику.

Носиоцу више од једног патента за исти производ може се признати само један сертификат за тај производ. Када се два или више захтева за признање сертификата односе на исти производ и потичу од два или више носилаца различитих патената, по један сертификат признаје се сваком од тих носилаца.

Услови за признање сертификата

Члан 116

Сертификат се признаје на основу поднетог захтева, ако су на дан његовог подношења испуњени следећи услови:

1) да је основни патент којим је производ заштићен на снази;

2) да је у складу са посебним прописима издата важећа дозвола за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља и да је на снази;

3) да производ већ није био предмет заштите сертификатом;

4) да је дозвола из тачке 2) овог члана прва дозвола за стављање у промет лека за људе или животиње или средства за заштиту биља;

5) да је прва дозвола издата после 1. јануара 2005. године.

Рок за подношење захтева за признање сертификата

Члан 117

Захтев за признање сертификата подноси се надлежном органу у року од шест месеци од датума издавања дозволе из члана 116. тачка 2) овог закона.

Ако је дозвола из става 1. овог члана издата пре признања основног патента, захтев за признање сертификата се подноси у року од шест месеци од датума објаве података о признању патента из члана 111. овог закона.

Захтев за признање сертификата

Члан 118

Захтев за признање сертификата нарочито садржи:

1) податке о подносиоцу захтева: име, презиме и адреса ако је у питању физичко лице или назив и седиште ако је у питању правно лице;

2) податке о заступнику, уколико је именован;

3) број признатог основног патента и назив проналаска;

4) број и датум прве дозволе за стављање производа у промет или уколико то није прва дозвола за стављање у промет број и датум те дозволе.

Уз захтев за признање сертификата подноси се:

1) дозвола за стављање производа у промет издата од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије;

2) доказ о уплаћеној прописаној такси.

Ако дозвола из става 2. тачка 1) овог члана није прва дозвола за стављање производа у промет, уз захтев за признање сертификата подносе се докази који садрже податке на основу којих се може утврдити врста производа и начин вођења поступка, као и копија обавештења о објави података о дозволи.

Подаци о захтеву за признање сертификата уписују се у Регистар патената надлежног органа и објављују у службеном гласилу у року од шест месеци од датума подношења захтева.

Надлежни орган ближе прописује податке о захтеву за признање сертификата који се уписују у Регистар патената и објављују.

Поступак по захтеву за признање сертификата

Члан 119

У поступку одлучивања о захтеву за признање сертификата надлежни орган утврђује следеће:

1) да ли је захтев поднет у року прописаном чланом 117. овог закона;

2) да ли је захтев поднет у прописаној форми и да ли садржи све податке и прилоге прописане чланом 118. став 1, 2. и 3. овог закона;

3) да ли је основни патент био важећи у време подношења захтева за признање сертификата.

Ако захтев за признање сертификата не испуњава све услове из става 1. овог члана, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 30 дана од дана пријема позива отклони недостатке наведене у позиву.

Ако подносилац захтева у прописаном року не отклони недостатке наведене у позиву надлежни орган ће захтев за признање сертификата закључком одбацити.

Ако захтев за признање сертификата испуњава услове из става 1. овог члана надлежни орган утврђује следеће:

1) да ли су на дан подношења захтева испуњени сви услови за признање сертификата прописани чланом 116. овог закона;

2) да ли је производ за који се тражи сертификат заштићен признатим патентом;

3) да ли је дозвола за стављање производа у промет издата на прописан начин.

Ако надлежни орган утврди да су испуњени сви услови прописани ставом 4. овог члана донеће решење о признању сертификата којим се одређује трајање сертификата.

Ако надлежни орган утврди да нису испуњени сви услови из става 4. овог члана решењем ће одбити захтев за признање сертификата.

Решење о признању сертификата

Члан 120

Решење о признању сертификата садржи следеће податке:

1) назив и адресу подносиоца захтева;

2) број основног патента;

3) назив проналаска;

4) број и датум дозволе за стављање производа у промет и назив производа наведеног у дозволи;

5) број и датум прве дозволе за стављање производа у промет, када је то према одредбама члана 118. став 1. тачка 4) овог закона потребно;

6) време трајања сертификата.

Објава

Члан 121

Надлежни орган у службеном гласилу објављује податке о признатом сертификату, о одбијању захтева за признање сертификата, као и о престанку важења сертификата.

Надлежни орган ближе прописује садржину података из става 1. овог члана.

Упис у регистар

Члан 122

Подаци који се односе на поступак за признање сертификата, као и време трајања заштите по признатом сертификату уписују се у Регистар патената надлежног органа.

Надлежни орган ближе прописује податке из става 1. овог члана који се уписују у Регистар.

Трајање заштите

Члан 123

Сертификат почиње да важи одмах након истека законског рока трајања основног патента. Заштита по признатом сертификату траје временски период који је једнак временском периоду који протекне од датума подношења пријаве основног патента до дана издавања прве дозволе за стављање у промет производа, умањен за пет година.

Трајање сертификата из става 1. овог члана не може да буде дуже од пет година од дана почетка његовог важења.

Одржавање важења сертификата

Члан 124

За одржавање важења сертификата плаћа се прописана годишња такса, која доспева за плаћање на почетку сваке године важења сертификата.

Престанак важења сертификата

Члан 125

Сертификат престаје да важи:

1) истеком временског периода из члана 123. овог закона;

2) ако се носилац одрекне сертификата, сертификат престаје да важи наредног дана од дана достављања надлежном органу писане изјаве о одрицању;

3) ако годишња такса из члана 124. овог закона није благовремено плаћена и није достављен доказ о извршеној уплати ;

4) ако производ за који је признат сертификат више не може бити у промету због престанка важења дозволе из било ког разлога.

Надлежни орган одлучује о престанку сертификата на сопствену иницијативу или на захтев сваког лица.

Сходна примена одредаба поступка за стицање и престанак права

Члан 126

На поступак у вези са признањем и престанком сертификата сходно се примењују одредбе овог закона о поступку за стицање и престанак права, ако овим законом није друкчије одређено.

Оглашавање ништавим решења о признању сертификата о додатној заштити

Члан 127

Решење о признању сертификата о додатној заштити огласиће се ништавим:

1) ако је признат противно условима прописаним овим законом;

2) ако је патент који обухвата предмет заштите сертификата престао да важи у смислу чл. 41, 42. и 43. овог закона;

3) ако је патент који обухвата предмет заштите сертификата оглашен ништавим у потпуности или делимично, због чега производ за који је сертификат издат више није обухваћен патентним захтевима или ако након престанка патента постоје разлози који би такав поништај оправдали.

На оглашавање ништавим сертификата о додатној заштити сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на поступак по предлогу за оглашавање ништавим решења о признању патента.

XII ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ

1. Оглашавање ништавим решења о признању права

Разлози за оглашавање ништавим

Члан 128

Надлежни орган може у свако доба огласити ништавим решење о признању патента или малог патента делимично или у целини, на предлог сваког лица ако утврди да:

1) предмет заштите није проналазак у смислу чл. 7. и 8. овог закона;

2) проналазак припада категорији проналазака који су изузети из заштите у смислу члана 9. овог закона;

3) проналазак на дан подношења пријаве патента или на дан признатог права првенства, није био нов у смислу чл. 10. и 11. овог закона или није имао инвентивни ниво у смислу члана 12. овог закона или проналазак није индустријски примењив у смислу члана 13. овог закона;

4) проналазак није описан потпуно и јасно у смислу члана 82. овог закона;

5) је признат шири обим права од обима који је могао бити подржан пријавом проналаска на дан подношења пријаве или на дан од ког је признато право првенства пријаве или ако је право признато за издвојену пријаву чији је садржај шири од садржаја првобитне пријаве, како је поднета.

Предлог за оглашавање ништавим решења о признању права

Члан 129

Поступак за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента покреће се подношењем писаног предлога надлежном органу.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу права; назначење да се тражи оглашавање решења ништавим; број решења и регистарски број патента или малог патента; разлоге због којих се предлаже оглашавање ништавим и одговарајуће доказе, као и доказ о уплати прописане таксе.

Поступак по поднетом предлогу за оглашавање ништавим решења о признању права

Члан 130

Предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента је уредан ако садржи податке из члана 129. овог закона.

Ако предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана од дана пријема позива.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз који се доставља доказ о уплати прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће предлог за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента закључком одбацити.

Надлежни орган ће уредан предлог с приложеним доказима доставити носиоцу права и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

У току поступка за оглашавање ништавим решења о признању права, надлежни орган позива странке, онолико пута колико је потребно, да у року из става 5. овог члана доставе своје примедбе на поднеске друге стране.

У току поступка за оглашавање ништавим решења о признању права, надлежни орган одржава усмену расправу ако оцени да је њено одржавање нужно за утврђивање чињеница битних за доношење одлуке по предлогу.

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента утврди да су разлози за оглашавање ништавим из члана 128. овог закона испуњени и да патент или мали патент не може да остане на снази ни у измењеном облику, доноси решење којим оглашава ништавим решење о признању патента или малог патента у целини.

Ако надлежни орган, на основу спроведеног поступка за оглашавање ништавим решења о признању патента или малог патента утврди да разлози за оглашавање ништавим из члана 128. овог закона нису испуњени доноси решење којим се предлог за оглашавање ништавим патента или малог патента одбија.

Ако надлежни орган утврди да има основа да патент или мали патент остане на снази у измењеном облику може позвати носиоца права да у року из става 5. овог члана достави патентне захтеве у измењеном облику. Уколико носилац права достави патентне захтеве у измењеном облику надлежни орган ће их доставити подносиоцу предлога.

Уколико носилац права не достави патентне захтеве у измењеном облику надлежни орган ће обавестити странке у поступку о тексту патентних захтева са којим намерава да одржи патент или мали патент у важности у измењеном облику и позиваће их да поднесу образложене примедбе у року од 30 дана од пријема обавештења.

Ако су странке сагласне са текстом патентних захтева којим надлежни орган намерава да одржи патент или мали патент у важности у измењеном облику или нису доставиле образложене примедбе у року из става 11. овог члана, надлежни орган доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева који је достављен странкама на сагласност.

Ако носилац права изјави да није сагласан са текстом патентних захтева из става 11. овог члана, дужан је да наведе разлоге због којих исти не прихвата и да надлежном органу достави текст патентних захтева у измењеном облику.

Ако надлежни орган прихвати текст патентних захтева у измењеном облику, доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева које је доставио носилац права.

Ако надлежни орган не прихвати текст патентних захтева у измењеном облику, доноси решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента, којим се патент или мали патент одржава у важности у измењеном облику, према тексту патентних захтева који је достављен странкама на сагласност.

Решење о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента из става 12, 14. и 15. овог члана, надлежни орган доноси под условом да су плаћени прописани трошкови објаве прописаних података из решења о делимичном оглашавању ништавим патента или малог патента и трошкови штампања патентног списа у измењеном облику.

Уколико носилац права не плати трошкове из става 16. овог члана у остављеном року од пријема позива за плаћање трошкова и не достави, у истом року, надлежном органу доказе о извршеним уплатама, патент или мали патент се оглашава ништавим у целини, о чему надлежни орган доноси решење које је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Решење о оглашавању ништавим патента или малог патента у целини или делимично нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно о уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац патента или малог патента био савестан.

Објава и издавање патентног списа у измењеном облику

Члан 131

Надлежни орган ће у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о поништају објавити податке о поништеном праву у службеном гласилу.

Ако је патент или мали патент одржан у важности као измењен, у складу са одредбама члана 130. овог закона, надлежни орган објављује нови патентни спис, што је пре могуће, после објављивања одлуке донете у поступку оглашавања ништавим.

Одредбе члана 112. овог закона се примењују на одговарајући начин на објаву новог патентног списа патента или малог патента који је одржан у важности у измењеном облику.

Надлежни орган ближе прописује садржину података из става 1. овог члана.

XIII ГРАЂАНСКО-ПРАВНА ЗАШТИТА ПРАВА

1. Тужба због повреде права

Право на тужбу

Члан 132

Носилац права или стицалац искључиве лиценце имају право на тужбу против сваког лица које повреди њихово право неовлашћеним предузимањем било које радње из чл. 14. и 15. овог закона.

Подносилац пријаве или стицалац искључиве лиценце на пријави има право на тужбу након објаве пријаве патента.

Ако су више лица носиоци права или носиоци права из објављене пријаве патента на истом проналаску сваки од њих је овлашћен да у своје име и за свој рачун захтева грађанско-правну заштиту.

Тужбени захтеви

Члан 133

Тужбом се може захтевати:

1) утврђење постојања повреде права;

2) забрана радњи којима се повређује право;

3) накнада штете због повреде права;

4) објављивање пресуде о трошку туженог;

5) одузимање или уништење, без било какве накнаде, производа који су настали или стечени повредом права;

6) одузимање или уништење, без било какве накнаде, материјала и предмета (прибор, алат) који су претежно употребљени у стварању производа којима се повређује право;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Уколико је повреда права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде штете из става 1. тачка 3) овог члана, да захтева накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде за коришћење проналаска.

Суд ће, у границама тужбеног захтева из става 1. тачка 4) овог члана, одлучити у којем ће средству јавног саопштавања бити објављена пресуда. Ако суд одлучи да се објави само део пресуде одредиће, у границама тужбеног захтева, да се објави изрека и према потреби онај део пресуде из којег је видљиво о каквој се повреди ради и ко је извршио повреду.

При разматрању захтева из става 1. тач. 5) и 6) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде и тражених мера, као и интерес трећих лица.

Подносилац пријаве има право на накнаду штете од датума објаве.

На питања у вези са накнадом штете нанете повредом права, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Привремене мере

Члан 134

На захтев лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или признато право повређено или да ће бити повређено, суд може, до правноснажности пресуде, одредити привремену меру:

1) одузимања или искључења из промета производа насталих или стечених повредом права;

2) одузимања или искључења из промета предмета (прибор, алат) претежно употребљених у стварању производа којима се повређује право;

3) забране настављања започетих радњи којима се повређује право.

Предлог за одређивање привремене мере може се поднети и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете или ако је очигледно да постоји опасност од уништења доказа, суд може одредити привремену меру без претходног изјашњења туженог, с тим да тужени о томе мора бити обавештен без одлагања, а најдоцније у року од пет дана од дана спровођења привремене мере.

Суд може наложити подносиоцу предлога да достави додатне доказе о извршеној повреди права или о постојању очигледне опасности да ће право бити повређено.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

На питања у вези са одређивањем привремених мера, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Средства обезбеђења

Члан 135

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, суд може одредити да тужилац или лице које је поднело предлог за одређивање привремене мере положи одговарајући новчани износ као средство обезбеђења за случај неоснованости захтева.

Обезбеђење доказа

Члан 136

На предлог лица које учини вероватним да је његово право из објављене пријаве или признато право повређено или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података, као и заплена ствари и испитивање сведока и вештака.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештења или саслушања лица од којег се докази прикупљају ако предлагач учини вероватним да прети опасност да ће докази бити уништени или опасност од настанка ненадокнадиве штете.

Ако је обезбеђење доказа одређено на начин прописан ставом 3. овог члана лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о обезбеђењу доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

Обезбеђење доказа може се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења којим се одређује обезбеђење доказа.

На питања у вези са обезбеђењем доказа, која нису уређена овим законом, примењују се одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Рок за подношење тужбе

Члан 137

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана сазнања за повреду и учиниоца, али не после истека рока од пет година од дана учињене повреде или од дана последње учињене повреде када се повреда врши континуирано.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Терет доказивања

Члан 138

Ако је предмет повреде права поступак за добијање новог производа, сматраће се да је сваки идентичан производ добијен заштићеним поступком, док се не докаже супротно.

Терет доказивања пада на туженог који такав производ производи, при чему се у обзир узима легитимни интерес туженог да заштити своје производне и пословне тајне.

Обавеза пружања информације

Члан 139

Суд може, узимајући у обзир озбиљност повреде, наложити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о пореклу и дистрибутивној мрежи роба или услуга којима се повређује право из објављене пријаве или признато право.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право из објављене пријаве или признато право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право из објављене пријаве или признато право;

3) за које је утврђено да на комерцијалном нивоу пружа услуге које се користе у активностима које повређују право из објављене пријаве или признато право;

4) које је лице из тач. 1), 2) или 3) овог става навело као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружању услуга којима се повређује право из објављене пријаве или признато право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружању услуга, као и продавцима којима је роба намењена и

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Ако лица из става 1. и 2. овог члана из неоправданих разлога не поступе по налогу суда и не доставе тражене информације одговараће за штету која на тај начин настане.

2. Тужба за утврђивање права на заштиту

Члан 140

Проналазач, његов правни следбеник или послодавац има право да тужбом захтева од суда да утврди да има право на заштиту одређеног проналаска, уместо лица или заједно са лицем које је пријавило тај проналазак.

Ако је решењем надлежног органа признато право, проналазач, његов правни следбеник или послодавац из става 1. овог члана може тужбом од суда тражити да утврди да је он носилац права уместо лица или заједно са лицем које је уписано као носилац права.

Тужба из става 1. овог члана може се поднети до доношења решења о признању права, а тужба из става 2. овог члана до истека рока трајања права.

Поступци из става 1. и 2. овог члана су хитни.

Правноснажну пресуду којом је усвојен тужбени захтев из ст. 1. и 2. овог члана суд доставља надлежном органу, ради уписа промене подносиоца пријаве или носиоца права у одговарајући регистар.

3. Тужба за заштиту права послодавца или запосленог

Члан 141

Послодавац или запослени који према одредбама овог закона има право на заштиту или на економско искоришћавање проналаска из радног односа може тужбом захтевати од суда утврђивање и заштиту својих права.

Тужба из става 1. овог члана за утврђивање права запосленог или послодавца може се поднети у року од две године од дана објаве пријаве за признање патента, али не по истеку две године од дана престанка радног односа током кога је проналазак створен.

Правноснажну пресуду којом је усвојен тужбени захтев из става 1. овог члана суд доставља надлежном органу, ради уписа промене носиоца права у одговарајући регистар.

4. Тужба за утврђивање својства проналазача

Члан 142

Ако је у пријави патента или малог патента или у некој другој исправи предвиђеној овим законом наведено неко друго лице као проналазач, проналазач има право на подношење тужбе надлежном суду ради утврђивања његовог својства проналазача и налагања уписа његовог имена у пријаву патента или малог патента, као и у одговарајуће исправе и регистре, у складу са одредбама овог закона.

Рок у коме се може поднети тужба из става 1. овог члана није ограничен.

У случају смрти проналазача, право на тужбу из става 1. овог члана имају његови наследници.

5. Прекид парничног поступка

Члан 143

Суд ће прекинути поступак по тужби због повреде права из објављене пријаве до правноснажности одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом покренут поступак из члана 128. овог закона, суд ће прекинути поступак по тужби из члана 132. став 1, члана 133, члана 140. став 2. и члана 142. овог закона до правноснажности одлуке надлежног органа.

6. Ревизија

Члан 144

Ревизија је увек дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу проналазака.

XIV ЕВРОПСКА ПРИЈАВА И ЕВРОПСКИ ПАТЕНТ

Дејство европске пријаве и европског патента у Републици Србији

Члан 145

Европска пријава патента и европски патент, под условима одређеним овим законом, имају исто правно дејство и третираће се под истим условима као и национална пријава патента и национални патент.

Подношење европске пријаве патента

Члан 146

Европска пријава патента може бити поднета:

1) Европском заводу за патенте;

2) надлежном органу.

Надлежни орган прослеђује европску пријаву патента Европском заводу за патенте у року од:

1) шест недеља од дана подношења, ако предмет пријаве очигледно не подлеже поверљивости на основу овог закона;

2) четири месеца од дана подношења или, ако се тражи право првенства, 14 месеци од датума првенства, ако пријава захтева даље испитивање у погледу поверљивости.

Европска пријава патента поднета надлежном органу има исто дејство као да је истог датума поднета Европском заводу за патенте, под условом да је надлежни орган у складу са одредбама става 2. овог члана европску пријаву благовремено проследио Европском заводу за патенте.

Европска издвојена пријава патента и нова европска пријава патента из члана 61. став 1. тачка б) Конвенције о европском патенту подносе се непосредно Европском заводу за патенте.

Ако надлежни орган процени да се ради о проналаску од значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, европску пријаву патента неће проследити Европском заводу за патенте у складу са одредбом из става 2. овог члана, него ће поступити у складу са одредбама овог закона које се односе на проналаске од значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, о чему ће обавестити подносиоца пријаве.

Европска пријава патента која се поднесе надлежном органу у складу са одредбама овог члана, мора бити поднета на једном од службених језика из члана 14. став. 1. Конвенције о европском патенту или ако је поднета на неком другом језику у складу са чланом 14. став 2. Конвенције о европском патенту, мора бити преведена на један од службених језика и поднета у року од два месеца од подношења европске пријаве патента.

Таксе и накнаде трошкова за европске пријаве патента

Члан 147

Европском заводу за патенте плаћају се таксе и трошкови у вези са европским пријавама патената у складу са одредбама Конвенције о европском патенту и прописима за њено спровођење.

Право првенства и привремена права код европских пријава патената

Члан 148

Европска пријава патента, којој је признат датум подношења и у којој је назначена Република Србија, истоветна је уредној националној пријави патента, са правом првенства затраженим за европску пријаву патента, ако је то право затражено, без обзира на исход поступка по пријави.

Објављена европска пријава патента обезбеђује подносиоцу пријаве једнака привремена права прописана овим законом, као и објављена национална пријава патента, од датума кад подносилац пријаве достави превод патентних захтева објављене европске пријаве патента на српски језик, лицу које користи тај проналазак у Републици Србији.

Сматра се да европска пријава патента од почетка није имала дејства из става 2. овог члана, ако је повучена, ако се сматра повученом, ако је коначно одбијена или ако је назнака Републике Србије повучена или се сматра повученом.

Дејство европског патента и поступак за упис европског патента у Регистар патената

Члан 149

Европски патент у коме је назначена Република Србија, под условима из ст. 2. до 6. овог члана, од датума када је од стране Европског завода за патенте објављен податак о признању европског патента, обезбеђује једнака права као и национални патент у складу са овим законом.

У року од три месеца од датума објаве података о признању европског патента, носилац патента доставља надлежном органу:

1) захтев за упис европског патента у Регистар патената;

2) патентни спис како је објављен у службеном гласилу Европског завода за патенте преведен на српски језик;

3) доказ о плаћеним трошковима објаве.

Ако као резултат поступка по приговору изјављеном Европском заводу за патенте, европски патент остане на снази са измењеним патентним захтевима или као резултат захтева за ограничење из члана 105а Конвенције о европском патенту, европски патент буде ограничен изменом патентних захтева, носилац патента мора, у року од три месеца од датума објаве у службеном гласилу Европског завода за патенте података о одлуци да европски патент са изменама остаје на снази, да достави надлежном органу превод измењених патентних захтева на српски језик и да плати прописане трошкове објаве.

Ако текст патентних захтева садржи позивне ознаке употребљене у цртежима, уз превод наведен у ст. 2. и 3. овог члана морају да се приложе и цртежи.

Надлежни орган објављује сваки превод који је благовремено поднет на основу одредаба става 2. или става 3. овог члана.

Ако превод из става 2. или става 3. овог члана није поднет благовремено или ако прописани трошкови нису плаћени у року из става 2. и става 3. овог члана, европски патент за Републику Србију се сматра неважећим од почетка.

Сматра се да европски патент и пријава на којој је он заснован од почетка нису имали дејства из става 1. овог члана и члана 148. став 2. овог закона, у обиму у којем је тај патент пред Европским заводом за патенте оглашен ништавим у поступку по приговору или оглашен ништавим или ограничен у поступку по захтеву из члана 105а Конвенције о европском патенту, као и у обиму у коме је оглашен ништавим на основу решења из члана 131. овог закона.

Надлежни орган доноси решење о упису европског патента у Регистар патената под условом да су достављени докази о плаћеном трошку штампања патентног списа на српски језик.

Уколико подносилац захтева за упис европског патента у Регистар патената не достави доказ о плаћеном трошку из става 8. овог члана у остављеном року од дана пријема позива за плаћање трошка, надлежни орган ће захтев за упис европског патента у Регистар патената одбацити закључком.

Надлежни орган ближе прописује садржај објаве европског патента.

Аутентични текст европских пријава патената или европских патената

Члан 150

Текст европске пријаве патента или европског патента сачињен на језику поступка који се води у Европском заводу за патенте аутентичан је текст у било ком поступку у Републици Србији.

Изузетно од става 1. овог члана, превод какав је достављен на основу члана 148. става 2. или члана 149. ст. 2. и 3. овог закона сматра се аутентичним, осим у поступку оглашавања ништавим, кад пријава или патент на језику превода обезбеђује заштиту која је ужа од оне која је дата на језику поступка.

Подносилац пријаве или носилац европског патента може у свако доба поднети исправљени превод патентних захтева европске пријаве или превод списа европског патента.

Исправљени превод патентних захтева објављене европске пријаве патента из става 3. овог члана нема правно дејство у Републици Србији све док се не достави лицу које користи тај проналазак у Републици Србији.

Исправљени превод патентног списа европског патента из става 3. овог члана у коме је назначена Република Србија нема правно дејство док надлежни орган не објави податак да је превод исправљен. Објава података да је превод исправљен врши се што је могуће пре, након уплате трошкова прописаних за објаву.

Свако савесно лице које користи или је учинило ефективне и озбиљне припреме за коришћење проналаска, а чије коришћење не би представљало повреду права из пријаве или повреду патента у првобитном преводу, може након што почне правно дејство исправљеног превода, наставити такво коришћење у оквиру свог посла или за своје потребе без плаћања накнаде.

Права ранијег датума

Члан 151

Европска пријава патента и европски патент у коме је назначена Република Србија, имају у односу на националну пријаву патента или малог патента и национални патент или мали патент, иста дејства у погледу стања технике као и национална пријава патента или малог патента и национални патент или мали патент.

Национална пријава патента или малог патента и национални патент или мали патент у Републици Србији, имају у односу на европски патент у коме је назначена Република Србија, исто дејство у погледу стања технике који имају у односу на национални патент или мали патент.

Истовремена заштита

Члан 152

Ако европски патент у коме је назначена Република Србија и национални патент или мали патент имају исти датум подношења или ако је затражено право првенства, а исти датум првенства је признат истом лицу или његовом правном следбенику, национални патент или мали патент нема дејство у мери у којој обухвата исти проналазак као и европски патент у коме је назначена Република Србија, од датума од када је рок за подношење приговора на европски патент истекао, а приговор није поднет или од датума од када је у поступку по приговору на европски патент донета коначна одлука да европски патент остаје на снази.

Претварање европске пријаве у националну пријаву патента

Члан 153

Надлежни орган спроводи поступак за признање националног патента на захтев подносиоца европске пријаве патента, у следећим случајевима:

1) када се европска пријава патента сматра повученом према члану 77. став 3. Конвенције о европском патенту;

2) када превод европске пријаве патента није благовремено поднет у складу са одредбом члана 14. став 2. и члана 90. став 3. Конвенције о европском патенту.

У случају из става 1. тачка 1) овог члана, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се подноси надлежном органу. Надлежни орган, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву прослеђује директно централним заводима за индустријску својину држава уговорница које су ту наведене, у складу са прописима о националној безбедности. У погледу рока за прослеђивање и последица неблаговременог прослеђивања захтева за претварање европске пријаве у националну пријаву, примењиваће се Конвенција о европском патенту.

У случајевима из става 1. тачка 2) овог члана, захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се подноси Европском заводу за патенте који га прослеђује надлежном органу ако је у њему наведена Република Србија.

Захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву се сматра поднетим након уплате таксе и накнаде трошкова за претварање, о чему се надлежном органу достављају докази о извршеним уплатама. Захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву подноси се у року прописаном Конвенцијом о европском патенту. Дејство европске пријаве патента наведено у члану 66. Конвенције о европском патенту престаје ако захтев за претварање европске пријаве у националну пријаву није благовремено поднет.

У року од два месеца од дана подношења захтева за претварање европске пријаве патента у националну пријаву патента, подносилац пријаве је дужан да плати трошкове за објаву података о претварању и да достави надлежном органу доказ о извршеној уплати, као и да поднесе надлежном органу превод оригиналног текста европске пријаве патента на српски језик. Податак о претварању се објављује у службеном гласилу.

Ако прописана накнада трошкова из става 5. овог члана није благовремено плаћена и ако доказ о извршеној уплати није благовремено достављен надлежном органу, односно ако превод оригиналног текста европске пријаве патента на српски језик није благовремено поднет, сматра се да захтев за претварање није поднет, о чему надлежни орган доноси закључак.

Таксе за одржавање европских патената

Члан 154

Таксе за одржавање права из европског патента плаћају се надлежном органу за године које следе након године у којој је објављен податак о признању европског патента, у складу са посебним прописом.

Располагање европском пријавом патента и европским патентом

Члан 155

Одредбе овог закона о преносу права, лиценци, заложном праву и принудним лиценцама се примењују на европске пријаве патената и европске патенте са дејством на територији Републике Србије.

Заштита од повреде

Члан 156

Одредбе овог закона о грађанско-правној заштити права у случају повреде се примењују на европске пријаве патената и европске патенте у којима је назначена Република Србија.

Оглашавање ништавим европског патента

Члан 157

У складу са одредбом члана 138. Конвенције о европском патенту, европски патент може бити оглашен ништавим у поступку који се води пред надлежним органом у складу са одредбама овог закона, са дејством за Републику Србију.

У поступку оглашавања ништавим пред надлежним органом, носилац европског патента има право да ограничи патент изменом патентних захтева. Овако ограничен патент чини основ за поступање.

Ако је надлежном органу поднет предлог за оглашавање ништавим европског патента након што је пред Европским заводом за патенте покренут поступак поводом приговора из члана 99. Конвенције о европском патенту или захтева за ограничење или оглашавање ништавим из члана 105а Конвенције о европском патенту, надлежни орган ће прекинути поступак поводом предлога за оглашавање ништавим до окончања наведених поступака пред Европским заводом за патенте.

Примена Конвенције о европском патенту

Члан 158

На европске патенте и пријаве европских патената у којима је назначена Република Србија примењиваће се овај закон уколико није другачије прописано Конвенцијом о европском патенту.

У случају сукоба одредаба Конвенције о европском патенту и овог закона примењиваће се Конвенција о европском патенту.

XV МЕЂУНАРОДНА ПРИЈАВА ПРЕМА УГОВОРУ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПАТЕНАТА

Међународна пријава

Члан 159

Међународна пријава је пријава која се подноси у складу са Уговором о сарадњи у области патената. Свако позивање на Уговор о сарадњи у области патената у овом закону сматра се истовремено и позивање на Правилник за примену Уговора о сарадњи у области патената.

На међународне пријаве које се надлежном ограну подносе као органу примаоцу или у којима је надлежни орган наведен као назначени или изабрани орган, примењују се одредбе Уговора о сарадњи у области патената, одредбе овог закона и прописа донесених на основу овог закона.

Међународна пријава која се надлежном органу подноси као органу примаоцу

Члан 160

Међународна пријава може се поднети надлежном органу као органу примаоцу ако је подносилац физичко лице које је држављанин Републике Србије и има пребивалиште у Републици Србији или ако је подносилац правно лице које има седиште у Републици Србији.

Међународна пријава која се надлежном органу подноси као назначеном или изабраном органу

Члан 161

Међународна пријава у којој је Република Србија у складу са одредбама Уговора о сарадњи у области патената, назначена или изабрана ради признања националног патента, подноси се надлежном органу на српском језику најкасније до истека 30. месеца рачунајући од међународног датума подношења или од датума првенства, ако је у међународној пријави затражено право првенства.

Рок из става 1. овог члана продужава се за 30 дана, ако подносилац међународне пријаве патента плати прописану таксу за такво продужење рока и достави надлежном органу доказ о извршеној уплати.

Међународна пријава поднета надлежном органу као назначеном или изабраном органу објављује се у службеном гласилу, у складу са чланом 102. овог закона, најкасније у року од шест месеци од датума пријема пријаве од стране надлежног органа.

Привремена права прописана чланом 18. став 1. овог закона подносилац међународне пријаве стиче датумом објаве у службеном гласилу података наведених у члану 102. овог закона.

Поступак суштинског испитивања међународне пријаве спроводи се на захтев подносиоца пријаве, ако је тај захтев поднет у року из члана 103. овог закона.

Међународна пријава објављена у складу са чланом 21. Уговора о сарадњи у области патената неће се сматрати стањем технике у складу са чланом 10. став 2. тачка 2) овога закона док се не испуне услови из става 1. овог члана.

Европски завод за патенте као орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање

Члан 162

Европски завод за патенте поступа као орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање међународних пријава поднетих надлежном органу као органу примаоцу.

XVI МАЛИ ПАТЕНТ

Предмет и услови заштите

Члан 163

Мали патент је право које се признаје за проналазак који је нов, који има инвентивни ниво и који је индустријски применљив.

Предмет проналаска који се штити малим патентом може бити само решење које се односи на конструкцију неког производа или распоред његових саставних делова.

Пријава малог патента може да садржи један независан патентни захтев и највише четири зависна патентна захтева.

Пријавом малог патента не може се добити заштита за јединство проналаска.

Пријава малог патента може се поделити на две или више самосталних пријава малог патента (издвојена пријава).

Пријава малог патента не може се поднети као допунска пријава у смислу члана 88. овог закона.

Поступак признања малог патента

Члан 164

Ако надлежни орган утврди да пријава малог патента испуњава услове из члана 163. ст. 2, 3, 4, 5. и 6, члана 99. и члана 104. ст. 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона, донеће решење о признању малог патента. У поступку признања малог патента, предмет проналаска који је наведен у пријави се не испитује на новост, инвентивни ниво и индустријску применљивост.

Ако надлежни орган утврди да предмет пријаве не испуњава услове из става 1. овог члана, резултатом испитивања, који нарочито садржи образложење које обухвата све разлоге због којих се мали патент не може признати, ће позвати подносиоца пријаве да отклони констатоване недостатке у прописаном року, који не може бити краћи од два месеца, нити дужи од три месеца.

Након пријема резултата испитивања из става 2. овог члана подносилац пријаве може само једном да измени опис, патентне захтеве и нацрт, уколико се измена подноси истовремено са одговором подносиоца пријаве на резултат испитивања из овог става, а остале измене се могу вршити само уз сагласност надлежног органа.

На образложени захтев подносиоца пријаве надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра оправданим, али не дуже од три месеца.

Ако подносилац пријаве не отклони недостатке из става 2. овог члана, надлежни орган ће пријаву малог патента одбацити закључком, против кога се може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана његовог пријема.

Решење Владе по жалби је коначно и против њега се може покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема решења Владе.

Пријава малог патента се не објављује.

Испитивање признатог малог патента

Члан 165

На захтев носиоца малог патента надлежни орган ће испитати признати мали патент у складу са чланом 104. став 1. тач. 5) и 6) овог закона.

Сматра се да је захтев за испитивање признатог малог патента поднет када су плаћени такса за суштинско испитивање и такса за израду извештаја о претраживању и достављени докази о извршеној уплати тих такси.

Захтев из става 1. овог члана не може се повући.

Ако су испуњени услови из става 1. овог члана надлежни орган ће издати носиоцу малог патента потврду о испитивању.

Ако нису испуњени услови из става 1. овог члана, надлежни орган ће по службеној дужности мали патент огласити ништавим.

Обавештење о издатој потврди о испитивању или одлука о оглашавању ништавим малог патента објављује се и уписује у Регистар малих патената.

Одредбе чл. 132. до 144. и одредбе чл. 26. до 38. овог закона у делу који се односи на покретање поступака не примењују се ако признати мали патент нема потврду о испитивању.

Надлежни орган ближе прописује садржину потврде о испитивању.

Претварање пријаве

Члан 166

До доношења решења о признању малог патента из члана 164. став 1. овог закона, подносилац пријаве може поднети захтев за претварање пријаве малог патента у пријаву патента или дизајна и обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења пријаве малог патента или првобитно поднете пријаве.

Сходна примена одредаба поступка за стицање и престанак права

Члан 167

На мали патент, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на патенте, осим ако другачије није изричито прописано.

XVII УСЛОВИ ЗА УПИС У РЕГИСТАР ЗАСТУПНИКА

Члан 168

У Регистар заступника из члана 5. овог закона могу се уписати физичка лица која су држављани Републике Србије, која имају пребивалиште на територији Републике Србије, која знају један светски језик, која се заступањем баве у виду занимања и која испуњавају један од следећих услова:

1) да имају завршен правни факултет и положен посебан стручни испит у надлежном органу;

2) да имају завршен један од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет и положен посебан стручни испит у надлежном органу;

3) да имају завршен један од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет или правни факултет и најмање пет година радног искуства на пословима индустријске својине у надлежном органу.

У Регистар заступника из члана 5. овог закона могу се уписати и правна лица која имају седиште у Републици Србији и која запошљавају најмање једно лице са завршеним правним факултетом и једно лице са завршеним једним од факултета техничко-технолошких или природно-математичких наука или фармацеутски факултет која испуњавају услове из става 1. овог члана.

XVIII СХОДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ОПШТЕГ УПРАВНОГ ПОСТУПКА

Члан 169

На питања поступка по пријавама патената или малих патената или признатих права која нису уређена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона који уређује општи управни поступак.

XIX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји

Члан 170

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 2.000.000. динара правно лице које неовлашћено производи, увози и/или извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет складишти или користи у комерцијалне сврхе производ или поступак заштићен патентом или малим патентом, супротно одредбама овог закона (чл. 14. и 15).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара и предузетник.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и физичко лице или одговорно лице у правном лицу у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1 – 3. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за прекршај из ст. 1 – 3. овог члана јавно се објављује.

Члан 171

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 1.000.000. динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из члана 5. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Континуитет у вођењу Регистара

Члан 172

Регистар пријава патената, Регистар патената, Регистар пријава малих патената и Регистар малих патената установљени Законом о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), настављају да се воде у складу са овим законом.

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на патенту, малом патенту и правима из пријаве у Регистар залоге.

Примена овог закона на важеће патенте и мале патенте и на пријаве патената и малих патената које су поднете до дана ступања на снагу овог закона

Члан 173

Регистровани патенти и мали патенти који важе до дана ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање патента и малог патента поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са патентима и малим патентима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Европски патенти и европске пријаве патената за које је захтевано проширење

Члан 174

На европске пријаве патената за које је захтевано проширење на Републику Србију, као и на европске патенте који су признати на основу таквих европских пријава примењиваће се одредбе поглавља 15. Закона о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06).

Рок за доношење подзаконског прописа

Члан 175

Подзаконски акти за извршење овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењују се подзаконски акти донети на основу Закона о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), ако нису у супротности са овим законом.

Престанак важности закона

Члан 176

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04, 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06);

2) Одредбе чл. 3. до 13. Закона о потврђивању Конвенције о признавању европских патената (“Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 5/10).

Престанак важности одредаба овог закона

Члан 177

Одредбе овог закона којима је регулисана принудна лиценца за патенте који се односе на производњу фармацеутских производа за извоз у земље са проблемима јавног здравља престају да важе даном приступања Републике Србије Европској унији.

Ступање на снагу

Члан 178

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а одредбе овог закона које се односе на сертификат о додатној заштити примењиваће се од 1. јула 2013. године.

Geographical Origin Labels Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 18/2010)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се начин стицања и правна заштита ознака географског порекла.

Ознаке географског порекла су име порекла и географска ознака.

Ознаке географског порекла које су за територију Републике Србије регистроване на основу Лисабонског аранжмана о заштити имена порекла и њиховом међународном регистровању (у даљем тексту: “Лисабонски аранжман”), имају на територији Републике Србије исто дејство као да су директно пријављене и регистроване у Републици Србији.

Одредбе овог закона не примењују се на вино и ракију и друга алкохолна пића у делу у коме су стицање и систем заштите, као и остваривање права коришћења ознаке географског порекла на тим производима уређени посебним прописима.

Употреба ознака географског порекла

Члан 2

Ознаке географског порекла употребљавају се за обележавање природних, пољопривредних, прехрамбених и индустријских производа, производа домаће радиности и услуга.

Појам имена порекла

Члан 3

Име порекла је географски назив земље, региона, или локалитета, којим се означава производ који одатле потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљени географском средином, укључујући природне и људске факторе и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Појам географске ознаке

Члан 4

Географска ознака је ознака која идентификује одређени производ као производ пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике производа суштински могу приписати његовом географском пореклу и чија се производња и/или, прерада и/или припрема одвијају на одређеном ограниченом подручју.

Традиционални и историјски називи

Члан 5

Ознака географског порекла је и назив који није географски назив одређене земље, региона или локалитета, а који је дугом употребом у промету постао општепознат као традиционални назив производа који потиче са тог подручја, или је у питању историјски назив тог подручја, ако испуњава услове из чл. 3. или 4. овог закона.

Хомонимни називи

Члан 6

Ако су називи два или више места одакле производ потиче идентични, или готово идентични у писаном или изговореном облику (хомонимни називи), заштита таквих географских назива биће призната свим заинтересованим лицима која испуњавају услове прописане овим законом, на основу принципа праведног и равноправног третирања произвођача на тржишту и истинитог обавештавања потрошача, осим када то може да изазове забуну у јавности о тачном географском пореклу производа.

Порекло сировине

Члан 7

Производ може изузетно да се заштити именом порекла ако има доказано традиционално обележје, високу репутацију и добро је познат и када сировина за производњу тог производа потиче са подручја различитог или ширег од подручја прераде, ако је подручје производње сировине ограничено и постоје посебни услови за производњу те сировине, као и систем инспекцијске контроле који обезбеђује надзор над испуњавањем посебних услова за производњу сировина.

У случају пољопривредних и прехрамбених производа, сировинама се сматрају само живе животиње, месо и млеко.

Услове, начин и поступак инспекцијске контроле сировина за производњу пољопривредних и прехрамбених производа са ознаком географског порекла, прописује министар надлежан за послове пољопривреде.

Називи који се не могу заштитити

Члан 8

Ознаком географског порекла не може да се заштити назив:

1) чије је објављивање или употреба противна јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

2) који представља име заштићене биљне сорте или животињске врсте, уколико може да створи забуну код потрошача у погледу стварног порекла производа;

3) чији изглед или садржај може да створи забуну код потрошача у погледу природе, порекла, квалитета, начина производње или других карактеристика производа;

4) који је истоветан или битно сличан раније регистрованом жигу, уколико с обзиром на репутацију, познатост и дужину употребе тог жига постоји могућност настанка забуне код потрошача у погледу произвођачког порекла производа;

5) који представља тачан назив земље, региона или локалитета са кога производ потиче, али који код потрошача изазива лажну представу да производ потиче из друге земље, региона или локалитета;

6) који је услед дуготрајне употребе постао генеричан, односно уобичајен назив за означавање одређеног производа;

7) који није заштићен, или је престао да буде заштићен у земљи порекла, или који је престао да се користи у тој земљи.

II ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заштита ознака географског порекла

Члан 9

У првом степену правна заштита ознака географског порекла остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: орган надлежан за послове интелектуалне својине).

Таксе и трошкови поступка

Члан 10

У управном поступку пред органом надлежним за послове интелектуалне својине плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистри

Члан 11

Орган надлежан за послове интелектуалне својине води Регистар пријава за признавање ознака географског порекла, Регистар пријава за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, Регистар ознака географског порекла и Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Регистар пријава за признавање ознака географског порекла садржи: број и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о пуномоћнику ако се пријава подноси преко пуномоћника; назначење да ли је у питању пријава за признавање имена порекла или географске ознаке; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; регистарски број ознаке географског порекла; податке о статусним променама насталим код подносиоца пријаве; податке о начину окончања управног поступка; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар пријава за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи: број и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; податке о пуномоћнику ако се пријава подноси преко пуномоћника; назначење да ли се пријава односи на признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла или географске ознаке; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места у коме се обавља одређена делатност, односно производи одређени производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; регистарски број, односно број пријаве за признавање ознаке географског порекла на коју се односи пријава за признавање статуса овлашћеног корисника; регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; податке о статусним променама насталим код подносиоца пријаве; податке о начину окончања управног поступка; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар ознака географског порекла садржи: регистарски број ознаке географског порекла; датум уписа у регистар; број и датум подношења пријаве за признавање ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању име порекла или географска ознака; географски назив, односно ознаку која се штити ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; податке о овлашћеним корисницима ознаке географског порекла; регистарски број овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о престанку, односно оглашавању ништавим ознаке географског порекла, као и основ престанка, односно поништаја; назначење о томе који делови списа имају ознаку поверљивости; податке о променама насталим у току управног поступка.

Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла садржи: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; датум уписа у регистар; број и датум подношења пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању овлашћени корисник имена порекла или географске ознаке; податке о овлашћеним корисницима ознаке географског порекла; регистарски број, односно број пријаве за признавање ознаке географског порекла; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места у коме се обавља одређена делатност, односно производи одређени производ који се обележава ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; датум до када траје статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; податке о променама које се односе на овлашћеног корисника; податке о престанку, односно оглашавању ништавим статуса овлашћеног корисника, као и основ престанка, односно оглашавања ништавим статуса; податке о променама насталим у току управног поступка.

Члан 12

Регистри из члана 11. овог закона имају статус јавних књига и заинтересована лица могу да изврше увид у њихов садржај у присуству службеног лица.

Списе регистрованих ознака географског порекла, осим делова који имају ознаку поверљивости, заинтересовано лице може да разгледа у присуству службеног лица.

Подаци о квалитету, посебним својствима, начину и поступку производње производа који се обележавају именом порекла, односно географском ознаком су јавни и доступни свим заинтересованим лицима.

На писмени захтев заинтересованог лица и уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Доступност документације

Члан 13

Орган надлежан за послове интелектуалне својине је дужан да заинтересованим лицима учини доступном своју документацију о ознакама географског порекла.

Међународно регистровање ознаке географског порекла и регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице

Члан 14

Овлашћени корисник ознаке географског порекла, односно подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла може да поднесе захтев за међународно регистровање у складу са међународним уговором који обавезује Републику Србију.

Овлашћени корисник ознаке географског порекла, односно подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе може да поднесе захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице којим се уређује заштита ознака географског порекла за пољопривредне и прехрамбене производе (у даљем тексту: пропис Европске заједнице).

Захтев за међународно регистровање из става 1. овог члана, као и захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице из става 2. овог члана, уз плаћање прописане таксе, подноси се преко органа надлежног за послове интелектуалне својине.

Захтев за међународно регистровање из става 1. овог члана садржи нарочито: географски назив који се штити и његову транслитерацију, назначење врсте производа који се обележава географским називом са преводом на енглески, француски или шпански језик; податке о овлашћеном кориснику или овлашћеним корисницима имена порекла подносиоцима захтева; податке о пуномоћнику ако се захтев подноси преко пуномоћника; доказ о плаћеној такси; потпис и печат подносиоца захтева.

Захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице из става 2. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; назначење врсте производа који се обележава географским називом; податке о пуномоћнику ако се захтев подноси преко пуномоћника; доказ о плаћеној такси; потпис и печат подносиоца захтева.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из ст. 1. и 2. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Заступање

Члан 15

Страно физичко или правно лице у поступку пред органом надлежним за послове интелектуалне својине мора заступати заступник уписан у регистар заступника који води орган надлежан за послове интелектуалне својине или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води орган надлежан за послове интелектуалне својине уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Контрола квалитета и посебних својстава производа

Члан 16

Контролом квалитета и посебних својстава производа у смислу овог закона, сматра се контрола усклађености квалитета и посебних својстава производа, начина производње производа и порекла сировине, са подацима садржаним у спецификацији, односно елаборату.

Контролу квалитета и посебних својстава производа врши сертификационо тело које је акредитовано од стране националног акредитационог тела у складу са одговарајућим стандардима и прописима о акредитацији.

Контролу квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа врше сертификациона тела која су овлашћена од стране министарства надлежног за послове пољопривреде и која су акредитована од стране националног акредитационог тела у складу са одговарајућим стандардима и прописима о акредитацији.

Министар надлежан за послове пољопривреде ближе прописује услове, начин и поступак контроле квалитета и посебних својстава пољопривредних и прехрамбених производа.

У погледу ознака географског порекла којима се обележавају производи са географског подручја Републике Србије, за које је поднет захтев за регистровање на нивоу Европске заједнице у складу са Уредбом ЕУ 510/2006, контролу квалитета и посебних својстава тих производа, врше сертификациона тела из става 3. овог члана.

Доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа

Члан 17

Доказом о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, односно специфичних карактеристика производа сматраће се сертификат о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, издат од стране сертификационог тела из члана 16. ст. 2. и 3. овог закона.

Сертификат из става 1. овог члана не сме бити старији од три месеца.

III ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Начин покретања поступка за регистровање ознаке географског порекла

Члан 18

Поступак за регистровање ознаке географског порекла покреће се пријавом за признавање имена порекла, односно географске ознаке (у даљем тексту: пријава).

Пријаву могу да поднесу:

1) домаће физичко или правно лице које на одређеном географском подручју производи производе који се означавају називом тог географског подручја;

2) удружења лица из тачке 1. овог става, привредне коморе, удружења потрошача и државни органи заинтересовани за заштиту имена порекла, односно географске ознаке у оквиру својих активности;

3) страна физичка или правна лица, односно страна удружења, ако је име порекла, односно географска ознака призната у земљи порекла, када то произилази из међународних уговора.

Пријава може да се односи само на једну ознаку или име географског подручја и само на једну врсту производа.

За подношење пријаве плаћа се прописана такса.

Битни делови пријаве

Члан 19

Битни делови пријаве су:

1) захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке;

2) опис географског подручја;

3) подаци о специфичним карактеристикама производа.

Члан 20

Захтев за регистровање имена порекла, односно географске ознаке из члана 19. тачка 1) овог закона садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве;

2) географски назив који се штити;

3) врсту производа који се обележава одређеним географским називом;

4) географски назив подручја или места из кога потиче производ који се обележава одређеним географским називом;

5) назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа;

6) потпис подносиоца пријаве;

7) доказ о плаћеној прописаној такси.

Ако пријаву подноси страно физичко или правно лице, односно страно удружење, захтев из става 1. овог члана треба да садржи и јавну исправу коју издаје надлежни орган у држави порекла којом се потврђује да је име порекла, односно географска ознака призната у држави порекла.

Захтев за регистровање географске ознаке, поред елемената из става 1. овог члана може да садржи и изглед географске ознаке, ако поред речи садржи и евентуалне фигуративне делове, или само фигуративне делове који су подобни да идентификују географско порекло одређене робе.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 21

Опис географског подручја из члана 19. тачка 2) овог закона садржи податке о географском подручју са кога потиче производ и обухвата ближе одређење граница тог подручја, географску мапу тог подручја и податке о географским и људским факторима који проузрокују специфичне карактеристике, квалитет или репутацију производа у питању.

Граница географског подручја из става 1. овог члана одређује се прецизним навођењем насеља и природних географских објеката (планине, планински венци, реке, висоравни и сл.) које омогућава да се дато подручје разграничи од других подручја.

Члан 22

Подаци о специфичним карактеристикама производа из члана 19. тачка 3) овог закона, ако је у питању пријава географске ознаке, подносе се у виду спецификације која садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве географске ознаке и лицу овлашћеном да га представља;

2) ознаку која се штити;

3) опис начина производње производа;

4) податке о квалитету или посебним својствима производа, или податке о стеченој репутацији;

5) податке о узрочној вези између квалитета, или репутације, или других посебних својстава производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја;

6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;

7) одредбе о начину обележавања производа.

Ако се специфичне карактеристике производа односе на квалитет или посебна својства производа, саставни део спецификације из става 1. овог члана је и доказ о извршеној контроли квалитета, односно посебних својстава тог производа.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину спецификације из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз спецификацију и прописује њихову садржину.

Члан 23

Подаци о специфичним карактеристикама производа из члана 19. тачка 3) овог закона, ако је у питању пријава имена порекла, подносе се у виду елабората који садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве имена порекла и лицу овлашћеном да га представља;

2) географски назив који се штити;

3) податке о устаљеном начину и поступку производње производа;

4) податке о посебним својствима и квалитету производа;

5) податке о узрочној вези између посебних својстава и квалитета производа и описаног географског подручја, као и доказ да производ потиче са описаног географског подручја;

6) податке којима се доказује да производ потиче са назначеног географског подручја;

7) доказ о извршеној контроли сировина у смислу члана 7. овог закона;

8) одредбе о начину обележавања производа;

9) податке о количини производа која се произведе у току једне године.

Саставни део елабората из става 1. овог члана је доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину елабората из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз елаборат и прописује њихову садржину.

Услови за признавање датума подношења пријаве

Члан 24

Пријава се заводи у одговарајући регистар пријава из члана 11. став 1. овог закона само ако садржи све битне делове пријаве из члана 19. овог закона.

На пријави која садржи све битне делове из члана 19. овог закона забележиће се број пријаве и датум њеног пријема у органу надлежном за послове интелектуалне својине, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи све битне делове из члана 19. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине о томе ће обавестити подносиоца пријаве и одредити му рок од 30 дана од дана пријема обавештења у коме је дужан да допуни пријаву битним делом који недостаје, уз упозорење да ће пријава бити одбачена ако у остављеном року не допуни пријаву.

Ако подносилац пријаве у остављеном року допуни пријаву, као датум подношења пријаве сматраће се датум када је органу надлежном за послове интелектуалне својине достављена допуна пријаве, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда, а пријава се уписује у одговарајући регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не допуни пријаву, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Редослед испитивања пријаве

Члан 25

Пријаве се испитују по редоследу подношења који се утврђује према датуму њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пријава се решава по хитном поступку:

1) у случају поступка покренутог пред судом, царинским органом или органом инспекцијског надзора, на захтев суда, царинског органа или надлежног инспекцијског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање ознаке географског порекла, односно захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице.

Испитивање уредности пријаве

Члан 26

Пријава се сматра уредном ако садржи све елементе из чл. 19. до 23. овог закона.

Ако утврди да пријава није уредна, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца пријаве и позвати га да отклони утврђене недостатке у пријави у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати таксу за њено уређивање, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Испитивање услова за признавање ознаке географског порекла

Члан 27

Ако је пријава уредна у смислу члана 26. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за признавање имена порекла, односно географске ознаке.

У поступку испитивања услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке прибави мишљење органа државне управе надлежног за област у оквиру које су производи, односно услуге који се штите именом порекла, односно географском ознаком (у даљем тексту: надлежни орган).

Надлежни орган из става 2. овог члана дужан је да тражено мишљење достави у року од 60 дана од дана када му је затражено.

Ако надлежни орган из става 2. овог члана тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће испуњеност услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке испитивати без прибављеног мишљења.

Одредбе ст. 2, 3. и 4. овог члана не примењују се на поступак по међународним пријавама имена порекла које су поднете на основу Лисабонског аранжмана.

Решење о одбијању пријаве

Члан 28

Ако је надлежни орган дао негативно мишљење о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке или ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да пријава имена порекла, односно географске ознаке не испуњава услове прописане овим законом за признавање имена порекла, односно географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих име порекла, односно географска ознака не може да буде призната и позваће га да се у року од 60 дана изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако се подносилац пријаве у остављеном року изјасни о разлозима због којих име порекла, односно географска ознака не може да буде призната, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о његовом изјашњењу прибави мишљење надлежног органа из члана 27. став 2. овог закона.

Ако надлежни орган из члана 27. став 2. овог закона тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће поступак испитивања испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке наставити без прибављеног мишљења.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити пријаву ако се подносилац пријаве уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине или надлежни орган остану при ставу да се име порекла, односно географска ознака не може признати.

Против решења из става 5. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Претварање пријаве имена порекла у пријаву географске ознаке и обрнуто

Члан 29

До окончања поступка, на захтев подносиоца пријаве имена порекла или географске ознаке, уз плаћање прописане таксе, пријава имена порекла може да се претвори у пријаву географске ознаке и обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења првобитно поднете пријаве.

У поступку испитивања испуњености услова за признавање имена порекла, ако уочи да нису испуњени услови за признавање имена порекла, али да су испуњени услови за признавање географске ознаке, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да предложи подносиоцу пријаве имена порекла да се та пријава сматра пријавом географске ознаке и да се поступак настави по правилима поступка за ту врсту пријаве и одређује рок у коме је подносилац пријаве дужан да се изјасни.

У поступку испитивања испуњености услова за признавање географске ознаке, ако уочи да су испуњени услови, или да би могли бити испуњени услови за признавање имена порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да предложи подносиоцу пријаве географске ознаке да се та пријава сматра пријавом имена порекла и да се поступак настави по правилима поступка за ту врсту пријаве и одређује рок у коме је подносилац пријаве дужан да се изјасни.

О претварању одговарајуће пријаве орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси закључак.

Решење о признавању и упис у одговарајући регистар

Члан 30

Ако је надлежни орган дао позитивно мишљење о испуњености услова за признавање имена порекла, односно географске ознаке, или ако у року из члана 27. став 3. овог закона није дао мишљење, и ако орган надлежан за послове интелектуалне својине нађе да пријава имена порекла, односно географске ознаке испуњава услове за признавање имена порекла, односно географске ознаке који су прописани овим законом, орган надлежан за послове интелектуалне својине донеће решење о признавању имена порекла, односно географске ознаке, и предметно име порекла, односно географску ознаку, са прописаним библиографским подацима уписати у Регистар ознака географског порекла.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака објављује се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

У службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине објављују се следећи подаци: регистарски број ознаке географског порекла; датум уписа у Регистар ознака географског порекла; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назначење да ли је у питању име порекла или географска ознака; назив подручја или места из ког потичу производи који се обележавају ознаком географског порекла; назначење врсте производа који се обележава ознаком географског порекла; подаци о престанку ознаке географског порекла, као и о основу престанка.

Трајање имена порекла, односно географске ознаке

Члан 31

Трајање регистрованог имена порекла, односно регистроване географске ознаке није ограничено.

IV ПОСТУПАК ПО ПРИЈАВИ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Члан 32

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла може се признати сваком физичком или правном лицу, као и удружењима тих физичких или правних лица, уколико на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја и који поседују квалитет, посебна својства, односно репутацију у складу са подацима о специфичним карактеристикама производа из члана 22, односно члана 23. овог закона.

Начин покретања поступка за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 33

Поступак за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла покреће се пријавом за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла, односно географске ознаке (у даљем тексту: пријава за признавање статуса овлашћеног корисника).

Пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника могу да поднесу физичка или правна лица, као и удружења тих физичких и правних лица, која на одређеном географском подручју производе производе који се означавају називом тог географског подручја.

За подношење пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника плаћа се прописана такса.

Битни делови пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 34

Битни делови пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника су:

1) захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла;

2) доказ о обављању одређене делатности на одређеном географском подручју;

3) доказ о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа од стране сертификационог тела наведеног у пријави за признавање имена порекла, односно географске ознаке.

Члан 35

Захтев за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи:

1) податке о подносиоцу пријаве;

2) географски назив који се штити ознаком географског порекла;

3) врсту производа који се обележава ознаком географског порекла;

4) назив подручја или места одакле производ потиче;

5) начин обележавања производа;

6) изглед географске ознаке или имена порекла;

7) назначење специфичних карактеристика производа;

8) назначење да ли се пријава за признање статуса овлашћеног корисника односи на име порекла или на географску ознаку;

9) назив сертификационог тела које врши контролу квалитета и посебних својстава производа;

10) потпис подносиоца пријаве;

11) доказ о плаћеној прописаној такси.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 36

Доказом о обављању одређене делатности, односно производњи одређеног производа на одређеном подручју сматраће се одговарајуће потврде и решења издати од надлежних органа.

Потврде и решења из става 1. овог члана не смеју да буду старија од три месеца.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину доказа из става 1. овог члана.

Члан 37

Доказом о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, сматраће се сертификат о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа, издат од стране сертификационог тела из члана 16. ст. 2. и 3. овог закона које је у захтеву за регистровање имена порекла, односно географске ознаке и захтеву за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, наведено као организација која врши контролу производа, којим се потврђује да контролисани производ поседује сва она посебна својства и квалитет који су наведени у подацима о специфичним карактеристикама производа из чл. 22. и 23. овог закона.

Сертификат из става 1. овог члана не сме бити старији од три месеца.

Услови за признавање датума подношења пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 38

Пријава за признавање статуса овлашћеног корисника заводи се у одговарајући регистар пријава из члана 11. став 1. овог закона само ако садржи све битне делове из члана 34. овог закона.

На пријави која садржи све битне делове из члана 34. овог закона забележиће се број пријаве и датум њеног пријема у органу надлежном за послове интелектуалне својине о чему се подносиоцу пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника издаје потврда.

Ако пријава за признавање статуса овлашћеног корисника не садржи све битне делове из члана 34. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине о томе ће обавестити подносиоца пријаве и одредити му рок од 30 дана од дана пријема обавештења у коме је дужан да допуни пријаву битним делом који недостаје, уз упозорење да ће пријава бити одбачена ако у наведеном року не допуни пријаву.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року допуни пријаву, као датум подношења пријаве сматраће се датум када је органу надлежном за послове интелектуалне својине достављена допуна пријаве, о чему се подносиоцу пријаве издаје потврда, а пријава се уписује у одговарајући регистар пријава.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року не допуни пријаву, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Редослед испитивања пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 39

Пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника испитују се по редоследу подношења који се утврђује према датуму њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, пријава се решава по хитном поступку:

1) у случају поступка покренутог пред судом, царинским органом или органом инспекцијског надзора, на захтев суда, царинског органа или надлежног инспекцијског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање ознаке географског порекла, односно захтев за регистровање ознаке географског порекла на нивоу Европске заједнице, у складу са прописом Европске заједнице.

Испитивање уредности пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 40

Пријава за признавање статуса овлашћеног корисника сматра се уредном ако садржи све елементе из чл. 35. до 37. овог закона, доказ о уплати таксе за пријаву и друге прописане податке.

Ако утврди да пријава за признавање статуса овлашћеног корисника није уредна, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца пријаве и позвати га да отклони утврђене недостатке у пријави у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву, или не плати прописану таксу, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Испитивање услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 41

Ако је пријава за признавање статуса овлашћеног корисника уредна у смислу члана 40. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у смислу члана 32. овог закона.

У поступку испитивања услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла прибави мишљење надлежног органа.

Надлежни орган из става 2. овог члана дужан је да тражено мишљење достави у року од 60 дана од дана када му је затражено.

Ако надлежни орган из става 2. овог члана тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће испуњеност услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла испитивати без прибављеног мишљења.

Решење о одбијању пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 42

Ако је надлежни орган дао негативно мишљење о испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, или ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да пријава за признавање статуса овлашћеног корисника не испуњава услове прописане овим законом за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине писменим путем ће обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла и позваће га да се у року од 60 дана изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако се подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у остављеном року изјасни о разлозима због којих му се не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да о његовом изјашњењу прибави мишљење надлежног органа.

Ако надлежни орган тражено мишљење не достави у року од 60 дана од када му је затражено, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће поступак испитивања испуњености услова за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла наставити без прибављеног мишљења.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника ако се подносилац пријаве уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине или надлежни орган остану при ставу да се подносиоцу пријаве не може признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 5. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Претварање пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла у пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника географске ознаке и обрнуто

Члан 43

Ако је у току поступка по пријави за признавање статуса овлашћеног корисника дошло до претварања пријаве имена порекла у пријаву географске ознаке, или претварања пријаве географске ознаке у пријаву имена порекла, у складу са чланом 29. овог закона, подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника која се односи на име порекла, односно географску ознаку чије је претварање извршено, дужан је да, уз плаћање прописане таксе, поднесе захтев за претварање пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника имена порекла у пријаву за признавање статуса овлашћеног корисника географске ознаке, или обрнуто.

Претворена пријава задржава датум подношења првобитно поднете пријаве.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине дужан је да без одлагања обавести све подносиоце пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника која се односи на одређено име порекла, односно географску ознаку да је у складу са одредбом члана 29. овог закона, поднет захтев за претварање пријаве имена порекла, односно географске ознаке.

О захтеву из става 1. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси закључак.

Закључак о плаћању таксе за признавање статуса овлашћеног корисника

Члан 44

Ако пријава за признавање статуса овлашћеног корисника испуњава услове који су прописани овим законом да се подносиоцу пријаве призна статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће позвати подносиоца пријаве да плати таксу за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, за прве три године и трошкове објаве података о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла, и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника у року од 30 дана не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана, сматраће се да је подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине донеће закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Решење о признавању и упис у одговарајући регистар

Члан 45

Када подносилац пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника достави доказе о извршеним уплатама из члана 44. став 1. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине доноси решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла а признати статус са прописаним библиографским подацима уписује у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Издавање исправе о признатом статусу овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 46

Овлашћеном кориснику ознаке географског порекла издаје се исправа о признатом статусу овлашћеног корисника ознаке географског порекла, а прописани подаци о признатом статусу објављују се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

Исправа о признатом статусу овлашћеног корисника из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла и број пријаве; датум подношења пријаве; датум уписа у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла; податке до када важи статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; датум издавања исправе, а може да садржи и друге податке који чине садржину одговарајућег регистра.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину исправе из става 1. овог члана.

Објављивање признатог статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 47

Признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, објављује се у службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине.

У службеном гласилу органа надлежног за послове интелектуалне својине објављују се следећи подаци: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла; подаци о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла; датум уписа у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; регистарски број ознаке географског порекла; назначење да ли је у питању овлашћени корисник имена порекла или географске ознаке; географски назив који се штити ознаком географског порекла; назив подручја или места из ког потиче производ који се обележава ознаком географског порекла; датум до ког важи признати статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла; подаци о престанку статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, као и о основу престанка; подаци о променама које се односе на овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Трајање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 48

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла траје три године од дана уписа признатог статуса у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла ознаке може, на захтев овлашћеног корисника, уз подношење доказа о испуњености услова из члана 32. овог закона и уз достављање доказа о плаћеној прописаној такси, да буде обновљен неограничен број пута, све док траје одговарајуће име порекла, односно географска ознака.

Захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла садржи нарочито: регистарски број ознаке географског порекла; датум до када је уписан у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла; податке о пословном имену и седишту подносиоца захтева, односно, имену и адреси физичког лица (према стању у регистрима); податке о извршеној контроли квалитета и посебних својстава производа (број и датум издавања исправе о испитаном и утврђеном квалитету и посебним својствима производа).

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана.

Поступак по захтеву за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 49

Захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сматра се уредним ако садржи елементе из члана 48. овог закона, доказ о уплати таксе за захтев и друге прописане податке.

Ако утврди да захтев из става 1. овог члана није уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да отклони утврђене недостатке у захтеву у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца захтева за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Ако подносилац захтева за обнову статуса овлашћеног корисника у остављеном року не уреди захтев, или не плати прописану таксу, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити захтев.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 50

Ако је захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла уредан орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли су испуњени услови за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у смислу члана 32. овог закона.

Ако орган надлежан за послове интелектуалне својине утврди да захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла не испуњава услове прописане овим законом, обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да се у року од 30 дана од дана пријема обавештења изјасни о разлозима због којих се статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла не може обновити.

На образложени захтев подносиоца захтева за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да продужи рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним, а најдуже 90 дана.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити захтев за обнову статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла ако се подносилац захтева уопште не изјасни, или ако се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине остане при ставу да се подносиоцу захтева не може обновити статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Против решења из става 4. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Упис обнове статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у одговарајући регистар

Члан 51

Уколико су испуњени услови из члана 48. став 2. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине уписује податак о обнови статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла у Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла.

V ПРОМЕНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ОВЛАШЋЕНЕ КОРИСНИКЕ ОЗНАКА ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Члан 52

Орган надлежан за послове интелектуалне својине, на захтев овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника, може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа, статусне промене, промене облика организовања и друге промене које се односе на овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно подносиоца пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника.

Против решења става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Поступак за упис промена које се односе на овлашћене кориснике ознака географског порекла

Члан 53

Поступак за упис промена које се односе на овлашћене кориснике ознака географског порекла покреће се писаним захтевом који се подноси органу надлежном за послове интелектуалне својине.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) доказ о правном основу промене чији се упис тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис промене покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати прописане таксе.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла, односно број пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника; регистарски број ознаке географског порекла; податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла, односно подносиоцу пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника; назначење врсте промене чији се упис тражи.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, као и врсту и садржину прилога који се подносе уз захтев.

Члан 54

Захтев за упис промене која се односи на овлашћеног корисника ознаке географског порекла је уредан ако садржи податке из члана 53. овог закона.

Ако утврди да захтев за упис промене није уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да отклони утврђене недостатке у захтеву у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине продужиће рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним а најдуже 90 дана.

Ако подносилац захтева у остављеном року не уреди захтев за упис промене, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити захтев.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 55

Ако је захтев за упис промене уредан, орган надлежан за послове интелектуалне својине испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове и да ли се подаци из захтева слажу са подацима у регистрима.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис промене која се односи на овлашћеног корисника ознаке географског порекла не испуњава законом прописане услове, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе подносиоца захтева и позвати га да се у року од 30 дана од дана пријема обавештења изјасни о разлозима због којих се упис промене не може извршити.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене, уз плаћање прописане таксе, орган надлежан за послове интелектуалне својине продужиће рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним а најдуже 90 дана.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине решењем ће одбити захтев за упис промене, ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити или се изјасни, а орган надлежан за послове интелектуалне својине остане при ставу да се упис промене не може одобрити.

Против решења из става 4. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VI САДРЖИНА И ОБИМ ПРАВА КОЈЕ ИМА ОВЛАШЋЕНИ КОРИСНИК ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Коришћење регистрованог имена порекла, односно географске ознаке

Члан 56

Регистровано име порекла, односно географску ознаку, могу да користе само лица којима је признат статус овлашћених корисника тог имена порекла, односно те географске ознаке, и која су уписана у одговарајући регистар.

Овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке имају искључиво право да име порекла, односно географску ознаку користе за обележавање производа на које се име порекла, односно географска ознака односи.

Овлашћени корисници имена порекла имају искључиво право да свој производ обележавају ознаком “контролисано име порекла”.

Овлашћени корисници географске ознаке којом се обележава производ чије специфичне карактеристике се односе на квалитет или посебна својства, имају искључиво право да свој производ обележавају ознаком “контролисана географска ознака”.

Права из ст. 2, 3. и 4. овог члана обухватају и употребу имена порекла, односно географске ознаке на амбалажи, каталозима, проспектима, огласима, постерима и другим облицима понуде, упутствима, рачунима, пословној преписци и другим облицима пословне документације, као и увоз и извоз производа обележених тим именом порекла, односно том географском ознаком.

Министар надлежан за послове пољопривреде ближе прописује облик и садржину ознаке, као и начин контроле означавања пољопривредних и прехрамбених производа који носе неку од ознака географског порекла.

Недозвољене радње

Члан 57

Лица која немају статус овлашћених корисника ознаке географског порекла не смеју да:

1) користе регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку за обележавање производа на које се та ознака географског порекла не односи, уколико су ти производи слични производима који се обележавају регистрованом ознаком географског порекла, или уколико се таквим коришћењем нарушава репутација заштићене ознаке географског порекла;

2) копирају или подражавају, регистровану ознаку географског порекла, као и да користе превод, транскрипцију или транслитерацију регистроване ознаке географског порекла, чак и ако се тој ознаци географског порекла, додају речи “врста”, “тип”, “начин”, “имитација” и ако је наведено истинито географско порекло производа;

3) користе на паковању, рекламном материјалу или документима лажне или преварне ознаке о географском пореклу, природи или квалитету производа, које могу да створе забуну у погледу порекла производа;

4) врше било које друге радње које могу да створе забуну у промету у погледу стварног порекла производа.

Одредба става 1. овог члана односи се и на ознаке географског порекла које су регистроване на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице.

Лица која немају статус овлашћених корисника ознаке географског порекла не смеју да користе жиг који се састоји или у себи садржи назив који је идентичан или сличан ознаци географског порекла која је регистрована на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, а који се односи на сличне производе који не испуњавају услове за коришћење ознаке географског порекла.

Однос према раније регистрованом жигу

Члан 58

Одредбе овог закона неће утицати на услове за регистровање, ваљаност регистрације жига или права на коришћење жига, који је идентичан, или сличан регистрованој географској ознаци, уколико је жиг у питању пријављен или регистрован у доброј вери или су права на жиг стечена кроз употребу у доброј вери пре подношења пријаве географске ознаке.

Одредбе овог закона неће утицати на ваљаност регистрације или права на коришћење жига који је идентичан или сличан географској ознаци која је регистрована на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, уколико је жиг у питању регистрован у доброј вери или су права на жиг стечена кроз употребу у доброј вери пре него што је географска ознака заштићена на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице.

Употреба личног имена

Члан 59

Одредбе овог закона ни на који начин неће утицати на било које лице да, у свом пословању, користи своје лично име, или име свог претходника у послу, осим ако се то име користи на такав начин да доведе потрошаче у заблуду.

Забрана преноса

Члан 60

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака не може да буде предмет уговора о преносу права, лиценци, залоги, франшизи и слично.

Ако је регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака предмет пријављеног или регистрованог жига, такав жиг не може да се преноси, уступа, даје у залогу и слично.

Измена података о специфичним карактеристикама производа

Члан 61

Свако лице из члана 18. став 2. овог закона, као и лице коме је признат статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла, може затражити одобрење за измену или допуну података о специфичним карактеристикама производа уколико су те измене, односно допуне резултат научних и техничких достигнућа, или када је измена, односно допуна последица примене обавезних ветеринарских, санитарних или фитосанитарних мера уведених посебним прописима.

Захтев из става 1. овог члана садржи опис затражене измене, односно допуне и образложене разлоге због којих се тражи измена, односно допуна.

Под условима из става 1. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о измени или допуни података о специфичним карактеристикама производа само уколико се тиме не мењају основна физичка, хемијска и органолептичка својства производа.

У поступку по захтеву из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 27. овог закона.

Орган надлежан за послове интелектуалне својине ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Против решења из става 3. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

VII ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ РЕШЕЊА О ПРИЗНАВАЊУ ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА, ОДНОСНО РЕШЕЊА О ПРИЗНАВАЊУ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Услови за оглашавање ништавим решења

Члан 62

На писмени предлог заинтересованог лица, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да огласи ништавим решење о признавању ознаке географског порекла, односно решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, ако утврди да у време његовог доношења нису били испуњени услови за признавање ознаке географског порекла, односно за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Начин покретања поступка за оглашавање ништавим решења

Члан 63

Предлог за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла подноси се органу надлежном за послове интелектуалне својине у два примерка и садржи:

1) податке о подносиоцу предлога;

2) назначење да се тражи оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно о признавању статуса овлашћеног корисника;

3) регистарски број ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи, односно регистарски број овлашћеног корисника ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи;

4) податке о овлашћеном кориснику ознаке географског порекла чије се оглашавање ништавим тражи;

5) разлоге због којих се тражи оглашавање ништавим;

6) доказе о наведеним разлозима;

7) уредно пуномоћје када се поступак покреће преко пуномоћника и

8) доказ о уплати прописане таксе.

Ако предлог за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла не садржи све елементе из става 1. овог члана, орган надлежан за послове интелектуалне својине обавестиће о томе предлагача и позвати га да отклони утврђене недостатке у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

Ако предлагач у року из става 2. овог члана не уреди предлог, орган надлежан за послове интелектуалне својине закључком ће одбацити предлог.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема закључка.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Поступак по уредном предлогу

Члан 64

Уредан предлог из члана 62. овог закона орган надлежан за послове интелектуалне својине доставиће противнику предлагача и позвати га да, у року од 30 дана од дана пријема позива, достави свој одговор.

У поступку по предлогу из члана 62. овог закона орган надлежан за послове интелектуалне својине може да закаже усмену расправу.

Ако предлагач у току поступка одустане од свог предлога, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да настави поступак по службеној дужности.

У поступку по предлогу за оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сходно се примењују одредбе члана 27. ст. 2, 3. и 4, члана 28, члана 41. ст. 2, 3. и 4. и члана 42. овог закона.

Члан 65

После спроведеног поступка по предлогу из члана 62. овог закона, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о оглашавању ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решење о оглашавању ништавим решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, или решење о одбијању предлога.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

У року од 90 дана од правоснажности решења којим је оглашено ништавим решење о признавању ознаке географског порекла, односно решење о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла орган надлежан за послове интелектуалне својине ће у свом службеном гласилу објавити прописане податке из тог решења.

Члан 66

Оглашавање ништавим решења о признавању ознаке географског порекла, односно решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, нема дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, под условом да је тужилац, односно овлашћени корисник ознаке географског порекла био савестан.

VIII ПРЕСТАНАК ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Престанак имена порекла, односно географске ознаке у земљи порекла

Члан 67

Регистровано име порекла, односно регистрована географска ознака престаје да важи ако јој престане заштита у земљи њеног порекла.

На захтев заинтересованог лица, уз подношење потврде издате од стране надлежног органа земље порекла одређеног имена порекла, односно географске ознаке, или по пријему обавештења надлежног органа земље порекла одређеног имена порекла, односно географске ознаке да је том имену порекла, односно географској ознаци престала заштита у земљи порекла, орган надлежан за послове интелектуалне својине ће донети решење о престанку важења имена порекла, односно географске ознаке.

Против решења из става 2. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Решење из става 2. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине уписаће у одговарајући регистар и у свом службеном гласилу објавиће прописане податке о престанку важења имена порекла, односно географске ознаке.

Престанак географске ознаке на основу судске одлуке

Члан 68

Заинтересовано лице тужбом може да покрене поступак за утврђење да је одређена географска ознака постала генеричан, односно уобичајен назив за одређени производ.

Поступак из става 1. овог члана води надлежни суд.

Регистрована географска ознака престаје да важи на основу правоснажне судске одлуке којом се утврђује да је постала генеричан, односно уобичајени назив за одређени производ.

Регистрована географска ознака која је у својој земљи порекла регистрована и заштићена као име порекла не може да буде проглашена генеричним, односно уобичајеним називом за одређени производ, све док таква заштита траје у земљи порекла.

По пријему судске одлуке из става 3. овог члана орган надлежан за послове интелектуалне својине ће одлуку уписати у одговарајући регистар, и у свом службеном гласилу ће објавити прописане податке о престанку важења географске ознаке.

IX ПРЕСТАНАК И УКИДАЊЕ СТАТУСА ОВЛАШЋЕНОГ КОРИСНИКА ОЗНАКЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

Престанак статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 69

Статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла престаје и пре истека рока из члана 48. став 1. овог закона:

1) ако се овлашћени корисник ознаке географског порекла одрекне свог статуса – наредног дана од дана предаје органу надлежном за послове интелектуалне својине поднеска о одрицању;

2) ако је на основу члана 67, односно члана 68. овог закона престало име порекла, односно географска ознака, на основу одлуке надлежног органа – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које има статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла – даном престанка, односно смрти, осим ако тај статус није прешао на правне следбенике правног лица.

Укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла

Члан 70

На захтев заинтересованог лица, односно надлежног органа, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да донесе решење о укидању решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, ако утврди да су престали да постоје услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, који су предвиђени овим законом.

У поступку по захтеву за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, овлашћени корисник ознаке географског порекла, дужан је да докаже да постоје законом прописани услови за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

Ако подносилац захтева за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла, у току поступка одустане од свог захтева, орган надлежан за послове интелектуалне својине може да настави поступак по службеној дужности.

У поступку по захтеву за укидање решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла сходно се примењују одредбе члана 41. ст. 2, 3. и 4. и члана 42. овог закона.

Против решења из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема решења.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Лицу које је уписано као овлашћени корисник ознаке географског порекла у одговарајући регистар, статус овлашћеног корисника ознаке географског порекла престаје наредног дана од дана правоснажности решења о укидању решења о признавању статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла.

X ГРАЂАНСКО ПРАВНА ЗАШТИТА

Заштита у случају повреде регистроване ознаке географског порекла

Члан 71

У случају повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде имена порекла, односно географске ознаке;

2) престанак повреде имена порекла, односно географске ознаке;

3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда имена порекла, односно географске ознаке;

4) одузимање, уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда имена порекла, односно географске ознаке, ако је то неопходно за спречавање повреде;

5) накнаду имовинске штете и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди имена порекла, односно географске ознаке.

Лице које повреди регистровано име порекла, односно географску ознаку одговара за штету по општим правилима о накнади штете.

Ако је повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке учињена намерно, тужилац може да захтева накнаду до троструког износа стварне штете и измакле добити.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке

Члан 72

Повредом регистрованог имена порекла, односно географске ознаке сматра се свако неовлашћено коришћење имена порекла, односно географске ознаке од стране било ког учесника у промету, у смислу чл. 56. и 57. овог закона.

Повредом регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, сматра се и подражавање тог имена порекла, односно географске ознаке.

Активна легитимација за тужбу

Члан 73

Тужбу због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке из члана 71. овог закона могу да поднесу лица из члана 18. став 2. овог закона, овлашћени корисници имена порекла, односно географске ознаке и јавни, односно државни тужилац.

Ако је пред органом надлежним за послове интелектуалне својине или судом покренут поступак из чл. 62, 67, 68. и 70. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 71. овог закона дужан је да застане са поступком до коначне одлуке органа надлежног за послове интелектуалне својине, односно суда.

Рок за подношење тужбе

Члан 74

Тужба због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, може да се поднесе у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана када је повреда први пут учињена.

XI ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ

Привремена мера одузимања или искључења производа из промета

Члан 75

На захтев лица које учини вероватним да је регистровано име порекла, односно географска ознака повређена, или да ће бити повређена, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета производа којима се врши повреда, средстава за производњу тих производа, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда регистрованог имена порекла, односно географске ознаке.

Обезбеђење доказа

Члан 76

На захтев лица које учини вероватним да је регистровано име порекла, односно географска ознака повређена, односно да може да дође до такве повреде, или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може приступити обезбеђењу доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају судско решење о одређивању привремене мере ради обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.

Рок за тражење привремених мера

Члан 77

Привремена мера из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона, могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 75. овог закона и меру обезбеђења доказа из члана 76. овог закона не одлаже извршење решења.

Средства обезбеђења

Члан 78

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, или поступак за изрицање привремене мере, суд може да одреди полагање одговарајућег новчаног износа као средства обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 79

Суд може да нареди лицу које је извршило повреду регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, да пружи информацију о трећим лицима која су учествовала у повреди регистрованог имена порекла, односно географске ознаке, и о њиховим дистрибутивним каналима.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 80

Казниће се за привредни преступ новчаном казном од 100.000 динара до 3.000.000 динара привредно друштво, предузеће или друго правно лице које на начин из члана 72. повреди регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву, предузећу или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 81

Казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 82

Казниће се за прекршај новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (члан 15).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 83

Регистри установљени у складу са раније важећим прописима у овој области настављају да се воде као Регистар пријава за признавање ознака географског порекла, Регистар пријава за признавање статуса овлашћених корисника ознаке географског порекла, Регистар ознака географског порекла, Регистар овлашћених корисника ознаке географског порекла, у складу са овим законом.

Регистрована имена порекла и регистроване географске ознаке које важе на дан ступања на снагу овог закона остају на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признавање ознака географског порекла, и на пријаве за признавање статуса овлашћеног корисника ознаке географског порекла поднете до дана ступања на снагу овог закона, а по којима управни поступак није окончан као и на друге започете поступке у вези са ознакама географског порекла који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 84

Одредба члана 57. став 1. овог закона ће се у погледу ознака географског порекла које су регистроване на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, а које представљају уобичајене изразе у општој употреби за одређене производе у Републици Србији, примењивати три године од дана ступања на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије.

Одредба члана 57. став 3. овог закона ће се примењивати три године од дана ступања на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије.

Члан 85

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењују се одредбе Уредбе о поступку за установљење географске ознаке порекла и признању својства овлашћеног корисника географске ознаке порекла (“Службени лист СРЈ”, број 7/96), ако нису супротне овом закону.

Члан 86

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ознакама географског порекла (“Службени лист СЦГ”, број 20/06 и “Службени гласник РС”, број 41/09 – др. закон).

Члан 87

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Copyright and Related Rights Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012)

I ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1

Овим законом уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела (у даљем тексту: ауторско право), право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија, база података и право издавача штампаних издања као права сродна ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права.

II АУТОРСКО ПРАВО

1. Ауторско дело

Члан 2

Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.

Ауторским делом сматрају се, нарочито:

1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);

2) говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);

3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;

4) музичка дела, са речима или без речи;

5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);

6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);

7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;

8) картографска дела (географске и топографске карте);

9) планови, скице, макете и фотографије;

10) позоришна режија.

Члан 3

Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.

Члан 4

Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.

Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго).

Заштита ауторског дела из става 1. овог члана ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела.

Члан 5

Ауторским делом сматра се и збирка, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона (енциклопедија, зборник, антологија, изабрана дела, музичка збирка, збирка фотографија, графичка мапа, изложба и сл.).

Ауторским делом се сматра и збирка народних књижевних и уметничких творевина, као и збирка докумената, судских одлука и сличне грађе, која с обзиром на избор и распоред саставних делова испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.

Збирком се сматра и база података, без обзира да ли је у машински читљивој или другој форми, која с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.

Заштита збирке ни на који начин не ограничава права аутора дела која су саставни део збирке.

Члан 6

Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.

Не сматрају се ауторским делом:

1) закони, подзаконски акти и други прописи;

2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;

3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;

4) поднесци и други акти у управном или судском поступку.

Члан 7

Ауторско дело је објављено кад је, на било који начин и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица које је он овластио.

Ауторско дело је саопштено јавности ако је учињено доступним већем броју лица која нису међусобно повезана родбинским или другим личним везама.

Ауторско дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да задовољи потребе јавности.

Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.

2. Настанак права

Члан 8

Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела.

3. Субјекат ауторског права

Члан 9

Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело (у даљем тексту: дело).

Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије.

Аутор дела је носилац ауторског права.

Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.

Члан 10

Коаутор је физичко лице које је заједничким стваралачким радом са другим лицем створило дело.

Коаутори су носиоци заједничког ауторског права на коауторском делу, ако овим законом или уговором којим се уређују њихови међусобни односи није друкчије предвиђено.

За остваривање ауторског права и преношење тог права неопходна је сагласност свих коаутора. Коаутор не сме ускратити своју сагласност противно начелу савесности и поштења, нити чинити било шта што шкоди или би могло шкодити интересима осталих коаутора.

Сваки коаутор је овлашћен да подноси тужбе за заштиту ауторског права на коауторском делу, с тим да може да поставља тужбене захтеве само у своје име и за свој рачун.

Ако се нису друкчије споразумели коаутори деле економску корист од искоришћавања коауторског дела сразмерно стварном доприносу, који је сваки дао у стварању дела.

Члан 11

Коауторима филмског дела се сматрају писац сценарија, режисер и главни сниматељ.

Ако је музика битан елеменат филмског дела (музички филм) и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела.

Ако се ради о цртаном, односно анимираном филму или су цртеж или анимација битни елементи филмског дела, онда је и главни аниматор коаутор филмског дела.

Члан 12

Ако два или више аутора споје своја дела ради заједничког искоришћавања, сваки од аутора задржава ауторско право на свом делу.

Односи између аутора спојених дела се утврђују уговором.

Члан 13

Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или дело под псеудонимом) остварује:

1) за издато дело – издавач;

2) за објављено али неиздато дело – лице које је дело објавило.

Ако се докаже да лица из става 1. овог члана нису стекла од аутора или његовог правног следбеника право на издавање, односно објављивање дела, одредбе става 1. овог члана не примењују се.

Кад се утврди идентитет аутора дела из става 1. овог члана, престају права издавача, односно лица које је дело објавило.

4. Садржина ауторског права

4.1. Морална права аутора

4.1.1. Право патернитета

Члан 14

Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.

4.1.2. Право на назначење имена

Члан 15

Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.

4.1.3. Право објављивања

Члан 16

Аутор има искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити.

До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело.

4.1.4. Право на заштиту интегритета дела

Члан 17

Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:

1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;

2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;

3) да даје дозволу за прераду свог дела.

4.1.5. Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела

Члан 18

Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.

4.2. Имовинска права аутора

Члан 19

Аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела.

За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада ако овим законом или уговором није друкчије одређено.

4.2.1. Право на умножавање

Члан 20

Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани бележење и умножавање свог дела у целости или делимично, било којим средствима, у било ком облику, на било који трајни или привремени, посредни или непосредни начин.

Дело се умножава нарочито, графичким поступцима, фотокопирањем и другим фотографским поступцима којима се постиже исти резултат, звучним или визуелним снимањем, изградњом дела архитектуре, смештањем дела у електронском облику у меморију рачунара.

Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.

Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и пуштање програма у рад на рачунару.

4.2.2. Право стављања примерака дела у промет

Члан 21

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи стављање у промет оригинала или умножених примерака свог дела, продајом или другим начином преноса својине.

Стављање примерака дела у промет обухвата и:

1) нуђење примерака дела ради стављања у промет;

2) складиштење примерака дела ради стављања у промет;

3) увоз примерака дела.

Право аутора на стављање примерака дела у промет не делује према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Републици Србији од аутора или од ауторовог правног следбеника (исцрпљење права). Власник може слободно отуђити примерак дела који је легално прибавио од аутора или ауторовог правног следбеника.

4.2.3. Право давања примерака дела у закуп

Члан 22

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање оригинала или умножених примерака свог дела у закуп. Давање у закуп, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела другоме на коришћење на ограничено време у сврху остваривања непосредне или посредне имовинске користи.

Ако аутор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. овог члана он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака ауторског дела (дела забележеног на видео касети, аудио касети, компакт диску и сл.).

Аутор се не може одрећи права на накнаду из става 2. овог члана.

Право из става 1. овог члана се не исцрпљује продајом или другим радњама стављања у промет оригинала или умножених примерака дела.

Члан 23

Аутор нема искључиво право из члана 22. став 1. овог закона ако је реч о:

1) грађевински реализованом делу архитектуре;

2) делу примењене уметности, реализованом у виду индустријског или занатског производа;

3) делу које је настало или је умножено ради давања у закуп као искључивог облика искоришћавања дела, уговореног између аутора и власника примерка дела.

Члан 24

(Брисано)

4.2.5. Право извођења

Члан 25

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи извођење свога дела.

Извођењем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање несценских дела (говор, музика) уживо пред публиком.

4.2.6. Право представљања

Члан 26

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи представљање свога дела.

Представљањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање сценских дела (драмско, драмско-музичко, кореографско, пантомимско дело) уживо пред публиком.

4.2.7. Право преношења извођења или представљања

Члан 27

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи преношење извођења или представљања свог дела.

Преношењем извођења или представљања, у смислу става 1. овог члана, сматра се истовремено јавно саопштавање дела, које се изводи или представља публици која се налази изван простора у коме се дело изводи или представља уживо, уз помоћ техничких уређаја као што су звучник, односно екран и звучник.

4.2.8. Право емитовања

Члан 28

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи емитовање свога дела.

Емитовањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање дела жичним или бежичним преносом радијских или телевизијских програмских сигнала намењених за јавни пријем (радио-дифузија и кабловска дифузија).

Бежично емитовање и жично емитовање су одвојене радње искоришћавања дела и предмет су два посебна ауторскоправна овлашћења, осим:

1) ако је жична реемисија дела које се бежично емитује технички неопходан услов за пријем емисије;

2) ако се жичном реемисијом дела које се бежично емитује сигналом снабдева мање од сто пријемника, на некомерцијалној основи.

Посебна радња емитовања, у смислу става 2. овог члана, постоји и кад се под контролом субјекта који врши емитовање (у даљем тексту: организација за радиодифузију), и на његову одговорност, програмски сигнали који су намењени за јавни пријем шаљу у непрекинутом комуникационом ланцу ка сателиту и назад на земљу.

Ако су програмски сигнали кодирани, емитовање преко сателита постоји под условом да су средства за декодирање сигнала доступна јавности преко организације за радиодифузију из става 4. овог члана или преко трећег лица које има овлашћење организације за радиодифузију.

4.2.9. Право реемитовања

Члан 29

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да се ауторско дело које је емитовано радиодифузијом истовремено у неизмењеном облику и у целости саопшти јавности:

1) када саопштавање јавности обавља друга организација за радиодифузију, а не она која је ауторско дело изворно емитовала;

2) када се саопштавање јавности обавља кабловским или микроталасним системом или када се дело изворно емитује из друге државе (кабловско реемитовање).

У случају кабловског реемитовања ауторских дела, право аутора остварује се само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Одредба става 2. овог члана не примењује се у случају кабловског реемитовања ако се ради о властитим емисијама организација за радиодифузију, независно од тога да ли су то изворна права радиодифузних организација или права која су на њих пренели други носиоци права.

4.2.10. Право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела доступним јавности

Члан 30

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.

4.2.11. Право на прилагођавање, аранжирање и другу измену дела

Члан 31

Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, превођење, аранжирање и друге измене дела.

4.2.12. Право јавног саопштавања дела које се емитује

Члан 32

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које се емитује, односно реемитује истовремено јавно саопштава публици на јавним местима као што су возила јавног саобраћаја, ресторани, чекаонице и сл. путем техничких уређаја као што су радио апарат или телевизор.

4.2.13. Право јавног саопштавања дела са носача звука или слике

Члан 33

Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које је забележено на носачу звука, односно носачу слике (компакт диск, аудио касета, видео касета, филмска трака, оптички диск, дијапозитив) јавно саопштава уз помоћ техничких уређаја за репродуковање звука, односно слике.

4.3. Права аутора према власнику примерка ауторског дела

4.3.1. Право на приступ примерку дела

Члан 34

Аутор има право да од власника примерка његовог дела тражи да му омогући приступ том примерку, ако је то неопходно ради умножавања дела, и ако се тиме битно не угрожавају оправдани интереси власника, односно лица које држи тај примерак дела.

Власник дела, односно лице које држи примерак дела из става 1. овог члана није дужно да аутору преда примерак дела.

4.3.2. Право слеђења

Члан 35

Ако је оригинал дела ликовне уметности после прве продаје од стране аутора поново продат, аутор има право да буде обавештен о продаји и новом власнику, као и да потражује накнаду у обиму који је прописан овим чланом.

Као оригинали дела ликовних уметности из става 1. овог члана сматрају се слике, цртежи, колажи, графике, фотографије, таписерије, скулптуре, уметничка дела израђена у керамици, стаклу или другом материјалу и слична дела која је створио аутор својеручно.

Оригиналом дела ликовне уметности из става 1. овог члана сматрају се и умножени примерци тог дела (репродукције), ако их је у ограниченом броју израдио сам аутор или лице које је он овластио. Такви примерци морају да буду на уобичајени начин нумерисани и потписани или на други начин обележени од стране аутора.

Одредба става 1. овог члана примењује се на све радње препродаје у које су укључени као продавци, купци или посредници лица која се професионално баве трговином уметничким делима као што су продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.

За обавезе из става 1. овог члана солидарно одговарају продавац, купац и посредник.

Накнада на основу права слеђења плаћа се у проценту од продајне цене оригинала без пореза.

Накнада из става 6. овог члана износи:

1) 4% од продајне цене остварене у износу од 100.000 – 5.000.000 динара;

2) 3% од продајне цене остварене у износу од 5.000.001 – 20.000.000 динара;

3) 1% од продајне цене остварене у износу од 20.000.001 – 35.000.000 динара;

4) 0,5% од продајне цене остварене у износу од 35.000.001 – 50.000.000 динара;

5) 0,25% од продајне цене остварене у износу који прелази 50.000.001 динара.

Независно од продајне цене оригинала, накнада на основу права слеђења не сме да износи више од 1.300.000 динара.

Лица наведена у ставу 5. овог члана дужна су да у року од 30 дана од дана када је продаја извршена, обавесте аутора о износу продајне цене, имену, односно називу и адреси продавца, купца и посредника. Обавеза плаћања накнаде из овог члана доспева у року од 30 дана од дана када је продаја извршена.

Члан 36

Аутор се не може одрећи права слеђења нити може њиме располагати. После смрти аутора право слеђења прелази на његове наследнике.

Право слеђења не може бити предмет принудног извршења.

Аутор има право да, у року од три године од препродаје оригинала дела ликовне уметности, захтева од лица наведених у члану 35. став 5. овог закона, било коју информацију која му је потребна за обезбеђење наплате накнаде која му припада од те препродаје.

4.3.3. Право забране излагања оригиналног примерка дела ликовне уметности

Члан 37

Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.

Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.

4.3.4. Прече право аутора на прераду примерка дела архитектуре

Члан 38

Ако власник грађевине као материјализованог примерка дела архитектуре има намеру да врши одређене измене на грађевини обавезан је да прераду дела прво понуди аутору ако је доступан. Аутор је дужан да се о понуди власника грађевине изјасни у року од 30 дана од дана пријема понуде.

Аутор архитектонског дела не може да се противи изменама свог дела ако је потреба за изменама дела произашла из околности, као што су сигурносни или технички разлози.

Ако се измене на грађевини врше према делу прераде које није сачинио аутор, морају се поштовати морална права аутора.

4.4. Право аутора на посебну накнаду

Члан 39

Када се ауторско дело умножава без дозволе аутора, сходно одредбама члана 46. ст. 1. и 2. овог закона, аутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана фотокопирањем или снимањем на носаче звука, слике или текста за личне некомерцијалне потребе физичких лица (књижевна, музичка, филмска дела и др.) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста за које се оправдано може претпоставити да ће бити коришћени за такво умножавање.

Накнаду из става 1. овог члана плаћају произвођачи уређаја за тонско и визуелно снимање, произвођачи уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања, произвођачи празних носача звука, слике и текста, и солидарно са њима увозници уређаја за тонско и визуелно снимање, уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и празних носача звука, слике и текста, осим ако се ради о увозу малих количина намењених за приватно и некомерцијално коришћење, као део личног пртљага.

Ако се уређаји и предмети из става 1. овог члана не производе у Републици Србији, накнаду плаћа увозник.

Обавеза плаћања накнаде из става 1. овог члана настаје:

1) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за тонско и визуелно снимање;

2) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, празних носача звука, слике и текста;

3) при првој продаји у Републици Србији или увозу у Републику Србију, нових уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања.

У случају умножавања ауторских дела фотокопирањем или сличном техником, поред права на накнаду из става 1. овог члана аутор има право и на накнаду од правног или физичког лица које пружа услуге фотокопирања уз накнаду.

Лица из става 2. овог члана не плаћају накнаду за:

1) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста ако су они намењени извозу;

2) техничке уређаје који се уобичајено не користе за умножавање ауторских дела за личне, некомерцијалне потребе (на пример, студијска опрема и уређаји, диктафони и сл.);

3) празне носаче звука, слике и текста применљиве искључиво уз техничке уређаје из става 6. тачка 2. овог члана;

4) техничке уређаје и празне носаче звука, слике и текста које потенцијални обвезник плаћања накнаде купује у другој држави или царинској територији, ако се они непосредно испоручују у другу државу или царинску територију или ако их потенцијални обвезник плаћања накнаде после спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије;

5) рачунаре, рачунарску опрему, компоненте и рачунарске меморије, изузев ако неки од тих уређаја није изричито наведен у листи из става 12. овог члана.

Обвезник плаћања посебне накнаде који је платио посебну накнаду за уређаје и предмете са листе из става 12. овог члана, који су касније отпремљени са територије Републике Србије, има право на враћање плаћене посебне накнаде.

Лица из ст. 2. и 5. овог члана дужна су, на захтев организације за колективно остваривање ауторског и сродних права, да доставе информације о типу и броју продатих, односно увезених уређаја или носача звука, слике и текста, као и информације о броју учињених фотокопија, као основ за израчунавање накнаде. Информације добијене на овај начин, организација може користити само за обрачунавање накнаде и не сме их користити у друге сврхе.

Накнаде из ст. 1. и 5. овог члана су правичне накнаде при чијем одређивању се узима у обзир вероватна штета која аутору настаје када се његово дело без његовог одобрења умножава за личне некомерцијалне потребе, примена техничких мера заштите као и друге околности које могу утицати на правилно одмеравање износа посебне накнаде.

Аутори могу остварити своје право на накнаду из ст. 1. и 5. овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Аутор се не може одрећи права на посебну накнаду из ст. 1. и 5. овог члана. Право на посебну накнаду не може бити предмет одрицања, располагања за живота и принудног извршења.

Листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде према условима из ст. 1 – 10. овог члана утврђује Влада (у даљем тексту: уређај и предмет са листе Владе).

У случају сумње да ли се за неки уређај или предмет са листе Владе који има више функција плаћа посебна накнада, постојање обавезе плаћања посебне накнаде утврђује се на основу превасходне намене уређаја или предмета.

4.5. Право аутора на накнаду за давање на послугу

Члан 40

У случају давања на послугу оригинала или умножених примерака ауторских дела, од стране јавних библиотека, односно других институција којима је то делатност, аутор има право на одговарајућу накнаду.

Давање на послугу, у смислу овог закона, је давање оригинала или умножених примерака дела на коришћење, у временски ограниченом периоду, без остваривања непосредне или посредне имовинске користи.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се приликом давања на послугу:

1) оригинала или умножених примерака библиотечког материјала у националним библиотекама, библиотекама јавних образовних институција и јавним специјализованим библиотекама;

2) оригинала или умножених примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна;

3) грађевина;

4) оригинала или умножених примерака дела која међусобно позајмљују институције из става 1. овог члана.

Право из става 1. овог члана може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

5. Ограничења ауторског права

5.1. Заједничка одредба

Члан 41

У случајевима искоришћавања ауторског дела на основу одредаба овог закона о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето (издавач дела, година и место издања, часопис, новина, телевизијска или радио станица где је дело, односно одломак дела изворно објављен или непосредно преузет и сл.).

У сваком конкретном случају, обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора.

5.2. Суспензија искључивих права и права на накнаду

Члан 42

Без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављено ауторско дело може се умножавати и јавно саопштавати ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности.

Члан 43

Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:

1) умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава;

2) припремање и умножавање кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима штампе;

3) умножавање политичких, верских и других говора одржаних на јавним скуповима, у државним органима, верским установама или приликом државних или верских свечаности;

4) слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја.

Одредба става 1. овог члана сходно се примењује на све облике јавног саопштавања поменутих дела.

Члан 44

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде за некомерцијалне сврхе наставе:

1) јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави;

2) јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама, под условом да интерпретатори не приме накнаду за своје извођење и да се не наплаћују улазнице;

3) јавно саопштавање емитованих школских емисија путем техничких уређаја унутар образовне установе.

Члан 45

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске потребе, ако се дело умножава из сопственог примерка и ако таквим умножавањем ове институције немају намеру да остваре непосредну или посредну имовинску корист.

Члан 46

Дозвољено је физичком лицу да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне некомерцијалне потребе, чиме није искључена примена члана 208. став 1. тач. 4. и 5. овог закона.

Умножени примерци дела из става 1. овог члана не смеју се стављати у промет нити користити за било који други облик јавног саопштавања дела.

Одредба става 1. овог члана не односи се на:

1) снимање извођења, представљања и приказивања дела;

2) тродимензионалну реализацију планова за дела ликовне уметности;

3) грађевинску реализацију дела архитектуре;

4) прављење нове грађевине по узору на постојећу грађевину која је ауторско дело;

5) рачунарске програме и електронске базе података;

6) умножавање писаних дела у обиму целе књиге, осим ако су примерци те књиге распродати најмање две године;

7) умножавање нотних записа музике, осим ручним преписивањем.

Обештећење због коришћења дела на начин предвиђен ст. 1. и 2. овог члана, аутори имају на основу одредаба члана 39. овог закона.

Члан 47

Ако је ауторско дело рачунарски програм, дозвољено је лицу које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма да, ради сопственог уобичајеног наменског коришћења програма, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:

1) смешта програм у меморију рачунара и пушта програм у рад;

2) отклања грешке у програму, као и да врши друге неопходне измене у њему које су у складу са његовом сврхом, ако уговором није друкчије одређено;

3) начини један резервни примерак програма на трајном телесном носачу;

4) изврши декомпилацију програма искључиво ради прибављања неопходних података за постизање интероперабилности тог програма са другим, независно створеним програмом или одређеном рачунарском опремом, под условом да тај податак није био на други начин доступан и да је декомпилација ограничена само на онај део програма који је неопходан за постизање интероперабилности.

Податак добијен радњом из става 1. тачка 4. овог члана не сме се саопштавати другима или користити за друге сврхе, посебно за стварање или пласман другог рачунарског програма којим би се повредило ауторско право на првом.

Радњу из става 1. тачка 4. овог члана може извршити непосредно лице које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма или друго стручно лице које ради по његовом налогу.

Члан 48

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима:

1) умножавање је пролазно или случајно;

2) умножавање чини саставни и битни део технолошког процеса;

3) сврха умножавања је да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника, или да омогући законито коришћење ауторског дела и

4) умножавање нема засебан економски значај.

Члан 49

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), односно појединачних кратких ауторских дела, под следећим условима:

1) да је дело објављено;

2) да се поменути делови, односно кратка дела, без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату и у складу са добрим обичајима;

3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато, уколико су ти подаци познати.

Члан 50

Организацији за радиодифузију која има дозволу за емитовање дела, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде да сними сопственим средствима то дело на носач звука или носач слике, односно носач звука и слике ради емитовања у сопственој емисији.

Снимак дела из става 1. овог члана мора бити избрисан најдоцније у року од 90 дана по емитовању дела.

Снимак дела из става 1. овог члана може бити сачуван у званичној јавној архиви ако има документарну вредност.

Дело снимљено у складу са одредбом става 1. овог члана не сме се поново емитовати без дозволе аутора.

Члан 51

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дводимензионално умножавање, стављање у промет тако умножених примерака, као и други облици јавног саопштавања дела која се трајно налазе изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима.

Члан 52

За потребе израде каталога јавних изложби или јавних продаја дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде одговарајуће умножавање изложених дела и стављање у промет тако умножених примерака.

Члан 53

У продавницама, на сајмовима и другим местима где се демонстрира рад уређаја за снимање, репродуковање и пренос звука и слике, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела на носач звука и слике, јавно саопштавање дела са тог носача, као и јавно саопштавање дела које се емитује, али само у мери у којој је то неопходно за демонстрирање рада уређаја.

Снимци који се начине на основу одредбе става 1. овог члана морају се без одлагања брисати.

Члан 54

За потребе особа са инвалидитетом, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање и стављање у промет ауторског дела, ако то дело не постоји у траженом облику, ако је његова употреба у директној вези са инвалидитетом тих особа и у обиму који захтева одређена врста инвалидитета и ако то умножавање и стављање у промет није учињено ради остваривања посредне или непосредне имовинске користи.

Члан 54а

Дозвољена је слободна прерада објављеног ауторског дела ако се ради о:

1) пародији или карикатури, ако то не ствара забуну или не може довести до стварања забуне у погледу извора дела;

2) преради дела за личне потребе која није намењена и није доступна јавности;

3) преради у вези са дозвољеним коришћењем дела, која је проузрокована самом природом или начином тог коришћења.

Члан 54б

Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може слободно да умножава или преради ту базу података ако је то потребно ради приступа њеном садржају и редовног коришћења тог садржаја. Ако је корисник овлашћен само за део базе података, дозвољено му је умножавање и прерада само тог дела.

Одредбе уговора које су у супротности са ставом 1. овог члана су ништаве.

Члан 54в

Објављена дела која представљају небитан састојак у односу на главно дело у које су укључена или у односу на ствар са којом се заједно користе, у слободној су употреби при искоришћавању таквог главног дела или такве ствари.

5.3. Законска лиценца

Члан 55

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је, у облику збирке намењене настави, испиту или научном истраживању, умножавање на папиру или сличном носачу, путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате, одломака објављених ауторских дела, појединачних кратких објављених ауторских дела у области науке, књижевности и музике или појединачних објављених ауторских дела фотографије, ликовне уметности, архитектуре, примењене уметности, индустријског и графичког дизајна и картографије ако се ради о објављеним делима више различитих аутора, осим ако то аутор изричито не забрани.

Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.

Члан 56

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у средствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, као и други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другим средствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућа економска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио.

Члан 57

Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је тродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тих примерака, осим ако се:

1) примерак дела скулптуре добија отиском из оригиналног калупа из којег је добијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту или из калупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;

2) прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;

3) производ обликује према делу примењене уметности.

6. Пренос ауторског права

6.1. Пренос наслеђивањем

Члан 58

Наследници аутора могу вршити овлашћења која се тичу моралних права аутора, осим права на објављивање необјављеног дела ако је аутор то забранио и права на измену дела.

Заштиту моралних права аутора која се тичу патернитета, интегритета дела и забране недостојног искоришћавања дела могу, осим наследника, вршити и удружења аутора, као и институције из области културе, науке и уметности.

Члан 59

Имовинска права аутора се наслеђују.

6.2. Пренос на основу уговора

6.2.1. Морална права аутора

Члан 60

Морална права аутора не могу се преносити уговором.

6.2.2. Имовинска права аутора

Члан 61

Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу.

Члан 62

Уступање имовинских права може бити искључиво или неискључиво.

У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника уступа другима то право. Право које стицалац права уступа другима је неискључиво право, ако уговором није друкчије одређено.

У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.

Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права.

Члан 63

Уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено.

У случају предметног ограничења стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела.

У случају просторног ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији која је ужа од оне на којој ауторско право постоји.

У случају временског ограничења стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену које је краће од трајања ауторског права за то дело.

Члан 64

Лице које је уступањем стекло имовинско право од аутора или његовог наследника може то своје право у целини пренети на другог уз дозволу аутора, односно ауторовог наследника.

Дозвола аутора, односно ауторовог наследника није потребна у случају преноса привредног друштва које је носилац имовинског права.

Члан 65

Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу.

Члан 66

Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела.

Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела је ништаво.

6.2.3. Ауторски уговор

Члан 67

Ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе.

На ауторски уговор примењују се одредбе закона којима се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.

Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 68

У сумњи о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.

Дозвола за објављивање дела, за бележење дела на носач звука или слике и дозвола за емитовање дела морају бити изричито уговорене, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.

Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела не подразумева и уступање, односно пренос права на ауторску накнаду у случајевима искоришћавања ауторског дела по основу законске лиценце.

Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела подразумева и давање дозволе за оне измене на делу које су технички неминовне или уобичајене за тај начин искоришћавања дела.

Члан 69

Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења ако постоје.

Члан 70

Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере.

Ако ауторска накнада није уговорена, а приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.

Право из ст. 1. и 2. овог члана застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен.

Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из ст. 1. и 2. овог члана.

Ради остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана, корисник ауторског дела је дужан да аутору, односно његовом наследнику пружи веродостојне податке о економским ефектима коришћења ауторског дела у року од месец дана од дана упућивања захтева.

Члан 71

Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника.

Аутор, односно његов наследник не може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако је неостваривање или недовољно остваривање права од стране стицаоца настало због разлога за које је одговоран аутор, односно његов наследник.

Аутор, односно његов наследник не може остваривати право из става 1. овог члана пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права ако је та предаја уследила после закључења уговора.

Ако се ради о прилогу (чланак, илустрација и сл.) који је намењен за објављивање, односно издавање у новинама или часопису рок из става 3. овог члана износи шест месеци.

Аутор, односно његов наследник дужан је да пре него што ускрати дозволу, односно повуче право, обавести о томе стицаоца дозволе, односно права, и остави му примерен рок да отпочне са остваривањем права које је прибавио, односно да врши право у обиму који је прибавио.

Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.

Члан 72

Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права.

Аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету.

Изјава о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана производи дејство од дана кад аутор положи обезбеђење за накнаду штете из става 2. овог члана.

Стицалац права дужан је да на захтев аутора, у року од 90 дана од пријема изјаве о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана, саопшти аутору износ трошкова које је имао у вези са припремом за искоришћавање ауторског дела до дана пријема обавештења о ускраћењу дозволе, односно права. Ако стицалац права не изврши своју обавезу из овог става, изјава о ускраћењу дозволе, односно права производи дејство истеком рока из овог става.

Аутор се не може унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.

6.2.3.1. Издавачки уговор

Члан 73

Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и на стављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду, ако је уговорена, аутору, односно другом носиоцу ауторског права.

Ако ауторско дело из става 1. овог члана није објављено, ауторским уговором издавачу се даје дозвола за објављивање дела.

Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права може издавачу уступити, односно пренети право на превођење свог дела, као и овлашћење на умножавање и стављање у промет преведеног дела.

Члан 74

Издавачки уговор чији је предмет издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи не мора бити закључен у писаној форми.

Члан 75

Уступање права на основу издавачког уговора је искључиво, ако није друкчије уговорено.

Одредба става 1. овог члана не односи се на издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи.

Члан 76

Издавачки уговор, поред елемената из члана 73. овог закона, садржи и следеће:

1) рок у коме је аутор, односно други носилац ауторског права дужан да издавачу преда уредан рукопис или други оригинални примерак дела, како би издавачу омогућио умножавање дела. Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана закључења уговора;

2) рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана пријема уредног рукописа или другог оригиналног примерка дела;

3) број издања који је издавач овлашћен да изда. Ако није друкчије уговорено издавач има право само на једно издање дела;

4) висину тиража једног издања. Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака;

5) рок у коме издавач, по исцрпљењу тиража претходног издања, мора отпочети са пуштањем у промет примерака наредног издања, ако је оно уговорено. Ако није друкчије уговорено тај рок износи годину дана од дана кад је аутор то захтевао;

6) изглед и техничку опрему примерака дела.

У случају повреде уговорне обавезе из става 1. тач. 1, 2. и 5. овог члана, друга уговорна страна има право на раскид уговора и на накнаду штете због неизвршења уговора.

Члан 77

Обавеза је издавача:

1) да се стара о промету примерака дела, и да о томе повремено обавештава аутора, односно другог носиоца ауторског права, на његов захтев;

2) да аутору, односно другом носиоцу ауторског права, на његов захтев, у одговарајућој фази техничког процеса умножавања дела омогући коректуру;

3) да приликом припреме сваког наредног издања дела омогући аутору да унесе одговарајуће измене, под условом да то не мења карактер дела и да, имајући у виду целину издавачког уговора, не представља несразмерно велику обавезу за издавача.

Члан 78

Рукопис или други оригинални примерак ауторског дела који је предат издавачу не постаје својина издавача, осим чланака, цртежа и других прилога у новинама и периодичној штампи, или ако је уговором друкчије одређено.

Члан 79

Ако једини постојећи примерак ауторског дела пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор, односно други носилац ауторског права има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.

Члан 80

Издавач који је прибавио право да изда дело у форми књиге има током периода од три године од дана закључења издавачког уговора прече право прибављања права на умножавање дела и стављање у промет примерка тог дела у форми електронског записа.

Прече право из става 1. овог члана престаје ако издавач у року од 30 дана од дана учињене понуде у писаној форми не прихвати понуду аутора, односно другог носиоца ауторског права.

Члан 81

Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.

6.2.3.2. Уговор о представљању и уговор о извођењу

Члан 82

Уговором о представљању, односно уговором о извођењу аутор, односно други носилац ауторског права уступа кориснику право на представљање или право на извођење ауторског дела, а корисник се обавезује да то дело представи, односно изведе у одређеном року, на начин и под условима који су одређени уговором.

Члан 83

Ако аутор, односно други носилац ауторског права не преда кориснику дело (рукопис, партитуру и сл.) у уговореном року или корисник дело не представи, односно не изведе у уговореном року, аутор, односно други носилац ауторског права или корисник дела може захтевати раскид уговора о представљању, односно уговора о извођењу и тражити накнаду штете.

Члан 84

Рукопис, партитура или други оригинал дела које је предмет уговора о представљању, односно уговора о извођењу остаје својина аутора, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 85

Корисник је дужан да аутору, односно другом носиоцу ауторског права омогући увид у представљање, односно извођење дела, као и да му достави програм и да га повремено обавештава о приходима од представљања, односно извођења дела.

6.2.3.3. Уговор о преради ауторског дела

Члан 86

Уговором о преради ауторског дела аутор, односно његов наследник даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе.

Члан 87

Ако уговором о преради ауторског дела ради снимања филмског дела није друкчије одређено, аутор, односно његов наследник њиме уступа следећа искључива права:

1) на прераду дела за стварање филмског дела;

2) на умножавање примерака тако створеног филмског дела и њихово стављање у промет;

3) на приказивање филмског дела;

4) на емитовање филмског дела;

5) на титловање и синхронизацију филмског дела на другим језицима.

Уговор из става 1. овог члана овлашћује стицаоца права на само једну прераду и једно снимање, ако није друкчије уговорено.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на уговор о преради ауторског дела ради снимања телевизијског дела.

6.2.3.4. Уговор о филмском делу

Члан 88

Уговором о филмском делу се једно или више лица обавезују произвођачу филмског дела да стваралачки сарађују на изради филмског дела и уступају му своја имовинска права на то дело.

Члан 89

Писац сценарија и композитор филмске музике, као коаутори филмског дела у смислу члана 11. овог закона задржавају право да своје дело самостално искоришћавају, одвојено од филмског дела, осим ако је у уговору о филмском делу предвиђено друкчије.

Члан 90

Филмско дело се сматра завршеним када је постигнут договор о коначној верзији између коаутора и произвођача филмског дела.

Члан 91

Ако произвођач филмског дела намерава да филмско дело искоришћава у верзији која се разликује од оне из члана 90. овог закона, мора прибавити сагласност већине коаутора филмског дела, међу којима је главни режисер.

Члан 92

У уговору о филмском делу одредбама о ауторској накнади, ако је уговорена, одређује се који износ ауторске накнаде одговара ком облику и обиму искоришћавања филмског дела.

Уговорена накнада за снимање филмског дела не обухвата накнаду за друге облике искоришћавања филмског дела.

Произвођач филмског дела је дужан да завршено филмско дело користи.

Произвођач филмског дела је обавезан да коауторе филмског дела, као и ауторе појединих доприноса филмском делу обавештава о оствареним приходима, као и да им омогући увид у пословне књиге.

Члан 93

Коаутори филмског дела имају право на раскид уговора, као и право да задрже уговорену накнаду ако произвођач филмског дела не заврши филмско дело у року од три године од дана закључења уговора о филмском делу, ако није друкчије уговорено.

Осим права из става 1. овог члана коаутори филмског дела имају право на накнаду штете ако произвођач филмског дела не отпочне са искоришћавањем филмског дела у року од једне године од дана завршетка филмског дела, ако уговором није предвиђен други рок.

Члан 94

Ако коаутор филмског дела или аутор појединих доприноса филмском делу одбије да сарађује на изради филмског дела или ако услед више силе није у могућности да настави сарадњу, не може се противити да се резултат његовог стваралачког рада употреби за довршење филмског дела.

Коаутор филмског дела, односно аутор појединих доприноса филмском делу из става 1. овог члана има одговарајућа ауторска права на дати допринос филмском делу.

6.2.3.5. Уговор о наруџбини ауторског дела

Члан 95

Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог.

Наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено.

Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 96

Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора.

Члан 97

Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом.

Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није друкчије одређено.

Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи.

7. Ауторско дело створено у радном односу

Члан 98

Ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није друкчије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.

Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права осим права из става 1. овог члана.

После истека рока из става 1. овог члана искључива имовинска права на делу стиче аутор.

Ако је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није друкчије одређено.

Члан 99

Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде из члана 98. став 1. овог закона одређују се општим актом или уговором о раду.

Члан 100

Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и пре истека рока из члана 98. став 1. овог закона објави своје дело створено у радном односу.

За објављивање дела из става 1. овог члана није потребна дозвола послодавца.

Члан 101

Приликом коришћења дела створеног у радном односу послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора.

8. Трајање ауторског права

Члан 102

Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти.

Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.

Члан 103

Имовинска права коаутора престају по истеку 70 година од смрти коаутора који је последњи умро.

Имовинска права на делу чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела. Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.

Ауторско право на колективним делима траје 70 година од дана законитог објављивања дела.

Члан 104

Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.

За филмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од њих последњи умре.

Члан 105

За дела за која се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а која нису законито објављена током 70 година од њиховог настанка, заштита престаје истеком тог рока.

Члан 106

Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.

Члан 107

По истеку рока трајања имовинских права аутора о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области културе, науке и уметности.

Поред субјеката из става 1. овог члана, свако лице има право да штити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком облику недостојног искоришћавања ауторског дела.

9. Страна лица на која се закон примењује

Члан 108

Ауторско дело страног аутора заштићено је у Републици Србији под условом:

1) да је аутор лице које има ауторска права на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија;

2) да постоји узајамност између Републике Србије и земље којој аутор припада.

Постојање узајамности из става 1. тачка 2. овог члана доказује лице које се на узајамност позива.

Члан 109

Право слеђења из члана 35. овог закона признаје се страном држављанину искључиво на основу узајамности.

Члан 110

Морална права аутора признају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 108. став 1. овог закона.

III СРОДНА ПРАВА

1. Право интерпретатора

1.1. Установљење права

Члан 111

За своју интерпретацију ауторског дела, интерпретатор има морална права и имовинска права у складу са овим законом.

1.2. Интерпретација

Члан 112

Интерпретација, у смислу овог закона, јесте духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучно-визуелног саопштавања ауторског дела.

Дело које је предмет интерпретације не мора бити заштићено ауторско дело.

1.3. Интерпретатор

Члан 113

Интерпретатор, у смислу овог закона, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент).

Лица која пружају само технички допринос интерпретацији дела нису интерпретатори.

Односи између два или више интерпретатора који учествују у интерпретацији једног дела уређују се сходном применом одредаба овог закона које се односе на коауторе.

1.4. Садржина права

1.4.1. Морална права интерпретатора

Члан 114

Интерпретатор има искључиво право:

1) да буде признат као такав;

2) да његово име буде назначено на сваком примерку снимка, на програму или на други прикладан начин приликом сваког искоришћавања његове интерпретације, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик искоришћавања, технички немогуће или нецелисходно;

3) да се супротстави измени своје интерпретације, односно сваком искоришћавању своје интерпретације у измењеној форми, ако се тиме угрожава његов стваралачки или стручни реноме;

4) да се супротстави стављању у промет снимка своје интерпретације, ако снимак садржи техничке недостатке који угрожавају интегритет интерпретације, а тиме и реноме интерпретатора;

5) да се супротставља искоришћавању своје интерпретације на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.

Ако интерпретацију врши ансамбл интерпретатора, право из става 1. тачка 2. овог члана имају ансамбл као целина и солисти.

Члан 115

Ако више интерпретатора учествује у интерпретацији једног дела, остваривање моралних права не може бити на штету интереса других.

1.4.2. Имовинска права интерпретатора

Члан 116

Интерпретатор има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) бележење (снимање) своје неснимљене интерпретације и умножавање таквих снимака интерпретације, у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона;

2) стављање у промет снимака своје интерпретације;

3) давање у закуп снимака своје интерпретације;

4) емитовање и јавно саопштавање своје неснимљене интерпретације, осим у случају када се ради о већ емитованој интерпретацији;

5) интерактивно чињење доступним интерпретације јавности жичним или бежичним путем, у смислу члана 30. овог закона.

Интерпретатор нема искључиво право на емитовање своје интерпретације која је снимљена и издата на носачу звука, као ни интерпретације која је са дозволом интерпретатора снимљена на носачу звука и слике.

Ако интерпретатор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. тачка 3. овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака снимка интерпретације. Интерпретатор се не може одрећи тог права.

Ако уговором између интерпретатора и произвођача филмског дела није предвиђено друкчије, сматра се да је интерпретатор таквим уговором уступио произвођачу своје право на давање у закуп снимака своје интерпретације.

Члан 117

Интерпретатор има право на накнаду за:

1) емитовање и реемитовање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука;

2) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са снимка издатог на носачу звука;

3) јавно саопштавање његове интерпретације са снимка издатог на носачу звука.

Право на накнаду из става 1. овог члана интерпретатори могу остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права. Начин наплате накнаде из става 1. овог члана одређен је чланом 127. овог закона.

1.5. Пренос права

Члан 118

Интерпретатор може своја имовинска права из члана 116. овог закона уступити, односно пренети на друго лице интерпретаторским уговором.

Лице коме је уступљено право из става 1. овог члана не може то право уступати трећем лицу без сагласности интерпретатора, ако интерпретаторским уговором није друкчије одређено.

Члан 119

Ако у интерпретацији једног дела, поред диригента и солиста учествује више од пет интерпретатора, сматра се да интерпретацију врши ансамбл (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетски ансамбл, оперски ансамбл).

У остваривању права из овог закона ансамбл заступа лице које овласти већина чланова ансамбла.

Ако у интерпретацији једног дела поред ансамбла учествују диригент, солисти и носиоци главних улога који нису чланови ансамбла, у остваривању права из овог закона потребна је сагласност и ових лица ако између њих и ансамбла није друкчије уговорено.

Члан 120

Интерпретаторски уговор садржи: имена уговорних страна, врсту и начин коришћења интерпретације, име аутора и назив ауторског дела које се интерпретира и висину, начин и рокове плаћања накнаде, ако је уговорена.

Интерпретаторски уговор који се односи на емитовање интерпретације, осим елемената из става 1. овог члана, садржи и број емитовања и период у коме се може извршити емитовање, а интерпретаторски уговор који се односи на снимање и умножавање примерака снимка интерпретације садржи и број примерака који се могу умножити.

Интерпретаторски уговор се закључује у писаној форми.

Члан 121

Лице коме је уступљено одређено право из члана 116. овог закона дужно је да интерпретатору доставља потпуне податке о коришћењу интерпретације.

1.6. Права интерпретатора из радног односа

Члан 122

Права интерпретатора који су своју интерпретацију створили на основу уговора о раду, уређују се сходном применом одредаба овог закона о односу аутора и послодавца.

2. Право произвођача фонограма

2.1. Установљење права

Члан 123

За свој фонограм, произвођач фонограма има имовинска права у складу са овим законом.

2.2. Фонограм

Члан 124

Фонограм је снимак звука, односно низа звукова на носачу звука.

Снимак звука је фиксирање звукова на носач са којег се они могу слушати, умножити или саопштити путем неког уређаја.

Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањем тог фонограма у видеограм.

2.3. Произвођач фонограма

Члан 125

Произвођач фонограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима фонограм начињен и који сноси одговорност за прво снимање звука, односно низа звукова.

2.4. Садржина права

Члан 126

Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) умножавање свог фонограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона, и стављање у промет тако умножених примерака фонограма;

2) давање у закуп примерака фонограма;

3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем свог фонограма, у смислу члана 30. овог закона.

Члан 127

Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за:

1) емитовање и реемитовање фонограма;

2) јавно саопштавање фонограма;

3) јавно саопштавање фонограма који се емитује.

Право на накнаду из става 1. овог члана произвођач фонограма може остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Накнада из става 1. овог члана и интерпретаторска накнада из члана 117. овог закона наплаћују се од корисника у виду јединствене накнаде. Наплату јединствене накнаде врши једна организација, одређена уговором закљученим између организације интерпретатора и организације произвођача фонограма.

Уговором из става 3. овог члана организације су дужне да одреде и: висину трошкова наплате јединствене накнаде и учесталост предаје дела јединствене накнаде другој организацији. Уговор се објављује о трошку организација у “Службеном гласнику Републике Србије”. Уговарачи су дужни да о почетку преговора писаним путем обавесте министарство надлежно за послове науке и Завод за интелектуалну својину.

Уколико организације не закључе уговор из става 3. овог члана у року од три месеца од дана започињања преговора из става 4. овог члана, јединствену наплату ће вршити најстарија организација.

Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора дужне су да заједнички одреде тарифе накнада на начин одређен чланом 177. овог закона.

Јединствена накнада убрана на начин предвиђен овим чланом расподељује се организацијама у складу са уговором закљученим између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора. Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду обавезна је да по одбитку износа трошкова насталих у вези са наплатом јединствене накнаде, који не може бити већи од 10 % њене вредности, без одлагања, а најмање на кварталном нивоу, преда половину убране накнаде другој организацији.

Ако уговором између организација није друкчије одређено, организација која наплаћује јединствену накнаду, не сме вршити расподелу убране јединствене накнаде између својих чланова пре него што преда уговорени или законом одређени део убране накнаде другој организацији.

Ако уговором између организација није друкчије одређено организација која наплаћује јединствену накнаду дужна је да преда другој организацији копије свих података о искоришћавању фонограма и на њима забележених интерпретација добијених од корисника који емитују и јавно саопштавају фонограме и на њима забележене интерпретације, најкасније у року од 30 дана од дана предаје дела убране накнаде.

Јединствена накнада за јавно саопштавање фонограма и на њима забележних интерпретација наплаћује се заједно са ауторском накнадом за јавно саопштавање музичких дела на начин предвиђен чланом 156. ст. 5. и 6. овог закона.

3. Право филмског продуцента (произвођача видеограма)

3.1. Установљење права

Члан 128

За свој видеограм, филмски продуцент (произвођач видеограма) има имовинска права у складу са овим законом.

3.2. Видеограм

Члан 129

Видеограм је снимак филмског дела као и одређеног низа покретних слика са или без пратећег звука на носачу слике, односно носачу слике и звука.

3.3. Филмски продуцент (произвођач видеограма)

Члан 130

Филмски продуцент (произвођач видеограма) је физичко или правно лице које у своје име даје иницијативу, прикупља финансијска средства, организује, руководи и преузима одговорност за прво снимање филмског дела или низа покретних слика праћених звуком или без звука (видеограм).

3.4. Садржина права

Члан 131

Филмски продуцент (произвођач видеограма) има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) умножавање свог видеограма у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака;

2) јавно саопштавање свог видеограма са носача слике, односно са носача слике и звука (приказивање);

3) давање примерака свог видеограма у закуп;

4) интерактивно чињење доступним јавности свог видеограма жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.

Члан 132

Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозити његови оправдани имовински интереси.

4. Право произвођача емисије

4.1. Установљење права

Члан 133

Произвођач емисије има имовинска права у складу са овим законом.

4.2. Емисија

Члан 134

Емисија је у електрични, електромагнетни или други сигнал претворен звучни, визуелни, односно звучно-визуелни садржај који се емитује ради саопштавања јавности.

4.3. Произвођач емисије

Члан 135

Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима емисија произведена.

4.4. Садржина права

Члан 136

Произвођач емисије има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) реемитовање своје емисије, бежично или путем жица;

2) снимање своје емисије на носач звука или слике, односно звука и слике;

3) умножавање тог снимка у било ком облику и на било који начин у смислу члана 20. став 1. овог закона и стављање у промет тако умножених примерака снимка;

4) давање примерака снимка емисије у закуп;

5) јавно саопштавање својих емисија на местима која су публици доступна уз плаћање улазнице;

6) интерактивно чињење доступним јавности своје емисије жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона.

5. Право произвођача базе података

5.1. Установљење права

Члан 137

Произвођач базе података има имовинска права у складу са овим законом.

5.2. База података

Члан 138

База података, у смислу овог закона, је збирка засебних података, ауторских дела или других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем.

Заштита базе података обухвата:

1) целокупан садржај базе података;

2) сваки квалитативно или квантитативно битан део садржаја базе података;

3) квалитативно или квантитативно небитне делове садржаја базе података ако се ти делови поновљено и систематски користе, а то коришћење је у супротности са уобичајеним коришћењем те базе података или неразумно оштећује легитимне интересе произвођача базе података.

Заштита се не односи на рачунарске програме који су коришћени за израду база података или за рад са базама података које су доступне електронским путем.

5.3. Произвођач базе података

Члан 139

Произвођач базе података је физичко или правно лице које је сачинило базу података, тако што је у квалитативном, односно квантитативном смислу учинило значајно улагање у прибављање, проверу или презентацију њеног садржаја.

5.4. Садржина права

Члан 140

Произвођач базе података има искључиво право да другоме забрани или дозволи:

1) повремено или стално умножавање било којим средствима базе података у целини или њених битних делова, за било коју намену и у било којој форми;

2) стављање у промет и давање у закуп примерака целе базе података или њених битних делова;

3) интерактивно чињење доступним јавности жичним или бежичним путем у смислу члана 30. овог закона и сваки други облик јавног саопштавања базе података у целини или њених битних делова.

Право из става 1. овог члана постоји независно од подобности конкретне базе података или њеног садржаја за ауторскоправну или другу заштиту.

Члан 140а

Овлашћени корисник објављене базе података или њеног умноженог примерка може у било коју сврху слободно да користи квалитативно и квантитативно небитне делове њеног садржаја. Ако је корисник овлашћен само у погледу дела базе података, овај став се примењује само на тај део.

Овлашћени корисник објављене базе података не сме да обавља радње које су у супротности са уобичајеним коришћењем такве базе или које неразумно вређају легитимне интересе произвођача базе података.

Овлашћени корисник објављене базе података не сме да нанесе штету ауторском или сродним правима у погледу дела или предмета заштите који су садржани у бази података.

Одредбе уговора које су у супротности са одредбама овог члана су ништаве.

6. Право издавача

6.1. Право првог издавача слободног дела

Члан 141

Лице које, по истеку имовинских права аутора, први пут законито изда или на други начин саопшти јавности дело које пре тога није било издато, има имовинска права која одговарају имовинским правима аутора.

6.2. Право издавача штампаних издања на посебну накнаду

Члан 142

Издавачи штампаних издања имају право на посебну накнаду прописану у члану 39. ст. 1. и 5. овог закона под истим условима који важе за ауторе.

Издавачи штампаних издања и аутори дела издатих у штампаној форми могу остварити своја права из члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Накнада остварена на основу члана 39. ст. 1. и 5. овог закона и овог члана коју плаћају произвођачи, односно увозници уређаја за фотокопирање или других уређаја са сличном техником умножавања и физичка и правна лица која пружају услуге фотокопирања уз накнаду, дели се између аутора и издавача у сразмери 50:50.

7. Заједничке одредбе о сродним правима

7.1. Однос између ауторског и сродних права

Члан 143

Сродна права ни на који начин не утичу на заштиту права аутора у погледу њихових дела.

На сродна права сходно се примењују одредбе о објављивању, саопштавању јавности и издавању ауторског дела из члана 7. овог закона.

7.2. Ограничења сродних права и исцрпљење права

Члан 144

На сродна права сходно се примењују одредбе овог закона о ограничењима и исцрпљењу ауторског права.

7.3. Пренос сродних права

Члан 145

Сродна права су преносива, осим личних права интерпретатора.

7.4. Право на посебну накнаду

Члан 146

Произвођач фонограма, интерпретатор и произвођач видеограма имају право на посебну накнаду, која је прописана у члану 39. овог закона, и то под истим условима који важе за ауторе.

7.5. Трајање права

Члан 147

Имовинска права интерпретатора трају 50 година од дана настанка интерпретације. Ако је интерпретација снимљена и законито издата или објављена током тог рока, право траје 50 година од дана првог издавања или објављивања, зависно од тога који је датум ранији. Морална права интерпретатора трају и по престанку трајања његових имовинских права.

Право произвођача фонограма, односно произвођача видеограма траје 50 година од дана настанка фонограма, односно видеограма. Ако је фонограм, односно видеограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 50 година од дана тог издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.

Право произвођача емисије траје 50 година од дана првог емитовања заштићене емисије.

Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Ако је база података учињена доступном јавности на било који начин током тог рока, право траје 15 година од тог дана.

Ако настану битне промене у селекцији или уређењу садржаја базе података рок из става 4. овог члана продужава се за још 15 година. Битним променама у селекцији или уређењу садржаја базе података сматрају се додавање, брисање или поправљање целе или дела садржаја базе података који за резултат имају нову верзију базе података.

Право првог издавача слободног дела траје 25 година од дана првог издавања или првог саопштавања јавности на други начин.

Право издавача штампаних издања на посебну накнаду траје 50 година од законитог издавања дела.

Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права носилаца сродних права рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.

7.6. Лица на која се закон односи

Члан 148

Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма, произвођачу емисије, произвођачу базе података, издавачу штампаних издања и издавачу слободног дела, који је страно лице, признају се права предвиђена овим законом на основу међународног уговора који је ратификовала Република Србија, или на основу узајамности између Републике Србије и земље којој он припада.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, произвођачу базе података који је правно лице које нема седиште у Републици Србији, признају се права предвиђена овим законом само ако је пословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Републике Србије.

У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје Министарство спољних послова Републике Србије.

За стране ауторе и носиоце сродних права који уживају заштиту на основу овог закона важе рокови трајања тих права из овог закона с тим да истичу најкасније на дан када истиче заштита у држави чији су они држављани или у којој имају своје седиште и не могу бити дужи од рокова прописаних овим законом.

Члан 149

Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 148. овог закона.

IV ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан 150

Носилац ауторског или сродног права може своје право остваривати индивидуално или колективно осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.

1. Индивидуално остваривање

Члан 151

Индивидуално остваривање ауторског и сродних права може се вршити непосредно или преко заступника на основу одговарајућег пуномоћја.

Заступници у индивидуалном остваривању ауторског и сродних права могу бити физичка или правна лица.

2. Колективно остваривање

2.1. Организација за колективно остваривање ауторског и сродних права

Члан 152

Ауторско и сродна права колективно се остварују преко организације за колективно остваривање тих права (у даљем тексту: организација).

Организација се не оснива ради стицања добити.

Организација је специјализована за остваривање одређених врста права поводом одређених предмета заштите, у складу са статутом.

Члан 153

Носиоци ауторског, односно сродних права преко организације колективно остварују искључива имовинска ауторска, односно сродна права, као и право на потраживање накнаде за сва своја дела, односно предмете сродног права.

У случају остваривања искључивих имовинских права, носиоци ауторског, односно сродних права уговором на искључив начин уступају своја права организацији, са налогом да она у своје име а за њихов рачун закључује уговоре са корисницима ауторских дела и предмета сродних права (у даљем тексту: корисници) о неискључивом уступању тих права.

У случају остваривања права на накнаду, носиоци ауторског, односно сродних права дају налог организацији да у своје име а за њихов рачун наплати накнаду од корисника.

Организација има право да врши контролу над искоришћавањем предмета заштите са њеног репертоара.

Организација има право да пред судом и другим органима штити права која су јој носиоци ауторског, односно сродних права поверили на колективно остваривање.

На захтев организације, надлежни органи који воде евиденцију о подацима који су од значаја за утврђивање износа накнада, дужни су да те податке дају на увид организацији.

2.2. Оснивање организације

Члан 154

Организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи).

Члан 155

Оснивачки акт организације је уговор о оснивању.

Оснивачки акт организације коју оснива једно удружење је одлука о оснивању.

Члан 156

Организација не може да обавља ни једну другу делатност осим делатности које су предвиђене у члану 153. овог закона.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, организација може да:

1) врши делатност којом се остварују уметнички, стручни или социјални интереси носилаца права;

2) обавља поједине административно-техничке услуге у име и за рачун или у своје име а за рачун друге организације, на основу писаног уговора.

У циљу рационализације и ефикасније наплате и расподеле накнаде за коришћење ауторског и сродних права путем јединствене базе података организације за колективно остваривање ауторског и сродних права могу образовати заједничку службу.

Посебним споразумом одређује се делокруг њеног рада, овлашћења, висина накнаде за њен рад и систематизација радних места запослених у служби.

Накнада за јавно саопштавање музичких дела, као самостална накнада аутора музичких дела и обједињена, јединствена накнада интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, из разлога јавног интереса, прикупљају се кроз механизам једне уплатнице достављене корисницима, на начин одређен споразумом који постигну организације.

По одбитку споразумно одређених трошкова наплате путем уплатнице из става 5. овог члана, организацији која остварује права аутора музичких дела, на име самосталне накнаде за јавно саопштавање музичких дела, уплаћује се припадајући износ од 50% укупно прикупљених средстава. Обједињени износ јединствене накнаде интерпретатора и произвођача фонограма за јавно саопштавање интерпретација и фонограма, расподељује се организацијама у складу са чланом 127. став 7. овог закона.

Члан 157

Оснивачи организације су дужни да од надлежног органа прибаве дозволу за обављање делатности организације.

Само једна организација може добити дозволу за колективно остваривање ауторског, односно сродних права за исту врсту права на истој врсти дела, односно предмета сродног права.

Уз захтев за издавање дозволе за обављање делатности оснивачи подносе оснивачки акт организације, статут, извод из регистра правних лица, уколико су оснивачи правна лица, доказ о пословном седишту организације, податке о броју аутора, односно носилаца права који су овластили организацију да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, попис дела, односно предмета сродних права који ће чинити репертоар организације, доказе о испуњености кадровских, техничких и организационих претпоставки за ефикасно колективно остваривање права која су им поверена и доказ о уплати прописане административне таксе, која је приход буџета Републике Србије.

Члан 158

Дозвола за обављање делатности се издаје организацији која је поднела захтев у складу са чланом 157. став 3. овог закона, уколико испуњава следеће услове:

1) има седиште у Републици Србији;

2) њени чланови, који су је на основу овлашћења или уговора овластили да остварује права на њиховим делима, односно предметима сродних права, представљају већину носилаца ауторског, односно сродних права из области на коју се односи делатност организације, а имају пребивалиште, односно седиште у Републици Србији или су њени држављани;

3) има кадровске, финансијске, техничке и организационе претпоставке да може ефикасно да остварује права домаћих и страних носилаца ауторског, односно сродних права у Републици Србији, односно домаћих носилаца ауторског, односно сродних права у иностранству из области на коју се односи њена делатност;

4) оснивачки акт и статут организације су у складу са одредбама овог закона.

Члан 159

Сматраће се да организација испуњава услове из члана 158. став 1. тачка 3. овог закона ако има:

1) пословни простор опремљен уобичајеном комуникацијском и информатичком опремом;

2) запослену особу која има завршен правни факултет и најмање две године стручног искуства и знање једног светског језика;

3) запослену особу која испуњава прописане услове за вођење рачуноводства и има најмање две године стручног искуства на пословима организовања и вођења рачуноводства.

Стручна спрема и знање језика доказује се одговарајућим исправама, а стручно искуство документацијом из које је видљиво где је и на којим пословима искуство стечено.

Члан 160

Надлежни орган дужан је да донесе решење о издавању дозволе за обављање делатности, односно решење о одбијању захтева у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева за издавање дозволе за обављање делатности.

Уколико је поднети захтев за издавање дозволе неуредан у смислу чл. 157. и 159. овог закона или достављени оснивачки акт или статут садрже одредбе које нису у складу са одредбама овог закона, надлежни орган ће позвати подносиоца захтева да у року од 15 дана од дана пријема примедби уреди поднети захтев према изнетим примедбама.

Уколико у остављеном року подносилац захтева не уреди свој захтев у складу са примедбама надлежног органа, надлежни орган ће захтев одбацити.

Решењем о издавању дозволе за обављање делатности организација стиче право да у трајању од пет година од дана издавања решења обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права.

Организација има право да неограничени број пута захтева обнову дозволе за обављање делатности, на начин и у поступку прописаном овим законом за прибављање дозволе.

Захтев за обнову дозволе за обављање делатности подноси се надлежном органу најкасније 90 дана пре истека важеће дозволе.

Одлуке надлежног органа из ст. 1. и 3. овог члана су коначне и против њих се може покренути управни спор.

Члан 161

Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују удружења у складу са законом који уређује правни положај удружења.

Уз пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана оснивачи организације су дужни да поднесу решење надлежног органа о издавању дозволе за обављање делатности.

Брисаће се из регистра из става 1. овог члана и из евиденције из члана 163. овог закона организација која пре истека периода из члана 160. став 4. овог закона не обнови дозволу за обављање делатности или којој дозвола за обављање делатности буде одузета на основу члана 162. овог закона након спроведеног поступка ликвидације или стечаја, у складу са законом којим се уређује поступак ликвидације или стечаја удружења.

Члан 162

Надлежни орган одузеће организацији дозволу за обављање делатности кад утврди:

1) да је дозвола за обављање делатности издата на основу неистинитих података;

2) да је организација престала да испуњава неки од прописаних услова за издавање дозволе из члана 158. овог закона;

3) да организација теже и поновљено крши одредбе овог закона;

4) да организација није испунила своју обавезу из члана 186. овог закона.

Пре одузимања дозволе за обављање делатности, из разлога наведених у ставу 1. тач. 2, 3. и 4. овог члана надлежни орган ће писменим путем указати на неправилности у раду организације, наложиће мере за отклањање неправилности и одредити рок за њихово отклањање.

Решење о одузимању дозволе из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

О издавању решења из става 1. овог члана надлежни орган обавестиће надлежни орган који води регистар у који је организација уписана.

Решење о издавању, обнови и одузимању дозволе за обављање делатности објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 163

Организација се уписује у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права коју води надлежни орган.

У евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права из става 1. овог члана уписује се: назив и седиште организације, делатност организације, датум уписа, обнове уписа и брисања организације из евиденције, уговори о сарадњи са иностраним организацијама и подаци о чланству у међународним организацијама.

О променама чињеница које се уписују у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, организација је дужна да обавести надлежни орган у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене из става 3. овог члана уписују се у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.

Подаци из евиденције организација за колективно остваривање ауторског и сродних права доступни су свим заинтересованим лицима.

2.3. Органи организације

Члан 164

Организацијом управљају њени оснивачи и чланови у складу са статутом организације.

Органи организације су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.

Савет за контролу наплате и расподеле накнаде за јавно саопштавање (у даљем тексту: Савет) је заједничко тело организација из члана 156. став 5. овог закона, које оне споразумно оснивају.

Савет врши контролу над применом споразума из члана 156. став 5. овог закона, закљученог између организација, као и контролу наплате и расподеле прикупљене накнаде и даје смернице у погледу наплате и расподеле накнаде између организација.

Савет има три члана, по једног из сваке организације.

Савет је дужан да донесе правилник о свом раду.

2.4. Општи акти организације

Члан 165

Општи акти организације су: статут, тарифа, план расподеле и други општи акти којима се уређују одређена питања из делатности организације.

Статут је основни акт организације и други општи акти морају бити у сагласности са њим.

Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у организацији морају бити у складу са општим актом организације.

Члан 166

Статут организације садржи одредбе о врсти и предмету права која се на колективан начин остварују преко организације.

Статут организације доноси скупштина организације, простом већином гласова чланова скупштине.

Члан 167

План расподеле садржи критеријуме на основу којих организација расподељује носиоцима ауторског, односно сродних права приход који је у виду накнаде за искоришћавање предмета заштите прикупила од корисника.

Начела плана расподеле су: сразмерност, примереност и правичност, зависно од: врсте предмета заштите, начина искоришћавања предмета заштите, обима искоришћавања предмета заштите и других циљева утврђених актима организације.

План расподеле утврђује скупштина организације.

Члан 168

У складу са статутом и одлукама својих органа организација издваја део прихода прикупљеног од корисника за покриће трошкова свог рада.

2.5. Појам тарифе

Члан 169

Тарифа је општи акт организације којим се утврђује висина и начин одређивања накнаде коју организација наплаћује корисницима за поједине облике искоришћавања ауторских дела и предмета сродних права и обвезницима плаћања посебне накнаде.

2.5.1. Правила за одређивање тарифе

Члан 170

Тарифа мора да буде примерена врсти и начину искоришћавања ауторског дела, односно предмета сродног права.

Ако је искоришћавање предмета заштите нужно за обављање делатности корисника (у случају емитовања или концертних коришћења предмета заштите и сл.) тарифа се одређује по правилу у процентуалном износу од прихода који корисник остварује обављајући делатност у оквиру које искоришћава предмете заштите. Тај износ мора да буде у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.

Ако искоришћавањем предмета заштите корисник из става 2. овог члана не остварује приход, тарифа се одређује у процентуалном износу од трошкова потребних за обављање делатности у оквиру које се искоришћавају предмети заштите, водећи рачуна о значају који искоришћавање предмета заштите има за делатност корисника.

Уз накнаде које су одређене на начин прописан ст. 2. и 3. овог члана, тарифом се одређују и најнижи износи накнада за искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.

Приликом одређивања тарифе узимају се у обзир тарифе колективних организација држава чији је бруто друштвени производ приближне вредности бруто друштвеном производу Републике Србије.

Члан 171

Ако искоришћавање предмета заштите није нужно за обављање делатности корисника већ само корисно или пријатно (на пример у случају превозних средстава, смештајних и угоститељских објеката, трговинских радњи, тржних центара, изложбених простора, и томе слично) и под условом да је одређивање такве тарифе у процентуалном износу немогуће или неразумно тешко, тарифа се може одредити у паушалном износу.

Приликом одређивања висине паушалне накнаде водиће се рачуна о:

1) врсти и начину искоришћавања предмета заштите;

2) географској локацији седишта корисника;

3) врсти и величини простора у којем се користе предмети заштите;

4) трајању и обиму искоришћавања и ценама услуга корисника.

2.5.1а Одређивање накнаде у тарифи за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма

Члан 171а

Највиши износ накнаде на месечном нивоу у тарифи за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма, не може да буде већи од 1/12 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса, за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине до 50 метара квадратних, односно не може да буде већи од 1/10 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине веће од 50 до 100 метара квадратних, односно не може да буде већи од 1/8 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине од 100 до 150 метара квадратних, не може да буде већи од 1/6 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса за кориснике чије су комерцијалне пословне просторије површине од 150 до 200 метара квадратних, а за кориснике са пословним просторијама од 200 до 300 метара квадратних не може бити већа од 1/3 минималне зараде у Републици Србији, с тим што се као основ за утврђивање накнаде на месечном нивоу у текућој календарској години узима износ минималне зараде, без пореза и доприноса у децембру месецу претходне календарске године. За сваких додатних 100 метара квадратних преко 300 метара квадратних, накнада се увећава за максимално 1/10 минималне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса.

При одређивању квадратуре комерцијалних пословних просторија из става 1. овог члана искључиво се рачуна простор који корисник користи за пријем гостију, потрошача и наручилаца услуга, а не рачунају се помоћне просторије за рад особља корисника, складишни и санитарни простор.

Накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретације и фонограма у занатским радњама се не плаћа.

Под занатским радњама у смислу става 3. овог члана подразумевају се самосталне занатске радње, као и радње, односно пословни простор у коме предузетник који плаћа порез на приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход који се бави производном делатношћу, а у оквиру производне делатности продаје сопствене производе, односно пружа услуге физичким лицима, обавља ту делатност.

Кориснике из става 1. овог члана категорише репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије на основу значаја који јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма има за обављање пословне делатности корисника у одређеној привредној грани или сектору, нарочито водећи рачуна о географском месту седишта корисника, финансијском промету који корисник остварује на годишњем нивоу, као и да се за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма у занатским радњама не плаћа накнада.

2.5.1б Одређивање посебне накнаде у тарифи за остваривање права на посебну накнаду

Члан 171б

Износ посебне накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и предмету са листе Владе не може бити виши од 1% његове вредности, изузев када је реч о продаји или увозу празних компакт дискова, празних дигиталних видео дискова, празних дигиталних видео дискова високе дефиниције, празних блуе-раy дискова, празних мини дискова, празних аудио касета и празних видео касета, где износ посебне накнаде не може бити виши од 3% од њихове вредности.

Као вредност уређаја и предмета са листе Владе који се производе у Републици Србији узима се њихова продајна цена без пореза на додату вредност при првој продаји, а кад се уређаји и предмети са листе Владе увозе у Републику Србију, као њихова вредност узима се њихова набавна цена прерачуната у динаре по курсу на дан њиховог царињења, увећана за царину.

Члан 172

Ако се искоришћавање ауторских дела врши заједно са искоришћавањем предмета сродних права, односно ако за једно искоришћавање има више носилаца права, тарифе се одређују сразмерно.

За одређивање сразмере између тарифа накнада за ауторско право и сродна права меродавна је уобичајена међународна пракса.

2.5.2. Преговори и споразум о тарифи

2.5.2.1. Преговори о тарифи

Члан 173

Организација иницира преговоре о тарифи објавом позива репрезентативним удружењима корисника и индивидуалним корисницима у “Службеном гласнику Републике Србије”, на својој интернет страници и у једном високотиражном дневном листу.

2.5.2.2. Споразум о тарифи

Члан 174

Тарифа се, након обављених преговора између организације и репрезентативног удружења корисника, одређује споразумом у писаној форми. Као репрезентативно сматра се оно удружење корисника које на територији Републике Србије представља већину корисника из одређене делатности, односно оно коме је репрезентативност призната на основу других прописа. Ако нема таквог удружења, репрезентативност ће се утврђивати на основу броја корисника које удружење представља, активности удружења, степена организованости удружења и слично.

Тарифа се може одредити и споразумом у писаној форми између организације и индивидуалног корисника ако је према природи пословања таквог корисника он једини који обавља ту врсту делатности у Републици Србији. На индивидуалног корисника сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на репрезентативно удружење корисника.

Установе јавног радиодифузног сервиса су индивидуални корисници са којима, у смислу става 2. овог члана, организације одређују тарифу споразумом у писаној форми.

Тарифу одређену на начин из ст. 1. и 2. овог члана, организација објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”, а тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве.

До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.

2.5.2.3. Обавезна садржина писменог споразума

Члан 175

Писмени споразум из члана 174. мора да садржи:

1) износ накнаде за искоришћавање ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;

2) услове за коришћење ауторских дела, односно предмета сродних права са репертоара организације;

3) рок и начин наплате накнаде;

4) околности коришћења због којих се висина одређене накнаде у тарифи увећава или смањује.

2.5.2.4. Одређивање предлога тарифе од стране Управног одбора организације

Члан 176

Ако у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона не буде постигнут споразум, предлог тарифе одређује управни одбор организације. Тако одређен предлог тарифе доставља се Заводу за интелектуалну својину (у даљем тексту: Завод) на сагласност.

До окончања поступка одређивања тарифе на начин предвиђен овим чланом накнада се плаћа према постојећој тарифи.

2.5.2.5. Одређивање јединствених тарифа за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона

Члан 177

Јединствене тарифе за остваривање права из чл. 117. и 127. овог закона одређују се споразумом у писаној форми између организације произвођача фонограма и организације интерпретатора с једне стране, и репрезентативног удружења корисника с друге стране.

Организација произвођача фонограма и организација интерпретатора заједнички иницирају преговоре о јединственим тарифама и заједнички преговарају са репрезентативним удружењем корисника у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона.

Јединствену тарифу одређену на начин прописан ставом 1. овог члана организације заједнички објављују у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објаве у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе одређују управни одбори организација на основу писменог споразума.

Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.

Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организација произвођача фонограма и организација интерпретатора не поднесу Заводу захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одређује Завод.

2.5.2.6. Одређивање јединствене тарифе за остваривање права на посебну накнаду

Члан 178

Јединствена тарифа за остваривање права на посебну накнаду из чл. 39. и 146. овог закона која се плаћа од прве продаје или увоза у Републику Србију уређаја за тонско и визуелно снимање и празних носача звука, слике и текста, одређује се споразумом у писаној форми између организација које остварују права оних носилаца ауторског и сродних права којима је овим законом дато право на посебну накнаду с једне стране и репрезентативног удружења произвођача, односно увозника уређаја за тонско и визуелно снимање и произвођача, односно увозника празних носача звука, слике и текста.

Организације из става 1. овог члана заједнички иницирају преговоре о јединственој тарифи, заједнички преговарају у поступку и на начин одређен чл. 173. и 174. овог закона и заједнички објављују јединствену тарифу из става 1. овог члана у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Јединствена тарифа одређена на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана ступа на снагу осмог дана од дана објаве у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уколико у року од 60 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона није постигнут споразум из става 1. овог члана, предлог јединствене тарифе из става 1. овог члана одређују управни одбори организација на основу писаног споразума.

Предлог јединствене тарифе доставља се Заводу на сагласност.

Уколико у року од 90 дана од дана објаве позива из члана 173. овог закона, организације из става 1. овог члана не поднесу Заводу захтев за добијање сагласности о предлогу јединствене тарифе, ту тарифу одредиће Завод.

Наплату посебне накнаде из става 1. овог члана врши организација за колективно остваривање ауторских музичких права уз претходно постигнут писмени споразум са организацијама које су учествовале у преговорима о јединственој тарифи о висини трошкова наплате посебне накнаде и режиму расподеле посебне накнаде између организација из овог става.

Организација за колективно остваривање ауторских музичких права дужна је да укупно убрану посебну накнаду, по одбитку споразумно одређених трошкова наплате посебне накнаде, расподели ауторима и преда организацијама интерпретатора и произвођача фонограма, односно видеограма на следећи начин: 40% ауторима, 30% интерпретаторима и 30% произвођачима фонограма и произвођачима видеограма.

2.6. Сходна примена других закона

Члан 179

На организацију сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај удружења, ако овим законом није друкчије одређено.

2.7. Обавезе организације

Члан 180

У пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћење да делује за рачун свих носилаца ауторског, односно сродних права у погледу оних права и оних врста предмета заштите који су обухваћени њеном делатношћу.

Носилац ауторског, односно сродног права који није са организацијом закључио уговор из члана 153. овог закона може да обавести организацију, писменим обавештењем, да ће своја права остваривати индивидуално, осим у случајевима из члана 29. став 2, чл. 39, 40, 117, 127, 142. и 146. овог закона којима је прописано обавезно колективно остваривање ауторског и сродних права.

Организација је дужна да кориснике извести о именима носилаца ауторског, односно сродних права из става 2. овог члана.

Носиоце ауторског, односно сродних права, који нису обавестили организацију да своја права желе да остварују индивидуално, организација је дужна да приликом расподеле накнаде третира равноправно са носиоцима ауторског, односно сродних права који имају са организацијом уговор из члана 153. овог закона.

Члан 181

Организација је дужна да кориснике и заинтересовану јавност редовно обавештава преко масовних медија и објавом у електронској форми на својој интернет страници о следећем:

1) категоријама носилаца права које представља;

2) имовинским правима која остварује;

3) категоријама корисника предмета заштите и другим физичким или правним лицима који су обвезници плаћања накнаде;

4) садржини општих аката организације (статут, тарифа, план расподеле и др.);

5) броју и листи билатералних уговора закључених са иностраним организацијама;

6) подацима о овлашћеним заступницима организације;

7) радном времену организације.

Организација је дужна да сваком кориснику или другом лицу које има правни интерес, пружи обавештење о свом репертоару и о условима под којим остварује ауторско, односно сродна права.

Члан 182

Организација је дужна да поред података из члана 181. овог закона следеће податке учини доступним члановима организације путем своје интернет странице:

1) листу чланова скупштине, управног одбора и надзорног одбора;

2) годишњи извештај о пословању;

3) информације о заседању скупштине (датум, време, место заседања, дневни ред, одлуке скупштине);

4) одлуке управног одбора и надзорног одбора.

Члан 183

Организација је дужна да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника под равноправним и примереним условима закључи уговор о неискључивом уступању права искоришћавања предмета заштите са њеног репертоара.

Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито: врсту предмета заштите, начин искоришћавања предмета заштите, висину и начин плаћања накнаде организацији, време трајања уговора.

Члан 184

Организација је дужна да носиоцима ауторског, односно сродних права, који су са њом закључили уговор из члана 153. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 180. став 4. овог закона, расподели сав приход остварен од накнаде прикупљене од корисника, изузев средстава одређених за покриће трошкова свог рада, а у складу са планом расподеле.

Изузетно, статутом организације може се изричито предвидети да се одређени део тих средстава издвоји за културне намене, као и за унапређење пензијског, здравственог или социјалног статуса чланова организације. Висина тако издвојених средстава не сме бити већа од 10% нето прихода организације.

Члан 185

Расподела из члана 184. овог закона мора бити заснована на прецизним подацима о искоришћавању предмета заштите.

Уколико прецизних података о искоришћавању предмета заштите нема, односно уколико би прикупљање прецизних података представљало за организацију неприхватљив организациони и финансијски терет, дозвољено је да се план расподеле заснује на проценама које произилазе из релевантних и проверљивих чињеница.

Члан 186

Организација, на основу уговора са одговарајућим иностраним организацијама, обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству, као и страних носилаца у Републици Србији.

Обавезу из става 1. овог члана организација је дужна да испуни у року од пет година од дана стицања прве дозволе за обављање делатности.

2.8. Обавезе корисника

Члан 187

Корисници су дужни да од организације прибаве права за искоришћавање предмета заштите пре почетка коришћења предмета заштите, у свим случајевима када је добијање дозволе за искоришћавање предмета заштите прописано овим законом.

Корисници су дужни да обавештавају организацију о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа.

Подаци из става 2. овог члана достављају се организацији у року од 15 дана од дана почетка коришћења предмета заштите, на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Корисници који су на основу овог закона овлашћени да искоришћавају предмете заштите без дозволе носиоца права а уз обавезу плаћања накнаде, достављају податке из става 2. овог члана једанпут месечно на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Организације за радиодифузију су дужне да једном месечно достављају попис емитованих предмета заштите организацијама чије предмете заштите искоришћавају на начин и у форми одређеној општим актима организације.

Корисници су дужни да овлашћеним лицима организације, у току контроле искоришћавања предмета заштите, омогуће увид у документацију и податке релевантне за обрачун накнаде која се према тарифи плаћа.

За обавезе корисника солидарно одговарају: лице које користи предмет заштите, власник, држалац и закупац простора у којем је предмет заштите коришћен, као и организатор активности у којој је дошло до коришћења предмета заштите.

У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен претходно важећом тарифом, до правоснажног окончања спора. Ако се спорни износ односи на тарифни став који није постојао у претходно важећој тарифи, корисник је дужан да плаћа организацији износ предвиђен новом тарифом у посебан фонд који се не расподељује носиоцима права, до правоснажног окончања спора.

2.9. Надзор над радом организације

Члан 188

Надзор над радом организације врши надлежни орган који контролише да ли организација обавља своје послове у складу са издатом дозволом и у складу са одредбама овог закона.

Ради остваривања надзора организација је дужна да доставља надлежном органу:

1) годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и извештај овлашћеног ревизора;

2) споразуме између организације и репрезентативних удружења корисника;

3) измене статута, тарифе и њихове измене, план расподеле накнаде и његове измене, све друге опште акте и њихове измене, уговоре са одговарајућим иностраним организацијама, судске и управне одлуке у којима је организација једна од страна.

Организација доставља документа и податке из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, односно добијања извештаја, односно од дана настанка промене.

Члан 189

Организација је дужна да за сваку пословну годину, у року од шест месеци од њеног завршетка, усвоји односно прибави:

1) годишње извештаје органа управљања и надзорних органа о износу наплаћених накнада, њиховој расподели, пословању колективне организације, извршавању споразума закључених са репрезентативним удружењима корисника и о извршавању уговора склопљених са иностраним организацијама;

2) извештај овлашћеног ревизора;

3) предлог финансијског плана организације за наредну годину који укључује план трошкова њеног пословања.

Одредбе овог члана не утичу на обавезе које организација има према другим прописима у погледу финансијског пословања, извештавања и ревизије.

Члан 190

Годишњи извештај о пословању, годишњи обрачун накнада и књиговодство морају бити предмет ревизије.

Ревизију пословања организације може обавити само овлашћени ревизор, у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

На извештај ревизора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Члан 191

Надлежни орган има право да његови представници присуствују седницама органа организације, као и право увида у пословне књиге и другу пословну документацију.

Представник надлежног органа има право да на седницама органа организације износи мишљење о свим питањима која се односе на послове колективног остваривања ауторског и сродних права и на поштовање законских прописа, без права гласа.

Надлежни орган може захтевати од организације писмени одговор у вези питања која се односе на делатност и пословање организације.

Ако утврди неправилности у раду организације надлежни орган ће указати на њих, наложити спровођење мера за њихово отклањање и одредити рок за отклањање неправилности.

Чл. 192-201

(Брисано)

Ва ПОСТУПАК ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ТАРИФУ

Члан 201а

Сагласност на предлог тарифе коју предлажу организације даје Завод за интелектуалну својину.

Члан 201б

Ако су предлог тарифе споразумно одредиле две или више организација, поступак за сагласност из члана 201а овог закона покрећу те организације заједнички.

Ако је предлог тарифе одређен од стране најстарије организације, та организација подноси предлог за сагласност.

Члан 201в

Уз захтев за сагласност из члана 201а овог закона обавезно се подноси:

1) предлог висине тарифе;

2) подаци о преговорима (опис тока преговора, резултати преговора, образложење уколико није постигнут споразум, писана изјашњења свих преговарача).

Члан 201г

На поступак за давање сагласности на тарифу сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, уколико овим законом није другачије прописано.

Вб ЕЛЕКТРОНСКА ЕВИДЕНЦИЈА ЕМИТОВАЊА И РЕЕМИТОВАЊА

Члан 201д

Емитери радио и телевизијског програма дужни су да воде електронску евиденцију емитовања и реемитовања ауторских дела.

Надзор над вођењем електронске евиденције врши Републичка радиодифузна агенција, као поверени посао.

Начин вођења електронске евиденције из става 1. овог члана прописује Влада.

VI ЕВИДЕНЦИЈА АУТОРСКИХ ДЕЛА И ПРЕДМЕТА СРОДНИХ ПРАВА

Члан 202

Ради обезбеђења доказа носиоци ауторског и сродних права могу да депонују примерке својих дела и предмета сродних права код надлежног органа.

Примерци дела и предмета сродних права који се депонују морају бити у форми писаног документа (рукопис, штампани текст, музичка партитура), звучног, визуелног или аудиовизуелног записа или у дигиталној форми.

Надлежни орган води евиденцију за сваку врсту ауторских дела и предмета сродних права.

Носилац ауторског и сродних права дужан је да приликом депоновања и уношења у евиденцију ауторског дела или предмета заштите сродног права да истинити и потпун податак о свом ауторском делу и предмету заштите сродног права.

Подаци у евиденцији сматрају се истинитим док се супротно не докаже.

Савесно лице које је повредило туђе ауторско или сродно право уздајући се у тачност података у евиденцији не одговара за накнаду штете због повреде тог права.

Уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права ни на који начин не утиче на настанак и трајање права која су утврђена овим законом.

Садржај евиденције из става 3. овог члана и услове које треба да испуњавају примерци дела и предмета сродних права који се депонују уређују се посебним прописом.

Члан 203

За уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права плаћа се прописана такса.

VII ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА

Члан 204

Повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено вршење било које радње која је обухваћена искључивим правима носиоца ауторског или сродног права, неплаћање накнаде прописане овим законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних овим законом.

Члан 205

Носилац ауторског права, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, произвођач базе података и стицалац искључивих овлашћења на ауторска и сродна права може тужбом да захтева нарочито:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично;

4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду имовинске штете;

6) објављивање пресуде о трошку туженог.

Аутор, односно интерпретатор има право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.

Одредба става 1. тачке 3. овог члана не односи се на:

1) грађевински реализована дела архитектуре;

2) раздвојиве делове предмета којим је извршена повреда права, ако производња тих делова и њихово стављање у промет нису противзаконити.

Уместо захтева за уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права тужилац може захтевати да му се предају ти предмети.

Члан 206

Ако је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.

Члан 207

Независно од одредбе члана 9. став 2. овог закона, ако је име тужиоца назначено на примерку или другом облику материјализације ауторског дела, односно предмета сродног права, он ће се сматрати носиоцем ауторског права на том делу, односно сродног права на том предмету заштите, док се не докаже друкчије.

Поступак по тужби због повреде ауторског и сродних права је хитан.

Члан 208

Поред случајева предвиђених одредбом члана 204. овог закона, повреду права представља и:

1) искоришћавање било ког предмета заштите уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите, односно на основу неовлашћене емисије;

2) држање у комерцијалне сврхе примерака ауторског дела или предмета сродног права, ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку;

3) производња, увоз, стављање у промет, продаја, давање у закуп, рекламирање у циљу продаје или давања у закуп или држање у комерцијалне сврхе уређаја, производа, саставних делова, рачунарских програма, који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, и који немају другу значајнију сврху осим наведене;

4) заобилажење било које ефикасне технолошке мере или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава;

5) уклањање или измена електронске информације о правима, или стављање у промет, увоз, емитовање или на други начин јавно саопштавање ауторског дела или предмета сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права.

Израз “технолошке мере” у смислу става 1. овог члана, означава сваку технологију, уређај или део који је конструисан да током своје наменске употребе онемогући или ограничи радње у вези са ауторским делом или другим предметом заштите, за које носилац ауторског или сродног права није дао сагласност. Технолошке мере сматрају се ефикасним када носиоци права из овог закона коришћење својих ауторских дела или предмета сродних права ограничавају путем контроле приступа или путем заштитног поступка као што су енкрипција, деформација или друга трансформација ауторског дела или предмета сродног права или путем механизама за контролу умножавања којима се постиже циљ заштите.

Израз “информација о правима” у смислу става 1. овог члана, означава сваку информацију која потиче од носиоца права и која идентификује ауторско дело или предмет сродноправне заштите, аутора, односно носиоца права, или информацију о условима коришћења дела или предмета сродноправне заштите, или било који број или шифру која представља такву информацију.

Члан 208а

Носилац права који користи технолошке мере према одредбама овог закона дужан је да лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку дела и предмету сродног права, на њихов захтев, у најкраћем могућем року, омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин.

Одредба става 1. овог члана не примењује се на дела или друге предмете заштите који су учињени доступним јавности на основу договорених уговорних услова на начин који омогућава припадницима јавности да им приступе са места и у време које сами одаберу.

Носилац права, увозник или друго лице које је применило технолошке мере или које има овлашћење да их отклони мора на сваком примерку дела или предмета сродног права, израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, јасно и видљиво да назначи употребу технолошких мера према одредбама овог закона и да наведе:

1) податке о употребљеној технолошкој мери и њеним учинцима;

2) своје име, односно назив и контакт адресу за омогућавање ефикасног остваривања садржајног ограничења права из става 1. овог члана.

Ако носилац права не поступи у складу са одредбом става 1. овог члана, тврдећи да не постоје услови под којима је дозвољено искоришћавање дела, односно примерка сродног права на основу одредби о ограничењима ауторског и сродних права који су прописани одредбама овог закона, лице које хоће да оствари садржајна ограничења права може да поднесе тужбу против носиоца права и да захтева приступ ауторском делу, односно предмету сродног права и коришћење у складу са одредбама овог закона које се односе на ограничења ауторског права.

Члан 209

Ауторско право и право интерпретатора не могу бити предмет принудног извршења.

Предмет принудног извршења могу бити само одређена имовинска потраживања која произлазе из права из става 1. овог члана.

Недовршена дела и необјављени рукописи не могу бити предмет принудног извршења.

Члан 210

На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, односно меру забране настављања започетих радњи којима би се могла извршити повреда.

Члан 211

На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, односно да може доћи до повреде тог права или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана бојазан да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може одредити меру обезбеђења доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.

Обезбеђењем доказа, у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података и др. као и заплена докумената и предмета којима је повреда извршена, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.

Члан 212

Привремене мере, односно обезбеђење доказа из чл. 210. и 211. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају да се тужба не поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа, примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 210. овог закона не одлаже извршење решења.

Члан 213

Суд може наложити туженом да да обавештења о трећим лицима која су повезана са повредом или преда документе који су у вези са повредом.

Лице које не изврши своју обавезу из става 1. овог члана одговара за штету која из тога произађе.

Члан 214

У случају спора за утврђење права издавача, односно лица које је објавило дело чији аутор није познат, у смислу члана 13. овог закона суд је дужан да обезбеди да се анонимност аутора сачува.

VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 215

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:

1) неовлашћено објави, забележи, умножи или јавно саопшти на било који начин, у целини или делимично, ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију или базу података, или стави у промет или да у закуп или у комерцијалне сврхе држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије или базе података (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. и 140);

2) у циљу прибављања имовинске користи за себе или другог противправно стави у промет или да у закуп примерке из става 1. овог члана, за које зна да су неовлашћено објављени, забележени или умножени (чл. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. и 140);

3) произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје, производе, саставне делове, рачунарске програме, који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које ефикасне технолошке мере, или који немају другу значајнију сврху осим наведене (члан 208. став 1. тачка 3);

4) заобилази било коју ефикасну технолошку меру или пружа или рекламира услуге којима се то омогућава или олакшава ( члан 208. став 1. тачка 4);

5) уклони или измени електронску информацију о правима, или стави у промет, увезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, и при том зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 208. став 1. тачка 5);

6) у својству власника грађевине изврши одређене измене на грађевини која представља материјализовани примерак дела архитектуре, а прераду дела није прво понудило аутору дела (члан 38);

7) организацији не достави или не достави у прописаном року, податке о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун и расподелу накнаде која се према тарифи плаћа (члан 39. став 7. и члан 187. ст. 2, 3, 4. и 5);

8) обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права без дозволе надлежног органа (члан 160. став 4).

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредних преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредних преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 216

За радње из члана 215. став 1. тач. 1, 2, 3, 4, 5. и 7. овог закона казниће се за прекршај предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

За радњу из члана 215. став 1. тачка 6. овог закона казниће се за прекршај физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из ст. 1. и 2. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 217

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара привредно друштво или друго правно лице које:

1) без навођења имена аутора или интерпретатора или под другим именом у целини или делимично објави, изведе, представи, пренесе извођење или представљање или емитује туђе ауторско дело или искористи туђу интерпретацију (члан 15. и члан 114. став 1. тачка 2);

2) без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или туђу снимљену интерпретацију (чл. 17. и 31. и члан 114. став 1. тачка 3);

3) у својству професионалног трговца уметничким делима (продајни салони, уметничке галерије, аукцијске куће и сл.) у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела, и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9);

4) приликом уношења у евиденцију и депоновања код надлежног органа, ауторског дела или предмета заштите сродног права да неистинити или прикрије прави податак о свом ауторском делу или предмету заштите сродног права (члан 202. став 4);

5) у својству издавача прода непродате примерке дела као стару хартију, а да их није претходно понудио аутору, односно његовом наследнику да их откупи (члан 81);

6) лицима која на основу одредби овог закона о ограничењима ауторског права имају законити приступ примерку ауторског дела или предмета сродног права, не омогући да остваре садржајна ограничења права, изменом или отклањањем технолошких мера или на други начин (члан 208а став 1);

7) на примерку ауторског дела или предмета сродног права израђеном или увезеном у комерцијалне сврхе, не означи јасно и видљиво употребу технолошких мера (члан 208а став 3).

За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

За радње из става 1. овог члана, казниће се предузетник новчаном казном у износу од 10.000 до 200.000 динара.

За радње из става 1. тач. 4. и 5. овог члана, казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које у року од 30 дана од дана продаје оригинала дела ликовне уметности, не обавести аутора дела о називу, односно имену и адреси продавца, посредника и купца његовог дела и о цени по којој је дело продато и не плати аутору износ накнаде од продајне цене дела (члан 35. ст. 1, 4, 5, 6, 7. и 9).

IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 218

Аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма и произвођач емисије, чије је трајање права истекло до дана ступања на снагу овог закона не може тражити утврђивање права по овом закону.

Члан 219

Постојеће организације за колективно остваривање ауторског и сродних права које су обављале послове остваривања ових права пре ступања на снагу овог закона, настављају са радом и после ступања на снагу овог закона.

Сви субјекти из става 1. овог члана дужни су да ускладе свој статусни облик и своје пословање са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона. Ради усклађивања правне форме, постојеће организације су дужне да изврше пријаву уписа и промене правне форме у Регистар удружења и поднесу захтев за брисање из Регистра привредних субјеката у који су уписани.

Субјекти из става 1. овог члана дужни су да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона објаве позив из члана 173. овог закона.

Члан 220

Примена члана 29. став 2. овог закона, одлаже се до оснивања у Републици Србији одговарајуће организације за колективно остваривање права, а најкасније до дана приступања Републике Србије Европској унији.

Члан 221

Потврђивањем Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине, одредбе овог закона о заштити ауторског права, права интерпретатора, права произвођача фонограма и права произвођача емисија, изузев одредаба чл. 14. до 18. примењиваће се и на физичка и правна лица која су обухваћена одредбом члана 1. став 3. тог споразума.

Одредбе чл. 35. и 36. овог закона примењиваће се на лица која су држављани или имају пребивалиште у држави чланици Светске трговинске организације, само под условом реципроцитета.

Члан 222

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће објавити позив из члана 194. став 2. овог закона, а најкасније по истеку 60 дана од дана објаве позива, руководилац надлежног органа ће предложити Влади кандидате за избор чланова Комисије и њихових заменика.

Влада ће именовати кандидате за председника и чланове Комисије као и њихове заменике у року од 30 дана од дана добијања предлога од надлежног органа.

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежни орган ће предложити Влади листу техничких уређаја и предмета за које постоји обавеза плаћања посебне накнаде на основу члана 39. овог закона

Влада ће утврдити листу уређаја и предмета из члана 39. став 10. овог закона у року од 60 дана од дана добијања предлога од стране надлежног органа.

До утврђивања листе из става 4. овог члана, лица из члана 39. став 2. овог закона не плаћају накнаду за рачунаре, рачунарску опрему и компоненте, као и све врсте рачунарских меморија.

Члан 223

Комисија је дужна да донесе Пословник о раду Комисије у року од 30 дана од дана образовања Комисије.

Члан 224

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о ауторском и сродним правима (“Службени лист СЦГ”, број 61/04), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 225

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о ауторском и сродним правима (“Службени лист СЦГ”, број 61/04);

2) одредбе чл. 34, 35, 42, 43. и члана 44. став 1. тач. 1. и 3. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (“Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 226

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ауторском и сродним правима

(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011)

Члан 45

Закон о ауторском и сродним правима примењује се на фонограме произвођача фонограма и на њима снимљене интерпретације ако од бележења, односно од првог издања или објављивања, до дана ступања на снагу овог закона, није протекло педесет година, с тим што се почетак рока одређује у складу са чланом 147. став 8. Закона о ауторском и сродним правима.

Члан 46

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о ауторском и сродним правима

(“Службени гласник РС”, бр. 119/2012)

Члан 11

Даном ступања на снагу овог закона престаје са радом Комисија за ауторско и сродна права, а њена права, обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, за вршење надлежности утврђених овим законом, преузима Завод за интелектуалну својину.

Репрезентативно удружење корисника за територију Републике Србије дужно је да категорише кориснике из члана 6. овог закона (нови члан 171а), у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Завод за интелектуалну својину дужан је да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе Тарифу за остваривање права на накнаду за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма и Тарифу за остваривање права на посебну накнаду, у складу са одредбама овог закона.

Члан 12

Организације које остварују права аутора музичких дела на накнаду за јавно саопштавање музичких дела и организације које остварују права интерпретатора и произвођача фонограма на накнаду за јавно саопштавање интерпретација и фонограма дужне су да споразум из члана 3. овог закона (допуњени члан 156) постигну у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Уколико организације из става 1. овог члана не постигну споразум у остављеном року, јединствену накнаду наплаћује најстарија организација.

Јединствена накнада за јавно саопштавање музичких дела, интерпретација и фонограма почеће, у смислу члана 3. овог закона (члан 156. ст. 5. и 6), да се обрачунава и наплаћује од 1. јануара 2014. године.

До 1. јануара 2014. године организације из става 1. овог члана наплаћиваће накнаду за јавно саопштавање према Тарифи коју је донео Завод за интелектуалну својину, а према следећим пропорцијама: 50% организацији која остварује права аутора на јавно саопштавање музичких дела, 25% организацији произвођача фонограма и 25% организацији интерпретатора.

Електронска евиденција емитовања и реемитовања почеће да се води од 1. јануара 2014. године.

Члан 13

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2013. године.