Act on Confiscation of Property Derived from Criminal Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 32/2013 и 94/2016)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се услови, поступак и органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином физичких и правних лица проистеклом из кривичног дела.

Члан 2

Одредбе овог закона примењују се за кривична дела:

1) организованог криминала;

1а) тешко убиство (члан 114. тач. 4) и 5) Кривичног законика);

2) отмица (члан 134. Кривичног законика);

3) приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185. ст. 2. и 3. Кривичног законика);

3а) против интелектуалне својине (члан 199. став 3. и члан 201. став 2. Кривичног законика);

4) против имовине (члан 204. став 4, члан 205. ст. 2. и 3, члан 206. став 2, члан 208. став 4, члан 208а став 4, члан 208б став 3, члан 214. ст. 3. и 4. и члан 217. став 3. Кривичног законика);

5) против привреде (члан 223. став 3, члан 224. став 2, члан 225. став 3, члан 226. став 2, члан 227, члан 229. ст. 2. и 3, члан 230. став 2, члан 231. ст. 2. до 4, члан 233. став 3, члан 234. став 3, члан 234а став 3, чл. 235. до 237. и члан 243. став 4. Кривичног законика);

6) неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога (члан 246. ст. 1. до 3. Кривичног законика);

7) против јавног реда и мира (члан 348. став 3. и члан 350. ст. 2. и 3. Кривичног законика);

8) против службене дужности (члан 359. став 3, члан 363. став 3, члан 364. став 3, члан 366. став 5, члан 367. ст. 1. до 3. и ст. 5. и 6. и члан 368. ст. 1. до 3. и став 5. Кривичног законика);

9) против човечности и других добара заштићених међународним правом (члан 372. став 1, члан 377, члан 378. став 3, члан 379. став 3, чл. 388. до 390. и члан 393. Кривичног законика).

За кривична дела из члана 114. тач. 4) и 5), члана 134, члана 185. ст. 2. и 3, члана 199. став 3, члана 201. став 2, члана 205. став 3, члана 206. став 2, члана 214. став 4, члана 217. став 3, члана 227, члана 230. став 2, члана 231. ст. 3. и 4, члана 233. став 3, члана 234а став 3, чл. 235. до 237, члана 243. став 4, члана 348. став 3, члана 350. ст. 2. и 3, члана 366. став 5, члана 367. ст. 1. до 3. и ст. 5. и 6, члана 368. ст. 1. до 3. и став 5, члана 372. став 1, члана 377, члана 378. став 3, чл. 388. до 390. и члана 393. Кривичног законика одредбе овог закона примењују се ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предмета кривичног дела прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Члан 3

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) имовином се сматра добро сваке врсте у Републици Србији или иностранству, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво велике вредности, удели у правном лицу и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана;

2) имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима;

3) одузимањем се сматра привремено или трајно одузимање од власника имовине проистекле из кривичног дела;

4) власником се сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице;

5) окривљеним се сматра осумњичени, лице против кога је кривични поступак покренут или осуђени за кривично дело из члана 2. овог закона;

6) окривљеним сарадником се сматра сведок сарадник, окривљени сарадник и осуђени сарадник;

7) оставиоцем се сматра лице против кога услед смрти кривични поступак није покренут или је обустављен, а у кривичном поступку који се води против других лица је утврђено да је заједно са тим лицима учинио кривично дело из члана 2. овог закона;

8) трећим лицем сматра се физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела;

9) правним следбеником сматра се наследник осуђеног, сведока сарадника, оставиоца, трећег лица или њихових наследника.

Члан 4

Странке у поступку одузимања имовине проистекле из кривичног дела су јавни тужилац и власник.

У поступку из става 1. овог члана могу се користити и докази прикупљени у кривичном поступку.

Ако одузимање имовине проистекле из кривичног дела није могуће, одузеће се друга имовина која одговара вредности имовине проистекле из кривичног дела.

Ако одредбама овог закона није друкчије прописано, сходно се примењује Законик о кривичном поступку.

II НАДЛЕЖНИ ОРГАНИ

Члан 5

Органи надлежни за откривање, одузимање и управљање имовином проистеклом из кривичног дела су јавни тужилац, суд, организациона јединица Министарства унутрашњих послова надлежна за финансијску истрагу и Дирекција за управљање одузетом имовином.

Надлежност јавног тужиоца и суда у поступку из става 1. овог члана одређује се према надлежности суда за кривично дело из кога потиче имовина.

а) Организациона јединица надлежна за финансијску истрагу

Члан 6

Организациона јединица надлежна за финансијску истрагу (у даљем тексту: Јединица) је специјализована организациона јединица Министарства унутрашњих послова која открива имовину проистеклу из кривичног дела и врши друге послове, у складу са овим законом.

У оквиру Јединице образује се Канцеларија за повраћај имовине која обрађује примљене и послате захтеве у оквиру међународне сарадње, за откривање и идентификовање имовине проистекле из кривичног дела, са циљем њеног привременог или трајног одузимања.

Послове из става 1. овог члана Јединица врши по службеној дужности или по одлуци јавног тужиоца или суда.

Члан 7

Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да без одлагања Јединици доставе тражене податке.

б) Дирекција за управљање одузетом имовином

Члан 8

Дирекција за управљање одузетом имовином (у даљем тексту: Дирекција) је орган у саставу Министарства правде, који обавља послове предвиђене овим законом.

Послове из своје надлежности Дирекција врши по службеној дужности или по одлуци јавног тужиоца или суда.

Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да без одлагања поступе по захтеву Дирекције.

Члан 9

Дирекција:

1) управља привремено и трајно одузетом имовином проистеклом из кривичног дела, имовином привремено одузетом по наредби јавног тужиоца (члан 24.) предметима кривичног дела (члан 87. Кривичног законика), имовинском користи прибављеном кривичним делом (чл. 91. и 92. Кривичног законика), имовином датом на име јемства у кривичном поступку и предметима привремено одузетим у кривичном поступку, као и имовином чије је располагање ограничено у складу са одлукама Уједињених нација и других међународних организација чији је Република Србија члан;

2) врши процену вредности одузете имовине проистекле из кривичног дела;

3) складишти, чува и продаје привремено одузету имовину проистеклу из кривичног дела и управља тако добијеним средствима у складу са законом;

4) води евиденције о имовини којом управља и о судским поступцима у којима је одлучивано о одузимању имовине проистекле из кривичног дела;

5) учествује у пружању међународне правне помоћи и управља имовином проистеклом из кривичног дела одузетом на основу одлуке иностраног органа;

6) учествује у обуци државних службеника у вези са одузимањем имовине проистекле из кривичног дела;

7) обавља друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. овог члана Дирекција обавља и у вези са имовинском користи проистеклом из привредног преступа, односно прекршаја, у складу са законом.

Члан 10

Дирекција има својство правног лица.

Седиште Дирекције је у Београду.

Дирекција може имати посебне организационе јединице изван свог седишта.

Члан 11

Дирекцијом руководи директор кога поставља и разрешава Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе.

За директора може бити постављено лице које испуњава опште услове за рад у органима државне управе, има завршен правни или економски факултет и најмање девет година радног искуства.

Директор има положај државног службеника, у складу са прописима о државним службеницима.

Директор не може бити члан органа политичке странке.

На директора се примењују одредбе прописа који уређују питања сукоба интереса.

За свој рад и рад Дирекције директор одговара министру надлежном за правосуђе.

Члан 12

На рад, унутрашње уређење и систематизацију радних места у Дирекцији примењују се прописи о државној управи, а на решавање у управним стварима прописи о општем управном поступку.

На права и обавезе запослених у Дирекцији примењују се прописи о државним службеницима и намештеницима.

Члан 13

Директор и запослени у Дирекцији који раде на пословима извршења имају службену значку и легитимацију, чију садржину и изглед прописује министар надлежан за правосуђе.

Члан 14

Средства за рад Дирекције обезбеђују се у буџету Републике Србије и из других извора, у складу са законом.

Члан 15

Надзор над радом Дирекције врши министарство надлежно за правосуђе.

III ПОСТУПАК

Члан 16

У поступку одузимања имовине проистекле из кривичног дела надлежни органи дужни су да воде рачуна о части и достојанству власника.

Члан 16а

Када полиција подноси јавном тужиоцу кривичну пријаву за кривично дело из члана 2. овог закона, дужна је да достави и податке о имовини осумњиченог и трећег лица који су прикупљени у предистражном поступку.

а) Финансијска истрага

Члан 17

Финансијска истрага покреће се против власника када постоје основи сумње да поседује знатну имовину проистеклу из кривичног дела.

У финансијској истрази прикупљају се докази о имовини, законитим приходима, начину и трошковима живота окривљеног, окривљеног сарадника или оставиоца, докази о имовини коју је наследио правни следбеник, односно докази о имовини и накнади за коју је имовина пренета на треће лице.

У сврху вођења финансијске истраге Јединица може ангажовати стручно лице, запослене у државном органу или институцију, ради пружања стручне помоћи.

Члан 18

Органи и лица која учествују у финансијској истрази обавезни су да поступају хитно.

Подаци у вези са финансијском истрагом поверљиви су и представљају тајне податке одређене у складу са законом који уређује тајност података.

Осим службених лица податке из става 2. овог члана не могу одавати ни друга лица којима подаци постану доступни. Службено лице је дужно да друго лице обавести да ови подаци представљају тајне податке.

Члан 19

Финансијска истрага покреће се наредбом јавног тужиоца.

Финансијском истрагом руководи јавни тужилац.

На захтев јавног тужиоца или по службеној дужности, доказе из члана 17. став 2. овог закона прикупља Јединица.

Члан 20

Претресање стана и осталих просторија власника или других лица предузеће се, на основу одлуке надлежног суда, ако је вероватно да ће се пронаћи докази из члана 17. став 2. овог закона.

Претресање власника или других лица предузеће се ако је вероватно да ће се пронаћи докази из става 1. овог члана.

Члан 21

Предмети, евиденције, документи и подаци који могу послужити као доказ из члана 17. став 2. овог закона привремено ће се одузети.

Државни и други органи, организације и јавне службе дужни су да Јединици омогуће увид, приступ и преузимање података из њихових електронских база, као и увид и доставу евиденција, докумената, података и других предмета из става 1. овог члана.

Увид и достава предмета, евиденција, докумената и података из става 2. овог члана не могу се ускратити позивањем на обавезу чувања тајне.

На захтев Јединице, физичка и правна лица која држе исправе и доказе о изворима стицања прихода и имовине по било којој основи, дужна су да их предају без одлагања, ако је вероватно да би се на основу њих могла идентификовати имовина проистекла из кривичног дела.

Члан 22

Јавни тужилац може наредити банкарској или другој финансијској организацији да Јединици достави податке о стању пословних и личних рачуна и сефова власника.

Наредбом из става 1. овог члана јавни тужилац налаже Јединици да врши аутоматску обраду података о стању пословних и личних рачуна и сефова власника.

б) Привремено одузимање имовине

Члан 23

Када постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јавни тужилац подноси захтев за привремено одузимање имовине.

Захтев из става 1. овог члана садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине.

Захтев из става 1. овог члана доставља се без одлагања власнику са поуком да у року од 15 дана може суду доставити одговор на захтев са доказима о начину стицања имовине.

О захтеву из става 1. овог члана у зависности од фазе поступка одлучује судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес.

Члан 24

Ако постоји вероватноћа да ће власник располагати имовином проистеклом из кривичног дела пре него што суд одлучи о захтеву из члана 23. став 1. овог закона, јавни тужилац доноси наредбу о забрани располагања имовином и о привременом одузимању покретне имовине.

Мера из става 1. овог члана траје до доношења одлуке суда о захтеву јавног тужиоца, а најдуже три месеца од дана доношења наредбе.

Наредбу из става 1. овог члана извршава Јединица.

Наредба о забрани располагања непокретности уписује се у евиденцију непокретности одмах по пријему захтева.

Наредба из става 1. овог члана се без одлагања доставља банкама и другим финансијским организацијама код којих су депонована новчана средства и хартије од вредности власника.

Привремено одузете покретне ствари по наредби јавног тужиоца поверавају се на управљање Дирекцији.

Члан 25

Суд ће одмах по пријему одговора власника на захтев из члана 23. став 1. овог закона, односно када протекне рок у коме се одговор може дати, а најкасније у року од осам дана, решењем одлучити о захтеву за привремено одузимање имовине.

Суд решењем одређује привремено одузимање имовине ако су испуњени следећи услови:

1) постоје основи сумње да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2. овог закона;

2) постоје основи сумње да је имовина власника проистекла из кривичног дела;

3) вредност имовине из тачке 2) овог става прелази износ од милион и петсто хиљада динара;

4) постоје разлози који оправдају потребу за привременим одузимањем (члан 23. став 1).

Ако нису испуњени услови из става 2. овог члана суд ће решењем захтев јавног тужиоца одбити.

Члан 26

Решење о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, податке о врсти и вредности имовине која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, време на које се одузима и поуку о праву на приговор против решења.

У решењу из става 1. овог члана суд може одредити да се привремено одузимање не односи на имовину коју треба изузети применом правила о заштити савесног стицаоца, а власнику може оставити на коришћење део привремено одузете имовине ако би њеним одузимањем било доведено у питање издржавање власника или лица које је по закону дужан да издржава.

Суд не може привремено одузети имовину која је изузета од извршења у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење.

Члан 27

Решење из члана 26. став 1. овог закона суд ће доставити власнику, његовом браниоцу, односно пуномоћнику, јавном тужиоцу, Јединици, Дирекцији и банци или другој организацији надлежној за платни промет.

Решење из члана 25. став 3. овог закона суд ће доставити јавном тужиоцу, Јединици, власнику и његовом браниоцу, односно пуномоћнику.

Члан 28

Даном отварања стечајног поступка над правним лицем према коме је донето решење о привременом одузимању имовине из члана 25. став 2. овог закона, вредност имовине проистекле из кривичног дела сматра се доспелим износом на коме постоји право излучног намирења у корист Дирекције.

Ако је у регистру привредних субјеката уписана забележба привременог одузимања, орган који води регистар дужан је да, у случају када је покренут поступак ликвидације, обавести Дирекцију о тој чињеници, као и да достави податке о ликвидационом управнику.

Члан 29

Против решења из члана 25. овог закона може се поднети жалба у року од осам дана од дана достављања решења.

Подношење жалбе не одлаже извршење решења из члана 25. став 2. овог закона.

Уз жалбу против решења из члана 25. став 2. овог закона власник може доставити и доказе о законитом пореклу привремено одузете имовине.

О жалби против решења из члана 25. овог закона одлучује надлежни другостепени суд.

Члан 30

За одлучивање о жалби против решења из члана 25. овог закона, суд заказује рочиште на које позива власника, његовог браниоца или пуномоћника и јавног тужиоца.

Позив и жалба супротне стране достављају се на познату адресу, односно седиште лица из става 1. овог члана уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају њиховог недоласка.

Члан 31

Рочиште из члана 30. став 1. овог закона одржаће се најкасније у року од 15 дана од дана подношења жалбе. Недолазак уредно обавештених странака не спречава одржавање рочишта.

Започето рочиште из става 1. овог члана довршиће се, по правилу, без прекидања или одлагања.

Члан 32

Суд ће одбацити жалбу ако је неблаговремена, непотпуна или изјављена од неовлашћеног лица.

Суд ће решењем одбити жалбу уколико нађе да је неоснована.

Суд ће решењем усвојити жалбу власника и у целини или делимично укинути привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела ако:

1) не постоји вероватноћа да ће трајно одузимање имовине бити онемогућено или отежано;

2) нема довољно доказа о постојању основа сумње да привремено одузета имовина проистиче из кривичног дела;

3) власник докаже да није власник целокупне или дела привремено одузете имовине;

4) вредност имовине проистекле из кривичног дела не прелази износ од милион и петсто хиљада динара.

Суд ће решењем усвојити жалбу јавног тужиоца и у целини или делимично одредити привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела уколико нађе да су испуњени услови из члана 25. став 2. овог закона.

Одлуку о жалби суд ће донети у року од осам дана од дана закључења рочишта из члана 30. став 1. овог закона.

Члан 33

Ако је у истом предмету решење већ једанпут укинуто, другостепени суд ће у седници већа или након одржаног рочишта донети одлуку, с тим да побијано решење не може укинути и упутити на поновно одлучивање првостепеном суду.

Члан 34

Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела престаје ако:

1) јавни тужилац не поднесе захтев за трајно одузимање у року из члана 38. став 1. овог закона;

2) пре истека рока из тачке 1) овог става буде правноснажно укинуто;

3) буде замењено мером забране располагања привремено одузетом имовином.

Привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине.

До подношења захтева за трајно одузимање имовине суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и у оправданим случајевима може ту одлуку укинути или је заменити мером забране распологања привремено одузетом имовином.

У случају да је управљање привремено одузетом имовином отежано или прузрокује несразмерно високе трошкове, суд може на образложени предлог Дирекције преиспитати одлуку о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела и заменити је мером забране располагања привремено одузетом имовином.

Надзор над спровођењем мере забране располагања привремено одузетом имовином врши Јединица.

Члан 35

Решење о укидању привременог одузимања имовине из члана 34. став 3. овог закона донеће судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес ако се појаве околности које указују да даља примена привременог одузимања имовине није оправдана.

Решење о мери забране располагања привремено одузетом имовином из члана 34. став 3. овог закона суд ће донети ако се појаве околности које указују да се и том мером може обезбедити трајно одузимање имовине.

Решење о мери забране располагања привремено одузетом имовином из члана 34. став 4. овог закона суд ће донети ако утврди да је предлог Дирекције оправдан и да се том мером може обезбедити трајно одузимање имовине.

Пре доношења решења из ст. 1. до 3. овог члана суд може заказати рочиште да би се преиспитала одлука о одређивању привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела.

На рочиште из става 4. овог члана позваће се лица из члана 30. став 1. овог закона, као и представник Дирекције. Недолазак уредно позваних лица не спречава одржавање рочишта.

Члан 36

Против решења о одбачају или одбијању предлога Дирекције за преиспитивање одлуке о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, жалба није дозвољена.

Дирекција не може на основу истих чињеница поднети нови предлог.

Члан 37

Против решења из члана 35. ст. 1. до 3. овог закона може се изјавити жалба у року од три дана од дана достављања решења.

О жалби из става 1. овог члана одлучује ванпретресно веће.

На одлучивање о жалби из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 32. и 33. овог закона.

в) Трајно одузимање имовине

Члан 38

Јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела у року од шест месеци од дана достављања правноснажне пресуде којом је утврђено да је учињено кривично дело из члана 2. овог закона.

Захтев из става 1. овог члана садржи:

1) правноснажну пресуду;

2) податке о окривљеном, односно окривљеном сараднику;

3) законски назив кривичног дела;

4) означење имовине коју треба одузети;

5) доказе о имовини коју окривљени, односно окривљени сарадник поседује или је поседовао и законитим приходима;

6) околности које указују да је имовина проистекла из кривичног дела, односно околности које указују на постојање очигледне несразмере између имовине и законитих прихода;

7) разлоге који оправдавају потребу за трајним одузимањем имовине.

Захтев против правног следбеника, осим података из става 2. овог члана, садржи и доказе да је правни следбеник наследио имовину проистеклу из кривичног дела, а захтев против трећег лица садржи и доказе да је имовина проистекла из кривичног дела пренета у циљу осујећења одузимања.

О захтеву из става 1. овог члана одлучује ванпретресно веће.

Поступак за трајно одузимање је хитан.

Члан 39

Одлуку о захтеву за трајно одузимање имовине суд доноси на главном рочишту.

Члан 40

Пре одржавања главног рочишта из члана 39. овог закона суд ће у року од 30 дана од дана подношења захтева јавног тужиоца заказати припремно рочиште ради предлагања доказа.

На припремно рочиште суд ће позвати јавног тужиоца, власника и његовог пуномоћника. Позив се доставља власнику на суду познатој адреси, односно седишту позваног лица, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају његовог недоласка.

Ако је позив достављен непосредно власнику или пуномоћнику, сматра се да је тиме достављање власнику уредно извршено. У случају да се позив не може доставити на овај начин, суд ће власнику поставити пуномоћника по службеној дужности за поступак трајног одузимања имовине.

Власнику ће се позив доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања припремног рочишта протекне најмање осам дана.

У позиву ће суд позвати лица из става 2. овог члана да на припремном рочишту изнесу чињенице и предложе доказе на којима се заснива или оспорава захтев јавног тужиоца.

Члан 41

Суд ће одржати главно рочиште у року од три месеца од дана одржавања припремног рочишта.

Ако постоје околности на основу којих се може закључити да неки доказ неће моћи да се прибави у року из става 1. овог члана или ако доказ треба да се прибави из иностранства, дан одржавања главног рочишта се може одложити најдуже за још три месеца.

По протеку рока од шест месеци од дана одржавања припремног рочишта, главно рочиште ће се одржати без обзира што одређени доказ није прибављен.

Члан 42

На главно рочиште суд позива јавног тужиоца, власника и његовог пуномоћника и по потреби и друга лица.

Власнику, пуномоћнику и другим лицима позив се доставља на суду познату адресу, односно седиште позваног правног лица, уз упозорење да ће се рочиште одржати и у случају њиховог недоласка.

Власнику ће се позив доставити тако да између дана достављања позива и дана одржавања рочишта има најмање 15 дана.

Члан 43

Главно рочиште почиње изношењем садржине захтева јавног тужиоца. Започето рочиште довршиће се, по правилу, без прекидања и одлагања.

Ако је захтев усмерен на имовину окривљеног, односно окривљеног сарадника, јавни тужилац износи доказе о имовини коју окривљени, односно окривљени сарадник поседује, о њиховим законитим приходима и околностима које указују на постојање очигледне несразмере између имовине и законитих прихода. Окривљени, окривљени сарадник, односно њихови пуномоћници се изјашњавају о наводима јавног тужиоца.

Ако је захтев усмерен на имовину правног следбеника или трећег лица, јавни тужилац износи доказе да је правни следбеник наследио имовину проистеклу из кривичног дела, односно да је имовина пренета на треће лице без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности, у циљу осујећења одузимања. Правни следбеник, треће лице, односно њихови пуномоћници се изјашњавају о наводима јавног тужиоца.

Члан 44

По окончању главног рочишта суд доноси решење којим усваја или одбија захтев за трајно одузимање имовине.

Решење о трајном одузимању имовине садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела из пресуде, податке о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника ако је располагао имовином проистеклом из кривичног дела у циљу осујећења њеног одузимања и одлуку о трошковима управљања привремено одузетом имовином, имовинскоправном захтеву оштећеног и трошковима заступања.

Решење из става 1. овог члана суд ће доставити власнику, његовом пуномоћнику, јавном тужиоцу, Дирекцији и Јединици.

Члан 45

Уколико је правноснажном пресудом донета одлука о имовинскоправном захтеву оштећеног, суд ће у решењу о трајном одузимању имовине тај износ излучити из одузете имовине, а ако таква одлука није донета, суд може решењем излучити део имовине ради намирења имовинскоправног захтева. Решењем из члана 44. став 2. овог закона суд може да одлучи о имовинскоправном захтеву оштећеног чије постојање је утврђено правноснажном пресудом.

Уколико је решењем из члана 44. став 2. овог закона одлучено о трошковима управљања привремено одузетом имовином и пуномоћника по службеној дужности, а не могу се наплатити од власника, суд ће у решењу о трајном одузимању имовине тај износ излучити из одузете имовине.

Суд ће у решењу из члана 44. став 2. овог закона власнику оставити део имовине ако би њеним одузимањем било доведено у питање издржавање власника и лица које је дужан да издржава у складу са одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење.

Члан 46

По пријему решења из члана 44. став 2. овог закона Дирекција одмах предузима мере за управљање одузетом имовином.

Одузетом имовином из става 1. овог члана Дирекција управља до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине.

Члан 47

Против решења из члана 44. став 1. овог закона овлашћена лица могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења.

Жалба не спречава Дирекцију да поступи у складу са чланом 46. овог закона.

О жалби против решења одлучује надлежни другостепени суд.

Члан 48

Решавајући о жалби суд може жалбу одбацити као неблаговремену или недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и решење преиначити или укинути и предмет упутити на поновно одлучивање.

Ако је у истом предмету решење већ једанпут било укинуто, другостепени суд ће заказати рочиште и одлучити о жалби, с тим да решење не може укинути и предмет упутити на поновно одлучивање првостепеном суду.

На заказивање и одржавање рочишта из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе чл. 30. и 31. овог закона.

IV УПРАВЉАЊЕ ОДУЗЕТОМ ИМОВИНОМ

Члан 49

По пријему решења о привременом, односно трајном одузимању имовине, Дирекција одмах поступа у складу са надлежностима из члана 9. овог закона.

Дирекција управља одузетом имовином из става 1. овог члана са пажњом доброг домаћина, односно доброг стручњака.

Дирекција управља одузетом имовином у складу са овим законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона.

Актом министра надлежног за правосуђе ближе се уређује начин управљања одузетом имовином и враћања привремено одузете имовине.

Члан 50

О одузетој имовини сачињава се записник у који се уносе подаци о власнику (име и презиме, адреса пребивалишта или боравишта, ЈМБГ, а за правно лице адреса седишта, ПИБ и матични број), подаци о имовини и стању у којем је преузета, подаци о вредности која се одузима (члан 44. став 2), напомена да ли се имовина привремено или трајно одузима, да ли је привремено одузета имовина остала код власника или је поверена другом физичком или правном лицу (чл. 52. и 53) и други подаци.

Министар надлежан за правосуђе прописује ближу садржину и начин састављања записника из става 1. овог члана, поступак за процену вредности одузете имовине и садржину и начин вођења евиденција о пословима које у смислу члана 9. став 1. овог закона обавља Дирекција.

Приликом вођења евиденција у складу са овим законом, Дирекција је дужна да поступа у складу са прописима који уређују заштиту података о личности.

Члан 51

Решење суда о привременом одузимању имовине (члан 26. став 1) је извршно. Извршење тог решења непосредно спроводи Дирекција.

Привремено одузимање имовине спроводи се сходном применом одредаба закона који уређује извршење и обезбеђење, ако овим законом није друкчије одређено.

Дирекција сноси трошкове чувања, одржавања и управљања привремено одузетом имовином од дана спровођења извршења решења из става 1. овог члана.

Министар надлежан за правосуђе ближе прописује начин утврђивања трошкова чувања, одржавања и управљања привремено одузетом имовином.

Члан 52

У оправданим случајевима директор Дирекције може одлучити да привремено одузета имовина остане код власника, уз обавезу да се о имовини стара са пажњом доброг домаћина. Власник сноси трошкове чувања и одржавања имовине.

У оправданим случајевима директор Дирекције може поверити управљање привремено одузетом имовином другом физичком или правном лицу на основу уговора.

Члан 52а

Ако је непокретна имовина привремено одузета, Дирекција може закључити уговор о закупу те имовине.

Уговор из става 1. овог члана закључује се по тржишним условима са већ постојећим закупцима или са власником те имовине, уколико он поднесе захтев.

У случају да нема закупаца из става 2. овог члана, Дирекција може понуду за издавање у закуп непокретности јавно огласити, а уговор о закупу ће бити закључен са најбољим понуђачем.

У случају раскида уговора о закупу непокретности од стране Дирекције, обавештење о раскиду уговора Дирекција доставља са захтевом да се закупац исели и преда непокретност Дирекцији у стању у којем је примљена.

У случају да закупац не поступи по захтеву Дирекције из става 4. овог члана, исељење закупца непосредно спроводи Дирекција, по потреби, уз асистенцију полиције, најкасније у року од 72 часа од часа достављања захтева.

На захтев државног органа, односно органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, директор Дирекције може привремено одузету непокретну имовину дати на коришћење без накнаде, ради обављања друштвено корисних послова.

На приход остварен по основу уговора из става 1. овог члана Дирекција плаћа порез у складу са законом који уређује порез на доходак грађана.

Члан 53

Ако је привремено одузето правно лице Дирекција може право управљања пренети на физичко или правно лице на основу уговора.

Лице на које је пренето право управљања у пословима управљања има овлашћења, обавезе и одговорност као заступник друштвеног капитала, у складу са законом који уређује приватизацију.

Члан 54

Привремено одузете предмете од историјске, уметничке и научне вредности Дирекција предаје на чување установама надлежним за чување ових предмета до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Привремено одузете девизе и ефективни страни новац се преносе, односно уплаћују на наменски рачун Дирекције који се води код Народне банке Србије, о чему се закључује уговор, а привремено одузети динари депонују се на наменски рачун Дирекције који се води код министарства надлежног за послове финансија и привреде – Управе за трезор.

Предмете од племенитих метала, драгог и полудрагог камења и бисера Дирекција предаје на чување Народној банци Србије до доношења одлуке из става 1. овог члана.

Привремено одузето оружје предаје се на чување министарству надлежном за унутрашње послове, осим колекционарских и трофејних примерака, који се поверавају на чување музеју.

О чувању предмета из ст. 1. до 4. овог члана Дирекција закључује уговор са надлежним установама, односно Народном банком Србије.

Члан 55

Ако је власнику привремено одузета покретна и непокретна имовина, Дирекција може из новчаних средстава, односно средстава добијених продајом покретне имовине да намири нужне трошкове чувања и одржавања непокретне имовине.

Ако привремено одузимање имовине буде укинуто, Република Србија сноси трошкове из става 1. овог члана.

Члан 56

Ради очувања вредности привремено одузете имовине Дирекција може да продаје покретну имовину и хартије од вредности, непосредно или преко одређеног физичког или правног лица.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, у поступку продаје имовине из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење и обезбеђење.

Министар надлежан за правосуђе својим актом ближе уређује начин продаје имовине из става 1. овог члана.

Члан 57

Продаја имовине из члана 55. став 1. и члана 56. став 1. овог закона врши се усменим јавним надметањем које се оглашава у “Службеном гласнику Републике Србије”, односно другом јавном гласилу.

Лако кварљива роба и животиње могу се продати без усменог јавног надметања.

Покретна имовина се продаје по истој или вишој цени од процењене вредности коју је одредила Дирекција. Ако имовина не буде продата након два усмена јавна надметања продаја се може извршити непосредном погодбом.

Продаја хартија од вредности и других вредносних папира врши се у складу са прописима којима се уређује промет хартија од вредности.

Члан 58

Покретна имовина која не буде продата у року дужем од годину дана може бити поклоњена у хуманитарне сврхе или уништена.

Одлуку о поклону имовине из става 1. овог члана доноси Влада, на предлог директора, по прибављеном мишљењу министра надлежног за здравство или социјалну заштиту.

Одлуку о уништењу имовине из става 1. овог члана директор доноси и због постојања здравствених, ветеринарских, фитосанитарних, сигурносних или других разлога прописаних законом.

Имовина се уништава под надзором Дирекције, у складу са посебним прописима, који уређују уништавање одређених врста ствари.

Трошкове уништења сноси Дирекција.

Члан 59

Новчана средства добијена управљањем привремено одузете имовине и продајом имовине из члана 56. став 1. овог закона чувају се на посебним рачунима Дирекције до укидања привременог одузимања имовине.

Новчана средства из става 1. овог члана користе се за повраћај имовине и накнаду штете и трошкова. Ако новчана средства нису довољна, разлика се исплаћује из буџета Републике Србије.

Ради спречавања умањења вредности привремено одузете имовине, новчана средства из става 1. овог члана могу се привремено користити за пословање правног лица чијом имовином управља Дирекција.

Члан 60

Власнику привремено одузете имовине за коју је, у складу са овим законом, утврђено да не потиче из кривичног дела, без одлагања се враћају одузета новчана средства или новчана средства добијена продајом имовине.

Новчана средства из става 1. овог члана Дирекција враћа по службеној дужности или на захтев власника.

Члан 61

Ако Дирекција није управљала привремено одузетом имовином као добар домаћин, власник коме су враћена новчана средства може у року од 30 дана од дана повраћаја средстава поднети Дирекцији захтев за накнаду штете проузроковане привременим одузимањем имовине.

Ако захтев за накнаду штете не буде усвојен или Дирекција не донесе одлуку о њему у року од три месеца од дана подношења захтева, власник може надлежном суду поднети тужбу за накнаду штете. Ако је захтев само делимично усвојен, власник може поднети тужбу у односу на преостали део захтева.

Члан 62

Имовина и новчана средства добијена продајом имовине постају својина Републике Србије када одлука о трајном одузимању имовине постане правноснажна.

Трајно одузете девизе и ефективни страни новац уплаћују се и воде на посебном рачуну код Народне банке Србије, а трајно одузети динари уплаћују се на рачуне прописане за уплату јавних прихода.

На основу одлуке министарства надлежног за науку, односно културу, трајно одузете предмете од историјске, уметничке и научне вредности Дирекција уступа без накнаде установама надлежним за чување таквих добара.

На трајно одузету покретну имовину не примењују се одредбе царинског закона које се односе на обавезе државних органа у вези са царинском робом и превозним средствима.

Одлуку о поступању са трајно одузетим предметима из члана 54. ст. 3. и 4. овог закона доноси Влада.

На трајно одузету непокретну имовину примењују се одредбе закона којим се уређује јавна својина. Влада може одредити намену трајно одузете имовине у циљу обављања друштвено корисних послова.

Имовином из става 6. овог члана управља Дирекција, до одлуке Владе о располагању том имовином.

Члан 63

По одбитку трошкова управљања одузетом имовином и намирењу имовинскоправног захтева оштећеног, новчана средства добијена продајом трајно одузете имовине уплаћују се у буџет Републике Србије.

Средства из става 1. овог члана у износу од 30% користе се за финансирање социјалних и здравствених потреба у складу са одлуком Владе.

V МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Члан 64

Међународна сарадња у циљу одузимања имовине проистекле из кривичног дела остварује се на основу међународног споразума.

Ако међународни споразум не постоји или нека питања нису уређена међународним споразумом, међународна сарадња остварује се на основу принципа узајамности и одредаба овог закона.

На питања међународне сарадње која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона који уређују међународну правну помоћ у кривичним стварима.

Члан 65

Међународна сарадња, у смислу одредаба овог закона, обухвата пружање помоћи у проналажењу имовине проистекле из кривичног дела, забрану располагања и привремено или трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела.

Надлежност домаћег јавног тужилаштва, односно суда у поступку међународне сарадње из става 1. овог члана, одређује се сходном применом одговарајућих законских одредаба о међународној правној помоћи и извршењу међународних уговора.

Члан 66

Претпоставке за пружање помоћи, у смислу члана 65. овог закона, су:

1) да тражена мера није у супротности са основним начелима домаћег правног поретка;

2) да извршење молбе иностраног органа не би штетило суверенитету, јавном поретку или другим интересима Републике Србије;

3) да су у иностраном поступку доношења одлуке о трајном одузимању имовине задовољени стандарди правичног суђења;

4) да између Републике Србије и стране државе постоји узајамност.

Члан 67

Молба иностраног органа за сарадњу, у смислу одредаба овог закона, доставља се домаћем надлежном органу преко министарства надлежног за правосуђе. На исти начин достављају се иностраном органу молба, односно одлука домаћих органа.

У хитним случајевима, под условом узајамности, молба за проналажење, забрану располагања, односно привремено одузимање имовине може се доставити посредством Јединице.

Члан 68

Молба за сарадњу, у смислу одредаба овог закона, садржи:

1) назив органа који подноси молбу;

2) податке о лицу на које се молба односи (име, датум и место рођења, држављанство и боравиште), а ако се ради о правном лицу и податке о седишту правног лица;

3) податке о имовини у вези са којом се тражи сарадња и њеној повезаности са лицем из тачке 2) овог члана;

4) конкретне радње које би требало предузети и навођење законских одредаба државе молиље које представљају основ за предузимање одређених мера принуде.

Члан 69

Молба за проналажење имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и околности из којих произилазе основи сумње да имовина проистиче из кривичног дела.

Члан 70

Молба за забрану располагања, односно привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и одлуку о покретању кривичног поступка или захтев за покретање поступка за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела од лица из члана 68. тачка 2) овог закона.

Члан 71

Молба за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поред података из члана 68. овог закона, садржи и одлуку о трајном одузимању имовине проистекле из кривичног дела од лица из члана 68. тачка 2) овог закона.

Члан 72

По пријему молбе из чл. 68. до 71. овог закона јавни тужилац, односно суд испитује да ли су испуњене претпоставке из члана 66. овог закона.

Ако молба не садржи све прописане елементе, од иностраног органа ће бити затражено да допуни молбу у року који не може бити дужи од месец дана.

Члан 73

Након доношења решења о усвајању молбе за проналажење имовине проистекле из кривичног дела, јавни тужилац упућује захтев Јединици да предузме неопходне радње, у циљу откривања и проналажења имовине.

Поступајући по захтеву из става 1. овог члана, Јединица у складу са одредбама чл. 17. до 22. овог закона предузима мере у циљу проналажења и обезбеђења доказа о постојању, месту или кретању, врсти, правном статусу или вредности имовине проистекле из кривичног дела.

Члан 74

Ако молба за забрану располагања, привремено, односно трајно одузимање имовине садржи све елементе прописане у чл. 68. до 71. овог закона, одлуку доноси ванрасправно веће надлежног суда. О седници већа обавештава се јавни тужилац и постављени бранилац, односно пуномоћник.

Ако постоји опасност да ће лице из члана 68. тачка 2) овог закона располагати имовином проистеклом из кривичног дела пре него што буде одлучено о молби из става 1. овог члана, суд може донети наредбу о забрани располагања имовином. Ова забрана важи до доношења одлуке суда о молби.

Члан 75

Суд може решењем усвојити или одбити молбу из члана 74. став 1. овог закона.

Решење о привременом одузимању имовине садржи податке из члана 26. став 1. овог закона, а решење о трајном одузимању имовине садржи податке из члана 44. став 2. овог закона.

Решење из става 2. овог члана суд ће доставити постављеном браниоцу, односно пуномоћнику, јавном тужиоцу, Дирекцији и Јединици.

Члан 76

Против решења из члана 75. став 1. овог закона може се изјавити жалба о којој одлучује надлежни другостепени суд.

Жалба против решења којим је одлучено о молби за привремено одузимање имовине изјављује се у року од три дана од дана достављања решења, а жалба против решења којим је одлучено о молби за трајно одузимање имовине изјављује се у року од осам дана од дана достављања решења.

Жалба не одлаже извршење решења о привременом одузимању имовине.

Члан 77

Привремено одузимање имовине траје до окончања кривичног поступка, односно поступка по захтеву за трајно одузимање имовине у држави молиљи.

Ако поступак из става 1. овог члана не буде окончан у року од две године од доношења решења о привременом одузимању имовине суд ће по службеној дужности укинути привремено одузимање имовине.

Суд ће шест месеци пре истека рока из става 2. овог члана обавестити инострани орган о последицама протека рока. Изузетно, ако инострани орган пре истека рока достави потребне доказе, суд може одлучити да привремено одузимање имовине траје још најдуже две године.

Трошкове чувања и одржавања привремено одузете имовине сноси држава молиља.

Члан 78

Решење о трајном одузимању имовине постаје правноснажно када суд одбије као неосновану жалбу изјављену против тог решења или уважи жалбу изјављену против решења којим је одбијен захтев за трајно одузимање имовине и донесе одлуку о трајном одузимању имовине.

Трајно одузетом имовином проистеклом из кривичног дела располаже се у складу са одредбама овог закона, осим ако нешто друго није утврђено међународним споразумом.

VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 79

Специјализована организациона јединица надлежна за финансијску истрагу Министарства унутрашњих послова и Дирекција за управљање одузетом имовином које су образоване, односно основане у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник РС”, број 97/08), настављају са радом у складу са овим законом.

Члан 80

Подзаконски акти за спровођење овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана, примењиваће се подзаконски акти донети у складу са Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник РС”, број 97/08), ако нису у супротности са овим законом.

Члан 81

Одредбе овог закона примењују се за кривична дела из члана 2. овог закона, прописана Кривичним закоником (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 и 121/12), односно раније Основним кривичним законом (“Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, “Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 61/01 и “Службени гласник РС”, број 39/03) и Кривичним законом Републике Србије (“Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89 и “Службени гласник РС”, бр. 16/90, 21/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03).

Члан 82

Поступци одузимања имовине проистекле из кривичног дела започети до дана ступања на снагу овог закона, по одредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник РС”, број 97/08), окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 83

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник РС”, број 97/08), изузев члана 2. тог закона који престаје да важи 15. априла 2013. године.

Члан 84

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев члана 2. који ступа на снагу 15. априла 2013. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела

(“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016)

Члан 33

Подзаконски акти из чл. 25-27. и члана 29. овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 34

Поступци у којима је до дана ступања на снагу овог закона изјављен приговор, односно није истекао рок за изјављивање приговора на решење из члана 25. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (“Службени гласник РС”, број 32/13), окончаће се у складу са тим законом.

Члан 35

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Liability of Legal Entities for Criminal Acts

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 97/2008)

Део први

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се услови одговорности правних лица за кривична дела, кривичне санкције које се могу изрећи правним лицима и правила поступка у којем се одлучује о одговорности правних лица, изрицању кривичних санкција, доношењу одлуке о рехабилитацији, престанку мере безбедности или правне последице осуде и извршењу судских одлука.

Кривична дела за која одговарају правна лица

Члан 2

Правно лице може одговарати за кривична дела из посебног дела Кривичног законика и других закона, ако су испуњени услови за одговорност правног лица предвиђени овим законом.

Искључење и ограничење одговорности

Члан 3

Република Србија (у даљем тексту: Република), аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, односно државни органи и органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе не могу одговарати за кривично дело.

Друга правна лица којима је законом поверено вршење јавних овлашћења не могу одговарати за кривично дело учињено у вршењу јавних овлашћења.

Услови за примену закона

Члан 4

Овај закон примењује се на домаће и страно правно лице које одговара за кривично дело учињено на територији Републике.

Овај закон примењује се на страно правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству на штету Републике, њеног држављанина или домаћег правног лица.

Овај закон примењује се на домаће правно лице које одговара за кривично дело учињено у иностранству.

У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана неће се применити овај закон ако су испуњени посебни услови за кривично гоњење из члана 10. став 1. Кривичног законика.

Значење израза

Члан 5

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Правно лице је домаћи или страни правни субјект који се по позитивном праву Републике сматра правним лицем.

2) Одговорно лице је физичко лице коме је правно или фактички поверен одређени круг послова у правном лицу, као и лице које је овлашћено, односно за које се може сматрати да је овлашћено да поступа у име правног лица.

II ОПШТИ ДЕО

1. Услови одговорности правног лица за кривично дело

Основ одговорности правног лица

Члан 6

Правно лице одговара за кривично дело које у оквиру својих послова, односно овлашћења учини одговорно лице у намери да за правно лице оствари корист.

Одговорност правног лица из става 1. овог члана постоји и ако је због непостојања надзора или контроле од стране одговорног лица омогућено извршење кривичног дела у корист правног лица од стране физичког лица које делује под надзором и контролом одговорног лица.

Границе одговорности правног лица

Члан 7

Одговорност правног лица заснива се на кривици одговорног лица.

Под условима из члана 6. овог закона правно лице одговара за кривично дело одговорног лица и ако је кривични поступак против одговорног лица обустављен или је оптужба одбијена.

Престанак или статусна промена правног лица

Члан 8

Ако правно лице престане да постоји пре окончања кривичног поступка, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи могу се изрећи правном лицу које је његов правни следбеник, ако је претходно утврђена одговорност правног лица које је престало да постоји.

Ако правно лице престане да постоји након правноснажно окончаног поступка у коме је утврђена одговорност и изречена санкција за кривично дело, новчана казна, мере безбедности и одузимање имовинске користи извршиће се према правном лицу које је његов правни следбеник.

Правно лице које након извршења кривичног дела промени правну форму у којој је пословало одговара за кривично дело под условима из члана 6. овог закона.

Одговорност правног лица у случају стечаја

Члан 9

Правно лице у стечају одговара за кривично дело учињено пре покретања или у току стечајног поступка.

Одговорном правном лицу из става 1. овог члана изриче се одузимање имовинске користи или мера безбедности одузимања предмета.

Покушај

Члан 10

Правно лице одговара за покушај кривичног дела под условима из члана 6. овог закона, ако је законом прописано да је покушај кажњив.

Одговорном правном лицу се за покушај може изрећи казна прописана овим законом, а може се и блаже казнити.

Правно лице које је спречило довршење кривичног дела може се ослободити од казне.

Продужено кривично дело

Члан 11

Правно лице одговара за продужено кривично дело ако је у складу са чланом 6. овог закона одговорно за више кривичних дела која су извршила два или више одговорних лица, под условом да кривична дела представљају целину у смислу члана 61. став 1. Кривичног законика.

Одговорном правном лицу се за продужено кривично дело може пооштрити казна до двоструког износа прописаног у члану 14. овог закона.

2. Кривичне санкције

Врсте кривичних санкција

Члан 12

Правном лицу се за кривично дело могу изрећи следеће кривичне санкције:

1) казна;

2) условна осуда;

3) мере безбедности.

а) Казне

Врсте казни

Члан 13

Правном лицу се могу изрећи следеће казне:

1) новчана казна;

2) престанак правног лица.

Новчана казна и престанак правног лица могу се изрећи само као главне казне.

Висина новчане казне

Члан 14

Новчана казна се изриче у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.

Новчана казна не може бити мања од сто хиљада динара нити већа од петсто милиона динара.

Новчана казна изриче се у следећим износима:

1) од сто хиљада до милион динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до једне године или новчана казна;

2) од милион до два милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до три године;

3) од два милиона до пет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година;

4) од пет милиона до десет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до осам година;

5) од десет до двадесет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора до десет година;

6) најмање двадесет милиона динара за кривична дела за која је прописана казна затвора преко десет година.

Одмеравање новчане казне

Члан 15

Суд ће правном лицу за учињено кривично дело одмерити новчану казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде већа или мања (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, величину правног лица, положај и број одговорних лица у правном лицу која су учинила кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу.

Границе ублажавања новчане казне

Члан 16

Када постоје услови за ублажавање новчане казне суд ће ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано милион динара, новчана казна се може ублажити до сто хиљада динара;

2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано два милиона динара, новчана казна се може ублажити до милион динара;

3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано пет милиона динара, новчана казна се може ублажити до два милиона и петсто хиљада динара;

4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано десет милиона динара, новчана казна се може ублажити до пет милиона динара;

5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописано двадесет милиона динара, новчана казна се може ублажити до десет милиона динара.

Када је суд овлашћен да правно лице ослободи од казне може му казну ублажити без ограничења за ублажавање казне из става 1. овог члана.

Одмеравање новчане казне за стицај кривичних дела

Члан 17

Ако је правно лице одговорно за више кривичних дела у стицају суд ће изрећи јединствену новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не може прећи износ од петсто милиона динара.

Ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може прећи износ од десет милиона динара.

Престанак правног лица

Члан 18

Казна престанка правног лица може се изрећи ако је делатност правног лица у целини или у знатној мери била у функцији вршења кривичних дела.

Након правноснажности пресуде којом је изречена казна престанка правног лица спроводи се поступак ликвидације, стечаја или престанака правног лица на други начин.

Правно лице престаје да постоји брисањем из регистра који води надлежни орган.

Ослобођење од казне

Члан 19

Правно лице се може ослободити од казне ако:

1) открије и пријави кривично дело пре него што је сазнало за покретање кривичног поступка;

2) добровољно и без одлагања отклони настале штетне последице или изврши повраћај противправно стечене имовинске користи.

б) Условна осуда

Услови за изрицање условне осуде

Члан 20

Суд може правном лицу за кривично дело изрећи условну осуду.

Условном осудом суд правном лицу утврђује новчану казну до пет милиона динара и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђено правно лице за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне ни дуже од три године (време проверавања) не буде одговорно за кривично дело у смислу члана 6. овог закона.

При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће посебно узети у обзир степен одговорности правног лица за учињено кривично дело, мере које је правно лице предузело у циљу спречавања и откривања кривичног дела и мере које је након учињеног кривичног дела предузело према одговорном лицу.

Опозивање условне осуде због новог кривичног дела

Члан 21

Суд ће опозвати условну осуду ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна од пет милиона динара или у вишем износу.

Ако осуђено правно лице у време проверавања буде одговорно за једно или више кривичних дела за која му је изречена новчана казна мања од пет милиона динара, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и правно лице, а посебно сродност учињених кривичних дела и њихов значај, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако правном лицу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи новчану казну преко пет милиона динара (члан 20. став 2).

Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 17. овог закона, изрећи јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.

Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну.

Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 17. овог закона, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Ако осуђено правно лице у току новог времена проверавања буде одговорно за кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну, применом одредбе става 3. овог члана.

Условна осуда са заштитним надзором

Члан 22

Суд може одредити да се правно лице коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања.

Заштитни надзор може обухватити једну или више следећих обавеза:

1) организовање контроле у циљу спречавања даљег вршења кривичних дела;

2) уздржавање од пословних активности, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

3) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом;

4) обављање рада у јавном интересу;

5) достављање периодичних извештаја о пословању органу надлежном за извршење заштитног надзора.

в) Мере безбедности

Врсте мера безбедности

Члан 23

За кривична дела за која су одговорна правна лица могу се изрећи следеће мере безбедности:

1) забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова;

2) одузимање предмета;

3) јавно објављивање пресуде.

Суд може одговорном правном лицу изрећи једну или више мера безбедности када постоје услови за њихово изрицање предвиђени законом.

Мере безбедности одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је одговорном правном лицу изречена условна осуда.

Забрана обављања одређених регистрованих делатности или послова

Члан 24

Суд може одговорном правном лицу забранити да обавља одређене регистроване делатности или послове у вези са којим је кривично дело учињено.

Мера из става 1. овог члана може се изрећи у трајању од једне до три године од дана правноснажности пресуде.

Одузимање предмета

Члан 25

Предмети који су употребљени или су били намењени за извршење кривичног дела или који су настали извршењем кривичног дела могу се одузети ако су својина правног лица.

Предмети из става 1. овог члана могу се одузети и када нису својина правног лица ако то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала, али се тиме не дира у право трећих лица на накнаду штете.

Законом се може одредити обавезно одузимање предмета.

Јавно објављивање пресуде

Члан 26

Меру безбедности јавног објављивања пресуде суд ће изрећи ако сматра да би било корисно да се јавност упозна са пресудом, а нарочито ако би објављивање пресуде допринело да се отклони опасност по живот или здравље људи или да се заштити општи интерес.

Суд одлучује, према значају кривичног дела и потреби обавештавања јавности, путем којих средстава јавног информисања ће се објавити пресуда, као и да ли ће се образложење пресуде објавити у целини или у изводу, водећи при том рачуна да начин објављивања омогући обавештеност свих у чијем интересу пресуду треба објавити.

3. Правне последице осуде

Наступање правних последица осуде

Члан 27

Осуда правног лица за одређено кривично дело може имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права.

Правне последице могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене.

Врсте правних последица осуде

Члан 28

Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су:

1) престанак вршења одређене делатности или послова;

2) губитак одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе.

Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су:

1) забрана вршења одређене делатности или послова;

2) забрана учешћа у поступку јавних набавки;

3) забрана учешћа у поступку приватизације привредних субјеката;

4) забрана стицања одређених дозвола, одобрења, концесија, субвенција или других облика подстицаја који се дају одлуком државног органа или органа јединице локалне самоуправе.

Почетак и трајање правних последица осуде

Члан 29

Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде којом је изречена новчана казна.

Правне последице осуде из члана 28. став 2. овог закона могу се прописати у трајању најдуже до десет година.

4. Рехабилитација и давање података из казнене евиденције

Законска рехабилитација

Члан 30

Законска рехабилитација се даје само правном лицу које пре осуде на коју се односи рехабилитација није било осуђивано или које се по закону сматра неосуђиваним.

Законска рехабилитација настаје ако:

1) правно лице које је оглашено одговорним, а ослобођено од казне, у року од годину дана од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело;

2) правно лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку времена проверавања, не учини ново кривично дело;

3) правно лице које је осуђено на новчану казну у износу до петсто хиљада динара, у року од три године од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

Законска рехабилитација не настаје ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација

Члан 31

Судска рехабилитација може се дати правном лицу које је осуђено на новчану казну од петсто хиљада динара до пет милиона динара, ако у року од десет година од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена не учини ново кривично дело.

У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено правно лице својим поступањем заслужило рехабилитацију и ако је накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела.

Давање података из казнене евиденције

Члан 32

Казнена евиденција садржи следеће податке: назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број, податке о учињеном кривичном делу, о казни, условној осуди, мери безбедности, податке о одговорном лицу које је учинило кривично дело због којег је осуђено правно лице, податке о опроштеним казнама које се односе на правно лице за које се казнена евиденција води и правним последицама осуде, касније измене података садржаних у казненој евиденцији, податке о извршеној казни и поништењу евиденције о погрешној осуди.

Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против правног лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, када је то потребно за вршење послова из њихове надлежности.

Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу или правном лицу, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.

Правном лицу се, на његов захтев, могу дати подаци о његовој осуђиваности или неосуђиваности само ако су му потребни ради остваривања права.

Казнену евиденцију води првостепени суд на чијем подручју је седиште домаћег правног лица, односно седиште представништва или огранка страног правног лица.

5. Застарелост

Застарелост извршења казне и мере безбедности

Члан 33

Изречена казна не може се извршити кад протекне:

1) три године од осуде на новчану казну;

2) осам година од осуде на казну престанка правног лица.

Извршење мере безбедности застарева:

1) кад протекне време за које је правном лицу изречена мера забране обављања одређених регистрованих делатности или послова, рачунајући од дана правноснажности судске одлуке;

2) кад протекне пет година од дана правноснажности пресуде којом је изречена мера безбедности одузимања предмета;

3) кад протекне три месеца од дана правноснажности судске одлуке којом је изречена мера јавног објављивања пресуде.

6. Примена општег дела Кривичног законика

Сходна примена одредаба Кривичног законика

Члан 34

На правна лица сходно се примењују одредбе општег дела Кривичног законика о: временском важењу кривичног законодавства (члан 5), кривичном делу (члан 14), извршењу кривичног дела нечињењем (члан 15), времену извршења кривичног дела (члан 16), месту извршења кривичног дела (члан 17), делу малог значаја (члан 18), крајњој нужди (члан 20), подстрекавању (члан 34), помагању (члан 35), границама одговорности и кажњивости саучесника (члан 36), кажњавању подстрекача и помагача за покушај и лакше кривично дело (члан 37), сврси кажњавања (члан 42), поврату (члан 55), ублажавању казне (члан 56), сврси условне осуде (члан 64), опозивању условне осуде због раније учињеног кривичног дела (члан 68), опозивању условне осуде због неиспуњења одређених обавеза (члан 69), трајању заштитног надзора (члан 75), последицама неиспуњења обавезе заштитног надзора (члан 76), основу одузимања имовинске користи (члан 91), условима и начину одузимања имовинске користи (члан 92), заштити оштећеног (члан 93), престанку правних последица осуде (члан 101), застарелости кривичног гоњења (члан 103), току и прекиду застарелости кривичног гоњења (члан 104), току и прекиду застарелости извршења казне и мера безбедности (члан 107) и значењу израза (члан 112), ако овим законом није друкчије одређено.

Део други

И КРИВИЧНИ ПОСТУПАК

1. Опште одредбе

Јединствени поступак

Члан 35

За исто кривично дело покреће се и води, по правилу, против правног лица и одговорног лица јединствен поступак и доноси једна пресуда.

Ако због постојања законом одређених разлога није могуће покренути или водити кривични поступак против одговорног лица, поступак се може покренути и водити само против правног лица.

Ако је пре покретања кривичног поступка правно лице престало да постоји, поступак се може покренути и водити само против одговорног лица.

Месна надлежност

Члан 36

Месно надлежан је, по правилу, суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано.

Ако се поступак покреће само против окривљеног правног лица надлежан је суд на чијем подручју:

1) домаће правно лице има седиште;

2) страно правно лице има представништво или огранак.

Представник окривљеног правног лица

Члан 37

Окривљено правно лице у кривичном поступку заступа представник.

Представник је лице овлашћено на основу закона, другог прописа или одлуке надлежног органа да заступа правно лице.

Представник је овлашћен да у корист окривљеног правног лица предузима све радње које може предузети окривљени.

Окривљено правно лице може имати само једног представника.

Представник окривљеног страног правног лица је лице које управља представништвом, односно огранком страног правног лица које обавља делатност у Републици.

Изузеће представника

Члан 38

Представник не може бити одговорно лице против кога се води кривични поступак за исто кривично дело, осим ако је то лице једино овлашћено за заступање окривљеног правног лица.

Представник не може бити лице које је у истој правној ствари позвано као сведок.

У случају из става 2. овог члана, суд ће захтевати од окривљеног правног лица да одреди другог представника и да о томе достави писмено обавештење.

Одређивање представника

Члан 39

Суд ће у првом позиву поучити окривљено правно лице да је дужно да одреди представника и да у року од осам дана од пријема позива о томе достави писмено обавештење суду.

Суд је дужан да утврди идентитет представника окривљеног правног лица и да ли је овлашћен за учествовање у кривичном поступку.

Ако окривљено правно лице не одреди у року из става 1. овог члана представника, поставиће га суд пред којим се води поступак.

Ако окривљено правно лице престане да постоји пре правноснажног окончања кривичног поступка, суд ће позвати правног следбеника да одреди представника. Ако правни следбеник не одреди представника у року од осам дана од пријема позива, суд пред којим се води поступак ће поставити представника.

Достављање одлука и писмена окривљеном правном лицу

Члан 40

Достављање одлука и других писмена окривљеном правном лицу врши се на адресу представника или на седиште окривљеног домаћег правног лица, односно представништва или огранка страног окривљеног правног лица.

Привођење представника

Члан 41

Ако се уредно позвани представник окривљеног правног лица не одазове на позив, а изостанак не оправда, суд може наредити да се принудно доведе.

Трошкови представљања

Члан 42

Трошкови представљања спадају у трошкове кривичног поступка.

Награда и нужни издаци постављеног представника у поступку за кривична дела за која се гони по службеној дужности исплаћују се унапред из средстава органа који води кривични поступак, а наплаћују се доцније од лица која су дужна да их надокнаде по одредбама Законика о кривичном поступку.

Окривљено правно лице сноси трошкове поступка који су проузроковани кривицом његовог представника.

Бранилац окривљеног правног лица

Члан 43

Окривљено правно лице може имати браниоца у току кривичног поступка.

Браниоца окривљеном правном лицу може узети представник давањем пуномоћја писмено или усмено на записник код органа пред којим се води кривични поступак.

Окривљено правно и одговорно лице могу имати заједничког браниоца само ако то није у супротности са интересима њихове одбране.

Привремене мере

Члан 44

Ако постоји опасност да би касније одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом било отежано или онемогућено суд може, на захтев јавног тужиоца, одредити привремену меру обезбеђења у смислу Закона о извршном поступку.

У случају постојања оправдане сумње да ће у окривљеном правном лицу бити извршено кривично дело, суд може, на захтев јавног тужиоца, поред мера из става 1. овог члана, привремено забранити окривљеном правном лицу да обавља једну или више регистрованих делатности или послова.

Забележба привремене мере из става 2. овог члана уписује се у регистар који води надлежни орган.

На захтев јавног тужиоца или по службеној дужности суд може забранити статусне промене које би довеле до брисања окривљеног правног лица из регистра.

О захтеву из ст. 1, 2. и 4. овог члана у току истраге одлучује истражни судија, а након подизања оптужнице председник већа.

Привремене мере из ст. 1, 2. и 4. овог члана могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности судске одлуке. Суд по службеној дужности испитује на свака два месеца да ли је привремена мера потребна.

Против решења о захтеву за одређивање привремених мера жалбу могу изјавити странке у року од три дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења.

2. Ток поступка

а) Преткривични поступак

Одбацивање кривичне пријаве из разлога целисходности

Члан 45

За кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године јавни тужилац може одбацити кривичну пријаву против правног лица ако оцени да покретање кривичног поступка не би било целисходно.

Приликом доношења одлуке из става 1. овог члана јавни тужилац ће узети у обзир једну или више следећих околности:

1) да је правно лице пријавило кривично дело пре него што је сазнало да су органи гоњења открили да је дело учињено;

2) да је правно лице спречило наступање штете или је накнадило штету и отклонило друге штетне последице кривичног дела;

3) да је правно лице добровољно вратило имовинску корист прибављену кривичним делом;

4) да правно лице нема имовине или је покренут стечајни поступак против правног лица.

б) Претходни кривични поступак

Садржај оптужног акта

Члан 46

Оптужница, односно оптужни предлог против правног лица, поред елемената прописаних Закоником о кривичном поступку, садржи и назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица, име и презиме његовог представника, држављанство и број путне исправе ако је представник странац и основ одговорности правног лица.

в) Главни кривични поступак

Доказни поступак

Члан 47

На главном претресу се најпре саслушава окривљено одговорно лице, а затим се саслушава представник окривљеног правног лица.

Саслушању окривљеног одговорног лица не може да присуствује представник окривљеног правног лица који још није саслушан.

Суд може наредити да се окривљено одговорно лице и представник окривљеног правног лица суоче, ако се њихови искази не слажу у важним чињеницама.

Завршне речи

Члан 48

По завршеном доказном поступку, после речи тужиоца и оштећеног, даје се реч браниоцу окривљеног правног лица и представнику окривљеног правног лица, а затим браниоцу окривљеног одговорног лица и окривљеном одговорном лицу.

Садржај пресуде

Члан 49

Писмено израђена пресуда, поред елемената прописаних Закоником о кривичном поступку, садржи:

1) у уводу пресуде назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица и име и презиме његовог представника који је присуствовао главном претресу;

2) у изреци пресуде назив, седиште и делатност правног лица, регистарски и матични број правног лица.

3. Посебни поступци

а) Поступак за доношење одлуке о рехабилитацији

Одлучивање по службеној дужности о законској рехабилитацији

Члан 50

Првостепени суд на чијем подручју је седиште домаћег правног лица, односно седиште представништва или огранка страног правног лица надлежан је за вођење евиденције о правноснажним осудама које су изречене у кривичном поступку.

Када рехабилитација настаје на основу самог закона, решење о рехабилитацији доноси по службеној дужности судија првостепеног суда из става 1. овог члана.

Пре доношења решења о рехабилитацији судија ће извршити потребна проверавања, а нарочито ће проверити да ли је против окривљеног правног лица у току кривични поступак за ново кривично дело учињено пре истека поступка за законску рехабилитацију.

Захтев за доношење одлуке о законској рехабилитацији

Члан 51

Ако суд не донесе решење о рехабилитацији, осуђено правно лице може захтевати да се утврди да је рехабилитација наступила по закону.

Ако суд не поступи по захтеву осуђеног правног лица у року од 30 дана од дана пријема захтева, осуђено правно лице може поднети захтев за доношење решења о рехабилитацији.

О захтеву осуђеног одлучује ванрасправно веће првостепеног суда надлежног за вођење казнене евиденције. Пре доношења одлуке веће саслушава јавног тужиоца.

Поступак за доношење одлуке о судској рехабилитацији

Члан 52

Поступак за рехабилитацију на основу судске одлуке покреће се по молби осуђеног правног лица.

Молба се подноси суду који је судио у првом степену.

Судија ће испитати да ли је протекло потребно време по закону, а затим ће спровести потребне извиђаје ради утврђивања чињеница на које се молилац позива и прибавити доказе о свим околностима важним за одлуку.

Након предузимања извиђаја, а по саслушању јавног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом ванрасправном већу суда који је судио у првом степену.

Против решења донетог по молби за рехабилитацију жалбу могу изјавити молилац и јавни тужилац.

Ако суд одбије молбу због тога што осуђено правно лице својим поступањем није заслужило рехабилитацију и није, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, нова молба се може поднети по истеку једне године од дана правноснажности решења о одбијању раније молбе.

б) Поступак за престанак мере безбедности или правне последице осуде

Ток поступка по молби

Члан 53

Молбу за престанак мере безбедности забране вршења одређених регистрованих делатности или послова или молбу за престанак правне последице осуде, осуђено правно лице подноси суду који је судио у првом степену.

Након спровођења потребних извиђаја и утврђивања чињеница на које се позива молилац, а по саслушању јавног тужиоца, судија ће доставити списе са образложеним предлогом ванрасправном већу суда који је судио у првом степену.

Против решења донетог по молби жалбу могу изјавити молилац и јавни тужилац.

Ако суд одбије молбу за престанак мере безбедности забране вршења одређених регистрованих делатности или послова или молбу за престанак правних последица осуде, нова молба се може поднети по истеку једне године од дана правноснажности решења о одбијању раније молбе.

4. Примена Законика о кривичном поступку

Сходна примена одредаба Законика о кривичном поступку

Члан 54

Ако овим законом није друкчије одређено, у кривичном поступку против окривљеног правног лица сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку.

II ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА

1. Уводне одредбе

Услови за извршење одлука

Члан 55

Одлуке постају правноснажне када се више не могу побијати жалбом или ако жалба није дозвољена.

Правноснажна одлука постаје извршна од дана достављања, ако за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, одлука је извршна протеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе.

Решење о извршењу одлуке

Члан 56

Ако су испуњени услови за извршење из члана 55. овог закона, суд који је судио у првом степену доноси по службеној дужности решење којим се одређује извршење одлуке.

Решење из става 1. овог члана доставља се осуђеном правном лицу, његовом браниоцу, јавном тужиоцу, органу који води регистар у који је уписано осуђено правно лице и организацији за принудну наплату.

Ако се одлука односи на осуђено правно лице над којим се не спроводи стечајни поступак, решење из става 1. овог члана доставља се органу који је овлашћен да одлучује о престанку тог правног лица.

2. Извршење новчане казне

Решење о извршењу новчане казне

Члан 57

Решење којим се одређује извршење новчане казне извршава надлежни суд у складу са одредбама Закона о извршењу кривичних санкција.

Рок извршења

Члан 58

Правноснажна одлука којом је изречена новчана казна или је одлучено о накнади трошкова кривичног поступка извршава се када протекне рок одређен у одлуци за плаћање казне, односно за накнаду трошкова поступка.

Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана када је осуђеном правном лицу или лицу које је дужно да накнади трошкове достављена правноснажна одлука.

Принудна наплата

Члан 59

Принудној наплати новчане казне и трошкова кривичног поступка приступа се када осуђено правно лице не плати новчану казну у одређеном року.

Трошкове принудне наплате из става 1. овог члана сноси осуђено правно лице.

Примена Закона о платном промету

Члан 60

У поступку за принудну наплату новчане казне и трошкова кривичног поступка примењују се одредбе о принудној наплати Закона о платном промету.

Редослед наплате

Члан 61

Ако се истовремено врши принудна наплата новчане казне и трошкова кривичног поступка, прво се наплаћују трошкови кривичног поступка.

Ако се услед наплате новчане казне имовина осуђеног правног лица смањи у мери да се не може намирити имовинскоправни захтев оштећеног, тај захтев се намирује из наплаћене новчане казне, али највише до висине казне.

Немогућност наплате новчане казне

Члан 62

Када новчана казна не може да се наплати у целини или не може да се наплати уопште, о томе се обавештава суд који је донео првостепену одлуку о новчаној казни.

3. Извршење казне престанка правног лица

Брисање осуђеног правног лица из регистра

Члан 63

Казна престанка правног лица извршава се брисањем осуђеног правног лица из регистра правних лица у који је уписано.

Обавештење о упису казне у регистар

Члан 64

По пријему решења о извршењу казне престанка правног лица, орган који води регистар правних лица извршиће упис изречене казне и о томе ће одмах обавестити органе надлежне за спровођење поступка ликвидације, стечаја или престанка правног лица на други начин.

Блокада рачуна

Члан 65

По пријему решења о извршењу казне престанка правног лица организација за принудну наплату ће наложити свим банкама да блокирају динарске и девизне рачуне осуђеног правног лица, да доставе податке о стању на тим рачунима и да не отварају нове рачуне.

Извештај о стању средстава на рачунима осуђеног правног лица организација за принудну наплату доставља суду који је изрекао првостепену пресуду.

Спровођење поступка престанка правног лица

Члан 66

Поступак ликвидације или стечаја привредног друштва спровешће се према правилима одређеним законом за поступак ликвидације, односно према правилима прописаним за банкрот, као облик стечајног поступка.

Поступак ликвидације или стечаја банке или друштва за осигурање спроводи се у складу са одредбама закона, којим се регулише поступак ликвидације или стечаја тих правних лица.

Поступак престанка правног лица на други начин спроводе оснивачи правног лица на основу акта у којем је утврђен режим поделе имовине, поступак намирења поверилаца и начин заштите њихових права.

Овлашћење јавног тужиоца

Члан 67

По протеку рока од три месеца од уписа решења о извршењу казне престанка правног лица у регистар правних лица, орган који води тај регистар провериће да ли је покренут поступак ликвидације или стечаја.

Ако поступак ликвидације или стечаја није покренут, орган из става 1. овог члана о томе обавештава јавног тужиоца који ће, у циљу заштите права поверилаца, покренути стечајни поступак.

За покретање стечајног поступка над осуђеним лицем надлежан је јавни тужилац по чијем је захтеву вођен првостепени кривични поступак.

Обавештење суда

Члан 68

Након спроведеног поступка ликвидације, стечаја или престанка правног лица на други начин орган који води регистар правних лица извршиће брисање осуђеног правног лица из регистра.

О упису изречене казне и брисању осуђеног правног лица из регистра орган из става 1. овог члана обавестиће суд који је изрекао првостепену пресуду.

4. Извршење мера безбедности

Извршење забране обављања одређених регистрованих делатности или послова

Члан 69

Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране обављања одређених регистрованих делатности или послова доставља правноснажну одлуку органу надлежном за вођење послова регистрације правних лица ради одговарајућег уписа или евиденције ради спровођења мере.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређене регистроване делатности или послова, ако је прописом предвиђено да се та делатност или послови могу обављати само по издатој дозволи или одобрењу надлежног органа.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији на чијем подручју домаће правно лице има седиште, односно страно правно лице има представништво или огранак, ради уписа у прописану евиденцију, као и надлежном инспекцијском органу.

Извршење јавног објављивања пресуде

Члан 70

Када је изречена мера безбедности јавно објављивање пресуде, суд који је судио у првом степену доставља извршну одлуку на објављивање уреднику средстава јавног информисања.

Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђено правно лице.

Сходна примена Закона о извршењу кривичних санкција

Члан 71

На извршење кривичних санкција сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није друкчије одређено.

III ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 72

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on International Legal Help in Criminal Matters

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 20/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и примена закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима (у даљем тексту: међународна правна помоћ), у случајевима када не постоји потврђени међународни уговор или када одређена питања њиме нису уређена.

Облици међународне правне помоћи

Члан 2

Међународна правна помоћ обухвата:

1) изручење окривљеног или осуђеног;

2) преузимање и уступање кривичног гоњења;

3) извршење кривичне пресуде;

4) остале облике међународне правне помоћи.

Вршење међународне правне помоћи

Члан 3

Међународна правна помоћ пружа се у поступку који се односи на кривично дело које у тренутку када је затражена помоћ спада у надлежност суда државе молиље.

Међународна правна помоћ пружа се и у поступку који је покренут пред органима управе за дело које је кажњиво према законодавству државе молиље или замољене државе, у случају када одлука управног органа може да представља основ за покретање кривичног поступка.

Међународна правна помоћ пружа се и по захтеву Међународног суда правде, Међународног кривичног суда, Европског суда за људска права и других међународних институција које су основане међународним уговором који је потврдила Република Србија.

Надлежни органи

Члан 4

Органи надлежни за пружање међународне правне помоћи су домаћи судови и јавна тужилаштва (у даљем тексту: домаћи правосудни органи) одређени законом.

Поједине радње у поступку међународне правне помоћи врши министарство надлежно за правосуђе, министарство надлежно за спољне послове и министарство надлежно за унутрашње послове.

Захтев за међународну правну помоћ достављен ненадлежном органу биће без одлагања упућен органу надлежном за поступање, о чему ће бити обавештен орган који је доставио захтев.

Замолница

Члан 5

Захтев за пружање међународне правне помоћи подноси се у виду замолнице.

Замолница садржи:

1) назив органа који је сачинио замолницу;

2) назив органа коме се замолница упућује, а уколико није познат његов тачан назив, ознаку “надлежни државни орган”, уз назив замољене државе;

3) правни основ за пружање међународне правне помоћи;

4) ознаку кривичног предмета, законски назив кривичног дела, текст одговарајуће одредбе закона и сажет опис чињеничног стања;

5) опис радње међународне правне помоћи која се тражи и разлог за подношење замолнице;

6) податке о држављанству и друге личне податке лица, односно назив и седиште правног лица у односу на које се тражи међународна правна помоћ, као и његово својство у поступку;

7) друге податке који могу да буду од значаја за поступање по замолници.

Замолница, као и писмена које достављају правосудни и други надлежни органи морају да буду потписани и оверени од стране надлежног органа.

Замолница и писмена достављају се са преводом на језик замољене државе или преводом на енглески језик. Превод мора да буде оверен од стране судског тумача.

Захтев за међународну правну помоћ који није поднет у складу са одредбама овог закона вратиће се ради исправке или допуне, уз одређивање рока који не може бити дужи од два месеца.

Достављање замолнице и других писмена

Члан 6

Замолница и друга писмена домаћег правосудног органа достављају се иностраном органу преко министарства надлежног за правосуђе. На захтев замољене државе замолница и друга писмена достављају се дипломатским путем.

Замолница и писмена из става 1. овог члана се под условом узајамности:

1) достављају непосредно иностраном правосудном органу;

2) могу у хитним случајевима доставити посредством Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Замолница и друга писмена иностраног органа достављају се домаћем правосудном органу у складу са ст. 1. и 2. овог члана.

У случајевима из става 2. овог члана домаћи правосудни орган доставља копију замолнице министарству надлежном за правосуђе.

Претпоставке за пружање међународне правне помоћи

Члан 7

Претпоставке за пружање међународне правне помоћи су:

1) да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело по закону Републике Србије;

2) да за исто кривично дело није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, односно да кривична санкција није у потпуности извршена;

3) да кривично гоњење, односно извршење кривичне санкције није искључено због застарелости, амнестије или помиловања;

4) да се захтев за пружање међународне правне помоћи не односи на политичко кривично дело или дело повезано са политичким кривичним делом, односно на кривично дело које се састоји искључиво у повреди војних дужности;

5) да пружање међународне правне помоћи не би повредило суверенитет, безбедност, јавни поредак или друге интересе од суштинског значаја за Републику Србију.

Изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, међународна правна помоћ ће бити пружена поводом кривичног дела против међународног хуманитарног права за које не наступа застарелост.

О испуњености претпоставки из тач. 1. до 3. става 1. овог члана одлучује надлежни правосудни орган, а о испуњености претпоставки из тач. 4) и 5) става 1. овог члана одлучује односно даје мишљење министар надлежан за правосуђе.

Узајамност

Члан 8

Домаћи правосудни органи пружају међународну правну помоћ под условом узајамности. На захтев домаћег правосудног органа, министарство надлежно за правосуђе даје обавештење о постојању узајамности.

Ако нема података о узајамности, претпоставља се да узајамност постоји.

Тајност података

Члан 9

Државни органи дужни су да чувају тајност података добијених у поступку пружања међународне правне помоћи.

Подаци о личности могу да се користе искључиво у кривичном или управном поступку у вези са којим је поднета замолница.

Језик

Члан 10

Поступак пружања међународне правне помоћи води се на српском језику.

Пред домаћим правосудним органом на чијем подручју су у службеној употреби језици националних мањина поступак из става 1. овог члана води се и на њиховом језику, у складу са Уставом и законом.

Трошкови

Члан 11

Трошкове пружања међународне правне помоћи сноси замољена држава, ако овим законом није другачије прописано.

Сходна примена закона

Члан 12

Ако овим законом није друкчије одређено, у поступку пружања међународне правне помоћи сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку и закона којима се уређује организација и надлежност судова и јавних тужилаштава.

II ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ

1. ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ СТРАНОЈ ДРЖАВИ

1) Основне одредбе

Предмет изручења

Члан 13

Изручење окривљеног или осуђеног страној држави дозвољава се:

1) ради вођења кривичног поступка за кривично дело за које се према закону Републике Србије и закону државе молиље може изрећи казна затвора од годину дана или тежа казна;

2) ради извршења кривичне санкције коју је суд државе молиље изрекао за кривично дело из тачке 1) овог става у трајању од најмање четири месеца.

Ако се замолница односи на више кривичних дела од којих поједина не испуњавају услове из става 1. овог члана, изручење се може дозволити и за ова кривична дела.

Начело специјалитета

Члан 14

Ако изручење буде дозвољено, изручено лице не може да буде кривично гоњено, подвргнуто извршењу кривичне санкције или изручено трећој држави за кривично дело извршено пре изручења, а које није предмет изручења.

Услови из става 1. овог члана неће се применити:

1) ако се изручено лице изричито одрекло гаранције из става 1. овог члана;

2) ако изручено лице, иако је имало могућности, није напустило територију државе којој је изручено у року од 45 дана од дана условног отпуста или извршене кривичне санкције, или ако се вратило на територију те државе.

Документација

Члан 15

Уз замолницу се прилаже следећа документација:

1) средства за утврђивање истоветности окривљеног или осуђеног (тачан опис, фотографија, отисци прстију и сл.);

2) уверење или други подаци о држављанству окривљеног или осуђеног;

3) одлука о покретању кривичног поступка, оптужница, одлука о притвору или пресуда;

4) навођење доказа о постојању основане сумње.

Претпоставке за изручење

Члан 16

Поред претпоставки предвиђених чланом 7. овог закона, претпоставке за изручење су:

1) да лице чије се изручење захтева није држављанин Републике Србије;

2) да дело поводом којег се захтева изручење није извршено на територији Републике Србије, против ње или њеног држављанина;

3) да се против истог лица у Републици Србији не води кривични поступак због кривичног дела поводом којег се захтева изручење;

4) да по домаћем закону постоје услови за понављање кривичног поступка за кривично дело поводом којег се захтева изручење лица против којег је правноснажно окончан поступак пред домаћим судом;

5) да је утврђена истоветност лица чије се изручење захтева;

6) да има довољно доказа за основану сумњу односно да постоји правноснажна судска одлука да је лице чије се изручење тражи учинило кривично дело поводом којег се захтева изручење;

7) да држава молиља да гаранције да ће у случају осуде у одсуству поступак бити поновљен у присуству изрученог лица;

8) да држава молиља да гаранције да смртна казна која је прописана за кривично дело поводом којег се захтева изручење неће бити изречена, односно извршена.

Стицај замолница

Члан 17

Ако је више држава молиља истовремено поднело замолнице за изручење истог лица због истог или различитих кривичних дела, одлука о изручењу ће бити донета узимањем у обзир околности конкретног случаја, а нарочито територију на којој је кривично дело учињено, тежину кривичног дела, редослед подношења захтева, држављанство лица чије изручење се захтева и могућности изручења трећој држави.

Одлука из става 1. овог члана мора бити образложена.

2) Поступак за изручење

а) Поступак пред истражним судијом

Поступање са замолницом

Члан 18

Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу суду на чијем подручју борави или се затекне лице чије изручење се захтева. Ако то место није познато, полиција утврђује где се налази лице чије изручење се захтева.

Ако је замолница поднета у складу са чл. 5. и 15. овог закона, истражни судија ће издати наредбу за довођење лица чије изручење се захтева. Наредбу извршава полиција која одмах спроводи то лице истражном судији.

Претресање лица и просторија и одузимање предмета

Члан 19

На захтев државе молиље истражни судија може да нареди претресање лица чије се изручење захтева и просторија у којима то лице борави.

Предмети кривичног дела пронађени приликом претресања и имовинска корист прибављена кривичним делом привремено ће се одузети од лица чије изручење се захтева.

Привремено одузимање из става 2. овог члана траје до доношења одлуке о притвору или другој мери за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева, али најдуже 48 сати од његовог привођења.

Ако се предмети из става 2. овог члана обавезно одузимају по закону Републике Србије, истражни судија их привремено може предати држави молиљи уз услов да буду враћени у року који он одреди.

У случају да изручење буде дозвољено, предмети и имовинска корист из става 2. овог члана предају се држави молиљи.

Поука о правима

Члан 20

Када установи истоветност лица чије се изручење захтева, истражни судија га обавештава о разлогу довођења, доказима на основу којих се захтева изручење и поучава га о правима:

1) да није дужно ништа да изјави;

2) да може да узме браниоца;

3) да бранилац присуствује његовом саслушању;

4) да може дати сагласност да буде изручено по поједностављеном поступку.

Ако се лице чије изручење се захтева одрекне права на браниоца или ако га не обезбеди у року од 24 сата од када је поучено о том праву, биће му постављен бранилац по службеној дужности.

О довођењу лица чије изручење се захтева истражни судија обавештава јавног тужиоца.

Саслушање

Члан 21

Истражни судија саслушава лице чије изручење се захтева о свим околностима битним за утврђивање постојања претпоставки за изручење, а нарочито о личним приликама, држављанству, односу према држави молиљи и захтеву за изручење.

Саслушању присуствују јавни тужилац и бранилац, који могу постављати питања лицу чије изручење се захтева.

О саслушању се саставља записник.

Притвор

Члан 22

Након саслушања истражни судија може одредити притвор:

1) ако постоје околности које указују да ће се лице чије изручење се захтева сакрити или побећи у циљу ометања поступка одлучивања о замолници или спровођења изручења;

2) ако постоје околности које указују да ће лице чије изручење се захтева ометати прикупљање доказа у поступку изручења или у кривичном поступку пред судом државе молиље.

Притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о изручењу, али не дуже од годину дана од дана притварања лица чије изручење се захтева. По истеку свака два месеца од правноснажности решења о одређивању притвора суд по службеној дужности испитује да ли постоје разлози за продужење или укидање притвора.

Ако то оправдавају посебни разлози, истражни судија може уместо притвора одредити другу меру за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева.

Испитивање претпоставки за изручење

Члан 23

Истражни судија ће предузети одговарајуће радње ради утврђивања да ли постоје претпоставке за изручење, односно за предају предмета из члана 19. став 2. овог закона.

Ако држава молиља није доставила гаранције у смислу члана 16. тач. 7. и 8. овог закона, истражни судија ће затражити да их достави у року који не може бити дужи од 30 дана.

Након спроведених радњи из става 1. овог члана истражни судија доставља списе већу састављеном од тројице судија (даље: ванпретресном већу).

Ако се против лица чије се изручење захтева пред домаћим судом за исто или друго кривично дело води кривични поступак или се оно налази на издржавању казне затвора или друге кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, истражни судија ће о томе ставити белешку у списима.

Захтев за притварање пре подношења замолнице

Члан 24

У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице.

Захтев садржи:

1) податке потребне за утврђивање истоветности лица чије изручење ће бити затражено;

2) чињенични опис и правну квалификацију дела;

3) изјаву надлежног органа државе молиље о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона;

4) изјаву да ће бити поднета замолница.

Захтев се домаћем правосудном органу или полицији може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом.

Поступање по захтеву

Члан 25

Полиција лишава слободе лице на које се односи захтев из члана 24. овог закона и одмах га спроводи истражном судији.

Када установи истоветност доведеног лица, истражни судија га обавештава о разлогу довођења и поучава га о правима из члана 20. став 1. тач. 1) до 4) овог закона.

Ако се лице чије изручење се захтева одрекне права на браниоца или ако га не обезбеди у року од 24 сата од када је поучено о томе, биће му постављен бранилац по службеној дужности.

Притвор

Члан 26

Након саслушања доведеног лица истражни судија може одредити притвор.

Решење о одређивању притвора и поуку о року за подношење замолнице истражни судија без одлагања доставља надлежном органу државе молиље у складу са чланом 24. став 3. овог закона, о чему обавештава јавног тужиоца. Ако је достава извршена непосредно или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ), обавештава се и министарство надлежно за правосуђе.

Истражни судија ће укинути притвор:

1) ако надлежни орган државе молиље не поднесе замолницу у року од 18 дана од дана притварања;

2) ако престану разлози због којих је одређен притвор.

На захтев надлежног органа државе молиље истражни судија може да продужи рок из тачке 1. става 2. овог члана највише до 40 дана од дана притварања.

Ако замолница не буде поднета у прописаном односно одређеном року, лице се може поново притворити једино на основу члана 22. овог закона.

б) Поступак пред ванпретресним већем

Одлуке ванпретресног већа

Члан 27

Након разматрања списа из члана 23. став 3. овог закона ванпретресно веће доноси решење о одбијању изручења или о испуњености претпоставки за изручење.

Решење о одбијању изручења

Члан 28

Ако ванпретресно веће утврди да нису испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона, решењем ће одбити изручење и без одлагања ће га доставити непосредно вишем суду.

Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца и браниоца лица чије изручење се захтева, потврдити, укинути или преиначити решење из става 1. овог члана.

Правноснажно решење о одбијању изручења доставља се министарству надлежном за правосуђе, које о томе обавештава државу молиљу.

Решење о испуњености претпоставки за изручење

Члан 29

Ако ванпретресно веће утврди да су испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона, донеће решење о томе.

Против решења из става 1. овог члана дозвољена је жалба непосредно вишем суду у року од три дана од дана пријема решења.

Непосредно виши суд ће, након саслушања јавног тужиоца, лица чије изручење се захтева и његовог браниоца, потврдити, укинути или преиначити решење из става 1. овог члана.

Поједностављено изручење

Члан 30

Лице чије изручење се захтева може бити изручено по поједностављеном поступку, у складу са одредбама овог закона.

Ако се лице из става 1. овог члана сагласи са тим да буде изручено по поједностављеном поступку, истражни судија ће га упознати са последицама такве изјаве и питати да ли је дата добровољно. О томе ће се саставити записник.

Сагласност из става 2. овог члана је неопозива.

Записник из става 2. овог члана и списе истражни судија одмах доставља ванпретресном већу, које доноси решење из члана 29. овог закона. Против тог решења жалба није дозвољена.

Решење из става 4. овог члана без одлагања се доставља министру надлежном за правосуђе, који поступа у складу са чл. 31. до 35. овог закона.

в) Поступак пред министром

Одлуке министра надлежног за правосуђе

Члан 31

Правноснажно решење о испуњености претпоставки за изручење доставља се са списима министру надлежном за правосуђе.

Министар надлежан за правосуђе доноси решење којим дозвољава или не дозвољава изручење. Решење се доставља надлежном суду, лицу чије изручење је захтевано, министарству надлежном за унутрашње послове и држави молиљи.

Решење којим се дозвољава изручење

Члан 32

У решењу којим дозвољава изручење министар надлежан за правосуђе може:

1) условити изручење у смислу члана 14. став 1. овог закона, осим ако се изручено лице изричито одрекло тих гаранција;

2) поставити друге услове за изручење.

Решење којим се не дозвољава изручење

Члан 33

Решење којим не дозвољава изручење министар надлежан за правосуђе доноси:

1) ако нису испуњене претпоставке из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона;

2) ако у поступку суђења у одсуству лицу чије изручење се захтева нису биле остварене гаранције правичног суђења.

Одлагање изручења

Члан 34

Министар надлежан за правосуђе може одложити извршење решења из члана 32. овог закона:

1) док не буде правноснажно окончан кривични поступак пред домаћим судом који се против лица чије изручење је дозвољено води за друго кривично дело;

2) док лице чије изручење је дозвољено не издржи казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе.

Привремено изручење

Члан 35

Министар надлежан за правосуђе може одлучити да у случају из члана 34. овог закона дозволи привремено изручење лица држави молиљи:

1) ако то не би штетило кривичном поступку који се води пред домаћим судом;

2) ако држава молиља пружи гаранције да ће привремено изручено лице бити притворено и да ће га на захтев министра надлежног за правосуђе вратити у Републику Србију.

Урачунавање времена проведеног у притвору

Члан 36

Домаћи суд ће приликом изрицања казне затвора урачунати време које је привремено изручено лице провело у притвору у држави молиљи, односно неиздржани део казне ће се за толико умањити.

Узимајући у обзир околност из става 1. овог члана, министар надлежан за правосуђе може одлучити да не захтева враћање привремено изрученог лица.

Предаја окривљеног или осуђеног

Члан 37

Министарство надлежно за унутрашње послове извршава решење којим се дозвољава изручење.

Министарство из става 1. овог члана договара са надлежним органом државе молиље место, време и начин предаје окривљеног или осуђеног. Предаја се извршава у року од 30 дана од дана доношења решења из члана 32. овог закона.

Ако држава молиља без оправданог разлога не преузме окривљеног или осуђеног договореног дана предаје, он се пушта на слободу. На образложени захтев државе молиље може бити одређен други дан предаје.

2. ИЗРУЧЕЊЕ ОКРИВЉЕНОГ ИЛИ ОСУЂЕНОГ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Претпоставке за изручење у Републику Србију

Члан 38

Ако се против лица које се налази у страној држави пред домаћим судом води кривични поступак или му је домаћи суд правноснажном одлуком изрекао кривичну санкцију, министарство надлежно за правосуђе може на захтев надлежног суда поднети замолницу.

Ако лице из става 1. овог члана буде изручено, против њега се може покренути кривични поступак односно извршити кривична санкција само за кривично дело за које је изручење одобрено, осим ако се тог права одрекло, а страна држава није поставила такав услов.

Уз замолницу се прилаже документација из члана 15. овог закона.

Услови за изрицање кривичне санкције

Члан 39

Ако је страна држава одобрила изручење уз одређене услове који се односе на врсту или висину кривичне санкције која се може изрећи односно извршити, домаћи суд је приликом изрицања кривичне санкције везан тим условима, а ако је реч о извршењу већ изречене кривичне санкције, домаћи суд који је судио у првом степену преиначиће одлуку о кривичној санкцији у складу са постављеним условима ако су они у сагласности са нашим прописима у овој материји.

Ако је изручено лице било притворено у страној држави због кривичног дела због којег је изручено, време које је провело у притвору биће урачунато у кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе.

Спровођење преко територије Републике Србије

Члан 40

Ако страна држава захтева изручење од друге стране државе, а изручено лице се има спровести преко територије Републике Србије, министар надлежан за правосуђе може страној држави која је захтевала спровођење одобрити спровођење лица ако су испуњене претпоставке из чл. 7. и 16. овог закона.

Уз замолницу се прилаже документација из члана 15. овог закона.

Трошкове спровођења преко територије Републике Србије сноси држава молиља.

III ПРЕУЗИМАЊЕ И УСТУПАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА

1. ПРЕУЗИМАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ

1) Основне одредбе

Преузимање кривичног гоњења

Члан 41

Под условима предвиђеним овим законом надлежни јавни тужилац може преузети кривично гоњење против осумњиченог или окривљеног за кривично дело које спада у надлежност суда државе молиље.

Кривични списи

Члан 42

Уз замолницу се прилажу оригинал или оверени препис кривичних списа.

Претпоставке за преузимање кривичног гоњења

Члан 43

Кривично гоњење одређеног лица може се преузети ако су испуњене претпоставке из члана 7. овог закона и једна од следећих претпоставки:

1) да лице има пребивалиште или боравиште у Републици Србији;

2) да лице у Републици Србији издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе.

2) Поступак по замолници

Достављање замолнице и кривичних списа јавном тужиоцу

Члан 44

Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу и кривичне списе јавном тужиоцу на чијем подручју лице за које се захтева преузимање кривичног гоњења има пребивалиште или боравиште, издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе или јавном тужиоцу који учествује у кривичном поступку који се против лица води за исто или друго кривично дело.

Министарство надлежно за правосуђе доставља надлежном јавном тужиоцу и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона.

Одлучивање о преузимању гоњења

Члан 45

Надлежни јавни тужилац може одлучити да преузме гоњење ако су испуњене претпоставке предвиђене чл. 7. и 43. овог закона.

Обавештење државе молиље и враћање кривичних списа

Члан 46

О одлуци надлежног јавног тужиоца поводом захтева за преузимање кривичног гоњења, као и о правноснажној одлуци донетој у преузетом кривичном поступку, обавестиће се држава молиља.

Ако преузимање кривичног гоњења не буде прихваћено, страној држави се доставља образложено обавештење и списи достављени уз замолницу.

Правила преузетог поступка

Члан 47

Преузети кривични поступак спроводи се према прописима Републике Србије.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у преузетом кривичном поступку неће се примењивати одредбе о суђењу у одсуству.

Процесна радња предузета према прописима државе молиље изједначава се са процесном радњом предузетом према прописима Републике Србије, осим ако то није противно основним начелима домаћег правног поретка и међународним стандардима о заштити људских права и основних слобода.

Кривична санкција изречена у преузетом кривичном поступку не може бити строжа од кривичне санкције која се може изрећи према праву државе молиље.

Захтев за притварање пре подношења замолнице

Члан 48

У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице.

Захтев садржи:

1) податке потребне за утврђивање истоветности лица за које ће бити захтевано преузимање гоњења;

2) чињенични опис и правну квалификацију дела;

3) изјаву иностраног органа о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона;

4) изјаву да ће бити поднета замолница.

Захтев се надлежном јавном тужиоцу или органу полиције може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом.

На поступање по захтеву сходно се примењују одредбе члана 25. и члана 26. ст. 1. до 4. овог закона.

2. УСТУПАЊЕ КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА СТРАНОЈ ДРЖАВИ

Уступање кривичног гоњења

Члан 49

Под условима предвиђеним овим законом, страној држави може се уступити кривично гоњење осумњиченог или окривљеног за кривично дело које спада у надлежност домаћег суда.

Кривични списи

Члан 50

Уз замолницу се прилажу оригинал или оверени препис кривичних списа.

Претпоставке за уступање кривичног гоњења

Члан 51

Замољеној држави може се уступити кривично гоњење одређеног лица, ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. став 1. тач. 4. и 5. овог закона и једна од следећих претпоставки:

1) да лице има пребивалиште или боравиште у замољеној држави;

2) да лице у замољеној држави издржава казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе.

Ако је кривичним делом оштећена Република Србија, њен држављанин или правно лице које има седиште на њеној територији, приликом одлучивања о уступању кривичног гоњења посебно ће се ценити могућност обезбеђења имовинскоправног захтева и други интереси оштећеног.

Решење о покретању поступка

Члан 52

Решење о покретању поступка за уступање кривичног гоњења доноси:

1) јавни тужилац, пре покретања кривичног поступка;

2) истражни судија, на предлог јавног тужиоца, до ступања оптужнице на правну снагу;

3) ванпретресно веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца, до почетка главног претреса;

4) веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца, до завршетка главног претреса.

Против решења из става 1. тачке 1. овог члана осумњичени има право да изјави приговор непосредно вишем тужиоцу у року од три дана.

Против решења из става 1. тачка 2. до 4. овог члана окривљени и јавни тужилац имају право жалбе непосредно вишем суду у року од три дана.

Поступање са замолницом

Члан 53

Замолница и кривични списи достављају се замољеној држави са захтевом да у најкраћем року достави обавештење о својој одлуци.

Ако замољена држава у року од шест месеци од када јој је достављена замолница и списи из става 1. овог члана не достави обавештење о својој одлуци, домаћи правосудни орган ће наставити кривично гоњење.

Последице покретања поступка за уступање кривичног гоњења

Члан 54

Након доношења решења из члана 52. став 1. овог закона домаћи правосудни орган ће предузети само процесне радње које не трпе одлагање.

Домаћи правосудни орган наставиће кривично гоњење односно кривични поступак:

1) ако замољена држава достави одлуку да не прихвата преузимање кривичног гоњења;

2) ако замољена држава одустане од одлуке о преузимању кривичног гоњења;

3) ако домаћи правосудни орган одустане од уступања кривичног гоњења пре него што замољена држава достави одлуку о замолници.

Захтев за притварање пре подношења замолнице

Члан 55

У хитним случајевима домаћи правосудни орган може замољеној држави поднети захтев за притварање пре подношења замолнице.

Захтев садржи:

1) податке потребне за утврђивање истоветности лица за које ће бити захтевано уступање кривичног гоњења;

2) чињенични опис и правну квалификацију дела;

3) изјаву о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона;

4) изјаву да ће бити поднета замолница.

Захтев се надлежном органу замољене државе може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

IV ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ

1. ИЗВРШЕЊЕ СТРАНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ

Предмет извршења

Члан 56

Кривична санкција изречена правноснажном пресудом надлежног суда државе молиље може се извршити у Републици Србији у складу са одредбама овог закона.

Документација

Члан 57

Уз замолницу се прилаже оверени препис кривичне пресуде иностраног суда.

Претпоставке за извршење

Члан 58

Кривична санкција изречена пресудом надлежног суда државе молиље може се извршити ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. овог закона и једна од следећих претпоставки:

1) да је осуђени држављанин Републике Србије;

2) да осуђени има пребивалиште или боравиште у Републици Србији;

3) да осуђени у Републици Србији издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе по раније изреченој пресуди.

Надлежност суда

Члан 59

За спровођење поступка по замолници месно је надлежан суд према последњем пребивалишту или боравишту осуђеног лица на територији Републике Србије или према месту извршења кривичне санкције.

Захтев за притварање пре подношења замолнице

Члан 60

У хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице.

Захтев садржи:

1) податке потребне за утврђивање истоветности осуђеног;

2) чињенични опис и правну квалификацију дела;

3) изјаву о постојању правноснажне осуђујуће пресуде;

4) изјаву да ће бити поднета замолница.

Захтев се домаћем правосудном органу или органу полиције може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Под условом узајамности, расписана међународна потерница се сматра захтевом.

На поступање по захтеву сходно се примењују одредбе члана 25. и члана 26. ст. 1. до 4. овог закона.

Поступање по замолници

Члан 61

Министарство надлежно за правосуђе доставља надлежном суду замолницу и оверени препис стране кривичне пресуде, као и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4. и 5. и члана 63. тачка 4. овог закона.

Ванпретресно веће надлежног суда одлучује о замолници у седници већа. О седници већа обавештавају се јавни тужилац и бранилац кога суд поставља по службеној дужности.

Пре доношења одлуке суд ће саслушати осуђеног о испуњености претпоставки за извршење.

По завршеној седници већа, суд доноси одлуку о усвајању или одбијању замолнице. Приликом доношења одлуке суд је везан за чињенични опис кривичног дела из стране кривичне пресуде.

Пресуда о признању стране кривичне пресуде

Члан 62

Ако усвоји замолницу, суд ће пресудом о признању стране кривичне пресуде изрећи кривичну санкцију према кривичном законодавству Републике Србије. Изречена кривична санкција не може бити строжа од санкције изречене у страној кривичној пресуди.

У изреку пресуде из става 1. овог члана суд ће унети одлуку о усвајању замолнице, назив надлежног суда државе молиље, потпуну изреку стране кривичне пресуде и изрећи ће кривичну санкцију. У образложењу пресуде суд ће изнети разлоге којима се руководио приликом изрицања кривичне санкције.

Против пресуде из става 1. овог члана жалбу могу да изјаве јавни тужилац, осуђени и бранилац.

Извршење пресуде из става 1. овог члана, као и доношење одлуке о условном отпусту спроводи се по праву Републике Србије.

Решење о одбијању замолнице

Члан 63

Решење о одбијању замолнице доноси се:

1) ако нису испуњене претпоставке за извршење стране кривичне пресуде;

2) ако се основано може закључити да је лице осуђено због расне, верске или националне припадности или политичког уверења;

3) ако је пресуда донета у одсуству осуђеног;

4) ако нису биле испуњене претпоставке правичног суђења.

Правна средства

Члан 64

Суд државе молиље који је донео кривичну пресуду која се извршава у Републици Србији одлучује о ванредним правним лековима изјављеним против пресуде.

О ванредном ублажавању казне, амнестији и помиловању осуђеног одлучују надлежни органи државе молиље и надлежни органи Републике Србије.

Министарство надлежно за правосуђе без одлагања обавештава суд државе молиље о одлуци домаћег суда или другог државног органа која доводи до обуставе извршења стране кривичне пресуде.

2. ИЗВРШЕЊЕ СТРАНЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ УЗ ПРЕМЕШТАЈ

Извршење уз премештај

Члан 65

Држављанин Републике Србије који у страној држави издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити премештен у Републику Србију у циљу издржавања кривичне санкције.

Сагласност за премештај осуђеног из става 1. овог члана даје министар надлежан за правосуђе. Сагласност може бити ускраћена ако је осуђеном у тренутку подношења молбе преостало да издржи мање од шест месеци кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.

Начело специјалитета

Члан 66

Ако буде премештен у Републику Србију, осуђени не може да буде притворен, кривично гоњен или подвргнут извршењу кривичне санкције за кривично дело извршено пре предаје, осим за дело за које је премештен.

Одредба става 1. овог члана неће се применити:

1) ако се осуђени изричито одрекао гаранције из става 1. овог члана;

2) ако осуђени, иако је имао могућности, није напустио територију Републике Србије у року од 45 дана од дана условног отпуста или издржане казне, или ако се вратио на територију Републике Србије.

Документација

Члан 67

Уз замолницу се прилаже оверени препис стране кривичне пресуде и изјава осуђеног да је сагласан са премештајем.

Претпоставке за премештај

Члан 68

Премештај осуђеног у Републику Србију ради извршења стране кривичне пресуде може се извршити ако су испуњене претпоставке предвиђене чланом 7. овог закона и једна од следећих претпоставки:

1) да ће извршење кривичне санкције у Републици Србији побољшати изгледе за друштвену рехабилитацију осуђеног;

2) да је осуђени сагласан са премештајем.

Поступак

Члан 69

Одредбе члана 61. став 1, 2. и 4. и чл. 62. до 64. овог закона сходно се примењују на поступак извршења стране кривичне пресуде уз премештај.

Изрека пресуде којом се дозвољава извршење стране кривичне пресуде уз премештај садржи и одлуку којом се одобрава премештај осуђеног.

3. ИЗВРШЕЊЕ ДОМАЋЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ

Предмет извршења

Члан 70

Извршење кривичне санкције изречене пресудом домаћег суда може се захтевати од стране државе, у складу са одредбама овог закона.

Документација

Члан 71

Уз замолницу се прилаже оригинал или оверена копија домаће кривичне пресуде са клаузулом правноснажности и извршности.

Претпоставке за подношење захтева

Члан 72

Домаћи суд може захтевати извршење кривичне пресуде у страној држави ако је испуњена једна од следећих претпоставки:

1) да је осуђени држављанин стране државе;

2) да осуђени има пребивалиште или боравиште у страној држави;

3) да осуђени издржава у страној држави казну затвора или другу кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе по раније изреченој пресуди.

Одлука о уступању извршења домаће кривичне пресуде

Члан 73

Решење о покретању поступка за извршење домаће кривичне пресуде у страној држави доноси ванпретресно веће суда који је донео пресуду у првом степену, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца.

Захтев за притварање пре подношења замолнице

Члан 74

У хитним случајевима домаћи суд може замољеној држави поднети захтев за притварање пре подношења замолнице.

Захтев садржи:

1) податке потребне за утврђивање истоветности осуђеног;

2) чињенични опис и правну квалификацију дела;

3) изјаву о постојању судске одлуке или оптужног акта из члана 15. тачка 3) овог закона;

4) изјаву да ће бити поднета замолница.

Захтев се надлежном органу замољене државе може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Поступање са замолницом

Члан 75

Замолница и документација се достављају замољеној држави уз захтев да у најкраћем року достави обавештење о својој одлуци.

Ако се осуђени налази на слободи, од стране државе се може затражити да га лиши слободе.

Последице преузимања извршења домаће кривичне пресуде

Члан 76

Ако замољена држава преузме извршење домаће кривичне пресуде, поступак извршења кривичне санкције у Републици Србији се обуставља.

Ако замољена држава не преузме извршење домаће кривичне пресуде или ако осуђени избегне извршење кривичне санкције у замољеној држави, надлежни суд у Републици Србији наставиће поступак извршења пресуде.

Министарство надлежно за правосуђе обавештава инострани орган о свакој одлуци суда или другог државног органа која има утицај на извршење домаће кривичне пресуде.

4. ИЗВРШЕЊЕ ДОМАЋЕ КРИВИЧНЕ ПРЕСУДЕ УЗ ПРЕМЕШТАЈ

Предмет извршења

Члан 77

Осуђени који у Републици Србији издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити премештен у земљу свог држављанства односно пребивалишта или боравишта ради издржавања кривичне санкције у складу са одредбама овог закона.

Обавештење о могућности извршења пресуде уз премештај

Члан 78

Суд који је изрекао првостепену пресуду или завод у коме осуђени издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе обавештава осуђеног о могућности извршења домаће кривичне пресуде уз премештај.

Молба за премештај

Члан 79

Заводу или суду из члана 78. овог закона осуђени може поднети молбу за премештај.

Молбу из става 1. овог члана може поднети и држава чије држављанство има осуђени односно у којој има пребивалиште или боравиште, ако се осуђени са тим сагласи.

Одлучивање о молби за премештај

Члан 80

О молби за премештај одлучује ванпретресно веће суда који је донео првостепену пресуду, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца.

Суд ће решењем одбацити молбу за премештај ако је осуђеном лицу у тренутку подношења молбе преостало да издржи мање од шест месеци кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.

Ако не донесе решење из става 2. овог члана, суд ће решењем усвојити или одбити молбу за премештај. Против решења се може изјавити жалба.

Поступање са решењем о усвајању молбе за премештај

Члан 81

Правноснажно решење о усвајању молбе за премештај, домаћа кривична пресуда, текст одговарајуће одредбе кривичног законика, молба осуђеног за премештај и извештај завода о времену које је осуђени провео на издржавању кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе достављају се министарству надлежном за правосуђе, ради упућивања иностраном органу.

Извршење одлуке о премештају осуђеног лица

Члан 82

На основу правноснажне одлуке иностраног органа којом се прихвата премештај осуђеног, министарство надлежно за правосуђе издаје налог заводу из члана 78. овог закона да преда осуђеног полицији, која га спроводи до стране државе.

Уз налог из става 1. овог члана прилаже се решење о усвајању молбе за премештај.

V ОСТАЛИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ

1. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет осталих облика међународне правне помоћи

Члан 83

Остали облици међународне правне помоћи обухватају:

1) извршење процесних радњи, као што су позивање и достављање писмена, саслушање окривљеног, испитивање сведока и вештака, увиђај, претресање просторија и лица, привремено одузимање предмета;

2) примену мера, као што су надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација и оптичка снимања лица, контролисана испорука, пружање симулованих пословних услуга, склапање симулованих правних послова, ангажовање прикривеног иследника, рачунарско претраживање и обрада података;

3) размену обавештења и достављање писмена и предмета који су у вези са кривичним поступком у држави молиљи, достављање података без замолнице; коришћење аудио и видео-конференцијске везе, формирање заједничких истражних тимова;

4) привремену предају лица лишеног слободе ради испитивања пред надлежним органом државе молиље.

Претпоставке

Члан 84

Остали облици међународне правне помоћи могу се пружити ако су испуњене претпоставке из члана 7. овог закона и ако:

1) су испуњени услови предвиђени Закоником о кривичном поступку;

2) се пред домаћим судом против истог лица не води кривични поступак због кривичног дела поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи.

Начело специјалитета

Члан 85

Лице које борави у иностранству не може бити лишено слободе, притворено или кривично гоњено за раније учињено кривично дело док се налази на територији државе молиље ради давања исказа у својству оштећеног, сведока или вештака у поступку за кривична дела поводом којег је пружена међународна правна помоћ.

У позиву ће се посебно назначити да оштећени, сведок или вештак има права из става 1. овог члана.

Документација

Члан 86

Уз замолницу се прилаже спецификација трошкова који ће бити исплаћени сведоку или вештаку.

Непримењивање мера принуде

Члан 87

Сведок или вештак који се не одазове на позив надлежног органа државе молиље неће бити подвргнут било каквој санкцији или мери принуде, чак и ако је позив садржао такву наредбу.

2. ПРУЖАЊЕ ОСТАЛИХ ОБЛИКА МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ СТРАНОЈ ДРЖАВИ

Достављање замолнице

Члан 88

Министарство надлежно за правосуђе доставља замолницу и мишљење о испуњености претпоставки из члана 7. став 1. тач. 4) и 5) овог закона суду на чијем подручју треба предузети радњу.

Одлучивање о замолници

Члан 89

Одлуку о пружању осталих видова међународне правне помоћи суд доноси ценећи испуњеност претпоставки из чл. 7. и 84. овог закона.

Правила поступка

Члан 90

Изузетно од члана 12. овог закона, на захтев надлежног органа државе молиље предузимање радњи осталих облика међународне правне помоћи врши се на начин који предвиђа законодавство државе молиље, ако то није у супротности са основним начелима правног поретка Републике Србије.

Присуство иностраног органа

Члан 91

На захтев надлежног органа државе молиље да буде обавештен о предузимању осталих облика међународне правне помоћи, суд га обавештава о месту и времену предузимања радње правне помоћи.

Ако оцени да би то допринело бољем разјашњењу ствари суд може да одобри представнику иностраног правосудног органа да присуствује предузимању осталих облика међународне правне помоћи.

Привремена предаја

Члан 92

На захтев државе молиље, лице које се у Републици Србији налази у притвору или издржава кривичну санкцију која се састоји у лишењу слободе може бити привремено предато ради испитивања у својству сведока или вештака.

Претпоставке за привремену предају

Члан 93

Привремена предаја лица из члана 92. овог закона може се одобрити ако су испуњене следеће претпоставке:

1) да се лице сагласило са привременом предајом;

2) да присуство лица није неопходно у кривичном поступку који је у току пред домаћим судом;

3) да привремена предаја не би довела до продужења лишења слободе;

4) да не постоје други важни разлози против привремене предаје.

У случајевима предвиђеним ставом 1. овог члана може се ради привремене предаје лица одобрити транзит преко територије Републике Србије.

Одлучивање о захтеву за привремену предају

Члан 94

Суд који је донео одлуку у првом степену може решењем одобрити или одбити привремену предају.

У изреци решења којим се привремена предаја одобрава посебно ће се назначити:

1) рок у којем привремено предато лице мора да буде враћено;

2) неопходност његовог задржавања у притвору до повратка.

Решење којим се привремена предаја одбија мора бити образложено.

Жалба

Члан 95

Против решења из члана 94. овог закона лице чија се привремена предаја захтева може изјавити жалбу у року од три дана од дана пријема решења. О жалби одлучује ванпретресно веће у року од 48 сати.

Заједнички истражни тимови

Члан 96

Ако то оправдавају околности случаја, споразумом министра надлежног за правосуђе и надлежног органа стране државе могу се формирати заједнички истражни тимови.

Одлагање пружања правне помоћи

Члан 97

Суд може одложити пружање осталих видова међународне правне помоћи уколико је то неопходно ради несметаног вођења кривичног поступка који је у току пред домаћим правосудним органом, а који је у вези са достављеном замолницом.

О одлагању пружања осталих видова правне помоћи обавештава се надлежни орган државе молиље, уз навођење разлога за одлагање.

Достављање података без замолнице

Члан 98

Домаћи правосудни органи могу, под условом узајамности, без замолнице достављати надлежним органима стране државе податке о кривичним делима и учиниоцима, ако би то било од користи за вођење кривичног поступка у иностранству.

Достављање података из става 1. овог члана врши се само у случају да то не омета вођење кривичних поступака у Републици Србији.

Домаћи правосудни органи могу захтевати од надлежних органа државе молиље којима су достављени подаци из става 1. овог члана да их обавесте о предузетим радњама и донетим одлукама.

Трошкови

Члан 99

Изузетно од одредбе члана 11. овог закона, од државе молиље може се захтевати накнада трошкова који су настали поводом вештачења и привремене предаје лица.

3. ЗАХТЕВАЊЕ ОСТАЛИХ ОБЛИКА МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ ОД СТРАНЕ ДРЖАВЕ

Достављање домаћим држављанима у иностранству

Члан 100

Достављање писмена домаћим држављанима у иностранству врши се у складу са чланом 6. овог закона, а може се вршити и преко дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије.

У случају достављања преко дипломатског или конзуларног представништва, овлашћени радник дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије потписује доставницу као достављач – ако је писмено уручено у самом представништву, а ако је писмено достављено поштом достављање се потврђује на повратници.

Достава лицима са дипломатским имунитетом

Члан 101

Лицима која уживају дипломатски имунитет писмена се достављају дипломатским путем.

VI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења закона

Члан 102

Ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе Главе XXXИИ – Поступак за пружање међународне правне помоћи и извршење међународних уговора у кривичноправним стварима (чл. 530. до 538) и Главе XXXИИИ – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица (чл. 539. до 555) Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07).

Започети поступци међународне правне помоћи

Члан 103

Поступци у којима је до дана ступања на снагу овог закона поднета молба за пружање међународне правне помоћи спровешће се према одредбама Главе XXXИИ – Поступак за пружање међународне правне помоћи и извршење међународних уговора у кривичноправним стварима (чл. 530. до 538) и Главе XXXИИИ – Поступак за издавање окривљених и осуђених лица (чл. 539. до 555) Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, бр. 58/04, 85/05, 115/05 и 49/07).

Ступање на снагу

Члан 104

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Act on Minor Criminal Offenders and Criminal Protection of Minors

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 85/2005)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Примена закона

Члан 1

Овај закон садржи одредбе које се примењују према малолетним учиниоцима кривичних дела (у даљем тексту: малолетници). Одредбе закона односе се на материјално кривично право, органе који га примењују, кривични поступак и извршење кривичних санкција према овим учиниоцима кривичних дела.

Одредбе овог закона примењују се и на пунолетна лица кад им се суди за кривична дела која су учинила као малолетници, а испуњени су услови које предвиђа овај закон, као и на лица која су кривично дело учинила као млађи пунолетници.

Закон садржи и посебне одредбе о заштити деце и малолетника (у даљем тексту: малолетна лица) као оштећених у кривичном поступку.

Искључење кривичних санкција према деци

Члан 2

Лицу које у време извршења противправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни применити друге мере које предвиђа овај закон.

Узраст учиниоца

Члан 3

Малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест, а није навршило осамнаест година.

Млађи малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило четрнаест, а није навршило шеснаест година.

Старији малолетник је лице које је у време извршења кривичног дела навршило шеснаест, а није навршило осамнаест година.

Млађе пунолетно лице је лице које је у време извршења кривичног дела навршило осамнаест, а у време суђења није навршило двадесет једну годину и испуњава остале услове из члана 41. овог закона.

Примена општих одредаба кривичног права

Члан 4

Одредбе Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и други општи прописи примењују се ако нису у супротности са овим законом.

Део други

КРИВИЧНОПРАВНЕ ОДРЕДБЕ О МАЛОЛЕТНИЦИМА

И ОДРЕДБЕ МАТЕРИЈАЛНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА

1. Васпитни налози

Општа правила

Члан 5

Према малолетном учиниоцу кривичног дела могу се применити један или више васпитних налога за кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година.

Васпитни налог према малолетнику може применити надлежни јавни тужилац за малолетнике или судија за малолетнике.

Услови за примену васпитног налога су: признање кривичног дела од стране малолетника и његов однос према кривичном делу и оштећеном.

Сврха васпитних налога

Члан 6

Сврха васпитних налога је да се не покреће кривични поступак према малолетнику или да се обустави поступак, односно да се применом васпитног налога утиче на правилан развој малолетника и јачање његове личне одговорности како убудуће не би чинио кривична дела.

Врсте васпитних налога

Члан 7

Васпитни налози су:

1) поравнање са оштећеним како би се накнадом штете, извињењем, радом или на неки други начин отклониле, у целини или делимично, штетне последице дела;

2) редовно похађање школе или редовно одлажење на посао;

3) укључивање, без накнаде, у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја;

4) подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога;

5) укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту.

Избор васпитног налога

Члан 8

При избору васпитног налога надлежни јавни тужилац за малолетнике и судија за малолетнике узеће у обзир у целини интерес малолетника и оштећеног, водећи рачуна да се примењивањем једног или више васпитних налога не омета школовање или запослење малолетника.

Васпитни налог може да траје најдуже шест месеци, а у том року може се заменити другим васпитним налогом или укинути.

Избор и примењивање васпитног налога врши се у сарадњи са родитељима, усвојиоцем или стараоцем малолетника и надлежним органом старатељства.

2. Кривичне санкције

1. Врсте кривичних санкција

Члан 9

Малолетницима за учињена кривична дела могу се изрећи васпитне мере, казна малолетничког затвора и мере безбедности предвиђене чланом 79. Кривичног законика, осим забране вршења позива, делатности или дужности.

Млађим малолетницима могу се изрећи само васпитне мере.

Старијим малолетницима могу се изрећи васпитне мере, а изузетно може се изрећи казна малолетничког затвора.

Под условима предвиђеним овим законом малолетницима се могу изрећи мере безбедности.

2. Сврха васпитних мера и казне малолетничког затвора

Члан 10

У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. Кривичног законика), сврха кривичних санкција према малолетницима је да се надзором, пружањем заштите и помоћи, као и обезбеђивањем општег и стручног оспособљавања утиче на развој и јачање личне одговорности малолетника, на васпитавање и правилан развој његове личности, како би се обезбедило поновно укључивање малолетника у друштвену заједницу.

Сврха малолетничког затвора је, поред сврхе из става 1. овог члана, и вршење појачаног утицаја на малолетног учиниоца да убудуће не врши кривична дела, као и на друге малолетнике да не врше кривична дела.

3. Васпитне мере

Врсте васпитних мера

Члан 11

Васпитне мере су:

1) мере упозорења и усмеравања: судски укор и посебне обавезе;

2) мере појачаног надзора: појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, појачан надзор у другој породици, појачан надзор од стране органа старатељства, појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника;

3) заводске мере: упућивање у васпитну установу, упућивање у васпитно-поправни дом, упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање.

Мере упозорења и усмеравања изричу се кад је потребно и довољно таквим мерама утицати на личност малолетника и његово понашање.

Мере појачаног надзора изричу се кад за васпитавање и развој малолетника треба предузети трајније мере уз одговарајући стручни надзор и помоћ, а није потребно малолетниково потпуно одвајање из дотадашње средине.

Заводске мере изричу се према малолетнику према коме треба предузети трајније мере васпитавања, лечења и оспособљавања уз његово потпуно одвајање из дотадашње средине, ради вршења појачаног утицаја на малолетника. Заводске мере изричу се као последње средство и могу трајати, у границама одређеним овим законом, само колико је потребно да би се остварила сврха васпитних мера.

Избор васпитне мере

Члан 12

При избору васпитне мере суд ће посебно узети у обзир узраст и зрелост малолетника, друга својства његове личности и степен поремећаја у друштвеном понашању, тежину дела, побуде из којих је дело учинио, средину и прилике у којима је живео, понашање после учињеног кривичног дела, а посебно, да ли је спречио или покушао да спречи наступање штетне последице, накнадио или покушао да накнади причињену штету, да ли је према малолетнику раније била изречена кривична или прекршајна санкција, као и све друге околности које могу бити од утицаја за изрицање оне мере којом ће се најбоље постићи сврха васпитних мера.

Судски укор

Члан 13

Судски укор се изриче ако се из односа малолетника према учињеном кривичном делу и његове спремности да убудуће не чини кривична дела може закључити да га је довољно само прекорити.

При изрицању судског укора суд ће малолетнику указати на неприхватљивост његовог поступка и предочити да му може бити изречена друга санкција ако поново учини кривично дело.

Посебне обавезе

Члан 14

Суд малолетнику може изрећи једну или више посебних обавеза, ако оцени да је одговарајућим захтевима или забранама потребно утицати на малолетника и његово понашање.

Суд може малолетнику изрећи обавезу:

1) да се извини оштећеном;

2) да у оквиру сопствених могућности накнади штету коју је проузроковао;

3) да редовно похађа школу или не изостаје са посла;

4) да се оспособљава за занимање које одговара његовим способностима и склоностима;

5) да се, без накнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја;

6) да се укључи у одређене спортске активности;

7) да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога;

8) да се укључи у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту и да поступа по програмима рада који су за њега сачињени у тим установама;

9) да похађа курсеве за стручно оспособљавање или да се припрема и полаже испите којима се проверава одређено знање;

10) да не може да напусти место пребивалишта или боравишта, без сагласности суда и посебног одобрења органа старатељства.

Приликом избора појединих обавеза суд ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, односно ценити његову спремност да сарађује у њиховом остваривању.

Посебне обавезе из става 2. тач. 3) и 4) и тач. 6) -10) овог члана могу се изрећи у трајању до једне године, с тим да суд може, док траје извршење, изменити или обуставити њихово извршење.

У оквиру обавезе из става 2. тачка 2) овог члана суд ће одредити висину и начин накнаде штете радом малолетника, и то највише 60 часова у периоду од три месеца, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета школовање или запослење малолетника.

У оквиру обавезе из става 2. тачка 5. овог члана малолетник може радити највише 120 часова у периоду од шест месеци, колико може трајати ова посебна обавеза, али тако да тај рад не омета његово школовање или запослење.

Надзор над извршењем посебних обавеза врши суд, с тим што о томе може тражити извештај и мишљење органа старатељства.

Када изриче ову васпитну меру, суд ће малолетника упозорити да му у случају неиспуњења једне или више посебних обавеза оне могу бити замењене неком другом обавезом, односно другом васпитном мером.

Појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца

Члан 15

Меру појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца суд ће изрећи ако су родитељи, усвојилац, односно старалац пропустили да врше потребну бригу и надзор над малолетником, а у могућности су да овакву бригу и надзор врше и то се од њих може с основом очекивати.

Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку.

Кад суд изрекне меру из става 1. овог члана даје родитељу, усвојиоцу, односно стараоцу потребна упутства и налаже му одређене дужности које треба да предузме за васпитавање малолетника, његово лечење и отклањање штетних утицаја на њега.

При изрицању мере из става 1. овог члана суд ће одредити да орган старатељства проверава њено извршење и указује помоћ родитељу, усвојиоцу или стараоцу.

Појачан надзор у другој породици

Члан 16

Ако родитељ, усвојилац, односно старалац малолетника нису у могућности да над њим врше надзор или ако се то од њих не може с основом очекивати, малолетник ће се сместити у другу породицу која је вољна да га прими и која има могућности да над њим врши појачан надзор.

При изрицању ове мере суд ће одредити да орган старатељства проверава њено извршење и указује помоћ породици у коју је малолетник смештен.

Мера појачаног надзора у другој породици може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку. Извршење ове мере обуставиће се када родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника стекну могућност да над њим врше појачан надзор или када према резултату извршења мере престане потреба за појачаним надзором.

Појачан надзор од стране органа старатељства

Члан 17

Ако родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника нису у могућности да врше појачан надзор, а не постоје услови за појачан надзор у другој породици, малолетник ће се ставити под надзор органа старатељства.

Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку.

Док траје ова мера малолетник остаје код својих родитеља или других лица која га издржавају, односно која се о њему старају, а појачан надзор над њим врши одређено службено лице органа старатељства или друго стручно лице које одреди орган старатељства.

Орган старатељства брине се о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи.

Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника

Члан 18

Меру појачаног надзора уз обавезу дневног боравака у установи за васпитавање и образовање малолетника, суд ће изрећи ако је уз неку од одговарајућих васпитних мера појачаног надзора потребно и ангажовање стручних лица у посебној установи која се бави васпитавањем и образовањем малолетника.

Ова мера може да траје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд накнадно одлучује о њеном престанку.

Док траје ова мера малолетник и даље остаје код својих родитеља или других лица која се о њему старају, а у току дана проводи одређено време у установи за васпитавање и образовање малолетника, али тако да то не омета његово школовање или редовно одлажење на посао. У таквој установи ће се одговарајућим васпитним и образовним садржајима утицати на будући живот и понашање малолетника у ужој и широј социјалној средини. О извршењу ове мере стара се орган старатељства.

Посебне обавезе уз мере појачаног надзора

Члан 19

Уз васпитну меру појачаног надзора суд може малолетнику изрећи једну или више посебних обавеза из члана 14. став 2. овог закона.

На трајање посебних обавеза које се могу изрећи уз меру појачаног надзора примењују се одредбе члана 14. ст. 4, 5. и 6. овог члана, с тим да суд може у том времену изменити или обуставити обавезе које је изрекао.

При изрицању посебних обавеза суд ће посебно указати малолетнику и његовим родитељима, усвојиоцу односно стараоцу да се у случају неиспуњења ових обавеза изречена мера појачаног надзора може заменити другом васпитном мером.

Упућивање у васпитну установу

Члан 20

Суд ће изрећи меру упућивања у васпитну установу када малолетника треба издвојити из дотадашње средине и обезбедити му помоћ и стални надзор од стране стручних лица.

У васпитној установи малолетник остаје најмање шест месеци, а највише две године, с тим да суд сваких шест месеци разматра да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом васпитном мером.

Упућивање у васпитно-поправни дом

Члан 21

Суд ће изрећи меру упућивања у васпитно-поправни дом малолетнику према коме, поред издвајања из дотадашње средине, треба применити појачане мере надзора и посебне стручне програме васпитавања.

При одлучивању да ли ће изрећи ову меру суд ће посебно узети у обзир ранији живот малолетника, степен поремећаја понашања, тежину и природу учињеног кривичног дела и околност да ли је према малолетнику раније била изречена нека кривична или прекршајна санкција.

У васпитно-поправном дому малолетник остаје најмање шест месеци, а највише четири године, с тим да суд сваких шест месеци разматра да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом васпитном мером.

Условни отпуст код упућивања у васпитну установу и васпитно-поправни дом

Члан 22

Малолетника који је у васпитној установи или у васпитно-поправном дому провео најмање шест месеци суд може условно отпустити из завода односно установе, ако се на основу успеха постигнутог у васпитању може основано очекивати да он неће убудуће вршити кривична дела и да ће се у средини у којој буде живео добро владати.

Суд може одлучити да се према малолетнику док траје условни отпуст одреди нека мера појачаног надзора уз могућност примењивања једне или више одговарајућих посебних обавеза из члана 14. овог закона.

Условни отпуст траје најдуже до истека законског рока упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, ако пре тога суд није обуставио извршење васпитне мере или је заменио другом мером.

Ако за време трајања условног отпуста малолетник учини ново кривично дело, или ако одређена мера појачаног надзора не постиже сврху или малолетник не испуњава посебне обавезе које су му одређене уз меру појачаног надзора, суд може опозвати условни отпуст. Време проведено на условном отпусту не урачунава се у законско трајање изречене васпитне мере.

Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање

Члан 23

Према малолетнику ометеном у психофизичком развоју или са психичким поремећајима суд може, уместо мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом, изрећи меру упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање.

Ова мера изрећи ће се уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи (члан 81. Кривичног законика), ако се у посебној установи за лечење и оспособљавање може обезбедити чување и лечење малолетника и тиме постићи сврха те мере безбедности.

Ако је васпитна мера изречена на основу става 1. овог члана, малолетник у посебној установи за лечење и оспособљавање може да остане највише три године, с тим да суд разматра сваких шест месеци да ли постоје основи за обуставу извршења мере или за њену замену другом мером.

У посебној установи за лечење и оспособљавање, ако је ова мера изречена уместо мере безбедности, малолетник остаје док је потребно, а када наврши двадесет једну годину извршење мере се наставља у установи у којој се извршава мера безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи.

Обустава извршења и замена изречене васпитне мере другом васпитном мером

Члан 24

Ако се после доношења одлуке о изрицању посебне обавезе, мере појачаног надзора или заводске мере појаве околности којих није било у време доношења одлуке или се за њих није знало, а које би значајно утицале на избор васпитне мере, или ако се одлука не може извршити услед одбијања малолетника или његових родитеља, усвојиоца, односно стараоца да поступе по изреченој мери или по налогу онога ко меру извршава или ако наступе друге околности предвиђене законом, а оне би биле од утицаја на доношење одлуке, суд може обуставити извршење или изречену меру заменити другом таквом мером.

Ако за поједине мере није што друго прописано, осим случајева из става 1. овог члана, извршење посебних обавеза, мере појачаног надзора или заводске мере може се, с обзиром на постигнути успех у васпитавању, обуставити, а може се заменити другом таквом мером којом ће се боље постићи сврха васпитних мера, с тим што се:

1) извршење мере упућивања у васпитну установу не може обуставити пре истека рока од шест месеци, а до истека овог рока може се заменити мером појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника, мером упућивања малолетника у васпитно-поправни дом или у посебну установу за лечење и оспособљавање;

2) извршење мере упућивања у васпитно-поправни дом не може обуставити пре истека рока од шест месеци, а до истека овог рока може се заменити мером упућивања малолетника у васпитну установу или у посебну установу за лечење и оспособљавање.

Поновно одлучивање о васпитним мерама

Члан 25

Ако је од правноснажности одлуке којом је изречена нека од мера посебних обавеза или мера појачаног надзора протекло више од шест месеци или ако је од правноснажности одлуке којом је изречена заводска мера протекло више од једне године, а извршење није започето, суд ће поново ценити потребу извршења изречене мере. При томе суд може одлучити да се раније изречена мера изврши, не изврши или да се замени другом мером.

Изрицање васпитне мере за кривична дела у стицају

Члан 26

Ако је малолетник учинио више кривичних дела у стицају, а суд одлучи да изрекне васпитну меру, цениће јединствено сва дела и изрећи ће само једну васпитну меру, осим у случају предвиђеном чланом 19. став 1. овог закона.

Суд ће на исти начин поступити и ако се после изречене васпитне мере утврди да је малолетник пре или после њеног изрицања учинио друго кривично дело.

Давање података о изреченим васпитним мерама

Члан 27

Подаци о изреченим васпитним мерама могу се дати само суду, јавном тужилаштву и органу старатељства.

Не могу се давати подаци о васпитним мерама изреченим за кривична дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до три године, ако је лице на које се подаци односе навршило двадесет једну годину.

4. Казна малолетничког затвора

Кажњавање старијих малолетника

Члан 28

Старијем малолетнику који је учинио кривично дело за које је законом прописана казна затвора тежа од пет година, може се изрећи казна малолетничког затвора ако због високог степена кривице, природе и тежине кривичног дела не би било оправдано изрећи васпитну меру.

Малолетнички затвор

Члан 29

Малолетнички затвор не може бити краћи од шест месеци ни дужи од пет година, а изриче се на пуне године и месеце. За кривично дело за које је прописана казна затвора двадесет година или тежа казна, или у случају стицаја најмање два кривична дела за која је прописана казна затвора тежа од десет година, малолетнички затвор може се изрећи у трајању до десет година.

Одмеравање казне малолетничког затвора

Члан 30

Суд ће старијем малолетнику одмерити казну малолетничког затвора у границама које су овим законом прописане, имајући у виду сврху малолетничког затвора и узимајући у обзир све околности које утичу на висину казне (члан 54. Кривичног законика), а посебно степен зрелости малолетника и време које је потребно за његово васпитавање и стручно оспособљавање.

Старијем малолетнику за одређено кривично дело суд не може изрећи казну малолетничког затвора у трајању дужем од прописане казне затвора за то дело, али суд није везан за најмању меру прописане казне.

Одмеравање казне малолетничког затвора за кривична дела у стицају

Члан 31

Ако старији малолетник учини више кривичних дела у стицају, а суд нађе да за свако кривично дело треба изрећи казну малолетничког затвора, одмериће по слободној оцени за сва дела једну казну у границама одређеним у члану 29. овог закона.

Ако суд нађе да би за неко кривично дело у стицају старијег малолетника требало казнити, а за друга кривична дела изрећи васпитну меру, за сва дела у стицају изрећи ће само казну малолетничког затвора.

Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора изрећи ће затвор као јединствену казну применом правила предвиђених у члану 60. став 4. Кривичног законика.

Ако суд нађе да би за нека кривична дела у стицају требало изрећи васпитну меру, а за друга казну затвора, изрећи ће само казну затвора.

Суд ће на начин из ст. 1-4. овог члана поступити и у случају ако после изречене казне утврди да је осуђени пре или после њеног изрицања учинио друго кривично дело.

Условни отпуст код казне малолетничког затвора

Члан 32

Лице коме је изречена казна малолетничког затвора суд може условно отпустити ако је издржало трећину изречене казне, али не пре него што је протекло шест месеци, ако се на основу постигнутог успеха извршења може оправдано очекивати да ће се на слободи добро понашати и да неће вршити кривична дела. Уз условни отпуст суд може да одреди и неку од мера појачаног надзора уз могућност примењивања једне или више одговарајућих посебних обавеза из члана 14. овог закона.

На опозивање условног отпуста сходно се примењују одредбе Кривичног законика и члана 144. став 4. овог закона.

Застарелост извршења казне малолетничког затвора

Члан 33

Казна малолетничког затвора не може се извршити ако је протекло:

1) десет година од осуде на малолетнички затвор преко пет година;

2) пет година од осуде на малолетнички затвор преко три године;

3) три године од осуде на малолетнички затвор до три године.

Давање података из казнене евиденције о осудама на казну малолетничког затвора

Члан 34

Подаци о осуди на казну малолетничког затвора не могу се дати никоме, осим у случајевима предвиђеним у члану 102. став 2. Кривичног законика.

Престанак васпитне мере услед изрицања казне малолетничког затвора или затвора

Члан 35

Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне старијем малолетнику казну малолетничког затвора, васпитна мера престаје када осуђени започне издржавање изречене казне.

Ако за време трајања васпитне мере суд изрекне пунолетном лицу казну малолетничког затвора или казну затвора у трајању од најмање годину дана, васпитна мера престаје када ово лице започне издржавање казне, а ако је изречена казна малолетничког затвора или затвора у краћем трајању, суд ће у пресуди одлучити да ли ће се по издржаној казни наставити извршење васпитне мере или ће се обуставити њено извршење.

Дејство васпитних мера и казне малолетничког затвора

Члан 36

Васпитне мере и малолетнички затвор не повлаче правне последице које се састоје у забрани стицања одређених права (члан 95. став 2. Кривичног законика).

Лице према коме се извршава заводска васпитна мера, као и лице које издржава казну малолетничког затвора не може за то време вршити изборне функције у државним органима, органима територијалне аутономије, органима локалне самоуправе, органима управљања, пословодним органима или другим органима у предузећима или другим организацијама које послују државном имовином, односно организацијама којима је законом поверено вршење одређених јавних овлашћења.

Евиденција о изреченим васпитним мерама и казни малолетничког затвора

Члан 37

Евиденцију о изреченим васпитним мерама и казни малолетничког затвора води суд који је судио у првом степену.

Начин вођења евиденције одређује се посебним актом.

Рехабилитација код казне малолетничког затвора

Члан 38

Одредбе о рехабилитацији из чл. 97-100. Кривичног законика сходно се примењују и на малолетнике осуђене на казну малолетничког затвора.

5. Примена мера безбедности

Изрицање мера безбедности малолетницима

Члан 39

Мере безбедности могу се изрећи малолетницима ако им је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора.

Мера безбедности обавезног лечења алкохоличара и мера безбедности обавезног лечења наркомана не могу се изрећи уз мере упозорења и усмеравања.

Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може се изрећи самостално.

6. Примена одредаба о малолетницима на пунолетна лица

Изрицање кривичних санкција пунолетним лицима за дела која су учинила као малолетници

Члан 40

Пунолетном лицу које је навршило двадесет једну годину не може се судити за кривично дело које је учинило као млађи малолетник.

Пунолетном лицу које је кривично дело учинило као малолетник, а у време суђења није навршило двадесет једну годину, може се изрећи одговарајућа васпитна мера (посебне обавезе, мера појачаног надзора од стране органа старатељства или мера упућивања у васпитно-поправни дом), а из разлога предвиђених у члану 28. овог закона, казна малолетничког затвора. При оцени да ли ће и коју од ових санкција изрећи, суд ће узети у обзир све околности случаја, а нарочито тежину учињеног дела, време које је протекло од његовог извршења, својства личности, владање учиниоца, као и сврху коју треба постићи овом санкцијом.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана, пунолетном лицу које је у време суђења навршило двадесет једну годину, суд може, уместо малолетничког затвора, изрећи затвор или условну осуду. Казна затвора, изречена у овом случају, има у погледу рехабилитације, застарелости, условног отпуста и правних последица осуде исто правно дејство као и казна малолетничког затвора .

Пунолетним лицима наведеним у ст. 2. и 3. овог члана уз изречену санкцију може се изрећи одговарајућа мера безбедности под условима предвиђеним овим законом.

Изрицање васпитних мера млађим пунолетним лицима

Члан 41

Учиниоцу који је као пунолетан извршио кривично дело, а у време суђења није навршио двадесет једну годину, суд може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа старатељства или меру упућивања у васпитно-поправни дом ако се, с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је дело учинио, може очекивати да ће се овим васпитним мерама постићи сврха која би се остварила изрицањем казне.

Млађем пунолетном лицу коме је изречена васпитна мера суд може, под условима предвиђеним овим законом, изрећи одговарајућу меру безбедности.

II СУДСКИ ОРГАНИ И КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА

1. Надлежност за вођење поступка

Члан 42

Поступак према малолетнику у првом степену води се пред судијом за малолетнике и већем за малолетнике окружног суда.

Веће за малолетнике у првостепеном суду састављено је од судије за малолетнике и двојице судија-поротника, по правилу различитог пола. Судија за малолетнике је председник већа.

Судија за малолетнике првостепеног суда спроводи припремни поступак и врши друге послове у поступку према малолетницима.

Члан 43

У другом степену надлежно је веће за малолетнике непосредно вишег суда, које је састављено од тројице судија и одређује се распоредом послова у том суду.

Веће за малолетнике у саставу из става 1. овог члана, одлучује о жалбама против одлука већа за малолетнике првостепеног суда, жалбама против решења јавног тужиоца за малолетнике и судије за малолетнике у случајевима предвиђеним у овом закону, као и у случајевима кад је овим законом одређено да одлучује веће за малолетнике непосредно вишег суда.

Кад веће за малолетнике суди на претресу, састављено је од двојице судија и тројице судија-поротника.

Члан 44

Судија за малолетнике и судије већа за малолетнике морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета и преступништва младих.

Судије-поротници бирају се из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима.

Члан 45

За поступак према малолетнику месно надлежан је, по правилу, суд његовог пребивалишта, а ако малолетник нема пребивалиште или оно није познато – суд боравишта малолетника. Поступак се може спровести пред судом боравишта малолетника који има пребивалиште или пред судом места извршења кривичног дела, односно пред судом на чијем се подручју налази завод или установа за извршење кривичних санкција у којој се малолетник налази, ако је очигледно да ће се пред тим судом лакше спровести поступак.

2. Кривични поступак према малолетницима

Опште одредбе

Члан 46

Одредбе овог закона примењују се у поступку према лицима за која постоји основана сумња да су извршила кривично дело као малолетници, а у време покретања поступка, односно суђења нису навршила двадесет једну годину. Одредбе чл. 48-50, чл. 53-56, чл. 64. и 66, члана 68. став 1. и чл. 75. и 76. овог закона примењују се у поступку према млађем пунолетном лицу ако се до почетка главног претреса, на основу испитивања личности тог лица, установи да долази у обзир да му се изрекне васпитна мера из члана 41. овог закона.

Члан 47

Кад јавни тужилац за малолетнике утврди да лице против кога је поднета кривична пријава или предлог оштећеног за покретање поступка у време извршења кривичног дела није навршило четрнаест година, одбациће кривичну пријаву или предлог оштећеног, а решење о одбацивању доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности.

У случају да суд у току поступка утврди да малолетник у време извршења кривичног дела није навршио четрнаест година, кривични поступак ће се обуставити, а решење о обустављању поступка доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности.

Члан 48

Малолетнику се не може судити у одсуству.

При предузимању радњи којима присуствује малолетник, а нарочито при његовом саслушању, учесници у поступку дужни су да поступају обазриво, водећи рачуна о зрелости, другим личним својствима и заштити приватности малолетника, како вођење кривичног поступка не би штетно утицало на његов развој.

Члан 49

Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка.

Ако сам малолетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, њега ће по службеној дужности поставити судија за малолетнике.

Бранилац малолетника може бити само адвокат који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих.

Члан 50

Нико не може бити ослобођен дужности да сведочи о околностима потребним за оцењивање зрелости малолетника, упознавање његове личности и прилика у којима живи.

Члан 51

Кад је малолетник учествовао у извршењу кривичног дела заједно са пунолетним лицем, поступак према њему ће се раздвојити и спровести по одредбама овог закона.

Поступак према малолетнику може се спојити са поступком против пунолетног лица и спровести по општим одредбама Законика о кривичном поступку, само ако је спајање поступка неопходно за свестрано разјашњење ствари. Решење о томе доноси веће за малолетнике окружног суда. Против овог решења није дозвољена жалба.

Кад се спроводи јединствени поступак за малолетника и пунолетне учиниоце, у погледу малолетника ће се увек применити одредбе чл. 48-50, чл. 53-56, чл. 64. и 66, члана 68. став 1. и чл. 75. и 76. овог закона кад се на главном претресу разјашњавају питања која се односе на малолетника, као и чл. 78. и 79, а остале одредбе овог закона – уколико њихова примена није у супротности са вођењем јединственог поступка.

Члан 52

Кад постоји основана сумња да је лице учинило неко кривично дело као малолетно, а неко као пунолетно, по правилу ће се спровести јединствен поступак пред већем које суди малолетним лицима, уколико то лице у време покретања поступка није навршило двадесет једну годину.

Члан 53

У поступку према малолетницима, поред овлашћења која су изричито предвиђена у одредбама овог закона, орган старатељства има право да се упозна са током поступка, да у току поступка ставља предлоге и да указује на чињенице и доказе који су од важности за доношење правилне одлуке.

О сваком покретању поступка према малолетнику јавни тужилац за малолетнике ће обавестити надлежни орган старатељства.

Ако је јавни тужилац за малолетнике пропустио да о покретању поступка према малолетнику обавести надлежни орган старатељства, то ће учинити судија за малолетнике, који ће уз захтев за извештај у смислу члана 64. овог закона доставити и копију захтева јавног тужиоца за малолетнике за покретање припремног поступка.

Члан 54

Малолетник се позива преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могућно због потребе хитног поступања или других околности.

Кад се малолетник доводи у смислу члана 135. Законика о кривичном поступку, ову меру спроводе службена лица органа унутрашњих послова у цивилној одећи, водећи рачуна да то чине на неупадљив начин.

Одлуке и друга писмена достављају се малолетнику сходно одредбама члана 162. Законика о кривичном поступку, с тим да се малолетнику неће достављати писмена истицањем на огласној табли суда, нити ће се примењивати одредба члана 158. став 2. Законика о кривичном поступку.

Члан 55

Без дозволе суда не сме се се објавити ток кривичног поступка према малолетнику, ни одлука донесена у том поступку.

Објавити се може само онај део поступка, односно само онај део одлуке за који постоји одобрење, али у том случају не смеју се навести име малолетника и други подаци на основу којих би се могло закључити о ком је малолетнику реч.

Члан 56

Органи који учествују у поступку према малолетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавештења, извештаји или мишљења, дужни су да поступају најхитније како би се поступак што пре завршио.

Покретање поступка

Члан 57

Кривични поступак према малолетнику покреће се за сва кривична дела само по захтеву јавног тужиоца за малолетнике који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих.

За кривична дела за која се гони по предлогу или приватној тужби, поступак се може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном у члану 53. Законика о кривичном поступку.

Ако јавни тужилац за малолетнике не поднесе захтев за покретање поступка према малолетнику, обавестиће о томе у року од осам дана оштећеног. Оштећени не може преузети кривично гоњење, али има право да у року од осам дана од пријема обавештења јавног тужиоца за малолетнике, а ако није обавештен, онда у року од три месеца од дана одбацивања кривичне пријаве, односно предлога из става 2. овог члана, захтева да веће за малолетнике непосредно вишег суда одлучи о покретању поступка.

Члан 58

За кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка иако постоје докази из којих произлази основана сумња да је малолетник учинио кривично дело, ако сматра да не би било целисходно да се води поступак према малолетнику с обзиром на природу кривичног дела и околности под којима је учињено, ранији живот малолетника и његова лична својства. Ради утврђивања ових околности јавни тужилац за малолетнике може затражити обавештења од родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника, других лица и установа, а кад је то потребно, може ова лица и малолетника позвати ради непосредног обавештавања. Он може затражити мишљење од органа старатељства о целисходности покретања поступка према малолетнику, а може прикупљање тих податка поверити и стручном лицу (социјалном раднику, психологу, педагогу, специјалном педагогу и др.) ако га има у јавном тужилаштву.

Ако за доношење одлуке из става 1. овог члана треба да се испитају лична својства малолетника, јавни тужилац за малолетнике може, у споразуму са органом старатељства, упутити малолетника у прихватилиште за децу и омладину или у васпитну установу, али најдуже до тридесет дана.

Кад је извршење казне или васпитне мере у току, јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка за друго кривично дело малолетника, ако с обзиром на тежину тог кривичног дела, као и на казну, односно васпитну меру која се извршава, не би имало сврхе вођење поступка и изрицање кривичне санкције за то дело.

Кад јавни тужилац за малолетнике у случајевима из ст. 1. и 3. овог члана оцени да није целисходно да се покрене поступак према малолетнику, обавестиће о томе, уз навођење разлога, у року од осам дана од пријема обавештења орган старатељства и оштећеног који могу у року од осам дана захтевати од већа за малолетнике непосредно вишег суда да одлучи о покретању поступка у смислу члана 57. став. 3. овог закона. Такав захтев оштећени и орган старатељства могу упутити у року од три месеца од дана одбацивања кривичне пријаве, односно предлога оштећеног за покретање поступка, ако о непокретању поступка нису обавештени. О непокретању поступка јавни тужилац за малолетнике ће обавестити и орган унутрашњих послова, ако је тај орган поднео кривичну пријаву.

Члан 59

У случајевима из члана 57. став 3. и члана 58. став 4. овог закона веће за малолетнике непосредно вишег суда решава у седници пошто претходно прибави списе од јавног тужиоца за малолетнике. На седницу се позива јавни тужилац за малолетнике.

Веће за малолетнике може одлучити да се поступак не покрене или да се према малолетнику покрене поступак пред судијом за малолетнике. Против решења већа за малолетнике није дозвољена жалба.

Кад веће одлучи да се према малолетнику покрене поступак пред судијом за малолетнике, јавни тужилац за малолетнике мора учествовати у овом поступку.

Члан 60

Кад прикупља обавештења од малолетника, орган унутрашњих послова који поступа у смислу члана 226. став 1, 3, 4, 5, 6. и 10. Законика о кривичном поступку, чини то у присуству родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника. Прикупљање обавештења обавља полицајац за малолетнике. Полицајац за малолетнике је лице које је стекло посебна знања из области права детета и преступништва младих.

Члан 61

Малолетник се не може задржати у смислу члана 229. Законика о кривичном поступку.

Члан 62

Јавни тужилац за малолетнике може одлуку о непокретању поступка из члана 58. став 1. овог закона условити пристанком малолетника и његових родитеља, усвојиоца или стараоца, као и спремношћу малолетника да прихвати и испуни један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1) -3) овог закона.

Приликом избора појединог васпитног налога јавни тужилац за малолетнике ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, узимајући у обзир његову спремност да сарађује у њиховој примени.

За примену васпитног налога из члана 7. став 1. тачка. 1) овог закона неопходан је пристанак оштећеног.

Ако малолетник у потпуности испуни преузети васпитни налог, о чему извештај подноси орган старатељства, јавни тужилац за малолетнике ће донети решење о одбацивању кривичне пријаве, односно предлога оштећеног за покретање поступка.

Јавни тужилац за малолетнике пријаву, односно предлог оштећеног за покретање поступка, може одбацити и ако малолетник делимично испуни преузети васпитни налог, уколико нађе да покретање поступка, с обзиром на природу кривичног дела и околности под којима је учињено, ранији живот малолетника, његова лична својства и разлоге неиспуњења преузетог васпитног налога у потпуности, не би било целисходно.

Ако малолетник не изврши преузети васпитни налог или га изврши само делимично, али у мери која оправдава покретање поступка, јавни тужилац за малолетнике подноси захтев за покретање припремног поступка судији за малолетнике надлежног суда.

О одбацивању кривичне пријаве, односно предлога оштећеног, јавни тужилац за малолетнике обавештава оштећеног, који нема право да захтева покретање поступка.

Ако је малолетник у потпуности накнадио штету насталу кривичним делом, оштећени нема право да остварује свој имовинскоправни захтев, а ако је штета накнађена делимично, оштећени може свој имовинскоправни захтев да остварује у парници.

Припремни поступак

Члан 63

Јавни тужилац за малолетнике подноси захтев за покретање припремног поступка судији за малолетнике надлежног суда. Ако се судија за малолетнике не сложи са захтевом, затражиће да о томе одлучи веће за малолетнике вишег суда.

Судија за малолетнике може поверити органу унутрашњих послова да изврши наредбу о претресању стана или о привременом одузимању предмета на начин предвиђен Закоником о кривичном поступку.

Члан 64

У припремном поступку према малолетнику, поред чињеница које се односе на кривично дело, посебно ће се утврдити узраст малолетника, чињенице потребне за оцену његове зрелости, испитаће се средина у којој и прилике под којима малолетник живи и друге околности које се тичу његове личности и понашања.

Ради утврђивања тих околности саслушаће се родитељи малолетника, усвојилац, односно старалац и друга лица која могу пружити потребне податке. Прикупљање ових података судија за малолетнике може поверити и стручном лицу (социјалном раднику, психологу, педагогу, специјалном педагогу и др.), ако га има у суду.

О околностима из става 1. овог члана суд обавезно прибавља мишљење органа старатељства, а ако је према малолетнику била изречена заводска мера, прибавиће се извештај завода или установе о примени те мере.

Кад је за утврђивање здравственог стања малолетника, степена зрелости и других својстава личности потребно да малолетника прегледају вештаци, за овај преглед одредиће се лекари, психолози или педагози. Оваква испитивања малолетника могу се извршити у здравственој или другој установи.

Члан 65

Судија за малолетнике сам одређује начин извођења појединих радњи држећи се при том одредаба овог закона и Законика о кривичном поступку у мери која обезбеђује права окривљеног на одбрану, права оштећеног и прикупљање доказа потребних за одлучивање.

Саслушању малолетника у припремном поступку морају присуствовати јавни тужилац, бранилац за малолетнике и родитељ, усвојилац односно старалац малолетника. Осталим радњама у припремном поступку ова лица по потреби присуствују. Судија за малолетнике може наредити да се приликом извођења појединих радњи малолетник удаљи.

Судија за малолетнике може ускратити присуство родитеља, усвојиоца, односно стараоца малолетника ако је таква одлука у интересу малолетника.

Саслушање малолетника, кад је то потребно, обавиће се уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица. Судија за малолетнике може одобрити да радњама у припремном поступку присуствује и представник органа старатељства. Кад наведено лице присуствује тим радњама, може стављати предлоге и упућивати питања лицу које се саслушава.

Члан 66

Судија за малолетнике може донети решење да се малолетник у току припремног поступка привремено смести у прихватилиште, васпитну или сличну установу, да се стави под надзор органа старатељства или да се смести у другу породицу (у даљем тексту: мера привременог смештаја малолетника), ако је то потребно ради издвајања малолетника из средине у којој је живео или ради пружања помоћи, надзора, заштите или смештаја малолетника.

Против решења из става 1. жалбу могу да уложе у року од 24 часа малолетник, родитељ, усвојилац, односно старалац, бранилац и јавни тужилац за малолетнике. Жалба не одлаже извршење решења.

Трошкови смештаја малолетника исплаћују се унапред из буџетских средстава и улазе у трошкове кривичног поступка.

Члан 67

Изузетно, судија за малолетнике може одредити да се малолетник стави у притвор, кад за то постоје разлози из члана 142. став 2. Законика о кривичном поступку, ако се сврха, ради чијег је остварења притвор одређен, не може постићи мером привременог смештаја малолетника из члана 66. став 1. овог закона.

Време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе, урачунава се у трајање изречене васпитне мере упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и казну малолетничког затвора сходно члану 63. Кривичног законика.

На основу решења о притвору које је донео судија за малолетнике, притвор у припремном поступку може трајати најдуже месец дана.

Веће за малолетнике истог суда може, из оправданих разлога, продужити притвор најдуже још за месец дана.

После завршетка припремног поступка, од подношења предлога за изрицање кривичне санкције, притвор према старијем малолетнику може да траје најдуже до шест месеци, а према млађем малолетнику најдуже четири месеца.

Од изрицања васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и од изрицања казне малолетничког затвора притвор према малолетнику може трајати најдуже шест месеци.

У случајевима продужавања притвора по ст. 5. и 6. овог члана веће за малолетнике је дужно да сваких месец дана испита да ли постоје разлози за притвор и да донесе решење о укидању или продужавању притвора.

У свему осталом у погледу притвора према малолетницима сходно се примењују одредбе члана 146. Законика о кривичном поступку.

Члан 68

Малолетник се налази у притвору одвојено од пунолетних лица. Изузетно, судија за малолетнике може одредити да малолетник буде у притвору заједно са пунолетним лицем, које на њега не би штетно утицало, а у супротном би усамљење малолетника дуже трајало и оставило штетне последице по развој његове личности.

Судија за малолетнике има према притвореним малолетницима иста овлашћења која по Законику о кривичном поступку припадају истражном судији у погледу пунолетних притвореника, али посебно мора узети у обзир својства личности и потребе сваког малолетног притвореника.

Члан 69

Пошто испита све околности које се односе на извршење кривичног дела, зрелост и друге околности у вези са личношћу и приликама у којима малолетник живи, судија за малолетнике доставља списе надлежном јавном тужиоцу за малолетнике који може, у року од осам дана, захтевати да се припремни поступак допуни или поднети образложени предлог већу за малолетнике за изрицање кривичне санкције.

Предлог јавног тужиоца за малолетнике треба да садржи: име и презиме малолетника, његове године живота, опис и законски назив кривичног дела, доказе из којих произлази да је малолетник извршио кривично дело, образложење које треба да садржи оцену степена зрелости малолетника, својстава његове личности и предлог да се малолетнику изрекне кривична санкција.

Члан 70

Ако у току припремног поступка или по његовом окончању јавни тужилац за малолетнике нађе да нема основа за вођење поступка према малолетнику или да постоје разлози из члана 58. ст. 1. и 3. овог закона, поднеће предлог судији за малолетнике да обустави поступак. О предлогу за обустављање поступка јавни тужилац за малолетнике обавестиће и орган старатељства који је дужан, ако се не слаже са предлогом јавног тужиоца за малолетнике, да о томе обавести судију за малолетнике у року од осам дана од дана пријема обавештења јавног тужиоца за малолетнике.

Ако се судија за малолетнике не сложи са предлогом јавног тужиоца за малолетнике затражиће, у року од три дана, да о томе одлучи веће за малолетнике вишег суда. Веће за малолетнике доноси одлуку по саслушању надлежног јавног тужиоца за малолетнике. Овако ће судија за малолетнике поступити и кад се само орган старатељства није сложио са предлогом јавног тужиоца за малолетнике.

Одредба члана 59. став 3. овог закона важи и кад веће за малолетнике не усвоји предлог јавног тужиоца за малолетнике да се поступак обустави.

Веће за малолетнике може одлучити да се решење о обустављању поступка према малолетнику донесе у складу са одредбама из члана 71. овог закона.

Члан 71

Јавни тужилац за малолетнике може поднети предлог да се поступак према малолетнику обустави под условом да малолетник прихвати да испуни један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1) – 3) овог закона.

Ако се судија за малолетнике не сложи са предлогом јавног тужиоца за малолетнике, одлуку доноси веће за малолетнике у року од осам дана. Веће за малолетнике може донети решење о обустављању поступка према малолетнику ако нађе да одређивање васпитног налога из члана 7. овог закона није целисходно, а може донети и одлуку у смислу става 3. овог члана. Кад веће за малолетнике одреди један или више васпитних налога из члана 7. став 1. тач. 1) – 5) овог закона, надзор над њиховим спровођењем врши орган старатељства.

Кад судија за малолетнике прихвати предлог јавног тужиоца за малолетнике, одредиће малолетнику да испуни један или више васпитних налога из члана 7. овог закона, водећи рачуна да они буду прилагођени личности малолетника и приликама у којима живи, узимајући у обзир спремност малолетника да сарађује у испуњењу васпитних налога.

За извршење васпитног налога из члана 7. став 1. тачка 1) овог закона неопходан је пристанак оштећеног.

Ако малолетник у потпуности изврши преузети васпитни налог, о чему извештај подноси орган старатељства, судија за малолетнике доноси решење о обустављању поступка.

Ако малолетник не изврши преузети васпитни налог или га изврши само делимично, али у мери која оправдава даље вођење поступка, судија за малолетнике о томе обавештава јавног тужиоца за малолетнике који ће у року од осам дана од пријема тог обавештења поднети образложени предлог у смислу члана 69. овог закона. Ако јавни тужилац за малолетнике нађе да нема основа за даље вођење поступка према малолетнику примениће одредбе члана 70. овог закона.

О обустављању кривичног поступка суд обавештава оштећеног, који нема право да захтева покретање поступка.

Ако је малолетник у потпуности накнадио штету насталу кривичним делом, оштећени нема право да остварује свој имовинскоправни захтев, а ако је штета накнађена делимично, оштећени може свој имовинскоправни захтев да остварује у парници.

Члан 72

Судија за малолетнике обавештава председника суда сваких месец дана о томе који предмети малолетника нису окончани и о разлозима због којих је по појединим предметима поступак још у току. Председник суда ће предузети мере да се поступак убрза.

Поступак пред већем за малолетнике

Члан 73

Кад прими предлог јавног тужиоца за малолетнике за изрицање кривичне санкције судија за малолетнике заказује седницу већа или главни претрес.

Казна малолетничког затвора и заводске мере могу се изрећи само по одржаном главном претресу. Остале васпитне мере могу се изрећи и у седници већа.

У седници већа може се одлучити да се одржи главни претрес.

На седницу већа се позивају малолетник и његови родитељи, усвојилац, односно старалац, јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Седници обавезно присуствују јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Уколико јавни тужилац за малолетнике или бранилац неоправдано изостану са седнице већа, председник већа обавештава о томе непосредно вишег јавног тужиоца, односно надлежну адвокатску комору.

Судија за малолетнике саопштиће малолетнику васпитну меру која је према њему изречена у седници већа.

Члан 74

Кад веће за малолетнике одлучује на основу главног претреса, сходно ће се примењивати одредбе Законика о кривичном поступку о припремама за главни претрес, о руковођењу главним претресом, о одлагању и прекидању главног претреса, о записнику и о току главног претреса, али суд може одступити од ових правила ако сматра да њихова примена у конкретном случају не би била целисходна.

Поред лица наведених у члану 285. Законика о кривичном поступку, на главни претрес позваће се родитељи малолетника, усвојилац, односно старалац и орган старатељства.

Осим малолетника, главном претресу обавезно присуствују јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства. Уколико јавни тужилац за малолетнике или бранилац неоправдано изостану са главног претреса, председник већа обавештава о томе непосредно вишег јавног тужиоца, односно надлежну адвокатску комору.

Одредбе Законика о кривичном поступку о измени и проширењу оптужбе примењиваће се и у поступку према малолетнику, али веће за малолетнике овлашћено је да и без предлога јавног тужиоца за малолетнике донесе одлуку на основу чињеничног стања које је утврђено на главном претресу.

Члан 75

Кад се суди малолетнику, увек ће се искључити јавност.

Веће може дозволити да главном претресу присуствују лица која се баве заштитом и васпитавањем малолетника или сузбијањем преступништва младих.

У току главног претреса веће може наредити да се, осим јавног тужиоца за малолетнике, браниоца и представника органа старатељства, из заседања удаље сва или поједина лица.

За време извођења појединих доказа или говора странака, веће може наредити да се малолетник удаљи из заседања.

Члан 76

У току поступка пред судом, председник већа или веће за малолетнике може донети решење о мери привременог смештаја малолетника, у смислу члана 66. овог закона, а може и укинути решење које је о томе раније донесено.

Члан 77

Судија за малолетнике дужан је да закаже главни претрес или седницу већа у року од осам дана од дана пријема предлога јавног тужиоца за малолетнике. За свако продужење овог рока судија за малолетнике мора имати одобрење председника суда.

Главни претрес се одлаже или прекида само изузетно. О сваком одлагању или прекидању главног претреса судија за малолетнике обавестиће председника суда и изнеће разлоге за одлагање, односно прекидање.

Судија за малолетнике дужан је да у року од осам дана од дана објављивања одлуке којом се окончава поступак изради пресуду у писаном облику, односно решење.

Члан 78

Веће за малолетнике није везано за предлог јавног тужиоца за малолетнике при одлучивању да ли ће према малолетнику изрећи казну малолетничког затвора или васпитну меру.

Веће ће решењем обуставити поступак у случајевима кад суд на основу члана 354. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку доноси пресуду којом се оптужба одбија или којом се оптужени ослобађа од оптужбе у смислу члана 355. Законика о кривичном поступку, као и кад нађе да није целисходно изрећи малолетнику казну нити васпитну меру.

Веће доноси решење и кад изриче васпитну меру малолетнику. У изреци овог решења наводи се само која се мера изриче, али се малолетник неће оглашавати кривим за кривично дело које му се ставља на терет. У образложењу решења навешће се опис дела и околности које оправдавају изрицање васпитне мере.

Пресуда којом се малолетнику изриче казна малолетничког затвора доноси се у облику предвиђеном у члану 356. Законика о кривичном поступку.

Члан 79

Суд може малолетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка и на испуњење имовинскоправног захтева само ако је малолетнику изрекао казну. Ако је према малолетнику изречена васпитна мера или је поступак обустављен, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава, а оштећени се ради остваривања имовинскоправног захтева упућује на парнични поступак.

Ако малолетник има приходе или имовину, суд може одредити да плати трошкове поступка и испуни имовинскоправни захтев и кад према њему изрекне васпитну меру, односно када веће за малолетнике нађе да није целисходно изрећи малолетнику казну малолетничког затвора, нити васпитну меру.

Правни лекови

Члан 80

Против пресуде којом је малолетнику изречена казна малолетничког затвора, против решења којим је малолетнику изречена васпитна мера и против решења о обустављању поступка из члана 78. став 2. овог закона могу изјавити жалбу сва лица која имају право на жалбу против пресуде у смислу члана 364. Законика о кривичном поступку, у року од осам дана од дана пријема пресуде, односно решења.

Жалба против пресуде односно решења којим је изречена казна малолетничког затвора или заводска васпитна мера задржава извршење ако суд, у сагласности са родитељима малолетника и по саслушању малолетника, не одлучи друкчије.

На седницу другостепеног већа позваће се малолетник само ако председник већа или веће нађе да би његово присуство било корисно.

Члан 81

Другостепено веће може преиначити првостепену одлуку изрицањем теже санкције према малолетнику, само ако је то предложено у жалби.

Ако првостепеном одлуком није изречена казна малолетничког затвора или заводска мера, другостепено веће може ту казну, односно меру изрећи само ако одржи претрес. Малолетнички затвор у дужем трајању или тежа заводска мера од оне изречене првостепеном одлуком, може се изрећи и у седници другостепеног већа.

Члан 82

Захтев за заштиту законитости може се подићи како у случају када је судском одлуком повређен закон, тако и у случају када је према малолетнику неправилно изречена казна или васпитна мера.

Члан 83

Одредбе о понављању кривичног поступка завршеног правноснажном пресудом сходно ће се примењивати и на понављање поступка завршеног правноснажним решењем о изрицању васпитне мере.

Надзор суда над спровођењем мера

Члан 84

Судија за малолетнике суда који је изрекао васпитну меру и јавни тужилац за малолетнике дужни су да прате резултате извршења васпитне мере обилажењем малолетника смештених у заводу или установи у којој се васпитна мера извршава, као и непосредним увидом и разматрањем извештаја о току извршења изречене васпитне мере.

Надлежни орган старатељства дужан је да сваких шест месеци доставља суду и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о току извршења осталих васпитних мера. Судија за малолетнике овај извештај може тражити и у краћем временском року. Судија за малолетнике може одредити да извештај сачини одређено стручно лице (социјални радник, психолог, педагог, специјални педагог и др.), ако га има у суду.

Управа завода, односно установе у којој се извршава васпитна мера дужна је да сваких шест месеци достави судији за малолетнике суда који је судио у првом степену и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о резултатима извршења мере. Судија за малолетнике овај извештај може тражити и у краћем временском року.

Обустављање извршења и измена одлуке о васпитним мерама

Члан 85

Кад су испуњени услови предвиђени у овом закону за измену одлуке о изреченој васпитној мери, одлуку о томе доноси суд који је у првом степену донео решење о васпитној мери, ако сам нађе да је то потребно, или на предлог јавног тужиоца за малолетнике, малолетника, његових родитеља, усвојиоца, односно стараоца, управника завода, односно установе или органа старатељства коме је поверен надзор над малолетником.

Пре доношења одлуке суд ће саслушати јавног тужиоца за малолетнике, малолетника, родитеље, усвојиоца, односно стараоца малолетника или друга лица, а прибавиће и потребне извештаје од завода или установе у којој се извршава заводска мера, односно од органа старатељства или других органа и установа.

По одредбама ст. 1. и 2. овог члана доноси се и одлука о обустављању извршења васпитне мере и о условном отпусту из члана 22. овог закона.

Одлуку о обустављању, измени одлуке о васпитној мери или о условном отпусту, доноси веће за малолетнике из става 1. овог члана.

На седницу већа позивају се и обавезно присуствују малолетник и његови родитељи, усвојилац, односно старалац малолетника, јавни тужилац за малолетнике, бранилац и представник органа старатељства, односно завода или установе у којој се васпитна мера извршава.

III ПРИМЕНА ВАСПИТНИХ НАЛОГА И ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

1. Примена васпитних налога

Члан 86

Примена васпитних налога из члана 7. овог закона регулише се посебним подзаконским актом.

2. Основне одредбе о извршењу кривичних санкција

Члан 87

Одредбе о извршењу кривичних санкција према малолетницима примењују се и на пунолетне учиниоце кривичних дела којима је изречена васпитна мера или казна малолетничког затвора и на лица која за време извршења тих санкција постану пунолетна.

Члан 88

Малолетници према којима се извршавају кривичне санкције равноправни су без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, статус стечен рођењем или други статус малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца, као и на друге облике различитости.

Члан 89

У току извршавања кривичних санкција према малолетнику треба поступати на начин који одговара његовом узрасту, степену зрелости и другим својствима личности, уз поштовање достојанства малолетника, подстицање његовог целовитог развоја и учешћа у сопственој ресоцијализацији, придржавајући се савремених педагошких, психолошких и пенолошких знања и искустава.

Малолетнику се омогућују услови за стицање основног и средњег стручног образовања и радног оспособљавања, као и слободно изражавање верских осећања и вршење верских обреда.

Члан 90

Малолетници према којима се извршава заводска васпитна мера или казна малолетничког затвора подвргавају се најмање једанпут годишње систематском прегледу од стране одговарајуће здравствене установе.

Најмање два пута годишње саставља се извештај о психичком стању малолетника и доставља судији за малолетнике суда који је судио у првом степену и који врши надзор, односно има увид над извршењем кривичне санкције из става 1. овог члана.

Члан 91

Малолетнику не може бити изречена дисциплинска казна упућивања у самицу.

Члан 92

Забрањено је ношење ватреног оружја унутар завода и установа у којима се извршавају заводске мере или казна малолетничког затвора.

Члан 93

Извршење васпитних мера и казне малолетничког затвора заснива се на појединачном програму поступања са малолетником који је прилагођен његовој личности и у складу са савременим достигнућима науке, педагошке и пенолошке праксе.

Појединачни програми се израђују на основу целовитог сагледавања зрелости и других својстава личности малолетника, његовог узраста, нивоа образовања, ранијег живота малолетника и понашања у социјалној средини, облика поремећаја понашања, врсте кривичног дела и околности под којима је учињено.

Појединачним програмом посебно се утврђују: ниво зрелости малолетника, друга својства његове личности, могућност укључивања у процес образовања и радног оспособљавања, коришћење и организација слободног времена, рад са родитељем, усвојиоцем или стараоцем малолетника и другим члановима његове породице, као и други облици психосоцијалног, педагошког и пенолошког утицаја на малолетника.

Члан 94

Трошкови извршења кривичних санкција према малолетнику падају на терет буџетских средстава.

Родитељ, усвојилац или старалац малолетника, односно друго лице које је по закону обавезно да издржава малолетника, као и малолетник који има приходе или имовину, уколико су у могућности, дужни су да сносе део трошкова извршења посебних обавеза, мере појачаног надзора у другој породици, појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање, упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и казне малолетничког затвора.

О могућности подмирења дела трошкова од стране лица из става 2. овог члана одлучује суд који је донео одлуку у првом степену на предлог јавног тужиоца за малолетнике, односно органа старатељства. Ако је због доношења такве одлуке потребно обавити опсежнија испитивања имовног стања лица из става 2. овог члана суд ће најпре донети одлуку о изрицању кривичне санкције, а после тога наставити поступак за одлучивање о подмирењу дела трошкова, о чему доноси посебно решење.

Члан 95

На предлог лица из члана 94. став 2. овог закона, односно на предлог органа старатељства, друге породице, завода или установе у којој се кривична санкција извршава, веће за малолетнике суда који је судио у првом степену може посебним решењем изменити одлуку о подмиривању трошкова смештаја и исхране малолетника у заводу или установи, односно трошкова насталих извршењем васпитних мера посебних обавеза, појачаног надзора у другој породици или појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника.

Обавеза подмиривања трошкова извршења кривичних санкција лица из члана 94. став 2. овог закона траје док, у односу на та лица, траје њихова законска обавеза издржавања малолетника, а у односу на малолетника – док је у могућности да сноси трошкове извршења кривичне санкције.

Члан 96

Кад судија за малолетнике у току извршења кривичне санкције утврди да постоје чињенице и околности које упућују на потребу предузимања мера ради заштите права малолетника, дужан је да о томе обавести надлежни орган старатељства пребивалишта или боравишта малолетника.

Члан 97

Малолетник који сматра да је лишен одређених права или да су му она повређена, као и да су учињене друге незаконитости или неправилности у току извршења заводске васпитне мере и казне малолетничког затвора, има право притужбе управнику завода или установе у којима се та кривична санкција извршава.

Поводом притужбе малолетника управник завода или установе у којој се васпитна мера, односно казна малолетничког затвора извршава у року од три дана доноси у писаном облику образложено решење којим се притужба одбија као неоснована или се утврђује њена потпуна или делимична основаност, у ком случају се хитно предузимају одговарајуће мере за отклањање учињених повреда или лишавања права малолетника, односно других незаконитости или неправилности. Решење мора садржати поуку о правном леку.

Против решења управника о притужби малолетник може, у року од осам дана од пријема решења, поднети жалбу већу за малолетнике првостепеног суда који врши надзор над извршењем васпитне мере, односно већу за малолетнике првостепеног суда који је судио у поступку у коме је изречена казна малолетничког затвора.

3. Извршење васпитних мера

1. Опште одредбе

Члан 98

Васпитна мера се извршава кад одлука којом је изречена постане извршна, осим ако овим законом није друкчије одређено.

За извршење васпитних мера надлежан је орган старатељства, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 99

Надзор над извршењем и контролу извршења васпитне мере врши судија за малолетнике суда који је судио у првом степену.

Првостепени суд је дужан да, сходно Судском пословнику, води Контролник извршења васпитних мера и сачињава списе праћења и контроле њиховог извршења према правилнику који доноси министар надлежан за правосуђе.

Члан 100

Судија за малолетнике и јавни тужилац за малолетнике најмање једанпут годишње врше непосредни надзор и контролу извршења васпитних мера.

Извештаји о току и резултатима извршења васпитних мера прибављају се и достављају се у смислу члана 84. ст. 2. и 3. овог закона.

2. Извршење мера посебних обавеза

Члан 101

Надзор над извршењем мера посебних обавеза из члана 14. став 2. овог закона врши судија за малолетнике суда који је судио у првом степену.

На захтев судије за малолетнике суда из става 1. овог члана надлежни орган старатељства дужан је да достави извештај о току и резултатима извршења изречене мере посебне обавезе.

Сачињавање извештаја из става 2. овог члана судија за малолетнике може поверити и стручном лицу (члан 64. став 2. овог закона).

Извршење мера посебних обавеза из члана 14. овог закона регулише се посебним подзаконским актом.

3. Извршење мера појачаног надзора

Појачан надзор од стране родитеља, усвојиоца или стараоца

Члан 102

Извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца почиње даном кад се родитељу, усвојиоцу или стараоцу малолетника достави извршна судска одлука којом је васпитна мера изречена.

Члан 103

Родитељ, усвојилац или старалац малолетника дужан је да извршава налоге и упутства судије за малолетнике суда који је судио у првом степену и да надлежном органу старатељства омогући проверу извршења васпитне мере и прихвати указану помоћ у циљу њеног извршења.

Судија за малолетнике који је судио у првом степену решава о насталом неслагању између родитеља, усвојиоца или стараоца малолетника и органа старатељства.

Члан 104

Родитељ, усвојилац или старалац малолетника, односно орган старатељства обавештавају суд који је судио у првом степену о току и резултатима извршења васпитне мере у роковима прописаним чланом 84. став 2. овог закона.

Орган старатељства без одлагања обавештава суд о разлозима који отежавају извршење мере.

Појачан надзор у другој породици

Члан 105

Васпитна мера појачаног надзора у другој породици извршава се у породици коју је одредио суд који је судио у првом степену, на предлог надлежног органа старатељства.

По пријему извршне судске одлуке, која је претходно достављена малолетнику, надлежни орган старатељства упућује малолетника у породицу која је одређена судском одлуком.

Члан 106

Надлежни орган старатељства и породица у коју се малолетник смешта закључују уговор у писаном облику којим се уређују међусобна права и обавезе.

Породица у коју је малолетник смештен дужна је да надлежном органу старатељства омогући проверу извршења васпитне мере и прихвати понуђену помоћ ради остваривања сврхе васпитне мере.

За време извршења ове васпитне мере малолетник одржава везе са својом породицом, ако суд који прати и контролише извршење васпитне мере, на предлог органа старатељства, друкчије не одлучи.

Члан 107

Суд који је судио у првом степену у поступку у коме је изречена васпитна мера појачаног надзора у другој породици може по службеној дужности, или на предлог јавног тужиоца за малолетнике, односно органа старатељства, да одреди смештај малолетника у неку другу породицу ако се прилике у породици у којој је малолетник смештен толико измене да отежавају извршење васпитне мере.

Члан 108

Одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца примењују се сходно и на извршење васпитне мере појачаног надзора у другој породици.

Појачан надзор од стране органа старатељства

Члан 109

За извршење васпитне мере појачаног надзора од стране органа старатељства надлежан је орган старатељства према пребивалишту, односно боравишту малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна.

Орган старатељства дужан је да по пријему извршне одлуке којом је васпитна мера појачаног надзора изречена, одреди службено лице органа старатељства или друго стручно лице које ће меру спроводити и о томе одмах обавести судију за малолетнике суда који је судио у првом степену.

Члан 110

Стручно лице коме је поверено спровођење васпитне мере сачињава програм рада са малолетником, у складу са упутствима суда и надлежног органа старатељства.

Државни органи, васпитне, образовне и друге установе дужни су да стручном лицу које спроводи ову васпитну меру пруже помоћ, а родитељ, усвојилац или старалац дужан је да обавести стручно лице о приликама које отежавају извршење мере.

У свему осталом на извршење васпитне мере појачаног надзора од стране органа старатељства сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца.

Појачан надзор уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника

Члан 111

Орган старатељства надлежан према пребивалишту или боравишту малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника постала извршна, надлежан је за извршење ове васпитне мере.

Орган старатељства одређује установу из става 1. овог члана и стара се о спровођењу дневног боравка малолетника у тој установи.

Члан 112

Дневни боравак може трајати најдуже четири сата у току радног дана у временском периоду одређеном у члану 18. став 2. овог закона.

Малолетник за време извршења ове мере остаје код својих родитеља, усвојиоца или стараоца, наставља да похађа школу или одлази на посао.

О дневном боравку води се дневник рада. Извештај о току и резултатима спровођења дневног боравка малолетника, по његовом истеку, а по потреби и у току трајања, доставља се судији за малолетнике суда који је судио у првом степену, јавном тужиоцу за малолетнике и надлежном органу старатељства од стране установе у којој се спроводи дневни боравак малолетника.

Одредбе овог закона којима се уређује извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца сходно се примењују и на извршење васпитне мере појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника.

4. Извршење заводских мера

Заједничке одредбе

Члан 113

Заводске мере извршавају се у васпитној установи, васпитно-поправном дому и у посебној установи за лечење и оспособљавање малолетника.

Члан 114

Ако суд који је судио у првом степену није надлежан за извршење заводске мере, дужан је да извршну одлуку са изводом из матичне књиге рођених, исправом или доказом о његовом дотадашњем школовању и оспособљавању, налазом о здравственом стању, подацима о ранијем вршењу кривичних дела, вођеним поступцима и извештајима органа старатељства, достави органу надлежном за извршење у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Орган коме је одлука достављена на извршење дужан је да приступи извршењу кривичне санкције у року од три дана од пријема одлуке и документације из става 1. овог члана.

Члан 115

Судија за малолетнике суда који је судио у првом степену и надлежни јавни тужилац за малолетнике најмање два пута у току године обилазе малолетника смештеног у заводу односно установи за извршење заводских мера где у непосредном контакту са малолетником и стручним лицима која се старају о извршењу, као и увидом у одговарајућу документацију, утврђују законитост и правилност поступања и цене постигнути успех у васпитању и правилном развоју личности малолетника.

О уоченим пропустима и другим запажањима лица из става 1. овог члана дужна су да без одлагања обавесте органе и установе надлежне за стручни надзор над извршењем васпитних мера, као и завод, односно установу у којој се васпитна мера извршава.

Поводом обавештења судије за малолетнике, односно јавног тужиоца за малолетнике органи и установе надлежни за стручни надзор, као и управа завода, односно установе у којој се васпитна мера извршава, дужни су да без одлагања изврше одговарајуће провере и предузму мере за отклањање незаконитости и неправилности и о томе обавесте судију за малолетнике и јавног тужиоца за малолетнике из става 1. овог члана.

Члан 116

На молбу малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца или на предлог надлежног органа старатељства, извршење заводске мере из оправданих разлога може се одложити.

О одлагању одлучује решењем веће за малолетнике суда који је судио у првом степену, у року од три дана од пријема молбе.

Против првостепеног решења малолетник, његови родитељи, усвојилац или старалац могу поднети жалбу непосредно вишем суду у року од три дана од пријема решења.

Веће за малолетнике вишег суда одлучује о жалби у року од три дана од пријема жалбе.

Молба и предлог из става 1. и жалба из става 3. овог члана задржавају извршење заводске мере.

Ако првостепени суд приликом поновног одбијања молбе за одлагање извршења утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење заводске мере.

Члан 117

На молбу малолетника, његовог родитеља, усвојиоца или стараоца, на предлог надлежног органа старатељства или управника завода или установе у којој се заводска мера извршава, суд који је судио у првом степену може, из оправданих разлога, прекинути извршење васпитне мере.

Прекид извршења заводске мере дозволиће се на захтев јавног тужиоца за малолетнике ако је против решења о изрицању те мере поднет захтев за заштиту законитости.

Прекид извршења заводске мере траје најдуже три месеца, а у случају болести малолетника може трајати и дуже.

Против првостепеног решења лица из става 1. овог члана могу изјавити жалбу већу за малолетнике вишег суда у року од три дана од пријема решења, а које о жалби одлучује у року од три дана од пријема жалбе.

Време прекида извршења не урачунава се у време трајања мере.

Члан 118

У свему осталом на одлагање и прекид извршења заводске мере примењују се сходно одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује одлагање извршења и прекид извршења казне затвора за учињено кривично дело.

Члан 119

Малолетник се отпушта са извршења заводске мере кад протекне законом одређено најдуже трајање мере или кад суд донесе одлуку о обустављању њеног извршења, замени изречене васпитне мере другом мером или о условном отпусту.

О условном отпусту код васпитних мера упућивања у васпитну установу и васпитно-поправни дом, на молбу малолетника, одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену.

Када се малолетник налази у завршном разреду школе или при крају стручног оспособљавања, а отпуштањем из завода или установе у којој се мера извршава би се онемогућио завршетак школовања или стручног оспособљавања, завод или установа може, на молбу малолетника, омогућити му да заврши школовање или стручно оспособљавање. У том случају на малолетника се не примењују одредбе члана 120. став 4. и члана 124. став 4. овог закона.

Упућивање у васпитну установу

Члан 120

Заводска мера упућивања у васпитну установу извршава се у установи која обезбеђује смештај и задовољавање васпитних, здравствених, образовних, спортских и других развојних потреба малолетника.

Малолетник коме је изречена ова васпитна мера има иста права и обавезе као и остали малолетници у васпитној установи, с тим што му се у погледу поступања поклања посебна пажња, али тако да се у животу и раду у установи не издваја од осталих.

О томе да је малолетнику изречена васпитна мера упознаје се само руководилац, васпитно, образовно и друго стручно особље које је укључено у извршење васпитне мере.

Лице коме је изречена заводска мера упућивања у васпитну установу може у њој остати до навршене двадесет прве године.

Члан 121

Орган старатељства надлежан према месту пребивалишта односно боравишта малолетника у време кад је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна одређује лице које је дужно да малолетника доведе у васпитну установу.

Васпитна установа обавештава суд о пријему малолетника и дану почетка извршења васпитне мере.

Члан 122

Ако извршење васпитне мере не може да отпочне или се настави због одбијања или бекства малолетника, орган старатељства, односно управник васпитне установе о томе обавештавају надлежни орган унутрашњих послова, који доводи малолетника у васпитну установу.

Начин довођења не сме нарушавати достојанство малолетника.

Члан 123

Ако постоје оправдани разлози, на захтев малолетника, родитеља, усвојиоца или стараоца малолетника или на предлог установе у којој се васпитна мера извршава, односно на предлог надлежног органа старатељства првостепени суд може донети одлуку о премештању малолетника у другу васпитну установу.

Упућивање у васпитно-поправни дом

Члан 124

Заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом извршава се у васпитно-поправном дому.

Заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом изречена лицу женског пола извршава се у женском одељењу васпитно-поправног дома.

Пунолетно лице коме је изречена васпитна мера из става 1. овог члана, као и малолетник који у васпитно-поправном дому, док траје мера, постане пунолетан, смешта се у посебно одељење васпитно-поправног дома.

Лице коме је изречена заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом у њему може остати до навршене двадесет треће године.

Члан 125

За упућивање малолетника у васпитно-поправни дом надлежан је суд који је судио у првом степену. Малолетнику се за припрему мора оставити најмање осам, а највише петнаест дана.

Малолетника који се налази у притвору у васпитно-поправни дом упућује суд који је судио у првом степену на чијем је подручју седиште завода у коме је малолетник притворен.

Суд који упућује малолетника на извршење васпитне мере доставља васпитно-поправном дому извршну одлуку о изреченој мери са документацијом из члана 114. став 1. овог закона.

Члан 126

Малолетнику који није у притвору, суд који му је судио у првом степену, налаже у писаном облику да се одређеног дана јави на извршење изречене васпитне мере или налаже родитељу, усвојиоцу или стараоцу да малолетника одређеног дана доведе у васпитно-поправни дом.

Суд из става 1. овог члана обавештава васпитно-поправни дом о датуму када малолетник треба да се јави и уз то обавештење доставља извршну одлуку о изрицању васпитне мере са подацима о малолетнику прибављеним у току поступка из члана 114. став 1. овог закона.

Ако се малолетник по налогу суда не јави у васпитно-поправни дом, суд наређује његово довођење, а ако се малолетник крије или је у бекству, суд наређује издавање потернице.

У случају бекства малолетника из васпитно-поправног дома управник дома наређује издавање потернице.

Члан 127

Приликом ступања малолетника у васпитно-поправни дом најпре се утврђује његов идентитет, затим следи лекарски преглед, а потом испитивање личности у посебном одељењу васпитно-поправног дома ради одређивања програма поступања. Ово испитивање може трајати најдуже до тридесет дана.

Појединачни програм поступања са малолетником сачињава стручни тим васпитно-поправног дома.

После испитивања из става 1. овог члана малолетник се распоређује у васпитну групу која се формира према узрасту, нивоу зрелости, другим личним својствима малолетника, као и одређеном програму поступања, у циљу примене истоврсних васпитних поступака и утицаја. Васпитна група има највише десет малолетника и посебог васпитача.

Члан 128

Малолетник према коме се извршава заводска мера упућивања у васпитно-поправни дом има следећа права:

1) да му васпитно-поправни дом обезбеди рубље, цивилну одећу и обућу који су примерени годишњем добу и месним климатским приликама;

2) на исхрану која је дијететски, хигијенски и здравствено прилагођена његовом узрасту, која ће га одржати у добром здрављу и снази и омогућити нормалан психофизички развој;

3) на најмање три оброка дневно чија је укупна вредност најмање 14.600 џула;

4) да изван затворених просторија, у слободно време, на свежем ваздуху проводе најмање три часа дневно;

5) да учествује у организованим културним, спортским и другим прикладним активностима изван васпитно-поправног дома;

6) на обезбеђивање услова за бављење физичком културом и спортом;

7) да похађа наставу изван васпитно-поправног дома ако васпитно-поправни дом није организовао наставу одређеног смера или степена образовања и ако то оправдавају дотадашњи успеси у васпитавању и школовању малолетника, под условом да то не штети извршењу васпитне мере;

8) на неограничени пријем пакета чија се тежина и допуштена садржина одређују актом о кућном реду;

9) да га једном недељно посете родитељ, усвојилац, старалац, брачни друг, лице са којим је засновао ванбрачну заједницу, усвојеник, деца и остали сродници у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства;

10) да са брачним другом или лицем са којим је засновао ванбрачну заједницу једном месечно проведе до три сата насамо у, за ту сврху, одређеној просторији у оквиру васпитно-поправног дома;

11) да га два пута месечно посете и друга лица која не ометају извршење васпитне мере, с тим да забрану посете ових лица може да изрекне управник дома;

12) да према својим могућностима ради у васпитно-поправном дому сагласно обавезама у похађању наставе. За малолетника који не похађа наставу радно време траје сходно општим прописима. Малолетник се изван радног времена може упослити највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у васпитно-поправном дому;

13) на накнаду за рад и новчане награде за посебне успехе у раду, чије најниже и највише износе одређује директор Управе за извршење заводских санкција министарства надлежног за правосуђе, као и право да половином накнаде и награде слободно располаже, а остатак му се ставља на штедњу, с тим да му, изузетно, управник може одобрити коришћење целе накнаде;

14) на дневни и недељни одмор сходно општим прописима;

15) на годишњи одмор у трајању од осамнаест до тридесет дана који се користи изван дома или у дому, с тим да о дужини, начину и месту коришћења одлучује управник на предлог васпитача;

16) на здравствену заштиту изван васпитно-поправног дома ако дом не може да пружи одговарајућу здравствену заштиту. Време проведено на лечењу у одговарајућој здравственој установи урачунава се у трајање васпитне мере.

Члан 129

Малолетнику који се добро влада и залаже на раду управник васпитно-поправног дома може доделити следеће погодности:

1) проширено право на пријем посета;

2) слободне изласке из дома у град;

3) посете спортским, културним или другим прикладним догађајима изван васпитно-поправног дома;

4) посете породици, сродницима или другим блиским лицима за време викенда и празника;

5) одсуства из васпитно-поправног дома до 15 дана.

Проширено право на пријем посета подразумева и чешће посете лица из члана 128. тачка 11) овог закона.

Управник може малолетнику доделити и друге погодности које повољно утичу на извршење васпитне мере.

Члан 130

Због повреде одредаба овог закона које се односе на правила боравка у васпитно-поправном дому, правила кућног реда и радне дисциплине, обавеза из програма поступања и налога овлашћених лица малолетнику се могу изрећи следеће дисциплинске мере:

1) опомена;

2) одузимање додељене погодности;

3) издвајање у посебну просторију.

Дисциплинске мере одузимања додељених погодности и издвајање у посебну просторију могу се изрећи кумулативно.

Малолетник коме је изречена дисциплинска мера издвајања у посебну просторију не може 15 дана после извршења дисциплинске мере користити погодности из члана 129. овог закона.

Дисциплинска мера издвајања у посебну просторију изриче се у трајању до седам дана, а приликом стицаја дисциплинских преступа – до 15 дана.

Ако се сврха дисциплинске мере може постићи и без извршења мере, извршење дисциплинских мера одузимања додељених погодности и издвајања у посебну просторију може се условно одложити до три месеца. Условно одлагање извршења дисциплинске мере може се опозвати ако се малолетнику у року за који је одложено извршење изрекне ново одузимање додељених погодности или издвајање у посебну просторију. Издвајање у посебну просторију се изриче у трајању до 10 дана ако је за каснији преступ изречено одузимање додељених погодности, а када је за каснији преступ изречено издвајање у посебну просторију – издвајање у посебну просторију се изриче у трајању до 15 дана.

Дисциплинска мера издвајања у посебну просторију је мера непрекидног боравка два или више малолетника у посебној просторији.

Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетник најмање два часа дневно борави изван затворене просторије, на свежем ваздуху.

Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетника су дужни да посете сваког дана лекар и васпитач, а најмање сваки трећи дан управник дома.

Током извршења мере издвајања у посебну просторију малолетнику морају бити приступачни уџбеници и друга литература која неће имати штетног утицаја на његово васпитавање.

Члан 131

На услове за изрицање дисциплинских мера, дисциплински поступак и извршење дисциплинских мера према малолетницима сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује дисциплинско кажњавање лица која издржавају казну затвора за учињено кривично дело.

Члан 132

Према малолетнику који је смештен у васпитно-поправни дом могу се изузетно примењивати средства принуде или средства за привремено онеспособљавање, само када је то неопходно да се спречи физички напад на службено лице, другог малолетника или самоповређивање.

Ватрено оружје и хладно оруђе према малолетнику може се изузетно применити једино ако се другим средствима принуде или средствима за привремено онеспособљавање не може заштитити живот малолетника или другог лица у случају непосредног напада.

Члан 133

Ближе одредбе о извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом садржане су у правилнику о кућном реду.

Упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање

Члан 134

Малолетник коме је због ометености у психофизичком развоју или због психичких поремећаја изречена мера упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање упућује се у ту установу где има иста права као и остали малолетници смештени у ту установу.

Малолетник коме је заводска мера упућивања у установу за лечење и оспособљавање изречена уместо мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи упућује се у посебну установу за лечење и оспособљавање малолетника ако се у тој установи може обезбедити чување и лечење и тиме постићи сврха те мере безбедности.

Члан 135

Упућивање малолетника у посебну установу за лечење и оспособљавање врши орган старатељства према пребивалишту односно боравишту малолетника у време када је одлука којом је васпитна мера изречена постала извршна.

Орган старатељства из става 1. овог члана одмах обавештава суд надлежан за извршење ове васпитне мере и орган унутрашњих послова када извршење мере не може да започне или да се настави због одбијања или бекства малолетника.

Малолетник се доводи и спроводи у пратњи здравствених радника.

Начин довођења и спровођења не сме нарушавати достојанство малолетника.

Члан 136

Посебна установа за лечење и оспособљавање малолетника о резултатима извршења мере доставља извештај у смислу члана 84. став 3. овог закона, а када малолетник постане пунолетан посебно извештава судију за малолетнике суда који је судио у првом степену и јавног тужиоца за малолетнике о здравственом стању малолетника.

4. Извршење казне малолетничког затвора

Члан 137

Казна малолетничког затвора извршава се у казнено-поправном заводу за малолетнике.

Осуђена лица казну малолетничког затвора издржавају, по правилу, заједно, а одвојено само ако то захтева здравствено стање осуђеног или потреба осигурања безбедности и одржавања реда и дисциплине у казнено-поправном заводу.

Казна малолетничког затвора изречена лицима женског пола извршава се у посебном одељењу казнено-поправног завода за жене.

Малолетници се упућују на извршење казне малолетничког затвора у складу са распоредним актом министарства надлежног за правосуђе.

Пунолетна лица којима је изречена казна малолетничког затвора смештају се у посебно одељење завода, као и малолетници који за време извршења казне малолетничког затвора постану пунолетни.

Члан 138

Осуђеним малолетницима током издржавања казне омогућује се: образовање, стручно и радно оспособљавање за занимање према њиховим способностима, склоностима и дотадашњем школском и радном ангажовању, у складу са могућностима казнено-поправног завода. Основу поступања са осуђеним малолетницима чини укључивање у васпитно корисно радно ангажовање уз одговарајућу накнаду, омогућавање и подстицање веза малолетника са друштвом изван завода путем писама, телефонских разговора, примања посета, одсуства и др, као и укључивање у спортску, културну, уметничку, забавну активност и осигуравање услова за вршење верских обреда.

Стручна лица која спроводе третман малолетника морају поседовати посебна знања из области педагогије, психологије и пенологије.

Члан 139

Осуђени на казну малолетничког затвора у казнено-поправном заводу за малолетнике могу остати најдуже до навршене двадесет треће године, а ако до тада не издрже казну, премештају се у казнено-поправне заводе у којима пунолетна лица издржавају казну затвора изречену за кривично дело.

Изузетно, у казнено-поправном заводу за малолетнике осуђени на казну малолетничког затвора може остати иако је навршио двадесет три године, ако је то потребно ради завршавања школовања или стручног оспособљавања, или ако остатак неиздржане казне није већи од шест месеци, али најдуже до навршене двадесет пете године.

Члан 140

Осуђени који издржава казну малолетничког затвора има право на судску заштиту против мера и одлука управника казнено-поправног завода у коме издржава казну.

О захтеву осуђеног на казну малолетничког затвора за судску заштиту против мера и одлука из става 1. овог члана, одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену.

Члан 141

Радно време осуђеног на казну малолетничког затвора одређује се тако да му се омогућава школовање и стручно оспособљавање, као и да има довољно времена за телесно васпитање, културно-уметничку активност, вршење верских обреда и разоноду.

Члан 142

Управник завода у коме се извршава казна малолетничког затвора, поред права из члана 128. овог закона, може одобрити осуђеном лицу које се примерно понаша и залаже у учењу и раду, одсуство ради посећивања родитеља, усвојиоца, стараоца, брачног друга, лица са којим је засновало ванбрачну заједницу, деце, усвојеника, браће и сестара, односно другог блиског лица.

Одсуство из става 1. овог члана може се одобрити два пута у току једне године и може трајати сваки пут до 14 дана, а по правилу се одобрава у време кад се не одржава настава.

Лицу осуђеном на казну малолетничког затвора не може се ограничити дописивање са родитељима, усвојиоцем, стараоцем, брачним другом, лицем са којим је засновало ванбрачну заједницу, децом, усвојеником, браћом и сестрама.

Члан 143

Лицу које издржава казну малолетничког затвора мора се омогућити да изван затворених просторија у слободно време, на свежем ваздуху, проведе најмање три часа дневно.

Члан 144

О условном отпусту осуђеног на казну малолетничког затвора одлучује веће за малолетнике суда који је судио у првом степену.

Веће за малолетнике одлучује о условном отпусту на основу молбе малолетника.

Пре доношења одлуке председник већа за малолетнике ће, по потреби, усмено саслушати малолетника, његове родитеље, представнике органа старатељства и друга лица и прибавити извештај и мишљење казнено-поправног завода о оправданости условног отпуста. Усмено саслушање малолетника обавезно је ако се одлучује о условном отпусту после две трећине издржане казне, осим ако веће за малолетнике, на основу доступне документације, не оцени да су испуњени услови за условни отпуст.

О опозивању условног отпуста, када се за то стекну услови, после саслушања јавног тужиоца за малолетнике и малолетника, одлучује суд који је донео одлуку о условном отпусту.

Члан 145

Одредбе овог закона којима се уређује упућивање и пријем малолетника, одлагање и прекид извршења, разврставање у васпитне групе, исхрана, право на посете, бављење физичком културом, могућност редовног школовања и дисциплинско кажњавање малолетника у васпитно-поправном дому, примењују се и на извршење казне малолетничког затвора.

У свему осталом на извршење казне малолетничког затвора сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција којима се уређује извршење казне затвора изречене за кривично дело.

5. Посебне одредбе о извршењу мера безбедности

Члан 146

Мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, кад се не стичу услови из члана 23. став 2. овог закона, извршава се у посебном одељењу здравствене установе одређеном за малолетнике.

Извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана прилагођава се узрасту и личности малолетника.

6. Помоћ после извршења заводских мера и казне малолетничког затвора

Члан 147

Надлежни орган старатељства дужан је да током трајања заводске мере и казне малолетничког затвора одржава сталну везу са малолетником, његовом породицом и установом у коју је малолетник смештен како би се малолетник и његова породица што боље припремили за враћање малолетника у ранију социјалну средину и његово укључивање у даљи друштвени живот.

Завод или установа у којима се извршавају заводске мере и завод у коме се извршава казна малолетничког затвора дужни су да најмање три месеца пре планираног отпуштања малолетника обавесте о томе родитеље малолетника, усвојиоца или стараоца, односно блиске сроднике са којима је малолетник живео, као и надлежни орган старатељства и предложе им мере које би требало предузети за прихватање малолетника.

Члан 148

Родитељ, усвојилац или старалац, односно блиски сродник са којим је малолетник живео пре ступања на извршење заводске мере или казне малолетничког затвора, дужан је да о повратку малолетника у породицу обавести надлежни орган старатељства.

Надлежни орган старатељства дужан је да малолетнику, после извршења кривичне санкције из става 1. овог члана, пружи потребну помоћ.

Члан 149

Надлежни орган старатељства дужан је да после отпуштања малолетника са извршења заводске мере или казне малолетничког затвора посебно брине о малолетнику без родитеља, као и о малолетнику чије су породичне и материјалне прилике несређене.

Ова брига подразумева нарочито смештај, исхрану, набавку одеће, лечење, помоћ у сређивању породичних прилика, окончање стручног оспособљавања и запошљавање малолетника.

Део трећи

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА КАО ОШТЕЋЕНИХ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Члан 150

Веће, којим председава судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, суди пунолетним учиниоцима следећих кривичних дела прописаних Кривичним закоником, ако је оштећени у кривичном поступку малолетно лице:

– Тешко убиство (члан 114);

– Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству
(члан 119);

– Тешка телесна повреда (члан 121);

– Отмица (члан 134);

– Силовање (члан 178);

– Обљуба над немоћним лицем (члан 179);

– Обљуба са дететом (члан 180);

– Обљуба злоупотребом положаја (члан 181);

– Недозвољене полне радње (члан 182);

– Подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183);

– Посредовање у вршењу проституције (члан 184);

– Приказивање порнографског материјала и искоришћавање деце за порнографију (члан 185);

– Ванбрачна заједница са малолетником (члан 190);

– Одузимање малолетног лица (члан 191);

– Промена породичног стања (члан 192);

– Запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193);

– Насиље у породици (члан 194);

– Недавање издржавања (члан 195);

– Родоскрвњење (члан 197);

– Разбојничка крађа (члан 205);

– Разбојништво (члан 206);

– Изнуда (члан 214);

– Омогућавање уживања опојних дрога (члан 247);

– Ратни злочин против цивилног становништва (члан 372);

– Трговина људима (члан 388);

– Трговина децом ради усвојења (члан 389);

– Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (члан 390).

Јавни тужилац који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица покреће и поступак против пунолетних учинилаца других кривичних дела прописаних Кривичним закоником, сагласно одредбама овог дела закона, ако оцени да је то потребно ради посебне заштите личности малолетних лица као оштећених у кривичном поступку.

Члан 151

Кривични поступак против окривљених за кривична дела из члана 150. овог закона спроводи се према одредбама Законика о кривичном поступку.

Истрагу спроводи истражни судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица.

У истрази кривичних дела на штету малолетних лица учествују специјализовани службеници органа унутрашњих послова који су стекли посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, кад се поједине радње поверавају овим органима.

Члан 152

Кад воде поступак за кривична дела учињена на штету малолетних лица, јавни тужилац, истражни судија и судије у већу ће се односити према оштећеном водећи рачуна о његовом узрасту, својствима личности, образовању и приликама у којима живи, посебно настојећи да се избегну могуће штетне последице поступка по његову личност и развој. Саслушање малолетних лица обавиће се уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица.

Ако се као сведок саслушава малолетно лице које је оштећено кривичним делом наведеним у члану 150. овог закона, саслушање се може спровести највише два пута, а изузетно и више пута ако је то неопходно ради остварења сврхе кривичног поступка. У случају да се малолетно лице саслушава више од два пута, судија је дужан да посебно води рачуна о заштити личности и развоја малолетног лица.

Ако с обзиром на особености кривичног дела и својства личности малолетног лица, оцени да је то потребно, судија ће наредити да се малолетно лице саслушава употребом техничких средстава за пренос слике и звука, а саслушање се спроводи без присуства странака и других учесника поступка, у просторији у којој се сведок налази, тако да му странке и лица која на то имају право, питања постављају посредством судије, психолога, педагога, социјалног радника или другог стручног лица.

Малолетна лица, као сведоци-оштећени, могу се саслушати и у свом стану или другој просторији, односно овлашћеној установи-организацији, стручно оспособљеној за испитивање малолетних лица. При испитивању сведока-оштећеног, државни органи из става 1. овог члана могу наредити примену мера из става 3. овог члана.

Када је малолетно лице саслушавано у случајевима из ст. 2, 3. и 4. овог члана, на главном претресу ће се увек прочитати записник о његовом исказу, односно пустити снимак саслушања.

Члан 153

Ако се као сведок саслушава малолетно лице које је услед природе кривичног дела, последица или других околности, посебно осетљиво, односно налази се у посебно тешком душевном стању, забрањено је вршити суочење између њега и окривљеног.

Члан 154

Малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног.

У случају да малолетно лице нема пуномоћника, њега ће решењем из реда адвоката који су стекли посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица поставити председник суда. Трошкови заступања падају на терет буџетских средстава суда.

Члан 155

Ако препознавање окривљеног врши оштећено малолетно лице, суд ће поступати посебно обазриво, а такво препознавање ће се у свим фазама поступка вршити на начин који у потпуности онемогућава да окривљени види ово лице.

Члан 156

У погледу надлежности и састава суда који суди пунолетним учиниоцима кривичних дела на штету малолетних лица, сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 157

Кривични поступак за кривична дела из члана 150. овог закона је хитан.

Део четврти

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 158

Новчаном казном до 30.000 динара или до 30 дана затвора казниће се за прекршај родитељ, усвојилац или старалац или друго лице које се брине о малолетнику:

1) ако без оправдања не поступи по одлуци суда који је судио у првом степену или упутству стручног лица одређеног од стране органа старатељства које је обавезно да се непосредно стара о извршењу васпитне мере и врши надзор над малолетником и извршењем васпитне мере;

2) ако без оправдања не поступи по налогу суда или по решењу органа старатељства којим је обавезано да одређеног дана малолетника доведе у установу или завод на извршење заводске васпитне мере (чл. 121. и 126).

Новчаном казном до 50.000 динара казниће се за прекршај управник завода или установе који неоправдано не прими на извршење заводске васпитне мере малолетника упућеног од стране надлежног органа. Истом казном казниће се и управник завода или установе који без одлуке надлежног органа отпусти малолетника који се налази на извршењу заводске васпитне мере.

Део пети

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 159

Васпитна мера упућивања у дисциплински центар за малолетнике која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона, замењује се васпитном мером појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника.

Васпитна мера појачаног надзора од стране родитеља, усвојиоца или стараоца, појачаног надзора у другој породици и појачаног надзора од стране органа старатељства која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона не може трајати дуже од времена прописаног овим законом.

Васпитна мера упућивања у васпитну установу, упућивања у васпитно-поправни дом и упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање малолетника која је правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона не може трајати дуже од времена прописаног овим законом.

Члан 160

Казна малолетничког затвора правноснажно изречена до дана ступања на снагу овог закона у дужем трајању него што би се могла изрећи по одредбама члана 29. овог закона изрећи ће се према одредбама овог закона.

Члан 161

Одредба члана 38. овог закона о рехабилитацији осуђених учинилаца кривичних дела на казну малолетничког затвора примењује се и у односу на осуђене пре ступања на снагу овог закона, уколико рехабилитација већ није наступила.

Члан 162

Кривични поступак за кривична дела из члана 150. овог закона учињена на штету малолетних лица који је покренут пре ступања на снагу овог закона, наставиће се по овом закону, ако овим законом није друкчије одређено.

Ако је до ступања на снагу овог закона у предметима из његове надлежности донета нека одлука против које је по одредбама Законика о кривичном поступку дозвољен правни лек, а та одлука није достављена лицима која имају право на правни лек или ако је правни лек поднесен али о њему још није одлучено, у погледу права на правни лек и поступак по правном леку примениће се одредбе Законика о кривичном поступку.

Члан 163

Ако је на дан ступања на снагу овог закона у предметима из његове надлежности био у току неки рок, тај рок ће се рачунати према одредбама овога закона, осим ако је рок по досадашњим прописима био дужи.

Члан 164

Предмете у којима је према малолетнику започео поступак, али још није донета првостепена одлука, преузеће суд у чију надлежност спадају предмети по одредбама овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ако поводом правног лека предмет буде враћен на поновни поступак и доношење одлуке, уступиће се суду надлежном по овом закону.

Члан 165

О стицању посебних знања и стручном усавршавању лица која раде у области права детета, преступништва малолетника и кривичноправне заштите малолетних лица стара се Правосудни центар за обуку и стручно усавршавање у сарадњи са ресорним министарствима Владе Републике Србије, научним установама, стручним и професионалним удружењима и невладиним организацијама. Центар организује редовна стручна саветовања, провере знања и друге облике додатних стручних усавршавања и сталне обуке судија за малолетнике, јавних тужилаца за малолетнике, судија и јавних тужилаца који поступају у кривичним предметима за кривична дела из члана 150. овог закона, полицајаца, стручних лица органа социјалне заштите, завода и установа за извршење заводских санкција, адвоката и других стручних лица. О обављеним проверама знања и стручним усавршавањима Правосудни центар издаје одговарајуће сертификате.

Члан 166

Министарство надлежно за правосуђе и Врховни суд Србије основаће Савет за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима и донети правилник о његовом раду најкасније у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона.

Чланови Савета именују се из реда истакнутих судија, јавних тужилаца, полицајаца, адвоката, стручних лица завода и установа за извршење заводских санкција и органа социјалне заштите, који су у дужем временском периоду радили или раде на кривичним предметима малолетника, као и лица која су признати стручњаци у области преступништва младих и кривичноправне заштите малолетних лица.

Савет подноси министарству надлежном за правосуђе и Врховном суду Србије иницијативе, предлоге, мишљења и анализе који се односе на преступништво малолетника и кривичноправну заштиту малолетних лица и на поступање са њима према одредбама овог закона.

Члан 167

Подзаконски акт, у смислу члана 86. овог закона донеће министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад, запошљавање и социјална питања и Републичким јавним тужиоцем.

Подзаконски акт, у смислу члана 101. став 4. овог закона донеће министар надлежан за правосуђе у сарадњи са министром надлежним за рад, запошљавање и социјална питања.

Подзаконске акте из члана 37. став 2. и члана 99. став 2, донеће министар надлежан за правосуђе.

Подзаконски акти из ст. 1, 2. и 3. овог члана донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Посебан правилник, односно кућни ред, који садржи ближе одредбе о извршењу васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом и казне малолетничког затвора, донеће на предлог управника васпитно-поправног дома и казнено поправног завода за малолетнике, министар надлежан за правосуђе, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 168

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе Главе XXIX (поступак према малолетницима) Законика о кривичном поступку (“Службени лист СРЈ”, бр. 70/01 и 68/02 и “Службени гласник РС”, број 58/04).

Члан 169

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

Public Order Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 6/2016)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређења

Члан 1

Овим законом уређује се јавни ред и мир на јавном месту, утврђују се противправна дела против јавног реда и мира, као и начин прикупљања добровољних прилога.

Надлежни орган

Члан 2

Надлежни органи за одржавање јавног реда и мира су Министарство унутрашњих послова, комунална полиција, инспекцијски органи и други надлежни органи у складу са законом утврђеним делокругом.

Службена лица органа из става 1. овог члана заштићена су у обављању законом утврђених послова у складу са одредбама овог закона.

Значење израза

Члан 3

У смислу овог закона употребљени изрази имају следеће значење:

1) јавни ред и мир – јесте усклађено стање међусобних односа грађана настало њиховим понашањем на јавном месту и деловањем органа и организација у јавном животу ради обезбеђења једнаких услова за остваривање људских и мањинских права и слобода грађана зајемчених Уставом;

2) јавно место – јесте простор доступан неодређеном броју лица чији идентитет није унапред одређен, под истим условима или без посебних услова;

3) прекршаји против јавног реда и мира – јесу противправна дела којима се на јавном месту угрожава или нарушава јавни ред и мир, ствара узнемирење или угрожава сигурност грађана, омета кретање грађана на јавним местима или остваривање њихових права и слобода, вређа морал, угрожава општа сигурност имовине, вређају или ометају службена лица или се на други начин нарушава јавни ред и мир;

4) свађа – је вербални сукоб два или више лица;

5) вика – је вербално изражавање јаког интензитета:

6) бука – је нежељен или штетан звук јаког интензитета;

7) дозвољена јачина буке – јесте максимална јачина буке чији интензитет је утврђен прописима о заштити животне средине од буке;

8) увреда (вређање) – јесте вршење радњи којима се омаловажава личност другог лица;

9) вршење насиља – јесте примена физичке или друге силе на телу другог лица, подобне да изазову патњу или болове;

10) претња – је угрожавање сигурности другог лица, стављањем у изглед да ће се учинити какво зло, или напасти на живот или тело тог или њему блиског лица;

11) туча – је узајамно вршење насиља између два или више лица које се састоји у задавању удараца руком, другим деловима тела или предметима;

12) непристојно, дрско, безобзирно понашање – јесте понашање лица или предузимање радњи на јавном месту, којима се угрожава сигурност грађана или нарушава јавни ред и мир, вређа морал грађана, уништава или оштећује имовина;

13) неовлашћено прикупљање доборовољних прилога – јесте свако прикупљање добровољних прилога супротно одредбама овог закона;

14) коцкање – је играње на срећу у новац или неку другу вредност, чији резултат зависи од случаја;

15) проституција – је пружање сексуалних услуга уз накнаду у новцу или другу вредност;

16) пуцање из ватреног и другог оружја – јесте свако пуцање из ватреног и другог оружја на јавном месту, којим се ствара бука, коришћењем муниције без пројектила.

Сматраће се да је прекршај или кривично дело из овог закона извршено на јавном месту и кад је радња извршења на месту које се у смислу става 1. тачка 2) овог члана не сматра јавним местом, ако је то место доступно погледу или чујности са јавног места или је последица наступила на јавном месту.

Члан 4

У овом закону одређене именице су наведене у мушком роду, а користе се као неутралне за мушки и женски род.

II ПРИКУПЉАЊЕ ДОБРОВОЉНИХ ПРИЛОГА

Члан 5

Добровољни прилози грађана прикупљају се посредством хуманитарних и других удружења, уз обавештавање надлежне организационе јединице Министарства унутрашњих послова, по месту прикупљања добровољних прилога.

Рок за подношење обавештења из става 1. овог члана, је најкасније осам дана пре почетка прикупљања добровољних прилога.

Добровољни прилози не могу се прикупљати ако о томе није обавештен надлежни орган.

Прикупљање добровољних прилога може трајати најдуже 60 дана.

По истеку рока из става 4. субјекти из става 1. могу поново организовати прикупљање прилога за исту сврху уколико поново поднесу обавештење.

Члан 6

Обавештење из члана 5. став 1. овог закона садржи: назив подносиоца обавештења; место и време почетка прикупљања добровољних прилога, сврху и начин прикупљања; име, презиме и број личне карте лица која ће прикупљати прилоге.

Ако обавештење не садржи прописане податке из става 1. овог члана, надлежни орган ће од подносиоца обавештења тражити допуну обавештења у року од три дана од дана његовог пријема.

Ако подносилац обавештења у року из става 2. овог члана не изврши допуну тражених података, сматраће се да надлежни орган о прикупљању добровољних прилога није обавештен.

III ПРЕКРШАЈИ

Свађа, вика и бука на јавном месту

Члан 7

Ко свађом или виком нарушава јавни ред и мир или ствара узнемирење грађана – казниће се новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.

Ко нарушава јавни ред и мир или ствара узнемирење грађана, извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала (мотора, сирена и сл.) – казниће се новчаном казном од 5.000 до 30.000 динара.

Ко прекршај из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи од три и више лица – казниће се новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара.

Непристојно, дрско и безобзирно понашање

Члан 8

Ко непристојним, дрским или безобзирним понашањем нарушава јавни ред и мир или угрожава имовину или вређа морал грађана – казниће се новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара или радом у јавном интересу од 80 до 360 часова.

Ко прекршај из става 1. овог члана изврши у групи од три и више лица – казниће се радом у јавном интересу од 240 до 360 часова или казном затвора од 30 до 60 дана.

Вређање, вршење насиља, претња или туча

Члан 9

Ко вређањем другог или вршењем насиља над другим или претњом нарушава јавни ред и мир казниће се новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара или казном затвора од 10 до 30 дана.

Ко изазивањем туче или учествовањем у њој нарушава јавни ред и мир – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Ко прекршај из ст. 1. до 2. овог члана изврши у групи од три и више лица – казниће се казном затвора од 30 до 60 дана.

За покушај дела из ст. 1, 2. и 3. овог члана, казниће се.

Остављање опасних предмета

Члан 10

Ко стави или држи испред зграде или ограде, односно на згради или огради предмет или уређај који може угрозити сигурност грађана или му нанети штету или ко такве предмете избаци на улицу – казниће се новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.

За прекршај из става 1. овог члана – казниће се правно лице новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара, предузетник новчаном казном од 20.000 до 50.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.

Угрожавање сигурности уређајима на даљину

Члан 11

Ко коришћењем уређаја којима се управља на даљину угрози сигурност грађана или наруши јавни ред и мир – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Просјачење

Члан 12

Ко просјачењем угрожава спокојство грађана или нарушава јавни ред и мир – казниће се новчаном казном од 5.000 до 10.000 динара или казном затвора до 30 дана.

Ко прекршај из става 1. овог члана, изврши у групи од три и више лица – казниће се новчаном казном од 10.000 до 30.000 динара или казном затвора до 30 дана.

Коцкање

Члан 13

Ко позива другог на коцку или се коцка, уступа просторије ради коцкања или организује коцкање – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или радом у јавном интересу од 120 до 360 часова.

Ко се коцка са малолетним лицем или на други начин омогућава коцкање малолетном лицу – казниће се казном затвора од 30 до 60 дана.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се правно лице новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара, предузетник новчаном казном од 150.000 до 500.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Неовлашћена препродаја улазница

Члан 14

Ко неовлашћено нуди, продаје или препродаје улазнице за културне, спортске или друге приредбе и манифестације – казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Ко неовлашћено организује или омогућава препродају улазница за културне, спортске или друге приредбе и манифестације – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или радом у јавном интересу од 120 до 360 часова.

За прекршај из става 2. овог члана, казниће се правно лице новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара, предузетник новчаном казном од 150.000 до 500.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Узнемиравање грађана врачањем, прорицањем или сличним обмањивањем

Члан 15

Ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин којим узнемирава грађане или нарушава јавни ред и мир – казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Проституција

Члан 16

Ко се одаје проституцији, користи услуге проституције или уступа просторије ради проституције – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Ко малолетном лицу уступа просторије ради проституције – казниће се затвором од 30 од 60 дана.

Паљење пиротехничких производа или пуцање

Члан 17

Ко паљењем пиротехничких производа нарушава јавни ред и мир или угрожава сигурност грађана – казниће се новачном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Ко пуцањем из ватреног или другог оружја или имитације оружја нарушава јавни ред и мир или угрожава сигурност грађана – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Ко прекршај из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи од три и више лица – казниће се казном затвора од 30 до 60 дана.

Прикупљање добровољних прилога без обавештавања

Члан 18

Ко прикупља добровољне прилоге без обавештавања надлежног органа или у току прикупљања добровољних прилога угрози спокојство грађана или наруши јавни ред и мир – казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.

Ко без обавештавања надлежног органа организује прикупљање добровољних прилога или прекршај из става 1. овог члана изврши у групи од три и више лица или за прикупљање добровољних прилога користи децу или малолетна лица – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се правно лице новчаном казном од 250.000 до 1.000.000 динара, предузетник новчаном казном од 50.000 до 250.000 динара и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

Пропуштање обавештавања о нарушавању јавног реда и мира

Члан 19

Ко у обављању угоститељске или друге услужне делатности пропусти да без одлагања обавести полицију о нарушавању јавног реда и мира у угоститељском објекту – казниће се новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се правно лице новчаном казном од 200.000 до 500.000 динара, предузетник новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Бука у угоститељским и другим објектима

Члан 20

Ко у обављању уметничке, угоститељске или друге делатности нарушава јавни ред и мир, извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала, преко дозвољене јачине која је уређена прописима о заштити животне средине од буке – казниће се новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се правно лице новчаном казном од 200.000 до 500.000 динара, предузетник новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

Продаја алкохолних пића лицима под очигледним утицајем и малолетницима

Члан 21

Ко продаје алкохолно пиће лицу које под очигледним утицајем алкохола наруши јавни ред и мир или малолетном лицу које није навршило 16 година живота – казниће се новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се правно лице новчаном казном од 200.000 до 500.000 динара, предузетник новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

Вређање службеног лица у вршењу службене дужности

Члан 22

Ко увреди службено лице надлежних органа из члана 2. овог закона у вршењу службене дужности – казниће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

IV КРИВИЧНА ДЕЛА

Ометање службеног лица у вршењу службене дужности

Члан 23

Ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице надлежних органа из члана 2. овог закона у вршењу службене дужности – казниће се затвором од шест месеци до две године.

Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац службеном лицу прети употребом оружја, или се маши за оружје, или му нанесе лаку телесну повреду – казниће се затвором од једне до пет година.

Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац на службено лице потегне оружје или га употреби или му нанесе тешку телесну повреду – казниће се затвором од три до десет година.

V ПРИВРЕМЕНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Члан 24

Службена лица полиције, комуналне полиције и надлежних инспекцијских органа привремено ће, у складу са законом, одузети предмете који су употребљени за извршење прекршаја или су прибављени прекршајем или који су настали извршењем прекршаја.

VI ЗАШТИТНЕ МЕРЕ

Члан 25

Заштитне мере одузимања предмета, обавезног лечења зависника од алкохола и других психоактивних супстанци, обавезно психијатријско лечење, забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја за прекршаје из овог закона, поред казне, могу се изрећи под условима утврђеним законом којим се уређују прекршаји.

За прекршаје из чл. 10, 13, 14, 18, 19, 20. и 21. овог закона поред казне, може се изрећи заштитна мера забрана вршења одређених делатности.

За прекршаје из чл. 10, 13, 14, 18, 19, 20. и 21. овог закона поред казни може се изрећи заштитна мера забрана правном лицу да врши одређене делатности.

За прекршаје из чл. 10, 13, 14, 18, 19, 20. и 21. овог закона поред казни може се изрећи заштитна мера забрана одговорном лицу да врши одређене послове.

VII ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ ПРЕКРШАЈЕМ

Члан 26

Имовинска корист прибављена вршењем прекршаја одузима се.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 27

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном реду и миру (“Службени гласник РС”, бр, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – др. закон и 85/05 – др. закон).

Члан 28

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Criminal Penalties Execution Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Део први

ОПШТИ ДЕО

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређује се, ако посебним законом није другачије одређено, поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према којима се извршавају кривичне санкције, организација Управе за извршење кривичних санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје, одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом или привредним преступом и примена мере притвора.

У поступку извршења кривичних санкција према малолетницима, као и у поступку извршења казне затвора изречене за прекршај примењују се одредбе овог закона, ако посебним законом није другачије одређено.

Ако је потврђеним међународним уговором питање из става 1. овог члана другачије уређено, примењују се одредбе тог уговора.

Сврха извршења кривичних санкција

Члан 2

Извршењем кривичних санкција остварује се општа и индивидуална сврха њиховог изрицања у циљу успешне реинтеграције осуђених у друштво.

Извршење одлука страних судова

Члан 3

Одредбе овог закона примењују се и приликом извршења кривичних санкција које изрекну страни судови, кад је то одређено посебним законом и међународним уговором.

Претпоставке за извршење

Члан 4

Са извршењем кривичне санкције отпочиње се кад одлука којом је санкција изречена постане извршна, ако за извршење кривичне санкције нема законских сметњи.

Са извршењем одлуке, пре њене правноснажности, може се отпочети када је то законом изричито прописано.

Одлагање и прекид извршења кривичних санкција

Члан 5

Извршење кривичних санкција може се одложити и прекинути само под условима одређеним овим законом.

Основне одредбе о положају лица према коме се извршава кривична санкција

Члан 6

Кривична санкција се извршава на начин којим се јемчи поштовање достојанства лица према коме се она извршава.

Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршава кривична санкција подвргава било каквом облику мучења, нечовечног или понижавајућег кажњавања или поступања, злостављања или експериментисања.

Кажњива је принуда према лицу према коме се извршава кривична санкција, ако је несразмерна потребама њеног извршења.

Забрана дискриминације

Члан 7

Лице према коме се извршава кривична санкција не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја или другог личног својства.

Заштита и ограничење основних права

Члан 8

Лице према коме се извршава кривична санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом.

Лице према коме се извршава кривична санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење кривичне санкције и у поступку прописаном овим законом.

Против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према коме се извршава кривична санкција дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

За поднеске, службене радње и решења у вези са применом одредаба овог закона не плаћа се такса, ако законом није другачије одређено.

Вођење евиденција и главна књига

Члан 9

Заводи воде евиденције о лицима према којима се извршавају кривичне санкције и примењују мере из члана 12. ст. 1. и 2. овог закона, особама које посећују завод, као и поступцима и догађајима у заводу који су од значаја за извршење кривичних санкција.

Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности, изреченој кривичној санкцији и мери, као и податке од значаја за њихово извршење.

Управа и заводи воде и евиденције о запосленима, опреми и наоружању.

Евиденције о изреченим кривичним санкцијама и мерама, као и лицима лишеним слободе воде се кроз главну књигу.

Евиденције се воде ручно и електронски.

Главна књига обухвата матичну књигу према врсти кривичне санкције или мере и лични лист.

Лични лист садржи досије осуђеног у који се улажу сви документи, одлуке и решења од значаја за извршење казне.

У главну књигу се уписују следећи подаци о личности: име, презиме и надимак лица, пол, име оца, девојачко презиме и име мајке, датум рођења, јединствени матични број грађана, место, општина и држава рођења, адреса пребивалишта, односно боравишта, држављанство, национална и верска припадност (уколико лице жели да се изјасни), брачно стање, број деце, школска спрема, занимање, завршене обуке и специјалности, посао које је лице обављало, посебне потребе и лични опис.

У лични лист се, у циљу извршења кривичне санкције, уписују и следећи подаци о личности чланова породице лица лишеног слободе: име и презиме члана породице, јединствени матични број грађана, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона.

Пропис о начину вођења евиденција из става 1. и става 3. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Помоћна књига евиденција

Члан 10

Евиденције о поступцима и догађајима од значаја за извршење кривичних санкција и мера, евиденције о особама које посећују завод или лица лишена слободе воде се кроз помоћне књиге.

Помоћне књиге су: евиденције дневног бројног стања, роковник истека казне, евиденција извршених бекстава, евиденција извршених удаљења, евиденција умрлих лица, евиденција прекида казне, евиденција лица условно отпуштених са издржавања казне затвора, евиденција дисциплинског кажњавања лица лишених слободе, евиденција поднесака, притужби, жалби и захтева за судску заштиту лица лишених слободе, евиденција пружања помоћи у заводу, евиденција пружања помоћи од других органа, евиденција примене средстава принуде, евиденција примене посебних мера за одржавање реда и безбедности, евиденција о употреби теста за идентификацију употребе наркотика од стране лица лишених слободе, евиденција извршених тестирања лица лишених слободе и запослених на присуство алкохола у крви, евиденција о извршеним обиласцима завода и лица смештених у посебно осигурану просторију од стране управника и начелника службе обезбеђења, евиденција обиласка лица у самици и усамљењу, евиденције пријема пакета и посета за лица лишена слободе, евиденција лекарских прегледа, евиденција контроле квалитета хране, евиденција о лицима која одбијају лечење, храну или воду, евиденције о организовању и спровођењу културних и спортских активности, евиденције о стручном усавршавању и образовању осуђених, евиденција повреда на раду, евиденција радног ангажовања осуђених у заводу и ван завода, евиденција коришћења годишњих одмора осуђених лица, евиденција посета бранилаца и евиденција особа које посећују завод или лица лишених слободе.

У евиденције пријема пакета и посета лицима лишеним слободе, евиденцију бранилаца и евиденцију о особама које посећују завод и лица према којима се извршавају кривичне санкције и мере уписују се: име и презиме посетиоца, јединствени матични број грађана, број личне карте и број адвокатске легитимације.

Средства за извршење кривичних санкција

Члан 11

Средства за извршење кривичних санкција обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Лице према коме се извршава кривична санкција не плаћа трошкове извршења, осим ако законом није другачије одређено.

Глава друга

ДРЖАВНИ ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

И УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Делатност Управе

Члан 12

Управа за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) организује, спроводи и надзире извршење казне затвора, малолетничког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара, као и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: кривичне санкције).

Управа спроводи меру притвора и друге мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку у складу са законом и обавља друге послове одређене законом.

Управа је укључена у поступке социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица.

Управа је орган у саставу министарства надлежног за послове правосуђа.

Унутрашње уређење, организацију и делокруг организационих јединица у саставу Управе, прописује Влада.

Управа организује и спроводи програме сталног стручног оспособљавања и усавршавања запослених.

Управа остварује сарадњу са одговарајућим установама, удружењима и организацијама које се баве проблемима извршења кривичних санкција.

1. УРЕЂЕЊЕ УПРАВЕ

1.1 Заводи

Врсте завода

Члан 13

У Управи постоје следеће врсте завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи):

1) казнено-поправни завод и окружни затвор – за извршење казне затвора и мере притвора;

2) казнено-поправни завод за жене – за извршење казне затвора и малолетничког затвора;

3) казнено-поправни завод за малолетнике – за извршење казне малолетничког затвора;

4) Специјална затворска болница – за лечење осуђених и притворених лица, за извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана;

5) васпитно-поправни дом – за извршење васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом.

Типови завода према степену обезбеђења

Члан 14

Према степену обезбеђења заводи могу бити отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

У заводима отвореног типа не постоје физичко-техничке препреке за бекство.

У заводима полуотвореног типа запослени у служби за обезбеђење представља основну препреку за бекство.

У заводима затвореног типа, поред запослених у служби за обезбеђење, постоје и друге физичко-техничке препреке за спречавање бекства, а у заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем постоје физичко-техничке препреке, којима се постиже највиши степен обезбеђења.

Типови појединих врста завода

Члан 15

Казнено-поправни завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом су полуотвореног типа.

Специјална затворска болница и казнено-поправни завод за малолетнике су затвореног типа.

Одељења у заводима

Члан 16

У заводима могу постојати отворена, полуотворена и затворена одељења.

Центар за обуку и стручно оспособљавање

Члан 17

Стручно оспособљавање и усавршавање запослених у Управи обављају се у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар за обуку).

Центар за обуку, по потреби, организује и спроводи стручно оспособљавање, обуку и усавршавање запослених и у другим државним органима.

Центар за обуку координира активности завода у спровођењу обуке и стручног оспособљавања осуђених лица.

Пропис који уређује рад Центра за обуку доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Оснивање завода и Центра за обуку

Члан 18

Завод и Центар за обуку оснивају се прописом Владе.

Прописом о оснивању завода одређује се врста, тип, одељења и седиште завода, односно делатност и седиште Центра за обуку.

1.2. Службе у заводима

Врсте служби

Члан 19

У заводима могу постојати следеће службе:

1) служба за третман;

2) служба за обезбеђење;

3) служба за обуку и упошљавање;

4) служба за здравствену заштиту;

5) служба за опште послове.

За два или више завода могу се образовати заједничке службе.

Служба за третман

Члан 20

Служба за третман процењује индивидуалне потребе, капацитете за промену и степен ризика осуђеног за понављање кривичног дела, утврђује и спроводи индивидуализовани програм поступања и примењује методе и поступке у циљу остваривања индивидуалне превенције.

Служба за третман утврђује програм поступања према осуђеном, усклађује рад осталих служби и других учесника у спровођењу програма и обавља друге послове одређене овим законом.

Служба за обезбеђење

Члан 21

Служба за обезбеђење, као јединствена формација Управе, стара се о безбедности људи и имовине у заводу, спроводи осуђена и притворена лица, учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном и обавља друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи осуђена и притворена лица у службеним возилима која су опремљена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом и осветљењем.

Припадници службе за обезбеђење имају статус овлашћеног службеног лица и овлашћени су да носе оружје, врше преглед просторија у заводу са претресом, преглед лица са претресом и прегледом тела, осим прегледа телесних отвора, који обавља здравствени радник, примењују мере за одржавање реда и безбедности у заводу и обављају друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи припреме и план за деловање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања. За поступање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања могу се формирати посебне јединице састављене од припадника службе за обезбеђење и запослених у другим службама.

Служба за обезбеђење може да користи службене псе за проналажење опојних дрога или психоактивних супстанци, као и експлозивних средстава или направа.

Ношење оружја и униформе у Служби за обезбеђење

Члан 22

Служба за обезбеђење је наоружана и униформисана.

По одобрењу директора Управе припадник службе за обезбеђење може носити службено оружје за личну безбедност и ван радног времена.

О издатом одобрењу из става 2. овог члана, обавештава се надлежна полицијска управа, ради вођења евиденције издатих одобрења.

Припадник службе за обезбеђење коме је дато одобрење за ношење службеног оружја за личну безбедност ван радног времена дужан је да га носи на безбедан начин, као и да предузме све безбедносне мере да не би дошло до злоупотребе оружја, односно да оружје не би дошло у посед неовлашћеног лица.

Изузетно, припадници службе за обезбеђење могу, по наређењу директора Управе или управника завода, вршити дужност у цивилном оделу.

Директор Управе одређује у којим се случајевима носи свечана униформа.

Служба за обуку и упошљавање

Члан 23

Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом, сагласно програму поступања према осуђеном.

Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода.

Рад Службе за обуку и упошљавање се обавља у оквиру законом дозвољених делатности и у складу са прописима који уређују обављање сваке поједине делатности.

На предлог управника завода, директор Управе одлучује о врсти и обиму обављања делатности.

Производи и услуге из рада Службе за обуку и упошљавање могу се користити за потребе Управе, сопствене потребе завода и за потребе других завода.

Завод може да продаје на тржишту производе и услуге настале у току обуке и рада осуђених.

Приход од продаје производа и услуга из обуке и рада осуђених користи завод, у складу са финансијским планом завода донетим уз сагласност директора Управе. Приходи се користе за плаћање трошкова насталих радом осуђених, накнаде за рад и награде за рад осуђених, технолошко унапређење рада и побољшање услова живота, образовања и рада осуђених.

Остваривање прихода од обуке и рада осуђених не сме штетно утицати на остварење сврхе обуке и упошљавања.

Пропис који уређује рад Службе за обуку и упошљавање доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Служба за здравствену заштиту

Члан 24

Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица, надзире хигијену и квалитет хране и воде и учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном.

Завод има најмање једног лекара и два медицинска техничара, а мора омогућити услуге и једног психијатра.

Кад је болничко лечење организовано у заводу, завод мора имати лекара и болничко особље са одговарајућом стручном спремом и располагати потребним болничким просторијама и медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима.

Завод мора располагати посебном просторијом за издвајање оболелих осуђених, у зависности од природе обољења.

Завод за жене мора располагати посебном опремом за негу трудница, породиља и лечење жена.

Здравственом раднику који прегледа и лечи осуђеног гарантује се и обезбеђује пуна професионална независност, сагласно закону и етичком кодексу.

Служба за опште послове

Члан 25

Служба за опште послове обавља правне, административне, рачуноводствене, финансијске, евиденцијске и друге послове од општег значаја за завод и пружа правну помоћ осуђеним и притвореним лицима.

1.3. Пропис о кућном реду завода

Члан 26

Начин живота и рада осуђених ближе се прописује прописом који уређује кућни ред завода.

Начин живота и рада лица која се налазе у Специјалној затворској болници на извршењу мера безбедности и лица упућених на лечење из других завода ближе се уређује прописом који уређује кућни ред Специјалне затворске болнице.

Прописе који уређују кућни ред завода, односно Специјалне затворске болнице доноси министар надлежан за послове правосуђа.

1.4. Руковођење у Управи

Директор Управе

Члан 27

Управом руководи директор Управе.

Директора Управе, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, поставља Влада, на период од пет година.

Директор Управе представља Управу и одговоран је за законито и правилно извршење кривичних санкција у Републици Србији.

Директор има статус државног службеника на положају.

За директора Управе може бити постављено лице које има високу школску спрему и најмање девет година радног искуства у пословима извршења кривичних санкција, правосуђу или адвокатури после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Управник завода

Члан 28

Заводом руководи управник завода.

Управника завода, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа.

Управник завода заступа завод и одговоран је за законит и правилан рад у заводу.

Управник завода може имати заменика кога, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа.

За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има седам година радног искуства на пословима извршења кривичних санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Начелник службе

Члан 29

Службом у заводу руководи начелник службе.

Начелника службе, на предлог управника завода, распоређује директор Управе.

За начелника службе може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и које има пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима.

Службена легитимација

Члан 30

Директор Управе, припадници службе за обезбеђење, запослени у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, као и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и његови заменици имају службену легитимацију и значку, чију садржину, изглед, образац и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама и значкама прописује министар надлежан за послове правосуђа.

О издатим легитимацијама и значкама Управа води евиденцију, која садржи:

1) редни број под којим је заведена службена легитимација и значка;

2) име и презиме лица коме је издата службена легитимација и значка;

3) датум издавања службене легитимације и значке;

4) потпис лица коме је издата легитимација;

5) напомену.

Ималац службене легитимације и значке дужан је да за време обављања послова носи службену легитимацију и значку.

ИИ ЈАВНОСТ РАДА УПРАВЕ

Члан 31

Рад Управе је јаван.

Министар надлежан за послове правосуђа и директор Управе, непосредно или преко лица које овласте, обавештавају јавност о извршењу кривичних санкција, под условом да се тиме не повређују прописи који уређују тајност података, озбиљно не угрожава безбедност или одржавање реда у заводу.

Посете заводу

Члан 32

Појединачне и групне посете заводу одобрава директор Управе.

Представницима домаћих и страних институција и удружења која се баве заштитом људских права омогућава се посета заводу.

Изузетно, посета се може ускратити ако то налажу разлози безбедности и сигурности у заводу. Образложени одговор се доставља институцији или удружењу из става 2. овог члана у року од три дана од дана пријема захтева за посету.

У циљу обезбеђивања јавности рада Управе водиће се рачуна да се омогући посета представника средстава јавног информисања, научних радника који се баве проучавањем криминалитета, као и студената одговарајућих факултета.

Директор Управе може лицима која посећују завод одобрити разговор са осуђеним лицима, уз присуство или без присуства запосленог у заводу.

ИИИ СУДИЈА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

Појам судије за извршење кривичних санкција

Члан 33

При сваком вишем суду, у складу са овим законом, одређује се судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

Судију за извршење одређује председник вишег суда из реда судија тог суда.

У предметима за које је надлежан, судија за извршење поступа као судија појединац.

Судији за извршење у раду може помагати посебна стручна служба, из реда запослених у суду.

Судија за извршење, у складу са Судским пословником, води посебну евиденцију о предметима у којима поступа.

Стварна надлежност

Члан 34

Судија за извршење штити права притвореника, осуђеника, лица којем је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу, надзире законитост у поступку извршења кривичних санкција и обезбеђује равноправност и једнакост ових лица пред законом.

Судија за извршење одлучује и о:

1) заштити права по притужби притвореника и захтеву за судску заштиту осуђеника, лица којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу;

2) заштити права осуђеника одлучивањем о жалби против одлуке управника завода или директора Управе, у случајевима предвиђеним овим законом;

3) другим случајевима предвиђеним законом.

Месна надлежност

Члан 35

За заштиту права осуђеног током издржавања казне затвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме осуђени извршава казну затвора.

За заштиту права притвореника током трајања мере притвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме се мера извршава.

У случају промене места извршења казне затвора или мере притвора, за даље поступање према осуђеном, односно притвореном, надлежан је виши суд према месту седишта завода у који је осуђени, односно притворени, премештен. Судија за извршење из места седишта завода из кога је осуђени, односно притворени премештен одмах доставља списе предмета судији за извршење у месту седишта завода у кога је осуђени, односно притворени, премештен.

Поступак пред судијом за извршење

Члан 36

Поступак пред судијом за извршење покреће се на захтев осуђеног или по притужби притвореног, а у другом степену по жалби.

Током поступка судија за извршење омогућава осуђеном, односно притвореном или заводу да се писменим путем изјасне о чињеницама на које се указује у захтеву или притужби.

На поступак пред судијом за извршење сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено.

Притужба притвореника и захтев за судску заштиту осуђеника

Члан 37

Ако притвореник сматра да је повређено неко његово право током извршења мере притвора у заводу има право да усмено на записник или писмено поднесе притужбу судији за извршење.

Осуђени има право да поднесе захтев за судску заштиту против одлуке директора Управе, у року од три дана, од дана достављања одлуке, ако сматра да је тиме незаконито ограничено или повређено неко од његових права предвиђено чл. 76. до 125. овог закона.

Пре него што поднесе захтев за судску заштиту, осуђени је дужан да се за заштиту својих права обрати органима и у поступку прописаном чл. 126. и 127. овог закона.

Изузетно, осуђени може поднети захтев за судску заштиту директно судији за извршење у случају када му је право на живот или телесни интегритет озбиљно угрожено.

Осуђени или притворени има право да поднесе притужбу судији за извршење у року од три месеца од дана настанка повреде права, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост.

Рочиште пред судијом за извршење

Члан 38

Судија за извршење може одржати рочиште на коме ће се учесници у поступку усмено изјаснити о чињеницама и доказима важним за доношење судске одлуке.

Судија за извршење ће одржати рочиште ако из навода притужбе, односно захтева за судску заштиту и других доказа процени да је право на живот, телесни интегритет или здравље притвореника или осуђеника угрожено.

Ако притворено или осуђено лице има пуномоћника, на рочиште се позива и пуномоћник. Ако се уредно позвани пуномоћник не одазове позиву суда, рочиште ће се одржати у његовом одсуству.

Рочиште се може одржати у суду или у просторијама завода.

Судија за извршење током поступка може саслушати у својству сведока лица запослена у заводу, друге осуђене, прибавити или извршити увид у документацију завода и других државних органа, посетити просторије завода и утврђивати чињенице на други начин.

Одлуке судије за извршење

Члан 39

У поступку пред судијом за извршење одлучује се у облику решења.

Судија за извршење ће одбацити притужбу притвореника, захтев за судску заштиту или жалбу осуђеника ако је неблаговремена, неуредна или недозвољена.

Када одлучује о притужби притвореника, односно захтеву за судску заштиту осуђеника, судија ће одбити притужбу или захтев за судску заштиту ако утврди да је неоснован.

Ако судија за извршење утврди да је притужба притвореника, односно захтев за судску заштиту основан, наложиће заводу да у одређеном року отклони утврђену незаконитост и да га обавести о мерама предузетим да се та незаконитост отклони. Ако отклањање незаконитости није могуће, судија за извршење ће утврдити незаконитост и забранити њено даље понављање.

Када одлучује по жалби на одлуку управника завода или директора Управе, судија за извршење ће:

1) одбити жалбу као неосновану и потврдити одлуку првостепеног органа;

2) усвојити жалбу и укинути побијану одлуку и упутити предмет првостепеном органу на поновно одлучивање или усвојити жалбу и преиначити првостепену одлуку.

Поступак по жалби против одлуке управника завода и директора Управе

Члан 40

Осуђеник може да поднесе жалбу судији за извршење против одлуке управника завода или директора Управе у року од три дана од дана достављања одлуке, у случајевима предвиђеним овим законом.

Жалба мора да садржи податак о одлуци против које се подноси, разлог због кога се жалба изјављује и потпис лица које изјављује жалбу.

Благовремено изјављена жалба против одлуке из става 1. овог члана не задржава извршење одлуке.

Осуђени жалбу подноси преко завода првостепеном органу, који је дужан да жалбу са списима предмета одмах достави судији за извршење.

Подносилац жалбе може у жалби да предложи утврђивање нових чињеница и прибављање нових доказа, ако нису били познати у време доношења побијане одлуке.

Поступак по жалби на одлуку судије за извршење

Члан 41

Против одлуке судије за извршење о притужби притвореника (члан 37. став 1.) и захтеву за судску заштиту (члан 37. став 4.) може се изјавити жалба.

Жалба се подноси ванрасправном већу истог суда, преко судије за извршење који је донео првостепену одлуку, у року од три дана од дана пријема првостепене одлуке.

Веће из става 2. овог члана одлучују о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе.

Обавештавање о стању права осуђеника

Члан 42

Судија за извршење најмање једном у свака четири месеца у току године обилази заводе на територији своје месне надлежности, разговара са осуђенима и информише их о начинима остваривања њихових права.

Део други

ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Глава трећа

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Сврха извршења казне затвора

Члан 43

Сврха извршења казне затвора је да осуђени током извршења казне, применом одговарајућих програма поступања, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота после извршења казне како убудуће не би чинио кривична дела.

Поступање и разврставање осуђеног

Члан 44

Са осуђеним се на основу утврђених капацитета, потреба и степена ризика поступа на начин који у највећој мери одговара његовој личности, у циљу остваривања програма поступања.

Ради остваривања индивидуалног програма поступања осуђени се разврстава у одељење и групу.

Забрана обављања дужности која садржи дисциплинска овлашћења

Члан 45

Осуђено лице не може у оквиру службе завода обављати дужност која садржи дисциплинска овлашћења.

Издржавање казне осуђеног

Члан 46

Осуђени издржавају казну по правилу заједно.

Изузетно од става 1. овог члана, кад то захтева програм поступања, здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђених.

Осуђена мушка и женска лица издржавају казну одвојено.

Условни отпуст

Члан 47

Осуђеног за кога се основано може очекивати да убудуће неће вршити кривична дела, суд ће условно отпустити са издржавања казне, у складу са законом.

У поступку одлучивања о условном отпусту завод је дужан да суду у свом извештају да и мишљење о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста.

Пружање помоћи лицу отпуштеном са издржавања казне

Члан 48

Лицу отпуштеном са издржавања казне пружа се неопходна помоћ и подршка како би се умањио ризик вршења нових кривичних дела и како би му се олакшао успешан повратак у заједницу.

ИИ УПУЋИВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ

Упућивање осуђених у заводе

Члан 49

Осуђени се упућује на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање осуђених у заводе.

Изузетно, на молбу осуђеног из оправданих разлога, односно по захтеву полиције или служби безбедности из разлога безбедности, директор Управе може одступити од прописа из става 1. овог члана и решењем променити место извршења казне.

Против решења директора Управе којим се одређује промена места извршења казне, осуђени има право жалбе судији за извршење.

Распоређивање осуђених у заводе

Члан 50

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну, а изузетно две године распоређује се у окружни затвор.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање прелази једну годину по правилу се распоређује у казнено-поправни завод.

Осуђена жена се распоређује у казнено-поправни завод за жене.

Посебни случајеви распоређивања

Члан 51

Осуђени који је учинио кривично дело из нехата и лице које је први пут осуђено на казну затвора до три године, распоређује се у завод отвореног типа.

У васпитно-поправни дом распоређује се лице којем је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом.

У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се лице којем је изречена казна малолетничког затвора.

У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се и лице којем је изречена казна затвора до десет година, ако у време упућивања није навршило двадесет три године живота, нити му је раније изрицана казна затвора.

Остали осуђени распоређују се у казнено-поправне заводе затвореног типа и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Накнадно распоређивање у заводе

Члан 52

Директор Управе може накнадно распоредити осуђеног у други завод, ако се приликом испитивања личности осуђеног утврди да би се програм поступања успешније реализовао у другом заводу, односно из разлога безбедности.

Против одлуке директора Управе којом се одређује накнадно распоређивање, осуђени има право жалбе судији за извршење.

ИИИ ПОСТУПАК УПУЋИВАЊА НА ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Радње које претходе упућивању осуђеног у завод

Члан 53

Ако суд који је донео првостепену одлуку није надлежан за упућивање осуђеног на извршење казне затвора, дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави надлежном суду за упућивање на извршење казне у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Надлежни суд је дужан да у року од 15 дана од пријема одлуке из става 1. овог члана упути осуђеног на извршење казне.

У поступку упућивања осуђеног на извршење казне затвора суд сарађује са Управом. При одређивању дана јављања осуђеног ради издржавања казне затвора, суд је дужан да затражи извештај Управе о броју расположивих места у заводима и да води рачуна о приоритету извршења, с обзиром на природу кривичног дела, изречену казну и рок застарелости извршења казне.

Пропис о начину упућивања лица лишених слободе у завод доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Надлежност за упућивање на извршење казне

Члан 54

За упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је казна изречена постала правноснажна.

Исти суд задржава надлежност и ако се пребивалиште или боравиште осуђеног касније измене.

Посебни случајеви упућивања на извршење казне

Члан 55

Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео виши суд, за упућивање је надлежан основни суд у месту седишта тог вишег суда.

Осуђеног који је у притвору на извршење казне затвора упућује основни суд на чијем подручју је седиште завода у коме је осуђени притворен.

Налог за извршење казне

Члан 56

Надлежни суд писмено налаже осуђеном да се одређеног дана јави на извршење казне затвора.

Уз налог се доставља и обавештење о времену када осуђени треба да се јави у завод, о дозвољеним стварима које може да унесе у завод, и другим околностима значајним за извршење казне.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам ни дужи од 15 дана.

Надлежни суд обавештава завод о датуму када осуђени треба да се јави и уз обавештење доставља извршну одлуку с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, као и одлуку којом је одложено извршење казне.

Почетак извршења казне и трошкови превоза

Члан 57

Завод одмах обавештава надлежни суд да се осуђени јавио на извршење казне затвора.

Почетак извршења казне рачуна се од дана када се осуђени јавио у завод на извршење казне.

Ако се осуђени не јави на извршење казне у року од три дана од дана када је требало да се јави на извршење, завод обавештава надлежни суд.

Завод надокнађује осуђеном трошкове превоза јавним саобраћајем од пребивалишта, односно боравишта до седишта завода.

Трошкове довођења у завод сноси осуђени.

Почетак извршења казне у случају довођења, односно издавања потернице

Члан 58

У случају из члана 57. став 3. овог закона суд наређује довођење, а ако се осуђени крије или је у бекству, наређује издавање потернице и о томе обавештава завод.

У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је осуђени лишен слободе.

ИВ ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 59

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године – најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног – најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли – најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на извршење казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору – најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге – најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета – најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања – најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита – најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 60

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Осуђени који се налази на издржавању казне затвора не може поднети молбу за одлагање наредне казне затвора.

Рок за подношење молбе за одлагање

Члан 61

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне.

Ако је тешка акутна болест осуђеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када осуђени треба да се јави на извршење казне.

Подношење молбе за одлагање

Члан 62

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се председнику надлежног основног суда.

Кад уз молбу нису приложени докази, председник основног суда налаже осуђеном да доказе достави у року од осам дана, са упозорењем да ће се молба одбацити.

Доношење одлуке по молби

Члан 63

Председник основног суда је дужан да поводом молбе за одлагање извршења казне затвора донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју поднесе неовлашћено лице и молбу уз коју нису благовремено приложени докази, председник основног суда одбацује.

Жалба на првостепено решење

Члан 64

Осуђени може против првостепеног решења изјавити жалбу председнику надлежног вишег суда.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема решења.

Председник вишег суда је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.

Решење којим се одлучује о одлагању доставља се заводу без одлагања.

Одложно дејство молбе

Члан 65

Молба за одлагање извршења казне затвора задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Председник надлежног основног суда који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Обавеза подношења извештаја

Члан 66

Осуђени коме је извршење казне затвора одложено због тешке акутне болести дужан је да једном у три месеца, а на захтев надлежног суда и чешће, суду подноси извештај установе у којој се лечи о свом здравственом стању.

Опозив и обустава одлагања извршења казне затвора

Члан 67

Председник надлежног основног суда опозива одлагање извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или осуђени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је у случајевима из члана 59. став 1. тачка 2) овог закона дошло до смрти новорођенчета или детета, одлагање се обуставља када истекну шест месеци од тог дана.

Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора

Члан 68

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора осуђени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

2. Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 69

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може одложити извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

3. Одлагање извршења казне на захтев јавног тужиоца

Члан 70

Надлежни суд увек дозвољава одлагање извршења казне на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о одлагању извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од 30 дана од дана пријема одлуке о одлагању.

В ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ЗАВОДУ

Пријем осуђеног

Члан 71

Приликом ступања у завод најпре се утврђује идентитет осуђеног, обавља лекарски преглед и отвара здравствени картон, после чега му се одређује матични број који се одређује према редоследу доласка осуђеног у завод у току календарске године и користи се све време издржавања казне.

Осуђени се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања казне.

Текст овог закона и прописа о кућном реду завода доступни су осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби у заводу, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма.

Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача, односно преводиоца.

Завод је дужан да омогући осуђеном да се одмах по пријему јави породици или лицу које он одреди.

Ако осуђени има малолетну децу или лице о коме се искључиво стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства.

Фотографисање, мерење и бележење особених знака

Члан 72

Осуђени се фотографише, узимају му се отисци папиларних линија са прстију, мери се његова телесна тежина, висина, бележи лични опис, особени знаци, тетоваже, и друга обележја ако их има.

Поступање са личним стварима осуђеног

Члан 73

Личне ствари осуђеног, које према пропису о кућном реду завода осуђени не сме да поседује, стављају се на депозит или се предају, односно достављају о трошку осуђеног, лицу које он одреди, о чему се издаје потврда. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се саставља записник чији примерак се уручује осуђеном.

Прописом који уређује кућни ред завода уређује се које ствари осуђени може задржати.

Разврставање и накнадно разврставање осуђеног

Члан 74

Након ступања у завод, осуђени се упућује у пријемно одељење, где се може задржати најдуже 30 дана.

У пријемном одељењу се упознаје личност осуђеног, утврђује степен ризика, капацитет за промену и индивидуалне потребе у циљу одређивања индивидуализованог програма поступања и његовог разврставања у затворено, полуотворено или отворено одељење, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Разврставање осуђеног врши се на основу процењеног степена ризика, врсте кривичног дела, висине изречене казне, здравственог стања, односа осуђеног према кривичном делу, облика кривице, раније осуђиваности и других критеријума утврђених прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Током извршења казне затвора, у зависности од степена остваривања програма поступања, програм поступања може се изменити и накнадно разврставати осуђеног у групу са већим или мањим степеном посебних права и погодности.

Осуђени се накнадно разврстава у групу са већим степеном посебних права и погодности када остварује програм поступања, индивидуалне циљеве или када му је накнадно утврђен мањи степен ризика.

Осуђени се накнадно разврстава у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за тежи дисциплински преступ или накнадно утврђеног повећаног степена ризика.

Осуђени се може накнадно разврстати у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за лакши дисциплински преступ, покретања новог кривичног поступка или изречене нове казне затвора.

Одлука о програму поступања, разврставању и накнадном разврставању

Члан 75

Одлуку о програму поступања и накнадном разврставању доноси управник завода на образложен предлог стручног тима, који се заснива на оцени испуњености услова прописаних прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Стручни тим састављен је од представника служби завода. У заводима где нема служби за третман и здравствену заштиту, чланове стручног тима чине запослени одговарајуће струке који процењују степен ризика и здравствено стање осуђеног.

Одлука о програму поступања и одлука о накнадном разврставању доставља се осуђеном најкасније у року од три дана од дана доношења одлуке.

Против одлуке о накнадном разврставању осуђени има право жалбе директору Управе, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке.

Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о накнадном разврставању, осуђени може поднети захтев за судску заштиту судији за извршење.

Министар надлежан за послове правосуђа доноси пропис који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

ВИ ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ

1. Права осуђеног

Право на човечно поступање

Члан 76

Свако мора поштовати достојанство осуђеног.

Нико не сме угрозити телесно и душевно здравље осуђеног.

Смештај

Члан 77

Осуђени има право на смештај који одговара савременим хигијенским условима и месним климатским приликама.

Разврставање осуђеног у просторије за заједнички боравак и спаваонице спровешће се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи међусобни утицај и опасност од међусобног физичког и психичког угрожавања.

Осуђени са инвалидитетом има право на смештај примерен врсти и степену његових потреба.

Смештај трудница, породиља и мајки

Члан 78

Труднице, породиље и мајке које негују децу смештају се одвојено од осталих осуђених жена.

Просторије у којима осуђени живе и раде

Члан 79

Просторије у којима осуђени живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да на сваког осуђеног дође најмање осам кубних метара и четири квадратна метра простора.

Просторије морају имати примерене санитарне уређаје и средства за личну хигијену.

Сваки осуђени има право на засебан лежај.

Слободно време осуђеног

Члан 80

Осуђени има право да изван затворених просторија на свежем ваздуху, у слободно време, проведе најмање два часа дневно.

Осуђени, коме године и телесне способности то дозвољавају, има право у слободно време на организовану физичку активност, укључујући и право да заједно са другим осуђеницима користи спортске терене и опрему.

Хигијена у заводу

Члан 81

Осуђени морају одржавати личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима бораве.

Завод је дужан да обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене.

У заводима се редовно контролишу хигијена осуђених и просторија у којима бораве.

Исхрана

Члан 82

Осуђени има право на исхрану подобну да одржи његово добро здравље и снагу, на три оброка дневно чија укупна вредност не сме бити мања од 12.500 џула.

Осуђени који ради на тежим пословима, болесник, трудница и породиља има право на исхрану коју им одреди лекар.

Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода.

Лекар или друго стручно лице проверава, пре деобе оброка, квалитет исхране и налаз уноси у одговарајућу књигу.

Вода за пиће

Члан 83

Осуђеном у свако доба мора бити доступна вода за пиће.

Здравствена исправност хране и воде у заводима редовно се надзиру.

Пропис који уређује исхрану осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Одећа, рубље и обућа

Члан 84

Осуђени има право на бесплатно рубље, одећу и обућу који су прилагођени месним климатским приликама.

Ако то захтева посао који обавља, осуђени има право на посебну радну одећу, обућу и опрему.

Пропис који уређује одећу, обућу, рубље и постељину осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Изглед одеће и ношење сопствене одеће

Члан 85

Одећа осуђеног не сме деловати омаловажавајуће ни понижавајуће.

У заводу и одељењима отвореног и полуотвореног типа осуђени има право да носи сопствену одећу и обућу.

Дописивање

Члан 86

Осуђени има право да надлежним органима упућује поднеске.

Страни држављанин се може поднеском обратити дипломатско-конзуларном представнику земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава може се поднеском обратити надлежним органима Републике Србије и надлежним међународним организацијама.

Завод издаје осуђеном потврду о пријему писмена која садржи име пошиљаоца, датум и број под којим је заведено писмо.

Осуђени поднеске прима и упућује преко завода, о свом трошку.

Управник завода на молбу осуђеног који нема новчаних средстава може одобрити слање поднесака о трошку завода.

Ограничење права на дописивање

Члан 87

Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку.

У заводу затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем или затвореном одељењу завода, на предлог управника завода или директора Управе, судија за извршење надлежан према седишту завода може донети одлуку да се текст писама надзире ако се на тај начин доприноси откривању или спречавању нових кривичних дела. Из истих разлога судија за извршење може ускратити дописивање.

Одлука из става 2. овог члана преиспитује се на свака два месеца.

Против одлуке суда из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе у року од три дана већу суда. Жалба не одлаже извршење одлуке.

У случају сумње да се писмена кореспонденција користи за слање и примање недозвољених ствари, писмо упућено осуђеном, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети.

Телефонски разговор

Члан 88

Осуђени има право на телефонски разговор у складу са одредбама прописа који уређује кућни ред завода, о свом трошку.

Одредбе члана 87. ст. 2. до 4. овог закона сходно се примењују и на надзирање телефонског разговора.

Правна помоћ

Члан 89

Осуђени има право на правну помоћ у вези са извршењем казне затвора, а завод је дужан да му такву помоћ пружа.

Завод упућује осуђеног на начин остваривања других облика правне помоћи.

Посете

Члан 90

Осуђени има право двапут месечно на посету брачног друга, деце, родитеља, усвојеника, усвојитеља и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена крвног и тазбинског сродства, као и хранитеља, храњеника и старатеља.

Управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица.

Посете браниоца или пуномоћника

Члан 91

Осуђени има право да га посети бранилац или пуномоћник који га заступа, или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању.

Посете страном држављанину

Члан 92

Страни држављанин има право на посету и дипломатско-конзуларног представника земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава има право на посету надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација.

Осуђени даје писмену сагласност на посету из става 1. овог члана.

Дипломатско-конзуларни представник стране државе и представник надлежне међународне организације писмено ће обавестити завод о датуму и времену посете.

Трајање посете

Члан 93

Посета траје најкраће један час.

Време, трајање, начин посете и изглед просторије за посету уређују се прописом о кућном реду завода.

Посете у посебној просторији

Члан 94

Осуђени има право да једном у два месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода.

Начин остварења права лица из става 1. овог члана, изглед посебне просторије и одређивање круга блиских лица уређују се прописом о кућном реду завода.

Ограничење права на боравак у посебној просторији

Члан 95

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на боравак у посебној просторији.

Пријем пакета

Члан 96

Осуђени има право на пријем пакета двапут месечно.

Пакети се пре уручења прегледају у присуству осуђеног.

Тежина и допуштена садржина пакета уређују се прописом о кућном реду завода.

Пријем новчаних пошиљки

Члан 97

Осуђени има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки.

Новац који осуђени прима депонује се на новчани депозит.

Месечни износ новца којим осуђени слободно располаже је износ просечне зараде у Републици Србији за претходни месец према последњим подацима органа надлежног за послове статистике.

Рад и права на основу рада

Члан 98

Рад осуђеног је саставни део програма поступања.

Сврха рада је да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију.

У оквиру извршења програма поступања, осуђени је обавезан да извршава радне задатке и обавезе.

Сврха рада

Члан 99

Рад осуђених мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући.

Постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада.

Врста посла

Члан 100

Врста посла одређује се према психичким и физичким способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода.

Психичке и физичке способности осуђеног за рад процењује стручни тим завода.

Упошљавање осуђених

Члан 101

Осуђени се упошљава у заводу или изван завода.

Уређење и начин рада у заводу треба да су што сличнији уређењу и начину рада изван завода.

О упошљавању осуђених води се посебна евиденција.

Заводу припада тржишна накнада за рад осуђених изван завода.

Рад на радном месту на коме је осуђени запослен

Члан 102

На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за извршење казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим пословима.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење.

Радно време осуђених

Члан 103

Радно време осуђеног може трајати до 40 часова недељно, а изузетно може трајати и дуже, под условима одређеним законом.

Осуђени који похађа наставу општег или стручног образовања ради сразмерно краће радно време.

Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу.

Урачунавање у радни стаж

Члан 104

Рад осуђеног не урачунава се у стаж осигурања.

Кад се сходно прописима о условима за стручну квалификацију и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора.

Накнада за рад

Члан 105

Осуђени има право на накнаду за рад, која се исплаћује једном месечно.

Накнада за рад износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, с тим да се за рад дужи од пуног радног времена увећава за 50%.

На накнаду за рад не плаћају се порези и доприноси.

Награда за рад

Члан 106

Управник завода може осуђеног новчано наградити за успехе у раду.

Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе.

Располагање накнадом и наградом за рад

Члан 107

Осуђени може слободно располагати са накнадом и наградом за рад. Одређени проценат накнаде и награде осуђеног може се ставити на штедњу.

Заштита на раду

Члан 108

Осуђени ужива заштиту на раду сходно прописима који уређују заштиту на раду.

Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду сходно прописима који уређују здравствено осигурање.

Завод подмирује најнужније потребе осуђеног који без своје кривице не ради, а нема сопствених средстава.

Одмори

Члан 109

Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно закону који уређује права из радног односа.

Годишњи одмор користи се у посебним просторијама завода.

За време годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради, у смислу овог закона.

Одсуство са рада осуђене жене

Члан 110

Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно закону који уређује права из радног односа.

Интелектуална својина

Члан 111

За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права сходно закону који уређује права на интелектуалну својину.

Подзаконски пропис о раду осуђеног

Члан 112

Пропис који уређује рад осуђеног доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Здравствена заштита

Члан 113

Осуђени има право на здравствену заштиту у складу са законом који уређује здравствену заштиту и одредбама овог закона.

Осуђеном ће се обезбедити лекови са позитивне листе.

Осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, на предлог лекара, упућује се у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу, а трудница ради порођаја у породилиште.

Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора.

Лечење осуђеног

Члан 114

Лечење осуђеног се спроводи уз његов пристанак.

Присилно храњење осуђеног није дозвољено.

Ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се друге медицинске мере које одреди лекар.

Здравствени преглед осуђеног врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник другачије не затражи.

Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним прописима који уређују здравствену заштиту. Осуђени има право да фотокопира своју медицинску документацију о свом трошку.

Уз писмену сагласност осуђеног, завод може затражити медицинску документацију од здравствене установе у којој се осуђени лечио пре ступања на извршење казне.

Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубног лекара.

У заводу се може образовати посебно одељење за одвикавање од психоактивних супстанци.

Пропис који уређује рад одељења за одвикавање од психоактивних супстанци и спровођење програма одвикавања од психоактивних супстанци доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Обавезе лекара

Члан 115

Лекар у заводу дужан је да:

1) прегледа сваког осуђеног одмах након пријема у завод, по повратку у завод са привременог одсуства и пре отпуштања из завода;

2) приликом пријема у завод и увек када је то потребно, установи да ли је осуђени физички или душевно оболео и процени његову радну способност;

3) одмах прегледа осуђеног који се жали да је болестан или постоје знаци да је болестан;

4) свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну или воду;

5) контролише смештај, исхрану, хигијену, санитарне и друге услове од којих зависи здравље осуђених;

6) води посебну евиденцију о повредама осуђених и обавештава управника завода о било ком знаку или индикацији да је према осуђеном примењено насиље. Лекар је дужан да у извештају о утврђеним повредама унесе и наводе осуђеног лица о начину настанка повреде, као и да изнесе своје мишљење о повезаности навода осуђеног и насталих повреда;

7) надзире рад апотеке и медицинског особља које евидентира, издаје и даје прописану терапију осуђеном.

Обавештавање управника завода

Члан 116

Лекар у заводу дужан је да управнику завода у писменој форми:

1) подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених;

2) поднесе извештај увек када установи да је физичко или душевно стање осуђеног нарушено или угрожено због продужења или начина издржавања казне и да препоручи мере за поступање са тим лицем, укључујући и могућност прекида извршења казне;

3) даје налазе и препоруке о количини и квалитету хране за осуђене;

4) даје налазе и препоруке о побољшању хигијене у заводу и код осуђених, стању санитарних услова и уређаја, грејања, осветљења и проветравања у просторијама у којима бораве осуђени;

5) даје налазе и препоруке у вези са неопходним физичким активностима осуђених.

Управник завода дужан је да без одлагања предузима мере из става 1. овог члана које му препоручи лекар.

Специјалистички преглед

Члан 117

На захтев осуђеног, управник завода може му одобрити специјалистички преглед, ако такав преглед није одредио лекар, уз претходно прибављено мишљење лекара о разлозима одбијања.

Трошкове прегледа из става 1. овог члана сноси осуђени, ако управник завода другачије не одреди.

Обавештење блиских лица

Члан 118

О озбиљној угрожености здравља или живота осуђеног, или о његовом премештају у заводску болницу или другу здравствену установу, завод ће одмах обавестити његовог брачног друга, децу, усвојенике или лице са којим је до одласка на извршење казне живео у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, а ако их осуђени нема тада његове родитеље, усвојитеља, браћу, сестре или даље сроднике.

Права осуђене жене која има дете

Члан 119

Осуђена жена која има дете може задржати дете до истека казне, а најдуже до навршене друге године живота детета, после чега родитељи детета споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим лицима.

Кад се родитељи не споразумеју или је њихов споразум на штету детета, о поверавању детета одлучује суд надлежан према пребивалишту, односно боравишту мајке у време осуде.

Помоћ стручног особља

Члан 120

Осуђена жена која има дете има право на помоћ стручног особља завода.

У одсуству непосредне мајчине бриге, детету се омогућава одговарајући смештај у посебну просторију завода и стручна нега, која одговара стандарду дечијих установа.

Порођај осуђене жене, њена нега и смештај и нега детета у заводу су бесплатни.

Обавештавање

Члан 121

Осуђени има право да набавља дневну и периодичну штампу о свом трошку и да користи друга средства јавног обавештавања.

Осуђени може да чита књиге из библиотеке завода и књиге које сам прибави.

Образовање

Члан 122

Осуђени има право на основно и средње образовање, које се сходно прописима који уређују образовање организује у заводу.

Завод организује и друге видове образовања осуђених.

Ванредно школовање

Члан 123

Управник завода може осуђеном одобрити ванредно школовање ако се програм образовања може ускладити са безбедносном проценом.

Трошкове ванредног школовања сноси осуђени.

Подзаконски пропис о образовању осуђених

Члан 124

Из исправе о стицању образовања не сме бити видљиво да је образовање осуђеног стечено за време издржавања казне.

Пропис којим се уређује образовање осуђених споразумно доносе министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове образовања.

Верска права

Члан 125

Осуђени има право:

1) на верски обред;

2) да држи и чита верску литературу;

3) да га посети свештено лице или други верски службеник.

Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев, управник завода ће дозволити свештеном лицу или другом верском службенику те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу.

Осуђени слободно одлучује да ли ће да присуствује верском обреду или посети свештеног лица, односно другог верског службеника.

Верски обред обавља се у посебној, прикладној просторији завода.

Време, трајање и начин коришћења верских права уређују се прописом о кућном реду завода.

Поднесак, притужба и жалба

Члан 126

Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода.

Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног.

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су му у заводу учињене.

Осуђени може поднети притужбу из става 3. овог члана у року од три месеца од дана настанка повреде права или друге неправилности, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост.

Притужбу која је неразумљива управник завода ће вратити осуђеном ради појашњења навода. Рок за достављање појашњења је 48 часова.

Ако осуђено лице не достави појашњење у остављеном року, притужба ће бити одбачена.

Ако се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник завода ће наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај.

Управник завода или лице које он овласти дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење.

Ако се утврди да су наводи из притужбе основани, управник или лице које он одреди, одмах ће наложити отклањање утврђених неправилности.

Ако отклањање неправилности није могуће, управник ће налогом забранити њено даље понављање.

Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана од дана пријема решења поднесе жалбу директору Управе.

Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Притужба директору Управе

Члан 127

Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника, може поднети притужбу директору Управе.

Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног.

Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у документацију завода, разговором са управником и запосленима у заводу, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима, без присуства запослених у заводу.

Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног.

Ако отклањање неправилности није могуће, директор Управе ће забранити њено даље понављање.

Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника обавестиће лице овлашћено за вршење надзора.

Притужба овлашћеном лицу

Члан 128

Осуђени има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода.

2. Проширена права и погодности осуђеног

Члан 129

Осуђеном који се посебно добро влада и залаже и остварује напредак у донетом програму поступања управник завода може доделити:

1) проширено право на пријем пакета;

2) проширено право на број посета;

3) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други);

4) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете;

5) проширено право на пријем посета у посебним просторијама;

6) проширено право на пријем посета изван завода;

7) проширено право на погоднији смештај.

Управник завода може под условима из става 1. овог члана одобрити осуђеном и следеће погодности:

1) слободан излазак у град;

2) посету породици и сродницима о викенду и празницима;

3) наградно одсуство из завода до седам дана у току године;

4) коришћење годишњег одмора изван завода.

Из посебно оправданих разлога, управник завода може осуђеном одобрити и ванредни излазак или одсуство из завода до седам дана.

Одлуку о додељивању проширених права и погодности управник завода доноси на образложен предлог стручног тима, у складу са прописом који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

У случају да осуђени престане да испуњава услове из става 1. овог члана, стручни тим завода може управнику предложити одузимање неких од додељених проширених права и погодности.

Одлуку о одузимању проширених права и погодности доноси управник завода.

Против одлуке из става 6. овог члана може се изјавити жалба директору Управе у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке.

Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о одузимању проширених права и погодности, осуђени може поднети захтев за заштиту судији за извршење.

3. Премештај осуђеног

Члан 130

Директор Управе може, по предлогу управника завода, преместити осуђено лице из једног завода у други када је то оправдано због спровођења програма поступања или одржавања реда и безбедности у заводу.

Директор Управе може, из разлога безбедности, осуђеног преместити по службеној дужности.

Против одлуке директора Управе којом се одређује премештај, осуђени има право жалбе судији за извршење.

Јављање породици после премештаја

Члан 131

Завод у који је осуђени премештен дужан је да одмах после премештаја осуђеном омогући да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода.

4. Прекид извршења казне затвора

Прекид извршења казне одлуком директора Управе

Члан 132

На молбу осуђеног или предлог управника завода, директор Управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако настану разлози из члана 59. став 1. овог закона због којих би се њено извршење могло одложити.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба судији за извршење.

Прекид због основаности молбе за одлагање извршења казне

Члан 133

Кад је осуђени упућен у завод и ступио је на издржавање казне затвора пре правноснажности решења којим се одлучује о молби за одлагање извршења казне, а касније се утврди да је молба била основана, одлуком директора Управе прекида се извршење казне затвора, у складу са одлуком суда о одлагању извршења казне.

У случају из става 1. овог члана време издржане казне затвора не урачунава се у трајање прекида.

Прекид извршења казне затвора поводом ванредног правног средства

Члан 134

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може прекинути извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Прекид извршења казне на захтев јавног тужиоца

Члан 135

Извршење казне затвора на захтев надлежног јавног тужиоца прекида се и траје до доношења одлуке о правном леку.

Одлуку о прекиду из става 1. овог члана доноси суд надлежан да одлучује о правном леку.

Ако јавни тужилац не поднесе правни лек у року од 30 дана од дана пријема одлуке о прекиду извршења казне затвора, суд надлежан за извршење казне ће без одлагања осуђеног упутити на издржавање остатка казне.

Јавни тужилац је дужан да обавести суд и завод о поднетом правном леку, односно да правни лек неће поднети.

Опозив прекида извршења казне затвора и спровођење осуђеног на даље извршење казне

Члан 136

Директор Управе опозива прекид извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или да осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Ако се осуђени после истека или опозива прекида извршења казне не јави у завод, завод о томе одмах обавештава полицију која осуђеног спроводи на даље извршење казне.

Дејства прекида извршења казне затвора

Члан 137

Време прекида извршења казне затвора не урачунава се у издржану казну.

За време прекида извршења казне осуђеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена одредаба о одлагању извршења казне затвора

Члан 138

На прекид извршења казне затвора сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује одлагање извршења казне затвора.

5. Смрт осуђеног

Члан 139

У случају смрти осуђеног одмах се обавештавају полиција и јавни тужилац, а затим његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема – његови родитељи, усвојитељ, брат, сестра, даљи сродници или лице које је он одредио.

О смрти осуђеног обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку, суд надлежан за извршење и матичар.

Предаја посмртних остатака

Члан 140

Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици осуђеног или лицу које је он одредио.

Ако осуђени нема породицу, или породица, односно лице које је он одредио, не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци осуђеног сахрањују се о трошку завода.

ВИИ МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ

1. Опште одредбе

Члан 141

Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са законом и прописима донетим на основу закона, као и по налозима службених лица, осим ако би извршење налога било противправно.

У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном се могу применити само оне мере за одржавање реда и безбедности које су утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и само у мери у којој је то неопходно.

У примени мера за одржавање реда и безбедности не сме се применити строжа мера од неопходно потребне с обзиром на околности њене примене и садржину мере.

Мере за одржавање реда и безбедности су мере принуде и посебне мере.

2. Мере принуде

Услови за примену мере принуде

Члан 142

Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи:

1) бекство осуђеног;

2) физички напад на друго лице;

3) наношење повреде другом лицу;

4) самоповређивање;

5) проузроковање знатне материјалне штете;

6) активан и пасиван отпор осуђеног.

Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја.

Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица полиције.

Врсте мера принуде

Члан 143

Мере принуде су:

1) употреба физичке снаге;

2) везивање;

3) издвајање;

4) употреба гумене палице;

5) употреба шмркова са водом;

6) употреба хемијских средстава;

7) употреба ватреног оружја.

Приликом примене мере принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, којом се успешно савлађује отпор и која је сразмерна опасности која прети.

Примена мере принуде и лекарски преглед

Члан 144

О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу.

Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може наредити само управник завода.

Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена. Преглед се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог часа од примене мере.

Писани извештај службе за обезбеђење, медицинска документација и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. Управник завода обавештава директора Управе о употреби мера принуде и прослеђује извештаје у року од 24 часа од времена примене мере принуде.

Употреба ватреног оружја

Члан 145

Ватрено оружје дозвољено је употребити само ако се другим мерама не може:

1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу;

2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем;

3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко десет година.

Ватрено оружје се неће употребити ако би се тиме озбиљно угрозио живот другог лица.

Ако се службена радња предузима под непосредним руководством управника завода или руководиоца службе за обезбеђење, ватрено оружје се може употребити само по њиховом наређењу.

Дужност обавештавања о употреби ватреног оружја

Члан 146

Управник завода је дужан да одмах достави обавештење о употреби ватреног оружја и записник о лекарском прегледу осуђеног лица директору Управе, надлежном јавном тужиоцу и судији за извршење.

Поступање приликом бекства осуђеног

Члан 147

Припадник службе за обезбеђење без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству.

О сваком покушају бекства и бекству осуђеног, припадник службе за обезбеђење одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора Управе.

У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на извршење казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да се осуђени у бекству лиши слободе.

За време бекства осуђеном не тече извршење казне затвора.

Обавештавање полиције

Члан 148

У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног, припадник службе за обезбеђење је дужан да без одлагања обавести полицију и обезбеди место за које претпоставља да се осуђени крије.

3. Посебне мере

Услови за примену и врсте посебних мера

Члан 149

Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте, који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере.

Посебне мере су:

1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено;

2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари;

3) смештај под појачан надзор;

4) усамљење;

5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце.

Примену посебне мере одређује управник завода или лице које он овласти на писани и образложени предлог руководиоца организационе јединице завода.

Према осуђеном могуће је применити и више посебних мера истовремено.

Извршење мере из става 2. овог члана одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари

Члан 150

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари може непрекидно трајати најдуже до 48 часова. Ова мера се одређује уз претходно мишљење лекара.

О смештају у посебно осигурану просторију без опасних ствари одмах се обавештава надлежни судија за извршење.

Уз меру из става 1. овог члана спроводи се појачан надзор.

Смештај под појачан надзор

Члан 151

Смештај под појачан надзор може се применити само у заводима затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем, односно у затвореним одељењима завода.

Осуђеном који ремети ред или подстиче друге на ремећење реда, па због тога представља опасност за безбедност у заводу, или на други начин угрожава безбедност, може се решењем одредити смештај под појачан надзор.

Решење из става 2. овог члана доноси управник завода или лице које он овласти, на предлог службе за третман или службе за обезбеђење.

На решење из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе судији за извршење, која не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. овог члана преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања ове мере осуђени има право жалбе судији за извршење.

Усамљење

Члан 152

Осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, озбиљно угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, управник завода може, уз претходно мишљење лекара, решењем изрећи меру усамљења, у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута.

Усамљењем се осуђеном онемогућава контакт с другим осуђеним за све време трајања мере.

Мера усамљења се извршава у просторији која има услове прописане у члану 164. став 1. овог закона.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења мора осигурати боравак ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења омогућава рад у просторијама у којима се мера примењује, а током примене може да користи личне ствари, чита штампу и књиге, да се дописује, слуша радио и прати телевизијски програм.

На решење из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење.

Меру из става 1. обуставиће управник завода, на образложени предлог стручне службе да примену мере усамљења треба обуставити.

Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце

Члан 153

У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимања опојних дрога или психоактивних супстанци, могуће је од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста.

За тестирање на вирус ХИВ-а и вирус хепатитиса Ц, потребан је пристанак осуђеног.

Остале одредбе о посебним мерама

Члан 154

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачан надзор, усамљење и тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце примењује се под надзором лекара.

Прописи који уређују одржавање реда и безбедности

Члан 155

Пропис којим се уређују мере за одржавање реда и безбедности доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Изузетно, полиција може бити укључена у одржавање реда и безбедности у заводима, као и приликом спровођења лица лишених слободе, у складу са посебним споразумом између министра надлежног за послове правосуђа и министра надлежног за унутрашње послове.

ВИИИ ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНОГ

1. Дисциплински преступи

Претпоставке за примену дисциплинских мера

Члан 156

Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених овим законом.

У складу са одредбама Кривичног законика дисциплински ће се казнити осуђени који за време извршења казне затвора учини кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године.

Према осуђеном се не сме више пута применити дисциплинска мера за исту радњу дисциплинског преступа.

Тежи дисциплински преступи

Члан 157

Тежи дисциплински преступи су:

1) бекство или покушај бекства из завода;

2) подстрекавање на побуну или бекство;

3) припремање побуне или бекства;

4) неовлашћено напуштање завода;

5) насиље према другом лицу, физичко или психичко злостављање другог лица;

6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средства за комуникацију на даљину;

7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или извршење кривичног дела;

8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу;

9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима;

10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица;

11) угрожавање туђег здравља извршено намерно или грубом непажњом;

12) производња, поседовање или коришћење опојних дрога или психоактивних супстанци;

13) грубо занемаривање личне хигијене осим ако грубо занемаривање личне хигијене није настало услед телесног или менталног обољења;

14) бављење играма на срећу;

15) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе;

16) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ;

17) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу;

18) обучавање о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства;

19) тежа злоупотреба добијених проширених права и погодности;

20) недолично, насилничко или увредљиво понашање према запосленом;

21) противправно присвајање туђих покретних ствари;

22) понављање најмање три лакша дисциплинска преступа у периоду од три месеца;

23) одбијање осуђеног да се подвргне тестирању у случају основане сумње на узимање опојних дрога или психоактивних супстанци.

Лакши дисциплински преступи

Члан 158

Лакши дисциплински преступи су:

1) угрожавање и ометање другог осуђеног у обављању радних и слободних активности;

2) удаљавање из круга завода или радилишта и радионице завода без одобрења;

3) изношење алата и других материјалних средстава са радног места;

4) међусобна купопродаја одеће, обуће, лекова и других ствари;

5) коцкање;

6) припремање оброка, напитака или хране ван простора предвиђеног у ту сврху;

7) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог у заводу;

8) угрожавање и оштећење имовине;

9) нарушавање изгледа завода;

10) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије;

11) лакша злоупотреба добијених посебних права;

12) поседовање ствари које осуђени не сме имати код себе;

13) недисциплиновано, непристојно и агресивно понашање које ремети живот и рад у заводу;

14) недозвољена израда предмета;

15) пушење ван простора одређеног у ту сврху;

16) занемаривање радне обавезе;

17) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица;

18) неовлашћено коришћење ствари;

19) омогућавање приступа неовлашћеном лицу у простор завода;

20) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству;

21) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права.

2. Дисциплинске мере

Врсте дисциплинских мера

Члан 159

За учињене дисциплинске преступе изричу се дисциплинске мере.

Дисциплинске мере су:

1) укор;

2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца;

3) одузимање додељених проширених права и погодности из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона до три месеца;

4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца;

5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи.

Укор се изриче кад због природе учињеног дисциплинског преступа осуђеног треба само упозорити.

Дисциплинске мере из става 2. тач. 2) до 4) овог члана изричу се као самосталне мере кад нема основа или није оправдано изрећи меру упућивања у самицу, а укором се не може постићи сврха дисциплинске мере.

Мера упућивања у самицу и ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе.

Одузимање додељених проширених права и погодности права из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона и упућивање у самицу могу се изрећи кумулативно.

Условно одлагање извршења дисциплинске мере

Члан 160

Извршење дисциплинске мере, изузев мере укора, могуће је условно одложити до три месеца.

Ако осуђени у року за који је одложено извршење дисциплинске мере учини нови лакши дисциплински преступ, дисциплинска мера се може опозвати.

Одлуку о опозиву дисциплинске мере доноси орган који је донео одлуку о дисциплинској мери.

Стицај дисциплинских преступа

Члан 161

За стицај дисциплинских преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање мере.

Извршење дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 162

Дисциплинска мера упућивања у самицу изриче се изузетно, само за теже дисциплинске преступе и не може трајати дуже од 15 дана.

Меру упућивања у самицу до 30 дана могуће је изрећи за стицај дисциплинских преступа.

Садржина дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 163

Дисциплинска мера упућивања у самицу представља искључење осуђеног из заједничких активности с другим осуђенима у слободно време или током целог дана и ноћи.

Пре извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед.

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу

Члан 164

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом.

Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени може да чита и пише, и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно.

Контрола извршења дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 165

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана.

Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења дисциплинске мере упућивања у самицу.

Ограничење у трајању дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 166

Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године.

Обустављање и прекид извршења дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 167

Управник завода обуставља извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека.

Управник завода обавезно прекида извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава здравље осуђеног.

3. Дисциплински поступак

Надлежност и покретање поступка

Члан 168

Поступак за теже дисциплинске преступе води и одлуку доноси дисциплинска комисија, а за лакше дисциплинске преступе управник завода или лице које он одреди, с тим да то лице, односно члан комисије не може бити подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка.

Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси руководилац организационе јединице завода или лице које он одреди. За теже дисциплинске преступе предлог за покретање поступка може поднети и управник завода или лице које он одреди.

Предлог за покретање дисциплинског поступка из става 2. овог члана подноси се у року од 48 часова од сазнања за учињени преступ.

Ако истек рока за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка пада у суботу, недељу или дане државног празника, исти се подноси првог наредног радног дана.

Дисциплинску комисију од три члана из става 1. овог члана именује директор Управе, на предлог управника завода. Председник комисије мора бити дипломирани правник.

Услови за издвајање осуђеног

Члан 169

Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника, до 48 часова. Време издвајања се урачунава у дисциплинску меру упућивања у самицу.

Осуђено лице са третманом отвореног или полуотвореног одељења против кога је покренут дисциплински поступак за тежи дисциплински преступ може се сместити у затворени део завода до окончања дисциплинског поступка.

Време проведено у затвореном делу завода не урачунава се у дисциплинску меру упућивања у самицу.

Докази у дисциплинском поступку

Члан 170

Осуђени против кога се води дисциплински поступак се обавезно саслушава, наводи које истакне проверавају се, а изводе се и други докази.

О току дисциплинског поступка води се записник.

Одмеравање дисциплинске мере

Члан 171

При изрицању дисциплинске мере води се рачуна о понашању осуђеног током издржавања казне и залагању на раду, а узимају се у обзир и све друге чињенице битне за правилно одмеравање мере.

Застарелост

Члан 172

Дисциплинска мера не може се изрећи нити се изречена мера може извршити, ако је од учињеног дисциплинског преступа протекло више од једне године.

Право осуђеног на стручну правну помоћ

Члан 173

Осуђени против кога се води дисциплински поступак има право на стручну правну помоћ.

О праву из става 1. овог члана осуђени мора бити писмено обавештен приликом уручивања предлога о покретању дисциплинског поступка.

Решење и жалба у дисциплинском поступку

Члан 174

Дисциплински поступак се окончава решењем.

Против решења осуђени може изјавити жалбу судији за извршење надлежном према седишту завода у року од три дана од дана пријема решења.

Одлуку о жалби судија за извршење доноси у року од три дана од дана пријема жалбе.

Жалба не одлаже извршење решења.

Уписивање дисциплинске мере у евиденцију

Члан 175

Дисциплинска мера изречена коначним решењем уписује се у евиденцију дисциплинских мера.

Дисциплинска мера брише се из евиденције дисциплинских мера ако осуђеном не буде изречена нова дисциплинска мера у року од годину дана од дана изречене дисциплинске мере за лакше преступе, а у року од три године од дана изречене дисциплинске мере за теже дисциплинске преступе.

Овлашћење министра надлежног за послове правосуђа

Члан 176

Пропис којим се уређује дисциплински поступак, утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање дисциплинских мера доноси министар надлежан за послове правосуђа.

О изреченим дисциплинским мерама завод води евиденцију која садржи: име и презиме осуђеног лица, податке о извршеном дисциплинском преступу, податке о изреченој дисциплинској мери и напомену.

4. Материјална одговорност

Члан 177

Осуђени је дужан да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу.

О накнади штете у износу до 15.000 динара одлучује првостепени дисциплински орган, а за износ штете преко 15.000 динара накнада се остварује у парничном поступку.

Накнаду штете о којој је одлучио првостепени дисциплински орган завод непосредно наплаћује из средстава којим осуђени слободно располаже, а ако је то недовољно и из штедног улога осуђеног.

ИX ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Отпуштање због истека казне

Члан 178

Осуђени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, осуђени се отпушта последњег радног дана који претходи тим данима.

Завод је дужан да у року од осам дана након отпуштања осуђеног о томе обавести судију за извршење, суд који га је упутио на извршење казне, као и полицију, ради вођења евиденција.

Опште одредбе о отпуштању осуђеног

Члан 179

Пре отпуштања, лекар прегледа осуђеног и налаз уноси у здравствени картон.

Тешко болесно лице, које је отпуштено са извршења казне затвора и отпуштено лице које је због болести неспособно за пут, завод смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих 30 дана сноси завод.

Отпустни лист и предаја одузетих ствари и новца

Члан 180

Осуђеном се приликом отпуштања из завода издаје отпустни лист.

Отпустни лист, поред осталог, садржи и датум отпуштања и датум до када отпуштено лице треба да се јави полицији.

Отпустни лист служи отпуштеном лицу и као доказ о идентитету до доласка у место пребивалишта, односно боравишта.

Осуђеном се приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу.

При отпуштању осуђеног, завод му обезбеђује рубље, одећу и обућу, ако осуђени није у могућности да их прибави.

Лице се сматра отпуштеним када напусти завод.

Обавештавање жртве

Члан 181

У случајевима када се осуђени за кривична дела против живота и тела, против полне слободе или против брака и породице, отпушта са издржавања казне затвора, односно условно отпушта, као и у случају бекства из затвора, завод ће обавестити жртву кривичног дела.

Обавештење из става 1. овог члана завод доставља жртви ако је она то тражила, и ако процена ризика завода указује на потребу превентивне заштите жртве.

Трошкови превоза

Члан 182

Трошкове превоза отпуштеном лицу до места пребивалишта, односно боравишта сноси завод.

Отпуштеном странцу плаћају се трошкови превоза до граничног прелаза, ако посебним прописом није другачије одређено.

Отпуштање због амнестије, помиловања и условног отпуста

Члан 183

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу закона о амнестији, завод је дужан да га отпусти најкасније 24 часа након пријема решења о амнестији, ако законом о амнестији није другачије одређено.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу одлуке о помиловању, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке о помиловању, а најкасније у року од 24 часа.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу правноснажне одлуке о условном отпусту, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке, а најкасније у року од 24 часа.

Превремено отпуштање

Члан 184

Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише шест месеци до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода.

Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима.

Програм припреме за отпуст

Члан 185

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм припреме за отпуст и помоћи након отпуштања.

Припрема осуђеног за отпуст започиње након доласка у завод. Осуђени се подстиче на активно учествовање у припреми за отпуст, а посебно да одржава односе са породицом, успоставља и одржава контакте са установама и особама које се баве укључивањем осуђеника за живот на слободи. Програм за отпуст је саставни део програма поступања.

На основу утврђеног програма за отпуст, осуђени ће бити укључен у појединачни или групни саветодавни рад у вези са његовом припремом за отпуст најраније једну годину, а најкасније три месеца пре отпуштања, у зависности од дужине изречене казне.

У поступку израде програма за отпуст служба за третман утврђује и потребе осуђеног након извршења казне и сарађује са повереничком службом, као и органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно боравишта осуђеног.

Поступак пружања помоћи и прихвата

Члан 186

У остваривању пружања помоћи и прихвата завод сарађује са повереничком службом, органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно последњег боравишта осуђеног пре упућивања на извршење казне затвора, полицијом и одговарајућом организацијом или удружењем.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног о томе обавести полицију у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног, као и суд који је изрекао казну затвора.

Поступак пружања помоћи и прихвата осуђеног након извршене казне затвора уређује се посебним законом.

Глава четврта

ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Надлежност и поступак за извршење новчане казне

Члан 187

За извршење новчане казне надлежан је суд који је донео првостепену пресуду.

Рок за плаћање новчане казне

Члан 188

Рок за плаћање новчане казне одређује се пресудом.

Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца.

У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.

Замена новчане казне казном затвора

Члан 189

Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора.

Замена новчане казне казном затвора врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

Сразмерна замена новчане казне

Члан 190

Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

Ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити, на основу одлуке суда.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу

Члан 191

Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.

Извршење новчане казне после смрти осуђеног

Члан 192

После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Сходна примена

Члан 193

Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако законом није другачије одређено.

Глава пета

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Члан 194

Ради извршења казне одузимања возачке дозволе, суд који је одлучивао у првом степену доставља извршну одлуку о изреченој казни одузимања возачке дозволе полицији у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног у време када је одлука којом је изречена казна постала правноснажна. Извршна одлука уписује се у казнену евиденцију.

Глава шеста

ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

И ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 195

Упућивање лица на извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену.

Мера из става 1. овог члана извршава се у Специјалној затворској болници, а изузетно у другој здравственој установи.

Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, лице према којем се она примењује прво се упућује на извршење мере безбедности.

На предлог Специјалне затворске болнице, односно друге здравствене установе у којој се мера из става 1. овог члана извршава, суд може у току трајања мере, по претходно прибављеном мишљењу судије за извршење, одлучити да се лице према којем се мера извршава премести из једне у другу здравствену установу.

Положај лица према коме се спроводи мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 196

Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може садржати само она ограничења кретања и понашања која су неопходна ради лечења и чувања лица према којем се ова мера примењује и ради одржавања реда и дисциплине.

Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи има иста права и обавезе као и лице које издржава казну затвора, ако потребе лечења другачије не захтевају.

Довођење и спровођење у здравствену установу

Члан 197

Ако се лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи налази на слободи, а не јави се установи ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Наредбу извршава полиција на чијем подручју се лице налази. Ако се такво лице налази у притвору спровођење врше овлашћена лица завода у којем се извршава мера притвора.

Довођење и спровођење лица из става 1. овог члана врши се уз пратњу здравственог радника.

Дужност обавештавања суда

Члан 198

Здравствена установа, односно одељење у које је упућено лице ради лечења и чувања, обавезна је да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру, о стању здравља лица према којем се примењује.

Обустава или замена мере

Члан 199

На предлог Специјалне затворске болнице или друге здравствене установе у којој се мера извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се мера обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи обустави или изрећи меру обавезног психијатријског лечења на слободи.

Кад се заврши лечење, здравствена установа из става 1. овог члана обавештава о томе суд који је меру изрекао.

Ако се ради о лицу чије је лечење завршено, а коме још није истекла казна, полиција на чијем подручју се налази здравствена установа, на захтев суда из става 1. овог члана, спровешће осуђено лице на извршење казне, под условом да му суд није одредио условни отпуст.

Стручни надзор над извршењем мере

Члан 200

Стручност рада у извршењу мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи надзире министарство надлежно за послове здравља.

Помоћ после отпуштања из здравствене установе

Члан 201

После отпуштања из здравствене установе бригу о лицу према коме је извршена мера безбедности, а које је без породичног старања, преузима орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту лица у време када је одлука којом је мера безбедности изречена постала правноснажна.

ИИ ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења на слободи

Члан 202

Мера обавезног психијатријског лечења на слободи извршава се у здравственој установи коју одреди суд који је изрекао ову меру.

Суд који је изрекао меру из става 1. овог члана упућује лице којем је изречена мера, у здравствену установу у року од осам дана од дана правноснажности одлуке којом је мера изречена.

Лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења на слободи обавезно је да се у року које одреди суд, а најкасније у року од 15 дана од достављања одлуке о упућивању на лечење, јави здравственој установи ради лечења.

Суд доставља препис правноснажне судске одлуке здравственој установи у којој се мера извршава.

Обавеза обавештавања здравствене установе

Члан 203

Ако се упућено лице не подвргне лечењу у року који одреди суд, лечење самовољно напусти или и поред лечења постане толико опасно за околину да је потребно и његово чување у психијатријској здравственој установи, здравствена установа ће о томе обавестити суд који је изрекао меру.

Обавезе здравствене установе

Члан 204

Здравствена установа је обавезна да најмање сваких шест месеци обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица које је на лечењу.

Здравствена установа је обавезна да суд обавести и о завршетку лечења.

ИИИ ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА И ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара

Члан 205

Упућивање лица на извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену.

Лице коме је изречена мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара уз казну затвора, упућује се на извршење у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа из члана 49. став 1. овог закона.

О упућивању на извршење мера из става 1. овог члана суд обавештава установу у коју се лице коме је мера изречена упућује.

Ако се лице из става 1. овог члана не јави установи на лечење или самовољно напусти започето лечење, установа ће одмах о томе обавестити надлежни суд који наређује његово довођење, односно издавање потернице.

Обавеза обавештавања суда

Члан 206

Установа у којој се извршава мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара најмање једном у шест месеци обавештава надлежни суд о њеном извршавању.

Установа из става 1. овог члана обавештава суд о завршетку лечења.

Упућивање осуђеног на извршење остатка казне затвора

Члан 207

После извршене мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, лице према коме је односна мера извршена, упућује се на извршење остатка казне затвора.

ИВ ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ

Надлежност за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 208

Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности доставља правноснажну одлуку органу, предузећу или организацији у којој је лице којем је мера изречена запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређеног позива или самосталне делатности, надлежном инспекцијском органу, надлежном органу за вођење привредних регистара и пореској управи.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица према којем се ова мера примењује ради уписа у казнену евиденцију.

Поступак за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 209

Када је вршење позива, делатности и дужности везано за дозволу надлежног органа, ова мера се извршава одузимањем дозволе или забраном њеног издавања, за време на које је мера изречена.

Меру из става 1. овог члана извршава надлежна инспекција предузимањем радњи којима се лице према којем се мера примењује онемогућава да се бави вршењем одређеног позива, делатности и дужности.

О извршењу мере надлежна инспекција обавештава суд који је меру изрекао у првом степену.

В ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Надлежност и поступак за извршење мере забране управљања моторним возилом

Члан 210

Суд који је у првом степену изрекао меру забране управљања моторним возилом доставља правноснажну одлуку на извршење полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица којем је мера изречена, у време када је одлука којом је мера изречена постала правноснажна.

Меру из става 1. овог члана према лицу које има страну возачку дозволу извршава полиција у месту извршења кривичног дела.

Обавештавање организационе јединице полиције која је издала возачку дозволу

Члан 211

Организациона јединица полиције која извршава меру забране управљања моторним возилом, а дозволу за управљање моторним возилом није издала, обавештава о извршењу мере организациону јединицу полиције која је возачку дозволу издала.

ВИ ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Члан 212

Меру безбедности одузимања предмета извршава суд који је ту меру изрекао у првом степену.

Зависно од природе одузетих предмета, суд одлучује да ли ће их продати према одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уступити државном органу, установи или добротворној организацији, уништити их или с њима поступити у складу с посебним прописима.

Ако је законом одређено обавезно уништавање одузетих предмета суд доноси одлуку о начину и органу, организацији, односно установи која ће извршити уништавање предмета.

Средства остварена продајом предмета приход су буџета Републике Србије.

ВИИ ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Члан 213

Суд који је у првом степену изрекао меру протеривања странца из земље доставља правноснажну одлуку на извршење полицији.

Мера из става 1. овог члана извршава се према прописима који уређују кретање и боравак странаца у земљи.

ВИИИ ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Члан 214

Суд који је одлучивао у првом степену, доставља извршну одлуку о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања, ради њеног објављивања.

Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђени.

Део трећи

ИЗВРШЕЊЕ САНКЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Глава седма

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Опште одредбе

Примена одредаба овог закона

Члан 215

Казна затвора изречена за прекршај извршава се према одредбама овог закона, ако посебним законом није другачије одређено.

Распоређивање осуђених

Члан 216

Кажњени се распоређује на извршење казне затвора у посебном одељењу завода, одвојено од осуђених за кривична дела.

Кажњена жена распоређује се на извршење казне затвора у казнено-поправном заводу за жене, одвојено од осуђених жена.

2. Поступак упућивања на извршење казне

Надлежност за упућивање на извршење казне

Члан 217

За упућивање кажњеног на извршење казне затвора надлежан је прекршајни суд који је донео првостепену пресуду.

Кажњени се упућују на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање кажњених лица у заводе.

Ако кажњени има пребивалиште или боравиште ван седишта прекршајног суда који је донео пресуду, суд доставља извршну пресуду прекршајном суду чије је седиште у месту пребивалишта, односно боравишта кажњеног ради упућивања на извршење казне.

Налог за извршење казне

Члан 218

Надлежни прекршајни суд писмено налаже кажњеном да се одређеног дана јави на извршење казне.

Кажњени се у налогу упозорава да ће молба за одлагање извршења казне бити одбачена ако се одмах уз молбу не приложе докази о постојању разлога за одлагање.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам нити дужи од 15 дана.

Надлежни прекршајни суд обавештава завод о датуму када кажњени треба да се јави на извршење казне.

Почетак извршења казне

Члан 219

Завод извештава надлежни прекршајни суд да ли се кажњени јавио на извршење казне затвора.

Почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када се кажњени јави у завод на извршење казне.

Довођење кажњеног

Члан 220

Ако се кажњени који је уредно позван не јави у завод, прекршајни суд наређује његово довођење, а ако се кажњени крије или је у бекству, прекршајни суд наређује издавање потернице.

У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је кажњени лишен слободе, а трошкови довођења падају на терет кажњеног.

3. Одлагање извршења казне затвора

Разлози за одлагање извршења казне

Члан 221

Извршење казне затвора изречене за прекршај може се одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело.

Трајање одлагања извршења казне

Члан 222

Кажњеној жени у шестом месецу трудноће и кажњеној мајци која има дете млађе од једне године извршење казне се одлаже док дете не наврши једну годину, а кажњеном који је оболео од тешке акутне болести – све док болест траје.

У осталим случајевима одлагање извршења казне траје најдуже 60 дана.

Поступак одлагања извршења казне

Члан 223

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси кажњени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који разлоге потврђују и назначава време за које се одлагање тражи.

Рок за подношење молбе

Члан 224

Молба за одлагање подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне.

Ако је тешка акутна болест кажњеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када кажњени треба да се јави на извршење казне.

Поступак по молби

Члан 225

Молба за одлагање подноси се прекршајном суду који је упутио кажњеног на извршење казне.

Кад уз молбу нису приложени докази, прекршајни суд налаже кажњеном да их достави у року од осам дана и упозорава га да ће се у супротном молба одбацити.

Прекршајни суд из става 1. овог члана је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремена молба, молба коју је поднело неовлашћено лице и молба уз коју нису приложени докази, одбацује се.

Жалба на првостепену одлуку

Члан 226

Кажњени може против првостепеног решења изјавити жалбу Прекршајном апелационом суду.

Жалба се подноси у року од три дана од дана пријема првостепеног решења.

Суд је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од дана њеног пријема.

Дејство молбе за одлагање

Члан 227

Молба за одлагање задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Ако Прекршајни апелациони суд приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Опозив и обустава одлагања извршења казне

Члан 228

Прекршајни суд опозива одлагање извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или кажњени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање кажњеној трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од смрти детета.

Кад је одлагање одобрено кажњеној мајци детета млађег од једне године, а дете умре, одлагање се обуставља после истека два месеца од смрти детета.

Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења

Члан 229

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора, кажњени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

4. Прекид извршења казне затвора изречене за прекршај

Члан 230

Изузетно, на молбу кажњеног, директор Управе може из оправданих разлога одобрити прекид извршења казне затвора.

Прекид извршења казне траје најдуже десет дана, а прекид одобрен због болести осуђеног траје до његовог излечења.

За време прекида извршења казне затвора кажњеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена

Члан 231

На прекид извршења казне затвора изречене за прекршај сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује прекид извршења казне затвора изречене за кривично дело.

5. Отпуштање кажњеног

Члан 232

Кажњени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Глава осма

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 233

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности изречених за кривично дело сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за прекршај, ако посебним законом није другачије одређено.

Део четврти

Глава девета

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 234

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за привредни преступ, ако посебним законом није другачије одређено.

Део пети

ИЗВРШЕЊЕ ОСТАЛИХ МЕРА

Глава десета

ПРИМЕНА МЕРЕ ПРИТВОРА

Пријем у притвор

Члан 235

У притвор се прима лице против кога је решењем суда одређен притвор.

Уз решење о одређивању притвора заводу се доставља и писмени налог за пријем притвореника.

У поступку са притвореницима примењују се одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона.

Потврда о пријему

Члан 236

Завод издаје писмену потврду о пријему притвореника.

У потврду се, поред осталог, уносе датум, час и минут пријема.

Смештај притвореника

Члан 237

Притвореник се смешта у посебно одељење завода, организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осуђених, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање притвореника.

Приликом смештаја притвореника води се рачуна о ранијој осуђиваности, здравственом стању, личним склоностима, језику који говори и разуме и врсти кривичног дела које му се ставља на терет.

Одвојено се смештају и притвореници који су заједно учествовали у извршењу кривичног дела.

Преглед притвореника

Члан 238

Непосредно после пријема у завод, притвореника прегледа лекар.

Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника.

У случају да се приликом прегледа из става 1. овог члана утврди постојање телесних повреда, лекар је дужан да о томе достави писмени извештај управнику завода.

Положај притвореника

Члан 239

Притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није другачије одређено.

Права притвореника

Члан 240

Притворенику се може омогућити подршка и помоћ службе за третман у заводу. Лекар и служба за обезбеђење дужни су да обрате посебну пажњу на притвореника који показује знаке аутодеструктивног понашања и да о томе обавести службу за третман.

Притвореник који ради има право на накнаду и друга права на основу рада која остварује осуђено лице у складу са овим законом.

Здравствена заштита притвореника

Члан 241

Притвореник се може, само по налогу суда који је одредио притвор извести из завода и спровести другим органима или у здравствену установу.

Кад је притворенику неопходно указати хитну медицинску помоћ, притвореник се може извести из завода и спровести у здравствену установу о чему се обавештава надлежни суд.

Дисциплински преступ притвореника

Члан 242

Кад притвореник повреди пропис о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак.

Примена мера за одржавање реда и безбедности према притворенику

Члан 243

Мере за одржавање реда и безбедности се према притворенику примењују сходно одредбама овог закона које уређују примену мере за одржавање реда и безбедности према осуђеним лицима.

О примени мера за одржавање реда и безбедности одмах се извештава поступајући судија и директор Управе.

Премештај притвореника

Члан 244

Притвореник се из разлога безбедности може преместити из једног завода у други.

Решење о премештају, уз претходно прибављену сагласност суда, доноси директор Управе.

Против одлуке директора Управе притвореник има право жалбе министру надлежном за послове правосуђа, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења.

Против коначне одлуке министра надлежног за послове правосуђа по жалби на одлуку о премештају, није дозвољена судска заштита.

Надзор над применом мере притвора

Члан 245

Примену мере притвора надзире судија за извршење на чијем је подручју седиште завода у коме се извршава притвор или судија кога председник суда одреди.

Отпуштање притвореника

Члан 246

Притвореник се отпушта из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора, донетих од суда пред којим се води поступак.

Притвореник се одмах отпушта и кад истекне време за које је одређен притвор.

Притвореника пре отпуштања из завода прегледа лекар.

Смрт притвореника

Члан 247

У случају смрти притвореника завод одмах обавештава полицију, јавног тужиоца, његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема, његове родитеље, усвојитеља, брата или сестру, односно даље сроднике.

О смрти притвореника обавештава се и суд пред којим се води поступак, судија за извршење који врши надзор над притвореницима и матичар.

Предаја посмртних остатака притвореника

Члан 248

Посмртни остаци притвореника и његове личне ствари предају се породици притвореника.

Ако притвореник нема породицу или породица не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци притвореника сахрањују се о трошку завода.

Остале одредбе о примени мере притвора

Члан 249

Притвореник који се на основу закона којим се уређује кривични поступак, на сопствени захтев, пре правноснажности пресуде упућује на извршење казне затвора, изједначава се у правима и дужностима са осуђеним лицем.

Глава једанаеста

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Члан 250

У поступку извршења одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење и обезбеђење.

Средства остварена одузимањем имовинске користи приход су буџета Републике Србије.

Део шести

РАДНИ ОДНОСИ, НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

Глава дванаеста

РАДНИ ОДНОСИ

1. Општа одредба

Члан 251

На директора Управе и запослена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено.

2. Посебни услови

Члан 252

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених у Управи, управника и заменика управника одлучује директор Управе, осим ако овим законом није другачије одређено.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа унутар завода одлучује управник завода.

Услови и начин заснивања радног односа

Члан 253

Извршилачко радно место у Управи попуњава се на начин предвиђен прописима који уређују попуњавање радних места у државним органима, ако овим законом није другачије предвиђено.

Ако се радно место не попуни премештајем, преузимањем или спровођењем интерног конкурса, Управа оглашава и спроводи јавни конкурс за попуњавање радних места.

Радно место се може попунити, ако је предвиђено прописом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи и ако се његово попуњавање уклапа у финансијски план.

У радни однос не може се примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на безусловну казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице за које, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносних провера, постоје безбедносне сметње.

Радни однос у служби за обезбеђење може преузимањем засновати лице које је стекло радно искуство на истим или сличним пословима у министарству надлежном за унутрашње послове, министарству надлежном за послове одбране, Војсци Србије или Безбедносно-информативној агенцији.

Под истим или сличним пословима, у смислу овог закона, подразумевају се послови обезбеђења лица и имовине, спровођења лица лишених слободе и одржавања јавног реда и мира, које обављају наоружана и униформисана лица.

Лице из става 5. овог члана, после пробног рада, обавезно је да положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење.

Ако лице из става 5. овог члана не положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење престаје му радни однос, осим ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Пропис којим се уређује начин спровођења јавног конкурса за попуњавање радних места у Управи доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Посебни случајеви престанка радног односа

Члан 254

Радни однос престаје:

1) кад се утврди да су нетачни подаци који су били услов за заснивање радног односа;

2) кад суд достави правноснажну пресуду којом је запослени осуђен на безусловну казну затвора за кривично дело које се гони по службеној дужности или правноснажну пресуду којом је изречена безусловна казна затвора од најмање шест месеци.

Приправнички стаж у служби за обезбеђење

Члан 255

За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених испуњава и следеће услове: да има средње образовање, да је млађе од 30 година, и да је психички и физички способно за вршење службе.

Утврђивање психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице до 35 година живота, ако има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године.

Кандидату који није испунио услов везан за психофизичке способности, здравствене способности или за кога постоје безбедносне сметње доставља се решење о одбијању, у коме се наводе разлози због чега се кандидату не дозвољава да даље учествује у поступку пријема.

Против решења из става 4. овог члана дозвољена је жалба Жалбеној комисији Владе, у року од осам дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење

Члан 256

Приправнички стаж у служби за обезбеђење се обавља у оквиру обуке за приправнике, на основу програма приправничког стажа.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Стручни испит у служби за обезбеђење

Члан 257

Приправник стиче одговарајуће звање, ако по завршеном приправничком стажу положи стручни испит у служби за обезбеђење.

Приправнику у служби за обезбеђење престаје радни однос, ако у прописаном року не положи стручни испит у служби за обезбеђење, изузев ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Приправнику који самовољно напусти обуку пре полагања стручног испита у служби за обезбеђење или својом кривицом буде искључен из обуке, престаје радни однос и дужан је да надокнади трошкове обуке.

Звања и стручно усавршавање запослених у Управи

Члан 258

Запослени у Управи стичу звања у зависности од стеченог образовања, радног искуства, стручних знања, оспособљености за обављање послова радног места и оцене рада запослених.

Влада прописује звања запослених у Управи.

Стручно усавршавање, обука и полагање испита за звања ради обављања послова у служби спроводе се на основу прописа који доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Испит за звање и обављање послова у служби за обезбеђење полаже се пред испитном комисијом коју образује министар надлежан за послове правосуђа.

Чланови комисије из става 4. овог члана морају имати стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Члановима комисије из става 4. овог члана припада накнада за рад чију висину утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

О положеном испиту за звање запослених у служби за обезбеђење издаје се уверење.

Изглед и садржину обрасца уверења прописује министар надлежан за послове правосуђа.

Испит за звање кандидат први пут полаже о трошку завода, а поновни испит о свом трошку.

Запослени у служби за обезбеђење изузети су од обавезе полагања државног стручног испита.

Стручно усавршавање

Члан 259

Одржавање и унапређење стручности запослених у Управи обезбеђује се стручним усавршавањем.

Запослени у Управи има право и обавезу да се стручно усавршава.

Стручно усавршавање обавља се о трошку завода.

Права и дужности запослених у Управи

Члан 260

Запослена лица морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција.

Поред послова и делатности које не може да обавља државни службеник, запослени у Управи не може да обавља послове приватног обезбеђења.

Осигурање живота запослених у Управи

Члан 261

Управа осигурава животе запослених и сноси трошкове сахране запосленог који изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе.

Породици лица из става 1. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у висини 12 месечних плата, обрачунатих према месецу у коме је запослено лице изгубило живот.

Плате и стаж осигурања запослених у Управи

Члан 262

Висину коефицијената за обрачун и исплату плата у Управи утврђује Влада.

Директору Управе и запосленима у Управи стаж осигурања може се рачунати у увећаном трајању, тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања.

Лицима из става 2. овог члана коефицијент се сразмерно степену увећања стажа осигурања увећава до 30%.

Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем споразумно утврђују министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања.

Здравствена контрола и тестирање запослених

Члан 263

Запослени којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања, упућују се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, на сопствену иницијативу или на предлог управника, одлучити да се здравствена контрола обавља и раније.

Управник завода може у случају сумње наредити тестирање запослених на психоактивне супстанце и алкохол.

Директор управе може одлучити да се изврши провера психофизичких способности запослених у служби за обезбеђење.

Проверу психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

Престанак радног односа по потреби службе

Члан 264

По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за послове правосуђа престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Лицу из става 1. овог члана припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Ограничење права из радног односа у Управи

Члан 265

Кад потребе службе то захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена.

Директор Управе и управник завода могу, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор.

Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без своје сагласности бити привремено упућено на одговарајуће радно место у другу организациону јединицу Управе, најдуже једну годину.

За запосленог који се упућује на рад у Посебну притворску јединицу, спроводи се интерни конкурс. Пропис којим се уређују посебни услови које треба да испуњава запослени који се упућује у Посебну притворску јединицу и начин његовог избора пре упућивања на рад, доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе. Против решења о привременом упућивању може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Запослено лице које је упућено на радно место у другу организациону јединицу има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са прописима који уређују накнаде и друга примања запослених.

Повреде радних обавеза и дужности

Члан 266

За лакше и теже повреде радних обавеза и дужности запослени у Управи одговарају дисциплински.

Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника и Кодексом понашања државних службеника, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи.

Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, тежом повредом радних обавеза и дужности запослених у Управи сматра се и:

1) пријем поклона од лица лишених слободе, њихових рођака и других лица повезаних са лицима лишеним слободе;

2) трговина и размена робе са лицима лишеним слободе;

3) уношење или изношење из завода ствари за рачун лица лишених слободе;

4) договарање са лицем лишеним слободе управљено на помагање његовог бекства или отежавање истраге;

5) непријављивање договора лица лишених слободе за организовање побуне, бекства или других облика повреде прописа о кућном реду завода;

6) непредузимање радњи према лицу лишеном слободе које покушава да побегне;

7) кршење прописа који уређују чување и заштиту тајних података;

8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност лица лишених слободе и имовине;

10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде;

11) недолично, насилничко или увредљиво понашање према руководиоцу, сарадницима или странкама, као и према лицима лишеним слободе;

12) неовлашћено удаљење са радног места или напуштање лица приликом спровода;

13) неовлашћено давање података или обавештења у вези са вршењем службе или рада завода;

14) долазак на рад под дејством алкохола или психоактивних супстанци или конзумирање алкохола или психоактивних супстанци у току рада;

15) непоступање по наредби руководиоца;

16) понашање које штети угледу Управе.

За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа.

Дисциплински поступак

Члан 267

Дисциплински поступак против запослених унутар завода води управник завода или лице које он овласти. Лице које овласти управник завода мора да буде дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник. О дисциплинској одговорности одлучује управник.

Дисциплински поступак против управника, заменика управника и запослених у седишту Управе води дисциплинска комисија коју именује директор Управе. О дисциплинској одговорности одлучује директор Управе, на предлог дисциплинске комисије.

Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од дана пријема одлуке.

Награђивање запослених

Члан 268

Директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених, на предлог управника или по службеној дужности, за изузетно залагање на раду у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре награђивања.

Остале одредбе

Члан 269

Поред аката предвиђених овим законом министар надлежан за послове правосуђа доноси прописе којима се уређују:

1) унутрашње уређење и систематизација радних места у Управи;

2) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење;

3) стручно усавршавање, обука и испити у Управи, програм и начин полагања стручног испита и стручног усавршавања, садржај и вођење евиденција о стручним испитима и стручном усавршавању, положеним стручним испитима и обављеном стручном усавршавању и издатим уверењима о положеним стручним испитима;

4) начин обављања послова у служби за обезбеђење.

Глава тринаеста

НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

Надзор над радом завода уопште

Члан 270

Надзор рада завода обавља организациона јединица у саставу Управе надлежна за инспекцијске послове (у даљем тексту: Одељење за инспекцију) и организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи, преко овлашћених лица.

Одељење за инспекцију надзире законитост и стручност у раду у заводу кроз редовни, контролни и ванредни надзор.

Надзор одељења за инспекцију обухвата:

1) статус и заштиту права лица лишених слободе;

2) стручни рад у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе;

3) контролу мера које се предузимају за обезбеђење и безбедност завода;

4) материјално-финансијско пословање завода;

5) обуку и упошљавање лица лишених слободе;

6) управљање заводом и рад запослених;

7) контролу мера и законитости поступања које се предузима у циљу безбедности лица лишених слободе.

За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци.

Организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи обавља послове надзора везане за:

1) безбедносно-оперативни рад у циљу координисања унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода и процене ризика по безбедност у заводу и заштите безбедности лица лишених слободе;

2) рад и поступање запослених у служби за обезбеђење;

3) сарадњу са другим државним органима.

Права и дужности лица овлашћеног за вршење надзора

Члан 271

Овлашћено лице има право да са осуђеним разговара без присуства запослених лица у заводу.

Управник завода је дужан да овлашћеном лицу омогући несметан рад и стави му на располагање све податке потребне за вршење надзора.

Записник и извештај о надзору

Члан 272

О извршеном надзору овлашћено лице саставља записник.

О извршеном безбедносно-оперативном надзору, овлашћено лице саставља извештај.

Овлашћено лице из ст. 1. и 2. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

Ако овлашћено лице у вршењу надзора сматра да је управник завода учинио повреду радне дужности, покренуће дисциплински поступак против њега пред дисциплинском комисијом Управе. Ако сматра да је други запослени у заводу повредио радну дужност, а овлашћено лице није покренуло дисциплински поступак, покренуће дисциплински поступак.

Ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ, овлашћено лице из става 1. овог члана дужно је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу.

Записник садржи мере за отклањање уочених недостатака у раду завода.

Записник може садржати и предлог мера за побољшање рада завода.

Достављање записника и извештаја о надзору

Члан 273

Записник из члана 272. став 1. овог закона доставља се управнику завода у коме је вршен надзор, директору Управе и министру надлежном за послове правосуђа. Записник може бити достављен управницима других завода и начелницима одељења у седишту Управе.

Извештај из члана 272. став 2. овог закона доставља се директору Управе.

Овлашћено лице из члана 272. став 2. овог закона може поднети директору Управе иницијативу за премештај осуђеног из једног завода у други или промену места извршења казне затвора из разлога безбедности.

Управник завода дужан је да поступи по наложеним мерама и о томе обавести директора Управе и министра надлежног за послове правосуђа.

Право управника завода на приговор

Члан 274

Управник завода може министру надлежном за послове правосуђа изјавити приговор против наложених и предложених мера, у року од осам дана од пријема записника.

Приговор не задржава извршење наложених мера.

Министар надлежан за послове правосуђа може уважити наводе из приговора и обуставити или одредити дуже рокове за извршење наложених мера, или наложити друге мере за отклањање уочених недостатака.

Остале одредбе о надзору над радом завода

Члан 275

Када завод не испуњава прописане здравствене и хигијенске услове или је угрожена безбедност у заводу, министар надлежан за послове правосуђа може донети решење о премештају осуђених у други завод.

Надзор над радом Специјалне затворске болнице

Члан 276

Стручни рад Специјалне затворске болнице и здравствених служби у заводима надзире министарство надлежно за послове здравља.

Подзаконски пропис о надзору

Члан 277

Пропис који уређује надзор над радом завода доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Скупштинска контрола

Члан 278

Народна скупштина образује комисију за контролу извршења кривичних санкција (у даљем тексту: Комисија).

Комисија има пет чланова које, на предлог надлежног одбора, Народна скупштина бира из реда народних посланика.

Комисија у вршењу контроле има право приступа заводу и свим просторијама у заводу, право приступа подацима од значаја за рад Комисије, право да несметано посећује лица према којима се извршавају кривичне санкције и притворена лица, да разговара са овим лицима, као и са запосленим лицима у заводу, без присуства других лица.

Комисија има овлашћења која има овлашћено лице из чл. 270. и 271. овог закона.

Комисија у свом раду може ангажовати стручњаке из одговарајуће области, који обављају задатке за које су ангажовани, уз присуство Комисије и имају права Комисије из става 3. овог члана.

Управа је дужна да Комисији обезбеди несметан приступ подацима од значаја за њен рад, заводима, лицима према којима се извршавају кривичне санкције, притвореним лицима и запосленима у заводима.

Управа подноси Комисији извештај о раду и стању у области извршења кривичних санкција кад то Комисија затражи, а најмање једном годишње.

Комисија о свом раду и стању у области извршења кривичних санкција подноси извештај Народној скупштини најмање једном годишње.

Средства за рад Комисије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Контрола од стране Заштитника грађана

Члан 279

Назор и контролу над извршењем кривичних санкција, у складу са законом, чине национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана.

Национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана могу да разговарају са лицима лишеним слободе без присуства запослених у заводу, са запосленима у заводу, да обиђу све просторије у заводу и да остваре увид у документацију неопходну за обављање контроле и надзора.

Део седми

Глава четрнаеста

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршај физичког лица и предузетника који прекрше забрану вршења позива, делатности или дужности

Члан 280

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Прекршај правног лица које омогући вршење позива, делатности или дужности

Члан 281

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице које омогући вршења позива, делатности или дужности лицу којем је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000.

Део осми

Глава петнаеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег закона

Члан 282

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11).

Прописи предвиђени овим законом биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа предвиђених овим законом примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом.

Окончање започетих дисциплинских поступака

Члан 283

Дисциплински поступци против запослених и осуђених који су започети, односно покренути до ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11).

Ступање закона на снагу

Члан 284

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу.

Criminal Law Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014)

ОПШТИ ДЕО

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Нема кривичног дела нити казне без закона

Члан 1

Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено.

Нема казне без кривице

Члан 2

Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело.

Основ и границе кривичноправне принуде

Члан 3

Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и њихову примену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела.

Кривичне санкције и њихова општа сврха

Члан 4

(1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере.

(2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција је сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством.

(3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је дело учињено није навршило четрнаест година. Васпитне мере и друге кривичне санкције могу се изрећи малолетнику под условима прописаним посебним законом.

Глава друга

ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Временско важење кривичног законодавства

Члан 5

(1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела.

(2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

(3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.

Важење кривичног законодавства на територији Србије

Члан 6

(1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној територији учини кривично дело.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела.

(3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела.

(4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној држави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног тужиоца.

(5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана може се, под условом узајамности, уступити страној држави.

Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређених кривичних дела извршених у иностранству

Члан 7

Кривично законодавство Србије важи за сваког ко у иностранству учини кривично дело из чл. 305. до 316, чл. 318. до 321. и чл. 391. до 393а овог законика или из члана 223. овог законика, ако се фалсификовање односи на домаћи новац.

Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србије који учини кривично дело у иностранству

Члан 8

(1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела наведених у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодавство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело.

Важење кривичног законодавства Србије за странца који учини кривично дело у иностранству

Члан 9

(1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питању кривична дела наведена у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено.

Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело учињено у иностранству

Члан 10

(1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се неће предузети, ако је:

1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен;

2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му је казна застарела или опроштена;

3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућа мера безбедности;

4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет.

(2) У случају из члана 8. и члана 9. став 1. овог законика кривично гоњење се може предузети само ако се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је оно учињено, осим када постоји одобрење републичког јавног тужиоца или када је то предвиђено потврђеним међународним уговором.

(3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено.

Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству

Члан 11

Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишење слободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресуди иностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекне домаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће се извршити по оцени суда.

Одговорност правних лица за кривична дела

Члан 12

Одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правних лица за кривична дела уређују се посебним законом.

Важење општег дела овог законика

Члан 13

Одредбе општег дела овог законика важе за сва кривична дела одређена овим закоником или другим законом.

Глава трећа

КРИВИЧНО ДЕЛО

1. Опште одредбе о кривичном делу

Кривично дело

Члан 14

(1) Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.

(2) Нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.

Извршење кривичног дела нечињењем

Члан 15

(1) Кривично дело је учињено нечињењем кад закон пропуштање да се предузме одређено чињење предвиђа као кривично дело.

(2) Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређено као чињење, ако је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тог кривичног дела.

Време извршења кривичног дела

Члан 16

(1) Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио или био дужан да ради, без обзира кад је последица дела наступила.

(2) Саучесник је кривично дело учинио у време кад је радио или био дужан да ради.

Место извршења кривичног дела

Члан 17

(1) Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела.

(2) Покушај кривичног дела сматра се извршеним како у месту где је учинилац радио, тако и у месту где је последица по његовом умишљају требало да наступи или је могла да наступи.

(3) Саучесник је кривично дело учинио и у месту у којем је предузео радњу саучесништва.

Дело малог значаја

Члан 18

(1) Није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја.

(2) Дело је малог значаја ако је степен кривице учиниоца низак, ако су штетне последице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана могу се применити на кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна.

Нужна одбрана

Члан 19

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани.

(2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад.

(3) Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.

Крајња нужда

Члан 20

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди.

(2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.

(3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио границе крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити од казне.

(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности која је претила.

Сила и претња

Члан 21

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено под дејством неодољиве силе.

(2) Ако је кривично дело учињено под дејством силе која није неодољива или претње, учиниоцу се казна може ублажити.

(3) У случају из става 1. овог члана као извршилац кривичног дела сматраће се лице које је применило неодољиву силу.

Кривица

Члан 22

(1) Кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.

(2) Кривично дело је учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из нехата, уколико закон то изричито предвиђа.

Неурачунљивост

Члан 23

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости.

(2) Неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености.

(3) Учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из става 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна.

Скривљена неурачунљивост

Члан 24

(1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или да управља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање.

(2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажити казна.

Умишљај

Члан 25

Кривично дело је учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао.

Нехат

Члан 26

Кривично дело је учињено из нехата кад је учинилац био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности.

Одговорност за тежу последицу

Члан 27

Кад је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на ту последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела.

Стварна заблуда

Члан 28

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој стварној заблуди.

(2) Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје кривичног дела или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала, чинила дело дозвољеним.

(3) Ако је учинилац био у стварној заблуди услед нехата, постојаће кривично дело учињено из нехата кад закон такво кривично дело предвиђа.

Правна заблуда

Члан 29

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој правној заблуди.

(2) Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено.

(3) Учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могао да зна, казна се може ублажити.

2. Покушај кривичног дела

Покушај

Члан 30

(1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дела, али га не доврши, казниће се за покушај кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног дела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај.

(2) Учинилац ће се за покушај казнити казном прописаном за кривично дело, или ублаженом казном.

Неподобан покушај

Члан 31

Учинилац који покуша да изврши кривично дело неподобним средством или према неподобном предмету може се ослободити од казне.

Добровољни одустанак

Члан 32

(1) Извршилац који је покушао извршење кривичног дела али је добровољно одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање последице, може се ослободити од казне.

(2) Одредба става 1. овог члана неће се применити уколико учинилац кривично дело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје.

(3) Ослободити се од казне може и саизвршилац, подстрекач или помагач који је добровољно спречио извршење кривичног дела.

(4) Ако је у случају из ст. 1. и 3. учинилац довршио неко друго самостално кривично дело које није обухваћено кривичним делом од чијег извршења је одустао, учинилац се не може ослободити од казне за то друго дело по истом основу.

3. Саучесништво у кривичном делу

Саизвршилаштво

Члан 33

Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело.

Подстрекавање

Члан 34

(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела.

Помагање

Члан 35

(1) Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном.

(2) Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом.

Границе одговорности и кажњивости саучесника

Члан 36

(1) Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја.

(2) Основи који искључују кривицу извршиоца (чл. 23, 28. и 29. овог законика) не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којег кривица постоји.

(3) Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег такви односи, својства и околности постоје.

(4) Лични односи, својства и околности који представљају битно обележје кривичног дела не морају постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу или помагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити.

4. Кажњавање подстрекача и помагача за покушај

Покушај и лакше кривично дело

Члан 37

(1) Ако је кривично дело остало у покушају подстрекач и помагач ће се казнити за покушај.

(2) Ако је извршилац извршио лакше кривично дело од оног на које се подстрекавање или помагање односи, а које би било њиме обухваћено, подстрекач и помагач ће се казнити за кривично дело које је учињено.

(3) Одредба става 2. овог члана неће се применити ако би се подстрекач строже казнио применом члана 34. став 2. овог законика.

5. Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампе или других средстава јавног информисања

Одговорност уредника

Члан 38

(1) Извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана извршиоцем кривичног дела учињеног путем новина, радија, телевизије или другог јавног гласила сматраће се одговорни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања информације:

1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом аутор остао непознат;

2) ако је информација објављена без сагласности аутора;

3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне сметње за гоњење аутора, које и даље трају.

(3) Искључена је кривица одговорног уредника, односно лица које га замењује уколико је био у неотклоњивој заблуди у погледу неке од околности наведених у ставу 2. тач. 1. до 3. овог члана.

Одговорност издавача, штампара и произвођача

Члан 39

(1) Кад постоје услови из члана 38. овог законика извршиоцем се сматрају:

1) издавач – за кривично дело извршено путем неповремене штампане публикације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његово гоњење – штампар који је за то знао;

2) произвођач – за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофонске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапозитива, видео-средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица.

(2) Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган, извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу.

Примењивање одредаба чл. 38. и 39.

Члан 40

Одредбе чл. 38. и 39. овог законика примењују се само ако се та лица по општим одредбама овог законика не могу сматрати учиниоцем кривичног дела.

Заштита извора информација

Члан 41

Лица из чл. 38. и 39. овог законика неће се сматрати извршиоцем кривичног дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитет аутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривично дело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или више година, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.

Глава четврта

КАЗНЕ

1. Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицање

Сврха кажњавања

Члан 42

У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха кажњавања је:

1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела;

2) утицање на друге да не чине кривична дела;

3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона.

Врсте казни

Члан 43

Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи следеће казне:

1) казна затвора;

2) новчана казна;

3) рад у јавном интересу;

4) одузимање возачке дозволе.

Главне и споредне казне

Члан 44

(1) Казна затвора може се изрећи само као главна казна.

(2) Новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе могу се изрећи и као главна и као споредна казна.

(3) Ако је за једно кривично дело прописано више казни, само се једна може изрећи као главна казна.

Казна затвора

Члан 45

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.

(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.

(3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године.

(4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота.

(5) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.

(6) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

(7) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.

Условни отпуст

Члан 46

(1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које показују да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности.

(2) Уколико испуњава услове из става 1. овог члана, суд може условно отпустити осуђеног:

– који издржава казну затвора од 30 до 40 година;

– који је осуђен за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (чл. 370. до 393а), кривична дела против полне слободе (чл. 178. до 185б), кривично дело насиље у породици (члан 194. ст. 2. до 4), кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. став 4), кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 305. до 321), кривично дело примање мита (члан 367) и кривично дело давање мита (члан 368);

– који је осуђен од стране надлежних судова, односно њихових посебних одељења, у поступцима вођеним у складу са надлежношћу одређеном Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела;

– који је више од три пута правноснажно осуђен на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда.

(3) Суд може у одлуци о условном отпусту одредити да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама.

(4) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, ако условни отпуст не буде опозван, сматра се да је осуђени издржао казну.

Опозивање условног отпуста

Члан 47

(1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године.

(2) Суд може опозвати условни отпуст, ако условно отпуштени учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора до једне године, односно не испуни неку од обавеза које му је суд одредио у складу са чланом 46. став 3. овог законика. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзир сродност учињених кривичних дела, побуде из којих су учињена и друге околности које указују на оправданост опозивања условног отпуста.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и кад се условно отпуштеном суди за кривично дело које је учинио пре него што је условно отпуштен.

(4) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл. 60. и 62. став 2. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Део казне који је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, а време проведено на условном отпусту не урачунава се.

(5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, а суд не опозове условни отпуст, продужава се условни отпуст за време које је осуђени провео на издржавању те казне затвора.

(6) У случају из ст. 1. до 3. овог члана условни отпуст се може опозвати најкасније у року од две године од дана кад је условни отпуст истекао.

Опште одредбе о новчаној казни

Члан 48

(1) Новчана казна се може одмерити и изрећи или у дневним износима (члан 49) или у одређеном износу (члан 50).

(2) За кривична дела учињена из користољубља новчана казна као споредна казна може се изрећи и кад није прописана законом или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити казном затвора или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора.

Новчана казна у дневним износима

Члан 49

(1) Новчана казна у дневним износима одмерава се тако што се прво утврђује број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. До износа новчане казне суд ће доћи множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћу једног дневног износа.

(2) Број дневних износа не може бити мањи од десет, нити већи од тристашездесет. Број дневних износа за учињено кривично дело одмерава се на основу општих правила за одмеравање казне (члан 54).

(3) Висина једног дневног износа новчане казне утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учиниоца кривичног дела у протеклој календарској години подели са бројем дана у години. Један дневни износ не може бити мањи од петсто динара, нити већи од педесет хиљада динара.

(4) У циљу утврђивања висине дневног износа новчане казне суд може да захтева податке од банака или других финансијских установа, државних органа и правних лица који су дужни да доставе тражене податке и не могу се позивати на заштиту пословне или друге тајне.

(5) Уколико се не могу прибавити веродостојни подаци о приходима и расходима учиниоца кривичног дела, или уколико он не остварује никакав приход али је власник имовине или носилац имовинских права, суд ће на основу расположивих података по слободној процени утврдити висину једног дневног износа новчане казне.

(6) Број дневних износа новчане казне се утврђује у оквиру следећих распона:

1) до шездесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;

2) од тридесет до стодвадесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од шездесет до стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи затвор до једне године;

4) од стодвадесет до двестачетрдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;

5) најмање стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;

6) у оквиру прописаног броја дневних износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.

Новчана казна у одређеном износу

Члан 50

(1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих података знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.

(2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казна не може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубља већа од десет милиона динара.

(3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима:

1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;

2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до једне године;

4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;

5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;

6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.

Извршење новчане казне

Члан 51

(1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи од петнаест дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.

(2) Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

(3) Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, а ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће обуставити.

(4) Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.

(5) После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Рад у јавном интересу

Члан 52

(1) Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна.

(2) Рад у јавном интересу је сваки онај друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити.

(3) Рад у јавном интересу не може бити краћи од шездесет часова нити дужи од тристашездесет часова. Рад у јавном интересу траје шездесет часова у току једног месеца и одређује се да буде обављен за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци.

(4) Приликом изрицања ове казне суд ће имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу. Рад у јавном интересу се не може изрећи без пристанка учиниоца.

(5) Ако осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора.

(6) Уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за једну четвртину.

Одузимање возачке дозволе

Члан 53

(1) Учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило може се изрећи казна одузимања возачке дозволе.

(2) Суд одређује трајање казне из става 1. овог члана које не може бити краће од једне нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне.

(3) Казна из става 1. овог члана може се изрећи као споредна казна уз казну затвора или уз новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична дела за која је прописана казна затвора до две године или новчана казна. Казна одузимања возачке дозволе не може се изрећи заједно са мером безбедности забране управљања моторним возилом.

(4) Ако осуђени управља моторним возилом за време док траје казна одузимања возачке дозволе, суд ће казну одузимања возачке дозволе заменити казном затвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити један месец затвора.

2. Одмеравање казне

Општа правила о одмеравању казне

Члан 54

(1) Суд ће учиниоцу кривичног дела одмерити казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца.

(2) При одмеравању новчане казне у одређеном износу (члан 50) суд ће посебно узети у обзир и имовно стање учиниоца.

(3) Околност која је обележје кривичног дела не може се узети у обзир и као отежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела или ако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојање тежег, односно лакшег облика кривичног дела.

Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње

Члан 54а

Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.

Поврат

Члан 55

Кад суд одмерава казну учиниоцу за кривично дело које је учинио после издржане, опроштене или застареле казне или ослобођења од казне, по протеку рока за опозивање условне осуде или после изречене судске опомене, може ту околност узети као отежавајућу, ценећи при том посебно тежину раније учињеног кривичног дела, да ли је раније дело исте врсте као и ново дело, да ли су оба дела учињена из истих побуда, околности под којима су дела учињена и колико је времена протекло од раније осуде, односно од изречене, опроштене или застареле казне, ослобођења од казне, од протека рока за опозивање раније условне осуде или од изречене судске опомене.

Ублажавање казне

Члан 56

Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад:

1) закон предвиђа да се казна може ублажити;

2) закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне;

3) утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности и оцени да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казне

Члан 57

(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од десет или више година, казна се може ублажити до седам година затвора;

2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет година, казна се може ублажити до три године затвора;

3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од три године, казна се може ублажити до једне године затвора;

4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од две године, казна се може ублажити до шест месеци затвора;

5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од једне године, казна се може ублажити до три месеца затвора;

6) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора;

7) ако је за кривично дело прописана казна затвора без назначења најмање мере, уместо затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу;

8) ако је за кривично дело прописана новчана казна са назначењем најмање мере, казна се може ублажити до десет дневних износа, односно десет хиљада динара.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, не може се ублажити казна за кривична дела из чл. 134. ст 2. и 3, 178, 179, 180, 214. ст. 2. и 3, 246. ст. 1. и 3, 350. ст. 3. и 4. и 388. овог законика.

(3) Изузетно од става 1. овог члана не може се ублажити казна учиниоцу кривичног дела који је раније осуђиван за истоврсно кривично дело.

(4) Кад је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне може му казну ублажити, без ограничења прописаних у ст. 1. до 3. овог члана.

Ослобођење од казне

Члан 58

(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само кад то закон изричито предвиђа.

(2) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела учињеног из нехата кад последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања.

(3) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до пет година, ако после извршеног кривичног дела, а пре него што је сазнао да је откривен, отклони последице дела или надокнади штету проузроковану кривичним делом.

Поравнање учиниоца и оштећеног

Члан 59

(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна ако је на основу постигнутог споразума са оштећеним испунио све обавезе из тог споразума.

Стицај кривичних дела

Члан 60

(1) Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну.

(2) Јединствену казну суд ће изрећи по следећим правилима:

1) ако је за неко од кривичних дела у стицају утврдио казну затвора од тридесет до четрдесет година изрећи ће само ту казну;

2) ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора;

3) ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може бити већа од десет година затвора;

4) ако је за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне, изрећи ће једну новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не сме прећи осамнаест милиона динара, а ако је утврдио само новчане казне у одређеним износима (члан 50), она не сме прећи милион динара односно десет милиона динара кад су једно или више кривичних дела извршени из користољубља;

5) ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада у јавном интересу, изрећи ће једну казну рада у јавном интересу у висини збира утврђених часова рада, с тим да она не сме прећи тристашездесет часова, а време у коме се рад мора обавити не сме бити дуже од шест месеци;

6) ако је за нека кривична дела у стицају утврдио казне затвора, а за друга дела новчане казне, изрећи ће једну казну затвора и једну новчану казну по одредбама тач. 2. до 4. овог става.

(3) Новчану казну као споредну казну суд ће изрећи ако је утврђена макар и за једно кривично дело у стицају, а ако је утврдио више новчаних казни, изрећи ће једну новчану казну у складу са одредбом става 2. тачка 4. овог члана. Ако суд утврди новчану казну као главну казну, а утврди и новчану казну као споредну казну, изрећи ће једну новчану казну примењујући правила из става 2. тачка 4. овог члана.

(4) Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора, изрећи ће казну затвора као јединствену казну применом правила предвиђених у ставу 2. тачка 2. овог члана.

Продужено кривично дело

Члан 61

(1) Продужено кривично дело чини више истих или истоврсних кривичних дела учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца која представљају целину због постојања најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћења исте ситуације или истог трајног односа, јединства места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца.

(2) Кривична дела управљена против личности могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу.

(3) Не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природи не допуштају спајање у једно дело.

(4) Ако продужено кривично дело обухвата лакше и теже облике истог дела, сматраће се да је продуженим кривичним делом учињен најтежи облик од учињених дела.

(5) Ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца.

(6) Кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела.

Одмеравање казне осуђеном лицу

Члан 62

(1) Ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.

(2) За кривично дело учињено у току издржавања казне затвора или малолетничког затвора суд ће учиниоцу изрећи казну, независно од раније изречене казне, ако се применом одредаба члана 60. овог законика, с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део раније изречене казне, не би могла остварити сврха кажњавања.

(3) Осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до једне године, казниће се дисциплински.

Урачунавање притвора и раније казне

Члан 63

(1) Време проведено у притвору, на издржавању мере забране напуштања стана, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу.

(2) Ако је кривични поступак вођен за више кривичних дела у стицају, а притвор није одређен за свако од њих, време проведено у притвору урачунава се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу за кривично дело за које је окривљени осуђен.

(3) Затвор или новчана казна коју је осуђени издржао, односно платио за прекршај или привредни преступ, као и казна или дисциплинска мера лишења слободе коју је издржао због повреде војне дисциплине урачунава се у казну изречену за кривично дело чија обележја обухватају и обележја прекршаја, привредног преступа, односно повреде војне дисциплине.

(4) При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења слободе, дан затвора, дан издржавања мере забране напуштања стана, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчане казне.

Глава пета

МЕРЕ УПОЗОРЕЊА

1. Условна осуда и судска опомена

Сврха условне осуде и судске опомене

Члан 64

(1) Мере упозорења су: условна осуда и судска опомена.

(2) У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.

Условна осуда

Члан 65

(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело.

(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.

(3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.

Услови за изрицање условне осуде

Члан 66

(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.

(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.

(3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајно кривично дело.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.

(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора.

Опозивање условне осуде због новог кривичног дела

Члан 67

(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.

(2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан 66. став 1).

(3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овог законика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.

(4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело.

(5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применом одредбе става 3. овог члана.

Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела

Члан 68

(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају примениће одредбу члана 67. став 3. овог законика.

(2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4. овог законика.

Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза

Члан 69

Ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана 65. став 2. овог законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, суд може, у оквиру времена проверавања, продужити рок за испуњење обавезе или може опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди. Ако утврди да осуђени, из оправданих разлога, не може да испуни постављену обавезу, суд ће га ослободити од испуњења те обавезе или је заменити другом одговарајућом обавезом предвиђеном законом.

Рокови за опозивање условне осуде

Члан 70

(1) Условна осуда може се опозвати у току времена проверавања. Ако осуђени у том времену учини кривично дело које повлачи опозивање условне осуде, а то је пресудом утврђено тек после истека времена проверавања, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.

(2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. овог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

(3) Ако се после изрицања условне осуде утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен, због чега не би било основа за изрицање условне осуде, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.

Условна осуда са заштитним надзором

Члан 71

(1) Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања.

(2) Заштитни надзор обухвата законом предвиђене мере помоћи, старања, надзора и заштите.

(3) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

(4) Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.

Услови за одређивање заштитног надзора

Члан 72

(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде.

(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.

Садржина заштитног надзора

Члан 73

Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора у роковима које тај орган одреди;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитања деце и других породичних обавеза;

5) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

6) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;

7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;

8) лечење у одговарајућој здравственој установи;

9) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа и поступање по њиховим упутствима;

10) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом, а нарочито измирење са жртвом учињеног кривичног дела.

Избор мера заштитног надзора

Члан 74

При избору обавеза из члана 73. овог законика и одређивања њиховог трајања, суд ће нарочито узети у обзир године живота учиниоца, његово здравствено стање, склоности и навике, побуде из којих је извршио кривично дело, држање после извршеног кривичног дела, ранији живот, личне и породичне прилике, услове за испуњење наложених обавеза, као и друге околности које се односе на личност учиниоца, а од значаја су за избор мера заштитног надзора и њихово трајање.

Трајање заштитног надзора

Члан 75

(1) Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока проверавања утврђеног у условној осуди.

(2) Заштитни надзор престаје опозивањем условне осуде.

(3) У току трајања заштитног надзора суд може, с обзиром на остварене резултате, поједине обавезе укинути или заменити другим.

(4) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора

Члан 76

Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.

Судска опомена

Члан 77

(1) Судска опомена може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине нарочито лаким.

(2) За одређена кривична дела и под условима предвиђеним законом судска опомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године.

(3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дела учињених у стицају, ако за свако од тих дела постоје услови из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна о сврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршења кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.

(5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дела против Војске Србије.

Глава шеста

МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Сврха мера безбедности

Члан 78

У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбедности је да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела.

Врсте мера безбедности

Члан 79

(1) Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи ове мере безбедности:

1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;

2) обавезно психијатријско лечење на слободи;

3) обавезно лечење наркомана;

4) обавезно лечење алкохоличара;

5) забрана вршења позива, делатности и дужности;

6) забрана управљања моторним возилом;

7) одузимање предмета;

8) протеривање странца из земље;

9) јавно објављивање пресуде;

10) забрана приближавања и комуникације са оштећеним;

11) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.

(2) Под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности могу се изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело (члан 80. став 2).

Изрицање мера безбедности

Члан 80

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи једну или више мера безбедности кад постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим закоником.

(2) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу се самостално. Уз ове мере могу се изрећи забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и одузимање предмета.

(3) Мере из става 2. овог члана могу се изрећи учиниоцу кривичног дела чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена казна или условна осуда.

(4) Обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је учиниоцу изречена казна, условна осуда, судска опомена или је учинилац ослобођен од казне.

(5) Протеривање странца из земље и забрана присуствовања одређеним спортским приредбама може се изрећи ако је учиниоцу изречена казна или условна осуда.

(6) Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним може се изрећи ако је учиниоцу изречена новчана казна, рад у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, условна осуда и судска опомена.

(7) За кривична дела у стицају мера безбедности ће се изрећи ако је утврђена за једно од кривичних дела у стицају.

Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи

Члан 81

(1) Учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поремећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривично дело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој установи.

(2) Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезно лечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело.

(3) Меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи.

(4) Мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дуже од изречене казне.

(5) Учиниоцу који је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљивости и који је осуђен на казну затвора, време проведено у здравственој установи урачунава се у време трајања изречене казне. Ако је време проведено у здравственој установи краће од трајања изречене казне, суд ће, по престанку мере безбедности, одредити да се осуђени упути на издржавање остатка казне или да се пусти на условни отпуст. При одлучивању о пуштању на условни отпуст суд ће, поред услова из члана 46. овог законика, нарочито узети у обзир успех лечења осуђеног, његово здравствено стање, време проведено у здравственој установи и остатак казне коју осуђени није издржао.

Обавезно психијатријско лечење на слободи

Члан 82

(1) Учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело одређено у закону као кривично дело, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на слободи.

(2) Мера из става 1. овог члана може се изрећи и неурачунљивом учиниоцу према којем је одређено обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи кад суд, на основу резултата лечења, утврди да више није потребно његово чување и лечење у таквој установи, него само његово лечење на слободи.

(3) Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи и учиниоцу чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена условна осуда или је на основу члана 81. став 5. овог законика пуштен на условни отпуст.

(4) Обавезно психијатријско лечење на слободи може се повремено спроводити и у одговарајућој здравственој установи, ако је то потребно ради успешнијег лечења, с тим да повремено лечење у установи не може непрекидно трајати дуже од петнаест дана, нити укупно дуже од два месеца.

(5) Обавезно психијатријско лечење на слободи траје док постоји потреба лечења, али не дуже од три године.

(6) Ако се у случају из ст. 1. до 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поново учини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да је потребно његово лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд може изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи.

Обавезно лечење наркомана

Члан 83

(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе опојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године.

(3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она може трајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може бити дуже од три године.

(4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од три године.

(6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Обавезно лечење алкохоличара

Члан 84

(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне затвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора.

(3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од две године.

(5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Забрана вршења позива, делатности и дужности

Члан 85

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног позива, одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно.

(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од десет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

(3) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

Забрана управљања моторним возилом

Члан 86

(1) Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом.

(2) При изрицању мере из става 1. овог члана суд одређује на које се врсте и категорије возила забрана односи.

(3) Меру из става 1. овог члана суд може изрећи, ако нађе да тежина учињеног дела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије.

(4) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој се извршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања ове мере.

(5) Ако је мера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возилом на територији Србије.

(6) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом.

(7) Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним возилом.

Одузимање предмета

Члан 87

(1) Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно.

(2) Примена ове мере безбедности не утиче на право трећих лица на накнаду штете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела.

(3) Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може се одредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима.

Протеривање странца из земље

Члан 88

(1) Суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије Србије за време од једне до десет година.

(2) При оцени да ли ће изрећи меру из става 1. овог члана суд ће узети у обзир природу и тежину учињеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учињено, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељност даљег боравка странца у Србији.

(3) Време трајања протеривања рачуна се од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Мера из става 1. овог члана не може се изрећи учиниоцу који ужива заштиту у складу са ратификованим међународним уговорима.

Јавно објављивање пресуде

Члан 89

(1) При осуди за кривично дело учињено путем средстава јавног информисања, или за кривично дело које је проузроковало опасност за живот или здравље људи а објављивање пресуде би допринело да се отклони или умањи та опасност, суд може одлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начин објави судска пресуда у целини или у изводу.

(2) Законом се може одредити обавезно објављивање пресуде. У том случају суд ће одлучити путем којег средства јавног информисања ће се пресуда објавити и да ли ће се објавити у целини или у изводу.

(3) Јавно објављивање пресуде може се извршити најкасније у року од тридесет дана од дана правноснажности пресуде.

Забрана приближавања и комуникације са оштећеним

Члан 89а

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним, ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног.

(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана које не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

(3) Мера из става 1. овог члана може се укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена.

Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама

Члан 89б

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи меру забране присуствовања одређеним спортским приредбама, када је то ради заштите опште безбедности неопходно.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се на тај начин што је учинилац кривичног дела дужан да се непосредно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи, односно полицијској станици, на подручју на којем се учинилац затекао и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе.

(3) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Ако суд изрекне условну осуду, суд ће одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана.

(5) Ако после издржане казне затвора, учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана, суд који је изрекао меру из става 1. овог члана, може га казнити затвором од тридесет дана до три месеца.

(6) Законом се може одредити обавезна забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.

Престанак мере безбедности на основу судске одлуке

Члан 90

(1) Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.

(2) При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности из става 1. овог члана суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера.

Глава седма

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Основ одузимања имовинске користи

Члан 91

(1) Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом.

(2) Корист из става 1. овог члана одузеће се, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела.

Услови и начин одузимања имовинске користи

Члан 92

(1) Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи.

(2) Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности.

(3) Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети.

Заштита оштећеног

Члан 93

(1) Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног у том износу.

(2) Оштећени који је у кривичном поступку у погледу свог имовинскоправног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућен на парницу.

(3) Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтев може захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивања свог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресуду којом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године од дана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи.

(4) У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана оштећени мора у року од три месеца од дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтев затражити намирење из одузете имовинске користи.

Глава осма

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ

Наступање правних последица осуде

Члан 94

(1) Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права.

(2) Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне.

(3) Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене.

Врсте правних последица осуде

Члан 95

(1) Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су:

1) престанак вршења јавних функција;

2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања;

3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе.

(2) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су:

1) забрана стицања одређених јавних функција;

2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби;

3) забрана стицања чина војног старешине;

4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе.

Почетак и трајање правних последица осуде

Члан 96

(1) Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде.

(2) У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступиле правне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку, наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новом одлуком.

(3) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година.

(4) Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде.

(5) Рехабилитацијом престају правне последице осуде предвиђене у члану 95. став 2. овог законика.

Глава девета

РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ И ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Општи појам рехабилитације

Члан 97

(1) Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним.

(2) Рехабилитација настаје или на основу самог закона (законска рехабилитација) или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке (судска рехабилитација).

(3) Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Законска рехабилитација

Члан 98

(1) Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним.

(2) Законска рехабилитација настаје, ако:

1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изречена судска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односно решења не учини ново кривично дело;

2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело;

3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу, одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело;

4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, у року од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

(3) Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација

Члан 99

(1) Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело.

(2) У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела.

(3) Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано

Члан 100

Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из чл. 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика.

Престанак правних последица осуде

Члан 101

(1) Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације.

(2) При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне последице осуде.

Садржај и давање података из казнене евиденције

Члан 102

(1) Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди.

(2) Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано.

(3) Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.

(4) Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности.

(5) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности.

(6) Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати.

Глава десета

ЗАСТАРЕЛОСТ

Застарелост кривичног гоњења

Члан 103

Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети кад протекне:

1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко десет година;

4) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко пет година;

5) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године;

6) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године;

7) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна.

Ток и прекид застарелости кривичног гоњења

Члан 104

(1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње од дана када је последица наступила.

(2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или наставити.

(3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.

(4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривичног дело.

(5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече.

(6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Застарелост извршења казне

Члан 105

Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може се извршити кад протекне:

1) двадесет пет година од осуде на затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;

4) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;

5) пет година од осуде на казну затвора преко три године;

6) три године од осуде на казну затвора преко једне године;

7) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе.

Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности

Члан 106

(1) Застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правноснажности пресуде којом су те казне изречене.

(2) Застарелост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предмета настаје кад протекне пет година од дана правноснажности одлуке којом су те мере изречене.

(3) Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца из земље настаје кад протекне време за које су те мере изречене.

Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности

Члан 107

(1) Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана – од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна.

(2) Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде.

(3) Застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не може предузети.

(4) Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне.

(5) Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.

(6) Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне.

(7) У случају наступања застарелости из става 6. овог члана започето извршење казне обуставља се.

(8) Одредбе ст. 2. до 5. овог члана сходно се примењују и на застарелост извршења мере безбедности.

Незастарелост кривичног гоњења и извршења казне

Члан 108

Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела предвиђена у чл. 370. до 375. овог законика, као ни за кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застарелост не може да наступи.

Глава једанаеста

АМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕ

Амнестија

Члан 109

(1) Лицима која су обухваћена актом амнестије даје се ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде.

(2) Амнестијом се могу укинути следеће мере безбедности: забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странаца из земље.

Помиловање

Члан 110

(1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају поједине или све правне последице осуде.

(2) Помиловањем се може укинути или одредити краће трајање мере безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље.

Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица

Члан 111

Давањем амнестије или помиловања не дира се у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Глава дванаеста

ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА

Значење израза у овом законику

Члан 112

(1) Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима.

(2) Под кривичним законодавством Србије подразумевају се овај законик као и све кривичноправне одредбе садржане у другим законима Србије.

(3) Службеним лицем сматра се:

1) лице које у државном органу врши службене дужности;

2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима;

3) јавни бележник, извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу;

4) службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова;

5) војно лице.

(4) Страним службеним лицем сматра се лице које је члан, функционер или службеник законодавног или извршног органа стране државе, лице које је судија, поротник, члан, функционер или службеник суда стране државе или међународног суда, лице које је члан, функционер или службеник међународне организације и њених органа, као и лице које је арбитар у страној или међународној арбитражи.

(5) Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.

(6) Војним лицем сматра се професионални војник (професионални официр, професионални подофицир, официр по уговору, подофицир по уговору и војник по уговору), војник на одслужењу војног рока, студент војне академије, ученик војне школе, лице из резервног састава док се као војни обвезник налази на војној дужности и цивилно лице које врши одређену војну дужност.

(7) Кад је као извршилац одређених кривичних дела означено службено лице, одговорно лице или војно лице, лица наведена у ст. 3, 5. и 6. овог члана могу бити извршиоци тих дела, ако из обележја појединог дела или из појединог прописа не произилази да извршилац може бити само неко од тих лица.

(8) Дететом се сматра лице које није навршило четрнаест година.

(9) Малолетником се сматра лице које је навршило четрнаест година, а није навршило осамнаест година.

(10) Малолетним лицем сматра се лице које није навршило осамнаест година.

(11) Учиниоцем се сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач.

(12) Силом се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор.

(13) Изборима се сматрају избори за народне посланике, председника Републике, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и други избори који се расписују и врше на основу Устава и закона.

(14) Референдумом се сматра изјашњавање грађана на којем се одлучује о питањима за која је то утврђено Уставом или законом.

(15) Опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су законом и другим прописом заснованим на закону проглашени за опојне дроге и остале психоактивне контролисане супстанце.

(16) Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм.

(17) Рачунарски податак је свако представљање чињеница, информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију.

(18) Рачунарском мрежом сматра се скуп међусобно повезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке.

(19) Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.

(20) Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредби унет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма или података.

(21) Субјектом привредног пословања сматра се предузеће, друго правно лице које обавља привредну делатност и предузетник. Правно лице које поред своје основне делатности обавља и привредну делатност сматра се субјектом привредног пословања само када врши ту делатност.

(22) Група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.

(23) Новац је метални и папирни новац или новац израђен од неког другог материјала који је на основу закона у оптицају у Србији или у страној држави.

(24) Знацима за вредност сматрају се и страни знаци за вредност.

(25) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом и ваздушном саобраћају.

(26) Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак.

(27) Спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику.

(28) Чланом породице сматрају се: супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

(29) Израз “неће се казнити” значи да у том случају нема кривичног дела.

(30) Кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра се да је дело учињено, ако је радња извршена једном или више пута.

(31) Скраћеница “Србија” означава Републику Србију.

(32) Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.

(33) Рачунар је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматски обрађује и размењује податке.

(34) Рачунарски систем је сваки уређај или група међусобно повезаних или зависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података.

(35) Организована криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

(36) Имовинска корист је добро сваке врсте, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком облику којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана.

ПОСЕБНИ ДЕО

Глава тринаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

Убиство

Члан 113

Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.

Тешко убиство

Члан 114

Затвором најмање десет година или затвором од од тридесет до четрдесет година казниће се:

1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;

2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;

3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;

4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе;

5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;

6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;

7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности;

8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља;

9) ко лиши живота дете или бремениту жену;

10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;

11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.

Убиство на мах

Члан 115

Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног,
казниће се затвором од једне до осам година.

Убиство детета при порођају

Члан 116

Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Лишење живота из самилости

Члан 117

Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Нехатно лишење живота

Члан 118

Ко другог лиши живота из нехата,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству

Члан 119

(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117. овог законика, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости,
казниће се затвором од две до десет година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или према неурачунљивом лицу,
учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика.

(5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши или покуша самоубиство које се може приписати нехату учиниоца,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољен прекид трудноће

Члан 120

(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца, изврши или започне да врши побачај,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће,
учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне до седам година, а за дело из става 3. овог члана затвором од две до дванаест година.

Тешка телесна повреда

Члан 121

(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата,
казниће се затвором до три године.

(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.

(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог члана затвором од пет до петнаест година.

Лака телесна повреда

Члан 122

(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.

(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Учествовање у тучи

Члан 123

Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда,
казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до три године.

Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи

Члан 124

(1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.

Излагање опасности

Члан 125

(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље које је сам поузроковао,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до дванаест година.

Напуштање немоћног лица

Члан 126

(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Непружање помоћи

Члан 127

(1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Глава четрнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

Повреда равноправности

Члан 128

(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Повреда права употребе језика и писма

Члан 129

Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности

Члан 130

(1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку припадност или културу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да се изјашњава о својој националној или етничкој припадности.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда

Члан 131

(1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршење верских обреда.

(3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се затвором до три године.

Противправно лишење слободе

Члан 132

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Повреда слободе кретања и настањивања

Члан 133

(1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу кретања или настањивања на територији Србије,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Отмица

Члан 134

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Принуда

Члан 135

(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Изнуђивање исказа

Члан 136

(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Злостављање и мучење

Члан 137

(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором до једне године.

(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

Угрожавање сигурности

Члан 138

(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Нарушавање неповредивости стана

Члан 139

(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Противзаконито претресање

Члан 140

Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање стана, просторија или лица,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено откривање тајне

Члан 141

(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.

Повреда тајности писма и других пошиљки

Члан 142

(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до три године.

Неовлашћено прислушкивање и снимање

Члан 143

(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неовлашћено фотографисање

Члан 144

(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка

Члан 145

(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено прикупљање личних података

Члан 146

(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Повреда права на подношење правног средства

Члан 147

(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Повреда слободе говора и јавног иступања

Члан 148

(1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора или јавног иступања,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовање програма

Члан 149

(1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају или растурање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или других сличних штампаних или снимљених ствари,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи или омета емитовање радио и телевизијског програма.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Спречавање објављивања одговора и исправке

Члан 150

Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи објављивање одговора или исправке објављеног нетачног податка или обавештења којим се повређује нечије право или интерес,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Спречавање јавног скупа

Члан 151

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања

Члан 152

(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина

Члан 153

(1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1, 145. став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. овог законика предузима се по приватној тужби.

(2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1. овог законика предузима се по предлогу.

Глава петнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА

Повреда права кандидовања

Члан 154

Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета кандидовање на изборима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда права гласања

Члан 155

(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправан начин спречи или омете да гласа,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Давање и примање мита у вези са гласањем

Члан 156

(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) Поклон или друга корист одузеће се.

Злоупотреба права гласања

Члан 157

(1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи више од једног гласачког листића,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Састављање нетачних бирачких спискова

Члан 158

Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Спречавање одржавања гласања

Члан 159

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање гласања на бирачком месту,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласање буде прекинуто,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда тајности гласања

Члан 160

(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Фалсификовање резултата гласања

Члан 161

Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Уништавање докумената о гласању

Члан 162

(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Глава шеснаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА

Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Члан 163

Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права при запошљавању и за време незапослености

Члан 164

(1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије под једнаким условима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада.

Повреда права на управљање

Члан 165

(1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права на штрајк

Члан 166

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада.

Злоупотреба права на штрајк

Члан 167

Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела,
казниће се затвором до три године.

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Члан 168

Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Непредузимање мера заштите на раду

Члан 169

(1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.

Глава седамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА

Увреда

Члан 170

(1) Ко увреди другог,
казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара.

(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од казне.

(4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања.

Члан 171

(Брисано)

Изношење личних и породичних прилика

Члан 172

(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до тешких последица за оштећеног,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учињено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити, ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.

(5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из става 4. овог члана.

Повреда угледа Србије

Члан 173

Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,
казниће се новачном казном или затвором до три месеца.

Повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности

Члан 174

Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.

Повреда угледа стране државе или међународне организације

Члан 175

(1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну организацију чија је Србија члан.

Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175.

Члан 176

Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио.

Гоњење за кривична дела против части и угледа

Члан 177

(1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватној тужби.

(2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог лица.

(3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се по одобрењу републичког јавног тужиоца.

Глава осамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ

Силовање

Члан 178

(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Обљуба над немоћним лицем

Члан 179

(1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење, заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Обљуба са дететом

Члан 180

(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.

Обљуба злоупотребом положаја

Члан 181

(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, старања или неге,
казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. затвором од три до петнаест година.

(5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Недозвољене полне радње

Члан 182

(1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. и 2. овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Подвођење и омогућавање вршења полног односа

Члан 183

(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Посредовање у вршењу проституције

Члан 184

(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију

Члан 185

(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.

Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама

Члан 185а

(1) Ко наведе малолетника да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, или према детету,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу

Члан 185б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету,
казниће се затвором од једне до осам година.

Гоњење за кривична дела против полне слободе

Члан 186

Гоњење за кривична дела из чл. 178. и 179. овог законика учињена према брачном другу и за кривично дело из члана 182. став 1. предузима се по предлогу.

Глава деветнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

Двобрачност

Члан 187

(1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у браку.

Чл. 188 и 189

(Брисано)

Ванбрачна заједница са малолетником

Члан 190

(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.

Одузимање малолетног лица

Члан 191

(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемогућава извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовање малолетног лица,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Учиниоца дела из ст. 1. и 3. овог члана који добровољно преда малолетно лице лицу или установи којој је оно поверено или омогући извршење одлуке о поверавању малолетног лица, суд може ослободити од казне.

(5) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице лицу или установи којој је малолетно лице поверено или омогући извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу или установи, односно одлуке којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником.

Промена породичног стања

Члан 192

(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стање детета,
казниће се затвором до три месеца.

Запуштање и злостављање малолетног лица

Члан 193

(1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара,
казниће се затвором до три године.

(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Насиље у породици

Члан 194

(1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Недавање издржавања

Члан 195

(1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком односно поравнањем утврђено,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих разлога није давао издржавање.

(3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за издржавано лице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да измири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање.

Кршење породичних обавеза

Члан 196

(1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешком положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавање здравља члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене породичне обавезе.

Родоскрвњење

Члан 197

Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односно сестром,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Глава двадесета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Повреда моралних права аутора и интерпретатора

Члан 198

(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби.

Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права

Члан 199

(1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовинске користи за себе или другог,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права,
казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.

Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима

Члан 200

(1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена,
казниће се новчаном казном и затвором до три године.

(2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити.

Повреда проналазачког права

Члан 201

(1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ или поступак заштићен патентом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе или лажно наведе проналазача,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.

Неовлашћено коришћење туђег дизајна

Члан 202

(1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Производи из става 1. овог члана одузеће се.

Глава двадесет прва

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Крађа

Члан 203

(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Тешка крађа

Члан 204

(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена:

1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;

2) од стране групе;

3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;

4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;

5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;

6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара.

(3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Разбојничка крађа

Члан 205

(1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Разбојништво

Члан 206

(1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(5) За покушај дела из става 4. овог члана казниће се.

Утаја

Члан 207

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, присвоји туђу покретну ствар која му је поверена,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или утајена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима по предлогу.

Превара

Члан 208

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Превара у осигурању

Члан 208а

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница, давањем лажних мишљења и извештаја, давањем лажне процене, подношењем неистините документације или га на други начин доведе у заблуду или га одржава у заблуди, а у вези са осигурањем и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Договарање исхода такмичења

Члан 208б

(1) Ко договори исход спортског или другог такмичења у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(4) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности

Члан 209

(1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем добије за себе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако за то не испуњава прописане услове,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за другу намену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга погодност одобрена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су кредит, субвенција или друга погодност прибављени за предузеће или други субјект привредног пословања или ако су коришћени за друге намене од стране тих субјеката.

Ситна крађа, утаја и превара

Члан 210

(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.

(3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење се предузима по приватној тужби.

Одузимање туђе ствари

Члан 211

(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме туђу покретну ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или ствар представља културно добро,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.

Уништење и оштећење туђе ствари

Члан 212

(1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини непокретног културног добра, односно према добру које ужива претходну заштиту
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.

Неовлашћено коришћење туђег возила

Члан 213

(1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањем моторног возила, или употребом силе или претње,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Изнуда

Члан 214

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Уцена

Члан 215

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Злоупотреба поверења

Члан 216

(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до шест година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат,
казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

Зеленаштво

Члан 217

(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Противправно заузимање земљишта

Члан 218

(1) Ко противправно заузме туђе земљиште,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или другог земљишта са посебном наменом,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Противправно усељење

Члан 219

(1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге просторије,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које се неовлашћено уселио.

(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Грађење без грађевинске дозволе

Члан 219а

(1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члана настави започету градњу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке контроле, супротно прописима потписало коначан извештај о извршеној контроли, којим се констатује да на главни пројекат нема примедби или супротно прописима ставило печат на главни пројекат да се пројекат прихвата, или супротно прописима дало изјаву којом потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском дозволом,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе

Члан 219б

Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које дозволи прикључење објекта, који се гради или је изграђен без грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетску или телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Оштећење туђих права

Члан 220

(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тиме га оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.

(3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се предузима по приватној тужби.

Прикривање

Члан 221

(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено продајом или заменом прикрива, протура, купује, прима у залогу или на други начин прибавља,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна не може бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да је ствар прибављена кривичним делом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао или био дужан да зна да су прибављене кривичним делом, уколико тиме нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана или је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног или великог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или прикривена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја или вредност прикриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неовлашћено изношење културног добра у иностранство

Члан 221а

(1) Ко изнесе или извезе у иностранство културно добро или добро које ужива претходну заштиту, без претходног одобрења надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро од изузетног или великог значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним

Члан 222

За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика, ако су учињена према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби.

Глава двадесет друга

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Фалсификовање новца

Члан 223

(1) Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(2) Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај,
казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном.

(4) Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен у оптицај, па то не пријави,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(5) Лажан новац одузеће се.

Фалсификовање хартија од вредности

Члан 224

(1) Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(3) Ко лажне хартије од вредности које је примио као праве, па сазнавши да су лажне, стави у промет,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(4) Лажне хартије од вредности одузеће се.

Фалсификовање и злоупотреба платних картица

Члан 225

(1) Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана употребом картице прибавио противправну имовинску корист,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана прибавио противправну имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(4) Казном из ст. 2. и 3. овог члана казниће се и учинилац који то дело учини неовлашћеном употребом туђе картице или поверљивих података који јединствено уређују ту картицу у платном промету.

(5) Ко набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву или ко прибавља податке у намери да их искористи за прављење лажне платне картице,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(6) Лажне платне картице одузеће се.

Фалсификовање знакова за вредност

Члан 226

(1) Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери прибави,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако укупна вредност знакова из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед као да нису употребљени или ко употребљене знакове поново употреби или прода као да важе,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Лажни знакови за вредност одузеће се.

Прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање

Члан 227

(1) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажног новца или лажних хартија од вредности,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажних платних картица или лажних знакова за вредност,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(3) Средства из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Издавање чека и коришћење платних картица без покрића

Члан 228

(1) Ко користи дебитну платну картицу за коју нема покриће или користи кредитну платну картицу за коју не обезбеђује покриће у уговореном року, па тиме себи или другоме прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изда или стави у промет чек, меницу, акцептни налог, какву гаранцију или какво друго средство плаћања или обезбеђења плаћања, иако зна да за то нема покрића и тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази сто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Пореска утаја

Члан 229

(1) Ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у случају обавезне пријаве, не пријави законито стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази стопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази седам милиона и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Неуплаћивање пореза по одбитку

Члан 229а

(1) Одговорно лице у правном лицу – пореском платцу, као и предузетник – порески платац који, у намери да избегне плаћање пореза по одбитку, доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку или других прописаних дажбина, не уплати износ који је обрачунат на име пореза по одбитку, односно доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку, на прописани уплатни рачун јавних прихода или не уплати друге прописане дажбине,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1. овог члана прелази седам милиона и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Кријумчарење

Члан 230

(1) Ко се бави преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора или ко избегавајући мере царинског надзора пренесе робу преко царинске линије наоружан, у групи или уз употребу силе или претње,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко се бави продајом, растурањем или прикривањем неоцарињене робе или организује мрежу препродаваца или посредника за растурање такве робе,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Роба која је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

(4) Превозно или друго средство чија су тајна или скровита места искоришћена за пренос робе која је предмет дела из става 1. овог члана или које је намењено за извршење тих кривичних дела одузеће се ако је власник или корисник возила то знао или је могао и био дужан да зна и ако вредност робе која је предмет кривичног дела прелази једну трећину вредности тог средства у време извршења кривичног дела.

Прање новца

Члан 231

(1) Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

(3) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана са имовином коју је сам прибавио извршењем кривичног дела,
казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана и новчаном казном.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(5) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, а могао је и био дужан да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом,
казниће се затвором до три године.

(6) Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст. 1, 2. и 5. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло и било дужно да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом.

(7) Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.

Злоупотреба монополистичког положаја

Члан 232

Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који злоупотребом монополистичког или доминантног положаја на тржишту или закључивањем монополистичког споразума изазове поремећај на тржишту или тај субјект доведе у повлашћен положај у односу на друге, тако да оствари имовинску корист за тај субјект или за други субјект или нанесе штету другим субјектима привредног пословања, потрошачима или корисницима услуга,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга

Члан 233

(1) Ко се у намери да обмане купце или кориснике услуга послужи туђим пословним именом, туђом географском ознаком порекла, туђим жигом или туђом другом посебном ознаком робе или услуга или унесе поједина обележја ових ознака у своје пословно име, своју географску ознаку порекла, свој жиг или у своју другу посебну ознаку робе или услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко у сврху продаје у већој количини или вредности набавља, производи, прерађује, ставља у промет, даје у закуп или складишти робу из става 1. овог члана или се бави пружањем услуга неовлашћено користећи туђе ознаке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је учинилац из става 2. овог члана организовао мрежу препродаваца или посредника или је прибавио имовинску корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

Злоупотреба положаја одговорног лица

Члан 234

(1) Одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Злоупотреба у вези са јавном набавком

Члан 234а

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који у вези са јавном набавком поднесе понуду засновану на лажним подацима, или се на недозвољен начин договара са осталим понуђачима, или предузме друге противправне радње у намери да тиме утиче на доношење одлука наручиоца јавне набавке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се одговорно или службено лице у наручиоцу јавне набавке које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења, или невршењем своје дужности крши закон или друге прописе о јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима.

(3) Уколико је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од сто педесет милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Учинилац из става 1. овог члана који добровољно открије да се понуда заснива на лажним подацима или на недозвољеном договору са осталим понуђачима, или да је предузео друге противправне радње у намери да утиче на доношење одлука наручиоца пре него што он донесе одлуку о избору понуде, може се ослободити од казне.

Проузроковање стечаја

Члан 235

(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица, које нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних обавеза, лакомисленим закључивањем уговора са лицима неспособним за плаћање, пропуштањем благовременог остваривања потраживања, уништењем или прикривањем имовине или другим радњама које нису у складу са савесним пословањем проузрокује стечај и тиме другог оштети,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Проузроковање лажног стечаја

Члан 236

(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који у намери да тај субјект избегне плаћање обавеза проузрокује стечај тог субјекта привидним или стварним умањењем његове имовине, на начин што:

1) целу или део имовине субјекта привредног пословања прикрије, привидно прода, прода испод тржишне вредности или бесплатно уступи;

2) закључи фиктивне уговоре о дугу или призна непостојећа потраживања;

3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да води по закону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не могу сагледати пословни резултати или стање средстава или обавеза или ово стање сачињавањем лажних исправа или на други начин прикаже таквим да се на основу њега може отворити стечај,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за повериоца,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Оштећење повериоца

Члан 237

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, исплатом дуга или на други начин намерно стави повериоца у повољнији положај и тиме знатно оштети другог повериоца,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Одговорно лице из става 1. овог члана или предузетник, који знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, а у намери да изигра или оштети повериоца призна неистинито потраживање, састави лажни уговор или неком другом преварном радњом оштети повериоца,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана повериоцу проузрокована штета великих размера или ако је према оштећеном због тога дошло до покретања поступка принудног поравнања или стечаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Злоупотреба овлашћења у привреди

Члан 238

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, које у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, за друго правно лице или други субјект привредног пословања који има својство правног лица или за предузетника:

1) ствара или држи недозвољене новчане, робне или друге вредносне фондове у земљи или иностранству или противправно онемогућава остваривања власничких права акционара

2) састављањем исправе неистините садржине, лажним билансима, проценама или инвентарисањем односно лажним приказивањем или прикривањем чињеница, неистинито приказује стање или кретање средстава или резултате пословања, па на тај начин доведе у заблуду органе управљања у предузећу или другом правном лицу приликом доношења одлука о пословима управљања или предузеће или друго правно лице стави у повољнији положај приликом добијања средстава или других погодности које им се не би признале према постојећим прописима;

3) средства којима располаже користи противно њиховој намени;

4) на други начин грубо повреди овлашћења у погледу управљања, располагања и коришћења имовином;

5) противно вољи акционара не потписује проспект за трговање акцијама на берзи, а давањем лажних података доводи у заблуду купце акција о стању капитала правног лица,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од пет милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко петнаест милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Нарушавање пословног угледа и кредитне способности

Члан 239

(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.

Одавање пословне тајне

Члан 240

(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини из нехата,
казниће се затвором до три године.

(4) Пословном тајном сматрају се подаци и документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеном на основу закона проглашени пословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за предузеће или други субјект привредног пословања.

Онемогућавање вршења контроле

Члан 241

Ко онемогући органу вршења контроле да изврши увид у пословне књиге или другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Недозвољена производња

Члан 242

(1) Ко неовлашћено производи или прерађује робу за чију је производњу или прерађивање потребно одобрење надлежног органа,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко производи или прерађује робу чија је производња или прерађивање забрањено,
казниће се затвором до три године.

(3) Роба и средства за производњу или прерађивање одузеће се.

Недозвољена трговина

Члан 243

(1) Ко немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге предмете у већој вредности у сврху продаје, или ко се неовлашћено и у већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини или се бави заступањем организација у унутрашњем или спољнотрговинском промету робе и услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено организовао,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко неовлашћено продаје, купује или врши размену робе или предмета чији је промет забрањен или ограничен.

(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана организовао мрежу препродаваца или посредника или је постигао имовинску корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Роба и предмети недозвољене трговине одузеће се.

Обмањивање купаца

Члан 244

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производа кад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служи очигледно лажном рекламом,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

Фалсификовање знакова, односно државних жигова за обележавање робе, мерила и предмета од драгоцених метала

Члан 245

(1) Ко у намери да их употреби као праве, направи лажне печате, жигове, марке или друге знакове за обележавање домаће или стране робе којима се жигошу дрво, стока или каква друга роба или ко у истој намери такве праве знакове преиначи или ко такве лажне или преиначене знакове употреби као праве,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко у намери да их употреби као праве направи лажна уверења о одобрењу типа мерила и уверења о оверавању мерила, односно жигове и друге знакове усаглашености којима се жигошу мерила и предмети од драгоцених метала у смислу прописа којима се уређују метрологија и контрола предмета од драгоцених метала или ко у истој намери оригинал уверења, односно праве државне жигове и друге знакове усаглашености преиначи или ко таква лажна или преиначена уверења, односно државне жигове и друге знакове усаглашености употреби као праве,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Лажна уверења, државни жигови и знакови, мерила и предмети од драгоцених метала одузеће се.

Глава двадесет трећа

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ

Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога

Члан 246

(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ко неовлашћено узгаја мак или психоактивну конопљу или друге биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

(6) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Неовлашћено држање опојних дрога

Члан 246а

(1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

(3) Опојне дроге одузеће се.

Омогућавање уживања опојних дрога

Члан 247

(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт неког лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Опојне дроге одузеће се.

Непоступање по здравственим прописима за време епидемије

Члан 248

Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Преношење заразне болести

Члан 249

Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести,
казниће се затвором до три године.

Преношење инфекције ХИВ вирусом

Члан 250

(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом,
казниће се затвором до две године.

(2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице,
казниће се затвором од једне до пет година.

(3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година.

Несавесно пружање лекарске помоћи

Члан 251

(1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека

Члан 252

(1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу.

(3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Неуказивање лекарске помоћи

Члан 253

(1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот или опасности наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарска помоћ буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме није указана лекарска помоћ,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Надрилекарство и надриапотекарство

Члан 254

(1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова.

Несавесно поступање при справљању и издавању лекова

Члан 255

(1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Производња и стављање у промет шкодљивих производа

Члан 256

(1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или друге шкодљиве производе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Несавесно вршење прегледа животних намирница

Члан 257

(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса намењеног за исхрану и других животних намирница или противно прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или друга животна намирница шкодљива за здравље људи,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Загађивање воде за пиће и животних намирница

Члан 258

(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за пиће или животне намирнице,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Тешка дела против здравља људи

Члан 259

(1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256 ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика наступила смрт,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава двадесет четврта

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Загађење животне средине

Члан 260

(1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Непредузимање мера заштите животне средине

Члан 261

(1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере заштите животне средине, или не поступи по одлуци надлежног органа о предузимању мера заштите животне средине,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне средине,
учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика.

(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину

Члан 262

(1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити, очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон или употребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мери или на ширем простору загађује животна средина,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине

Члан 263

(1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Оштећење животне средине

Члан 264

(1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава, изградњом објеката, извођењем каквих радова или на други начин изазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене мере у циљу отклањања штетних последица по животну средину.

Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеног природног добра

Члан 265

(1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго заштићену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе или унесе у Србију страну врсту биљака или животиња заштићену међународним уговорима и документима,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити.

(5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3. овог члана одузеће се.

Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја

Члан 266

(1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге опасне материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује, одлаже, сакупља или складишти такве материје или отпатке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи или омогући да се у Србију унесу материје или отпатци из става 1. овог члана, или омогући да се такве материје или отпатци превозе, прерађују, одлажу, сакупљају или складиште,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите.

(5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном.

Недозвољена изградња нуклеарних постројења

Члан 267

Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне електране, постројења за производњу нуклеарног горива или постројења за прераду ислуженог нуклеарног отпада,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Повреда права на информисање о стању животне средине

Члан 268

Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о стању животне средине и појавама који су неопходни за процену опасности по животну средину и предузимање мера заштите живота и здравља људи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Убијање и злостављање животиња

Члан 269

(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Преношење заразних болести код животиња и биљака

Члан 270

(1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња, уништење биљака или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Несавесно пружање ветеринарске помоћи

Члан 271

(1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању ветеринарске помоћи препише или примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу животиња и тиме проузрокује угинуће животиња или другу знатну штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Производња штетних средстава за лечење животиња

Члан 272

(1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење или за спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња

Члан 273

(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе за исхрану или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом материјом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем из заражених вода проузрокује опасност за опстанак риба или других водених животиња.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Пустошење шума

Члан 274

(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу или крчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин пустоши шуме или обори једно или више стабала у парку, дрвореду или на другом месту где сеча није дозвољена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми, националном парку или у другој шуми са посебном наменом,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Шумска крађа

Члан 275

(1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Незаконит лов

Члан 276

(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или је ухвати живу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава,
казниће се затвором до три године.

(5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се.

Незаконит риболов

Члан 277

(1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају,
казниће се затвором до три године.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге водене животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову уништи већу количину риба или других водених животиња.

(4) Улов и средства за риболов одузеће се.

Глава двадесет пета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ

Изазивање опште опасности

Члан 278

(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Уништење и оштећење јавних уређаја

Члан 279

(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

Члан 280

(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавање или коришћење заштитних уређаја.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Члан 281

(1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката

Члан 282

(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већег значаја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност

Члан 283

Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Злоупотреба телекомуникационих знакова

Члан 284

(1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људи или за имовину већег обима,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Неотклањање опасности

Члан 285

(1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом

Члан 286

(1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји.

(3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односно објекат забрањено,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите.

(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама

Члан 287

(1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

Тешка дела против опште сигурности

Члан 288

(1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава двадесет шеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА

Угрожавање јавног саобраћаја

Члан 289

(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички, бродски, трамвајски, тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром тако да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством

Члан 290

(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима или други сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја

Члан 291

(1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са безбедношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други начин доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним наношењем друге штете на ваздухоплову,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљем

Члан 292

(1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, постављањем или уношењем у ваздухоплов експлозивне или друге опасне направе или супстанце или уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухоплову доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства

Члан 293

(1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу над ваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе или над другим јавним превозним средством у току вожње,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Пиратство

Члан 294

(1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту које не потпада под власт ниједне државе учини насиље или разбојништво према лицима на другом броду, задржи, одузме, оштети или уништи други брод или добра која се налазе на њему или проузрокује штету великих размера,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем

Члан 295

(1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или којем је поверено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда налог за вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора, утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди

Члан 296

(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја

Члан 297

(1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором до четири године.

(4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом обавезно је.

Глава двадесет седма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА

Оштећење рачунарских података и програма

Члан 298

(1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако су у својини учиниоца, одузеће се.

Рачунарска саботажа

Члан 299

Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм или уништи или оштети рачунар или други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Прављење и уношење рачунарских вируса

Члан 300

(1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар или рачунарску мрежу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме проузрокује штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Рачунарска превара

Члан 301

(1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на други начин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист и тиме другом проузрокује имовинску штету,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података

Члан 302

(1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или рачунарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради података,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Спречавање и органичавање приступа јавној рачунарској мрежи

Члан 303

(1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже

Члан 304

(1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података

Члан 304а

(1) Ко поседује, прави, набавља, продаје или даје другом на употребу рачунаре, рачунарске системе, рачунарске податке и програме ради извршења кривичног дела из чл. 298. до 303. овог законика,
казниће се затвором од шест месеци до три године.

(2) Предмети из става 1. овог члана одузеће се.

Глава двадесет осма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Угрожавање независности

Члан 305

Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Признавање капитулације или окупације

Члан 306

Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела,
казниће се затвором најмање десет година.

Угрожавање територијалне целине

Члан 307

(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Напад на уставно уређење

Члан 308

Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење Србије или да свргне највише државне органе,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Позивање на насилну промену уставног уређења

Члан 309

(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по свом садржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става 1. овог члана или ко упућује или пребацује на територију Србије такав материјал или држи већу количину тог материјала у намери да га он или неко други растура,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Убиство представника највиших државних органа

Члан 310

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши живота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији или Републичког јавног тужиоца,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Оружана побуна

Члан 311

(1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Организатор побуне,
казниће се затвором најмање пет година.

Члан 312

(Брисано)

Диверзија

Члан 313

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни или други привредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Саботажа

Члан 314

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије на прикривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од милион и петсто хиљада динара за државни орган или организацију у којој ради или за други државни орган или другу организацију,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Шпијунажа

Члан 315

(1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе саопшти, преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у Србији или њом руководи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или на други начин помаже њен рад,
казниће се затвором од једне до десет година.

(4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти или преда страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице за безбедност, економску или војну моћ земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље.

Одавање државне тајне

Члан 316

(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, а који представљају државну тајну,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су државна тајна, а до којих је противправно дошао,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, или ванредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне моћи Србије,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе Србије.

(6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости

Члан 317

(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких група које живе у Србији,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.

Повреда територијалног суверенитета

Члан 318

Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије,
казниће се затвором од једне до осам година.

Удруживање ради противуставне делатности

Члан 319

(1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована криминална група организована.

(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела предвиђених у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

(4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело предвиђено у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.

Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије

Члан 320

(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и 2. овог законика,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или оспособљавању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршење кривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела.

(3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал ради извршења једног или више кривичних дела из ове главе,
казниће се затвором од две до десет година.

Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије

Члан 321

(1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 313. до 315. овог законика које је имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана 307, чл. 309. до 311, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања.

Глава двадесет девета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Члан 322

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње

Члан 324

(1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено лице у вршењу службене радње или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се за само учествовање затвором до две године.

(2) За покушај ће се казнити.

(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Позивање на отпор

Члан 325

(Брисан)

Неучествовање у отклањању опште опасности

Члан 326

Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног субјекта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању опасности настале услед пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

Скидање и повреда службеног печата и знака

Члан 327

(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или простора или ко, без скидања или повреде печата или знака, уђе у такву просторију или отвори предмет на који је био стављен службени печат или знак,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) За покушај ће се казнити.

Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа

Члан 328

(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припадају државном органу, предузећу, установи или другом субјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази,
казниће се затвором до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

Лажно представљање

Члан 329

(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, лажно представља као службено или војно лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.

Самовлашће

Члан 330

(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог,
казниће се казном прописаном за то дело.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.

Глава тридесета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА

Непријављивање припремања кривичног дела

Члан 331

(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.

Непријављивање кривичног дела и учиниоца

Члан 332

(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени,
казниће се затвором до три године.

(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца.

Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела

Члан 333

(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава којима је дело учињено, трагова или на други начин помаже да не буде откривен или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши изречена казна, мера безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затвора преко пет година,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице којем је пружена помоћ.

(5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.

Лажно пријављивање

Члан 334

(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.

Давање лажног исказа

Члан 335

(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.

(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.

Спречавање и ометање доказивања

Члан 336

(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Члан 336а

(Брисано)

Ометање правде

Члан 336б

(1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин омета вођење судског поступка,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или адвоката у вршењу судијске или тужилачке функције, или адвокатске службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату или прети употребом оружја,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату,
казниће се затвором од две до десет година.

Повреда тајности поступка

Члан 337

(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради,
казниће се затвором до две године.

(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан,
казниће се затвором од једне до осам година.

Побуна лица лишених слободе

Члан 338

(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да се насилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена или да их силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је противно њиховој дужности,
казниће се затвором до три године.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе

Члан 339

(1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство лицу које је на основу закона лишено слободе.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекство групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Неизвршење судске одлуке

Члан 340

(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну судску одлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном року,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку, може се ослободити од казне.

Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција, дужности, послова и делатности

Члан 341

Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција, дужности, послова или делатности иако је знао да је вршење истих том лицу забрањено правноснажном одлуком којом му је изречена одговарајућа мера безбедности или заштитна мера или је таква забрана наступила као правна последица осуде,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Надриписарство

Члан 342

Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Глава тридесет права

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА

Изазивање панике и нереда

Члан 343

(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Насилничко понашање

Члан 344

(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу

Члан 344а

(1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовина веће вредности,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској приредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања одређеним спортским приредбама.

Договор за извршење кривичног дела

Члан 345

Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Удруживање ради вршења кривичних дела

Члан 346

(1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Припадник групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану криминалну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од двадесет година или затвор од тридесет до четрдесет година, организатор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година, а припадник групе или организоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година.

(6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

(7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овог члана који открије групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, предвиђеним ст. 3. до 5. овог члана ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.

Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела

Члан 347

(1) Ко оружје, експлозивне материје, средства потребна за њихово прављење или отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја

Члан 348

(1) Ко неовлашћено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција, експлозивне материје, или средство на бази те материје, распрскавајуће или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(5) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(6) Ватрено оружје, његови делови, муниција и експлозивне материје одузеће се.

Учествовање у групи која изврши кривично дело

Члан 349

(1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши живота неко лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети имовину у већем обиму или учини друго кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна или која покуша да изврши неко од тих дела,
казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.

(2) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи

Члан 350

(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије, наоружан или употребом насиља,
казниће се затвором до једне године.

(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

Омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави

Члан 350а

(1) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, врши или организује транспорт, пребацивање, прихват, смештај, скривање или на други начин омогућава да држављанин Србије лажним приказивањем угрожености његових људских права и слобода, у страној држави затражи азил,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе или злоупотребом овлашћења,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 2. овог члана организатор ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Предмети, превозна и друга средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, одузеће се.

Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност

Члан 351

Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позове у помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера државних органа, противпожарне или друге надлежне организације или изазове поремећај у саобраћају,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Неовлашћено организовање игара на срећу

Члан 352

(1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана који се послужи обманом,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се.

Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Члан 353

Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Неовлашћено извођење археолошких радова

Члан 353а

(1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту или другом непокретном културном добру, односно добру које ужива претходну заштиту или ако је том приликом девастирано археолошко налазиште или непокретно културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или ако је приликом извођења ових радова коришћена опрема или уређај за откривање и проналажење археолошких предмета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузеће се.

Повреда гроба

Члан 354

(1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи, оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-обележје умрлом лицу.

(3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежег кривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело.

Глава тридесет друга

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА

Фалсификовање исправе

Члан 355

(1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребе,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Посебни случајеви фалсификовања исправе

Члан 356

Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану 355. овог законика:

1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило свој потпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе;

2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу, сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај;

3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лица које не постоји;

4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин или звање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на доказну снагу исправе;

5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или знак.

Фалсификовање службене исправе

Члан 357

(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом, односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом.

(3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело.

Навођење на оверавање неистинитог садржаја

Члан 358

(1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ у правном саобраћају,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник или књигу употреби иако зна да су неистинити.

Глава тридесет трећа

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ

Злоупотреба службеног положаја

Члан 359

(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика

Члан 360

(1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Несавестан рад у служби

Члан 361

(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и морало бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара и наступи,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права другог или је наступила имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се баве привредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

Противзаконита наплата и исплата

Члан 362

Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати или које при исплати или предаји каквих ствари не исплати, мање исплати, односно не преда или мање преда,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ненаменско коришћење буџетских средстава

Члан 362а

Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Превара у служби

Члан 363

(1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

Проневера

Члан 364

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Послуга

Члан 365

Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Трговина утицајем

Члан 366

(1) Ко захтева или прими награду или какву другу корист за себе или другог, непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награду или какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором до три године.

(3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награду или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтевана или примљена награда или каква друга корист,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Награда и имовинска корист одузеће се.

Примање мита

Члан 367

(1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити,
казниће се затвором од две до осам година.

(3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откривањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне санкције,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(6) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1, 2. и 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.

Давање мита

Члан 368

(1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором до три године.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном службеном лицу.

(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне.

(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано одговорном лицу у предузећу, установи или другом субјекту.

Одавање службене тајне

Члан 369

(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.

(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.

Глава тридесет четврта

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ

Геноцид

Члан 370

Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву нареди да се врше убиства или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе или да се примене мере којима се спречава рађање између припадника групе или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу или ко у истој намери изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Злочин против човечности

Члан 371

Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, нареди: вршење убистава; стављање становништва или једног његовог дела у такве животне услове који воде њиховом потпуном или делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање; мучење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на трудноћу или стерилисање ради промене етничког састава становништва; прогањање или протеривање на политичкој, верској, расној, националној, етничкој, културној, полној или каквој другој основи; затварање или отмицу лица без давања информација о томе како би им се ускратила правна заштита; угњетавање расне групе или успостављање доминације једне такве групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Ратни злочин против цивилног становништва

Члан 372

(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица, лица онеспособљена за борбу или на припаднике или објекте хуманитарних организација или мировних мисија; напад без избора циља којима се погађа цивилно становништво или цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права; напад на војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страдање цивилног становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очигледној несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становништву врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на трудноћу, проституцију или силовања; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противправна лишавања слободе и затварања; лишавање права на правилно и непристрасно суђење; проглашење права и радњи држављана непријатељске стране забрањеним, суспендованим или недопуштеним у судском поступку; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагама лица млађег од осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавање становништва; противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у великим размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне и несразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег новца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се гађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење животне средине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.

(3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према цивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију,
казниће се затвором најмање пет година.

(5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Ратни злочин против рањеника и болесника

Члан 373

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима или санитетском или верском особљу врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди противзаконито уништавање или присвајање у великим размерама материјала, средстава санитетског транспорта и залиха санитетских установа или јединица које није оправдано војним потребама или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према рањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Ратни злочин против ратних заробљеника

Члан 374

(1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заробљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатеља или лишавање права на правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина

Члан 375

(1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од најмање пет година.

(4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио кривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана,
казна се може ублажити.

(7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.

Употреба недозвољених средстава борбе

Члан 376

(1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе борбена средства или начин борбе који су забрањени правилима међународног права или их сам употреби,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољена производња, промет и држање оружја чија је употреба забрањена

Члан 377

(1) Ко противно закону, другим прописима или правилима међународног права производи, купује, продаје, увози, извози или на други начин набавља или даје другом, држи или превози оружје чија је производња или употреба забрањена или средстава за његову производњу,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лице врши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

Противправно убијање и рањавање непријатеља

Члан 378

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловно предао или нема средстава за одбрану,
казниће се затвором од једне до петнаест година.

(2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин или из ниских побуда,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или из користољубља или ако је убијено више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме бити преживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тој основи.

Противправно одузимање ствари од убијених

Члан 379

(1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или рањених на бојишту или ко врши такво одузимање,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или ако вредност одузетих ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Повреда парламентара

Члан 380

Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба вређа, злоставља или задржи парламентара или његову пратњу или им спречи повратак или на други начин повреди њихову неприкосновеност или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Сурово поступање с рањеницима, болесницима и ратним заробљеницима

Члан 381

Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с рањеницима, болесницима или ратним заробљеницима или онемогућава или спречава да користе права која им по тим правилима припадају или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника

Члан 382

Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или оружаног сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних заробљеника или цивилних лица или нареди такво одлагање,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Уништавање културних добара

Члан 383

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, уништава културне или историјске споменике или друга културна добра или верске објекте или установе или објекте који су намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним циљевима или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као културно добро под посебном заштитом међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Неспречавање вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом

Члан 384

(1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које знајући да снаге којима командује или које контролише припремају или су започеле вршење кривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена, припремају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика, у вршењу послова у којима им је он претпостављени, не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Кршење санкција уведених од стране међународних организација

Члан 384а

(1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија члан и које су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица регистрована на њеној територији, а којима су уведене одређене забране у погледу привредног пословања са појединим државама или територијама, увози, извози, превози или посредује у превозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања или на други начин поступа супротно успостављеним забранама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјална штета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе Србије,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

Злоупотреба међународних знакова

Члан 385

(1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак Организације уједињених нација или заставу или знак Црвеног крста или знаке који њима одговарају или друге међународно признате знаке којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних операција или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Агресиван рат

Члан 386

(1) Ко позива или подстиче на агресиван рат,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ко нареди вођење агресивног рата,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави

Члан 386а

(1) Држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у страној држави, као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија члан,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у саставу групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави

Члан 386б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 386а овог законика на територији Србије врбује или подстиче друго лице на извршење тог дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог дела,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) За дело из става 1. овог члана учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и када лица која организује нису држављани Србије.

Расна и друга дискриминација

Члан 387

(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.

(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Трговина људима

Члан 388

(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу или неки други од наведених начина извршења.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је наступила тешка телесна повреда малолетног лица услед дела из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање пет година.

(7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилац знао или је могао знати да је малолетно,
учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.

Трговина малолетним лицима ради усвојења

Члан 389

(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило шеснаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање три године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу

Члан 390

(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у другу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Члан 390а

(Брисано)

Тероризам

Члан 391

(1) Ко у намери да озбиљно застраши становништво, или да принуди Србију, страну државу или међународну организацију да нешто учини или не учини, или да озбиљно угрози или повреди основне уставне, политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране државе или међународне организације:

1) нападне на живот, тело или слободу другог лица;

2) изврши отмицу или узимање талаца;

3) уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру укључујући и информационе системе, непокретну платформу у епиконтиненталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин који може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за привреду;

4) изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза или превоза робе;

5) производи, поседује, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно, биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или радиоактивни материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој нуклеарног, биолошког или хемијског оружја;

6) испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву или предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи;

7) омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим основним природним ресурсом које може да угрози живот људи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(2) Ко прети извршењем кривичног дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица или су проузрокована велика разарања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање дванаест година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Јавно подстицање на извршење терористичких дела

Члан 391а

Ко јавно износи или проноси идеје којима се непосредно или посредно подстиче на вршење кривичног дела из члана 391. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.

Врбовање и обучавање за вршење терористичких дела

Члан 391б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, врбује друго лице да изврши или учествује у извршењу тог дела или да се придружи терористичком удружењу ради учествовања у извршењу тог кривичног дела,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, даје упутства о изради и коришћењу експлозивних направа, ватреног или другог оружја или штетних или опасних материја или обучава другог за извршење или учествовање у извршењу тог кривичног дела.

Употреба смртоносне направе

Члан 391в

(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду или уништи или знатно оштети државни или јавни објекат, систем јавног саобраћаја или други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби направи, пренесе, држи, да другом, постави или активира смртоносну направу (експлозив, хемијска средства, биолошка средства или отрове или радиоактивна средства) на јавном месту или у објекту или поред тог објекта,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио јавни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Уништење и оштећење нуклеарног објекта

Члан 391г

(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду, угрози животну средину или нанесе знатну имовинску штету, уништи или оштети нуклеарни објекат на начин којим се ослобађа или постоји могућност да се ослободи радиоактивни материјал,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио нуклеарни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Угрожавање лица под међународном заштитом

Члан 392

(1) Ко према лицу под међународном заштитом изврши отмицу или неко друго насиље, или нападне на његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице са умишљајем лишио живота,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Ко угрози сигурност лица из става 1. овог члана озбиљном претњом да ће напасти њега, његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Финансирање тероризма

Члан 393

(1) Ко непосредно или посредно даје или прикупља средства са циљем да се она користе или знајући да ће се користити, у потпуности или делимично, у сврху извршења кривичних дела из чл. 391. до 392. овог законика или за финансирање лица, групе или организоване криминалне групе који имају за циљ вршење тих дела,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Средства из става 1. овог члана одузеће се.

Терористичко удруживање

Члан 393а

(1) Ако се два или више лица удруже на дуже време ради вршења кривичних дела из члана 391. до 393. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је удружење организовано.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем удружења или на други начин спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана, или који допринесе његовом откривању,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

Глава тридесет пета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Избегавање војне обавезе

Члан 394

(1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење регрутне обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у резервном саставу или избегава пријем позива за извршење те обавезе,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао извршење војне обавезе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3. затвором од две до дванаест година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се добровољно пријави надлежном државном органу може се ослободити од казне.

Избегавање пописа и прегледа

Члан 395

Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се противи попису или прегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрану земље или ко при оваквом попису или прегледу да нетачне податке,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Неизвршавање материјалне обавезе

Члан 396

(1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не допреми на одређено место, у одређено време и у стању које омогућава њихову наменску употребу материјална средства или не приведе стоку,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом

Члан 397

(1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на лакшу дужност себе озледи или на други начин привремено онеспособи за војну службу или дозволи другом да га привремено онеспособи, као и онај ко другог са његовим одобрењем или без одобрења у истој намери привремено онеспособи,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна неспособност за војну службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или другог употреби лажну исправу или поступи на други преваран начин,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Противправно ослобођење од војне службе

Члан 398

Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи од дужности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или лице које подлеже војној обавези,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије

Члан 399

(1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе најмање пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у току једне године или самовољно напусти своју јединицу или службу за време извршења важног задатка или повећаног степена борбене готовости јединице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које самовољно одсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет дана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог члана,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежном државном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне.

Неизвршење и одбијање извршења наређења

Члан 400

(1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење претпостављеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за војну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Противљење претпостављеном

Члан 401

(1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви наређењу претпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или одбије да врши своју дужност,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши живота другог из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.

(5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1. до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно потребне мере да се успостави ред,
казниће се затвором од једне до пет година.

Противљење војном лицу које врши посебну војну службу

Члан 402

Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну, чуварску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не изврши или одбије да изврши његово наређење, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности

Члан 403

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи војно лице у вршењу службене дужности или га на исти начин принуди да поступи противно службеној дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Напад на војно лице у вршењу војне службе

Члан 404

(1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за службу из нехата,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио живота војно лице из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.

Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404.

Члан 405

Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица може се ослободити од казне.

Злостављање потчињеног и млађег

Члан 406

(1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља потчињеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је дело извршено према више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

Повреда посебне војне службе

Члан 407

(1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској, патролној, дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја, муниције или експлозивног материјала или код другог објекта важног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда, или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, за дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, за дело из става 3. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4. затвором од једне до осам година.

Повреда обезбеђења државне границе

Члан 408

(1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно прописима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже штетне последице или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности у нарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Неистинито службено извештавање

Члан 409

(1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у службеном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу или прећути неку важну чињеницу или проследи такав извештај иако зна да су подаци у њему неистинити, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја од нарочите важности или су наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице

Члан 410

(1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице, чување живота и здравља људи који су му поверени, за осигурање и одржавање у исправном стању објеката, предмета и средстава који служе борбеној готовости, за уредно снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке, или да се на време и уредно изврше осигуравајући радови или обезбеђење објеката који су му поверени, па тиме доведе у опасност живот људи или тешко угрози здравље људи или имовину велике вредности,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором до пет година.

Несавесна израда и преузимање наоружања и друге војне опреме

Члан 411

(1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу које ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или другим технолошким процесом или надзор над њима, које несавесно врши службу или обавезу која му је поверена, па услед тога оружје, муниција или друга војна опрема не буде израђена на време или не одговарају одређеном квалитету,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице које несавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну опрему који не одговарају условима или уговору.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Непрописно старање о повереном оружју

Члан 412

(1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем, муницијом или експлозивом који припадају војној јединици или војној установи, па тиме проузрокује њихово оштећење у већој мери, уништење или нестанак,
казниће се затвором до једне године.

(2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других борбених средстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или одржавање, па услед тога наступи оштећење у већој мери, уништење или нестанак тих борбених средстава,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Противправно располагање повереним оружјем

Члан 413

Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или уништи оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и служе потребама одбране,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Крађа оружја и дела борбеног средства

Члан 414

(1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део борбеног средства који служе потребама одбране,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од четристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија или је учињена од стране групе или на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране или за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Одавање војне тајне

Члан 415

(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају војну тајну или прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих податка или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за Војску Србије или одбрану или безбедност земље.

(5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

Неовлашћен приступ војном објекту

Члан 416

Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже војних објеката или борбених средстава или их фотографише или на други начин снима, иако зна да је то забрањено,
казниће се затвором до три године.

Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања, оружаног сукоба и ванредног стања

Члан 417

(1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и 7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4, 411. ст. 1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став 2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3, 412. став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације

Члан 418

(1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно својој дужности, не обезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства, превозних и других средстава и стоке или не обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у вези са мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су наступиле или су могле да наступе штетне последице,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила последица из става 2. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Подривање војне и одбрамбене моћи

Члан 419

(1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање и друга војна и одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или преда јединицу непријатељу без борбе или пре него што су исцпрљена сва средства за одбрану или на други начин омете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до шест година.

(4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Спречавање борбе против непријатеља

Члан 420

(1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од једне до осам година.

Прелазак и предаја непријатељу

Члан 421

(1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редове непријатељске војске,
казниће се затвором најмање десет година.

(2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда непријатељу пре него што је исцрпело све могућности одбране,
казниће се затвором од две до десет година.

Служба у непријатељској војсци

Члан 422

(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или учествује у рату или оружаном сукобу као борац против Србије и њених савезника,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или за учествовање у рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Помагање непријатељу

Члан 423

(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе

Члан 424

(1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не изврши своју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну јединицу или за борбену ситуацију,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин напусти своју дужност.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Напуштање положаја противно наређењу

Члан 425

(1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са јединицом која му је поверена, пре него што је исцрпио све могућности одбране,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена

Члан 426

(1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је извршио своју дужност по прописима о бродској служби,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је командант брода издао наређење за напуштање или члан посаде војног ваздухоплова који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени војни ваздухоплов пре него што је извршио своју дужност по прописима о летењу и коришћењу ваздухоплова,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.

Слабљење борбеног морала

Члан 427

(1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем незадовољства међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих вести, бежањем, бацањем оружја или муниције, изазивањем или ширењем страха или на други начин слаби борбени морал у јединици или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Војни старешина који не предузме потребне мере према потчињеном или млађем који за време борбе или непосредно пред борбу шири страх међу војницима или на други начин слаби борбени морал јединице или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неизвештавање војних органа

Члан 428

(1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не извести претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који очигледно захтева неодложно предузимање војних мера,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере

Члан 429

За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи дисциплинска казна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе.

Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног

Члан 430

Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу претпостављеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење односило на извршење кривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, а потчињени је знао да извршење наређења представља кривично дело.

Глава тридесет шеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 431

(1) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе Основни кривични закон (“Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, “Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 и 61/01, “Службени гласник РС”, број 39/03) и Кривични закон Републике Србије (“Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89, “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03);

(2) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе кривичноправне одредбе садржане у:

– чл. 105. и 107. Закона о избору народних посланика (” Службени гласник РС” , бр. 35/00, 57/03 и 18/04);

– члану 45. Закона о заштити од јонизујућих зрачења (“Службени лист СРЈ”, број 46/96);

– члану 3. Закона о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ (“Службени лист СРЈ”, број 12/95);

– члану 92. Закона о рударству (“Службени гласник РС”, број 44/95);

– члану 12. Антимонополског закона (“Службени лист СРЈ”, број 29/96);

– чл. 172. и 174. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 и 61/05);

– члану 27. Закона о спречавању прања новца (“Службени лист СРЈ”, број 53/01);

– члану 87. Закона о Народној банци Србије (“Службени гласник РС”, бр. 72/03 и 55/04);

– члану 330. Царинског закона (“Службени гласник РС”, бр. 73/03 и 61/05);

– чл. 179, 181. и 182. Закона о стечајном поступку (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 141. Закона о лековима и медицинским средствима (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 24. Закона о јавном реду и миру (“Службени гласник РС”, бр. 5/92, 53/93, 67/93 и 48/94);

– члану 33. Закона о оружју и муницији (“Службени гласник РС”, бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03);

– члану 97. Закона о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 1052. Закона о поморској и унутрашњој пловидби (“Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00);

– члану 46а Закона о трговини (“Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02);

– члану 244. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени лист СРЈ”, број 65/02 и “Службени гласник РС”, бр. 57/03, 55/04 и 45/05);

– члану 31. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме (“Службени лист СРЈ”, број 41/96);

– члану 221. Закона о осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 55/04, 70/04 и 61/05).

Члан 432

Овај законик ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009)

Члан 189[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

– чл. 149. и 150. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06);

– члан 173. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 61/07 и 20/09);

– члан 20. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама (“Службени гласник РС”, бр. 67/03, 101/05 – др. закон и 90/07).

Члан 190[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 121/2012)

Члан 45[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев чл. 21. и 35. који ступају на снагу 15. априла 2013. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2013)

Члан 6[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Non-ionizing Radiation Protection Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 36/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се услови и мере заштите здравља људи и заштите животне средине од штетног дејства нејонизујућих зрачења у коришћењу извора нејонизујућих зрачења.

Заштита од професионалног излагања изворима нејонизујућих зрачења није предмет овог закона.

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) нејонизујућа зрачења јесу електромагнетска зрачења која имају енергију фотона мању од 12,4 еV. Она обухватају: ултраљубичасто или ултравиолетно зрачење (таласне дужине 100-400 nm), видљиво зрачење (таласне дужине 400-780 nm), инфрацрвено зрачење (таласне дужине 780 nm – 1 мм), радио-фреквенцијско зрачење (фреквенције 10 кHz – 300 ГHz), елетромагнетска поља ниских фреквенција (фреквенције 0-10 кHz) и ласерско зрачење. Нејонизујућа зрачења обухватају и ултразвук или звук чија је фреквенција већа од 20 кHz;

2) извор нејонизујућих зрачења јесте уређај, инсталација или објекат који емитује или може да емитује нејонизујуће зрачење;

3) извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке;

4) објекат са извором нејонизујућих зрачења јесте објекат где се производе или користе извори нејонизујућих зрачења;

5) граница излагања нејонизујућим зрачењима јесте максимално дозвољена вредност интензитета поља у животној средини која је одређена стандардом или другим прописом. Ова граница се не односи на пацијенте у здравственим установама на којима се примењује контролисана медицинска терапија или дијагностички поступак;

6) зона опасног зрачења јесте простор око извора нејонизујућих зрачења у коме интензитет нејонизујућих зрачења прелази прописану границу;

7) животна средина јесте скуп природних и створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот;

8) становништво чине лица свих година старости, пола и здравственог стања која обављају све животне активности. Ова лица не морају бити свесна да су изложена нејонизујућем зрачењу и не морају да познају штетне ефекте овог зрачења;

9) оператер или руковалац јесте лице које ради са изворима или надгледа рад извора нејонизујућих зрачења;

10) заштита од нејонизујућих зрачења обухвата скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења у животној средини;

11) испитивање зрачења које потиче од извора нејонизујућих зрачења јесте мерење, а по потреби и прорачун параметара поља и његове просторне расподеле у животној средини;

12) ванредни догађај јесте непланирани догађај у којем је због људске грешке или квара опреме наступило или је могло наступити штетно дејство нејонизујућих зрачења на здравље људи.

II НАЧЕЛА

Члан 3

Уређивање заштите од нејонизујућих зрачења заснива се на следећим начелима:

1) начело забране – излагање нејонизујућим зрачењима изнад прописане границе и свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено;

2) начело сразмерности – услови и дозвољеност коришћења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса се одређују и цене према користи коју њихово коришћење пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед њиховог коришћења, узимајући у обзир ниво и трајање изложености становништва у конкретном случају, старосну и здравствену структуру потенцијално изложеног становништва, начин, време и место коришћења таквог извора, присуство других извора са различитим фреквенцијама, као и друге релевантне околности конкретног случаја;

3) начело јавности – подаци о нејонизујућим зрачењима доступни су јавности.

III МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА

Члан 4

У спровођењу заштите од нејонизујућих зрачења предузимају се следеће мере:

1) прописивање граница излагања нејонизујућим зрачењима;

2) откривање присуства и одређивање нивоа излагања нејонизујућим зрачењима;

3) одређивање услова за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

4) обезбеђивање организационих, техничких, финансијских и других услова за спровођење заштите од нејонизујућих зрачења;

5) вођење евиденције о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

6) означавање извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса и зоне опасног зрачења на прописани начин;

7) спровођење контроле и обезбеђивање квалитета извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса на прописани начин;

8) примена средстава и опреме за заштиту од нејонизујућих зрачења;

9) контрола степена излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини и контрола спроведених мера заштите од нејонизујућих зрачења;

10) обезбеђивање материјалних, техничких и других услова за систематско испитивање и праћење нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини;

11) образовање и стручно усавршавање кадрова у области заштите од нејонизујућих зрачења у животној средини;

12) информисање становништва о здравственим ефектима излагања нејонизујућим зрачењима и мерама заштите и обавештавање о степену изложености нејонизујућим зрачењима у животној средини.

Члан 5

Ради откривања присуства, утврђивања опасности, обавештавања и предузимања мера заштите од нејонизујућих зрачења врши се систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини.

Влада доноси Програм систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини за период од две године.

Програм из става 2. овог члана припрема министарство надлежно за послове заштите од нејонизујућих зрачења (у даљем тексту: министарство) у сарадњи са органом аутономне покрајине надлежним за послове заштите животне средине (у даљем тексту: надлежни орган аутономне покрајине).

Република односно аутономна покрајина обезбеђују финансијска средства за реализацију програма из става 2. овог члана.

Систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини може да врши привредно друштво, предузеће и друго правно лице ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Испуњеност услова из става 5. овог члана утврђује решењем министар надлежан за послове заштите од нејонизујућих зрачења (у даљем тексту: министар).

Решење из става 6. овог члана је коначно.

Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају лица из става 5. овог члана која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења, као и начин и методе систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини.

Лица из става 5. овог члана која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини дужна су да министарству, а за територију аутономне покрајине и надлежном органу аутономне покрајине, достављају годишњи извештај о резултатима испитивања, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину, а у случају ванредног догађаја одмах.

Министар прописује садржину и изглед обрасца извештаја из става 9. овог члана.

Члан 6

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник могу користити изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса ако испуњавају следеће услове:

1) да за те изворе нејонизујућих зрачења имају процену утицаја на животну средину, у складу са законом;

2) да ниво излагања становништва не прелази прописане границе.

Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

Решење из става 2. овог члана је коначно.

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Лица из става 1. овог члана не могу отпочети коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што добију акт о испуњености услова за њихово коришћење.

Министар прописује:

1) границе излагања нејонизујућим зрачењима;

2) изворе који се сматрају изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, као и начин њиховог испитивања.

Члан 7

Одредбе члана 6. овог закона не односе се на изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса који се региструју код министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове.

Изузетно, одредбе члана 6. овог закона не односе се и на:

1) изворе нејонизујућих зрачења који се транспортују железницом, моторним возилом, авионом или пловним средством, када је технички обезбеђено да се извор не може користити нити може генерисати нејонизујућа зрачења;

2) изворе нејонизујућих зрачења који су ускладиштени или који се користе за продају или за друге сврхе у таквом стању да није могуће да се пусте у рад или користе на начин који би представљао потенцијалну опасност.

Члан 8

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса дужни су да воде евиденцију о тим изворима и да одреде лице одговорно за примену заштите од нејонизујућих зрачења.

Евиденција о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса садржи нарочито податке о: називу, намени и типу уређаја, фреквенцији, снази и режиму рада.

Министар прописује ближу садржину евиденције из става 2. овог члана.

Члан 9

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе прописане изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса, дужни су да обезбеде испитивање нивоа њиховог зрачења у животној средини.

Прво испитивање зрачења извора из става 1. овог члана привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник дужни су да обезбеде пре отпочињања коришћења извора или код повећања броја извора односно код промене услова коришћења извора или реконструкције објекта са изворима нејонизујућих зрачења.

Периодично испитивање нивоа нејонизујућих зрачења извора из става 1. овог члана врши се у прописаном периоду.

Трошкове испитивања извора из става 1. овог члана сноси корисник тих извора.

Министар прописује врсте извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса за које је обавезно испитивање нивоа нејонизујућих зрачења, као и период њиховог испитивања.

Члан 10

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Испуњеност услова из става 1. овог члана утврђује решењем министар, а за територију аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Министар прописује ближе услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана.

Овлашћење за испитивање нивоа нејонизујућих зрачења извора из става 2. овог члана министар, односно надлежни орган аутономне покрајине, одузима ако се накнадно утврди да привредно друштво, предузеће и друго правно лице не испуњава прописане услове или ако се утврди да је решење издато на основу неистинитих и нетачних података.

Решење из ст. 2. и 5. овог члана је коначно.

Члан 11

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса дужни су да воде евиденцију и чувају документацију о извршеним испитивањима нејонизујућих зрачења извора из члана 9. овог закона.

Јавност има право приступа информацијама из става 1. овог члана, у складу са законом.

Члан 12

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник, односно оператер или руковалац, дужан је да одмах, а најкасније у року од 24 часа, обавести министарство о ванредном догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине.

Обавештење из става 1. овог члана садржи нарочито информације о околностима ванредног догађаја, месту, времену, непосредној опасности по здравље људи и кратак опис предузетих мера.

Члан 13

Ради испитивања излагања нејонизујућем зрачењу у животној средини на захтев министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, врше се посебна мерења.

Трошкови мерења из става 1. овог члана падају на терет министарства, односно надлежног органа аутономне покрајине, изузев у случају ако се мерењем утврде неправилности у раду или прекорачење прописаних граничних вредности емитовања, када трошкове плаћа власник емитера зрачења.

IV НАДЗОР

Члан 14

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко инспектора за заштиту животне средине у оквиру делокруга утврђеног овим законом.

Аутономној покрајини поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења на територији аутономне покрајине, у складу са овим законом.

Јединици локалне самоуправе поверава се вршење инспекцијског надзора над изворима нејонизујућих зрачења за које одобрење за изградњу и почетак рада издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор за заштиту животне средине има право и дужност да:

1) контролише да ли привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник испуњавају прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса;

2) контролише да ли лица из чл. 8. и 11. овог закона воде прописане евиденције;

3) контролише да ли лица из члана 9. овог закона имају обезбеђено испитивање зрачења извора нејонизујућих зрачења у животној средини;

4) проверава да ли правна лица која врше послове систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини испуњавају прописане услове;

5) проверава да ли правна лица која врше испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини испуњавају прописане услове;

6) проверава да ли је привредно друштво, предузеће, друго правно лице, предузетник, оператер или руковалац у року обавестило министарство о ванредном догађају, а за територију аутономне покрајине и надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине;

7) контролише да ли се спроводе мере заштите од нејонизујућих зрачења.

Члан 15

У вршењу послова из члана 14. овог закона инспектор за заштиту животне средине овлашћен је да:

1) нареди отклањање утврђених недостатака и испуњавање прописаних услова лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса у року који он одреди;

2) забрани рад лицима која користе изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса ако у одређеном року нису отклоњени утврђени недостаци;

3) нареди вођење евиденције из чл. 8. и 11. овог закона;

4) нареди испуњавање прописаних услова за обављање послова систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, као и послова испитивања зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини;

5) нареди систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини на прописан начин;

6) нареди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини на прописан начин;

7) нареди спровођење и других мера заштите од нејонизујућих зрачења, у складу са законом.

Члан 16

Инспектор за заштиту животне средине приликом вршења инспекцијског надзора мора имати службену легитимацију и ознаку.

Министар прописује образац службене легитимације и изглед и садржину ознаке.

V НАДЛЕЖНОСТ ЗА РЕШАВАЊЕ О ЖАЛБИ

Члан 17

О мерама из члана 15. овог закона инспектор за заштиту животне средине доноси решење.

На решење инспектора за заштиту животне средине може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора за заштиту животне средине не одлаже извршење решења.

Решење министра по жалби из става 3. овог члана је коначно.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 18

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво, предузеће или друго правно лице ако:

1) врши систематско испитивање нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 5);

2) не испуњава прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса или ако користи изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што је добило акт да су испуњени прописани услови (члан 6);

3) не обезбеди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 9);

4) врши испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини, а не испуњава прописане услове или нема акт о испуњености тих услова (члан 10);

5) у прописаном року не обавести о ванредном догађају министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине (члан 12).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара и одговорно лице у правном лицу.

Поред новчаних казни за привредни преступ из става 1. тач. 1), 2), 3) и 4) овог члана привредном друштву, предузећу или другом правном лицу може се изрећи и заштитна мера забране обављања одређене привредне делатности у трајању до десет година.

Поред новчане казне за привредни преступ из става 1. овог члана одговорном лицу у правном лицу може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене дужности у трајању до десет година.

Члан 19

Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај привредно друштво, предузеће или друго правно лице ако:

1) министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине, не доставља извештаје у прописаном року о резултатима систематског испитивања нивоа нејонизујућих зрачења у животној средини (члан 5. став 9);

2) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса и не одреди лице одговорно за примену мера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1);

3) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 11. став 1).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара и одговорно лице у привредном друштву, предузећу или другом правном лицу.

Члан 20

Новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1) не испуњава прописане услове за коришћење извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса или ако користи изворе нејонизујућих зрачења од посебног интереса пре него што је добило акт да су испуњени прописани услови (члан 6);

2) не води прописану евиденцију о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса и не одреди лице одговорно за примену мера заштите од нејонизујућих зрачења (члан 8. став 1);

3) не обезбеди испитивање нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 9);

4) не води евиденцију и не чува документацију о извршеним испитивањима нивоа зрачења извора нејонизујућих зрачења од посебног интереса у животној средини (члан 11. став 1);

5) у прописаном року не обавести о ванредном догађају министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине (члан 12).

Поред новчане казне за прекршај из става 1. тачка 1. овог члана предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 21

Прописе за извршавање овог закона донеће министар у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 22

Привредно друштво, предузеће, друго правно лице и предузетник који користе изворе нејонизујућих зрачења дужни су да ускладе своје пословање са одредбама овог закона у року од три године од дана његовог ступања на снагу.

Члан 23

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Electronic Communications Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 44/2010, 60/2013 – одлука УС и 62/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређују се: услови и начин за обављање делатности у области електронских комуникација; надлежности државних органа у области електронских комуникација; положај и рад Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге; накнаде; спровођење јавних консултација у области електронских комуникација; обављање делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења; пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме; право службености и заједничког коришћења; међуповезивање и приступ; пружање услуга универзалног сервиса; одређивање тржишта подложних претходној регулацији, анализа тржишта, одређивање оператора са значајном тржишном снагом (у даљем тексту: оператор са ЗТС) и овлашћења Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге у односу на оператора са ЗТС; управљање и коришћење адреса и бројева (у даљем тексту: нумерација); управљање, коришћење и контрола радио-фреквенцијског спектра; дистрибуција и емитовање медијских садржаја; заштита права корисника и претплатника; безбедност и интегритет електронских комуникационих мрежа и услуга; тајност електронских комуникација, законито пресретање и задржавање података; надзор над применом овог закона; мере за поступање супротно одредбама овог закона, као и друга питања од значаја за функционисање и развој електронских комуникација у Републици Србији.

Члан 2

Одредбе овог закона не односе се на електронске комуникационе мреже за посебне намене, осим одредаба које се односе на коришћење радио-фреквенција за посебне намене и посебне случајеве међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа.

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација

Члан 3

Циљеви и начела регулисања односа у области електронских комуникација заснивају се на:

1) обезбеђивању услова за равномеран развој електронских комуникација на целој територији Републике Србије;

2) обезбеђивању предвидивости пословања и равноправних услова за пословање оператора;

3) усклађивању обављања делатности у области електронских комуникација са домаћим и међународним стандардима;

4) обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса свим грађанима у Републици Србији, уз задовољење потреба специфичних друштвених група, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике;

5) обезбеђивању међуповезивања електронских комуникационих мрежа и услуга, односно оператора, под равноправним и узајамно прихватљивим условима;

6) подстицању конкуренције, економичности и делотворности у обављању делатности електронских комуникација, на технолошки неутралној основи;

7) подстицању рационалног и економичног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, на технолошки неутралној основи;

8) обезбеђивању максималне користи за кориснике електронских комуникација, укључујући особе са инвалидитетом, старије и социјално угрожене кориснике, нарочито у смислу избора, цене и квалитета;

9) обезбеђивању високог нивоа заштите интереса потрошача у односу са операторима, нарочито обезбеђивањем доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга, као и ефикасним поступањем по притужбама на рад оператора;

10) обезбеђивању сталног унапређења квалитета услуга електронских комуникација;

11) обезбеђивању могућности крајњих корисника да, приликом коришћења јавних комуникационих мрежа и услуга, слободно приступају и дистрибуирају информације, као и да користе апликације и услуге по свом избору;

12) обезбеђивању високог нивоа заштите података о личности и приватности корисника, а у складу са Законом о заштити података о личности и другим законима;

13) осигуравању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Значење појединих појмова

Члан 4

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) адреса је низ знакова, слова, цифара и сигнала који је намењен за одређивање одредишта везе;

2) апликативни програмски интерфејс (АПИ) је софтверски интерфејс између апликација пружалаца медијских садржаја и уређаја за пријем тих садржаја;

3) медијски садржаји обухватају радијске и телевизијске програме, односно аудио-визуелне садржаје, као и са њима повезане интерактивне услуге, који се дистрибуирају и емитују, односно пружају корисницима путем електронских комуникационих мрежа, на основу програмске шеме или на захтев корисника;

4) делатност електронских комуникација обухвата изградњу или постављање, одржавање, коришћење и давање на коришћење јавних комуникационих мрежа и припадајућих средстава, као и пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга;

5) бројеви су низови цифара који се употребљавају за адресирање у електронским комуникационим мрежама;

6) електромагнетска компатибилност (ЕМЦ) је способност уређаја или система да ради на задовољавајући начин у свом електромагнетском окружењу и да не узрокује штетне електромагнетске сметње другим уређајима или системима у том окружењу;

7) електронска комуникациона мрежа представља системе преноса и, тамо где је то примењено, уређаје за комутацију и усмеравање и друге ресурсе, укључујући пасивне мрежне елементе, који омогућавају пренос сигнала помоћу жичних, радио, оптичких или других електромагнетских средстава, укључујући сателитске мреже, фиксне (са комутацијом кола и пакета, укључујући Интернет) и мобилне мреже, енергетске кабловске системе, у делу који се користи за пренос сигнала, мреже које се користе за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, без обзира на врсту података и информација који се преносе;

8) електронска комуникациона мрежа за посебне намене је електронска комуникациона мрежа органа одбране, унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције (у даљем тексту: органи одбране и безбедности), органа државне управе надлежних за заштиту и спасавање, као и служби за хитне интервенције (у даљем тексту: службе за хитне интервенције), која се користи за намене за које су наведени органи основани, не користи се у комерцијалне сврхе и не даје се на коришћење трећим лицима;

9) електронска комуникациона опрема је опрема која се употребљава за обављање делатности електронских комуникација;

10) електронска комуникациона услуга је услуга која се по правилу пружа уз накнаду, а састоји се у целини или претежно од преноса сигнала у електронским комуникационим мрежама, укључујући телекомуникационе услуге и услуге дистрибуције и емитовања медијских садржаја, али не обухвата услуге пружања медијских садржаја или обављања уредничке контроле над медијским садржајима који се преносе путем електронских комуникационих мрежа и услуга, нити обухвата услуге информационог друштва које се у целини или претежно не састоје од преноса сигнала електронским комуникационим мрежама;

11) електронска порука је сваки текстуални, гласовни, звучни или сликовни запис, послат преко јавне комуникационе мреже, који се може похранити у мрежи или у терминалној опреми примаоца све док је прималац не преузме или јој приступи;

12) електронски програмски водич је услуга придодата дигиталном преносу медијских садржаја, која кориснику омогућава једноставно претраживање понуђених медијских садржаја и услуга;

13) географски број је број из националног плана нумерације чији део цифара има географско значење, које се користи за усмеравање позива на физичко место терминалне тачке мреже;

14) интерфејс је физичка или логичка веза између два или више уређаја, два или више делова истог уређаја, или медијума преноса, дефинисана функционалним карактеристикама, карактеристикама сигнала или другим одговарајућим карактеристикама;

15) Интернет је глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола;

16) интероперабилност је својство два или више система или њихових делова да размењују податке и користе податке који су размењени;

17) избор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, избором оператора који посредује у остваривању тих веза, при чему избор оператора може бити унапред програмиран или остварив бирањем префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

18) јавна комуникациона мрежа јесте електронска комуникациона мрежа која се, у целини или претежно, користи за пружање јавно доступних електронских комуникационих услуга и омогућава пренос података између терминалних тачака мреже;

19) јавна телефонска мрежа је електронска комуникациона мрежа која се користи за пружање јавно доступних телефонских услуга и омогућава пренос говора и података између терминалних тачака мреже;

20) јавна телефонска говорница је јавно доступан телефон чије се коришћење плаћа;

21) јавно доступна телефонска услуга је јавно доступна електронска комуникациона услуга за, директно или индиректно, упућивање и примање националних, односно националних и међународних позива преко једног или више бројева из националног или међународног плана нумерације;

22) колокација је услуга пружања физичког простора и техничких средстава на одређеној локацији, потребних ради смештаја и повезивања електронске комуникационе опреме оператора;

23) комуникација означава размену или преношење информација између одређеног броја особа путем јавно доступних електронских комуникационих услуга, изузев информација које се преносе у склопу услуга јавног емитовања програма преко електронских комуникационих мрежа и које се не могу повезати са одређеним претплатником или корисником, односно примаоцем;

24) корисник је физичко или правно лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу;

25) крајњи корисник је корисник који не обавља делатност електронских комуникација;

26) локална петља је физичко коло које повезује терминалну тачку мреже са главним разделником или еквивалентним средством у јавној фиксној електронској комуникационој мрежи;

27) међуповезивање (интерконекција) је посебна врста приступа оствареног између оператора јавних комуникационих мрежа, којим се успоставља физичко и логичко повезивање јавних комуникационих мрежа једног или више различитих оператора, како би се корисницима услуга једног оператора омогућила међусобна комуникација или комуникација са корисницима услуга других оператора, односно приступ услугама које пружају други оператори или трећа лица која имају приступ мрежи;

28) мултиплекс је сигнал који настаје комбиновањем више сигнала у један заједнички ради једноставнијег, ефикаснијег и боље заштићеног преноса кроз електронску комуникациону мрежу;

29) негеографски број је број из националног плана нумерације који није географски, а обухвата, између осталог, бројеве у мобилној мрежи, бројеве услуга бесплатног позива и бројеве услуга са додатом вредношћу;

30) оператор је лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација;

31) опште овлашћење односи се на обављање делатности електронских комуникација у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона;

32) подаци о саобраћају се односе на податке који се обрађују приликом преноса и тарифирања комуникације унутар електронске комуникационе мреже;

33) подаци о локацији су подаци који означавају тренутни или стални географски положај терминалне опреме корисника унутар електронске комуникационе мреже;

34) потрошач је физичко лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу за личне потребе, које се претежно не односе на обављање пословне делатности, професије или заната;

35) преносивост броја је могућност корисника да промени оператора електронских комуникационих услуга, без промене претплатничког броја;

36) предизбор оператора је услуга која кориснику омогућава остваривање одређених врста веза у оквиру јавно доступних телефонских услуга, посредством унапред изабраног оператора који посредује у остваривању тих веза, без бирања префикса за избор оператора, односно применом другог одговарајућег техничког поступка;

37) претходна регулација односи се на одређивање посебних услова под којима оператори са значајном тржишном снагом обављају делатност електронских комуникација ради обезбеђивања развоја конкуренције на тржишту;

38) приступ подразумева давање на коришћење средстава или услуга другим операторима, под одређеним условима, било на ексклузивној или неексклузивној основи, ради пружања електронских комуникационих услуга, укључујући услуге путем којих се пружају услуге информационог друштва или медијски садржаји, што, између осталог, обухвата: приступ елементима мреже и припадајућим средствима, што може обухватати прикључење опреме путем фиксних или бежичних веза (нарочито приступ локалној петљи, те средствима и услугама неопходним за пружање услуга преко локалне петље), приступ физичкој инфраструктури (укључујући зградама, кабловској канализацији и антенским стубовима), приступ одговарајућим софтверским системима (укључујући системима за оперативну подршку), приступ информационим системима и базама података за наручивање, пружање, одржавање, обрачун и наплату услуга, приступ системима за превођење бројева или системима са истоветном функционалношћу, приступ фиксним и мобилним мрежама (посебно за потребе роминга), приступ системима условног приступа, као и приступ виртуелним мрежним услугама;

39) припадајућа средства обухватају повезане услуге, физичку инфраструктуру и друга средства или елементе повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, који омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, зграде или улазе у зграде, кабловску канализацију и водове у зградама, антене, торњеве и друге потпорне објекте, проводне цеви и канале, стубове, шахтове и разводне ормаре;

40) повезане услуге обухватају услуге повезане са електронском комуникационом мрежом или електронском комуникационом услугом, које омогућавају или подржавају пружање услуга путем те мреже или услуге, или се могу искористити у те сврхе, укључујући, између осталог, системе за превођење бројева или системе са истоветном функционалношћу, системе условног приступа и електронске програмске водиче, као и друге услуге, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника;

41) претплатник је физичко или правно лице које је закључило уговор са оператором јавно доступних електронских комуникационих услуга о пружању тих услуга;

42) радио-фреквенцијски спектар је део електромагнетног спектра који се односи на радио-фреквенције конвенционално смештене у опсегу од 9 кХз до 3000 ГХз;

43) радио-фреквенцијски опсег је део радио-фреквенцијског спектра одређен граничним учестаностима;

44) радио станица представља један или више предајника и/или пријемника са једном или више антена, и других уређаја, смештених на одређеној локацији ради емитовања радио сигнала;

45) рашчлањени приступ локалној петљи односи се на потпуни рашчлањени приступ локалној петљи и дељени приступ локалној петљи, при чему не долази до промене власништва над локалном петљом;

46) потпуни рашчлањени приступлокалној петљи подразумева давање пуног капацитета локалне петље оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

47) дељени приступ локалној петљи подразумева давање одређеног дела капацитета локалне петље (нпр. одређеног фреквенцијског опсега) оператора са значајном тржишном снагом на коришћење другом оператору;

48) систем условног приступа је било која техничка мера или решење којим се омогућава приступ у разумљивом облику заштићеним медијским садржајима и услугама уз услов плаћања накнаде или други облик претходног појединачног одобрења;

49) позив је веза, успостављена путем јавно доступне електронске комуникационе услуге, која омогућава двосмерну гласовну комуникацију;

50) терминална опрема је производ, односно његова компонента, која се, у целини или претежно, користи за пружање електронских комуникационих услуга, а прикључује се, директно или индиректно, на одговарајућу терминалну тачку мреже;

51) терминална тачка мреже је физичка тачка у којој корисник остварује приступ јавној комуникационој мрежи, а у мрежама које користе комутацију или усмеравање, тачка једнозначно одређена мрежном адресом, која може бити у вези са бројем или именом;

52) универзални сервис представља скуп основних електронских комуникационих услуга одређеног обима и квалитета, које су доступне свима на територији Републике Србије по прихватљивим ценама;

53) услуга са додатом вредношћу је услуга која захтева обраду податка о саобраћају или података о локацији који нису подаци о саобраћају, изван опсега неопходног за пренос комуникације или за обрачун и наплату трошкова;

54) штетна сметња је нежељени сигнал који деградира квалитет преноса, омета, прекида или на други начин угрожава рад одређеног електронског комуникационог уређаја или система, који функционише у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала.

II НАДЛЕЖНОСТИ ВЛАДЕ И МИНИСТАРСТВА У ОБЛАСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА

Члан 5

Влада, на предлог министарства надлежног за послове телекомуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Министарство):

1) утврђује политику у области електронских комуникација;

2) доноси стратешке акте и акционе планове за њихово спровођење, којима се утврђују начела, циљеви и приоритети развоја електронских комуникација у Републици Србији;

3) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

У припреми прописа из става 1. тач. 1) и 2) овог члана учествују надлежни органи аутономне покрајине.

Члан 6

Министарство, у складу са законом:

1) врши надзор над применом овог закона и прописа донетим на основу њега;

2) представља Републику Србију у међународним организацијама и институцијама у области електронских комуникација и стара се о спровођењу међународних споразума у области електронских комуникација;

3) доприноси усклађивању домаћих прописа у области електронских комуникација са одговарајућим прописима Европске уније;

4) предузима мере за подстицање инвестирања у области електронских комуникација и употребе информационо-комуникационих технологија;

5) предузима мере за подстицање истраживања и развоја у области електронских комуникација, у сарадњи са министарством надлежним за послове развоја и унапређења научноистраживачке делатности;

6) одлучује о другим питањима када је то предвиђено овим законом.

III РЕГУЛАТОРНА АГЕНЦИЈА ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ

Правни положај

Члан 7

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (у даљем тексту: Агенција), основана овим законом, је независна регулаторна организација са својством правног лица, која врши јавна овлашћења у циљу ефикасног спровођења утврђене политике у области електронских комуникација, подстицања конкуренције електронских комуникационих мрежа и услуга, унапређивања њиховог капацитета, односно квалитета, доприноса развоју тржишта електронских комуникација и заштите интереса корисника електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу њега, као и регулаторних и других послова у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге.

Агенција је функционално и финансијски независна од државних органа, као и од организација и лица која обављају делатност електронских комуникација и поштанских услуга.

Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама.

Надзор над законитошћу и сврсиходношћу рада Агенције у вршењу поверених послова врши Министарство.

Агенција може, за обављање појединих стручних послова из своје надлежности, ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

Начин рада и унутрашње уређење Агенције уређују се статутом, који доноси управни одбор Агенције.

На статут Агенције сагласност даје Влада.

Надлежности Агенције

Члан 8

Агенција, у складу са законом:

1) доноси подзаконске акте;

2) одлучује о правима и обавезама оператора и корисника;

3) сарађује са органима и организацијама надлежним за област радиодифузије, заштите конкуренције, заштите потрошача, заштите података о личности и другим органима и организацијама по питањима значајним за област електронских комуникација;

4) сарађује са надлежним регулаторним и стручним телима држава чланица Европске уније и других држава ради усаглашавања праксе примене прописа из области електронских комуникација и подстицања развоја прекограничних електронских комуникационих мрежа и услуга;

5) учествује у раду међународних организација и институција у области електронских комуникација у својству националног регулаторног тела у области електронских комуникација;

5а) обавља регулаторне и друге послове из области поштанских услуга, у складу са посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

6) обавља друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. овог члана Агенција обавља као поверене послове, непристрасно и јавно.

Органи Агенције

Члан 9

Органи Агенције су управни одбор и директор.

Управни одбор Агенције

Члан 10

Управни одбор Агенције има пет чланова, од којих је један председник и један заменик председника.

Председника, заменика председника и чланове управног одбора бира и разрешава Народна скупштина на предлог Владе, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Мандат чланова управног одбора је пет година.

Исто лице може бити бирано за члана управног одбора највише два пута.

Делокруг управног одбора

Члан 11

Управни одбор Агенције, у складу са законом:

1) доноси годишњи план рада Агенције, усклађен са стратешким актима и акционим плановима из области електронских комуникација и поштанских услуга, најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину;

2) доноси друга акта прописана овим законом, односно посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

3) обавља послове утврђене посебним законом којим се уређују поштанске услуге;

4) обавља друге послове који законом или статутом Агенције нису стављени у надлежност директора.

Начин рада управног одбора

Члан 12

Управни одбор одлучује већином гласова од укупног броја чланова, осим у случајевима када је овим законом или статутом Агенције одређено другачије.

Управни одбор двотрећинском већином доноси статут Агенције.

Председник управног одбора руководи радом управног одбора и обавља друге послове утврђене овим законом и статутом Агенције.

Управни одбор доноси пословник о свом раду.

Чланови управног одбора имају право на накнаду за рад у управном одбору, која се одређује у складу са статутом Агенције, уз сагласност Владе.

Услови за избор чланова управног одбора

Члан 13

Чланови управног одбора се бирају из реда угледних стручњака са високим академским образовањем из области значајних за рад Агенције, а нарочито из области електронских комуникација, економије и права, који су остварили значајне и признате радове или праксу у области електронских комуникација, односно поштанских услуга, и који уживају углед у стручној јавности.

Три члана управног одбора морају бити стручњаци из области електронских комуникација, а један члан управног одбора мора бити стручњак из области поштанских услуга.

Поступак избора чланова управног одбора

Члан 14

Министарство расписује јавни конкурс из члана 10. став 2. овог закона, најмање 180 дана пре истека мандата чланова управног одбора, односно непосредно по престанку мандата у смислу члана 15. став 1. тач. 2-4) овог закона.

Оглас о јавном конкурсу објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, на Интернет страници Владе, Министарства и Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 13. став 1. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Министарству у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Влада у року од 30 дана од дана истека рока из става 4. овог члана, утврђује предлог кандидата за председника, заменика председника и чланове управног одбора који испуњавају критеријуме за избор, поштујући услове из члана 13. овог закона, и доставља га Народној скупштини.

Народна скупштина приликом одлучивања о избору чланова управног одбора поштује услове из члана 13. овог закона.

Ако Народна скупштина не изабере све чланове управног одбора, поступак се понавља за места која су остала упражњена.

Престанак мандата члана управног одбора

Члан 15

Мандат члана управног одбора може престати:

1) истеком времена на које је изабран;

2) подношењем оставке Народној скупштини у писаној форми;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење члана управног одбора пре истека мандата

Члан 16

Народна скупштина може, по сопственој иницијативи или на предлог Владе, разрешити члана управног одбора:

1) ако се утврди да је, при утврђивању предлога за избор у управни одбор, кандидат изнео о себи неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за утврђивање предлога;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако без основаног разлога одбије или пропусти да обавља дужност члана управног одбора најмање три месеца непрекидно, односно најмање шест месеци са прекидима током годину дана;

5) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

6) ако му је одузета пословна способност;

7) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Директор Агенције

Члан 17

Директор је одговоран за законитост рада Агенције, заступа и представља Агенцију, руководи радом и пословањем Агенције, одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у Агенцији, припрема и спроводи одлуке управног одбора, стара се о обезбеђивању јавности рада Агенције и врши друге послове одређене законом и статутом Агенције.

Директора бира и разрешава управни одбор, на основу спроведеног јавног конкурса, у складу са одредбама овог закона.

Директор се бира на мандат од пет година и може бити поново изабран.

Директор је за време трајања мандата у сталном радном односу у Агенцији.

Директор за свој рад одговара управном одбору, коме подноси годишњи и периодичне извештаје о раду.

Директор доноси општи акт којим се уређује унутрашња организација и систематизација радних места у Агенцији, уз сагласност управног одбора.

Директор доноси опште акте којима се, у складу с општим прописима о раду, детаљније уређују права и обавезе запослених у Агенцији, остала питања из области радних односа и питања из области уређивања процедура и техничких правила за поступање запослених приликом обављања специфичних процеса рада у Агенцији, уз сагласност Управног одбора.

Услови за избор директора

Члан 18

За директора се бира лице које испуњава услове за избор чланова управног одбора Агенције и које има најмање пет година радног искуства у једној или више области из делокруга Агенције.

Поступак избора директора

Члан 19

Управни одбор расписује јавни конкурс из члана 17. став 2. овог закона и објављује га у “Службеном гласнику Републике Србије” и без одлагања на Интернет страници Агенције.

Оглас о јавном конкурсу садржи:

1) услове које кандидат мора да испуњава за избор из члана 18. овог закона;

2) доказе који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс;

3) рок за подношење пријаве;

4) начин подношења пријаве;

5) рок у коме се кандидат обавештава о томе када почиње изборни поступак;

6) податке о изборном поступку;

7) податке о лицу које даје обавештења о јавном конкурсу;

8) друге податке значајне за поступак избора.

Пријава на конкурс подноси се Агенцији у року од 30 дана од дана објављивања конкурса у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Управни одбор у року од 30 дана од дана истека рока из става 3. овог члана, саставља списак кандидата који испуњавају услове за избор.

Управни одбор бира директора са списка из става 4. овог члана.

Решење о избору директора управни одбор доставља свим кандидатима који су се пријавили на јавни конкурс.

Ако ниједан кандидат не испуњава услове конкурса, поступак за избор директора се понавља.

Престанак мандата директора

Члан 20

Мандат директора може престати у следећим случајевима:

1) истеком времена на које је изабран;

2) отказом уговора о раду, у складу са законом којим се уређују радни односи;

3) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;

4) смрћу.

Разрешење директора пре истека мандата

Члан 21

Управни одбор може разрешити директора Агенције пре истека мандата:

1) ако се утврди да је у пријави за конкурс кандидат о себи изнео неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за избор;

2) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса и неспојивости функција предвиђена законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;

3) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности дуже од шест месеци непрекидно;

4) ако не поднесе благовремено извештај о раду управном одбору, у складу са овим законом;

5) ако располаже средствима Агенције супротно донетом финансијском плану;

6) ако несавесним или неправилним радом отежа или онемогући рад Агенције, проузрокује већу штету Агенцији, поступа противно закону и прописима донетим на основу њега или тако занемарује или несавесно извршава своје обавезе да настану или могу настати веће сметње у раду Агенције;

7) ако му је одузета пословна способност;

8) ако је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или ако је осуђен за кривична дела против службене дужности, преваре, крађе, фалсификовања исправе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције.

Одлучивање о правима и обавезама оператора и корисника

Члан 22

Агенција, у складу са законом, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, одлучује решењем о правима и обавезама оператора и корисника из овог закона.

Решење из става 1. овог члана доноси директор Агенције.

На поступак одлучивања о правима и обавезама из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 2. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Тужба не одлаже извршење решења из става 2. овог члана.

Правилници, одлуке и други општи акти

Члан 23

Управни одбор доноси правилнике, упутства, одлуке и друге акте којима се на општи начин уређују питања из надлежности Агенције.

Агенција је дужна да пре објављивања општих аката из става 1. овог члана прибави од Министарства мишљење о њиховој уставности и законитости, а Министарство да Агенцији достави образложени предлог како да општи акт усагласи са Уставом, законом, другим прописом или општим актом Народне скупштине и Владе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Јавност рада Агенције

Члан 24

Рад Агенције је јаван.

Поред обавезе објављивања донетих аката у складу са законом којим се уређује државна управа, Агенција је дужна да, у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности, заштита тајних података и поштујући пословну тајну, на својој Интернет страници, без накнаде, учини јавно доступним донете акте, као и друге потпуне и ажурне податке и информације из свог делокруга, а нарочито:

1) прописе за примену овог закона, односно закона којим се уређују поштанске услуге и друге опште акте;

2) записнике са седница и одлуке Управног одбора;

3) регистре, евиденције и базе података;

4) упоредне прегледе квалитета и цена јавно понуђених услуга и друге податке од интереса за заштиту и унапређење интереса потрошача, односно крајњих корисника;

5) стручна мишљења, студије и анализе наручене за потребе Агенције;

6) статистичке податке и друге показатеље развоја тржишта електронских комуникација и тржишта поштанских услуга;

7) друге податке и информације у вези са радом Агенције, у складу са законом и прописима донетим на основу њега.

Финансијски план Агенције

Члан 25

Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући издвајања за средства резерви, као и елементи за одређивање трошкова зарада.

Укупни расходи Агенције обухваћени финансијским планом не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање надлежности Агенције, док непредвиђени издаци не могу бити већи од 2% планираних расхода.

Финансијски план доноси управни одбор Агенције, најкасније до 15. новембра текуће године за наредну годину.

На финансијски план сагласност даје Влада.

Финансијски план објављује се на Интернет страници Агенције.

Ако Влада не да сагласност на финансијски план Агенције из става 4. овог члана пре почетка године за коју се доноси, расходи Агенције за свако наредно тромесечје, до давања сагласности из става 5. овог члана, неће премашити једну четвртину износа укупно коришћених средстава према финансијском плану из претходне године.

Средства за рад Агенције

Члан 26

Средства за рад Агенције обезбеђују се из прихода које Агенција оствари од накнаде за коришћење нумерације, накнаде за коришћење радио-фреквенција, накнаде за обављање делатности електронских комуникација, годишње накнаде за обављање поштанских услуга, као и прихода које Агенција оствари пружањем услуга из своје надлежности, које се плаћају у складу са овим законом.

Финансијски извештаји и ревизија

Члан 27

Управни одбор доноси годишњи финансијски извештај Агенције.

Годишњи финансијски извештај Агенције подлеже ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.

Годишњи финансијски извештај Агенције са извештајем овлашћеног ревизора доставља се Влади.

Финансијски извештаји објављују се у складу са законом којим се уређује област рачуноводства и ревизије, као и на Интернет страници Агенције.

Финансијско пословање Агенције подлеже контроли од стране државне ревизорске институције у складу са законом.

Средства која представљају разлику прихода и расхода утврђених годишњим финансијским извештајем Агенције уплаћују се на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије и користе се преко Министарства за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва. Део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од оператора електронских комуникационих мрежа и услуга на територији аутономне покрајине, уплаћује се на рачун буџета аутономне покрајине и користе се преко органа аутономне покрајине надлежног за послове електронских комуникација за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва на територији аутономне покрајине.

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва

Члан 27а

Буџетски фонд за унапређење и развој области електронских комуникација и информационог друштва (у даљем тексту: Буџетски фонд) оснива се ради евидентирања средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије.

Буџетски фонд се оснива на неодређено време, у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

Буџетским фондом управља Министарство.

Средства за финансирање Буџетског фонда обезбеђују се:

1) из средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на одговарајући рачун прописан за уплату јавних прихода буџета Републике Србије;

2) донација.

Влада на предлог Министарства доноси годишњи програм коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у складу са стратегијама развоја у области електронских комуникација и информационог друштва, другим актима и прописима из тих области, уговорима, као и међународним уговорима чији је потписник Република Србија.

Аутономна покрајина може основати буџетски фонд који ће се финансирати из дела средстава из члана 27. став 6. која се уплаћују на рачун буџета аутономне покрајине, у ком случају се на тај буџетски фонд сходно примењују одредбе ст. 1-5. овог члана.

Годишњи и периодични извештаји које Агенција подноси Народној скупштини

Члан 28

Управни одбор Агенције подноси Народној скупштини годишњи извештај о раду Агенције, који нарочито садржи:

1) податке о стању тржишта електронских комуникација у Републици Србији;

2) податке о испуњавању циљева и задатака утврђених годишњим планом рада Агенције, а нарочито о остваривању стратегије развоја електронских комуникација;

3) донети финансијски план, финансијске извештаје и извештаје ревизора;

4) друге податке од значаја за спровођење овог закона.

Годишњи извештај о раду Агенције за претходну календарску годину, подноси се најкасније до краја другог тромесечја текуће године.

Агенција је дужна да, на захтев Народне скупштине, поднесе извештај о раду за период краћи од годину дана, најкасније 60 дана од дана пријема захтева.

Извештаје из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

IV НАКНАДЕ

Члан 29

Накнада се плаћа, у складу са овим законом, за:

1) коришћење нумерације;

2) коришћење радио-фреквенција;

3) обављање делатности електронских комуникација;

4) пружање услуга из надлежности Агенције.

Висину накнада из става 1. овог члана утврђује управни одбор Агенције.

На акт из става 2. овог члана сагласност даје Влада.

Акт из става 2. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Накнада за коришћење нумерације

Члан 30

Висина накнаде за коришћење нумерације утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељене нумерације, односно намене за коју се користи додељена нумерација и посебних техничких услова од значаја за њену употребу (интерна нумерација, адресирање у електронским комуникационим мрежама, комерцијална експлоатација додељеног броја и друго), имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење нумерације.

Накнаду за коришћење нумерације плаћа оператор, ималац дозволе за коришћење нумерације, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за коришћење радио-фреквенција

Члан 31

Висина накнаде за коришћење радио-фреквенција утврђује се у зависности од врсте услуге која се пружа коришћењем додељених радио-фреквенција, односно намене за коју се користе додељене радио-фреквенције и, када је применљиво, броја становника у зони опслуживања, односно сервисној зони, према званичним подацима органа надлежног за послове статистике, имајући у виду потребу да се осигура увођење нових услуга, тржишна конкуренција и рационално коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција плаћа оператор, ималац појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за обављање делатности електронских комуникација

Члан 32

Висина накнаде за обављање делатности електронских комуникација утврђује се у висини до највише 0,5% од оствареног прихода оператора од обављања делатности електронских комуникација, а према врсти електронске комуникационе мреже или услуге и у складу са финансијским планом Агенције.

Накнаду за обављање делатности електронских комуникација плаћа оператор, у износу који се одређује на годишњем нивоу, решењем које доноси Агенција и којим се утврђује начин плаћања те накнаде.

Накнада за пружање услуга из надлежности Агенције

Члан 33

Висина накнаде за пружање услуга из надлежности Агенције утврђује се према врсти услуге коју Агенција пружа у складу са овим законом (издавање и продужење дозвола за коришћење нумерације и појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенција, оцењивање усаглашености, технички прегледи), имајући у виду трошкове Агенције за пружање тих услуга.

V ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ

Члан 34

Министарство, односно Агенција, спроводе јавне консултације у поступку доношења акта из своје надлежности, ради прибављања мишљења стручне и шире јавности о утицају предложених мера на тржиште електронских комуникација и тржишта поштанских услуга.

Јавне консултације из става 1. овог члана не спроводе се у поступку доношења акта привременог карактера, којима се одређују хитне мере заштите конкуренције и интереса корисника.

Јавне консултације спроводе се ако постоји потреба за трајним регулисањем или додатним продужењем дејства мера одређених актима из става 2. овог члана.

Члан 35

Јавне консултације не трају краће од 30 дана, када су предмет консултација акти који се односе на одређивање општих услова за обављање делатности електронских комуникација, одређивање и анализу тржишта подложних претходној регулацији, проглашавање оператора са ЗТС и одређивање њихових обавеза, као и питања у вези са заједничким коришћењем, међуповезивањем и приступом.

Јавне консултације не трају краће од десет радних дана у случајевима који нису наведени у ставу 1. овог члана.

Члан 36

Министарство, односно Агенција, утврђује програм јавне консултације, који садржи податке о предмету и трајању консултације, као и начину за давање мишљења.

Програм јавне консултације објављује се на Интернет страници Министарства, односно Агенције, заједно са контакт подацима особе задужене за давање информација о предмету и току јавне консултације.

Мишљења о предмету јавне консултације подносе се у писаном облику и обавезно садрже име, односно назив и контакт података подносиоца.

Сви поверљиви подаци који се односе на мишљење дато у оквиру јавне консултације, издвајају се у посебан документ (анекс).

Мишљења поднета у оквиру јавне консултације, објављују се у посебном одељку Интернет странице Министарства, односно Агенције, изузев анекса са поверљивим подацима.

VI ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА ПО РЕЖИМУ ОПШТЕГ ОВЛАШЋЕЊА

Општи услови за обављање делатности

Члан 37

Делатност електронских комуникација обавља се по режиму општег овлашћења, односно у складу са општим условима који се могу прописати за све или за одређене врсте електронских комуникационих мрежа и услуга, у складу са одредбама овог закона.

Општи услови из става 1. овог члана односе се на услове у погледу:

1) обавештавања Агенције о отпочињању, промени и окончању делатности електронских комуникација, као и достављања других података и информација у складу са одредбама овог закона;

2) плаћања накнада утврђених у складу са овим законом;

3) изградње или постављања, коришћења и одржавања, као и заједничког коришћења електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, у складу са одредбама овог закона, посебних закона којима се уређују просторно планирање и изградња, прописа којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

4) контроле изложености становништва електромагнетским пољима узрокованих радом електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме, у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине;

5) обезбеђивања испуњености прописаних техничких и других захтева;

6) обавеза оператора у вези са међуповезивањем, приступом и обезбеђивањем интероперабилности мрежа и услуга;

7) обезбеђивања комуникације између служби за хитне интервенције и надлежних органа и организација, као и за обавештавање јавности у случају природних катастрофа и хаварија;

8) учешћа у финансирању универзалног сервиса, у висини коју одређује Агенција у складу са овим законом;

9) обезбеђивања доступности нумерације крајњим корисницима у складу са одредбама овог закона;

10) пружања услуга коришћењем радио-фреквенција по режиму општег овлашћења;

11) обавезе преноса медијских садржаја од општег интереса, у складу са одредбама овог закона;

12) заштите права потрошача у области електронских комуникација у складу са одредбама овог закона, као и услове у погледу обезбеђивања приступачности услугама универзалног сервиса за особе са инвалидитетом;

13) обезбеђивања доступности јасних и потпуних информација о ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

14) заштите података о личности и приватности у области електронских комуникација, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности;

15) примене мера за спречавање и сузбијање злоупотреба и превара у вези са коришћењем електронских комуникационих мрежа и услуга;

16) примене мера за очување безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и спречавање електромагнетских сметњи између електронских комуникационих мрежа и услуга;

17) омогућавања вршења законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Агенција ближе прописује услове из става 2. овог члана и одређује услове који важе за обављање свих или појединих делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења, у зависности од електронске комуникационе мреже или услуге на коју се односе, водећи рачуна о томе да буду оправдани, довољно одређени, сразмерни и недискриминаторни.

Обавештење о обављању делатности електронских комуникација

Члан 38

Оператор је дужан да најмање 15 дана пре отпочињања, промене или окончања делатности електронских комуникација, обавести Агенцију о томе у писаном облику.

Обавештење из става 1. овог члана садржи:

1) име, односно назив оператора, матични број и ПИБ, адресу, односно седиште, као и контакт податке одговорних лица;

2) кратак опис електронских комуникационих мрежа и услуга на које се обавештење односи;

3) предвиђени датум почетка, промене или окончања делатности.

Обавештење из става 1. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Агенција води ажурну евиденцију оператора јавних комуникационих мрежа и услуга (у даљем тексту: евиденција оператора) и чини је доступном на својој Интернет страници.

Агенција издаје потврду о упису података у евиденцију оператора у року од седам дана од пријема обавештења из става 1. овог члана, као и на захтев оператора.

Упис у евиденцију оператора није услов за отпочињање делатности и остваривање права и обавеза оператора по режиму општег овлашћења из овог закона.

Агенција брише оператора из евиденције оператора:

1) када оператор у писаном облику обавести Агенцију о престанку обављања делатности, даном престанка обављања делатности који је назначен у обавештењу;

2) ако оператор не обавља делатност електронских комуникација дуже од шест месеци непрекидно;

3) ако се оператору правноснажном судском пресудом забрани обављање делатности електронских комуникација.

Основна права оператора по режиму општег овлашћења

Члан 39

Оператор, у складу са овим законом, има право да:

1) обавља делатност електронских комуникација;

2) тражи право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености);

3) преговара и договара се о међуповезивању и приступу са другим домаћим и иностраним операторима;

4) буде одређен за пружаоца свих или појединих услуга универзалног сервиса, на целој или делу територије Републике Србије.

Обављање делатности преко повезаног правног лица или огранка

Члан 40

Лице које, поред обављања делатности електронских комуникација, обавља и неку другу привредну делатност, дужно је да делатност електронских комуникација обавља преко повезаног правног лица или преко огранка образованог у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Достављање података и заштита тајности

Члан 41

Оператор је дужан да, на захтев Агенције, достави све потребне податке и информације који су неопходни ради обављања послова из надлежности Агенције, а нарочито податке и информације од значаја за:

1) проверу поступања оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) поступање по захтевима за заједничко коришћење, међуповезивање и приступ, као и вођење базе података о капацитетима који могу бити предмет захтева за заједничко коришћење или приступ;

3) анализирање тржишта у складу са одредбама овог закона;

4) процењивање утицаја развоја нових мрежа и услуга на очување конкуренције у области електронских комуникација;

5) обезбеђивање ефикасног управљања и рационалног коришћења нумерације и радио-фреквенцијског спектра, као и вођење база података о коришћењу нумерације и радио-фреквенцијског спектра;

6) објављивање упоредних прегледа и вођење базе података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења) и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга;

7) посредовање у решавању спорова између претплатника и оператора;

8) обезбеђивање заштите података о личности и приватности корисника, као и процењивање безбедности и интегритета електронских комуникационих мрежа и услуга, укључујући политике безбедности, обезбеђивања континуитета рада и заштите података;

9) прикупљање и објављивање статистичких података.

Захтев Агенције из става 1. овог члана садржи правни основ, предмет и циљ захтева, ниво детаљности затражених података и рок примерен за поступање по захтеву.

Рок из става 2. овог члана не може бити краћи од 15 дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим ако другачије није прописано овим законом.

Чланови управног одбора, директор Агенције, запослени у Агенцији, као и друга правна и физичка лица које Агенција ангажује за обављање одређених послова, дужни су да чувају тајност прикупљених података и информација, који су означени одређеним степеном тајности у складу са законом којим се уређује тајност података, односно који су означени као пословна тајна актом власника податка или уговором, у складу са законом.

Лица из става 4. овог члана дужна су да чувају тајност прикупљених података и информација, без обзира на начин на који су их сазнали, за време и након престанка обављања функције, радног или уговорног односа, до истека рока на који су прикупљени подаци и информације означени одређеним степеном тајности или док се одлуком власника податка не ослободе обавезе чувања тајности.

Подаци и информације који су јавно доступни, који се објављују на основу овог закона, другог прописа или одлуке власника податка, односно које јавност има право да зна у складу са законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја, не сматрају се тајним подацима, односно пословним тајнама у смислу овог члана.

VII ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ, ПРИПАДАЈУЋА СРЕДСТВА, ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ОПРЕМА И ТЕРМИНАЛНА ОПРЕМА

Пројектовање, изградња или постављање, коришћење и одржавање електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 42

Електронске комуникационе мреже и припадајућа средства се пројектују, граде или постављају, користе и одржавају:

1) у складу са прописаним техничким и другим захтевима;

2) у складу са законом којим се уређује просторно планирање и изградња, прописима којима се уређује област заштите животне средине, као и област заштите културних добара;

3) тако да се не изазивају сметње у раду других електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме.

Члан 43

Приликом изградње пословних и стамбених објеката, инвеститори су дужни да изграде пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника, у складу са прописаним техничким и другим захтевима.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује техничке и друге захтеве из става 1. овог члана.

Технички прописи

Члан 44

Министарство, на предлог Агенције, доноси технички пропис којим прописује захтеве за поједине врсте електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Ако је прописом из става 1. овог члана утврђено да оцењивање усаглашености спроводи тело за оцењивање усаглашености, Министарство именује то тело у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености.

Агенција може бити именована као тело за оцењивање усаглашености, у складу са законом.

Радови у близини електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава

Члан 45

У близини одређених врста електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава утврђује се заштитни појас у коме није дозвољена изградња и постављање објеката, као ни извођење радова који могу да угрозе функционисање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве за утврђивање заштитног појаса, у зависности од врсте електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава на које се заштитни појас односи, као и начин извођења радова у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава, нарочито у погледу њихове заштите од оштећења или сметњи.

Радио коридори и заштитна зона

Члан 46

Планским документом утврђују се слободни правци за улаз и излаз радио-релејних веза (радио коридори).

Дуж трасе радио коридора, на правцима простирања усмерених радио сигнала између радио станица, утврђује се заштитна зона у којој није дозвољена изградња или постављање других радио станица, антенских система или других објеката који могу ометати простирање радио сигнала или узроковати штетне сметње.

Ако је изменом планског документа угрожено функционисање електронских комуникација у радио коридору, тим изменама утврђује се нови радио коридор који ће омогућити несметано одвијање електронских комуникација.

Министарство, на предлог Агенције, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за послове просторног планирања и заштите животне средине, ближе прописује захтеве који се односе на утврђивање радио-коридора, димензија заштитне зоне и изградњу објеката у оквиру те зоне.

Електромагнетска компатибилност

Члан 47

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема не смеју проузроковати недозвољене електромагнетске сметње, које могу штетно утицати на рад других електронских и осталих уређаја и постројења у њиховој близини.

Електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства, електронска комуникациона опрема и терминална опрема морају имати одговарајућу имуност на електромагнетске сметње, како би у њиховом присуству и даље функционисали без недозвољених деградација својих карактеристика.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује захтеве за обезбеђивање електромагнетске компатибилности из овог члана.

Мерење нивоа електромагнетског поља

Члан 48

Агенција мери ниво електромагнетског поља за електронске комуникационе мреже, припадајућа средства, електронску комуникациону опрему и терминалну опрему, у складу са граничним вредностима утврђеним посебним прописима.

Агенција је дужна да прекорачења утврђена приликом мерења из става 1. овог члана пријави надлежној инспекцији.

VIII ПРАВО СЛУЖБЕНОСТИ И ЗАЈЕДНИЧКОГ КОРИШЋЕЊА

Јавни интерес за експропријацију

Члан 49

Ради изградње и постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава може се утврдити јавни интерес за експропријацију непокретности, у складу са законом којим се уређује експропријација.

Право службености

Члан 50

Оператор има право да захтева право пролаза преко туђе непокретности или право коришћења туђе непокретности (службености), када је то неопходно ради изградње или постављања електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава.

Оператор и власник, ималац права располагања односно коришћења непокретности, закључују уговор којим се ближе уређује начин вршења службености, као и постојање и висина накнаде за заснивање права службености.

Ако лица из става 2. овог члана не постигну споразум о праву службености, установљавање права службености регулише се у складу са законом.

Када се службеност заснива на непокретности у јавној својини, ако законом којим се уређује јавна својина није другачије уређено, орган јавне власти који одлучује о закључивању уговора из става 2. овог члана, дужан је да услове за стицање права службености одреди на недискриминаторан начин и јавно објави, као и да одлуку о закључењу уговора донесе без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за закључење уговора.

Заједничко коришћење

Члан 51

Оператор има право да захтева заједничко коришћење (укључујући и физичку колокацију) елемената мреже и припадајућих средстава другог оператора или трећег лица, као и непокретности за чије коришћење је други оператор или треће лице засновало право службености или непокретности која је прибављена у поступку експропријације, када је то неопходно ради конкурентног, економичног и ефикасног обављања делатности електронских комуникација или када нову електронску комуникациону мрежу и припадајућа средства није могуће изградити или поставити без штетних последица по животну средину, јавну безбедност, реализацију просторних планова или очување културних добара.

Оператор закључује уговор са другим оператором или трећим лицем, имаоцем права располагања, односно коришћења елемената мреже, припадајућих средстава и других непокретности, којим се ближе уређују међусобна права и обавезе у погледу заједничког коришћења, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Ако уговор из става 2. овог члана не буде закључен у року од 60 дана од дана подношења захтева за закључење уговора, Агенција је овлашћена да, када су испуњени услови из става 1. овог члана, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, донесе решење којим се утврђује заједничко коришћење, укључујући и расподелу трошкова, узимајући у обзир претходна улагања, подстицање даљих улагања и могућност повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

База података о капацитетима који могу бити предмет заједничког коришћења и приступа

Члан 52

Агенција води ажурну базу података о врсти, расположивости и географској локацији капацитета, нарочито податке о правцима и капацитетима електронских комуникационих мрежа.

Агенција ближе уређује начин прикупљања и објављивања података из става 1. овог члана.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

IX МЕЂУПОВЕЗИВАЊЕ И ПРИСТУП

Члан 53

Оператор има право да, у складу са одредбама овог закона, оствари међуповезивање са другим оператором, као и приступ елементима мреже и припадајућим средствима другог оператора, ради пружања електронских комуникационих услуга крајњим корисницима.

Оператор који прими захтев за међуповезивање, односно приступ, дужан је да ступи у преговоре о условима међуповезивања, односно приступа, са оператором који је поднео захтев.

Оператор са ЗТС дужан је да понуди другим операторима међуповезивање и приступ у складу са одредбама овог закона и решењем Агенције којим је одређен за оператора са ЗТС.

Технички и комерцијални услови међуповезивања, односно приступа, на националном и међународном нивоу, уређују се уговором између оператора.

Оператори су дужни да у року од 30 дана од дана закључења уговора пријаве Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу из става 4. овог члана.

Агенција води регистар уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Оператор је дужан да чува поверљивост информација прибављених пре, током или након преговора или закључења уговора о међуповезивању, односно приступу, као и да их користи само за сврхе ради којих су дате.

Ако оператори електронских комуникација не постигну договор у вези са међуповезивањем, односно приступом, у року од 60 дана од дана почетка преговора, и када је то неопходно ради заштите интереса крајњих корисника или обезбеђивања интероперабилности електронских комуникационих мрежа и услуга, Агенција, на захтев заинтересоване стране или по службеној дужности, доноси решење којим се утврђује међуповезивање, односно приступ, укључујући техничке и комерцијалне услове.

Агенција ће ближе уредити садржину и начин пријаве уговора о међуповезивању на међународном нивоу.

Посебни случајеви међуповезивања електронских комуникационих мрежа за посебне намене и јавних комуникационих мрежа

Члан 54

Агенција, на захтев органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције, може решењем обавезати оператора да, у оквирима постојећих техничких могућности, приоритетно обезбеди међуповезивање са електронском комуникационом мрежом за посебне намене на период не дужи од 14 дана, у случају када на одређеном подручју не постоје одговарајући капацитети електронске комуникационе мреже за посебне намене, односно када их због разлога хитности или непредвидивости није било могуће благовремено предвидети и реализовати, а међуповезивање је неопходно ради вршења законом прописаних послова органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције (нпр. ради обезбеђивања посета страних државника, спортских манифестација и јавних скупова, деловања у случајевима већих саобраћајних незгода, пожара и хаварија, хитних интервенција у случају терористичких напада, војних вежби и слично).

Решењем из става 1. овог члана утврђују се технички услови и накнаде за међуповезивање.

X УНИВЕРЗАЛНИ СЕРВИС

Услуге универзалног сервиса

Члан 55

Основне услуге универзалног сервиса су:

1) приступ јавној комуникационој мрежи и јавно доступним телефонским услугама на фиксној локацији, укључујући услугу преноса података која обезбеђује функционалан приступ Интернету;

2) приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима;

3) коришћење јавних телефонских говорница;

4) бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције;

5) посебне мере које особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима осигуравају једнаке могућности за приступ јавно доступним телефонским услугама, укључујући упућивање позива службама за хитне интервенције, услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Услуге универзалног сервиса пружају се на технолошки неутралној основи, са прописаним квалитетом и по приступачним ценама, а особама са инвалидитетом и социјално угроженим корисницима по повољнијим ценама.

Министарство, на предлог Агенције, уз који Агенција доставља анализу пружања услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, ближе прописује обим, географску покривеност и квалитет пружања услуга универзалног сервиса, као и захтеве у погледу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, узимајући у обзир степен развијености јавних комуникационих мрежа и расположивост јавно доступних електронских комуникационих услуга у Републици Србији.

Одређивање пружалаца услуга универзалног сервиса

Члан 56

Агенција одређује једног или више оператора са обавезом пружања појединих или свих услуга универзалног сервиса, на делу или целој територији Републике Србије, водећи рачуна да се обезбеди покривање целе територије Републике Србије услугама универзалног сервиса.

Оператори из става 1. овог члана одређују се на објективан, јаван и недискриминаторан начин, тако да се обезбеди ефикасност и економичност у пружању услуга универзалног сервиса, односно тако да обим утврђених обавеза не представља прекомерно оптерећење за операторе.

Оператори из става 1. овог члана дужни су да учине јавно доступним ажурне податке о својим понудама услуга универзалног сервиса, укључујући нарочито податке о географској доступности, ценама, условима приступа и коришћења (укључујући ограничења) и квалитету.

Агенција ближе уређује ниво детаљности и начин објављивања података из става 3. овог члана.

Агенција је овлашћена да оператору из става 1. овог члана наложи прилагођавање понуђених цена или услова коришћења услуга универзалног сервиса, на начин који је јаван и недискриминаторан, ако процени да је то у интересу обезбеђивања једнаких могућности за коришћење услуга особама са инвалидитетом, односно обезбеђивања приступачности за социјално угрожене кориснике.

Агенција проверава поступање оператора из става 1. овог члана у вези са одређеним обавезама и анализира пружање услуга универзалног сервиса у Републици Србији, укључујући квалитет и цене пружања тих услуга, најмање једном током периода од три године почев од дана доношења акта из става 1. овог члана, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора из става 1. овог члана, као и предлагањем измена акта из члана 55. став 3. овог закона.

Анализа из става 6. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Утврђивање прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса

Члан 57

Оператори који су одређени за пружаоце услуга универзалног сервиса дужни су да Агенцији доставе извештај о пружању услуга универзалног сервиса, најкасније до краја првог тромесечја текуће године за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана може да садржи захтев за надокнаду прекомерних трошкова пружања услуга универзалног сервиса (у даљем тексту: прекомерни трошкови), уз документовање трошкова који представљају прекомерно оптерећење.

Агенција ближе уређује начин документовања прекомерних трошкова и мерила за остваривање права на накнаду прекомерних трошкова.

Агенција, у року од три месеца од дана пријема захтева оператора из става 2. овог члана и документације у складу са актом из става 3. овог члана, доноси решење којим утврђује износ прекомерних трошкова.

Начин обезбеђивања средстава за накнаду прекомерних трошкова

Члан 58

Средства за накнаду прекомерних трошкова обезбеђују се из средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса, на посебан рачун који се води код Агенције.

Агенција решењем утврђује висину средстава која оператори плаћају на име финансирања универзалног сервиса у претходном обрачунском периоду, на начин којим се најмање нарушавају односи на тржишту и сразмерно уделу оператора на њему, при чему укупан износ уплата свих оператора мора да одговара укупном износу прекомерних трошкова утврђених решењима из члана 57. став 4. овог закона.

XI ТРЖИШТА ПОДЛОЖНА ПРЕТХОДНОЈ РЕГУЛАЦИЈИ И ОБАВЕЗЕ ОПЕРАТОРА СА ЗНАЧАЈНОМ ТРЖИШНОМ СНАГОМ

Одређивање тржишта подложних претходној регулацији

Члан 59

Претходној регулацији, у складу са одредбама овог закона, подлеже тржиште на коме постоје структурне, регулаторне и друге трајније препреке које онемогућавају улазак нових конкурената, на коме није могуће обезбедити развој делотворне конкуренције без претходне регулације и на коме се уочени недостаци не могу отклонити само применом прописа о заштити конкуренције (у даљем тексту: релевантно тржиште).

Агенција одређује релевантна тржишта уз примену одговарајућих препорука Европске уније о тржиштима подложним претходној регулацији.

Анализа релевантних тржишта

Члан 60

Агенција најмање једном у три године врши анализу релевантних тржишта (у даљем тексту: анализа тржишта), а по потреби и додатних тржишта, уз примену одговарајућих препорука Европске уније о анализи тржишта и утврђивању значајне тржишне снаге.

У поступку анализе тржишта Агенција сарађује са органом надлежним за заштиту конкуренције.

Извештај о анализи тржишта Агенција објављује на својој Интернет страници.

Критеријуми за одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 61

Оператор има значајну тржишну снагу на релевантном тржишту, ако сам или заједно са другим операторима има доминантан положај, односно положај који му омогућава да се у значајној мери понаша независно од конкурената, својих претплатника и коначно потрошача.

Приликом утврђивања појединачне значајне тржишне снаге нарочито се узимају у обзир:

1) величина оператора и његових конкурената, посебно у погледу броја корисника и прихода на релевантном тржишту;

2) контрола над инфраструктуром чији се обим не може лако реплицирати;

3) технолошка предност оператора која му омогућава надмоћан положај на тржишту;

4) недостатак или низак ниво преговарачке моћи купаца;

5) лак или повлашћен приступ тржиштима капитала, односно финансијским ресурсима;

6) степен диверсификације производа или услуга (нпр. повезани производи или услуге);

7) економија обима;

8) економија опсега;

9) степен вертикалне интеграције;

10) високи степен развоја дистрибутивне и продајне мреже;

11) недостатак потенцијалне конкуренције;

12) постојање препрека за ширење.

Приликом утврђивања заједничке тржишне снаге нарочито се узима у обзир:

1) засићеност тржишта;

2) стагнација или умерени раст потражње;

3) мала еластичност потражње;

4) хомогеност производа;

5) сличност структуре трошкова;

6) сличност тржишних удела;

7) недостатак техничких иновација, односно развијених технологија;

8) непостојање вишка капацитета;

9) високе препреке за улазак на тржиште;

10) недостатак преговарачке моћи купаца;

11) непостојање потенцијалне конкуренције;

12) постојање различитих неформалних и других веза између оператора;

13) могућност примене противмера;

14) непостојање или ограниченост простора за ценовну конкуренцију.

Приликом утврђивања значајне тржишне снаге оператора на одређеном тржишту може се утврдити његова значајна тржишна снага и на уско повезаном тржишту, ако су везе између ових тржишта такве да се снага са једног тржишта може пренети на уско повезано тржиште на начин који учвршћује тржишну снагу оператора.

Одређивање оператора са значајном тржишном снагом

Члан 62

Када Агенција, на основу претходно спроведене анализе тржишта, утврди непостојање делотворне конкуренције на релевантном тржишту (као и на уско повезаном тржишту), решењем одређује оператора који, појединачно или заједно са другим операторима, на том тржишту има значајну тржишну снагу.

Решењем из става 1. овог члана Агенција одређује оператору са ЗТС најмање једну обавезу из члана 63. овог закона, водећи рачуна о врсти и природи утврђених недостатака на тржишту, претходним улагањима, подстицању даљих улагања и могућности за повраћај улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

У поступку доношења решења из става 1. овог члана Агенција позива све заинтересоване стране да дају мишљења од значаја за одређивање обавеза оператора са ЗТС и по потреби тражи мишљење органа надлежног за заштиту конкуренције.

Агенција прати примену обавеза одређених оператору са ЗТС и по службеној дужности преиспитује донето решење најмање једном током периода од три године од дана доношења, те сходно утврђеном стању одлучује у вези са обавезама оператора са ЗТС.

Решење из става 1. овог члана престаје да важи даном ступања на снагу акта Агенције о одређивању релевантних тржишта, ако том одлуком није одређено да претходној регулацији подлежу тржишта на којима је оператор претходно проглашен за оператора са ЗТС.

Обавезе оператора са значајном тржишном снагом

Члан 63

Решењем којим се одређује оператор са ЗТС, одређују се обавезе:

1) објављивања одређених података;

2) недискриминаторног поступања;

3) рачуноводственог раздвајања;

4) омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава;

5) контроле цена и примене трошковног рачуноводства;

6) пружања основног скупа изнајмљених линија;

7) обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора;

8) пружања малопродајних услуга под одређеним условима.

Обавеза објављивања одређених података

Члан 64

Обавеза објављивања одређених података односи се посебно на рачуноводствене податке, техничке спецификације, карактеристике мреже, услове понуде и коришћења (укључујући ограничења), рокове важења понуде и цене, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Оператор са ЗТС коме је одређена обавеза недискриминаторног поступања, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за међуповезивање и приступ.

Оператор са ЗТС на релевантном велепродајном тржишту приступа елементима мреже и повезаним средствима, дужан је да, на захтев Агенције, у року од 60 дана од дана пријема захтева, сачини и објави стандардну понуду за рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда из ст. 2. и 3. овог члана сачињава се у складу са потребама тржишта и садржи опис, техничке и комерцијалне услове за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Стандардна понуда мора бити рашчлањена на појединачне компоненте у мери која омогућава заинтересованом оператору избор одређене компоненте понуде, без обавезе да прихвати друге компоненте понуде, које му нису потребне ради пружања услуге која је предмет међуповезивања, односно приступа.

Агенција ближе прописује минимални садржај, ниво детаљности и начин објављивања стандардне понуде из ст. 2. и 3. овог члана.

Ако оператор не поступи по захтеву Агенције из ст. 2. или 3. овог члана или ако Агенција утврди да стандардна понуда није сачињена у складу са актом из става 6. овог члана, Агенција доноси и објављује стандардну понуду за међуповезивање и приступ, односно рашчлањени приступ локалној петљи.

Обавеза недискриминаторног поступања

Члан 65

Обавеза недискриминаторног поступања односи се на једнако поступање оператора са ЗТС приликом пружања услуга међуповезивања и приступа у упоредивим околностима.

Оператор са ЗТС је дужан да, у складу са обавезом из става 1. овог члана, другим операторима пружа услуге под једнаким условима и са истим квалитетом као што то чини за сопствене потребе, односно за потребе повезаних лица или партнера.

Обавеза рачуноводственог раздвајања

Члан 66

Обавеза рачуноводственог раздвајања односи се на одвојено рачуноводствено праћење пословних активности оператора са ЗТС у вези са пружањем услуга међуповезивања и приступа.

Начин примене одвојеног рачуноводства ближе се одређује решењем о одређивању оператора са ЗТС.

Агенција је овлашћена да од оператора са ЗТС, као и његових повезаних лица, захтева да објаве своје велепродајне и интерне трансферне цене, нарочито ради испуњавања обавезе недискриминаторног поступања и спречавања неоправданог унакрсног субвенционисања.

Агенција је овлашћена да, нарочито ради провере испуњавања обавеза објављивања одређених података и недискриминаторног поступања, тражи од оператора увид у закључене уговоре, рачуноводствене податке, укључујући податке о приходима оствареним на тржишту, као и да те податке објави, ако би се тиме допринело развоју делотворне конкуренције, водећи рачуна да битно не угрози пословање оператора.

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава

Члан 67

Обавеза омогућавања приступа и коришћења елемената мреже и припадајућих средстава односи се на удовољавање оправданим захтевима других оператора за приступ и коришћење одређених елемената мреже и припадајућих средстава оператора са ЗТС.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да би ускраћивање приступа, неоправдано условљавање или слично ограничавање од стране оператора са ЗТС, спречило развој конкуренције на малопродајном нивоу или угрозило интересе крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС се може наложити да:

1) омогући другом оператору приступ одређеним елементима мреже и припадајућим средствима, укључујући приступ пасивним мрежним елементима и рашчлањени приступ локалној петљи, нарочито ради омогућавања избора и предизбора оператора и нуђења услуга које се пружају преко локалне петље;

2) преговара у доброј вери са оператором који захтева приступ;

3) не укида већ одобрени приступ елементима мреже и припадајућој инфраструктури;

4) пружи одређене услуге другим операторима под велепродајним условима;

5) омогући слободан приступ техничким интерфејсима или другим кључним технологијама неопходним за обезбеђивање интероперабилности услуга или виртуелних мрежних услуга;

6) омогући колокацију, односно други облик заједничког коришћења припадајућих средстава;

7) пружи услуге потребне за обезбеђивање интероперабилних услуга за повезивање крајњих корисника, укључујући услуге интелигентних мрежа или роминга у мобилним мрежама;

8) омогући приступ системима оперативне подршке или сличним софтверским системима, ради обезбеђивања лојалне конкуренције у пружању услуга електронских комуникација;

9) обезбеди међуповезивање мрежа и припадајућих средстава;

10) обезбеди приступ повезаним услугама, попут услуга базираних на подацима о идентитету, локацији и доступности корисника.

Мере из става 3. овог члана могу се употпунити додатним захтевима у погледу савесности и поштења, правичности и благовремености.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води се рачуна о сразмерности обавеза, а нарочито се цене:

1) техничка и економска одрживост коришћења или инсталирања средстава другог оператора, са становишта развијености тржишта и природе међуповезивања, односно приступа, укључујући одрживост других начина за обезбеђивање приступа, попут коришћења проводних цеви и канала;

2) изводљивост омогућавања предложеног приступа, у односу на расположиве капацитете;

3) почетна улагања власника средстава, имајући у виду улагања из буџетских средстава и повезане ризике;

4) потреба да се дугорочно заштити конкуренција, а нарочито економски делотворна конкуренција на нивоу инфраструктуре;

5) заштита права интелектуалне својине;

6) обавезе које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Приликом одређивања обавеза из овог члана, Агенција може прописати техничке и организационе услове које морају испунити оператор са ЗТС и оператори који од њега траже приступ и коришћење елемената мреже и припадајућих средстава, када је то неопходно ради обезбеђивања несметаног функционисања мреже.

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства

Члан 68

Обавеза контроле цена и примене трошковног рачуноводства односи се на примену прописаног механизма за накнаду трошкова и контролу цена оператора са ЗТС, укључујући обавезу трошковне заснованости цена и примене трошковног рачуноводства, у вези са услугама међуповезивања и приступа.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се нарочито ако се утврди да непостојање делотворне конкуренције омогућава оператору са ЗТС да одржава неоправдано високе цене или ниским ценама истисне конкуренте на штету крајњих корисника.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) примена одређеног механизма за накнаду трошкова или методологије за утврђивање цена, на начин којим се обезбеђује ефикасност, одржива конкуренција и добробит потрошача, при чему се у обзир могу узети цене на упоредивим тржиштима, као и малопродајне цене оператора са ЗТС;

2) прилагођавање цена услуга;

3) обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена.

Приликом одређивања мера из става 3. овог члана, посебно се води рачуна о претходним улагањима оператора са ЗТС, подстицању даљих улагања и могућности повраћаја улагања по разумној стопи с обзиром на повезане ризике.

Оператор са ЗТС сноси терет доказивања да цене његових услуга произлазе из трошкова, укључујући повраћај улагања по разумној стопи, и дужан је да на захтев Агенције достави детаљно оправдање својих цена.

Приликом утврђивања трошкова делотворног пружања услуга, Агенција може да примени другачију методологију трошковног рачуноводства од оне коју примењује оператор са ЗТС.

Ако се оператору са ЗТС одреди обавеза примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, Агенција утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, који најмање садржи основне групе трошкова и правила расподеле тих трошкова, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 7. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија

Члан 69

Обавеза пружања основног скупа изнајмљених линија односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту изнајмљених линија, да другим операторима обезбеђује закуп дела или целог основног скупа изнајмљених линија, на делу или целој територији Републике Србије.

Агенција ближе прописује обим и садржај основног скупа изнајмљених линија из става 1. овог члана.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС прописује се начин пружања основног скупа изнајмљених линија, тако да се нарочито обезбеди недискриминаторно пружање услуга, трошковна заснованост цена, као и објављивање података о техничким, ценовним и другим условима понуде и коришћења.

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора

Члан 70

Обавеза обезбеђивања могућности за избор и предизбор оператора односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном тржишту приступа јавној телефонској мрежи на фиксној локацији, да својим претплатницима омогући приступ услугама било ког међуповезаног оператора јавно доступних телефонских услуга, и то на следеће начине:

1) пружањем услуге избора оператора, употребом префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива;

2) пружањем услуге предизбора оператора, са могућношћу заобилажења услуге предизбора бирањем префикса за избор оператора приликом сваког појединачног позива.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, оператору са ЗТС може се наложити:

1) обавеза трошковне заснованости цена услуга међуповезивања и приступа, које су у функцији пружања услуге избора и предизбора оператора;

2) прилагођавање висине директних трошкова претплатника у вези са коришћењем услуге избора и предизбора оператора, тако да не буду дестимулативне за коришћење ових услуга.

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима

Члан 71

Обавеза пружања малопродајних услуга под одређеним условима односи се на дужност оператора са ЗТС на релевантном малопродајном тржишту, да пружа малопродајне услуге под прописаним условима.

Обавеза из става 1. овог члана одређује се када се оцени да одређивање других обавеза из члана 63. овог закона не би било делотворно.

Приликом одређивања обавезе из става 1. овог члана, имајући у виду природу недостатка на релевантном тржишту, као и потребу да се заштити интерес крајњих корисника и подстакне делотворна конкуренција, оператору са ЗТС може се наложити:

1) забрана обрачунавања прекомерних цена, забрана ометања уласка на тржиште или ограничавања конкуренције превисоким или прениским ценама, забрана давања неоправдане предности одређеним крајњим корисницима или забрана неоснованог везивања одређених услуга;

2) ограничавање висине малопродајних цена, одређивање мера контроле индивидуалних тарифа, као и обавеза заснивања цена на трошковима пружања услуга или ценама на упоредивим тржиштима.

Ако се оператору са ЗТС одреди нека од обавеза контроле малопродајних цена, Агенција утврђује и обавезу примене трошковног рачуноводства у циљу контроле цена, при чему утврђује и објављује начин примене трошковног рачуноводства, те ангажује независног ревизора ради годишње провере усклађености трошковног рачуноводства оператора са ЗТС са прописаним начином примене трошковног рачуноводства.

Извештај ревизора из става 4. овог члана објављује се на Интернет страници Агенције.

XII НУМЕРАЦИЈА

Управљање нумерацијом и план нумерације

Члан 72

Управљање и додела адреса и бројева, као ограниченог добра, врши се на начин којим се обезбеђује њихова рационална, равномерна и делотворна употреба, у складу са планом нумерације.

Планом нумерације утврђује се намена адреса и бројева, обезбеђује једнака доступност нумерације за све јавно доступне електронске комуникационе услуге, односно за све операторе који пружају те услуге, обезбеђују услови за преносивост броја, избор и предизбор оператора, увођење нових услуга електронских комуникација, као и испуњавање обавеза које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Агенција доноси план нумерације и објављује га на својој Интернет страници.

Дозвола за коришћење нумерације

Члан 73

Право на коришћење нумерације стиче се на основу дозволе за коришћење нумерације, која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на захтев оператора.

Захтев из става 2. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела нумерације;

3) нумерацији чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења нумерације;

5) планираном року почетка коришћења нумерације;

6) периоду на који се захтева додела нумерације.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 20 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 2. овог члана може бити одбијен ако није у складу са планом нумерације или ако затражена нумерација није расположива.

Садржај дозволе за коришћење нумерације

Члан 74

Решење којим се издаје дозвола за коришћење нумерације садржи податке о:

1) имаоцу дозволе;

2) додељеној нумерацији;

3) периоду на који је додељена нумерација;

4) року у коме ималац дозволе мора започети коришћење додељене нумерације;

5) намени за коју је дато право на коришћење нумерације;

6) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења нумерације, укључујући начин вођења евиденције о употребљеној нумерацији и обавештавању Агенције о степену искоришћености;

7) обавезама у вези са коришћењем додељене нумерације, које проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање дозволе за коришћење нумерације или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац дозволе за коришћење нумерације дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења дозволе за коришћење нумерације

Члан 75

Дозвола за коришћење нумерације издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Дозвола за коришћење нумерације може се продужити под условима који важе за издавање нове дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова дозвола.

Ималац дозволе за коришћење нумерације подноси Агенцији захтев за продужење трајања дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности дозволе.

Пренос права на коришћење нумерације

Члан 76

Ималац дозволе за коришћење нумерације може додељену нумерацију уступити на коришћење трећем лицу, које уступљену нумерацију намерава да користи у комерцијалне сврхе, а не за сопствене потребе, само на основу уговора сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Одредба става 1. овог члана не односи се на нумерацију коју оператори уступају на коришћење својим претплатницима, као и на претплатничке бројеве пренете код других оператора у складу са одредбама овог закона о преносивости броја.

У случају статусне промене имаоца дозволе за коришћење нумерације, која настане у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава, пренос права на коришћење додељене нумерације може се обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Податке о датим сагласностима из ст. 1. и 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Одузимање додељене нумерације

Члан 77

Агенција решењем одлучује о одузимању додељене нумерације ако утврди да:

1) је дозвола за коришћење нумерације издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељена нумерација не користи у складу са планом нумерације или издатом дозволом за коришћење нумерације;

3) ималац дозволе за коришћење нумерације, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење нумерације;

4) је имаоцу дозволе за коришћење нумерације забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац дозволе за коришћење нумерације у писаном облику одрекао права на коришћење додељене нумерације;

6) је ималац дозволе за коришћење нумерације престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење нумерације није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељене нумерације неопходно ради усклађивања са изменама плана нумерације, направљених у циљу примене одговарајућих међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин.

Ималац дозволе за коришћење нумерације, коме је нумерација одузета из разлога наведених у ставу 1. тачка 8) овог члана, има право на замену нумерације.

Агенција додељује нову нумерацију на захтев лица из става 2. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене нумерације.

База података о коришћењу нумерације

Члан 78

Агенција води ажурну базу података о коришћењу нумерације која нарочито садржи податке о додељеној нумерацији, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и операторима којима је нумерација додељена.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Преносивост броја

Члан 79

Оператор јавно доступних телефонских услуга (оператор давалац броја) дужан је да омогући свом претплатнику, на његов захтев, да приликом промене оператора (оператор прималац броја) задржи додељени број из плана нумерације на одређеној локацији, на коју се односи географски приступни код, односно на било којој локацији, ако приступни код није географски.

Захтев за пренос броја претплатник подноси оператору примаоцу броја.

Захтев из става 2. овог члана уједно се сматра захтевом за раскид уговора између претплатника и оператора даваоца броја о коришћењу услуга у вези са бројем који је предмет захтева за пренос, а уговор се сматра раскинутим тренутком искључења броја из мреже оператора даваоца броја.

Претплатник је дужан да, приликом подношења захтева из става 2. овог члана, оператору примаоцу броја достави нарочито податке о свом идентитету, броју који се преноси и изјаву којом се обавезује да оператору даваоцу броја измири све обавезе по основу уговора из става 3. овог члана настале до тренутка искључења броја из мреже оператора даваоца броја, под претњом привремене или трајне суспензије пружања услуга од стране оператора примаоца броја.

Оператор прималац броја плаћа накнаду за пренос броја оператору даваоцу броја.

Агенција управља информационим системом за пренос броја и одржава базу података пренетих бројева, водећи рачуна о заштити података о личности, ближе прописује услове и начин преноса броја, као и висину накнаде за пренос броја из овог члана.

За послове управљања информационим системом за пренос броја и одржавање базе података пренетих бројева, Агенција може ангажовати друго правно лице.

Оператор давалац броја и оператор прималац броја дужни су да остваре међусобну сарадњу, као и сарадњу са Агенцијом, у поступку преноса броја, обезбеде да трајање прекида услуге претплатнику током преноса не буде дуже од једног радног дана, као и да се уздрже од поступања усмереног на отежавање или спречавање преноса броја.

Јединствени број за приступ службама за хитне интервенције

Члан 80

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да омогући свим корисницима услугу бесплатног позива према јединственом броју за приступ службама за хитне интервенције 112, као и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције у Републици Србији, у складу са планом нумерације, са било ког телефонског уређаја, укључујући и јавне телефонске говорнице.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције, без накнаде, прослеђује све расположиве податке о оствареним позивима према броју 112 и другим бројевима за приступ службама за хитне интервенције, а нарочито податке о идентитету позивајућег претплатника, позивајућем броју, времену и трајању позива, као и податке о локацији са које је позив упућен, у складу са техничким могућностима.

XIII РАДИО-ФРЕКВЕНЦИЈСКИ СПЕКТАР

Управљање радио-фреквенцијским спектром

Члан 81

Управљање радио-фреквенцијским спектром, као ограниченим добром, заснива се на начелима рационалности, економичности, јавности и недискриминације, и нарочито обухвата:

1) планирање употребе радио-фреквенција у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље;

2) доделу радио-фреквенција на основу плана намене и планова расподеле;

3) координацију коришћења радио-фреквенција;

4) контролу радио-фреквенцијског спектра, утврђивање штетних сметњи и предузимање мера за њихово отклањање.

Агенција управља радио-фреквенцијским спектром и координира коришћење сателитских орбита у складу са одговарајућим међународним споразумима, као и у складу са одредбама овог закона и прописа донетим на основу њега.

Агенција остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које врше послове управљања радио-фреквенцијским спектром, самостално или преко надлежних органа.

Координација коришћења и пријава доделе радио-фреквенција

Члан 82

Радио-фреквенције предвиђене за коришћење у одређеним пограничним зонама пре доделе се координирају са суседним земљама, са којима су закључени посебни споразуми о координацији коришћења радио-фреквенција.

Радио-фреквенције из одређених радио-фреквенцијских опсега по потреби се пре доделе координирају са суседним и другим заинтересованим земљама.

Пријава доделе радио-фреквенција Међународној унији за телекомуникације врши се:

1) ако коришћење радио-фреквенција може да проузрокује штетну сметњу радио-комуникацијској служби друге земље;

2) ако су радио-фреквенције намењене за међународну радио-комуникацију;

3) ради заштите радио-фреквенција на међународном нивоу.

План намене радио-фреквенцијских опсега

Члан 83

Планом намене радио-фреквенцијских опсега (у даљем тексту: план намене) утврђују се намене радио-фреквенцијских опсега за поједине радио-комуникацијске службе и делатности, у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, интересима грађана, привреде, безбедности и одбране земље.

План намене садржи нарочито податке о:

1) границама радио-фреквенцијских опсега;

2) намени радио-фреквенцијских опсега, на технолошки неутралној основи, за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности;

3) основним условима за коришћење радио-фреквенција;

4) основу коришћења радио-фреквенција и начину издавања дозвола из члана 85. овог закона.

Планом намене може се утврдити различита намена, услови и основ коришћења за различите подопсеге у оквиру истог радио-фреквенцијског опсега.

План намене доноси Влада, на основу предлога који утврђује Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, а који припрема Агенција.

У поступку припреме предлога плана намене, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Планови расподеле радио-фреквенција

Члан 84

Планови расподеле радио-фреквенција (у даљем тексту: планови расподеле) садрже услове за расподелу радио-фреквенција из намењених радио-фреквенцијских опсега, расподелу радио-фреквенција по локацијама или областима за једну или више радио-комуникацијских служби и делатности, као и друге потребне техничке услове за коришћење радио-фреквенција.

Планови расподеле утврђују се на основу плана намене и одговарајућих међународних споразума и препорука, водећи рачуна о потребама и захтевима корисника.

Планове расподеле доноси Министарство, уз учешће надлежног органа аутономне покрајине, на предлог Агенције.

У поступку припреме предлога планова расподеле, Агенција спроводи јавне консултације у складу са одредбама овог закона и тражи мишљење органа одбране, безбедности и служби за хитне интервенције.

Коришћење радио-фреквенција

Члан 85

Радио-фреквенције се, у складу са овим законом, користе:

1) на основу појединачне дозволе, која се издаје по захтеву или по спроведеном поступку јавног надметања;

2) по режиму општег овлашћења;

3) за посебне намене.

Агенција прописује начин коришћења радио станица од стране радио аматера, као и радио станица које се користе на домаћим и страним ваздухопловима, локомотивама, бродовима и другим пловилима, сагласно одговарајућим међународним споразумима и препорукама.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву

Члан 86

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: појединачна дозвола) која се издаје по захтеву, када је планом намене одређен такав начин издавања појединачне дозволе у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега.

Појединачна дозвола из става 1. овог члана издаје се решењем.

Решење из става 2. овог члана доноси се на захтев који се подноси Агенцији.

Захтев из става 3. овог члана садржи податке о:

1) идентитету подносиоца;

2) врсти електронске комуникационе мреже или услуге за коју се захтева додела радио-фреквенција;

3) радио-фреквенцијама чија се додела захтева;

4) потреби и сврси коришћења радио-фреквенција;

5) планираном року почетка коришћења радио-фреквенција;

6) периоду на који се захтева додела радио-фреквенција;

7) техничком решењу које, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности, садржи нарочито податке о географској области коришћења и локацијама предајника, прорачуну простирања сигнала и сервисној зони, предвиђеном антенском систему и карактеристикама зрачења, начину обезбеђивања рационалног коришћења радио-фреквенција, процени утицаја на животну средину и рад других радио-комуникацијских система.

Захтев из става 3. овог члана подноси се на обрасцу чији облик прописује Агенција, укључујући и упутства са обавезним елементима техничког решења из става 4. тачка 7) овог члана, у зависности од радио-комуникацијске службе и делатности на коју се техничко решење односи.

Одлучивање по захтевима из става 3. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 40 дана од дана подношења захтева, осим у случају када је одговарајућим међународним споразумима предвиђен другачији рок.

Захтев из става 3. овог члана може бити одбијен ако:

1) није у складу са планом намене и планом расподеле;

2) затражене радио-фреквенције нису расположиве;

3) коришћење затражених радио-фреквенција може имати штетне последице по животну средину или рад других радио-комуникацијских система, које није могуће спречити применом посебних мера заштите.

Издавање појединачне дозволе дипломатско-конзуларном представништву

Члан 87

Страно дипломатско-конзуларно представништво (у даљем тексту: ДКП) има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев ДКП, у поступку утврђеним овим законом, који се спроводи дипломатским путем.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се под условима узајамности, на основу мишљења министарства надлежног за спољне послове и у складу са закљученим међународним споразумима.

Издавање појединачне дозволе страном правном лицу

Члан 88

Страно правно лице које у Републици Србији, на основу одговарајућег међународног споразума, остварује пословно-техничку, информативну, научну, културну, спортску и другу сарадњу са одговарајућим органима, организацијама и другим лицима у земљи, има право да користи радио-фреквенције на основу појединачне дозволе која се издаје по захтеву.

Појединачну дозволу из става 1. овог члана издаје Агенција, на захтев страног правног лица из става 1. овог члана, у поступку утврђеним овим законом.

Накнада и услови коришћења радио-фреквенција из овог члана одређују се у складу са одредбама овог закона, осим ако одговарајућим међународним споразумом није одређено другачије.

Коришћење радио-фреквенција на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања

Члан 89

Право на коришћење радио-фреквенција стиче се на основу појединачне дозволе која се издаје по спроведеном поступку јавног надметања, када је планом намене, због ограничене расположивости радио-фреквенција у оквиру одређеног радио-фреквенцијског опсега, одређен такав начин издавања појединачне дозволе.

Агенција, по службеној дужности или на иницијативу заинтересованих лица, доноси одлуку о испуњености услова за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања и о томе обавештава Министарство.

По пријему обавештења о доношењу одлуке из става 2. овог члана, Министарство доноси акт којим се прописују минимални услови за издавање појединачних дозвола по спроведеном поступку јавног надметања, који нарочито садржи број појединачних дозвола које се могу издати за одређени радио-фреквенцијски опсег, период на који се издају појединачне дозволе, најмањи износ једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе, услове у погледу обезбеђивања покривености одређеног дела територије или становништва, као и друге минималне услове за издавање појединачних дозвола.

Агенција доноси одлуку о покретању поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из става 3. овог члана и образује комисију за спровођење поступка јавног надметања.

Члан 90

При спровођењу поступка јавног надметања за издавање појединачних дозвола, Агенција је дужна да:

1) омогући да јавно надметање буде доступно свим заинтересованим лицима под равноправним условима, објављивањем јавног огласа;

2) утврди и објави критеријуме одлучивања који су недискриминаторни, објективни и мерљиви, који су примерени активностима или услугама за које се додељује појединачна дозвола;

3) утврди ко од подносилаца пријава испуњава све услове прописане овим законом, актима донетим на основу њега;

4) одлуку о избору најповољније понуде донесе на основу економских, техничких и других критеријума објављених у огласу за јавно надметање;

5) одлуку о избору најповољније понуде или поништавању јавног надметања донесе и објави најкасније у року од четири месеца од дана истека рока за подношење пријава.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана обавезно садржи:

1) предмет појединачне дозволе;

2) рок за учешће на јавном надметању, који не може бити краћи од 45 дана од дана објављивања огласа;

3) услове за учешће на јавном надметању;

4) начин достављања понуде (под шифром или пуним називом понуђача);

5) обавештење о датуму, времену и месту отварања приспелих понуда;

6) критеријуме за вредновање понуда и начин одређивања најповољније понуде;

7) име и контакт лица задуженог за давање свих информација од значаја за поступак јавног надметања.

Оглас из става 1. тачка 1) овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”, најмање једној широко доступној међународној публикацији, најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на Интернет страници Агенције.

Средства на име једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања појединачне дозволе по спроведеном поступку јавног надметања, представљају приход буџета Републике Србије.

Садржај појединачне дозволе

Члан 91

Решење којим се издаје појединачна дозвола садржи податке о:

1) имаоцу појединачне дозволе;

2) додељеним радио-фреквенцијама;

3) периоду на који је издата појединачна дозвола;

4) року у коме мора започети коришћење додељених радио-фреквенција;

5) намени за коју је дато право коришћења радио-фреквенција;

6) локацијама, односно областима покривања;

7) роковима за обавештавање Агенције о постављеним радио станицама и обављању техничких прегледа;

8) роковима и начину провере испуњености услова под којима је дата појединачна дозвола, када је појединачна дозвола издата у поступку јавног надметања;

9) начину обезбеђивања ефикасног и рационалног коришћења радио-фреквенција;

10) техничким и оперативним мерама које је потребно применити ради избегавања штетних сметњи, обезбеђивања електромагнетске компатибилности и ограничавања изложености становништва електромагнетским пољима;

11) обавезама у вези са коришћењем додељених радио-фреквенција, које проистичу из одговарајућих међународних споразума;

12) условима за експериментално коришћење додељених радио-фреквенција.

Решење из става 1. овог члана може садржати и друге податке, ако су ти подаци у вези са прописаним условима за издавање појединачне дозволе или проистичу из одговарајућих међународних споразума.

Ималац појединачне дозволе дужан је да обавести Агенцију о промени података из става 1. тачка 1) овог члана у року од 30 дана од настанка промене.

Трајање и продужење важења појединачне дозволе

Члан 92

Појединачна дозвола издаје се на период који не може бити дужи од десет година.

Појединачна дозвола може се продужити под условима који важе за издавање нове појединачне дозволе, с тим што се приликом продужења појединачне дозволе не плаћа једнократна накнада која се плаћа приликом првог издавања појединачне дозволе и на период који не може бити дужи од периода на који се може издавати нова појединачна дозвола.

Ималац појединачне дозволе подноси Агенцији захтев за продужење трајања појединачне дозволе у року који није краћи од 30 дана, нити дужи од 90 дана, пре истека важности појединачне дозволе.

Пренос права на коришћење радио-фреквенција

Члан 93

Право на коришћење радио-фреквенција дато појединачном дозволом не може се уступити, изнајмити или на други начин пренети другом лицу.

Одредба става 1. овог члана не односи се на статусне промене имаоца појединачне дозволе, које настану у складу за законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

У случају из става 2. овог члана, пренос се може обавити само на основу акта сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.

Агенција може одбити сагласност на акт из става 3. овог члана нарочито ако утврди да би то довело до поремећаја конкуренције.

Податке о датим сагласностима на акте из става 3. овог члана Агенција објављује на својој Интернет страници.

Привремена дозвола за коришћење радио-фреквенција

Члан 94

Право на привремено коришћење радио-фреквенција, ради тржишног или техничког испитивања производа и услуга, истраживања или пројектовања, као и за потребе одржавања спортских, културних, забавних и других догађаја ограниченог трајања, стиче се на основу привремене дозволе за коришћење радио-фреквенција (у даљем тексту: привремена дозвола), која се издаје решењем.

Решење из става 1. овог члана доноси Агенција, на основу образложеног захтева који задовољава услове из става 1. овог члана.

Захтев из става 2. овог члана подноси се на обрасцу чији облик и садржину прописује Агенција.

Одлучивање по захтевима из става 2. овог члана врши се према редоследу подношења, у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Агенција одређује примерени рок важења привремене дозволе, који не може бити дужи од 60 дана, као и одговарајуће услове за доделу и коришћење радио-фреквенција.

Захтев за издавање привремене дозволе може бити одбијен нарочито ако се оцени да је поднет ради избегавања примене поступака издавања појединачне дозволе из чл. 86. и 89. овог закона.

Одузимање додељених радио-фреквенција

Члан 95

Агенција решењем одлучује о одузимању додељених радио-фреквенција ако утврди да:

1) је појединачна дозвола издата на основу нетачних података, односно неисправне документације од значаја за одлучивање;

2) се додељене радио-фреквенције не користе у складу са планом намене, планом расподеле или издатом појединачном дозволом, нарочито у случајевима када ималац појединачне дозволе изазива штетне сметње утврђене у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра;

3) ималац појединачне дозволе, ни након пријема опомене, није у одређеном року уплатио накнаду за коришћење радио-фреквенција;

4) је имаоцу појединачне дозволе забрањено обављање делатности електронских комуникација у складу са овим законом или правноснажном судском пресудом;

5) се ималац појединачне дозволе у писаном облику одрекао права на коришћење додељених радио-фреквенција;

6) је ималац појединачне дозволе престао да постоји, без правног следбеника;

7) ималац дозволе за коришћење радио-фреквенција није отклонио неправилности утврђене у поступку инспекције;

8) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради усклађивања са изменама плана намене или планова расподеле, направљених у циљу примене међународних споразума или остваривања јавног интереса који се није могао задовољити на други начин;

9) је одузимање додељених радио-фреквенција неопходно ради реализације просторних планова или заштите животне средине, који се нису могли обезбедити на други начин;

10) је орган надлежан за радиодифузију одузео дозволу за емитовање програма имаоцу појединачне дозволе или да је истекло време на које му је дозвола за емитовање програма издата, када је посебним законом прописано да се појединачна дозвола издаје у склопу дозволе за емитовање програма;

11) ималац појединачне дозволе није отпочео са коришћењем фреквенције у року предвиђеним законом.

Ималац појединачне дозволе, коме су додељене радио-фреквенције одузете из разлога наведених у ставу 1. тач. 8) и 9) овог члана, има право на замену, односно доделу нових радио-фреквенција.

Агенција додељује нове радио-фреквенције на захтев лица из става 3. овог члана, водећи рачуна о сразмерности, заштити јавног интереса и економским последицама замене радио-фреквенција.

Коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења

Члан 96

Ако постоје занемариве опасности од сметњи или се ради о усклађеним радио-фреквенцијским опсезима, а нарочито ако је то у складу са одговарајућим међународним споразумима и препорукама, радио-фреквенције се користе по режиму општег овлашћења.

Свако лице има право на коришћење радио-фреквенција које се према плану намене користе по режиму општег овлашћења.

Агенција ближе уређује начин коришћења радио-фреквенција по режиму општег овлашћења, у складу са споразумима и препорукама из става 1. овог члана.

Коришћење радио-фреквенција за посебне намене

Члан 97

Органи одбране и безбедности, као и службе за хитне интервенције, користе радио-фреквенције у опсезима који су планом намене одређени искључиво за њихово коришћење, без обавезе претходног прибављања дозволе за коришћење радио-фреквенција, а у складу са условима коришћења утврђеним планом намене.

Органи из става 1. овог члана дужни су да у писаном облику унапред обавесте Агенцију о отпочињању или престанку коришћења радио-фреквенција.

Органи из става 1. овог члана достављају Агенцији, на њен захтев, а најмање једном годишње, извештај о обиму и начину коришћења, односно некоришћења радио-фреквенција.

За коришћење радио-фреквенција за посебне намене из става 1. овог члана не плаћа се накнада.

Органи из става 1. овог члана могу користити радио-фреквенције у оквиру опсега који планом намене нису одређени за посебне намене, на начин и у складу са условима за доделу и коришћење тих опсега који су прописани овим законом и прописима донетим на основу њега.

Накнаду за коришћење радио-фреквенција из става 5. овог члана Агенција утврђује у сарадњи са органима из става 1. овог члана, узимајући у обзир јавни интерес и да су ти органи буџетски корисници.

Контрола радио-фреквенцијског спектра и заштита од штетних сметњи

Члан 98

Агенција врши сталну контролу коришћења радио-фреквенцијског спектра на територији Републике Србије и извештај о томе објављује најмање једном годишње, док контролу одабраних радио-фреквенција врши према потреби.

Техничке прегледе и друга испитивања ради утврђивања постојања и узрока штетних сметњи врши Агенција, односно друго лице које Агенција ангажује.

Контролу радио-фреквенцијског спектра за посебне намене, Агенција врши у сарадњи са органима из члана 97. став 1. овог закона.

Контролу радио-фреквенцијског спектра намењеног за потребе дистрибуције и емитовања медијских садржаја, Агенција врши у сарадњи са органом надлежним за радиодифузију.

Агенција предузима мере за отклањање штетних сметњи утврђених у поступку контроле радио-фреквенцијског спектра, у складу са одредбама овог закона, а према потреби предлаже доношење мера инспекцијског надзора, нарочито ако открије неовлашћено коришћење радио-фреквенцијског спектра.

Агенција мере из става 5. овог члана предузима без одлагања када је угрожен рад органа одбране и безбедности, служби за хитне интервенције, као и рад ваздухопловних, поморских и радио-навигационих радио-комуникацијских служби.

Агенција ближе уређује начин контроле коришћења радио-фреквенцијског спектра, обављања техничких прегледа и заштите од штетних сметњи.

База података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра

Члан 99

Агенција води ажурну базу података о коришћењу радио-фреквенцијског спектра која нарочито садржи податке о додељеним радио-фреквенцијама и радио-фреквенцијским опсезима, са одговарајућим подацима о условима доделе и коришћења, географској области њихове употребе, као и податке о имаоцима појединачних дозвола и другим корисницима радио-фреквенцијског спектра.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Агенција води ажурну базу података која се односи на контролу радио-фреквенцијског спектра и техничке прегледе.

XIV ДИСТРИБУЦИЈА И ЕМИТОВАЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА

Сарадња Агенције са органом надлежним за радиодифузију

Члан 100

При одређивању услова и начина коришћења радио-фреквенција за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, Агенција остварује сарадњу са органом надлежним за радиодифузију.

Када је посебним законом прописано да је саставни део дозволе за емитовање програма и дозвола за коришћење радио-фреквенција, Агенција издаје појединачну дозволу на захтев органа надлежног за радиодифузију, у складу са одредбама овог закона и на период утврђен у дозволи за емитовање програма.

Обавеза преноса

Члан 101

Агенција, на захтев органа надлежног за радиодифузију, одређује оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који је дужан да преноси један или више радијских или телевизијских програма, на националном, покрајинском, регионалном или локалном нивоу, када:

1) значајан број крајњих корисника користи електронску комуникациону мрежу тог оператора као једини или првенствени начин за примање медијских садржаја, и

2) је то неопходно ради остваривања јасно одређених циљева од јавног интереса у области јавног информисања, што утврђује орган надлежан за радиодифузију, у складу са законом који уређује област електронских медија и законом који уређује област јавног информисања, поштујући начела сразмерности и јавности.

Посебне обавезе обезбеђивања приступа

Члан 102

Агенција може обавезати оператора електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја да другом оператору, под прихватљивим и недискриминаторним условима, омогући приступ апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима, у мери у којој је то неопходно ради пружања услуга крајњим корисницима.

Услуге условног приступа

Члан 103

Оператор електронске комуникационе мреже за дистрибуцију и емитовање медијских садржаја, који нуди услуге условног приступа медијским садржајима (у даљем тексту: оператор услуга условног приступа), дужан је да обезбеди техничке могућности за потпуну контролу пружања медијских садржаја преко таквог система.

Оператор услуга условног приступа дужан је да, под праведним, разумним и недискриминаторним условима, понуди пружаоцима медијских садржаја техничке услуге, које њиховим претплатницима омогућавају приступ медијским садржајима уз коришћење уређаја за условни приступ.

Оператор услуга условног приступа не сме да омета пријем медијских садржаја који се дистрибуирају и емитују без условног приступа.

Оператор услуга условног приступа дужан је да пословну активност која се односи на услуге условног приступа прати применом одвојеног рачуноводства.

Носиоци права индустријске својине на уређајима и системима условног приступа дужни су да право на коришћење тих уређаја и система уступају произвођачима терминалне опреме под условима који су праведни, разумни и недискриминаторни и којима се произвођачи не спречавају да у исти уређај уграђују интерфејсе за повезивање са другим приступним системима или са деловима својственим другим приступним системима, до мере у којој то не угрожава безбедност система условног приступа.

Прелазак са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма

Члан 104

Министарство, на предлог Агенције, који се припрема у сарадњи са органом надлежним за област радиодифузије, доноси акт о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступ мултиплексу у земаљској дигиталној радиодифузији.

Актом из става 1. овог члана уређује се нарочито:

1) начин и временски распоред преласка;

2) захтеви и динамика у погледу успостављања мреже за дистрибуцију дигиталног телевизијског програма на територији Републике Србије;

3) захтеви за формирање мултиплекса;

4) обим коришћења радио-фреквенција, у мери неопходној за успешно обављање преласка на дигитално емитовање телевизијског програма.

Јавно предузеће основано за управљање емисионом инфраструктуром, у складу са одлуком о оснивању и актом из става 1. овог члана, успоставља електронску комуникациону мрежу за мултиплексирање, дистрибуцију и емитовање дигиталног телевизијског програма.

Ради успостављања мреже из става 3. овог члана, Агенција издаје ЈП “Емисиона техника и везе” појединачну дозволу за коришћење радио-фреквенција, у складу са актом из става 1. овог члана.

ЈП “Емисиона техника и везе” дужно је да имаоцима дозволе за емитовање телевизијског програма омогући приступ мултиплексу у оквиру мреже из става 3. овог члана, у складу са издатим дозволама за емитовање програма.

Најкасније до окончања процеса преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма Влада, на предлог Министарства, а у сарадњи са покрајинским органом надлежним за послове електронских комуникација, утврђује начин коришћења преосталог опсега радио-фреквенција намењених земаљској дигиталној радиодифузији, као и пружању широкопојасних сервиса (дигитална дивиденда).

У поступку припреме предлога акта из става 6. овог члана, Министарство је дужно да спроведе јавну консултацију у трајању од најмање 30 дана.

Додела појединачних дозвола у складу са актом из става 6. овог члана врши се у складу са одредбама овог закона.

Подршка при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије

Члан 104а

У циљу повећања приступачности услуга од општег економског интереса у области електронских комуникација, Влада, у складу са прописом којим се уређује заштита потрошача, утврђује мере подршке и ближе услове у погледу критеријума за одређивање угрожених потрошача при набавци опреме за пријем сигнала дигиталне телевизије.

XV ЗАШТИТА ПРАВА КОРИСНИКА И ПРЕТПЛАТНИКА

Уговор између оператора и корисника

Члан 105

Међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују се уговором, који се закључује у писаној форми.

Уговор из става 1. овог члана, поред елемената утврђених законом којим се уређују облигациони односи, садржи и следеће елементе:

1) спецификацију услуга (садржаја пакета), укључујући нарочито податке о могућности за упућивање позива службама за хитне интервенције, условима за приступ и коришћење услуга (укључујући и ограничења), минималном нивоу квалитета пружања услуга и примењеним мерама за спречавање претераног оптерећења мреже, времену потребном за отпочињање коришћења услуга, понуђеним услугама одржавања и подршке, као и ограничењима у коришћењу терминалне опреме;

2) одредбе о поступању са подацима о личности (нарочито у вези са јавним телефонским именицима), подацима о саобраћају и подацима о локацији, током трајања и након престанка уговорног односа;

3) податке о ценама и тарифама, као и начинима на које се могу добити актуелне информације о свим примењеним тарифама, трошковима одржавања, као и начинима плаћања и додатним трошковима у вези са понуђеним начинима плаћања;

4) рок важења уговора, као и услове под којима се уговор продужава, односно раскида, укључујући нарочито услове коришћења услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима, накнадама у вези са преносом броја, привременој суспензији и трајном престанку пружања услуга, односно престанку уговорног односа, са и без плаћања трошкова у вези са раскидом (нарочито у погледу терминалне опреме);

5) накнаде и услове враћања средстава за случај непридржавања уговореног нивоа квалитета услуга;

6) начин за подношење и решавање приговора;

7) мере које оператор може применити ради одржавања безбедности и интегритета својих мрежа и услуга, као и контроле недозвољеног садржаја.

Елементе из става 2. овог члана садржи и уговор између корисника и оператора који не обезбеђује прикључак или приступ електронској комуникационој мрежи.

Обавештавање о условима уговора и ценама услуга

Члан 106

Оператор је дужан да своју услугу понуди на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о елементима из члана 105. став 2. овог закона.

Ценовник услуга, у зависности од понуђених врста услуга, садржи: висину једнократне накнаде за прикључење, висину месечне накнаде за приступ електронској комуникационој мрежи или услузи, обрачунску јединицу и тарифни интервал, опис посебних услова за приступ заштићеним садржајима или услугама са додатом вредношћу, обавештење о трошковима одржавања и доступним пакетима услуга, обавештење о попустима, као и друге одредбе специфичне за одређену услугу.

Оператор је дужан да услове уговора и ценовник учини јавно доступним на погодан начин.

Оператор је дужан да о условима уговора и ценама, као и свим њиховим изменама, без одлагања обавести претплатнике на погодан начин и достави их Агенцији најкасније на дан њиховог ступања на снагу.

Измена услова уговора

Члан 107

Оператор је дужан да претплатника, најмање месец дана унапред, обавести на погодан начин о намери једностране измене услова уговора, као и праву претплатника на раскид уговора пре истека периода на који је закључен.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, раскине уговор без обавезе плаћања трошкова у вези са раскидом, ако се најављеним једностраним изменама битно мењају услови под којима је уговор закључен, на начин који није на корист претплатника, а нарочито у погледу спецификације услуга (садржај пакета) и услова за коришћење услуга у вези са понуђеним промотивним погодностима.

Агенција може прописати садржај обавештења из овог члана.

Услуге са додатом вредношћу

Члан 108

Оператор услуга са додатом вредношћу дужан је да унапред објави детаљан опис и цену укупне услуге, односно свих њених саставних делова.

Агенција ближе уређује обавезе оператора из става 1. овог члана, нарочито у погледу оглашавања услуга, начина обрачуна и наплате услуга, начина обраде података о личности, података о саобраћају и података о локацији, контроле недозвољеног садржаја и решавања приговора, водећи нарочито рачуна о заштити интереса корисника.

Квалитет услуга

Члан 109

Агенција је овлашћена да, ради обезбеђивања квалитета у пружању јавно доступних електронских комуникационих услуга и заштите интереса корисника:

1) ближе пропише параметре квалитета одређених јавно доступних услуга, као и начин обавештавања потрошача о понуђеном квалитету услуга;

2) одреди минимални квалитет пружања одређених услуга оператору јавне комуникационе мреже.

Обезбеђивање доступности услуга особама са инвалидитетом

Члан 110

Оператор јавно доступне електронске комуникационе услуге је дужан да, у оквиру својих техничких могућности, осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом.

Оператору из става 1. овог члана Агенција може да пропише посебне обавезе у погледу обезбеђивања доступности одређених електронских комуникационих услуга особама са инвалидитетом.

База података о ценама, условима за приступ и коришћење, као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга

Члан 111

Агенција води ажурну базу података о ценама, условима за приступ и коришћење (укључујући ограничења), као и квалитету јавних комуникационих мрежа и услуга.

Агенција објављује и ажурира податке из става 1. овог члана на својој Интернет страници са могућношћу свеобухватног претраживања.

Рачун са детаљном спецификацијом

Члан 112

Оператор је дужан да претплатнику, на његов захтев, изда рачун који садржи детаљну спецификацију пружених услуга са обрачуном задужења за сваку појединачну услугу, ради једноставне провере и контроле трошкова пружених услуга.

Подаци из става 1. овог члана не обухватају податке о позивима који су бесплатни, позиве службама за хитне интервенције, као ни податке који су неспојиви са одредбама закона којим се регулише заштита података о личности.

Приговор претплатника оператору

Члан 113

Претплатник може у писаном облику да поднесе оператору приговор на износ којим је задужен за пружену услугу, односно на квалитет пружене услуге, као и да тражи накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног.

Рок за подношење приговора из става 1. овог члана је 30 дана од дана доспећа рачуна за услугу, када се ради о приговору на износ рачуна, односно 30 дана од дана пружања услуге, када се ради о приговору на квалитет услуге.

Претплатник је дужан да плати неспоран део износа рачуна, а ако оспорава цео рачун, дужан је да плати просечно месечно задужење за последња три месеца који су претходили периоду на који се приговор односи.

Оператор не одговара за штету из става 1. овог члана ако је квалитет пружене услуге мањи од прописаног или уговореног због објективних узрока који се нису могли предвидети, избећи односно уклонити (виша сила), као и због благовремено најављених радова на одржавању мрежа и услуга у роковима примереним околностима.

Оператор је дужан да у року од 15 дана од дана подношења приговора достави претплатнику одговор у писаном облику, којим ће прихватити основани захтев за накнаду штете, сагласно одредбама уговора о пружању услуге са мањим квалитетом од уговореног, односно одбити захтев, наводећи чињенице и доказе на основу којих је утврђен износ задужења за пружене услуге, односно утврђен квалитет пружених услуга.

Претплатник коме је одбијен приговор може се обратити Агенцији или другом телу ради посредовања у вансудском решавању спора или покренути парнични поступак пред надлежним судом, у року од 15 дана од дана достављања одговора оператора на приговор, односно 15 дана од дана истека рока у којем је оператор био дужан да се изјасни о приговору.

Претплатнику који поднесе приговор и уредно изврши обавезу плаћања из става 3. овог члана, оператор не сме да обустави пружање услуге пријема позива, позивања служби за хитне интервенције, као ни да искључи терминалну опрему претплатника из своје мреже, до истека рока за покретање вансудског или судског поступка из става 6. овог члана, односно до окончања вансудског или судског поступка из става 6. овог члана.

Контрола трошкова

Члан 114

Оператор јавно доступних телефонских услуга дужан је да, у складу са својим техничким могућностима, претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде:

1) забрану одлазних позива и слања електронских порука, када месечни трошкови тих услуга пређу унапред одређени износ;

2) забрану одређених врста одлазних позива, као и позива или слања електронских порука на одређене врсте бројева.

Идентификација позива

Члан 115

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да кориснику омогући спречавање приказивања идентификације за појединачни одлазни позив, а претплатнику и за све одлазне позиве, на једноставан начин и без накнаде.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући искључивање идентификације долазних позива, на једноставан начин и без накнаде за разумно коришћење ове могућности.

Оператор који нуди услугу идентификације позива дужан је да претплатнику омогући једноставан начин за одбијање долазних позива са скривеном идентификацијом.

Оператор који пружа услугу идентификације успостављене линије дужан је да претплатнику омогући искључивање приказивања идентификације успостављене линије позиваоцу, на једноставан начин и без накнаде.

Одредба става 1. овог члана односи се и на међународне одлазне позиве, а одредбе ст. 2-4. овог члана и на међународне долазне позиве.

Одредба става 1. овог члана није применљива на позиве који се упућују службама за хитне интервенције.

Оператор има право да привремено суспендује могућност из става 1. овог члана ради откривања и спречавања злонамерних или узнемиравајућих позива.

Оператор који пружа услугу идентификације позива или успостављене линије дужан је да објави информације о могућностима и ограничењима из овог члана.

Злонамерни или узнемиравајући позиви

Члан 116

Оператор јавно доступних телефонских услуга коме претплатник у писаном облику пријави и опише начин, односно садржину, оквирни датум и време злонамерног или узнемиравајућег позива, дужан је да забележи и сачува податке о идентификацији тог долазног позива, датуму и времену позива или покушају позивања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са броја његовог претплатника, дужан је да том претплатнику упути упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузме друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Ако оператор утврди, на основу пријаве из става 1. овог члана, да је злонамерни или узнемиравајући позив упућен са претплатничког броја у мрежи другог оператора, прослеђује том оператору пријаву о узнемиравању из става 1. овог члана, како би тај оператор свом претплатнику упутио упозорење, односно, у случају поновног узнемиравања, предузео друге одговарајуће мере ради спречавања даљег узнемиравања.

Оператори јавно доступних телефонских услуга дужни су да сарађују ради праћења и откривања злонамерних или узнемиравајућих позива, а нарочито ради размене података и поступања по прослеђеним пријавама из става 3. овог члана.

Заустављање аутоматског преусмеравања позива

Члан 117

Оператор је дужан да претплатнику омогући, на једноставан начин и без накнаде, заустављање аутоматског преусмеравања позива, коју је извршила трећа страна, на терминалну опрему претплатника.

Незатражене поруке

Члан 118

Коришћење система за аутоматско позивање и комуникацију без људске интервенције, факс уређаја, електронске поште или других врста електронских порука, ради непосредног оглашавања, допуштено је само уз претходни пристанак корисника, односно претплатника (прималац).

Ако је физичко или правно лице, приликом продаје својих производа или услуга, прибавило непосредно од примаоца његове контакт податке и пристанак на употребу тих података у сврхе непосредног оглашавања, има право да их употребљава ради непосредног оглашавања својих сличних производа или услуга, под условом да примаоцу обезбеди могућност приговора таквој употреби контакт података, на једноставан начин и без накнаде.

Забрањено је непосредно оглашавање којим се нетачно приказује или прикрива идентитет пошиљаоца електронске поште или других врста електронских порука, као и непосредно оглашавање које не садржи назначену електронску адресу, односно број телефона, путем кога прималац може без накнаде да захтева спречавање даљег слања огласних порука.

Члан 119

Оператор је дужан да претплатнику омогући филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука, као и једноставан начин за подешавање или искључивање филтера.

Оператор је дужан да јавно објави електронску адресу за пријављивање незатражених и шкодљивих електронских порука.

Оператор је дужан да, по пријему доказа о незатраженим и шкодљивим порукама које су послате од стране његових претплатника, утврди чињенично стање и, у зависности од степена злоупотребе, опомене претплатника или му привремено онемогући коришћење услуге и о томе га без одлагања обавести.

Оператор има право да, у случају поновљене злоупотребе претплатнику трајно онемогући коришћење услуга, односно раскине уговор о коришћењу услуга.

Подаци о личности у јавном телефонском именику

Члан 120

Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика.

Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, одбије сагласност за укључивање личних података у јавно доступан телефонски именик.

Лице из става 1. овог члана дужно је да претплатнику, чији се лични подаци налазе у јавно доступном телефонском именику, омогући проверу или исправку података, као и могућност повлачења дате сагласности, односно брисања личних података из јавно доступног телефонског именика, на једноставан начин и без накнаде.

Лице из става 1. овог члана дужно је да прибави додатни пристанак претплатника пре омогућавања употребе података из јавног телефонског именика у сврхе различите од ступања у контакт са претплатником преко личног имена и презимена, односно назива претплатника или минимума других његових идентитетских ознака.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана примењују се на правна лица у мери у којој она нису обавезна да њихов претплатнички број буде доступан јавности, а одредба става 4. овог члана примењује се на правна лица без ограничења.

Доступност података у јавном телефонском именику

Члан 121

Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да:

1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника;

2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да удовољи сваком разумном захтеву за приступ подацима из става 1. тачка 1) овог члана, под условима који су објективни, недискриминаторни, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности.

Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на захтеве пружалаца услуга јавних телефонских именика, који сачињавају свеобухватне јавно доступне телефонске именике са подацима о свим претплатницима јавно доступних телефонских услуга у Републици Србији.

Агенција ближе прописује услове у погледу приступа и коришћења података из става 2. овог члана.

Обрада података о саобраћају

Члан 122

Оператор јавних комуникационих мрежа или оператор јавно доступних електронских комуникационих услуга, који обрађује и чува податке о саобраћају претплатника и корисника, дужан је да те податке обрише или учини непрепознатљивим лице на које се ти подаци односе, када подаци о саобраћају више нису неопходни за пренос комуникације, са изузетком:

1) података који су неопходни ради израде рачуна за услуге или међуповезивање, а који се могу обрађивати до истека законом предвиђеног рока за рекламације или наплату потраживања;

2) података које оператор користи ради оглашавања и продаје услуга, уз претходни пристанак лица на које се подаци односе, као и ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену неопходном за те сврхе;

3) података који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да, пре отпочињања обраде података о саобраћају из става 1. тачка 1) овог члана, као и пре прибављања пристанка из става 1. тачка 2) овог члана, обавести претплатника или корисника о врстама података који ће бити обрађивани, као и трајању обраде.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. тачка 2) овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Обраду података о саобраћају из става 1. овог члана смеју да врше само лица која за потребе оператора обављају послове издавања рачуна, управљања мрежним саобраћајем, одговарања на питања корисника, откривања превара, оглашавања и продаје услуга електронских комуникација, као и пружања услуга са додатом вредношћу, у мери неопходној за обављање наведених активности.

Одредбе ст. 1. и 4. овог члана не односе се на могућност Агенције и других надлежних државних органа да остваре увид у податке о мрежном саобраћају који су од значаја за одлучивање у споровима, нарочито поводом рачуна за услуге или међуповезивања.

Обрада података о локацији

Члан 123

Оператор јавних комуникационих мрежа и јавно доступних електронских комуникационих услуга може обрађивати податке о локацији корисника, који нису подаци о саобраћају, само када се лица на која се ти подаци односе учине непрепознатљивим или уз њихов претходни пристанак ради пружања услуга са додатом вредношћу, у мери и времену потребном за те сврхе.

Одредба става 1. овог члана не односи се на податке о локацији који се задржавају у складу са одредбама овог закона.

Оператор је дужан да, пре прибављања пристанка из става 1. овог члана, корисника и претплатника обавести о врстама података о локацији који ће бити обрађивани, сврси и трајању обраде, као и томе да ли ће подаци бити достављани трећим лицима за потребе пружања услуга са додатом вредношћу.

Лице које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана има право опозива датог пристанка у било ком тренутку.

Оператор је дужан да лицу које је дало пристанак за обраду података из става 1. овог члана, пружи могућност привременог одбијања обраде података о локацији при сваком повезивању на мрежу или преносу комуникације, на једноставан начин и без накнаде.

Обраду података о локацији из овог члана смеју да врше само овлашћена лица оператора, односно овлашћена лица треће стране која пружа услугу са додатом вредношћу, у мери неопходној за пружање услуге са додатом вредношћу.

XVI БЕЗБЕДНОСТ И ИНТЕГРИТЕТ ЈАВНИХ КОМУНИКАЦИОНИХ МРЕЖА И УСЛУГА

Члан 124

Оператор је дужан да, ради обезбеђивања безбедности и интегритета јавних електронских комуникационих мрежа и услуга, тајности комуникација, као и заштите података о личности, саобраћају и локацији, примени адекватне техничке и организационе мере, примерене постојећим ризицима, а посебно мере за превенцију и минимизацију утицаја безбедносних инцидената по кориснике и међуповезане мреже, као и мере за обезбеђивање континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга.

Ако оператор пружа услугу користећи електронску комуникациону мрежу, припадајућа средства или услуге другог оператора, дужан је да сарађује са тим оператором у обезбеђивању безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга.

Када постоји посебан ризик повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (неовлашћени приступ, значајан губитак података, угрожавање тајности комуникација, безбедности личних података и друго), оператор је дужан да о том ризику обавести претплатнике и, ако је такав ризик ван опсега мера које је оператор дужан да примени, обавести претплатнике о могућим мерама заштите и трошковима у вези са применом тих мера.

Члан 125

Оператор је дужан да обавести Агенцију о свакој повреди безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, која је значајно утицала на њихов рад, а нарочито о повредама које су имале за последицу нарушавање заштите података о личности или нарушавање приватности претплатника или корисника.

Агенција је овлашћена да обавести јавност о повреди безбедности и интегритета из става 1. овог члана, или тражи од оператора да то сам уради, када процени да је објављивање такве информације у јавном интересу.

XVII ТАЈНОСТ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА, ЗАКОНИТО ПРЕСРЕТАЊЕ И ЗАДРЖАВАЊЕ ПОДАТАКА

Тајност електронских комуникација

Члан 126

Пресретање електронских комуникација којим се открива садржај комуникације није допуштено без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Одредба из става 1. овог члана не спречава снимање комуникација и са њима повезаних података о саобраћају, које се обавља ради доказивања комерцијалних трансакција или других пословних односа, у којима су обе стране свесне или би морале бити свесне или су изричито упозорене на то да обављена комуникација може да буде снимљена.

Коришћење електронских комуникационих мрежа и услуга ради чувања или приступања подацима похрањеним у терминалној опреми претплатника или корисника, дозвољено је под условом да је претплатнику или кориснику дато јасно и потпуно обавештење о сврси прикупљања и обраде података, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, као и да му је пружена прилика да такву обраду одбије.

Одредба става 3. овог члана не спречава техничко чување или приступ подацима у сврху обезбеђивања комуникације у оквиру електронских комуникационих мрежа или пружања услуга које је претплатник или корисник изричито затражио.

Законито пресретање електронских комуникација

Члан 127

Оператор је дужан да омогући законито пресретање електронских комуникација из члана 126. став 1. овог закона.

Надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања дужан је да води евиденцију о пресретнутим електронским комуникацијама, која нарочито садржи одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган који спроводи послове законитог пресретања није у могућности да изврши законито пресретање електронских комуникација без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за пресретање електронских комуникација води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је вршило пресретање, одређење акта који представља правни основ за вршење пресретања, датум и време вршења пресретања, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове (уређаје и програмску подршку), као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Министарство, по прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове правосуђа, министарства надлежног за унутрашње послове, министарства надлежног за послове одбране, Безбедносно-информативне агенције и органа надлежног за заштиту података о личности, ближе прописује захтеве за уређаје и програмску подршку из става 4. овог члана као и техничке захтеве за испуњење обавезе задржавања података из чл. 128. и 129. овог закона.

Обавеза задржавања података

Члан 128

Оператор је дужан да задржи податке о електронским комуникацијама из члана 129. став 1. овог закона (у даљем тексту: задржани подаци).

Приступ задржаним подацима није допуштен без пристанка корисника, осим на одређено време и на основу одлуке суда, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Оператор обавезу задржавања података из става 1. овог члана испуњава у складу са релевантним међународним техничким стандардима, односно препорукама, које се односе на задржане податке.

Оператор из става 1. овог члана је дужан да задржи податке у изворном облику или као податке обрађене током обављања делатности електронских комуникација који морају бити истог квалитета и нивоа заштите као и подаци у изворном облику.

Оператор из става 1. овог члана није дужан да задржи податке које није произвео нити обрадио.

Оператор из става 1. овог члана дужан је да задржане податке чува 12 месеци од дана обављене комуникације.

Оператор је дужан да задржава податке тако да им се без одлагања може приступити, односно да се без одлагања могу доставити на основу одлуке суда, за потребе из става 2. овог члана.

Надлежни државни орган који остварује приступ, односно коме се достављају задржани подаци, дужан је да води евиденцију о приступу, односно достављању задржаних података, која нарочито садржи: одређење судског акта који представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Када надлежни државни орган није у могућности да оствари приступ задржаним подацима без приступа просторијама, електронској комуникационој мрежи, припадајућим средствима или електронској комуникационој опреми оператора, оператор из става 1. овог члана дужан је да о примљеним захтевима за приступ, односно достављање задржаних података, води евиденцију, која нарочито садржи идентификацију овлашћеног лица које је приступило задржаним подацима, односно коме су достављени задржани подаци, одређење судске одлуке која представља правни основ за приступ, односно достављање задржаних података, датум и време приступања, односно достављања задржаних података, као и да ову евиденцију чува као тајну, у складу са законом којим се уређује тајност података.

Врсте задржаних података

Члан 129*

Обавеза оператора из члана 128. став 1. овог закона односи се на податке потребне за:

1) праћење и утврђивање извора комуникације;

2) утврђивање одредишта комуникације;

3) утврђивање почетка, трајања и завршетка комуникације;

4) утврђивање врсте комуникације;

5) идентификацију терминалне опреме корисника;

6) утврђивање локације мобилне терминалне опреме корисника.

Обавеза задржавања података из става 1. овог члана обухвата и податке о успостављеним позивима који нису одговорени, али не обухвата податке о позивима чије успостављање није успело.

Забрањено је задржавање података који откривају садржај комуникације.

Заштита задржаних података

Члан 130

Оператор је дужан да, у погледу заштите задржаних података, нарочито обезбеди:

1) да су задржани подаци истог квалитета и подвргнути истим мерама безбедности и заштите као и подаци у електронској комуникационој мрежи оператора;

2) да су задржани подаци заштићени на подесан начин од случајног или недопуштеног уништења, случајног губитка или измене, неовлашћеног или незаконитог чувања, обраде, приступа или откривања, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, односно законом којим се уређује заштита тајних података када се ради о подацима који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

3) да се приступ задржаним подацима на подесан начин ограничи само на овлашћена лица органа који остварују приступ задржаним подацима, у складу са чланом 128. став 7. овог закона;

4) да се задржани подаци униште по истеку рока из члана 128. став 6. овог закона, осим података који су сачувани и достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона.

Оператор је дужан да, ради остваривања обавезе из става 1. овог члана, о свом трошку обезбеди неопходне техничке и организационе услове, као и да доказе о томе достави Агенцији, у складу са одредбама овог закона.

Надзор над извршењем обавеза оператора из става 1. овог члана врши орган надлежан за заштиту података о личности, а када су подаци достављени у складу са чланом 128. став 7. овог закона и орган надлежан за надзор над спровођењем закона који регулише заштиту тајности података.

Евиденција о захтевима за приступ задржаним подацима

Члан 130а

Оператор који задржава податке у складу са одредбама чл. 128-130. овог закона, као и надлежни органи који приступају подацима на начин предвиђен одредбама члана 128. став 2. овог закона, дужни су да воде евиденцију о захтевима за приступ задржаним подацима у току једне календарске године.

Евиденција из става 1. овог члана садржи информацију о:

1) броју захтева за приступ задржаним подацима;

2) броју испуњених захтева за приступ задржаним подацима;

3) времену које је протекло од дана од када су подаци задржани до дана кад је приступ подацима затражен у складу са чланом 128. став 2. овог закона.

Евиденција из става 1. овог члана не садржи податке о личности.

Лица из става 1. овог члана дужна су да, најкасније до 31. јануара за претходну календарску годину, доставе евиденцију из става 1. овог члана органу надлежном за заштиту података о личности.

XVIII ПРОВЕРА ПОСТУПАЊА ОПЕРАТОРА И ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Овлашћења Агенције

Члан 131

Оператори су дужни да делатност електронских комуникација обављају у складу са прописаним општим условима за обављање делатности, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега.

Агенција је овлашћена да тражи од оператора податке и информације који су јој потребни ради провере њиховог поступања у складу са обавезама из става 1. овог члана, као и да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

Послове мерења и испитивања из става 2. овог члана Агенција врши преко контролно-мерних центара, као организационих јединица Агенције (подручне јединице), односно преко лица овлашћених за вршење мерења и испитивања.

Ако Агенција утврди да поступање оператора није у складу са обавезама из става 1. овог члана, о томе обавештава оператора и одређује рок у коме оператор може да се изјасни о утврђеним неправилностима, односно да их отклони и о томе обавести Агенцију.

Рок из става 4. овог члана не може бити краћи од осам дана од дана пријема захтева од стране оператора, осим у случајевима када Агенција утврди теже или поновљено кршење прописаних обавеза.

Ако Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства.

Инспекцијски надзор

Члан 132

Инспекцијски надзор над применом овог закона, прописа којима се уређује делатност електронских комуникација, као и међународних споразума у области електронских комуникација, обавља Министарство, преко инспектора електронских комуникација (у даљем тексту: инспектор).

Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа којим се уређује делатност електронских комуникација на територији аутономне покрајине врши аутономна покрајина преко својих органа.

Послове из става 2. овог члана аутономна покрајина врши као поверене.

Члан 133

Инспектор је самосталан у границама овлашћења утврђених законом и другим прописима којима се уређује обављање послова инспекције, а за свој рад је лично одговоран.

Инспектор је дужан да узме у поступак пријаве Агенције, грађана, предузећа и других организација, као и да обавести подносиоца пријаве о резултатима поступка.

Инспектор не може да врши надзор електронске комуникационе мреже или услуге, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, ако је учествовао у њиховом пројектовању, изградњи, постављању или производњи.

У вршењу инспекцијског надзора, за обављање послова мерења и испитивања електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, инспектор може ангажовати лице овлашћено за вршење мерења и испитивања.

Министар ближе прописује образац и садржину легитимације инспектора, као и врсту опреме коју користи инспектор.

Посебна овлашћења инспектора

Члан 134

Инспектор је, поред овлашћења из закона којим се уређује обављање послова инспекције, овлашћен да проверава:

1) поступање оператора у складу са прописаним општим условима за обављање делатности електронских комуникација, посебним обавезама одређеним операторима са ЗТС, условима прописаним дозволама за коришћење нумерације, појединачним дозволама за коришћење радио-фреквенција, као и другим обавезама утврђеним овим законом и прописима донетим на основу њега;

2) рад електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме, као и испуњеност прописаних техничких и других захтева;

3) да ли се радио-фреквенцијски спектар користи у складу са овим законом;

4) поступање ималаца појединачних дозвола и других корисника радио-фреквенцијског спектра у односу на обавезе утврђене дозволама, овим законом, прописима донетим на основу њега и одговарајућим међународним споразумима;

5) постојање штетних сметњи у раду електронских комуникационих мрежа;

6) поступање оператора у вези са применом мера заштите података о личности и приватности, обезбеђивањем безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга, као и омогућавањем законитог пресретања електронских комуникација и приступа задржаним подацима.

Мере инспекцијског надзора

Члан 135

Ако се у вршењу инспекцијског надзора утврде неправилности, недостаци или пропусти у примени овог закона и прописа донетим на основу њега, инспектор доноси решење којим:

1) налаже мере за отклањање утврђених неправилности, недостатака или пропуста и одређује рок за њихово отклањање;

2) предузима привремене мере, укључујући одређивање забране рада, печаћења и одузимања електронске комуникационе опреме или дела опреме, нарочито ако се радио-фреквенцијски спектар неовлашћено користи, ако се користи супротно прописаним условима коришћења или ако се утврди да рад електронске комуникационе опреме представља непосредну и озбиљну претњу јавној безбедности или угрожава животну средину;

3) привремено забрањује обављање делатности, затварањем просторија у којима се обавља делатност или на други одговарајући начин, у случајевима када се онемогући вршење надзора, када се неовлашћено обавља делатност или када се не примене претходно одређене мере из става 1. тачка 1) овог члана, при чему одређује време трајања привремене забране обављања делатности у коме су лица дужна да отклоне противправно стање које је разлог изрицања мере.

Против решења инспектора може се изјавити жалба Министарству у року од осам дана од дана пријема решења.

Жалба на решење инспектора не одлаже извршење решења.

Решење Министарства је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Инспектор је дужан да о утврђеним неправилностима, недостацима или пропустима у примени овог закона и прописа донетим на основу њега обавести Агенцију и, по потреби, предложи Агенцији предузимање мера из њене надлежности.

Лица овлашћена за вршење мерења и испитивања

Члан 136

Привредно друштво, предузеће и друго правно лице може да врши мерења и испитивања рада електронских комуникационих мрежа и услуга, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме ако испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

Министарство, на предлог Агенције, ближе прописује услове које морају да испуњавају лица из става 1. овог члана.

Министарство доноси решење о испуњености услова из става 1. овог члана, на захтев лица из става 1. овог члана (у даљем тексту: овлашћење за вршење мерења и испитивања).

За издавање решења из става 2. овог члана плаћа се такса, у складу са законом којим се уређује административна такса.

Овлашћење за вршење мерења и испитивања може се одузети ако се накнадно утврди да привредно друштво, предузеће и друго правно лице не испуњава прописане услове или ако се утврди да је решење издато на основу неистинитих и нетачних података.

Решење из ст. 2. и 5. овог члана је коначно.

Министарство води ажуран регистар овлашћења за вршење мерења и испитивања и чини га доступним на својој Интернет страници.

XIX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 137

Новчаном казном од 1.000.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) пројектује, гради или поставља, користи и одржава електронске комуникационе мреже и припадајућа средства супротно члану 42. овог закона;

2) поступа супротно одредбама члана 126. овог закона у погледу заштите тајности електронских комуникација;

3) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са законитим пресретањем електронских комуникација (члан 127);

4) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са задржавањем података (чл. 128-130а);

4а) не пријави Агенцији уговор о међуповезивању на међународном нивоу (члан 53. став 5);

5) не омогући или омете вршење инспекцијског надзора (чл. 134. и 135).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана може се изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 138

Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не обавља делатност електронских комуникација у складу са одговарајућим општим условима прописаним од стране Агенције (члан 37);

2) не обавести Агенцију о отпочињању, промени или окончању делатности (члан 38. став 1);

3) не обавља делатност електронских комуникација преко повезаног правног лица или преко огранка (члан 40);

4) не обавља делатност у складу са донетим техничким прописима из члана 44. овог закона;

5) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује заједничко коришћење (члан 51. став 3);

6) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује међуповезивање, односно приступ (члан 53. став 6);

7) не поступи у складу са решењем Агенције којим се утврђује обавеза међуповезивања електронске комуникационе мреже за посебне намене и јавне комуникационе мреже (члан 54);

8) не пружа услуге универзалног сервиса у складу са прописаним обавезама (члан 56. став 1);

9) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању доступности услуга универзалног сервиса (члан 56. став 5);

10) не поступи у складу са решењем Агенције о одређивању оператора са ЗТС (члан 62. став 2) и прописаним обавезама (чл. 63-71);

11) користи нумерацију супротно одредбама овог закона, односно супротно издатој дозволи за коришћење нумерације (члан 74);

12) уступи на коришћење додељену нумерацију, односно пренесе право на коришћење додељене нумерације без претходне сагласности Агенције (члан 76. ст. 1. и 3);

13) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељене нумерације (члан 77);

14) не поступи у складу са одредбама члана 79. овог закона у вези са преносивошћу броја;

15) не омогући бесплатно упућивање позива службама за хитне интервенције или пропусти да центру за опслуживање позива службама за хитне интервенције проследи податке о идентитету позиваоца и локацији са које је позив упућен (члан 80);

16) користи радио-фреквенције супротно одредбама овог закона (члан 85), односно супротно издатој појединачној дозволи (чл. 86. и 89), привременој дозволи (члан 94) или утврђеним условима за коришћење радио-фреквенција по режиму општег овлашћења (члан 96. став 3);

17) пренесе право на коришћење радио-фреквенција супротно одредби члана 93. став 3. овог закона;

18) не поступи у складу са решењем Агенције о одузимању додељених радио-фреквенција (члан 95);

19) не поступи у складу са решењем Агенције о обавези преноса (члан 101);

20) не закључи уговор са корисником или пропусти да уговором регулише прописане обавезне елементе (члан 105);

21) не пружа обавештења о понуђеним услугама у складу са одредбама члана 106. овог закона;

22) пропусти да претплатницима најави намеру једностране измене услова уговора у складу са одредбама члана 107. овог закона;

23) не пружа услуге са додатном вредношћу у складу са одредбама члана 108. овог закона;

24) не обезбеди минимални прописани квалитет одређених услуга (члан 109);

25) не одговори на приговор претплатника у прописаном року, обустави пружање услуге или искључи терминалну опрему претплатника супротно одредбама члана 113. овог закона;

26) поступа супротно одредбама овог закона у вези са слањем електронских порука ради непосредног оглашавања (члан 118);

27) не поступи у складу са одредбама овог закона у вези са подацима о личности у јавним телефонским именицима (члан 120);

28) не поступи са подацима о саобраћају у складу са одредбама члана 122. овог закона;

29) не поступи са подацима о локацији у складу са одредбама члана 123. овог закона;

30) не предузме мере у вези са обезбеђивањем безбедности, интегритета и континуитета рада јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. ст. 1. и 2);

31) не упозори претплатнике на посебне ризике повреде безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга (члан 124. став 3);

32) не обавести Агенцију о значајним повредама безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга из члана 125. овог закона;

33) не достави Агенцији податке и информације потребне за проверу поступања у складу са прописаним обавезама, односно ако се не изјасни о утврђеним неправилностима у прописаном року (члан 131);

34) не поступи у складу са решењем инспектора из члана 135. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 1. тачка 10) овог члана може се изрећи новчана казна у износу највише до 10% прихода који су правно лице, одговорно лице у правном лицу или предузетник остварили у обрачунској години која је претходила години када је прекршај учињен, док се за остале прекршаје из става 1. овог члана може изрећи новчана казна у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе, вредности робе или друге ствари која је предмет прекршаја, а највише до двадесетоструког износа тих вредности.

За прекршај из става 1. овог члана правном лицу, односно предузетнику, може се изрећи заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању до три године, а одговорном лицу у правном лицу заштитна мера забране вршења одређених послова у трајању до једне године.

Члан 139

Новчаном казном од 250.000 до 500.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не достави Агенцији податке и информације неопходне ради обављања послова из њене надлежности (члан 41);

2) не изгради канализациону и пратећу инфраструктуру потребну за постављање електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава и електронске комуникационе опреме до просторија корисника (члан 43. став 1);

3) нарушава заштитни појас или обавља радове у близини електронских комуникационих мрежа и припадајућих средстава на начин који угрожава функционисање електронских комуникација (члан 45);

4) нарушава заштитну зону дуж трасе радио-коридора (члан 46);

5) не поступи у складу са прописаним захтевима за обезбеђивање електромагнетске компатибилности (члан 47);

6) његова електронска комуникациона мрежа, припадајућа средства или електронска комуникациона опрема прекорачује прописани ниво електромагнетског поља (члан 48);

7) не поступи у складу са решењем Агенције о финансирању универзалног сервиса (члан 58. став 2);

8) не поступи у складу са решењем Агенције о обезбеђивању приступа апликативним програмским интерфејсима и електронским програмским водичима (члан 102);

9) не поступи у складу са одредбама члана 103. овог закона у вези са условним приступом;

10) не осигура једнаку доступност својих услуга особама са инвалидитетом, односно не поступи у складу са одговарајућим решењем Агенције (члан 110);

11) не води јавни телефонски именик или не омогућава приступ подацима у јавном телефонском именику из члана 121. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара.

Члан 140

Новчаном казном од 100.000 до 250.000 казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не објави податке о понуди услуга универзалног сервиса (члан 56. став 3);

2) не достави Агенцији извештај о пружању услуга универзалног сервиса (члан 57. став 1);

3) пропусти да обавести Агенцију о промени података (члан 74. став 3. и члан 91. став 3);

4) не изда рачун са детаљном спецификацијом у складу са одредбама члана 112. овог закона;

5) не обезбеди претплатнику могућности за контролу трошкова из члана 114. овог закона;

6) не пружа услуге идентификације позива у складу са одредбама члана 115. овог закона;

7) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем злонамерних или узнемиравајућих позива (члан 116);

8) не обезбеди претплатнику могућност за заустављање аутоматског преусмеравања позива (члан 117);

9) не обезбеди претплатнику могућност за филтрирање незатражених и шкодљивих електронских порука (члан 119. став 1);

10) не предузме мере у вези са откривањем и спречавањем слања незатражених и шкодљивих порука (члан 119. ст. 2-4).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник, односно физичко лице новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

XX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Континуитет Републичке агенције за телекомуникације

Члан 141

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за телекомуникације основана Законом о телекомуникацијама (“Службени гласник РС”, бр. 44/03, 36/06 и 50/09 – УС) наставља са радом као Републичка агенција за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Запослени у Републичкој агенцији за телекомуникације настављају са радом као запослени у Републичкој агенцији за електронске комуникације, на пословима на којима су радили, до дана ступања на снагу нових општих аката Агенције којима се уређују права и обавезе из радног односа.

Чланови Управног одбора Републичке агенције за телекомуникације настављају са радом до избора чланова управног одбора Републичке агенције за електронске комуникације, у складу са одредбама овог закона.

Посебне обавезе Министарства

Члан 142

Министарство расписује јавних конкурс за избор чланова управног одбора Агенције којима је истекао мандат у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министарство доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 2. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Посебне обавезе Агенције

Члан 143

Управни одбор Агенције доноси статут Агенције који је усклађен са овим законом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Управни одбор Агенције расписује јавни конкурс за избор директора Агенције у року од 30 дана од дана ступања на снагу статута Агенције.

Директор Агенције доноси акт о унутрашњој организацији Агенције у року од 30 дана од ступања на дужност.

Агенција формира нове, односно ажурира постојеће регистре, евиденције и базе података и прописује обрасце за унос и измену података, у складу са одредбама овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција доноси опште акте на основу овлашћења из овог закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.

До доношења аката из става 4. овог члана примењују се важећи општи акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, осим одредаба тих аката које су у супротности са овим законом.

Лиценце и општа одобрења издата у складу са раније важећим прописима

Члан 144

Лиценца и општа одобрења издати до дана ступања на снагу овог закона важе до истека периода на који су издати.

Имаоци лиценци и општих одобрења из става 1. овог члана, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција, по службеној дужности, евидентира имаоце лиценци и одобрења из става 1. овог члана у евиденцији оператора, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Тржишта подложна претходној регулацији и одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом донете у складу са раније важећим прописима

Члан 145

До доношења акта из члана 59. овог закона, претходној регулацији подлежу следећа тржишта:

1) малопродајно тржиште приступа јавној телефонској мрежи;

2) велепродајно тржиште оригинације позива у јавној телефонској мрежи;

3) велепродајно тржиште терминације позива у јавној телефонској мрежи;

4) велепродајно тржиште (физичког) приступа елементима мреже и припадајућим средствима (укључујући дељени и потпуни рашчлањени приступ локалној петљи);

5) велепродајно тржиште широкопојасног приступа;

6) велепродајно тржиште изнајмљених линија;

7) велепродајно тржиште терминације позива у мобилној мрежи.

Агенција је дужна да у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона изврши анализу тржишта, у складу са одредбама овог закона.

Агенција је дужна да у року од шест месеци од дана објављивања извештаја о извршеној анализи тржишта из става 2. овог члана, преиспита одлуке о утврђивању оператора са значајним тржишним уделом, које су донете на основу раније важећих прописа, као и да одлучи о одређивању оператора са ЗТС у складу са одредбама овог закона.

Одлуке о додели нумерације

Члан 146

Одлуке о додели нумерације донете до дана ступања на снагу овог закона, важе до истека рока на који су донете, а додељена нумерација се користи у складу са одредбама овог закона.

Дозволе за радио станицу издате у складу са раније важећим прописима

Члан 147

Даном ступања на снагу овог закона имаоци дозвола за радио станице настављају са радом у складу са издатим дозволама, до истека периода на који су издате.

Изузетно од става 1. овог члана, имаоци дозвола за радиодифузне станице, издате у склопу дозвола за емитовање телевизијског програма, настављају са радом у складу са издатим дозволама, које престају да важе у роковима утврђеним актом о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма из члана 104. став 1. овог закона.

Започети поступци

Члан 148

Поступци који су започети до ступања на снагу овог закона се окончавају у складу са прописима по којима су започети.

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже

Члан 149

Пружање јавно доступних телефонских услуга преко јавне фиксне телефонске мреже изузима се из режима општег овлашћења до 31. децембра 2011. године.

До истека рока из става 1. овог члана, дозвола (лиценца) за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге издаје се у складу са одредбама Закона о телекомуникацијама, којима се уређује издавање лиценце за јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуге.

Престанак важења Закона о телекомуникацијама

Члан 150

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о телекомуникацијама, осим члана 6. став 1. тачка 4), чл. 36, 37. и 39, а који престају да важе 31. децембра 2011. године.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о системима веза (“Службени лист СФРЈ”, бр. 41/88, 80/89 и 29/90 и “Службени лист СРЈ”, бр. 34/92, 24/94 и 28/96).

Ступање на снагу закона

Члан 151

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о електронским комуникацијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 62/2014)

Члан 28

Услови из члана 7. овог закона примењиваће се почев од избора новог састава управног одбора Агенције, по престанку мандата чланова управног одбора који су на дужности у време ступања на снагу овог закона.

Члан 29

Даном ступања на снагу овог закона Републичка агенција за електронске комуникације наставља са радом као Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 30

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге преузима од Републичке агенције за поштанске услуге запослена и постављена лица, као и права, обавезе, предмете, послове, опрему, средства за рад и архиву за обављање делатности у области поштанских услуга, у року од три месеца од дана ступања на снагу закона који утврђује престанак рада Републичке агенције за поштанске услуге.

Члан 31

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге ускладиће статут и друге опште акте са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 32

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Trademarks Act

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се начин стицања и заштита права на знак у промету робе, односно услуга.

Жиг је право којим се штити знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга једног физичког или правног лица од исте или сличне робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Жигом у смислу овог закона, сматра се и жиг који је међународно регистрован за територију Републике Србије, на основу Мадридског аранжмана о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски аранжман), односно Протокола уз Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (у даљем тексту: Мадридски протокол).

Одредбе овог закона примењују се и на жигове из става 3. овог члана ако поједина питања нису уређена Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Члан 2

Жиг може бити индивидуални, колективни или жиг гаранције.

Колективни жиг је жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга, који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом.

Корисник колективног жига има право да користи тај жиг само на начин предвиђен општим актом о колективном жигу.

Жиг гаранције је жиг који користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава.

Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робе или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције.

Члан 3

Жигом у смислу овог закона, не сматрају се печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.

II ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Члан 4

Жигом се штити знак који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица.

Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл.

Члан 5

Жигом се не може заштитити знак:

1) који не испуњава услов из члана 4. овог закона;

2) који је противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима;

3) који по свом укупном изгледу није подобан за разликовање робе, односно услуга у промету;

4) који се састоји искључиво од тродимензионалног облика одређеног природом робе или облика робе који је неопходан за добијање одређеног техничког резултата или од облика који битно утиче на вредност робе;

5) који се састоји искључиво од ознака или података који у промету могу служити за означавање врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње робе или пружања услуга, или других карактеристика робе, односно услуга;

6) који је у свакодневном говору или у добрим трговинским обичајима постао уобичајен за означавање одређене врсте робе, односно услуга;

7) који својим изгледом или садржајем може да доведе у заблуду учеснике у промету у погледу нпр. врсте, квалитета или географског порекла робе или других својстава робе, односно услуга;

8) који садржи званичне знакове или пунцеве за контролу или гаранцију квалитета или их подражава, осим по писаном одобрењу надлежног органа;

9) који је истоветан раније заштићеном знаку за исту врсту робе, односно услуга;

10) који је истоветан раније заштићеном знаку другог лица за сличну врсту робе, односно услуга, или сличан раније заштићеном знаку другог лица за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга, ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са раније заштићеним знаком;

11) који је истоветан или сличан, за исту или сличну врсту робе, односно услуга знаку другог лица који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине (у даљем тексту: општепознати знак);

12) који, без обзира на робу, односно услуге на које се односи, представља репродукцију, имитацију, превод или транслитерацију заштићеног знака другог лица или његовог битног дела, који је код учесника у промету у Републици Србији несумњиво познат као знак високе репутације (у даљем тексту: чувени жиг), ако би се коришћењем таквог знака нелојално извлачила корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији;

13) који својим изгледом или садржајем повређује ауторска права или друга права индустријске својине;

14) који садржи државни или други јавни грб, заставу или симбол, назив или скраћеницу назива неке земље или међународне организације, као и њихово подражавање, осим по одобрењу надлежног органа односне земље или организације;

15) који представља или подражава национални или религијски симбол.

Знак из става 1. тач. 3), 5) и 6) овог члана може се заштитити жигом ако подносилац пријаве докаже да је озбиљним коришћењем знак постао подобан за разликовање у промету робе, односно услуга на које се односи.

Заштићеним знаком из става 1. тач. 9), 10) и 12) овог члана сматра се знак који је заштићен жигом за територију Републике Србије, а заштићеним знаком из става 1. тач. 9) и 10) овог члана сматра се и знак који је предмет пријаве за признање жига за територију Републике Србије, под условом да жиг по тој пријави буде признат.

У случају из става 1. тач. 10)-13) овог члана знак се може заштитити жигом уз изричиту писану сагласност носиоца ранијег права.

Код утврђивања да ли је знак из става 1. тачка 11) овог члана општепознати знак, односно да ли је знак из става 1. тачка 12) овог члана чувени жиг, узима се у обзир упознатост релевантног дела јавности са знаком, укључујући и познавање до кога је дошло путем промоције знака. Релевантним делом јавности сматрају се стварни и потенцијални корисници робе, односно услуга, које се обележавају тим знаком, као и лица укључена у дистрибутерске токове те робе, односно услуга.

Знак који садржи лик или лично име лица може се заштитити само по писаној сагласности тог лица.

Знак који садржи лик или лично име умрлог лица може се заштитити само по писаној сагласности родитеља, супружника и деце умрлог.

Знак који садржи лик или лично име историјске или друге умрле знамените личности може се заштитити уз дозволу надлежног органа и писане сагласности супружника и сродника до трећег степена сродства.

Члан 6

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Републици Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произилази из међународних уговора, или из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива.

III ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ

Заједничке одредбе

Члан 7

Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган).

Против одлука надлежног органа из става 1. овог члана, може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Против одлуке Владе о жалби, може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке Владе.

Члан 8

Надлежни орган води Регистар пријава за признање жига (у даљем тексту: Регистар пријава) и Регистар жигова.

Регистар пријава садржи нарочито: број пријаве и датум подношења пријаве; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Регистар жигова садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед знака и назначење роба и услуга на које се знак односи; податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.).

Влада ближе прописује садржину регистара из става 1. овог члана.

Члан 9

Регистри из члана 8. овог закона су јавне књиге и заинтересована лица могу да их добију на увид.

Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица.

На писмени захтев заинтересованих лица и уз плаћање прописане таксе, надлежни орган издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Члан 10

Страно физичко или правно лице које нема пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије у поступку пред надлежним органом мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.

У Регистар заступника који води надлежни орган уписују се физичка и правна лица која испуњавају услове утврђене законом којим се уређују патенти.

Члан 11

Лице које обавља послове заступања у остваривању права из овог закона мора имати завршен правни факултет.

Покретање поступка за признање жига

Члан 12

Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига (у даљем тексту: пријава).

Битни делови пријаве су:

1) захтев за признање жига;

2) знак који се жели заштитити жигом;

3) списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Пријава садржи захтев за признање само једног жига који се односи на једну или више врста робе, односно услуга.

Захтев из става 2. тачка 1) овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; назначење да ли је у питању индивидуални, колективни или жиг гаранције; изглед знака; назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова (у даљем тексту: Међународна класификација робе и услуга); потпис и печат подносиоца пријаве.

Ако знак из става 2. тачка 2) овог члана садржи фигуративни елемент, његов изглед мора бити јасан, урађен на квалитетном папиру и погодан за репродуковање.

Робе, односно услуге из става 2. тачка 3) овог члана морају бити означене и сврстане према класама из Међународне класификације роба и услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. тачка 1) овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Пријава за признање колективног жига и жига гаранције

Члан 13

Поред делова пријаве из члана 12. овог закона уз пријаву за признање колективног жига прилаже се општи акт о колективном жигу, а уз пријаву за признање жига гаранције општи акт о жигу гаранције.

Општи акт о колективном жигу садржи: податке о подносиоцу пријаве, односно лицу овлашћеном да га представља; одредбе о изгледу знака и роби, односно услугама на које се знак односи; одредбе о томе ко има право на коришћење колективног жига и под којим условима; одредбе о правима и обавезама корисника колективног жига у случају повреде жига и одредбе о мерама и последицама у случају непридржавања одредаба општег акта.

Општи акт о жигу гаранције, поред података и одредаба из става 2. овог члана, садржи и одредбе о заједничким карактеристикама робе, односно услуга које се гарантују жигом гаранције и одредбе о надзору коришћења жига гаранције од стране његовог носиоца права.

Подносилац пријаве, односно носилац колективног жига, односно жига гаранције, дужан је да надлежном органу достави сваку измену општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Свако може прегледати општи акт о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

Члан 14

У управном поступку пред надлежним органом плаћају се таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга.

Регистар пријава

Члан 15

У Регистар пријава уписују се подаци о деловима пријаве из члана 12. и подаци из члана 13. овог закона као и други прописани подаци.

Датум подношења пријаве

Члан 16

За признање датума подношења пријаве потребно је да пријава поднета надлежном органу на тај датум садржи:

1) назначење да се тражи признање жига;

2) име и презиме, односно пословно име и адресу подносиоца пријаве;

3) знак који се жели заштитити;

4) списак роба, односно услуга на које се знак односи.

По пријему пријаве надлежни орган испитује да ли пријава садржи делове из става 1. овог члана.

На пријаву поднету надлежном органу, која садржи делове из става 1. овог члана уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда.

Ако пријава не садржи делове из става 1. овог члана надлежни орган ће позвати подносиоца пријаве да у року од 30 дана отклони недостатке због којих пријава није могла бити уписана у Регистар пријава.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана не отклони недостатке, надлежни орган закључком одбацује пријаву.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Ако подносилац пријаве у року из става 4. овог члана отклони недостатке, надлежни орган закључком признаје као датум подношења пријаве онај датум кад је подносилац пријаве доставио поднесак којим отклања уочене недостатке.

Пријава којој је признат датум подношења уписује се у Регистар пријава.

Право првенства

Члан 17

Подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву.

Конвенцијско право првенства

Члан 18

Правном или физичком лицу које је поднело уредну пријаву жига са дејством у некој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, признаће се у Републици Србији конвенцијско право првенства од датума подношења те пријаве ако у Републици Србији за исти знак и за исте робе, односно услуге поднесе пријаву у року од шест месеци од дана подношења пријаве у односној земљи. У захтеву за признање жига назначава се датум подношења, број пријаве и земља за коју је пријава поднета.

Уредном пријавом из става 1. овог члана сматра се свака пријава која испуњава услове уредности према националном законодавству земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације за коју је пријава поднета, или према прописима међународне организације настале на основу међународног уговора закљученог између ових земаља, без обзира на каснију правну судбину те пријаве.

Правно или физичко лице из става 1. овог члана дужно је да у року од три месеца од дана подношења пријаве у Републици Србији, достави надлежном органу препис пријаве из става 1. овог члана оверен од стране надлежног органа земље чланице Париске уније, Светске трговинске организације, односно међународне организације, којој је та пријава поднета.

Уверење о праву првенства

Члан 18а

На захтев домаћег или страног физичког или правног лица које је код надлежног органа поднело уредну пријаву за признање жига, надлежни орган издаје уверење о праву првенства.

Захтев за издавање уверења о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, изглед знака; списак робе, односно услуга; доказ о уплати таксе за уверење.

Уверење о праву првенства садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве; број пријаве; податке о датуму подношења пријаве; изглед знака и списак робе, односно услуга.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 2. овог члана и садржину уверења о праву првенства из става 3. овог члана.

Сајамско право првенства

Члан 19

Подносилац пријаве који је у року од три месеца пре подношења пријаве употребио одређени знак за обележавање робе, односно услуга на изложби или сајму међународног карактера у Републици Србији или у другој земљи чланици Париске уније или Светске трговинске организације, може у пријави тражити признање права првенства од дана прве употребе тог знака.

Подносилац пријаве из става 1. овог члана уз пријаву доставља потврду надлежног органа земље чланице Париске уније или Светске трговинске организације да је у питању изложба, односно сајам међународног карактера, уз назначење података о врсти изложбе, односно сајма, месту одржавања, датуму отварања и затварања изложбе, односно сајма, и датуму прве употребе знака чија се заштита тражи.

Уверење да је изложби, односно сајму одржаном у Републици Србији званично признат међународни карактер издаје Привредна комора Србије.

Члан 20

Признањем права првенства из члана 19. овог закона не продужавају се рокови из члана 18. овог закона.

Члан 21

У пријави се не може накнадно битно изменити изглед знака нити допунити списак робе, односно услуга.

Битном изменом знака у смислу става 1. овог члана сматра се свака измена која мења дистинктивни карактер знака.

Не сматра се допуном списка робе, односно услуга његово прецизирање.

Члан 22

Пријаве се испитују по редоследу одређеном датумом њиховог подношења.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана пријава се може решавати по хитном поступку:

1) у случају судског спора или покренутог инспекцијског надзора или царинског поступка, на захтев суда или надлежног органа тржишне инспекције, односно царинског органа;

2) ако је поднет захтев за међународно регистровање жига, уколико се на њега примењује Мадридски аранжман;

3) ако је сагласно другим прописима неопходно извршити хитну регистрацију.

У случају из става 2. тачка 3) овог члана подноси се захтев за испитивање пријаве по хитном поступку.

Испитивање уредности пријаве

Члан 23

Пријава је уредна ако садржи делове из члана 12. овог закона и податке из члана 13. овог закона као и друге прописане податке и доказ о уплати прописане таксе за пријаву.

Ако утврди да пријава није уредна надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца пријаве да је уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не уреди пријаву или не плати таксу за њено уређивање, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 4. овог члана уз плаћање прописане таксе, подносилац пријаве може поднети предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о одбацивању.

Одустанак од пријаве

Члан 24

Подносилац пријаве може у току целог поступка одустати од пријаве у целини или само за неке робе, односно услуге.

Ако је у Регистру пријава уписано одређено право у корист трећег лица, подносилац пријаве не може одустати од пријаве без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

У случају када подносилац пријаве одустане од пријаве у целини, надлежни орган ће донети посебан закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 3. овог члана, пријава престаје да важи наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одустанку.

Раздвајање пријаве

Члан 25

Пријава за признање жига у којој је наведено више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна пријава) може се по захтеву подносиоца пријаве до уписа жига у Регистар жигова, раздвојити на две или више пријава тако што ће се раздвојити списак робе, односно услуга.

Издвојена пријава задржава датум подношења првобитне пријаве и њено право првенства.

О раздвајању пријаве доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне пријаве, број, односно бројеви нових пријава, знак из првобитне пријаве, као и роба, односно услуге које остају у првобитној пријави и роба, односно услуге које су у издвојеној или издвојеним пријавама.

Издвојена, односно издвојене пријаве уписују се у Регистар пријава.

На пријаву за признање колективног жига, односно жига гаранције неће се примењивати одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: број и датум подношења првобитне пријаве чије се раздвајање тражи; податке о подносиоцу пријаве; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној пријави и бројева класа Међународне класификације роба и услуга које се раздвајају.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана и одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање жига и прописује њихову садржину.

Испитивање услова за признање жига

Члан 26

Ако је пријава уредна у смислу члана 23. овог закона надлежни орган испитује да ли су испуњени услови за признање жига прописани чл. 4. и 5. овог закона.

Услови за признање жига морају да буду испуњени у тренутку уписа жига у Регистар жигова.

Поступајући у смислу става 1. овог члана надлежни орган може да узме у обзир писмено мишљење сваког заинтересованог лица у коме се образлажу разлози из чл. 4. и 5. овог закона због којих пријављени знак не испуњава услове за заштиту жигом.

Лице из става 3. овог члана неће се сматрати странком у поступку.

Члан 27

Ако утврди да пријава не испуњава услове за признање жига, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца пријаве о разлозима због којих се жиг не може признати и позваће га да се у року од 30 дана изјасни о тим разлозима.

Ако знак садржи елемент који не испуњава услове за заштиту жигом у смислу члана 5. став 1. тач. 3), 5) и 6) овог закона и ако би укључивање тог елемента у знак могло изазвати сумњу у вези са обимом заштите жига, надлежни орган може да тражи од подносиоца пријаве да у остављеном року поднесе писмену изјаву да не тражи било каква искључива права на том елементу.

Ако знак садржи елемент који је нејасан или двосмислен, надлежни орган ће тражити од подносиоца пријаве да у остављеном року достави опис знака у коме ће тај елемент бити појашњен.

На образложени захтев подносиоца пријаве, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган може да продужи рок из става 1. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити пријаву за признање жига у целости или за поједине робе, односно услуге, ако подносилац пријаве не поступи по захтеву надлежног органа из ст. 1, 2. и 3. овог члана или поступи али надлежни орган и даље сматра да се жиг не може признати у целости или за поједине робе, односно услуге.

Члан 28

Приликом испитивања услова за признање колективног жига и жига гаранције надлежни орган ће посебно испитати да ли је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у складу са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима.

Ако је општи акт о колективном жигу, односно жигу гаранције у супротности са јавним поретком или прихваћеним моралним принципима, сходно ће се применити одредбе члана 27. овог закона.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на све измене општег акта о колективном жигу, односно жигу гаранције.

Члан 29

Ако пријава испуњава услове за признање жига, надлежни орган закључком позива подносиоца пријаве да плати прописану таксу за првих 10 година заштите и трошкове објаве жига и да достави доказе о извршеним уплатама.

Ако подносилац пријаве у остављеном року не достави доказе о извршеним уплатама из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од пријаве.

У случају из става 2. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка.

Против закључка из става 3. овог члана може се изјавити жалба.

У случају из става 2. овог члана подносилац пријаве може, уз плаћање прописане таксе, да поднесе предлог за повраћај у пређашње стање у року од три месеца од дана пријема закључка о обустави поступка.

Упис у Регистар жигова

Члан 30

Кад подносилац пријаве достави доказе о извршеним уплатама из члана 29. став 1. овог закона надлежни орган признато право с прописаним подацима уписује у Регистар жигова, а носиоцу права издаје исправу о жигу.

Исправа о жигу има карактер решења у управном поступку.

Исправа о жигу садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова; податке о носиоцу жига; изглед заштићеног знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи; датум до ког жиг важи.

Влада ближе прописује садржину исправе о жигу из става 1. овог члана.

Објављивање признатог права

Члан 31

Признато право из члана 30. овог закона објављује се у службеном гласилу надлежног органа.

У службеном гласилу надлежног органа објављују се нарочито следећи подаци: регистарски број жига; датум уписа жига у Регистар жигова; подаци о носиоцу жига; датум до ког жиг важи; изглед знака; списак робе, односно услуга на које се знак односи.

Влада ближе прописује податке из става 2. овог члана који се објављују у службеном гласилу надлежног органа.

IV МЕЂУНАРОДНО РЕГИСТРОВАЊЕ ЖИГА

Члан 32

Носилац жига, односно подносилац пријаве може поднети захтев за међународно регистровање жига у складу са Мадридским аранжманом, односно Мадридским протоколом.

Захтев за међународно регистровање жига из става 1. овог члана подноси се надлежном органу.

За захтев за међународно регистровање жига плаћа се прописана такса.

Члан 33

Поступак за међународно регистровање жига покреће се подношењем захтева за међународно регистровање жига.

Уз захтев за међународно регистровање жига подноси се и:

1) изглед знака;

2) уредно састављен и класификован списак робе, односно услуга на француском језику;

3) пуномоћје, ако се захтев подноси преко пуномоћника;

4) доказ о уплати таксе за захтев.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; број пријаве, односно регистарски број жига који служи као основ за међународно регистровање; податак о затраженом праву првенства; изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи на француском језику; назначење земаља у којима се тражи заштита.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 34

Захтев за међународно регистровање жига је уредан ако садржи податке из члана 33. овог закона и друге прописане податке.

Ако захтев за међународно регистровање жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем уз навођење разлога позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће закључком одбацити пријаву.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 35

Ако је захтев за међународно регистровање жига уредан у смислу члана 34. овог закона надлежни орган закључком позива подносиоца захтева да у року који надлежни орган одреди, плати таксу за међународно регистровање жига и да достави доказ о извршеној уплати.

Кад подносилац захтева достави доказ о извршеној уплати надлежни орган ће доставити Светској организацији за заштиту интелектуалне својине пријаву за међународно регистровање жига.

Ако подносилац захтева у остављеном року не достави доказ о извршеној уплати из става 1. овог члана сматраће се да је одустао од захтева.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган ће донети закључак о обустави поступка против кога се може изјавити жалба.

Члан 36

О променама у пријави, односно регистрацији жига који је био основ за међународно регистровање тог жига, надлежни орган обавештава Светску организацију за интелектуалну својину, ако се те промене односе и на међународну регистрацију тог жига.

Територијално проширење међународно регистрованог жига

Члан 37

Носилац међународно регистрованог жига, може преко надлежног органа поднети захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига.

Захтев за територијално проширење међународно регистрованог жига може да се односи на све робе и услуге за које је знак регистрован или на један њихов део.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева, број међународног жига, назначење земаља на које се проширење односи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

V САДРЖИНА, СТИЦАЊЕ И ОБИМ ПРАВА

Члан 38

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи.

Носилац жига има право да другим лицима забрани да неовлашћено користе:

1) знак који који је истоветан са његовим раније заштићеним знаком у односу на робе, односно услуге које су истоветне роби, односно услугама за које је тај жиг регистрован;

2) знак који је истоветан његовом раније заштићеном знаку за сличну врсту робе, односно услуга или сличан његовом раније заштићеном знаку за истоветну или сличну врсту робе, односно услуга ако постоји вероватноћа да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака са његовим раније заштићеним знаком.

У смислу става 2. овог члана носилац жига има право да забрани и следеће:

1) стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи за флаше и сл.);

2) нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе, или обављање услуга под заштићеним знаком;

3) увоз или извоз робе под заштићеним знаком;

4) коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами.

Права из ст. 1, 2. и 3. овог члана има и подносилац пријаве од датума подношења пријаве, као и власник знака који је познат у Републици Србији у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине.

Репродукција заштићеног знака у речнику

Члан 39

Ако репродукција заштићеног знака у речнику, енциклопедији или сличном делу ствара утисак да је знак генерична ознака робе или услуга за које је тај знак заштићен, носилац жига може да захтева од издавача дела да најкасније у следећем издању репродукција знака буде праћена назнаком да је реч о заштићеном знаку (ознака ®).

Одредба става 1. овог члана примењује се и на дело објављено у електронској форми.

Исцрпљење права

Члан 40

Носилац жига нема право да забрани коришћење жигом заштићеног знака у вези са робом која је њиме обележена, а коју је у Републици Србији ставио у промет носилац жига или лице које је он овластио.

Одредба става 1. овог члана неће се применити у случају постојања оправданог разлога носиоца жига да се супротстави даљем стављању у промет жигом означене робе, посебно ако је дошло до квара или друге битне промене стања робе после њеног првог стављања у промет.

Ограничење права

Члан 41

Носилац жига не може да забрани другом лицу да под истим или сличним знаком ставља у промет своју робу, односно услуге, ако тај знак представља његово пословно име или назив који је на савестан начин стечен пре признатог датума првенства жига.

Носилац жига не може да забрани другом лицу да у складу са добрим пословним обичајима користи у привредном промету:

1) своје име или адресу;

2) назначење врсте, квалитета, количине, намене, вредности, географског порекла, времена производње или другог својства робе, односно услуга;

3) жигом заштићени знак, кад је његово коришћење неопходно ради назначења намене робе, односно услуге, посебно кад је реч о резервним деловима или прибору.

Члан 42

Ако је предмет заштите колективног жига, односно жига гаранције знак који указује на одређени географски локалитет са кога потиче роба, односно услуга означена њиме, корисник колективног жига, односно жига гаранције не може забранити другоме да тај знак користи у складу са добрим пословним обичајима, нити може забранити његово коришћење овлашћеном кориснику исте или сличне регистроване ознаке географског порекла за исту или сличну врсту робе, односно услуга.

Члан 43

Носилац жига не може забранити другом лицу да исти или сличан знак користи за обележавање робе, односно услуга друге врсте, осим ако је у питању чувени жиг.

Носилац чувеног жига из члана 5. став 1. тачка 12) овог закона има право да другим лицима забрани да без његове писане сагласности користе у промету исти или сличан знак за обележавање робе, односно услуга које нису сличне онима за које је жиг регистрован, ако би се неовлашћеним коришћењем таквог знака нелојално остваривала корист из стечене репутације чувеног жига или би се штетило његовом дистинктивном карактеру, односно репутацији.

Члан 44

Жиг се стиче уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве.

Члан 45

Жиг траје десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута.

Захтев за продужење важења жига из става 1. овог члана садржи нарочито: назначење регистарског броја жига и датум до ког жиг важи; податке о носиоцу жига; податак о плаћеној такси за продужење важења жига.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 46

Носилац жига дужан је да жиг користи.

Раздвајање жига

Члан 47

Жиг који је регистрован за више врста роба, односно услуга (у даљем тексту: првобитна регистрација), може се на захтев носиоца жига, у свако доба раздвојити на две или више регистрација тако што ће се раздвојити списак роба, односно услуга.

Издвојени жиг задржава сва права из првобитне регистрације.

О раздвајању жига доноси се посебно решење, у коме се назначава број првобитне регистрације, број, односно бројеви нових жигова, знак из првобитне регистрације, као и робе, односно услуге које остају у првобитној регистрацији и робе, односно услуге које су у издвојеном, или издвојеним жиговима.

Издвојени жиг, односно издвојени жигови уписују се у Регистар жигова, а носиоцу права издаје се исправа о жигу.

На колективни жиг, односно жиг гаранције не примењују се одредбе ст. 1. до 4. овог члана.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига; податке о носиоцу жига; изглед знака; назначење бројева класа Међународне класификације роба и услуга које остају у првобитној регистрацији и бројева класа Међународне класификације роба и услуга на које се односи издвојени жиг, односно издвојени жигови.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

VI ПРОМЕНЕ У ПРИЈАВИ, ОДНОСНО РЕГИСТРАЦИЈИ ЖИГА

Промена имена и адресе носиоца права

Члан 48

Надлежни орган, на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа промене имена и адресе носиоца жига, односно подносиоца пријаве.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис промене имена и адресе носиоца права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Ако захтев за упис промене имена и адресе носиоца права не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис промене имена и адресе, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 3. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 5. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Ограничење списка робе, односно услуга

Члан 49

Надлежни орган, на захтев носиоца жига може донети решење о упису у одговарајући регистар надлежног органа ограничења списка робе, односно услуга.

Ако захтев за ограничење списка робе, односно услуга не садржи прописане податке, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за ограничења списка робе, односно услуга, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Захтев за упис промене из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење врсте промене.

Влада ближе прописује садржину захтева за упис промене из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Пренос права

Члан 50

Жиг односно право из пријаве може бити пренет на друго лице или на друга лица за све или само за неке робе, односно услуге.

Пренос жига, односно права из пријаве може бити последица уговора о преносу права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке.

Пренос права из става 2. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, производи правно дејство према трећим лицима.

О упису преноса права из става 2. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет преноса права.

Уговор о преносу права

Члан 51

Уговор о преносу права саставља се у писаној форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве, ако би такав пренос могао да створи забуну у промету у погледу врсте, квалитета или географског порекла робе, односно услуга за које је жиг регистрован односно за које је поднета пријава за признање жига, изузев уколико се стицалац права одрекне заштите за оне робе, односно услуге у односу на које могућност забуне постоји.

Неће се одобрити упис преноса жига, односно права из пријаве који се односи само за неку робу, односно услугу, у случају када су робе, односно услуге који се преносе битно слични робама, односно услугама који су обухваћени жигом, односно пријавом за признање жига преносиоца.

На сва питања која се односе на уговор о преносу права, а која нису регулисана овим законом, примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Лиценца

Члан 52

Носилац жига, односно подносилац пријаве може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за све или само за неке робе, односно услуге.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига, време трајања лиценце и обим лиценце.

Уговор о лиценци из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права.

Упис уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа производи правно дејство према трећим лицима.

О упису уговора о лиценци из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа, доноси се посебно решење.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци.

На сва питања која се односе на уступање права коришћења жига, односно права из пријаве, а која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређују облигациони односи.

Залога

Члан 53

Жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за све или само за неке робе или услуге.

Уговор о залози из става 1. овог члана саставља се у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, као и дужника ако су то различита лица, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом.

Залога из става 1. овог члана уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца.

О упису залоге из става 1. овог члана у одговарајући регистар надлежног органа доноси се посебно решење.

Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа.

Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге.

На сва питања која нису регулисана овим законом примењују се прописи којима се уређује бездржавинска залога, облигациони и својинскоправни односи.

У регистар надлежног органа уписују се нарочито следећи подаци: подаци о залогодавцу и дужнику, када то нису иста лица, као и подаци о заложном повериоцу; регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига; подаци о потраживању које се обезбеђује заложним правом уз назначење основног и максималног износа.

У регистар надлежног органа уписују се и све промене података из става 8. овог члана.

Влада ближе прописује врсту података из става 8. овог члана који се уписују у регистар надлежног органа.

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге

Члан 54

Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге, покреће се писаним захтевом.

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се и:

1) доказ о правном основу уписа који се тражи;

2) пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника;

3) доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис преноса права који се односи на више жигова, односно више пријава, под условом да су ранији носилац права и нови носилац права исти у сваком жигу, односно пријави и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Једним захтевом из става 1. овог члана може се затражити упис лиценце, односно залоге, који се односе на више жигова, односно више пријава, под условом да су носилац права и стицалац лиценце, односно залоге исти у сваком жигу, односно пријави, и да су регистарски бројеви, односно бројеви пријава назначени у захтеву.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: регистарски број жига, односно број пријаве; податке о носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве; назначење да се тражи упис преноса жига, односно права из пријаве, односно назначење права чији се упис тражи.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 55

Захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге је уредан ако садржи податке из члана 54. овог закона.

Ако захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 56

Ако је захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге уредан у смислу члана 55. овог закона, надлежни орган испитује да ли правни основ на коме се тај захтев заснива испуњава законом прописане услове за упис преноса права, лиценце или залоге.

Ако правни основ на коме се заснива захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге не испуњава услове прописане законом, или ако се подаци из захтева не слажу са подацима у регистрима, надлежни орган ће писменим путем обавестити подносиоца захтева о разлозима због којих се упис не може извршити и позваће га да се у року који надлежни орган одреди изјасни о тим разлозима.

На образложени захтев подносиоца захтева за упис преноса права, лиценце, односно залоге, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Надлежни орган ће решењем одбити захтев за упис преноса права, лиценце, односно залоге ако се подносилац захтева у остављеном року не изјасни о разлозима због којих се упис не може одобрити, или се изјасни, а надлежни орган и даље сматра да се упис не може одобрити.

VII ПРЕСТАНАК ПРАВА

Члан 57

Жиг престаје истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи.

Жиг престаје и пре истека рока из става 1. овог члана:

1) ако се носилац жига одрекне свог права – наредног дана од дана предаје надлежном органу изјаве о одрицању;

2) на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом – даном одређеним том одлуком;

3) ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права – даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица.

Колективни жиг и жиг гаранције престају да важе и ако надлежни орган приликом испитивања измена општег акта о колективном жигу, односно о жигу гаранције, утврди да нису испуњени услови предвиђени чланом 28. став 1. овог закона.

У случајевима из става 2. тач. 1) и 3) и става 3. овог члана, надлежни орган ће донети посебно решење.

Члан 58

Ако је у Регистру жигова уписано одређено право у корист трећег лица носилац жига се не може одрећи жига без писмене сагласности лица на чије име је уписано то право.

Ако носилац жига у одређеном року не плати прописану таксу, а у Регистру жигова је уписано право у корист трећег лица, надлежни орган ће то лице обавестити да није плаћена прописана такса и да је може платити у року од шест месеци од почетка године у којој започиње наредни период заштите.

VIII ОГЛАШАВАЊЕ ЖИГА НИШТАВИМ

Члан 59

Жиг се може огласити ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, ако се утврди да у време његовог регистровања нису били испуњени услови за признање жига.

Колективни жиг и жиг гаранције могу се огласити ништавим и ако се утврди да општи акт о колективном жигу и општи акт о жигу гаранције, односно њихове измене, нису испуњавале, односно не испуњавају услове из члана 28. став 1. овог закона.

Члан 60

Жиг се може огласити ништавим за све време трајања заштите, и то на предлог заинтересованог лица или на предлог јавног тужиоца.

Предлог за оглашавање ништавим жига на основу члана 5. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 13) овог закона може поднети само носилац ранијег права или лице које он овласти, осим ако је током пет узастопних година пре подношења предлога знао за коришћење каснијег жига чији је носилац био савестан и није се томе противио.

Жиг се не може огласити ништавим на основу члана 5. став 1. тач. 9) и 10) овог закона ако ранији жиг без оправданог разлога није коришћен у Републици Србији за обележавање робе, односно услуга на које се односи у периоду од пет година пре подношења предлога за оглашавање ништавим, изузев ако је подносилац пријаве каснијег жига био несавестан. У поступку по предлогу за оглашавање жига ништавим, носилац ранијег жига или његов правни следбеник дужан је да докаже да је жиг коришћен.

Уз предлог за оглашавање ништавим жига подносе се одговарајући докази.

Члан 61

Поступак за оглашавање жига ништавим, покреће се писаним предлогом за оглашавање ништавим жига.

Предлог из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу предлога; податке о носиоцу жига; регистарски број жига чије се оглашавање ништавим тражи; разлоге због којих се тражи оглашавање жига ништавим; назначење да ли се тражи оглашавање ништавим жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину предлога из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз предлог и прописује њихову садржину.

Члан 62

Предлог за оглашавање жига ништавим је уредан ако садржи податке из члана 61. овог закона.

Ако предлог за оглашавање жига ништавим није уредан, надлежни орган ће писаним путем уз навођење разлога позвати подносиоца предлога да га уреди у року од 30 дана.

На образложени захтев подносиоца предлога, уз плаћање прописане таксе надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац предлога у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању предлога.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 63

Надлежни орган ће уредан предлог доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по предлогу за оглашавање жига ништавим, надлежни орган ће донети решење о оглашавању жига ништавим, у целини или само за неке робе, односно услуге, или решење о одбијању предлога.

IX ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ПРЕСТАНКА ЖИГА

Члан 64

Надлежни орган може, на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига у целини или само за неке робе, односно услуге, ако носилац жига или лице које је он овластио, без оправданог разлога није озбиљно користило на домаћем тржишту жиг за обележавање робе, односно услуга на које се тај жиг односи, у непрекидном временском периоду од пет година, рачунајући од дана регистровања жига, односно од дана кад је жиг последњи пут коришћен. У поступку по захтеву за престанак жига због некоришћења жига, носилац жига или лице које је он овластио дужно је да докаже да је жиг користило.

Коришћењем жига, у смислу става 1. овог члана и члана 60. став 3. овог закона сматра се и коришћење знака заштићеног жигом у облику који се разликује у елементима који не мењају дистинктивни карактер знака, као и коришћење заштићеног знака на роби или паковању робе намењеним искључиво извозу.

Оправданим разлогом за некоришћење жига из става 1. овог члана сматраће се околност која је настала независно од воље носиоца жига, а која представља сметњу за коришћење жига, као што је одлука државног органа, забрана увоза или друга забрана која се односи на робе или услуге за које је призната заштита жигом.

Коришћењем жига не сматра се рекламирање заштићеног знака без могућности набавке робе, односно коришћења услуге за коју је знак заштићен.

Коришћењем жига не сматра се плаћање таксе за продужење важења жига, као ни закључивање уговора о преносу права, лиценци и залози.

Неће се донети решење о престанку жига због некоришћења ако је коришћење жига започело или је настављено после истека непрекидног временског периода од пет година у коме жиг није коришћен, а пре подношења захтева за престанак жига због некоришћења, осим ако је до започињања или настављања коришћења жига дошло пошто је носилац права сазнао да ће бити поднет захтев за престанак његовог жига и ако је коришћење започето или настављено у периоду од три месеца пре подношења захтева за престанак жига.

Члан 65

У случају из члана 64. овог закона жиг престаје да важи истеком периода од пет година од дана када је жиг последњи пут коришћен, односно истеком периода од пет година од дана регистровања жига ако жиг није коришћен.

Члан 66

Надлежни орган може на захтев заинтересованог лица донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге и у следећим случајевима:

1) ако је знак заштићен жигом, због чињења или нечињења носиоца жига или његовог правног следбеника постао генеричан назив робе, односно услуге за коју је регистрован;

2) ако знак заштићен жигом, због начина на који га носилац жига или његов правни следбеник користи, може у промету да изазове забуну о географском пореклу, врсти, квалитету или другим својствима робе, односно услуге;

3) ако је знак заштићен жигом постао противан јавном поретку или прихваћеним моралним принципима.

Право на коришћење колективног жига и жига гаранције може престати и ако се колективни жиг и жиг гаранције употребљавају противно општем акту о колективном жигу, односно о жигу гаранције.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана жиг престаје да важи наредног дана од дана правноснажности решења о престанку жига.

Члан 67

Поступак за престанак жига из разлога предвиђених у чл. 64. и 66. овог закона покреће се писаним захтевом.

Захтев из става 1. овог члана садржи нарочито: податке о подносиоцу захтева; податке о носиоцу жига чији се престанак тражи; регистарски број жига чији се престанак тражи; разлоге због којих се престанак жига тражи; назначење да ли се тражи престанак жига у целини или само за неку робу, односно услуге.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, одређује прилоге који се подносе уз захтев и прописује њихову садржину.

Члан 68

Захтев за престанак жига је уредан ако садржи податке из члана 67. овог закона.

Ако захтев за престанак жига није уредан, надлежни орган ће писменим путем позвати подносиоца захтева да га уреди у року који надлежни орган одреди.

На образложени захтев подносиоца захтева за престанак жига, уз плаћање прописане таксе, надлежни орган ће продужити рок из става 2. овог члана за време које сматра примереним.

Ако подносилац захтева у остављеном року не поступи по позиву, надлежни орган ће донети закључак о одбацивању захтева.

Против закључка из става 4. овог члана може се изјавити жалба.

Члан 69

Надлежни орган ће уредан захтев доставити носиоцу жига и позвати га да у року од 30 дана од дана пријема позива достави свој одговор.

После спроведеног поступка по захтеву за престанак жига, надлежни орган ће донети решење о престанку жига, у целини или само за неке робе, односно услуге или решење о одбијању захтева.

Члан 70

Оглашавање жига ништавим и престанак жига немају дејство на судске одлуке у вези са утврђивањем повреде права које су у моменту доношења тог решења биле правноснажне, као и на закључене уговоре о преносу права, односно уступању лиценце, ако су и у мери у којој су ти уговори извршени, под условом да је тужилац, односно носилац жига био савестан.

У поступцима оглашавања жига ништавим и посебним случајевима престанка жига, надлежни орган може заказати усмену расправу.

X ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

Члан 71

(Брисано)

Повреда права

Члан 72

Повредом права сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету, у смислу члана 38. и члана 43. став 2. овог закона.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и подражавање заштићеног, односно пријављеног знака.

Повредом из става 1. овог члана сматра се и додавање знаку речи “тип”, “начин”, “по поступку” и сл.

Право на тужбу

Члан 73

Тужбу због повреде права може поднети носилац жига, подносилац пријаве, стицалац лиценце, корисник колективног жига уз сагласност носиоца колективног жига и корисник жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције.

Стицалац лиценце може поднети тужбу због повреде права уколико другачије није предвиђено уговором о лиценци.

Тужба због повреде жига може се поднети под условом да је жиг коришћен у смислу члана 64. овог закона.

Тужба због повреде права

Члан 73а

У случају повреде права, тужилац може тужбом да захтева:

1) утврђење повреде права;

2) престанак повреде права;

3) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, предмета којима је извршена повреда права;

4) одузимање, искључење из промета, уништење или преиначење, без накнаде, алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;

5) накнаду штете настале повредом права и оправданих трошкова поступка;

6) објављивање пресуде о трошку туженог;

7) давање података о трећим лицима која су учествовала у повреди права.

Лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете.

Ако је повреда учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може од туженог, уместо накнаде штете из става 1. тачка 5) овог члана захтевати накнаду до троструког износа уобичајене лиценцне накнаде коју би примио за коришћење права.

При разматрању тужбених захтева из става 1. тач. 3) и 4) овог члана, суд узима у обзир сразмеру између озбиљности повреде права и тражених мера, као и интересе трећих лица.

Поступак по тужби

Члан 74

Тужба због повреде права може се поднети у року од три године од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најдоцније у року од пет година од дана кад је повреда први пут учињена.

Поступак по тужби из става 1. овог члана је хитан.

Поступак по тужби због повреде права из пријаве суд ће прекинути до коначне одлуке надлежног органа по пријави.

Ако је пред надлежним органом, односно судом покренут поступак из чл. 59, 64, 66, 80. и 81. овог закона, суд који поступа по тужби из члана 73. и 73а овог закона дужан је да прекине поступак до коначне одлуке надлежног органа, односно правоснажне одлуке суда.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Привремена мера

Члан 75

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда.

У случају истоветности у смислу члана 38. став 2. тачка 1) овог закона суд обавезно одређује привремену меру из става 1. овог члана.

Ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, суд може да одреди привремену меру без претходног саслушања противне странке.

У случају из става 3. овог члана суд ће одлуку о одређивању привремене мере да донесе у року од 10 дана од дана подношења предлога.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

Обезбеђење доказа

Члан 76

На предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено, или да ће бити повређено, суд може одредити обезбеђење доказа.

Суд може одредити обезбеђење доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају, ако постоји опасност од настанка ненадокнадиве штете на страни носиоца права, или ако предлагач учини вероватним да ће докази бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се преглед просторија, возила, књига, докумената, као и заплена предмета, испитивање сведока и вештака.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.

Покретање поступка за одређивање привремене мере, односно обезбеђење доказа

Члан 77

Привремене мере из члана 75. овог закона и обезбеђење доказа из члана 76. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде права, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

У случају када тужба није поднета у року из става 1. овог члана, суд ће на предлог лица против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, укинути решење којим је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, обуставити поступак и укинути спроведене радње.

У случају из става 2. овог члана, лице против кога је одређена привремена мера, односно обезбеђење доказа, има право на накнаду штете која му је нанесена привременом мером, односно обезбеђењем доказа.

Средство обезбеђења

Члан 78

На захтев лица против кога је покренут поступак због повреде права или поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева, на терет подносиоца захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 79

Суд може наредити лицу које је извршило повреду права да пружи информације о трећим лицима која су учествовала у повреди права и о њиховим дистрибутивним каналима.

Достављање информација из става 1. овог члана суд може наложити и другом лицу:

1) код кога је пронађена роба која се налази у промету, а којом се повређује право;

2) које пружа услуге у промету, а којима се повређује право;

3) за које је утврђено да на комерцијалној основи пружа услуге које се користе у активностима којима се повређује право;

4) које је од стране лица из тач. 1), 2) или 3) овог става наведено као лице укључено у производњу или дистрибуцију роба или пружање услуга којима се повређује право.

Под информацијама из става 1. овог члана сматрају се нарочито:

1) подаци о произвођачима, дистрибутерима, добављачима и другим лицима која су претходно била укључена у производњу или дистрибуцију робе или пружање услуга, као и о продавцима којима је роба намењена;

2) подаци о количинама произведене, испоручене или наручене робе или услуга, као и ценама оствареним за такву робу или услуге.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

Тужба за оспоравање жига

Члан 80

Ако је пријава поднета противно начелу савесности и поштења или је знак регистрован на основу такве пријаве, односно на основу пријаве којом је повређена законска или уговорна обавеза, лице чији је правни интерес тиме повређен може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца права.

Члан 81

Физичко или правно лице које у промету користи знак за обележавање робе, односно услуга, а за који је друго лице поднело пријаву или га регистровало на своје име за обележавање исте или сличне робе, односно услуга може тужбом тражити да га суд огласи за подносиоца пријаве, односно носиоца жига ако докаже да је тај знак био општепознат у смислу члана 6бис Париске конвенције о заштити индустријске својине, за обележавање његове робе, односно услуга пре него што је тужени поднео пријаву, или регистровао жиг.

Ако тужени докаже да је исти или сличан знак користио у промету за обележавање исте или сличне робе, односно услуга исто колико и тужилац или дуже од њега суд ће одбити тужбени захтев из става 1. овог члана.

Тужба из става 1. овог члана не може се поднети по истеку рока од пет година од дана уписа жига у Регистар жигова.

Члан 82

Ако се судском одлуком усвоји тужбени захтев из члана 80, односно члана 81. овог закона по правноснажности пресуде суд ће пресуду доставити надлежном органу, који ће у одговарајући регистар уписати тужиоца као подносиоца пријаве, односно као носиоца жига.

Члан 83

Право које је треће лице прибавило од ранијег подносиоца пријаве, односно носиоца жига из чл. 80. и 81. овог закона престаје даном уписа новог подносиоца пријаве, односно носиоца жига у одговарајући регистар надлежног органа.

Ревизија

Члан 83а

Ревизија је дозвољена против правноснажних пресуда донетих у другом степену у споровима који се односе на заштиту и употребу жига или права из пријаве.

XI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 84

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 72. овог закона повреди жиг, односно право из пријаве.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

Члан 85

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара предузетник, ако повреди жиг или право из пријаве на начин из члана 72. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се и физичко лице новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара.

Предмети извршења прекршаја и предмети који су били употребљени за извршење прекршаја из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења прекршаја биће и уништени.

Члан 86

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 1.000.000 динара правно лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.

Казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара физичко лице које се неовлашћено бави заступањем у остваривању права из овог закона (чл. 10. и 11).

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 87

Регистар пријава и Регистар жигова установљен Законом о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), настављају да се воде у складу са овим законом.

Регистар заступника установљен Законом о патентима (“Службени лист СЦГ”, бр. 32/04 и 35/04 и “Службени гласник РС”, број 115/06), наставља да се води у складу са законом којим је установљен и овим законом.

Жигови који важе на дан ступања на снагу овог закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Одредба члана 11. овог закона не примењује се на лица која су до 1. јануара 2005. године уписана у Регистар заступника.

Одредбе овог закона примењиваће се и на пријаве за признање жига поднете до дана ступања на снагу овог закона по којима управни поступак није окончан, као и на друге започете поступке у вези са жиговима који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани.

Члан 88

Залоге које су до дана ступања на снагу овог закона уписане у Регистар заложног права на покретним стварима и правима (у даљем тексту: Регистар залоге) код Агенције за привредне регистре остају на снази и биће уписане у одговарајући регистар надлежног органа.

Агенција за привредне регистре, дужна је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона надлежном органу достави податке и документацију на основу којих је извршен упис залоге на жиговима у Регистар залоге.

Члан 89

Подзаконски прописи за извршење овог закона биће донети у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења подзаконских прописа предвиђених овим законом примењују се одредбе прописа донетих на основу Закона о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка), изузев одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 90

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) Закон о жиговима (“Службени лист СЦГ”, бр. 61/04 и 7/05 – исправка);

2) Одредбе чл. 36. и 41. Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (“Службени гласник РС”, број 46/06).

Члан 91

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о жиговима

(“Сл. гласник РС”, бр. 10/2013)

Члан 32

Поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по прописима по којима су започети.

Члан 33

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.