Month: October 2012

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Део први

ОПШТИ ДЕО

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређује се, ако посебним законом није другачије одређено, поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима, права и обавезе лица према којима се извршавају кривичне санкције, организација Управе за извршење кривичних санкција, надзор над њеним радом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје, одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом или привредним преступом и примена мере притвора.

У поступку извршења кривичних санкција према малолетницима, као и у поступку извршења казне затвора изречене за прекршај примењују се одредбе овог закона, ако посебним законом није другачије одређено.

Ако је потврђеним међународним уговором питање из става 1. овог члана другачије уређено, примењују се одредбе тог уговора.

Сврха извршења кривичних санкција

Члан 2

Извршењем кривичних санкција остварује се општа и индивидуална сврха њиховог изрицања у циљу успешне реинтеграције осуђених у друштво.

Извршење одлука страних судова

Члан 3

Одредбе овог закона примењују се и приликом извршења кривичних санкција које изрекну страни судови, кад је то одређено посебним законом и међународним уговором.

Претпоставке за извршење

Члан 4

Са извршењем кривичне санкције отпочиње се кад одлука којом је санкција изречена постане извршна, ако за извршење кривичне санкције нема законских сметњи.

Са извршењем одлуке, пре њене правноснажности, може се отпочети када је то законом изричито прописано.

Одлагање и прекид извршења кривичних санкција

Члан 5

Извршење кривичних санкција може се одложити и прекинути само под условима одређеним овим законом.

Основне одредбе о положају лица према коме се извршава кривична санкција

Члан 6

Кривична санкција се извршава на начин којим се јемчи поштовање достојанства лица према коме се она извршава.

Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршава кривична санкција подвргава било каквом облику мучења, нечовечног или понижавајућег кажњавања или поступања, злостављања или експериментисања.

Кажњива је принуда према лицу према коме се извршава кривична санкција, ако је несразмерна потребама њеног извршења.

Забрана дискриминације

Члан 7

Лице према коме се извршава кривична санкција не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја или другог личног својства.

Заштита и ограничење основних права

Члан 8

Лице према коме се извршава кривична санкција има право на заштиту основних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима, општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом.

Лице према коме се извршава кривична санкција може бити ограничено у основним правима само у мери неопходној за извршење кривичне санкције и у поступку прописаном овим законом.

Против појединачних аката којима се решава о правима и обавезама лица према коме се извршава кривична санкција дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

За поднеске, службене радње и решења у вези са применом одредаба овог закона не плаћа се такса, ако законом није другачије одређено.

Вођење евиденција и главна књига

Члан 9

Заводи воде евиденције о лицима према којима се извршавају кривичне санкције и примењују мере из члана 12. ст. 1. и 2. овог закона, особама које посећују завод, као и поступцима и догађајима у заводу који су од значаја за извршење кривичних санкција.

Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности, изреченој кривичној санкцији и мери, као и податке од значаја за њихово извршење.

Управа и заводи воде и евиденције о запосленима, опреми и наоружању.

Евиденције о изреченим кривичним санкцијама и мерама, као и лицима лишеним слободе воде се кроз главну књигу.

Евиденције се воде ручно и електронски.

Главна књига обухвата матичну књигу према врсти кривичне санкције или мере и лични лист.

Лични лист садржи досије осуђеног у који се улажу сви документи, одлуке и решења од значаја за извршење казне.

У главну књигу се уписују следећи подаци о личности: име, презиме и надимак лица, пол, име оца, девојачко презиме и име мајке, датум рођења, јединствени матични број грађана, место, општина и држава рођења, адреса пребивалишта, односно боравишта, држављанство, национална и верска припадност (уколико лице жели да се изјасни), брачно стање, број деце, школска спрема, занимање, завршене обуке и специјалности, посао које је лице обављало, посебне потребе и лични опис.

У лични лист се, у циљу извршења кривичне санкције, уписују и следећи подаци о личности чланова породице лица лишеног слободе: име и презиме члана породице, јединствени матични број грађана, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона.

Пропис о начину вођења евиденција из става 1. и става 3. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Помоћна књига евиденција

Члан 10

Евиденције о поступцима и догађајима од значаја за извршење кривичних санкција и мера, евиденције о особама које посећују завод или лица лишена слободе воде се кроз помоћне књиге.

Помоћне књиге су: евиденције дневног бројног стања, роковник истека казне, евиденција извршених бекстава, евиденција извршених удаљења, евиденција умрлих лица, евиденција прекида казне, евиденција лица условно отпуштених са издржавања казне затвора, евиденција дисциплинског кажњавања лица лишених слободе, евиденција поднесака, притужби, жалби и захтева за судску заштиту лица лишених слободе, евиденција пружања помоћи у заводу, евиденција пружања помоћи од других органа, евиденција примене средстава принуде, евиденција примене посебних мера за одржавање реда и безбедности, евиденција о употреби теста за идентификацију употребе наркотика од стране лица лишених слободе, евиденција извршених тестирања лица лишених слободе и запослених на присуство алкохола у крви, евиденција о извршеним обиласцима завода и лица смештених у посебно осигурану просторију од стране управника и начелника службе обезбеђења, евиденција обиласка лица у самици и усамљењу, евиденције пријема пакета и посета за лица лишена слободе, евиденција лекарских прегледа, евиденција контроле квалитета хране, евиденција о лицима која одбијају лечење, храну или воду, евиденције о организовању и спровођењу културних и спортских активности, евиденције о стручном усавршавању и образовању осуђених, евиденција повреда на раду, евиденција радног ангажовања осуђених у заводу и ван завода, евиденција коришћења годишњих одмора осуђених лица, евиденција посета бранилаца и евиденција особа које посећују завод или лица лишених слободе.

У евиденције пријема пакета и посета лицима лишеним слободе, евиденцију бранилаца и евиденцију о особама које посећују завод и лица према којима се извршавају кривичне санкције и мере уписују се: име и презиме посетиоца, јединствени матични број грађана, број личне карте и број адвокатске легитимације.

Средства за извршење кривичних санкција

Члан 11

Средства за извршење кривичних санкција обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Лице према коме се извршава кривична санкција не плаћа трошкове извршења, осим ако законом није другачије одређено.

Глава друга

ДРЖАВНИ ОРГАНИ НАДЛЕЖНИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

И УПРАВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Делатност Управе

Члан 12

Управа за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа) организује, спроводи и надзире извршење казне затвора, малолетничког затвора, казне рада у јавном интересу, условне осуде са заштитним надзором, мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана и обавезног лечења алкохоличара, као и васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом (у даљем тексту: кривичне санкције).

Управа спроводи меру притвора и друге мере за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку у складу са законом и обавља друге послове одређене законом.

Управа је укључена у поступке социјалне реинтеграције и прихвата осуђених лица.

Управа је орган у саставу министарства надлежног за послове правосуђа.

Унутрашње уређење, организацију и делокруг организационих јединица у саставу Управе, прописује Влада.

Управа организује и спроводи програме сталног стручног оспособљавања и усавршавања запослених.

Управа остварује сарадњу са одговарајућим установама, удружењима и организацијама које се баве проблемима извршења кривичних санкција.

1. УРЕЂЕЊЕ УПРАВЕ

1.1 Заводи

Врсте завода

Члан 13

У Управи постоје следеће врсте завода за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи):

1) казнено-поправни завод и окружни затвор – за извршење казне затвора и мере притвора;

2) казнено-поправни завод за жене – за извршење казне затвора и малолетничког затвора;

3) казнено-поправни завод за малолетнике – за извршење казне малолетничког затвора;

4) Специјална затворска болница – за лечење осуђених и притворених лица, за извршење мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења алкохоличара и обавезног лечења наркомана;

5) васпитно-поправни дом – за извршење васпитне мере упућивања у васпитно-поправни дом.

Типови завода према степену обезбеђења

Члан 14

Према степену обезбеђења заводи могу бити отвореног, полуотвореног, затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

У заводима отвореног типа не постоје физичко-техничке препреке за бекство.

У заводима полуотвореног типа запослени у служби за обезбеђење представља основну препреку за бекство.

У заводима затвореног типа, поред запослених у служби за обезбеђење, постоје и друге физичко-техничке препреке за спречавање бекства, а у заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем постоје физичко-техничке препреке, којима се постиже највиши степен обезбеђења.

Типови појединих врста завода

Члан 15

Казнено-поправни завод за жене, окружни затвор и васпитно-поправни дом су полуотвореног типа.

Специјална затворска болница и казнено-поправни завод за малолетнике су затвореног типа.

Одељења у заводима

Члан 16

У заводима могу постојати отворена, полуотворена и затворена одељења.

Центар за обуку и стручно оспособљавање

Члан 17

Стручно оспособљавање и усавршавање запослених у Управи обављају се у Центру за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Центар за обуку).

Центар за обуку, по потреби, организује и спроводи стручно оспособљавање, обуку и усавршавање запослених и у другим државним органима.

Центар за обуку координира активности завода у спровођењу обуке и стручног оспособљавања осуђених лица.

Пропис који уређује рад Центра за обуку доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Оснивање завода и Центра за обуку

Члан 18

Завод и Центар за обуку оснивају се прописом Владе.

Прописом о оснивању завода одређује се врста, тип, одељења и седиште завода, односно делатност и седиште Центра за обуку.

1.2. Службе у заводима

Врсте служби

Члан 19

У заводима могу постојати следеће службе:

1) служба за третман;

2) служба за обезбеђење;

3) служба за обуку и упошљавање;

4) служба за здравствену заштиту;

5) служба за опште послове.

За два или више завода могу се образовати заједничке службе.

Служба за третман

Члан 20

Служба за третман процењује индивидуалне потребе, капацитете за промену и степен ризика осуђеног за понављање кривичног дела, утврђује и спроводи индивидуализовани програм поступања и примењује методе и поступке у циљу остваривања индивидуалне превенције.

Служба за третман утврђује програм поступања према осуђеном, усклађује рад осталих служби и других учесника у спровођењу програма и обавља друге послове одређене овим законом.

Служба за обезбеђење

Члан 21

Служба за обезбеђење, као јединствена формација Управе, стара се о безбедности људи и имовине у заводу, спроводи осуђена и притворена лица, учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном и обавља друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи осуђена и притворена лица у службеним возилима која су опремљена уређајима за давање посебних светлосних и звучних сигнала, прописаном вентилацијом и осветљењем.

Припадници службе за обезбеђење имају статус овлашћеног службеног лица и овлашћени су да носе оружје, врше преглед просторија у заводу са претресом, преглед лица са претресом и прегледом тела, осим прегледа телесних отвора, који обавља здравствени радник, примењују мере за одржавање реда и безбедности у заводу и обављају друге послове одређене законом.

Служба за обезбеђење спроводи припреме и план за деловање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања. За поступање у ванредним ситуацијама или у време ванредног стања могу се формирати посебне јединице састављене од припадника службе за обезбеђење и запослених у другим службама.

Служба за обезбеђење може да користи службене псе за проналажење опојних дрога или психоактивних супстанци, као и експлозивних средстава или направа.

Ношење оружја и униформе у Служби за обезбеђење

Члан 22

Служба за обезбеђење је наоружана и униформисана.

По одобрењу директора Управе припадник службе за обезбеђење може носити службено оружје за личну безбедност и ван радног времена.

О издатом одобрењу из става 2. овог члана, обавештава се надлежна полицијска управа, ради вођења евиденције издатих одобрења.

Припадник службе за обезбеђење коме је дато одобрење за ношење службеног оружја за личну безбедност ван радног времена дужан је да га носи на безбедан начин, као и да предузме све безбедносне мере да не би дошло до злоупотребе оружја, односно да оружје не би дошло у посед неовлашћеног лица.

Изузетно, припадници службе за обезбеђење могу, по наређењу директора Управе или управника завода, вршити дужност у цивилном оделу.

Директор Управе одређује у којим се случајевима носи свечана униформа.

Служба за обуку и упошљавање

Члан 23

Служба за обуку и упошљавање обучава осуђене за рад, организује њихов рад и обавља друге послове одређене законом, сагласно програму поступања према осуђеном.

Осуђени се обучавају и раде у заводима или изван завода.

Рад Службе за обуку и упошљавање се обавља у оквиру законом дозвољених делатности и у складу са прописима који уређују обављање сваке поједине делатности.

На предлог управника завода, директор Управе одлучује о врсти и обиму обављања делатности.

Производи и услуге из рада Службе за обуку и упошљавање могу се користити за потребе Управе, сопствене потребе завода и за потребе других завода.

Завод може да продаје на тржишту производе и услуге настале у току обуке и рада осуђених.

Приход од продаје производа и услуга из обуке и рада осуђених користи завод, у складу са финансијским планом завода донетим уз сагласност директора Управе. Приходи се користе за плаћање трошкова насталих радом осуђених, накнаде за рад и награде за рад осуђених, технолошко унапређење рада и побољшање услова живота, образовања и рада осуђених.

Остваривање прихода од обуке и рада осуђених не сме штетно утицати на остварење сврхе обуке и упошљавања.

Пропис који уређује рад Службе за обуку и упошљавање доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Служба за здравствену заштиту

Члан 24

Служба за здравствену заштиту врши здравствену превенцију, лечи осуђена и притворена лица, надзире хигијену и квалитет хране и воде и учествује у утврђивању и спровођењу програма поступања према осуђеном.

Завод има најмање једног лекара и два медицинска техничара, а мора омогућити услуге и једног психијатра.

Кад је болничко лечење организовано у заводу, завод мора имати лекара и болничко особље са одговарајућом стручном спремом и располагати потребним болничким просторијама и медицинским материјалом, прибором, уређајима и лековима.

Завод мора располагати посебном просторијом за издвајање оболелих осуђених, у зависности од природе обољења.

Завод за жене мора располагати посебном опремом за негу трудница, породиља и лечење жена.

Здравственом раднику који прегледа и лечи осуђеног гарантује се и обезбеђује пуна професионална независност, сагласно закону и етичком кодексу.

Служба за опште послове

Члан 25

Служба за опште послове обавља правне, административне, рачуноводствене, финансијске, евиденцијске и друге послове од општег значаја за завод и пружа правну помоћ осуђеним и притвореним лицима.

1.3. Пропис о кућном реду завода

Члан 26

Начин живота и рада осуђених ближе се прописује прописом који уређује кућни ред завода.

Начин живота и рада лица која се налазе у Специјалној затворској болници на извршењу мера безбедности и лица упућених на лечење из других завода ближе се уређује прописом који уређује кућни ред Специјалне затворске болнице.

Прописе који уређују кућни ред завода, односно Специјалне затворске болнице доноси министар надлежан за послове правосуђа.

1.4. Руковођење у Управи

Директор Управе

Члан 27

Управом руководи директор Управе.

Директора Управе, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, поставља Влада, на период од пет година.

Директор Управе представља Управу и одговоран је за законито и правилно извршење кривичних санкција у Републици Србији.

Директор има статус државног службеника на положају.

За директора Управе може бити постављено лице које има високу школску спрему и најмање девет година радног искуства у пословима извршења кривичних санкција, правосуђу или адвокатури после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Управник завода

Члан 28

Заводом руководи управник завода.

Управника завода, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа.

Управник завода заступа завод и одговоран је за законит и правилан рад у заводу.

Управник завода може имати заменика кога, на предлог директора Управе, распоређује министар надлежан за послове правосуђа.

За управника завода и заменика управника може бити распоређено лице које има седам година радног искуства на пословима извршења кривичних санкција, у правосуђу, адвокатури, војсци или полицији после стеченог високог образовања на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Начелник службе

Члан 29

Службом у заводу руководи начелник службе.

Начелника службе, на предлог управника завода, распоређује директор Управе.

За начелника службе може бити распоређено лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године и које има пет година радног искуства на истим или одговарајућим пословима.

Службена легитимација

Члан 30

Директор Управе, припадници службе за обезбеђење, запослени у организационим јединицама Управе надлежним за надзор, безбедност, као и начелници и заменици начелника одељења у седишту Управе, управници завода и његови заменици имају службену легитимацију и значку, чију садржину, изглед, образац и начин вођења евиденције о издатим службеним легитимацијама и значкама прописује министар надлежан за послове правосуђа.

О издатим легитимацијама и значкама Управа води евиденцију, која садржи:

1) редни број под којим је заведена службена легитимација и значка;

2) име и презиме лица коме је издата службена легитимација и значка;

3) датум издавања службене легитимације и значке;

4) потпис лица коме је издата легитимација;

5) напомену.

Ималац службене легитимације и значке дужан је да за време обављања послова носи службену легитимацију и значку.

ИИ ЈАВНОСТ РАДА УПРАВЕ

Члан 31

Рад Управе је јаван.

Министар надлежан за послове правосуђа и директор Управе, непосредно или преко лица које овласте, обавештавају јавност о извршењу кривичних санкција, под условом да се тиме не повређују прописи који уређују тајност података, озбиљно не угрожава безбедност или одржавање реда у заводу.

Посете заводу

Члан 32

Појединачне и групне посете заводу одобрава директор Управе.

Представницима домаћих и страних институција и удружења која се баве заштитом људских права омогућава се посета заводу.

Изузетно, посета се може ускратити ако то налажу разлози безбедности и сигурности у заводу. Образложени одговор се доставља институцији или удружењу из става 2. овог члана у року од три дана од дана пријема захтева за посету.

У циљу обезбеђивања јавности рада Управе водиће се рачуна да се омогући посета представника средстава јавног информисања, научних радника који се баве проучавањем криминалитета, као и студената одговарајућих факултета.

Директор Управе може лицима која посећују завод одобрити разговор са осуђеним лицима, уз присуство или без присуства запосленог у заводу.

ИИИ СУДИЈА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

Појам судије за извршење кривичних санкција

Члан 33

При сваком вишем суду, у складу са овим законом, одређује се судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

Судију за извршење одређује председник вишег суда из реда судија тог суда.

У предметима за које је надлежан, судија за извршење поступа као судија појединац.

Судији за извршење у раду може помагати посебна стручна служба, из реда запослених у суду.

Судија за извршење, у складу са Судским пословником, води посебну евиденцију о предметима у којима поступа.

Стварна надлежност

Члан 34

Судија за извршење штити права притвореника, осуђеника, лица којем је изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу, надзире законитост у поступку извршења кривичних санкција и обезбеђује равноправност и једнакост ових лица пред законом.

Судија за извршење одлучује и о:

1) заштити права по притужби притвореника и захтеву за судску заштиту осуђеника, лица којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана или обавезног лечења алкохоличара када се спроводи у заводу;

2) заштити права осуђеника одлучивањем о жалби против одлуке управника завода или директора Управе, у случајевима предвиђеним овим законом;

3) другим случајевима предвиђеним законом.

Месна надлежност

Члан 35

За заштиту права осуђеног током издржавања казне затвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме осуђени извршава казну затвора.

За заштиту права притвореника током трајања мере притвора надлежан је виши суд према седишту завода у коме се мера извршава.

У случају промене места извршења казне затвора или мере притвора, за даље поступање према осуђеном, односно притвореном, надлежан је виши суд према месту седишта завода у који је осуђени, односно притворени, премештен. Судија за извршење из места седишта завода из кога је осуђени, односно притворени премештен одмах доставља списе предмета судији за извршење у месту седишта завода у кога је осуђени, односно притворени, премештен.

Поступак пред судијом за извршење

Члан 36

Поступак пред судијом за извршење покреће се на захтев осуђеног или по притужби притвореног, а у другом степену по жалби.

Током поступка судија за извршење омогућава осуђеном, односно притвореном или заводу да се писменим путем изјасне о чињеницама на које се указује у захтеву или притужби.

На поступак пред судијом за извршење сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку ако овим или другим законом није другачије одређено.

Притужба притвореника и захтев за судску заштиту осуђеника

Члан 37

Ако притвореник сматра да је повређено неко његово право током извршења мере притвора у заводу има право да усмено на записник или писмено поднесе притужбу судији за извршење.

Осуђени има право да поднесе захтев за судску заштиту против одлуке директора Управе, у року од три дана, од дана достављања одлуке, ако сматра да је тиме незаконито ограничено или повређено неко од његових права предвиђено чл. 76. до 125. овог закона.

Пре него што поднесе захтев за судску заштиту, осуђени је дужан да се за заштиту својих права обрати органима и у поступку прописаном чл. 126. и 127. овог закона.

Изузетно, осуђени може поднети захтев за судску заштиту директно судији за извршење у случају када му је право на живот или телесни интегритет озбиљно угрожено.

Осуђени или притворени има право да поднесе притужбу судији за извршење у року од три месеца од дана настанка повреде права, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост.

Рочиште пред судијом за извршење

Члан 38

Судија за извршење може одржати рочиште на коме ће се учесници у поступку усмено изјаснити о чињеницама и доказима важним за доношење судске одлуке.

Судија за извршење ће одржати рочиште ако из навода притужбе, односно захтева за судску заштиту и других доказа процени да је право на живот, телесни интегритет или здравље притвореника или осуђеника угрожено.

Ако притворено или осуђено лице има пуномоћника, на рочиште се позива и пуномоћник. Ако се уредно позвани пуномоћник не одазове позиву суда, рочиште ће се одржати у његовом одсуству.

Рочиште се може одржати у суду или у просторијама завода.

Судија за извршење током поступка може саслушати у својству сведока лица запослена у заводу, друге осуђене, прибавити или извршити увид у документацију завода и других државних органа, посетити просторије завода и утврђивати чињенице на други начин.

Одлуке судије за извршење

Члан 39

У поступку пред судијом за извршење одлучује се у облику решења.

Судија за извршење ће одбацити притужбу притвореника, захтев за судску заштиту или жалбу осуђеника ако је неблаговремена, неуредна или недозвољена.

Када одлучује о притужби притвореника, односно захтеву за судску заштиту осуђеника, судија ће одбити притужбу или захтев за судску заштиту ако утврди да је неоснован.

Ако судија за извршење утврди да је притужба притвореника, односно захтев за судску заштиту основан, наложиће заводу да у одређеном року отклони утврђену незаконитост и да га обавести о мерама предузетим да се та незаконитост отклони. Ако отклањање незаконитости није могуће, судија за извршење ће утврдити незаконитост и забранити њено даље понављање.

Када одлучује по жалби на одлуку управника завода или директора Управе, судија за извршење ће:

1) одбити жалбу као неосновану и потврдити одлуку првостепеног органа;

2) усвојити жалбу и укинути побијану одлуку и упутити предмет првостепеном органу на поновно одлучивање или усвојити жалбу и преиначити првостепену одлуку.

Поступак по жалби против одлуке управника завода и директора Управе

Члан 40

Осуђеник може да поднесе жалбу судији за извршење против одлуке управника завода или директора Управе у року од три дана од дана достављања одлуке, у случајевима предвиђеним овим законом.

Жалба мора да садржи податак о одлуци против које се подноси, разлог због кога се жалба изјављује и потпис лица које изјављује жалбу.

Благовремено изјављена жалба против одлуке из става 1. овог члана не задржава извршење одлуке.

Осуђени жалбу подноси преко завода првостепеном органу, који је дужан да жалбу са списима предмета одмах достави судији за извршење.

Подносилац жалбе може у жалби да предложи утврђивање нових чињеница и прибављање нових доказа, ако нису били познати у време доношења побијане одлуке.

Поступак по жалби на одлуку судије за извршење

Члан 41

Против одлуке судије за извршење о притужби притвореника (члан 37. став 1.) и захтеву за судску заштиту (члан 37. став 4.) може се изјавити жалба.

Жалба се подноси ванрасправном већу истог суда, преко судије за извршење који је донео првостепену одлуку, у року од три дана од дана пријема првостепене одлуке.

Веће из става 2. овог члана одлучују о жалби у року од осам дана од дана пријема жалбе.

Обавештавање о стању права осуђеника

Члан 42

Судија за извршење најмање једном у свака четири месеца у току године обилази заводе на територији своје месне надлежности, разговара са осуђенима и информише их о начинима остваривања њихових права.

Део други

ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Глава трећа

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Сврха извршења казне затвора

Члан 43

Сврха извршења казне затвора је да осуђени током извршења казне, применом одговарајућих програма поступања, усвоји друштвено прихватљиве вредности у циљу лакшег укључивања у услове живота после извршења казне како убудуће не би чинио кривична дела.

Поступање и разврставање осуђеног

Члан 44

Са осуђеним се на основу утврђених капацитета, потреба и степена ризика поступа на начин који у највећој мери одговара његовој личности, у циљу остваривања програма поступања.

Ради остваривања индивидуалног програма поступања осуђени се разврстава у одељење и групу.

Забрана обављања дужности која садржи дисциплинска овлашћења

Члан 45

Осуђено лице не може у оквиру службе завода обављати дужност која садржи дисциплинска овлашћења.

Издржавање казне осуђеног

Члан 46

Осуђени издржавају казну по правилу заједно.

Изузетно од става 1. овог члана, кад то захтева програм поступања, здравствено стање осуђеног или кад је то предвиђено овим законом, може се одредити да осуђени издржава казну одвојено од осталих осуђених.

Осуђена мушка и женска лица издржавају казну одвојено.

Условни отпуст

Члан 47

Осуђеног за кога се основано може очекивати да убудуће неће вршити кривична дела, суд ће условно отпустити са издржавања казне, у складу са законом.

У поступку одлучивања о условном отпусту завод је дужан да суду у свом извештају да и мишљење о степену испуњености програма поступања и оправданости условног отпуста.

Пружање помоћи лицу отпуштеном са издржавања казне

Члан 48

Лицу отпуштеном са издржавања казне пружа се неопходна помоћ и подршка како би се умањио ризик вршења нових кривичних дела и како би му се олакшао успешан повратак у заједницу.

ИИ УПУЋИВАЊЕ И РАСПОРЕЂИВАЊЕ ОСУЂЕНИХ У ЗАВОДЕ

Упућивање осуђених у заводе

Члан 49

Осуђени се упућује на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање осуђених у заводе.

Изузетно, на молбу осуђеног из оправданих разлога, односно по захтеву полиције или служби безбедности из разлога безбедности, директор Управе може одступити од прописа из става 1. овог члана и решењем променити место извршења казне.

Против решења директора Управе којим се одређује промена места извршења казне, осуђени има право жалбе судији за извршење.

Распоређивање осуђених у заводе

Члан 50

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање или остатак трајања после урачунатог притвора и другог лишења слободе у вези с кривичним делом не прелази једну, а изузетно две године распоређује се у окружни затвор.

Осуђени којем је изречена казна затвора чије трајање прелази једну годину по правилу се распоређује у казнено-поправни завод.

Осуђена жена се распоређује у казнено-поправни завод за жене.

Посебни случајеви распоређивања

Члан 51

Осуђени који је учинио кривично дело из нехата и лице које је први пут осуђено на казну затвора до три године, распоређује се у завод отвореног типа.

У васпитно-поправни дом распоређује се лице којем је изречена васпитна мера упућивања у васпитно-поправни дом.

У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се лице којем је изречена казна малолетничког затвора.

У казнено-поправни завод за малолетнике распоређује се и лице којем је изречена казна затвора до десет година, ако у време упућивања није навршило двадесет три године живота, нити му је раније изрицана казна затвора.

Остали осуђени распоређују се у казнено-поправне заводе затвореног типа и затвореног типа са посебним обезбеђењем.

Накнадно распоређивање у заводе

Члан 52

Директор Управе може накнадно распоредити осуђеног у други завод, ако се приликом испитивања личности осуђеног утврди да би се програм поступања успешније реализовао у другом заводу, односно из разлога безбедности.

Против одлуке директора Управе којом се одређује накнадно распоређивање, осуђени има право жалбе судији за извршење.

ИИИ ПОСТУПАК УПУЋИВАЊА НА ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Радње које претходе упућивању осуђеног у завод

Члан 53

Ако суд који је донео првостепену одлуку није надлежан за упућивање осуђеног на извршење казне затвора, дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, достави надлежном суду за упућивање на извршење казне у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Надлежни суд је дужан да у року од 15 дана од пријема одлуке из става 1. овог члана упути осуђеног на извршење казне.

У поступку упућивања осуђеног на извршење казне затвора суд сарађује са Управом. При одређивању дана јављања осуђеног ради издржавања казне затвора, суд је дужан да затражи извештај Управе о броју расположивих места у заводима и да води рачуна о приоритету извршења, с обзиром на природу кривичног дела, изречену казну и рок застарелости извршења казне.

Пропис о начину упућивања лица лишених слободе у завод доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Надлежност за упућивање на извршење казне

Члан 54

За упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд према пребивалишту, односно боравишту осуђеног у време када је одлука којом је казна изречена постала правноснажна.

Исти суд задржава надлежност и ако се пребивалиште или боравиште осуђеног касније измене.

Посебни случајеви упућивања на извршење казне

Члан 55

Кад су пребивалиште и боравиште осуђеног непознати, за упућивање осуђеног на извршење казне затвора надлежан је основни суд који је донео првостепену одлуку, а ако је ту одлуку донео виши суд, за упућивање је надлежан основни суд у месту седишта тог вишег суда.

Осуђеног који је у притвору на извршење казне затвора упућује основни суд на чијем подручју је седиште завода у коме је осуђени притворен.

Налог за извршење казне

Члан 56

Надлежни суд писмено налаже осуђеном да се одређеног дана јави на извршење казне затвора.

Уз налог се доставља и обавештење о времену када осуђени треба да се јави у завод, о дозвољеним стварима које може да унесе у завод, и другим околностима значајним за извршење казне.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам ни дужи од 15 дана.

Надлежни суд обавештава завод о датуму када осуђени треба да се јави и уз обавештење доставља извршну одлуку с подацима о личности осуђеног прибављеним током кривичног поступка, као и одлуку којом је одложено извршење казне.

Почетак извршења казне и трошкови превоза

Члан 57

Завод одмах обавештава надлежни суд да се осуђени јавио на извршење казне затвора.

Почетак извршења казне рачуна се од дана када се осуђени јавио у завод на извршење казне.

Ако се осуђени не јави на извршење казне у року од три дана од дана када је требало да се јави на извршење, завод обавештава надлежни суд.

Завод надокнађује осуђеном трошкове превоза јавним саобраћајем од пребивалишта, односно боравишта до седишта завода.

Трошкове довођења у завод сноси осуђени.

Почетак извршења казне у случају довођења, односно издавања потернице

Члан 58

У случају из члана 57. став 3. овог закона суд наређује довођење, а ако се осуђени крије или је у бекству, наређује издавање потернице и о томе обавештава завод.

У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је осуђени лишен слободе.

ИВ ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 59

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године – најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног – најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли – најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на извршење казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору – најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге – најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета – најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања – најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита – најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 60

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Осуђени који се налази на издржавању казне затвора не може поднети молбу за одлагање наредне казне затвора.

Рок за подношење молбе за одлагање

Члан 61

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне.

Ако је тешка акутна болест осуђеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када осуђени треба да се јави на извршење казне.

Подношење молбе за одлагање

Члан 62

Молба за одлагање извршења казне затвора подноси се председнику надлежног основног суда.

Кад уз молбу нису приложени докази, председник основног суда налаже осуђеном да доказе достави у року од осам дана, са упозорењем да ће се молба одбацити.

Доношење одлуке по молби

Члан 63

Председник основног суда је дужан да поводом молбе за одлагање извршења казне затвора донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремену молбу, молбу коју поднесе неовлашћено лице и молбу уз коју нису благовремено приложени докази, председник основног суда одбацује.

Жалба на првостепено решење

Члан 64

Осуђени може против првостепеног решења изјавити жалбу председнику надлежног вишег суда.

Жалба се подноси у року од три дана од пријема решења.

Председник вишег суда је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од њеног пријема.

Решење којим се одлучује о одлагању доставља се заводу без одлагања.

Одложно дејство молбе

Члан 65

Молба за одлагање извршења казне затвора задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Председник надлежног основног суда који приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Обавеза подношења извештаја

Члан 66

Осуђени коме је извршење казне затвора одложено због тешке акутне болести дужан је да једном у три месеца, а на захтев надлежног суда и чешће, суду подноси извештај установе у којој се лечи о свом здравственом стању.

Опозив и обустава одлагања извршења казне затвора

Члан 67

Председник надлежног основног суда опозива одлагање извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или осуђени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је у случајевима из члана 59. став 1. тачка 2) овог закона дошло до смрти новорођенчета или детета, одлагање се обуставља када истекну шест месеци од тог дана.

Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора

Члан 68

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора осуђени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

2. Одлагање извршења казне затвора поводом ванредних правних средстава

Члан 69

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може одложити извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

3. Одлагање извршења казне на захтев јавног тужиоца

Члан 70

Надлежни суд увек дозвољава одлагање извршења казне на захтев надлежног јавног тужиоца до доношења одлуке о употребљеном правном средству.

Одлука о одлагању извршења казне престаје да важи ако јавни тужилац правно средство не употреби у року од 30 дана од дана пријема одлуке о одлагању.

В ПРИЈЕМ И РАЗВРСТАВАЊЕ ОСУЂЕНОГ У ЗАВОДУ

Пријем осуђеног

Члан 71

Приликом ступања у завод најпре се утврђује идентитет осуђеног, обавља лекарски преглед и отвара здравствени картон, после чега му се одређује матични број који се одређује према редоследу доласка осуђеног у завод у току календарске године и користи се све време издржавања казне.

Осуђени се приликом ступања у завод упознаје с правима и обавезама које има за време издржавања казне.

Текст овог закона и прописа о кућном реду завода доступни су осуђеном све време издржавања казне, на језику који је у употреби у заводу, у складу са законом који уређује службену употребу језика и писма.

Осуђени који је неписмен, не може да чита или је глувонем, или не познаје језик, о правима и обавезама биће упознат усмено или уз помоћ тумача, односно преводиоца.

Завод је дужан да омогући осуђеном да се одмах по пријему јави породици или лицу које он одреди.

Ако осуђени има малолетну децу или лице о коме се искључиво стара, завод о томе извештава надлежни орган старатељства.

Фотографисање, мерење и бележење особених знака

Члан 72

Осуђени се фотографише, узимају му се отисци папиларних линија са прстију, мери се његова телесна тежина, висина, бележи лични опис, особени знаци, тетоваже, и друга обележја ако их има.

Поступање са личним стварима осуђеног

Члан 73

Личне ствари осуђеног, које према пропису о кућном реду завода осуђени не сме да поседује, стављају се на депозит или се предају, односно достављају о трошку осуђеног, лицу које он одреди, о чему се издаје потврда. Кварљиве ствари се уништавају, о чему се саставља записник чији примерак се уручује осуђеном.

Прописом који уређује кућни ред завода уређује се које ствари осуђени може задржати.

Разврставање и накнадно разврставање осуђеног

Члан 74

Након ступања у завод, осуђени се упућује у пријемно одељење, где се може задржати најдуже 30 дана.

У пријемном одељењу се упознаје личност осуђеног, утврђује степен ризика, капацитет за промену и индивидуалне потребе у циљу одређивања индивидуализованог програма поступања и његовог разврставања у затворено, полуотворено или отворено одељење, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Разврставање осуђеног врши се на основу процењеног степена ризика, врсте кривичног дела, висине изречене казне, здравственог стања, односа осуђеног према кривичном делу, облика кривице, раније осуђиваности и других критеријума утврђених прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Током извршења казне затвора, у зависности од степена остваривања програма поступања, програм поступања може се изменити и накнадно разврставати осуђеног у групу са већим или мањим степеном посебних права и погодности.

Осуђени се накнадно разврстава у групу са већим степеном посебних права и погодности када остварује програм поступања, индивидуалне циљеве или када му је накнадно утврђен мањи степен ризика.

Осуђени се накнадно разврстава у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за тежи дисциплински преступ или накнадно утврђеног повећаног степена ризика.

Осуђени се може накнадно разврстати у групу са мањим степеном посебних права и погодности на основу изречене дисциплинске казне за лакши дисциплински преступ, покретања новог кривичног поступка или изречене нове казне затвора.

Одлука о програму поступања, разврставању и накнадном разврставању

Члан 75

Одлуку о програму поступања и накнадном разврставању доноси управник завода на образложен предлог стручног тима, који се заснива на оцени испуњености услова прописаних прописом министра надлежног за послове правосуђа који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

Стручни тим састављен је од представника служби завода. У заводима где нема служби за третман и здравствену заштиту, чланове стручног тима чине запослени одговарајуће струке који процењују степен ризика и здравствено стање осуђеног.

Одлука о програму поступања и одлука о накнадном разврставању доставља се осуђеном најкасније у року од три дана од дана доношења одлуке.

Против одлуке о накнадном разврставању осуђени има право жалбе директору Управе, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке.

Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о накнадном разврставању, осуђени може поднети захтев за судску заштиту судији за извршење.

Министар надлежан за послове правосуђа доноси пропис који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

ВИ ПОЛОЖАЈ ОСУЂЕНОГ

1. Права осуђеног

Право на човечно поступање

Члан 76

Свако мора поштовати достојанство осуђеног.

Нико не сме угрозити телесно и душевно здравље осуђеног.

Смештај

Члан 77

Осуђени има право на смештај који одговара савременим хигијенским условима и месним климатским приликама.

Разврставање осуђеног у просторије за заједнички боравак и спаваонице спровешће се уз брижљиву оцену свих околности и података евидентираних у пријемном одељењу, посебно имајући у виду узраст, личне особине и склоности, као и друга својства од којих зависи међусобни утицај и опасност од међусобног физичког и психичког угрожавања.

Осуђени са инвалидитетом има право на смештај примерен врсти и степену његових потреба.

Смештај трудница, породиља и мајки

Члан 78

Труднице, породиље и мајке које негују децу смештају се одвојено од осталих осуђених жена.

Просторије у којима осуђени живе и раде

Члан 79

Просторије у којима осуђени живе и раде морају бити чисте, суве, проветрене, загрејане и довољно осветљене, како природним, тако и вештачким светлом које омогућава читање и рад без сметњи за вид. Спаваоница мора бити толико пространа да на сваког осуђеног дође најмање осам кубних метара и четири квадратна метра простора.

Просторије морају имати примерене санитарне уређаје и средства за личну хигијену.

Сваки осуђени има право на засебан лежај.

Слободно време осуђеног

Члан 80

Осуђени има право да изван затворених просторија на свежем ваздуху, у слободно време, проведе најмање два часа дневно.

Осуђени, коме године и телесне способности то дозвољавају, има право у слободно време на организовану физичку активност, укључујући и право да заједно са другим осуђеницима користи спортске терене и опрему.

Хигијена у заводу

Члан 81

Осуђени морају одржавати личну хигијену и хигијену одеће и просторија у којима бораве.

Завод је дужан да обезбеди прибор и средства за одржавање хигијене.

У заводима се редовно контролишу хигијена осуђених и просторија у којима бораве.

Исхрана

Члан 82

Осуђени има право на исхрану подобну да одржи његово добро здравље и снагу, на три оброка дневно чија укупна вредност не сме бити мања од 12.500 џула.

Осуђени који ради на тежим пословима, болесник, трудница и породиља има право на исхрану коју им одреди лекар.

Осуђеном се обезбеђује исхрана водећи рачуна о његовим верским уверењима, а према могућностима завода.

Лекар или друго стручно лице проверава, пре деобе оброка, квалитет исхране и налаз уноси у одговарајућу књигу.

Вода за пиће

Члан 83

Осуђеном у свако доба мора бити доступна вода за пиће.

Здравствена исправност хране и воде у заводима редовно се надзиру.

Пропис који уређује исхрану осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Одећа, рубље и обућа

Члан 84

Осуђени има право на бесплатно рубље, одећу и обућу који су прилагођени месним климатским приликама.

Ако то захтева посао који обавља, осуђени има право на посебну радну одећу, обућу и опрему.

Пропис који уређује одећу, обућу, рубље и постељину осуђених доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Изглед одеће и ношење сопствене одеће

Члан 85

Одећа осуђеног не сме деловати омаловажавајуће ни понижавајуће.

У заводу и одељењима отвореног и полуотвореног типа осуђени има право да носи сопствену одећу и обућу.

Дописивање

Члан 86

Осуђени има право да надлежним органима упућује поднеске.

Страни држављанин се може поднеском обратити дипломатско-конзуларном представнику земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава може се поднеском обратити надлежним органима Републике Србије и надлежним међународним организацијама.

Завод издаје осуђеном потврду о пријему писмена која садржи име пошиљаоца, датум и број под којим је заведено писмо.

Осуђени поднеске прима и упућује преко завода, о свом трошку.

Управник завода на молбу осуђеног који нема новчаних средстава може одобрити слање поднесака о трошку завода.

Ограничење права на дописивање

Члан 87

Осуђени има неограничено право на дописивање о свом трошку.

У заводу затвореног и затвореног типа са посебним обезбеђењем или затвореном одељењу завода, на предлог управника завода или директора Управе, судија за извршење надлежан према седишту завода може донети одлуку да се текст писама надзире ако се на тај начин доприноси откривању или спречавању нових кривичних дела. Из истих разлога судија за извршење може ускратити дописивање.

Одлука из става 2. овог члана преиспитује се на свака два месеца.

Против одлуке суда из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе у року од три дана већу суда. Жалба не одлаже извршење одлуке.

У случају сумње да се писмена кореспонденција користи за слање и примање недозвољених ствари, писмо упућено осуђеном, као и писмо које он упућује, отвориће се у његовом присуству и прегледати. Недозвољене ствари ће се одузети.

Телефонски разговор

Члан 88

Осуђени има право на телефонски разговор у складу са одредбама прописа који уређује кућни ред завода, о свом трошку.

Одредбе члана 87. ст. 2. до 4. овог закона сходно се примењују и на надзирање телефонског разговора.

Правна помоћ

Члан 89

Осуђени има право на правну помоћ у вези са извршењем казне затвора, а завод је дужан да му такву помоћ пружа.

Завод упућује осуђеног на начин остваривања других облика правне помоћи.

Посете

Члан 90

Осуђени има право двапут месечно на посету брачног друга, деце, родитеља, усвојеника, усвојитеља и осталих сродника у правој линији и у побочној линији до четвртог степена крвног и тазбинског сродства, као и хранитеља, храњеника и старатеља.

Управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица.

Посете браниоца или пуномоћника

Члан 91

Осуђени има право да га посети бранилац или пуномоћник који га заступа, или кога је он позвао ради давања пуномоћја о заступању.

Посете страном држављанину

Члан 92

Страни држављанин има право на посету и дипломатско-конзуларног представника земље чији је држављанин, односно државе која штити његове интересе, а осуђени чије интересе не штити ниједна држава има право на посету надлежних органа и организација Републике Србије и надлежних међународних организација.

Осуђени даје писмену сагласност на посету из става 1. овог члана.

Дипломатско-конзуларни представник стране државе и представник надлежне међународне организације писмено ће обавестити завод о датуму и времену посете.

Трајање посете

Члан 93

Посета траје најкраће један час.

Време, трајање, начин посете и изглед просторије за посету уређују се прописом о кућном реду завода.

Посете у посебној просторији

Члан 94

Осуђени има право да једном у два месеца борави с брачним другом, децом или другим блиским лицем три часа у посебним просторијама завода.

Начин остварења права лица из става 1. овог члана, изглед посебне просторије и одређивање круга блиских лица уређују се прописом о кућном реду завода.

Ограничење права на боравак у посебној просторији

Члан 95

За време издржавања дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени нема право на боравак у посебној просторији.

Пријем пакета

Члан 96

Осуђени има право на пријем пакета двапут месечно.

Пакети се пре уручења прегледају у присуству осуђеног.

Тежина и допуштена садржина пакета уређују се прописом о кућном реду завода.

Пријем новчаних пошиљки

Члан 97

Осуђени има право на неограничен пријем и слање новчаних пошиљки.

Новац који осуђени прима депонује се на новчани депозит.

Месечни износ новца којим осуђени слободно располаже је износ просечне зараде у Републици Србији за претходни месец према последњим подацима органа надлежног за послове статистике.

Рад и права на основу рада

Члан 98

Рад осуђеног је саставни део програма поступања.

Сврха рада је да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију.

У оквиру извршења програма поступања, осуђени је обавезан да извршава радне задатке и обавезе.

Сврха рада

Члан 99

Рад осуђених мора бити сврсисходан и не сме бити понижавајући.

Постизање економске користи од рада осуђених не сме штетити остварењу сврхе тог рада.

Врста посла

Члан 100

Врста посла одређује се према психичким и физичким способностима, стручним квалификацијама, израженим жељама осуђеног и према могућностима завода.

Психичке и физичке способности осуђеног за рад процењује стручни тим завода.

Упошљавање осуђених

Члан 101

Осуђени се упошљава у заводу или изван завода.

Уређење и начин рада у заводу треба да су што сличнији уређењу и начину рада изван завода.

О упошљавању осуђених води се посебна евиденција.

Заводу припада тржишна накнада за рад осуђених изван завода.

Рад на радном месту на коме је осуђени запослен

Члан 102

На молбу лица које је први пут осуђено на казну затвора до шест месеци, директор Управе може одобрити да за време трајања казне обавља послове на радном месту на коме је било запослено у време пријема налога за извршење казне, ако за то постоје оправдани разлози, а кривично дело за које је осуђено није у вези с тим пословима.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење.

Радно време осуђених

Члан 103

Радно време осуђеног може трајати до 40 часова недељно, а изузетно може трајати и дуже, под условима одређеним законом.

Осуђени који похађа наставу општег или стручног образовања ради сразмерно краће радно време.

Осуђени може изван радног времена да се упосли највише два часа дневно на одржавању чистоће и другим текућим пословима у заводу.

Урачунавање у радни стаж

Члан 104

Рад осуђеног не урачунава се у стаж осигурања.

Кад се сходно прописима о условима за стручну квалификацију и само време проведено на раду признаје за стицање стручне квалификације, признаје се за ту квалификацију и време проведено на истој врсти посла током издржавања казне затвора.

Накнада за рад

Члан 105

Осуђени има право на накнаду за рад, која се исплаћује једном месечно.

Накнада за рад износи најмање 20% од најниже цене рада у Републици Србији, с тим да се за рад дужи од пуног радног времена увећава за 50%.

На накнаду за рад не плаћају се порези и доприноси.

Награда за рад

Члан 106

Управник завода може осуђеног новчано наградити за успехе у раду.

Највиши износ накнаде и награде за рад одређује директор Управе.

Располагање накнадом и наградом за рад

Члан 107

Осуђени може слободно располагати са накнадом и наградом за рад. Одређени проценат накнаде и награде осуђеног може се ставити на штедњу.

Заштита на раду

Члан 108

Осуђени ужива заштиту на раду сходно прописима који уређују заштиту на раду.

Осуђени који је без своје кривице привремено неспособан за рад има право на накнаду сходно прописима који уређују здравствено осигурање.

Завод подмирује најнужније потребе осуђеног који без своје кривице не ради, а нема сопствених средстава.

Одмори

Члан 109

Осуђени има право на дневни, недељни и годишњи одмор сходно закону који уређује права из радног односа.

Годишњи одмор користи се у посебним просторијама завода.

За време годишњег одмора осуђени прима накнаду за рад као да ради, у смислу овог закона.

Одсуство са рада осуђене жене

Члан 110

Осуђена жена има право на одсуство са рада због трудноће, порођаја и материнства, сходно закону који уређује права из радног односа.

Интелектуална својина

Члан 111

За дела из области интелектуалне својине створена за време издржавања казне затвора, осуђеном припадају права сходно закону који уређује права на интелектуалну својину.

Подзаконски пропис о раду осуђеног

Члан 112

Пропис који уређује рад осуђеног доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Здравствена заштита

Члан 113

Осуђени има право на здравствену заштиту у складу са законом који уређује здравствену заштиту и одредбама овог закона.

Осуђеном ће се обезбедити лекови са позитивне листе.

Осуђени коме се у заводу не може пружити одговарајућа здравствена заштита, на предлог лекара, упућује се у Специјалну затворску болницу или другу здравствену установу, а трудница ради порођаја у породилиште.

Време проведено на лечењу урачунава се у казну затвора.

Лечење осуђеног

Члан 114

Лечење осуђеног се спроводи уз његов пристанак.

Присилно храњење осуђеног није дозвољено.

Ако осуђени одбијањем лечења или хране озбиљно угрози своје здравље или живот примениће се друге медицинске мере које одреди лекар.

Здравствени преглед осуђеног врши се само у присуству здравственог радника, осим ако здравствени радник другачије не затражи.

Осуђени има право да буде упознат са налазима о његовом здравственом стању и садржином његовог здравственог картона, осим у случајевима предвиђеним прописима који уређују здравствену заштиту. Осуђени има право да фотокопира своју медицинску документацију о свом трошку.

Уз писмену сагласност осуђеног, завод може затражити медицинску документацију од здравствене установе у којој се осуђени лечио пре ступања на извршење казне.

Осуђеном се мора омогућити да користи услуге зубног лекара.

У заводу се може образовати посебно одељење за одвикавање од психоактивних супстанци.

Пропис који уређује рад одељења за одвикавање од психоактивних супстанци и спровођење програма одвикавања од психоактивних супстанци доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Обавезе лекара

Члан 115

Лекар у заводу дужан је да:

1) прегледа сваког осуђеног одмах након пријема у завод, по повратку у завод са привременог одсуства и пре отпуштања из завода;

2) приликом пријема у завод и увек када је то потребно, установи да ли је осуђени физички или душевно оболео и процени његову радну способност;

3) одмах прегледа осуђеног који се жали да је болестан или постоје знаци да је болестан;

4) свакодневно прегледа осуђеног који је болестан или одбија храну или воду;

5) контролише смештај, исхрану, хигијену, санитарне и друге услове од којих зависи здравље осуђених;

6) води посебну евиденцију о повредама осуђених и обавештава управника завода о било ком знаку или индикацији да је према осуђеном примењено насиље. Лекар је дужан да у извештају о утврђеним повредама унесе и наводе осуђеног лица о начину настанка повреде, као и да изнесе своје мишљење о повезаности навода осуђеног и насталих повреда;

7) надзире рад апотеке и медицинског особља које евидентира, издаје и даје прописану терапију осуђеном.

Обавештавање управника завода

Члан 116

Лекар у заводу дужан је да управнику завода у писменој форми:

1) подноси периодичне извештаје о здравственом стању осуђених;

2) поднесе извештај увек када установи да је физичко или душевно стање осуђеног нарушено или угрожено због продужења или начина издржавања казне и да препоручи мере за поступање са тим лицем, укључујући и могућност прекида извршења казне;

3) даје налазе и препоруке о количини и квалитету хране за осуђене;

4) даје налазе и препоруке о побољшању хигијене у заводу и код осуђених, стању санитарних услова и уређаја, грејања, осветљења и проветравања у просторијама у којима бораве осуђени;

5) даје налазе и препоруке у вези са неопходним физичким активностима осуђених.

Управник завода дужан је да без одлагања предузима мере из става 1. овог члана које му препоручи лекар.

Специјалистички преглед

Члан 117

На захтев осуђеног, управник завода може му одобрити специјалистички преглед, ако такав преглед није одредио лекар, уз претходно прибављено мишљење лекара о разлозима одбијања.

Трошкове прегледа из става 1. овог члана сноси осуђени, ако управник завода другачије не одреди.

Обавештење блиских лица

Члан 118

О озбиљној угрожености здравља или живота осуђеног, или о његовом премештају у заводску болницу или другу здравствену установу, завод ће одмах обавестити његовог брачног друга, децу, усвојенике или лице са којим је до одласка на извршење казне живео у ванбрачној или каквој другој трајној заједници, а ако их осуђени нема тада његове родитеље, усвојитеља, браћу, сестре или даље сроднике.

Права осуђене жене која има дете

Члан 119

Осуђена жена која има дете може задржати дете до истека казне, а најдуже до навршене друге године живота детета, после чега родитељи детета споразумно одлучују да ли ће дете поверити на чување оцу, осталим сродницима или другим лицима.

Кад се родитељи не споразумеју или је њихов споразум на штету детета, о поверавању детета одлучује суд надлежан према пребивалишту, односно боравишту мајке у време осуде.

Помоћ стручног особља

Члан 120

Осуђена жена која има дете има право на помоћ стручног особља завода.

У одсуству непосредне мајчине бриге, детету се омогућава одговарајући смештај у посебну просторију завода и стручна нега, која одговара стандарду дечијих установа.

Порођај осуђене жене, њена нега и смештај и нега детета у заводу су бесплатни.

Обавештавање

Члан 121

Осуђени има право да набавља дневну и периодичну штампу о свом трошку и да користи друга средства јавног обавештавања.

Осуђени може да чита књиге из библиотеке завода и књиге које сам прибави.

Образовање

Члан 122

Осуђени има право на основно и средње образовање, које се сходно прописима који уређују образовање организује у заводу.

Завод организује и друге видове образовања осуђених.

Ванредно школовање

Члан 123

Управник завода може осуђеном одобрити ванредно школовање ако се програм образовања може ускладити са безбедносном проценом.

Трошкове ванредног школовања сноси осуђени.

Подзаконски пропис о образовању осуђених

Члан 124

Из исправе о стицању образовања не сме бити видљиво да је образовање осуђеног стечено за време издржавања казне.

Пропис којим се уређује образовање осуђених споразумно доносе министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове образовања.

Верска права

Члан 125

Осуђени има право:

1) на верски обред;

2) да држи и чита верску литературу;

3) да га посети свештено лице или други верски службеник.

Ако у заводу постоји довољан број осуђених исте вероисповести, на њихов захтев, управник завода ће дозволити свештеном лицу или другом верском службенику те вероисповести да их редовно посећује или да у заводу има редовну службу или наставу.

Осуђени слободно одлучује да ли ће да присуствује верском обреду или посети свештеног лица, односно другог верског службеника.

Верски обред обавља се у посебној, прикладној просторији завода.

Време, трајање и начин коришћења верских права уређују се прописом о кућном реду завода.

Поднесак, притужба и жалба

Члан 126

Осуђени се може, ради остваривања својих права, поднеском обратити начелнику или другом овлашћеном лицу из одговарајуће службе завода.

Лице из става 1. овог члана дужно је да у року од пет дана од дана предаје поднеска, писмено и образложено одговори на поднесак осуђеног.

Осуђени има право притужбе управнику завода због повреде права или других неправилности које су му у заводу учињене.

Осуђени може поднети притужбу из става 3. овог члана у року од три месеца од дана настанка повреде права или друге неправилности, а изузетно у року од шест месеци ако је постојала објективна спреченост.

Притужбу која је неразумљива управник завода ће вратити осуђеном ради појашњења навода. Рок за достављање појашњења је 48 часова.

Ако осуђено лице не достави појашњење у остављеном року, притужба ће бити одбачена.

Ако се притужба односи на угрожавање или повреду тела или здравља осуђеног, управник завода ће наредити да лекар одмах прегледа осуђеног и да о томе сачини извештај.

Управник завода или лице које он овласти дужан је да испита притужбу осуђеног и да у року од 15 дана донесе решење.

Ако се утврди да су наводи из притужбе основани, управник или лице које он одреди, одмах ће наложити отклањање утврђених неправилности.

Ако отклањање неправилности није могуће, управник ће налогом забранити њено даље понављање.

Осуђени који не добије одговор на притужбу или није задовољан донетим решењем има право да у року од осам дана од дана пријема решења поднесе жалбу директору Управе.

Директор Управе дужан је да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Притужба директору Управе

Члан 127

Ако осуђени сматра да је његово право повређено поступањем управника, може поднети притужбу директору Управе.

Ако директор Управе или лице које он овласти утврди да притужба није поднета из разлога наведеног у ставу 1, притужбу ће доставити надлежном органу и о томе ће обавестити осуђеног.

Директор Управе или лице које он овласти може да испита основаност притужбе и непосредним увидом у документацију завода, разговором са управником и запосленима у заводу, разговором са осуђеним који је поднео притужбу и другим осуђенима, без присуства запослених у заводу.

Ако се утврди да је притужба основана, директор Управе ће наложити да се отклони повреда права осуђеног.

Ако отклањање неправилности није могуће, директор Управе ће забранити њено даље понављање.

Ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања запосленог, директор Управе обавестиће писмено управника завода и лице овлашћено за вршење надзора, а ако сматра да је до повреде права осуђеног дошло услед поступања управника обавестиће лице овлашћено за вршење надзора.

Притужба овлашћеном лицу

Члан 128

Осуђени има право да се без присуства запослених лица у заводу притужи овлашћеном лицу које надзире рад завода.

2. Проширена права и погодности осуђеног

Члан 129

Осуђеном који се посебно добро влада и залаже и остварује напредак у донетом програму поступања управник завода може доделити:

1) проширено право на пријем пакета;

2) проширено право на број посета;

3) проширено право на круг лица која могу посетити осуђеног (даљи сродници, пријатељи и други);

4) проширено право на пријем посета без надзора у просторијама за посете;

5) проширено право на пријем посета у посебним просторијама;

6) проширено право на пријем посета изван завода;

7) проширено право на погоднији смештај.

Управник завода може под условима из става 1. овог члана одобрити осуђеном и следеће погодности:

1) слободан излазак у град;

2) посету породици и сродницима о викенду и празницима;

3) наградно одсуство из завода до седам дана у току године;

4) коришћење годишњег одмора изван завода.

Из посебно оправданих разлога, управник завода може осуђеном одобрити и ванредни излазак или одсуство из завода до седам дана.

Одлуку о додељивању проширених права и погодности управник завода доноси на образложен предлог стручног тима, у складу са прописом који уређује третман, програм поступања, разврставање и накнадно разврставање осуђених.

У случају да осуђени престане да испуњава услове из става 1. овог члана, стручни тим завода може управнику предложити одузимање неких од додељених проширених права и погодности.

Одлуку о одузимању проширених права и погодности доноси управник завода.

Против одлуке из става 6. овог члана може се изјавити жалба директору Управе у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба не одлаже извршење одлуке.

Против одлуке директора Управе по жалби на одлуку о одузимању проширених права и погодности, осуђени може поднети захтев за заштиту судији за извршење.

3. Премештај осуђеног

Члан 130

Директор Управе може, по предлогу управника завода, преместити осуђено лице из једног завода у други када је то оправдано због спровођења програма поступања или одржавања реда и безбедности у заводу.

Директор Управе може, из разлога безбедности, осуђеног преместити по службеној дужности.

Против одлуке директора Управе којом се одређује премештај, осуђени има право жалбе судији за извршење.

Јављање породици после премештаја

Члан 131

Завод у који је осуђени премештен дужан је да одмах после премештаја осуђеном омогући да се јави породици или лицу које он одреди, о трошку завода.

4. Прекид извршења казне затвора

Прекид извршења казне одлуком директора Управе

Члан 132

На молбу осуђеног или предлог управника завода, директор Управе може одобрити прекид извршења казне затвора ако настану разлози из члана 59. став 1. овог закона због којих би се њено извршење могло одложити.

Против одлуке директора Управе из става 1. овог члана дозвољена је жалба судији за извршење.

Прекид због основаности молбе за одлагање извршења казне

Члан 133

Кад је осуђени упућен у завод и ступио је на издржавање казне затвора пре правноснажности решења којим се одлучује о молби за одлагање извршења казне, а касније се утврди да је молба била основана, одлуком директора Управе прекида се извршење казне затвора, у складу са одлуком суда о одлагању извршења казне.

У случају из става 1. овог члана време издржане казне затвора не урачунава се у трајање прекида.

Прекид извршења казне затвора поводом ванредног правног средства

Члан 134

Суд који одлучује о захтеву за понављање кривичног поступка поднетог у корист осуђеног може прекинути извршење казне затвора и пре правноснажности решења о дозволи понављања поступка.

Прекид извршења казне на захтев јавног тужиоца

Члан 135

Извршење казне затвора на захтев надлежног јавног тужиоца прекида се и траје до доношења одлуке о правном леку.

Одлуку о прекиду из става 1. овог члана доноси суд надлежан да одлучује о правном леку.

Ако јавни тужилац не поднесе правни лек у року од 30 дана од дана пријема одлуке о прекиду извршења казне затвора, суд надлежан за извршење казне ће без одлагања осуђеног упутити на издржавање остатка казне.

Јавни тужилац је дужан да обавести суд и завод о поднетом правном леку, односно да правни лек неће поднети.

Опозив прекида извршења казне затвора и спровођење осуђеног на даље извршење казне

Члан 136

Директор Управе опозива прекид извршења казне затвора ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или да осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Ако се осуђени после истека или опозива прекида извршења казне не јави у завод, завод о томе одмах обавештава полицију која осуђеног спроводи на даље извршење казне.

Дејства прекида извршења казне затвора

Члан 137

Време прекида извршења казне затвора не урачунава се у издржану казну.

За време прекида извршења казне осуђеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена одредаба о одлагању извршења казне затвора

Члан 138

На прекид извршења казне затвора сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује одлагање извршења казне затвора.

5. Смрт осуђеног

Члан 139

У случају смрти осуђеног одмах се обавештавају полиција и јавни тужилац, а затим његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема – његови родитељи, усвојитељ, брат, сестра, даљи сродници или лице које је он одредио.

О смрти осуђеног обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку, суд надлежан за извршење и матичар.

Предаја посмртних остатака

Члан 140

Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици осуђеног или лицу које је он одредио.

Ако осуђени нема породицу, или породица, односно лице које је он одредио, не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци осуђеног сахрањују се о трошку завода.

ВИИ МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА И БЕЗБЕДНОСТИ

1. Опште одредбе

Члан 141

Током извршења казне затвора осуђени је дужан да се понаша у складу са законом и прописима донетим на основу закона, као и по налозима службених лица, осим ако би извршење налога било противправно.

У циљу одржавања реда и безбедности у заводу, према осуђеном се могу применити само оне мере за одржавање реда и безбедности које су утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона и само у мери у којој је то неопходно.

У примени мера за одржавање реда и безбедности не сме се применити строжа мера од неопходно потребне с обзиром на околности њене примене и садржину мере.

Мере за одржавање реда и безбедности су мере принуде и посебне мере.

2. Мере принуде

Услови за примену мере принуде

Члан 142

Мере принуде према осуђеном се могу применити само када је неопходно да се спречи:

1) бекство осуђеног;

2) физички напад на друго лице;

3) наношење повреде другом лицу;

4) самоповређивање;

5) проузроковање знатне материјалне штете;

6) активан и пасиван отпор осуђеног.

Под активним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши заклањањем или држањем за лице или предмет, отимањем, стављањем у изглед да ће се лице напасти или предузимањем сличне радње.

Под пасивним отпором подразумева се свако супротстављање осуђеног законитим службеним мерама, радњама и налозима службеног или овлашћеног лица које се врши оглушивањем или заузимањем клечећег, седећег, лежећег или сличног положаја.

Мера принуде се може применити и према лицу које противправно ослобађа осуђеног или противправно улази у просторије завода. Ово лице се задржава до доласка овлашћених лица полиције.

Врсте мера принуде

Члан 143

Мере принуде су:

1) употреба физичке снаге;

2) везивање;

3) издвајање;

4) употреба гумене палице;

5) употреба шмркова са водом;

6) употреба хемијских средстава;

7) употреба ватреног оружја.

Приликом примене мере принуде користи се она мера која најмање угрожава живот и здравље лица према коме се примењује, којом се успешно савлађује отпор и која је сразмерна опасности која прети.

Примена мере принуде и лекарски преглед

Члан 144

О намери примене мере принуде усмено и јасно се упозорава лице према којем ће се мера применити, осим ако се ради о истовременом или непосредно предстојећем противправном нападу.

Употребу шмркова са водом и хемијских средстава може наредити само управник завода.

Непосредно након примене мере принуде, изузев мере везивања, обавезан је лекарски преглед осуђеног према коме је мера примењена. Преглед се понавља између дванаестог и двадесетчетвртог часа од примене мере.

Писани извештај службе за обезбеђење, медицинска документација и извештаји о обављеним лекарским прегледима достављају се управнику без одлагања. Извештај лекара садржи и наводе лица према коме је мера принуде примењена о начину настанка повреда и мишљење лекара о повезаности примењене мере и насталих повреда. Управник завода обавештава директора Управе о употреби мера принуде и прослеђује извештаје у року од 24 часа од времена примене мере принуде.

Употреба ватреног оружја

Члан 145

Ватрено оружје дозвољено је употребити само ако се другим мерама не може:

1) одбити истовремен или непосредно предстојећи противправни напад којим се угрожава живот осуђеног, запосленог или другог лица затеченог у заводу;

2) онемогућити бекство осуђеног из завода затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем;

3) онемогућити приликом спровођења бекство осуђеног који издржава казну затвора од десет година или тежу казну или бекство лица коме је одређен притвор за кривично дело за које се може изрећи казна затвора преко десет година.

Ватрено оружје се неће употребити ако би се тиме озбиљно угрозио живот другог лица.

Ако се службена радња предузима под непосредним руководством управника завода или руководиоца службе за обезбеђење, ватрено оружје се може употребити само по њиховом наређењу.

Дужност обавештавања о употреби ватреног оружја

Члан 146

Управник завода је дужан да одмах достави обавештење о употреби ватреног оружја и записник о лекарском прегледу осуђеног лица директору Управе, надлежном јавном тужиоцу и судији за извршење.

Поступање приликом бекства осуђеног

Члан 147

Припадник службе за обезбеђење без одлагања предузима радње да осуђеног онемогући у бекству.

О сваком покушају бекства и бекству осуђеног, припадник службе за обезбеђење одмах обавештава управника завода, који је дужан да о томе обавести директора Управе.

У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на извршење казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да се осуђени у бекству лиши слободе.

За време бекства осуђеном не тече извршење казне затвора.

Обавештавање полиције

Члан 148

У случају непосредног бекства осуђеног из завода или приликом спровођења осуђеног, припадник службе за обезбеђење је дужан да без одлагања обавести полицију и обезбеди место за које претпоставља да се осуђени крије.

3. Посебне мере

Услови за примену и врсте посебних мера

Члан 149

Према осуђеном за кога постоји опасност од бекства, насилничког понашања, самоповређивања или угрожавања реда и безбедности друге врсте, који се на други начин не могу отклонити, изузетно се могу наредити посебне мере.

Посебне мере су:

1) одузимање и привремено задржавање ствари чије је држање иначе дозвољено;

2) смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари;

3) смештај под појачан надзор;

4) усамљење;

5) тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце.

Примену посебне мере одређује управник завода или лице које он овласти на писани и образложени предлог руководиоца организационе јединице завода.

Према осуђеном могуће је применити и више посебних мера истовремено.

Извршење мере из става 2. овог члана одмах се обуставља ако су престали разлози за њену примену.

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари

Члан 150

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари може непрекидно трајати најдуже до 48 часова. Ова мера се одређује уз претходно мишљење лекара.

О смештају у посебно осигурану просторију без опасних ствари одмах се обавештава надлежни судија за извршење.

Уз меру из става 1. овог члана спроводи се појачан надзор.

Смештај под појачан надзор

Члан 151

Смештај под појачан надзор може се применити само у заводима затвореног или затвореног типа са посебним обезбеђењем, односно у затвореним одељењима завода.

Осуђеном који ремети ред или подстиче друге на ремећење реда, па због тога представља опасност за безбедност у заводу, или на други начин угрожава безбедност, може се решењем одредити смештај под појачан надзор.

Решење из става 2. овог члана доноси управник завода или лице које он овласти, на предлог службе за третман или службе за обезбеђење.

На решење из става 2. овог члана, осуђени има право жалбе судији за извршење, која не одлаже извршење решења.

Мера из става 1. овог члана преиспитује се свака три месеца. На решење о продужењу трајања ове мере осуђени има право жалбе судији за извршење.

Усамљење

Члан 152

Осуђеном који својим понашањем упорно ремети ред, озбиљно угрожава безбедност и представља озбиљну опасност за друге осуђене, управник завода може, уз претходно мишљење лекара, решењем изрећи меру усамљења, у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута.

Усамљењем се осуђеном онемогућава контакт с другим осуђеним за све време трајања мере.

Мера усамљења се извршава у просторији која има услове прописане у члану 164. став 1. овог закона.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења мора осигурати боравак ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно.

Осуђеном се за време извршења мере усамљења омогућава рад у просторијама у којима се мера примењује, а током примене може да користи личне ствари, чита штампу и књиге, да се дописује, слуша радио и прати телевизијски програм.

На решење из става 1. овог члана осуђени има право жалбе судији за извршење.

Меру из става 1. обуставиће управник завода, на образложени предлог стручне службе да примену мере усамљења треба обуставити.

Тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце

Члан 153

У случају основане сумње у постојање заразних болести или узимања опојних дрога или психоактивних супстанци, могуће је од осуђеног узимати узорке крви и мокраће у мери неопходној за испитивање према правилима медицинске струке, односно коришћење одговарајућег теста.

За тестирање на вирус ХИВ-а и вирус хепатитиса Ц, потребан је пристанак осуђеног.

Остале одредбе о посебним мерама

Члан 154

Смештај у посебно осигурану просторију без опасних ствари, смештај под појачан надзор, усамљење и тестирање на заразне болести или психоактивне супстанце примењује се под надзором лекара.

Прописи који уређују одржавање реда и безбедности

Члан 155

Пропис којим се уређују мере за одржавање реда и безбедности доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Изузетно, полиција може бити укључена у одржавање реда и безбедности у заводима, као и приликом спровођења лица лишених слободе, у складу са посебним споразумом између министра надлежног за послове правосуђа и министра надлежног за унутрашње послове.

ВИИИ ДИСЦИПЛИНСКИ ПРЕСТУПИ, МЕРЕ И ПОСТУПАК И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ ОСУЂЕНОГ

1. Дисциплински преступи

Претпоставке за примену дисциплинских мера

Члан 156

Дисциплински преступи су теже и лакше повреде правила реда и безбедности, као и повреде других правила понашања осуђеног утврђених овим законом.

У складу са одредбама Кривичног законика дисциплински ће се казнити осуђени који за време извршења казне затвора учини кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године.

Према осуђеном се не сме више пута применити дисциплинска мера за исту радњу дисциплинског преступа.

Тежи дисциплински преступи

Члан 157

Тежи дисциплински преступи су:

1) бекство или покушај бекства из завода;

2) подстрекавање на побуну или бекство;

3) припремање побуне или бекства;

4) неовлашћено напуштање завода;

5) насиље према другом лицу, физичко или психичко злостављање другог лица;

6) прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средства за комуникацију на даљину;

7) израда или уношење у завод средства подобног за напад, бекство или извршење кривичног дела;

8) спречавање приступа у било који део завода службеном лицу или лицу које се овлашћено налази у заводу;

9) угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима;

10) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица услед чега је наступила или могла наступити тежа штетна последица;

11) угрожавање туђег здравља извршено намерно или грубом непажњом;

12) производња, поседовање или коришћење опојних дрога или психоактивних супстанци;

13) грубо занемаривање личне хигијене осим ако грубо занемаривање личне хигијене није настало услед телесног или менталног обољења;

14) бављење играма на срећу;

15) отпор здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од заразе;

16) подстрекавање лица лишеног слободе на тежи дисциплински преступ;

17) занемаривање радне обавезе које је изазвало или је могло изазвати тежу штетну последицу;

18) обучавање о начину извршења кривичног дела на основу личног или туђег искуства;

19) тежа злоупотреба добијених проширених права и погодности;

20) недолично, насилничко или увредљиво понашање према запосленом;

21) противправно присвајање туђих покретних ствари;

22) понављање најмање три лакша дисциплинска преступа у периоду од три месеца;

23) одбијање осуђеног да се подвргне тестирању у случају основане сумње на узимање опојних дрога или психоактивних супстанци.

Лакши дисциплински преступи

Члан 158

Лакши дисциплински преступи су:

1) угрожавање и ометање другог осуђеног у обављању радних и слободних активности;

2) удаљавање из круга завода или радилишта и радионице завода без одобрења;

3) изношење алата и других материјалних средстава са радног места;

4) међусобна купопродаја одеће, обуће, лекова и других ствари;

5) коцкање;

6) припремање оброка, напитака или хране ван простора предвиђеног у ту сврху;

7) тетовирање и телесни пирсинг себе или другог у заводу;

8) угрожавање и оштећење имовине;

9) нарушавање изгледа завода;

10) неовлашћено коришћење и улажење у службене просторије;

11) лакша злоупотреба добијених посебних права;

12) поседовање ствари које осуђени не сме имати код себе;

13) недисциплиновано, непристојно и агресивно понашање које ремети живот и рад у заводу;

14) недозвољена израда предмета;

15) пушење ван простора одређеног у ту сврху;

16) занемаривање радне обавезе;

17) одбијање извршења законитог налога овлашћеног лица;

18) неовлашћено коришћење ствари;

19) омогућавање приступа неовлашћеном лицу у простор завода;

20) увредљиво понашање према другом лицу по било ком личном својству;

21) давање нетачних података о чињеницама битним за остваривање права.

2. Дисциплинске мере

Врсте дисциплинских мера

Члан 159

За учињене дисциплинске преступе изричу се дисциплинске мере.

Дисциплинске мере су:

1) укор;

2) ограничење или забрана примања пакета до три месеца;

3) одузимање додељених проширених права и погодности из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона до три месеца;

4) ограничење или забрана располагања новцем у заводу до три месеца;

5) упућивање у самицу у слободно време или током целог дана и ноћи.

Укор се изриче кад због природе учињеног дисциплинског преступа осуђеног треба само упозорити.

Дисциплинске мере из става 2. тач. 2) до 4) овог члана изричу се као самосталне мере кад нема основа или није оправдано изрећи меру упућивања у самицу, а укором се не може постићи сврха дисциплинске мере.

Мера упућивања у самицу и ограничење или забрана располагања новцем у заводу може се изрећи само за теже дисциплинске преступе.

Одузимање додељених проширених права и погодности права из члана 129. ст. 1. и 2. овог закона и упућивање у самицу могу се изрећи кумулативно.

Условно одлагање извршења дисциплинске мере

Члан 160

Извршење дисциплинске мере, изузев мере укора, могуће је условно одложити до три месеца.

Ако осуђени у року за који је одложено извршење дисциплинске мере учини нови лакши дисциплински преступ, дисциплинска мера се може опозвати.

Одлуку о опозиву дисциплинске мере доноси орган који је донео одлуку о дисциплинској мери.

Стицај дисциплинских преступа

Члан 161

За стицај дисциплинских преступа изриче се јединствена дисциплинска мера, на основу оцене тежине преступа у стицају и других околности које утичу на изрицање мере.

Извршење дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 162

Дисциплинска мера упућивања у самицу изриче се изузетно, само за теже дисциплинске преступе и не може трајати дуже од 15 дана.

Меру упућивања у самицу до 30 дана могуће је изрећи за стицај дисциплинских преступа.

Садржина дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 163

Дисциплинска мера упућивања у самицу представља искључење осуђеног из заједничких активности с другим осуђенима у слободно време или током целог дана и ноћи.

Пре извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезан је лекарски преглед.

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу

Члан 164

Просторија у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу мора имати најмање четири квадратна метра и десет кубних метара простора. Просторија мора бити прозрачна, осветљена дневним и вештачким осветљењем, загрејана у складу са климатским условима, опремљена креветом и постељином, столом и столицом.

Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима.

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу осуђени може да чита и пише, и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно.

Контрола извршења дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 165

Током извршења дисциплинске мере упућивања у самицу обавезна је лекарска контрола осуђеног најмање једном у току дана, а управник завода и васпитач су обавезни да га посете најмање једном у току седам дана.

Налази и запажања лекара и других овлашћених лица уносе се у књигу извршења дисциплинске мере упућивања у самицу.

Ограничење у трајању дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 166

Укупан боравак осуђеног у просторији у којој се извршава дисциплинска мера упућивања у самицу не може трајати дуже од шест месеци у току једне календарске године.

Обустављање и прекид извршења дисциплинске мере упућивања у самицу

Члан 167

Управник завода обуставља извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако оцени да је дисциплинска мера постигла своју сврху и пре њеног истека.

Управник завода обавезно прекида извршење дисциплинске мере упућивања у самицу ако по писменом мишљењу лекара даљи боравак у самици угрожава здравље осуђеног.

3. Дисциплински поступак

Надлежност и покретање поступка

Члан 168

Поступак за теже дисциплинске преступе води и одлуку доноси дисциплинска комисија, а за лакше дисциплинске преступе управник завода или лице које он одреди, с тим да то лице, односно члан комисије не може бити подносилац предлога за покретање дисциплинског поступка.

Предлог за покретање дисциплинског поступка подноси руководилац организационе јединице завода или лице које он одреди. За теже дисциплинске преступе предлог за покретање поступка може поднети и управник завода или лице које он одреди.

Предлог за покретање дисциплинског поступка из става 2. овог члана подноси се у року од 48 часова од сазнања за учињени преступ.

Ако истек рока за подношење предлога за покретање дисциплинског поступка пада у суботу, недељу или дане државног празника, исти се подноси првог наредног радног дана.

Дисциплинску комисију од три члана из става 1. овог члана именује директор Управе, на предлог управника завода. Председник комисије мора бити дипломирани правник.

Услови за издвајање осуђеног

Члан 169

Од момента сазнања за учињени тежи дисциплински преступ и током дисциплинског поступка, управник завода или лице које он овласти може одлучити да се осуђени издвоји из безбедносних разлога од осталих осуђеника, до 48 часова. Време издвајања се урачунава у дисциплинску меру упућивања у самицу.

Осуђено лице са третманом отвореног или полуотвореног одељења против кога је покренут дисциплински поступак за тежи дисциплински преступ може се сместити у затворени део завода до окончања дисциплинског поступка.

Време проведено у затвореном делу завода не урачунава се у дисциплинску меру упућивања у самицу.

Докази у дисциплинском поступку

Члан 170

Осуђени против кога се води дисциплински поступак се обавезно саслушава, наводи које истакне проверавају се, а изводе се и други докази.

О току дисциплинског поступка води се записник.

Одмеравање дисциплинске мере

Члан 171

При изрицању дисциплинске мере води се рачуна о понашању осуђеног током издржавања казне и залагању на раду, а узимају се у обзир и све друге чињенице битне за правилно одмеравање мере.

Застарелост

Члан 172

Дисциплинска мера не може се изрећи нити се изречена мера може извршити, ако је од учињеног дисциплинског преступа протекло више од једне године.

Право осуђеног на стручну правну помоћ

Члан 173

Осуђени против кога се води дисциплински поступак има право на стручну правну помоћ.

О праву из става 1. овог члана осуђени мора бити писмено обавештен приликом уручивања предлога о покретању дисциплинског поступка.

Решење и жалба у дисциплинском поступку

Члан 174

Дисциплински поступак се окончава решењем.

Против решења осуђени може изјавити жалбу судији за извршење надлежном према седишту завода у року од три дана од дана пријема решења.

Одлуку о жалби судија за извршење доноси у року од три дана од дана пријема жалбе.

Жалба не одлаже извршење решења.

Уписивање дисциплинске мере у евиденцију

Члан 175

Дисциплинска мера изречена коначним решењем уписује се у евиденцију дисциплинских мера.

Дисциплинска мера брише се из евиденције дисциплинских мера ако осуђеном не буде изречена нова дисциплинска мера у року од годину дана од дана изречене дисциплинске мере за лакше преступе, а у року од три године од дана изречене дисциплинске мере за теже дисциплинске преступе.

Овлашћење министра надлежног за послове правосуђа

Члан 176

Пропис којим се уређује дисциплински поступак, утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање дисциплинских мера доноси министар надлежан за послове правосуђа.

О изреченим дисциплинским мерама завод води евиденцију која садржи: име и презиме осуђеног лица, податке о извршеном дисциплинском преступу, податке о изреченој дисциплинској мери и напомену.

4. Материјална одговорност

Члан 177

Осуђени је дужан да надокнади штету коју намерно или грубом непажњом проузрокује заводу.

О накнади штете у износу до 15.000 динара одлучује првостепени дисциплински орган, а за износ штете преко 15.000 динара накнада се остварује у парничном поступку.

Накнаду штете о којој је одлучио првостепени дисциплински орган завод непосредно наплаћује из средстава којим осуђени слободно располаже, а ако је то недовољно и из штедног улога осуђеног.

ИX ОТПУШТАЊЕ ОСУЂЕНОГ СА ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

Отпуштање због истека казне

Члан 178

Осуђени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Ако истек казне пада у суботу, недељу или у дане државних празника, осуђени се отпушта последњег радног дана који претходи тим данима.

Завод је дужан да у року од осам дана након отпуштања осуђеног о томе обавести судију за извршење, суд који га је упутио на извршење казне, као и полицију, ради вођења евиденција.

Опште одредбе о отпуштању осуђеног

Члан 179

Пре отпуштања, лекар прегледа осуђеног и налаз уноси у здравствени картон.

Тешко болесно лице, које је отпуштено са извршења казне затвора и отпуштено лице које је због болести неспособно за пут, завод смешта у најближу одговарајућу здравствену установу. Трошкове лечења за првих 30 дана сноси завод.

Отпустни лист и предаја одузетих ствари и новца

Члан 180

Осуђеном се приликом отпуштања из завода издаје отпустни лист.

Отпустни лист, поред осталог, садржи и датум отпуштања и датум до када отпуштено лице треба да се јави полицији.

Отпустни лист служи отпуштеном лицу и као доказ о идентитету до доласка у место пребивалишта, односно боравишта.

Осуђеном се приликом отпуштања предају ствари и предмети које му је завод чувао, уштеђевина и новац који је примио за време издржавања казне, а није га потрошио у заводу.

При отпуштању осуђеног, завод му обезбеђује рубље, одећу и обућу, ако осуђени није у могућности да их прибави.

Лице се сматра отпуштеним када напусти завод.

Обавештавање жртве

Члан 181

У случајевима када се осуђени за кривична дела против живота и тела, против полне слободе или против брака и породице, отпушта са издржавања казне затвора, односно условно отпушта, као и у случају бекства из затвора, завод ће обавестити жртву кривичног дела.

Обавештење из става 1. овог члана завод доставља жртви ако је она то тражила, и ако процена ризика завода указује на потребу превентивне заштите жртве.

Трошкови превоза

Члан 182

Трошкове превоза отпуштеном лицу до места пребивалишта, односно боравишта сноси завод.

Отпуштеном странцу плаћају се трошкови превоза до граничног прелаза, ако посебним прописом није другачије одређено.

Отпуштање због амнестије, помиловања и условног отпуста

Члан 183

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу закона о амнестији, завод је дужан да га отпусти најкасније 24 часа након пријема решења о амнестији, ако законом о амнестији није другачије одређено.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу одлуке о помиловању, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке о помиловању, а најкасније у року од 24 часа.

У случају да се осуђени отпушта из завода на основу правноснажне одлуке о условном отпусту, завод је дужан да га отпусти истог дана по пријему одлуке, а најкасније у року од 24 часа.

Превремено отпуштање

Члан 184

Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише шест месеци до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог управника завода.

Предлог из става 1. овог члана подноси управник завода, на основу претходно прибављеног мишљења стручног тима.

Програм припреме за отпуст

Члан 185

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног са извршења казне затвора, у оквиру програма поступања, утврди програм припреме за отпуст и помоћи након отпуштања.

Припрема осуђеног за отпуст започиње након доласка у завод. Осуђени се подстиче на активно учествовање у припреми за отпуст, а посебно да одржава односе са породицом, успоставља и одржава контакте са установама и особама које се баве укључивањем осуђеника за живот на слободи. Програм за отпуст је саставни део програма поступања.

На основу утврђеног програма за отпуст, осуђени ће бити укључен у појединачни или групни саветодавни рад у вези са његовом припремом за отпуст најраније једну годину, а најкасније три месеца пре отпуштања, у зависности од дужине изречене казне.

У поступку израде програма за отпуст служба за третман утврђује и потребе осуђеног након извршења казне и сарађује са повереничком службом, као и органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно боравишта осуђеног.

Поступак пружања помоћи и прихвата

Члан 186

У остваривању пружања помоћи и прихвата завод сарађује са повереничком службом, органом старатељства надлежним према месту последњег пребивалишта, односно последњег боравишта осуђеног пре упућивања на извршење казне затвора, полицијом и одговарајућом организацијом или удружењем.

Завод је дужан да пре отпуштања осуђеног о томе обавести полицију у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног, као и суд који је изрекао казну затвора.

Поступак пружања помоћи и прихвата осуђеног након извршене казне затвора уређује се посебним законом.

Глава четврта

ИЗВРШЕЊЕ НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Надлежност и поступак за извршење новчане казне

Члан 187

За извршење новчане казне надлежан је суд који је донео првостепену пресуду.

Рок за плаћање новчане казне

Члан 188

Рок за плаћање новчане казне одређује се пресудом.

Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од 15 дана нити дужи од три месеца.

У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.

Замена новчане казне казном затвора

Члан 189

Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора.

Замена новчане казне казном затвора врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци. Ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

Сразмерна замена новчане казне

Члан 190

Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора.

Ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити, на основу одлуке суда.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу

Члан 191

Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу.

Замена новчане казне казном рада у јавном интересу врши се тако што се за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одређује осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.

Извршење новчане казне после смрти осуђеног

Члан 192

После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Сходна примена

Члан 193

Одредбе овог закона којима се уређује извршење новчане казне изречене за кривично дело сходно се примењују на извршење новчане казне изречене за привредни преступ и прекршај, ако законом није другачије одређено.

Глава пета

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ОДУЗИМАЊА ВОЗАЧКЕ ДОЗВОЛЕ

Члан 194

Ради извршења казне одузимања возачке дозволе, суд који је одлучивао у првом степену доставља извршну одлуку о изреченој казни одузимања возачке дозволе полицији у месту пребивалишта, односно боравишта осуђеног у време када је одлука којом је изречена казна постала правноснажна. Извршна одлука уписује се у казнену евиденцију.

Глава шеста

ИЗВРШЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ

И ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ И ЧУВАЊЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ УСТАНОВИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 195

Упућивање лица на извршење мере обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену.

Мера из става 1. овог члана извршава се у Специјалној затворској болници, а изузетно у другој здравственој установи.

Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, лице према којем се она примењује прво се упућује на извршење мере безбедности.

На предлог Специјалне затворске болнице, односно друге здравствене установе у којој се мера из става 1. овог члана извршава, суд може у току трајања мере, по претходно прибављеном мишљењу судије за извршење, одлучити да се лице према којем се мера извршава премести из једне у другу здравствену установу.

Положај лица према коме се спроводи мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи

Члан 196

Мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи може садржати само она ограничења кретања и понашања која су неопходна ради лечења и чувања лица према којем се ова мера примењује и ради одржавања реда и дисциплине.

Лице према коме се извршава мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи има иста права и обавезе као и лице које издржава казну затвора, ако потребе лечења другачије не захтевају.

Довођење и спровођење у здравствену установу

Члан 197

Ако се лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи налази на слободи, а не јави се установи ради извршења мере, суд наређује његово довођење или издавање потернице. Наредбу извршава полиција на чијем подручју се лице налази. Ако се такво лице налази у притвору спровођење врше овлашћена лица завода у којем се извршава мера притвора.

Довођење и спровођење лица из става 1. овог члана врши се уз пратњу здравственог радника.

Дужност обавештавања суда

Члан 198

Здравствена установа, односно одељење у које је упућено лице ради лечења и чувања, обавезна је да најмање једанпут годишње обавештава суд који је изрекао меру, о стању здравља лица према којем се примењује.

Обустава или замена мере

Члан 199

На предлог Специјалне затворске болнице или друге здравствене установе у којој се мера извршава, суд може у току трајања мере одлучити да се мера обавезног психијатријског лечења и чувања у психијатријској установи обустави или изрећи меру обавезног психијатријског лечења на слободи.

Кад се заврши лечење, здравствена установа из става 1. овог члана обавештава о томе суд који је меру изрекао.

Ако се ради о лицу чије је лечење завршено, а коме још није истекла казна, полиција на чијем подручју се налази здравствена установа, на захтев суда из става 1. овог члана, спровешће осуђено лице на извршење казне, под условом да му суд није одредио условни отпуст.

Стручни надзор над извршењем мере

Члан 200

Стручност рада у извршењу мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи надзире министарство надлежно за послове здравља.

Помоћ после отпуштања из здравствене установе

Члан 201

После отпуштања из здравствене установе бригу о лицу према коме је извршена мера безбедности, а које је без породичног старања, преузима орган старатељства надлежан према пребивалишту, односно боравишту лица у време када је одлука којом је мера безбедности изречена постала правноснажна.

ИИ ОБАВЕЗНО ПСИХИЈАТРИЈСКО ЛЕЧЕЊЕ НА СЛОБОДИ

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног психијатријског лечења на слободи

Члан 202

Мера обавезног психијатријског лечења на слободи извршава се у здравственој установи коју одреди суд који је изрекао ову меру.

Суд који је изрекао меру из става 1. овог члана упућује лице којем је изречена мера, у здравствену установу у року од осам дана од дана правноснажности одлуке којом је мера изречена.

Лице којем је изречена мера обавезног психијатријског лечења на слободи обавезно је да се у року које одреди суд, а најкасније у року од 15 дана од достављања одлуке о упућивању на лечење, јави здравственој установи ради лечења.

Суд доставља препис правноснажне судске одлуке здравственој установи у којој се мера извршава.

Обавеза обавештавања здравствене установе

Члан 203

Ако се упућено лице не подвргне лечењу у року који одреди суд, лечење самовољно напусти или и поред лечења постане толико опасно за околину да је потребно и његово чување у психијатријској здравственој установи, здравствена установа ће о томе обавестити суд који је изрекао меру.

Обавезе здравствене установе

Члан 204

Здравствена установа је обавезна да најмање сваких шест месеци обавештава суд који је изрекао меру о стању здравља лица које је на лечењу.

Здравствена установа је обавезна да суд обавести и о завршетку лечења.

ИИИ ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ НАРКОМАНА И ОБАВЕЗНО ЛЕЧЕЊЕ АЛКОХОЛИЧАРА

Надлежност и поступак за извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара

Члан 205

Упућивање лица на извршење мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара врши надлежни суд који је изрекао меру у првом степену.

Лице коме је изречена мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара уз казну затвора, упућује се на извршење у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа из члана 49. став 1. овог закона.

О упућивању на извршење мера из става 1. овог члана суд обавештава установу у коју се лице коме је мера изречена упућује.

Ако се лице из става 1. овог члана не јави установи на лечење или самовољно напусти започето лечење, установа ће одмах о томе обавестити надлежни суд који наређује његово довођење, односно издавање потернице.

Обавеза обавештавања суда

Члан 206

Установа у којој се извршава мера обавезног лечења наркомана, односно мера обавезног лечења алкохоличара најмање једном у шест месеци обавештава надлежни суд о њеном извршавању.

Установа из става 1. овог члана обавештава суд о завршетку лечења.

Упућивање осуђеног на извршење остатка казне затвора

Члан 207

После извршене мере обавезног лечења наркомана, односно мере обавезног лечења алкохоличара, лице према коме је односна мера извршена, упућује се на извршење остатка казне затвора.

ИВ ЗАБРАНА ВРШЕЊА ПОЗИВА, ДЕЛАТНОСТИ И ДУЖНОСТИ

Надлежност за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 208

Суд који је у првом степену изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности доставља правноснажну одлуку органу, предузећу или организацији у којој је лице којем је мера изречена запослено, органу надлежном за издавање дозволе или одобрења за вршење одређеног позива или самосталне делатности, надлежном инспекцијском органу, надлежном органу за вођење привредних регистара и пореској управи.

Правноснажна одлука из става 1. овог члана доставља се и полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица према којем се ова мера примењује ради уписа у казнену евиденцију.

Поступак за извршење мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности

Члан 209

Када је вршење позива, делатности и дужности везано за дозволу надлежног органа, ова мера се извршава одузимањем дозволе или забраном њеног издавања, за време на које је мера изречена.

Меру из става 1. овог члана извршава надлежна инспекција предузимањем радњи којима се лице према којем се мера примењује онемогућава да се бави вршењем одређеног позива, делатности и дужности.

О извршењу мере надлежна инспекција обавештава суд који је меру изрекао у првом степену.

В ЗАБРАНА УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ

Надлежност и поступак за извршење мере забране управљања моторним возилом

Члан 210

Суд који је у првом степену изрекао меру забране управљања моторним возилом доставља правноснажну одлуку на извршење полицији у месту пребивалишта, односно боравишта лица којем је мера изречена, у време када је одлука којом је мера изречена постала правноснажна.

Меру из става 1. овог члана према лицу које има страну возачку дозволу извршава полиција у месту извршења кривичног дела.

Обавештавање организационе јединице полиције која је издала возачку дозволу

Члан 211

Организациона јединица полиције која извршава меру забране управљања моторним возилом, а дозволу за управљање моторним возилом није издала, обавештава о извршењу мере организациону јединицу полиције која је возачку дозволу издала.

ВИ ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА

Члан 212

Меру безбедности одузимања предмета извршава суд који је ту меру изрекао у првом степену.

Зависно од природе одузетих предмета, суд одлучује да ли ће их продати према одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење, уступити државном органу, установи или добротворној организацији, уништити их или с њима поступити у складу с посебним прописима.

Ако је законом одређено обавезно уништавање одузетих предмета суд доноси одлуку о начину и органу, организацији, односно установи која ће извршити уништавање предмета.

Средства остварена продајом предмета приход су буџета Републике Србије.

ВИИ ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНЦА ИЗ ЗЕМЉЕ

Члан 213

Суд који је у првом степену изрекао меру протеривања странца из земље доставља правноснажну одлуку на извршење полицији.

Мера из става 1. овог члана извршава се према прописима који уређују кретање и боравак странаца у земљи.

ВИИИ ЈАВНО ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРЕСУДЕ

Члан 214

Суд који је одлучивао у првом степену, доставља извршну одлуку о јавном објављивању пресуде путем средстава јавног информисања уреднику средства јавног информисања, ради њеног објављивања.

Трошкове јавног објављивања пресуде сноси осуђени.

Део трећи

ИЗВРШЕЊЕ САНКЦИЈА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Глава седма

ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

1. Опште одредбе

Примена одредаба овог закона

Члан 215

Казна затвора изречена за прекршај извршава се према одредбама овог закона, ако посебним законом није другачије одређено.

Распоређивање осуђених

Члан 216

Кажњени се распоређује на извршење казне затвора у посебном одељењу завода, одвојено од осуђених за кривична дела.

Кажњена жена распоређује се на извршење казне затвора у казнено-поправном заводу за жене, одвојено од осуђених жена.

2. Поступак упућивања на извршење казне

Надлежност за упућивање на извршење казне

Члан 217

За упућивање кажњеног на извршење казне затвора надлежан је прекршајни суд који је донео првостепену пресуду.

Кажњени се упућују на извршење казне затвора у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање кажњених лица у заводе.

Ако кажњени има пребивалиште или боравиште ван седишта прекршајног суда који је донео пресуду, суд доставља извршну пресуду прекршајном суду чије је седиште у месту пребивалишта, односно боравишта кажњеног ради упућивања на извршење казне.

Налог за извршење казне

Члан 218

Надлежни прекршајни суд писмено налаже кажњеном да се одређеног дана јави на извршење казне.

Кажњени се у налогу упозорава да ће молба за одлагање извршења казне бити одбачена ако се одмах уз молбу не приложе докази о постојању разлога за одлагање.

Рок између пријема налога и дана јављања не може бити краћи од осам нити дужи од 15 дана.

Надлежни прекршајни суд обавештава завод о датуму када кажњени треба да се јави на извршење казне.

Почетак извршења казне

Члан 219

Завод извештава надлежни прекршајни суд да ли се кажњени јавио на извршење казне затвора.

Почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када се кажњени јави у завод на извршење казне.

Довођење кажњеног

Члан 220

Ако се кажњени који је уредно позван не јави у завод, прекршајни суд наређује његово довођење, а ако се кажњени крије или је у бекству, прекршајни суд наређује издавање потернице.

У случају из става 1. овог члана почетак извршења казне затвора рачуна се од дана када је кажњени лишен слободе, а трошкови довођења падају на терет кажњеног.

3. Одлагање извршења казне затвора

Разлози за одлагање извршења казне

Члан 221

Извршење казне затвора изречене за прекршај може се одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело.

Трајање одлагања извршења казне

Члан 222

Кажњеној жени у шестом месецу трудноће и кажњеној мајци која има дете млађе од једне године извршење казне се одлаже док дете не наврши једну годину, а кажњеном који је оболео од тешке акутне болести – све док болест траје.

У осталим случајевима одлагање извршења казне траје најдуже 60 дана.

Поступак одлагања извршења казне

Члан 223

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси кажњени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који разлоге потврђују и назначава време за које се одлагање тражи.

Рок за подношење молбе

Члан 224

Молба за одлагање подноси се у року од три дана од пријема налога за извршење казне.

Ако је тешка акутна болест кажњеног или смрт његовог брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља уследила после истека рока од три дана, молба се може поднети до дана када кажњени треба да се јави на извршење казне.

Поступак по молби

Члан 225

Молба за одлагање подноси се прекршајном суду који је упутио кажњеног на извршење казне.

Кад уз молбу нису приложени докази, прекршајни суд налаже кажњеном да их достави у року од осам дана и упозорава га да ће се у супротном молба одбацити.

Прекршајни суд из става 1. овог члана је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе.

Неблаговремена молба, молба коју је поднело неовлашћено лице и молба уз коју нису приложени докази, одбацује се.

Жалба на првостепену одлуку

Члан 226

Кажњени може против првостепеног решења изјавити жалбу Прекршајном апелационом суду.

Жалба се подноси у року од три дана од дана пријема првостепеног решења.

Суд је дужан да о жалби одлучи у року од три дана од дана њеног пријема.

Дејство молбе за одлагање

Члан 227

Молба за одлагање задржава извршење казне до правноснажности решења о молби.

Ако Прекршајни апелациони суд приликом одбијања други пут поднете молбе утврди да се право на молбу злоупотребљава, одлучиће да жалба не задржава извршење казне.

Опозив и обустава одлагања извршења казне

Члан 228

Прекршајни суд опозива одлагање извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је одлагање одобрио или кажњени одлагање користи противно одобреној сврси.

Ако је одобрено одлагање кажњеној трудници, а дете се роди мртво, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од порођаја, а ако је дете умрло после порођаја, одлагање се обуставља кад истекне два месеца од смрти детета.

Кад је одлагање одобрено кажњеној мајци детета млађег од једне године, а дете умре, одлагање се обуставља после истека два месеца од смрти детета.

Жалба на решење о опозиву и обустави одлагања извршења

Члан 229

Против решења о опозиву и обустави одлагања извршења казне затвора, кажњени има право жалбе под истим условима као против решења којим је одлучено о молби за одлагање.

Жалба одлаже извршење решења.

4. Прекид извршења казне затвора изречене за прекршај

Члан 230

Изузетно, на молбу кажњеног, директор Управе може из оправданих разлога одобрити прекид извршења казне затвора.

Прекид извршења казне траје најдуже десет дана, а прекид одобрен због болести осуђеног траје до његовог излечења.

За време прекида извршења казне затвора кажњеном не припадају права предвиђена овим законом.

Сходна примена

Члан 231

На прекид извршења казне затвора изречене за прекршај сходно се примењују одредбе овог закона којим се уређује прекид извршења казне затвора изречене за кривично дело.

5. Отпуштање кажњеног

Члан 232

Кажњени се отпушта из завода оног дана када му је истекла казна.

Глава осма

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРЕКРШАЈ

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 233

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности изречених за кривично дело сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за прекршај, ако посебним законом није другачије одређено.

Део четврти

Глава девета

ИЗВРШЕЊЕ ЗАШТИТНИХ МЕРА ИЗРЕЧЕНИХ ЗА ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУП

Сходна примена одредаба о извршењу мера безбедности

Члан 234

Одредбе овог закона којим се уређује извршење мера безбедности сходно се примењују и на извршење заштитних мера изречених за привредни преступ, ако посебним законом није другачије одређено.

Део пети

ИЗВРШЕЊЕ ОСТАЛИХ МЕРА

Глава десета

ПРИМЕНА МЕРЕ ПРИТВОРА

Пријем у притвор

Члан 235

У притвор се прима лице против кога је решењем суда одређен притвор.

Уз решење о одређивању притвора заводу се доставља и писмени налог за пријем притвореника.

У поступку са притвореницима примењују се одредбе Законика о кривичном поступку и одредбе овог закона.

Потврда о пријему

Члан 236

Завод издаје писмену потврду о пријему притвореника.

У потврду се, поред осталог, уносе датум, час и минут пријема.

Смештај притвореника

Члан 237

Притвореник се смешта у посебно одељење завода, организовано као одељење затвореног типа, одвојено од осуђених, у складу са прописом министра надлежног за послове правосуђа којим се уређује упућивање притвореника.

Приликом смештаја притвореника води се рачуна о ранијој осуђиваности, здравственом стању, личним склоностима, језику који говори и разуме и врсти кривичног дела које му се ставља на терет.

Одвојено се смештају и притвореници који су заједно учествовали у извршењу кривичног дела.

Преглед притвореника

Члан 238

Непосредно после пријема у завод, притвореника прегледа лекар.

Лекарски налаз уноси се у здравствени картон притвореника.

У случају да се приликом прегледа из става 1. овог члана утврди постојање телесних повреда, лекар је дужан да о томе достави писмени извештај управнику завода.

Положај притвореника

Члан 239

Притвореник борави у заводу под истим условима као и осуђено лице, ако Закоником о кривичном поступку није другачије одређено.

Права притвореника

Члан 240

Притворенику се може омогућити подршка и помоћ службе за третман у заводу. Лекар и служба за обезбеђење дужни су да обрате посебну пажњу на притвореника који показује знаке аутодеструктивног понашања и да о томе обавести службу за третман.

Притвореник који ради има право на накнаду и друга права на основу рада која остварује осуђено лице у складу са овим законом.

Здравствена заштита притвореника

Члан 241

Притвореник се може, само по налогу суда који је одредио притвор извести из завода и спровести другим органима или у здравствену установу.

Кад је притворенику неопходно указати хитну медицинску помоћ, притвореник се може извести из завода и спровести у здравствену установу о чему се обавештава надлежни суд.

Дисциплински преступ притвореника

Члан 242

Кад притвореник повреди пропис о кућном реду завода или учини други дисциплински преступ завод одмах о томе обавештава суд пред којим се води поступак.

Примена мера за одржавање реда и безбедности према притворенику

Члан 243

Мере за одржавање реда и безбедности се према притворенику примењују сходно одредбама овог закона које уређују примену мере за одржавање реда и безбедности према осуђеним лицима.

О примени мера за одржавање реда и безбедности одмах се извештава поступајући судија и директор Управе.

Премештај притвореника

Члан 244

Притвореник се из разлога безбедности може преместити из једног завода у други.

Решење о премештају, уз претходно прибављену сагласност суда, доноси директор Управе.

Против одлуке директора Управе притвореник има право жалбе министру надлежном за послове правосуђа, у року од три дана од дана пријема одлуке. Жалба на одлуку директора Управе не одлаже извршење решења.

Против коначне одлуке министра надлежног за послове правосуђа по жалби на одлуку о премештају, није дозвољена судска заштита.

Надзор над применом мере притвора

Члан 245

Примену мере притвора надзире судија за извршење на чијем је подручју седиште завода у коме се извршава притвор или судија кога председник суда одреди.

Отпуштање притвореника

Члан 246

Притвореник се отпушта из завода на основу решења о укидању притвора и налога за пуштање из притвора, донетих од суда пред којим се води поступак.

Притвореник се одмах отпушта и кад истекне време за које је одређен притвор.

Притвореника пре отпуштања из завода прегледа лекар.

Смрт притвореника

Члан 247

У случају смрти притвореника завод одмах обавештава полицију, јавног тужиоца, његовог брачног друга, децу и усвојеника, а ако их притвореник нема, његове родитеље, усвојитеља, брата или сестру, односно даље сроднике.

О смрти притвореника обавештава се и суд пред којим се води поступак, судија за извршење који врши надзор над притвореницима и матичар.

Предаја посмртних остатака притвореника

Члан 248

Посмртни остаци притвореника и његове личне ствари предају се породици притвореника.

Ако притвореник нема породицу или породица не прихвати посмртне остатке, посмртни остаци притвореника сахрањују се о трошку завода.

Остале одредбе о примени мере притвора

Члан 249

Притвореник који се на основу закона којим се уређује кривични поступак, на сопствени захтев, пре правноснажности пресуде упућује на извршење казне затвора, изједначава се у правима и дужностима са осуђеним лицем.

Глава једанаеста

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Члан 250

У поступку извршења одузимања имовинске користи прибављене кривичним делом и привредним преступом сходно се примењују одредбе закона који уређује извршење и обезбеђење.

Средства остварена одузимањем имовинске користи приход су буџета Републике Србије.

Део шести

РАДНИ ОДНОСИ, НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

Глава дванаеста

РАДНИ ОДНОСИ

1. Општа одредба

Члан 251

На директора Управе и запослена лица у Управи примењују се одредбе закона којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, ако овим законом није другачије одређено.

2. Посебни услови

Члан 252

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа запослених у Управи, управника и заменика управника одлучује директор Управе, осим ако овим законом није другачије одређено.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа унутар завода одлучује управник завода.

Услови и начин заснивања радног односа

Члан 253

Извршилачко радно место у Управи попуњава се на начин предвиђен прописима који уређују попуњавање радних места у државним органима, ако овим законом није другачије предвиђено.

Ако се радно место не попуни премештајем, преузимањем или спровођењем интерног конкурса, Управа оглашава и спроводи јавни конкурс за попуњавање радних места.

Радно место се може попунити, ако је предвиђено прописом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Управи и ако се његово попуњавање уклапа у финансијски план.

У радни однос не може се примити лице које је осуђено због кривичног дела које се гони по службеној дужности, лице против кога се води кривични поступак за кривично дело које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено на безусловну казну затвора у трајању дужем од три месеца и лице за које, у складу са прописима којима је уређено вршење безбедносних провера, постоје безбедносне сметње.

Радни однос у служби за обезбеђење може преузимањем засновати лице које је стекло радно искуство на истим или сличним пословима у министарству надлежном за унутрашње послове, министарству надлежном за послове одбране, Војсци Србије или Безбедносно-информативној агенцији.

Под истим или сличним пословима, у смислу овог закона, подразумевају се послови обезбеђења лица и имовине, спровођења лица лишених слободе и одржавања јавног реда и мира, које обављају наоружана и униформисана лица.

Лице из става 5. овог члана, после пробног рада, обавезно је да положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење.

Ако лице из става 5. овог члана не положи стручни испит за обављање послова у служби за обезбеђење престаје му радни однос, осим ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Пропис којим се уређује начин спровођења јавног конкурса за попуњавање радних места у Управи доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Посебни случајеви престанка радног односа

Члан 254

Радни однос престаје:

1) кад се утврди да су нетачни подаци који су били услов за заснивање радног односа;

2) кад суд достави правноснажну пресуду којом је запослени осуђен на безусловну казну затвора за кривично дело које се гони по службеној дужности или правноснажну пресуду којом је изречена безусловна казна затвора од најмање шест месеци.

Приправнички стаж у служби за обезбеђење

Члан 255

За приправника у служби за обезбеђење може се примити лице које, поред законом утврђених испуњава и следеће услове: да има средње образовање, да је млађе од 30 година, и да је психички и физички способно за вршење службе.

Утврђивање психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

За приправника у служби за обезбеђење може се примити и лице до 35 година живота, ако има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и стечено високо образовање на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године.

Кандидату који није испунио услов везан за психофизичке способности, здравствене способности или за кога постоје безбедносне сметње доставља се решење о одбијању, у коме се наводе разлози због чега се кандидату не дозвољава да даље учествује у поступку пријема.

Против решења из става 4. овог члана дозвољена је жалба Жалбеној комисији Владе, у року од осам дана од дана пријема решења. Жалба не задржава извршење решења.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење

Члан 256

Приправнички стаж у служби за обезбеђење се обавља у оквиру обуке за приправнике, на основу програма приправничког стажа.

Програм приправничке обуке у служби за обезбеђење доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Стручни испит у служби за обезбеђење

Члан 257

Приправник стиче одговарајуће звање, ако по завршеном приправничком стажу положи стручни испит у служби за обезбеђење.

Приправнику у служби за обезбеђење престаје радни однос, ако у прописаном року не положи стручни испит у служби за обезбеђење, изузев ако је до тога дошло због болести или из других оправданих разлога.

Приправнику који самовољно напусти обуку пре полагања стручног испита у служби за обезбеђење или својом кривицом буде искључен из обуке, престаје радни однос и дужан је да надокнади трошкове обуке.

Звања и стручно усавршавање запослених у Управи

Члан 258

Запослени у Управи стичу звања у зависности од стеченог образовања, радног искуства, стручних знања, оспособљености за обављање послова радног места и оцене рада запослених.

Влада прописује звања запослених у Управи.

Стручно усавршавање, обука и полагање испита за звања ради обављања послова у служби спроводе се на основу прописа који доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Испит за звање и обављање послова у служби за обезбеђење полаже се пред испитном комисијом коју образује министар надлежан за послове правосуђа.

Чланови комисије из става 4. овог члана морају имати стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од четири године.

Члановима комисије из става 4. овог члана припада накнада за рад чију висину утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

О положеном испиту за звање запослених у служби за обезбеђење издаје се уверење.

Изглед и садржину обрасца уверења прописује министар надлежан за послове правосуђа.

Испит за звање кандидат први пут полаже о трошку завода, а поновни испит о свом трошку.

Запослени у служби за обезбеђење изузети су од обавезе полагања државног стручног испита.

Стручно усавршавање

Члан 259

Одржавање и унапређење стручности запослених у Управи обезбеђује се стручним усавршавањем.

Запослени у Управи има право и обавезу да се стручно усавршава.

Стручно усавршавање обавља се о трошку завода.

Права и дужности запослених у Управи

Члан 260

Запослена лица морају својим владањем и изгледом у свакој прилици пружати добар пример лицима према којима се извршава санкција.

Поред послова и делатности које не може да обавља државни службеник, запослени у Управи не може да обавља послове приватног обезбеђења.

Осигурање живота запослених у Управи

Члан 261

Управа осигурава животе запослених и сноси трошкове сахране запосленог који изгуби живот у вршењу или поводом вршења службе.

Породици лица из става 1. овог члана Управа додељује једнократну новчану помоћ у висини 12 месечних плата, обрачунатих према месецу у коме је запослено лице изгубило живот.

Плате и стаж осигурања запослених у Управи

Члан 262

Висину коефицијената за обрачун и исплату плата у Управи утврђује Влада.

Директору Управе и запосленима у Управи стаж осигурања може се рачунати у увећаном трајању, тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања.

Лицима из става 2. овог члана коефицијент се сразмерно степену увећања стажа осигурања увећава до 30%.

Радна места на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем споразумно утврђују министар надлежан за послове правосуђа и министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања.

Здравствена контрола и тестирање запослених

Члан 263

Запослени којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем тако да се сваких 12 месеци ефективно проведених у обављању послова рачуна највише до 16 месеци стажа осигурања, упућују се на здравствену контролу једном у три године, а директор Управе може, на сопствену иницијативу или на предлог управника, одлучити да се здравствена контрола обавља и раније.

Управник завода може у случају сумње наредити тестирање запослених на психоактивне супстанце и алкохол.

Директор управе може одлучити да се изврши провера психофизичких способности запослених у служби за обезбеђење.

Проверу психофизичких способности обавља комисија коју именује директор Управе.

Престанак радног односа по потреби службе

Члан 264

По потреби службе, лицу коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, може решењем министра надлежног за послове правосуђа престати радни однос с правом на старосну пензију и пре испуњења општих услова за стицање права на старосну пензију, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Лицу из става 1. овог члана припада, по оствареном праву на пензију, отпремнина у петоструком износу плате примљене за последњи месец пре одласка у пензију.

Ограничење права из радног односа у Управи

Члан 265

Кад потребе службе то захтевају, запослено лице обавезно је да ради дуже од пуног радног времена.

Директор Управе и управник завода могу, по потреби службе, запосленом лицу одложити или прекинути годишњи одмор.

Запослено лице може, због повећаног обима посла или других потреба службе, без своје сагласности бити привремено упућено на одговарајуће радно место у другу организациону јединицу Управе, најдуже једну годину.

За запосленог који се упућује на рад у Посебну притворску јединицу, спроводи се интерни конкурс. Пропис којим се уређују посебни услови које треба да испуњава запослени који се упућује у Посебну притворску јединицу и начин његовог избора пре упућивања на рад, доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Решење о привременом упућивању запосленог лица доноси директор Управе. Против решења о привременом упућивању може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од пријема решења. Жалба не одлаже извршење решења.

Запослено лице које је упућено на радно место у другу организациону јединицу има право на трошкове превоза, смештаја и исхране, у складу са прописима који уређују накнаде и друга примања запослених.

Повреде радних обавеза и дужности

Члан 266

За лакше и теже повреде радних обавеза и дужности запослени у Управи одговарају дисциплински.

Поред лакших повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника и Кодексом понашања државних службеника, лакшом повредом радних обавеза и дужности сматра се свако понашање противно прописима о начину обављања послова у Управи.

Поред тежих повреда радних обавеза и дужности утврђених законом којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника, тежом повредом радних обавеза и дужности запослених у Управи сматра се и:

1) пријем поклона од лица лишених слободе, њихових рођака и других лица повезаних са лицима лишеним слободе;

2) трговина и размена робе са лицима лишеним слободе;

3) уношење или изношење из завода ствари за рачун лица лишених слободе;

4) договарање са лицем лишеним слободе управљено на помагање његовог бекства или отежавање истраге;

5) непријављивање договора лица лишених слободе за организовање побуне, бекства или других облика повреде прописа о кућном реду завода;

6) непредузимање радњи према лицу лишеном слободе које покушава да побегне;

7) кршење прописа који уређују чување и заштиту тајних података;

8) бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу;

9) издавање или извршење наређења којим се очигледно угрожава сигурност лица лишених слободе и имовине;

10) прекорачење овлашћења у примени средстава принуде;

11) недолично, насилничко или увредљиво понашање према руководиоцу, сарадницима или странкама, као и према лицима лишеним слободе;

12) неовлашћено удаљење са радног места или напуштање лица приликом спровода;

13) неовлашћено давање података или обавештења у вези са вршењем службе или рада завода;

14) долазак на рад под дејством алкохола или психоактивних супстанци или конзумирање алкохола или психоактивних супстанци у току рада;

15) непоступање по наредби руководиоца;

16) понашање које штети угледу Управе.

За све теже повреде радних обавеза и дужности може се изрећи мера престанка радног односа.

Дисциплински поступак

Члан 267

Дисциплински поступак против запослених унутар завода води управник завода или лице које он овласти. Лице које овласти управник завода мора да буде дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник. О дисциплинској одговорности одлучује управник.

Дисциплински поступак против управника, заменика управника и запослених у седишту Управе води дисциплинска комисија коју именује директор Управе. О дисциплинској одговорности одлучује директор Управе, на предлог дисциплинске комисије.

Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се изјавити жалба министру надлежном за послове правосуђа, у року од осам дана од дана пријема одлуке.

Награђивање запослених

Члан 268

Директор Управе доноси одлуку о награђивању запослених, на предлог управника или по службеној дужности, за изузетно залагање на раду у висини до 30% од основне плате примљене за месец пре награђивања.

Остале одредбе

Члан 269

Поред аката предвиђених овим законом министар надлежан за послове правосуђа доноси прописе којима се уређују:

1) унутрашње уређење и систематизација радних места у Управи;

2) униформа, ознаке, свечано одело, наоружање, специјална возила и друга опрема у служби за обезбеђење;

3) стручно усавршавање, обука и испити у Управи, програм и начин полагања стручног испита и стручног усавршавања, садржај и вођење евиденција о стручним испитима и стручном усавршавању, положеним стручним испитима и обављеном стручном усавршавању и издатим уверењима о положеним стручним испитима;

4) начин обављања послова у служби за обезбеђење.

Глава тринаеста

НАДЗОР И КОНТРОЛА РАДА

Надзор над радом завода уопште

Члан 270

Надзор рада завода обавља организациона јединица у саставу Управе надлежна за инспекцијске послове (у даљем тексту: Одељење за инспекцију) и организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи, преко овлашћених лица.

Одељење за инспекцију надзире законитост и стручност у раду у заводу кроз редовни, контролни и ванредни надзор.

Надзор одељења за инспекцију обухвата:

1) статус и заштиту права лица лишених слободе;

2) стручни рад у одређивању и спровођењу програма поступања лица лишених слободе;

3) контролу мера које се предузимају за обезбеђење и безбедност завода;

4) материјално-финансијско пословање завода;

5) обуку и упошљавање лица лишених слободе;

6) управљање заводом и рад запослених;

7) контролу мера и законитости поступања које се предузима у циљу безбедности лица лишених слободе.

За надзор над стручним радом могу се ангажовати научне и стручне установе и појединци.

Организациона јединица надлежна за безбедносно-оперативне послове у Управи обавља послове надзора везане за:

1) безбедносно-оперативни рад у циљу координисања унутрашњег и спољашњег обезбеђења завода и процене ризика по безбедност у заводу и заштите безбедности лица лишених слободе;

2) рад и поступање запослених у служби за обезбеђење;

3) сарадњу са другим државним органима.

Права и дужности лица овлашћеног за вршење надзора

Члан 271

Овлашћено лице има право да са осуђеним разговара без присуства запослених лица у заводу.

Управник завода је дужан да овлашћеном лицу омогући несметан рад и стави му на располагање све податке потребне за вршење надзора.

Записник и извештај о надзору

Члан 272

О извршеном надзору овлашћено лице саставља записник.

О извршеном безбедносно-оперативном надзору, овлашћено лице саставља извештај.

Овлашћено лице из ст. 1. и 2. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

Ако овлашћено лице у вршењу надзора сматра да је управник завода учинио повреду радне дужности, покренуће дисциплински поступак против њега пред дисциплинском комисијом Управе. Ако сматра да је други запослени у заводу повредио радну дужност, а овлашћено лице није покренуло дисциплински поступак, покренуће дисциплински поступак.

Ако постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности или привредни преступ, овлашћено лице из става 1. овог члана дужно је да поднесе кривичну пријаву надлежном јавном тужиоцу.

Записник садржи мере за отклањање уочених недостатака у раду завода.

Записник може садржати и предлог мера за побољшање рада завода.

Достављање записника и извештаја о надзору

Члан 273

Записник из члана 272. став 1. овог закона доставља се управнику завода у коме је вршен надзор, директору Управе и министру надлежном за послове правосуђа. Записник може бити достављен управницима других завода и начелницима одељења у седишту Управе.

Извештај из члана 272. став 2. овог закона доставља се директору Управе.

Овлашћено лице из члана 272. став 2. овог закона може поднети директору Управе иницијативу за премештај осуђеног из једног завода у други или промену места извршења казне затвора из разлога безбедности.

Управник завода дужан је да поступи по наложеним мерама и о томе обавести директора Управе и министра надлежног за послове правосуђа.

Право управника завода на приговор

Члан 274

Управник завода може министру надлежном за послове правосуђа изјавити приговор против наложених и предложених мера, у року од осам дана од пријема записника.

Приговор не задржава извршење наложених мера.

Министар надлежан за послове правосуђа може уважити наводе из приговора и обуставити или одредити дуже рокове за извршење наложених мера, или наложити друге мере за отклањање уочених недостатака.

Остале одредбе о надзору над радом завода

Члан 275

Када завод не испуњава прописане здравствене и хигијенске услове или је угрожена безбедност у заводу, министар надлежан за послове правосуђа може донети решење о премештају осуђених у други завод.

Надзор над радом Специјалне затворске болнице

Члан 276

Стручни рад Специјалне затворске болнице и здравствених служби у заводима надзире министарство надлежно за послове здравља.

Подзаконски пропис о надзору

Члан 277

Пропис који уређује надзор над радом завода доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Скупштинска контрола

Члан 278

Народна скупштина образује комисију за контролу извршења кривичних санкција (у даљем тексту: Комисија).

Комисија има пет чланова које, на предлог надлежног одбора, Народна скупштина бира из реда народних посланика.

Комисија у вршењу контроле има право приступа заводу и свим просторијама у заводу, право приступа подацима од значаја за рад Комисије, право да несметано посећује лица према којима се извршавају кривичне санкције и притворена лица, да разговара са овим лицима, као и са запосленим лицима у заводу, без присуства других лица.

Комисија има овлашћења која има овлашћено лице из чл. 270. и 271. овог закона.

Комисија у свом раду може ангажовати стручњаке из одговарајуће области, који обављају задатке за које су ангажовани, уз присуство Комисије и имају права Комисије из става 3. овог члана.

Управа је дужна да Комисији обезбеди несметан приступ подацима од значаја за њен рад, заводима, лицима према којима се извршавају кривичне санкције, притвореним лицима и запосленима у заводима.

Управа подноси Комисији извештај о раду и стању у области извршења кривичних санкција кад то Комисија затражи, а најмање једном годишње.

Комисија о свом раду и стању у области извршења кривичних санкција подноси извештај Народној скупштини најмање једном годишње.

Средства за рад Комисије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Контрола од стране Заштитника грађана

Члан 279

Назор и контролу над извршењем кривичних санкција, у складу са законом, чине национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана.

Национални механизам за превенцију тортуре и Заштитник грађана могу да разговарају са лицима лишеним слободе без присуства запослених у заводу, са запосленима у заводу, да обиђу све просторије у заводу и да остваре увид у документацију неопходну за обављање контроле и надзора.

Део седми

Глава четрнаеста

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршај физичког лица и предузетника који прекрше забрану вршења позива, делатности или дужности

Члан 280

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Прекршај правног лица које омогући вршење позива, делатности или дужности

Члан 281

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице које омогући вршења позива, делатности или дужности лицу којем је изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном од 10.000 до 100.000.

Део осми

Глава петнаеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег закона

Члан 282

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11).

Прописи предвиђени овим законом биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа предвиђених овим законом примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом.

Окончање започетих дисциплинских поступака

Члан 283

Дисциплински поступци против запослених и осуђених који су започети, односно покренути до ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11).

Ступање закона на снагу

Члан 284

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014)

ОПШТИ ДЕО

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Нема кривичног дела нити казне без закона

Члан 1

Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено.

Нема казне без кривице

Члан 2

Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело.

Основ и границе кривичноправне принуде

Члан 3

Заштита човека и других основних друштвених вредности представља основ и границе за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и њихову примену, у мери у којој је то нужно за сузбијање тих дела.

Кривичне санкције и њихова општа сврха

Члан 4

(1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере.

(2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санкција је сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вредности заштићене кривичним законодавством.

(3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време када је дело учињено није навршило четрнаест година. Васпитне мере и друге кривичне санкције могу се изрећи малолетнику под условима прописаним посебним законом.

Глава друга

ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Временско важење кривичног законодавства

Члан 5

(1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела.

(2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца.

(3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.

Важење кривичног законодавства на територији Србије

Члан 6

(1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној територији учини кривично дело.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод налази у време извршења дела.

(3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учини кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ваздухоплов налазио у време извршења кривичног дела.

(4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној држави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног тужиоца.

(5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана може се, под условом узајамности, уступити страној држави.

Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце одређених кривичних дела извршених у иностранству

Члан 7

Кривично законодавство Србије важи за сваког ко у иностранству учини кривично дело из чл. 305. до 316, чл. 318. до 321. и чл. 391. до 393а овог законика или из члана 223. овог законика, ако се фалсификовање односи на домаћи новац.

Важење кривичног законодавства Србије за држављанина Србије који учини кривично дело у иностранству

Члан 8

(1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело, осим кривичних дела наведених у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодавство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учинио кривично дело.

Важење кривичног законодавства Србије за странца који учини кривично дело у иностранству

Члан 9

(1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који ван територије Србије учини према њој или њеном држављанину кривично дело и кад нису у питању кривична дела наведена у члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено.

Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело учињено у иностранству

Члан 10

(1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се неће предузети, ако је:

1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству осуђен;

2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом ослобођен или му је казна застарела или опроштена;

3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена одговарајућа мера безбедности;

4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет.

(2) У случају из члана 8. и члана 9. став 1. овог законика кривично гоњење се може предузети само ако се за кривично дело кажњава и по закону земље у којој је оно учињено, осим када постоји одобрење републичког јавног тужиоца или када је то предвиђено потврђеним међународним уговором.

(3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено.

Урачунавање притвора и казне издржане у иностранству

Члан 11

Притвор, свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом, лишење слободе у току поступка изручења, као и казна коју је учинилац издржао по пресуди иностраног или међународног кривичног суда урачунаће се у казну коју изрекне домаћи суд за исто кривично дело, а ако казне нису исте врсте, урачунавање ће се извршити по оцени суда.

Одговорност правних лица за кривична дела

Члан 12

Одговорност правних лица за кривична дела, као и санкције правних лица за кривична дела уређују се посебним законом.

Важење општег дела овог законика

Члан 13

Одредбе општег дела овог законика важе за сва кривична дела одређена овим закоником или другим законом.

Глава трећа

КРИВИЧНО ДЕЛО

1. Опште одредбе о кривичном делу

Кривично дело

Члан 14

(1) Кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено.

(2) Нема кривичног дела уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом.

Извршење кривичног дела нечињењем

Члан 15

(1) Кривично дело је учињено нечињењем кад закон пропуштање да се предузме одређено чињење предвиђа као кривично дело.

(2) Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређено као чињење, ако је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тог кривичног дела.

Време извршења кривичног дела

Члан 16

(1) Кривично дело је извршено у време кад је извршилац радио или био дужан да ради, без обзира кад је последица дела наступила.

(2) Саучесник је кривично дело учинио у време кад је радио или био дужан да ради.

Место извршења кривичног дела

Члан 17

(1) Кривично дело је извршено како у месту где је извршилац радио или био дужан да ради, тако и у месту где је у целини или делимично наступила последица дела.

(2) Покушај кривичног дела сматра се извршеним како у месту где је учинилац радио, тако и у месту где је последица по његовом умишљају требало да наступи или је могла да наступи.

(3) Саучесник је кривично дело учинио и у месту у којем је предузео радњу саучесништва.

Дело малог значаја

Члан 18

(1) Није кривично дело оно дело које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја.

(2) Дело је малог значаја ако је степен кривице учиниоца низак, ако су штетне последице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана могу се применити на кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна.

Нужна одбрана

Члан 19

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани.

(2) Нужна је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад.

(3) Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом може се и ослободити од казне.

Крајња нужда

Члан 20

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди.

(2) Крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.

(3) Учиниоцу који је сам изазвао опасност, али из нехата или је прекорачио границе крајње нужде, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима може се и ослободити од казне.

(4) Нема крајње нужде ако је учинилац био дужан да се излаже опасности која је претила.

Сила и претња

Члан 21

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено под дејством неодољиве силе.

(2) Ако је кривично дело учињено под дејством силе која није неодољива или претње, учиниоцу се казна може ублажити.

(3) У случају из става 1. овог члана као извршилац кривичног дела сматраће се лице које је применило неодољиву силу.

Кривица

Члан 22

(1) Кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено.

(2) Кривично дело је учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из нехата, уколико закон то изричито предвиђа.

Неурачунљивост

Члан 23

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у стању неурачунљивости.

(2) Неурачунљив је онај учинилац који није могао да схвати значај свог дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености.

(3) Учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима била битно смањена услед неког стања из става 2. овог члана (битно смањена урачунљивост) може се ублажити казна.

Скривљена неурачунљивост

Члан 24

(1) Кривица учиниоца кривичног дела који се употребом алкохола, дрога или на други начин довео у стање у којем није могао да схвати значај свог дела или да управља својим поступцима утврђује се према времену непосредно пре довођења у такво стање.

(2) Учиниоцу који је под околностима из става 1. овог члана учинио кривично дело у стању битно смањене урачунљивости не може се по том основу ублажити казна.

Умишљај

Члан 25

Кривично дело је учињено са умишљајем кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење или кад је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао.

Нехат

Члан 26

Кривично дело је учињено из нехата кад је учинилац био свестан да својом радњом може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или да ће то моћи спречити или кад није био свестан да својом радњом може учинити дело иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан и могао бити свестан те могућности.

Одговорност за тежу последицу

Члан 27

Кад је из кривичног дела произашла тежа последица због које закон за то дело прописује тежу казну, та се казна може изрећи ако је учинилац у односу на ту последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела.

Стварна заблуда

Члан 28

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој стварној заблуди.

(2) Стварна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да избегне заблуду у погледу неке стварне околности која представља обележје кривичног дела или у погледу неке стварне околности која би, да је заиста постојала, чинила дело дозвољеним.

(3) Ако је учинилац био у стварној заблуди услед нехата, постојаће кривично дело учињено из нехата кад закон такво кривично дело предвиђа.

Правна заблуда

Члан 29

(1) Није кривично дело оно дело које је учињено у неотклоњивој правној заблуди.

(2) Правна заблуда је неотклоњива ако учинилац није био дужан и није могао да зна да је његово дело забрањено.

(3) Учиниоцу који није знао да је дело забрањено, али је то био дужан и могао да зна, казна се може ублажити.

2. Покушај кривичног дела

Покушај

Члан 30

(1) Ко са умишљајем започне извршење кривичног дела, али га не доврши, казниће се за покушај кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, а за покушај другог кривичног дела само кад закон изричито прописује кажњавање и за покушај.

(2) Учинилац ће се за покушај казнити казном прописаном за кривично дело, или ублаженом казном.

Неподобан покушај

Члан 31

Учинилац који покуша да изврши кривично дело неподобним средством или према неподобном предмету може се ослободити од казне.

Добровољни одустанак

Члан 32

(1) Извршилац који је покушао извршење кривичног дела али је добровољно одустао од даљег предузимања радње извршења или је спречио наступање последице, може се ослободити од казне.

(2) Одредба става 1. овог члана неће се применити уколико учинилац кривично дело није довршио због околности које онемогућавају или знатно отежавају извршење кривичног дела, или због тога што је сматрао да такве околности постоје.

(3) Ослободити се од казне може и саизвршилац, подстрекач или помагач који је добровољно спречио извршење кривичног дела.

(4) Ако је у случају из ст. 1. и 3. учинилац довршио неко друго самостално кривично дело које није обухваћено кривичним делом од чијег извршења је одустао, учинилац се не може ослободити од казне за то друго дело по истом основу.

3. Саучесништво у кривичном делу

Саизвршилаштво

Члан 33

Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то дело.

Подстрекавање

Члан 34

(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела.

Помагање

Члан 35

(1) Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело, или ублаженом казном.

(2) Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета или упутстава како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средстава за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средстава којима је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом.

Границе одговорности и кажњивости саучесника

Члан 36

(1) Саизвршилац је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја.

(2) Основи који искључују кривицу извршиоца (чл. 23, 28. и 29. овог законика) не искључују кривично дело саизвршиоца, подстрекача, или помагача код којег кривица постоји.

(3) Лични односи, својства и околности услед којих закон дозвољава ослобођење од казне, или које утичу на одмеравање казне, могу се узети у обзир само оном извршиоцу, саизвршиоцу, подстрекачу или помагачу код којег такви односи, својства и околности постоје.

(4) Лични односи, својства и околности који представљају битно обележје кривичног дела не морају постојати код подстрекача или помагача. Подстрекачу или помагачу који нема такво лично својство, казна се може ублажити.

4. Кажњавање подстрекача и помагача за покушај

Покушај и лакше кривично дело

Члан 37

(1) Ако је кривично дело остало у покушају подстрекач и помагач ће се казнити за покушај.

(2) Ако је извршилац извршио лакше кривично дело од оног на које се подстрекавање или помагање односи, а које би било њиме обухваћено, подстрекач и помагач ће се казнити за кривично дело које је учињено.

(3) Одредба става 2. овог члана неће се применити ако би се подстрекач строже казнио применом члана 34. став 2. овог законика.

5. Посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампе или других средстава јавног информисања

Одговорност уредника

Члан 38

(1) Извршиоцем кривичног дела извршеног објављивањем информације у новинама, на радију, телевизији или другом јавном гласилу сматра се аутор информације.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана извршиоцем кривичног дела учињеног путем новина, радија, телевизије или другог јавног гласила сматраће се одговорни уредник, односно лице које га је замењивало у време објављивања информације:

1) ако је до завршетка главног претреса пред првостепеним судом аутор остао непознат;

2) ако је информација објављена без сагласности аутора;

3) ако су у време објављивања информације постојале стварне или правне сметње за гоњење аутора, које и даље трају.

(3) Искључена је кривица одговорног уредника, односно лица које га замењује уколико је био у неотклоњивој заблуди у погледу неке од околности наведених у ставу 2. тач. 1. до 3. овог члана.

Одговорност издавача, штампара и произвођача

Члан 39

(1) Кад постоје услови из члана 38. овог законика извршиоцем се сматрају:

1) издавач – за кривично дело извршено путем неповремене штампане публикације, а ако нема издавача или постоје стварне или правне сметње за његово гоњење – штампар који је за то знао;

2) произвођач – за кривично дело извршено путем компакт диска, грамофонске плоче, магнетофонске траке и других аудитивних средстава, филма за јавно и приватно приказивање, дијапозитива, видео-средстава или сличних средстава намењених ширем кругу лица.

(2) Ако је издавач, штампар или произвођач правно лице или државни орган, извршилац је лице које одговара за издавање, штампање или производњу.

Примењивање одредаба чл. 38. и 39.

Члан 40

Одредбе чл. 38. и 39. овог законика примењују се само ако се та лица по општим одредбама овог законика не могу сматрати учиниоцем кривичног дела.

Заштита извора информација

Члан 41

Лица из чл. 38. и 39. овог законика неће се сматрати извршиоцем кривичног дела због тога што суду или другом надлежном органу нису открила идентитет аутора информације или извор информације, осим у случају да је учињено кривично дело за које је као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет или више година, или је то неопходно да би се извршење таквог кривичног дела спречило.

Глава четврта

КАЗНЕ

1. Сврха кажњавања, врсте казни и услови за њихово изрицање

Сврха кажњавања

Члан 42

У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха кажњавања је:

1) спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела;

2) утицање на друге да не чине кривична дела;

3) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона.

Врсте казни

Члан 43

Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи следеће казне:

1) казна затвора;

2) новчана казна;

3) рад у јавном интересу;

4) одузимање возачке дозволе.

Главне и споредне казне

Члан 44

(1) Казна затвора може се изрећи само као главна казна.

(2) Новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе могу се изрећи и као главна и као споредна казна.

(3) Ако је за једно кривично дело прописано више казни, само се једна може изрећи као главна казна.

Казна затвора

Члан 45

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.

(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.

(3) За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се уз казну из става 1. овог члана изузетно прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година. Казна затвора од тридесет до четрдесет година изриче се на пуне године.

(4) Затвор од тридесет до четрдесет година не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило двадесет једну годину живота.

(5) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.

(6) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

(7) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 5. овог члана.

Условни отпуст

Члан 46

(1) Осуђеног који је издржао две трећине казне затвора суд ће условно отпустити са издржавања казне, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело. При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које показују да је у односу на њега постигнута сврха кажњавања. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута дисциплински кажњаван и коме су одузете додељене погодности.

(2) Уколико испуњава услове из става 1. овог члана, суд може условно отпустити осуђеног:

– који издржава казну затвора од 30 до 40 година;

– који је осуђен за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (чл. 370. до 393а), кривична дела против полне слободе (чл. 178. до 185б), кривично дело насиље у породици (члан 194. ст. 2. до 4), кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога (члан 246. став 4), кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије (чл. 305. до 321), кривично дело примање мита (члан 367) и кривично дело давање мита (члан 368);

– који је осуђен од стране надлежних судова, односно њихових посебних одељења, у поступцима вођеним у складу са надлежношћу одређеном Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела;

– који је више од три пута правноснажно осуђен на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од осуда.

(3) Суд може у одлуци о условном отпусту одредити да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама.

(4) У случају из ст. 1. и 2. овог члана, ако условни отпуст не буде опозван, сматра се да је осуђени издржао казну.

Опозивање условног отпуста

Члан 47

(1) Суд ће опозвати условни отпуст ако осуђени, док је на условном отпусту, учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године.

(2) Суд може опозвати условни отпуст, ако условно отпуштени учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора до једне године, односно не испуни неку од обавеза које му је суд одредио у складу са чланом 46. став 3. овог законика. При оцени да ли ће опозвати условни отпуст суд ће нарочито узети у обзир сродност учињених кривичних дела, побуде из којих су учињена и друге околности које указују на оправданост опозивања условног отпуста.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењиваће се и кад се условно отпуштеном суди за кривично дело које је учинио пре него што је условно отпуштен.

(4) Кад суд опозове условни отпуст изрећи ће казну применом одредаба чл. 60. и 62. став 2. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Део казне који је осуђени издржао по ранијој осуди урачунава се у нову казну, а време проведено на условном отпусту не урачунава се.

(5) Ако условно отпуштени буде осуђен на казну затвора до једне године, а суд не опозове условни отпуст, продужава се условни отпуст за време које је осуђени провео на издржавању те казне затвора.

(6) У случају из ст. 1. до 3. овог члана условни отпуст се може опозвати најкасније у року од две године од дана кад је условни отпуст истекао.

Опште одредбе о новчаној казни

Члан 48

(1) Новчана казна се може одмерити и изрећи или у дневним износима (члан 49) или у одређеном износу (члан 50).

(2) За кривична дела учињена из користољубља новчана казна као споредна казна може се изрећи и кад није прописана законом или кад је законом прописано да ће се учинилац казнити казном затвора или новчаном казном, а суд као главну казну изрекне казну затвора.

Новчана казна у дневним износима

Члан 49

(1) Новчана казна у дневним износима одмерава се тако што се прво утврђује број дневних износа, а затим висина једног дневног износа. До износа новчане казне суд ће доћи множењем утврђеног броја дневних износа са утврђеном вредношћу једног дневног износа.

(2) Број дневних износа не може бити мањи од десет, нити већи од тристашездесет. Број дневних износа за учињено кривично дело одмерава се на основу општих правила за одмеравање казне (члан 54).

(3) Висина једног дневног износа новчане казне утврђује се тако што се разлика између прихода и нужних расхода учиниоца кривичног дела у протеклој календарској години подели са бројем дана у години. Један дневни износ не може бити мањи од петсто динара, нити већи од педесет хиљада динара.

(4) У циљу утврђивања висине дневног износа новчане казне суд може да захтева податке од банака или других финансијских установа, државних органа и правних лица који су дужни да доставе тражене податке и не могу се позивати на заштиту пословне или друге тајне.

(5) Уколико се не могу прибавити веродостојни подаци о приходима и расходима учиниоца кривичног дела, или уколико он не остварује никакав приход али је власник имовине или носилац имовинских права, суд ће на основу расположивих података по слободној процени утврдити висину једног дневног износа новчане казне.

(6) Број дневних износа новчане казне се утврђује у оквиру следећих распона:

1) до шездесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;

2) од тридесет до стодвадесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од шездесет до стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи затвор до једне године;

4) од стодвадесет до двестачетрдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;

5) најмање стоосамдесет дневних износа за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;

6) у оквиру прописаног броја дневних износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.

Новчана казна у одређеном износу

Члан 50

(1) Ако није могуће утврдити висину дневног износа новчане казне ни на основу слободне процене суда (члан 49. став 5), или би прибављање таквих података знатно продужило трајање кривичног поступка, суд ће изрећи новчану казну у одређеном износу у оквиру прописане најмање и највеће мере новчане казне.

(2) Новчана казна не може бити мања од десет хиљада динара. Новчана казна не може бити већа од милион динара, а за кривична дела учињена из користољубља већа од десет милиона динара.

(3) Новчана казна као главна казна изриче се у следећим износима:

1) до сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три месеца;

2) од двадесет хиљада до двеста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до шест месеци;

3) од тридесет хиљада до триста хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до једне године;

4) од педесет хиљада до петсто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до две године;

5) најмање сто хиљада динара за кривична дела за која се може изрећи казна затвора до три године;

6) у оквиру прописаног износа за кривична дела за која је као једина казна прописана новчана казна.

Извршење новчане казне

Члан 51

(1) У пресуди се одређује рок плаћања новчане казне који не може бити краћи од петнаест дана нити дужи од три месеца. У оправданим случајевима суд може дозволити да осуђени плати новчану казну у ратама, с тим да рок исплате не може бити дужи од једне године.

(2) Ако осуђени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна затвора не може бити дужа од шест месеци, а ако је изречена новчана казна у износу већем од седамсто хиљада динара, казна затвора не може бити дужа од једне године.

(3) Ако осуђени плати само део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, а ако осуђени исплати остатак новчане казне, извршење казне затвора ће обуставити.

(4) Неплаћена новчана казна може се, уместо казном затвора, заменити казном рада у јавном интересу тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити осам часова рада у јавном интересу, с тим да рад у јавном интересу не може бити дужи од тристашездесет часова.

(5) После смрти осуђеног новчана казна неће се извршити.

Рад у јавном интересу

Члан 52

(1) Рад у јавном интересу може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до три године или новчана казна.

(2) Рад у јавном интересу је сваки онај друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити.

(3) Рад у јавном интересу не може бити краћи од шездесет часова нити дужи од тристашездесет часова. Рад у јавном интересу траје шездесет часова у току једног месеца и одређује се да буде обављен за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци.

(4) Приликом изрицања ове казне суд ће имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу. Рад у јавном интересу се не може изрећи без пристанка учиниоца.

(5) Ако осуђени не обави део или све часове изречене казне рада у јавном интересу, суд ће ову казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу одредити један дан затвора.

(6) Уколико учинилац испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, суд му може дужину изреченог рада у јавном интересу умањити за једну четвртину.

Одузимање возачке дозволе

Члан 53

(1) Учиниоцу кривичног дела у вези са чијим извршењем или припремањем је коришћено моторно возило може се изрећи казна одузимања возачке дозволе.

(2) Суд одређује трајање казне из става 1. овог члана које не може бити краће од једне нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове казне.

(3) Казна из става 1. овог члана може се изрећи као споредна казна уз казну затвора или уз новчану казну, а може се изрећи и као главна казна за кривична дела за која је прописана казна затвора до две године или новчана казна. Казна одузимања возачке дозволе не може се изрећи заједно са мером безбедности забране управљања моторним возилом.

(4) Ако осуђени управља моторним возилом за време док траје казна одузимања возачке дозволе, суд ће казну одузимања возачке дозволе заменити казном затвора тако што ће се за једну годину одузимања возачке дозволе одредити један месец затвора.

2. Одмеравање казне

Општа правила о одмеравању казне

Члан 54

(1) Суд ће учиниоцу кривичног дела одмерити казну у границама које су законом прописане за то дело, имајући у виду сврху кажњавања и узимајући у обзир све околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности), а нарочито: степен кривице, побуде из којих је дело учињено, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца.

(2) При одмеравању новчане казне у одређеном износу (члан 50) суд ће посебно узети у обзир и имовно стање учиниоца.

(3) Околност која је обележје кривичног дела не може се узети у обзир и као отежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела или ако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојање тежег, односно лакшег облика кривичног дела.

Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње

Члан 54а

Ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етничке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела.

Поврат

Члан 55

Кад суд одмерава казну учиниоцу за кривично дело које је учинио после издржане, опроштене или застареле казне или ослобођења од казне, по протеку рока за опозивање условне осуде или после изречене судске опомене, може ту околност узети као отежавајућу, ценећи при том посебно тежину раније учињеног кривичног дела, да ли је раније дело исте врсте као и ново дело, да ли су оба дела учињена из истих побуда, околности под којима су дела учињена и колико је времена протекло од раније осуде, односно од изречене, опроштене или застареле казне, ослобођења од казне, од протека рока за опозивање раније условне осуде или од изречене судске опомене.

Ублажавање казне

Члан 56

Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, кад:

1) закон предвиђа да се казна може ублажити;

2) закон предвиђа да се учинилац може ослободити од казне, а суд га не ослободи од казне;

3) утврди да постоје нарочито олакшавајуће околности и оцени да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казне

Члан 57

(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика, суд ће ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од десет или више година, казна се може ублажити до седам година затвора;

2) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од пет година, казна се може ублажити до три године затвора;

3) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор у трајању од три године, казна се може ублажити до једне године затвора;

4) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од две године, казна се може ублажити до шест месеци затвора;

5) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од једне године, казна се може ублажити до три месеца затвора;

6) ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор испод једне године, казна се може ублажити до тридесет дана затвора;

7) ако је за кривично дело прописана казна затвора без назначења најмање мере, уместо затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу;

8) ако је за кривично дело прописана новчана казна са назначењем најмање мере, казна се може ублажити до десет дневних износа, односно десет хиљада динара.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, не може се ублажити казна за кривична дела из чл. 134. ст 2. и 3, 178, 179, 180, 214. ст. 2. и 3, 246. ст. 1. и 3, 350. ст. 3. и 4. и 388. овог законика.

(3) Изузетно од става 1. овог члана не може се ублажити казна учиниоцу кривичног дела који је раније осуђиван за истоврсно кривично дело.

(4) Кад је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи од казне може му казну ублажити, без ограничења прописаних у ст. 1. до 3. овог члана.

Ослобођење од казне

Члан 58

(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само кад то закон изричито предвиђа.

(2) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела учињеног из нехата кад последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне у таквом случају очигледно не би одговарало сврси кажњавања.

(3) Суд може ослободити од казне и учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до пет година, ако после извршеног кривичног дела, а пре него што је сазнао да је откривен, отклони последице дела или надокнади штету проузроковану кривичним делом.

Поравнање учиниоца и оштећеног

Члан 59

(1) Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна ако је на основу постигнутог споразума са оштећеним испунио све обавезе из тог споразума.

Стицај кривичних дела

Члан 60

(1) Ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за која му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну.

(2) Јединствену казну суд ће изрећи по следећим правилима:

1) ако је за неко од кривичних дела у стицају утврдио казну затвора од тридесет до четрдесет година изрећи ће само ту казну;

2) ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора;

3) ако су за сва кривична дела у стицају прописане казне затвора до три године, јединствена казна не може бити већа од десет година затвора;

4) ако је за кривична дела у стицају утврдио само новчане казне, изрећи ће једну новчану казну у висини збира утврђених казни, с тим да она не сме прећи осамнаест милиона динара, а ако је утврдио само новчане казне у одређеним износима (члан 50), она не сме прећи милион динара односно десет милиона динара кад су једно или више кривичних дела извршени из користољубља;

5) ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада у јавном интересу, изрећи ће једну казну рада у јавном интересу у висини збира утврђених часова рада, с тим да она не сме прећи тристашездесет часова, а време у коме се рад мора обавити не сме бити дуже од шест месеци;

6) ако је за нека кривична дела у стицају утврдио казне затвора, а за друга дела новчане казне, изрећи ће једну казну затвора и једну новчану казну по одредбама тач. 2. до 4. овог става.

(3) Новчану казну као споредну казну суд ће изрећи ако је утврђена макар и за једно кривично дело у стицају, а ако је утврдио више новчаних казни, изрећи ће једну новчану казну у складу са одредбом става 2. тачка 4. овог члана. Ако суд утврди новчану казну као главну казну, а утврди и новчану казну као споредну казну, изрећи ће једну новчану казну примењујући правила из става 2. тачка 4. овог члана.

(4) Ако је суд за кривична дела у стицају утврдио казне затвора и малолетничког затвора, изрећи ће казну затвора као јединствену казну применом правила предвиђених у ставу 2. тачка 2. овог члана.

Продужено кривично дело

Члан 61

(1) Продужено кривично дело чини више истих или истоврсних кривичних дела учињених у временској повезаности од стране истог учиниоца која представљају целину због постојања најмање две од следећих околности: истоветности оштећеног, истоврсности предмета дела, коришћења исте ситуације или истог трајног односа, јединства места или простора извршења дела или јединственог умишљаја учиниоца.

(2) Кривична дела управљена против личности могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу.

(3) Не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природи не допуштају спајање у једно дело.

(4) Ако продужено кривично дело обухвата лакше и теже облике истог дела, сматраће се да је продуженим кривичним делом учињен најтежи облик од учињених дела.

(5) Ако продужено кривично дело обухвата кривична дела чије је битно обележје одређени новчани износ, сматраће се да је продуженим кривичним делом остварен збир износа остварених појединачним делима уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца.

(6) Кривично дело које није обухваћено продуженим кривичним делом у правноснажној судској пресуди, представља посебно кривично дело, односно улази у састав посебног продуженог кривичног дела.

Одмеравање казне осуђеном лицу

Члан 62

(1) Ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом одредаба члана 60. овог законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену. Казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.

(2) За кривично дело учињено у току издржавања казне затвора или малолетничког затвора суд ће учиниоцу изрећи казну, независно од раније изречене казне, ако се применом одредаба члана 60. овог законика, с обзиром на тежину кривичног дела и неиздржани део раније изречене казне, не би могла остварити сврха кажњавања.

(3) Осуђени који за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора учини кривично дело за које закон прописује новчану казну или казну затвора до једне године, казниће се дисциплински.

Урачунавање притвора и раније казне

Члан 63

(1) Време проведено у притвору, на издржавању мере забране напуштања стана, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу.

(2) Ако је кривични поступак вођен за више кривичних дела у стицају, а притвор није одређен за свако од њих, време проведено у притвору урачунава се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу за кривично дело за које је окривљени осуђен.

(3) Затвор или новчана казна коју је осуђени издржао, односно платио за прекршај или привредни преступ, као и казна или дисциплинска мера лишења слободе коју је издржао због повреде војне дисциплине урачунава се у казну изречену за кривично дело чија обележја обухватају и обележја прекршаја, привредног преступа, односно повреде војне дисциплине.

(4) При сваком урачунавању изједначава се дан притвора, дан лишења слободе, дан затвора, дан издржавања мере забране напуштања стана, осам часова рада у јавном интересу и хиљаду динара новчане казне.

Глава пета

МЕРЕ УПОЗОРЕЊА

1. Условна осуда и судска опомена

Сврха условне осуде и судске опомене

Члан 64

(1) Мере упозорења су: условна осуда и судска опомена.

(2) У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условне осуде и судске опомене је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.

Условна осуда

Члан 65

(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело.

(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.

(3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.

Услови за изрицање условне осуде

Члан 66

(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.

(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.

(3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора за умишљајно кривично дело.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.

(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора.

Опозивање условне осуде због новог кривичног дела

Члан 67

(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.

(2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан 66. став 1).

(3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овог законика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.

(4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело.

(5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применом одредбе става 3. овог члана.

Опозивање условне осуде због раније учињеног кривичног дела

Члан 68

(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају примениће одредбу члана 67. став 3. овог законика.

(2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4. овог законика.

Опозивање условне осуде због неиспуњења одређених обавеза

Члан 69

Ако је условном осудом осуђеном одређено испуњење неке обавезе из члана 65. став 2. овог законика, а он не испуни ту обавезу у року одређеном у пресуди, суд може, у оквиру времена проверавања, продужити рок за испуњење обавезе или може опозвати условну осуду и изрећи казну која је утврђена у условној осуди. Ако утврди да осуђени, из оправданих разлога, не може да испуни постављену обавезу, суд ће га ослободити од испуњења те обавезе или је заменити другом одговарајућом обавезом предвиђеном законом.

Рокови за опозивање условне осуде

Члан 70

(1) Условна осуда може се опозвати у току времена проверавања. Ако осуђени у том времену учини кривично дело које повлачи опозивање условне осуде, а то је пресудом утврђено тек после истека времена проверавања, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.

(2) Ако осуђени у одређеном року не испуни неку обавезу из члана 65. став 2. овог законика, суд може, најдоцније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања, одредити да се изврши утврђена казна у условној осуди.

(3) Ако се после изрицања условне осуде утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен, због чега не би било основа за изрицање условне осуде, условна осуда може се опозвати најкасније у року од једне године од дана кад је протекло време проверавања.

Условна осуда са заштитним надзором

Члан 71

(1) Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања.

(2) Заштитни надзор обухвата законом предвиђене мере помоћи, старања, надзора и заштите.

(3) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

(4) Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.

Услови за одређивање заштитног надзора

Члан 72

(1) Кад изрекне условну осуду, суд може одредити да се учинилац стави под заштитни надзор, ако се, с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после извршеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела, може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха условне осуде.

(2) Заштитни надзор одређује суд у пресуди којом изриче условну осуду и одређује мере заштитног надзора, њихово трајање и начин њиховог испуњавања.

Садржина заштитног надзора

Члан 73

Заштитни надзор може обухватити једну или више од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора у роковима које тај орган одреди;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) испуњавање обавеза издржавања породице, чувања и васпитања деце и других породичних обавеза;

5) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

6) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;

7) уздржавање од употребе дроге или алкохолних пића;

8) лечење у одговарајућој здравственој установи;

9) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа и поступање по њиховим упутствима;

10) отклањање или ублажавање штете причињене кривичним делом, а нарочито измирење са жртвом учињеног кривичног дела.

Избор мера заштитног надзора

Члан 74

При избору обавеза из члана 73. овог законика и одређивања њиховог трајања, суд ће нарочито узети у обзир године живота учиниоца, његово здравствено стање, склоности и навике, побуде из којих је извршио кривично дело, држање после извршеног кривичног дела, ранији живот, личне и породичне прилике, услове за испуњење наложених обавеза, као и друге околности које се односе на личност учиниоца, а од значаја су за избор мера заштитног надзора и њихово трајање.

Трајање заштитног надзора

Члан 75

(1) Време трајања мера заштитног надзора одређује се у оквиру рока проверавања утврђеног у условној осуди.

(2) Заштитни надзор престаје опозивањем условне осуде.

(3) У току трајања заштитног надзора суд може, с обзиром на остварене резултате, поједине обавезе укинути или заменити другим.

(4) Ако у току трајања заштитног надзора суд утврди да је испуњена сврха ове мере, може заштитни надзор укинути пре истека одређеног времена.

Последице неиспуњавања обавезе заштитног надзора

Члан 76

Ако осуђени коме је изречен заштитни надзор не испуњава обавезе које му је суд одредио, суд га може опоменути или може раније обавезе заменити другим или продужити трајање заштитног надзора у оквиру времена проверавања или опозвати условну осуду.

Судска опомена

Члан 77

(1) Судска опомена може се изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до једне године или новчана казна, а учињена су под таквим олакшавајућим околностима које их чине нарочито лаким.

(2) За одређена кривична дела и под условима предвиђеним законом судска опомена може се изрећи и кад је прописан затвор до три године.

(3) Судску опомену суд може изрећи за више кривичних дела учињених у стицају, ако за свако од тих дела постоје услови из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) При одлучивању да ли ће изрећи судску опомену суд ће, водећи рачуна о сврси судске опомене, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршења кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.

(5) Судска опомена не може се изрећи војним лицима за кривична дела против Војске Србије.

Глава шеста

МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Сврха мера безбедности

Члан 78

У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха мера безбедности је да се отклоне стања или услови који могу бити од утицаја да учинилац убудуће не врши кривична дела.

Врсте мера безбедности

Члан 79

(1) Учиниоцу кривичног дела могу се изрећи ове мере безбедности:

1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;

2) обавезно психијатријско лечење на слободи;

3) обавезно лечење наркомана;

4) обавезно лечење алкохоличара;

5) забрана вршења позива, делатности и дужности;

6) забрана управљања моторним возилом;

7) одузимање предмета;

8) протеривање странца из земље;

9) јавно објављивање пресуде;

10) забрана приближавања и комуникације са оштећеним;

11) забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.

(2) Под условима предвиђеним овим закоником одређене мере безбедности могу се изрећи и неурачунљивом лицу које је учинило противправно дело у закону предвиђено као кривично дело (члан 80. став 2).

Изрицање мера безбедности

Члан 80

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи једну или више мера безбедности кад постоје услови за њихово изрицање предвиђени овим закоником.

(2) Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи и обавезно психијатријско лечење на слободи неурачунљивом учиниоцу изричу се самостално. Уз ове мере могу се изрећи забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и одузимање предмета.

(3) Мере из става 2. овог члана могу се изрећи учиниоцу кривичног дела чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена казна или условна осуда.

(4) Обавезно лечење наркомана, обавезно лечење алкохоличара, забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом, одузимање предмета и јавно објављивање пресуде могу се изрећи ако је учиниоцу изречена казна, условна осуда, судска опомена или је учинилац ослобођен од казне.

(5) Протеривање странца из земље и забрана присуствовања одређеним спортским приредбама може се изрећи ако је учиниоцу изречена казна или условна осуда.

(6) Мера забране приближавања и комуникације са оштећеним може се изрећи ако је учиниоцу изречена новчана казна, рад у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, условна осуда и судска опомена.

(7) За кривична дела у стицају мера безбедности ће се изрећи ако је утврђена за једно од кривичних дела у стицају.

Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи

Члан 81

(1) Учиниоцу који је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, ако, с обзиром на учињено кривично дело и стање душевне поремећености, утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини теже кривично дело и да је ради отклањања ове опасности потребно његово лечење у таквој установи.

(2) Ако су испуњени услови из става 1. овог члана, суд ће изрећи обавезно лечење и чување у здравственој установи учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело предвиђено у закону као кривично дело.

(3) Меру из ст. 1. и 2. овог члана суд ће обуставити кад утврди да је престала потреба за лечењем и чувањем учиниоца у здравственој установи.

(4) Мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора може трајати и дуже од изречене казне.

(5) Учиниоцу који је кривично дело извршио у стању битно смањене урачунљивости и који је осуђен на казну затвора, време проведено у здравственој установи урачунава се у време трајања изречене казне. Ако је време проведено у здравственој установи краће од трајања изречене казне, суд ће, по престанку мере безбедности, одредити да се осуђени упути на издржавање остатка казне или да се пусти на условни отпуст. При одлучивању о пуштању на условни отпуст суд ће, поред услова из члана 46. овог законика, нарочито узети у обзир успех лечења осуђеног, његово здравствено стање, време проведено у здравственој установи и остатак казне коју осуђени није издржао.

Обавезно психијатријско лечење на слободи

Члан 82

(1) Учиниоцу који је у стању неурачунљивости учинио противправно дело одређено у закону као кривично дело, суд ће изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи, ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац учини противправно дело које је у закону предвиђено као кривично дело и да је ради отклањања ове опасности довољно његово лечење на слободи.

(2) Мера из става 1. овог члана може се изрећи и неурачунљивом учиниоцу према којем је одређено обавезно психијатријско лечење и чување у одговарајућој здравственој установи кад суд, на основу резултата лечења, утврди да више није потребно његово чување и лечење у таквој установи, него само његово лечење на слободи.

(3) Под условима из става 1. овог члана суд може изрећи обавезно психијатријско лечење на слободи и учиниоцу чија је урачунљивост битно смањена, ако му је изречена условна осуда или је на основу члана 81. став 5. овог законика пуштен на условни отпуст.

(4) Обавезно психијатријско лечење на слободи може се повремено спроводити и у одговарајућој здравственој установи, ако је то потребно ради успешнијег лечења, с тим да повремено лечење у установи не може непрекидно трајати дуже од петнаест дана, нити укупно дуже од два месеца.

(5) Обавезно психијатријско лечење на слободи траје док постоји потреба лечења, али не дуже од три године.

(6) Ако се у случају из ст. 1. до 3. овог члана учинилац не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поново учини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да је потребно његово лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд може изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи.

Обавезно лечење наркомана

Члан 83

(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе опојних дрога и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од три године.

(3) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз казну затвора, она може трајати дуже од времена изречене казне, али њено укупно трајање не може бити дуже од три године.

(4) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(5) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од три године.

(6) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Обавезно лечење алкохоличара

Члан 84

(1) Учиниоцу који је учинио кривично дело услед зависности од употребе алкохола и код којег постоји озбиљна опасност да ће услед ове зависности и даље да врши кривична дела, суд ће изрећи обавезно лечење.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се у заводу за извршење казне затвора или у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи и траје док постоји потреба за лечењем, али не дуже од изречене казне затвора.

(3) Време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора.

(4) Кад је мера из става 1. овог члана изречена уз новчану казну, условну осуду, судску опомену или ослобођење од казне извршава се на слободи и не може трајати дуже од две године.

(5) Ако се учинилац, без оправданих разлога, не подвргне лечењу на слободи или лечење самовољно напусти, суд ће одредити да се мера принудно изврши у одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи.

Забрана вршења позива, делатности и дужности

Члан 85

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити вршење одређеног позива, одређене делатности или свих или неких дужности везаних за располагање, коришћење, управљање или руковање туђом имовином или за чување те имовине, ако се оправдано може сматрати да би његово даље вршење такве делатности било опасно.

(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од десет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

(3) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану вршења позива, делатности или дужности.

Забрана управљања моторним возилом

Члан 86

(1) Учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом.

(2) При изрицању мере из става 1. овог члана суд одређује на које се врсте и категорије возила забрана односи.

(3) Меру из става 1. овог члана суд може изрећи, ако нађе да тежина учињеног дела, околности под којима је дело учињено или раније кршење саобраћајних прописа од стране учиниоца показују да је опасно да он управља моторним возилом одређене врсте или категорије.

(4) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од три месеца нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у установи у којој се извршава мера безбедности или васпитна мера не урачунава у време трајања ове мере.

(5) Ако је мера из става 1. овог члана изречена лицу које има страну дозволу за управљање моторним возилом, забрана се односи на управљање моторним возилом на територији Србије.

(6) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану управљања моторним возилом.

(7) Законом се може одредити обавезна забрана управљања моторним возилом.

Одузимање предмета

Члан 87

(1) Мера безбедности одузимања предмета може се одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно.

(2) Примена ове мере безбедности не утиче на право трећих лица на накнаду штете због одузимања предмета према извршиоцу кривичног дела.

(3) Законом се може одредити обавезно одузимање предмета, а може се одредити и њихово обавезно уништавање. Законом се могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима.

Протеривање странца из земље

Члан 88

(1) Суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије Србије за време од једне до десет година.

(2) При оцени да ли ће изрећи меру из става 1. овог члана суд ће узети у обзир природу и тежину учињеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учињено, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељност даљег боравка странца у Србији.

(3) Време трајања протеривања рачуна се од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Мера из става 1. овог члана не може се изрећи учиниоцу који ужива заштиту у складу са ратификованим међународним уговорима.

Јавно објављивање пресуде

Члан 89

(1) При осуди за кривично дело учињено путем средстава јавног информисања, или за кривично дело које је проузроковало опасност за живот или здравље људи а објављивање пресуде би допринело да се отклони или умањи та опасност, суд може одлучити да се о трошку осуђеног истим путем или на други одговарајући начин објави судска пресуда у целини или у изводу.

(2) Законом се може одредити обавезно објављивање пресуде. У том случају суд ће одлучити путем којег средства јавног информисања ће се пресуда објавити и да ли ће се објавити у целини или у изводу.

(3) Јавно објављивање пресуде може се извршити најкасније у року од тридесет дана од дана правноснажности пресуде.

Забрана приближавања и комуникације са оштећеним

Члан 89а

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела забранити приближавање оштећеном на одређеној удаљености, забранити приступ у простор око места становања или места рада оштећеног и забранити даље узнемиравање оштећеног, односно даљу комуникацију са оштећеним, ако се оправдано може сматрати да би даље вршење таквих радњи учиниоца кривичног дела било опасно по оштећеног.

(2) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана које не може бити краће од шест месеци нити дуже од три године, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору, односно у здравственој установи у којој је извршена мера безбедности не урачунава у време трајања ове мере.

(3) Мера из става 1. овог члана може се укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је одређена.

Забрана присуствовања одређеним спортским приредбама

Члан 89б

(1) Суд може учиниоцу кривичног дела изрећи меру забране присуствовања одређеним спортским приредбама, када је то ради заштите опште безбедности неопходно.

(2) Мера из става 1. овог члана извршава се на тај начин што је учинилац кривичног дела дужан да се непосредно пре почетка времена одржавања одређених спортских приредби лично јави службеном лицу у подручној полицијској управи, односно полицијској станици, на подручју на којем се учинилац затекао и да борави у њиховим просторијама за време одржавања спортске приредбе.

(3) Суд одређује трајање мере из става 1. овог члана, које не може бити краће од једне нити дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.

(4) Ако суд изрекне условну осуду, суд ће одредити да ће се та осуда опозвати, ако учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана.

(5) Ако после издржане казне затвора, учинилац прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама, односно ако не изврши дужност из става 2. овог члана, суд који је изрекао меру из става 1. овог члана, може га казнити затвором од тридесет дана до три месеца.

(6) Законом се може одредити обавезна забрана присуствовања одређеним спортским приредбама.

Престанак мере безбедности на основу судске одлуке

Члан 90

(1) Суд може одлучити да престану мере безбедности забране вршења позива, делатности или дужности и забране управљања моторним возилом, ако су протекле три године од дана њиховог примењивања.

(2) При оцени да ли ће одредити престанак мере безбедности из става 1. овог члана суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом, да ли је вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела и друге околности које указују на оправданост престанка тих мера.

Глава седма

ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ

Основ одузимања имовинске користи

Члан 91

(1) Нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом.

(2) Корист из става 1. овог члана одузеће се, под условима предвиђеним овим закоником и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела.

Услови и начин одузимања имовинске користи

Члан 92

(1) Од учиниоца ће се одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће учинилац ће се обавезати да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи.

(2) Имовинска корист прибављена кривичним делом одузеће се и од правног или физичког лица на која је пренесена без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности.

(3) Ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за другог та корист ће се одузети.

Заштита оштећеног

Члан 93

(1) Ако је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев оштећеног, суд ће изрећи одузимање имовинске користи само уколико она прелази досуђени имовинскоправни захтев оштећеног у том износу.

(2) Оштећени који је у кривичном поступку у погледу свог имовинскоправног захтева упућен на парницу може тражити да се намири из одузете имовинске користи, ако покрене парницу у року од шест месеци од дана правноснажности одлуке којом је упућен на парницу.

(3) Оштећени који у кривичном поступку није поднео имовинскоправни захтев може захтевати намирење из одузете имовинске користи, ако је ради утврђивања свог захтева покренуо парницу у року од три месеца од дана сазнања за пресуду којом је изречено одузимање имовинске користи, а најдаље у року од три године од дана правноснажности одлуке о одузимању имовинске користи.

(4) У случајевима из ст. 2. и 3. овог члана оштећени мора у року од три месеца од дана правноснажности одлуке којом је усвојен његов имовинскоправни захтев затражити намирење из одузете имовинске користи.

Глава осма

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОСУДЕ

Наступање правних последица осуде

Члан 94

(1) Осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права.

(2) Правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или кад је учинилац ослобођен од казне.

(3) Правне последице осуде могу се предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене.

Врсте правних последица осуде

Члан 95

(1) Правне последице осуде које се односе на престанак или губитак одређених права су:

1) престанак вршења јавних функција;

2) престанак радног односа или престанак вршења одређеног позива или занимања;

3) губитак одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државног органа или органа локалне самоуправе.

(2) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права су:

1) забрана стицања одређених јавних функција;

2) забрана стицања одређеног звања, позива или занимања или унапређења у служби;

3) забрана стицања чина војног старешине;

4) забрана добијања одређених дозвола или одобрења која се дају одлуком државних органа или органа локалне самоуправе.

Почетак и трајање правних последица осуде

Члан 96

(1) Правне последице осуде наступају даном правноснажности пресуде.

(2) У случају да после правноснажности пресуде, на основу које су наступиле правне последице осуде, та пресуда буде измењена по ванредном правном леку, наступање или даље трајање правних последица осуде усклађује се са новом одлуком.

(3) Правне последице осуде које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година.

(4) Време проведено на издржавању казне не урачунава се у време трајања правне последице осуде.

(5) Рехабилитацијом престају правне последице осуде предвиђене у члану 95. став 2. овог законика.

Глава девета

РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ПРЕСТАНАК ПРАВНИХ ПОСЛЕДИЦА ОСУДЕ И ДАВАЊЕ ПОДАТАКА ИЗ КАЗНЕНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Општи појам рехабилитације

Члан 97

(1) Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним.

(2) Рехабилитација настаје или на основу самог закона (законска рехабилитација) или по молби осуђеног лица на основу судске одлуке (судска рехабилитација).

(3) Рехабилитацијом се не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Законска рехабилитација

Члан 98

(1) Законска рехабилитација се даје само лицима која пре осуде на коју се односи рехабилитација нису била осуђивана или која су се по закону сматрала неосуђиваним.

(2) Законска рехабилитација настаје, ако:

1) лице које је оглашено кривим, а ослобођено од казне или којем је изречена судска опомена, у року од годину дана од правноснажности пресуде, односно решења не учини ново кривично дело;

2) лице којем је изречена условна осуда, у време проверавања и у року од годину дана по истеку рока проверавања, не учини ново кривично дело;

3) лице које је осуђено на новчану казну, казну рада у јавном интересу, одузимања возачке дозволе или казну затвора до шест месеци, у року од три године од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело;

4) лице које је осуђено на казну затвора преко шест месеци до једне године, у року од пет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

5) лице које је осуђено на казну затвора преко једне до три године, у року од десет година од дана кад је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.

(3) Законска рехабилитација не настаје ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација

Члан 99

(1) Судска рехабилитација може се дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана кад је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело.

(2) У случају из става 1. овог члана суд ће дати рехабилитацију ако нађе да је осуђено лице својим владањем заслужило рехабилитацију и ако је, према својим могућностима, накнадило штету проузроковану кривичним делом, при чему је суд дужан да узме у обзир и све друге околности од значаја за давање рехабилитације, а посебно природу и значај дела.

(3) Судска рехабилитација не може се дати ако споредна казна још није извршена или ако још трају мере безбедности.

Судска рехабилитација лица које је више пута осуђивано

Члан 100

Лицу које је више пута осуђивано суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из чл. 98. и 99. овог законика у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено. При оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99. став 2. овог законика.

Престанак правних последица осуде

Члан 101

(1) Кад протекну три године од дана издржане, застареле или опроштене казне, суд може одлучити да престане правна последица осуде која се односи на забрану стицања одређеног права, уколико већ није престала услед рехабилитације.

(2) При одлучивању о престанку правне последице осуде суд ће узети у обзир понашање осуђеног после осуде, да ли је накнадио штету проузроковану кривичним делом и вратио имовинску корист стечену извршењем кривичног дела, као и друге околности које указују на оправданост престанка правне последице осуде.

Садржај и давање података из казнене евиденције

Члан 102

(1) Казнена евиденција садржи личне податке о учиниоцу кривичног дела, о кривичном делу за које је осуђен, податке о казни, условној осуди, судској опомени, ослобођењу од казне и опроштеној казни, као и податке о правним последицама осуде. У казнену евиденцију се уносе и касније измене података садржаних у казненој евиденцији, подаци о издржавању казне, као и поништење евиденције о погрешној осуди.

(2) Подаци из казнене евиденције могу се дати само суду, јавном тужиоцу и полицији у вези са кривичним поступком који се води против лица које је раније било осуђено, органу за извршење кривичних санкција и органу који учествује у поступку давања амнестије, помиловања, рехабилитације или одлучивања о престанку правних последица осуде, као и органима старатељства, кад је то потребно за вршење послова из њихове надлежности. Подаци из казнене евиденције могу се дати и другим државним органима који су надлежни за откривање и спречавање извршења кривичних дела, када је то посебним законом прописано.

(3) Подаци из казнене евиденције могу се, на образложен захтев, дати и државном органу, предузећу, другој организацији или предузетнику, ако још трају правне последице осуде или мере безбедности и ако за то постоји оправдани интерес заснован на закону.

(4) Нико нема права да тражи од грађанина да подноси доказ о својој осуђиваности или неосуђиваности.

(5) Грађанима се, на њихов захтев, могу давати подаци о њиховој осуђиваности или неосуђиваности.

(6) Подаци о брисаној осуди не могу се ником дати.

Глава десета

ЗАСТАРЕЛОСТ

Застарелост кривичног гоњења

Члан 103

Ако у овом законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети кад протекне:

1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко десет година;

4) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко пет година;

5) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године;

6) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године;

7) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна.

Ток и прекид застарелости кривичног гоњења

Члан 104

(1) Застарелост кривичног гоњења почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње од дана када је последица наступила.

(2) Застарелост не тече за време за које се по закону гоњење не може отпочети или наставити.

(3) Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.

(4) Застарелост се прекида и кад учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривичног дело.

(5) Сваким прекидом застарелост почиње поново да тече.

(6) Застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Застарелост извршења казне

Члан 105

Ако у овом законику није друкчије одређено, изречена казна не може се извршити кад протекне:

1) двадесет пет година од осуде на затвор од тридесет до четрдесет година;

2) двадесет година од осуде на казну затвора преко петнаест година;

3) петнаест година од осуде на казну затвора преко десет година;

4) десет година од осуде на казну затвора преко пет година;

5) пет година од осуде на казну затвора преко три године;

6) три године од осуде на казну затвора преко једне године;

7) две године од осуде на казну затвора до једне године, на новчану казну, на казну рада у јавном интересу, или на казну одузимања возачке дозволе.

Застарелост извршења споредне казне и мере безбедности

Члан 106

(1) Застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правноснажности пресуде којом су те казне изречене.

(2) Застарелост извршења мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, обавезног психијатријског лечења на слободи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара и одузимања предмета настаје кад протекне пет година од дана правноснажности одлуке којом су те мере изречене.

(3) Застарелост извршења мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, забране управљања моторним возилом и протеривања странца из земље настаје кад протекне време за које су те мере изречене.

Ток и прекид застарелости извршења казне и мера безбедности

Члан 107

(1) Застарелост извршења казне почиње од дана кад је пресуда којом је казна изречена постала правноснажна, а ако је условна осуда опозвана – од дана кад је одлука о опозивању постала правноснажна.

(2) Ако је актом амнестије или помиловања или одлуком суда по ванредном правном леку изречена казна смањена, време потребно за наступање застарелости одређује се према новој казни, али се ток застарелости рачуна од раније правноснажне пресуде.

(3) Застарелост не тече за време за које се по закону извршење казне не може предузети.

(4) Застарелост се прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне.

(5) Сваким прекидом застаревање почиње поново да тече.

(6) Застарелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне.

(7) У случају наступања застарелости из става 6. овог члана започето извршење казне обуставља се.

(8) Одредбе ст. 2. до 5. овог члана сходно се примењују и на застарелост извршења мере безбедности.

Незастарелост кривичног гоњења и извршења казне

Члан 108

Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела предвиђена у чл. 370. до 375. овог законика, као ни за кривична дела за која по ратификованим међународним уговорима застарелост не може да наступи.

Глава једанаеста

АМНЕСТИЈА И ПОМИЛОВАЊЕ

Амнестија

Члан 109

(1) Лицима која су обухваћена актом амнестије даје се ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде.

(2) Амнестијом се могу укинути следеће мере безбедности: забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странаца из земље.

Помиловање

Члан 110

(1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају поједине или све правне последице осуде.

(2) Помиловањем се може укинути или одредити краће трајање мере безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности, забрана управљања моторним возилом и протеривање странца из земље.

Дејство амнестије и помиловања на права трећих лица

Члан 111

Давањем амнестије или помиловања не дира се у права трећих лица која се заснивају на осуди.

Глава дванаеста

ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА

Значење израза у овом законику

Члан 112

(1) Под територијом Србије подразумевају се сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као и ваздушни простор над њима.

(2) Под кривичним законодавством Србије подразумевају се овај законик као и све кривичноправне одредбе садржане у другим законима Србије.

(3) Службеним лицем сматра се:

1) лице које у државном органу врши службене дужности;

2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима;

3) јавни бележник, извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу;

4) службеним лицем сматра се и лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова;

5) војно лице.

(4) Страним службеним лицем сматра се лице које је члан, функционер или службеник законодавног или извршног органа стране државе, лице које је судија, поротник, члан, функционер или службеник суда стране државе или међународног суда, лице које је члан, функционер или службеник међународне организације и њених органа, као и лице које је арбитар у страној или међународној арбитражи.

(5) Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.

(6) Војним лицем сматра се професионални војник (професионални официр, професионални подофицир, официр по уговору, подофицир по уговору и војник по уговору), војник на одслужењу војног рока, студент војне академије, ученик војне школе, лице из резервног састава док се као војни обвезник налази на војној дужности и цивилно лице које врши одређену војну дужност.

(7) Кад је као извршилац одређених кривичних дела означено службено лице, одговорно лице или војно лице, лица наведена у ст. 3, 5. и 6. овог члана могу бити извршиоци тих дела, ако из обележја појединог дела или из појединог прописа не произилази да извршилац може бити само неко од тих лица.

(8) Дететом се сматра лице које није навршило четрнаест година.

(9) Малолетником се сматра лице које је навршило четрнаест година, а није навршило осамнаест година.

(10) Малолетним лицем сматра се лице које није навршило осамнаест година.

(11) Учиниоцем се сматрају извршилац, саизвршилац, подстрекач и помагач.

(12) Силом се сматра и примена хипнозе или омамљујућих средстава, с циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор.

(13) Изборима се сматрају избори за народне посланике, председника Републике, органе аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и други избори који се расписују и врше на основу Устава и закона.

(14) Референдумом се сматра изјашњавање грађана на којем се одлучује о питањима за која је то утврђено Уставом или законом.

(15) Опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су законом и другим прописом заснованим на закону проглашени за опојне дроге и остале психоактивне контролисане супстанце.

(16) Покретном ствари се сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм.

(17) Рачунарски податак је свако представљање чињеница, информација или концепта у облику који је подесан за њихову обраду у рачунарском систему, укључујући и одговарајући програм на основу кога рачунарски систем обавља своју функцију.

(18) Рачунарском мрежом сматра се скуп међусобно повезаних рачунара, односно рачунарских система који комуницирају размењујући податке.

(19) Рачунарским програмом сматра се уређени скуп наредби који служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.

(20) Рачунарски вирус је рачунарски програм или неки други скуп наредби унет у рачунар или рачунарску мрежу који је направљен да сам себе умножава и делује на друге програме или податке у рачунару или рачунарској мрежи додавањем тог програма или скупа наредби једном или више рачунарских програма или података.

(21) Субјектом привредног пословања сматра се предузеће, друго правно лице које обавља привредну делатност и предузетник. Правно лице које поред своје основне делатности обавља и привредну делатност сматра се субјектом привредног пословања само када врши ту делатност.

(22) Група је најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела која не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.

(23) Новац је метални и папирни новац или новац израђен од неког другог материјала који је на основу закона у оптицају у Србији или у страној држави.

(24) Знацима за вредност сматрају се и страни знаци за вредност.

(25) Моторним возилом сматра се свако саобраћајно средство на моторни погон у сувоземном, воденом и ваздушном саобраћају.

(26) Исправом се сматра сваки предмет који је подобан или одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак.

(27) Спис, писмо, пошиљка и документ могу бити и у електронском облику.

(28) Чланом породице сматрају се: супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

(29) Израз “неће се казнити” значи да у том случају нема кривичног дела.

(30) Кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра се да је дело учињено, ако је радња извршена једном или више пута.

(31) Скраћеница “Србија” означава Републику Србију.

(32) Послом од јавног значаја сматра се обављање професије или дужности која има повећани ризик за безбедност лица које га обавља, а односи се на занимања која су од значаја за јавно информисање, здравље људи, образовање, јавни превоз, правну и стручну помоћ пред судским и другим државним органима.

(33) Рачунар је сваки електронски уређај који на основу програма аутоматски обрађује и размењује податке.

(34) Рачунарски систем је сваки уређај или група међусобно повезаних или зависних уређаја од којих један или више њих, на основу програма, врши аутоматску обраду података.

(35) Организована криминална група је група од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.

(36) Имовинска корист је добро сваке врсте, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво и исправа у било ком облику којим се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана.

ПОСЕБНИ ДЕО

Глава тринаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА

Убиство

Члан 113

Ко другог лиши живота, казниће се затвором од пет до петнаест година.

Тешко убиство

Члан 114

Затвором најмање десет година или затвором од од тридесет до четрдесет година казниће се:

1) ко другог лиши живота на свиреп или подмукао начин;

2) ко другог лиши живота при безобзирном насилничком понашању;

3) ко другог лиши живота и при том са умишљајем доведе у опасност живот још неког лица;

4) ко другог лиши живота при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе;

5) ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда;

6) ко лиши живота службено или војно лице при вршењу службене дужности;

7) ко лиши живота судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или полицијског службеника у вези са вршењем службене дужности;

8) ко лиши живота лице које обавља послове од јавног значаја у вези са пословима које то лице обавља;

9) ко лиши живота дете или бремениту жену;

10) ко лиши живота члана своје породице којег је претходно злостављао;

11) ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости.

Убиство на мах

Члан 115

Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног,
казниће се затвором од једне до осам година.

Убиство детета при порођају

Члан 116

Мајка која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док код ње траје поремећај изазван порођајем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Лишење живота из самилости

Члан 117

Ко лиши живота пунолетно лице из самилости због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Нехатно лишење живота

Члан 118

Ко другог лиши живота из нехата,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Навођење на самоубиство и помагање у самоубиству

Члан 119

(1) Ко наведе другог на самоубиство или му помогне у извршењу самоубиства, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другом помогне у извршењу самоубиства под условима из члана 117. овог законика, па ово буде извршено или покушано,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према малолетнику или према лицу које се налази у стању битно смањене урачунљивости,
казниће се затвором од две до десет година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према детету или према неурачунљивом лицу,
учинилац ће се казнити по члану 114. овог законика.

(5) Ко сурово или нечовечно поступа са лицем које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, па оно услед таквог поступања изврши или покуша самоубиство које се може приписати нехату учиниоца,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољен прекид трудноће

Члан 120

(1) Ко противно прописима о вршењу прекида трудноће бременитој жени са њеним пристанком изврши побачај, започне да врши побачај или јој помогне да изврши побачај,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко се бави вршењем дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко бременитој жени без њеног пристанка, а ако је млађа од шеснаест година без њеног пристанка и без писане сагласности њеног родитеља, усвојиоца или стараоца, изврши или започне да врши побачај,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт, тешко нарушавање здравља или друга тешка телесна повреда жене над којом је вршен прекид трудноће,
учинилац ће се казнити за дело из ст. 1. и 2. овог члана затвором од једне до седам година, а за дело из става 3. овог члана затвором од две до дванаест година.

Тешка телесна повреда

Члан 121

(1) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другог тешко телесно повреди или му здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата,
казниће се затвором до три године.

(5) Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, за дело из става 2. затвором од три месеца до четири године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.

(6) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година, за дело из става 2. овог члана затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. овог члана затвором од пет до петнаест година.

Лака телесна повреда

Члан 122

(1) Ко другог лако телесно повреди или му здравље лако наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је таква повреда нанесена оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(3) Суд може учиниоцу дела из става 2. овог члана изрећи судску опомену, ако је учинилац био изазван непристојним или грубим понашањем оштећеног.

(4) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Учествовање у тучи

Члан 123

Ко учествује у тучи у којој је неко лишен живота или је другом нанесена тешка телесна повреда,
казниће се за само учествовање новчаном казном или затвором до три године.

Угрожавање опасним оруђем при тучи и свађи

Члан 124

(1) Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.

Излагање опасности

Члан 125

(1) Ко друго лице остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље које је сам поузроковао,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до дванаест година.

Напуштање немоћног лица

Члан 126

(1) Ко немоћно лице које му је поверено или о којем је иначе дужан да се стара остави без помоћи у стању или приликама опасним за живот или здравље,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт остављеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Непружање помоћи

Члан 127

(1) Ко не пружи помоћ лицу које се налази у непосредној опасности за живот иако је то могао учинити без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако је услед непружања помоћи наступило тешко нарушење здравља или друга тешка телесна повреда лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт лица које се налазило у непосредној опасности за живот,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Глава четрнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛОБОДА И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА

Повреда равноправности

Члан 128

(1) Ко због националне или етничке припадности, раси или вероисповести или због одсуства те припадности или због разлика у погледу политичког или другог убеђења, пола, језика, образовања, друштвеног положаја, социјалног порекла, имовног стања или неког другог личног својства, другоме ускрати или ограничи права човека и грађанина утврђена Уставом, законима или другим прописима или општим актима или потврђеним међународним уговорима или му на основу ове разлике даје повластице или погодности,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Повреда права употребе језика и писма

Члан 129

Ко супротно прописима о употреби језика и писма народа или припадника мањинских националних и етничких заједница који живе у Србији ускрати или ограничи грађанину да при остваривању својих права или при обраћању органима или организацијама употреби језик или писмо којим се служи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда слободе изражавања националне или етничке припадности

Члан 130

(1) Ко спречава другог да изражава своју националну или етничку припадност или културу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко принуђава другог да се изјашњава о својој националној или етничкој припадности.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Повреда слободе исповедања вере и вршења верских обреда

Члан 131

(1) Ко спречава или ограничава слободу веровања или исповедања вере,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко спречава или омета вршење верских обреда.

(3) Ко принуђава другог да се изјашњава о свом верском уверењу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Службено лице које учини дело из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се затвором до три године.

Противправно лишење слободе

Члан 132

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Повреда слободе кретања и настањивања

Члан 133

(1) Ко противправно ускрати или ограничи грађанину Србије слободу кретања или настањивања на територији Србије,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Отмица

Члан 134

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Принуда

Члан 135

(1) Ко другог силом или претњом принуди да нешто учини или не учини или трпи,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини на свиреп начин или претњом убиством или тешком телесном повредом или отмицом,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт принуђеног лица или је дело извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Изнуђивање исказа

Члан 136

(1) Службено лице које у вршењу службе употреби силу или претњу или друго недопуштено средство или недопуштен начин у намери да изнуди исказ или неку другу изјаву од окривљеног, сведока, вештака или другог лица,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је изнуђивање исказа или изјаве праћено тешким насиљем или ако су услед изнуђеног исказа наступиле нарочито тешке последице за окривљеног у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Злостављање и мучење

Члан 137

(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором до једне године.

(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

Угрожавање сигурности

Члан 138

(1) Ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини према председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Нарушавање неповредивости стана

Члан 139

(1) Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Противзаконито претресање

Члан 140

Службено лице које у вршењу службе противзаконито врши претресање стана, просторија или лица,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено откривање тајне

Члан 141

(1) Адвокат, лекар или друго лице које неовлашћено открије тајну коју је сазнало у вршењу свог позива,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана ко открије тајну у општем интересу или интересу другог лица, који је претежнији од интереса чувања тајне.

Повреда тајности писма и других пошиљки

Члан 142

(1) Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до три године.

Неовлашћено прислушкивање и снимање

Члан 143

(1) Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учинило службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неовлашћено фотографисање

Члан 144

(1) Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка

Члан 145

(1) Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи и тиме осетно задре у лични живот тог лица,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено прикупљање личних података

Члан 146

(1) Ко податке о личности који се прикупљају, обрађују и користе на основу закона неовлашћено прибави, саопшти другом или употреби у сврху за коју нису намењени,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко противно закону прикупља податке о личности грађана или тако прикупљене податке користи.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Повреда права на подношење правног средства

Члан 147

(1) Ко спречи другог да користи право на подношење молбе, пријаве, тужбе, жалбе, приговора, другог правног средства, као и другог поднеска,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Повреда слободе говора и јавног иступања

Члан 148

(1) Ко другом на противправан начин ускрати или ограничи слободу говора или јавног иступања,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовање програма

Члан 149

(1) Ко неовлашћено спречи или омета штампање, снимање, продају или растурање књига, часописа, новина, аудио и видео касета или других сличних штампаних или снимљених ствари,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено спречи или омета емитовање радио и телевизијског програма.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Спречавање објављивања одговора и исправке

Члан 150

Ко супротно правноснажној одлуци суда одбије или спречи објављивање одговора или исправке објављеног нетачног податка или обавештења којим се повређује нечије право или интерес,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Спречавање јавног скупа

Члан 151

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања

Члан 152

(1) Ко свесним кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета политичко, синдикално или друго удруживање или деловање грађана или деловање њихових политичких, синдикалних или других удружења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Гоњење за кривична дела против слобода и права човека и грађанина

Члан 153

(1) Гоњење за дело из чл. 139. став 1, 142. ст. 1. и 2, 143. ст. 1. и 2, 144. став 1, 145. став 1, 146. ст. 1. и 2. и 147. став 1. овог законика предузима се по приватној тужби.

(2) Гоњење за дело из чл. 141, 149. ст. 1. и 2, 150, 151. став 1. и 152. став 1. овог законика предузима се по предлогу.

Глава петнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИЗБОРНИХ ПРАВА

Повреда права кандидовања

Члан 154

Ко кршењем закона или на други противправан начин спречи или омета кандидовање на изборима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Повреда права гласања

Члан 155

(1) Ко другог у намери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други противправан начин спречи или омете да гласа,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко силом или претњом принуди другог да на изборима, гласању о опозиву или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата односно предлога,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Давање и примање мита у вези са гласањем

Члан 156

(1) Ко другоме нуди, даје, обећа награду, поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко захтева или прими поклон или какву другу корист да на изборима или референдуму гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица односно предлога.

(3) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(4) Поклон или друга корист одузеће се.

Злоупотреба права гласања

Члан 157

(1) Ко на изборима или на референдуму гласа уместо другог лица под његовим именом или на истом гласању гласа више од једанпут или користи више од једног гласачког листића,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Члан бирачког одбора који омогући другоме да изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Састављање нетачних бирачких спискова

Члан 158

Ко у намери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Спречавање одржавања гласања

Члан 159

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи одржавање гласања на бирачком месту,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко омета гласање изазивањем нереда на бирачком месту услед чега гласање буде прекинуто,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда тајности гласања

Члан 160

(1) Ко на изборима или референдуму повреди тајност гласања,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Фалсификовање резултата гласања

Члан 161

Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Уништавање докумената о гласању

Члан 162

(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Глава шеснаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА

Повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања

Члан 163

Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права при запошљавању и за време незапослености

Члан 164

(1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправан начин ускрати или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије под једнаким условима,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или ограничи право које му припада.

Повреда права на управљање

Члан 165

(1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Повреда права на штрајк

Члан 166

(1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице који отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада.

Злоупотреба права на штрајк

Члан 167

Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела,
казниће се затвором до три године.

Злоупотреба права из социјалног осигурања

Члан 168

Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Непредузимање мера заштите на раду

Члан 169

(1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду.

Глава седамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧАСТИ И УГЛЕДА

Увреда

Члан 170

(1) Ко увреди другог,
казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара.

(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од казне.

(4) Неће се казнити за дело из ст. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања.

Члан 171

(Брисано)

Изношење личних и породичних прилика

Члан 172

(1) Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је оно што се износи или проноси довело или могло довести до тешких последица за оштећеног,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) За изношење или проношење личних или породичних прилика које је учињено у вршењу службене дужности, новинарског позива, одбрани неког права или при заштити оправданих интереса, учинилац се неће казнити, ако докаже истинитост свог тврђења или ако докаже да је имао основаног разлога да поверује у истинитост оног што је износио или проносио.

(5) Истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из става 4. овог члана.

Повреда угледа Србије

Члан 173

Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,
казниће се новачном казном или затвором до три месеца.

Повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности

Члан 174

Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.

Повреда угледа стране државе или међународне организације

Члан 175

(1) Ко јавно изложи порузи страну државу, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко јавно изложи порузи Организацију уједињених нација, Међународни црвени крст или другу међународну организацију чија је Србија члан.

Некажњавање за кривична дела из чл. 173. до 175.

Члан 176

Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио.

Гоњење за кривична дела против части и угледа

Члан 177

(1) Гоњење за дело из чл. 170. до 172. овог законика предузима се по приватној тужби.

(2) Ако су дела из чл. 170. до 172. овог законика учињена према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог лица.

(3) Гоњење за кривично дело из члана 175. овог законика предузима се по одобрењу републичког јавног тужиоца.

Глава осамнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ

Силовање

Члан 178

(1) Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Обљуба над немоћним лицем

Члан 179

(1) Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин искористивши душевно обољење, заостали душевни развој, другу душевну поремећеност, немоћ или какво друго стање тог лица услед којег оно није способно за отпор,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда немоћног лица или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или је учињено према малолетнику или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено или ако је дело учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Обљуба са дететом

Члан 180

(1) Ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда детета према којем је дело извршено или је дело извршено од стране више лица или је дело имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(4) Неће се казнити за дело из става 1. овог члана учинилац, ако између њега и детета не постоји значајнија разлика у њиховој душевној и телесној зрелости.

Обљуба злоупотребом положаја

Члан 181

(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Наставник, васпитач, старалац, усвојилац, родитељ, очух, маћеха или друго лице које злоупотребом свог положаја или овлашћења изврши обљубу или са њом изједначен чин са малолетником који му је поверен ради учења, васпитавања, старања или неге,
казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено према детету,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана имало за последицу трудноћу,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од две до дванаест година, а за дело из става 3. затвором од три до петнаест година.

(5) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила смрт детета,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Недозвољене полне радње

Члан 182

(1) Ко под условима из чл. 178. ст. 1. и 2, 179. став 1. и 181. ст. 1. и 2. овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу полну радњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт лица према којем је дело извршено,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Подвођење и омогућавање вршења полног односа

Члан 183

(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Посредовање у вршењу проституције

Члан 184

(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију

Члан 185

(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.

Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама

Члан 185а

(1) Ко наведе малолетника да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, или према детету,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу

Члан 185б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету,
казниће се затвором од једне до осам година.

Гоњење за кривична дела против полне слободе

Члан 186

Гоњење за кривична дела из чл. 178. и 179. овог законика учињена према брачном другу и за кривично дело из члана 182. став 1. предузима се по предлогу.

Глава деветнаеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БРАКА И ПОРОДИЦЕ

Двобрачност

Члан 187

(1) Ко закључи нови брак иако се већ налази у браку,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко закључи брак са лицем за које зна да се налази у браку.

Чл. 188 и 189

(Брисано)

Ванбрачна заједница са малолетником

Члан 190

(1) Пунолетно лице које живи у ванбрачној заједници са малолетником,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и родитељ, усвојилац или старалац који малолетнику омогући да живи у ванбрачној заједници са пунолетним лицем или га на то наведе.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из користољубља,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако се брак закључи, гоњење се неће предузети, а ако је предузето, обуставиће се.

Одузимање малолетног лица

Члан 191

(1) Ко малолетно лице противправно задржи или одузме од родитеља, усвојиоца, стараоца или другог лица, односно установе, којима је оно поверено или онемогућава извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко онемогућава извршење одлуке надлежног органа којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или других ниских побуда или је услед дела теже угрожено здравље, васпитање или школовање малолетног лица,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Учиниоца дела из ст. 1. и 3. овог члана који добровољно преда малолетно лице лицу или установи којој је оно поверено или омогући извршење одлуке о поверавању малолетног лица, суд може ослободити од казне.

(5) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року преда малолетно лице лицу или установи којој је малолетно лице поверено или омогући извршење одлуке којом је малолетно лице поверено одређеном лицу или установи, односно одлуке којом је одређен начин одржавања личних односа малолетног лица са родитељем или другим сродником.

Промена породичног стања

Члан 192

(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стање детета,
казниће се затвором до три месеца.

Запуштање и злостављање малолетног лица

Члан 193

(1) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитавања запусти малолетно лице о којем је дужно да се стара,
казниће се затвором до три године.

(2) Родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које злоставља малолетно лице или га принуђава на претеран рад или рад који не одговара узрасту малолетног лица или на просјачење или га из користољубља наводи на вршење других радњи које су штетне за његов развој,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Насиље у породици

Члан 194

(1) Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1, 2. и 3. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(5) Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Недавање издржавања

Члан 195

(1) Ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком односно поравнањем утврђено,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Неће се казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих разлога није давао издржавање.

(3) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за издржавано лице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(4) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да измири доспеле обавезе и да уредно даје издржавање.

Кршење породичних обавеза

Члан 196

(1) Ко кршењем законом утврђених породичних обавеза остави у тешком положају члана породице који није у стању да се сам о себи стара,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступило тешко нарушавање здравља члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт члана породице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако изрекне условну осуду за дело из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да извршава своје законом утврђене породичне обавезе.

Родоскрвњење

Члан 197

Пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односно сестром,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Глава двадесета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Повреда моралних права аутора и интерпретатора

Члан 198

(1) Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

(5) Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби.

Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права

Члан 199

(1) Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовинске користи за себе или другог,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права,
казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.

Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима

Члан 200

(1) Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена,
казниће се новчаном казном и затвором до три године.

(2) Предмети из става 1. одузеће се и уништити.

Повреда проналазачког права

Члан 201

(1) Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ или поступак заштићен патентом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе или лажно наведе проналазача,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.

Неовлашћено коришћење туђег дизајна

Члан 202

(1) Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Производи из става 1. овог члана одузеће се.

Глава двадесет прва

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Крађа

Члан 203

(1) Ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Тешка крађа

Члан 204

(1) Учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена:

1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека;

2) од стране групе;

3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин;

4) од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране;

5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса;

6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара.

(3) Казном из става 1. овог члана казниће се и учинилац дела крађе, без обзира на вредност украдене ствари, ако украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро или украдена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Разбојничка крађа

Члан 205

(1) Ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако вредност украдених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Разбојништво

Члан 206

(1) Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе, или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда или ако вредност одузетих ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ако вредност одузетих ствари из става 1. овог члана не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(5) За покушај дела из става 4. овог члана казниће се.

Утаја

Члан 207

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, присвоји туђу покретну ствар која му је поверена,
казниће се затвором до две године и новчаном казном.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини старалац,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) Ако вредност утајених ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(4) Ако вредност утајених ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или утајена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(5) Ко туђу покретну ствар коју је нашао или до које је случајно дошао противправно присвоји у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(6) За дела из ст. 1. и 5. овог члана, ако су утајене ствари у својини грађана, гоњење се предузима по предлогу.

Превара

Члан 208

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Превара у осигурању

Члан 208а

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист доведе кога лажним приказивањем или прикривањем чињеница, давањем лажних мишљења и извештаја, давањем лажне процене, подношењем неистините документације или га на други начин доведе у заблуду или га одржава у заблуди, а у вези са осигурањем и тиме га наведе да овај на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Договарање исхода такмичења

Члан 208б

(1) Ко договори исход спортског или другог такмичења у намери да себи или другом прибави имовинску корист,
казниће се затвором од шест месеци до три године и новчаном казном.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(4) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности

Члан 209

(1) Ко лажним приказивањем чињеница или њиховим прикривањем добије за себе или другог кредит, субвенцију или другу погодност иако за то не испуњава прописане услове,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко добијени кредит, субвенцију или другу погодност искористи за другу намену од оне за коју му је кредит, субвенција или друга погодност одобрена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, казниће се прописаном казном и одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања ако су кредит, субвенција или друга погодност прибављени за предузеће или други субјект привредног пословања или ако су коришћени за друге намене од стране тих субјеката.

Ситна крађа, утаја и превара

Члан 210

(1) Ко учини ситну крађу, утају или превару,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Крађа, утаја и превара сматрају се ситном, ако вредност украдене или утајене ствари, односно штета проузрокована преваром не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, односно да проузрокује малу штету.

(3) За дело из става 1. овог члана, ако је извршено на штету приватне имовине, гоњење се предузима по приватној тужби.

Одузимање туђе ствари

Члан 211

(1) Ко без намере прибављања имовинске користи противправно одузме туђу покретну ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако вредност одузете ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара или ствар представља културно добро,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) За дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако је одузета ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.

Уништење и оштећење туђе ствари

Члан 212

(1) Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом туђу ствар,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је дело учињено према културном добру, заштићеној околини непокретног културног добра, односно према добру које ужива претходну заштиту
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) За дело из ст. 1. до 3. овог члана, ако је оштећена ствар у приватној имовини, гоњење се предузима по приватној тужби.

Неовлашћено коришћење туђег возила

Члан 213

(1) Ко без пристанка овлашћеног лица користи туђе моторно возило,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено проваљивањем или обијањем моторног возила, или употребом силе или претње,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Изнуда

Члан 214

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, силом или претњом принуди другог да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Уцена

Члан 215

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист запрети другом да ће против њега или њему блиског лица открити нешто што би њиховој части или угледу шкодило и тиме га принуди да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко се бави вршењем дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Злоупотреба поверења

Члан 216

(1) Ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до шест година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако дело из ст. 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат,
казниће се за дело из става 1. затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

Зеленаштво

Члан 217

(1) Ко за давање новца или других потрошних ствари на зајам неком лицу прими или уговори за себе или другог несразмерну имовинску корист, искоришћавајући тешко имовинско стање, тешке прилике, нужду, лакомисленост или недовољну способност за расуђивање оштећеног,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за оштећеног или је учинилац прибавио имовинску корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара или је извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Противправно заузимање земљишта

Члан 218

(1) Ко противправно заузме туђе земљиште,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је заузето земљиште део заштитне шуме, националног парка или другог земљишта са посебном наменом,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Противправно усељење

Члан 219

(1) Ко се неовлашћено усели у туђу зграду, стан, пословне или друге просторије,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако изрекне условну осуду за дело из става 1. овог члана, суд ће наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року напусти и испразни просторије у које се неовлашћено уселио.

(3) За дело из става 1. овог члана гоњење се предузима по предлогу.

Грађење без грађевинске дозволе

Члан 219а

(1) Лице које је извођач радова или одговорно лице у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради, односно које изводи радове на реконструкцији постојећег објекта, без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Лице које је инвеститор или одговорно лице у правном лицу које је инвеститор објекта који се гради без грађевинске дозволе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Када је издато решење о обустави радова, а лице из ст. 1. и 2. овог члана настави започету градњу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Лице које је као одговорни пројектант, односно вршилац техничке контроле, супротно прописима потписало коначан извештај о извршеној контроли, којим се констатује да на главни пројекат нема примедби или супротно прописима ставило печат на главни пројекат да се пројекат прихвата, или супротно прописима дало изјаву којом потврђује да је главни пројекат урађен у складу са локацијском дозволом,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе

Члан 219б

Лице које прикључи објекат или одговорно лице у правном лицу које дозволи прикључење објекта, који се гради или је изграђен без грађевинске дозволе, на електроенергетску, термоенергетску или телекомуникациону мрежу, водовод и канализацију,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Оштећење туђих права

Члан 220

(1) Ко у намери да осујети остварење права на ствари отуђи, уништи, оштети или одузме своју ствар на којој други има заложно право или право уживања и тиме га оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери да осујети измирење повериоца у току принудног извршења отуђи, уништи, оштети или сакрије делове своје имовине и тиме оштети повериоца.

(3) За дела из ст. 1. и 2 овог члана, ако су оштећени грађани, гоњење се предузима по приватној тужби.

Прикривање

Члан 221

(1) Ко ствар за коју зна да је прибављена кривичним делом или оно што је за њу добијено продајом или заменом прикрива, протура, купује, прима у залогу или на други начин прибавља,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, с тим да казна не може бити већа од казне прописане за дело којим је ствар прибављена.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини, а могао је и био дужан да зна да је ствар прибављена кривичним делом,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, захтева накнаду за повраћај ствари за које зна или је могао или био дужан да зна да су прибављене кривичним делом, уколико тиме нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ако се учинилац бави вршењем кривичног дела из ст. 1. и 3. овог члана или је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе или прикривена ствар представља културно добро од изузетног или великог значаја, односно добро које ужива претходну заштиту или прикривена ствар представља јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја или вредност прикриваних ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неовлашћено изношење културног добра у иностранство

Члан 221а

(1) Ко изнесе или извезе у иностранство културно добро или добро које ужива претходну заштиту, без претходног одобрења надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у односу на културно добро од изузетног или великог значаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Гоњење у случају када је учинилац у блиском односу са оштећеним

Члан 222

За кривична дела из чл. 203, 204, 208, 213, 216. ст. 1. до 3. и 221. овог законика, ако су учињена према брачном другу, лицу са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сроднику по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по приватној тужби.

Глава двадесет друга

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ

Фалсификовање новца

Члан 223

(1) Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(2) Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај,
казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном.

(4) Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен у оптицај, па то не пријави,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(5) Лажан новац одузеће се.

Фалсификовање хартија од вредности

Члан 224

(1) Ко направи лажне хартије од вредности или преиначи праве хартије од вредности у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне хартије употреби као праве или их у тој намери прибави,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ако укупан износ на који гласе фалсификоване хартије од вредности из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(3) Ко лажне хартије од вредности које је примио као праве, па сазнавши да су лажне, стави у промет,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(4) Лажне хартије од вредности одузеће се.

Фалсификовање и злоупотреба платних картица

Члан 225

(1) Ко направи лажну платну картицу или ко преиначи праву платну картицу у намери да је употреби као праву или ко такву лажну картицу употреби као праву,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана употребом картице прибавио противправну имовинску корист,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је учинилац дела из става 1. овог члана прибавио противправну имовинску корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(4) Казном из ст. 2. и 3. овог члана казниће се и учинилац који то дело учини неовлашћеном употребом туђе картице или поверљивих података који јединствено уређују ту картицу у платном промету.

(5) Ко набави лажну платну картицу у намери да је употреби као праву или ко прибавља податке у намери да их искористи за прављење лажне платне картице,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(6) Лажне платне картице одузеће се.

Фалсификовање знакова за вредност

Члан 226

(1) Ко направи лажне или преиначи праве знакове за вредност у намери да их употреби као праве или да их другом да на употребу или ко такве лажне знакове употреби као праве или их у тој намери прибави,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако укупна вредност знакова из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко одстрањивањем жига којим се знаци за вредност поништавају или којим другим начином иде за тим да ради поновне употребе овим знацима да изглед као да нису употребљени или ко употребљене знакове поново употреби или прода као да важе,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Лажни знакови за вредност одузеће се.

Прављење, набављање и давање другом средстава за фалсификовање

Члан 227

(1) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажног новца или лажних хартија од вредности,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко прави, набавља, продаје или даје другом на употребу средства за прављење лажних платних картица или лажних знакова за вредност,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(3) Средства из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Издавање чека и коришћење платних картица без покрића

Члан 228

(1) Ко користи дебитну платну картицу за коју нема покриће или користи кредитну платну картицу за коју не обезбеђује покриће у уговореном року, па тиме себи или другоме прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изда или стави у промет чек, меницу, акцептни налог, какву гаранцију или какво друго средство плаћања или обезбеђења плаћања, иако зна да за то нема покрића и тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази сто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Пореска утаја

Члан 229

(1) Ко у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других прописаних дажбина, даје лажне податке о законито стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери, у случају обавезне пријаве, не пријави законито стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза или ко у истој намери на други начин прикрива податке који се односе на утврђивање наведених обавеза, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази стопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако износ обавезе из става 1. овог члана чије се плаћање избегава прелази седам милиона и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

Неуплаћивање пореза по одбитку

Члан 229а

(1) Одговорно лице у правном лицу – пореском платцу, као и предузетник – порески платац који, у намери да избегне плаћање пореза по одбитку, доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку или других прописаних дажбина, не уплати износ који је обрачунат на име пореза по одбитку, односно доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку, на прописани уплатни рачун јавних прихода или не уплати друге прописане дажбине,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако износ обрачунатог, а неуплаћеног пореза, односно доприноса из става 1. овог члана прелази седам милиона и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Кријумчарење

Члан 230

(1) Ко се бави преношењем робе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора или ко избегавајући мере царинског надзора пренесе робу преко царинске линије наоружан, у групи или уз употребу силе или претње,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко се бави продајом, растурањем или прикривањем неоцарињене робе или организује мрежу препродаваца или посредника за растурање такве робе,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Роба која је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

(4) Превозно или друго средство чија су тајна или скровита места искоришћена за пренос робе која је предмет дела из става 1. овог члана или које је намењено за извршење тих кривичних дела одузеће се ако је власник или корисник возила то знао или је могао и био дужан да зна и ако вредност робе која је предмет кривичног дела прелази једну трећину вредности тог средства у време извршења кривичног дела.

Прање новца

Члан 231

(1) Ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако износ новца или имовине из става 1. овог члана прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

(3) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана са имовином коју је сам прибавио извршењем кривичног дела,
казниће се казном прописаном у ст. 1. и 2. овог члана и новчаном казном.

(4) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана изврши у групи,
казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

(5) Ко учини дело из ст. 1. и 2. овог члана, а могао је и био дужан да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом,
казниће се затвором до три године.

(6) Одговорно лице у правном лицу које учини дело из ст. 1, 2. и 5. овог члана, казниће се казном прописаном за то дело, ако је знало, односно могло и било дужно да зна да новац или имовина представљају приход остварен кривичним делом.

(7) Новац и имовина из ст. 1. до 6. овог члана одузеће се.

Злоупотреба монополистичког положаја

Члан 232

Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који злоупотребом монополистичког или доминантног положаја на тржишту или закључивањем монополистичког споразума изазове поремећај на тржишту или тај субјект доведе у повлашћен положај у односу на друге, тако да оствари имовинску корист за тај субјект или за други субјект или нанесе штету другим субјектима привредног пословања, потрошачима или корисницима услуга,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Неовлашћена употреба туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга

Члан 233

(1) Ко се у намери да обмане купце или кориснике услуга послужи туђим пословним именом, туђом географском ознаком порекла, туђим жигом или туђом другом посебном ознаком робе или услуга или унесе поједина обележја ових ознака у своје пословно име, своју географску ознаку порекла, свој жиг или у своју другу посебну ознаку робе или услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко у сврху продаје у већој количини или вредности набавља, производи, прерађује, ставља у промет, даје у закуп или складишти робу из става 1. овог члана или се бави пружањем услуга неовлашћено користећи туђе ознаке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је учинилац из става 2. овог члана организовао мрежу препродаваца или посредника или је прибавио имовинску корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

Злоупотреба положаја одговорног лица

Члан 234

(1) Одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Злоупотреба у вези са јавном набавком

Члан 234а

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који у вези са јавном набавком поднесе понуду засновану на лажним подацима, или се на недозвољен начин договара са осталим понуђачима, или предузме друге противправне радње у намери да тиме утиче на доношење одлука наручиоца јавне набавке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се одговорно или службено лице у наручиоцу јавне набавке које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења, или невршењем своје дужности крши закон или друге прописе о јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима.

(3) Уколико је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од сто педесет милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Учинилац из става 1. овог члана који добровољно открије да се понуда заснива на лажним подацима или на недозвољеном договору са осталим понуђачима, или да је предузео друге противправне радње у намери да утиче на доношење одлука наручиоца пре него што он донесе одлуку о избору понуде, може се ослободити од казне.

Проузроковање стечаја

Члан 235

(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица, које нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у бесцење, прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних обавеза, лакомисленим закључивањем уговора са лицима неспособним за плаћање, пропуштањем благовременог остваривања потраживања, уништењем или прикривањем имовине или другим радњама које нису у складу са савесним пословањем проузрокује стечај и тиме другог оштети,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Проузроковање лажног стечаја

Члан 236

(1) Одговорно лице у предузећу или у другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који у намери да тај субјект избегне плаћање обавеза проузрокује стечај тог субјекта привидним или стварним умањењем његове имовине, на начин што:

1) целу или део имовине субјекта привредног пословања прикрије, привидно прода, прода испод тржишне вредности или бесплатно уступи;

2) закључи фиктивне уговоре о дугу или призна непостојећа потраживања;

3) пословне књиге које је субјект привредног пословања обавезан да води по закону прикрије, уништи или тако преиначи да се из њих не могу сагледати пословни резултати или стање средстава или обавеза или ово стање сачињавањем лажних исправа или на други начин прикаже таквим да се на основу њега може отворити стечај,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за повериоца,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Оштећење повериоца

Члан 237

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, који знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, исплатом дуга или на други начин намерно стави повериоца у повољнији положај и тиме знатно оштети другог повериоца,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Одговорно лице из става 1. овог члана или предузетник, који знајући да је тај субјект постао неспособан за плаћање, а у намери да изигра или оштети повериоца призна неистинито потраживање, састави лажни уговор или неком другом преварном радњом оштети повериоца,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана повериоцу проузрокована штета великих размера или ако је према оштећеном због тога дошло до покретања поступка принудног поравнања или стечаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Злоупотреба овлашћења у привреди

Члан 238

(1) Одговорно лице у предузећу или другом субјекту привредног пословања које има својство правног лица или предузетник, које у намери прибављања противправне имовинске користи за правно лице у којем је запослено, за друго правно лице или други субјект привредног пословања који има својство правног лица или за предузетника:

1) ствара или држи недозвољене новчане, робне или друге вредносне фондове у земљи или иностранству или противправно онемогућава остваривања власничких права акционара

2) састављањем исправе неистините садржине, лажним билансима, проценама или инвентарисањем односно лажним приказивањем или прикривањем чињеница, неистинито приказује стање или кретање средстава или резултате пословања, па на тај начин доведе у заблуду органе управљања у предузећу или другом правном лицу приликом доношења одлука о пословима управљања или предузеће или друго правно лице стави у повољнији положај приликом добијања средстава или других погодности које им се не би признале према постојећим прописима;

3) средства којима располаже користи противно њиховој намени;

4) на други начин грубо повреди овлашћења у погледу управљања, располагања и коришћења имовином;

5) противно вољи акционара не потписује проспект за трговање акцијама на берзи, а давањем лажних података доводи у заблуду купце акција о стању капитала правног лица,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од пет милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко петнаест милиона динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Нарушавање пословног угледа и кредитне способности

Члан 239

(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) Гоњење за дела из ст. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.

Одавање пословне тајне

Члан 240

(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају пословну тајну или ко прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(3) Ко дело из става 1. овог члана учини из нехата,
казниће се затвором до три године.

(4) Пословном тајном сматрају се подаци и документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеном на основу закона проглашени пословном тајном чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за предузеће или други субјект привредног пословања.

Онемогућавање вршења контроле

Члан 241

Ко онемогући органу вршења контроле да изврши увид у пословне књиге или другу документацију или онемогући преглед предмета, просторија или других објеката,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Недозвољена производња

Члан 242

(1) Ко неовлашћено производи или прерађује робу за чију је производњу или прерађивање потребно одобрење надлежног органа,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко производи или прерађује робу чија је производња или прерађивање забрањено,
казниће се затвором до три године.

(3) Роба и средства за производњу или прерађивање одузеће се.

Недозвољена трговина

Члан 243

(1) Ко немајући овлашћење за трговину, набави робу или друге предмете у већој вредности у сврху продаје, или ко се неовлашћено и у већем обиму бави трговином или посредовањем у трговини или се бави заступањем организација у унутрашњем или спољнотрговинском промету робе и услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко се бави продајом робе чију је производњу неовлашћено организовао,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко неовлашћено продаје, купује или врши размену робе или предмета чији је промет забрањен или ограничен.

(4) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана организовао мрежу препродаваца или посредника или је постигао имовинску корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Роба и предмети недозвољене трговине одузеће се.

Обмањивање купаца

Члан 244

Ко у намери обмањивања купаца ставља у промет производе са ознаком у коју су унети подаци који не одговарају садржини, врсти, пореклу или квалитету производа или ставља у промет производе који по својој количини или квалитету не одговарају ономе што се редовно претпоставља код таквих производа или ставља у промет производе без ознаке о садржини, врсти пореклу или квалитету производа кад је оваква ознака прописана или се при стављању у промет производа служи очигледно лажном рекламом,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

Фалсификовање знакова, односно државних жигова за обележавање робе, мерила и предмета од драгоцених метала

Члан 245

(1) Ко у намери да их употреби као праве, направи лажне печате, жигове, марке или друге знакове за обележавање домаће или стране робе којима се жигошу дрво, стока или каква друга роба или ко у истој намери такве праве знакове преиначи или ко такве лажне или преиначене знакове употреби као праве,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко у намери да их употреби као праве направи лажна уверења о одобрењу типа мерила и уверења о оверавању мерила, односно жигове и друге знакове усаглашености којима се жигошу мерила и предмети од драгоцених метала у смислу прописа којима се уређују метрологија и контрола предмета од драгоцених метала или ко у истој намери оригинал уверења, односно праве државне жигове и друге знакове усаглашености преиначи или ко таква лажна или преиначена уверења, односно државне жигове и друге знакове усаглашености употреби као праве,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Лажна уверења, државни жигови и знакови, мерила и предмети од драгоцених метала одузеће се.

Глава двадесет трећа

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЗДРАВЉА ЉУДИ

Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога

Члан 246

(1) Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) Ко неовлашћено узгаја мак или психоактивну конопљу или друге биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

(6) Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(7) Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Неовлашћено држање опојних дрога

Члан 246а

(1) Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге,
казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

(3) Опојне дроге одузеће се.

Омогућавање уживања опојних дрога

Члан 247

(1) Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива он или друго лице или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу или према више лица или је изазвало нарочито тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако је услед извршења дела из става 1. овог члана наступила смрт неког лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Опојне дроге одузеће се.

Непоступање по здравственим прописима за време епидемије

Члан 248

Ко за време епидемије какве опасне заразне болести не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за њено сузбијање или спречавање,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Преношење заразне болести

Члан 249

Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести,
казниће се затвором до три године.

Преношење инфекције ХИВ вирусом

Члан 250

(1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом,
казниће се затвором до две године.

(2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице,
казниће се затвором од једне до пет година.

(3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а за дело из става 4. затвором од шест месеци до пет година.

Несавесно пружање лекарске помоћи

Члан 251

(1) Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Противправно вршење медицинских експеримената и испитивање лека

Члан 252

(1) Ко противно прописима на људима врши медицинске или друге сличне експерименте,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко врши клонирање људи или врши експерименте у том циљу.

(3) Ко противно прописима врши клиничко испитивање лека,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Неуказивање лекарске помоћи

Члан 253

(1) Лекар који противно својој дужности одбије да укаже лекарску помоћ лицу којем је таква помоћ потребна, а које се налази у непосредној опасности за живот или опасности наступања тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако услед дела из става 1. овог члана лице којем није указана лекарска помоћ буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт лица коме није указана лекарска помоћ,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Надрилекарство и надриапотекарство

Члан 254

(1) Ко се без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем или издавањем лекова.

Несавесно поступање при справљању и издавању лекова

Члан 255

(1) Лице овлашћено за издавање лекова за употребу у медицини које изда други лек уместо прописаног или захтеваног лека, ако замена није дозвољена или које не направи лек у прописаној размери или количини или које очигледно несавесно поступа при издавању лекова и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Производња и стављање у промет шкодљивих производа

Члан 256

(1) Ко производи ради продаје, продаје или ставља у промет шкодљиве животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство или друге шкодљиве производе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко животне намирнице, јело или пиће, лек или медицинско средство ставља у промет без извршеног прегледа од стране овлашћеног лица кад је тај преглед прописима предвиђен, или их ставља у промет пошто им је истекао рок употребе,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Производи из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Несавесно вршење прегледа животних намирница

Члан 257

(1) Овлашћено лице које несавесно изврши преглед стоке за клање, меса намењеног за исхрану и других животних намирница или противно прописима не изврши преглед и тиме омогући да се стави у промет месо или друга животна намирница шкодљива за здравље људи,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Загађивање воде за пиће и животних намирница

Члан 258

(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади воду која људима служи за пиће или животне намирнице,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Тешка дела против здравља људи

Члан 259

(1) Ако услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256 ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика, неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 249, 251. ст. 1. и 2, 252, 254, 255. став 1, 256. ст. 1. и 2, 257. став 1. и 258. став 1. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика неко лице буде тешко телесно повређено или му здравље буде тешко нарушено,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је услед дела из чл. 251. став 3, 255. став 2, 256. став 3, 257. став 2. и 258. став 2. овог законика наступила смрт,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава двадесет четврта

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Загађење животне средине

Члан 260

(1) Ко кршећи прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине загади ваздух, воду или земљиште у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(5) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 4. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Непредузимање мера заштите животне средине

Члан 261

(1) Службено или одговорно лице које не предузме прописане мере заштите животне средине, или не поступи по одлуци надлежног органа о предузимању мера заштите животне средине,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до загађења животне средине,
учинилац ће се казнити за кривично дело из члана 260. овог законика.

(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може наложити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину

Члан 262

(1) Службено или одговорно лице које противно прописима о заштити, очувању и унапређењу животне средине дозволи изградњу, стављање у погон или употребу објеката или постројења или примену технологије којима се у већој мери или на ширем простору загађује животна средина,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Оштећење објеката и уређаја за заштиту животне средине

Члан 263

(1) Ко оштети, уништи, уклони или на други начин учини неупотребљивим објекте или уређаје за заштиту животне средине,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако је услед дела из става 2. овог члана дошло до загађења ваздуха, воде или земљишта у већој мери или на ширем простору,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(6) Ако је услед дела из ст. 2. и 4. овог члана дошло до уништења или оштећења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(7) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 6. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања и унапређења животне средине.

Оштећење животне средине

Члан 264

(1) Ко кршећи прописе, искоришћавањем природних богатстава, изградњом објеката, извођењем каквих радова или на други начин изазове оштећење животне средине у већој мери или на ширем простору,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. и 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене мере у циљу отклањања штетних последица по животну средину.

Уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеног природног добра

Члан 265

(1) Ко уништи или оштети посебно заштићено природно добро,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

(3) Ко противно прописима извезе или изнесе у иностранство строго заштићену, односно заштићену врсту биљака или животиња или увезе или унесе у Србију страну врсту биљака или животиња заштићену међународним уговорима и документима,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(4) За покушај дела из става 3. овог члана ће се казнити.

(5) Строго заштићена или заштићена врста биљака или животиња из става 3. овог члана одузеће се.

Уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја

Члан 266

(1) Ко противно прописима унесе у Србију радиоактивне или друге опасне материје или опасне отпатке, или ко превози, прерађује, одлаже, сакупља или складишти такве материје или отпатке,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко злоупотребом свог службеног положаја или овлашћења дозволи или омогући да се у Србију унесу материје или отпатци из става 1. овог члана, или омогући да се такве материје или отпатци превозе, прерађују, одлажу, сакупљају или складиште,
казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана дошло до уништења животињског или биљног света великих размера или до загађења животне средине у тој мери да су за његово отклањање потребни дуже време или велики трошкови,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година и новчаном казном.

(4) Ако изрекне условну осуду за дела из ст. 1. до 3. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите.

(5) Ко организује вршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном.

Недозвољена изградња нуклеарних постројења

Члан 267

Ко противно прописима одобри или приступи изградњи нуклеарне електране, постројења за производњу нуклеарног горива или постројења за прераду ислуженог нуклеарног отпада,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Повреда права на информисање о стању животне средине

Члан 268

Ко противно прописима ускрати податке или да неистините податке о стању животне средине и појавама који су неопходни за процену опасности по животну средину и предузимање мера заштите живота и здравља људи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Убијање и злостављање животиња

Члан 269

(1) Ко кршећи прописе убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до убијања, мучења или повређивања већег броја животиња, или је дело учињено у односу на животињу која припада посебно заштићеним животињским врстама,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) Ко из користољубља организује, финансира или је домаћин борбе између животиња исте или различите врсте или ко организује или учествује у клађењу на оваквим борбама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Преношење заразних болести код животиња и биљака

Члан 270

(1) Ко за време епидемије неке болести животиња која може угрозити сточарство не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко за време постојања опасности од болести и штеточина које могу угрозити биљни свет не поступа по прописима, одлукама или наредбама којима се одређују мере за сузбијање или спречавање болести односно штеточина.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступило угинуће животиња, уништење биљака или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Несавесно пружање ветеринарске помоћи

Члан 271

(1) Ветеринар или овлашћени ветеринарски радник који при пружању ветеринарске помоћи препише или примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или уопште несавесно поступа при лечењу животиња и тиме проузрокује угинуће животиња или другу знатну штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Производња штетних средстава за лечење животиња

Члан 272

(1) Ко производи ради продаје или ставља у промет средства за лечење или за спречавање заразе код животиња која су опасна за њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Загађивање хране и воде за исхрану, односно напајање животиња

Члан 273

(1) Ко каквом шкодљивом материјом загади храну или воду које служе за исхрану или напајање животиња и тиме доведе у опасност њихов живот или здравље,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко каквом шкодљивом материјом загади воду у рибњаку, језеру, реци или каналу или порибљавањем из заражених вода проузрокује опасност за опстанак риба или других водених животиња.

(3) Ако је делом из ст. 1. и 2. овог члана проузроковано угинуће животиња или друга знатна штета,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до шест месеци.

Пустошење шума

Члан 274

(1) Ко противно прописима или наредбама надлежних органа врши сечу или крчење шуме, или ко оштећује стабла или на други начин пустоши шуме или обори једно или више стабала у парку, дрвореду или на другом месту где сеча није дозвољена,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши у заштићеној шуми, националном парку или у другој шуми са посебном наменом,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Шумска крађа

Члан 275

(1) Ко ради крађе обори у шуми, парку или дрвореду једно или више стабала, а количина обореног дрвета је већа од једног кубног метра,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у намери да се оборено дрво прода, или ако је количина обореног дрвета већа од пет кубних метара или ако је дело извршено у заштићеној шуми, националном парку или другој шуми са посебном наменом,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

(3) За покушај дела из ст. 1. и 2. овог члана казниће се.

Незаконит лов

Члан 276

(1) Ко лови дивљач за време ловостаја или на подручју где је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко неовлашћено лови на туђем ловишту и убије или рани дивљач или је ухвати живу,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у односу на крупну дивљач,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(4) Ко лови дивљач чији је лов забрањен или ко лови без посебне дозволе одређену врсту дивљачи за чији је лов потребна таква дозвола или ко лови на начин или средствима којима се дивљач масовно уништава,
казниће се затвором до три године.

(5) Уловљена дивљач и средства за лов одузеће се.

Незаконит риболов

Члан 277

(1) Ко лови рибу или друге водене животиње за време ловостаја или у водама у којима је лов забрањен,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко лови рибу или друге водене животиње експлозивом, електричном струјом, отровом, средствима за омамљивање или на начин штетан за размножавање тих животиња или којим се те животиње масовно уништавају,
казниће се затвором до три године.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко лови рибу или друге водене животиње веће биолошке вредности или у већој количини или при лову уништи већу количину риба или других водених животиња.

(4) Улов и средства за риболов одузеће се.

Глава двадесет пета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ОПШТЕ СИГУРНОСТИ ЉУДИ И ИМОВИНЕ

Изазивање опште опасности

Члан 278

(1) Ко пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, радиоактивним или другим јонизујућим зрачењем, електричном енергијом, моторном силом или каквом другом општеопасном радњом или општеопасним средством изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се службено или одговорно лице које не постави прописане уређаје за заштиту од пожара, поплаве, експлозије, отрова или отровног гаса, радио-активних или других јонизујућих зрачења, електричне енергије или других опасних средстава или ове уређаје не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена на месту где је окупљен већи број људи,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом ватреног оружја,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(5) Ако је дело из ст. 1, 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Уништење и оштећење јавних уређаја

Члан 279

(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Изазивање опасности необезбеђењем мера заштите на раду

Члан 280

(1) Ко у рудницима, фабрикама, радионицама, на градилиштима или на другом месту рада оштети или уклони заштитне уређаје и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у руднику, фабрици, радионици, на градилишту или на другом месту рада које не постави заштитне уређаје или их не одржава у исправном стању или их у случају потребе не стави у дејство или уопште не поступа по прописима или техничким правилима о мерама заштите на раду и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако изрекне условну осуду за дело из става 2. овог члана, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року обезбеди постављање, одржавање или коришћење заштитних уређаја.

Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова

Члан 281

(1) Лице одговорно за пројектовање, руковођење или извођење градње или грађевинских радова, које при извођењу тих радова не поступи по прописима или општепризнатим техничким правилима и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Оштећење брана, насипа и водопривредних објеката

Члан 282

(1) Ко оштети, уништи или учини неупотребљивим брану, насип или други водопривредни објекат или уређај за заштиту од природних непогода,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према објекту или уређају већег значаја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Уништење, оштећење и уклањање знакова којима се упозорава на опасност

Члан 283

Ко уништи, оштети или уклони знак којим се упозорава на какву опасност,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Злоупотреба телекомуникационих знакова

Члан 284

(1) Ко злоупотреби или без потребе отправи међународно уговорени знак за позивање у помоћ или знак да прети опасност или ко телекомуникационим знаком обмане да постоји сигурност или ко злоупотреби међународно уговорени комуникациони знак,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила опасност за живот људи или за имовину већег обима,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Неотклањање опасности

Члан 285

(1) Ко не пријави надлежном органу, односно другом надлежном субјекту да постоји пожар, поплава, експлозија, саобраћајна незгода или нека друга опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима или не предузме мере да се та опасност отклони, иако је то могао да учини без опасности за себе или другог,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ко спречи другог у предузимању мера за отклањање пожара, поплаве, експлозије, саобраћајне незгоде или друге опасности за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољено поступање са експлозивним и запаљивим материјалом

Члан 286

(1) Ко противно прописима складишти, држи, превози или преда на превоз јавним саобраћајним средством експлозивни или лако запаљиви материјал или такав материјал сам преноси користећи се јавним саобраћајним средством,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко недозвољено у просторију или други објекат где се окупља већи број људи унесе експлозивни или лако запаљиви материјал или ко такав материјал донесе на место где је окупљен већи број људи или где такво окупљање предстоји.

(3) Ко у јаму са метаном или другим запаљивим гасом или опасном угљеном прашином или у објекат на нафтном или гасном пољу унесе или покуша да унесе лако запаљиву материју или друге ствари чије је уношење у такву јаму, односно објекат забрањено,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко се при уласку у магацин, складиште или спремиште експлозивних средстава не придржава прописаних мера заштите.

(5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до три године.

Неовлашћено прибављање и угрожавање безбедности нуклеарним материјама

Члан 287

(1) Ко силом или претњом, извршењем кривичног дела или на други противправан начин прибави, поседује, користи, превози, даје другом нуклеарне материје или омогућава другом да до њих дође,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко прети да ће употребити нуклеарну материју у намери да се неко принуди да нешто учини или не учини и тиме угрози безбедност људи, казниће се затвором од једне до десет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

Тешка дела против опште сигурности

Члан 288

(1) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 3, 279. став 1, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика, наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 278. ст. 1. до 4, 279. ст. 1. и 2, 280. ст. 1. и 2, 281. став 1. и 284. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако је услед дела из чл. 278. став 5, 280. став 3. и 281. став 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Глава двадесет шеста

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА

Угрожавање јавног саобраћаја

Члан 289

(1) Учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко се не придржава саобраћајних прописа и тиме угрози железнички, бродски, трамвајски, тролејбуски, аутобуски саобраћај или саобраћај жичаром тако да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Угрожавање саобраћаја опасном радњом и опасним средством

Члан 290

(1) Ко уништењем, уклањањем или тежим оштећењем саобраћајних уређаја, средстава, знакова или уређаја за сигнализацију или заштитних и одбојних ограда који служе безбедности јавног саобраћаја на путевима, давањем погрешних знакова или сигнала, постављањем препрека на саобраћајницама, заустављањем превозног средства у железничком саобраћају противно прописима или други сличан начин тако угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја

Члан 291

(1) Ко непрописним или неправилним управљањем летом ваздухоплова, пропуштањем дужности или надзора у вези са безбедношћу ваздушног саобраћаја, давањем нетачних обавештења од значаја за безбедан лет ваздухоплова или на други начин доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата или нехатним уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или нехатним наношењем друге штете на ваздухоплову,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја насиљем

Члан 292

(1) Ко насиљем према лицу у ваздухоплову, постављањем или уношењем у ваздухоплов експлозивне или друге опасне направе или супстанце или уништењем или оштећењем уређаја за навигацију или проузроковањем друге штете ваздухоплову доведе у опасност безбедност ваздушног саобраћаја,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства

Члан 293

(1) Ко силом или претњом да ће употребити силу преузме контролу над ваздухопловом који се налази у лету или над бродом у току пловидбе или над другим јавним превозним средством у току вожње,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица или проузрокована штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Пиратство

Члан 294

(1) Члан посаде или путник брода који на отвореном мору или на месту које не потпада под власт ниједне државе учини насиље или разбојништво према лицима на другом броду, задржи, одузме, оштети или уништи други брод или добра која се налазе на њему или проузрокује штету великих размера,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Несавесно вршење надзора над јавним саобраћајем

Члан 295

(1) Службено или одговорно лице којем је поверен надзор над стањем и одржавањем саобраћајница и објеката на њима, превозним средствима или јавним саобраћајем или над испуњавањем прописаних услова рада возача, или којем је поверено руковођење вожњом, које несавесним вршењем своје дужности изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице које изда налог за вожњу или допусти вожњу, иако зна да возач због умора, утицаја алкохола или других разлога није у стању да безбедно управља возилом или да возило није исправно и тиме изазове опасност за живот или тело људи или за имовину већег обима.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди

Члан 296

(1) Возач моторног возила или другог превозног средства који остави без помоћи лице које је тим превозним средством повређено или чију је повреду тим средством проузроковао,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед непружања помоћи наступила тешка телесна повреда повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед непружања помоћи наступила смрт повређеног лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Тешка дела против безбедности јавног саобраћаја

Члан 297

(1) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(2) Ако је услед дела из чл. 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. став 1. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(3) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 3, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором до четири године.

(4) Ако је услед дела из чл. 289. став 3, 290. став 2, 291. став 2. и 295. став 3. овог законика наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) У случајевима из ст. 1. до 4. овог члана изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом обавезно је.

Глава двадесет седма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ ПОДАТАКА

Оштећење рачунарских података и програма

Члан 298

(1) Ко неовлашћено избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокована штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Уређаји и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана, ако су у својини учиниоца, одузеће се.

Рачунарска саботажа

Члан 299

Ко унесе, уништи, избрише, измени, оштети, прикрије или на други начин учини неупотребљивим рачунарски податак или програм или уништи или оштети рачунар или други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Прављење и уношење рачунарских вируса

Члан 300

(1) Ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар или рачунарску мрежу,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко унесе рачунарски вирус у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме проузрокује штету,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Уређај и средства којима је учињено кривично дело из ст. 1. и 2. овог члана одузеће се.

Рачунарска превара

Члан 301

(1) Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног податка или на други начин прикрије или лажно прикаже податак и тиме утиче на резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист и тиме другом проузрокује имовинску штету,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко дело из става 1. овог члана учини само у намери да другог оштети,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података

Члан 302

(1) Ко се, кршећи мере заштите, неовлашћено укључи у рачунар или рачунарску мрежу, или неовлашћено приступи електронској обради података,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко сними или употреби податак добијен на начин предвиђен у ставу 1. овог члана,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до застоја или озбиљног поремећаја функционисања електронске обраде и преноса података или мреже или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

Спречавање и органичавање приступа јавној рачунарској мрежи

Члан 303

(1) Ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором до три године.

Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже

Члан 304

(1) Ко неовлашћено користи рачунарске услуге или рачунарску мрежу у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

(2) Гоњење за дело из става 1. овог члана предузима се по приватној тужби.

Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података

Члан 304а

(1) Ко поседује, прави, набавља, продаје или даје другом на употребу рачунаре, рачунарске системе, рачунарске податке и програме ради извршења кривичног дела из чл. 298. до 303. овог законика,
казниће се затвором од шест месеци до три године.

(2) Предмети из става 1. овог члана одузеће се.

Глава двадесет осма

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Угрожавање независности

Члан 305

Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Признавање капитулације или окупације

Члан 306

Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела,
казниће се затвором најмање десет година.

Угрожавање територијалне целине

Члан 307

(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Напад на уставно уређење

Члан 308

Ко силом или претњом употребе силе покуша да промени уставно уређење Србије или да свргне највише државне органе,
казниће се затвором од три до петнаест година.

Позивање на насилну промену уставног уређења

Члан 309

(1) Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ко у намери растурања израђује или умножава материјал који је по свом садржају такав да позива или подстиче на вршење дела из става 1. овог члана или ко упућује или пребацује на територију Србије такав материјал или држи већу количину тог материјала у намери да га он или неко други растура,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Убиство представника највиших државних органа

Члан 310

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши живота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији или Републичког јавног тужиоца,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Оружана побуна

Члан 311

(1) Ко учествује у оружаној побуни која је управљена на угрожавање уставног уређења, безбедности или територијалне целине Србије,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Организатор побуне,
казниће се затвором најмање пет година.

Члан 312

(Брисано)

Диверзија

Члан 313

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије рушењем, паљењем или на други начин уништи или оштети индустријски, пољопривредни или други привредни објекат, саобраћајно средство, уређај или постројење, уређај система везе, уређај јавне употребе за воду, топлоту, гас или енергију, брану, складиште, зграду или какав други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Саботажа

Члан 314

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије на прикривен, подмукао или други сличан начин у вршењу своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од милион и петсто хиљада динара за државни орган или организацију у којој ради или за други државни орган или другу организацију,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Шпијунажа

Члан 315

(1) Ко тајне војне, економске или службене податке или документе саопшти, преда или учини доступним страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко за страну државу или организацију ствара обавештајну службу у Србији или њом руководи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко ступи у страну обавештајну службу, прикупља за њу податке или на други начин помаже њен рад,
казниће се затвором од једне до десет година.

(4) Ко прибавља тајне податке или документе у намери да их саопшти или преда страној држави, страној организацији или лицу које им служи,
казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице за безбедност, економску или војну моћ земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Тајним се сматрају они војни, економски или службени подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени тајним, а чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе земље.

Одавање државне тајне

Члан 316

(1) Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документе који су му поверени или до којих је на други начин дошао, а који представљају државну тајну,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко другом лицу саопшти податке или документе за које зна да су државна тајна, а до којих је противправно дошао,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време ратног стања, или ванредног стања или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне моћи Србије,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(5) Државном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени државном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за безбедност, одбрану или за политичке, војне или економске интересе Србије.

(6) Државном тајном, у смислу става 5. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости

Члан 317

(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана врши злоупотребом положаја или овлашћења или ако је услед тих дела дошло до нереда, насиља или других тешких последица за заједнички живот народа, националних мањина или етничких група које живе у Србији,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.

Повреда територијалног суверенитета

Члан 318

Ко кршећи правила међународног права продре на територију Србије,
казниће се затвором од једне до осам година.

Удруживање ради противуставне делатности

Члан 319

(1) Ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из чл. 305. до 310, члана 313. и члана 314. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је група или организована криминална група организована.

(2) Ко постане припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела предвиђених у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

(4) Припадник групе или организоване криминалне групе из става 1. овог члана који је открије пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело предвиђено у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.

Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије

Члан 320

(1) Ко припрема извршење кривичног дела из чл. 305. до 314. и члана 315. ст. 1. и 2. овог законика,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Припремање из става 1. овог члана састоји се у набављању или оспособљавању средстава за извршење кривичног дела, у отклањању препрека за извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршење кривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела.

(3) Ко упућује или пребацује на територију Србије лица или оружје, експлозив, отрове, опрему, муницију или други материјал ради извршења једног или више кривичних дела из ове главе,
казниће се затвором од две до десет година.

Тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије

Члан 321

(1) За кривично дело из чл. 307. до 309. и чл. 313. до 315. овог законика које је имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко учини кривично дело из члана 307, чл. 309. до 311, чл. 314. до 319. и члана 320. став 2. овог законика за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања.

Глава двадесет девета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Члан 322

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду,
казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Учествовање у групи која спречи службено лице у вршењу службене радње

Члан 324

(1) Ко учествује у групи која заједничким деловањем спречи службено лице у вршењу службене радње или га на исти начин принуди на вршење службене радње,
казниће се за само учествовање затвором до две године.

(2) За покушај ће се казнити.

(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Позивање на отпор

Члан 325

(Брисан)

Неучествовање у отклањању опште опасности

Члан 326

Ко противно наређењу надлежног органа, односно другог надлежног субјекта, без оправданог разлога, одбије да учествује у отклањању опасности настале услед пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.

Скидање и повреда службеног печата и знака

Члан 327

(1) Ко скине или повреди службени печат или знак који је овлашћено службено лице ставило ради осигурања предмета или простора или ко, без скидања или повреде печата или знака, уђе у такву просторију или отвори предмет на који је био стављен службени печат или знак,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) За покушај ће се казнити.

Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа

Члан 328

(1) Ко противправно одузме, сакрије, уништи, оштети или на други начин учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припадају државном органу, предузећу, установи или другом субјекту који врши јавна овлашћења или се код њих налази,
казниће се затвором до три године.

(2) За покушај ће се казнити.

Лажно представљање

Члан 329

(1) Ко се у намери да себи или другом прибави какву корист или да другом нанесе какву штету, лажно представља као службено или војно лице или неовлашћено носи какве знаке службеног или војног лица,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изврши какву радњу за коју је овлашћено да изврши само одређено службено или војно лице.

Самовлашће

Члан 330

(1) Ко самовласно прибавља неко своје право или право за које сматра да му припада,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини за другог,
казниће се казном прописаном за то дело.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. учињено на штету грађана, гоњење се предузима по приватној тужби.

Глава тридесета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВОСУЂА

Непријављивање припремања кривичног дела

Члан 331

(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.

Непријављивање кривичног дела и учиниоца

Члан 332

(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени,
казниће се затвором до три године.

(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца.

Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела

Члан 333

(1) Ко крије учиниоца кривичног дела или му прикривањем средстава којима је дело учињено, трагова или на други начин помаже да не буде откривен или ко крије осуђено лице или предузима друге радње којима се иде за тим да се не изврши изречена казна, мера безбедности или да се не примене васпитне мере упућивања у васпитну установу или васпитно-поправни дом,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописана казна затвора преко пет година,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко пружи помоћ учиниоцу кривичног дела за које је прописан затвор од тридесет до четрдесет година,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Казна за дело из става 1. овог члана не може бити тежа ни по врсти ни по висини од казне прописане за кривично дело које је извршило лице којем је пружена помоћ.

(5) За дело из ст. 1. до 3. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.

Лажно пријављивање

Члан 334

(1) Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог дела,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности против лица за које зна да није учинилац тог дела,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, иако зна да то дело није учињено.

Давање лажног исказа

Члан 335

(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку,
казниће се затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.

(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.

Спречавање и ометање доказивања

Члан 336

(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Члан 336а

(Брисано)

Ометање правде

Члан 336б

(1) Ко друге позива на отпор или на неизвршење судских одлука или на други начин омета вођење судског поступка,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца или адвоката у вршењу судијске или тужилачке функције, или адвокатске службе,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату или прети употребом оружја,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из става 2. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду судији, јавном тужиоцу или заменику јавног тужиоца или адвокату,
казниће се затвором од две до десет година.

Повреда тајности поступка

Члан 337

(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради,
казниће се затвором до две године.

(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан,
казниће се затвором од једне до осам година.

Побуна лица лишених слободе

Члан 338

(1) Лица која су на основу закона лишена слободе, која се скупе у намери да се насилно ослободе или да заједнички нападну лица чијем су надзору поверена или да их силом или претњом да ће непосредно употребити силу принуде да учине или пропусте нешто што је противно њиховој дужности,
казниће се затвором до три године.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који употреби силу или претњу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Бекство и омогућавање бекства лица лишеног слободе

Члан 339

(1) Лице лишено слободе на основу закона које употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело побегне,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко силом, претњом, обманом или на други начин омогући бекство лицу које је на основу закона лишено слободе.

(3) Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини група или је омогућено бекство групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Неизвршење судске одлуке

Члан 340

(1) Службено или одговорно лице које одбије да изврши правноснажну судску одлуку или је не изврши у законском или одлуком одређеном року,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако лице из става 1. овог члана изврши правноснажну судску одлуку, може се ослободити од казне.

Противзаконито омогућавање вршења одређених позива, функција, дужности, послова и делатности

Члан 341

Ко омогући неком лицу вршење одређених позива, функција, дужности, послова или делатности иако је знао да је вршење истих том лицу забрањено правноснажном одлуком којом му је изречена одговарајућа мера безбедности или заштитна мера или је таква забрана наступила као правна последица осуде,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Надриписарство

Члан 342

Ко се неовлашћено и уз накнаду бави пружањем правне помоћи,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Глава тридесет права

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЈАВНОГ РЕДА И МИРА

Изазивање панике и нереда

Члан 343

(1) Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Насилничко понашање

Члан 344

(1) Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу

Члан 344а

(1) Ко физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе или јавног скупа, врши насиље или оштећује имовину веће вредности приликом доласка или одласка са спортске приредбе или јавног скупа, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен, међу гледаоце или учеснике јавног скупа предмете, пиротехничка средства или друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или јавног скупа, неовлашћено уђе на спортски терен или део гледалишта намењен противничким навијачима и изазове насиље, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, својим понашањем или паролама на спортској приредби или јавном скупу изазива националну, расну, верску или другу мржњу или нетрпељивост засновану на неком дискриминаторном основу услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са учесницима,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(4) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана дошло до нереда у коме је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(5) Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе или јавног скупа не предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду угрожени живот или тело већег броја људи или имовина веће вредности,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(6) Учиниоцу дела из ст. 1. до 4. овог члана које је извршено на спортској приредби обавезно се изриче мера безбедности забране присуствовања одређеним спортским приредбама.

Договор за извршење кривичног дела

Члан 345

Ко се са другим договори да изврши одређено кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Удруживање ради вршења кривичних дела

Члан 346

(1) Ко организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко организује организовану криминалну групу, ако законом за такво организовање није предвиђена тежа казна,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Припадник групе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(4) Припадник организоване криминалне групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако се дело из ст. 1. и 2. овог члана односи на групу или организовану криминалну групу, која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од двадесет година или затвор од тридесет до четрдесет година, организатор групе или организоване криминалне групе ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година, а припадник групе или организоване криминалне групе затвором од шест месеци до пет година.

(6) Организатор групе или организоване криминалне групе из ст. 1, 2. и 5. овог члана који откривањем групе или организоване криминалне групе или на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

(7) Припадник групе или организоване криминалне групе из ст. 3. до 5. овог члана који открије групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело, предвиђеним ст. 3. до 5. овог члана ради чијег вршења је група или организована криминална група организована,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године, а може се и ослободити од казне.

Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела

Члан 347

(1) Ко оружје, експлозивне материје, средства потребна за њихово прављење или отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја

Члан 348

(1) Ко неовлашћено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција, експлозивне материје, или средство на бази те материје, распрскавајуће или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Ако је предмет дела из ст. 1. и 2. овог члана већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(4) Ко неовлашћено носи предмете дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(5) Ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(6) Ватрено оружје, његови делови, муниција и експлозивне материје одузеће се.

Учествовање у групи која изврши кривично дело

Члан 349

(1) Ко учествује у групи људи која заједничким деловањем лиши живота неко лице или му нанесе тешку телесну повреду, оштети имовину у већем обиму или учини друго кривично дело за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна или која покуша да изврши неко од тих дела,
казниће се за само учествовање затвором од три месеца до пет година.

(2) Коловођа групе која изврши дело из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи

Члан 350

(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије, наоружан или употребом насиља,
казниће се затвором до једне године.

(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

Омогућавање злоупотребе остваривања права азила у страној држави

Члан 350а

(1) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, врши или организује транспорт, пребацивање, прихват, смештај, скривање или на други начин омогућава да држављанин Србије лажним приказивањем угрожености његових људских права и слобода, у страној држави затражи азил,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено од стране групе или злоупотребом овлашћења,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) За дело из става 2. овог члана организатор ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Предмети, превозна и друга средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана, одузеће се.

Злоупотреба знака за помоћ и знака за опасност

Члан 351

Ко злоупотреби знак за помоћ или знак за опасност или неосновано позове у помоћ и тиме изазове предузимање непотребних мера државних органа, противпожарне или друге надлежне организације или изазове поремећај у саобраћају,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Неовлашћено организовање игара на срећу

Члан 352

(1) Ко без одобрења надлежног органа приређује игре на срећу,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Организатор игре на срећу или учесник у игри из става 1. овог члана који се послужи обманом,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана, као и новац и други предмети који служе у игри на срећу, одузеће се.

Неовлашћено бављење одређеном делатношћу

Члан 353

Ко се неовлашћено и за награду бави одређеном делатношћу за чије обављање је по закону или другим прописима донетим на основу закона потребна дозвола надлежног органа, односно надлежног субјекта,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Неовлашћено извођење археолошких радова

Члан 353а

(1) Ко неовлашћено врши археолошка ископавања и истраживања,
казниће се затвором до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено на археолошком налазишту или другом непокретном културном добру, односно добру које ужива претходну заштиту или ако је том приликом девастирано археолошко налазиште или непокретно културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или ако је приликом извођења ових радова коришћена опрема или уређај за откривање и проналажење археолошких предмета,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(3) Предмети нађени приликом извршења дела из ст. 1. и 2. овог члана, одузеће се.

Повреда гроба

Члан 354

(1) Ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко неовлашћено уништи, оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен-обележје умрлом лицу.

(3) Ако су делом из ст. 1. и 2. овог члана остварена обележја неког тежег кривичног дела, учинилац ће се казнити за то дело.

Глава тридесет друга

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВНОГ САОБРАЋАЈА

Фалсификовање исправе

Члан 355

(1) Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребе,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Посебни случајеви фалсификовања исправе

Члан 356

Сматраће се да чини дело фалсификовања исправе и казниће се по члану 355. овог законика:

1) ко хартију, бланкет или други предмет на којем је неко лице ставило свој потпис неовлашћено попуни изјавом која има вредност за правне односе;

2) ко другог обмане о садржају исправе и овај стави свој потпис на ту исправу, сматрајући да се потписује под другу исправу или под други садржај;

3) ко исправу изда у име другог лица без његовог овлашћења или у име лица које не постоји;

4) ко као издавалац исправе уз свој потпис стави да има положај или чин или звање иако нема такав положај, чин или звање, а ово има битни утицај на доказну снагу исправе;

5) ко исправу начини на тај начин што неовлашћено употреби прави печат или знак.

Фалсификовање службене исправе

Члан 357

(1) Службено лице које у службену исправу, књигу или спис унесе неистините податке или не унесе важан податак или својим потписом, односно службеним печатом овери службену исправу, књигу или спис са неистинитом садржином или које својим потписом, односно службеним печатом омогући прављење службене исправе, књиге или списа са неистинитом садржином,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и службено лице које неистиниту службену исправу, књигу или спис употреби у служби као да су истинити или које службену исправу, књигу или спис уништи, прикрије, у већој мери оштети или на други начин учини неупотребљивом.

(3) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана казниће се казном прописаном за то дело.

Навођење на оверавање неистинитог садржаја

Члан 358

(1) Ко довођењем у заблуду наведе надлежни орган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ у правном саобраћају,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко овакву исправу, записник или књигу употреби иако зна да су неистинити.

Глава тридесет трећа

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ СЛУЖБЕНЕ ДУЖНОСТИ

Злоупотреба службеног положаја

Члан 359

(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика

Члан 360

(1) Судија или судија поротник, јавни тужилац или његов заменик који у судском поступку у намери да другом прибави какву корист или да му нанесе какву штету, донесе незаконит акт или на други начин прекрши закон,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је нанета штета у износу преко четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи или нанете штете прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Несавестан рад у служби

Члан 361

(1) Службено лице које кршењем закона или других прописа или општих аката, пропуштањем дужности надзора или на други начин очигледно несавесно поступа у вршењу службе, иако је било свесно или је било дужно и морало бити свесно да услед тога може наступити тежа повреда права другог или имовинска штета, па таква повреда, односно штета у износу који прелази четристопедесет хиљада динара и наступи,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке повреде права другог или је наступила имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Одговорно лице у установи или другом субјекту, осим оних које се баве привредном делатношћу, које учини дело из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

Противзаконита наплата и исплата

Члан 362

Службено лице које од неког наплати нешто што овај није дужан да плати или наплати више него што је дужан да плати или које при исплати или предаји каквих ствари не исплати, мање исплати, односно не преда или мање преда,
казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ненаменско коришћење буџетских средстава

Члан 362а

Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Превара у служби

Члан 363

(1) Службено или одговорно лице које у вршењу службе у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист подношењем лажних обрачуна или на други начин доведе у заблуду овлашћено лице да изврши незакониту исплату,
казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

Проневера

Члан 364

(1) Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Послуга

Члан 365

Ко се неовлашћено послужи новцем, хартијом од вредности или другим стварима које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу, установи или другом субјекту или радњи или ове ствари другом неовлашћено да на послугу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Трговина утицајем

Члан 366

(1) Ко захтева или прими награду или какву другу корист за себе или другог, непосредно или преко трећег лица, да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја, посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награду или какву другу корист да коришћењем свог службеног или друштвеног положаја или стварног или претпостављеног утицаја посредује да се изврши или не изврши нека службена радња,
казниће се затвором до три године.

(3) Ко користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ко другом непосредно или преко трећег лица обећа, понуди или да награду или какву другу корист да користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављен утицај посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити или да се не изврши службена радња која би се морала извршити,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(5) Ако је за посредовање из става 3. овог члана захтевана или примљена награда или каква друга корист,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(6) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Награда и имовинска корист одузеће се.

Примање мита

Члан 367

(1) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Службено лице које непосредно или посредно захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити,
казниће се затвором од две до осам година.

(3) Службено лице које изврши дело из ст. 1. или 2. овог члана у вези са откривањем кривичног дела, покретањем или вођењем кривичног поступка, изрицањем или извршењем кривичне санкције,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(4) Службено лице које после извршења, односно неизвршења службене радње, наведене у ст. 1. до 3. овог члана, а у вези с њом, захтева или прими поклон или другу корист,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Страно службено лице које учини дело из ст. 1. до 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(6) Одговорно лице у предузећу, установи или другом субјекту које учини дело из ст. 1, 2. и 4. овог члана,
казниће се казном прописаном за то дело.

(7) Примљени поклон и имовинска корист одузеће се.

Давање мита

Члан 368

(1) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ко службеном или другом лицу учини, понуди или обећа поклон или другу корист да службено лице у оквиру свог службеног овлашћења или у вези са својим службеним овлашћењем изврши службену радњу коју би морало извршити или да не изврши службену радњу коју не би смело извршити или ко посредује при оваквом подмићивању службеног лица,
казниће се затвором до три године.

(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењује се и када је мито дато, понуђено или обећано страном службеном лицу.

(4) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је пријавио дело пре него што је сазнао да је оно откривено може се ослободити од казне.

(5) Одредбе ст. 1, 2. и 4. овог члана примењују се и кад је мито дато, понуђено или обећано одговорном лицу у предузећу, установи или другом субјекту.

Одавање службене тајне

Члан 369

(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.

(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.

Глава тридесет четврта

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ

Геноцид

Члан 370

Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу као такву нареди да се врше убиства или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе или да се примене мере којима се спречава рађање између припадника групе или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу или ко у истој намери изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Злочин против човечности

Члан 371

Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, нареди: вршење убистава; стављање становништва или једног његовог дела у такве животне услове који воде њиховом потпуном или делимичном истребљењу; поробљавање; принудно пресељавање; мучење; силовање; принуђавање на проституцију; присиљавање на трудноћу или стерилисање ради промене етничког састава становништва; прогањање или протеривање на политичкој, верској, расној, националној, етничкој, културној, полној или каквој другој основи; затварање или отмицу лица без давања информација о томе како би им се ускратила правна заштита; угњетавање расне групе или успостављање доминације једне такве групе над другом; или друге сличне нехумане поступке којима се намерно проузрокују тешке патње или озбиљно угрожава здравље или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Ратни злочин против цивилног становништва

Члан 372

(1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица, лица онеспособљена за борбу или на припаднике или објекте хуманитарних организација или мировних мисија; напад без избора циља којима се погађа цивилно становништво или цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права; напад на војне циљеве за који се знало да ће проузроковати страдање цивилног становништва или наношење штете цивилним објектима које је у очигледној несразмери са очекиваним војним учинком; да се према цивилном становништву врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, присилна стерилизација, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на трудноћу, проституцију или силовања; примењивање мера застрашивања и терора, узимање талаца, колективно кажњавање, противправна лишавања слободе и затварања; лишавање права на правилно и непристрасно суђење; проглашење права и радњи држављана непријатељске стране забрањеним, суспендованим или недопуштеним у судском поступку; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на службу у оружаним снагама лица млађег од осамнаест година; присиљавање на принудни рад; изгладњавање становништва; противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у великим размерама које није оправдано војним потребама; узимање противправне и несразмерно велике контрибуције и реквизиције; смањење вредности домаћег новца или противправно издавање новца или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се гађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење животне средине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.

(3) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према цивилном становништву врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Ко, кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију,
казниће се затвором најмање пет година.

(5) Ко прети извршењем једног или више дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Ратни злочин против рањеника и болесника

Члан 373

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима или санитетском или верском особљу врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди противзаконито уништавање или присвајање у великим размерама материјала, средстава санитетског транспорта и залиха санитетских установа или јединица које није оправдано војним потребама или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Ко за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се према рањеницима и болесницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Ратни злочин против ратних заробљеника

Члан 374

(1) Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заробљеницима врше телесне повреде, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплантације или да се врше друге радње којима се нарушава здравље или наносе велике патње или нареди присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатеља или лишавање права на правилно и непристрасно суђење или ко изврши неко од наведених дела,
казниће се затвором најмање пет година.

(2) Ко нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства или ко такво дело изврши,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Организовање и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина

Члан 375

(1) Ко се са другим договори да изврши неко од кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ко организује групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко организује организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од најмање пет година.

(4) Ко постане припадник групе из става 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(5) Ко постане припадник организоване криминалне групе из става 3. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(6) Учиниоцу дела из ст. 1, 4. и 5. овог члана који открије договор, групу или организовану криминалну групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио кривично дело, односно учиниоцу дела из ст. 2. и 3. овог члана који спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана,
казна се може ублажити.

(7) Ко позива или подстиче на извршење кривичних дела из чл. 370. до 374. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.

Употреба недозвољених средстава борбе

Члан 376

(1) Ко за време рата или оружаног сукоба нареди да се употребе борбена средства или начин борбе који су забрањени правилима међународног права или их сам употреби,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана погинуло више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(3) Ко позива на употребу или припрема употребу оружја из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Недозвољена производња, промет и држање оружја чија је употреба забрањена

Члан 377

(1) Ко противно закону, другим прописима или правилима међународног права производи, купује, продаје, увози, извози или на други начин набавља или даје другом, држи или превози оружје чија је производња или употреба забрањена или средстава за његову производњу,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Службено или одговорно лице које нареди или омогући да правно лице врши делатности предвиђене у ставу 1. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

Противправно убијање и рањавање непријатеља

Члан 378

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловно предао или нема средстава за одбрану,
казниће се затвором од једне до петнаест година.

(2) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на подмукао начин или из ниских побуда,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(3) Ако је убиство из става 1. овог члана извршено на свиреп начин или из користољубља или ако је убијено више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Казном из става 3. овог члана казниће се и ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба нареди да у борби не сме бити преживелих припадника непријатеља или води борбу против непријатеља на тој основи.

Противправно одузимање ствари од убијених

Члан 379

(1) Ко нареди да се противправно одузимају ствари од убијених или рањених на бојишту или ко врши такво одузимање,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено на свиреп начин или ако вредност одузетих ствари прелази износ од четристопедесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Повреда парламентара

Члан 380

Ко кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба вређа, злоставља или задржи парламентара или његову пратњу или им спречи повратак или на други начин повреди њихову неприкосновеност или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Сурово поступање с рањеницима, болесницима и ратним заробљеницима

Члан 381

Ко, кршећи правила међународног права, сурово поступа с рањеницима, болесницима или ратним заробљеницима или онемогућава или спречава да користе права која им по тим правилима припадају или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Неоправдано одлагање репатријације ратних заробљеника

Члан 382

Ко, кршећи правила међународног права, после завршеног рата или оружаног сукоба, неоправдано одлаже репатријацију ратних заробљеника или цивилних лица или нареди такво одлагање,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Уништавање културних добара

Члан 383

(1) Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, уништава културне или историјске споменике или друга културна добра или верске објекте или установе или објекте који су намењени науци, уметности, васпитању или хуманитарним циљевима или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ако је радњом из става 1. овог члана уништен објекат који је као културно добро под посебном заштитом међународног права,
учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

Неспречавање вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом

Члан 384

(1) Војни заповедник или лице које фактички врши ову функцију, које знајући да снаге којима командује или које контролише припремају или су започеле вршење кривичног дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(2) Други претпостављени који, знајући да лица која су му потчињена, припремају или су започела вршење кривичних дела из чл. 370. до 374, члана 376, чл. 378. до 381. и члана 383. овог законика, у вршењу послова у којима им је он претпостављени, не предузме мере које је могао и био дужан да предузме за спречавање извршења дела, па услед тога дође до извршења тог дела,
казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Кршење санкција уведених од стране међународних организација

Члан 384а

(1) Ко супротно одлукама међународних организација којих је Србија члан и које су обавезујуће за Србију, њене држављане и правна лица регистрована на њеној територији, а којима су уведене одређене забране у погледу привредног пословања са појединим државама или територијама, увози, извози, превози или посредује у превозу добара, пружа техничку подршку, врши трансфер технологије и знања или на други начин поступа супротно успостављеним забранама,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Уколико је извршењем дела из става 1. овог члана настала материјална штета за Србију или су настале штетне последице по углед и интересе Србије,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

Злоупотреба међународних знакова

Члан 385

(1) Ко злоупотреби или неовлашћено носи заставу или знак Организације уједињених нација или заставу или знак Црвеног крста или знаке који њима одговарају или друге међународно признате знаке којима се обележавају одређени објекти ради заштите од војних операција или нареди да се таква дела врше,
казниће се затвором до три године.

(2) Ко дело из става 1. овог члана учини у зони ратних операција,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Агресиван рат

Члан 386

(1) Ко позива или подстиче на агресиван рат,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ко нареди вођење агресивног рата,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави

Члан 386а

(1) Држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у страној држави, као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија члан,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено у саставу групе,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави

Члан 386б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 386а овог законика на територији Србије врбује или подстиче друго лице на извршење тог дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог дела,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) За дело из става 1. овог члана учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и када лица која организује нису држављани Србије.

Расна и друга дискриминација

Члан 387

(1) Ко на основу разлике у раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству крши основна људска права и слободе зајамчена општеприхваћеним правилима међународног права и ратификованим међународним уговорима од стране Србије,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко врши прогањање организација или појединаца због њиховог залагања за равноправност људи.

(3) Ко шири идеје о супериорности једне расе над другом или пропагира расну мржњу или подстиче на расну дискриминацију,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Ко јавно прети да ће, против лица или групе лице због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничком пореклу или због неког другог личног својства, извршити кривично дело за које је запрећена казна затвора већа од четири године затвора,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Трговина људима

Члан 388

(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима,
казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу или неки други од наведених начина извршења.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година, а ако је наступила тешка телесна повреда малолетног лица услед дела из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање пет година.

(7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилац знао или је могао знати да је малолетно,
учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.

Трговина малолетним лицима ради усвојења

Члан 389

(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило шеснаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе,
казниће се затвором најмање три године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу

Члан 390

(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у другу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Члан 390а

(Брисано)

Тероризам

Члан 391

(1) Ко у намери да озбиљно застраши становништво, или да принуди Србију, страну државу или међународну организацију да нешто учини или не учини, или да озбиљно угрози или повреди основне уставне, политичке, економске или друштвене структуре Србије, стране државе или међународне организације:

1) нападне на живот, тело или слободу другог лица;

2) изврши отмицу или узимање талаца;

3) уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру укључујући и информационе системе, непокретну платформу у епиконтиненталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин који може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за привреду;

4) изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза или превоза робе;

5) производи, поседује, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно, биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или радиоактивни материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој нуклеарног, биолошког или хемијског оружја;

6) испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву или предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи;

7) омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим основним природним ресурсом које може да угрози живот људи,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(2) Ко прети извршењем кривичног дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица или су проузрокована велика разарања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање дванаест година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Јавно подстицање на извршење терористичких дела

Члан 391а

Ко јавно износи или проноси идеје којима се непосредно или посредно подстиче на вршење кривичног дела из члана 391. овог законика,
казниће се затвором од једне до десет година.

Врбовање и обучавање за вршење терористичких дела

Члан 391б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, врбује друго лице да изврши или учествује у извршењу тог дела или да се придружи терористичком удружењу ради учествовања у извршењу тог кривичног дела,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко у намери извршења кривичног дела из члана 391. овог законика, даје упутства о изради и коришћењу експлозивних направа, ватреног или другог оружја или штетних или опасних материја или обучава другог за извршење или учествовање у извршењу тог кривичног дела.

Употреба смртоносне направе

Члан 391в

(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду или уништи или знатно оштети државни или јавни објекат, систем јавног саобраћаја или други објекат који има већи значај за безбедност или снабдевање грађана или за привреду или за функционисање јавних служби направи, пренесе, држи, да другом, постави или активира смртоносну направу (експлозив, хемијска средства, биолошка средства или отрове или радиоактивна средства) на јавном месту или у објекту или поред тог објекта,
казниће се затвором од једне до осам година.

(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио јавни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Уништење и оштећење нуклеарног објекта

Члан 391г

(1) Ко у намери да другог лиши живота, нанесе тешку телесну повреду, угрози животну средину или нанесе знатну имовинску штету, уништи или оштети нуклеарни објекат на начин којим се ослобађа или постоји могућност да се ослободи радиоактивни материјал,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Ако је приликом извршења дела из става 1. овог члана, учинилац са умишљајем нанео неком лицу тешку телесну повреду или је уништио или знатно оштетио нуклеарни објекат,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац са умишљајем лишио живота једно или више лица,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

Угрожавање лица под међународном заштитом

Члан 392

(1) Ко према лицу под међународном заштитом изврши отмицу или неко друго насиље, или нападне на његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице са умишљајем лишио живота,
казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

(4) Ко угрози сигурност лица из става 1. овог члана озбиљном претњом да ће напасти њега, његове службене просторије, приватан стан или превозно средство,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Финансирање тероризма

Члан 393

(1) Ко непосредно или посредно даје или прикупља средства са циљем да се она користе или знајући да ће се користити, у потпуности или делимично, у сврху извршења кривичних дела из чл. 391. до 392. овог законика или за финансирање лица, групе или организоване криминалне групе који имају за циљ вршење тих дела,
казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Средства из става 1. овог члана одузеће се.

Терористичко удруживање

Члан 393а

(1) Ако се два или више лица удруже на дуже време ради вршења кривичних дела из члана 391. до 393. овог законика,
казниће се казном прописаном за дело за чије вршење је удружење организовано.

(2) Учинилац дела из става 1. овог члана који откривањем удружења или на други начин спречи извршење кривичних дела из става 1. овог члана, или који допринесе његовом откривању,
казниће се затвором до три године, а може се и ослободити од казне.

Глава тридесет пета

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Избегавање војне обавезе

Члан 394

(1) Ко се, без оправданог разлога, не одазове позиву за извршење регрутне обавезе, обавезе служења војног рока или обавезе лица у резервном саставу или избегава пријем позива за извршење те обавезе,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ко се крије да би избегао обавезу из става 1. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Ко напусти земљу или остане у иностранству да би избегао извршење војне обавезе из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана,
казниће се за дело из става 1. затвором до три године, а за дело из ст. 2. и 3. затвором од две до дванаест година.

(5) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који се добровољно пријави надлежном државном органу може се ослободити од казне.

Избегавање пописа и прегледа

Члан 395

Ко се противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не одазове позиву надлежног органа за попис или преглед или се противи попису или прегледу људства или материјалних средстава потребних за одбрану земље или ко при оваквом попису или прегледу да нетачне податке,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Неизвршавање материјалне обавезе

Члан 396

(1) Ко противно законом утврђеној обавези, без оправданог разлога, не допреми на одређено место, у одређено време и у стању које омогућава њихову наменску употребу материјална средства или не приведе стоку,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Избегавање војне службе онеспособљењем и обманом

Члан 397

(1) Ко у намери да избегне војну службу или да буде распоређен на лакшу дужност себе озледи или на други начин привремено онеспособи за војну службу или дозволи другом да га привремено онеспособи, као и онај ко другог са његовим одобрењем или без одобрења у истој намери привремено онеспособи,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана наступила трајна неспособност за војну службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ко у намери из става 1. овог члана симулира болест или за себе или другог употреби лажну исправу или поступи на други преваран начин,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Противправно ослобођење од војне службе

Члан 398

Ко злоупотребом свог положаја или овлашћења учини да се ослободи од дужности или да се распореди на лакшу дужност војно лице или лице које подлеже војној обавези,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије

Члан 399

(1) Војно лице које самовољно одсуствује из своје јединице или службе најмање пет дана или краће време уколико одсуствује више пута у току једне године или самовољно напусти своју јединицу или службу за време извршења важног задатка или повећаног степена борбене готовости јединице,
казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Војно лице које се крије да би избегло службу у војсци или које самовољно одсуствује из своје јединице или службе дуже од тридесет дана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(3) Војно лице које напусти земљу или остане у иностранству да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Војно лице које припрема бекство у иностранство да би избегло службу у војсци,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Ко позива или подстиче више лица на извршење дела из става 1. овог члана,
казниће се затвором од једне до осам година.

(6) Ко позива и подстиче више лица на извршење дела из ст. 2. и 3. овог члана,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(7) Учинилац дела из ст. 2. и 3. овог члана који се добровољно јави надлежном државном органу ради вршења војне службе може се ослободити од казне.

Неизвршење и одбијање извршења наређења

Члан 400

(1) Војно лице које не изврши или одбије да изврши наређење претпостављеног у вези са службом, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за војну службу или се наређење односи на пријем или употребу оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Противљење претпостављеном

Члан 401

(1) Војно лице које се заједно са другим војним лицима успротиви наређењу претпостављеног у вези са службом и неће да га изврши или одбије да врши своју дужност,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено организовано,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено употребом оружја,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Војно лице које при извршењу дела из ст. 1. до 3. овог члана лиши живота другог из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.

(5) Организатор и коловођа дела из става 2. овог члана,
казниће се затвором од две до десет година.

(6) Ко врши припреме за дело из става 2. овог члана,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(7) Војни старешина који, у оквиру своје надлежности, у случају дела из ст. 1. до 4. овог члана не предузме прописане, наређене или очигледно потребне мере да се успостави ред,
казниће се затвором од једне до пет година.

Противљење војном лицу које врши посебну војну службу

Члан 402

Ко се противи војном лицу које врши стражарску, патролну, дежурну, чуварску или другу сличну службу или не послуша његов позив или не изврши или одбије да изврши његово наређење, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

Принуда према војном лицу у вршењу службене дужности

Члан 403

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи војно лице у вршењу службене дужности или га на исти начин принуди да поступи противно службеној дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако су услед извршења дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за службу,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Напад на војно лице у вршењу војне службе

Члан 404

(1) Ко нападне или прети да ће напасти војно лице које врши службу,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу лаку телесну повреду или прети употребом оружја,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац нанео војном лицу тешку телесну повреду или је изазвао тешке последице за службу из нехата,
казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац лишио живота војно лице из нехата,
казниће се затвором од две до десет година.

Ослобођење од казне за дела из чл. 400. до 404.

Члан 405

Ако је учинилац дела из чл. 400, 401. став 1, 402, 403. став 1. и 404. ст. 1. и 2. овог законика био изазван незаконитим и грубим поступањем војног лица може се ослободити од казне.

Злостављање потчињеног и млађег

Члан 406

(1) Војни старешина који у служби или у вези са службом злоставља потчињеног или млађег или са њима поступа на начин којим се вређа људско достојанство,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља потчињеног или млађег или ако је дело извршено према више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до пет година.

Повреда посебне војне службе

Члан 407

(1) Војно лице које поступи противно прописима о стражарској, патролној, дежурној, чуварској или другој сличној служби, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено код складишта оружја, муниције или експлозивног материјала или код другог објекта важног значаја,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда, или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) Ако су дела из ст. 1. до 4. овог члана учињена из нехата, учинилац ће се казнити, за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, за дело из става 2. новчаном казном или затвором до две године, за дело из става 3. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 4. затвором од једне до осам година.

Повреда обезбеђења државне границе

Члан 408

(1) Службено лице које вршећи службу на граници поступи противно прописима о чувању државне границе, па услед тога наступе теже штетне последице или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено за време вршења дужности у нарочитим околностима или је услед дела наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Неистинито службено извештавање

Члан 409

(1) Војно лице које претпостављеном старешини, усмено или писано, у службеном извештају изнесе неистините податке од значаја за службу или прећути неку важну чињеницу или проследи такав извештај иако зна да су подаци у њему неистинити, па услед тога наступе теже штетне последице за службу или је служба била теже угрожена,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено подношењем извештаја од нарочите важности или су наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити за дело из става 1. новчаном казном или затвором до једне године, а за дело из става 2. затвором од три месеца до три године.

Непредузимање мера за обезбеђење војне јединице

Члан 410

(1) Војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме прописане, наређене или друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице, чување живота и здравља људи који су му поверени, за осигурање и одржавање у исправном стању објеката, предмета и средстава који служе борбеној готовости, за уредно снабдевање храном или војном опремом или за чување и негу стоке, или да се на време и уредно изврше осигуравајући радови или обезбеђење објеката који су му поверени, па тиме доведе у опасност живот људи или тешко угрози здравље људи или имовину велике вредности,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила тешка телесна повреда или имовинска штета великих размера или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 2. овог члана, учинилац ће се казнити затвором до три године, а ако је наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором до пет година.

Несавесна израда и преузимање наоружања и друге војне опреме

Члан 411

(1) Војно или друго лице којем је у предузећу или другом правном лицу које ради за потребе одбране, поверено руковођење производним или другим технолошким процесом или надзор над њима, које несавесно врши службу или обавезу која му је поверена, па услед тога оружје, муниција или друга војна опрема не буде израђена на време или не одговарају одређеном квалитету,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно или друго лице које несавесно вршећи службу прими предмете наоружања или другу војну опрему који не одговарају условима или уговору.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако су дела из ст. 1. и 2. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до једне године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.

Непрописно старање о повереном оружју

Члан 412

(1) Ко непрописно држи, чува или рукује повереним оружјем, муницијом или експлозивом који припадају војној јединици или војној установи, па тиме проузрокује њихово оштећење у већој мери, уништење или нестанак,
казниће се затвором до једне године.

(2) Руковалац складишта оружја, муниције, експлозива и других борбених средстава који не предузме мере за њихово обезбеђење или одржавање, па услед тога наступи оштећење у већој мери, уништење или нестанак тих борбених средстава,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

(3) Ако је услед дела из става 2. овог члана наступила имовинска штета великих размера,
учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити новчаном казном или затвором до две године.

(5) Ако је услед дела из става 4. овог члана наступила последица из става 3. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.

Противправно располагање повереним оружјем

Члан 413

Ко присвоји, отуђи, заложи, преда другом на коришћење, оштети или уништи оружје, муницију или експлозив који су му дати на употребу и служе потребама одбране,
казниће се затвором од три месеца до пет година.

Крађа оружја и дела борбеног средства

Члан 414

(1) Ко украде оружје, муницију, експлозив, борбено средство или део борбеног средства који служе потребама одбране,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од четристопедесет хиљада динара или ако је крађа учињена обијањем или проваљивањем затворених зграда, соба, каса, ормана или других затворених просторија или је учињена од стране групе или на нарочито опасан или дрзак начин или од стране лица које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране или за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(3) Ако вредност ствари из става 1. овог члана прелази износ од милион и петсто хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Одавање војне тајне

Члан 415

(1) Ко неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају војну тајну или прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих податка или ради објављивања или коришћења података у иностранству,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Војном тајном сматрају се подаци који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени војном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за Војску Србије или одбрану или безбедност земље.

(5) Војном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

Неовлашћен приступ војном објекту

Члан 416

Ко неовлашћено уђе у војни објекат или прави скице или цртеже војних објеката или борбених средстава или их фотографише или на други начин снима, иако зна да је то забрањено,
казниће се затвором до три године.

Кажњавање за кривична дела која су извршена за време ратног стања, оружаног сукоба и ванредног стања

Члан 417

(1) За кривично дело из чл. 394. став 1, 399. ст. 1. и 4, 400. ст. 1. и 3, 401. ст. 1, 6. и 7, 402, 403, 404. ст. 1. и 2, 406, 407. ст. 1, 2. и 5, 408. ст. 1, 4. и 5, 409, 410. ст. 1. и 4, 411. ст. 1, 2, 4. и 5, 412. ст. 1, 2, 4. и 5, 413, 414. став 1, 415. ст. 1. и 3. и 416. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

(2) За кривично дело из чл. 394. ст. 2. до 4, 397, 398, 399. ст. 2, 3, 5. и 6, 400. став 2, 401. ст. 2. до 5, 404. ст. 3. и 4, 407. став 3, 408. став 2, 410. ст. 2. и 5, 411. став 3, 412. став 3, 414. ст. 2. и 3. и 415. став 2. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.

(3) За кривично дело из чл. 407. став 4, 408. став 3. и 410. став 3. овог законика, ако је извршено за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неиспуњавање дужности при спровођењу мобилизације

Члан 418

(1) Војно или службено лице које при спровођењу мобилизације за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања, противно својој дужности, не обезбеди прихват, распоред и смештај мобилисаног људства, превозних и других средстава и стоке или не обезбеди снабдевање мобилисаних људи и стоке или у вези са мобилизацијом не изврши какву другу дужност, услед чега су наступиле или су могле да наступе штетне последице,
казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата,
учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Ако је услед дела из става 3. овог члана наступила последица из става 2. овог члана,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Подривање војне и одбрамбене моћи

Члан 419

(1) Ко уништи, учини неупотребљивим или омогући да пређу у руке непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање и друга војна и одбрамбена средства, брод или ваздухоплов или преда јединицу непријатељу без борбе или пре него што су исцпрљена сва средства за одбрану или на други начин омете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко учини дело из става 1. овог члана у намери да помогне непријатељу,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(3) Ко припрема извршење дела из ст. 1. и 2. овог члана,
казниће се затвором од једне до шест година.

(4) Ако су дела из става 1. овог члана учињена из нехата,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(5) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности, економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Спречавање борбе против непријатеља

Члан 420

(1) Ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

(2) Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља,
казниће се затвором од једне до осам година.

Прелазак и предаја непријатељу

Члан 421

(1) Војно лице које за време рата или оружаног сукоба пређе у редове непријатељске војске,
казниће се затвором најмање десет година.

(2) Војно лице које се за време рата или оружаног сукоба преда непријатељу пре него што је исцрпело све могућности одбране,
казниће се затвором од две до десет година.

Служба у непријатељској војсци

Члан 422

(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба служи непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или учествује у рату или оружаном сукобу као борац против Србије и њених савезника,
казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ко врбује грађане Србије за службу у непријатељској војсци или другим непријатељским оружаним формацијама или за учествовање у рату или оружаном сукобу против Србије или њених савезника,
казниће се затвором од пет до петнаест година.

Помагање непријатељу

Члан 423

(1) Грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неиспуњење и напуштање дужности за време борбе

Члан 424

(1) Војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу не изврши своју дужност па услед тога наступе штетне последице за војну јединицу или за борбену ситуацију,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и војно лице које за време борбе или непосредно пред борбу самовољно или на преваран начин напусти своју дужност.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Напуштање положаја противно наређењу

Члан 425

(1) Војни старешина који противно наређењу напусти положај са јединицом која му је поверена, пре него што је исцрпио све могућности одбране,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Напуштање оштећеног брода и ваздухоплова пре времена

Члан 426

(1) Командант ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је извршио своју дужност по прописима о бродској служби,
казниће се затвором од две до десет година.

(2) Члан посаде ратног брода који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени брод пре него што је командант брода издао наређење за напуштање или члан посаде војног ваздухоплова који за време рата или оружаног сукоба напусти оштећени војни ваздухоплов пре него што је извршио своју дужност по прописима о летењу и коришћењу ваздухоплова,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се за дело из става 1. казнити затвором најмање десет година, а за дело из става 2. затвором од две до десет година.

Слабљење борбеног морала

Члан 427

(1) Ко непосредно пред борбу или у току борбе изазивањем незадовољства међу војним лицима, ширењем узнемиравајућих вести, бежањем, бацањем оружја или муниције, изазивањем или ширењем страха или на други начин слаби борбени морал у јединици или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од две до дванаест година.

(2) Војни старешина који не предузме потребне мере према потчињеном или млађем који за време борбе или непосредно пред борбу шири страх међу војницима или на други начин слаби борбени морал јединице или наноси штету борбеној ситуацији,
казниће се затвором од једне до осам година.

(3) Ако су услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Неизвештавање војних органа

Члан 428

(1) Ко за време ратног стања, оружаног сукоба или ванредног стања не извести претпостављеног, старијег или војну команду о догађају који очигледно захтева неодложно предузимање војних мера,
казниће се затвором до три године.

(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Услови за изрицање дисциплинске казне, односно мере

Члан 429

За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до три године, уместо кривичне санкције може се војном лицу изрећи дисциплинска казна, односно мера утврђена законом, ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе.

Кривично дело извршено по наређењу претпостављеног

Члан 430

Неће се казнити потчињени ако учини кривично дело по наређењу претпостављеног које се тиче службене дужности, осим ако се наређење односило на извршење кривичног дела за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна, а потчињени је знао да извршење наређења представља кривично дело.

Глава тридесет шеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 431

(1) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе Основни кривични закон (“Службени лист СФРЈ”, бр. 44/76, 46/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, “Службени лист СРЈ”, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 и 61/01, “Службени гласник РС”, број 39/03) и Кривични закон Републике Србије (“Службени гласник СРС”, бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 и 42/89, “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 и 67/03);

(2) Даном ступања на снагу овог законика престају да важе кривичноправне одредбе садржане у:

– чл. 105. и 107. Закона о избору народних посланика (” Службени гласник РС” , бр. 35/00, 57/03 и 18/04);

– члану 45. Закона о заштити од јонизујућих зрачења (“Службени лист СРЈ”, број 46/96);

– члану 3. Закона о забрани изградње нуклеарних електрана у СРЈ (“Службени лист СРЈ”, број 12/95);

– члану 92. Закона о рударству (“Службени гласник РС”, број 44/95);

– члану 12. Антимонополског закона (“Службени лист СРЈ”, број 29/96);

– чл. 172. и 174. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04 и 61/05);

– члану 27. Закона о спречавању прања новца (“Службени лист СРЈ”, број 53/01);

– члану 87. Закона о Народној банци Србије (“Службени гласник РС”, бр. 72/03 и 55/04);

– члану 330. Царинског закона (“Службени гласник РС”, бр. 73/03 и 61/05);

– чл. 179, 181. и 182. Закона о стечајном поступку (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 141. Закона о лековима и медицинским средствима (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 24. Закона о јавном реду и миру (“Службени гласник РС”, бр. 5/92, 53/93, 67/93 и 48/94);

– члану 33. Закона о оружју и муницији (“Службени гласник РС”, бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 и 39/03);

– члану 97. Закона о играма на срећу (“Службени гласник РС”, број 84/04);

– члану 1052. Закона о поморској и унутрашњој пловидби (“Службени лист СРЈ”, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00);

– члану 46а Закона о трговини (“Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02);

– члану 244. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени лист СРЈ”, број 65/02 и “Службени гласник РС”, бр. 57/03, 55/04 и 45/05);

– члану 31. Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме (“Службени лист СРЈ”, број 41/96);

– члану 221. Закона о осигурању (“Службени гласник РС”, бр. 55/04, 70/04 и 61/05).

Члан 432

Овај законик ступа на снагу 1. јануара 2006. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009)

Члан 189[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

– чл. 149. и 150. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06);

– члан 173. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – исправка, 23/03 – исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – исправка др. закона, 61/07 и 20/09);

– члан 20. Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама (“Службени гласник РС”, бр. 67/03, 101/05 – др. закон и 90/07).

Члан 190[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 121/2012)

Члан 45[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев чл. 21. и 35. који ступају на снагу 15. априла 2013. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Кривичног законика

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2013)

Члан 6[с3]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.