Month: October 2012

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 62/2014 и 6/2016 – други закон)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Циљ и предмет

Члан 1

У циљу заштите положаја потрошача овим законом уређују се права и обавезе потрошача, инструменти и начини заштите права потрошача, информисање и унапређење знања потрошача о њиховим правима и начинима заштите права, права и обавезе удружења и савеза чија је област деловања остваривање циљева заштите потрошача, вансудско решавања потрошачких спорова, права и обавезе државних органа у области заштите потрошача и друга питања од значаја за положај и заштиту потрошача.

Основна права потрошача

Члан 2

Основна права потрошача су право на:

1) задовољавање основних потреба – доступност најнужнијих роба и услуга, као што су храна, одећа, обућа и стамбени простор, здравствена заштита, образовање и хигијена;

2) безбедност – заштита од робе и услуга које су опасне по живот, здравље, имовину или животну средину или робе чије је поседовање или употреба забрањена;

3) обавештеност – располагање тачним подацима који су неопходни за разуман избор понуђене робе и услуга;

4) избор – могућност избора између више роба и услуга по приступачним ценама и уз одговарајући квалитет;

5) учешће – заступљеност интереса потрошача у поступку доношења и спровођења политике заштите потрошача и могућност да преко удружења и савеза удружења за заштиту потрошача буде заступљен у поступку усвајања и спровођења политике заштите потрошача;

6) правну заштиту – заштита права потрошача у законом предвиђеном поступку у случају повреде његовог права и накнада материјалне и нематеријалне штете коју му причини трговац;

7) едукацију – стицање основних знања и вештина неопходних за правилан и поуздан избор производа и услуга, као и знања о основним правима и дужностима потрошача и начину њиховог остваривања;

8) здраву и одрживу животну средину – живот и рад у средини која није штетна за здравље и добробит садашње и будућих генерација, правовремено и потпуно информисање о стању животне средине.

Обавезујућа природа

Члан 3

Потрошач не може да се одрекне права утврђених овим законом.

Одредбе уговора које директно или индиректно ускраћују или ограничавају права потрошача која произилазе из овог закона ништаве су.

Ништавост поједине одредбе уговора из става 2. овог члана не подразумева ништавост целог уговора ако уговор може да производи правно дејство без те одредбе.

Понуда за закључење уговора коју потрошач даје трговцу не обавезује потрошача да понуду одржи.

Овај закон примењује се и на уговоре који за циљ или последицу имају изигравање примене његових одредаба.

Приликом тумачења и примене овог закона, мора се узети у обзир положај потрошача као економски слабије стране, а посебно положај угроженог потрошача.

На односе између потрошача и трговца који нису уређени одредбама овог закона, примењује се закон којим се уређују облигациони односи.

Приликом дефинисања и примене мера и активности државних органа, у обзир се морају узети и циљеви заштите потрошача.

Примена

Члан 4

Одредбе овог закона се примењују на односе потрошача и трговаца, који су предмет овог закона, осим у случају постојања посебних одредби са истим циљем којима се уређују предметни односи који обезбеђују виши ниво заштите у складу са посебним прописима или законима.

Одредбе овог закона којима се уређује заштита потрошача у остваривању права из уговора на даљину и уговора закључених изван пословних просторија не примењују се на уговоре који су закључени употребом аутомата за продају робе или услуга или у пословним просторијама које су аутоматизоване и уговоре о продаји хране или пића у привременим објектима.

Одредбе овог закона којима се уређује заштита потрошача у остваривању права из уговора о продаји примењују се и на уговоре о испоруци робе која је предмет производње.

Одредбе овог закона којима се уређује одговорност за производе са недостатком не примењују се на одговорност за штету проузроковану нуклеарним удесима и на одговорност за штету која је уређена потврђеним међународним уговорима.

Одредбе овог закона којима се уређује заштита потрошача у остваривању права из уговора о туристичком путовању и временски подељеном коришћењу непокретности примењују се и на права потрошача из уговора о боравку ученика или студента у породици у иностранству или другом одговарајућем смештају уз редовно похађање наставе у школи или на факултету у трајању дужем од три месеца или уз сагласност уговорних страна у краћем трајању, као и ради редовног похађања одређене обуке.

На питања заштите корисника финансијских услуга, односно заштите учесника на тржишту капитала, примењују се одредбе посебног закона.

Значење појединих израза

Члан 5

Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:

1) потрошач је физичко лице које на тржишту прибавља робу или услуге у сврхе које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности;

2) трговац је правно или физичко лице које наступа на тржишту у оквиру своје пословне делатности или у друге комерцијалне сврхе, укључујући и друга лица која послују у његово име или за његов рачун;

3) продавац је, у смислу одредаба којима се уређује заштита потрошача у остваривању права из уговора о продаји и заштита потрошача у остваривању права из уговора о пружању услуга, трговац са којим је потрошач закључио уговор о продаји робе, односно пружању услуге;

4) организатор туристичког путовања је трговац који организује туристичко путовање и продаје га или га нуди на продају непосредно или посредством посредника у продаји туристичког путовања;

5) посредник у продаји туристичког путовања је трговац који продаје или нуди на продају туристичко путовање које је сачинио организатор;

6) уговор о продаји је сваки уговор којим продавац преноси или се обавезује да пренесе својину на роби потрошачу, а потрошач плаћа или се обавезује да плати цену, укључујући и уговор који за предмет има и продају робе и пружање услуге;

7) роба је свака телесна покретна ствар, осим ствари која је продата у поступку извршења или на други начин по сили закона, вода и гас који се не продају у ограниченој или унапред утврђеној количини и топлотна енергија;

8) уговор на даљину је уговор закључен између трговца и потрошача у оквиру организоване продаје или пружања услуга на даљину без истовременог физичког присуства трговца и потрошача, искључивом употребом једног или више средстава комуникације на даљину до тренутка закључења уговора, укључујући и сам тренутак закључења;

9) средство комуникације на даљину је средство које омогућава закључење уговора између трговца и потрошача који се не налазе на истом месту у исто време;

10) дигитални садржај означава податке који су произведени и испоручени у дигиталном облику.

11) уговор закључен, као и уговор за који је потрошач дао понуду изван пословних просторија је сваки уговор између трговца и потрошача закључен изван пословних просторија трговца уз истовремено физичко присуство трговца и потрошача; уговор закључен у пословним просторијама трговца или путем средстава комуникације на даљину, а о чијем закључењу су вођени преговори изван пословних просторија трговца уз истовремено физичко присуство трговца и потрошача; уговор закључен током путовања које је организовао трговац и које је за циљ или последицу имало промовисање и продају робе или услуга потрошачу;

12) пословне просторије су непокретни малопродајни објекти у којима трговац стално обавља своју делатност као и покретни малопродајни објекти у којима трговац обично обавља своју делатност;

13) поруџбеница је писмено или електронска порука, која садржи уговорне одредбе које потрошач потписује изван пословних просторија трговца у намери да закључи уговор;

14) производ је, у смислу одредби овог закона којима се уређује непоштена пословна пракса, свака роба и услуга укључујући непокретности, права и обавезе, као и у смислу одредби овог закона које уређују одговорност за производе са недостатком, покретна ствар која је одвојена или уграђена у другу покретну или непокретну ствар укључујући енергију која је произведена или сакупљена за давање светлости, топлоте или кретања;

15) професионална пажња је повећана пажња и вештина која се у правном промету основано очекује од трговца у пословању са потрошачима, у складу с добрим обичајима и начелом савесности и поштења;

16) произвођач је лице:

(1) које производи или увози готове производе, робу, сировине и саставне делове на територију Републику Србију ради продаје, закупа, лизинга или друге врсте промета,

(2) које се представља као произвођач стављањем свог назива, заштитног знака или другог обележја на робу,

(3) трговац производа који не садржи податке о произвођачу ако у одређеном року не обавести оштећеног о идентитету произвођача, односно лица од кога је набавио производ,

(4) трговац увозног производа који садржи податке о произвођачу, али не садржи податке о увознику;

17) повезани уговор је уговор на основу којег потрошач прибавља робу или услуге које су у вези са уговором закљученим на даљину и изван пословних просторија трговца или трећег лица са којим трговац има споразум;

18) јавна аукција је поступак продаје робе надметањем потрошача којим руководи аукционар и у којем потрошачи присуствују продаји или им је дата прилика да присуствују, при чему учесник у надметању који да најбољу понуду има обавезу да робу купи;

19) пословна пракса је свако чињење или нечињење трговца, начин његовог пословања или представљања и пословна комуникација, укључујући оглашавање које је непосредно повезано са промоцијом, продајом или испоруком производа потрошачима;

20) просечни потрошач је потрошач који је добро обавештен и разумно обазрив, имајући у виду друштвене, културне и језичке особености;

21) уговорна одредба је свака одредба уговора, укључујући посебне погодбе о чијој садржини је потрошач преговарао или могао да преговара са трговцем и опште одредбе чију садржину је унапред одредио трговац или трећа страна;

22) штета је, у смислу одредби овог закона којима се уређује одговорност за производе са недостатком, последица која настаје смрћу или телесном повредом, као и последица настала уништењем или оштећењем неког дела имовине којег оштећени обично користи за личну употребу или потрошњу;

23) уговор о пружању услуга је сваки уговор, који није уговор о продаји, у складу са којим продавац пружа или се обавезује да пружи услугу потрошачу, као што је израда или оправка одређене ствари или извршење одређеног физичког или интелектуалног рада, а потрошач плаћа или се обавезује да плати цену за услугу;

24) услуга од општег економског интереса је услуга чији квалитет, услове пружања, односно цену, уређује или контролише државни орган или други имаоци јавног овлашћења, нарочито, због велике вредности почетних улагања, ограничености ресурса неопходних за њено пружање, одрживог развоја, друштвене солидарности и потребе за уједначеним регионалним развојем, а у циљу задовољења општег друштвеног интереса, а нарочито електронске комуникационе услуге, дистрибуција и јавно снабдевање електричном енергијом, дистрибуција и снабдевање гасом, дистрибуција и снабдевање топлотном енергијом, снабдевање пијаћом водом, одводњавање и пречишћавање атмосферских и отпадних вода, превоз путника у јавном превозу, поштанске услуге, одржавање чистоће, одлагање комуналног отпада, управљање и одржавање гробља, погребне услуге, одржавање чистоће на површинама јавне намене, одржавање јавних зелених површина и обављање димничарских послова;

25) туристичко путовање (пакет аранжман), који по правилу укључује превоз, смештај и друге туристичке услуге, је припремљена комбинација две или више туристичких услуга коју је утврдио трговац самостално или по захтеву потрошача, у трајању дужем од 24 часа или у краћем трајању које укључује једно ноћење, као и вишедневни боравак који укључује само услугу смештаја у одређеним терминима или одређеном трајању без обзира на издвојени обрачун или наплату појединачних услуга;

26) уговор о временски подељеном коришћењу непокретности (тајм-шеринг) је уговор којим се трговац обавезује да потрошачу да на коришћење у два или више наврата једну или више непокретности у којима се може преноћити, а потрошач се обавезује да му за то плати накнаду и закључује се на рок од најмање годину дана или са могућношћу прећутног продужења;

27) уговор о трајним олакшицама за одмор је уговор којим се трговац обавезује да потрошачу да попуст или друге привилегије и олакшице у погледу смештаја за одмор, посебно или уз друге туристичке услуге, а потрошач се обавезује да му за то плати накнаду и закључује се на рок од најмање годину дана или са могућношћу прећутног продужења;

28) уговор о помоћи приликом препродаје је уговор којим се трговац обавезује да потрошачу пружи помоћ приликом куповине или продаје временски подељеног коришћења непокретности или трајних олакшица за одмор, а потрошач се обавезује да му за то плати накнаду;

29) уговор о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности је уговор којим се трговац обавезује да потрошача укључи у систем размене временски подељеног коришћења непокретности, с тим да потрошачи могу да уступе узајамно на одређено време права из уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, а потрошач се обавезује да му за то плати накнаду;

30) вансудско решавање потрошачких спорова је начин решавања спорова између потрошача и трговца, посредовањем или арбитражом, у складу са законима којима се уређује посредовање и арбитража, или други начин решавања спорова у складу са другим прописима којима се уређује вансудско решавање спорова;

31) давалац гаранције је трговац, било да се ради о произвођачу, увознику, трговцу на велико или трговцу на мало, који преузима обавезе према потрошачу по основу дате гаранције;

32) техничка роба је сложена ствар, односно уређај индустријске производње трајније употребе (апарати за домаћинство, компјутери, телефони, моторна возила и слично) за чији је рад неопходна електрична енергија, друго средство напајања (нпр. батерија или акумулатор) или мотор на унутрашње сагоревање;

33) кодекс добре пословне праксе је споразум или скуп правила која нису предвиђена законом, подзаконским актима или управним актима, која дефинишу понашање трговаца који прихватају обавезе из кодекса у вези са једном или више посебних пословних пракси или привредних делатности;

34) доносилац кодекса добре пословне праксе означава лице, укључујући и трговца или групу трговаца, које је одговорно за формулисање и ревизију кодекса добре пословне праксе и/или надзор над применом кодекса од стране оних који су се њиме обавезали.

II ИНФОРМИСАЊЕ ПОТРОШАЧА И ЕДУКАЦИЈА

Истицање цене

Члан 6

Трговац је дужан да, осим ако овим законом није другачије прописано, на недвосмислен, читак и лако уочљив начин истакне продајну, односно јединичну цену робе или услуге, у складу са прописима који уређују трговину.

Продајна цена услуге

Члан 7

Трговац је дужан да сачини ценовник или тарифник услуга.

Ценовник или тарифник услуга из става 1. овог члана, трговац је дужан да истакне у излогу, односно пословним просторијама или на другом месту на коме нуди вршење услуга.

Ако трговац нуди вршење услуга у посебном одељењу продајног објекта, ценовник или тарифник услуга може да истакне у том одељењу.

Електрична енергија, гас, централно грејање и вода

Члан 8

Трговац који нуди или оглашава вршење услуге трајног снабдевања електричном енергијом, гасом, топлотном енергијом или водом путем цевовода дужан је да у понуди или огласу јасно истакне:

1) јединичну цену потрошене електричне енергије или топлотне енергије;

2) јединичну цену потрошене воде или гаса.

Трговац је дужан да осим јединичне цене из става 1. овог члана јасно истакне цене које се не рачунају према потрошеној мерној јединици, укључујући цену која се плаћа за прикључење на дистрибутивну мрежу.

Бензинске станице и паркиралишта

Члан 9

Трговац је дужан да јединичне цене горива истакне на начин којим се лицу које управља моторним возилом у правцу бензинске станице омогућава да цене лако и благовремено уочи.

Трговац који нуди простор за паркирање моторних возила, односно закуп паркинг места у гаражама је дужан да на улазу истакне ценовник, којим се лицу које управља моторним возилом у правцу паркиралишта омогућава да цене и број слободних места лако и благовремено уочи.

Угоститељски објекти

Члан 10

Трговац је дужан да у угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића на столовима истакне или преда ценовник сваком потрошачу пре пријема поруџбине, а на захтев потрошача и приликом плаћања.

Трговац је дужан да ценовник хране и пића истакне и на улазу у угоститељски објекат из става 1. овог члана.

Трговац је дужан да у угоститељском објекту за смештај (хотел, мотел, туристичко насеље, камп, пансион, хостел, преноћиште, одмаралиште, кућа, апартман, соба и слично) истакне:

1) продајну цену смештаја, пансиона и полупансиона и износ боравишне таксе на видљивом месту, у свакој соби и на рецепцији;

2) продајну цену хране и пића у ценовницима који морају бити доступни потрошачима у довољном броју примерака и на местима на којима се потрошачи услужују.

Ако је у угоститељским објектима из ст. 1. и 3. овог члана омогућена употреба средстава комуникације на даљину, трговац је дужан да поред тог средства истакне цену употребе по јединици времена или продајну цену једног коришћења.

Цене за пружене услуге из ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана обухватају накнаду за пружену услугу и додатне трошкове.

Члан 11*

(Престало да важи)

Издавање рачуна

Члан 12

Трговац је дужан да за купљену робу или услугу потрошачу изда рачун.

Рачун из става 1. овог члана нарочито садржи:

1) назив или пословно име, адресу и податке који су значајни за утврђивање идентитета трговца;

2) податке о продатој роби или пруженој услузи;

3) продајну цену;

4) датум издавања рачуна;

5) спецификацију продајне цене из члана 76. став 3. овог закона.

Трговац мора да се придржава истакнуте цене и услова продаје.

Забрањено је наплаћивање издавања и слања рачуна потрошачу.

Забрањено је наплаћивање издавања и слања опомена потрошачу ради наплате доспелих новчаних потраживања.

Рачун из става 1. овог члана садржи и остале податке у складу са посебним прописима.

Дужност обавештавања пре закључења уговора

Члан 13

Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о:

1) основним обележјима робе или услуге;

2) пословном имену, матичном броју, адреси седишта и броју телефона;

3) продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе робе или услуге продајна цена не може утврдити унапред, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет;

4) начину плаћања, начину и року испоруке, начину извршења других уговорних обавеза;

5) постојању законске одговорности због несаобразности робе или услуге уговору;

6) начину изјављивања рекламације трговцу, а нарочито о месту пријема и начину поступања трговца по њима, као и условима који се односе на остваривање права потрошача по основу саобразности;

7) приликом понуде и продаје техничке робе о доступности резервних делова, прикључних апарата и сличних делова, техничког сервиса, односно одржавања и оправке за време и после престанка периода у којем одговара за несаобразност уговору, односно после престанка производње и увоза робе;

8) условима за раскидање уговора, ако је закључен на неодређено време или ако се продужава аутоматски.

У зависности од околности конкретног случаја и врсте робе или услуге трговац је дужан да пре закључења уговора потрошача обавести и о:

1) трајању уговора;

2) минималном трајању уговорних обавеза;

3) функционалности, укључујући и мере техничке заштите дигиталног садржаја;

4) релевантној интероперабилности дигиталног садржаја са хардвером и софтвером о којима трговац има сазнања или о којима се разумно може очекивати да има сазнања;

5) постојању и условима постпродајних услуга и гаранцијама.

Трговац није дужан да потрошача обавести о подацима из ст. 1. и 2. овог члана, ако те појединости очигледно произлазе из околности закључења уговора.

У случају јавне аукције, трговац може да уместо обавештења о подацима из става 1. тачка 2) овог члана обавести потрошача о адреси и подацима који су од значаја за утврђивање идентитета аукционара.

Ако трговац и потрошач закључе уговор, подаци из ст. 1. и 2. овог члана постају његов саставни део.

Терет доказивања извршења обавезе обавештавања потрошача о подацима из ст. 1. и 2. овог члана сноси трговац.

Ако приликом закључења уговора трговац не поступи у складу са обавезом обавештавања из ст. 1. и 2. овог члана, потрошач може захтевати поништење уговора, независно од тога да ли је трговац имао намеру да га пропуштањем обавештавања наведе на закључење уговора. Право да се захтева поништај уговора престаје истеком годину дана од дана закључења уговора.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана се такође примењују на уговоре о снабдевању водом, гасом или електричном енергијом када они нису понуђени за продају у ограниченој или унапред одређеној количини, на уговоре о снабдевању топлотном енергијом и о испоруци дигиталног садржаја који се не испоручује на трајном носачу записа.

Додатни трошкови

Члан 14

Потрошач није дужан да плати било какав облик додатних трошкова, укључујући и поштанске трошкове и трошкове транспорта и испоруке, ако трговац није добио изричиту сагласност потрошача за конкретне додатне трошкове поред уговорене накнаде за главну уговорну обавезу трговца.

Трговац је дужан да сагласност потрошача из става 1. овог члана прибави пре него што се потрошач обавеже уговором или понудом.

Ако трговац није добио изричиту сагласност потрошача за додатне трошкове, већ га је обавестио помоћу подразумеване опције која захтева да је потрошач одбије како би избегао њихово плаћање, потрошач није дужан да плати накнаду трговцу за додатне трошкове. Уколико је већ платио трговцу додатне трошкове, потрошач има право на повраћај новца.

Плаћање новчане обавезе

Члан 15

Новчана обавеза коју потрошач плаћа путем банке, јавног поштанског оператора или другог лица, које у складу са законом пружа платне услуге, сматра се измиреном на дан када су банка, јавни поштански оператор или друго лице које у складу са законом пружа платне услуге примили платни налог потрошача.

Едукација и информисање потрошача које спроводе удружења и савези

Члан 16

Удружења и савези удружења за заштиту потрошача (у даљем тексту: удружења и савези) пружају и спроводе едукацију и информисање потрошача, на независан и објективан начин, који не сме да садржи било какав облик оглашавања.

Наставни програм основног и средњег образовања треба да обухвати и образовање ученика основних и средњих школа о основним принципима заштите потрошача, као и о правима и обавезама потрошача.

Министарство надлежно за заштиту потрошача (у даљем тексту: Министарство) и евидентирана удружења и савези из члана 132. овог закона сарађују са основним и средњим школама у циљу едукације ученика о потрошачким правима и обавезама.

III НЕПОШТЕНА ПОСЛОВНА ПРАКСА

Забрана непоштене пословне праксе

Члан 17

Забрањена је непоштена пословна пракса.

Трговац сноси терет доказивања да није обављао непоштену пословну праксу.

Појам непоштене пословне праксе

Члан 18

Пословна пракса је непоштена:

1) ако је противна захтевима професионалне пажње;

2) ако битно нарушава или прети да битно наруши економско понашање, у вези с производом, просечног потрошача на кога се та пословна пракса односи или којој је изложен, односно понашање просечног члана групе, када се пословна пракса односи на групу потрошача.

Трговац битно нарушава економско понашање потрошача ако својом пословном праксом битно умањује могућност потрошача да оствари потребан ниво обавештености за одлучивање, услед чега потрошач доноси економску одлуку коју иначе не би донео.

Економска одлука потрошача у смислу става 2. овог члана је одлука о томе да ли, на који начин и под којим условима да купи производ, да цену плати у целости или делимично, да ли да задржи или да врати производ, или да искористи неко друго право у вези с производом које има по основу уговора, да ли да нешто учини или да се уздржи од каквог поступка (у даљем тексту: економска одлука).

Пословна пракса која прети да битно наруши економско понашање јасно одређене групе потрошача, који су због своје психичке или физичке слабости, узраста или лакомислености нарочито осетљиви на ту врсту пословне праксе или на дати производ, под условом да се од трговца могло основано очекивати да то предвиди, процењује се према просечном потрошачу те групе потрошача.

Одредбе става 4. овог члана се не односе на случајеве уобичајеног и допуштеног оглашавања које подразумева давање изјава које не треба узимати дословно.

Непоштеном се нарочито сматра обмањујућа пословна пракса и насртљива пословна пракса.

Обмањујућа пословна пракса

Члан 19

Под обмањујућом пословном праксом, у смислу овог закона, сматра се пословна пракса трговца којом наводи или прети да наведе потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што му даје нетачна обавештења или стварањем општег утиска или на други начин, чак и када су обавештења која даје тачна, доводи или прети да доведе просечног потрошача у заблуду у погледу:

1) постојања или природе производа;

2) основних обележја производа, као што су обележја која се односе на доступност, предности, ризике, начин израде, употребу, додатке који прате производ, помоћ која се потрошачима пружа после продаје и поступање по њиховим приговорима, начин и датум производње или пружања услуге, испоруку, подобност за употребу, начин употребе, количину, спецификацију, државу производње и државу порекла жига, очекиване резултате употребе или резултате спроведених тестова или провера производа;

3) обавеза трговца и обима обавеза, разлога за одређено тржишно поступање и његове природе, означавања или указивања на лице које посредно или непосредно подржава или препоручује трговца или производ;

4) цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене;

5) потребе за сервисирањем, деловима, заменом или поправком;

6) положаја, особина или права трговца или његовог заступника који се односе на његов идентитет или имовину, квалификације и статус, припадност или повезаност, својинска, права интелектуалне својине и одобрења којима располажу, награде или признања која су примили;

7) права потрошача, укључујући право на замену робе или повраћај новца из члана 52. овог закона или ризика којима може да буде изложен.

Обмањујућа пословна пракса постоји ако трговац, узимајући у обзир све околности конкретног случаја, наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео, тако што:

1) оглашава производ, укључујући упоређујуће оглашавање, на збуњујући начин којим се отежава разликовање производа од других производа, жигова, назива других производа или ознаке другог трговца;

2) крши одредбе кодекса добре пословне праксе којем је приступио ако су те одредбе за трговца обавезујуће и проверљиве, као и ако је трговац истакао у својој пословној пракси да је обавезан таквим кодексом.

Пропуштање којим се обмањују потрошачи

Члан 20

Обмањујућа пословна пракса постоји када трговац пропуштањем одређене радње, узимајући у обзир све околности случаја, просторна и временска ограничења употребљеног средства комуникације и допунске мере које је предузео у циљу обавештавања потрошача:

1) ускрати битна обавештења која су просечном потрошачу потребна за одговарајући ниво обавештености код одлучивања, чиме наводи или прети да га наведе да донесе економску одлуку коју иначе не би донео;

2) скрива битне информације или битне информације пружа неблаговремено или на нејасан, неразумљив или двосмислен начин или када пропусти да истакне пословну сврху свог обраћања потрошачима чиме наводи или прети да наведе просечног потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео.

Позив на понуду и обавештење о особинама и цени, осим ако нешто друго не произлази из околности случаја, као битне информације мора да садржи:

1) основна обележја производа у обиму који одговара датом производу и употребљеном средству комуникације;

2) назив и адресу трговца и по потреби назив и адресу трговца у чије име послује;

3) цену која обухвата пореске и друге дажбине и додатне трошкове, трошкове транспорта, поштарину и трошкове испоруке;

4) правила о плаћању, испоруци и извршавању уговорних обавеза и начину на који се поступа по рекламацијама потрошача ако правила одступају од захтева професионалне пажње;

5) обавештење о праву на одустанак од уговора.

Изузетно од става 2. тачка 3) овог члана, ако се због својстава производа цена или додатни трошкови не могу унапред обрачунати трговац је дужан да потрошачу достави податке на основу којих се цена односно додатни трошкови обрачунавају.

Облици пословне праксе који се сматрају обмањујућом пословном праксом

Члан 21

Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају обмањујућом пословном праксом јесу:

1) неистинита тврдња да је трговац потписник кодекса добре пословне праксе, а да заправо није, односно да поступа у складу са одређеним кодексом добре пословне праксе;

2) неовлашћено истицање ознаке квалитета, знака од поверења или сличног знака од стране трговца;

3) неистинита тврдња трговца да је одређени кодекс добре пословне праксе одобрен од државног органа или одређене организације;

4) неистинита тврдња трговца да његову пословну праксу или продају производа, одобрава, подржава или помаже одређени државни орган или одређена организација или истинита тврдња исте садржине у случају да се трговац не придржава услова под којима му је дато одобрење, подршка или помоћ;

5) позив трговца потрошачу да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени, ако трговац прикрива постојање основаног разлога за сумњу да ће моћи да испоручи тај производ или опрему или да ангажује другог трговца за испоруку производа по наведеној цени, у количини и року који би се могао очекивати с обзиром на врсту производа, обим оглашавања и понуђену цену;

6) позив трговца потрошачу да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени, ако трговац у намери да потрошача наведе на куповину неког другог производа одбија да покаже потрошачу производ на који се оглас односи или одбија да прими наруџбину или да испоручи производ у примереном року или покаже потрошачу оштећени узорак производа на који се односи оглашавање;

7) неистинита тврдња трговца да ће производ бити расположив у кратком року или да ће бити расположив у кратком року под одређеним условима, с циљем да се потрошач наведе да одлуку о куповини донесе без одлагања, односно да му се ускрати прилика или време потребно за одговарајући ниво обавештености код доношења одлуке;

8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;

9) неистинита тврдња трговца или стварање погрешног утиска да је одређени производ у промету у складу са позитивним прописима;

10) представљање права која су потрошачу гарантована законом као посебне предности коју трговац нуди потрошачу;

11) употреба уредничког простора у медијима за оглашавање производа, то јест пропуштање трговца да у садржају огласа звуком или сликом нагласи да је реч о плаћеном оглашавању, а не о садржају иза којег стоји уредништво;

12) неистинита тврдња трговца о природи и значају ризика коме потрошач излаже себе или своју породицу ако не купи одређени производ;

13) оглашавање од стране трговца производа који подражава производ другог трговца и којим се потрошач намерно наводи на погрешан закључак да производе производи исти трговац;

14) стварање, вођење или оглашавање од стране трговца система продаје производа у оквиру којег потрошач плаћа накнаду за могућност остварења прихода који не зависи од успешности продаје одређеног производа, већ од учествовања других потрошача у том систему продаје (пирамидална шема);

15) неистинита тврдња трговца да престаје са пословањем или да се премешта у друге пословне просторије;

16) тврдња трговца да одређени производ повећава шансу за победу у играма на срећу;

17) неистинита тврдња трговца да одређени производ лечи одређену болест, поремећај функције или малформацију;

18) пружање нетачних информација о условима на тржишту или могућности куповине одређеног производа на тржишту у намери да се потрошач наведе да производ прибави под условима који су неповољнији од уобичајених тржишних услова;

19) тврдња да се расписује наградно такмичење или промотивна игра, ако се након тога не подели обећана награда или одговарајућа замена за њу;

20) описивање производа речима гратис, бесплатно, без накнаде или другим речима сличног значења, ако је потрошач дужан да сноси било какав трошак осим неизбежног трошка у вези са пословном праксом и преузимања, односно испоруке производа;

21) стављање рачуна или сличног документа којим се захтева плаћање у огласни материјал, чиме се код потрошача ствара погрешан утисак да је већ наручио оглашавани производ;

22) неистинита тврдња или стварање погрешног утиска да трговац не поступа у оквиру своје пословне делатности, професије или заната или неистинито издавање за потрошача (представљање као потрошач);

23) стварање погрешног утиска код потрошача да су након продаје одређеног производа пратеће услуге доступне и на територији друге државе осим државе у којој је производ продат.

Насртљива пословна пракса

Члан 22

Насртљива пословна пракса постоји ако узимајући у обзир све околности конкретног случаја, трговац узнемиравањем, принудом, укључујући физичку принуду или недозвољеним утицајем, нарушава или прети да наруши слободу избора или понашање просечног потрошача у вези са одређеним производом и на тај начин наводи или прети да наведе потрошача да донесе економску одлуку коју иначе не би донео.

Недозвољени утицај, у смислу овог закона, јесте злоупотреба позиције моћи у циљу вршења притиска на потрошача на начин који битно ограничава способност да оствари одговарајући ниво обавештености код одлучивања, без обзира да ли се употребљава или ставља у изглед употреба физичке силе.

Критеријуми на основу којих се утврђује постојање насртљиве пословне праксе су:

1) време, место, природа и трајање насртљиве пословне праксе;

2) употреба претећег или увредљивог језика или понашања;

3) чињеница да трговац свесно, у намери да утиче на одлуку потрошача у вези са производом, користи несрећни случај који се догодио потрошачу или тешке околности у којима се потрошач налази, а које утичу на његову способност за расуђивање;

4) тешка или несразмерна вануговорна препрека коју трговац поставља потрошачу који жели да оствари своје уговорно право, укључујући право да раскине или поништи уговор или изабере други производ или другог трговца;

5) претња трговца да ће према потрошачу предузети одређену радњу која није у складу са законом.

Облици пословне праксе који се сматрају насртљивом пословном праксом

Члан 23

Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају насртљивом пословном праксом јесу:

1) стварање утиска код потрошача да не може да напусти просторије док не закључи уговор;

2) посета потрошачу, у његовом стамбеном простору, без његове претходне сагласности, односно супротно захтеву да га напусти или да се не врати, осим ради остваривања потраживања из уговора;

3) вишеструко обраћање потрошачу, противно његовој вољи телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством електронске комуникације, осим ради остваривања потраживања из уговора;

4) захтев да потрошач који намерава да оствари своја права из полисе осигурања достави документа која се не могу сматрати значајним за оцену основаности његовог захтева или упорно избегавање да се одговори на захтев потрошача ради одвраћања од остваривања његових уговорних права;

5) директно подстицање деце путем огласа да купе или утичу на родитеље или друга одрасла лица да за њих купе производ који је предмет оглашавања;

6) захтев потрошачу да плати, врати или чува производ чију испоруку није тражио;

7) изричито обавештавање потрошача да су посао или егзистенција трговца угрожени ако потрошач не купи одређени производ;

8) стварање погрешног утиска код потрошача да је освојио или да ће предузимањем одређене радње освојити награду или какву другу корист када награда или корист не постоји или ако је предузимање било које радње у циљу освајања награде или користи условљено тиме да потрошач плати одређену суму новца или претрпи одређене трошкове.

Посебна заштита малолетника

Члан 24

Забрањена је продаја, услуживање и поклањање алкохолних пића, укључујући пиво, односно дуванских производа и пиротехничких средстава, лицима млађим од 18 година живота.

У случају сумње да је потрошач лице млађе од 18 година, трговац није дужан да прода или услужи алкохолно пиће, пиво, односно дувански производ или пиротехничка средства док потрошач не омогући трговцу увид у важећу личну карту, пасош или возачку дозволу.

Кодекс добре пословне праксе

Члан 25

Трговци или група трговаца који су приступили одређеном кодексу добре пословне праксе одговорни су и контролишу поштовања правила тог кодекса.

Министарство подстиче трговце или групу трговаца који су приступили одређеном кодексу добре пословне праксе да контролишу појаву непоштене пословне праксе трговаца или групе трговаца који су приступили том кодексу.

Министарство подстиче трговце или групу трговаца који су приступили одређеном кодексу добре пословне праксе да обавештавају потрошаче о постојању и садржини тог кодекса.

Излагање робе, тачна мера и истицање продајних подстицаја

Члан 26

Забрањено је одбијање да се потрошачу прода роба која је изложена или на други начин припремљена за продају или одбијање пружања услуге која се може обавити, уколико то није у супротности са другим прописом и пословном праксом.

Забрањује се условљавање продаје робе или пружања услуге продајом друге робе или пружањем друге услуге.

Трговац је дужан да потрошачу обезбеди робу у тачној мери или количини и да му омогући да провери ту тачност.

Уколико трговац нуди посебне продајне подстицаје при куповини роба и услуга, у складу са законом којим се уређује трговина, дужан је да их јасно и видљиво истакне, наведе услове за њихово остваривање и да их се придржава.

IV ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ УГОВОРА НА ДАЉИНУ И УГОВОРА КОЈИ СЕ ЗАКЉУЧУЈУ ИЗВАН ПОСЛОВНИХ ПРОСТОРИЈА

1. Обавештавање потрошача и право на одустанак

Дужности обавештавања за уговоре на даљину и уговоре који се закључују изван пословних просторија

Члан 27

Трговац је дужан да пре закључења уговора на даљину, односно изван пословних просторија, поред података из члана 13. овог закона, на јасан и разумљив начин потрошача обавести о:

1) адреси на којој послује, ако не послује на адреси на којој му је седиште или пребивалиште и адреси, броју факса и адреси електронске поште трговца у чије име поступа на коју потрошач може да изјави рекламацију;

2) продајној цени која обухвата укупне трошкове за обрачунски период у случају уговора са неодређеним трајањем или уговора који садржи претплату; када се оваквим уговорима предвиђа плаћање фиксне суме, продајна цена обухвата укупне месечне трошкове; када се укупни трошкови не могу поуздано унапред обрачунати, саопштава се начин на који ће се продајна цена обрачунавати;

3) трошку коришћења средстава комуникације на даљину за закључивање уговора када се тај трошак обрачунава на основи различитој од основне тарифе;

4) условима, временском року и поступку за остваривање права на одустанак од уговора у складу са чланом 28. овог закона;

5) обавези да плати трговцу разумне трошкове у складу са чланом 35. став 3. овог закона, ако потрошач остварује право на одустанак од уговора након што је поднео захтев у складу са чланом 28. став 2. и чланом 29. овог закона;

6) када право на одустанак од уговора није предвиђено у складу са чланом 37. овог закона, о податку да потрошач не може да користи право на одустанак или, где је примењиво, околностима под којима потрошач губи право на одустанак од уговора;

7) постојању његовог уговорног односа са поштанским оператором преко кога потрошач може, у случају рекламације због несаобразности, да пошаље робу о трошку трговца.

У зависности од околности конкретног случаја и врсте робе, трговац је дужан да потрошача обавести и о:

1) дужности потрошача да сноси трошкове повраћаја робе у случају одустанка од уговора и, за уговоре на даљину, ако се роба због својих карактеристика не може вратити поштом, трошкове враћања робе;

2) постојању примењивих кодекса добре пословне праксе и начину на који се може стећи увид у садржај кодекса, где је примењиво;

3) минималном трајању уговорних обавеза потрошача у складу са уговором;

4) постојању и условима за полагање депозита или других финансијских гаранција које потрошач на захтев трговца треба да плати или достави;

5) могућности приступа вансудским механизмима за решавање спорова које трговац унапред прихвата и начинима приступа.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на уговоре о снабдевању водом, гасом или електричном енергијом када они нису понуђени за продају у ограниченој или унапред одређеној количини, или на уговоре о снабдевању топлотном енергијом или о испоруци дигиталног садржаја који се не испоручује на трајном носачу записа.

У случају јавне аукције подаци о трговцу из члана 13. став 1. тачка 1) овог закона и става 1. тачка 1) овог члана могу бити замењени истоврсним подацима о аукционару.

Подаци из става 1. тач. 4) и 5) и става 2. тачка 1) овог члана могу бити достављени путем обрасца из члана 28. овог закона.

Трговац је дужан да пре закључења уговора о пружању финансијских услуга на даљину, потрошача, на јасан и разумљив начин, обавести о:

1) основним обележјима финансијске услуге;

2) продајној цени финансијске услуге укључујући порезе, таксе, трошкове и накнаде, односно о начину обрачунавања цене ако продајна цена финансијске услуге не буде исказана;

3) посебним ризицима који се односе на одређени финансијски инструмент;

4) периоду за који важе дата обавештења;

5) начину плаћања.

Уколико трговац не испуну обавезу обавештавања о додатним трошковима из члана 13. тачка 3) овог закона и става 2. тачка 1) овог члана потрошач није дужан да сноси те трошкове.

Трговац је дужан да податке из ст. 1, 2. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику.

Подаци из ст. 1, 2. и 6. овог члана представљају саставни део уговора на даљину или уговора који се закључује изван пословних просторија.

Терет доказивања извршења обавеза у складу са ст. 1, 2. и 6. овог члана и чл. 30. и 31. овог закона је на трговцу.

Право потрошача на одустанак од уговора

Члан 28

Потрошач има право да одустане од уговора закљученог на даљину, односно изван пословних просторија у року од 14 дана, без навођења разлога и додатних трошкова, осим трошкова из чл. 34. и 35. овог закона (у даљем тексту: одустанак од уговора).

Потрошач остварује право на одустанак од уговора изјавом коју може дати на посебном обрасцу за одустанак од уговора закљученог на даљину, односно изван пословних просторија или на други недвосмислен начин (у даљем тексту: образац за одустанак).

Изјава о одустанку од уговора код уговора на даљину и уговора који се закључују изван пословних просторија сматра се благовременом уколико је послата трговцу у року из става 1. овог члана.

Изјава о одустанку од уговора производи правно дејство од дана када је послата трговцу.

Ако трговац омогући потрошачу да електронски попуни и пошаље образац за одустанак, дужан је да га о пријему обрасца без одлагања обавести у писаној форми или на другом трајном носачу записа.

Протеком рока из члана 29. овог закона престаје право потрошача на одустанак од уговора.

Терет доказивања да је поступио у складу са одредбама ст. 1.-5. овог члана, ради остваривања права на одустанак од уговора, је на потрошачу.

Облик и садржину обрасца за одустанак прописује министар надлежан за послове заштите потрошача (у даљем тексту: Министар).

Рачунање рокова за одустанак потрошача од уговора

Члан 29

Код уговора о пружању услуга, рок од 14 дана рачуна се од тренутка закључења уговора између потрошача и трговца.

Код уговора о продаји робе, рок од 14 дана рачуна се од тренутка када роба доспе у државину потрошача, односно трећег лица које је одредио потрошач, а које није превозник.

Када потрошач једном поруџбеницом наручи више врста роба које се испоручују засебно, рок од 14 дана почиње да тече када последња врста наручене робе доспе у државину потрошача, односно трећег лица које је одредио потрошач, а које није превозник.

Када се испорука робе састоји из више пошиљки и делова, рок од 14 дана почиње да тече када је последња пошиљка или део, доспео у државину потрошача, односно трећег лица које је одредио потрошач, а које није превозник.

Када је закључен уговор на неодређено време са периодичним испорукама робе, рок од 14 дана почиње да тече када прва пошиљка робе доспе у државину потрошача, односно трећег лица које је одредио потрошач, а које није превозник.

Ако трговац не преда потрошачу обавештење из члана 27. став 1. тачка 4) овог закона, на начин из члана 30. став 1. овог закона и члана 31. став 2. овог закона, потрошач може одустати од уговора у року од 12 месеци од дана истека рока за одустанак од уговора.

Ако трговац није предао потрошачу обавештење из члана 27. став 1. тачка 4) овог закона, на начин из члана 30. став 1. овог закона и члана 31. став 2. овог закона, па то учини у року од 12 месеци од дана закључења уговора, рок од 14 дана почиње да тече када потрошач добије образац за одустанак.

Рок из ст. 1. до 7. овог члана истиче протеком последњег часа последњег дана рока.

Код уговора о пружању финансијских услуга на даљину, рок из става 1. овог члана рачуна се од тренутка закључења уговора, односно од тренутка обавештавања потрошача о садржини уговора ако је то обавештење примио након што је уговор закључен и завршава се истеком последњег часа последњег дана рока.

Изузетно од става 1. овог члана, код уговора о осигурању живота на даљину, потрошач има право да без навођења разлога у року од 30 дана закључења одустане од уговора.

Формални услови за закључење уговора изван пословних просторија

Члан 30

Трговац је дужан да у тренутку закључења уговора, а најкасније приликом испоруке робе преда потрошачу у писаној форми:

1) образац за одустанак;

2) читко и разумљиво обавештење из члана 27. ст. 1. и 2. овог закона на српском језику;

3) примерак потписаног уговора.

Трговац је дужан да прибави претходну сагласност потрошача ако се испорука дигиталног садржаја не врши на трајном носачу записа, као и потврду потрошача да зна да таквом испоруком губи право на одустанак од уговора.

Трговац може испунити обавезу из става 1. овог члана на трајном носачу записа, уколико је потрошач са тим сагласан.

Када потрошач захтева да пружање услуга или снабдевање водом, гасом или електричном енергијом када они нису понуђени за продају у ограниченој или унапред одређеној количини, или испорука топлотне енергије започне у току рока за одустанак од уговора из члана 29. овог закона, трговац ће захтевати да потрошач поднесе такав изричит захтев на трајном носачу записа.

Формални услови за закључење уговора на даљину

Члан 31

Ако трговац телефоном позове потрошача у намери да закључи уговор на даљину, дужан је да, одмах након почетка разговора, предочи свој идентитет, као и да је позив учињен у комерцијалне сврхе.

Трговац је дужан да у разумном року по закључењу уговора, а најкасније у време испоруке робе или почетка пружања услуге, на трајном носачу записа, преда потрошачу:

1) образац за одустанак;

2) читко и разумљиво обавештење из члана 27. ст. 1. и 2. овог закона, на српском језику;

3) уговор или исправу о уговору.

Трговац је дужан да прибави претходну изричиту сагласност потрошача ако се испорука дигиталног садржаја не врши на трајном носачу записа и потврду потрошача да зна да таквом испоруком губи право на одустанак од уговора.

Ако уговор на даљину, који треба да се закључи електронским путем, предвиђа обавезу потрошача за плаћање, трговац саопштава потрошачу на јасан и читак начин обавештења из члана 13. став 1. тачка 1) и став 2. тачка 1) овог закона и члана 27. став 1. тачка 1) и став 2. тачка 3) овог закона и непосредно пре него што потрошач достави своју поруџбеницу.

Ако се слањем поруџбенице истовремено прихвата и обавезе плаћања, о томе мора да постоји јасно обавештење на поруџбеници, односно на тастеру или некој другој сличној функцији, ако се слање поруџбенице врши њиховим активирањем.

Уколико трговац не поступи у складу са обавезом из става 5. овог члана, уговор или поруџбеница не обавезују потрошача.

На продајним интернет страницама, најкасније на почетку поступка наручивања, морају да буду јасно и читко наведени подаци о постојању ограничења у погледу испоруке и која средства плаћања се прихватају.

Када потрошач захтева да пружање услуга или снабдевање водом, гасом или електричном енергијом када они нису понуђени за продају у ограниченој или унапред одређеној количини, или испоруку топлотне енергије, започне у току рока из члана 29. овог закона, трговац ће захтевати да потрошач поднесе изричит захтев за закључење уговора.

Извршење и испорука

Члан 32

Трговац је дужан да у року од 30 дана од дана закључења уговора на даљину и уговора који се закључује изван пословних просторија изврши услугу или испоруку робе, осим ако није нешто друго уговорено.

Трговац је дужан да без одлагања обавести потрошача да испорука уговорене робе или пружање уговорене услуге није могуће.

Одредбе овог члана не примењују се на уговоре који за предмет имају финансијске услуге.

Правне последице одустанка од уговора

Члан 33

Ако потрошач оствари право на одустанка од уговора у складу са чланом 28. овог закона, сматра се да уговор није ни закључен и настају обавезе прописане чл. 34. и 35. овог закона.

Обавезе трговца у случају одустанка од уговора

Члан 34

Трговац је дужан да без одлагања изврши повраћај уплата које је примио од потрошача, укључујући и трошкове испоруке, а најкасније у року од 14 дана од дана када је примио образац за одустанак.

Трговац врши повраћај користећи иста средства плаћања која је потрошач користио у првобитној трансакцији, осим ако се потрошач није изричито сагласио са коришћењем другог средства плаћања и под условом да потрошач због таквог повраћаја не сноси никакве трошкове. Изузетно од става 1. овог члана, трговац није дужан да изврши повраћај додатних трошкова који су последица изричитог захтева потрошача за доставу која одступа од најјефтиније уобичајене доставе коју је понудио трговац.

Трговац може да одложи повраћај средстава док не добије робу која се враћа, или док потрошач не достави доказ да је послао робу трговцу у зависности од тога шта наступа прво, осим у случају када је трговац понудио да сам преузме робу.

Трговац о сопственом трошку преузима робу која је била испоручена потрошачу у његовом дому у моменту закључења уговора изван пословних просторија ако роба по својој природи не може да се врати на уобичајен начин преко поштанског оператора.

Обавезе потрошача у случају одустанка од уговора

Члан 35

Потрошач је дужан да врати робу трговцу или лицу овлашћеном од стране трговца, без одлагања, а најкасније у року од 14 дана од дана када је послао образац за одустанак.

Сматраће се да је роба враћена у року ако је потрошач послао робу пре истека рока од 14 дана из става 1. овог члана.

Потрошач сноси искључиво директне трошкове враћања робе, осим ако се трговац сагласио са тим да их он сноси или ако није претходно обавестио потрошача да је потрошач у обавези да их плати.

Потрошач је искључиво одговоран за умањену вредност робе која настане као последица руковања робом на начин који није адекватан, односно превазилази оно што је неопходно да би се установили природа, карактеристике и функционалност робе.

Потрошач неће бити одговоран за умањену вредност робе у случају када му трговац није доставио обавештење о праву на одустанак од уговора у складу са чланом 27. став 1. тачка 4) овог закона.

Када потрошач остварује право на одустанак од уговора након што је доставио захтев у складу са чланом 30. став 4. или чланом 31. став 8. овог закона, дужан је да плати трговцу износ који је сразмеран са извршеним услугама до момента када је потрошач обавестио трговца о остваривању права на одустанак од уговора.

Сразмерни износ који потрошач треба да плати трговцу обрачунава се на основу продајне цене договорене уговором, која не може бити виша од тржишне вредности онога што је било испоручено.

Потрошач не сноси трошкове за:

1) пружену услугу или снабдевање водом, гасом или електричном енергијом када они нису понуђени на продају у ограниченој или унапред одређеној количини, или потпуно или делимично снабдевање топлотном енергијом током рока за одустанак када:

(1) трговац није доставио обавештење у складу са чланом 27. став 1. тач. 4) и 5) овог закона; или

(2) потрошач није изричито захтевао да се са извршењем почне у току рока за одустанак од уговора у складу са чланом 30. став 4. или чланом 31. став 8. овог закона;

2) испоруку дигиталног садржаја, у потпуности или делимично, који није достављен на трајном носачу записа када:

(1) потрошач није дао претходну изричиту сагласност за почетак извршења пре истека рока од 14 дана;

(2) потрошач није потврдио да зна да дајући сагласност губи право на одустанак од уговора; или

(3) трговац није доставио потврду у складу са чланом 30. став 2. или чланом 31. став 3. овог закона.

Осим у случајевима предвиђеним овим чланом, потрошач не сноси одговорност као последицу остваривања права на одустанак од уговора.

Последице коришћења права на одустанак од уговора на повезане уговоре

Члан 36

У случају да потрошач оствари право на одустанак од уговора, престаје правно дејство повезаних уговора без било каквог трошка за потрошача, трошкова из чл. 34. и 35. овог закона.

Одредба из става 1. овог члана односи се и на уговор о кредиту који је повезан с потрошачким уговором, независно од тога да ли је потрошачу кредит одобрио трговац или треће лице.

Ако је треће лице одобрило кредит потрошачу за потребе финансирања обавеза из одређеног уговора са трговцем:

1) трговац је дужан да о одустанку од уговора обавести даваоца кредита;

2) давалац кредита је дужан да потрошачу без одлагања врати износ који је потрошач платио до одустанка од уговора са каматом, а најкасније у року од 30 дана од дана када је обавештен о одустанку од уговора.

Изузеци од права на одустанак од уговора

Члан 37

Потрошач нема право да одустане од уговора у случају:

1) пружања услуга, након што је услуга у потпуности извршена ако је пружање услуге почело након изричите претходне сагласности потрошача и уз његову потврду да зна да губи право на одустанак од уговора када трговац у потпуности изврши уговор;

2) испоруке робе или пружања услуга чија цена зависи од промена на финансијском тржишту на које трговац не може да утиче и које могу настати у току рока за одустанак;

3) испоруке робе произведене према посебним захтевима потрошача или јасно персонализоване;

4) испоруке робе која је подложна погоршању квалитета или има кратак рок трајања;

5) испоруке запечаћене робе која се не може вратити због заштите здравља или хигијенских разлога и која је отпечаћена након испоруке;

6) испоруке робе која се, након испоруке, због своје природе неодвојиво меша са другом робом;

7) испоруке алкохолних пића чија је цена договорена у време закључивања уговора о продаји и чија се испорука може извршити тек након 30 дана од дана закључења уговора, а чија стварна цена зависи од промена цена на тржишту на које трговац не може да утиче;

8) уговора којима потрошач изричито захтева посету од стране трговца у циљу спровођења хитних поправки или одржавања; уколико приликом ове посете трговац пружи и друге услуге осим оних које је потрошач конкретно захтевао или достави другу робу осим делова за замену који су неопходни за одржавање или извршење поправке, право на одустанак од уговора се односи на ове допунске услуге или робу;

9) испоруке запечаћених аудио, видео записа или рачунарског софтвера, који су отпечаћени након испоруке;

10) испоруке новина, периодичних издања или часописа осим претплатничких уговора за испоруку ових издања;

11) уговора закључених на јавној аукцији;

12) пружања смештаја који није у стамбене сврхе, транспорта робе, услуга изнајмљивања аутомобила, услуга припреме и достављања хране или услуга повезаних са слободним активностима уколико уговор предвиђа конкретни рок или период извршења;

13) испоруке дигиталног садржаја који није испоручен на трајном носачу записа ако је извршење започело после претходне изричите сагласности потрошача и његове потврде да зна да на тај начин губи право на одустанак од уговора.

Потрошач нема право да одустане од уговора на даљину који за предмет има пружање финансијских услуга у случају:

1) финансијске услуге чија цена зависи од промена на финансијском тржишту које трговац не може да контролише;

2) уговора о осигурању путника или пртљага или других уговора о краткорочном осигурању који се закључују на период краћи од месец дана;

3) уговора који је у целости извршен уз изричиту сагласност потрошача.

2. Ограничење употребе појединих средстава комуникације на даљину

Непосредно оглашавање

Члан 38

Забрањено је непосредно оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом, без претходног пристанка потрошача.

Забрањено је непосредно оглашавање другим средствима комуникације на даљину, без претходног пристанка потрошача.

Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.

Слање ненаручених пошиљки

Члан 39

Забрањено је слање робе или пружање услуга потрошачу са захтевом за плаћање робе или услуга које потрошач није наручио.

Ако се у случају из става 1. овог члана, потрошач не изјасни о роби која је достављена или услузи која је пружена, не сматра се да је понуду прихватио.

Слањем робе или пружањем услуга које потрошач није наручио не може настати обавезе за потрошача и потрошач има право да задржи послату робу без обавезе плаћања, односно није у обавези да плати за извршену услугу.

Неће се сматрати случајем из става 1. овог члана ако трговац:

1) потрошачу уместо робе или услуге, коју је наручио достави другу робу или пружи другу услугу исте цене и квалитета;

2) обавести потрошача да није дужан да прихвати робу или услугу коју није тражио нити да сноси трошкове враћања робе трговцу.

Оглашавање средствима комуникације на даљину

Члан 40

Трговац је дужан да приликом оглашавања средствима комуникације на даљину огласну природу поруке и идентитет правног или физичког лица у чије име се врши оглашавање истакне на јасан и разумљив начин.

Трговац је дужан да промотивне игре, надметања и специјалне понуде означи на јасан и разумљив начин и да услове учешћа у промотивној игри или надметању, односно услове под којима важи специјална понуда објави на начин који омогућава да буду лако доступни, јасни и разумљиви потрошачу.

V ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ УГОВОРА КОЈИ САДРЖЕ НЕПРАВИЧНЕ УГОВОРНЕ ОДРЕДБЕ

Захтев јавности

Члан 41

Уговорна одредба обавезује потрошача ако је изражена једноставним, јасним и разумљивим језиком и ако би је схватио разуман човек потрошачевог знања и искуства.

Трговац је дужан да са садржајем уговорне одредбе упозна потрошача пре закључења уговора, на начин који с обзиром на употребљено средство комуникације потрошачу пружа стварну могућност да се упозна са садржином одредбе.

Уговорна одредба обавезује потрошача ако је потрошач на њу пристао.

Уговорна одредба чију је садржину одредио трговац на начин који наводи да је потрошач пристао на њу, осим ако изричито не нагласи да одредбу није прихватио, не обавезује потрошача.

Тумачење уговорних одредаба

Члан 42

Нејасне одредбе уговора између потрошача и трговца тумаче се у корист потрошача.

Неправична уговорна одредба

Члан 43

Неправичне уговорне одредбе су ништаве.

Неправична уговорна одредба је свака одредба која, противно начелу савесности и поштења, има за последицу значајну несразмеру у правима и обавезама уговорних страна на штету потрошача.

Критеријуми на основу којих се утврђује да ли је одређена одредба уговора неправична су:

1) природа робе или услуга на које се уговор односи;

2) околности под којима је уговор закључен;

3) остале одредбе истог уговора или другог уговора са којим је уговор у вези;

4) начин на који је постигнута сагласност о садржини уговора и начин на који је потрошач обавештен о садржини уговора.

Уговорне одредбе које се сматрају неправичним уговорним одредбама

Члан 44

Уговорне одредбе сматрају се неправичним без обзира на околности појединачног случаја ако имају за предмет или последицу:

1) искључење или ограничење одговорности трговца за случај смрти или телесних повреда потрошача услед чињења или нечињења трговца;

2) ограничење обавезе трговца да изврши, односно преузме обавезе које је у његово име или за његов рачун преузео пуномоћник, односно налогопримац или повезивање обавезе трговца да изврши, односно преузме обавезе које је у његово име или за његов рачун преузео пуномоћник, односно налогопримац са условом чије испуњење зависи искључиво од трговца;

3) искључење или ограничење права потрошача да покрене одређени поступак или да употреби одређено правно средство за заштиту својих права, а нарочито наметање обавезе потрошачу да спорове решава пред арбитражом на начин који је у супротности са одредбама овог закона;

4) спречавање или ограничавање могућности да се потрошач упозна са доказима или пребацивање терета доказивања на потрошача у случају када је терет доказивања на трговцу, у складу са законом;

5) одређивање месне надлежности суда ван пребивалишта, односно боравишта потрошача.

Неправичном уговорном одредбом из става 1. овог члана сматра се и уговорна одредба на основу које трговац има:

1) искључиво право да утврди да ли су испоручена роба или пружене услуге у складу са уговором;

2) искључиво право тумачења уговорних одредаба.

Уговорне одредбе за које се претпоставља да су неправичне уговорне одредбе ако се не докаже другачије

Члан 45

Уговорне одредбе за које се претпоставља да су неправичне уговорне одредбе ако се не докаже другачије су одредбе чији је предмет или последица:

1) ограничење или искључење права потрошача према трговцу или трећој страни у случају потпуног или делимичног неиспуњења било које уговорне обавезе трговца, укључујући ограничење или искључење права потрошача да пребије потраживање које има према трговцу са потраживањем које трговац има према потрошачу;

2) давање овлашћења трговцу да задржи све што је примио од потрошача у случају да потрошач повреди уговорну обавезу или одбије да закључи уговор, ако исто право није гарантовано потрошачу;

3) обавезивање потрошача који је повредио уговорну обавезу да трговцу плати накнаду у износу који значајно премашује износ претрпљене штете;

4) право трговца да једнострано раскине уговор у било ком тренутку, ако исто право није гарантовано потрошачу;

5) право трговца да једнострано раскине уговор закључен на неодређено време без остављања примереног отказног рока, осим у случају ако потрошач не извршава своје уговорне обавезе;

6) прећутно продужење уговора закљученог на одређено време, ако је потребно да потрошач изјави да не пристаје на продужење уговора у року који је непримерено дугачак у односу на рок на који је уговор закључен;

7) право трговца да на било који начин повећа уговорену цену, ако није уговорено право потрошача да у том случају раскине уговор;

8) обавезивање потрошача да изврши све своје уговорне обавезе у случају да трговац не изврши своје уговорне обавезе у целости;

9) давање овлашћења трговцу да пренесе своје уговорне обавезе на треће лице без сагласности потрошача;

10) ограничавање права потрошача да препрода робу ограничавањем преносивости гаранције коју је дао трговац;

11) давање овлашћења трговцу да једнострано мења садржину уговорних одредаба, укључујући обележја робе или услуга;

12) једнострана измена уговорних одредаба које су потрошачу саопштене на трајном носачу записа, саопштавањем нових одредаба са којима се потрошач није сагласио путем средстава комуникације на даљину.

VI ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ УГОВОРА О ПРОДАЈИ

1. Испорука и прелазак ризика

Испорука

Члан 46

Продавац је дужан да потрошачу преда робу или исправу на основу које се роба може преузети, без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана закључења уговора, ако није нешто друго уговорено.

Продавац је дужан да потрошачу преда робу у количини и квалитету који су уговорени.

Када продавац уз продају робе нуди испоруку на адресу коју одреди потрошач, дужан је да робу испоручи у уговореном року и уговореном стању уз обавезну писану потврду о издавању робе.

Продавац је дужан да на рачуну или другој исправи о уговору читљиво и јасно напише рок испоруке робе.

Неће се сматрати да је извршена уредна испорука робе на адресу коју одреди потрошач остављањем робе испред врата куће или стана потрошача или неког другог места.

Уколико продавац омогућава потрошачима телефонску линију за контакте у вези са закључењем и реализацијом уговора, у обавези је да обезбеди да се разговори тарифирају највише по цени редовног позива.

Пратећа документација уз робу

Члан 47

Продавац је дужан да потрошачу преда упутство за употребу и монтажу, односно друге информације којима се потрошач упознаје са својствима техничке робе, када је то битно, а с обзиром на њену природу, својства и намену у складу са посебним прописима, на српском језику на јасан и разумљив начин.

Упутство за употребу и монтажу може бити сачињено на посебном писмену, односно прилепљено или одштампано на роби или њеној амбалажи, у виду текста, слике или скице, као и у комбинацији ових облика.

Раскид уговора због неиспуњења испоруке

Члан 48

Ако продавац не испоручи робу у уговореном року, а испуњење обавезе у том року је битан састојак уговора или је потрошач обавестио продавца пре закључења уговора да је испорука на одређени дан, односно у уговореном року од суштинског значаја за њега, уговор се раскида по самом закону.

У случају из става 1. потрошач може одржати уговор ако без одлагања остави накнадни рок за испуњење уговора.

Ако трговац ни у накнадном року не испоручи робу, уговор се раскида по самом закону.

У случају раскида уговора, продавац је дужан да одмах, а најкасније у року од три дана од дана раскида уговора врати потрошачу сав плаћени износ по основу уговора.

Прелазак ризика

Члан 49

Ризик случајне пропасти или оштећења робе до тренутка предаје робе потрошачу или трећем лицу које је одредио потрошач, а које није превозник или отпремник, сноси продавац.

Ризик случајне пропасти или оштећења робе после тренутка предаје робе потрошачу или трећем лицу које је одредио потрошач, а које није превозник или отпремник, сноси потрошач.

Ако је потрошач раскинуо уговор или тражио замену робе из разлога што роба која му је предата није саобразна уговору, ризик из ст. 1. и 2. овог члана не прелази на потрошача.

Ако предаја робе није извршена из разлога што потрошач или треће лице које је одредио потрошач, а које није превозник или отпремник, без основаног разлога одбија да прими робу или својим понашањем спречава испоруку, ризик из ст. 1. и 2. овог члана прелази на потрошача истеком рока за испоруку, односно у року од 30 дана од дана закључења уговора ако рок испоруке није уговорен.

2. Саобразност робе

Саобразност уговору

Члан 50

Продавац је дужан да испоручи робу која је саобразна уговору.

Претпоставља се да је испоручена роба саобразна уговору:

1) ако одговара опису који је дао продавац и ако има својства робе коју је продавац показао потрошачу као узорак или модел;

2) ако има својства потребна за нарочиту употребу за коју је потрошач набавља, а која је била позната продавцу или му је морала бити позната у време закључења уговора;

3) ако има својства потребна за редовну употребу робе исте врсте;

4) ако по квалитету и функционисању одговара ономе што је уобичајено код робе исте врсте и што потрошач може основано да очекује с обзиром на природу робе и јавна обећања о посебним својствима робе дата од стране продавца, произвођача или њихових представника, нарочито ако је обећање учињено путем огласа или на амбалажи робе.

Одговорност за несаобразност

Члан 51

Продавац одговара за несаобразности испоручене робе уговору ако:

1) је постојала у часу преласка ризика на потрошача, без обзира на то да ли је за ту несаобразност продавац знао;

2) се појавила после преласка ризика на потрошача, ако потиче од узрока који је постојао пре преласка ризика на потрошача;

3) је потрошач могао лако уочити, уколико је продавац изјавио да је роба саобразна уговору.

Продавац је одговоран и за несаобразност насталу због неправилног паковања, неправилне инсталације или монтаже коју је извршио он или лице под његовим надзором, као и када је неправилна инсталација или монтажа робе последица недостатка у упутству које је предао потрошачу ради самосталне инсталације или монтаже.

Продавац не одговара за несаобразност ако је у тренутку закључења уговора потрошачу било познато или му није могло остати непознато да роба није саобразна уговору или ако је узрок несаобразности у материјалу који је дао потрошач.

Одговорност продавца за несаобразност робе уговору не сме бити ограничена или изузета супротно одредбама овог закона.

Продавац није везан јавним обећањем у погледу својстава робе ако:

1) није знао или није могао знати за дато обећање;

2) је пре закључења уговора објављена исправка обећања;

3) обећање није могло утицати на одлуку потрошача да закључи уговор.

Захтев за отклањање несаобразности

Члан 52

Ако испоручена роба није саобразна уговору, потрошач који је обавестио продавца о несаобразности, има право да захтева од продавца да отклони несаобразност, без накнаде, оправком или заменом, односно да захтева одговарајуће умањење цене или да раскине уговор у погледу те робе.

Потрошач има право да бира да несаобразност робе трговац отклони оправком или заменом.

Ако отклањање несаобразности у складу са ставом 2. овог члана није могуће, потрошач има право да захтева одговарајуће умањење цене или раскид уговора ако:

1) несаобразност не може да се отклони оправком или заменом уопште нити у примереном року;

2) не може да оствари право на оправку или замену, односно ако продавац није извршио оправку или замену у примереном року;

3) оправка или замена не може да се спроведе без значајнијих непогодности за потрошача због природе робе и њене намене;

4) отклањање несаобразности оправком или заменом представља несразмерно оптерећење за продавца.

Несразмерно оптерећење за продавца у смислу става 3. тачка 4) овог члана, јавља се ако у поређењу са умањењем цене и раскидом уговора, ствара претеране трошкове, узимајући у обзир:

1) вредност робе коју би имала да је саобразна уговору;

2) значај саобразности у конкретном случају;

3) да ли се саобразност може отклонити без значајнијих непогодности за потрошача.

Потрошач има право да захтева замену, одговарајуће умањење цене или да раскине уговор због истог или другог недостатка саобразности који се после прве оправке појави, а поновна оправка је могућа само уз изричиту сагласност потрошача.

Узимајући у обзир природу робе и сврху због које је потрошач набавио, оправка или замена мора се извршити у примереном року без значајних неугодности за потрошача и уз његову сагласност.

Ако се несаобразност појави у року од шест месеци од дана преласка ризика на потрошача, потрошач има право да бира између захтева да се несаобразност отклони заменом, одговарајућим умањењем цене или да изјави да раскида уговор.

Ако се несаобразност појави у року од шест месеци од дана преласка ризика на потрошача, отклањање несаобразности могуће је оправком уз изричиту сагласност потрошача.

Све трошкове који су неопходни да би се роба саобразила уговору, а нарочито трошкове рада, материјала, преузимања и испоруке, сноси продавац.

За обавезе продавца према потрошачу, које настану услед несаобразности робе, продавац има право да захтева од произвођача у ланцу набавке те робе, да му накнади оно што је испунио по основу те обавезе.

Потрошач не може да раскине уговор ако је несаобразност робе незнатна.

Права из става 1. овог члана не утичу на право потрошача да захтева од продавца накнаду штете која потиче од несаобразности робе, у складу са општим правилима о одговорности за штету.

Рокови и терет доказивања

Члан 53

Продавац је одговоран за несаобразност робе уговору која се појави у року од две године од дана преласка ризика на потрошача.

Ако несаобразност настане у року од шест месеци од дана преласка ризика на потрошача, претпоставља се да је несаобразност постојала у тренутку преласка ризика, осим ако је то у супротности са природом робе и природом одређене несаобразности.

Код продаје половне робе, може се уговорити краћи рок у коме продавац одговара за несаобразност, који не може бити краћи од једне године.

Рокови прописани у ст. 1. до 3. овог члана не теку у периоду који продавац користи за отклањање несаобразности.

3. Гаранција

Давалац гаранције и гарантни лист

Члан 54

Гаранција је свака изјава којом њен давалац даје обећање у вези са робом, и правно је обавезујућа под условима датим у изјави, као и оглашавању у вези са том робом.

Гарантни лист је исправа у писаном или електронском облику, односно на другом трајном носачу записа, која садржи све податке из гаранције, наведене на јасан и читљив начин, лако разумљивим језиком, а нарочито податке о:

1) правима која потрошач има на основу овог закона и да гаранција не искључује нити утиче на права потрошача која произилазе из законске одговорности продавца за несаобразност робе уговору;

2) називу и адреси даваоца гаранције;

3) називу и адреси продавца ако он није истовремено и давалац гаранције;

4) датуму предаје робе потрошачу;

5) податке који идентификују робу (модел, тип, серијски број и сл.);

6) садржини гаранције, условима и поступку остваривања права из гаранције;

7) трајању гарантног рока и просторном важењу гаранције.

Давалац гаранције је дужан да на захтев потрошача изда гарантни лист из става 2. овог члана, који се по правилу сачињава у писаном облику, на папиру.

Уколико се потрошач сагласи, гарантни лист се може издати и у електронском облику, односно на другом трајном носачу записа који је доступан потрошачу.

На пуноважност гаранције не утиче повреда обавезе даваоца гаранције из става 2. овог члана, и потрошач може да захтева да се гаранција испуни у складу са датом изјавом.

Гаранција не искључује нити утиче на права потрошача у вези са саобразношћу робе уговору.

Злоупотреба израза гаранција

Члан 55

При закључењу уговора о продаји робе и оглашавању поводом продаје, трговац је дужан да се уздржи од употребе израза “гаранција” и израза с тим значењем, ако по основу уговора о продаји потрошач не стиче више права него из законске одговорности трговца за несаобразност робе уговору, односно других права у складу са овим законом.

4. Рекламација

Рекламација и начин решавања рекламације

Члан 56

Потрошач може да изјави рекламацију продавцу ради остваривања својих права из чл. 52, 54. и 81. овог закона, као и због погрешно обрачунате цене и других недостатака.

Продавац је дужан да на продајном месту видно истакне обавештење о начину и месту пријема рекламација, као и да обезбеди присуство лица овлашћеног за пријем рекламација у току радног времена.

Потрошач може да изјави рекламацију усмено на продајном месту где је роба купљена, односно другом месту које је одређено за пријем рекламација, телефоном, писаним путем, електронским путем, односно на трајном носачу записа, уз доставу рачуна на увид или другог доказа о куповини (копија рачуна, слип и сл.)

Продавац је дужан да води евиденцију примљених рекламација и да је чува најмање две године од дана подношења рекламација потрошача.

Продавац је дужан да потрошачу изда писану потврду или електронским путем потврди пријем рекламације, односно саопшти број под којим је заведена његова рекламација у евиденцији примљених рекламација.

Евиденција о примљеним рекламацијама води се у облику укоричене књиге или у електронском облику и садржи нарочито податке о подносиоцу и датуму пријема рекламације, податке о роби, кратком опису несаобразности и захтеву из рекламације, датуму издавања потврде о пријему рекламације, одлуци о одговору потрошачу, датуму достављања те одлуке, уговореном примереном року за решавање на који се сагласио потрошач, начину и датуму решавања рекламације, као и информације о продужавању рока за решавање рекламације.

Продавац је дужан да без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема рекламације, писаним или електронским путем одговори потрошачу на изјављену рекламацију. Одговор продавца на рекламацију потрошача мора да садржи одлуку да ли прихвата рекламацију, изјашњење о захтеву потрошача и конкретан предлог и рок за решавање рекламације. Рок не може да буде дужи од 15 дана, односно 30 дана за техничку робу и намештај, од дана подношења рекламације.

Продавац је дужан да поступи у складу са одлуком, предлогом и роком за решавање рекламације, уколико је добио претходну сагласност потрошача.

Уколико продавац из објективних разлога није у могућности да удовољи захтеву потрошача у року који је договорен, дужан је да о продужавању рока за решавање рекламације обавести потрошача и наведе рок у коме ће је решити, као и да добије његову сагласност, што је у обавези да евидентира у евиденцији примљених рекламација. Продужавање рока за решавање рекламација могуће је само једном.

Немогућност потрошача да достави продавцу амбалажу робе не може бити услов за решавање рекламације нити разлог за одбијање отклањања несаобразности.

VII БЕЗБЕДНОСТ ПОТРОШАЧА

Одговорност за безбедност

Члан 57

Роба и услуге на тржишту које користе или постоји могућност да их користе потрошачи, морају да буду безбедни, у складу са прописима који уређују безбедност производа.

Трговци који стављају робу и услуге у промет на тржиште, а које потрошачи користе или ће их вероватно користити, дужни су да испуњавају захтеве за безбедност производа одређене посебним прописима.

Поступци у случају угрожавања права потрошача

Члан 58

У случају постојања основане сумње да је угрожено право потрошача на безбедност, односно да је угрожена заштита потрошача од роба и услуга које су опасне по живот, здравље, имовину или животну средину, или робе чије је поседовање или употреба забрањена, Министар предлаже Влади да донесе одлуку о хитном спровођењу координисане ванредне инспекцијске контроле, од стране свих надлежних инспекцијских органа.

VIII ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРОИЗВОДЕ СА НЕДОСТАТКОМ

Недостатак

Члан 59

Недостатак постоји ако производ не обезбеђује сигурност која се с правом очекује с обзиром на све околности, укључујући оглашавање, употребу производа која се разумно могла очекивати и време када је производ стављен у промет.

Не сматра се да производ има недостатак само зато што је касније стављен у промет квалитетнији производ.

Право на накнаду штете

Члан 60

Оштећени има право на накнаду штете ако докаже да је претрпео штету, да је производ имао недостатак и да постоји узрочна веза између тог недостатка и претрпљене штете.

Оштећени има право на накнаду неимовинске штете према општим правилима о одговорности.

Одговорност произвођача

Члан 61

Произвођач одговара за штету насталу од производа са недостатком без обзира на то да ли је знао за недостатак.

Ослобађање од одговорности

Члан 62

Произвођач није одговоран за штету од производа са недостатком ако докаже да:

1) није ставио производ у промет;

2) недостатак није постојао у време када је ставио производ у промет или да се појавио касније;

3) није произвео производ намењен продаји или другој врсти стављања у промет и да производ није произведен у оквиру његове делатности;

4) је недостатак настао услед усаглашавања својстава производа са прописима које је донео надлежни орган.

Произвођач саставног дела производа неће бити одговоран за штету од производа са недостатком ако докаже да се недостатак може приписати дизајну производа или да је последица упутства датог од стране произвођача.

Произвођач се може делимично или потпуно ослободити одговорности за штету од производа са недостатком ако је оштећени или лице за које је он одговоран својом кривицом допринео настанку штете.

Ако је настанку штете од производа са недостатком делимично допринело треће лице, искључиво је одговоран произвођач.

Одговорност више лица за исту штету

Члан 63

Ако је више лица одговорно за штету од производа са недостатком, њихова одговорност је солидарна.

Застарелост потраживања

Члан 64

Потраживање накнаде штете од производа са недостатком застарева у року од три године од дана када је оштећени дознао за штету, недостатак и идентитет произвођача.

У сваком случају ово потраживање застарева за десет година од дана кад је произвођач ставио у промет производ са недостатком.

Ограничење и искључење одговорности

Члан 65

Одговорност произвођача за штету од производа са недостатком не може се уговором ограничити нити искључити.

IX ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ УГОВОРА О ПРУЖАЊУ УСЛУГА

Квалитет материјала

Члан 66

Ако је уговорено да продавац изради ствар од сопственог материјала чији квалитет није уговорен, дужан је да за израду употреби материјал средњег квалитета.

На одговорност продавца за квалитет употребљеног материјала сходно се примењују одредбе чл. 50-55. овог закона.

Материјал који је предао потрошач

Члан 67

Продавац је одговоран за штету од недостатака материјала које је приметио или је требало да примети ако пропусти да упозори потрошача на недостатке у материјалу који је добио од њега.

Ако потрошач захтева израду ствари од материјала на чије недостатке га је продавац упозорио, продавац је дужан да поступи по захтеву потрошача, изузев ако је очигледно да материјал није подобан за наручени посао или да израда ствари од таквог материјала може да нашкоди угледу продавца, у ком случају продавац може раскинути уговор.

Продавац је дужан да упозори потрошача на недостатке у његовом налогу, и на друге околности које је знао или је требало да зна, које могу бити од значаја за наручени посао или за његово извршење на време, иначе ће одговарати за штету.

Извршена услуга

Члан 68

Услуга се сматра извршеном када је уговорени посао окончан.

Ако се ствар која је предмет уговорне обавезе налази код продавца, услуга се сматра извршеном када је уговорени посао окончан и ствар враћена потрошачу.

Ако рок извршења услуге није уговорен, продавац је дужан да услугу изврши у примереном року који је потребан за извршење сличне услуге.

Продавац није одговоран за доцњу која настане потрошачевом кривицом.

Пружање услуге

Члан 69

Продавац је дужан да прибави материјал и резервне делове који су потребни за извршење услуге, ако није другачије уговорено.

Продавац је дужан да услугу изврши на уговорени начин, по правилима струке и са професионалном пажњом.

Поверавање извршења услуге трећем лицу

Члан 70

Продавац може да повери извршење услуге трећем лицу ако из уговора или природе посла не произлази нешто друго.

У случају из става 1. овог члана, продавац је одговоран за извршење и саобразност услуге.

Обављање додатних радова

Члан 71

Продавац је дужан да прибави сагласност потрошача за обављање додатног рада, ако се приликом пружања услуге укаже потреба за додатним радом.

Ако није могуће обавестити потрошача у примереном року додатни рад може да обави само ако је његова цена незнатна у односу на уговорену цену услуге, односно прорачун.

Ако је уговором одређена највиша цена извршења услуге, а није могуће прибавити сагласност потрошача за обављање додатног рада у примереном року, цена се не може повећати због трошкова извршења додатног рада.

Продавац је дужан да обавести потрошача о опасности одлагања извршења додатног рада по здравље и имовину.

Контрола

Члан 72

Продавац је дужан да омогући потрошачу да:

1) контролише обављање посла;

2) даје упутства кад то одговара природи посла.

У случају да се продавац не придржава обавеза из става 1. овог члана, сматра се да пружена услуга није саобразна уговору.

Обавеза обавештавања

Члан 73

Ако се приликом или након закључења уговора утврди да с обзиром на цену, вредност и друга обележја услуге или друге околности, услуга очигледно не одговара потребама потрошача или да је њена цена значајно виша од износа који је потрошач могао разумно да очекује, продавац је дужан да без одлагања обавести потрошача о томе.

Ако продавац не може о чињеницама из става 1. овог члана да обавести потрошача у примереном року или ако продавцу потрошач не упути неопходна упутства, продавац мора обуставити вршење услуге, осим ако се основано може претпоставити да потрошач има намеру да се вршење услуге настави.

У случају да се продавац не придржава обавеза из ст. 1. и 2. овог члана сматра се да пружена услуга није саобразна уговореној услузи.

Цена услуге

Члан 74

Продавац може да захтева од потрошача накнаду за претходно испитивање садржине или цене услуге које је спроведено по захтеву потрошача, осим ако је потрошач могао с обзиром на уобичајену праксу или сличне околности да очекује да се претходно испитивање не наплаћује.

Продавац не може да захтева од потрошача накнаду за рад, потрошни материјал и друге трошкове ако је предмет уговорне обавезе који је био у поседу продавца уништен, оштећен или изгубљен без одговорности потрошача.

Прорачун

Члан 75

Ако је цена уговорена на основу изричите тврдње продавца за тачност прорачуна, продавац не може да захтева повећање цене.

Ако је цена уговорена без изричитог јемства продавца за тачност прорачуна, продавац не може да захтева повећање цене за више од 15% прорачуна, осим ако је другачије уговорено.

Прорачун се односи на продајну цену услуге, осим ако није другачије уговорено.

У случају спора о томе да ли уговорени износ представља цену или прорачун, терет доказа сноси продавац.

Исплата цене и спецификација

Члан 76

Ако није уговорен рок плаћања услуге, потрошач је дужан да плати цену после извршења услуге на начин из члана 68. овог закона.

Потрошач није дужан да плати цену пре прегледа и одобрења извршене услуге.

У случају да се уговорна обавеза продавца састоји из више услуга које се посебно наплаћују, продавац је дужан да на захтев потрошача достави спецификацију продајне цене у писаној форми ради утврђивања цене за сваку од извршених услуга.

Потрошач може да одбије плаћање цене до достављања спецификације из става 3. овог члана.

Пропуштање потрошача да плати цену

Члан 77

Ако је потрошач доспео у доцњу услед неизвршења обавезе да плати цену или део цене унапред, продавац може да обустави пружање услуге до уплате цене.

Продавац је дужан да без одлагања обавести потрошача о обустави пружања услуге.

Ако обустављање пружања услуге може изазвати опасност од настанка штете по здравље или значајне штете по имовину, продавац је дужан да отклони опасност од настанка штете.

Потрошач је дужан да продавцу накнади трошкове који настану услед обустављања пружања услуге из ст. 1, 2. и 3. овог члана.

Раскидање уговора због одступања од уговорених услова

Члан 78

Ако се у току пружања услуге утврди да се продавац не придржава услова из уговора, односно да пружање услуге не врши у складу са уговором услед чега настане опасност да извршена услуга буде несаобразна уговореној, потрошач може упозорити продавца на те околности и одредити примерен рок за отклањање утврђених неправилности.

Ако до истека рока из става 1. овог члана, продавац не поступи по захтеву потрошача, потрошач може раскинути уговор и захтевати накнаду штете.

Раскидање уговора пре истека рока

Члан 79

Ако је очигледно да продавац не може извршити саобразну услугу у року који је битан елемент уговора, потрошач може:

1) раскинути уговор, без остављања примереног рока за извршење услуге;

2) захтевати накнаду штете.

Ако продавац касни са извршењем услуге у односу на уговорени рок који није битан елемент уговора, потрошач који нема интерес за извршење услуге после протека уговореног рока може:

1) раскинути уговор, без остављања примереног рока за извршење услуге;

2) захтевати накнаду штете.

Саобразност услуге

Члан 80

Продавац је дужан да потрошачу пружи услугу која је саобразна уговореној.

Услуга није саобразна уговореној ако:

1) по садржини, квалитету и сврси не одговара опису који је продавац пре закључења уговора дао огласом или на други сличан начин;

2) не одговара опису који је продавац дао у току пружања услуге под условом да је то могло да утиче на одлуке потрошача;

3) нема посебна својства која је захтевао потрошач, а која су продавцу била или су морала бити позната у тренутку закључења уговора;

4) нема редовна својства услуга исте врсте;

5) не одговара очекивањима која су основана с обзиром на природу услуге и јавна обећања продавца у погледу посебних својстава услуге, а нарочито ако су учињена огласом;

6) по садржини, квалитету и сврси не одговара опису који је пре закључења уговора, огласом или на други сличан начин дало треће лице у име продавца.

Продавац није одговоран за несаобразност услуге ако:

1) није знао или није морао да зна да је треће лице у његово име дало опис из става 2. тачка 6) овог члана;

2) је опис из става 2. тачка 6) овог члана на одговарајући начин благовремено исправљен.

Одговорност за несаобразност

Члан 81

Ако услуга није саобразна уговореној, потрошач може да захтева од продавца да изврши саобразну услугу.

Ако је извршење саобразне услуге немогуће или противправно или представља несразмерно оптерећење за продавца, потрошач може захтевати умањење цене или раскид уговора.

Ако услуга није саобразна уговореној, на права потрошача и одговорност продавца сходно се примењују одредбе чл. 50.-56. овог закона.

Одговорност лица која поступају по налогу

Члан 82

Продавац је одговоран за услуге које су извршила лица која су поступала по његовом налогу, као да је те услуге самостално извршио.

X УСЛУГЕ ОД ОПШТЕГ ЕКОНОМСКОГ ИНТЕРЕСА

Приступ услугама од општег економског интереса

Члан 83

Потрошач има право на уредно и непрекидно снабдевање услугама од општег економског интереса одговарајућег квалитета по правичној цени, у складу са посебним прописима.

Трговац је дужан да:

1) омогући потрошачу упознавање унапред са свим условима коришћења услуга од општег економског интереса и те услове јавно објави;

2) не врши дискриминацију потрошача;

3) услугу обрачунава применом цена утврђених посебним прописима.

Трговац који пружа услугу од општег економског интереса је дужан да одржава квалитет услуге у складу са законом, посебним прописима и правилима струке.

Трговац који пружа услугу од општег економског интереса, као и друга тела која одлучују о правима и обавезама потрошача услуга од општег економског интереса дужни су да оснују саветодавна тела у која ће бити укључени представници евидентираних удружења односно савеза из члана 132. овог закона. Одлуке ће се доносити по добијању мишљења саветодавног тела, и то на транспарентан, објективан и недискриминирајући начин.

Угрожени потрошач

Члан 84

Угрожени потрошач је потрошач који због свог економског или друштвеног положаја, услова живота, посебних потреба или других тешких личних прилика прибавља робу или користи услугу под нарочито отежаним условима или је у томе онемогућен.

Влада ближе уређује критеријуме за дефинисање угрожених потрошача и специфичне услове за обезбеђивање услуга од општег економског интереса угроженим потрошачима у појединим областима услуга од општег економског интереса, на предлог министра надлежног за одговарајућу област.

Програми заштите угрожених потрошача у појединим областима услуга од општег економског интереса

Члан 85

Програмима у појединим областима пружања услуга од општег економског интереса утврђују се мере и инструменти намењени обезбеђивању ефективне заштите угрожених потрошача, нарочито у погледу приступа, доступности, искључења са дистрибутивне мреже или ускраћивања пружања услуга, начину одређивања цене, информисања, саветовања и помоћи потрошачима у решавању потрошачких проблема.

Влада на предлог министра надлежног за одговарајућу област, доноси програм заштите угрожених потрошача у појединим областима услуга од општег економског интереса.

Заштита од обуставе пружања услуга

Члан 86

Трговац може да обустави пружање услуга од општег економског интереса ако потрошач не измири своје текуће обавезе за пружене услуге у року од два месеца од дана доспелости обавезе.

Трговац је дужан да пре обуставе из става 1. овог члана потрошача у писаном или електронском облику:

1) упозори на потрошачеву обавезу по основу уговора;

2) позове да измири заостале обавезе у року који не може бити краћи од 30 дана од дана достављања упозорења.

Ако потрошач оспори постојање или висину обавезе из става 1. овог члана и настави да уплаћује рачуне за текуће обавезе, трговац не може да искључи потрошача са дистрибутивне мреже и обустави пружање услуге од општег економског интереса до окончања судског поступка, покренутог по захтеву трговца чији је предмет оспоравана обавеза.

У случају обуставе пружања услуга, трговац је дужан да настави са пружањем услуга потрошачу најкасније у року од два дана од дана пријема уплате за заостали дуг.

Забрањено је да трговац обустави пружање услуге снабдевања топлотном енергијом, односно снабдевања електричном енергијом или гасом којима се потрошач снабдева ради грејања током трајања грејне сезоне, ако у домаћинству живи угрожени потрошач због узраста, посебних потреба или болести.

Забрањено је да трговац овласти друго правно или физичко лице да се обраћа потрошачу, без претходно добијене изричите сагласности потрошача, лично, путем телефона, факса, поште, електронске поште или другог средства комуникације на даљину, ради остваривања потраживања из уговора.

Забрана из става 6. овог члана сходно се примењује и на уговоре о продаји и уговоре о пружању услуга.

Забрањено је трговцу да, у случају искључења потрошача са дистрибутивне мреже, односно обуставе пружања услуга од општег економског интереса, условљава поновно укључење, односно наставак пружања услуге плаћањем застарелих дугова потрошача.

Дужност обавештавања пре закључења уговора

Члан 87

Пре закључења уговора о пружању услуга од општег економског интереса, поред обавеза трговца у погледу обавештавања из члана 13. овог закона и других прописа, трговац обавештава потрошача о:

1) праву да потрошачу услуге од општег економског интереса одређеног квалитета морају да буду пружене по приступачној цени;

2) посебним понудама и попустима, са јасном назнаком услова за њихову реализацију;

3) критеријумима за стицање статуса угроженог потрошача, посебним погодностима намењеним угроженим потрошачима и начинима њихових остваривања;

4) износу тарифе која обухвата накнаду за прикључење на мрежу, врстама накнада за коришћење, укључујући детаље о стандардним попустима који се примењују и посебним и циљним тарифним плановима, као и роковима за прикључење на дистрибутивну мрежу;

5) начину на који се могу добити подаци о важећим тарифама и ценама одржавања;

6) праву и могућности потрошача да промени пружаоца услуге од општег економског интереса без додатне накнаде;

7) начину остваривања права на накнаду, односно повраћај уплаћеног износа ако пружена услуга не одговара уговореном квалитету;

8) постојању могућности вансудског решавања потрошачких спорова;

9) условима и поступцима за промену услова из уговора и праву на раскид уговора пре истека уговорног рока;

10) доступности, условима и врстама накнада за одржавање ако трговац нуди и услугу одржавања.

Пре закључивања уговора, потрошачу морају да буду стављени на располагање сви релевантни документи, укључујући текст уговора, у писаном облику или на трајном носачу записа.

Остале дужности обавештавања

Члан 88

Трговац је дужан да потрошача обавести о промени цена најкасније 30 дана пре почетка примене промењених цена.

Трговац је дужан да јавно и унапред информише потрошача о измени методологије формирања цена и општих услова уговора, најкасније 30 дана пре почетка примене промењених цена.

Када измене методологија формирања цена и промене цена услуга од општег економског интереса подлежу добијању претходног одобрења или сагласности носиоца јавних овлашћења, трговац је дужан да јавно и унапред информише потрошача о изменама најкасније 30 дана пре почетка примене промењених цена.

Право на раскид

Члан 89

Потрошач има право да раскине уговор о пружању услуга од општег економског интереса ако није сагласан са променом цене, односно тарифе и изменом општих услова уговора наведеним у обавештењу трговца, као и у погледу квалитета пружених услуга.

Потрошач је дужан да уплати износ за услуге које су му пружене до раскида уговора.

Право на промену пружаоца услуге

Члан 90

Трговац је дужан да омогући потрошачу закључивање уговора са другим трговцем који пружа услуге од општег економског интереса исте врсте без плаћања накнаде и додатних трошкова.

Рок у коме је трговац дужан да омогући потрошачу закључивање уговора из става 1. овог члана не може бити дужи од месец дана од дана обавештавања трговца о тој намери, осим ако посебним законом није нешто друго прописано.

Ако је уговор о пружању услуга од општег економског интереса закључен на одређени рок, датум истека рока мора бити назначен на сваком рачуну.

Спецификација рачуна

Члан 91

Трговац је дужан да рачуне за пружене услуге од општег економског интереса доставља без кашњења и у роковима који омогућавају да потрошач прати остварену потрошњу и задужење за обрачунски период од највише месец дана.

Трговац је дужан да у рачуну за пружене услуге од општег економског интереса наведе елементе који потрошачу омогућавају да:

1) проверава и прати износ свог задужења;

2) остварује увид у текућу потрошњу ради провере укупне потрошње према пруженом квалитету услуге.

Трговац је дужан да потрошачу без накнаде на његов захтев достави детаљну спецификацију рачуна.

Када потрошач касни са плаћањем, обрачунате накнаде за закаснела плаћања морају бити у складу са трошковима и трговац не сме обрачунавати каматну стопу на заостали дуг супротно принудним прописима, а нарочито закону који уређује висину стопе затезне камате.

Услуга читања мерних уређаја у циљу издавања рачуна је бесплатна.

Услуге које су бесплатне за корисника треба да буду означене на рачуну како би потрошачи били упознати са њиховим постојањем уз навођење да су бесплатне.

Посебан начин пријема рекламације

Члан 92

Поред услова из члана 56. овог закона трговци који пружају услуге од општег економског интереса дужни су да обезбеде постојање и несметано функционисање бесплатних телефонских линија ради омогућавања потрошачима да лако контактирају трговца у вези са питањима и проблемима прикључивања на дистрибутивну мрежу, као и квалитетом и коришћењем услуга од општег економског интереса.

Трговци који пружају услуге од општег економског интереса дужни су да образују комисије за решавање рекламација потрошача у чијем саставу морају да буду и представници евидентираних удружења и савеза из члана 132. овог закона.

XI ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ИЗ УГОВОРА О ТУРИСТИЧКОМ ПУТОВАЊУ И ВРЕМЕНСКИ ПОДЕЉЕНОМ КОРИШЋЕЊУ НЕПОКРЕТНОСТИ

1. Заштита потрошача у остваривању права из уговора о туристичком путовању

Предуговорно обавештавање

Члан 93

Организатор туристичког путовања (у даљем тексту: организатор), односно посредник у продаји туристичког путовања (у даљем тексту: посредник) је дужан да у примереном року, пре закључења уговора о туристичком путовању, на српском језику, потрошача обавести о:

1) продајној цени туристичког путовања, укључујући све порезе и додатне трошкове, као што су лучке и аеродромске таксе за укрцавање или искрцавање или боравишне таксе;

2) укупном износу средстава који је потрошач дужан да плати пре отпочињања туристичког путовања и распореду доспећа и износу оброчних отплата;

3) одредишту, средствима, карактеристикама и категоријама превоза, датумима, времену и месту поласка и повратка;

4) времену и месту привременог заустављања, врсти превоза и својствима превозног средства и опремљености и степену удобности превозног средства и услуга у превозном средству;

5) смештајном објекту (локација, врста, категорија и садржај туристичког објекта према важећим прописима државе у којој се објекат налази), смештајној јединици (соба, апартман, студио, опремљеност, ниво удобности и друге карактеристике);

6) броју, распореду, врсти, карактеристикама и начину услуживања оброка;

7) посетама, излетима и другим услугама које су укључене у продајну цену туристичког путовања;

8) могућности осигурања које покрива трошкове отказа туристичког путовања од стране потрошача у случају несреће или болести или трошкове помоћи и повратка са туристичког путовања;

9) подацима потребним за реализацију туристичког путовања и документима и роковима неопходним за прибављање виза, као и са царинским, граничним и административним формалностима;

10) потпуним и важећим здравственим условима који се захтевају за туристичко путовање и боравак уз детаљне здравствене препоруке;

11) условљавању реализације туристичког путовања, броју пријављених путника и року за обавештавање потрошача о раскиду уговора о туристичком путовању у случају недовољног броја пријављених путника;

12) називу, пословном имену и седишту организатора, односно посредника ради достављања писмена у судском поступку;

13) називу и адреси лица са којим је закључен уговор о гаранцији путовања за случај инсолвентности.

Обавештење о локалном представнику или локалној агенцији организатора од које по потреби може да затражи помоћ, броју телефона за хитне случајеве и другим подацима ради непосредног контакта са организатором, организатор односно посредник је дужан да потрошачу достави приликом закључења уговора о туристичком путовању, а најкасније пре отпочињања туристичког путовања.

Обавештење о обавези достављања података који омогућавају непосредан контакт са малолетником који путује или борави у иностранству без пратње родитеља или старатеља, као и о имену, адреси и броју телефона лица одговорног за малолетника у месту боравка у иностранству, организатор, односно посредник је дужан да потрошачу достави пре закључења уговора о туристичком путовању, а најкасније 14 дана пре поласка на туристичко путовање.

Предуговорно обавештавање, осим на српском, може да буде и на другом језику.

Доступност података

Члан 94

Организатор односно посредник је дужан да потрошача на јасан и разумљив начин обавести о подацима из члана 93. овог закона, и то:

1) без накнаде;

2) у писаној форми, на папиру или другом трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу;

3) текстом који је исписан симболима исте величине као у уговору.

Ако потрошач путем средстава комуникације на даљину резервише туристичко путовање, организатор односно посредник мора да омогући да обавештење из члана 93. овог закона буде доступно потрошачу за време трајања резервације.

Терет доказивања испуњења обавезе из члана 93. овог закона је на организатору односно посреднику.

Оглашавање и нуђење на продају

Члан 95

У случају оглашавања и нуђења на продају туристичког путовања, организатор односно посредник је дужан да обавести потрошача о праву да добије обавештење о подацима из члана 93. овог закона и начину на који може да добије те податке.

Ако организатор односно посредник нуди потрошачу да закључе уговор о туристичком путовању приликом одређеног промотивног или продајног догађаја, дужан је да јасно истакне комерцијалну природу тог догађаја и да омогући потрошачу обавештавање о подацима из члана 93. овог закона за време трајања промотивног или продајног догађаја.

Формални услови за закључење уговора о туристичком путовању

Члан 96

Уговор о туристичком путовању закључује се у писаној форми, обавезно на српском језику и на другом језику уколико се уговорне стране тако договоре, на папиру или на другом трајном носачу записа.

Организатор односно посредник је дужан да после потписивања уговора о туристичком путовању потрошачу преда најмање један примерак потписаног уговора.

У случају закључења уговора о туристичком путовању, подаци из члана 93. овог закона, постају његов саставни део, обавезују организатора и не могу се мењати, осим ако уговорне стране изричито уговоре другачије или ако промене настану услед више силе.

Организатор односно посредник дужан је да обавести потрошача о свакој промени података из члана 93. овог закона у примереном року пре закључења уговора о туристичком путовању, у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу.

Ако је потрошач путем средства комуникације на даљину резервисао туристичко путовање, организатор односно посредник је дужан да обавести потрошача о свакој промени података из члана 93. овог закона у примереном року пре закључења уговора о туристичком путовању средством комуникације на даљину којим је потрошач извршио резервацију.

Организатор односно посредник је дужан да у уговору о туристичком путовању изричито наведе сваку промену у подацима из члана 93. овог закона која настане у периоду од обавештавања потрошача о појединостима до закључења уговора.

Осим података из става 3. овог члана, уговор о туристичком путовању мора да садржи:

1) посебне захтеве потрошача са којима се организатор сагласио;

2) адресу, поступак и рок за улагање рекламација потрошача, као и рок за решавање рекламације потрошача;

3) пословно име и адресу организатора односно посредника, потрошача и осигуравача;

4) датум и место закључења уговора о туристичком путовању и потписе уговорних страна;

5) услове под којима потрошач има право да одустане од уговора из овог члана.

Ако организатор закључује уговор о туристичком путовању преко посредника, назив и адреса посредника морају да буду изричито наведене у уговору.

Замена потрошача другим лицем

Члан 97

Потрошач може пре отпочињања туристичког путовања да одреди друго лице које уместо њега има право да користи уговорене услуге ако задовољава посебне захтеве предвиђене за одређено туристичко путовање.

У случају из става 1. овог члана, организатор, односно посредник може да захтева накнаду искључиво трошкова који настану заменом.

Потрошач може да одреди друго лице које има право да уместо њега користи уговорене услуге само ако у примереном року до отпочињања туристичког путовања обавести организатора о замени.

Потрошач јемчи за извршење обавезе према организатору и за додатне трошкове који настану заменом.

Измена уговора пре поласка

Члан 98

Ако пре уговореног дана отпочињања туристичког путовања организатор утврди да је принуђен да измени поједине битне одредбе уговора као што су цена, дестинација, превозно средство, карактеристике или категорија превоза, датум, врсту, локацију, категорију или ниво удобности смештаја, организатор односно посредник је дужан да измене без одлагања саопшти потрошачу, у писаној форми или на трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу.

Ако је потрошач средством комуникације на даљину резервисао туристичко путовање, организатор односно посредник је дужан да измене из става 1. овог члана достави потрошачу средством комуникације на даљину којим је извршио резервацију.

Потрошач може да прихвати измене уговора из става 1. овог члана, укључујући измену продајне цене туристичког путовања или да раскине уговор о туристичком путовању.

Потрошач је дужан да без одлагања, обавести организатора или посредника о одлуци из става 3. овог члана.

У случају раскида уговора у складу са ставом 3. овог члана организатор, односно посредник је дужан да изврши повраћај уплаћених средстава у пуном износу без умањења.

Одустанак потрошача од путовања

Члан 99

Потрошач може пре отпочињања туристичког путовања одустати од уговора, потпуно или делимично.

Ако потрошач пре отпочињања туристичког путовања одустане од уговора у примереном року који се одређује с обзиром на врсту туристичког путовања (благовремени одустанак), организатор има право на накнаду само учињених административних трошкова.

У случају неблаговременог одустанка од уговора, организатор може од потрошача захтевати накнаду у одређеном проценту уговорене цене који се утврђује сразмерно периоду преосталом до отпочињања туристичког путовања и који мора бити економски оправдан.

Ако потрошач одустане од уговора због околности које није могао избећи или отклонити и које би да су постојале у време закључења уговора представљале оправдан разлог да не закључи уговор, као и у случају ако потрошач, организатор односно посредник обезбеди одговарајућу замену, организатор има право искључиво на накнаду стварних трошкова.

Околности из става 4. овог члана сматраће се изненадна болест и смрт путника и његовог крвног сродника у правој линији, а у побочној линији до другог степена закључно, брачног друга или тазбинског сродника до другог степена закључно, усвојеника, усвојиоца; елементарна непогода; званично проглашено ванредно стање земље путовања.

Права и обавезе организатора и потрошача у случају раскида, неизвршења или делимичног извршења уговора о путовању

Члан 100

Ако пре уговореног датума отпочињања туристичког путовања потрошач раскине уговор по основу члана 98. овог закона или ако организатор из било ког разлога раскине уговор изузев уколико је за то одговоран потрошач, потрошач има право избора:

1) да прихвати замену уговореног туристичког путовања другим путовањем истог или бољег квалитета и плати разлику у цени;

2) да прихвати замену уговореног туристичког путовања другим путовањем слабијег квалитета и накнаду за разлику у цени;

3) да захтева повраћај уплаћених средстава по основу уговора о туристичком путовању.

Организатор је дужан да потрошачу накнади трошкове настале раскидом уговора, осим у случају:

1) раскида уговора због недовољног броја пријављених путника, ако је пре закључења уговора обавестио потрошача да је извршење туристичког путовања условљено бројем пријављених путника и да рок за обавештавање потрошача о раскиду не може бити краћи од пет дана од дана отпочињања туристичког путовања;

2) престанка уговора због немогућности испуњења уговорних обавеза за који нису одговорне уговорне стране, при чему се велики број пријављених путника не сматра као немогућност испуњења.

Посебна права ученика односно студента

Члан 101

Ако организатор организује боравак ученика или студента на школовању, односно студијама у иностранству, дужан је да обезбеди смештај и старање за ученика односно студента у одговарајућој породици или другом одговарајућем смештају, у сарадњи са учеником, његовим родитељем или старатељем, односно студентом и у складу са одговарајућим стандардима.

Организатор је дужан да обезбеди ученику односно студенту могућност редовног похађања наставе или обуке у току боравка у иностранству.

Организатор, односно посредник је дужан да најкасније у року од 14 дана пре отпочињања путовања обавести потрошача о имену, адреси и телефонском броју породице домаћина и имену, адреси и телефонском броју одговорног лица коме ученик односно студент може да се обрати за помоћ у месту боравка у иностранству.

Организатор, односно посредник је дужан да ученику, односно студенту, пружи неопходне информације о култури, обичајима и начину живота у земљи домаћина.

Ако организатор односно посредник не испуни обавезе из ст. 3. и 4. овог члана, потрошач има право да пре отпочињања путовања без накнаде раскине уговор.

Терет доказивања испуњења обавеза из ст. 3. и 4. овог члана је на организатору односно посреднику.

Потрошач има право да раскине уговор у било које време пре поласка. У случају да потрошач раскине уговор после отпочињања путовања, организатор је дужан да организује повратак ученика односно студента у место поласка.

У случају да потрошач раскине уговор после отпочињања путовања из разлога за које организатор односно посредник не одговара, организатор има право на накнаду трошкова повратка ученика односно студента.

Саобразност туристичког путовања

Одговорност

Члан 102

Организатор је дужан да потрошачу пружи туристичко путовање на начин који је уговорен и у складу са обавештењем о подацима из члана 93. овог закона.

Туристичко путовање је у складу са уговором ако има својства која је организатор гарантовао потрошачу или ако одговара уобичајеној или уговореној намени.

Организатор одговара за саобразност услуге, укључујући услуге које је потрошачу пружило треће лице (пружалац услуга транспорта, смештаја, исхране, као и забавних, културних, спортско-рекреативних или других програма којима се испуњава слободно време).

На одговорност организатора за саобразност туристичког путовања, сходно се примењују одредбе чл. 80-82. овог закона.

Непосредна помоћ у случају несаобразности

Члан 103

Ако организатор после отпочињања туристичког путовања утврди да потрошачу нису пружене, односно да неће бити у могућности да потрошачу пружи услуге саобразне уговору, дужан је да понуди потрошачу друге одговарајуће услуге до окончања туристичког путовања без додатних трошкова за потрошача, као и да исплати евентуалну разлику у цени између уговорених и пружених услуга.

Ако пружање услуге из става 1. овог члана није могуће, или је потрошач не прихвати из оправданих разлога, организатор је дужан да потрошачу надокнади трошкове који су последица измене након поласка, као и да обезбеди бесплатан повратак одговарајућим превозним средством у место поласка или друго место о којем се договори са потрошачем.

Ако организатор не пружи потрошачу услуге из става 1. овог члана или ако не обезбеди бесплатан повратак одговарајућим превозним средством у место поласка или друго место о којем се договори са потрошачем, потрошач може да:

1) о свом трошку прибави друге одговарајуће услуге;

2) изврши повратак одговарајућим превозним средством у место поласка или друго место о којем се договори са организатором.

У случају из става 3. овог члана потрошач може да поднесе захтев организатору за накнаду трошкова.

Право на умањење цене

Члан 104

Организатор, локални представник организатора и локална агенција на коју је организатор или посредник упутио потрошача за случај потребе пружања одређене помоћи, дужни су да без одлагања:

1) одговоре на рекламације потрошача за време трајања туристичког путовања;

2) отклоне свако одступање од уговора на које потрошач укаже.

У случају да одступање од уговора на које потрошач укаже није отклоњено за време трајања туристичког путовања, потрошач има право да захтева сразмерно умањење цене.

Ако одступање од уговора на које потрошач укаже, а које није отклоњено за време трајања туристичког путовања, представља неизвршење или делимично извршење уговорне обавезе у погледу њеног обима или квалитета, потрошач може да захтева од организатора повраћај уплаћених средстава по основу уговора о туристичком путовању.

Потрошач не може да захтева умањење цене ако несавесно пропусти да укаже на одступања између пружених и уговорених услуга.

Раскид због несаобразности

Члан 105

У случају да извршено туристичко путовање није саобразно уговореном, потрошач може да захтева од организатора отклањање недостатака у примереном року.

Ако организатор у примереном року не отклони несаобразност у туристичком путовању у складу са чланом 103. овог закона, потрошач може да раскине уговор.

Потрошач није дужан да организатору остави примерен рок за отклањање несаобразности ако:

1) пружање друге одговарајуће услуге није могуће или ако организатор изричито одбије да пружи другу одговарајућу услугу;

2) нема интерес за отклањање несаобразности.

Организатор сноси трошкове повратка потрошача у место поласка или друго место о којем се договори са потрошачем и друге трошкове који настану услед раскида уговора.

Немогућност испуњења

Члан 106

Ако због догађаја за који нису одговорне уговорне стране испуњење обавезе организатора постане немогуће, престају и обавезе потрошача.

Ако је у случају из става 1. овог члана потрошач предузео одређене радње у циљу испуњења своје уговорне обавезе, може захтевати од организатора повраћај уплаћених средстава по правилима о враћању стеченог без основа.

Трошкове повратка потрошача у место поласка или друго договорено место, сносе уговорне стране у једнаким деловима, а друге трошкове који се односе на престанак уговора сноси потрошач.

Одговорност за штету

Члан 107

Ако организатор или треће лице које је у име организатора требало да изврши обавезу из уговора о туристичком путовању не испуни односно делимично испуни обавезу из уговора о туристичком путовању или ако касни са њеним испуњењем, потрошач може да захтева накнаду штете коју је претрпео, укључујући нематеријалну штету.

Ако у случају из става 1. овог члана потрошач поднесе организатору захтев за накнаду штете из разлога што треће лице које је у име организатора требало да изврши обавезу из уговора о туристичком путовању не испуни односно делимично испуни обавезу из уговора о туристичком путовању или ако касни са њеним испуњењем организатор може од трећег лица да захтева накнаду уплаћеног износа.

Организатор се ослобађа одговорности из става 1. овог члана ако докаже да је неиспуњење, делимично испуњење или кашњење са испуњењем последица потрошачевог намерног или крајње непажљивог поступања.

Гаранције у случају неспособности плаћања

Члан 108

Организатор је дужан да има прописану гаранцију путовања за случај неспособности плаћања и то полису осигурања или гаранцију банке.

Ако организатор односно посредник не дају потрошачу уговор о осигурању или копију банкарске гаранције, односно информацију о гаранцијама путовања у складу са законом, потрошач има право да одустане од уговора уз повраћај уплаћених средстава у пуном износу без умањења.

Рекламација потрошача и губитак права

Члан 109

Потрошач је дужан да организатора, локалног представника организатора или локалну агенцију на коју је организатор или посредник упутио потрошача за случај потребе пружања одређене помоћи, у писаној форми, на папиру или на други одговарајући начин, обавести о недостацима извршених услуга, најкасније у року од месец дана од дана утврђивања недостатака.

Организатор односно посредник је дужан да пре отпочињања туристичког путовања, на јасан и разумљив начин, у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу, обавести потрошача о дужности из става 1. овог члана и могућим последицама пропуштања извршења те дужности.

Организатор је дужан да потрошачу омогући да се на једноставан и приступачан начин обраћа лицу одговорном за пријем рекламација потрошача за време трајања туристичког путовања.

Ако организатор не испуни дужности из ст. 2. и 3. овог члана, потрошач не може сносити штетне последице пропуштања да организатора, локалног представника организатора или локалну агенцију на коју је организатор односно посредник упутио потрошача за случај потребе пружања одређене помоћи обавести о несаобразности пружених услуга.

Ако потрошач пропусти да благовремено обавести организатора о недостацима пружених услуга не може захтевати умањење цене из члана 104. овог закона, раскид уговора из члана 105. овог закона и накнаду штете из члана 107. овог закона, осим ако се одговорност за пропуштање рока из става 1. овог члана не може ставити потрошачу на терет.

2. Временски подељено коришћење непокретности (тајм-шеринг), трајне олакшице за одмор, помоћ приликом препродаје, омогућавање размене

Обавеза предуговорног обавештавања

Члан 110

Трговац је дужан да потрошача у примереном року пре закључења уговора о временски подељеном коришћењу непокретности трајне олакшице за одмор, помоћ приликом препродаје, омогућавање размене тачно и потпуно обавести о подацима наведеним у стандардним информативним обрасцима за уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје и уговор о омогућавању размене.

Обавештења из става 1. овог члана трговац је дужан да достави потрошачу без накнаде, у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу, на јасан и разумљив начин.

Садржину стандардних информативних образаца за уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје и уговор о омогућавању размене прописује Влада, на предлог Министра и министра надлежног за туризам.

Подаци из стандардних информативних образаца морају бити на српском језику. Ови подаци могу бити дати и на другом језику, уколико се уговорне стране тако договоре.

Оглашавање

Члан 111

Приликом оглашавања и нуђења временски подељеног коришћења непокретности, трајних олакшица за одмор, помоћи приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности и трајних олакшица за одмор или омогућавања размене временски подељеног коришћења непокретности, трговац је дужан да обавести потрошача о условима и начину за добијање обавештења из члана 110. овог закона.

У случају да приликом промотивног или продајног догађаја, трговац нуди лично потрошачу да закључе уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје или уговор о омогућавању размене, дужан је да јасно истакне промотивну или продајну сврху тог догађаја.

Трговац мора омогућити да обавештење из члана 110. овог закона буде доступно потрошачу за време трајања промотивног или продајног догађаја.

Временски подељено коришћење непокретности и трајне олакшице за одмор не могу се оглашавати или продавати у смислу улагања.

Формални услови за закључење уговора

Члан 112

Уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје и уговор о омогућавању размене закључују се у писаној форми, обавезно на српском језику и на другом језику уколико се уговорне стране тако договоре, на папиру или на другом трајном носачу записа.

Трговац је дужан да после потписивања уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности потрошачу преда најмање један примерак потписаног уговора.

У случају закључења уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, подаци из члана 110. овог закона постају његов саставни део, обавезују трговца и не могу се мењати, осим ако уговорне стране изричито уговоре другачије или ако промене настану услед више силе.

Трговац је дужан да у примереном року пре закључења уговора из става 1. овог члана, обавести потрошача о свакој промени података из члана 110. овог закона, у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа који је лако доступан потрошачу.

Трговац је дужан да у уговору из става 1. овог члана изричито наведе сваку промену података из члана 110. овог закона која настане у периоду од обавештавања потрошача о подацима до закључења уговора.

Уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје и уговор о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности поред података из члана 110. овог закона, морају да садрже:

1) податке о датуму и месту закључења уговора;

2) име, пребивалиште и потпис потрошача;

3) назив односно име, пребивалиште односно седиште и потпис трговца односно име, пребивалиште и потпис овлашћеног лица трговца.

Трговац је дужан да у примереном року пре закључења уговора потрошача изричито обавести о:

1) праву потрошача на одустанак од уговора;

2) року у коме потрошач може да одустане од уговора;

3) забрани плаћања цене унапред пре истека рока у коме потрошач може да одустане од уговора.

У случају закључења уговора, потрошач мора да одвојено од потписивања уговора потпише уговорне одредбе које се односе на права потрошача из става 7. овог члана.

Образац за одустанак од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности саставни је део тих уговора.

Садржину обрасца за одустанак од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности прописује Влада, на предлог Министра и министра надлежног за туризам.

Право на одустанак од уговора

Члан 113

Потрошач може да одустане од уговора односно предуговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, без обавезе да наведе разлоге за одустанак, у року од 14 дана о дана пријема закљученог уговора.

У случају истовременог закључења уговора о временски подељеном коришћењу непокретности и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, рок за одустанак од уговора рачуна се од дана пријема закљученог уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности.

Продужење рока за одустанак од уговора

Члан 114

Ако трговац није доставио потрошачу образац за одустанак од уговора у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа, потрошач може да одустане од уговора односно предуговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора односно предуговора о трајним олакшицама за одмор, уговора односно предуговора о помоћи приликом препродаје и уговора односно предуговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности у року од годину и 14 дана од дана пријема закљученог уговора односно предуговора.

Ако трговац достави потрошачу образац за одустанак од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности пре истека годину дана од дана када је потрошач примио примерак закљученог уговора односно предуговора, рок за одустанак од уговора рачуна се од дана када је потрошач примио образац за одустанак од уговора.

Ако трговац не обавести потрошача о подацима из члана 110. овог закона у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа, потрошач има право да одустане од уговора односно предуговора о временски подељеном коришћењу непокретности, трајним олакшицама за одмор, помоћи приликом препродаје и омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности у року од три месеца и 14 дана од дана када је примио примерак закљученог уговора односно предуговора.

Ако трговац достави потрошачу обавештење о подацима из члана 110. овог закона пре истека три месеца од дана када је потрошач примио примерак закљученог уговора односно предуговора, рок за одустанак од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности рачуна се од дана када је потрошач примио обавештење.

Коришћење права на одустанак од уговора

Члан 115

Изјава којом потрошач одустаје од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности производи правно дејство ако је дата у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа.

Изјаву из става 1. овог члана потрошач може доставити трговцу на обрасцу за одустанак од уговора.

Изјава из става 2. овог члана сматра се благовременом ако је послата пре истека рока за одустанак од уговора.

Правне последице одустанка

Члан 116

Одустанком од уговора односно предуговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, престају обавезе уговорних страна да изврше односно закључе уговор.

Потрошач има право да одустане од уговора без накнаде трошкова и није дужан да плати услуге које су му пружене пре одустанка од уговора односно предуговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности.

Плаћање унапред

Члан 117

Код уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења, забрањено је уговарање плаћања унапред, пружања средстава обезбеђења, резервисање новца на рачунима, изричитог признања дуга или другог извршења обавезе према трговцу или трећем лицу пре истека рока за одустанак од уговора.

Код уговора о помоћи приликом препродаје, забрањено је уговарање плаћања, пружања средстава обезбеђења, изричитог признања дуга или другог извршења обавезе према трговцу или трећем лицу пре закључења уговора о временски подељеном коришћењу непокретности и уговора о трајним олакшицама за одмор, односно пре него што трговац на други начин испуни обавезе из уговора о помоћи приликом препродаје.

Уговор о трајним олакшицама за одмор

Члан 118

Код уговора о трајним олакшицама за одмор, плаћање цене врши се у оброчним отплатама, у једнаким годишњим износима за време трајања уговора.

Забрањено је плаћање супротно ставу 1. овог члана.

Укупан износ потрошачевих обавеза, укључујући чланарину, обрачунава се у једнаким годишњим ратама.

Трговац је дужан да потрошачу пошаље захтев за плаћање сваке оброчне отплате у писаној форми, на папиру или на другом трајном носачу записа, најкасније 14 дана пре дана њеног доспећа.

После исплате прве оброчне отплате, потрошач може без камате да одустане од уговора о трајним олакшицама за одмор достављањем обавештења о одустанку од уговора трговцу, у року од 14 дана од дана пријема захтева за плаћање рате.

Престанак повезаних уговора

Члан 119

Ако потрошач одустане од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности, сматра се да престају да важе сви повезани уговори без додатних трошкова за потрошача, укључујући уговор о кредиту без обзира на то да ли је потрошачу кредит одобрио трговац или треће лице.

Ако је потрошачу кредит одобрило треће лице, трговац је дужан да о одустанку од уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, уговора о трајним олакшицама за одмор, уговора о помоћи приликом препродаје и уговора о омогућавању размене временски подељеног коришћења непокретности обавести даваоца кредита.

Помоћ приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности односно трајних олакшица за одмор

Члан 120

Трговац је дужан да потрошачу пружи помоћ приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности односно трајних олакшица за одмор.

Ако трговац не пружи потрошачу помоћ на начин из става 1. овог члана, потрошач може да захтева од трговца да откупи временски подељено коришћење непокретности или трајне олакшице за одмор.

Гаранције у случају неспособности плаћања

Члан 121

На гаранцију трговца за услуге из уговора о временски подељеном коришћењу непокретности, трајним олакшицама за одмор, помоћи приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности и омогућавање размене које нису извршене због неспособности плаћања трговца, сходно се примењују одредбе члана 108. овог закона.

Солидарна одговорност

Члан 122

Трговац, лица која по налогу трговца учествују у продаји временски подељеног коришћења непокретности, лица којима је трговац поверио обављање одређених послова из уговора о продаји временски подељеног коришћења непокретности, остали трговци који учествују у продаји услуга временски подељеног коришћења непокретности, као и посредници у продаји услуга временски подељеног коришћења непокретности, солидарно су одговорни потрошачу за извршење и за правне последице неизвршења уговорних обавеза.

XII СТРАТЕГИЈА И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА

Стратегија заштите потрошача

Члан 123

Стратегијом заштите потрошача (у даљем тексту: Стратегија) утврђују се дугорочни циљеви и активности неопходне ради целовитог остварења политике заштите потрошача и акциони план за реализацију Стратегије.

Влада на предлог Министарства доноси Стратегију.

Носиоци заштите потрошача

Члан 124

Носиоци заштите потрошача су Народна скупштина, Влада, Министарство, Национални савет за заштиту потрошача, друга министарства и регулаторна тела која имају законом утврђене надлежности у области заштите потрошача, органи аутономне покрајине и локалне самоуправе, као и удружења и савези.

Носиоци заштите потрошача из става 1. овог члана међусобно сарађују у циљу унапређења заштите потрошача и на спровођењу Стратегије и акционог плана.

Сарадња у области заштите потрошача

Члан 125

Привредне и професионалне коморе и удружења која су основана у циљу заштите права трговаца у области трговине подстичу и промовишу заштиту потрошача, нарочито међу својим члановима.

Ради унапређења заштите потрошача привредне и професионалне коморе и удружења из става 1. овог члана сарађују са носиоцима заштите потрошача из члана 124. став 1. овог закона.

Послови Министарства

Члан 126

Министарство:

1) креира политику заштите потрошача;

2) спроводи поступак и одређује мере заштите колективног интереса потрошача;

3) подноси захтев за покретање прекршајног поступка због повреде колективног интереса потрошача;

4) прати спровођење политике заштите потрошача кроз друге државне политике;

5) сарађује и координира са носиоцима заштите потрошача из члана 124. став 1. овог закона, као и свим осталим субјектима који се баве заштитом потрошача;

6) унапређује правни оквир заштите потрошача и врши усклађивање са прописима Европске уније у области заштите потрошача;

7) обезбеђује примену прописа и врши координацију надзора над тржиштем у области заштите потрошача;

8) припрема и подноси Влади на усвајање Стратегију и акциони план за реализацију Стратегије;

9) прати и оцењује успешност спровођења Стратегије;

10) обавља стручне и административне послове за потребе Националног савета за заштиту потрошача;

11) подржава оснивање и врши координацију у развоју тела за вансудско решавање потрошачких спорова;

12) подржава рад и развој удружења и савеза;

13) сарађује са органима покрајинске и локалне самоуправе на развоју заштите потрошача на покрајинском и локалном нивоу;

14) сарађује са институцијама које се баве заштитом потрошача на регионалном и међународном нивоу;

15) подстиче и спроводи едукативне и информативне активности усмерене на повећање свести потрошача и јавности о правима потрошача и политици заштите потрошача;

16) промовише истраживања и научне пројекте у области заштите потрошача;

17) управља и врши надзор над Националним регистром потрошачких приговора успостављеним у складу са чланом 139. овог закона;

18) прати тржиште у смислу препознавања непоштене пословне праксе и неправичних одредаба у потрошачким уговорима;

19) даје мишљења и препоруке у погледу непоштене пословне праксе и неправичних одредаба у потрошачким уговорима;

20) подстиче доношење кодекса добре пословне праксе од стране привредних и професионалних комора и удружења трговаца.

Национални савет за заштиту потрошача

Члан 127

Ради унапређења система заштите потрошача и сарадње носилаца заштите потрошача и других субјеката који се баве заштитом потрошача, Влада образује Национални савет за заштиту потрошача (у даљем тексту: Национални савет).

Национални савет нарочито обавља следеће послове:

1) учествује у изради Стратегије;

2) извештава Владу о стању у области заштите потрошача и спровођењу акционог плана за реализацију Стратегије;

3) предлаже мере и активности за унапређење заштите потрошача;

4) даје мишљења и препоруке о питањима из области заштите потрошача носиоцима заштите потрошача;

5) обавештава јавност о свом раду и питањима од значаја за заштиту потрошача.

Састав Националног савета

Члан 128

Национални савет чине представници Министарства и других државних органа и носилаца јавних овлашћења, евидентираних удружења и савеза, привредних и професионалних комора и других учесника на тржишту, као и независни стручњаци из области заштите потрошача.

Сталне чланове Националног савета чине представници Министарства, министарства надлежног за безбедност хране, министарства надлежног за безбедност производа, министарства надлежног за здравље, министарства надлежног за енергетику, министарства надлежног за телекомуникације, министарства надлежног за правосуђе, министарства надлежног за финансије, министарства надлежног за туризам и министарства надлежног за заштиту животне средине.

Једну трећину од укупног броја чланова Националног савета чине представници евидентираних удружења и савеза.

Савет потрошача из члана 138. овог закона, у року од 30 дана од дана пријема захтева Министарства, предлаже чланове Националног савета из реда евидентираних удружења и савеза.

Министар председава Националним саветом.

Активности органа аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 129

Органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе предузимају активности из своје надлежности у циљу унапређења заштите потрошача, а нарочито:

1) подржавају активности удружења и савеза у погледу обезбеђивања финансијских средстава, одговарајућих просторија и осталих неопходних услова за рад, у складу са прописима о финансирању програма од јавног интереса које реализују удружења;

2) подстичу и подржавају активности усмерене на заштиту потрошача, а посебно информисање, саветовање и едукацију потрошача;

3) подстичу и подржавају учешће представника потрошача у свим телима која на покрајинском и локалном нивоу доносе одлуке у областима од значаја за потрошаче, као што су услуге од општег економског интереса;

4) планирају и спроводе активности у области заштите потрошача на својој територији у складу са Стратегијом;

5) подржавају оснивање и рад тела за вансудско решавање потрошачких спорова на својој територији.

Органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе достављају годишњи извештај Министарству о спроведеним активностима на унапређењу заштите потрошача, у складу са ставом 1. тач. 1)-5) овог члана, најкасније до 15. марта сваке године за претходну календарску годину.

Удружења и савези

Члан 130

Удружења и савези у смислу овог закона, су удружења, односно савези који су основани у складу са законом којим се уређује оснивање и правни положај удружења и који испуњавају следеће услове:

1) да им је област остваривања циљева удружења, односно савеза заштита потрошача;

2) да су недобитна и независна, нарочито у односу на трговце и политичке странке;

3) да лице на руководећем положају у удружењу, односно савезу није:

(1) лице запослено у државном органу или регулаторном телу, односно у органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе који се баве пословима заштите потрошача;

(2) лице на руководећем положају или члан надзорног органа код трговца или у удружењу трговаца;

(3) лице на руководећем положају у политичкој странци.

Забрањено је да се удружење, односно савез представља или да у свом називу наведе да је удружење, односно савез удружења за заштиту потрошача ако не испуњава услове из става 1. овог члана.

Активности удружења и савеза

Члан 131

Удружења и савези обављају своје активности у складу са законом и њиховим статутом.

Активности удружења и савеза нарочито обухватају:

1) информисање, едукацију, саветовање и пружање правне помоћи потрошачима у остваривању потрошачких права;

2) примање, евидентирање и поступање по приговорима потрошача;

3) спровођење независних испитивања и упоредних анализа квалитета роба и услуга и јавно објављивање добијених резултата;

4) спровођење истраживања и студија у области заштите потрошача и јавно објављивање добијених резултата.

Евиденција удружења и савеза

Члан 132

Министарство установљава и води Евиденцију удружења и савеза (у даљем тексту: Евиденција).

Евиденција се јавно објављује на званичној интернет страници Министарства.

Евиденција обухвата годишње финансијске извештаје и годишње извештаје о спроведеним активностима удружења и савеза.

Поступак уписа у Евиденцију

Члан 133

Упис удружења и савеза у Евиденцију врши Министарство.

Удружења, односно савези, ради уписа у Евиденцију подносе пријаву Министарству.

Пријава из става 2. овог члана нарочито садржи: назив удружења или савеза, потврду о упису у регистар код Агенције за привредне регистре, статут удружења, односно савеза као и одговарајуће доказе да удружење, односно савез испуњава све услове прописане чл. 130, 131, 134. и 136. овог закона.

Министар ближе прописује услове и садржину пријаве из става 2. овог члана, као и услове, садржину и начин вођења евиденције из члана 134. став 1. тач. 3) и 4) овог закона.

Услови за упис у Евиденцију

Члан 134

За упис удружења односно савеза у Евиденцију, поред услова из чл. 130, 131. и 136. овог закона, потребно је да испуњава и услове:

1) да је област остваривања циљева заштите потрошача њихова претежна делатност;

2) да је у области заштите потрошача активно најмање три године;

3) да располаже одговарајућим кадровским, материјалним и техничким капацитетима неопходним за обављање делатности заштите потрошача;

4) да представници удружења, односно савеза поседују одговарајуће искуство, стручност и вештину за обављање делатности у области заштите потрошача;

5) да достави извештај Министарству о спроведеним активностима и постигнутим резултатима у области заштите потрошача, укључујући и пратећи финансијски извештај, чиме се потврђује искуство у овој области у периоду од најмање три године.

За упис савеза у Евиденцију неопходно је да савез чине најмање три удружења.

Приликом утврђивања испуњености услова за упис у Евиденцију, Министарство је дужно да затражи мишљење Савета потрошача из члана 138. овог закона.

На захтев Министарства Савет потрошача мишљење из става 3. овог члана доставља Министарству у року од 30 дана.

Министарство наставља поступак уписа у Евиденцију ако Савет потрошача не достави мишљење у року из става 4. овог члана.

Права евидентираних удружења и савеза

Члан 135

Удружења односно савези који су уписани у Евиденцију у складу са овим законом, имају право:

1) да конкуришу са програмом од јавног интереса за подстицајна средстава Министарства;

2) на покретање поступка за заштиту колективног интереса потрошача у складу са чланом 147. овог закона;

3) заступања интереса потрошача у судским и вансудским поступцима;

4) заступања интереса потрошача у консултативним телима у области заштите потрошача на националном, регионалном и локалном нивоу;

5) на учествовање у раду радних група за припрему прописа и стратешких докумената којима се уређују права потрошача;

6) на приступ коришћењу Националног регистра потрошачких приговора из члана 139. овог закона, у циљу примања, евидентирања и поступања по приговорима потрошача;

7) да учествују у раду Савета потрошача из члана 138. овог закона.

Финансирање удружења и савеза

Члан 136

Активности евидентираних удружења односно савеза могу да се финансирају или суфинансирају из буџета Републике Србије у складу са законом, Стратегијом и Планом рада Владе.

Европски и међународни пројекти у области заштите потрошача које воде евидентирана удружења односно савези могу да се суфинансирају из буџета Републике Србије.

Евидентирана удружења односно савези дужни су да доставе Министарству финансијски извештај о активностима финансираним у складу са ст. 1. и 2. овог члана до 31. марта текуће године за претходну годину, а Министарство те извештаје објављује на својој интернет страници.

Евидентирана удружења односно савези који обезбеђују средства из других извора, ван буџета Републике Србије, дужна су да о томе обавесте надлежно Министарство у року од 30 дана од добијања тих средстава.

Забрањено је да удружења односно савези примају новчана и друга средства, ствари, права и услуге, осим поклона мање вредности, укључујући сваки облик донација и бесповратне помоћи, од физичких и правних лица с којима постоји сукоб интереса, а нарочито од трговаца или удружења трговаца, осим у случајевима пружања услуга уз накнаду (обука и сл.) у складу са законом и статутом удружења, односно савеза.

Сукоб интереса у смислу става 5. овог члана је ситуација у којој лице у својству представника, органа или члана органа удружења, односно савеза, има приватни, пословни или други интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање лице у наведеном својству на начин који може да угрози независност удружења, односно савеза у остваривању циљева за које је основан.

Брисање из Евиденције

Члан 137

Удружење односно савез брише се из Евиденције ако:

1) престане да испуњава услове из чл. 130, 134. и 136. овог закона;

2) учини тежу повреду обавезе из члана 138. став 5. овог закона;

3) злоупотребљава израз удружење односно савез;

4) не достави годишњи извештај Министарству о спроведеним активностима и постигнутим резултатима у области заштите потрошача, укључујући и пратећи финансијски извештај, у складу с чланом 132. став 3. овог закона, до 31. марта текуће године за претходну годину;

5) нарушава потрошачке принципе Етичког кодекса који доноси Савет потрошача из члана 138. став 1. тачка 3) овог закона.

О брисању из Евиденције одлучује Министарство.

Приликом утврђивања испуњености услова за брисање из Евиденције, Министарство је дужно да затражи мишљење Савета потрошача из члана 138. овог закона.

Савет потрошача своје мишљење из става 3. овог члана доставља Министарству у року од 30 дана од дана када је Министарство затражило то мишљење.

У случају да Савет потрошача не достави мишљење из става 3. овог члана, Министарство наставља поступак брисања из Евиденције.

Савет потрошача

Члан 138

Представници свих удружења односно савеза који су уписани у Евиденцију из члана 132. овог закона чине Савет потрошача.

Савет потрошача обавља следеће послове:

1) усаглашава ставове удружења односно савеза о битним питањима за потрошаче;

2) предлаже представнике удружења односно савеза у Национални савет и друге органе;

3) доноси Етички кодекс удружења односно савеза и прати његово спровођење;

4) даје мишљење Министарству у поступку уписа и брисања из Евиденције из чл. 133. и 137. овог закона.

5) доноси препоруку о брисању удружења и савеза из Евиденције Министарства;

6) разматра и друга питања у складу са законом и Пословником о раду.

Савет потрошача доноси Пословник о раду.

Одлуке Савета потрошача објављује Министарство на својој интернет страници и евидентирана удружења односно савези на својим интернет страницама.

Удружења односно савези који не објаве одлуке Савета потрошача на својим интернет страницама чине тежу повреду закона.

XIII ПОТРОШАЧКИ ПРИГОВОРИ И ВАНСУДСКО РЕШАВАЊЕ ПОТРОШАЧКИХ СПОРОВА

Национални регистар потрошачких приговора

Члан 139

Потрошачки приговор је свака представка или притужба којом се пријављује повреда права потрошача из овог и других закона.

Министарство води Национални регистар потрошачких приговора.

Једном годишње, најкасније до 1. марта текуће године за претходну годину, Министарство јавно објављује и доставља Националном савету извештај о раду Националног регистра потрошачких приговора.

Извештај о раду Националног регистра потрошачких приговора нарочито садржи:

1) податке о приговорима потрошача и пруженој правној помоћи;

2) уочене недостатке у прикупљању, евиденцији и решавању потрошачких приговора;

3) области у којима је забележен највећи број приговора потрошача;

4) предлоге за унапређење поступка за прикупљање, евиденцију и решавање потрошачких спорова.

Потрошачки спор

Члан 140

Потрошачки спор је сваки спор који произилази из уговорног односа потрошача и трговца.

У поступку пред судом у потрошачком спору, у смислу закона којим се уређује парнични поступак, не плаћа се судска такса за тужбу ако вредност предмета спора не прелази износ од 500.000 динара.

Вансудско решавање потрошачких спорова

Члан 141

Потрошачки спор може се решити вансудским решавањем потрошачких спорова.

Министар ближе уређује услове за вансудско решавање потрошачких спорова, а нарочито правила и критеријуме за рад тела за вансудско решавање потрошачких спорова, као и образац захтева за упис на листу из члана 142. став 1. овог закона и образац за покретање поступка вансудског решавања спора, како би се обезбедило да процес решавања спорова потрошача буде независан, непристрастан, транспарентан, делотворан, брз и правичан.

Вансудско решавање потрошачких спорова, у смислу овог закона, не примењује се:

1) за решавање спорова по процедурама које је установио сам трговац;

2) код непосредних преговора између потрошача и трговца;

3) приликом настојања судија да спор у току судског поступка реше мирењем страна;

4) у поступцима које је трговац покренуо против потрошача;

5) у споровима чија вредност прелази 500.000 динара.

Тела за вансудско решавање потрошачких спорова

Члан 142

Министарство сачињава листу тела за вансудско решавање потрошачких спорова који испуњавају услове прописане чланом 141. став 2. овог закона и јавно је објављује.

Тела из става 1. овог члана су лица која имају својство посредника, у складу са законом којим се уређује посредовање у решавању спорова (медијација), односно сталне арбитражне институције у складу са законом којим се уређује арбитража.

Листа тела за вансудско решавање потрошачких спорова садржи:

1) назив, седиште, адресу и интернет адресу свих тела за вансудско решавање потрошачких спорова;

2) податке о њиховом унутрашњем уређењу и начину финансирања, укључујући и податке о физичким лицима која су задужена за решавање спорова, њиховом професионалном искуству, накнади и од стране кога су ангажовани;

3) пословник о раду;

4) просечну дужину трајања спора;

5) језик, односно језике на којима се може поднети приговор и спроводити поступак;

6) врсте потрошачких спорова које су обухваћене процедуром;

7) разлоге због којих тело може да одбије вансудско решавање потрошачког спора.

Једном годишње, најкасније до 31. јануара текуће године за претходну годину, тела надлежна за вансудско решавање потрошачких спорова дужна су да јавно објаве и доставе Министарству извештај који садржи податке о примљеним захтевима за покретање спора, покренутим и окончаним споровима, уоченим значајним проблемима и слично, а у складу са чланом 141. став 2. овог закона.

Уколико тела за вансудско решавање потрошачких спорова престану да испуњавају прописане услове и јавно не објаве и не доставе извештај из става 4. овог члана биће брисана са листе тела за вансудско решавање потрошачких спорова.

Право на судску заштиту

Члан 143

Покретање и вођење поступка вансудског решавања потрошачког спора, не искључује нити утиче на остваривање права на судску заштиту, у складу са законом.

Сходна примена других прописа

Члан 144

На поступак вођења и окончања вансудског решавања потрошачког спора, сходно се примењују одредбе закона којима се уређују посредовање, арбитража као и други прописи којима се уређује вансудско решавање спорова.

XIV ЗАШТИТА КОЛЕКТИВНОГ ИНТЕРЕСА ПОТРОШАЧА

Колективни интерес потрошача

Члан 145

Повреда колективног интереса потрошача постоји:

1) када се укупном броју од најмање десет потрошача, истоветном радњом, односно на истоветан начин, од стране истог лица, повређује право које им је загарантовано овим законом или

2) у случају непоштене пословне праксе у смислу чл. 17-23. овог закона, односно неправичних одредби у потрошачким уговорима у смислу чл. 41. до 45. овог закона.

Повреда колективног интереса потрошача из става 1. тачка 1) овог члана постоји и у случајевима када се повређују права укупном броју потрошача који је мањи од броја десет, ако надлежни орган утврди да је дошло до повреде колективног интереса потрошача узимајући у обзир нарочито трајање и учесталост поступања трговца, као и чињеницу да ли такво поступање испољава негативне ефекте према сваком потрошачу у датој чињеничној ситуацији.

Поступак заштите колективног интереса

Члан 146

Поступак заштите колективног интереса покреће и води Министарство, по захтеву овлашћеног лица или по службеној дужности.

Ако у поступку надзора Министарство оцени да неко чињење или нечињење учесника на тржишту, а посебно постојање непоштене уговорне одредбе или непоштене пословне праксе, угрожава или прети да угрози колективни интерес потрошача, покренуће поступак утврђивања повреде колективног интереса потрошача по службеној дужности.

Министарство покреће поступак заштите колективног интереса потрошача по службеној дужности, када на основу достављених иницијатива, информација и других расположивих података, оцени постојање повреде колективног интереса потрошача.

Поступак за заштиту колективног интереса потрошача може да се води против трговца односно удружења трговаца чија су поступања у супротности са прописима из члана 145. става 1. овог закона.

У поступку заштите колективног интереса примењују се правила општег управног поступка, ако овим законом није другачије прописано.

Лица овлашћена за подношење захтева за заштиту колективног интереса потрошача

Члан 147

Захтев за заштиту колективног интереса потрошача могу да поднесу евидентирана удружења односно савези из члана 132. овог закона.

Странке у поступку и покретање поступка

Члан 148

Странке у поступку су лице против кога је покренут поступак и подносилац захтева.

Својство странке немају подносиоци иницијативе за испитивање повреде колективног интереса потрошача, даваоци информација и података, стручна лица и организације чије се анализе користе у поступку, као ни други државни органи и организације који сарађују са Министарством у току поступка.

О покретању поступка доноси се закључак, који нарочито садржи опис радњи или аката који могу да представљају повреду колективног интереса потрошача, правни основ и разлоге за покретање поступка, као и позив свим лицима која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама, да их доставе Министарству.

Против закључка о покретању поступка није дозвољена посебна жалба.

Одлуке у поступку заштите колективног интереса потрошача

Члан 149

Министарство решењем одлучује о постојању повреде и одређивању мере.

Министарство ће обавестити лице против којег је покренут поступак заштите колективног интереса потрошача о битним чињеницама, доказима и осталим елементима због којих се поступак води и позвати да се изјасни у року од 15 дана од дана пријема овог обавештења.

Лице против којег се води поступак може у свом одговору дати предлог обавеза које је спремно да предузме ради отклањања повреде закона, са условима и роковима за спровођење (корективна изјава).

Решење поред делова из става 1. овог члана садржи и рок за спровођење изречене мере.

Против решења донетог у поступку заштите колективног интереса може се покренути управни спор.

Мера заштите колективног интереса потрошача

Члан 150

Ако је утврђено постојање повреде колективног интереса, одређује се мера заштите колективног интереса потрошача, којом се може наложити лицу против кога је вођен поступак да предузме одређено понашање или да му се забрани одређено понашање, а нарочито да:

1) прекине са кршењем одредби овог закона или другог прописа којом се угрожава колективни интерес потрошача и уздржи се од тога убудуће;

2) да отклони утврђену неправилност;

3) престане са непоштеном пословном праксом и да му забрани такво или слично поступање убудуће;

4) без одлагања обустави уговарање неправичних уговорних одредаба.

У решењу из члана 149. став 1. овог члана Министарство може трговцу да наложи обавезу да у утврђеном року извести Министарство о спровођењу изречених мера.

Решење којим се одређује мера из става 1. овог члана објављује се на интернет страници Министарства.

Уколико Министарство утврди да је дошло до повреде колективног интереса потрошача, подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном органу, за прекршаје предвиђене овим законом.

Привремена мера

Члан 151

Ако постоји опасност од наступања штетних последица по права и интересе потрошача Министарство, на предлог подносиоца захтева, може да наложи престанак вршења одређених радњи, односно обавезу предузимања радњи којима се спречава или отклањају штетне последице.

Привремена мера може да траје до доношења решења у том поступку.

Прекид поступка

Члан 152

Министарство прекида поступак ако се трговац корективном изјавом обавеже да неће наставити или поновити радњу или акт којим се штети колективном интересу потрошача.

Прекид поступка из става 1. овог члана може да траје најдуже три месеца.

О поступању по обавези из става 1. овог члана, Министарство води рачуна по службеној дужности.

Ако странка против које се води поступак не испуни или прекрши преузете обавезе пре истека рока од три месеца или у међувремену учини нову повреду, Министарство наставља поступак.

Ако странка против које се води поступак испуни преузете обавезе у прописаном року Министарство ће обуставити поступак.

Поступак за накнаду штете

Члан 153

Покретање или вођење поступка за заштиту колективног интереса потрошача не спречава потрошача коме је проузрокована штета да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду те штете или да пред судом покрене поступак за поништај или утврђивање ништавости уговора, односно да пред судом покрене било који други поступак захтевајући остварење својих права.

XV НАДЗОР

Надлежност за надзор

Члан 154

Надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство.

Органи државне управе и органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у делокругу обављања својих послова врше надзор над спровођењем прописа у области заштите потрошача и предузимају радње прописане овим законом и другим прописима.

Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство надлежно за послове трговине, преко тржишних инспектора, као и министарство надлежно за послове туризма, преко туристичких инспектора, у складу са овлашћењима прописаним овим законом и прописима којима се уређује инспекцијски надзор у овим областима.

Сарадња у надзору

Члан 155

Органи из члана 154. став 2. овог закона у вршењу надзора међусобно сарађују и достављају једни другима податке и обавештења потребна за рад по питањима заштите потрошача.

У циљу унапређења сарадње и решавања питања надлежности, Влада на предлог министра надлежног за заштиту потрошача може да оснује координациона тела.

Министарство управља пословима заштите потрошача и органи из члана 154. става 2. дужни су да достављају Министарству анализу стања у области из свог делокруга која се односе на заштиту потрошача и дају мишљење о питањима од значаја за заштиту потрошача.

Овлашћења надлежних инспектора

Члан 156

У вршењу инспекцијског надзора надлежни инспектор има сва права, дужности и овлашћења која су прописана овим законом и законима којима се уређује инспекцијски надзор у области трговине, односно туризма.

Надлежни инспектор у вршењу надзора испитује да ли трговац, односно продавац:

1) истиче цене, у складу са чл. 6. до 10. овог закона;

2) оглашава продајну цену, у складу са чланом 11. овог закона;

3) издаје рачун, у складу са чланом 12. овог закона;

4) обавештава потрошаче, у складу са чл. 13, 27, 87, 88, 93. и 111. овог закона;

5) наплаћује додатне трошкове без претходне изричите сагласности потрошача, у складу са чланом 14. овог закона;

6) обавља непоштену пословну праксу, у складу са чл. 19-23. овог закона;

7) продаје, услужује и поклања малолетнику дуванске, односно алкохолне производе и пиво, као и пиротехничка средства, супротно члану 24. овог закона;

8) поступа, супротно члану 26. овог закона;

9) предаје потрошачу образац за одустанак од уговора на даљину и уговора који се закључују изван пословних просторија, у складу са чл. 30. и 31. овог закона;

10) испоручује робу, у складу са чланом 32. став 1. овог закона;

11) је извршио повраћај плаћеног износа које је примио од потрошача, као и трошкове испоруке, у случају одустанка од уговора у законском року од 14 дана, у складу са чланом 34. став 1. овог закона;

12) врши непосредно оглашавање, у складу са чланом 38. овог закона;

13) шаље пошиљке које потрошач није наручио, у складу са чланом 39. став 1. овог закона;

14) врши оглашавање путем средстава комуникације на даљину, у складу са чланом 40. овог закона;

15) испоручује робу потрошачу, у складу са чланом 46. став 1. овог закона;

16) доставља потрошачу пратећу документацију уз робу, у складу са чланом 47. овог закона;

17) поступа у складу са чланом 48. став 4. овог закона;

18) издаје потрошачу гарантни лист, у складу са чланом 54. и чланом 81. став 3. овог закона;

19) употребљава израз “гаранција” и израз с тим значењем, у складу са чланом 55. овог закона;

20) прима, евидентира, одговара на рекламацију, у складу са чланом 56. и чланом 81. став 3. овог закона;

21) обавља додатне радове без изричите сагласности потрошача, супротно члану 71. овог закона;

22) обуставља потрошачу пружање услуге од општег економског интереса, супротно члану 86. овог закона;

23) врши спецификацију рачуна, у складу са чланом 91. овог закона;

24) успоставља контакт линију у вези са прикључењем на дистрибутивну мрежу, квалитетом и коришћењем услуга од општег економског интереса, у складу са чланом 92. овог закона;

25) оглашава или нуди на продају туристичка путовања, у складу са чланом 95. овог закона;

26) обавештава потрошача о подацима који се односе на породицу домаћина и одговорно лице коме ученик, односно студент може да се обрати за помоћ у месту боравка, у складу са чланом 101. став 3. овог закона;

27) доставља гаранцију за случај неспособности плаћања, у складу са чл. 108. и 121. овог закона;

28) оглашава и нуди временски подељено коришћење непокретности, трајне олакшице за одмор, помоћ приликом препродаје временски подељеног коришћења непокретности и трајних олакшица за одмор, односно размену временски подељеног коришћења непокретности, у складу са чланом 111. овог закона;

29) омогућава посебно потписивање уговорних одредаба о праву потрошача на одустанак од уговора, о трајању тог права и о забрани плаћања унапред за време трајања права на одустанак, у складу са чланом 112. ст. 7. и 8. овог закона;

30) спроводи меру заштите колективног интереса потрошача из члана 150. овог закона.

Надлежни инспектор у вршењу надзора проверава да ли давалац гаранције:

1) продаје робу уз гарантни лист који је сачињен, у складу са чланом 54. став 2. овог закона;

2) употребљава израз “гаранција” и израз с тим значењем, у складу са чланом 55. овог закона.

Решење инспектора

Члан 157

У случају утврђивања повреде закона инспектор налаже трговцу, односно продавцу да отклони утврђену неправилност.

Решењем из става 1. овог члана инспектор ће одредити рок у којем ће трговац, односно продавац бити дужан да отклони неправилност, а који не може бити краћи од 24 сата нити дужи од два месеца, ако другачије није прописано.

Ако трговац, односно продавац не поступи по налогу из став 2. овог члана инспектор ће решењем изрећи меру привремене забране промета робе, односно вршења услуге на коју се мера односи.

Поступак инспекцијског надзора

Члан 158

Инспекцијски надзор у смислу овог закона врши се по службеној дужности и започиње предузимањем прве радње инспектора у поступку инспекцијског надзора.

Пријаве повреде закона, односно друге информације, дојаве, поднесци и захтеви поднети ради предузимања инспекцијског надзора имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносиоци тих иницијатива немају својство странке у поступку.

О свим радњама у поступку инспекцијског надзора од значаја за утврђивање чињеничног стања инспектор саставља записник.

О питањима која нису од непосредног значаја за утврђивање чињеничног стања инспектор саставља службену белешку.

Ако утврди повреду закона, инспектор доноси и доставља решење у складу са својим овлашћењем у року од пет дана од дана отпочињања, односно окончања контроле.

Инспектор у време и на месту контроле, може донети привремено решење, које престаје да важи протеком рока за доношење решења из става 5. овог члана.

Против привременог решења није дозвољена посебна жалба.

Жалба

Члан 159

Против решења из члана 157. овог закона може се изјавити жалба у року од осам дана Министру.

Жалба из става 1. овог члана не одлаже извршење решења.

Против другостепене одлуке Министра странка којој је изречена управна мера може да покрене поступак пред Управним судом у року од 14 дана, али жалба не одлаже извршење решења.

XVI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршај

Члан 160

Новчаном казном у износу од 300.000,00 до 2.000.000,00 динара, казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не истакне цену, у складу са чл. 6. до 10. овог закона;

2) не оглашава продајну цену, у складу са чланом 11. овог закона;

3) не изда потрошачу рачун, у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. овог закона;

4) се не придржава истакнуте цене и услова продаје, у складу са чланом 12. став 3. овог закона;

5) наплати издавање и слање рачуна односно опомена потрошачу из члана 12. ст. 4. и 5. овог закона;

6) не обавештава потрошача, у складу са чланом 13. овог закона;

7) наплати додатне трошкове без претходне изричите сагласности потрошача, у складу са чланом 14. овог закона;

8) обавља непоштену пословну праксу, из члана 18. овог закона;

9) обмањује потрошача на начин прописан чл. 19-21. овог закона;

10) обавља насртљиву пословну праксу, на начин прописан чл. 22. и 23. овог закона;

11) продаје, услужује и поклања алкохолна пића, укључујући и пиво, дуванске производе и пиротехничке производе лицима млађим од 18 година живота, супротно члану 24. став 1. овог закона;

12) одбије да потрошачу прода робу која је изложена или на други начин припремљена за продају или одбије пружање услуге која се може обавити, уколико то није у супротности са другим прописом и опште прихваћеним пословним обичајима, супротно члану 26. став 1. овог закона;

13) не обезбеди потрошачу робу у тачној мери или количини или му не омогући да провери ту тачност, супротно члану 26. став 3. овог закона;

14) нуди посебне продајне подстицаје за куповину робе и услуга, супротно члану 26. став 4. овог закона;

15) не обавештава потрошача пре закључења уговора на даљину и уговора који се закључују изван пословних просторија о подацима из члана 27. овог закона;

16) при закључивању уговора на даљину и уговора који се закључују изван пословних просторија, не преда потрошачу образац за одустанак од уговора, у складу са чл. 30. и 31. овог закона;

17) не испоручи робу потрошачу у року прописаним чланом 32. став 1. овог закона;

18) није извршио повраћај плаћеног износа који је примио од потрошача, као и трошкове испоруке, у случају одустанка од уговора у законском року од 14 дана, у складу са чланом 34. став 1. овог закона;

19) непосредно се огласи, супротно члану 38. овог закона;

20) шаље пошиљке које потрошач није наручио, супротно члану 39. овог закона;

21) врши оглашавање путем средстава комуникације на даљину, супротно члану 40. овог закона;

22) потрошачу не преда робу или исправу на основу које се роба може преузети, у складу са чланом 46. став 1. овог закона;

23) потрошачу не преда робу у уговореној количини, у складу са чланом 46. став 2. овог закона;

24) на рачуну читљиво и јасно не напише рок испоруке робе, у складу са чланом 46. став 4. овог закона;

25) потрошачу приликом испоруке робе, не преда документа која се односе на робу, у складу са чланом 47. овог закона;

26) не врати потрошачу све износе плаћене по основу уговора у случају раскида уговора, у складу са чланом 48. став 4. овог закона;

27) као давалац гаранције, не сачини гарантни лист у складу са чланом 54. став 2, односно чланом 81. став 3. овог закона;

28) не изда потрошачу гарантни лист, у складу са чланом 54. став 3, односно чланом 81. став 3. овог закона;

29) употребљава израз “гаранција” и израз с тим значењем, супротно члану 55, односно члану 81. став 3. овог закона;

30) на продајном месту видно не истакне обавештење о начину и месту пријема рекламација или на месту одређеном за пријем не обезбеди присуство лица овлашћеног за пријем рекламација у току радног времена, у складу са чланом 56. став 2, односно чланом 81. став 3. овог закона;

31) потрошачу не изда писану потврду, односно електронским путем не потврди пријем рекламације, у складу са чланом 56. став 5. односно чланом 81. став 3. овог закона;

32) не води и не чува евиденцију примљених рекламација потрошача, у складу са чланом 56. ст. 4. и 6, односно чланом 81. став 3. овог закона;

33) не одговори потрошачу на изјављену рекламацију на начин и у року предвиђеном чланом 56. став 7, односно чланом 81. став 3. овог закона;

34) прихваћени захтев из рекламације потрошача не реши на начин прописаним чланом 56. став 8, односно чланом 81. став 3. овог закона;

35) не обавести потрошача о сваком продужавању рока за решавање рекламације, у складу са чланом 56. став 9, односно чланом 81. став 3. овог закона;

36) уколико не прибави сагласност потрошача за обављање додатног рада у складу са чланом 71. овог закона;

37) не оснива Саветодавно тело, у складу са чланом 83. овог закона;

38) обустави потрошачу пружање услуге од општег економског интереса, супротно члану 86. овог закона;

39) обуставља пружање услуге, у складу са чланом 86. став 5. овог закона;

40) овласти друго правно или физичко лице да се обраћа потрошачу, без претходно добијене изричите сагласности потрошача, лично, путем телефона, факса, поште, електронске поште или другог средства комуникације на даљину, ради остваривања потраживања из уговора, супротно члану 86. став 6. овог закона;

41) не обавештава потрошача о подацима из чл. 87. и 88. овог закона;

42) не дозвољава потрошачу да раскине уговор о пружању услуга од општег економског интереса, у складу са чланом 89. овог закона;

43) не изда рачун за услуге од општег економског интереса у складу са захтевима спецификације рачуна из члана 91. овог закона;

44) не успостави бесплатну у телефонску линију и не образује комисију за решавање рекламација, у складу са чланом 92. овог закона;

45) не обавести потрошача о подацима из члана 93. овог закона;

46) оглашава или нуди на продају туристичко путовање, супротно члану 95. овог закона;

47) најкасније 14 дана пре поласка не обавести потрошача о имену, адреси и телефонском броју породице домаћина и о имену, адреси и телефонском броју одговорног лица коме ученик, односно студент може да се обрати за помоћ у месту боравка, у складу са чланом 101. став 3. овог закона;

48) потрошачу не пружи довољну гаранцију обезбеђења за случај неспособности плаћања при уговорима о туристичким путовањима и временски подељеног коришћења непокретности, у складу са чланом 108. став 1. и чланом 121. овог закона;

49) не обавести потрошача о подацима из члана 110. овог закона;

50) не истакне јасно промотивну или продајну сврху догађаја, супротно члану 111. овог закона;

51) поред уговорних одредаба о праву потрошача на одустанак од уговора, о трајању тог права и о забрани плаћања унапред за време трајања права на одустанак нема потписа потрошача, супротно члану 112. став 8. овог закона;

52) повреди колективни интерес потрошача из члана 145. овог закона;

53) поступи супротно мери заштите колективног интереса потрошача из члана 150. овог закона;

54) поступи супротно налогу из решења инспектора из члана 157. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се физичко лице или одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000,00 до 150.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

Заштитна мера

Члан 161

Уз прекршајну казну из члана 160. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 54) овог закона, правном лицу се може изрећи и заштитна мера забране да врши одређене делатности у трајању од шест месеци до годину дана, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Уз прекршајну казну из члана 160. став 2. за радње из члана 160. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 54), одговорном лицу у правном лицу може се изрећи заштитна мера забране да врши одређене послове у трајању од три месеца до једне године.

Уз прекршајну казну из члана 160. став 3. за радње из члана 160. став 1. тач. 9), 10), 11), 12) и 54), предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења одређених делатности у трајању од шест месеци до годину дана.

XVII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 162

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Члан 163

Удружења и савези који су уписани у Евиденцији на основу Закона о заштити потрошача (“Службени гласник РС”, број 73/10) и Правилника о евиденцији удружења и савеза удружења за заштиту потрошача (“Службени гласник РС”, број 32/11) на дан ступања на снагу овог закона, сматрају се уписаним у Евиденцију установљену на основу члана 132. овог закона.

Члан 164

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о заштити потрошача (“Службени гласник РС”, број 73/10).

Члан 165

Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се по истеку три месеца од дана његовог ступања на снагу.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 36/2011 и 139/2014)

Глава I

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се права корисника финансијских услуга које пружају банке, даваоци финансијског лизинга и трговци, као и услови и начин остваривања и заштите тих права.

Значење појединих појмова

Члан 2

Поједини појмови, у смислу овог закона, имају следеће значење:

1) финансијске услуге су банкарске услуге, услуге финансијског лизинга и финансијске погодбе;

2) банкарске услуге су услуге које банка пружа корисницима ових услуга по основу уговора о кредиту, уговора о депозиту, уговора о издавању и коришћењу кредитних картица, уговора о дозвољеном прекорачењу по рачуну, као и друге услуге које банка пружа у складу са законом;

3) финансијски лизинг (у даљем тексту: лизинг) јесте посао који има значење утврђено законом којим се уређује финансијски лизинг;

4) услуге осигурања, односно услуге друштава за управљање добровољним пензијским фондовима су услуге утврђене законом којим се уређује пословање друштава за осигурање, односно којим се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови;

5) финансијска погодба је продаја са оброчним отплатама цене или други облик финансирања корисника који има исту економску суштину, коју нуди трговац и која подразумева одложено плаћање дуга у току одређеног периода;

6) давалац банкарске услуге (у даљем тексту: банка) јесте банка у смислу закона којим се уређују банке;

7) давалац лизинга и предмет лизинга имају значење одређено законом којим се уређује финансијски лизинг;

8) трговац је правно или физичко лице које врши продају финансијском погодбом и наступа на тржишту у оквиру своје пословне делатности или у друге комерцијалне сврхе;

9) корисник финансијске услуге (у даљем тексту: корисник) јесте физичко лице које користи или је користило финансијске услуге или се даваоцу финансијских услуга обратило ради коришћења финансијских услуга, и то:

1) физичко лице које ове услуге користи, користило је или намерава да користи у сврхе које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности,

2) предузетник, у смислу закона којим се уређују привредна друштва,

3) пољопривредник, као носилац или члан породичног пољопривредног газдинства у смислу закона којим се уређују пољопривреда и рурални развој;

10) уговор о кредиту има значење утврђено у закону којим се уређују облигациони односи;

11) уговор о депозиту има значење утврђено у закону којим се уређују облигациони односи;

12) (брисана)

13) уговор о револвинг кредиту је уговор о кредиту који кориснику омогућава да једном одобрени износ кредита, у одређеном периоду, користи више пута у висини неискоришћених или враћених средстава, с тим што се неискоришћени део кредита повећава за висину отплата тог кредита;

14) (брисана)

15) кредитна картица је платна картица која њеном кориснику омогућава подизање готовог новца и плаћање робе и услуга на кредит;

16) (брисана)

17) дозвољено прекорачење рачуна је уговорени износ средстава који банка ставља на располагање кориснику рачуна;

18) недозвољено прекорачење рачуна је износ средстава које корисник рачуна користи мимо уговорног односа с банком;

19) повезани уговор о кредиту је уговор који служи искључиво за финансирање набавке одређене робе или услуге и који са уговором о продаји те робе или услуге чини економску целину; економска целина постоји ако давалац кредита користи услуге продавца ради закључивања уговора о кредиту или је роба, односно услуга која је предмет набавке изричито наведена у том уговору;

20) номинална каматна стопа означава каматну стопу изражену као фиксни или променљиви проценат који се на годишњем нивоу примењује на износ повучених кредитних средстава, односно износ нето финансирања лизинга, односно примљени депозит;

21) годишња ефективна каматна стопа и ефективна стопа лизинг накнаде (у даљем тексту: ефективна каматна стопа) исказују укупне трошкове кредита и других финансијских услуга које плаћа, односно прима корисник тих услуга, при чему су ти трошкови изражени као проценат укупног износа ових услуга на годишњем нивоу;

22) план отплате, односно исплате је табеларни преглед свих хронолошки приказаних новчаних токова, намењен информисању корисника, а ради ажурнијег праћења његових обавеза по уговору о кредиту, односно лизингу, односно његових потраживања по уговору о депозиту;

23) трајни носач (трајни медијум) јесте средство које кориснику омогућава да сачува податке који се односе на њега, да тим подацима приступи и да их репродукује у неизмењеном облику у периоду који одговара сврси чувања;

24) професионална пажња је повећана пажња и вештина која се у правном промету основано очекује од даваоца финансијске услуге у пословању с корисницима, у складу с правилима струке, добрим пословним обичајима и начелом савесности и поштења;

25) репрезентативни пример је пример у коме су назначени сви елементи неопходни за приказивање услова под којима се одређена финансијска услуга користи.

Област примене

Члан 3

Одредбе овог закона не примењују се на:

1) уговоре о лизингу код којих није уговорена могућност да прималац лизинга стекне право својине на предмету лизинга;

2) уговоре о кредиту, односно финансијске погодбе закључене у поступку поравнања пред судом или другим државним органом;

3) уговоре о кредиту, односно финансијске погодбе којима се бестеретно одлаже плаћање постојећег дуга;

4) уговоре о кредиту, односно финансијске погодбе код којих не постоји обавеза плаћања камате или било ког другог терета и уговоре о кредиту, односно финансијске погодбе под условом отплате кредита у року до три месеца, односно под условом да је уговорено одложено плаћање на рок до три месеца и с плаћањем само занемарљивих трошкова;

5) уговоре о кредиту, односно финансијске погодбе обезбеђене залогом на покретним стварима, ако је одговорност корисника ограничена на вредност заложене ствари;

6) уговоре о финансијским погодбама с трајним извршењем којима се трговац обавезује да кориснику испоручује одређену врсту робе, односно пружа одређену услугу у дужем периоду, а корисник се обавезује да за то плаћа цену у оброцима за време трајања испоруке робе, односно пружања услуге.

Однос према другим прописима

Члан 4

На питања заштите корисника која нису уређена овим законом примењују се одредбе прописа којима се уређује пословање банака, финансијски лизинг и заштита података о личности, као и одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

На заштиту корисника платних услуга и ималаца електронског новца примењују се одредбе закона којим се уређују платне услуге, а на заштиту корисника кредита и дозвољеног прекорачења рачуна које дају пружаоци платних услуга и издаваоци електронског новца, као и корисника кредитне картице – примењују се и одредбе овог закона које се односе на кредите и дозвољено прекорачење рачуна, односно кредитну картицу.

Одредбе овог закона којима се уређују права и обавезе банке као даваоца кредита и дозвољеног прекорачења рачуна и издаваоца кредитне картице односе се и на друге пружаоце платних услуга и издаваоце електронског новца кад услугу давања кредита или дозвољеног прекорачења рачуна, односно издавања кредитних картица пружају у складу са законом којим се уређују платне услуге.

Изузетно од става 2. овог члана, на поступак остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга и ималаца електронског новца, укључујући и корисника кредита и дозвољеног прекорачења рачуна које дају пружаоци платних услуга и издаваоци електронског новца и корисника кредитне картице, примењују се одредбе овог закона које се односе на остваривање заштите права и интереса корисника.

Основна начела заштите корисника

Члан 5

Основна начела заштите корисника, у смислу овог закона, јесу следећа:

1) право на равноправан однос с даваоцем финансијске услуге,

2) право на заштиту од дискриминације,

3) право на информисање,

4) право на одређеност или одредивост уговорне обавезе,

5) право на заштиту права и интереса.

Оглашавање

Члан 6

Финансијске услуге морају се оглашавати на јасан и разумљив начин, а оглашавање не може садржати нетачне информације, односно информације које могу створити погрешну представу о условима под којима корисник користи ове услуге.

Народна банка Србије може прописати ближе услове оглашавања финансијских услуга.

Правила уговарања

Члан 7

Уговор о финансијској услузи (у даљем тексту: уговор) сачињава се у писменој форми или на другом трајном носачу података.

Свака уговорна страна добија примерак уговора.

Уговор не може да садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му гарантована овим законом.

Давалац финансијске услуге је дужан да у досијеу корисника чува уговор и уговорну документацију који се односе на тог корисника (понуда, нацрт уговора, преглед обавезних елемента, план отплате/исплате, анекс уговора с новим планом отплате, обавештења, опомене и др.).

Члан 8

Уговорна обавеза мора бити одређена, односно одредива.

Новчана уговорна обавеза је одредива што се тиче њене висине ако зависи од уговорених променљивих елемената, односно променљивих и фиксних, с тим што су променљиви елементи они који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.).

Новчана уговорна обавеза је временски одредива ако се на основу уговорених елемената може утврдити кад доспева.

Елементи из ст. 2. и 3. овог члана морају бити такве природе да на њих не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

Банка, односно давалац лизинга дужни су да у пословним просторијама у којима нуде услуге корисницима и на Интернет страници држе истакнуто обавештење о вредности уговорених променљивих елемената из става 2. овог члана на дневном нивоу.

Уговори не могу да садрже упућујућу норму на пословну политику и друге акте даваоца финансијских услуга кад су у питању они елементи који су овим законом предвиђени као обавезни елементи уговора.

Давалац финансијске услуге је дужан да новчану уговорну обавезу утврђује на начин одређен одредбама овог члана.

Општи услови пословања

Члан 9

Општим условима пословања давалаца финансијских услуга, у смислу овог закона, сматрају се услови пословања који се примењују на кориснике, услови за успостављање односа између корисника и даваоца финансијске услуге и поступак комуникације између њих, као и услови за обављање пословања између корисника и даваоца ове услуге.

Општим условима пословања давалац финансијске услуге је дужан да обезбеди примену добрих пословних обичаја, добру пословну праксу и фер однос према кориснику, као и усклађеност ових услова с прописима.

Општи услови пословања обухватају и акте којима се утврђују накнаде и други трошкови које давалац финансијских услуга наплаћује корисницима (нпр. тарифа накнаде).

Члан 10

Давалац финансијске услуге дужан је да на видном месту у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници обезбеди да се корисник упозна са општим условима пословања на српском језику, и то најкасније 15 дана пре дана почетка њихове примене.

Давалац финансијске услуге дужан је да кориснику пружи одговарајућа објашњења и инструкције који се односе на примену општих услова пословања у вези са одређеном финансијском услугом, као и да му, на његов захтев, у писменој форми или на другом трајном носачу података, достави те услове без одлагања.

Годишња ефективна каматна стопа

Члан 11

Ефективна каматна стопа је дисконтна стопа која изједначава, на годишњој основи, садашње вредности свих новчаних токова, односно садашње вредности свих новчаних примања са садашњим вредностима свих новчаних издатака по основу коришћења финансијских услуга а који су познати у моменту исказивања ове стопе.

Новчани токови из става 1. овог члана укључују:

– све отплате и исплате кредита/лизинга/депозита;

– трошкове које корисник финансијских услуга плаћа (нпр. камате, накнаде, порези и сл.), односно погодности које прима (камате и друге безусловне погодности);

– трошкове у вези са споредним услугама које представљају услов за коришћење финансијске услуге, односно за њено коришћење на одређени начин (нпр. трошкови осигурања живота, имовине и лица и др.).

Ако је услов за коришћење финансијске услуге отварање рачуна, у новчане токове из става 1. овог члана укључују се и трошкови отварања и вођења тог рачуна, као и сви трошкови у вези са извршењем тих новчаних токова.

У новчане токове из става 1. овог члана не укључују се:

– трошкови настали због непоштовања уговорних одредаба;

– трошкови у вези с куповином робе настали независно од тога да ли се плаћање врши готовински или на други начин.

Обрачун ефективне каматне стопе заснива се на следећим претпоставкама:

– да ће уговор о финансијској услузи остати на снази током уговореног периода;

– да ће уговорне стране испунити своје уговорне обавезе и да ће то учинити у роковима наведеним у уговору;

– да ће номинална каматна стопа и остали трошкови остати непромењени до краја трајања уговора.

Банка и давалац лизинга су дужни да ефективну каматну стопу обрачунавају на јединствен, прописани начин ради поређења истоврсних понуда различитих давалаца финансијских услуга.

Народна банка Србије ближе утврђује услове и начин обрачуна ефективне каматне стопе.

Право на одустанак

Члан 12

Корисник има право да одустане од закљученог уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна, уговора о издавању и коришћењу кредитне картице, уговора о лизингу и финансијске погодбе – у року од 14 дана од дана закључења уговора, без навођења разлога за одустанак.

Код уговора о кредиту који је обезбеђен хипотеком, као и код уговора чији је предмет куповина, односно финансирање куповине непокретности, корисник може одустати од уговора под условом да није почео да користи кредит, односно финансирање.

При одустанку од уговора из става 1. овог члана, а пре истека рока из тог става, корисник је дужан да о својој намери да одустане обавести банку, даваоца лизинга, односно трговца на начин којим се потврђује пријем овог обавештења, при чему се датум пријема тог обавештења сматра датумом одустанка од уговора. Ово обавештење доставља се у писаној форми или на другом трајном носачу података.

Корисник који одустане од уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна и уговора о издавању и коришћењу кредитне картице дужан је да одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана слања обавештења из става 3. овог члана, врати банци главницу и камату из основног посла за време коришћења кредита.

Корисник који одустане од уговора о лизингу са опцијом куповине предмета лизинга дужан је да даваоцу лизинга одмах по слању обавештења из става 3. овог члана врати предмет лизинга. Корисник из овог става дужан је да одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана слања обавештења из става 3. овог члана даваоцу лизинга накнади претрпљену штету ако је дошло до умањења вредности предмета лизинга и плати уговорену камату из основног посла од дана закључења уговора до дана плаћања камате.

Корисник који одустане од финансијске погодбе с трговцем дужан је да одмах трговцу врати предмет купопродаје. Корисник из овог става дужан је да одмах, а најкасније у року од 30 дана од дана слања обавештења из става 3. овог члана, трговцу накнади претрпљену штету ако је дошло до умањења вредности предмета купопродаје и плати уговорену камату из основног посла од дана закључења купопродаје до дана плаћања камате.

Даваоци услуга немају право на друге накнаде, осим накнада из ст. од 4. до 6. овог члана и трошкова насталих код надлежних органа, а, у случају из става 2. тог члана – банка има право на накнаду стварних трошкова које је имала поводом закључења уговора о кредиту.

Корисник мора бити упознат са стварним трошковима из става 7. овог члана пре закључења уговора о кредиту.

Ако даваоци услуга из става 3. овог члана или трећа страна на основу уговора с тим даваоцима, пружају и споредне услуге у вези с финансијским услугама из ст. 1. и 2. тог члана – корисника више не обавезује уговор о споредним услугама ако корисник користи своје право на одустанак од основног уговора у складу са овим чланом.

Право на обавештавање

Члан 13

Корисник има право да од даваоца финансијске услуге, у писменој форми или на другом трајном носачу података, без накнаде добије информације, податке и инструкције који су у вези с његовим уговорним односом с даваоцем, на начин и у роковима утврђеним уговором.

Захтев за минималном професионалном оспособљеношћу

Члан 14

Запослени који су ангажовани на пословима продаје финансијских услуга или пружању савета корисницима дужни су да поседују одговарајуће квалификације, знање и искуство, професионалне и личне квалитете, да поступају у складу с добрим пословним обичајима и пословном етиком, да поштују личност и интегритет корисника, као и да кориснике, потпуно и тачно информишу о условима коришћења тих услуга.

Даваоци финансијских услуга треба да обезбеде да запослени који су ангажовани на пословима продаје ових услуга или пружању савета корисницима поседују одговарајуће квалификације и да обезбеде обуку ових запослених.

Глава II

БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ И ЛИЗИНГ

Одељак 1.

ИНФОРМИСАЊЕ У ПРЕДУГОВОРНОЈ ФАЗИ

1. Оглашавање

Члан 15

Банка и давалац лизинга дужни су да, при оглашавању депозитних и кредитних услуга и послова лизинга код којих огласна порука садржи каматну стопу или било који нумерички податак који се односи на цену или приход, јасно и прецизно на репрезентативном примеру наведу:

– врсту депозита/кредита/предмета лизинга;

– висину и променљивост годишње номиналне каматне стопе;

– ефективну каматну стопу;

– валуту у којој се уговара депозит/кредит/лизинг;

– период на који се уговара депозит/кредит/лизинг;

– критеријуме за индексирање депозита/кредита/лизинга;

– укупан износ депозита/кредита;

– све трошкове који падају на терет корисника.

При оглашавању лизинга, давалац лизинга, поред података из става 1. овог члана, дужан је да наведе и следеће податке:

– бруто набавну вредност предмета лизинга, висину учешћа и износ нето финансирања;

– број и износ рата лизинг накнаде, као и период у коме рате доспевају за наплату (месечно, тромесечно и сл.).

При оглашавању из ст. 1. и 2. овог члана, износ ефективне каматне стопе треба да буде назначен, односно написан тако да је уочљивији од осталих елемената.

Оглашавањем из ст. 1. и 2. овог члана сматра се оглашавање у смислу закона којим се уређује оглашавање – оглашавање у средствима јавног информисања, у просторијама банке и даваоца лизинга (брошуре, рекламни леци и др.), односно на Интернет страници.

Члан 16

Ако је за закључење уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу, уговора о издавању и коришћењу кредитне картице или уговора о лизингу обавезно и закључење уговора о споредним услугама (нарочито уговора о осигурању), а при том се цена споредне услуге не може одредити унапред – постојање такве обавезе исказује се јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе.

Ако се оглашавају кредит, дозвољено прекорачење рачуна, кредитна картица или лизинг чија је номинална каматна стопа 0%, назначавају се и сви услови под којима се одобравају тај кредит/дозвољено прекорачење рачуна/кредитна картица/лизинг.

При оглашавању забрањено је користити изразе којима се кредит, дозвољено прекорачење рачуна, кредитна картица или лизинг означавају бесплатним или сличне изразе ако је одобрење тог кредита/дозвољеног прекорачења рачуна/кредитне картице/лизинга условљено закључењем другог уговора или је условљено било чим што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу.

2. Обавештавање корисника у предуговорној фази

Члан 17

Банка и давалац лизинга су дужни да кориснику пруже информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о депозиту, кредиту или лизингу, уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна, односно уговор о издавању и коришћењу кредитне картице за које је показао интересовање (у даљем тексту: понуда), на начин који ће кориснику омогућити да упореди понуде различитих давалаца истих услуга и процени да ли ови услови одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији, али који корисника ниједног тренутка неће довести у заблуду.

Банка и давалац лизинга су дужни да кориснику услугу понуде у динарима, осим ако корисник не захтева да му се услуга понуди у динарској противвредности стране валуте, односно у страној валути, у складу с прописима којима се уређује девизно пословање. Банка и давалац лизинга су дужни да кориснику у писменој форми укажу на ризике које преузима кад се услуга пружа у динарској противвредности стране валуте, односно у страној валути.

Народна банка Србије прописује у којој страној валути банка, односно давалац лизинга могу кориснику понудити и одобрити, односно индексирати кредит, лизинг и кредитну картицу – ако корисник захтева да му се услуга понуди у динарској противвредности стране валуте, односно у страној валути у складу са ставом 2. овог члана.

Понуда се исписује на прописаном обрасцу, на папиру или другом трајном носачу података и садржи:

1) врсту услуге;

2) пословно име и адресу даваоца услуге;

3) укупан износ депозита, кредита, односно посла финансијског лизинга и услове коришћења;

4) валуту у којој се уговара депозит/кредит/лизинг;

5) трајање уговора;

6) висину и променљивост номиналне каматне стопе;

7) елементе на основу којих се одређује уговорена променљива номинална каматна стопа, њихову висину у време закључења уговора, периоде у којима ће се мењати и начин измене, као и фиксни елемент ако је уговорен;

8) ефективну каматну стопу и укупан износ који корисник треба да плати, односно који треба да му се исплати а приказан је на репрезентативном примеру у коме су назначени сви елементи на основу којих је тај износ обрачунат;

9) износ и број рата кредита, односно рата лизинг накнада и периоде у којима доспевају (месечно, тромесечно и сл.);

10) врсту и висину свих накнада и других трошкова који падају на терет корисника кредита, уз одређење да ли су фиксни или променљиви, а ако су променљиви – периоде у којима ће се мењати и начин измене;

11) (брисана)

12) евентуалну обавезу закључивања уговора о споредним услугама које су у вези са уговором о кредиту, односно лизингу (уговора о осигурању и др.) кад је то закључивање обавезно ради добијања кредита под условима из огласа;

13) каматне стопе које се примењују у случају доцње;

13а) услове и поступак раскида уговора, нарочито код понуда уговора који се закључују на неодређено време;

14) упозорење у вези с последицама пропуштања плаћања;

15) средства обезбеђења;

16) право корисника на одустанак од уговора, услове и начин одустанка, као и висину трошкова у вези с тим;

17) право на превремену отплату кредита/лизинга и коришћења кредитне картице и право банке, односно даваоца лизинга на накнаду, као и висину те накнаде;

18) информацију да корисник има право на обавештење о резултатима увида у базу података ради процене своје кредитне способности и да је то обавештење бесплатно у случају из члана 18. став 3. овог закона;

19) право корисника који намерава да с банком, односно даваоцем лизинга закључи уговор – да добије бесплатну копију нацрта тог уговора ако је и банка/давалац лизинга у моменту истицања тог захтева вољна да закључи овај уговор;

20) период у коме банку/даваоца лизинга обавезују подаци из понуде.

Поред података из става 4. овог члана, понуда која се односи на лизинг услугу садржи:

1) бруто набавну вредност предмета лизинга;

2) износ учешћа;

3) податке о обавези осигурања предмета лизинга;

4) висину трошкова уписа уговора код Агенције за привредне регистре које корисник плаћа после закључења уговора о лизингу;

5) услове извршења права откупа предмета лизинга/продужења уговора о лизингу.

Понуда за закључење уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна садржи елементе из става 4. тач. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 10, 13, 18, 19. и 20. овог члана, као и услове и поступак раскида овог уговора и обавештење у којим се случајевима од корисника може захтевати потпуна отплата дозвољеног прекорачења рачуна.

Банка, односно давалац лизинга дужни су да корисника који намерава да с њима закључи уговор обавесте да, на свој захтев, може добити без накнаде текст нацрта тог уговора – као предлог за његово закључивање.

Изузетно од става 4. овог члана, информације које се код закључења уговора о издавању и коришћењу кредитне картице достављају у предуговорној фази обухватају информације, односно елементе из члана 22. овог закона, а уз њих се кориснику достављају и све информације које је пружалац платних услуга дужан да му достави у тој фази у складу са законом којим се уређују платне услуге.

Пре закључења уговора о кредиту или уговора о издавању и коришћењу кредитне картице, банка је дужна да понуду, односно информације и нацрт овог уговора достави лицу које намерава да пружи средство обезбеђења (јемство, меница, административна забрана и сл.), осим код кредита код којих је корисник тог кредита истовремено и власник ствари која је предмет заложног права, односно хипотеке или ће постати власник те ствари на основу купопродајног посла за чију реализацију би се одобрила средства тог кредита.

Ако услове финансирања даваоца лизинга презентује треће лице – давалац лизинга је дужан да с тим лицем закључи уговор о пословној сарадњи, којим се ово лице обавезује да те услове презентује на исти начин као и давалац лизинга.

Народна банка Србије прописује изглед и садржај образаца на којима се понуда уручује кориснику, а може и ближе прописати начин на који су банка и давалац лизинга дужни да кориснику у писменој форми укажу на ризике које преузима кад се услуга пружа у динарској противвредности стране валуте, односно у страној валути, као и садржину тог указивања.

3. Обавеза процене кредитне способности

Члан 18

Пре закључења уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна, уговора о издавању и коришћењу кредитне картице или уговора о лизингу – банка, односно давалац лизинга дужни су да кредитну способност корисника процене на основу података које им је он доставио и увида у базу података о задужености корисника на основу његове потписане сагласности.

Ако се уговорне стране сагласе да се кредитно задужење корисника повећа – банка, односно давалац лизинга дужни су да поново процене кредитну способност тог корисника.

Ако је захтев за кредит, дозвољено прекорачење рачуна, издавање кредитне картице или лизинг одбијен на основу увида у базу података из става 1. овог члана – банка, односно давалац лизинга дужни су да корисника без накнаде одмах писмено обавесте о подацима из те базе.

База података из става 1. овог члана садржи податке за чију је обраду корисник претходно дао писмену сагласност, и то нарочито податке о његовој задужености код финансијских институција и уредности измиривања обавеза по основу коришћења финансијских услуга.

Банка и давалац лизинга су дужни да, ради обезбеђивања поузданости базе података из става 1. овог члана, редовно достављају и ажурирају податке који се воде у тој бази, а одговарају и за тачност тих података.

Одељак 2.

САДРЖАЈ УГОВОРА О БАНКАРСКИМ УСЛУГАМА И ЛИЗИНГУ

1. Уговор о кредиту

Члан 19

Уговор о кредиту садржи следеће обавезне елементе:

1) врсту кредита;

2) период на који се кредит одобрава;

3) пословно име, име и адресу уговорних страна;

4) износ кредита који се одобрава и услове повлачења средстава;

5) код кредита индексираног у страној валути – валуту индексације, назнаку да се при одобравању и отплати кредита примењује званични средњи курс и датум обрачуна;

6) висину номиналне каматне стопе уз одређење да ли је фиксна или променљива, а, ако је променљива – елементе на основу којих се одређује (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.), њихову висину у време закључења уговора, периоде у којима ће се мењати, као и фиксни елемент ако је уговорен;

7) ефективну каматну стопу и укупан износ који корисник треба да плати а израчунат је на дан закључења уговора;

8) план отплате кредита и право корисника да у току трајања уговора, у случају промене плана отплате, односно једанпут годишње ако није дошло до ове промене, може бесплатно добити тај план; ако се камата и трошкови отплаћују без истовремене отплате главнице – план отплате кредита треба да садржи само рокове и услове отплате камате и трошкова;

9) метод који се примењује код обрачуна камате (конформни, пропорционални и др.);

10) обавештење о каматној стопи која се примењује у случају доцње у складу са овим законом;

11) упозорење о последицама у случају неизмиривања обавеза, услове, поступак и последице отказа, односно раскида уговора о кредиту у складу са законом којим се уређују облигациони односи, као и обавештење о условима и начину уступања потраживања у случају неизмирења обавеза;

12) врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита, уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсту и висину других трошкова (порези, накнаде надлежним органима и др.);

13) врсте средстава обезбеђења, могућност за њихову замену током периода отплате кредита, као и услове активирања тих средстава у случају неизмиривања обавеза;

14) услове и начин превремене отплате кредита и висину накнаде у вези с тим;

15) право корисника на одустанак од уговора, услове и начин одустанка;

16) право на приговор и могућност покретања поступка посредовања ради вансудског решавања спорног односа;

17) адресу Народне банке Србије као органа који врши контролу банака.

Повезани уговор о кредиту, поред елемената из става 1. овог члана, садржи и ознаку робе или услуге, њену готовинску цену и обавештење о престанку важења повезаног уговора у случају коришћења права на одустанак од уговора.

Код уговора о кредиту – каматна стопа, накнаде и други трошкови, ако су променљиви, морају зависити од уговорених елемената који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.) и чија је природа таква да на промену њихове вредности не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

При закључивању уговора о кредиту, банка уз уговор уручује кориснику један примерак плана отплате кредита и прегледа обавезних елемената кредита који садржи основне податке о кредиту. Други примерак овог плана, односно прегледа банка задржава у својој документацији.

После закључења уговора о кредиту, банка је дужна да и лицу које је дало средство обезбеђења (у даљем тексту: давалац средства обезбеђења) достави копију тог уговора с планом отплате и прегледом обавезних елемената, осим ако је корисник тог кредита истовремено и давалац обезбеђења или ће постати власник ствари која је предмет хипотеке или другог заложног права на основу купопродајног посла за чију реализацију су одобрена средства тог кредита.

2. Уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна

Члан 20

Уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна садржи елементе из члана 19. став 1. овог закона, осим елемената из тач. 5) и 8) тог става, као и податке о томе у којим се случајевима од корисника може захтевати потпуна отплата овог прекорачења и назнаку о праву корисника да то прекорачење у сваком тренутку може превремено отплатити без накнаде.

Код уговора из става 1. овог члана – каматна стопа, накнаде и други трошкови, ако су променљиви, морају зависити од уговорених елемената који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.) и чија је природа таква да на промену њихове вредности не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

При закључивању уговора из става 1. овог члана, банка уз уговор уручује кориснику један примерак прегледа обавезних елемената дозвољеног прекорачења рачуна, који садржи основне податке о прекорачењу рачуна. Други примерак овог прегледа банка задржава у својој документацији.

После закључења уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна, банка је дужна да и даваоцу средства обезбеђења достави копију тог уговора с прегледом обавезних елемената дозвољеног прекорачења рачуна, осим ако је корисник истовремено и давалац средства обезбеђења.

3. Уговор о лизингу

Члан 21

Уговор о лизингу садржи следеће обавезне елементе:

1) бруто набавну вредност предмета лизинга (збир вредности по којој је давалац лизинга стекао право својине над предметом лизинга и обрачунатог пореза на додату вредност);

2) износ учешћа (износ који корисник плаћа даваоцу лизинга и који се исказује у односу на бруто набавну вредност предмета лизинга);

3) износ нето финансирања (разлика између бруто набавне вредности предмета лизинга и учешћа);

4) број и износ рата лизинг накнаде, као и период у коме рате доспевају за наплату;

5) преосталу вредност предмета лизинга (део износа нето финансирања који се може уговорити, који корисник не отплаћује кроз рате, већ одједном, после истека периода на који је уговор закључен ако је уговором предвиђено право корисника да откупи предмет лизинга);

6) код лизинга индексираног у страној валути – валуту индексације, назнаку да се при одобравању и отплати лизинга примењује званични средњи курс и датум обрачуна;

7) висину номиналне годишње каматне стопе уз одређење да ли је фиксна или променљива, а, ако је променљива – елементе на основу којих се одређује (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.), њихову висину у време закључења уговора, периоде у којима ће се мењати, као и фиксни елемент ако је уговорен;

8) ефективну каматну стопу и укупан износ који корисник треба да плати а израчунат је на дан закључења уговора;

9) обавештење о обавези осигурања предмета лизинга;

10) право откупа предмета лизинга/продужења уговора;

11) услове и начин превремене отплате и висину накнаде у вези с тим;

12) метод који се примењује код обрачуна камате (конформни, пропорционални и др.);

13) каматну стопу која се примењује у случају доцње у складу са овим законом;

14) врсту и висину свих накнада које падају на терет примаоца лизинга, уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их давалац лизинга мењати, као и врсту и висину других трошкова (порези, накнаде надлежним органима и др.);

15) врсте средстава обезбеђења, могућност за њихову замену током периода отплате предмета лизинга, као и услове активирања тих средстава у случају неизмиривања обавеза;

16) обавештење о праву даваоца лизинга да прода предмет лизинга;

17) услове, поступак и последице раскида уговора о лизингу, као и обавештење о условима и начину уступања потраживања у случају неизмирења обавеза;

18) право корисника на одустанак од уговора, услове и начин одустанка;

19) право на приговор и могућност покретања поступка посредовања ради вансудског решавања спорног односа;

20) адресу Народне банке Србије као органа који врши контролу давалаца лизинга.

Код уговора о лизингу – каматна стопа, накнаде и други трошкови, ако су променљиви, морају зависити од уговорених елемената који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.) и чија је природа таква да на њихову вредност не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

При закључивању уговора о лизингу, давалац лизинга уз уговор уручује кориснику један примерак плана отплате лизинга и прегледа обавезних елемената лизинга који садржи основне податке о лизингу. Други примерак овог плана, односно прегледа давалац лизинга задржава у својој документацији.

4. Уговор о издавању и коришћењу кредитне картице

Члан 22

Уговор о издавању и коришћењу кредитне картице, поред елемената оквирног уговора утврђених законом којим се уређују платне услуге, садржи и следеће обавезне елементе:

1) износ одобрених средстава која корисник може користити у одређеном периоду (кредитни лимит);

2) ако се кредитни лимит одобрава и обрачунава у страној валути – назнаку валуте;

3) рок доспећа и проценат минималне месечне обавезе за плаћање;

4) висину номиналне каматне стопе уз одређење да ли је фиксна или променљива, а, ако је променљива – елементе на основу којих се одређује (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.), њихову висину у време закључења уговора, периоде у којима ће се мењати, као и фиксни елемент ако је уговорен;

5) ефективну каматну стопу;

6) метод који се примењује код обрачуна камате (конформни, пропорционални и др.);

7) обавештење о каматној стопи која се примењује у случају доцње у складу са овим законом;

8) врсте средстава обезбеђења, могућност за њихову замену током периода отплате кредита, као и услове активирања тих средстава у случају неизмиривања обавеза;

9) право корисника на одустанак од уговора, као и услове и начин одустанка, у складу с чланом 12. овог закона;

10) право на превремену отплату обавеза по кредитној картици, без накнаде;

11) евентуалну обавезу закључивања уговора о споредним услугама које су у вези са уговором о издавању и коришћењу кредитне картице (нпр. уговор о осигурању).

После закључења уговора о издавању и коришћењу кредитне картице, банка је дужна да даваоцу средства обезбеђења достави копију тог уговора с прегледом обавезних елемената, осим ако је корисник кредитне картице истовремено и давалац средства обезбеђења.

5. Уговор о депозиту

Члан 23

Уговор о депозиту садржи следеће обавезне елементе:

1) врсту депозита и период на који банка прима депозит;

2) износ средстава који банка прима у депозит;

3) валуту у којој корисник полаже а банка исплаћује средства на име депозита (динар и др.), а, у случају депозита са уговореном валутном клаузулом – и тип курса валуте који се примењује при полагању, односно исплати депозита (званични средњи курс), као и датум обрачуна;

4) план исплате;

5) висину номиналне годишње каматне стопе, уз назнаку да ли постоји обавеза корисника о плаћању пореза;

6) ефективну каматну стопу и укупан износ који кориснику треба да се исплати а израчунат је на дан закључења уговора;

7) безусловне погодности које банка пружа у вези с депозитом;

8) променљивост номиналне каматне стопе (фиксна или променљива);

9) елементе на основу којих се одређује уговорена променљива номинална каматна стопа, њихову висину у време закључења уговора и периоде у којима ће се мењати, као и фиксни елемент ако је уговорен;

10) метод који се примењује код обрачуна камате (конформни, пропорционални и др.);

11) начин на који и услове под којима корисник може располагати средствима депозита;

12) врсту и висину свих накнада које падају на терет депонента, уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсту и висину других трошкова (порези, накнаде надлежним органима и др.);

13) услове и начин аутоматског продужавања орочења;

13а) услове и начин раскида уговора који су закључени на неодређено време;

14) износ осигураног депозита;

15) право на приговор и могућност покретања поступка посредовања ради вансудског решавања спорног односа;

16) адресу Народне банке Србије као органа који врши контролу банака.

Код уговора о депозиту – накнаде и други трошкови, ако су променљиви, морају зависити од уговорених елемената који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.) и чија је природа таква да на њихову вредност не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

При закључивању уговора о депозиту, банка уз уговор уручује један примерак плана исплате депозита, као и прегледа обавезних елемената депозита који садржи основне податке о депозиту. Други примерак овог плана, односно прегледа банка задржава у својој документацији.

У случају аутоматског продужавања орочења депозита – банка је дужна да, најкасније 15 дана пре истека рока орочења, корисника обавести о року на који се продужава уговор о депозиту и о новој каматној стопи, а корисник има право да уговор раскине најкасније у року од 30 дана од дана пријема тог обавештења, и то без накнаде и уз камату уговорену за истекли орочени период.

Члан 24

(Брисано)

6. Образац плана отплате и прегледа обавезних елемената кредита/лизинга/исплате депозита

Члан 25

Народна банка Србије прописује форму и садржину обрасца плана отплате кредита/лизинга/исплате депозита и прегледа обавезних елемената кредита/лизинга/исплате депозита.

7. Променљива номинална каматна стопа

Члан 26

Променљива номинална каматна стопа је каматна стопа чија висина зависи од уговорених променљивих елемената, односно променљивих и фиксних, с тим што су променљиви елементи они који се званично објављују (референтна каматна стопа, индекс потрошачких цена и др.).

Природа елемената из става 1. овог члана мора бити таква да на њих не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна.

Банка, односно давалац лизинга дужни су да променљиву номиналну каматну стопу утврђују на начин одређен одредбама овог члана.

8. Уговор о другим банкарским услугама

Члан 27

Уговори о датим авалима, односно гаранцијама, уговор о сефу и уговори о другим банкарским услугама садрже врсту и висину свих накнада и других трошкова који падају на терет корисника.

Одељак 3.

ОБАВЕШТАВАЊЕ КОРИСНИКА У ТОКУ ТРАЈАЊА УГОВОРНОГ ОДНОСА

1. Измена обавезних елемената уговора

Члан 28

Ако банка или давалац лизинга намерава да неки од обавезних елемената уговора измени, дужна је да прибави писмену сагласност корисника пре примене те измене. У случају да корисник није сагласан са овом изменом, банка, односно давалац лизинга не може из тог разлога једнострано изменити услове из уговора, нити уговор једнострано раскинути, односно отказати.

Изузетно од става 1. овог члана, ако се висина фиксне каматне стопе или фиксног елемента променљиве каматне стопе, односно висина накнада и других трошкова мењају у корист корисника – те измене се могу примењивати одмах и без његове претходне сагласности.

У случају из става 2. овог члана, банка, односно давалац лизинга дужни су да о изменама из тог става без одлагања обавесте корисника у писменој форми или на другом трајном носачу података и да у том обавештењу наведу датум од када се примењују ове измене.

Ако је у корист корисника промењена висина фиксне каматне стопе или фиксног елемента променљиве каматне стопе, уз обавештење из става 3. овог члана кориснику се доставља и измењени план отплате кредита или лизинга, односно план исплате депозита.

2. Обавештење о променљивој номиналној каматној стопи

Члан 29

Ако је уговорена променљива номинална каматна стопа – банка, односно давалац лизинга дужни су да о измени те стопе корисника обавесте у писаној форми или на другом трајном носачу података, и то пре почетка примене измењене стопе, односно периодично у складу са уговором, и да у том обавештењу наведу датум од када се измењена стопа примењује.

Уз обавештење из става 1. овог члана – банка код уговора о кредиту, односно давалац лизинга код уговора о лизингу у писаној форми или на другом трајном носачу података достављају кориснику и измењени план отплате кредита, односно план отплате предмета лизинга.

Банка, односно давалац лизинга дужни су да, на захтев корисника, планове из става 2. овог члана учине доступним кориснику за све време трајања уговорног односа, и то без накнаде.

Обавеза обавештавања из става 1. овог члана постоји и у случају измене променљивих елемената који утичу на висину других новчаних обавеза.

3. Измена других елемената уговора

Члан 30

Банка, односно давалац лизинга дужни су да корисника на уговорени начин благовремено обавесте о промени података који нису обавезни елементи уговора у смислу овог закона.

4. Обавештење о стању дуга и прекорачењу рачуна

Члан 31

Банка, односно давалац лизинга дужни су да кориснику шестомесечно без накнаде достављају обавештење о стању његовог дуга по уговору о кредиту, односно лизингу.

Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о висини главнице, камата, накнада и др., изражених појединачно, као и податке о укупном стању дуга на одређени дан.

У случају дозвољеног прекорачења рачуна, банка је дужна да најмање једанпут месечно достави кориснику без накнаде, у писменој форми или на другом трајном носачу података, обавештење – извод о свим променама на његовом рачуну, а дужна је да то обавештење достави без одлагања на захтев корисника, уз право на накнаду у складу са актима банке.

Обавештење из става 3. овог члана обавезно садржи следеће податке:

1) број рачуна;

2) период на који се односи извод;

3) датум промене, опис промене, као и износ и врсту промене (одобрење или задужење рачуна);

4) претходно и ново стање рачуна, као и датум слања извода;

5) примењену номиналну каматну стопу;

6) све зарачунате накнаде и трошкове.

У случају знатног недозвољеног прекорачења рачуна које траје дуже од једног месеца – банка је дужна да без одлагања, у писменој форми или на другом трајном носачу података, обавести клијента о:

1) износу прекорачења;

2) каматној стопи која ће се применити на износ прекорачења;

3) другим евентуалним накнадама, трошковима и уговорним казнама.

5. Доцња

Члан 32

Ако корисник своју обавезу не испуни у уговореном року – на доспелу а неизмирену обавезу примењују се правила о камати која се примењује у случају дужничке доцње прописана законом којим се уређују облигациони односи.

Ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно друге битне околности на које корисник не може утицати – банка, односно давалац лизинга могу, на захтев корисника, прогласити застој у отплати (мораторијум) за одређени период, у коме банка, односно давалац лизинга не обрачунавају затезну камату на доспело а неизмирено потраживање.

Банка, односно давалац лизинга могу својим унутрашњим актима прописати критеријуме за проглашење застоја у отплати.

Одељак 4.

ПОСЕБНА ПРАВА

1. Права у вези са уговором о револвинг кредиту

Члан 33

Корисник може на уобичајени начин, без накнаде и у сваком моменту, осим ако је уговорен отказни рок који не може бити дужи од месец дана – да раскине уговор о револвинг кредиту.

Ако је то уговорено, банка може отказати уговор о револвинг кредиту тако што ће о отказу корисника обавестити у писаној форми или на другом трајном носачу података најкасније два месеца раније.

Ако је то уговорено, банка може из оправданих разлога (неовлашћено коришћење кредита, значајно погоршање кредитне способности корисника и др.) ускратити кориснику право на повлачење средстава, с тим да је дужна да га о разлозима ускраћивања обавести у писаној форми или на другом трајном носачу података, и то, ако је могуће, одмах или у року од наредна три дана, осим кад је пружање таквих обавештења забрањено другим прописима.

2. Право на примену истог типа курса

Члан 34

Банка је дужна да при одобравању кредита индексираног у страној валути примењује званични средњи курс који се примењује и при отплати кредита.

Одредба става 1. овог члана сходно се примењује на уговор о лизингу, односно депозиту.

3. Право на исти метод обрачуна камате

Члан 35

Ако корисник има обавезу полагања наменског депозита са уговореном каматом ради добијања кредита, има право на примену истог метода обрачуна камате на тај депозит који је примењен и на обрачун камате на износ одобреног кредита, а банка је дужна да му омогући остварење тог права.

4. Превремена отплата

Члан 36

Корисник има право да у било ком моменту, у потпуности или делимично, изврши своје обавезе из уговора о кредиту, у ком случају има право на умањење укупне цене кредита за износ камате и трошкова за преостали период трајања тог уговора (превремена отплата).

Банка може да уговори накнаду за превремену отплату кредита ако је за период превремене отплате уговорена фиксна номинална каматна стопа, а код уговора о кредиту чији је предмет куповина непокретности ако је уговорена фиксна или променљива номинална каматна стопа.

Накнада из става 2. овог члана може се уговорити до висине претрпљене штете због превремене отплате, а највише до 1% износа превремено отплаћеног кредита, и то ако је период између превремене отплате и рока испуњења обавезе из уговора о кредиту дужи од једне године; ако је овај период краћи, ова накнада не може бити већа од 0,5% износа превремено отплаћеног кредита.

Банка може тражити накнаду из става 2. овог члана под условом да је износ превремене отплате у периоду од дванаест месеци већи од 1.000.000 динара.

Накнада из става 2. овог члана не може се захтевати:

– ако се отплата врши на основу закљученог уговора о осигурању чија је намена обезбеђивање отплате;

– у случају дозвољеног прекорачења рачуна или кредитне картице;

– ако се отплата врши у току периода за који је уговорена променљива номинална каматна стопа, осим код кредита чији је предмет куповина непокретности.

Накнада из овог члана ни у једном случају не може бити већа од износа камате коју би корисник платио током периода између превремене отплате и рока испуњења обавезе из уговора о кредиту.

Под штетом из овог члана подразумева се разлика између камате уговорене с корисником и тржишне камате по којој банка може да пласира износ добијен превременом отплатом у моменту ове отплате, укључујући и административне трошкове.

Одредбе овог члана примењују се и на уговор о лизингу.

Члан 37

(Брисано)

5а Право на повраћај средстава обезбеђења

Члан 37а

Корисник, односно давалац средства обезбеђења има право да, након потпуног измирења обавеза корисника према банци по одређеном уговору, преузме неискоришћена средства обезбеђења дата по том уговору, укључујући и средства обезбеђења која су уписана у одговарајући регистар.

Банка је дужна да корисника, односно даваоца средства обезбеђења писмено обавести о томе да је корисник измирио све своје обавезе према њој по одређеном уговору – у року од 30 дана од дана измирења тих обавеза.

Обавештење из става 2. овог члана садржи податке о уговору по коме су измирене обавезе према банци, износ измирених обавеза, потпис одговорног лица и печат банке.

Члан 38

(Брисано)

6. Уступање потраживања

Члан 39

У случају уступања потраживања банке из уговора о кредиту другој банци, корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима.

Банка потраживање из једног уговора може уступити само једној банци.

Банка је дужна да обавести корисника о уступању потраживања из става 1. овог члана.

Одредбе овог члана сходно се примењују на потраживања из уговора о лизингу, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна и уговора о издавању и коришћењу кредитне картице.

Пружалац платних услуга и издавалац електронског новца који нису банка могу потраживања из уговора о кредиту, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна или уговора о издавању и коришћењу кредитне картице уступити само банци или другом пружаоцу платних услуга, односно издаваоцу електронског новца.

На уступање из става 5. овог члана сходно се примењују одредбе ст. 1. до 3. овог члана.

На уступање потраживања банке према предузетницима и пољопривредницима примењују се одредбе прописа којима се уређује управљање ризицима банке.

Одељак 5.

ПОВЕЗАНИ УГОВОРИ О КРЕДИТУ

Члан 40

Ако корисник своје право на одустанак од уговора о куповини робе, односно пружању услуге остварује у складу са законом којим се уређује заштита потрошача – не обавезује га повезани уговор о кредиту.

У случају из става 1. овог члана, продавац је дужан да о одустанку од уговора о куповини робе, односно пружању услуге обавести банку у року од осам дана а банка је дужна да отплаћени износ кредита, с каматом, који је корисник отплатио до момента одустанка од тог уговора врати кориснику без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана кад је обавештена о одустанку.

Ако се закључи уговор о куповини робе, односно пружању услуге а кредит на основу повезаног уговора о кредиту не буде одобрен – уговор о куповини робе, односно пружању услуге се раскида, осим ако лице коме није одобрен кредит одлучи да тај уговор остане на снази.

Одредбе овог члана сходно се примењују на уговор о лизингу.

Одељак 6.

НЕПОШТЕНА ПОСЛОВНА ПРАКСА И НЕПРАВИЧНЕ УГОВОРНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 41

Народна банка Србије може утврђивати да ли је давалац финансијске услуге обављао непоштену пословну праксу или уговарао неправичне одредбе.

Народна банка Србије може утврђивати околности из става 1. овог члана на основу сопствених сазнања, приговора, притужби и обавештења корисника или других заинтересованих лица, као и других података с којима располаже.

При утврђивању да ли је давалац финансијске услуге обављао непоштену пословну праксу или уговарао неправичне одредбе Народна банка Србије сходно примењује и одредбе члана 43. ст. 3. до 6. и став 8. овог закона.

Ако утврди да је давалац финансијске услуге обављао непоштену пословну праксу или уговарао неправичне одредбе, Народна банка Србије решењем налаже обуставу примене такве пословне праксе, односно забрану примене и уговарања тих одредаба.

У случају из става 4. овог члана, Народна банка Србије може изрећи и новчану казну у износу од 200.000 до 2.000.000 динара, сходном применом члана 45. овог закона.

Непоштена пословна пракса и неправичне уговорне одредбе имају значење утврђено законом којим се уређује заштита потрошача.

Одељак 7.

ОСТВАРИВАЊЕ ЗАШТИТЕ ПРАВА И ИНТЕРЕСА КОРИСНИКА

1. Право на приговор даваоцу финансијских услуга

Члан 42

Корисник има право на приговор, у писменој форми (у даљем тексту: приговор), даваоцу финансијских услуга ако сматра да се тај давалац не придржава одредаба овог закона, других прописа којима се уређују ове услуге, општих услова пословања или добрих пословних обичаја који се односе на те услуге или обавеза из уговора закљученог с корисником.

Корисник има право на приговор у року од три године од дана кад је учињена повреда његовог права или правног интереса.

Корисником из става 1. овог члана сматра се и давалац средства обезбеђења.

Давалац финансијских услуга је дужан да у писменој форми подносиоцу приговора достави јасан и разумљив одговор на приговор најкасније у року од 15 дана од дана пријема приговора, а дужан је и да у том одговору овом подносиоцу укаже на његово право да поднесе притужбу Народној банци Србије у складу с чланом 43. овог закона.

Изузетно од става 4. овог члана, ако давалац финансијских услуга из разлога који не зависе од његове воље не може да достави одговор у року из тог става – тај се рок може продужити за још највише 15 дана, о чему је овај давалац дужан да писмено обавести подносиоца приговора у року од 15 дана од дана пријема приговора.

Давалац финансијских услуга је дужан да у обавештењу из става 5. овог члана јасно и разумљиво наведе разлоге због којих није могао да достави одговор у року од 15 дана од дана пријема приговора, као и крајњи рок за давање одговора у складу с тим ставом.

Давалац финансијских услуга не може подносиоцу приговора наплатити накнаду, нити било које друге трошкове за поступање по приговору.

Давалац финансијских услуга дужан је да у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници обезбеди могућност подношења приговора, односно могућност да се корисник или давалац средства обезбеђења упознају с начином подношења приговора и начином поступања по приговору.

Народна банка Србије ближе прописује начин подношења приговора, као и начин поступања даваоца финансијских услуга по приговору.

1а Право на притужбу Народној банци Србије

Члан 43

Ако је незадовољан одговором на приговор из члана 42. овог закона или му тај одговор није достављен у року из тог члана – подносилац приговора може, пре покретања судског спора, Народној банци Србије поднети притужбу, у писменој форми (у даљем тексту: притужба), ако сматра да се давалац финансијских услуга не придржава одредаба овог закона, других прописа којима се уређују ове услуге, општих услова пословања или добрих пословних обичаја који се односе на те услуге или обавеза из уговора закљученог с корисником, односно подносиоцем приговора.

Подносилац приговора може поднети притужбу у року од шест месеци од дана пријема одговора или протека рока из става 1. овог члана.

Након пријема притужбе, Народна банка Србије ће од даваоца финансијских услуга на ког се притужба односи затражити да се изјасни о наводима из притужбе и достави одговарајуће доказе – у року који му она одреди у свом захтеву, а који не може бити дужи од осам дана од дана пријема овог захтева.

Након изјашњења даваоца финансијских услуга на притужбу, односно протека рока из става 3. овог члана – Народна банка Србије може од тог даваоца захтевати додатна изјашњења, односно достављање одговарајућих доказа у року који одреди у свом захтеву.

Ако се давалац финансијске услуге не изјасни у прописаном року, односно не достави доказе у складу са ст. 3. и 4. овог члана – Народна банка Србије може, без обзира на даље поступање по притужби, решењем новчано казнити овог даваоца у износу од 100.000 динара, а на ту новчану казну сходно се примењују одредбе члана 45. ст. 5, 7. и 8. овог закона.

Народна банка Србије обавештава подносиоца притужбе о налазу по притужби у року од три месеца од дана пријема притужбе, а у сложенијим предметима тај се рок може продужити за још највише три месеца, о чему је Народна банка Србије дужна да подносиоца притужбе писмено обавести пре истека првобитног рока.

У обавештењу из става 6. овог члана Народна банка Србије указује подносиоцу притужбе на могућност вансудског решавања спорног односа с даваоцем финансијских услуга у поступку посредовања који се спроводи у складу с чланом 44. овог закона.

Народна банка Србије ближе прописује начин подношења притужбе, као и начин поступања по притужби.

2. Вансудско решавање спорног односа

Члан 44

Ако је подносилац приговора незадовољан одговором на приговор или му тај одговор није достављен у прописаном року, спорни однос између подносиоца приговора и даваоца финансијских услуга може се решити у вансудском поступку – поступку посредовања.

Након што се покрене поступак посредовања, корисник више не може поднети притужбу, осим ако је ово посредовање окончано обуставом или одустанком, а ако је притужба већ поднета – Народна банка Србије ће застати с поступањем по притужби, односно обуставити ово поступање ако је посредовање окончано споразумом.

Рок за подношење притужбе из члана 43. став 2. овог закона не тече док траје поступак посредовања.

Поступак посредовања покреће се на предлог једне стране у спору који је прихватила друга страна. Овај предлог обавезно садржи и рок за његово прихватање, који не може бити краћи од пет дана од дана достављања тог предлога.

Поступак посредовања је поверљив и хитан.

Стране у спору могу одлучити да се поступак посредовања спроведе пред Народном банком Србије или другим органом или лицем овлашћеним за посредовање.

Поступак посредовања пред Народном банком Србије бесплатан је за стране у том поступку.

Поступак посредовања пред Народном банком Србије спроводе запослени у Народној банци Србије – посредници, који су за посреднике именовани одлуком овлашћеног органа у Републици Србији, односно који имају лиценцу посредника и налазе се на списку посредника.

Поступак посредовања може бити окончан споразумом страна, обуставом или одустанком.

Споразум страна постигнут у поступку посредовања пред Народном банком Србије сачињава се у писменој форми. Овај споразум има снагу извршне исправе ако садржи изјаву дужника да пристаје да се после доспелости одређене обавезе или испуњења одређеног услова спроведе принудно извршење (клаузула извршности), потписе страна и потврду о извршности коју ставља Народна банка Србије, а не морају га оверити суд или јавни бележник.

На поступак посредовања сходно се примењују одредбе прописа којима се уређује посредовање, ако овим законом није друкчије утврђено.

3. Мере за отклањање неправилности

Члан 45

Ако се налазом из члана 43. став 6. овог закона утврди да се давалац финансијских услуга није придржавао одредаба овог закона, других прописа којима се уређују финансијске услуге, општих услова пословања или добрих пословних обичаја који се односе на те услуге или обавеза из уговора закљученог с корисником – Народна банка Србије доноси решење којим даваоцу финансијских услуга налаже да отклони утврђене неправилности и да јој о томе достави доказ у року утврђеним овим решењем.

Ако се налазом из става 1. овог члана утврди да је давалац финансијских услуга учинио повреду из чл. 50, 50а или 50б овог закона, односно повреде за које су законом којим се уређују платне услуге утврђене новчане казне које се изричу у поступку остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга и ималаца електронског новца – Народна банка Србије решењем из става 1. овог члана овом даваоцу истовремено изриче новчану казну из тих чланова, односно новчану казну утврђену законом којим се уређују платне услуге, на основу дискреционе оцене тежине утврђених неправилности, понашања даваоца финансијских услуга и одговорних лица тог даваоца и других битних околности под којима је учињена утврђена неправилност.

Ако давалац финансијске услуге у случају из става 2. овог члана Народној банци Србије не достави доказ да је отклонио неправилности у року утврђеним решењем из става 1. овог члана, Народна банка Србије доноси решење којим овом даваоцу изриче нову новчану казну, и то у највишем износу те казне утврђене у чл. 50, 50а и 50б овог закона, односно у закону којим се уређују платне услуге.

Ако се решењем из става 1. овог члана утврди да је давалац финансијских услуга учинио повреду одредаба овог закона, закона којим се уређују платне услуге, других прописа или општих услова пословања којима се уређују финансијске или платне услуге или добрих пословних обичаја који се односе на те услуге, за коју се не изриче новчана казна из става 2. овог члана, а давалац финансијске услуге Народној банци Србије не достави доказ да је отклонио неправилности у року утврђеном тим решењем – Народна банка Србије доноси решење којим овом даваоцу изриче новчану казну у износу од 100.000 динара.

Новчана казна из овог члана уплаћује се на рачун Народне банке Србије.

Народна банка Србије ће јавно, на својој Интернет страници и/или на други одговарајући начин, саопштити информације о даваоцима код којих је утврђено да нису поступали у складу са овим законом или законом којим се уређују платне услуге.

Против решења из овог члана може се водити управни спор, али тужба против овог решења не може спречити ни одложити његово извршење.

У управном спору против решења из овог члана суд не може решити управну ствар за чије је решавање овим законом утврђена надлежност Народне банке Србије.

Одредбе овог члана не доводе у питање овлашћење Народне банке Србије да, у складу са одредбама посебних закона којима се уређује пословање давалаца финансијских услуга, обави контролу, односно надзор над усклађеношћу пословања давалаца тих услуга са овим законом и другим прописима којима се уређују финансијске услуге, као и да, у случају утврђених неправилности, предузима мере и изриче новчане казне у складу с тим посебним законима.

Контролу, односно надзор из става 9. овог члана, укључујући и предузимање мера и изрицање новчаних казни из тог става, Народна банка Србије може обавити и на основу сазнања о неправилностима које је учинио давалац финансијских услуга а до ког је дошла током поступања по притужби или спровођења поступка посредовања у складу са овим законом.

4. Право на судску заштиту

Члан 46

Покретање и вођење поступка посредовања између корисника и даваоца услуге не искључује нити утиче на остваривање права на судску заштиту, у складу са законом.

5. Специфичности заштите корисника у вези с финансијским услугама кад је давалац ових услуга из државе чланице или треће државе

Члан 46а

На заштиту корисника у вези с финансијским услугама које давалац финансијских услуга из друге државе чланице Европске уније (у даљем тексту: држава чланица) или треће државе пружа у Републици Србији преко огранка или заступника примењују се одредбе чл. 42. до 46. овог закона.

Приговор из члана 42. овог закона подноси се непосредно огранку, односно заступнику даваоца из става 1. овог члана.

Ако корисник притужбу поднесе против даваоца финансијских услуга који ове услуге пружа непосредно у складу с прописима Европске уније – Народна банка Србије о притужби обавештава надлежни орган матичне државе чланице тог даваоца.

Народна банка Србије, односно други посредници дужни су да у случају прекограничних спорова активно сарађују и да, у складу са законом, размењују информације и податке с телима друге државе чланице овлашћеним за вансудско решавање спора између даваоца финансијских услуга и корисника.

Одредбе члана 50б овог закона односе се и на пружаоца платних услуга и издаваоца електронског новца из државе чланице или треће државе који, у складу са законом којим се уређују платне услуге, у Републици Србији пружају платне услуге, односно услуге издавања електронског новца преко огранка или заступника.

Глава III

ФИНАНСИЈСКЕ ПОГОДБЕ КОЈЕ НУДИ ТРГОВАЦ

Оглашавање и понуда

Члан 47

При оглашавању и понуди финансијских погодби које нуди трговац (у даљем тексту: финансијске погодбе), а нарочито продаје са оброчним отплатама цене – трговац мора нарочито да наведе податке о роби или услузи, готовинску цену, као и износ који се плаћа унапред на име учешћа или прве рате.

Ако се оглашава финансијска погодба за куповину робе чија је каматна стопа 0%, назначавају се и све повољности које има корисник који цену робе плаћа готовински.

Ако се оглашава продаја са оброчним отплатама цене која се у смислу овог закона сматра кредитирањем корисника – разлика између цене за куповину на одложено плаћање и за куповину за готовину мора бити процентуално исказана.

Министар надлежан за послове заштите потрошача ближе прописује облик и садржину обрасца понуде финансијске погодбе.

Сходна примена

Члан 48

На финансијске погодбе сходно се примењују одредбе главе ИИ овог закона, изузев одредаба одељка 7. те главе.

Глава IV

НАДЗОР

Члан 49

Народна банка Србије врши надзор над даваоцима финансијских услуга, осим над даваоцима финансијских погодби, у складу са овим законом, законом којим се уређује Народна банка Србије, као и законима којима се уређују банке, даваоци лизинга, друштва за осигурање, односно друштва за управљање добровољним пензијским фондовима.

Министарство надлежно за заштиту потрошача врши надзор над даваоцима финансијских погодби, у складу са законом којим се уређује заштита потрошача.

Глава V

НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Члан 50

Новчаном казном од 80.000 до 1.000.000 динара казниће се банка:

1) ако финансијске услуге не оглашава на јасан и разумљив начин или их оглашава супротно пропису Народне банке Србије из члана 6. став 2. овог закона, односно ако оглашавање садржи нетачне информације или информације које могу створити погрешну представу о условима под којима корисник користи ове услуге (члан 6. овог закона);

2) ако уговор није сачињен у писменој форми или на другом трајном носачу података (члан 7. став 1. овог закона);

3) ако корисник не добије примерак уговора (члан 7. став 2. овог закона);

4) ако уговор садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му гарантована овим законом (члан 7. став 3. овог закона);

5) ако у досијеу корисника не чува уговор или уговорну документацију (члан 7. став 4. овог закона);

6) ако у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима или на Интернет страници не држи истакнуто обавештење о вредности уговорених променљивих елемената на дневном нивоу (члан 8. став 5. овог закона);

7) ако уговор садржи упућујућу норму на пословну политику или друге акте банке кад су у питању они елементи који су овим законом предвиђени као обавезни елементи уговора (члан 8. став 6. овог закона);

8) ако новчану уговорну обавезу не утврди на начин одређен одредбама члана 8. овог закона (члан 8. став 7. овог закона);

9) ако не обезбеди усклађеност општих услова пословања с прописима (члан 9. став 2. овог закона);

10) ако на видном месту у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди да се корисник упозна са општим условима пословања на српском језику најкасније 15 дана пре дана почетка њихове примене (члан 10. став 1. овог закона);

11) ако кориснику не пружи одговарајућа објашњења и инструкције који се односе на примену општих услова пословања у вези са одређеном финансијском услугом, или му не достави те услове, у писменој форми или на другом трајном носачу података, иако је корисник то захтевао (члан 10. став 2. овог закона);

12) ако ефективну каматну стопу не обрачунава на прописани начин (члан 11. овог закона);

13) ако од корисника захтева или наплати накнаду супротно члану 12. став 7. овог закона у случају одустанка корисника од уговора (члан 12. став 7. овог закона);

14) ако кориснику не даје у писменој форми или на другом трајном носачу података, без накнаде, информације, податке и инструкције који су у вези с његовим уговорним односом или их не даје на начин и у роковима утврђеним уговором (члан 13. овог закона);

15) ако при оглашавању депозитних и кредитних услуга не наведе јасно и прецизно на репрезентативном примеру податке из члана 15. овог закона (члан 15. став 1. овог закона);

16) ако при оглашавању депозитних и кредитних послова износ ефективне каматне стопе није назначен, односно написан тако да је уочљивији од осталих елемената (члан 15. став 3. овог закона);

17) ако постојање обавезе за закључење уговора о споредним услугама не искаже јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе (члан 16. став 1. овог закона);

18) ако при оглашавању кредита, дозвољеног прекорачења рачуна или кредитне картице чија је номинална каматна стопа 0% не назначи и све услове под којима се одобравају тај кредит/дозвољено прекорачење рачуна/кредитна картица (члан 16. став 2. овог закона);

19) ако при оглашавању користи изразе којима се кредит, дозвољено прекорачење рачуна или кредитна картица означавају бесплатним или сличне изразе а одобрење тог кредита/дозвољеног прекорачења рачуна/кредитне картице је условљено закључењем другог уговора или било чим што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу (члан 16. став 3. овог закона);

20) ако у предуговорној фази поступи супротно одредбама члана 17. овог закона, а посебно ако понуда не садржи прописане елементе (члан 17. овог закона);

21) ако корисника одмах, без накнаде, писмено не обавести о резултатима увида у базу података и о подацима из те базе у случају одбијања захтева за кредит, дозвољено прекорачење рачуна или кредитну картицу (члан 18. став 3. овог закона);

22) ако уговор о кредиту не садржи обавезне елементе из члана 19. овог закона или ако кориснику или даваоцу средства обезбеђења не уручи један примерак плана отплате кредита и прегледа обавезних елемената кредита који садржи основне податке о кредиту (члан 19. овог закона);

23) ако уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна не садржи обавезне елементе из члана 20. овог закона или ако кориснику или даваоцу средства обезбеђења не уручи један примерак, односно копију тог уговора с прегледом обавезних елемената дозвољеног прекорачења рачуна који садржи основне податке о прекорачењу рачуна (члан 20. овог закона);

24) ако уговор из члана 22. овог закона не садржи обавезне елементе из тог члана или не поступи у складу с тим чланом (члан 22. овог закона);

25) ако уговор о депозиту не садржи обавезне елементе из члана 23. овог закона или при закључивању овог уговора не уручи кориснику један примерак плана исплате депозита и прегледа обавезних елемената депозита који садржи основне податке о депозиту (члан 23. ст. 1. и 3. овог закона);

26) ако од корисника захтева или му наплати накнаду кад је корисник раскинуо уговор у складу с чланом 23. став 4. овог закона или му обрачуна нижу камату супротно том ставу (члан 23. став 4. овог закона);

27) ако уговори променљиву номиналну каматну стопу супротно члану 26. овог закона или се не придржава уговорених услова у вези са овом стопом (члан 26. овог закона);

28) ако уговор о другим банкарским услугама не садржи податке о врсти и висини свих накнада и других трошкова који падају на терет корисника (члан 27. овог закона);

29) ако не прибави писмену сагласност за измену обавезних елемената уговора пре примене те измене, односно једнострано измени услове из уговора или једнострано раскине, односно откаже уговор или не обавести корисника о изменама из члана 28. став 2. овог закона на начин утврђен у ставу 3. тог члана (члан 28. овог закона);

30) ако корисника у писменој форми или на другом трајном носачу података не обавести о измени уговорене променљиве номиналне каматне стопе и променљивих елемената који утичу на висину других новчаних обавеза, и то пре почетка њихове примене, односно периодично у складу са уговором или не наведе датум од када се та стопа и/или ти елементи примењују (члан 29. ст. 1. и 4. овог закона);

31) ако уз обавештење о измени променљиве номиналне каматне стопе бесплатно, у писменој форми или на другом трајном носачу података, не достави измењени план отплате кредита или кориснику не учини доступним овај план без накнаде за све време трајања уговорног односа (члан 29. ст. 2. и 3. овог закона);

32) ако корисника на уговорени начин благовремено не обавести о промени података који нису обавезни елементи уговора у смислу овог закона (члан 30. овог закона);

33) ако кориснику не достави обавештење о стању његовог дуга и прекорачењу рачуна у року и на начин утврђеним у члану 31. овог закона (члан 31. овог закона);

34) ако на доспелу а неизмирену обавезу не примењује правила о камати која се примењује у случају дужничке доцње прописана законом којим се уређују облигациони односи (члан 32. став 1. овог закона);

35) ако код револвинг кредита не поступи у складу с чланом 33. овог закона (члан 33. овог закона);

36) ако не примени званични средњи курс при одобравању кредита индексираног у страној валути или при његовој отплати, односно код уговора о депозиту (члан 34. овог закона);

37) ако исти метод обрачуна камате не примени и на положени наменски депозит и на обрачун камате на износ одобреног кредита (члан 35. овог закона);

38) ако наплати накнаду за превремену отплату супротно члану 36. овог закона (члан 36. овог закона);

39) ако кориснику, односно даваоцу средства обезбеђења не омогући преузимање неискоришћених средстава обезбеђења након потпуног измирења обавеза корисника према банци по одређеном уговору или их писмено не обавести да је корисник све своје обавезе према банци измирио у року од 30 дана од дана измирења тих обавеза, односно ако ово обавештење не садржи прописане податке (члан 37а овог закона);

40) ако код уступања потраживања поступи супротно члану 39. овог закона (члан 39. овог закона);

41) ако обавља непоштену пословну праксу или уговара неправичне одредбе (члан 41. овог закона);

42) ако кориснику не омогући подношење приговора или не одговори на његов приговор у року и на начин из члана 42. овог закона, или захтева или наплати накнаду или друге трошкове за подношење тог приговора, или у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди могућност подношења приговора, односно могућност да се корисник упозна с начином подношења приговора и начином поступања по приговору (члан 42. овог закона);

43) ако није поступила у складу с чланом 54. овог закона (члан 54. овог закона).

Члан 50а

Новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара казниће се давалац лизинга:

1) ако услуге лизинга не оглашава на јасан и разумљив начин или их оглашава супротно пропису Народне банке Србије из члана 6. став 2. овог закона, односно ако оглашавање садржи нетачне информације или информације које могу створити погрешну представу о условима под којима корисник користи ове услуге (члан 6. овог закона);

2) ако уговор о лизингу није сачињен у писменој форми или на другом трајном носачу података (члан 7. став 1. овог закона);

3) ако корисник не добије примерак уговора о лизингу (члан 7. став 2. овог закона);

4) ако уговор о лизингу садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му гарантована овим законом (члан 7. став 3. овог закона);

5) ако у досијеу корисника не чува уговор о лизингу или уговорну документацију (члан 7. став 4. овог закона);

6) ако у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима или на Интернет страници не држи истакнуто обавештење о вредности уговорених променљивих елемената на дневном нивоу (члан 8. став 5. овог закона);

7) ако уговор о лизингу садржи упућујућу норму на пословну политику или друге акте даваоца лизинга кад су у питању они елементи који су овим законом предвиђени као обавезни елементи овог уговора (члан 8. став 6. овог закона);

8) ако новчану уговорну обавезу не утврди на начин одређен одредбама члана 8. овог закона (члан 8. став 7. овог закона);

9) ако не обезбеди усклађеност општих услова пословања с прописима (члан 9. став 2. овог закона);

10) ако на видном месту у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди да се корисник упозна са општим условима пословања на српском језику најкасније 15 дана пре дана почетка њихове примене (члан 10. став 1. овог закона);

11) ако кориснику не пружи одговарајућа објашњења и инструкције које се односе на примену општих услова пословања у вези с лизингом, или му не достави те услове, у писменој форми или на другом трајном носачу података, иако је корисник то захтевао (члан 10. став 2. овог закона);

12) ако ефективну каматну стопу не обрачунава на прописани начин (члан 11. овог закона);

13) ако од корисника захтева или наплати накнаду супротно члану 12. став 7. овог закона у случају одустанка корисника од уговора о лизингу (члан 12. став 7. овог закона);

14) ако кориснику не даје у писменој форми или на другом трајном носачу података, без накнаде, информације, податке и инструкције који су у вези с његовим уговорним односом или их не даје на начин и у роковима утврђеним уговором о лизингу (члан 13. овог закона);

15) ако при оглашавању послова лизинга не наведе јасно и прецизно на репрезентативном примеру податке из члана 15. овог закона (члан 15. ст. 1. и 2. овог закона);

16) ако при оглашавању послова лизинга износ ефективне каматне стопе није назначен, односно написан тако да је уочљивији од осталих елемената (члан 15. став 3. овог закона);

17) ако постојање обавезе за закључење уговора о споредним услугама не искаже јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе (члан 16. став 1. овог закона);

18) ако при оглашавању лизинга чија је номинална каматна стопа 0% не назначи и све услове под којима се одобрава лизинг (члан 16. став 2. овог закона);

19) ако при оглашавању користи изразе којима се лизинг означава бесплатним или сличне изразе а одобрење тог лизинга је условљено закључењем другог уговора или било чим што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу (члан 16. став 3. овог закона);

20) ако у предуговорној фази поступи супротно одредбама члана 17. овог закона, а посебно ако понуда не садржи прописане елементе (члан 17. овог закона);

21) ако корисника одмах, без накнаде, писмено не обавести о резултатима увида у базу података и о подацима из те базе у случају одбијања захтева за лизинг (члан 18. став 3. овог закона);

22) ако уговор о лизингу не садржи обавезне елементе из члана 21. овог закона или ако при закључивању овог уговора не уручи кориснику један примерак плана отплате лизинга и прегледа обавезних елемената лизинга који садржи основне податке о лизингу (члан 21. овог закона);

23) ако уговори променљиву номиналну каматну стопу супротно члану 26. овог закона или се не придржава уговорених услова у вези са овом стопом (члан 26. овог закона);

24) ако не прибави писмену сагласност за измену обавезних елемената уговора о лизингу пре примене те измене, односно једнострано измени услове из овог уговора или једнострано раскине, односно откаже тај уговор или не обавести корисника о изменама из члана 28. став 2. овог закона на начин утврђен у ставу 3. тог члана (члан 28. овог закона);

25) ако корисника, у писменој форми или на другом трајном носачу података, не обавести о измени уговорене променљиве номиналне каматне стопе и променљивих елемената који утичу на висину других новчаних обавеза, и то пре почетка њихове примене, односно периодично у складу са уговором о лизингу или не наведе датум од када се та стопа и/или ти елементи примењују (члан 29. ст. 1. и 4. овог закона);

26) ако уз обавештење о измени променљиве номиналне каматне стопе бесплатно, у писменој форми или на другом трајном носачу података, не достави измењени план отплате лизинг накнаде или кориснику не учини доступним овај план без накнаде за све време трајања уговорног односа (члан 29. ст. 2. и 3. овог закона);

27) ако корисника на уговорени начин благовремено не обавести о промени података који нису обавезни елементи уговора о лизингу у смислу овог закона (члан 30. овог закона);

28) ако кориснику не достави обавештење о стању његовог дуга по уговору о лизингу у року и на начин утврђеним у члану 31. овог закона (члан 31. ст. 1. и 2. овог закона);

29) ако на доспелу а неизмирену обавезу не примењује правила о камати која се примењује у случају дужничке доцње прописана законом којим се уређују облигациони односи (члан 32. став 1. овог закона);

30) ако не примени званични средњи курс при одобравању лизинга индексираног у страној валути или при његовој отплати (члан 34. овог закона);

31) ако наплати накнаду за превремену отплату супротно члану 36. овог закона (члан 36. овог закона);

32) ако обавља непоштену пословну праксу или уговара неправичне одредбе (члан 41. овог закона);

33) ако кориснику не омогући подношење приговора или не одговори на његов приговор у року и на начин из члана 42. овог закона, или захтева или наплати накнаду или друге трошкове за подношење приговора, или у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди могућност подношења приговора, односно могућност да се корисник упозна с начином подношења приговора и начином поступања по приговору (члан 42. овог закона);

34) ако није поступио у складу с чланом 54. овог закона (члан 54. овог закона).

Члан 50б

Новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара казниће се пружалац платних услуга или издавалац електронског новца који није банка када, у складу са законом којим се уређују платне услуге, пружа услугу давања кредита или дозвољеног прекорачења рачуна:

1) ако ове финансијске услуге не оглашава на јасан и разумљив начин или их оглашава супротно пропису Народне банке Србије из члана 6. став 2. овог закона, односно ако оглашавање садржи нетачне информације или информације које могу створити погрешну представу о условима под којима корисник користи ове услуге (члан 6. овог закона);

2) ако уговор није сачињен у писменој форми или на другом трајном носачу података (члан 7. став 1. овог закона);

3) ако корисник не добије примерак уговора (члан 7. став 2. овог закона);

4) ако уговор садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му гарантована овим законом (члан 7. став 3. овог закона);

5) ако у досијеу корисника не чува уговор или уговорну документацију (члан 7. став 4. овог закона);

6) ако у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима или на Интернет страници не држи истакнуто обавештење о вредности уговорених променљивих елемената на дневном нивоу (члан 8. став 5. овог закона);

7) ако уговор садржи упућујућу норму на пословну политику или друге акте пружаоца платних услуга или издаваоца електронског новца кад су у питању они елементи који су овим законом предвиђени као обавезни елементи уговора (члан 8. став 6. овог закона);

8) ако новчану уговорну обавезу не утврди на начин одређен одредбама члана 8. овог закона (члан 8. став 7. овог закона);

9) ако не обезбеди усклађеност општих услова пословања који се односе на давање кредита и дозвољено прекорачење рачуна с прописима (члан 9. став 2. овог закона);

10) ако на видном месту у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди да се корисник упозна са општим условима пословања на српском језику најкасније 15 дана пре дана почетка њихове примене (члан 10. став 1. овог закона);

11) ако кориснику не пружи одговарајућа објашњења и инструкције које се односе на примену општих услова пословања у вези с давањем кредита или дозвољеним прекорачењем рачуна, или му не достави те услове, у писменој форми или на другом трајном носачу података, иако је корисник то захтевао (члан 10. став 2. овог закона);

12) ако ефективну каматну стопу не обрачунава на прописани начин (члан 11. овог закона);

13) ако од корисника захтева или наплати накнаду супротно члану 12. став 7. овог закона у случају одустанка корисника од уговора (члан 12. став 7. овог закона);

14) ако кориснику не даје у писменој форми или на другом трајном носачу података, без накнаде, информације, податке и инструкције који су у вези с његовим уговорним односом или их не даје на начин и у роковима утврђеним уговором (члан 13. овог закона);

15) ако при оглашавању ових финансијских услуга не наведе јасно и прецизно на репрезентативном примеру податке из члана 15. овог закона (члан 15. став 1. овог закона);

16) ако при оглашавању кредита и дозвољеног прекорачења рачуна износ ефективне каматне стопе није назначен, односно написан тако да је уочљивији од осталих елемената (члан 15. став 3. овог закона);

17) ако постојање обавезе за закључење уговора о споредним услугама не искаже јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе (члан 16. став 1. овог закона);

18) ако при оглашавању финансијске услуге чија је номинална каматна стопа 0% не назначи и све услове под којима се одобрава кредит, односно дозвољено прекорачење рачуна (члан 16. став 2. овог закона);

19) ако при оглашавању користи изразе којима се кредит или дозвољено прекорачење рачуна означавају бесплатним или сличне изразе а одобрење тог кредита или прекорачења је условљено закључењем другог уговора или било чим што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу (члан 16. став 3. овог закона);

20) ако у предуговорној фази поступи супротно одредбама члана 17. овог закона, а посебно ако понуда не садржи прописане елементе (члан 17. овог закона);

21) ако уговор о кредиту не садржи обавезне елементе из члана 19. овог закона, или ако кориснику или даваоцу средства обезбеђења не уручи један примерак, односно копију тог уговора и план отплате кредита и прегледа обавезних елемената кредита који садржи основне податке о кредиту (члан 19. овог закона);

22) ако уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна не садржи обавезне елементе из члана 20. став 1. овог закона, или ако кориснику или даваоцу средства обезбеђења не уручи један примерак, односно копију тог уговора с прегледом обавезних елемената дозвољеног прекорачења рачуна који садржи основне податке о прекорачењу рачуна (члан 20. овог закона);

23) ако уговори променљиву номиналну каматну стопу супротно члану 26. овог закона или се не придржава уговорених услова у вези са овом стопом (члан 26. овог закона);

24) ако не прибави писмену сагласност за измену обавезних елемената уговора пре примене те измене, односно једнострано измени услове из уговора или једнострано раскине, односно откаже уговор или не обавести корисника о изменама из члана 28. став 2. овог закона на начин утврђен у ставу 3. тог члана (члан 28. овог закона);

25) ако корисника, у писменој форми или на другом трајном носачу података, не обавести о измени уговорене променљиве номиналне каматне стопе и променљивих елемената који утичу на висину других новчаних обавеза, и то пре почетка њихове примене, односно периодично у складу са уговором, или не наведе датум од када се та стопа и/или ти елементи примењују (члан 29. ст. 1. и 4. овог закона);

26) ако уз обавештење о измени променљиве номиналне каматне стопе бесплатно не достави, у писменој форми или на другом трајном носачу података, измењени план отплате кредита или овај план не учини доступним кориснику без накнаде за све време трајања уговорног односа (члан 29. ст. 2. и 3. овог закона);

27) ако корисника на уговорени начин благовремено не обавести о промени података који нису обавезни елементи уговора у смислу овог закона (члан 30. овог закона);

28) ако кориснику не достави обавештење о стању дуга и прекорачењу рачуна у року и на начин утврђеним у члану 31. овог закона (члан 31. овог закона);

29) ако на доспелу а неизмирену обавезу не примењује правила о камати која се примењује у случају дужничке доцње прописана законом којим се уређују облигациони односи (члан 32. став 1. овог закона);

30) ако код револвинг кредита не поступи у складу с чланом 33. овог закона (члан 33. овог закона);

31) ако не примени званични средњи курс при одобравању кредита индексираног у страној валути или при његовој отплати (члан 34. овог закона);

32) ако наплати накнаду за превремену отплату супротно члану 36. овог закона (члан 36. овог закона);

33) ако кориснику, односно даваоцу средства обезбеђења не омогући преузимање неискоришћених средстава обезбеђења након потпуног измирења обавеза корисника по одређеном уговору или их писмено не обавести да је корисник све своје обавезе према даваоцу кредита, односно дозвољеног прекорачења рачуна измирио у року од 30 дана од дана измирења тих обавеза, односно ако ово обавештење не садржи прописане податке (члан 37а овог закона);

34) ако уступи потраживање из уговора о кредиту или уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна супротно члану 39. овог закона (члан 39. ст. 5. и 6. овог закона);

35) ако обавља непоштену пословну праксу или уговара неправичне одредбе (члан 41. овог закона).

Новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара казниће се пружалац платних услуга или издавалац електронског новца који није банка када пружају услугу издавања кредитних картица у складу са законом којим се уређују платне услуге и овим законом:

1) ако од корисника захтева или наплати накнаду супротно члану 12. став 7. овог закона у случају одустанка корисника од уговора о издавању и коришћењу кредитне картице (члан 12. став 7. овог закона);

2) ако при оглашавању кредитне картице не наведе јасно и прецизно на репрезентативном примеру податке из члана 15. овог закона (члан 15. став 1. овог закона);

3) ако при оглашавању кредитне картице износ ефективне каматне стопе није назначен, односно написан тако да је уочљивији од осталих елемената (члан 15. став 3. овог закона);

4) ако постојање обавезе за закључење уговора о споредним услугама не искаже јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе (члан 16. став 1. овог закона);

5) ако при оглашавању кредитне картице код које је номинална каматна стопа 0% не назначи и све услове под којима се одобрава, односно издаје ова картица (члан 16. став 2. овог закона);

6) ако при оглашавању користи изразе којима се кредитна картица означава бесплатном или сличне изразе а одобрење издавања те картице је условљено закључењем другог уговора или било чим што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу (члан 16. став 3. овог закона);

7) ако информације које се код закључења уговора о издавању и коришћењу кредитне картице достављају у предуговорној фази не обухватају информације, односно елементе из члана 22. овог закона или се информације и нацрт овог уговора не доставе лицу које намерава да пружи средство обезбеђења (члан 17. ст. 8. и 9. овог закона);

8) ако уговор о издавању и коришћењу кредитне картице не садржи обавезне елементе из члана 22. овог закона (члан 22. овог закона);

9) ако уговори променљиву номиналну каматну стопу супротно члану 26. овог закона или се не придржава уговорених услова у вези са овом стопом (члан 26. овог закона);

10) ако на доспелу а неизмирену обавезу не примењује правила о камати која се примењује у случају дужничке доцње прописана законом којим се уређују облигациони односи (члан 32. став 1. овог закона);

11) ако наплати накнаду за превремену отплату по кредитној картици (члан 36. овог закона);

12) ако кориснику, односно даваоцу средства обезбеђења не омогући преузимање неискоришћених средстава обезбеђења након потпуног измирења обавеза корисника по уговору о издавању и коришћењу кредитне картице или их писмено не обавести да је корисник све своје обавезе према издаваоцу ове картице измирио у року од 30 дана од дана измирења тих обавеза, односно ако ово обавештење не садржи прописане податке (члан 37а овог закона);

13) ако уступи потраживање из уговора о издавању и коришћењу кредитне картице супротно члану 39. овог закона (члан 39. ст. 5. и 6. овог закона);

14) ако обавља непоштену пословну праксу или уговара неправичне одредбе (члан 41. овог закона).

Пружалац платних услуга или издавалац електронског новца који није банка казниће се новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара ако кориснику платних услуга или имаоцу електронског новца, укључујући и корисника кредита, дозвољеног прекорачења рачуна и кредитне картице, не омогући подношење приговора, или на приговор тог корисника или имаоца не одговори у року и на начин из члана 42. овог закона, или захтева или наплати накнаду или друге трошкове за подношење приговора, или у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди могућност подношења приговора, односно могућност да се овај корисник или ималац упозна с начином подношења приговора и начином поступања по приговору (члан 42. овог закона).

Глава VI

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51

Новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај трговац који је правно лице:

1) ако финансијске погодбе не оглашава на јасан и разумљив начин или их оглашава супротно пропису Народне банке Србије из члана 6. став 2. овог закона, односно ако оглашавање садржи нетачне информације или информације које могу створити погрешну представу о условима под којима корисник користи ове услуге (члан 6. овог закона);

2) ако уговор о финансијској погодби није сачињен у писменој форми или на другом трајном носачу података (члан 7. став 1. овог закона);

3) ако корисник не добије примерак уговора о финансијској погодби (члан 7. став 2. овог закона);

4) ако уговор о финансијској погодби садржи одредбе којима се корисник одриче права која су му гарантована овим законом (члан 7. став 3. овог закона);

5) ако у досијеу корисника не чува уговор о финансијској погодби или уговорну документацију (члан 7. став 4. овог закона);

6) ако уговор о финансијској погодби садржи упућујућу норму на пословну политику или друге акте даваоца финансијских услуга кад су у питању они елементи који су овим законом предвиђени као обавезни елементи тог уговора (члан 8. став 6. овог закона);

7) ако новчану уговорну обавезу не утврди на начин одређен одредбама члана 8. овог закона (члан 8. став 7. овог закона);

8) ако не обезбеди усклађеност општих услова пословања који се односе на финансијске погодбе с прописима (члан 9. став 2. овог закона);

9) ако на видном месту у пословним просторијама у којима нуди услуге корисницима и на Интернет страници не обезбеди да се корисник упозна са општим условима пословања на српском језику најкасније 15 дана пре дана почетка њихове примене (члан 10. став 1. овог закона);

10) ако кориснику не пружи одговарајућа објашњења и инструкције које се односе на примену општих услова пословања у вези с финансијском погодбом или му не достави те услове, у писменој форми или на другом трајном носачу података, иако је корисник то захтевао (члан 10. став 2. овог закона);

11) ако ефективну каматну стопу не обрачунава на прописани начин (члан 11. овог закона);

12) ако од корисника захтева или наплати накнаду супротно члану 12. став 7. овог закона у случају одустанка корисника од уговора о финансијској погодби (члан 12. став 7. овог закона);

13) ако кориснику не даје у писменој форми или на другом трајном носачу података, без накнаде, информације, податке и инструкције који су у вези с његовим уговорним односом или их не даје на начин и у роковима утврђеним уговором о финансијској погодби (члан 13. овог закона);

14) ако постојање обавезе за закључење уговора о споредним услугама не искаже јасно, сажето и на видљив начин, заједно са исказивањем ефективне каматне стопе (члан 16. став 1. овог закона);

15) ако при оглашавању користи изразе којима се финансијска погодба означава бесплатном или сличне изразе а не огласи додатне трошкове по основу закључења других уговора о финансијској погодби или по основу било чега што представља трошак за корисника или ствара другу обавезу (члан 16. став 3. овог закона);

16) ако при оглашавању и понуди финансијске погодбе не наведе податке о роби или услузи, готовинску цену, као и износ који се плаћа унапред на име учешћа или прве рате (члан 47. став 1. овог закона);

17) ако не назначи све повољности које има корисник који цену робе плаћа готовински када се оглашава финансијска погодба за куповину робе чија је каматна стопа 0% (члан 47. став 2. овог закона);

18) ако код продаје са оброчним отплатама цене која се у смислу овог закона сматра кредитирањем корисника процентуално не искаже разлику између цене за куповину на одложено плаћање и цене за куповину за готовину (члан 47. став 3. овог закона);

19) ако поступи супротно обавезама утврђеним у глави ИИ овог закона које се примењују на трговца (члан 48. овог закона).

За радње из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у трговцу који је правно лице новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се и трговац који је предузетник новчаном казном од 30.000 до 500.000 динара.

Глава VII

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

Прописи за извршавање овог закона донеће се најкасније у року од три месеца од дана његовог ступања на снагу.

Члан 53

Даваоци финансијских услуга су дужни да своје опште акте ускладе са одредбама овог закона и прописима из члана 52. тог закона најкасније у року од три месеца од доношења тих прописа.

Члан 54

Одредбе члана 8. и члана 26. ст. од 1. до 3. овог закона примењиваће се на све обавезе по основу уговора које доспевају после дана почетка примене тог закона.

Даваоци финансијских услуга су дужни да до дана примене овог закона, уговоре који су закључени до тог дана ускладе са одредбама члана 8. и члана 26. ст. од 1. до 3. тог закона на тај начин да висина уговорене променљиве а неодредиве номиналне каматне стопе, односно променљивог неодредивог елемента те стопе не може бити већа од њихове иницијалне висине (висине у моменту закључења уговора).

Даваоци финансијских услуга, од дана ступања на снагу овог закона до дана његове примене, не могу увећавати висину каматних стопа користећи уговорене неодредиве елементе.

Даваоци финансијских услуга немају право да корисницима уговора наплаћују посебну накнаду за усклађивање уговора на начин предвиђен ставом 2. овог члана, нити да ради тога од њих потражују накнадну документацију.

Члан 55

Народна банка Србије, односно министарство надлежно за заштиту потрошача предузеће према даваоцима финансијских услуга који не поступе на начин из члана 53. овог закона мере у складу с прописима којима се уређује њихово пословање.

Члан 56

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику РС” и примењује се после истека шест месеци од дана његовог ступања на снагу, осим одредбе члана 38. став 5. тог закона, која се примењује од 1. јануара 2012. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о заштити корисника финансијских услуга

(“Сл. гласник РС”, бр. 139/2014)

Члан 39[с1]

Новчаном казном од 80.000 до 1.000.000 динара казниће се банка ако до 30. септембра 2015. године поступи супротно одредбама чл. 24, 37. и 38. Закона о заштити корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС”, број 36/11).

На изрицање новчане казне из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 33. овог закона.

Члан 40[с1]

Код остваривања заштите права и интереса корисника финансијских услуга по приговорима који су поднети до дана ступања на снагу овог закона банка је дужна да поступи у складу са одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС”, број 36/11).

Народна банка Србије поступа по обавештењима корисника финансијских услуга о приговорима која су јој достављена до дана ступања на снагу овог закона у складу са одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС”, број 36/11).

Члан 41[с1]

Банке су дужне да при отплати обавеза корисника финансијских услуга које од дана почетка примене овог закона доспевају по основу уговора о кредитима индексираним у страној валути и закљученим пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС”, број 36/11) – примењују онај тип девизног курса који су користиле при одобравању тих кредита (куповни, средњи или продајни) или да примењују тип девизног курса који је за корисника финансијских услуга повољнији од оног који су тада користиле.

Одредба става 1. овог члана примењује се и на даваоце лизинга код отплате обавеза корисника лизинга које доспевају од дана почетка примене овог закона по основу уговора о лизингу индексираним у страној валути и закљученим пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС”, број 36/11).

Члан 42[с1]

Ако банка, односно давалац лизинга поступе супротно члану 41. овог закона – Народна банка Србије може предузети све мере према даваоцу финансијске услуге утврђене овим законом и/или законом којим се уређује пословање банака, односно давалаца лизинга.

Новчаном казном од 200.000 до 800.000 динара казниће се банка, односно давалац лизинга ако поступе супротно члану 41. овог закона.

На изрицање новчане казне из става 2. овог члана примењују се одредбе члана 33. овог закона.

Члан 43[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије” и примењиваће се после истека три месеца од дана његовог ступања на снагу, осим одредаба члана 1. ст. 1, 3. и 5. и чл. 2, 9, 14, 16, 17, 20, 22, 24, 25, 26. и 37. овог закона, које ће се примењивати од 1. октобра 2015. године, и одредаба члана 34. овог закона, које ће се примењивати од дана приступања Републике Србије Европској унији.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 51/2009)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређује се заштита конкуренције на тржишту Републике Србије, у циљу економског напретка и добробити друштва, а нарочито користи потрошача, као и оснивање, положај, организација и овлашћења Комисије за заштиту конкуренције (у даљем тексту: Комисија).

Територијална примена

Члан 2

Одредбе овог закона примењују се на акте и радње учињене на територији Републике Србије, односно на акте и радње учињене ван њене територије који утичу или би могли утицати на конкуренцију на територији Републике Србије.

Персонална примена

Члан 3

Одредбе овог закона примењују се на сва правна и физичка лица која непосредно или посредно, стално, повремено или једнократно учествују у промету робе, односно услуга, независно од њиховог правног статуса, облика својине или држављанства, односно државне припадности (у даљем тексту: учесници на тржишту), и то на:

1) домаћа и страна привредна друштва и предузетнике;

2) државне органе, органе територијалне аутономије и локалне самоуправе;

3) друга физичка и правна лица и облике удруживања учесника на тржишту (синдикати, удружења, спортске организације, установе, задруге, носиоци права интелектуалне својине и др.);

4) јавна предузећа, привредна друштва, предузетнике и друге учеснике на тржишту, који обављају делатности од општег интереса, односно којима је актом надлежног државног органа додељен фискални монопол, осим уколико би примена овог закона спречила обављање тих делатности, односно обављање поверених послова.

Радни односи

Члан 4

Одредбе овог закона не примењују се на радне односе између послодаваца и запослених, као ни на радне односе уређене колективним уговором између послодавца и синдикалних удружења.

Повезани учесници на тржишту

Члан 5

Повезаним учесницима на тржишту у смислу овог закона сматрају се два или више учесника на тржишту који су повезани тако да један или више учесника на тржишту контролише другог или друге учеснике на тржишту (у даљем тексту: повезани учесници на тржишту).

Контрола над учесником на тржишту у смислу овог закона представља могућност одлучујућег утицаја на вођење послова другог или других учесника на тржишту, а нарочито:

1) ако контролни учесник има својство контролног (матичног) друштва, односно контролног члана или акционара, самостално или заједничким деловањем, по правилима о повезаним привредним друштвима у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава;

2) на основу својине или других имовинских права на имовини или делу имовине другог учесника на тржишту;

3) на основу права из уговора, споразума или из хартија од вредности;

4) по основу потраживања или средстава за обезбеђење потраживања или на основу услова пословне праксе које одређује контролни учесник.

Повезани учесници на тржишту у смислу овог закона сматрају се једним учесником на тржишту.

На повезане учеснике на тржишту сходно се примењују правила о повезаним лицима и повезаним привредним друштвима у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава, ако та правила нису у супротности са одредбама овог закона.

Релевантно тржиште

Члан 6

Релевантно тржиште у смислу овог закона јесте тржиште које обухвата релевантно тржиште производа на релевантном географском тржишту.

Релевантно тржиште производа представља скуп робе, односно услуга које потрошачи и други корисници сматрају заменљивим у погледу њиховог својства, уобичајене намене и цене.

Релевантно географско тржиште представља територију на којој учесници на тржишту учествују у понуди или потражњи и на којој постоје исти или слични услови конкуренције, а који се битно разликују од услова конкуренције на суседним територијама.

Влада ближе прописује критеријуме за одређивање релевантног тржишта.

Обрачун годишњег прихода

Члан 7

Годишњи приход учесника на тржишту у смислу овог закона утврђује се у висини укупног годишњег прихода пре опорезивања, за обрачунску годину која претходи години у којој је покренут поступак.

Укупан годишњи приход из става 1. овог члана за учеснике на тржишту финансијских услуга, као и за друштва за осигурање и друштва за реосигурање, израчунава се на следећи начин:

1) за учеснике на тржишту финансијских услуга, после одбијања пореза који се директно односе на њих, узима се збир следећих прихода:

(1) прихода од камата и сличних прихода,

(2) прихода од хартија од вредности (приход од акција и других хартија од вредности које имају променљив принос, приход од удела код учесника на тржишту, приход од акција у повезаним учесницима на тржишту),

(3) прихода од накнада и провизија,

(4) позитивне разлике између финансијских прихода и финансијских расхода,

(5) других прихода из пословања;

2) за друштва за осигурање и друштва за реосигурање, узима се приход од премија по основу уговора о осигурању и реосигурању закључених од стране или у име тих друштава по одбитку пореза који се плаћа на износ премија по једном уговору или на укупан износ премија.

Укупан годишњи приход из става 1. овог члана за облике удруживања учесника на тржишту, утврђује се на основу збира укупних годишњих прихода удружених учесника.

Девизна клаузула

Члан 8

Износи исказани у еврима у овом закону, као и актима донетим на основу овог закона, обрачунавају се у динарима по средњем курсу Народне банке Србије, на дан обрачуна годишњег промета, односно уплате или наплате изречене мере.

II ПОВРЕДЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Појам

Члан 9

Повредом конкуренције у смислу овог закона сматрају се акти или радње учесника на тржишту које за циљ или последицу имају или могу да имају значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције.

1. Рестриктивни споразуми

Појам и забрана рестриктивног споразума

Члан 10

Рестриктивни споразуми су споразуми између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање, конкуренције на територији Републике Србије.

Рестриктивни споразуми могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито:

1) непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине;

2) ограничава и контролише производња, тржиште, технички развој или инвестиције;

3) примењују неједнаки услови пословања на исте послове у односу на различите учеснике на тржишту, чиме се учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте;

4) условљава закључивање уговора или споразума прихватањем додатних обавеза које с обзиром на своју природу и трговачке обичаје и праксу нису у вези са предметом споразума;

5) деле тржишта или извори набавки.

Рестриктивни споразуми забрањени су и ништави, осим у случајевима изузећа од забране у складу са овим законом.

Услови за изузимање од забране

Члан 11

Рестриктивни споразуми могу бити изузети од забране уколико доприносе унапређењу производње и промета, односно подстицању техничког или економског напретка, а потрошачима обезбеђују правичан део користи под условом да не намећу учесницима на тржишту ограничења која нису неопходна за постизање циља споразума, односно да не искључују конкуренцију на релевантном тржишту или његовом битном делу.

Појединачно изузеће од забране

Члан 12

На захтев учесника у рестриктивном споразуму, Комисија може изузети поједини рестриктивни споразум од забране (у даљем тексту: појединачно изузеће).

Подносилац захтева за појединачно изузеће сноси терет доказивања испуњености услова из члана 11. овог закона.

Период на који се односи појединачно изузеће из става 1. овог члана не може бити дужи од осам година.

Влада ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана.

Изузеће од забране по категоријама споразума

Члан 13

Изузеће од забране рестриктивног споразума може да се односи на одређене категорије споразума, уколико су испуњени услови из члана 11. овог закона, као и други посебни услови који се односе на врсту и садржину споразума, односно дужину његовог трајања.

Рестриктивни споразуми који испуњавају услове из става 1. овог члана не подносе се Комисији ради изузећа.

Влада одређује категорије споразума и ближе прописује посебне услове из става 1. овог члана.

Споразуми мањег значаја

Члан 14

Споразуми мањег значаја су споразуми између учесника на тржишту чији укупни тржишни удео на релевантном тржишту производа и услуга на територији Републике Србије, није већи од:

1) 10% тржишног удела, уколико учесници у споразуму послују на истом нивоу ланца производње и промета (хоризонтални споразуми);

2) 15% тржишног удела, уколико учесници у споразуму послују на различитом нивоу ланца производње и промета (вертикални споразуми);

3) 10% тржишног удела, уколико споразум има карактеристике и хоризонталних и вертикалних споразума или где је тешко одредити да ли је споразум вертикалан или хоризонталан;

4) 30% тржишног удела, уколико се ради о споразумима са сличним утицајем на тржиште закљученим између различитих учесника, ако појединачни тржишни удео сваког од њих не прелази 5% на сваком појединачном тржишту на коме се испољавају ефекти споразума.

Споразуми мањег значаја су дозвољени, осим ако је циљ хоризонталног споразума одређивање цена или ограничавање производње или продаје, односно подела тржишта снабдевања, као и ако је циљ вертикалног споразума одређивање цене, односно поделе тржишта.

2. Злоупотреба доминантног положаја

Доминантан положај на тржишту

Члан 15

Доминантан положај на релевантном тржишту има учесник на тржишту који нема конкуренцију или је конкуренција безначајна, односно који има значајно бољи положај у односу на конкуренте узимајући у обзир величину тржишног удела, економску и финансијску снагу, приступ тржиштима снабдевања и дистрибуције, као и правне или чињеничне препреке за приступ других учесника тржишту.

Претпоставка је да учесник на тржишту има доминантан положај, ако је његов тржишни удео на релевантном тржишту 40% или више.

Претпоставка је да су два или више учесника на тржишту у доминантном положају ако између њих не постоји значајна конкуренција и ако је њихов укупан тржишни удео 50% или више (колективна доминација).

Ако учесник, односно учесници на тржишту немају тржишни удео из ст. 2. и 3. овог члана, терет доказивања постојања доминантног положаја сноси Комисија.

Злоупотреба доминантног положаја

Члан 16

Злоупотреба доминантног положаја на тржишту забрањена је.

Злоупотребом доминантног положаја, нарочито се сматра:

1) непосредно или посредно наметање неправичне куповне или продајне цене или других неправичних услова пословања;

2) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја;

3) примењивање неједнаких услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту, чиме се поједини учесници на тржишту доводе у неповољнији положај у односу на конкуренте;

4) условљавање закључења уговора тиме да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговачким обичајима нису у вези са предметом уговора.

III КОНЦЕНТРАЦИЈА УЧЕСНИКА НА ТРЖИШТУ

Појам концентрације

Члан 17

Концентрација учесника на тржишту настаје у случају:

1) спајања и других статусних промена у којима долази до припајања учесника на тржишту у смислу закона којим се уређује положај привредних друштава;

2) стицања од стране једног или више учесника на тржишту, непосредне или посредне контроле у смислу члана 5. став 2. овог закона над другим учесником или више учесника на тржишту;

3) заједничког улагања од стране два или више учесника на тржишту у циљу стварања новог учесника на тржишту или стицања заједничке контроле у смислу члана 5. став 2. овог закона над постојећим учесником на тржишту, који послује на дугорочној основи и има све функције независног учесника на тржишту.

Сматраће се једном концентрацијом две или више трансакција између истих учесника на тржишту, извршених у временском периоду краћем од две године, при чему се као време њеног настанка узима дан извршења последње трансакције.

Изузеци

Члан 18

Не сматра се да је настала концентрација учесника на тржишту ако:

1) банка или друга финансијска организација или друштво за осигурање, у току свог редовног пословања, привремено стекне акције или уделе, ради даље продаје, под условом да их прода најкасније у року од годину дана од дана стицања и да их не користи тако да утиче на пословне одлуке учесника на тржишту у погледу његовог понашања на тржишту;

2) друштво за управљање инвестиционим фондом или инвестициони фонд стекне учешће у учеснику на тржишту, под условом да своја права заснована на том учешћу остварују само ради очувања вредности свог улагања и под условом да не утиче на конкурентско понашање тог учесника на тржишту;

3) заједничко улагање има за циљ координацију тржишних активности између два или више учесника на тржишту који задржавају своју правну независност, при чему ће овакво заједничко улагање бити оцењивано у складу са чл. 10. и 11. овог закона;

4) стечајни управник стекне контролу над учесником на тржишту.

Комисија може продужити рок из става 1. тачка 1) овог члана, на захтев стицаоца акција или удела, под условом да стицалац докаже да продаја акција или удела није разумно била могућа у оквиру тог рока, али најдуже за још шест месеци.

Дозвољеност концентрације

Члан 19

Концентрације учесника на тржишту су дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије или његовом делу, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Дозвољеност концентрације учесника на тржишту се утврђује у односу на:

1) структуру релевантног тржишта;

2) стварне и потенцијалне конкуренте;

3) положај на тржишту учесника у концентрацији и њихову економску и финансијску моћ;

4) могућности избора добављача и корисника;

5) правне и друге препреке за улазак на релевантно тржиште;

6) ниво конкурентности учесника у концентрацији;

7) трендове понуде и потражње релевантне робе односно услуга;

8) трендове техничког и економског развоја;

9) интересе потрошача.

IV КОМИСИЈА ЗА ЗАШТИТУ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Положај Комисије

Члан 20

Комисија је самостална и независна организација која врши јавна овлашћења у складу са овим законом.

Комисија има статус правног лица.

Комисија за свој рад одговара Народној скупштини, којој подноси годишњи извештај о раду до краја фебруара текуће године, за претходну годину.

Надлежност Комисије

Члан 21

Комисија је надлежна да:

1) решава о правима и обавезама учесника на тржишту у складу са законом;

2) одређује управне мере у складу са овим законом;

3) учествује у изради прописа који се доносе у области заштите конкуренције;

4) предлаже Влади доношење прописа за спровођење овог закона;

5) доноси упутства и смернице за спровођење овог закона;

6) прати и анализира услове конкуренције на појединачним тржиштима и у појединачним секторима;

7) даје мишљење надлежним органима на предлоге прописа, као и на важеће прописе који имају утицај на конкуренцију на тржишту;

8) даје мишљења у вези са применом прописа у области заштите конкуренције;

9) остварује међународну сарадњу у области заштите конкуренције, ради извршавања међународних обавеза у овој области и прикупља информације о заштити конкуренције у другим државама;

10) сарађује са државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, ради обезбеђивања услова за примену овог закона и других прописа којима се уређују питања од значаја за заштиту конкуренције;

11) предузима активности на развијању свести о потреби заштите конкуренције;

12) води евиденцију о пријављеним споразумима, о учесницима који имају доминантан положај на тржишту, као и о концентрацијама, у складу са овим законом;

13) организује, предузима и контролише спровођење мера којима се обезбеђује заштита конкуренције;

14) обавља и друге послове у складу са законом.

Послове из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10) и 13) овог члана Комисија обавља као поверене послове.

Органи Комисије

Члан 22

Органи Комисије су Савет Комисије (у даљем тексту: Савет) и председник Комисије.

Савет доноси све одлуке и акте о питањима из надлежности Комисије, ако овим законом и Статутом није другачије прописано.

Савет чине председник Комисије и четири члана.

Председник Комисије представља и заступа Комисију, доноси одлуке, односно обавља друге послове у складу са законом и Статутом.

Избор органа Комисије

Члан 23

Председник Комисије и чланови Савета бирају се из реда угледних стручњака из области права и економије са најмање десет година релевантног радног искуства, који су остварили значајне и признате радове или праксу у релевантној области, нарочито у области заштите конкуренције и европског права и који уживају углед објективне и непристрасне личности.

Председника Комисије и чланове Савета бира и разрешава Народна скупштина на предлог надлежног одбора за послове трговине.

Избор председника Комисије, односно чланова Савета врши се са две одвојене листе кандидата које садрже најмање исти, а највише двоструко већи број кандидата од броја који се бира.

За председника Комисије, односно чланове Савета, изабрани су кандидати који добију највише гласова на свакој листи ако су добили већину гласова од укупног броја народних посланика.

Исто лице може бити кандидат на обе листе и ако буде изабрано са листе за председника Комисије неће се узети у обзир резултат гласања за то лице на другој листи.

Избор органа Комисије врши се по јавном конкурсу који оглашава председник Народне скупштине, најкасније три месеца пре истека мандата председника Комисије и чланова Савета, односно непосредно по престанку или разрешењу у смислу члана 24. овог закона.

Мандат

Члан 24

Председник Комисије и чланови Савета се бирају на мандат од пет година, са могућношћу поновног избора.

Мандат председника Комисије и чланова Савета, престаје:

1) истеком времена на које су изабрани;

2) разрешењем из разлога предвиђених законом;

3) наступањем правних или чињеничних разлога за немогућност обављања дужности (оставка, испуњење услова за старосну пензију, губитак пословне способности, тешко здравствено стање које онемогућава остваривање дужности и сл).

Наступање разлога за престанак мандата из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, констатује надлежни скупштински одбор.

Народна скупштина разрешава председника Комисије, односно члана Савета, на предлог Савета или надлежног скупштинског одбора, ако:

1) се поуздано утврди да су подаци наведени у кандидатури, нетачни, односно непотпуни у смислу изостављања података који би значајно умањили могућност избора;

2) наступе околности из члана 27. овог закона;

3) грубо повреде одредбе овог закона и углед Комисије у јавности.

Рад Савета

Члан 25

Савет одлучује већином гласова од укупног броја чланова.

У поступку испитивања повреде конкуренције одређује се известилац из реда чланова Савета, који у сарадњи са службеним лицем одређеним за вођење поступка припрема предлог одлуке и извештава Савет о разлозима и свим битним чињеницама и околностима случаја.

Председник Комисије одређује известиоца истовремено са покретањем поступка.

Председник Комисије председава и руководи радом Савета, потписује одлуке и друге акте и стара се о њиховом извршењу.

Савет ће из својих редова изабрати лице које ће вршити овлашћења из става 4. овог члана у случају спречености или изузећа председника Комисије на начин утврђен Статутом Комисије.

Стручна служба

Члан 26

Стручна служба Комисије (у даљем тексту: Стручна служба) обавља стручне послове из надлежности Комисије у складу са овим законом, Статутом и другим актима Комисије.

На права и обавезе запослених у Стручној служби примењују се општи прописи о раду.

У погледу законитости, стручности, политичке неутралности, непристрасности, употребе службеног језика и писма, стручне спреме и оспособљености запослених, као и у погледу канцеларијског пословања, примењују се прописи везани за државну управу.

Стручном службом руководи Секретар.

Секретара поставља Савет већином гласова.

За Секретара може бити постављено лице са високом стручном спремом правне или економске струке, са најмање 10 година радног искуства у струци и знањем у области заштите конкуренције.

За свој рад Секретар одговара Савету.

Неспојивост функција и послова

Члан 27

Председник Комисије и чланови Савета, у току трајања мандата у Комисији, не могу да обављају другу јавну функцију или професионалну делатност, односно не могу да се баве било којим јавним или приватним послом уз накнаду, укључујући пружање консултантских услуга и савета.

Забрана из става 1. овог члана се не односи на научну делатност, делатност наставника високошколске установе и послове у вези са стручним усавршавањем.

Председник Комисије и чланови Савета не могу бити чланови органа политичких странака, нити могу у јавности да заступају програм или ставове политичких странака.

Сукоб интереса

Члан 28

Председник Комисије и чланови Савета имају статус функционера у смислу закона којим се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција.

Председник Комисије и члан Савета коме је престало чланство не могу да буду заступници у поступку пред Комисијом у складу са овим законом, најмање две године по престанку чланства, односно радног односа.

Председник Комисије и члан Савета у тренутку ступања на дужност дају писмену изјаву да не постоје сметње за избор из става 1. овог члана.

На запослене у Стручној служби сходно се примењују одредбе о сукобу интереса у складу са законом којим се уређују права и дужности државних службеника.

Накнада за рад

Члан 29

Председник Комисије и чланови Савета имају право на зараду, односно накнаду за рад у Комисији.

Статут Комисије

Члан 30

Статутом Комисије ближе се уређује унутрашња организација, начин рада и спровођење поступка пред Комисијом, као и овлашћења за доношење других аката Комисије.

Статут Комисије доноси Савет, уз претходну сагласност Владе.

Статут се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Финансирање Комисије

Члан 31

Средства за рад Комисије обезбеђују се из прихода које Комисија оствари обављањем послова, а нарочито из:

1) накнада које се плаћају у складу са овим законом;

2) донација, осим донација учесника на тржишту на које се примењује овај закон;

3) прихода од продаје публикација Комисије;

4) других извора у складу са законом.

Висина накнада из става 1. тачка 1) овог члана утврђује се Тарифником накнада који доноси Комисија, уз сагласност Владе.

Тарифник из става 2. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Финансијски план

Члан 32

Финансирање рада Комисије врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Комисија и подноси Влади ради добијања сагласности најкасније до 1. новембра текуће године за наредну годину.

Ако финансијски план не буде донет на начин из става 1. овог члана пре почетка године за коју се финансијски план доноси, финансирање рада Комисије се врши највише до висине укупно извршених расхода у претходној години, сразмерно периоду до добијања сагласности на финансијски план.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Комисије, као и елементи за одређивање трошкова зарада.

Укупни расходи Комисије обухваћени финансијским планом не могу бити већи од трошкова потребних за успешно остваривање надлежности Комисије.

Ако се годишњим обрачуном прихода и расхода Комисије утврди да су укупно остварени приходи Комисије већи од остварених расхода, разлика средстава уплаћује се у буџет Републике Србије.

Уколико је остваривањем прихода угрожено редовно извршавање расхода Комисије, Комисија обавештава Владу и предлаже мере из своје надлежности у циљу уравнотежења прихода и расхода, што укључује и могућност издвајања средстава из буџета Републике Србије.

Финансијско пословање Комисије је предмет ревизије Државне ревизорске институције.

Комисија објављује завршни рачун најкасније три месеца по завршетку финансијске године.

V ПОСТУПАК ПРЕД КОМИСИЈОМ

1. Опште одредбе о поступку пред Комисијом

Странка у поступку

Члан 33

Странка у поступку пред Комисијом је учесник на тржишту који је поднео пријаву концентрације или захтев за појединачно изузеће, односно учесник на тржишту против кога је покренут испитни поступак.

Својство странке у смислу овог закона немају подносиоци иницијативе за испитивање повреде конкуренције, даваоци информација и података, стручна лица и организације чије се анализе користе у поступку, као ни други државни органи и организације који сарађују са Комисијом у току поступка.

Примена правила општег управног поступка

Члан 34

У поступку пред Комисијом примењују се правила општег управног поступка, ако овим законом није другачије прописано.

Покретање поступка по службеној дужности

Члан 35

Комисија покреће поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, када на основу достављених иницијатива, информација и других расположивих података, основано претпостави постојање повреде конкуренције, као и у случају испитивања концентрације у смислу члана 62. овог закона.

О покретању поступка председник Комисије доноси закључак, који нарочито садржи опис радњи или аката које могу да представљају повреду конкуренције, правни основ и разлоге за покретање поступка, као и позив свим лицима која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама, да их доставе Комисији.

Против закључка о покретању поступка није дозвољена посебна жалба.

Комисија је дужна да сваког подносиоца иницијативе за испитивање повреде конкуренције обавести о исходу иницијативе у року од 15 дана од дана пријема.

Покретање поступка по захтеву странке

Члан 36

Поступак по пријави концентрације, као и поступак за појединачно изузеће, покреће се и води по захтеву странке, ако овим законом није другачије прописано.

Скраћени поступак

Члан 37

Комисија може донети решење непосредно, без спровођења испитног поступка, ако у поступку покренутом по пријави концентрације на основу поднетих доказа и других чињеница познатих Комисији, може основано да се претпостави да та концентрација испуњава услове дозвољености у складу са чланом 19. овог закона, осим ако се утврде или стекну услови за вођење поступка испитивања концентрације по службеној дужности.

Решење у скраћеном поступку доноси председник Комисије.

Одлуке које доноси Комисија

Члан 38

О повреди конкуренције, о појединачном изузећу и одобрењу или забрани концентрације, Комисија доноси решење.

Пре доношења решења у поступку због повреде конкуренције, Комисија ће обавестити странку о битним чињеницама, доказима и осталим елементима на којима ће засновати решење и позвати је да се изјасни у остављеном року.

Саставни део решења којим је утврђена повреда конкуренције је одлука о мери заштите конкуренције, односно друга управна мера коју одређује Комисија у складу са овим законом.

Решење Комисије је коначно, а против њега се може покренути управни спор.

О питањима у вези са управљањем поступком, привременим мерама и извођењем доказа, доноси се закључак.

Закључак се писмено саставља у случају када је потребно да се достави странци или трећем лицу, односно ради објављивања.

Закључак о извођењу доказа доноси службено лице које води поступак, ако овим законом није другачије прописано.

Против закључка допуштена је посебна жалба, ако овим законом није другачије прописано.

По жалби против закључка који доноси службено лице, одлучује председник Комисије, а по жалби против закључка који доноси председник Комисије, одлучује Савет.

Жалба против закључка не одлаже његово извршење.

Достављање

Члан 39

Достављање писмена (позив, решење, закључак и сл.) врши се у складу са правилима општег управног поступка.

Изузетно, у случају поновљене доставе, односно код доставе путем јавног саопштења, садржај писмена се објављује на интернет страни Комисије и сматра се да је достављено протеком 15 дана од дана објављивања, ако Комисија не одреди дужи рок.

Странка се не може позивати на неуредну доставу ако је извршена достава на адресу седишта те странке које се води у Регистру привредних субјеката.

У поступку против учесника на тржишту који се сматрају повезаним учесницима на тржишту у складу са чланом 5. овог закона, достава једном учеснику на тржишту сматра се доставом свим повезаним учесницима на тржишту.

Објављивање аката

Члан 40

Решење којим је утврђена повреда конкуренције, као и закључак о покретању поступка по службеној дужности, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије” и на интернет страни Комисије.

Закључак о покретању поступка се не објављује ако председник Комисије оцени да би се објављивањем угрозило спровођење поступка.

Испитни поступак

Члан 41

У испитном поступку се предузимају потребне доказне радње у циљу правилног утврђивања чињеничног стања, а нарочито се узимају изјаве странака, сведока, обавља се вештачење, прибављају се подаци, исправе и ствари, врши увиђај и привремено одузимање ствари.

Испитни поступак спроводи овлашћено службено лице из састава Стручне службе, које одређује председник Комисије за сваки појединачни случај.

Закључак о спровођењу увиђаја и вештачења доноси председник Комисије.

Листу стручних лица и установа које се могу одредити за вештака у поступку пред Комисијом, утврђује Савет.

Службена легитимација

Члан 42

Службена лица Комисије која спроводе радње у испитном поступку имају службену легитимацију.

Службену легитимацију из става 1. овог члана издаје председник Комисије.

Влада ближе прописује облик и садржину службене легитимације из става 1. овог члана.

Право увида у списе и право обавештавања о поступку

Члан 43

Странка има право да разгледа списе предмета и да о свом трошку копира поједине делове списа.

Не могу се разгледати и копирати записник о већању и гласању, службени реферати и нацрти решења, списи означени као поверљиви, као ни заштићени подаци.

Лица која су подносиоци иницијативе за испитивање повреде конкуренције, даваоци информација и остала лица која учине вероватним свој правни интерес за праћење поступка, имају право да буду обавештени о току поступка.

Савет доноси акт којим се ближе уређује садржај и начин обавештења из става 3. овог члана.

Обавеза достављања и увида у исправе и документацију

Члан 44

Закључком се налаже странкама у поступку достава, односно стављање на увид релевантних података који се воде у писаном, електронском или другом облику, исправа, ствари које садрже податке, као и других ствари које могу бити предмет доказивања у поступку, а које је странка дужна да поседује или се основано претпоставља да их поседује.

У случају да странка није доставила, односно ставила на увид тражене исправе, податке, односно ствари, до закључења поступка, Комисија ће донети одлуку према стању расположивих доказа у предмету, односно сумња која је последица изостанка наведених доказа, биће узета на штету странке која није поступила по налогу.

Заштићени подаци

Члан 45

На захтев странке, лица које је подносилац иницијативе за испитивање повреде конкуренције или трећег лица које је доставило, односно ставило на увид тражене податке у поступку, може се одредити мера заштите извора података или одређених података (заштићени подаци), ако се оцени да је интерес подносиоца тог захтева оправдан и да је по значају битно већи у односу на интерес јавности у погледу предмета тог захтева.

Подносилац захтева из става 1. овог члана, дужан је да у захтеву учини вероватним могућност настанка знатне штете због откривања извора података, односно података на које се захтев односи.

Закључак о заштити извора података и заштити података доноси председник Комисије.

Заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Понављање поступка

Члан 46

Поступак пред Комисијом се може поновити под условима прописаним правилима општег управног поступка, као и због повреде условног одобрења концентрације.

2. Посебне одредбе о поступку због повреде конкуренције

Секторске анализе

Члан 47

У случајевима када кретање цена или друге околности указују на могућност ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције, Комисија може анализирати стање конкуренције у одређеној грани привреде или одређене категорије споразума у различитим гранама привреде (секторске анализе).

У циљу спровођења секторских анализа у смислу става 1. овог члана, Комисија може захтевати од учесника на тржишту да доставе све неопходне податке или документа и може спроводити сва неопходна истраживања.

Комисија може нарочито да захтева од учесника на тржишту да доставе све споразуме, одлуке или обавештења у погледу усаглашених пракси.

Комисија је дужна да објави извешај о спроведеним секторским анализама на погодан начин, а нарочито на својој интернет страни и може позвати учеснике на тржишту да дају своје коментаре у погледу извештаја.

Обавеза давања тражених података

Члан 48

Ако се основано претпоставља да се тражени подаци, ствари или исправе налазе код трећег лица, Комисија ће захтевом за давање информација тражити њихову доставу, односно омогућавање увида.

Лица којима је достављен захтев из става 1. овог члана дужна су да доставе, односно ставе на увид податке, исправе и ствари које су предмет захтева, осим у случајевима предвиђеним законом.

Захтев за давање информација нарочито садржи наводе на кога се и на шта се односи, рок за поступање, као и упозорење на последице ускраћивања давања информација, односно давања неистинитих информација.

На захтев лица које је дужно да достави, односно стави на увид податке, Комисија може да изврши увид и прикупљање података у просторијама тог лица.

Сарадња државних органа и организација

Члан 49

Комисија може да достави другим државним органима и организацијама захтев за давање информација.

Државни органи и организације дужни су да сарађују са Комисијом и да поступе по захтеву из става 1. овог члана, у остављеном року, односно да доставе податке, исправе или друге тражене доказе, којима располажу или да дају образложено изјашњење о предмету захтева.

Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на органе и организације надлежне за послове статистике, пореске органе, органе и организације локалне самоуправе, привредне коморе и друге организације које врше јавна овлашћења.

У случају неблаговременог или непотпуног поступања, односно непоступања органа или организација из става 1. овог члана, Комисија може да достави информацију о томе органу који врши надзор над радом тог органа или организације, односно пред којим сноси одговорност за рад са захтевом за предузимање потребних мера у циљу прикупљања тражених података.

У случају изостанка сарадње након поступања у складу са ставом 4. овог члана, односно вишекратних неуспелих покушаја Комисије да оствари сарадњу са одређеним државним органом или организацијом, Комисија може јавно да објави информацију о томе.

Сарадња са полицијом

Члан 50

По захтеву Комисије, полиција ће пружати помоћ у извођењу појединих радњи у поступку, а нарочито код увиђаја и привременог одузимања ствари у складу са законом којим се уређује полиција.

Одредбе члана 49. ст. 4. и 5. односе са и на сарадњу са полицијом.

Привилегована комуникација

Члан 51

Писма, обавештења и сви други облици комуникације између странке против које се води поступак и њених пуномоћника, која се непосредно односе на поступак, чине привилеговану комуникацију.

На привилеговану комуникацију сходно се примењују одредбе овог закона о заштићеним подацима.

У случају сумње у злоупотребу привилеговане комуникације, председник Комисије може да преиспита садржај комуникације, односно да одлучи о уклањању тог својства у односу на поједине њене облике.

Овлашћења код спровођења увиђаја

Члан 52

Службено лице које спроводи увиђај може:

1) ући и прегледати пословне просторије, возила, земљиште и друге просторије у седишту странке и осталим местима где странка или треће лице обављају пословне и друге активности;

2) извршити проверу пословних и других докумената, без обзира на начин на који се та документа чувају;

3) одузети, копирати или скенирати пословну документацију, а уколико због техничких разлога то није могуће, овлашћено лице може одузети пословну документацију и задржати је онолико колико је потребно да се направе копије те документације;

4) запечатити све пословне просторије и пословна документа за време увиђаја;

5) узимати од заступника странке или њених запослених усмене или писмене изјаве, као и документа о чињеницама које су предмет увиђаја, а ако је неопходна писмена изјава, овлашћено лице мора одредити датум до којег таква изјава мора бити достављена;

6) обављати остале радње у складу са циљевима поступка.

Странци се мора обезбедити могућност присуства увиђају, ако то она захтева, осим ако је захтев усмерен на одуговлачење или отежавање поступка.

Ненајављени увиђај

Члан 53

Ако се основано сумња да постоји опасност уклањања или измене доказа који се налазе код странке или трећег лица, може се одредити извођење ненајављеног увиђаја.

Ненајављени увиђај се врши путем изненадне контроле просторија, односно података, исправа и ствари које се налазе на том месту, о чему се обавештава странка, односно држалац простора и ствари у тренутку извођења увиђаја и на лицу места.

Улазак у просторије

Члан 54

Ако је потребно да се увиђај обави у просторијама странке или трећег лица, службено лице Комисије које спроводи увиђај дужно је да власнику, односно држаоцу тих просторија, предочи службену легитимацију и преда закључак о извођењу увиђаја у тој просторији, односно да захтева да се омогући улазак у те просторије.

Ако се власник, односно држалац просторије неоправдано успротиви спровођењу увиђаја, може се спровести присилан улазак уз помоћ полиције.

Ако је потребно спровести увиђај у стану или другој просторији која има исту, сличну или повезану намену, а власник, односно држалац се томе успротиви, председник Комисије ће без одлагања писмено затражити издавање одговарајуће судске наредбе.

Судску наредбу доноси суд надлежан за одлучивање по тужби против решења Комисије по правилима парничног поступка за обезбеђење доказа.

Држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свог пуномоћника и уз још два пунолетна сведока присуствује увиђају.

Ако држалац стана или његов пуномоћник нису присутни, увиђај је допуштен у присуству два пунолетна сведока.

Привремено одузимање исправа и ствари

Члан 55

Ако се приликом увиђаја пронађу исправе, ствари, односно ствари које садрже податке или друге ствари од значаја за одлучивање у поступку, може се одредити њихово привремено одузимање до утврђивања свих релевантних података и чињеница које те исправе, односно ствари садрже, а најдуже до краја поступка.

Закључак о привременом одузимању исправа, односно ствари, као и њиховом враћању, доноси службено лице које спроводи увиђај, односно које спроводи поступак.

Лицу којем су привремено одузете исправе, односно ствари, издаје се о томе посебна потврда на лицу места.

Трошкови одузимања и чувања исправа, односно ствари, као и евентуална штета због њиховог оштећења, спадају у трошкове поступка.

Привремене мере

Члан 56

Ако постоји опасност од наступања ненадокнадиве штете за лица на која се непосредно односе радње или акти који су предмет поступка, Комисија може закључком да наложи престанак вршења одређених радњи или примене акта, односно обавезу предузимања радњи којима се спречавају или отклањају њихове штетне последице.

Закључак из става 1. овог члана доноси председник Комисије.

Привремене мере из става 1. овог члана могу трајати до доношења решења у том поступку.

Управне мере које одређује Комисија

Члан 57

Ако Комисија утврди повреду конкуренције, односно другу повреду овог закона, одредиће меру заштите конкуренције, меру отклањања повреде конкуренције, односно другу управну меру прописану овим законом.

Приликом одређивања висине износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције, односно процесног пенала, узимају се у обзир намера, тежина, последице и трајање утврђене повреде конкуренције.

Наплата новчаног износа одређене управне мере врши се у корист буџета Републике Србије.

У случају умањења износа или укидања управне мере на терет буџета Републике могу се вршити исплате само до нивоа средстава која су по основу те управне мере уплаћена у буџет Републике Србије.

Камате и остали трошкови који настану у случају умањења износа или укидања управне мере, исплаћују се на терет средстава Комисије.

За мере одређене против облика удруживања учесника на тржишту, солидарно одговарају сви удружени учесници, који могу заједнички, односно појединачно да плате обавезу, у случају да облик удруживања није у могућности да изврши плаћање или не поседује своја сопствена средства.

Ако странка не плати новчани износ одређене мере у остављеном року из решења, принудну наплату спроводи пореска управа по правилима принудне наплате пореза.

Влада ближе прописује критеријуме за одређивање висине износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала, начин и рокове тог плаћања и ближе прописује услове одређивања мера из става 1. овог члана.

Прекид поступка

Члан 58

Комисија може донети закључак о прекиду поступка који је покренут по службеној дужности ако је конкуренција повређена у незнатној мери, а странка се обавеже да неће наставити или поновити радњу или акт којим се битно ограничава, нарушава или спречава, конкуренција, односно да ће надокнадити или отклонити проузроковану штету.

Прекид поступка из става 1. овог члана може трајати најдуже шест месеци.

О поступању по обавези из става 1. овог члана, Комисија води рачуна по службеној дужности.

Ако странка против које се води поступак не испуни или прекрши преузете обавезе пре истека рока од шест месеци или у међувремену учини нову повреду конкуренције, Комисија ће наставити поступак.

Закључак о прекиду поступка, односно наставку поступка, доноси председник Комисије.

Мере отклањања повреде конкуренције

Члан 59

Решењем којим се утврђује повреда конкуренције, Комисија може да одреди мере које имају за циљ отклањање утврђене повреде конкуренције, односно спречавање могућности настанка исте или сличне повреде, давањем налога за предузимање одређеног понашања или забране одређеног понашања (мере понашања).

Мере из става 1. овог члана морају бити сразмерне тежини утврђене повреде конкуренције и у непосредној вези за актима или радњама које су изазвале повреду.

Ако се утврди значајна опасност од понављања исте или сличне повреде као непосредне последице саме структуре учесника на тржишту, Комисија може да одреди меру која би имала за циљ промену у тој структури ради отклањања такве опасности, односно успостављање структуре која је постојала пре наступања утврђене повреде (структурне мере).

Структурна мера се одређује само ако нема могућности за одређивање једнако или приближно делотворне мере понашања или ако би одређивање мере понашања представљало већи терет за учесника на тржишту него конкретна структурна мера, односно ако раније изречена мера понашања поводом исте повреде конкуренције није спроведена у целини.

Структурна мера може да предвиђа обавезу развргавања настале структуре учесника на тржишту, нарочито путем продаје појединих његових делова или имовине другим лицима која нису повезана са учесником на тржишту.

Влада ближе прописује услове за одређивање заштитних мера из ст. 1. и 3. овог члана.

3. Посебна одредба о поступку појединачног изузећа рестриктивног споразума

Одлучивање по захтеву за појединачно изузеће

Члан 60

Решење по захтеву за појединачно изузеће рестриктивног споразума доноси се у року од 60 дана од дана подношења захтева.

Решење о појединачном изузећу нарочито садржи период трајања појединачног изузећа, као и услове изузећа.

Странка може захтевати продужење периода трајања појединачног изузећа посебним захтевом који се подноси најкасније два месеца пре истека тог периода.

По захтеву из става 3. овог члана, могу да се одреде исти или различити услови и период трајања појединачног изузећа.

За издавање решења по поднетом захтеву из ст. 1. и 3. овог члана подносилац захтева плаћа накнаду у висини утврђеној Тарифником из члана 31. став 2. овог закона.

4. Посебне одредбе у поступку испитивања концентрације

Обавеза пријаве концентрације

Члан 61

Концентрација мора бити пријављена Комисији у случају да је:

1) укупан годишњи приход свих учесника у концентрацији остварен на светском тржишту у претходној обрачунској години већи од 100 милиона евра, с тим што најмање један учесник у концентрацији на тржишту Републике Србије има приход већи од десет милиона евра;

2) укупан годишњи приход најмање два учесника у концентрацији остварен на тржишту Републике Србије већи од 20 милиона евра у претходној обрачунској години, с тим што најмање два учесника у концентрацији на тржишту Републике Србије имају приход већи од по милион евра у истом периоду.

При рачунању годишњег укупног прихода из става 1. овог члана неће се рачунати приход који ти учесници на тржишту остваре у међусобној размени.

Концентрација која се спроводи путем понуде за преузимање у смислу прописа којим се уређује преузимање акционарских друштава, мора бити пријављена и кад нису испуњени услови из става 1. овог члана.

Испитивање концентрације по службеној дужности

Члан 62

Комисија може, по сазнању за спроведену концентрацију, спровести испитивање концентрације ако утврди да заједнички тржишни удео учесника у концентрацији на тржишту Републике Србије износи најмање 40%, односно ако основано претпостави да та концентрација не испуњава услове дозвољености из члана 19. овог закона, као и у случају друге концентрације која није одобрена у складу са овим законом.

Ако се током поступка испитивања пријаве концентрације утврди да су испуњени услови за поступак испитивања по службеној дужности из става 1. овог члана, поступак ће се наставити по службеној дужности на основу закључка који доноси председник Комисије.

Терет доказивања постојања тржишног удела и услова из става 1. овог члана је на Комисији.

Комисија је дужна да донесе решење у поступку испитивања концентрације у року од три месеца од дана покретања поступка по службеној дужности.

Пријава концентрације (нотификација)

Члан 63

Пријава концентрације (нотификација) подноси се Комисији у року од 15 дана од дана извршења прве од следећих радњи:

1) закључења споразума или уговора;

2) објављивања јавног позива, односно понуде или затварања јавне понуде;

3) стицања контроле.

Пријава из става 1. овог члана може се поднети и када учесници на тржишту покажу озбиљну намеру за закључење уговора, потписивањем писма о намери, објављивањем намере да учине понуду или на други начин који претходи радњи из става 1. овог члана.

Када контролу над целим или над деловима једног или више учесника на тржишту стиче други учесник на тржишту, пријаву подноси учесник на тржишту који стиче контролу, а у случају заједничког улагања, пријаву подносе сви учесници на тржишту заједно.

Влада ближе прописује садржину и начин подношења пријаве концентрације.

Прекид спровођења концентрације

Члан 64

Учесници у концентрацији дужни су да прекину спровођење концентрације до доношења решења Комисије.

У случају из члана 62. овог закона учесници у концентрацији дужни су да прекину спровођење концентрације од дана пријема закључка о покретању поступка одобрења спровођења концентрације.

Обавеза прекида концентрације из ст. 1. и 2. овог члана не спречава реализацију преузимања пријављеног надлежном органу у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава, односно законом којим се уређује приватизација, под условом да је пријава концентрације благовремена, да стицалац контроле не врши управљачка права по основу стечених права или то чини само да би одржао пуну вредност инвестиција и на основу посебног одобрења Комисије.

По захтеву за давање одобрења из става 3. овог члана одлучује закључком председник Комисије.

Одлуке у поступку испитивања концентрације

Члан 65

Комисија је дужна да донесе решење по пријави концентрације у року од месец дана од дана подношења пријаве у складу са чланом 37. овог закона, односно закључак о спровођењу испитног поступка из члана 62. став 2. овог закона.

Ако Комисија не донесе решење по пријави у року из става 1. овог члана, односно не донесе решење у поступку испитивања концентрације по службеној дужности у року из члана 62. став 4. овог закона, сматра се да је концентрација одобрена.

Комисија ће решењем одобрити концентрацију која испуњава услове дозвољености у смислу члана 19. овог закона, односно забранити у супротном.

Ако се утврди да пријава не испуњава услове из члана 61. овог закона, пријава се одбацује закључком који доноси председник Комисије.

За издавање решења по пријави концентрације, подносилац плаћа накнаду у висини утврђеној Тарифником из члана 31. став 2. овог закона.

Условно одобрење концентрације

Члан 66

Ако Комисија утврди да нема услова за одобрење концентрације, обавестиће подносиоца пријаве о битним чињеницама, доказима и осталим елементима на којима ће засновати решење и позвати га да се изјасни у остављеном року.

Подносилац пријаве може у изјашњењу предложити посебне услове које је спреман да прихвати са циљем да спровођење концентрације испуњава услове за одобрење.

Комисија ће имајући у виду предложене посебне услове, ако процени да су подобни за остваривање услова из члана 19. овог закона, донети решење којим одобрава концентрацију и одређује посебне услове и рокове за њихово извршавање, као и начин контроле извршавања услова (условно одобрење).

Мера деконцентрације

Члан 67

Ако Комисија утврди да је спроведена концентрација за коју није издато одобрење или нису извршени услови и обавезе у случају да је концентрација условно одобрена, може донети решење којим ће учесницима у концентрацији изрећи мере потребне за успостављање или очување конкуренције на релевантном тржишту (мере деконцентрације) и то наложити учесницима да изврше поделу привредног друштва, отуђе акције или уделе, раскину уговор или изврше друге радње у циљу успостављања стања пре спровођења концентрације.

Решење из става 1. овог члана нарочито садржи рок и посебне услове испуњења датог налога.

5. Мере заштите конкуренције и процесног пенала

Мера заштите конкуренције

Члан 68

Учеснику на тржишту одредиће се мера заштите конкуренције, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини највише 10 % од укупног годишњег прихода, обрачунатог у складу са чланом 7. овог закона, ако:

1) злоупотреби доминантан положај на релевантном тржишту у смислу члана 16. овог закона;

2) закључи или изврши рестриктивни споразум у смислу члана 10. овог закона, односно рестриктивни споразум који није изузет у смислу члана 60. овог закона;

3) не изврши, односно не спроведе мере отклањања повреде конкуренције, односно меру деконцентрације у смислу чл. 59. и 67. овог закона;

4) спроведе концентрацију супротно обавези прекида у смислу члана 64. овог закона, односно за коју није издато одобрење за спровођење концентрације у смислу члана 65. овог закона.

Рок за плаћање износа мере заштите конкуренције одређује се истим решењем којим је одређена та мера и не може бити краћи од три месеца, нити дужи од годину дана од дана пријема решења.

Мера заштите конкуренције не може се одредити нити наплатити протеком три године од дана извршења радње или пропуштања испуњења обавезе, односно од последњег дана временског периода извршења радње из става 1. овог члана.

Ослобађање од обавезе из мере заштите конкуренције

Члан 69

Учесник споразума из члана 10. овог закона, који је први Комисији пријавио постојање споразума или доставио доказе на основу којих је Комисија донела решење о повреди из члана 10. став 1. овог закона, ослобађа се од обавезе плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције.

Ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа из става 1. овог члана примениће се под условом да Комисија, у тренутку достављања доказа, није имала сазнање о постојању споразума из члана 10. став 1. овог закона или је имала сазнање али није имала довољно доказа да донесе закључак о покретању поступка.

Учеснику споразума из члана 10. став 1. овог закона који не испуњава услове за ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа, висина плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције може бити смањена под условом да у току поступка Комисији достави доказе који у том тренутку нису били доступни, а који омогућавају окончање поступка и доношење решења о повреди из члана 10. став 1. овог закона.

Одредбе ст. 1. до 3. овог члана не примењују се на учесника споразума који је иницирао закључење споразума из члана 10. став 1. овог закона.

Влада ближе уређује услове за ослобађање од обавезе плаћања новчаног износа из ст. 1. до 4. овог члана.

Мера процесног пенала

Члан 70

Учеснику на тржишту одређује се мера плаћања процесног пенала у износу од 500 евра до 5.000 евра за сваки дан понашања супротно налогу Комисије датом у поступку, односно непоступања по том налогу, под условима из члана 57. овог закона, ако:

1) не поступи по захтеву Комисије да јој достави или саопшти тражене податке или јој достави или саопшти нетачне, непотпуне или лажне податке у смислу чл. 44. и 48. овог закона;

2) не поступи по привременој мери из члана 56. овог закона;

3) не поднесе пријаву концентрације у року из члана 63. став 1. овог закона.

Процесни пенал не може да износи више од 10% укупног годишњег прихода обрачунатог у складу са чланом 7. овог закона.

Рок за плаћање процесног пенала одређује се истим решењем којим је одређена та мера и не може бити краћи од једног нити дужи од три месеца од дана пријема решења.

Мера плаћања процесног пенала не може се одредити нити наплатити протеком једне године од дана пропуштања радње из става 1. овог члана.

VI СУДСКА КОНТРОЛА

Судска контрола решења Комисије

Члан 71

Против коначног решења Комисије може се поднети тужба суду у року од 30 дана од дана достављања решења странци, по којој одлучује Управни суд.

Подношење тужбе не одлаже извршење решења.

Комисија може по захтеву подносиоца тужбе да одложи извршење решења до правоснажности судске одлуке, ако би извршење тог решења нанело ненадокнадиву штету за тужиоца, а нарочито ако би вероватно довело до стечаја или престанка обављања пословне делатности тужиоца, под условом да одлагање није противно јавном интересу.

Уз захтев за одлагање подноси се доказ о поднетој тужби.

По захтеву за одлагање извршења одлучује Савет, најкасније до истека рока за плаћање одређеног у решењу.

Судски поступак

Члан 72

У поступку пред судом ради испитивања законитости решења Комисије, примењују се одредбе закона којим се уређују управни спорови, ако овим законом није другачије прописано.

Законитост решења Комисије, у делу одлуке о висини новчаног износа одређене управне мере, испитује се у односу на услове за ту одлуку прописане овим законом и подзаконским актима.

Ако суд утврди да је оспорено решење Комисије незаконито само у делу који се односи на висину новчаног износа одређене управне мере, по правилу ће пресудом преиначити оспорено решење у том делу, под условима прописаним законом којим се уређују управни спорови.

Рок за доставу тужбе са прилозима Комисији на одговор је осам дана од дана пријема у суду, а рок за давање одговора је 15 дана од дана пријема тужбе на изјашњење.

Суд ће донети одлуку по тужби најкасније у року од два месеца од пријема тужбе.

Накнада штете

Члан 73

Накнада штете која је проузрокована актима и радњама које представљају повреду конкуренције у смислу овог закона, а која је утврђена решењем Комисије, остварује се у парничном поступку пред надлежним судом.

Решење Комисије из става 1. овог члана не претпоставља да је штета наступила, већ се иста мора доказивати у судском поступку.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 74

На поступке који су започети до дана почетка примене овог закона примењују се прописи по којима су започети.

Члан 75

Даном почетка примене овог закона Комисија за заштиту конкуренције која је основана Законом о заштити конкуренције (“Службени гласник РС”, број 79/05), наставља са радом у складу са одредбама овог закона.

Члан 76

Председник и чланови Савета Комисије, обављају дужност председника Комисије и чланова Савета, у складу са овим законом, до избора органа Комисије, у складу са овим законом.

Члан 77

До почетка рада Управног суда у складу са законом којим се уређују судови, по тужбама против решења Комисије суди Виши трговински суд.

До избора председника и судија Врховног касационог суда, плата председника Комисије, односно чланова Савета, утврђује се у висини плате председника, односно судија Врховног суда.

Члан 78

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о заштити конкуренције (“Службени гласник РС”, број 79/05).

Члан 79

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети до почетка примене овог закона.

Члан 80

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењиваће се подзаконски акти донети до дана почетка примене овог закона, осим одредаба које су у супротности са овим законом.

Члан 81

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. новембра 2009. године.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 72/2011)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређује се правна заштита пословне тајне од свих радњи нелојалне конкуренције.

Информацијама које се штите као пословна тајна у смислу овог закона сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки, производни подаци, студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на који начин су сачувани или компилирани.

Члан 2

Право на заштиту пословне тајне има домаће или страно физичко и правно лице, у складу са одредбама овог закона.

Лице које на основу закона контролише коришћење пословне тајне сматра се држаоцем пословне тајне.

Информације које се не сматрају пословном тајном

Члан 3

Пословном тајном не сматра се информација која је означена као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког и правног лица.

Као пословна тајна у смислу овог закона не могу се штитити информације за које је посебним законима прописано да не могу представљати пословну тајну.

II ПРЕДМЕТ И УСЛОВИ ЗАШТИТЕ

Појам пословне тајне и услови заштите

Члан 4

Пословном тајном, у смислу овог закона, сматра се било која информација која има комерцијалну вредност зато што није опште позната нити је доступна трећим лицима која би њеним коришћењем или саопштавањем могла остварити економску корист, и која је од стране њеног држаоца заштићена одговарајућим мерама у складу са законом, пословном политиком, уговорним обавезама или одговарајућим стандардима у циљу очувања њене тајности, а чије би саопштавање трећем лицу могло нанети штету држаоцу пословне тајне.

Пословном тајном, сматрају се и:

1) неоткривени подаци о тестовима или други подаци чије стварање захтева одговарајући напор и трошкове, који се подносе државним органима ради добијања дозволе за стављање у промет лекова, односно медицинских средстава или пољопривредних хемијских производа који користе нова хемијска једињења, као и ради добијања аката којима се дозвољава стављање у промет биоцидних производа;

2) други подаци који су посебним законом, другим прописом или актом правног лица проглашени пословном тајном.

Заштита података из става 2. тачка 1) овог члана ближе се уређује посебним законима којима се уређују услови и поступак за стављање у промет лекова и медицинских средстава, регистрација, контрола, промет, увоз и примена средстава за заштиту биља у пољопривреди и шумарству, односно услови и поступци за стављање у промет биоцидних производа.

Пословна тајна која садржи податак од интереса за Републику Србију сматра се тајним податком и штити се по одредбама закона којим се уређује тајност података.

Мере заштите пословне тајне

Члан 5

Мере заштите пословне тајне из члана 4. став 1. овог закона одређују се у складу са проценом ризика од незаконитог прибављања, коришћења и откривања информације која представља пословну тајну.

Трајање заштите

Члан 6

Заштита пословном тајном траје све док су информације које представљају ту тајну чуване као поверљиве.

III ПРИБАВЉАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ОТКРИВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈА ПРЕДСТАВЉА ПОСЛОВНУ ТАЈНУ

Законито прибављање, коришћење и откривање информације која представља пословну тајну

Члан 7

Држалац пословне тајне може на друго лице да пренесе право коришћења пословне тајне.

Прибављање, коришћење, односно откривање информације која представља пословну тајну другим лицима дозвољено је и без сагласности држаоца, ако је извршено у складу са законом, односно на начин који није у супротности са добрим пословним обичајима.

У случају спора, лице које тврди да је информације које представљају пословну тајну прибавило или открило, односно да их користи на законит начин у складу са одредбама става 2. овог члана, дужно је да то и докаже.

Незаконито прибављање, коришћење и откривање информације која представља пословну тајну

Члан 8

Свака радња предузета у оквиру индустријских или комерцијалних активности која за последицу има откривање, прибављање, односно коришћење информације која представља пословну тајну, без сагласности држаоца пословне тајне и на начин супротан закону и добрим пословним обичајима, сматраће се делом нелојалне конкуренције.

Под начином супротним добрим пословним обичајима, у смислу овог закона, подразумева се свака радња предузета у циљу утакмице на тржишту којом се наноси или се може нанети штета конкуренту или другом физичком односно правном лицу, а нарочито:

1) повреда уговорних одредаба о чувању пословне тајне;

2) злоупотреба пословног поверења;

3) индустријска или комерцијална шпијунажа;

4) превара;

5) навођење на било коју радњу из тач. 1)-4) овог става;

6) прибављање информације која представља пословну тајну од стране трећих лица која знају или су била дужна да знају да та информација представља пословну тајну и да је прибављена од лица у чијем је законитом поседу.

Употреба и откривање података о тестовима и резултатима испитивања

Члан 9

Свака радња предузета у оквиру индустријских или комерцијалних активности која се састоји или за последицу има употребу противну добрим пословним обичајима или откривање података из члана 4. став 2. тачка 1) овог закона сматраће се делом нелојалне конкуренције.

Подаци из члана 4. став 2. тачка 1) овог закона могу бити откривени под једним од следећих услова:

1) да орган надлежан за издавање дозволе за стављање у промет лекова, односно медицинских средстава, орган надлежан за регистровање пољопривредних хемијских производа који користе нова хемијска једињења, орган надлежан за доношење аката којим се дозвољава стављање у промет биоцидних производа или државни орган надлежан за остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, утврди да је такво откривање неопходно за заштиту јавности;

2) да су предузете радње којима се пре откривања података осигурава да они буду заштићени од употребе противне добрим пословним обичајима;

3) да држалац података изричито у писменом облику одобри њихово откривање.

Члан 10

Свако домаће и страно физичко и правно лице које на основу закона контролише пословну тајну има право да другим лицима забрани да неовлашћено прибаве, открију или користе пословну тајну, на начин који је супротан закону и добрим пословним обичајима.

Повредом пословне тајне сматра се свако незаконито прибављање, откривање или коришћење пословне тајне у смислу члана 8. став 1. и члана 9. став 1. овог закона.

Не сматра се повредом пословне тајне саопштавање информација из члана 4. овог закона ако је оно учињено надлежним органима или јавности искључиво ради указивања на постојање дела кажњивог законом.

IV ГРАЂАНСКО-ПРАВНА ЗАШТИТА ПОСЛОВНЕ ТАЈНЕ

Тужба због повреде пословне тајне

Члан 11

У случају повреде пословне тајне, држалац пословне тајне може тужбом да покрене поступак пред судом против сваког лица које изврши повреду пословне тајне у смислу члана 10. став 2. овог закона и да захтева:

1) престанак радњи које могу довести до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну;

2) спречавање промета, односно одузимање и повлачење из промета, измену или уништавање свих предмета који садрже информације које представљају пословну тајну, ако је те податке могуће, посредно или непосредно, видети или преносити;

3) накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повреда учињена намерно, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито;

4) искључење тог лица као члана привредног друштва, ако је то лице члан привредног друштва;

5) раскид радног односа за то лице, ако је то лице запослено у правном лицу;

6) објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку туженог.

Приликом доношења одлуке о захтевима из става 1. тач. 1)-3) овог члана, суд посебно цени сразмеру између озбиљности повреде и интереса трећих лица.

Поступак по тужби из става 1. овог члана хитан је.

На поступак по тужби из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Правно лице је дужно да пружи заштиту лицу које поступајући савесно у доброј вери указује надлежним органима на постојање информације из члана 4. овог закона.

Рок за подношење тужбе због повреде пословне тајне

Члан 12

Тужба због повреде пословне тајне може се поднети у року од шест месеци од дана када је тужилац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од три године од дана кад је повреда учињена.

Привремена мера

Члан 13

На захтев лица које пружи релевантне доказе да може настати штета због неовлашћеног прибављања, откривања или коришћења пословне тајне од стране другог лица, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета који садрже пословну тајну или који су настали повредом пословне тајне, средстава за производњу тих предмета, односно меру забране настављања започетих радњи којима се врши или би се могла извршити повреда пословне тајне.

На поступак по захтеву из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Обезбеђење доказа

Члан 14

На захтев лица које пружи релевантне доказе да може настати штета због неовлашћеног прибављања, откривања или коришћења пословне тајне од стране другог лица, као и постојање оправдане сумње да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може у хитним случајевима да приступи обезбеђењу доказа и без претходног обавештавања или саслушања лица од кога се докази прикупљају.

Обезбеђењем доказа у смислу става 1. овог члана сматра се претрес просторија, возила, књига, докумената, база података и сл., заплена предмета и докумената, блокада банкарских рачуна, одузимање готовог новца и хартија од вредности, испитивање сведока и вештака, као и предузимање других мера у складу са прописом којим се уређује извршни поступак.

Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању обезбеђења доказа уручује се у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу чим то постане могуће.

На поступак по захтеву из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак.

Члан 15

Привремене мере из члана 13. овог закона и обезбеђење доказа из члана 14. овог закона, могу се тражити и пре подношења тужбе због повреде пословне тајне, под условом да се тужба поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере, односно решења о одређивању обезбеђења доказа.

Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 13. овог закона или обезбеђење доказа из члана 14. овог закона не одлаже извршење решења.

Средство обезбеђења

Члан 16

На захтев лица против кога је поднета тужба због повреде пословне тајне или покренут поступак за одређивање привремене мере, односно за обезбеђење доказа, суд може на терет тужиоца да одреди одговарајући новчани износ као средство обезбеђења у случају неоснованости захтева.

Обавеза пружања информација

Члан 17

Суд може наредити лицу које је извршило повреду пословне тајне да пружи информацију о трећим лицима која су учествовала у повреди пословне тајне и њиховим дистрибутивним каналима.

Лице из става 1. овог члана које не изврши обавезу пружања информације одговара за штету која из тога произађе.

V ОЧУВАЊЕ ТАЈНОСТИ

Члан 18

Судови и други надлежни органи дужни су да предузимају одговарајуће мере ради очувања тајности неоткривених информација заштићених у складу са одредбама овог закона и другим прописима којима је уређена заштита тајности судског поступка.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступ

Члан 19

Казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000 до 3.000.000 динара привредно друштво, или друго правно лице које на начин из члана 8. став 1. и члана 9. став 1. овог закона повреди пословну тајну.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу.

Предмети извршења привредног преступа и предмети који су били употребљени за извршење привредног преступа из става 1. овог члана биће одузети, а предмети извршења привредног преступа биће и уништени.

Предметима извршења привредног преступа сматрају се документа односно материјали у којима су садржане информације које представљају пословну тајну, ако је те информације могуће, посредно или непосредно, видети или преносити.

Пресуда којом је учиниоцу изречена казна за привредни преступ из става 1. овог члана јавно се објављује.

VII ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 20

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 31/2011)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Циљ и предмет уређивања

Члан 1

Овим законом уређују се:

1) јавна понуда и секундарно трговање финансијским инструментима;

2) регулисано тржиште, мултилатерална трговачка платформа (у даљем тексту: МТП) и ОТЦ тржишта у Републици Србији (у даљем тексту: Република);

3) пружање инвестиционих услуга и обављање инвестиционих активности, укључујући издавање дозвола за рад и уређивање инвестиционих друштава и других учесника на тржишту капитала у складу са овим законом;

4) обелодањивање финансијских и других података, као и обавезе извештавања издавалаца и јавних друштава у складу са овим законом;

5) забрана преварних, манипулативних и других противзаконитих радњи и чињења у вези са куповином или продајом финансијских инструмената, као и остваривањем права гласа у вези са хартијама од вредности које издају јавна друштва;

6) клиринг, салдирање и регистровање трансакција финансијским инструментима, као и организација и надлежности Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар);

7) организација и надлежности Комисије за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија).

Циљеви овог закона су:

1) заштита инвеститора;

2) обезбеђење праведног, ефикасног и транспарентног тржишта капитала;

3) смањење системског ризика на тржишту капитала.

Појмови

Члан 2

Поједини појмови, у смислу овога закона, имају следећа значења:

1) финансијски инструменти су:

(1) преносиве хартије од вредности;

(2) инструменти тржишта новца;

(3) јединице институција колективног инвестирања;

(4) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на хартије од вредности, валуте, каматне стопе, принос, као и други изведени финансијски инструменти, финансијски индекси или финансијске мере које је могуће намирити физички или у новцу;

(5) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и који:

– морају бити намирени у новцу,

– могу бити намирени у новцу по избору једне од уговорних страна, а из разлога који нису у вези са неизвршењем обавеза или раскидом уговора;

(6) опције, фјучерси, свопови и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и могу намирити физички, под условом да се њима тргује на регулисаном тржишту, односно МТП;

(7) опције, фјучерси, свопови, форварди и остали изведени финансијски инструменти који се односе на робу и могу намирити физички, а нису обухваћени подтачком (6) ове тачке и:

– немају комерцијалну намену,

– имају карактеристике изведених финансијских инструмената, имајући у виду, измећу осталог, да ли се клиринг и салдирање врше у признатим клириншким кућама или да ли подлежу редовним позивима за доплату;

(8) изведени финансијски инструменти за пренос кредитног ризика;

(9) финансијски уговори за разлике;

(10) опције, фјучерси, свопови, каматни форварди и други изведени финансијски инструменти који се односе на климатске варијабле, трошкове превоза, стопе инфлације, квоте емитовања или друге службене, економске и статистичке податке, а који се намирују у новцу или се могу намирити у новцу по избору једне од уговорних страна из разлога који нису у вези са неизвршењем обавеза или раскидом уговора, као и други изведени финансијски инструменти који се односе на имовину, права, обавезе, индексе и мере који нису наведени у овој тачки, а који имају одлике других изведених финансијских инструмената, имајући у виду, између осталог, да ли се њима тргује на регулисаном тржишту или МТП, да ли се клиринг и салдирање врше у признатим клириншким кућама и да ли подлежу редовним позивима за доплату;

2) преносиве хартије од вредности су све врсте хартија од вредности којима се може трговати на тржишту капитала, изузев инструмената плаћања. Преносиве хартије од вредности укључују нарочито:

(1) акције друштава или друге хартије од вредности еквивалентне акцијама друштава, а представљају учешће у капиталу или у правима гласа тог правног лица, као и депозитне потврде које се односе на акције;

(2) обвезнице и друге облике секјуритизованог дуга, укључујући и депозитне потврде које се односе на наведене хартије;

(3) другу хартију од вредности која даје право на стицање и продају такве преносиве хартије од вредности или на основу које се може обављати плаћање у новцу, а чији се износ утврђује на основу преносиве хартије од вредности, валуте, каматне стопе, приноса, робе, индекса или других одредивих вредности;

3) инструменти тржишта новца су финансијски инструменти којима се обично тргује на тржишту новца, као што су трезорски, благајнички и комерцијални записи и сертификати о депозиту, изузев инструмената плаћања;

4) инвестиционо друштво је лице у чије редовне активности или пословање спада пружање једне или више инвестиционих услуга трећим лицима, односно професионално обављање једне или више инвестиционих активности;

5) брокерско-дилерско друштво је инвестиционо друштво у чије редовне активности или пословање спада пружање једне или више инвестиционих услуга трећим лицима, односно професионално обављање једне или више инвестиционих активности;

6) овлашћена банка је инвестиционо друштво које је организациона јединица кредитне институције у чије редовне активности или пословање спада пружање једне или више инвестиционих услуга трећим лицима, односно професионално обављање једне или више инвестиционих активности у вези са једним или више финансијских инструмената;

7) кредитна институција је лице које обавља послове у складу са одредбама закона којим се уређују банке, односно кредитне институције;

8) инвестиционе услуге и активности које се односе на све финансијске инструменте су:

(1) пријем и пренос налога који се односе на продају и куповину финансијских инструмената;

(2) извршење налога за рачун клијента;

(3) трговање за сопствени рачун;

(4) управљање портфолиом;

(5) инвестиционо саветовање;

(6) услуге покровитељства у вези са понудом и продајом финансијских инструмената уз обавезу откупа;

(7) услуге у вези са понудом и продајом финансијских инструмената без обавезе откупа;

(8) управљање мултилатералним трговачким платформама;

9) додатне услуге су:

(1) чување и администрирање финансијских инструмената за рачун клијената, укључујући чување инструмената и са тим повезане услуге, као што је администрирање новчаним средствима и колатералом;

(2) одобравање кредита или зајмова инвеститорима како би могли да изврше трансакције једним или више финансијских инструмената када је друштво зајмодавац укључено у трансакцију;

(3) савети друштвима у вези са структуром капитала, пословном стратегијом, спајањем и куповином друштава и сличним питањима;

(4) услуге девизног пословања у вези са пружањем инвестиционих услуга;

(5) истраживање и финансијска анализа у области инвестирања или други облици општих препорука у вези са трансакцијама финансијским инструментима;

(6) услуге у вези са покровитељством;

(7) инвестиционе услуге и активности, као и допунске услуге које се односе на основ изведеног финансијског инструмента из тачке 1) подтач. (5), (6), (7) и (10) овог члана, а у вези са пружањем инвестиционих услуга и активности, као и допунских услуга;

10) инвестициони савет је пружање личне препоруке клијенту, било на захтев клијента или на иницијативу инвестиционог друштва у погледу једне или више трансакција финансијским инструментима;

11) инвестициона препорука је истраживање или друга информација намењена јавности у смислу поглавља VI. овог закона којом се изричито или прећутно препоручује или предлаже стратегија улагања у вези са једним или више финансијских инструмената, односно издавалаца;

12) трговање за сопствени рачун, односно дилерски посао је трговање коришћењем сопствене имовине, односно у своје име и за свој рачун, а чији је резултат закључење трансакција с једним или више финансијских инструмената;

13) маркет мејкер је инвестиционо друштво које је стално присутно на финансијским тржиштима и тргује за сопствени рачун куповином и продајом финансијских инструмената користећи сопствену имовину по ценама које само одреди;

14) покровитељ је инвестиционо друштво које врши услуге покровитељства у вези са понудом и продајом финансијских инструмената уз обавезу откупа;

15) агент је инвестиционо друштво које врши услуге у вези са понудом и продајом финансијских инструмената без обавезе откупа;

16) управљање портфолиом је управљање појединачним портфолијима на основу одобрења из посебног уговора закљученог са клијентом, а портфолији се односе на један или више финансијских инструмената;

17) клијент је правно или физичко лице коме инвестиционо друштво пружа инвестициону, односно додатну услугу;

18) професионални клијент је клијент који поседује довољно искуства, знања и стручности за самостално доношење одлука о улагањима и правилној процени ризика у вези са улагањима и који испуњава услове прописане овим законом;

19) организатор тржишта је лице које управља, односно обавља делатност у вези са функционисањем регулисаног тржишта, а организатор тржишта може бити и само регулисано тржиште;

20) регулисано тржиште је мултилатерални систем који организује, односно којим управља организатор тржишта и који омогућава и олакшава спајање интереса трећих лица за куповину и продају финансијских инструмената у складу са његовим обавезујућим правилима и на начин који доводи до закључења уговора у вези са финансијским инструментима укљученим у трговање по његовим правилима у систему, има дозволу и редовно послује у складу са овим законом;

21) мултилатерална трговачка платформа (МТП) је мултилатерални систем који организује, односно којом управља организатор тржишта или инвестиционо друштво и који омогућава и олакшава спајање интереса трећих лица за куповину и продају финансијских инструмената у складу са његовим обавезујућим правилима и на начин који доводи до закључења уговора, у складу са овим законом;

22) ОТЦ тржиште је секундарно тржиште за трговање финансијским инструментима које не мора да има организатора тржишта и чији систем трговања, подразумева преговарање између продавца и купца финансијских инструмената у циљу закључења трансакције;

23) извршење налога за рачун клијента подразумева активности у вези са закључењем уговора за куповину или продају једног или више финансијских инструмената за рачун клијента;

24) клиринг је поступак утврђивања међусобних обавеза купца и продавца финансијских инструмената у сврху размене финансијских инструмената и новца.

25) салдирање је реализација трансакције кроз завршни пренос финансијских инструмената и новца између купца и продавца;

26) друштво за управљање је друштво за управљање у смислу закона којим се уређују инвестициони фондови;

27) рејтинг агенција је овлашћено правно лице које даје мишљење о будућој способности издаваоца, односно дужника да благовремено и у потпуности измири своје финансијске обавезе, а на основу унапред утврђеног и јасно одређеног система рангирања;

28) квалификовано учешће је посредно или непосредно учешће у инвестиционом друштву, организатору тржишта и Централном регистру које представља најмање 10% учешћа у капиталу, праву гласа или које омогућава остваривање значајног утицаја на управљање тим правним лицем у коме се поседује учешће, а у складу са одредбама овог закона;

29) контрола представља однос у коме:

(1) матично друштво:

– има већину права гласа акционара или чланова у зависном друштву,

– има право да постави или разреши већину чланова управног или надзорног одбора зависног друштва, а у исто време је акционар или члан тог друштва,

– има право да врши доминантан утицај на зависно друштво у складу са уговором које је закључило са тим друштвом или одредбом из уговора о оснивању или оснивачким актом, када закон који се примењује на то зависно друштво дозвољава примену таквих уговора, односно његових одредаба;

(2) матично друштво је акционар или члан зависног друштва и:

– директно поставља већину чланова управног или надзорног одбора зависног друштва као резултат остваривања свог права гласа,

– само контролише већину права гласа акционара или чланова у зависном друштву на основу уговора са другим акционарима или члановима тог друштва;

(3) матично друштво има власничко учешће у зависном предузећу, и:

– фактички остварује доминантан утицај над тим друштвом,

– на јединственој основи управља матичним и зависним друштвом;

(4) матично друштво може другим средствима да управља или одређује правац управљања и политику зависног друштва;

30) блиска повезаност подразумева да су два или више физичких или правних лица повезана:

(1) учешћем, које означава поседовање, непосредно или посредно, најмање 20% права гласа или капитала неког друштва;

(2) контролом, која означава однос између матичног и зависног друштва у свим случајевима из тачке 29) овог става или сличан однос између физичког или правног лица и неког друштва, с тим да се свако зависно друштво зависног друштва такође сматра зависним друштвом матичног друштва, које се налази на челу свих поменутих друштава;

(3) трајно у једно исто лице путем односа контроле;

(4) као чланови породице;

31) чланови породице су:

(1) супружници, односно лица која живе у ванбрачној заједници;

(2) потомци и преци у правој линији неограничено;

(3) сродници до трећег степена сродства, у побочној линији, укључујући и сродство по тазбини;

(4) усвојилац и усвојеници и потомци усвојеника;

(5) старалац и штићеници и потомци штићеника;

32) законити ималац финансијског инструмента је лице на чије име гласи рачун хартија од вредности у Централном регистру, односно, у случају обављања послова из тачке 9) подтачка (1) овог члана, лице за чији рачун се финансијски инструмент води на рачуну хартија од вредности у Централном регистру;

33) акционар је физичко или правно лице које посредно или непосредно поседује:

(1) акције издаваоца у своје име и за свој рачун;

(2) акције издаваоца у своје име, а за рачун другог физичког или правног лица;

(3) депозитне потврде, при чему се лице које поседује те потврде сматра акционарем у односу на акције представљене тим депозитним потврдама;

34) посредни власник је лице које и када није законити ималац финансијског инструмента, а ужива предности власништва над тим финансијским инструментом у целости или делимично, укључујући могућност утицања на гласање, располагање финансијским инструментом или уживање економских предности власништва над тим финансијским инструментом;

35) власничке хартије од вредности су акције и друге преносиве хартије од вредности истоветне акцијама друштава које представљају учешће у капиталу, као и друге врсте преносивих хартија од вредности из којих произлазе права стицања поменутих хартија од вредности као последица њихове конверзије или уживања права које оне носе, под условом да другоспоменуте хартије од вредности издаје издавалац основних акција или лице које припада групи тог издаваоца;

36) дужничке хартије од вредности су обвезнице и други преносиви секјуритизовани инструменти дуга, изузимајући хартије од вредности које су еквиваленти акцијама друштава или које, уколико се конвертују или уколико се остварују права која из њих произилазе, дају право стицања акција или хартија од вредности еквивалентним акцијама;

37) јавна понуда хартија од вредности је свако обавештење дато у било ком облику и путем било ког средства, а које даје довољно података о условима понуде и о хартијама од вредности из понуде тако да се инвеститору омогући доношење одлуке о куповини или упису ових хартија од вредности, а јавном понудом се сматра и понуда и продаја хартија од вредности преко финансијских посредника, односно покровитеља и агента;

38) издавалац је домаће или страно правно лице које издаје или предлаже издавање хартија од вредности и других финансијских инструмената, а уколико се ради о депозитним потврдама, издаваоцем се сматра лице које издаје хартије од вредности које представљају те депозитне потврде. Издаваоци су и:

(1) Република, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, правна лица корисници буџетских средстава и организације обавезног социјалног осигурања у Републици;

(2) Народна банка Србије;

(3) стране државе, државни органи, централне банке, међународне и наднационалне институције као што су Међународни монетарни фонд, Европска централна банка, Европска инвестициона банка и остале сличне међународне организације;

39) лице које упућује понуду (понуђач) је правно или физичко лице које упућује јавну понуду хартија од вредности или других финансијских инструмената;

40) основни проспект је проспект који садржи све значајне информације из одредаба чл. 15, 16, 17. и 18. овог закона, као и члана 33. о издаваоцу и хартијама од вредности за које ће се упутити јавна понуда или које ће бити укључене у трговање, а, уколико се издавалац тако одлучи, може садржати и коначне услове понуде;

41) понављајуће издавање хартија од вредности је издавање хартија од вредности у траншама или у најмање два издавања хартија од вредности исте врсте, односно класе у периоду од 12 месеци;

42) програм понуде је план који допушта понављајуће издавање дужничких хартија од вредности, укључујући и варанте у било којем облику, сличне врсте, односно класе, кроз одређени временски период;

43) јавно друштво је издавалац који испуњава бар један од следећих услова:

(1) успешно је извршио јавну понуду хартија од вредности у складу са проспектом чије је објављивање одобрила Комисија;

(2) чије су хартије од вредности укључене у трговање на регулисаном тржишту, односно МТП у Републици;

44) прописани подаци су сви подаци које јавно друштво, издавалац или лице које подноси захтев за укључивање хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП у Републици мора јавно да обелодани у складу са овим законом, актима донесеним на основу овог закона и прописима о хартијама од вредности у Републици или на основу закона којим се уређују привредна друштва.

Када је у питању јавно друштво чије су акције укључене у трговање на тржиште ван Републике или чије ће хартије од вредности бити предмет јавне понуде, односно укључивања на регулисано тржиште ван Републике, прописани подаци подразумевају и све податке које је јавно друштво или издавалац дужан да јавно обелодани у складу са законима и прописима стране државе и тржишта те државе где су такве хартије од вредности укључене у трговање или ће бити предмет јавне понуде, односно укључивања у трговање;

45) електронска средства су средства електронске опреме за обраду (укључујући дигиталну компресију), чување и пренос података, користећи жичне, радио и оптичке технологије или друга електромагнетна средства;

46) инсајдерске информације су информације о тачно одређеним чињеницама, које нису јавно објављене, односе се директно или индиректно на једног или више издавалаца финансијских инструмената или на један или више финансијских инструмената, а које би, да су јавно објављене, вероватно имале значајан утицај на цену тих финансијских инструмената или на цену изведених финансијских инструмената;

47) манипулације на тржишту су трансакције и налози за трговање којима се дају или који ће вероватно пружити неистините или обмањујуће сигнале о понуди, тражњи или цени финансијских инструмената или којима лице, односно лица која делују заједнички одржавају цену једног или више финансијских инструмента на нереалном или вештачком нивоу, трансакције или налози за трговање у којима се употребљавају фиктивни поступци или сваки други облик обмане или преваре, као и ширење информација путем медија, укључујући и интернет, или другим путем којим се преносе, односно којим би се могле преносити неистините вести или вести које могу изазвати заблуду о финансијским инструментима, укључујући и ширење гласина и неистинитих вести и вести које доводе у заблуду, а од стране лица које је знало или је морало знати да су те информације неистините или да доводе у заблуду;

48) правне последице осуде су догађај или околност у вези са правним или физичким лицем које су у супротности са одредбама овог закона, другог закона и аката донетих на основу тих закона и које се односе на лице које подноси захтев за добијање дозволе или већ поседује дозволу, односно сагласност Комисије у складу са одредбама овог закона, а такво лице је или се на њега примењује:

(1) правноснажно осуђивано за кривична дела против радних односа, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирање тероризма, јавног реда, правног саобраћаја и службене дужности или за кривична дела утврђена овим законом;

(2) у последњих 10 година починило тежу повреду, односно понављање повреде закона којим се уређују хартије од вредности, преузимање акционарских друштава, инвестициони фондови, добровољни пензијски фондови, закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, закона којим се регулише пословање банака, друштава за осигурање, аката Комисије, регулисаног тржишта, односно МТП или Централног регистра, а које се односе на или су за последицу имале:

– неистинито објављивање информација, односно објављивање информација које доводе у заблуду,

– понашање супротно одредбама о злоупотребама на тржишту из поглавља VI. овог закона,

– повреду обавезе чувања пословне тајне,

– угрожавање интереса учесника на финансијском тржишту;

(3) у последњих 10 година починило тежу повреду, односно понављање повреде прописа из подтачке (2) ове тачке, а која се односи или је за последицу имала:

– престанак обављања дужности члана управе, директора, запосленог или лиценцираног лица у Централном регистру, организатору тржишта, регулисаном тржишту или МТП, брокерско-дилерском друштву, овлашћеној банци, кредитној институцији, друштву за осигурање, друштву за управљање инвестиционим фондом, друштву за управљање добровољним пензијским фондом, кастоди банке,

– повлачење сагласности за стицање квалификованог учешћа у капиталу таквих лица;

(4) у последњих 10 година на лице је примењена санкција, односно мера према законима или подзаконским актима стране државе, а која представља сличну, односно упоредиву санкцију или меру из ове тачке;

49) члан управе је директор или члан одбора директора, извршног одбора, надзорног одбора или члан управног одбора.

Изузеци

Члан 3

Дефиниција појма финансијски инструменти из одредбе члана 2. тачка 1) овог закона не односи се на:

1) полисе осигурања и реосигурања и друге производе осигурања друштава за осигурање;

2) финансијске инструменте који се издају поводом промета робе и услуга, као што су меница, чек, писмени упут (асигнација), коносман, товарни лист или складишница;

3) друге исправе о дугу, новчаном депозиту или штедњи које немају својства финансијских инструмената у складу са овим законом;

4) уделе у ортачком, командитном и друштву са ограниченом одговорношћу организованим у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Члан 4

Поглавља IX. и X. која регулишу инвестициона друштва не примењују се на:

1) институције колективног инвестирања и њихове кастоди банке и друштва за управљање, осим када је то изричито предвиђено појединачним одредбама овог закона;

2) лица која пружају инвестиционе услуге:

(1) искључиво свом матичном друштву, својим зависним друштвима или другим зависним друштвима њиховог матичног друштва;

(2) повремено у оквиру обављања њихове главне професионалне делатности, а сама делатност је уређена законским или подзаконским одредбама или правилима пословне етике који уређује саму професију и којима се не забрањује пружање те услуге;

(3) које се искључиво баве управљањем програмима учешћа запослених у улагању;

(4) које се састоје искључиво од управљања програмима учешћа запослених у улагању и пружања инвестиционих услуга искључиво за своја матична предузећа, своја зависна предузећа или за друга зависна предузећа својих матичних предузећа;

3) лица која, осим трговања за сопствени рачун, не пружају ни једну инвестициону услугу нити обављају ни једну инвестициону активност, осим када делују у својству маркет мејкера или на организован, учестао и систематски начин тргују за свој рачун изван регулисаног тржишта или МТП, а притом користе систем који је доступан трећим лицима како би се са њима склапали послови;

4) лица која пружају инвестиционе савете у оквиру обављања других послова, а на које се не примењују одредбе овог закона, уколико се за пружање таквих савета не наплаћује посебна накнада;

5) чланице Европског система централних банака и друга државна тела која обављају сличне послове и друга јавна тела одговорна за управљање јавним дугом или која посредују при управљању јавним дугом;

6) лица која за сопствени рачун тргују финансијским инструментима или пружају клијентима из своје основне делатности инвестиционе услуге у вези са робним дериватима или изведеним финансијским инструментима из члана 2. тачка 1) подтачка (10) овог закона, под условом да се ради о додатној услузи која је допунска њиховој основној делатности, а главна делатност, с обзиром на групу у коју су укључене, није пружање инвестиционих услуга у смислу овог закона;

7) лица чија је основна делатност трговање за сопствени рачун робом, односно робним дериватима, осим уколико су укључене у групу чија је основна делатност пружање инвестиционих услуга у складу са овим законом;

8) друштва која пружају инвестиционе услуге, односно обављају инвестиционе активности које се искључиво састоје од трговања за сопствени рачун на тржишту финансијских фјучерса, опција или других изведених финансијских инструмената и на тржиштима новца, једино у сврху заштите позиција на тржишту изведених финансијских инструмената, друштва која тргују за рачун других чланова ових тржишта или одређују цене за њих, а које гарантују клириншки чланови истих тржишта када су одговорност за осигурање извршења уговора, који су закључили поменута друштва, преузели клириншки чланови истих тржишта.

Члан 5

Одредбе овог закона не примењују се на Републику или Народну банку Србије, на трговање финансијским инструментима чији су издаваоци Република и Народна банка Србије, као ни на нестандардизоване изведене финансијске инструменте, осим уколико законом није друкчије одређено.

Одредбе поглавља III. овог закона које регулишу јавну понуду не примењују се на акције које се издају, продају или деле у складу са законом којим се уређује приватизација и законом којим се уређују права грађана на бесплатне акције и новчане накнаде у поступку приватизације.

Акције из става 2. овог члана могу бити укључене на регулисано тржиште, односно МТП без одобрења Комисије, уколико испуњавају друге услове из овог закона и услове за пријем на регулисано тржиште, односно МТП.

Издаваоци акција из става 2. овог члана сматрају се јавним друштвима уколико испуњавају услове за јавно друштво прописане одредбом члана 2. тачка 43) овог закона.

На инвестиционе јединице отворених инвестиционих фондова не примењују се одредбе овог закона, осим уколико овим законом није друкчије одређено.

II ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТРУМЕНАТА

Пренос права из финансијских инструмената

Члан 6

Финансијски инструменти и права из финансијских инструмената могу се неограничено преносити у правном промету, осим ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Преносиве хартије од вредности јавног друштва са седиштем у Републици које се издају или нуде на подручју Републике, издају се, односно нуде се као дематеријализовани финансијски инструменти.

Дематеријализовани финансијски инструменти

Члан 7

Дематеријализовани финансијски инструменти се региструју као електронски записи на рачуну хартија од вредности у Централном регистру, а на основу којих законити ималац финансијског инструмента има одређена права у односу на издаваоца.

Организатор тржишта прописује услове за укључење изведених финансијских инструмената у трговање, услове за обављање трговине, начин измирења обавеза из послова закључених у трговини тим инструментима, односно клиринга и салдирања, а по претходно прибављеној сагласности Комисије.

Битни елементи дематеријализованих финансијских инструмената

Члан 8

Дематеријализовани финансијски инструмент мора имати следеће елементе уписане у Централни регистар:

1) ознаку врсте финансијског инструмента;

2) идентификационе податке о издаваоцу;

3) укупан број издатих финансијских инструмената;

4) укупни номинални износ издатих финансијских инструмената, ако финансијски инструмент гласи на номинални износ;

5) датум уписа финансијског инструмента у Централни регистар.

Дематеријализована акција мора поред елемената из става 1. овог члана имати и следеће елементе:

1) ознаку класе;

2) номинални износ на који гласи или назнаку да се ради о акцијама без номинале;

3) податак о праву гласа;

4) садржај посебних права, уколико акција даје посебна права.

Дематеријализована обвезница или друга дужничка хартија од вредности, на основу које ималац од издаваоца има право да захтева исплату главнице и могућих камата, поред елемената из става 1. овог члана, мора имати и следеће елементе, када је то применљиво:

1) номинални износ на који гласи, износ главнице;

2) податке о каматној стопи и податке о начину и роковима обрачуна камате, ако ималац има право на исплату камате;

3) податке о доспећу обавеза издаваоца из хартије од вредности;

4) ако издавалац има право превременог откупа:

(1) податке о откупној вредности за коју може остварити то право или начин одређивања откупне вредности;

(2) друге услове за остварење тог права;

5) податке о дану за који се везује право на исплату главнице или камате.

Дематеријализовани финансијски инструменти који имаоцу дају право замене за други финансијски инструмент, поред елемената из става 1. овог члана, мора имати и следеће елементе:

1) право које се стиче заменом;

2) однос у коме је могуће извршити замену;

3) начин остварења права на замену;

4) рок за остварење права на замену, ако је право везано уз рок;

5) друге услове за остварење права на замену.

Централни регистар прописује ближе елементе финансијских инструмената, начин доделе и евидентирања јединствених идентификационих бројева, као и права и обавеза које такав финансијски инструмент садржи.

Дематеријализовани финансијски инструменти, који нису одређени овим чланом, морају имати у Централном регистру уписан тачан садржај права која дају.

Централни регистар је обавезан да од сваког издаваоца финансијских инструмената кога евидентира захтева опис права и обавеза које такав финансијски инструмент садржи, да сачува те податке у својој евиденцији и да те информације објави електронским путем на интернет страници Централног регистра.

Централни регистар је надлежан за издавање јединствених идентификационих бројева за финансијске инструменте, у складу са протоколима међународне доделе бројева и размене информација.

Валута

Члан 9

Финансијски инструменти који се издају и којима се тргује у Републици изражавају се у динарима, осим ако одредбама овог члана није друкчије одређено.

Депозитне потврде које се односе на хартије од вредности страног издаваоца које се издају или се њима тргује у Републици изражавају се и исплаћују у динарима.

Дужничке хартије од вредности и инструменти тржишта новца које издају домаћи и страни издаваоци могу бити изражене у динарима и у страној валути, у складу са одредбама овог члана.

Пре издавања финансијских инструмената изражених у страној валути издавалац је обавезан да добије сагласност Народне банке Србије.

Народна банка Србије прописује ближе услове за давање сагласности из става 4. овог члана.

Решење о давању сагласности из става 5. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

На издавање финансијских инструмената изражених у страној валути када је издавалац Република, аутономна покрајина, јединице локалне самоуправе, правна лица корисници буџетских средстава и организације обавезног социјалног осигурања у Републици примењују се одредбе закона којим се уређује јавни дуг.

На издавање финансијских инструмената изражених у страној валути када је издавалац Народна банка Србије примењују се одредбе закона којим се уређују организација и надлежност Народне банке Србије.

Обавезе из финансијских инструмената издавалац је дужан да изврши у валути у којој су изражене.

Власничка права

Члан 10

Финансијске инструменте и права која из њих произлазе могу стицати и њима располагати домаћа и страна физичка и правна лица, осим ако овим или другим законом није друкчије одређено.

III ЈАВНА ПОНУДА; УКЉУЧЕЊЕ У ТРГОВАЊЕ; ИЗУЗЕЦИ

Обавеза објављивања проспекта

Члан 11

Није допуштено објављивање проспекта пре него што буде одобрен у складу са одредбама овог закона.

Ништава је свака јавна понуда хартија од вредности у Републици ако се врши без претходног објављивања валидног проспекта, осим у случајевима прописаним одредбама овог закона.

Није допуштено укључење хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП у Републици, ако пре њиховог укључења није објављен валидан проспект, осим у случајевима прописаним одредбама овог закона.

Изузеци од обавезе објављивања проспекта за одређене јавне понуде

Члан 12

Објављивање проспекта није обавезно код следећих јавних понуда:

1) понуда која је упућена само квалификованим инвеститорима;

2) понуда која је упућена физичким или правним лицима у Републици чији број не може бити већи од 100, а који нису квалификовани инвеститори;

3) понуда која је упућена инвеститорима који ће за уписане хартије од вредности уплатити износ од најмање 50.000 евра у динарској противвредности по инвеститору за сваку појединачну понуду;

4) понуда хартија од вредности чија појединачна номинална вредност износи најмање 50.000 евра у динарској противвредности;

5) понуда са укупном накнадом за хартије од вредности која је мања од 100.000 евра у динарској противвредности, при чему се овај износ рачуна током периода од 12 месеци;

6) понуда акција које се издају у замену за већ издате акције исте класе уколико издавање таквих нових акција не подразумева повећање основног капитала друштва;

7) понуда хартија од вредности које се нуде као начин плаћања у понуди за преузимање, и то путем понуде за замену, под условом да за те хартије од вредности постоји документ са подацима које Комисија сматра еквивалентним подацима из проспекта, узимајући у обзир одредбе закона који уређује преузимање акционарских друштава;

8) хартије од вредности које се нуде, додељују или ће бити додељене у вези са спајањем друштава, под условом да за те хартије од вредности постоји документ са подацима које Комисија сматра еквивалентним подацима из проспекта, узимајући у обзир одредбе закона који уређује привредна друштва;

9) акције које се нуде, додељују или ће бити додељене без накнаде постојећим акционарима или као дивиденде исплаћене у виду акција исте класе, као и акције у вези са којима су дивиденде исплаћене, под условом да постоји документ са подацима о броју и правима из акција, као и разлозима и детаљима у вези са понудом;

10) хартије од вредности које нуди или ће понудити издавалац чије су хартије од вредности укључене на регулисано тржиште, односно МТП или друштво које је повезано са издаваоцем, а које нуди или ће понудити садашњим или бившим члановима управе или запосленима, под условом да постоји документ са подацима о броју и природи хартија од вредности, као и разлозима и детаљима везаним за понуду.

Свака наредна продаја хартија од вредности које су претходно понуђене као неки од изузетака из става 1. овог члана сматраће се посебном понудом и понуђач је обавезан да прибави одобрење за објављивање проспекта уколико одредбе овог закона за такву понуду прописују обавезу објављивања проспекта.

Приликом понуде и продаје хартија од вредности преко финансијских посредника постоји обавеза објављивања проспекта ако коначна понуда не испуњава ниједан од услова из става 1. тач. 1) – 5) овог члана.

Проспект за укључење хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП

Члан 13

Проспект за укључивање хартија у трговање на регулисано тржиште, односно МТП треба да садржи податке о целокупној класи тих хартија од вредности, укључујући и хартије од вредности које су резервисане за будуће издавање након остварења права по основу тих хартија или конверзије издатих хартија од вредности, као што су: опције, варанти и заменљиве хартије од вредности.

Објављивање проспекта није обавезно приликом укључења на регулисано тржиште, односно МТП следећих хартија од вредности:

1) акција које, у току периода од 12 месеци, чине мање од 10% од укупног броја акција исте класе које су већ укључене у трговање на исто регулисано тржиште, односно МТП;

2) акција издатих ради замене за акције исте класе које су већ издате, уколико издавање таквих нових акција не подразумева повећање капитала тог издаваоца;

3) хартија од вредности које се нуде као начин плаћања у понуди за преузимање, и то путем понуде за замену, под условом да за те хартије од вредности постоји документ са подацима које Комисија сматра еквивалентним подацима из проспекта, узимајући у обзир одредбе закона који уређује преузимање акционарских друштава;

4) хартија од вредности које се нуде, додељују или ће бити додељене у вези са спајањем друштава, под условом да за те хартије од вредности постоји документ са подацима које Комисија сматра еквивалентним подацима из проспекта, узимајући у обзир одредбе закона који уређује привредна друштва;

5) акција које се издају постојећим акционарима, по основу повећања основног капитала из средстава друштва или у другим случајевима када се нуде, додељују или ће бити додељене без накнаде постојећим акционарима или као дивиденде исплаћене у виду акција исте класе као и акције у вези са којима су дивиденде исплаћене, под условом да постоји документ са подацима о броју и правима из акција, као и разлозима и детаљима у вези са понудом;

6) хартија од вредности које нуди или ће понудити издавалац чије су хартије од вредности исте класе укључене на регулисано тржиште, односно МТП или друштво које је повезано са издаваоцем, а које нуди или ће понудити садашњим или бившим члановима управе или запосленима, под условом да постоји документ са подацима о броју и природи хартија од вредности, као и разлозима и детаљима везаним за понуду.

7) акција насталих конверзијом или заменом других хартија од вредности, односно остваривањем права из других хартија од вредности, под условом да су те акције исте класе као и акције издаваоца које су већ укључене на регулисано тржиште, односно МТП.

Квалификовани инвеститори

Члан 14

Квалификовани инвеститори су:

1) правна лица која су добила одобрење за рад од одговарајућег надзорног органа или су субјект надзора на финансијском тржишту, укључујући: кредитне институције, инвестициона друштва, друге финансијске институције чије пословање је одобрио или надзире одговарајући надзорни орган, друштва за осигурање, друштва за управљање и институције колективног инвестирања којима та друштва управљају, друштва за управљање и пензијски фондови којима та друштва управљају, дилери продуктних берзи;

2) Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и стране државе или национална и регионална тела, Народна банка Србије и централне банке страних држава, међународне и наднационалне институције, као што су Међународни монетарни фонд, Европска централна банка, Европска инвестициона банка и остале сличне међународне организације;

3) друга правна лица која испуњавају најмање два од следећих услова према последњем годишњем финансијском извештају или консолидованом извештају:

(1) просечан број запослених током пословне године је већи од 250;

(2) укупна имовина је преко 43.000.000 евра у динарској противвредности;

(3) годишњи пословни приход је преко 50.000.000 евра у динарској противвредности.

Изузетно од става 1. овог члана Комисија одобрава статус квалификованог инвеститора следећим лицима:

1) правним лицима који не испуњавају услове из става 1. тачка 3) овог члана, али испуњавају најмање два од следећих услова према последњем годишњем финансијском извештају или консолидованом извештају:

(1) просечан број запослених током пословне године је већи од 250;

(2) укупна имовина је преко 20.000.000 евра у динарској противвредности;

(3) годишњи пословни приход је преко 25.000.000 евра у динарској противвредности;

2) физичким лицима уколико задовољавају најмање два од следећих услова:

(1) инвеститор је извршио трансакције на финансијским тржиштима уз просечну учесталост од најмање 10 трансакција по кварталу у току последње године и у вредности од 50.000 евра квартално;

(2) величина портфолија хартија од вредности инвеститора прелази 500.000 евра у динарској противвредности;

(3) инвеститор ради или је радио најмање годину дана у финансијском сектору на пословима који захтевају познавање улагања у хартије од вредности.

Комисија води регистар квалификованих инвеститора којима је одобрила статус.

Комисија уређује ближе начин одобравања статуса квалификованог инвеститора и вођења регистра.

Проспект

Члан 15

Проспект мора да садржи све информације које, с обзиром на посебне карактеристике издаваоца и хартије од вредности које се јавно нуде или укључују у трговање на регулисано тржиште, односно МТП омогућавају инвеститорима да изврше објективну процену имовине и обавеза, финансијског стања, пословних добитака и губитака, потенцијалних пословних резултата издаваоца и гаранта уколико постоји, као и права из тих хартија од вредности.

Информације у проспекту морају бити тачне, потпуне, а проспект доследан.

Проспект мора бити прегледан и разумљив, а информације у проспекту морају бити приказане на начин који омогућује њихову једноставну анализу.

Скраћени проспект

Члан 16

Део проспекта је и скраћени проспект у коме се наводе, у кратким цртама и на једноставан начин, најзначајнији подаци и ризици у вези са издаваоцем, гарантом и хартијама од вредности.

Скраћени проспект треба да садржи следеће упозорење да:

1) скраћени проспект сматра се уводом у проспект;

2) свака одлука инвеститора о улагању у хартије од вредности треба да буде заснована на целокупном садржају проспекта;

3) издавалац и лица која су саставила скраћени проспект солидарно одговарају за насталу штету у случајевима када скраћени проспект доводи у заблуду и када је нетачан или недоследан у односу на друге делове проспекта.

Уколико се проспект односи на укључивање у трговање дужничких хартија од вредности чија појединачна номинална вредност износи најмање 50.000 евра у динарској противвредности, не постоји обавеза састављања скраћеног проспекта.

Јединствени и подељени проспект

Члан 17

Издавалац или понуђач може саставити проспект као један документ (јединствени проспект) или као више посебних докумената (подељени проспект).

Обавезни елементи проспекта састављеног из више посебних докумената су:

1) документ о регистрацији који садржи информације о издаваоцу;

2) документ о хартијама од вредности који садржи информације о хартијама од вредности које се налазе у јавној понуди или ће бити укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП;

3) скраћени проспект.

Основни проспект

Члан 18

Основни проспект може да се израђује код следећих хартија од вредности:

1) дужничке хартије од вредности, укључујући и варанте у било ком облику, издате у оквиру програма понуде;

2) дужничке хартије од вредности које кредитне институције издају континуирано или периодично, под условом да:

(1) су средства добијена на основу издавања ових хартија од вредности пласирана у имовину која даје довољан степен сигурности за испуњавање обавеза које проистичу из издатих хартија од вредности до њиховог доспећа;

(2) у случају несолвентности кредитне институције издаваоца, средства из подтачке (1) ове тачке користи, као приоритет, за отплату главнице и камате која доспева, не искључујући примену закона који регулише стечај и ликвидацију кредитних институција.

Основни проспект из става 1. овог члана мора да садржи све податке из чл. 15, 16, 17. и 18. овог закона и одговарајућег акта Комисије и, уколико је потребно, подаци морају бити допуњени у складу са одредбама члана 33. овог закона, као и новим подацима о издаваоцу и хартијама од вредности које ће бити предмет јавне понуде или ће бити укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП.

Уколико коначни услови понуде нису наведени у основном проспекту или додатку проспекта, исти морају бити достављени инвеститорима и Комисији у што краћем року након објаве понуде, а уколико је могуће, пре почетка важења понуде у складу са одредбама члана 14. овог закона.

Основни проспект не може бити израђен као подељени проспект.

Одговорност за садржај проспекта

Члан 19

Када проспект или скраћени проспект садрже погрешне, нетачне или податке који доводе у заблуду, односно изостављене су битне чињенице одговорност сносе:

1) издавалац, директор и чланови управног одбора издаваоца, осим уколико члан управног одбора није гласао против одобрења јавне понуде;

2) лице које упућује понуду, а није издавалац (понуђач);

3) гарант у вези са издавањем хартија од вредности;

4) инвестиционо друштво које пружа услуге покровитеља или агента у вези са јавном понудом;

5) независни ревизори издаваоца, искључиво у вези са финансијским извештајима који су укључени у проспект, а обухваћени су њиховим извештајем о ревизији;

6) друго лице које преузме одговорност за тачност и потпуност информација у делу проспекта за који је преузело одговорност, искључиво у вези са тим подацима.

Проспект мора да садржи све информације о лицима која су одговорна за тачност и потпуност информација у проспекту. За физичко лице се наводи име и функција у правном лицу, а за правно лице се наводи назив и седиште.

Проспект мора да садржи и изјаву сваког лица које је одговорно за тачност и потпуност информација у проспекту да су, према његовим сазнањима, информације у проспекту у складу са чињеницама, као и да нису изостављене чињенице које би могле да утичу на истинитост и потпуност проспекта.

Лице које је саставило скраћени проспект сноси одговорност искључиво за штету насталу због тога што је скраћени проспект погрешан, нетачан или доводи у заблуду када се чита заједно са другим деловима проспекта, осим ако лице није могло знати за значајно погрешне или обмањујуће информације у проспекту.

Комисија није одговорна за истинитост и целовитост података наведених у било ком делу одобреног проспекта, односно скраћеног проспекта за јавну понуду или укључење у трговање на регулисано тржиште, односно МТП.

Обавезни подаци

Члан 20

Комисија прописује форму, минимални садржај информација које треба укључити у проспект у вези са различитим издаваоцима, хартијама од вредности и понудама, као и објављивање и оглашавање у вези са проспектом.

Приликом доношења акта из става 1. овог члана Комисија води рачуна о стандардима у вези са финансијским и нефинансијским подацима које прописују Међународне организације комисија за хартије од вредности (ИОСЦО), као и о релевантним прописима Европске уније који се односе на проспект.

Изостављање података

Члан 21

Уколико коначна продајна цена и количина хартија од вредности које ће бити предмет јавне понуде не могу бити приказане у проспекту, понуђач мора:

1) унети критеријуме и услове у складу са којима се утврђује коначна цена у понуди, односно унети највиши износ коначне цене у понуди, као и унети критеријуме и услове у складу са којима се утврђује коначан број понуђених хартија од вредности или;

2) уколико не поступи у складу са тачком 1) овог става, да омогући инвеститору повлачење сагласности за куповину или упис хартија од вредности у року од најмање два радна дана од дана објаве коначне цене и броја понуђених хартија од вредности.

Издавалац, односно понуђач је дужан да достави податке о коначној продајној цени и количини хартија од вредности Комисији чим је то могуће и одмах затим да их објави у складу са правилима из члана 31. став 1. овог закона.

Комисија може да дозволи, на захтев издаваоца или понуђача изостављање одређених података које проспект мора да садржи у складу са одредбама овог закона или акта Комисије уколико сматра да би:

1) обелодањивање таквих података било у супротности са јавним интересом;

2) обелодањивање таквих података могло нанети несразмерну штету издаваоцу, под условом да изостављање података не би довело јавност у заблуду у погледу чињеница и околности неопходних за објективну процену издаваоца, понуђача или гаранта, као и погледу права из хартија од вредности на које се проспект односи;

3) такви подаци били од незнатног значаја само за предметну понуду или укључење у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, а не би утицали на процену финансијског стања и развојних могућности издаваоца, понуђача или гаранта, уколико постоји.

Ако су неке информације, које је према одредбама члана 20. овог закона неопходно приказати у проспекту, неодговарајуће за делокруг пословања издаваоца, његов правни статус или за хартије од вредности на које се проспект односи, проспект мора да садржи информације еквивалентне прописаним информацијама ако такве постоје.

Комисија одлучује о захтеву из става 3. овог члана у року од седам радних дана од дана пријема тог захтева.

Комисија прописује ближе критеријуме, начин достављања документације и утврђивање испуњености услова у вези са изостављањем података из проспекта.

Валидност проспекта, основног проспекта и документа о регистрацији

Члан 22

Проспект за упућивање јавне понуде или укључење у трговање на регулисано тржиште, односно МТП валидан је у периоду од 12 месеци након објављивања, под условом да је проспект допуњен, по потреби, додатком проспекта с новим информацијама о издаваоцу и хартијама од вредности које ће бити у јавној понуди или укључене на регулисано тржиште, односно МТП у складу са одредбама члана 33. овог закона.

У случају упућивања програма понуде дужничких хартија од вредности из одредаба члана 18. став 1. тачка 1) овог закона, раније поднесени основни проспект важи најдуже 12 месеци.

У случају дужничких хартија од вредности из одредаба члана 18. став 1. тачка 2) овог закона, основни проспект важи све док се хартије од вредности на које се односи издају континуирано или периодично.

Документ о регистрацији, као део подељеног проспекта који је одобрила Комисија, важи најдуже 12 месеци, под условом да је иновиран у складу са одредбом члана 23. став 1. овог закона.

Валидан проспект чине документ о регистрацији, документ о хартијама од вредности по потреби иновиран у складу са одредбама члана 25. овог закона, као и скраћени проспект.

Годишњи документ о објављеним информацијама

Члан 23

Издаваоци чије су хартије од вредности укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП дужни су да најмање једном годишње саставе и објаве документ који садржи или упућује на све информације које су објавили или ставили на располагање јавности током претходних 12 месеци, а у складу са обавезама прописаним одредбама овог закона, прописима донетим на основу овог закона и закона којим се уређују привредна друштва.

Годишњи документ о објављеним информацијама из става 1. овог члана доставља се Комисији у року од 20 радних дана од дана објављивања годишњих ревидираних финансијских извештаја издаваоца и ставља на увид јавности у складу са чланом 31. овог закона.

Уколико су неке информације укључене у годишњи документ о објављеним информацијама упућивањем на друге документе, у њему се наводи где су те информације доступне јавности, а документ садржи напомену, уколико је то случај, да неке информације могу бити застареле.

Обавеза из овог члана не односи се на издаваоце једино дужничких хартија од вредности, а чија појединачна номинална вредност износи најмање 50.000 евра у динарској противвредности.

Комисија прописује начин на који мора бити објављен документ о објављеним информацијама, рокове објављивања и подношења овог документа Комисији.

Упућивање на документе

Члан 24

Информације се могу приказати у проспекту упућивањем на један или више раније или истовремено објављених докумената, а те информације су последње познате издаваоцу.

У случају из става 1. овог члана проспект обавезно садржи списак свих докумената у којима су садржане наведене информације, с јасном назнаком у ком делу појединог документа се налази конкретна информација.

Информације у проспекту које се односе на финансијске извештаје не могу се укључивати упућивањем на исте.

Скраћени проспект не може да упућује на друге документе.

Посебна правила за проспект који се састоји из посебних докумената

Члан 25

Издавалац чији је документ о регистрацији Комисија већ одобрила и који је валидан у складу са одредбом члана 22. став 1. овог закона, дужан је да, приликом упућивања јавне понуде хартија од вредности или њиховог укључења у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, сачини само документ о хартијама од вредности и скраћени проспект.

У случају из става 1. овог члана, документ о хартијама од вредности мора да садржи и податке које би иначе садржао документ о регистрацији да је дошло до значајних измена или догађаја који могу да утичу на процену инвеститора, и то од периода када је одобрен последњи иновирани документ о регистрацији или било који додатак из одредаба члана 33. овог закона.

Документ о хартијама од вредности и скраћени проспект посебно се одобравају у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана на начин предвиђен одредбама овог закона за одобравање проспекта.

Када о захтеву издаваоца за одобрење документа о регистрацији није одлучено, а издавалац поднесе и захтев за одобрење документа о хартијама од вредности и скраћени проспект, предмет одобрења ће бити сви посебни документи који чине проспект, укључујући и могуће нове информације из става 2. овог члана.

Подношење захтева за одобрење објављивања проспекта

Члан 26

Захтев за одобрење објављивања проспекта ради јавне понуде хартија од вредности може поднети издавалац, односно понуђач.

Захтев за одобрење проспекта за укључење хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП подноси издавалац.

Уз захтев из ст. 1. и 2. овог члана подносилац доставља следећу документацију:

1) одлуку издаваоца о издавању хартија од вредности, односно о укључењу у трговање, са свим додатним информацијама које се достављају регулисаном тржишту, односно МТП на које се захтева укључење у трговање;

2) проспект који може да се састоји из једног или више докумената и скраћеног проспекта;

3) оснивачки акт и статут издаваоца;

4) сагласност надлежног органа, ако је овим или другим законом одређено да је издавање хартија од вредности дозвољено само уз претходну сагласност тог органа;

5) акт о испуњавању услова за укључивање хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП по одобрењу проспекта за укључење хартија од вредности на регулисано, односно МТП тржиште;

6) осталу документацију прописану актом Комисије.

Саставни део проспекта чине финансијски извештаји за најмање две последње године са извештајем ревизора, као и годишњи извештај о пословању менаџмента.

Саставни део проспекта чине и консолидовани финансијски извештаји када је издавалац обавезан да их изради у складу са законом који уређује рачуноводство и ревизију.

У случају да се последњи годишњи финансијски извештај односи на период од 200 дана пре него што се захтев за одобрење објављивања проспекта поднесе Комисији, саставни део проспекта чини и најновији неревидирани полугодишњи финансијски извештај у складу са одредбама поглавља V. овог закона.

Уколико је издавалац пословао у краћем периоду од периода из ст. 4. и 5. овог члана, саставни део проспекта је и ревидирани финансијски извештај за тај краћи период.

Уколико је издавалац аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или други издавалац који није обвезник по одредбама закона који уређује рачуноводство и ревизију, Комисија прописује документацију коју такав издавалац доставља уз захтев из ст. 1. и 2. овог члана.

Уколико захтев за одобрење објављивања проспекта за јавну понуду хартија од вредности садржи истовремено и захтев за укључење у трговање тих хартија од вредности, а у периоду од највише 12 месеци од дана објављивања проспекта за јавну понуду хартија од вредности, проспект мора:

1) бити допуњен подацима након јавне понуде тако да укључи читаву класу хартија од вредности у складу са одредбом члана 13. став 1. овог закона;

2) да укључује и информације о испуњавању услова за укључење у трговање које захтева регулисано тржиште на које се тражи укључење хартија од вредности у трговање;

3) бити допуњен у складу са одредбом члана 22. став 4. овог закона.

Одобрење објављивања проспекта

Члан 27

Комисија доноси решење о одобрењу објављивања проспекта, документа о регистрацији, документа о хартијама од вредности и скраћеног проспекта у вези са хартијама од вредности које ће бити понуђене јавности или укључене на регулисано тржиште, односно МТП.

Проспект који није одобрила Комисија не може бити објављен у Републици.

Комисија доноси решење о одобрењу објављивања проспекта у року од 10 радних дана од дана пријема уредног захтева и доставља га подносиоцу захтева.

Уколико се јавна понуда односи на хартије од вредности издаваоца чије хартије од вредности нису укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП нити је раније упућивао јавну понуду хартија од вредности, рок из става 3. овог члана се продужава на 20 радних дана од дана пријема уредног захтева.

Уколико утврди да проспект није сачињен у складу са одредбама овог закона и актима донетим на основу њега или да је достављена документација непотпуна из других разлога, Комисија у року од 10 радних дана од дана пријема захтева о томе обавештава издаваоца и тражи исправку или допуну документације.

Уколико Комисија не донесе решење о одобрењу проспекта у року прописаном овим чланом сматраће се да захтев није одобрен.

Одбацивање захтева за објављивање проспекта

Члан 28

Комисија закључком одбацује захтев за одобрење објављивања проспекта из једног од следећих разлога:

1) захтев је поднело неовлашћено лице;

2) сам захтев је непотпун из других разлога и подносилац није у остављеном року допунио захтев;

3) није прибављена обавезна сагласност надлежног органа из члана 26. став 3. тачка 4) овог закона;

4) није прибављена потврда да је регулисано тржиште, односно МТП спремно да укључи хартије од вредности у трговање, а уколико је захтев поднесен у ту сврху;

5) обавезне накнаде прописане тарифником Комисије нису плаћене;

6) нису испуњене друге претпоставке за вођење поступка.

Одбијање захтева за објављивање проспекта

Члан 29

Комисија решењем одбија захтев за одобрење објављивања проспекта из једног од следећих разлога:

1) проспект или информације достављене уз захтев нису у складу са захтевима прописаним овим законом или актима Комисије, а подносилац их није у остављеном року допунио;

2) проспект садржи информације које су значајно погрешне, нетачне, доводе у заблуду или су изостављене значајне чињенице што за последицу има погрешно, нетачно или обмањујуће информисање инвеститора, а подносилац их није у остављеном року допунио;

3) подносилац захтева је издавалац коме је Комисија изрекла неку од надзорних мера због непоштовања одредби поглавља V. овог закона, а издавалац није поступио у складу са изреченом мером;

4) подаци из проспекта нису у складу са одлуком издаваоца о издавању хартија од вредности, њиховом укључењу у трговање или ти подаци нису у сагласности са другим подацима које је потребно доставити уз захтев;

5) када се проспект односи на јавну понуду хартија од вредности, а одлука надлежног органа издаваоца о издавању хартија од вредности је ништавна или стављена ван снаге;

6) над издаваоцем је покренут поступак стечаја.

Обавеза објављивања проспекта

Члан 30

Издавалац, односно понуђач је дужан да објави проспект у року од 15 дана од дана пријема решења о одобрењу објављивања проспекта, али не касније од почетка јавне понуде или укључења хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП и доставља га Комисији.

Када се проспект односи на јавну понуду акција које још нису укључене на регулисано тржиште, односно МТП и чије укључење се захтева први пут, проспект треба да буде доступан јавности најкасније шест радних дана пре истека рока понуде.

Уколико издавалац не поступи на начин из става 1. овог члана, решење о одобрењу објављивања проспекта сматра се ништавим.

Начин објављивања проспекта

Члан 31

Сматра се да је проспект стављен на располагање јавности уколико је објављен на један од следећих начина:

1) у једном или више штампаних медија општег или финансијског садржаја, који се дистрибуира на целој територији Републике;

2) у писаном облику који се без накнаде ставља на располагање јавности, и то у службеним просторијама регулисаног тржишта, односно МТП на коме су хартије од вредности укључене у трговање, у службеним просторијама у седишту издаваоца и службеним просторијама инвестиционих друштава који пружају услуге и активности у вези са пласманом, односно продајом хартија од вредности;

3) у електронском облику на интернет страници издаваоца, и уколико је могуће, на интернет страници финансијских посредника који пружају услуге и активности у вези са пласманом, односно продајом хартија од вредности;

4) у електронском облику на интернет страници регулисаног тржишта, односно МТП на које се тражи укључивање тих хартија у трговање.

Комисија може да захтева од издавалаца који одлуче да објаве проспект на начин прописан одредбама става 1. тач. 1) и 2) овог члана да објаве проспект и у електронском облику, а на начин прописан одредбама става 1. тачка 3) овог члана.

Уколико су проспект или основни проспект објављени у складу са одредбама става 1. тач. 3) и 4) овог члана, они морају бити лако доступни приликом приступања интернет страници, формат документа треба да буде такав да се проспект не може мењати, проспект не сме да садржи хиперлинкове, осим хиперлинкова ка документима на које проспект упућује, а инвеститорима мора бити омогућено да преузму и одштампају проспект и основни проспект.

Објављивање обавештења о томе на који начин је проспект стављен на располагање јавности, са информацијом о томе где га је могуће добити обавезно се објављује у најмање једном дневном листу.

Обавештење из става 4. овог члана објављује се наредног дана од дана објављивања проспекта, а копија тог обавештења доставља се Комисији.

Комисија објављује на својој интернет страници сва решења о одобрењу објављивања проспекта у последњих 12 месеци или најмање њихов списак и, ако је могуће, хиперлинк ка проспекту објављеном на интернет страници издаваоца или интернет страници регулисаног тржишта, односно МТП, а уколико је реч о проспектима који нису доступни на овај начин, Комисија објављује обавештење о томе на који начин су проспекти стављени на располагање јавности и где их је могуће добити.

Ближе услове који се односе на објављивање проспекта прописује Комисија.

Уколико се проспект састоји из више посебних докумената, односно уколико упућује на одређене документе, такви документи могу бити објављени и прослеђени самостално, под условом да су без накнаде стављени на располагање јавности, а у складу са условима из става 1. овог члана.

Сваки документ из става 8. овог члана треба да садржи информације о томе где се могу добити други документи који чине саставни део целовитог проспекта.

Текст и формат проспекта или додатка проспекта, објављених или стављених на располагање јавности, увек су идентични оригиналној верзији коју је одобрила Комисија.

Уколико је проспект објављен у електронском облику, издавалац, понуђач или финансијски посредници који су укључени у издавање, односно продају хартија од вредности дужни су да о свом трошку инвеститору на његов захтев доставе писану верзију проспекта.

Оглашавање

Члан 32

Сваки вид оглашавања у вези са јавном понудом хартија од вредности или укључењем у трговање на регулисано тржиште, односно МТП мора да буде усаглашен са одредбама овог члана.

Када постоји обавеза састављања и објављивања проспекта у складу са одредбама овог закона, приликом оглашавања се наводи да је проспект објављен или да ће бити објављен уз навођење где инвеститори могу да га добију.

Оглас мора бити јасно назначен као оглас, а информације садржане у огласу не смеју бити нетачне или да доводе у заблуду и треба да буду у складу са информацијама из проспекта, уколико је проспект већ објављен, односно са информацијама које треба да буду садржане у проспекту, уколико ће проспект бити објављен.

Све информације у вези са јавном понудом или укључењем у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, саопштене усмено или писмено, па и када се не користе у сврхе оглашавања, морају да буду у складу са информацијама које садржи проспект.

Када, у складу с одредбама овог закона, не постоји обавеза састављања и објављивања проспекта, издавалац или понуђач је обавезан да свим квалификованим инвеститорима, односно посебним категоријама инвеститора на које се понуда односи, обелодани све информације у вези са понудом, а које је саопштио једном од њих.

Када постоји обавеза објављивања проспекта, информације из става 5. овог члана приказују се у проспекту или додатку проспекта, у складу са одредбом члана 33. став 1. овог закона.

Комисија врши надзор над активностима приликом оглашавања у вези са јавном понудом хартија од вредности или укључењем у трговање на регулисано тржиште, односно МТП , а све врсте огласа се достављају Комисији електронским путем.

Оглашавање, у смислу овог члана, односи се на огласе:

1) у вези са одређеном јавном понудом хартија од вредности или укључењем у трговање на регулисано тржиште, односно МТП;

2) чији је циљ посебно промовисање могућег уписа или стицања хартија од вредности.

Додатак проспекту

Члан 33

Уколико у периоду од када је проспект одобрен па до окончања јавне понуде хартија од вредности, односно до тренутка укључења на тржиште хартија од вредности, настане значајна нова чињеница, утврди се постојање битне грешке или непрецизности у вези са информацијама из проспекта које могу утицати на процену хартија од вредности, издавалац или понуђач је дужан да одмах сачини додатак проспекту и достави Комисији захтев за његово одобрење.

Додатак проспекту мора да садржи обавештење инвеститорима о правима из овог члана.

Додатак проспекту одобрава се на исти начин као и проспект, у року који није дужи од седам радних дана од дана пријема захтева за одобрење додатка и објављује се првог наредног радног дана од дана одобрења, на исти начин на који је објављен проспект.

Скраћени проспект мора бити допуњен, ако је потребно, узимајући у обзир садржину додатка проспекту.

Инвеститори који су се обавезали да купе или упишу хартије од вредности пре објављивања додатка проспекта, имају право да одустану од куповине или уписа тих хартија од вредности у року одређеном у додатку, а који не може бити краћи од два радна дана од дана објављивања додатка.

Уколико се намерава коришћење проспекта и по окончању јавне понуде или укључењу на регулисано тржиште, односно МТП , а у периоду који не може бити дужи од периода валидности проспекта из члана 22. овог закона, такав проспект мора бити допуњен у складу са одредбама овог члана.

Поступак уписа и уплате

Члан 34

Јавна понуда хартија од вредности не може почети пре објављивања проспекта.

Јавни позив, као саставни део проспекта, садржи:

1) податке о датуму отпочињања уписа и уплате, као и року за упис и уплату хартија од вредности;

2) податке о месту на коме се могу извршити упис и уплата, односно извршити увид или добити примерак проспекта за издавање хартија од вредности.

Рок за почетак уписа и уплате хартија од вредности почиње најкасније у року од 15 дана од дана пријема решења о одобрењу објављивања проспекта.

Рок за упис и уплату хартија од вредности не може бити дужи од три месеца од дана означеног у проспекту.

Уколико је у проспекту наведено, Комисија ће, на захтев издаваоца или понуђача, продужити рок за упис и уплату хартија од вредности за додатних 45 дана.

Одредбе овог члана не примењују се код дужничких хартија од вредности које се нуде на основу основног проспекта.

Место уписа и уплате

Члан 35

Упис хартија од вредности врши се у инвестиционом друштву, на основу писаног уговора који закључују понуђач и то друштво.

Уплата хартија од вредности врши се у новцу у кредитној институцији – члану Централног регистра, на основу писаног уговора који закључују та кредитна институција и понуђач.

Упис и пријем уплате не може вршити инвестиционо друштво или кредитна институција која је издавалац или понуђач хартија од вредности које су предмет уписа и уплате.

Упис и уплата хартија од вредности може се вршити преко регулисаног тржишта, односно МТП, у складу са актом Комисије.

Комисија прописује ближи поступак уписа и уплате хартија од вредности јавног друштва.

Извештај о исходу јавне понуде

Члан 36

Издавалац, односно понуђач је дужан да, најкасније у року од три радна дана од дана окончања јавне понуде, објави и достави Комисији објављен извештај о исходу јавне понуде.

Извештај мора да садржи податке о количини купљених хартија од вредности, уплаћеним средствима, као и о томе да ли је јавна понуда била успешна или не.

Извештај се објављује на исти начин на који је проспект објављен, а у складу са одредбама члана 31. овог закона.

Комисија прописује форму и садржину података које извештај из става 1. овог члана треба да садржи.

Упис и пренос хартија од вредности у Централном регистру

Члан 37

Издавалац подноси Централном регистру, преко члана Централног регистра и у складу са актима Централног регистра, захтев за отварање рачуна и упис у Централни регистар података о лицима:

1) која су купила хартије од вредности – у року од пет радних дана од дана окончања јавне понуде;

2) која су купила, односно којима су додељене хартије од вредности у складу са одредбама члана 12. овог закона – у року од пет радних дана од дана окончања рока за упис и уплату, односно од доделе.

Издавалац, односно понуђач подноси захтев преко члана Централног регистра за пренос хартија од вредности на рачуне законитих ималаца у року од пет радних дана од дана окончања јавне понуде.

Централни регистар је дужан да у року од три радна дана од дана пријема уредног захтева изврши упис и пренос хартија од вредности на рачуне законитих ималаца.

Након окончања поступака из става 3. овог члана, Централни регистар је дужан да о томе одмах обавести Комисију и члана Централног регистра, а регулисано тржиште, односно МТП обавештава уколико се такве хартије од вредности укључују у трговање.

Укључивање хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП

Члан 38

Уколико је укључење хартија од вредности у трговање на регулисано тржиште, односно МТП обавезно, издавалац је дужан да, у року од три радна дана од дана пријема обавештења од Централног регистра о окончаним поступцима из члана 37. став 1. овог закона поднесе захтев организатору тржишта, односно МТП за укључење у трговање.

Одмах након укључења у трговање хартија од вредности или додатних хартија у оквиру исте класе хартија од вредности, организатор тржишта, односно МТП дужан је да о томе објави обавештење на својој интернет страници и да примерак тог обавештења пошаље електронским путем Комисији и издаваоцу.

Захтев за одобравање објављивања проспекта страних издавалаца

Члан 39

Издавалац који има седиште ван Републике може да достави Комисији захтев за одобравање објављивања проспекта за јавну понуду или укључење својих хартија од вредности у трговање на регулисано тржиште, односно МТП у Републици.

Подносилац захтева доставља Комисији писану потврду од надлежног органа матичне земље да су хартије од вредности за које доставља захтев исте класе као и хартије које се нуде у матичној земљи издаваоца на основу одобреног проспекта, односно којима се тргује на регулисаном тржишту.

Комисији се преко овлашћеног инвестиционог друштва подноси захтев за одобрење јавне понуде хартија од вредности или укључење на регулисано тржиште, односно МТП и уз захтев се подноси проспект одобрен од стране надлежног органа државе издаваоца са одговарајућом документацијом, у оригиналу и овереном преводу.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се одобрење Народне банке Србије, у складу са одредбама члана 8. овог закона.

Када су предмет захтева за одобрење депозитне потврде које се издају или укључују у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, Комисији се доставља примерак уговора између страног издаваоца и кредитне институције овлашћене да послује у Републици која ће издати депозитне потврде, као и доказ да хартије од вредности представљене тим депозитним потврдама испуњавају услове из става 2. овог члана.

Комисија одобрава објављивање проспекта који је сачињен у складу са прописима матичне земље издаваоца и овог закона, као и под условом да обавезе обелодањивања одговарају обавезама прописаним одредбама овог закона и актима Комисије.

Стране државе, државни органи, централне банке, међународне и наднационалне институције као што су Међународни монетарни фонд, Европска централна банка, Европска инвестициона банка и остале сличне међународне организације могу вршити понуду хартија од вредности у Републици и укључивати их на регулисано тржиште, односно МТП у Републици без испуњавања услова из става 1. овог члана, а у складу са прописом Комисија о садржини и форми захтева и документације за хартије од вредности ових издавалаца.

Одредбе овог закона које се односе на упис хартија од вредности у Централни регистар и укључивање на регулисано тржиште, односно МТП сходно се примењују и на хартије од вредности страних издавалаца.

Хартије од вредности домаћих издавалаца које се нуде на страном тржишту

Члан 40

Власничке хартије од вредности домаћих издавалаца могу се јавно нудити на страном тржишту уколико је издаваоцу одобрено објављивање проспекта за јавну понуду или за укључење хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП у Републици, и у том случају се Комисији доставља благовремено обавештење.

Издавалац може да укључи власничке хартије од вредности ван Републике, и то уколико оне не испуњавају законом прописане услове за одобравање објављивања проспекта или за укључење на регулисано тржиште, односно МТП у Републици, а уз претходну сагласност Комисије.

Без одобрења Комисије дозвољено је издаваоцу да ван Републике:

1) нуди или укључује у секундарно трговање своје дужничке хартије од вредности или депозитне потврде које се односе на те дужничке хартије од вредности;

2) нуди хартије од вредности са или без одобрења објављивања проспекта или укључује у секундарно трговање.

Поступци у вези са понудом и трансакцијама изузетим од обавезе објављивања проспекта

Члан 41

Приликом понуде хартија до вредности за које није потребно објављивање проспекта у складу са одредбама члана 12. став 1. тач. 7), 8) и 10) овог закона, а пре него што поступи у складу са одредбама члана 37. овог закона, издавалац хартија од вредности је дужан да Комисији поднесе и да тражи одобрење, у складу са актом Комисије, докумената потребних ради примене изузетака од обавезе објављивања проспекта.

Обавеза подношења докумената Комисији и одобрење Комисије не постоји у случају других трансакција изузетих од обавезе објављивања проспекта према одредбама чл. 12. и 13. овог закона, с тим што издавалац треба да поступи у складу са одредбама члана 37. овог закона које прописују обавезе у вези са Централним регистром и регулисаним тржиштем, односно МТП на које ће хартије од вредности бити укључене у трговање.

У случајевима из става 2. овог члана Комисија може, у току вршења надзора, да захтева од издаваоца, понуђача или лица које је поднело захтев за укључење хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП достављање обавештења о примени изузетка из члана 12. овог закона.

Издавалац или друго лице које издаје или продаје хартије од вредности у складу са једним од изузетака од обавезе објављивања проспекта из члана 12. став 1. овог закона дужно је да пре продаје хартија од вредности инвеститорима стави на располагање информације које одговарају информацијама које, према овом закону и актима Комисије, треба да садржи проспект за јавну понуду, а у вези са истом врстом издаваоца, хартија од вредности и трансакције, при чему:

1) такве информације не морају бити достављене у форми прописаној за проспект;

2) такве информације не морају бити достављене Комисији, нити је потребно тражити одобрење од Комисије;

3) уколико издавалац није јавно друштво и нема обавезу ревизије финансијских извештаја у складу са одредбама закона који регулише рачуноводство и ревизију, а израда ревидираних извештаја би изискивала неоправдано велики напор или трошак у вези са трансакцијом, могуће је користити неревидиране финансијске извештаје;

4) информације дате на располагање квалификованом инвеститору који учествује у понуди која је изузета од обавезе објављивања проспекта треба да буду дате на располагање и свим другим инвеститорима који учествују у трансакцији.

Надзорна овлашћења Комисије

Члан 42

Комисија врши надзор над испуњавањем свих обавеза прописаних одредбама овог поглавља у вези са јавном понудом хартија од вредности или укључењем на регулисано тржиште, односно МТП у Републици.

Надзор из става 1. овог члана подразумева:

1) праћење, прикупљање и проверу објављених информација и обавештавања од стране лица која су обавезна да исте доставе Комисији;

2) увид у пословање издаваоца и његовог матичног и зависних друштава;

3) изрицање надзорних мера из чл. 43. и 44. овог закона.

Надзорне мере у току јавне понуде хартија од вредности или поступка за укључивање хартија од вредности у трговање

Члан 43

Уколико у току јавне понуде хартија од вредности или поступка за укључивање хартија од вредности у трговање Комисија утврди да су подаци из проспекта значајно погрешни или да доводе инвеститора у заблуду, односно да су изостављене битне чињенице од значаја за утврђивање истинитости осталих података, Комисија налаже издаваоцу да у одређеном року:

1) објави исправљене информације на исти начин на који је проспект објављен;

2) физички достави примерке проспекта или докумената који прате проспект са исправљеним информацијама свим лицима која су већ извршила упис хартија од вредности;

У случају проспекта за јавну понуду Комисија налаже издаваоцу и понуђачу да у одређеном року:

1) обустави даљи упис, издавање потврда о упису и пријем уплата по основу уписа, све док издавалац не исправи такве информације допуњавањем проспекта или пратећих докумената;

2) обавести сва лица која су уписала, односно купила хартије од вредности и омогући им, уколико то желе да, у периоду од најмање пет дана од дана изрицања надзорне мере из овог члана, пониште упис и поврате новац по основу уписа.

Издавалац је дужан да у одређеном року достави Комисији извештај са доказима о отклоњеним неправилностима.

Уколико Комисија утврди да су поступци из става 2. овог члана спроведени у предвиђеном року, решењем прекида обуставу и о томе обавештава јавност, издаваоца и лица која су извршила упис и уплату хартија од вредности из тог решења.

Уколико издавалац не отклони или не може да отклони неправилности у предвиђеном року, Комисија решењем поништава проспект и јавну понуду и о томе обавештава јавност, издаваоца и лица која су извршила упис и уплату хартија од вредности.

Ако се проспект за јавну понуду поништи, издавалац или друго лице које је власник хартија од вредности је дужан да, у року од три радна дана од дана пријема решења Комисије из става 5. овог члана, лицима која су извршила упис и уплату хартија од вредности врати уплаћене износе са каматом.

Када постоји основана сумња да је дошло до повреде одредаба овог поглавља, Комисија може привремено да обустави јавну понуду или укључење у трговање на највише 10 узастопних радних дана.

Остале мере у надзору

Члан 44

У вршењу надзора Комисија има право да:

1) захтева од издавалаца, понуђача или лица која траже укључење на регулисано тржиште, односно МТП да у проспект укључе додатне информације, уколико је то неопходно ради заштите инвеститора;

2) захтева од издавалаца, понуђача или лица која траже укључење на регулисано тржиште, односно МТП, као и лица која их контролишу или су под њиховом контролом, да доставе податке и документа од значаја за спровођење надзора над применом одредаба овог поглавља;

3) захтева од ревизора, управе издаваоца, понуђача или подносиоца захтева за укључење на регулисано тржиште, односно МТП , као и њихових посредника који ће спровести поступак јавне понуде или поднети захтев за укључење на регулисано тржиште, односно МТП, доставу додатних информација и обавештења од значаја за надзор над применом одредаба овог поглавља;

4) забрани или привремено обустави оглашавање, на највише десет радних дана, у случају кад постоји основана сумња да је дошло до повреде одредаба овог закона или акта Комисије;

5) привремено забрани трговање на регулисаном тржишту, односно МТП или ОТЦ тржишту ако се утврди да је дошло до повреде одредаба овог закона или акта Комисије;

6) предузме друге мере и санкције у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона.

У предузимању мера из става 1. овог члана Комисија узима у обзир тежину повреда одредаба овог поглавља и сврху која се жели постићи тим мерама.

IV СЕКУНДАРНО ТРГОВАЊЕ

Посредовање у секундарном трговању

Члан 45

На регулисаном тржишту, односно МТП могу трговати само инвестициона друштва са дозволом Комисије, а друга лица могу трговати само посредством тих друштава.

Само инвестициона друштва која поседују дозволу Комисије могу да посредују у трговању на ОТЦ тржишту.

Дозвола Комисије за ОТЦ тржиште није потребна, а Комисија врши надзор над овим тржиштем спровођењем надзора над инвестиционим друштвима која врше трансакције финансијским инструментима на ОТЦ тржишту.

Секундарно трговање финансијским инструментима

Члан 46

Јавно друштво је обавезно да поднесе захтев за укључење својих власничких хартија од вредности у трговање на регулисано тржиште у Републици, уколико овим законом није друкчије одређено.

У случају да власничке хартије од вредности не испуњавају услове предвиђене за пријем на листинг регулисаног тржишта, хартије од вредности се укључују у трговање на сегмент регулисаног тржишта који није листинг.

У случају да власничке хартије од вредности не испуњавају услове предвиђене за пријем ни на сегмент регулисаног тржишта које није листинг, хартије од вредности се укључују у трговање на МТП.

У случају да су власничке хартије од вредности искључене са регулисаног тржишта, односно МТП у складу са одредбом члана 122. овог закона, њима се тргује слободно.

Издавалац дужничких хартија од вредности није у обавези да поднесе захтев за укључење дужничких хартија од вредности на тржиште хартија од вредности, с тим што уколико дужничке хартије од вредности не испуњавају услове предвиђене за пријем на листинг регулисаног тржишта укључују се, на захтев издаваоца, у трговање на посебан сегмент регулисаног тржишта, односно МТП.

Када су дужничке хартије од вредности укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, тим хартијама се може трговати и ван регулисаног тржишта, односно МТП у складу са одредбама овог закона.

На регулисаном тржишту, односно МТП тргује се стандардизованим изведеним финансијским инструментима.

Пријављивање трансакција

Члан 47

Трансакције хартијама од вредности које се обављају ван регулисаног тржишта, односно МТП пријављује благовремено Централном регистру посредник продавца, а у случају када се ради о хартијама од вредности које су укључене у трговање на регулисано тржиште односно МТП, трансакције се пријављују и регулисаном тржишту, односно МТП.

Изузеци за друге трансакције

Члан 48

Следеће трансакције финансијским инструментима обављају се ван регулисаног тржишта, односно МТП:

1) ради испуњења мера и обавеза у поступку статусне промене и промене правне форме привредног друштва, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва, као и у оквиру реорганизације привредног друштва у складу са прописима који уређују стечај;

2) ради остваривања посебних права несагласних акционара и чланова, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва;

3) ради извршења правноснажне судске одлуке којом се окончава оставински, или стечајни поступак, односно ради извршења правноснажне судске одлуке којом се окончава други судски поступак;

4) у вези са понудом за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.

Ако актом Владе није друкчије одређено, следеће трансакције се обављају ван регулисаног тржишта, односно МТП:

1) пренос својине без накнаде на акцијама које су издале банке, са државне заједнице Србија и Црна Гора на Републику по основу Закона о регулисању односа између Савезне Републике Југославије и правних лица и банака са територије Савезне Републике Југославије које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба (“Службени лист СРЈ”, бр. 36/02 и 7/03);

2) трговина акцијама које су издале банке кад је законити ималац тих акција Република по основу Закона о регулисању односа између Савезне Републике Југославије и правних лица и банака са територије Савезне Републике Југославије које су првобитни дужници или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба и Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана (“Службени лист СРЈ”, број 36/02 и “Службени гласник РС”, бр. 80/04 и 101/05);

3) трговина акцијама које су издале банке, кад је законити ималац тих акција Република;

4) трговина акцијама које су издале банке, кад је у складу са законом законити ималац тих акција Агенција за осигурање депозита;

5) трговина акцијама које су издале банке, када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Агенцију за осигурање депозита, да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу;

6) трговина акцијама које су издала друштва за осигурање, када законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овласте Агенцију за осигурање депозита, да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу, у складу са законом којим се уређује осигурање;

7) трговина акцијама које су издале банке, кад се та трговина врши у поступку уновчења имовине банака у стечају, односно ликвидацији у којима функцију стечајног, односно ликвидационог управника врши Агенција за осигурање депозита;

8) трговина акцијама Централног регистра, берзи и других лица у финансијском сектору, кад је законити ималац тих акција Република;

9) трговина акцијама Централног регистра, берзи и других лица у финансијском сектору, када су законити имаоци тих акција посебним уговором, који мора бити закључен у писменој форми, овластили Републику да у њихово име и за њихов рачун изврши продају таквих акција трећем лицу.

Ван регулисаног тржишта, односно МТП може се трговати акцијама јавних друштава, и то:

1) акцијама које су пренете Акцијском фонду, односно његовом правном следбенику у складу са законом, као и акције појединачних акционара које се нуде на продају истовремено са тим акцијама;

2) акцијама чији је законити ималац Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

3) акцијама чији је законити ималац Републички фонд за развој;

4) акцијама чији је законити ималац Република.

Влада може да пропише ближе поступак и начин трговине хартијама од вредности из ст. 2. и 3. овог члана.

Трансакцију обављену у складу са одредбама овог члана продавац пријављује регулисаном тржишту, односно МТП на коме се тргује тим акцијама.

Надзорне мере након укључивања хартија од вредности на тржиште хартија од вредности

Члан 49

Након укључивања хартија од вредности на регулисано тржиште, односно МТП, Комисија је овлашћена да:

1) обави преглед пословања издаваоца, друштва које га контролише или његових зависних друштава у Републици Србији, ако је то потребно ради провере и утврђивања да ли издавалац поступа у складу са одредбама овог поглавља;

2) у сврху заштите инвеститора и тржишта у целини наложи издаваоцу тих финансијских инструмената обелодањивање свих важнијих информација које могу бити од утицаја на процену вредности финансијских инструмената;

3) привремено обустави, односно захтева од регулисаног тржишта, односно МТП да привремено обустави трговање финансијским инструментима уколико се основано сумња да је дошло до повреде одредаба овог поглавља или акта Комисије, односно уколико је, према мишљењу Комисије, позиција јавног друштва таква да би трговање угрозило интересе инвеститора;

4) предузме друге мере и санкције у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона.

Комисија може да консултује организатора тржишта када одлучује о привременој обустави или забрани трговања на регулисаном тржишту, односно МТП.

V ОБАВЕЗЕ ЈАВНИХ ДРУШТАВА

Годишњи извештаји

Члан 50

Јавно друштво је дужно да састави годишњи извештај, објави јавности и достави га Комисији, а регулисаном тржишту, односно МТП доставља овај извештај уколико су хартије од вредности тог друштва укључене у трговање, и то најкасније четири месеца након завршетка сваке пословне године, као и да обезбеди да годишњи финансијски извештај буде доступан јавности током најмање пет година од дана објављивања.

Годишњи извештај садржи:

1) годишње финансијске извештаје са извештајем ревизора;

2) годишњи извештај о пословању друштва;

3) изјаву лица одговорних за састављање годишњег извештаја, наводећи њихова имена, радна места и дужности у јавном друштву, да је, према њиховом најбољем сазнању, годишњи финансијски извештај састављен уз примену одговарајућих међународних стандарда финансијског извештавања и да даје истините и објективне податке о имовини, обавезама, финансијском положају и пословању, добицима и губицима, токовима готовине и променама на капиталу јавног друштва, укључујући и његова друштва која су укључена у консолидоване извештаје.

Годишњи извештај о пословању друштва обавезно садржи:

1) веродостојан приказ развоја и резултата пословања друштва, а нарочито финансијско стање у коме се оно налази, као и податке важне за процену стања имовине друштва;

2) опис очекиваног развоја друштва у наредном периоду, промена у пословним политикама друштва, као и главних ризика и претњи којима је пословање друштва изложено;

3) све важније пословне догађаје који су наступили након протека пословне године за коју се извештај припрема;

4) све значајније послове са повезаним лицима;

5) активности друштва на пољу истраживања и развоја.

Ако је друштво у међувремену од сачињавања претходног годишњег извештаја стекло сопствене акције, у годишњем извештају наводе се разлози стицања, број и номинална вредност сопствених акција, односно рачуноводствена вредност код акција без номиналне вредности, имена лица од којих су акције стечене, означење износа који је друштво исплатило по основу тог стицања, односно назнаку да су стечене без накнаде, као и укупан број сопствених акција које друштво поседује.

Финансијски извештај јавног друштва саставља се у складу са законом којим се уређују рачуноводство и ревизија.

Ревизија финансијских извештаја се обавља у складу са законом којим се уређују рачуноводство и ревизија, а извештај о ревизији које је потписало лице одговорно за ревизију финансијских извештаја у целини се обелодањује јавности заједно са годишњим финансијским извештајем.

На јавно друштво које је обавезно да састави консолидовани финансијски извештај, на одговарајући начин се примењују одредбе овог члана.

Комисија уређује ближу садржину и начин објављивања годишњих финансијских извештаја.

Усвајање годишњег извештаја

Члан 51

Уколико надлежни орган јавног друштва не усвоји годишњи извештај у року из члана 50. став 1. овог закона, јавно друштво је обавезно да га објави јавности у року из истог става, уз обавезну напомену да годишњи извештај није усвојен од стране надлежног органа друштва.

У случају из става 1. овог члана, јавно друштво је обавезно да, у року од седам дана од дана усвајања објави јавности да је годишњи извештај усвојен од стране надлежног органа друштва, и да га објави ако се разликује од претходно објављеног.

Јавно друштво је обавезно да објави у целости и одлуку надлежног органа о усвајању годишњег извештаја, одлуку о расподели добити или покрићу губитка ако ове одлуке нису саставни део годишњег извештаја.

Полугодишњи извештаји

Члан 52

Јавно друштво чијим се хартијама од вредности тргује на регулисаном тржишту, обавезно је да за првих шест месеци пословне године, што пре, а најкасније у року од два месеца након завршетка наведеног полугодишта, састави полугодишњи извештај према правилима која важе за годишњи извештај, објави га, достави Комисији и регулисаном тржишту на ком су хартије од вредности тог друштва укључене у трговање.

Јавно друштво је дужно да обезбеди да извештај из става 1. овог члана буде доступан јавности најмање пет година од дана објављивања.

Полугодишњи извештај који се објављује и доставља Комисији садржи:

1) скраћени биланс стања који садржи упоредни приказ података с подацима из биланса за претходну годину;

2) скраћени биланс успеха који садржи упоредни приказ података за исти период претходне године;

3) скраћени извештај о променама на капиталу са упоредним подацима за претходну годину;

4) скраћени извештај о токовима готовине, са упоредним подацима за исти период претходне године;

5) напомене уз полугодишње извештаје које морају садржавати довољно података како би се полугодишњи извештаји могли упоредити са годишњим извештајима, као и довољно података и објашњења неопходних да би на адекватан начин инвеститори разумели значајне измене у износима и догађајима који су утицали на биланс стања и успеха;

6) полугодишњи извештај о пословању друштва који обавезно садржи опис значајних догађаја који су се догодили у првих шест месеци пословне године, утицај тих догађаја на полугодишње извештаје, уз опис најзначајнијих ризика и неизвесности за преосталих шест месеци пословне године, податке о значајним трансакцијама између повезаних лица извршене у првих шест месеци текуће пословне године које су битно утицале на финансијски положај и пословање јавног друштва у том периоду, као и промене у трансакцијама између повезаних лица које су наведене у последњем годишњем извештају које би могле битно утицати на финансијско стање или резултате пословања друштва у првих шест месеци текуће пословне године;

7) изјаву лица одговорних за састављање полугодишњег извештаја, наводећи њихова, радна места и дужности у јавном друштву, да је, према њиховом најбољем сазнању, полугодишњи финансијски извештај састављен уз примену међународних стандарда финансијског извештавања и да дају истините и објективне податке о имовини, обавезама, добицима и губицима, финансијском положају и пословању јавног друштва, укључујући и друштва која су укључена у његове консолидоване извештаје.

Скраћени извештаји из става 3. тач. 1) – 4) овог члана садрже највише сва заглавља и међузбирове који су били укључени у последњи годишњи финансијски извештај, а додатне ставке се могу укључити само уколико би њихово изостављање у полугодишњим финансијским извештајима имало за последицу стварање погрешне слике о имовини, обавезама, финансијском положају, добицима или губицима и пословању издаваоца.

Када јавно друштво има обавезу да финансијске извештаје у свом годишњем извештају припреми на консолидованој основи, финансијски извештаји припремљени у оквиру полугодишњег извештаја такође се припремају на консолидованој основи и као такви објављују.

Уколико су полугодишњи финансијски извештаји ревидирани, јавно друштво је обавезно да на начин и у року из ст. 1. и 2. овог члана објави јавности и ревизорски извештај.

Уколико полугодишњи финансијски извештаји из става 1. овог члана нису ревидирани, јавно друштво је обавезно да о томе да изјаву у свом полугодишњем извештају.

Комисија уређује ближу садржину и начин објављивања полугодишњих извештаја.

Квартални извештаји

Члан 53

Јавно друштво чијим се хартијама од вредности тргује на листингу регулисаног тржишта дужно је да састави, објави јавности и достави Комисији и организатору тржишта квартални извештај, најкасније 45 дана након завршетка сваког од прва три тромесечја текуће пословне године, као и да обезбеди да овај извештај буде доступан јавности најмање пет година од дана објављивања.

На квартални извештај сходно се примењују одредбе члана 52. став 3. овог закона.

Комисија уређује ближу садржину и начин објављивања кварталних финансијских извештаја.

Ревизија финансијских извештаја јавних друштава

Члан 54

Правно лице које обавља ревизију може обавити највише пет узастопних ревизија годишњих финансијских извештаја код истог јавног друштва.

Ревизор из става 1. овог члана не може у истој години обављати и ревизију финансијских извештаја друштва и пружати му консултантске услуге, нити ревизију може вршити за пословну годину у којој јој је пружао те услуге.

Лице које обавља ревизију мора имати највише професионално звање у области ревизије, према закону којим се уређује ревизија, као и најмање три године искуства у обављању послова ревизије и мора бити независно од јавног друштва у коме обавља ревизију.

Лице из става 3. овог члана не сматра се независним од јавног друштва ако је оно, предузеће за ревизију у коме је то лице ангажовано или руководилац тог предузећа у текућој години и у две претходне пословне године, као и за време обављања ревизије:

1) блиско повезано с друштвом;

2) пословни партнер тог јавног друштва;

3) има директно или индиректно власништво у друштву;

4) ликвидациони или стечајни управник друштва;

5) уговорна страна у уговорном односу с лицем које би могло негативно утицати на његову непристрасност и независност.

Ревизор из става 1. овог члана сачињава извештај и даје мишљење о томе да ли су годишњи финансијски извештаји јавног друштва сачињени у складу са међународним стандардима финансијског извештавања, односно међународним рачуноводственим стандардима, законом којим се уређују рачуноводство и ревизија, као и да ли истинито и објективно приказују финансијски положај, резултате пословања и новчане токове за ту годину по свим материјално значајним питањима.

Ревизор из става 1. овог члана дужан је да достави Комисији, управном и извршном одбору мишљење о ефикасности функционисања унутрашње ревизије, систему управљања ризицима и систему унутрашњих контрола и да своје закључке и налазе уврсти у обавезан садржај писма руководству.

Комисија може од ревизора захтевати и додатна обавештења у вези са извршеном ревизијом.

Ревизор из става 1. овог члана је дужан је да обавести Комисију, управни и извршни одбор друштва, и то одмах након што за њих сазна, о свакој чињеници која представља:

1) повреду закона и аката из става 5. овог члана;

2) материјално значајну промену финансијског резултата исказаног у неревидираним годишњим финансијским извештајима;

3) околност која би могла довести до материјалног губитка или би могла угрозити континуитет пословања јавног друштва.

Комисија може прописати ближе услове и начин давања обавештења из става 8. овог члана.

Кад су неправилности у пословању јавног друштва утврђене у извештају ревизора, друштво је дужно да те неправилности отклони и да о томе обавести Комисију.

Ако јавно друштво не отклони неправилности из става 10. овог члана, Комисија може према том друштву предузети мере прописане овим законом.

Ако Комисија утврди да ревизија није обављена у складу са одредбама овог закона, неће прихватити извештај о тој ревизији и захтеваће да други ревизор поново обави ревизију о трошку јавног друштва.

Комисија утврђује и објављује листу правних лица која могу обављати ревизију из става 1. овог члана, критеријуме које ревизор треба да испуни ради стављања, односно брисања са наведене листе, као и које консултантске услуге то лице не може да обавља у истој години када обавља и ревизију.

Додатне информације

Члан 55

Јавно друштво је дужно да без одлагања достави Комисији и регулисаном тржишту, односно МТП на коме су његове власничке хартије од вредности укључене у трговање, сваку промену која је настала у правима из власничких хартија од вредности, за сваку класу власничких хартија од вредности посебно, укључујући и промене у правима из изведених финансијских инструмената које издаје то јавно друштво, а које дају право на стицање његових власничких хартија од вредности.

Јавно друштво издавалац хартија од вредности које нису власничке хартије од вредности, а које су укључене у трговање на регулисаном тржишту, односно МТП дужно је да, без одлагања, достави Комисији и регулисаном тржишту, односно МТП да објави сваку промену у правима из тих хартија од вредности, укључујући и промене у условима које могу посредно утицати на промену у правима тих хартија од вредности, а нарочито промене у вези са условима задуживања и каматном стопом.

Став 2. овог члана не односи се на промене услова који настају независно од воље издаваоца, а објективно су одредиви, као што су промене ЛИБОР, ЕУРИБОР и сл.

Комисија може прописати обавезу достављања других извештаја и рокове за њихово достављање.

Изузеци

Члан 56

Одредбе чл. 50 – 53. овог закона не примењују се на јавна друштва која искључиво издају дужничке хартије од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП, чија је вредност по јединици најмање 50.000 евра у динарској противвредности.

Подаци о значајним учешћима

Члан 57

Када физичко или правно лице непосредно или посредно достигне, пређе или падне испод 5%, 10%, 15%, 20%, 25%, 30%, 50% и 75% права гласа истог акционарског друштва чијим се акцијама тргује на регулисаном тржишту, односно МТП дужно је да о томе обавести Комисију, то друштво и регулисано тржиште, односно МТП на коме су акције тог друштва укључене у трговање.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на достизање, прелазак или пад испод прописаних прагова у акционарском друштву када је оно последица промене броја акција са правом гласа на које је подељен основни капитал издаваоца или промене броја гласова које проистичу из тих акција.

Проценат права гласа који припада физичком или правном лицу рачуна се на основу броја свих издатих акција са правом гласа, укључујући и сопствене акције издаваоца, као и акције код којих је остваривање права гласа искључено, односно ограничено законом или правним послом, уколико је такав посао у складу са законом.

Јавно друштво чијим се акцијама тргује на регулисаном тржишту, односно МТП а у којем је дошло до промене броја акција са правом гласа, обавезно је да на крају сваког календарског месеца у сврхе израчунавања прага из овог члана, јавно објави информације о насталим променама и новом укупном броју акција са правом гласа, као и вредност основног капитала.

Јавно друштво, издавалац акција са правом гласа, након пријема обавештења из става 1. овог члана, дужно је да податке садржане у обавештењу објави јавности одмах, а најкасније у року од три радна дана од дана пријема.

Обавеза из става 1. овог члана односи се на лице када, непосредно или посредно, у своје име и за свој рачун или у своје име и за рачун другог физичког, односно правног лица, држи акције са правом гласа јавног друштва или депозитне потврде.

Обавеза обавештавања из овог члана се односи на физичко и правно лице које посредно или непосредно поседује финансијске инструменте који му једностраном изјавом воље или на основу обавезујућег правног посла дају право да стекне већ издате акције са правом гласа јавног друштва, а које су укључене у трговање на регулисаном тржишту, односно МТП.

Стицање или располагање значајним учешћем у праву гласа

Члан 58

Обавезе прописане одредбама члана 57. овог закона, односе се и на физичко или правно лице када то лице стекне, отуђи, располаже или остварује право гласа у једном од следећих случајева или у комбинацији следећих случајева:

1) право гласа поседује трећа страна са којом је то физичко или правно лице закључило уговор који их обавезује да, заједничким остваривањем права гласа које поседују, усвоје дугорочну заједничку политику управљања тим јавним друштвом;

2) право гласа које је физичко или правно лице на основу уговора привремено и уз накнаду пренело на трећу страну ради остваривања тих права, уколико је такав посао у складу са законом;

3) право гласа које је пренето као средство обезбеђења физичком или правном лицу, када то лице контролише то право гласа и искаже своју намеру остваривања тих права и уколико је такав посао у складу са законом;

4) право гласа из акција за које је у корист физичког или правног лица основано право плодоуживања;

5) право гласа које поседује или га може остварити, а у складу са одредбама тач. 1) – 4) овог става друштво које је контролисано од стране физичког или правног лица;

6) право гласа из акција депонованих код физичког или правног лица, а то право гласа лице може да остварује самостално, на начин како то лице само одреди и уколико нема посебних упутстава од акционара;

7) право гласа из акција које трећа страна држи у своје име, а за рачун физичког или правног лица;

8) право гласа које то лице може остваривати као пуномоћник самостално, на начин како то лице само одреди и уколико нема посебних упутстава од акционара.

Процедуре обавештавања и обелодањивања у вези са значајним учешћима

Члан 59

Обавештење из члана 57. овог закона садржи следеће информације:

1) пословно име, седиште и адресу јавног друштва, издаваоца акција;

2) податке о физичком или правном лицу које је достигао, прешао или пао испод прага прописаног чланом 57. овог закона;

3) податке о контролисаним друштвима преко којих лице из тачке 2) овог става посредно остварује право гласа, уколико је то случај;

4) податке о акционару, ако је акционар различит од лица из тач. 2) и 3) овог става, као и податке о лицу који за рачун тог акционара остварује право гласа сходно члану 57. овог закона;

5) податак о исправи и начину на основу кога се достиже, прелази или пада испод прописаног прага;

6) податак о броју гласова у апсолутном и релативном износу којим се досеже, прелази или пада испод прописаног прага, а на основу података издаваоца о укупном броју издатих акција са правом гласа;

7) податак о укупном броју гласова у апсолутном и релативном износу који је достигнут, пређен или испод којег се пало;

8) датум када је праг достигнут, прекорачен или испод којег се пало.

У обавештењу из става 1. овог члана за физичко лице наводи се име, презиме, матични број и пребивалиште, а за правно лице пословно име, правни облик, седиште, адреса, матични број и подаци о одговорним лицима у правном лицу.

Комисија прописује ближу садржину и форму обрасца за достављање обавештења из става 1. овог члана, као и облик и начин његовог достављања.

Обавештење се доставља у најкраћем могућем року, а не касније од истека четири дана трговања, где је први дан трговања дан након што лице из чл. 57. и 58. овог закона:

1) сазна за стицање или отуђивање, односно за могућност остваривања права гласа или је, с обзиром на околности, могло да има таква сазнања без обзира на дан стицања, отуђења или настанка могућности за остваривање права гласа;

2) је обавештено о последњим променама у основном капиталу у складу са одредбама члана 57. став 4. овог закона.

Сматра се да је физичко или правно лице сазнало или могло сазнати за стицање, губитак или могућност остваривања права гласа најкасније у року од два дана трговања од дана трансакције.

Изузетно од одредбе става 4. овог члана, а у случају из члана 58. став 1. тачка 8) овог закона, акционар, односно пуномоћник, обавезан је да достави обавештење из члана 57. став 1. овог закона акционарском друштву и Комисији на дан давања, односно примања пуномоћи.

Дани трговања, у смислу овог члана, су дани када се обавља трговање на регулисаном тржишту, односно МТП, а на које су укључене акције.

Када постоји обавеза обавештавања из овог члана, као и из чл. 57. и 58. овог закона које се односи на друга лица која су блиско повезана са лицем које стиче акције са правом гласа, односно уколико је више од једног физичког или правног лица задужено за давање обавештења, може се послати једно заједничко обавештење, с тим што се сматра да је обавеза испуњена чим неко од наведених лица испуни обавезу.

Изузеци од обавезе обавештавања о значајним учешћима

Члан 60

Одредбе чл. 57. и 58. овог закона не примењују се на:

1) акције са правом гласа које се стичу искључиво ради клиринга и салдирања у оквиру уобичајеног циклуса салдирања;

2) на право гласа које кастоди банке могу да остварују само према упутствима датим од клијената писменим путем или у електронском облику.

3) стицање или отуђење значајног учешћа који достигне или прелази 5%, када то учешће стиче или отуђује маркет мејкер уколико та активност не утиче на управљање издаваоца, односно не врши утицај на издаваоца да купи такве акције или да подржи цену акције.

Правно лице није обавезно да даје обавештења у вези са значајним учешћима, уколико такво обавештавање врши матично друштво, односно матично друштво тог друштва.

Изузеци код израчунавања процента права гласа

Члан 61

Уколико друштво за управљање остварује своје право гласа независно од свог матичног друштва, матично друштво друштва за управљање нема обавезу да даје обавештења у складу са одредбама чл. 57. и 58. овог закона у вези са учешћима којима управља друштво за управљање у складу са одредбама закона који регулише инвестиционе фондове.

Матично друштво инвестиционог друштва није обавезно да даје обавештења у складу са одредбама чл. 57. и 58. овог закона у вези са учешћима којима инвестиционо друштво управља пружањем услуге управљањем портфолиом, уколико:

1) је инвестиционо друштво овлашћено од стране надзорног органа да управља портфолијом у складу са одредбом члана 2. тачка 8) подтач. (4) овог закона;

2) може остваривати право гласа из ових акција само према упутствима датим од клијената у писменом или електронском облику, односно да обезбеди да се услуге управљања портфолијима клијената пружају независно од других услуга, а у складу са прописаним процедурама;

3) инвестиционо друштво остварује право гласа независно од свог матичног друштва.

Одредбе чл. 57. и 58. овог закона се примењују када друштво за управљање, односно инвестиционо друштво остварује право гласа из акција и финансијских инструмената који припадају његовом матичном друштву, односно другом зависном друштву тог матичног друштва, а то право гласа друштво за управљање, односно инвестиционо друштво не може остваривати самостално, већ само уз непосредна или посредна упутства матичног или другог зависног друштва које контролише то матично друштво.

Комисија прописује ближе начин обавештавања и документацију ради примене изузетака из овог члана.

Надлежност Комисије да привремено одузме право гласа

Члан 62

Уколико лице које је у обавези да доставља обавештење поступи супротно одредбама чл. 57 – 59. овог закона, Комисија доноси решење којим се привремено одузима право гласа на акцијама у власништву тог лица, све док се обавезе прописане наведеним одредбама у потпуности не испуне.

О доношењу решења из става 1. овог члана Комисија обавештава лице на које се решење односи, јавно друштво, Централни регистар и регулисано тржиште, односно МТП на којем су акције са правом гласа укључене у трговање.

Доношење решења из става 1. овог члана не спречава Комисију да предузме и друге мере за које је овлашћена одредбама овог закона.

Обавештавање о стицању сопствених акција

Члан 63

Уколико јавно друштво стиче или отуђује сопствене акције са правом гласа, самостално или преко лица које делује у своје име, а за рачун тог јавног друштва, дужно је да објави јавности број сопствених акција у апсолутном и релативном износу у најкраћем могућем року, али не касније од истека четири дана трговања након стицања или отуђења акција с правом гласа.

Третман акционара

Члан 64

Јавно друштво издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП обезбеђује исти третман за све акционаре исте класе власничких хартија од вредности.

Акционарима мора бити омогућено остваривање њихових права ангажовањем пуномоћника.

Друге обавезе информисања јавних друштава издавалаца власничких хартија од вредности

Члан 65

Јавно друштво издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП је обавезно да обезбеди да су доступни сви начини и информације потребни акционарима за остваривање њихових права, уз одговарајућу заштиту целовитости тих података.

Јавно друштво из става 1. овог члана дужно је нарочито да:

1) пружа информације о месту, времену и дневном реду одржавања скупштине акционара, укупном броју акција и акцијама са правом гласа, као и о правима акционара да учествују на скупштини у складу са законом који уређује привредна друштва;

2) достави изјаву о пуномоћнику писменим путем или у електронској форми, заједно са обавештењем о одржавању скупштине, сваком лицу које има право да гласа на скупштини акционара или, на његов захтев, и након објављивања позива за одржавање скупштине;

3) одреди кредитну институцију преко које извршава своје финансијске обавезе према акционарима;

4) објави или достави обавештење о додели и исплати дивиденди, као и о емисији нових акција, укључујући информације о евентуалној новој додели, упису, поништавању или замени.

Јавно друштво из става 1. овог члана може достављати информације акционарима и електронским путем, уколико је таква одлука усвојена на скупштини акционара и испуњени следећи услови:

1) достављање информација електронским путем ни у ком случају не сме да зависи од места пребивалишта или боравишта акционара, односно од седишта правног лица из одредбе члана 58. овог закона;

2) постојање поступка идентификације који омогућава да су акционари, односно физичка или правна лица из одредбе члана 57. овог закона благовремено обавештени;

3) од акционара или физичких и правних лица из члана 58. тач. 1) – 5) овог закона се тражи писмено одобрење за достављање информација електронским путем, а сматра се да су та лица дала пристанак уколико не уложе приговор у разумном року, с тим што се овим лицима оставља могућност да у било ком тренутку накнадно захтевају достављање информација писаним путем;

4) јавно друштво утврђује трошкове у вези са достављањем информација електронским путем, у складу са принципом једнаког третмана из става 1. овог члана.

Јавно друштво из става 1. овог члана је дужно да предлог измена статута или оснивачког акта одмах достави Комисији и регулисаном тржишту, односно МТП на коме се тргује његовим хартијама од вредности, а најкасније на дан објављивања позива за одржавање скупштине на којој ће се расправљати о тим питањима.

Друге обавезе информисања јавних друштава издаваоца дужничких хартија од вредности

Члан 66

Јавно друштво издавалац дужничких хартија од вредности дужно је да свим имаоцима дужничких хартија од вредности истог ранга обезбеди равноправан третман у вези са правима која произилазе из тих дужничких хартија од вредности.

Јавно друштво издавалац власничких хартија од вредности је дужно да без одлагања обавести јавност о сваком новом издавању дужничких хартија од вредности, а нарочито о осигурању или гаранцији у вези са тим издавањем.

Приступ прописаним подацима

Члан 67

Јавно друштво и издавалац који је поднео захтев за укључење својих хартија од вредности у трговање на регулисаном тржишту, односно МТП дужно је да објави прописане податке из овог поглавља на начин који омогућава да су ти подаци лако и брзо доступни свима на равноправној основи.

Јавно друштво и издавалац су дужни да користе медије који могу обезбедити ефикасно достављање информација у прописаној садржини јавности широм Републике, а на начин који у највећој могућој мери спречава неовлашћени приступ истима.

Јавно друштво и издавалац не могу узимати накнаду од инвеститора за услуге достављања прописаних података.

Јавно друштво и издавалац објављује прописане податке на својој интернет страници.

Јавно друштво и издавалац су дужни да прописане податке, истовремено са објављивањем, доставе и Комисији ради објављивања у службеном регистру информација.

Јавно друштво и издавалац чије су хартије од вредности укључене на регулисаном тржишту, односно МТП доставља прописане податке и том тржишту, односно МТП.

Комисија води службени регистар информација који испуњава основне стандарде квалитета, безбедности, поузданости извора информација, бележења времена и лаког приступа крајњих корисника.

Комисија прописује ближу садржину, начин достављања и објављивања података из става 1. овог члана, као и начин, услове вођења и врсту података у регистру из става 7. овог члана.

Јавна друштва страни издаваоци

Члан 68

Јавно друштво страни издавалац чијим се хартијама од вредности тргује на регулисаном тржишту, односно МТП у Републици, дужно је да примењује одредбе овог поглавља, изузев одредби чл. 56, 62. и 64. овог закона.

Јавно друштво страни издавалац дужно је да Комисији доставља и објави јавности у Републици све додатне информације које је обавезно да обелодани имаоцима хартија од вредности, у складу са законима своје матичне државе или прописима финансијског тржишта своје матичне државе на коме су његове хартије од вредности укључене у трговање.

Подаци који се подносе Комисији или се објављују јавности у Републици у складу са одредбама овог члана подносе се или објављују на српском језику, а могу се истовремено објављивати и на другом језику.

Одговорност за истинитост и потпуност података

Члан 69

На одговорност за истинитост и потпуност података које јавно друштво подноси Комисији и организатору тржишта, односно регулисаном тржишту и објављује у складу са одредбама овог поглавља, сходно се примењују одредбе члана 19. овог закона које прописују одговорност за податке садржане у проспекту за јавну понуду или за укључење хартија од вредности у трговање, и то уколико се у тим случајевима друштво може сматрати издаваоцем из одредбе тог члана, с тим што се покровитељ и агент из члана 19. став 1. тачка 4) овог закона не сматрају одговорним.

Престанак својства јавног друштва

Члан 70

Својство јавног друштва може престати након достављања одговарајућих доказа Комисији да:

1) на крају било које наредне календарске године, након оне у којој је успешно извршена јавна понуда хартија од вредности тог друштва, јавно друштво има мање од 100 власника класе дужничких хартија од вредности које су биле предмет јавне понуде;

2) је поступило у складу са одредбама члана 123. овог закона, као и да је извршило откуп акција од несагласних акционара.

Изузетно од става 1. овог члана издаваоцу може престати својство јавног друштва, уколико у току било које календарске године све хартије од вредности издате јавном понудом буду:

1) преузете путем понуде за преузимање;

2) откупљене у поступку принудне продаје или остваривања права на продају акција друштва у складу са законом који уређује привредна друштва;

3) поништене након спајања или другог облика статусне промене.

Комисија на захтев издаваоца и уз прилагање одговарајућих доказа брише јавно друштво из регистра на начин прописан одредбама овог члана и акта Комисије.

Надзор Комисије над јавним друштвима

Члан 71

Комисија спроводи надзор над применом и извршавањем свих обавеза прописаних одредбама из овог поглавља.

Комисија је у вршењу надзора из става 1. овог члана овлашћена да:

1) захтева достављање података, докумената, доказа и изјава од ревизора, издаваоца, физичких лица и правних субјеката из чл. 56. и 57. овог закона;

2) захтева достављање података, докумената, доказа и изјава од друштава која контролишу или која су контролисана од стране физичких и правних лица из тачке 1) овог става, као и осталих физичких и правних лица за које Комисија сматра да могу имати сазнања од интереса за надзор;

3) захтева од издаваоца јавно објављивање података, доказа и изјава из тач. 1) и 2) овог става, на начин и у року који одреди Комисија;

4) објави јавно податке доказе и изјаве из тач. 1) и 2) овог става, ако исте пропусти да јавности објави издавалац, лице које контролише издаваоца или коју контролише издавалац, а након што је Комисија примила одговарајуће доказе од издаваоца;

5) захтева од управе издаваоца, као и физичких и правних лица из чл. 56. и 57. овог закона, јавно обелодањивање прописаних информација, ако исте нису јавно објављене;

6) обустави или захтева од регулисаног тржишта, односно МТП на којем су укључене хартије од вредности издаваоца обустављање трговине хартија од вредности издаваоца најдуже на десет дана, ако постоји оправдана сумња да издавалац поступа супротно одредбама овог поглавља;

7) искључи хартије од вредности издаваоца са регулисаног тржишта, и наложи организатору МТП да исте укључи на МТП ако се утврди да издавалац поступа супротно одредбама или постоји оправдана сумња да издавалац поступа супротно одредбама које регулишу обавезу објављивања података јавности;

8) прати поступање издаваоца у вези са обавезом објављивања прописаних информација јавности и у прописаним роковима, обезбеђујући једнак приступ тим информацијама на целом подручју Републике;

9) предузима одговарајуће мере према издаваоцу, ако се код објављивања информација јавности не придржава начела једнаког приступа објављеним информацијама на целом подручју Републике;

10) објави јавно да се издавалац, као и физичко и правно лица из чл. 56. и 57. овог закона не придржавају својих обавеза прописаних овим поглављем;

11) проверава да ли се јавно објављују прописане информације са садржајем и у форми прописаној овим законом и актима Комисије;

12) предузима одговарајуће мере у случају када се прописане информације не објављују јавно са садржајем и у форми прописаној овим законом;

13) спроводи непосредан надзор на подручју Републике над применом одредаба овог поглавља.

Достава података, докумената, доказа и изјава Комисији од стране ревизора у складу са ставом 2. тачка 1) овог члана не сматра се повредом забране одавања података која је ревизору прописана уговором, законом или подзаконским актом и, у том случају, ревизор не сноси одговорност.

Када су хартије од вредности издаваоца укључене на регулисано тржиште, односно МТП, а Комисија утврди неправилности, односно незаконитости у смислу одредби овог поглавља, Комисија ће решењем наложити предузимање радњи које доприносе успостављању законитости, односно изрећи ће мере у оквиру овлашћења прописаних ставом 2. овог члана и одредиће рок за извршење и достављање доказа о поступању по налозима Комисије.

Решење о предузетим мерама из става 2. овог члана Комисија ће доставити издаваоцу, акционарима, односно имаоцима дужничких хартија од вредности путем издаваоца, регулисаном тржишту, односно МТП на којем су укључене хартије од вредности издаваоца и надлежном органу регулисаног тржишта, односно МТП на које су укључене хартије од вредности.

Ако лице не поступи у складу с решењем Комисије из става 4. овог члана, Комисија може новим решењем изрећи нову меру или више мера.

Комисија може предузети и друге мере и санкције у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона.

Члан 72

Комисија јавно објављује све предузете мере и санкције које су изречене ради отклањања утврђених неправилности, односно незаконитости у вези са обавезом јавног објављивања прописаних података која се односи на конкретног издаваоца, осим у случајевима када би јавно објављивање могло озбиљно утицати на финансијско тржиште или би узроковало несразмерну штету лицима укљученим у предузете мере и изречене казне.

VI ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ

Примена

Члан 73

Одредбе овог поглавља (чл. 73 – 94.) примењују се на сваки финансијски инструмент који је укључен у трговање на регулисано тржиште, односно МТП у Републици, на регулисано тржиште у иностранству, односно у вези с којим је упућен захтев за укључење, без обзира на то да ли је или није дошло до трансакције на том тржишту.

Одредба става 1. овог члана примењује се и на трансакције на ОТЦ тржишту.

Чл. 76 -78. овог закона односе се и на сваки финансијски инструмент који није укључен у трговање у смислу става 1. овог члана, а чија вредност зависи од финансијског инструмента из којег је изведен.

Чл. 79 – 82. овог закона не примењују се на издаваоце који нису јавна друштва и који нису затражили или одобрили укључење својих финансијских инструмената у трговање на регулисано тржиште, односно МТП у Републици.

Одредбе овог поглавља не примењују се на трговање сопственим акцијама у оквиру програма откупа сопствених акција, нити на трговање у циљу стабилизације финансијског инструмента, уколико се то трговање обавља у складу са актом Комисије којим се прописује трговање сопственим акцијама у оквиру програма откупа сопствених акција, односно трговање у циљу стабилизације финансијског инструмента.

Предмет забрана

Члан 74

Комисија примењује забране и захтеве из овог поглавља над активностима:

1) које се обављају у Републици, а у вези са финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, односно у вези са финансијским инструментима за које је упућен захтев за укључење у трговање на таквом тржишту;

2) које се обављају у Републици у вези са финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште у страној земљи која је члан Међународне организације комисија за хартије од вредности, односно у вези са финансијским инструментима за које је упућен захтев за укључење у трговање на таквом тржишту.

Инсајдерске информације

Члан 75

Инсајдерске информације су информације о тачно одређеним чињеницама које нису јавно објављене, односе се директно или индиректно на једног или више издавалаца финансијских инструмената или на један или више финансијских инструмената, а које би, да су јавно објављене, вероватно имале значајан утицај на цену тих финансијских инструмената или на цену изведених финансијских инструмената.

Значајан утицај постоји ако би разумни улагач вероватно узео у обзир такву информацију као део основе за доношење својих инвестиционих одлука.

Код робних деривата инсајдерске информације су информације о тачно одређеним чињеницама које нису јавно објављене, односе се директно или индиректно на један или више таквих деривата, а које би корисници тржишта на којима се тим дериватима тргује очекивали да добију у складу са устаљеним тржишним праксама на тим тржиштима.

Сматра се да корисници тржишта на коме се тргује робним дериватима очекују да добију информацију ако је:

1) редовно доступна корисницима тих тржишта;

2) потребно објавити информацију у складу са законским прописима, правилима тржишта, уговорима или обичајима на релевантном основном тржишту робе или тржишту робних деривата.

Информације из става 1. овог члана су информације о тачно одређеним чињеницама ако наводе скуп околности који постоји или се у разумној мери може очекивати да ће постојати, односно наводе догађај који је настао или се у разумној мери може очекивати да ће настати и ако су довољно одредиве да омогуће доношење закључка о могућем дејству тог скупа околности или догађаја на цене финансијских инструмената или повезаних изведених финансијских инструмената.

Устаљене тржишне праксе су праксе које се разумно очекују на једном или више финансијских тржишта у складу са прописаним поступком, а који Комисија ближе прописује.

За лица одговорна за спровођење налога у вези са финансијским инструментима, инсајдерске информације су и информације о тачно одређеним чињеницама добијене од клијента у вези са будућим налозима клијента, односе се директно или индиректно на једног или више издавалаца финансијских инструмената или на један или више финансијски инструмент, а које би, да су јавно објављене, вероватно имале значајан утицај на цене тих финансијских инструмената или на цену изведеног финансијског инструмента.

Забрана злоупотребе инсајдерских информација

Члан 76

Забрањено је сваком лицу које поседује инсајдерску информацију да ту информацију употреби непосредно или посредно при стицању, отуђењу и покушају стицања или отуђења за сопствени рачун или за рачун трећег лица финансијских инструмената на које се та информација односи.

Став 1. овог члана примењује се на лице које поседује инсајдерске информације путем:

1) чланства у управним или надзорним органима издаваоца или јавног друштва;

2) учешћа у капиталу издаваоца или јавног друштва;

3) приступа информацијама до којих долази обављањем дужности на радном месту, вршењем професије или других дужности;

4) кривичних дела које је починило.

Уколико је лице из става 2. овог члана правно лице, забрана из тог става односи се и на физичка лица која учествују у доношењу одлуке о вршењу трансакције за рачун правног лица о коме је реч.

Одредбе овог члана се не примењују на трансакције које се обављају приликом извршавања доспеле обавезе стицања или отуђења финансијских инструмената, када је таква обавеза резултат уговора који је закључен пре него што је лице поседовало инсајдерске информације.

Размена инсајдерских информација

Члан 77

Забрањено је сваком лицу из члана 76. овог закона да:

1) открива и чини доступним инсајдерске информације било ком другом лицу, осим ако се информација открије и учини доступном у редовном пословању, професији или дужности;

2) препоручује или наводи друге особе да на основу инсајдерске информације стекне или отуђи финансијске инструменте на које се та информација односи.

Друга лица на која се односе одредбе забране злоупотребе инсајдерских информација

Члан 78

Одредбе чл. 76. и 77. овог закона односе се и на друго лице које поседује инсајдерске информације, а зна или је требало да зна да се ради о инсајдерској информацији.

Објављивање инсајдерских информација које се непосредно односе на издаваоца

Члан 79

Издавалац финансијског инструмента обавезан је да без одлагања обавести јавност о инсајдерским информацијама које се непосредно односе на тог издаваоца.

Издаваоцу није дозвољено да обавештава јавност о информацијама из овог члана на начин који би могао да доведе у заблуду.

Издавалац је обавезан да обавести јавност на начин који омогућује брз приступ информацији и могућност потпуне, тачне и правовремене оцене исте.

Издавалац је обавезан да, током одговарајућег времена, на својој интернет страници објави све инсајдерске информације које је обавезан да јавно објављује.

Комисија прописује ближе информације које би могле бити узете у обзир при доношењу одлуке о објављивању инсајдерских информација.

Члан 80

Сваку значајну промену у погледу информација из члана 79. овог закона које су већ објављене, издавалац мора да објави одмах након што је до те промене дошло, на исти начин на који је објављена изворна информација.

Члан 81

Издавалац може на своју одговорност да одложи јавно објављивање инсајдерске информације из члана 79. овог закона како не би нарушио своје оправдане интересе, под условом да то одлагање не би довело јавност у заблуду и да издавалац може да осигура поверљивост те информације.

Издавалац из става 1. овог члана је дужан да без одлагања обавести Комисију о својој одлуци да одложи јавно објављивање инсајдерске информације.

Комисија прописује ближе околности које могу указивати на постојање оправданог интереса из става 1. овог члана, као и мере и решења које је издавалац обавезан да спроведе у сврху осигуравања поверљивости инсајдерске информације.

Члан 82

Када издавалац или лице које делује у његово име или за његов рачун открије инсајдерску информацију трећој страни у редовном обављању свог посла, професије или дужности, обавезан је да ту информацију у потпуности јасно објави јавности, и то истовремено у случају намерног откривања и без одлагања у случају ненамерног откривања, осим ако је лице које је примило информацију везано обавезом поверљивости.

Списак лица која поседују инсајдерске информације

Члан 83

Издавалац или лице које делује у име или за рачун издаваоца дужно је да саставља списак лица која за њих раде на основу уговора о раду или на неки други начин и која имају редовно или повремено приступ инсајдерским информацијама које се непосредно или посредно односе на тог издаваоца.

Издавалац или лице које делује у име или за рачун издаваоца дужно је да редовно ажурира списак тих лица и доставља га Комисији на њен захтев, као и да га чува најмање пет година након што је састављен и ажуриран.

Списак лица која поседују инсајдерске информације мора да садржи најмање: име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта, односно боравишта, разлог због ког се то лице налази на предметном списку и датум када је списак тих лица састављен, односно ажуриран.

Списак лица мора да се ажурира одмах када дође до промене разлога због кога је неко лице на списку, када на списак треба додати ново лице, као и када неко лице које је већ на списку више нема приступ инсајдерским информацијама.

Лице задужено за састављање списка дужно је да предузме потребне мере како би се обезбедило да је свако лице на том списку упознато са прописима које се односе на његове дужности, да је свесно санкција које произилазе из злоупотребе или противправног ширења тих информација.

Члан 84

Лице које обавља дужности руководиоца код издаваоца је лице које је:

1) члан управног или надзорног органа издаваоца;

2) извршни руководилац, као и лице које није члан органа наведених у тачки 1) овог става, а има редован приступ инсајдерским информацијама које се посредно или непосредно односе на издаваоца, као и могућност доношења одлука које могу утицати на будући развој догађаја и пословне изгледе овог издаваоца.

Лице које је повезано са лицем које обавља дужности руководиоца код издаваоца је:

1) брачни друг и лице које се у складу са законом може сматрати брачним другом;

2) лице које он издржава;

3) друга лица која су са тим лицем живела у заједници најмање годину дана пре дана извршења трансакције;

4) било које правно лице којим управља лице које обавља дужности руководиоца, лице које он директно или индиректно контролише, које је основано ради његове користи, као и лице чији је економски интерес значајно сличан интересу тог руководиоца.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана дужна су да пријаве Комисији сва стицања или отуђења за сопствени рачун акција издавалаца у коме лице из става 1. обавља руководеће дужности, а које су укључене на регулисано тржиште, односно МТП у Републици, као и стицање и отуђење и других финансијских инструмената повезаних са акцијама, у року од пет дана од дана предметног стицања или отуђења.

Комисија ће податке из пријаве из става 3. овог члана без одлагања доставити у службени регистар прописаних информација.

Обавештење садржи следеће информације:

1) име лица које обавља дужности руководиоца код издаваоца или, уколико је примењиво, име лица које је блиско повезано са тим лицем;

2) разлог обавештавања;

3) назив издаваоца;

4) опис финансијског инструмента;

5) природу трансакције (нпр. стицање или отуђивање);

6) датум и место трансакције;

7) цену и обим трансакције;

8) друге информације у вези са наведеним стицањем и отуђивањем.

Комисија прописује ближе садржину и начин пријављивања података из става 3. овог члана, као и вредност обављених стицања, односно отуђења у току године за која није обавезно пријављивање.

Манипулације на тржишту

Члан 85

Манипулације на тржишту представљају:

1) трансакције и налоге за трговање:

(1) којима се дају или који ће вероватно пружити неистините или обмањујуће сигнале или информације о понуди, тражњи или цени финансијских инструмената;

(2) којима лице, односно лица која делују заједнички, одржавају цену једног или више финансијских инструмената на нереалном или вештачком нивоу, осим уколико лице које је учествовало у трансакцији или дало налог докаже да за то има основане разлоге и да су те трансакције и налози у складу са прихваћеним тржишним праксама на том тржишту;

2) трансакције или налоге за трговање у којима се употребљавају фиктивни поступци или сваки други облик обмане или преваре;

3) ширење информација путем медија, укључујући и интернет или било којим другим путем којим се преносе, односно којим би се могле преносити неистините вести или вести које могу изазвати заблуду о финансијским инструментима, укључујући и ширење гласина и неистинитих вести и вести које доводе у заблуду, а од стране лица које је знало или је морало знати да су те информације неистините или да доводе у заблуду.

Ширење информација од стране новинара који обављају своју професионалну дужност процењује се узимајући у обзир правила која уређују њихову професију, осим уколико та лица не стичу, непосредно или посредно, користи или предности од ширења тих информација.

У радње и поступке који се сматрају манипулацијама на тржишту, а произилазе из одредаба става 1. овог члана, нарочито се убраја следеће:

1) активности једног или више лица која делују заједнички како би обезбедила доминантан положај над понудом или потражњом финансијског инструмента који за резултат има директно или индиректно намештање куповних или продајних цена или стварање других непоштених услова трговања,

2) куповина или продаја финансијских инструмената пред затварање трговања ради довођења инвеститора у заблуду,

3) искоришћавање повременог или редовног приступа традиционалним или електронским медијима изношењем мишљења о финансијском инструменту или индиректно о издаваоцу, и то тако што је то лице претходно заузело позицију у том финансијском инструменту и остваривало корист након утицаја које је изношење мишљења имало на цену тог инструмента, а да истовремено јавности није објавило постојање сукоба интереса на одговарајући и ефикасан начин.

Комисија прописује ближе поступке који се могу сматрати злоупотребом тржишта и обавезе Комисије и учесника на тржишту у циљу спречавања и откривања истих.

Забрана манипулација на тржишту

Члан 86

Манипулације на тржишту су забрањене.

Лица која учествују у манипулацијама на тржишту солидарно су одговорна за штету која настане као последица манипулације на тржишту.

Организатор тржишта, регулисано тржиште и МТП је дужно да пропише и примењује поступке и мере чији је циљ откривање и спречавање манипулације на том тржишту, односно МТП, као и да пруже пуну помоћ Комисији приликом спровођења мера у надзору.

Организатор тржишта, односно регулисано тржиште, и инвестициона друштва обавезна су да, на основу њима доступних података, обавесте Комисију о случајевима за које оправдано сумњају да се ради о злоупотреби тржишта.

Препорука

Члан 87

Препорука је истраживање или друга информација којом се изричито или прећутно препоручује или предлаже стратегија улагања у погледу једног или више финансијских инструмената, односно издавалаца финансијских инструмената, укључујући свако мишљење о тренутној или будућој вредности и цени тих инструмената намењених дистрибуционом каналу или јавности.

Давалац препорука је физичко или правно лице које израђује или дистрибуира препоруке при обављању своје професије или своје пословне делатности.

Дистрибуциони канал је канал путем којег информација постаје јавно доступна или ће приступ информацији имати велики број лица.

Комисија прописује шта се сматра изричитом, односно прећутном препоруком.

Истраживање или друга информација којом се препоручује или предлаже стратегија улагања означава информацију коју је припремио:

1) независни аналитичар, инвестиционо друштво, кредитна институција, свако друго лице чија се пословна делатност састоји од припреме препорука или физичко лице које за њих ради на основу уговора о раду или на неки други начин, које директно или индиректно даје одређене препоруке за улагање у вези са финансијским инструментом, односно издаваоцем;

2) лице које није лице из тачке 1) овог става и које директно препоручује одређену инвестициону одлуку о улагању у вези са финансијским инструментом.

Одговарајући пропис је сваки пропис, укључујући и саморегулацију, којим се осигурава да давалац препоруке који израђује или дистрибуира препоруке примени разумну пажњу како би обезбедио да су такве препоруке приказане на поштен начин и да открива његове интересе или указује на сукоб интереса који се односи на финансијске инструменте на које се такве препоруке односе.

Идентитет лица које израђује препоруку

Члан 88

У свакој препоруци мора на јасан и видљив начин бити наведен идентитет лица одговорног за њену израду, а посебно име и назив радног места лица које је припремило препоруку, назив и седиште правног лица одговорног за предметну препоруку.

Када је давалац препорука инвестиционо друштво или кредитна институција, у препоруци мора бити наведено које је тело надлежно за њен надзор.

Када давалац препоруке није ни инвестиционо друштво ни кредитна институција, али подлеже саморегулацији или правилима струке, препорука мора упућивати на исто.

Општа правила за садржину препоруке

Члан 89

Давалац препоруке дужан је да у препоруци осигура:

1) да се чињенице јасно разликују од тумачења, процена, мишљења и осталих врста нечињеничних информација;

2) да су сви извори поуздани, односно када постоји икаква сумња у поузданост извора, да је то јасно наведено;

3) да су сва предвиђања, прогнозе и циљане цене јасно означени као такви и да су наведене значајне претпоставке на којима се исте заснивају.

На захтев Комисије давалац препорука дужан је да образложи основаност препоруке.

Комисија прописује додатне захтеве у вези са садржином препорука.

Општа правила за обелодањивање интереса и сукоба интереса

Члан 90

Давалац препоруке дужан је да обелодани све односе и околности за које се у разумној мери може очекивати да ће нарушити објективност препоруке, посебно када давалац препорука има значајан финансијски интерес у једном или више финансијских инструмената који су предмет препоруке или значајан сукоб интереса у односу на издаваоца на кога се препорука односи.

Када је давалац препоруке правно лице, обавеза из става 1. овог члана примењује се и на свако правно или физичко лице које за то лице ради на основу уговора о раду или на други начин и које је учествовало у припреми препоруке.

Када је давалац препоруке правно лице, информације које се објављују у складу са ст. 1. и 2. овог члана обухватају најмање следеће информације о његовим интересима и сукобима интереса:

1) даваоца препорука или повезаних правних лица о којима лица која учествују у припреми препоруке имају сазнања или се у разумној мери може очекивати да имају сазнања;

2) даваоца препорука или повезаних лица, познате лицима која, иако нису учествовала у припреми препоруке, имају или се за њих у разумној мери може очекивати да имају приступ препоруци пре њене дистрибуције корисницима или јавности.

Обелодањивање из ст. 1 – 3. овог члана треба да буде садржано у самој препоруци, а у случају када би оно било несразмерно у односу на обим дистрибуиране препоруке, довољно је у самој препоруци на јасан и видљив начин упутити на место где јавност директно и једноставно може приступити таквим информацијама.

Комисија прописује додатне обавезе у вези са обелодањивањем интереса и сукоба интереса.

Изузеци

Члан 91

Одредбе члана 88. став 1, члана 89. ст. 1. и 3. и члана 90. ст. 1 – 4. овог закона не примењују се на новинаре ако исти подлежу одговарајућим прописима којима се постижу исти ефекти.

Дистрибуција препоруке коју је израдила трећа страна

Члан 92

Давалац препоруке који под сопственом одговорношћу дистрибуира препоруку коју је израдила трећа страна, на препоруци мора на јасан и видљив начин истакнути свој идентитет.

Када лице које дистрибуира препоруку коју је израдила трећа страна исту значајно измени, дужно је да јасно и детаљно истакне ту измену.

Комисија прописује ближе начин истицања измена.

Када се у медијима извештава о препорукама које је израдила трећа страна, а суштина препоруке није измењена, не примењују се ст. 2. и 3. овог члана.

Давалац препорука који дистрибуира сажету препоруку коју је израдила трећа страна, дужан је да обезбеди да таква препорука буде јасна и да не доводи у заблуду, као и да иста упућује на оригинални документ и место где јавност може директно и једноставно да приступи обелодањивањима која се односе на тај документ, све док су те информације доступне јавности.

Комисија прописује додатне обавезе када као давалац препорука инвестиционо друштво или физичко лице које за то друштво ради на основу уговора о раду или на други начин дистрибуира препоруке које је израдила трећа страна.

Јавне институције које објављују статистичке податке у Републици, који могу имати значајног утицаја на финансијска тржишта, дужне су да их објављују на праведан и транспарентан начин.

Надзорне мере

Члан 93

Комисија врши надзор над поштовањем одредаба овог поглавља у сврху спречавања и откривања делатности које представљају злоупотребу тржишта и придржавања обавеза прописаних одредбама овог поглавља.

Надзор из става 1. овог члана Комисија обавља:

1) праћењем, прикупљањем и провером објављених података, обавештења и извештаја који су учесници тржишта по овом или другом закону дужни да достављају Комисији;

2) непосредним надзором;

3) изрицањем надзорних мера.

Комисија може од физичког или правног лица да захтева:

1) приступ сваком документу у било ком облику и добијање копије истог;

2) преглед размене података, укључујући и записе телефонских позива.

Комисија може од физичког или правног лица да затражи све податке који су Комисији потребни за надзор у вези са поштовањем одредаба овог поглавља и, ако то захтева сврха надзора, Комисија може та лица да позове на саслушање.

Ако Комисија при надзору утврди повреду одредби овог поглавља, може да изрекне следеће надзорне мере:

1) да наложи правном или физичком лицу престанак сваког поступања које је у супротности с одредбама овог поглавља;

2) да изрекне опомену правном или физичком лицу које поступа супротно наведеним одредбама;

3) да наложи организатору тржишта, односно инвестиционом друштву да обустави трговање финансијским инструментом, односно укине већ донету обуставу трговања, у обиму у коме је то потребно да би се уклониле или спречиле штетне последице на регулисаном тржишту, односно МТП;

4) да наложи Централном регистру привремену обуставу клиринга и салдирања;

5) да предложи надлежном органу доношење забране располагања имовином, одузимање предмета и имовинске користи, као и друге мере када је то применљиво;

6) да привремено забрани обављање професионалне делатности субјектима надзора;

7) да примени и друге мере и санкције из поглавља XIII. овог закона.

Ако лице које је обавезно да објави инсајдерску информацију исту не објави, односно нетачно објави или је не објави на начин како је то прописано одредбама овог поглавља, Комисија може исту да објави о његовом трошку.

Комисија може предузети све потребне мере како би осигурала да је јавност тачно и исправно обавештена у смислу одредби чл. 77 – 82. и чл. 87 – 92. овог закона.

Мере у вези са чл. 87 – 92. овог закона посебно се односе на налагање даваоцу препоруке да објави исправљену препоруку која је у складу са одредбама тих чланова, на исти начин на који је објављена првобитна препорука.

Свако поступање новинара које је супротно одредбама овог поглавља Комисија ће без одлагања пријавити одговарајућем струковном удружењу новинара.

Члан 94

Комисија може изрећи меру у трајању до 60 дана из члана 93. став 5. тачка 4) овог закона кад постоји основана сумња да је лице починило кривично дело коришћења, откривања и препоручивања инсајдерских информација или манипулацију на тржишту.

Комисија сарађује с надлежним органима у сврху откривања кривичних дела из става 1. овог члана.

Меру из члана 93. став 5. тачка 6) овог закона Комисија може донети када постоји основана сумња да се ради о кривичним делима коришћења, откривања и препоручивања инсајдерских информација или манипулацију на тржишту, при чему мера може трајати најдуже до завршетка поступка надзора пред Комисијом.

Комисија може да информише јавност о свакој предузетој мери или казни која ће бити изречена због повреде одредаба овог поглавља, осим ако такво објављивање не би озбиљно угрозило финансијско тржиште или странкама у поступку проузроковало несразмерну штету.

VII РЕГУЛИСАНО ТРЖИШТЕ И МТП

Организатор тржишта

Члан 95

Пословањем регулисаног тржишта у Републици може управљати само организатор тржишта са седиштем у Републици (у даљем тексту: берза), уколико поседује дозволу коју издаје Комисија, у складу са овим законом и актима Комисије.

Организатор тржишта, односно регулисано тржиште је правно лице основано као акционарско друштво у складу са законом којим се уређују привредна друштва, ако овим законом није другачије одређено.

Организатор МТП може да буде брокерско-дилерско друштво или берза која има дозволу Комисије.

Листинг берзе

Члан 96

Берза је дужна да организује листинг хартија од вредности, као и најмање још један сегмент регулисаног тржишта за трговање власничким хартијама од вредности.

Послови на регулисаном тржишту, односно МТП

Члан 97

Послови на регулисаном тржишту су:

1) повезивање или олакшавање повезивања различитих интереса трећих лица за куповином и продајом финансијских инструмената на тржишту, а у складу са обавезујућим правилима тржишта и на начин који доводи до закључења уговора у вези са финансијским инструментима укљученим у трговање;

2) чување и обелодањивање информација о тражњи, понуди, котацији и тржишним ценама финансијских инструмената, као и других информација значајних за трговање финансијским инструментима, како пре, тако и после извршене трансакције, а у складу са одредбама овог закона и актима Комисије;

3) успостављање и спровођење, у складу са актима и одобрењем Комисије:

(1) услова чланства за инвестиционо друштво на регулисаном тржишту;

(2) услова за укључење финансијских инструмената у трговање на регулисано тржиште, искључење из трговања и привремену обуставу трговања таквим финансијским инструментима;

(3) услова за трговање финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште ;

(4) тржишног надзора над трговањем финансијским инструментима који су укључени на регулисано тржиште у циљу спречавања и откривања непоступања по правилима у вези са регулисаним тржиштем , одредбама овог закона и актима Комисије, а нарочито непоступање по одредбама поглавља VI. овог закона које регулишу злоупотребе на тржишту;

(5) процедура за покретање дисциплинских поступака против инвестиционих друштава и овлашћених физичких лица у инвестиционом друштву који се понашају супротно одредбама општег акта регулисаног тржишта, односно организатора тржишта, одредбама овог закона и акта Комисије;

(6) процедура за решавање спорова између инвестиционих друштава која су чланови на регулисаном тржишту, а у вези са трансакцијама финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште;

4) обављање других послова у вези са регулисаним тржиштем у складу са овим законом и актима Комисије.

На МТП се сходно примењују одредбе става 1. тач. 1), 2) и 3) подтач. (1) – (4) овог члана.

Послови регулисаног тржишта, односно организатора тржишта могу да обухвате следеће додатне послове:

1) унапређење промоције и развоја тржишта капитала у Републици;

2) продаја и лиценцирање тржишних података, укључујући формирање, продају, лиценцирање и трговање финансијским инструментима, на основу тржишних података или других финансијских мера;

3) едукација инвеститора;

4) обављање других потребних послова у вези са пословима из ст. 1. и 2. овог члана.

Забрањени послови

Члан 98

Регулисано тржиште и организатор тржишта не могу да тргују финансијским инструментима.

Изузетно од става 1. овог члана, дозвољено је улагање у финансијске инструменте које издају Република, Народна банка Србије, јединице локалне самоуправе или одговарајуће стране институције.

Регулисано тржиште, организатор тржишта, нити било ко од њихових чланова управе, директор или запослени не смеју давати савете о куповини и продаји финансијских инструмената или о избору инвестиционог друштва.

Минимални капитал

Члан 99

Минимални капитал организатора тржишта не може бити мањи од 1.000.000 евра у динарској противвредности.

Минимални капитал организатора МТП не може бити мањи од 730.000 евра у динарској противвредности.

Када је организатор тржишта истовремено и организатор МТП минимални капитал не може бити мањи од 1.000.000 евра у динарској противвредности.

Капитал из ст. 1. и 2. овог члана мора у целости бити уплаћен у новцу, а акције се не могу издати пре него што се уплати пун износ.

Квалификовано учешће и контрола

Члан 100

Акционари организатора тржишта могу да буду домаћа и страна лица.

Када физичко или правно лице, односно лица која су блиско повезана, изузимајући Републику (у даљем тексту: предложени стицалац), донесе одлуку да посредно или непосредно стекне, односно увећа квалификовано учешће у организатору тржишта, тако да проценат акција са правом гласа или учешћа у капиталу достигне или пређе 10%, 20%, 33% или 50% учешћа у капиталу тог организатора тржишта (у даљем тексту: предложено стицање), дужно је да Комисији поднесе захтев за давање претходне сагласности за стицање квалификованог учешћа, наводећи висину намераваног учешћа, као и остале прописане податке.

Физичко или правно лице које донесе одлуку да посредно или непосредно смањи проценат квалификованог учешћа у организатору тржишта испод 10%, 20%, 33% или 50% учешћа у укупном капиталу тог организатора тржишта, дужно је да о томе претходно обавести Комисију и да наведе висину намераваног смањења учешћа.

Комисија не може да условљава износ и проценат у вези са учешћем које се стиче, нити испитивати предложено стицање у вези са економским потребама тржишта.

Члан 101

Комисија је дужна да без одлагања, а најкасније у року од два радна дана након пријема захтева из члана 100. став 2. овог закона, као и након пријема сваког додатног податка из ст. 3 – 5. овог члана, потврди писаним путем пријем истих предложеном стицаоцу.

Комисија, у року од 60 радних дана од дана потврде пријема захтева и свих обавезних докумената које је неопходно приложити уз захтев, утврђује испуњеност услова (у даљем тексту: рок за процену), а предложеног стицаоца обавештава о датуму истека наведеног рока уз потврду о пријему захтева.

Комисија може захтевати писменим путем најкасније 50. радног дана рока за процену додатне податке који су неопходни за доношење одлуке о поднетом захтеву за стицање квалификованог учешћа.

Трајање рока за процену се прекида од дана захтевања података од стране Комисије до дана пријема одговора од предложеног стицаоца, при чему прекид може трајати најдуже 20 радних дана.

Сваки следећи захтев за допуну података или давање објашњења о подацима упућен од стране Комисије не може довести до прекида трајања рока за процену.

Када Комисија разматра два или више захтева за стицање или увећање квалификованог учешћа у истом организатору тржишта, Комисија је дужна да се према предложеним стицаоцима равноправно опходи.

Члан 102

Приликом одлучивања о захтеву из члана 100. став 2. овог закона, а ради обезбеђења сигурног и доброг управљања у организатору тржишта у коме се стиче квалификовано учешће и узимајући у обзир вероватни утицај предложеног стицаоца на организатора тржишта, Комисија оцењује подобност предложеног стицаоца и финансијску оправданост предложеног стицања користећи следеће критеријуме:

1) репутацију предложеног стицаоца;

2) финансијску стабилност предложеног стицаоца;

3) могућност организатора тржишта да испуњава услове у погледу капитала и друге услове и обавезе предвиђене одредбама овог закона, а нарочито да ли група чији ће део постати има структуру која омогућава вршење ефикасног надзора;

4) постојање основане сумње да се у вези са предложеним стицањем врши или покушава вршити прање новца или финансирање тероризма у смислу одредаба закона који уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, односно да предложено стицање може увећати тај ризик;

5) да ли лице које поседује или предлаже стицање квалификованог учешћа подлеже законским дисквалификацијама.

Ближе услове за одређивање критеријума подобности и поузданости лица која стичу квалификовано учешће прописује Комисија.

Члан 103

Комисија доноси решење о давању сагласности за стицање квалификованог учешћа у року од 60 радних дана од дана потврде пријема захтева, односно у додатном року из члана 101. овог закона уколико се на основу достављене документације може закључити да су лица која намеравају да стекну квалификовано учешће подобна и поуздана и да им је финансијски положај такав да се може претпоставити да неће имати негативан утицај на пословање организатора тржишта.

Решењем из става 1. овог члана Комисија може одредити максималан рок за окончање предложеног стицања и може га продужити када је то потребно.

Уколико Комисија у року за процену не одбије захтев за издавање сагласности на предложено стицање у писаној форми, сматра се да је сагласност дата.

Комисија доноси решење о одбијању захтева за давање сагласности за стицање квалификованог учешћа уколико се на основу достављене документације може закључити да:

1) су подаци које предложени стицалац поднесе непотпуни;

2) предложени стицаоци не испуњавају критеријуме прописане одредбама члана 102. став 1. овог закона;

3) блиска повезаност између организатора тржишта и других физичких или правних лица која су у позицији да контролишу или врше значајан утицај на организатора тржишта спречава ефикасно вршење надзорне функције Комисије;

4) закони или прописи друге државе који се односе на физичка или правна лица са којима организатор тржишта има блиску повезаност спречава ефикасно вршење надзорне функције Комисије, односно отежавају примену њене надзорне функције.

Одредбе овог члана примењују се и у случајевима када се захтев за давање сагласности за стицање квалификованог учешћа подноси у поступку издавања дозволе за рад организатору тржишта, као и у случају накнадног стицања акција организатора тржишта у проценту који прелази прописане прагове укупно издатих акција организатора тржишта.

Члан 104

Ако организатор тржишта стекне сазнања о стицању или отуђивању учешћа у свом капиталу, што доводи до тога да поменути проценти пређу или падну испод прагова прописаних одредбом члана 100. ст. 2. и 3. овог закона, о томе без одлагања обавештава Комисију.

Најмање једном годишње организатор тржишта обавештава Комисију о акционарима који поседују квалификовано учешће и величини њихових учешћа на начин предвиђен актом Комисије.

Централни регистар је дужан да одмах обавештава Комисију о преласку, односно спуштању испод 10%, 20%, 33% или 50% учешћа акционара у укупном капиталу организатора тржишта на начин прописан актом Комисије.

Члан 105

Лицу које стекне квалификовано учешће у организатору тржишта супротно одредбама члана 100. став 2. овог закона, Комисија:

1) одузима право гласа које произилази из тако стеченог квалификованог учешћа;

2) налаже продају тако стеченог квалификованог учешћа.

Комисија укида решење о давању сагласности на квалификовано учешће ако је лице које поседује квалификовано учешће ту сагласност добило давањем нетачних, непотпуних података или на неки други недозвољени начин.

Комисија може укинути решење о давању сагласности на квалификовано учешће ако лице које поседује квалификовано учешће више не испуњава услове предвиђене одредбама члана 102. овог закона и у тим околностима примењују се ограничења и мере из става 1. овог члана.

Ближе услове и начин подношења захтева за давање сагласности на стицање квалификованог учешћа и обавештавања Комисије о поседовању квалификованог учешћа прописује Комисија.

Кадровска и организациона оспособљеност и техничка опремљеност

Члан 106

Регулисано тржиште има најмање три физичка лица са дозволом за пружање инвестиционих услуга и активности из одредаба члана 95. став 1. овог закона.

Регулисано тржиште дужно је да у време издавања дозволе и током пословања:

1) поседује системе за јасно установљавање и исправљање могућих негативних последица на функционисање регулисаног тржишта, његове чланове или учеснике, а које проистичу из сукоба интереса између регулисаног тржишта његових власника или организатора тржишта, с једне стране, и стабилног функционисања регулисаног тржишта, с друге стране, нарочито када такви сукоби интереса могу да буду штетни за функције које регулисано тржиште врши у складу са одредбама овог закона и актима Комисије;

2) буде адекватно опремљено како би управљало ризицима којима је изложено, спроводило одговарајуће мере и системе за препознавање свих значајних ризика по своје пословање и донело делотворне мере у циљу умањења тих ризика;

3) поседује процедуре за стабилно управљање техничким функционисањем својих система, укључујући успостављање делотворних система у случају непредвиђених околности, а у циљу савладавања ризика од прекида рада система;

4) има транспарентна и обавезујућа правила и поступке којима се омогућује правично и правилно трговање и успостављају објективни критеријуми за ефикасно извршавање налога;

5) поседује делотворне процедуре којима се олакшава ефикасно и благовремено закључење трансакција које се извршавају у оквиру тих система;

6) располаже са довољно финансијских средстава како би се олакшало правилно функционисање тржишта, а с обзиром на природу и обим трансакција које се закључују на тржишту, као и опсег и степен ризика којима је изложено.

Комисија прописује ближе услове у вези са кадровском, организационом оспособљеношћу и техничком опремљеношћу, нарочито узимајући у обзир конкретне околности тржишта, значајне ризике, потенцијалне конфликте интереса, финансијске ресурсе и стручну и техничку оспособљеност, а што је неопходно да би се осигурало правично, правилно и ефикасно организовање тржишта.

Услови за избор, односно именовање директора и чланова управног одбора

Члан 107

Организатор тржишта има скупштину акционара, управни одбор и директора.

Мандат директора и чланова управног одбора траје четири године и могу бити поново бирани.

Управни одбор има председника и најмање четири члана.

Директор не може бити председник управног одбора.

Комисија прописује садржај захтева за давање претходне сагласности на избор, односно именовање директора и чланова управног одбора организатора тржишта.

Директор и члан управног одбора организатора тржишта, не може бити:

1) лице које подлеже примени правних последица осуде;

2) лице које је на руководећој позицији или запослено у државним органима, осим у случају када Република има власничко учешће у организатору тржишта;

3) лице које је директор, члан управног одбора, запослени, или лице са квалификованим учешћем у другом организатору тржишта који има дозволу за рад према овом закону;

4) лице које је директор, члан управног одбора или запослен у Централном регистру;

5) лице које је директор, члан управног одбора или запослен у брокерско-дилерском друштву, кредитној институцији са овлашћеном банком, јавном друштву или инвестиционом фонду чије су хартије од вредности укључене у трговање на тржиште хартија од вредности, осим у случају када има власничко учешће у организатору тржишта;

6) лице које је блиско повезано са лицима из тач. 1) – 5) овог става.

Пословна репутација и искуство директора и члана управног одбора организатора тржишта треба да обезбеде добро и поуздано управљање организатором тржишта, односно регулисаним тржиштем и МТП и ова лица морају да имају одговарајућу пословну репутацију и најмање три године радног искуства у вези са хартијама од вредности.

Организатор тржишта мора имати најмање два лица која заступају то друштво у складу са општим актима организатора тржишта.

Директор организатора тржишта мора бити запослен са пуним радним временом у организатору тржишта, а то лице и најмање један члан управног одбора мора знати српски језик.

Давање, одбијање и повлачење сагласности

Члан 108

Када утврди да су испуњени услови из одредаба члана 107. овог закона, Комисија даје сагласност у року од 30 дана од дана пријема уредног захтева из истог члана.

Комисија одбија захтев за давање сагласности из члана 107. овог закона када утврди да нису испуњени услови из одредаба тог члана.

Комисија повлачи претходну сагласност за избор, односно именовање директора или члана управног одбора организатора тржишта када утврди да:

1) је решење о давању сагласности донето на основу неистинитих или непотпуних података;

2) лице за које је дата сагласност више не испуњава услове из одредаба члана 107. овог закона.

Захтев за давање дозволе за рад организатору тржишта

Члан 109

Садржину захтева и документације за издавање дозволе за рад организатору тржишта прописује Комисија.

Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се:

1) оснивачки акт, статут, правилник о тарифи, као и остала одговарајућа акта организатора тржишта, односно регулисаног тржишта;

2) подаци о сваком лицу које стиче квалификовано учешће у организатору тржишта, односно регулисаном тржишту, о сваком лицу са којим је лице са квалификованим учешћем повезано или има блиске везе, као и о сваком лицу које на други начин може да врши, директно или индиректно, контролу или значајан утицај на управљање организатора тржишта, односно регулисаног тржишта.

3) имена и подаци о квалификацијама, искуству и пословној репутацији предложених чланова управе и директора организатора тржишта, односно регулисаног тржишта, а који испуњавају услове прописане одредбама члана 107. овог закона;

4) подаци о кадровској и организационој оспособљености и техничкој опремљености организатора тржишта, у складу са одредбама члана 106. овог закона;

5) подаци о програму функционисања регулисаног тржишта који предложе подносилац захтева, укључујући врсте послова и организациону структуру, са довољно детаља како би Комисија могла да утврди да подносилац испуњава све захтеве из овог поглавља;

6) доказ о уплати оснивачког улога из члана 99. овог закона;

7) накнаде за подношење захтева у складу са тарифником Комисије.

Решење о давању дозволе за рад организатору тржишта

Члан 110

Комисија одлучује о захтеву за давање дозволе за рад организатору тржишта у року од три месеца од дана пријема захтева.

Комисија доноси решење о давању дозволе када утврди:

1) да су захтев и документација из одредаба члана 107. овог закона потпуни и ваљани;

2) да су испуњени сви услови из овог поглавља и акта Комисије;

3) да лица са квалификованим учешћем у организатору тржишта, односно регулисаном тржишту, укључујући и лица блиско повезана са тим лицима, као и свако лице које може да врши контролу или значајан утицај на управљање организатором тржишта испуњавају услове из члана 102. овог закона;

4) да су чланови управе и директори подобни и поуздани.

Комисија одбија захтев за давање дозволе за рад организатору тржишта када утврди да:

1) један или више услова за добијање дозволе из става 2. овог члана није испуњен;

2) подаци које захтев садржи су нетачни, у значајној мери доводе у заблуду или су изостављени неопходни подаци како би се информације из захтева могле правилно тумачити;

3) лица која ће руководити пословањем немају довољно добру репутацију и искуства да обављају те дужности;

4) је власничка структура подносиоца захтева, укључујући и лица блиско повезана са лицима која поседују квалификовано учешће, таква да би ефикасан надзор над подносиоцем захтева био онемогућен.

Дозвола за рад у случају статусне промене

Члан 111

Организатор тржишта, односно регулисано тржиште је дужно да пре подношења пријаве за упис статусне промене у Регистар привредних субјеката добије дозволу Комисије за припајање, спајање или поделу.

Захтев за давање сагласности на измену услова из дозволе за рад

Члан 112

Организатор тржишта, односно регулисано тржиште је дужно да достави Комисији захтев за давање сагласности на измену општих аката и члана управе.

Предложена измена из става 1. овог члана ступа на снагу по добијању сагласности од Комисије.

Комисија доноси решење о давању сагласности по захтеву из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана пријема захтева.

Доступност дозвола јавности

Члан 113

Комисија је дужна да објављује решење о давању дозволе за рад, као и сагласност из члана 112. овог закона на својој интернет страници.

Упис у Регистар привредних субјеката

Члан 114

Организатор тржишта стиче својство правног лица уписом у Регистар привредних субјеката.

Организатор тржишта је дужан да, у року од 30 дана од дана пријема решења Комисије о давању дозволе за рад и решења о давању претходне сагласности за избор, односно именовање директора и чланова управног одбора поднесе пријаву за упис у Регистар привредних субјеката, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Извод из уписа у Регистар привредних субјеката организатор тржишта доставља Комисији, у року од седам дана од дана пријема решења о упису.

Организатор тржишта не сме да отпочне да обавља делатност за коју је добио дозволу за рад пре уписа те делатности у Регистар привредних субјеката.

Запослени организатора тржишта

Члан 115

Запослени организатора тржишта не могу бити директори, чланови управе, нити запослени у Централном регистру, инвестиционих друштава или јавних друштава чији су финансијски инструменти укључени у трговање на регулисано тржиште, односно МТП којим управља организатор тржишта.

Општи акти организатора тржишта, односно регулисаног тржишта

Члан 116

Општи акти организатора тржишта су оснивачки акт, статут, правила и процедуре пословања, као и правилник о тарифи.

Правила и процедуре пословања ближе уређују послове прописане одредбама члана 97. став 1. овог закона.

Организатор тржишта је дужан да наплаћује накнаде за услуге и послове које обавља до максималних износа прописаних тарифником организатора тржишта који је достављен Комисији.

Општи акти организатора тржишта обухватају и правила понашања чланова управе и запослених, а која садрже одредбе о чувању пословне тајне и процедуре чији је циљ спречавање злоупотребе поверљивих или инсајдерских информација, а те процедуре су у значајној мери сличне процедурама које се односе на Комисију и њене запослене и прописане су одредбама чл. 254 – 256. овог закона.

Комисија даје претходну сагласност на акта из става 1. овог члана, као и на њихове измене и прописује њихову ближу садржину.

Члан регулисаног тржишта

Члан 117

Послове трговања финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште обављају инвестициона друштва која су чланови тог тржишта, као и Република и Народна банка Србије.

Општи акти организатора тржишта садрже транспарентна и обавезујућа правила заснована на објективним критеријумима за инвестиционо друштво које постаје члан регулисаног тржишта, као и на условима за искључење члана.

Општи акти прописују:

1) обавезе чланова које произлазе из других општих аката организатора тржишта;

2) професионалне стандарде за запослене код чланова који послују на тржишту;

3) правила која се односе на трансакције закључене на регулисаном тржишту;

4) правила која омогућавају члановима учешће у тржишним трансакцијама.

Инвестиционо друштво постаје члан регулисаног тржишта на основу поднесеног захтева, документације и у року прописаним општим актима организатора тржишта.

Организатор тржишта, односно регулисано тржиште прима за члана инвестиционо друштво које има дозволу Комисије, под условом да то друштво испуњава услове за чланство у складу са општим актима организатора тржишта, односно регулисаног тржишта.

Организатор тржишта односно регулисано тржиште је дужно да донесе решење о захтеву из став 4. овог члана у року од 30 дана од дана пријема захтева и достави примерак решења инвестиционом друштву и Комисији.

У поступку доношења решења из става 6. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решење из става 6. овог члана је коначно и против њега незадовољна страна може покренути управни спор.

Арбитража

Члан 118

Актима организатора тржишта могу се прописати и правила о арбитражи.

Контрола од стране организатора тржишта

Члан 119

Организатор тржишта врши контролу својих чланова у вези са трансакцијама финансијским инструментима који су укључени у трговање на регулисано тржиште.

Приликом вршења контроле из става 1. овог члана организатор тржишта има право на непосредну контролу било ког члана, као и право на умножавање и директан приступ свим књигама и евиденцији члана.

У вршењу контроле из става 1. овог члана организатор тржишта спроводи поступак и предузима мере према члану у складу са својим актима.

Организатор тржишта је дужан да, приликом вршења контроле, спроводи правичне поступке и предузима исте мере према свим члановима на регулисаном тржишту који се налазе у истоветним околностима.

Правила у вези са укључењем у трговање

Члан 120

Регулисано тржиште, односно МТП дужно је да има јасна и транспарентна правила у вези са укључењем финансијских инструмената у трговање.

Регулисано тржиште дужно је да:

1) обезбеди да се финансијским инструментима укљученим у трговање може трговати на поштен, правилан и ефикасан начин и да се могу слободно преносити између страна које њима тргују;

2) у случају изведених финансијских инструмената установи правила која обезбеђују да форма уговора о изведеним финансијским инструментима омогућава правилно одређивање цена, као и постојање одговарајућег система салдирања при склапању ове врсте уговора;

3) усвоји и одржава ефикасне процедуре којима се проверава да ли издаваоци финансијских инструмената који су укључени у трговање поштују своје обавезе прописане одредбама овог закона и актима Комисије у погледу почетних, текућих и једнократних обавеза обелодањивања;

4) успостави процедуре које омогућавају његовим члановима приступ информацијама које су објављене у складу са овим законом или актом Комисије;

5) установи неопходне процедуре за редовну проверу усклађености са правилима у вези са укључењем финансијских инструмената у трговање.

МТП је дужно да примењује процедуре прописане у ставу 2. тач. 1) и 2) овог члана.

Укључење на регулисано тржиште, односно МТП

Члан 121

Организатор тржишта укључује финансијске инструменте на регулисано тржиште, уколико ти инструменти испуњавају услове прописане актима организатора тог тржишта, а на основу одобреног проспекта за укључивање на регулисано тржиште.

Приликом процене да ли акције одређеног издаваоца испуњавају услове за укључивање на регулисано тржиште организатор тржишта узима у обзир дистрибуцију акција јавности, финансијске податке који се односе на претходни период, податке о издаваоцу и податке који пружају увид у пословање издаваоца, а у складу са својим актом.

Организатор тржишта укључује акције издаваоца који је поднео захтев за укључење акција на листинг регулисаног тржишта уколико те хартије од вредности испуњавају услове за укључивање на регулисано тржиште, као и додатне услове:

1) очекивана тржишна капитализација акција за чије је укључење поднет захтев мора износити најмање 1.000.000 евра, а ако се очекивана тржишна капитализација не може проценити, капитал и резерве друштва, укључујући добит или губитак претходне године морају износити најмање 1.000.000 евра;

2) издавалац мора да има објављене или усвојене годишње финансијске извештаје за три пословне године које претходе подношењу захтева за укључење на листинг регулисаног тржишта;

3) најмање 25% акција дистрибуираних јавности.

Изузетно од става 3. овог члана, организатор тржишта може да одобри укључење акција на листинг издаваоца који не испуњава наведене услове, ако организатор тржишта процењује да инвеститори имају податке потребне за процену издаваоца и акција за које се тражи укључење на листинг и ако је то у интересу издаваоца или инвеститора.

Организатор тржишта који је истовремено и организатор МТП укључује финансијске инструменте на МТП уколико ти инструменти не испуњавају услове прописане актима организатора тржишта и овог закона за укључење на регулисано тржиште, а на основу одобреног проспекта за укључивање на МТП.

Искључење са регулисаног тржишта, односно МТП

Члан 122

Регулисано тржиште искључује финансијске инструменте из трговања и укључује на МТП уколико:

1) се трговање тим финансијским инструментом није обављало дуже од 180 дана;

2) јавно друштво више не испуњава услове за укључење у трговање на регулисано тржиште;

3) из разлога непоштовања обавеза прописаних одредбама поглавља III. и V. овог закона.

Регулисано тржиште, односно МТП искључује финансијске инструменте из трговања:

1) уколико је над јавним друштвом отворен поступак стечаја или ликвидације;

2) на захтев јавног друштва коме је престало својство јавног друштва у складу са одредбом члана 70. овог закона, а уколико су несагласни акционари исплаћени у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Одлука о повлачењу акција са регулисаног тржишта, односно МТП

Члан 123

Скупштина јавног друштва може донети одлуку о повлачењу тих акција са регулисаног тржишта, односно МТП гласовима који представљају најмање три четвртине од укупног броја акција с правом гласа, с тим што се статутом друштва може одредити и већа већина за доношење овакве одлуке.

Одлуку из става 1. овог члана јавно друштво може да донесе ако су кумулативно испуњени следећи услови:

1) има мање од 10.000 акционара;

2) да је у периоду од шест месеци који претходи доношењу одлуке укупно остварени обим промета акција које су предмет повлачења са регулисаног тржишта, односно МТП износио мање од 0,5% од њиховог укупног издатог броја;

3) да је у најмање три месеца периода из тачке 2) овог става остварени месечни обим промета таквим акцијама на регулисаном тржишту, односно МТП износио мање од 0,05% од њиховог укупног издатог броја.

Одлука из става 1. овог члана је валидна само кад укључује и неопозиву изјаву друштва којом се друштво обавезује да од несагласних акционара, а на њихов захтев, откупи акције уз одговарајућу накнаду, с тим што ово право има и акционар који није учествовао у раду скупштине.

По упису одлуке из става 1. овог члана у Регистар привредних субјеката, друштво је дужно да обавести регулисано тржиште, односно МТП на које су његове акције укључене у трговање.

Одговарајућа накнада из става 3. овог члана је највећа вредност акције обрачунате у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Комисија ближе прописује поступак исплате.

Транспарентност пре вршења трансакције

Члан 124

Организатор тржишта је дужан да објави тренутне цене и обим понуде и потражње за трговање по ценама које се објављују преко система трговања за акције које су укључене у трговање и такви подаци се редовно и континуирано достављају на увид јавности током уобичајеног времена трговања по прихватљивим комерцијалним условима.

Обавеза из става 1. овог члана може да буде укинута правилима регулисаног тржишта у зависности од модела трговања или врсте и величине налога, а нарочито за трансакције које су велике у поређењу са уобичајеном величином налога на регулисаном тржишту, за дату акцију или врсту акције.

Транспарентност после трансакције

Члан 125

Организатор тржишта је дужан да обелодани цену, обим и време вршења трансакције у вези са акцијама укљученим у трговање и подаци о свим трансакцијама те врсте објављују се на прихватљивој комерцијалној основи и што је могуће више у реалном времену.

Организатор тржишта може да дозволи инвестиционим друштвима који су дужни да објављују информације о својим трансакцијама акцијама у складу са одредбама члана 185. овог закона приступ програмима које користи како би обелоданила податке из става 1. овог члана, а под прихватљивим комерцијалним условима и на равноправној основи.

Правила организатора тржишта могу предвидети одложено објављивање података о трансакцијама, у зависности од врсте или величине трансакција, а нарочито за трансакције које су велике у поређењу са уобичајеном величином тржишта за одређену акцију или класу акција.

Одложено објављивање података о трансакцији мора бити претходно одобрено од стране Комисије и јасно обелодањено тржишним учесницима и инвеститорима.

Члан 126

Одредбе чл. 124. и 125. овог закона примењују се и на друге финансијске инструменте којима се тргује на регулисаном тржишту.

Привремена обустава трговања или искључење инструмената из трговања

Члан 127

Организатор тржишта, односно МТП на сопствену иницијативу или по захтеву Комисије, може привремено да обустави трговање финансијским инструментом који је укључен у трговање, а уколико процени да је то неопходно ради заштите инвеститора или у циљу правичног и уредног трговања финансијским инструментом.

Комисија може да привремено обустави трансакције финансијским инструментима.

Организатор тржишта, односно МТП може привремено да обустави или искључи из трговања финансијски инструмент уколико такво трговање више није у сагласности са правилима организатора тржишта, односно МТП.

Решење о привременој обустави објављује се на интернет страници регулисаног тржишта, односно МТП на ком су такви финансијски инструменти укључени и Комисије.

Решења организатора тржишта

Члан 128

Организатор тржишта, односно МТП доноси решење о укључењу или одбијању укључења, односно о искључењу финансијског инструмента из трговања на регулисаном тржишту, односно МТП у складу са овим законом, актом Комисије и својим актом.

Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Организатор МТП

Члан 129

Организатор МТП доноси акт којим уређује следеће послове:

1) обезбеђује инвеститорима задовољавајући ниво информација о финансијским инструментима којима се тргује на МТП, а ради доношења одговарајуће инвестиционе одлуке;

2) дужан је да обезбеди податке о финансијским инструментима приликом њиховог укључења у трговање, као и током самог трговања;

3) дужан је да поступи у складу са налогом Комисије о привременој обустави или искључењу из трговања.

Када се финансијским инструментима који су укључени на регулисано тржиште тргује и на МТП без сагласности издаваоца, такав издавалац нема обавезу достављања информација организатору МТП.

Организатор МТП је дужан да обезбеди поштено и редовно трговање и одређивање цена, укључујући и референтне цене, као и ефикасно извршавање налога, при чему правила о трговању и одређивању цена не смеју оставити могућност за слободну процену од стране МТП.

Организатор МТП је дужан да обезбеди Комисији да може да спроводи адекватан надзор у вези са злоупотребама на тржишту у оквиру МТП.

Организатор МТП је дужан да, за акције којима се тргује на МТП, а истовремено су укључене и на регулисано тржиште, објављује актуелне понуде за куповину и продају, као и податке о дубини тржишта, а ови подаци морају бити непрекидно јавно доступни у току уобичајеног времена трговања под разумним комерцијалним условима.

Организатор МТП је дужан да, за акције које су укључене на регулисано тржиште објави цену, обим и време извршења трансакција у систему МТП, а наведене податке је дужан да објави под разумним комерцијалним условима што је ближе могуће стварном времену извршења.

Комисија прописује:

1) распон понуда за куповину и продају, као и дубину тржишта по тим ценама за које је објављивање обавезно;

2) величину или врсту налога за које обавеза објављивања података пре трговања из става 5. овог члана може бити изузета;

3) метод трговања за који обавеза објављивања података пре трговања из става 5. овог члана може бити изузета, а нарочито примењивост обавезе на начине трговања;

4) податке о трговању које је организатор МТП дужан да објављује, као и њихову садржину;

5) услове под којима организатор МТП може одложено да објављује податке о трговању, као и критеријуме које је организатор МТП дужан да узме у обзир при одређивању трансакција које је могуће одложено објављивати, а узимајући у обзир величину трансакција или врсту акција којима се тргује.

На корисника МТП сходно се примењују одредбе члана 117. овог закона које регулишу члана регулисаног тржишта, као и члана 119. овог закона које регулишу надзор од стране организатора тржишта.

Одредбе чл. 131 – 133. овог закона које се односе на надзор над пословањем организатора тржишта и мере надзора на одговарајући начин примењују се на надзор над пословањем организатора МТП.

Обавеза вођења евиденције и извештавања регулисаног тржишта, односно МТП

Члан 130

Организатор тржишта је дужан да води евиденцију о трансакцијама финансијским инструментима који су укључени у трговање, као и о другим пословима на регулисаном тржишту, односно МТП, а у складу са актом Комисије.

Организатор тржишта је дужан да на својој интернет страници објави податке о финансијским инструментима којима се трговало тог дана, количинама, ценама и променама цене.

Организатор тржишта дужан је да Комисији достави следеће извештаје:

1) податке о пријему у чланство регулисаног тржишта, престанку чланства, стицању и престанку статуса корисника МТП, а у року од три радна дана од дана доношења одговарајуће одлуке;

2) податке о укључењу у трговање, одбијању укључења у трговање и искључењу из трговања финансијским инструментима, а у року од три радна дана од дана доношења решења;

3) годишњи финансијски извештај са извештајем ревизора и извештајем о пословању друштва;

4) друге извештаје по захтеву Комисије.

Извештај из става 3. тачка 3) овог члана се ставља и на увид јавности на интернет страници регулисаног тржишта, односно МТП.

Комисија прописује форму и садржај извештаја из става 3. овог члана.

Надзор Комисије над пословањем организатора тржишта

Члан 131

Надлежности и овлашћења Комисије у вези са надзором прописаним у одредбама поглавља XIII. овог закона сходно се промењују и на надзор Комисије над организатором тржишта, а у циљу праћења да ли организатор тржишта послује у складу са одредбама овог закона, актима Комисије и својим актима, као и да ли послује на професионалан начин који унапређује интегритет тржишта, укључујући ефикасно трговање усаглашено са циљевима из овог закона.

Надзор Комисије над организаторима тржишта обавља се у складу са планом надзора који је заснован на процени ризика, а обавезно подразумева непосредну контролу, нарочито у пословању и активностима које представљају највећи системски ризик у смислу обима и врсте трансакција и послова који се обављају.

Комисија је дужна да спроводи непосредну контролу из става 2. овог члана најмање једном годишње.

Мере надзора

Члан 132

Ако у поступку надзора над организатором тржишта Комисија утврди да је дошло до непоштовања одредби општих аката тог организатора тржишта, одредаба овог закона или аката Комисије, а које не подразумевају предузимање мера из одредаба члана 133. овог закона, Комисија доноси решење којим налаже организатору тржишта да отклони такве незаконитости, односно неправилности у одређеном року и може предузети једну или више следећих мера:

1) изрећи јавну опомену;

2) дати налог за привремену забрану обављања појединих или свих послова, услуга или трансакција у трајању од највише десет радних дана;

3) издати налог за привремену обуставу трговања или трајно искључење са регулисаног тржишта из трговања финансијског инструмента и наложи организатору МТП да исте укључи на МТП, уколико информације о јавном друштву или другом издаваоцу финансијског инструмента нису доступне јавности;

4) издати налог за привремену забрану располагања средствима са рачуна организатора тржишта и другом имовином организатора тржишта у трајању до десет радних дана;

5) издати налог за привремену забрану права гласа по основу квалификованог учешћа највише до три узастопне седнице скупштине организатора тржишта;

6) издати налог за измену, допуну или доношење општег акта;

7) предузети друге мере и санкције, осим привременог одузимања или одузимања дозволе за рад, а у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона.

Решење о предузетим мерама из става 1. овог члана или члана 133. овог закона Комисија објављује на својој интернет страници.

Привремено искључење из трговања финансијског инструмента из става 1. тачка 3) овог члана престаје доставом доказа из којих ће Комисија утврдити престанак услова због којих је привремена мера изречена.

Комисија без одлагања јавно објављује одлуку о привременом или трајном искључењу из трговања финансијског инструмента.

Комисија прописује ближе услове и начин вршења надзора, поступак издавања решења и предузимања мера, као и рокове за извршавање налога и трајање мера.

Привремено или трајно одузимање дозволе за рад организатора тржишта и мере предузете против појединих лица

Члан 133

Комисија може привремено, на период до две године или трајно да одузме дозволу за рад организатору тржишта, а лицу са квалификованим учешћем у организатору тржишта, односно регулисаном тржишту, осим Републици, као и било којем лицу које је директор и члан управног одбора може да повуче претходно дату сагласност, уколико утврди следеће:

1) организатор тржишта не користи своју дозволу за рад у периоду од 12 месеци, отворено се одриче дозволе или није обављао делатност организатора тржишта током претходних шест месеци;

2) организатор тржишта, односно директор организатора тржишта је добио дозволу на основу значајно нетачних или обмањујућих информација, тако што су изостављене чињенице захваљујући којима обелодањене информације не би биле обмањујуће или на други недозвољени начин;

3) организатор тржишта, односно директор организатора тржишта даље не испуњава услове прописане за добијање дозволе;

4) организатор тржишта или било које лице из овог става је извршило значајну повреду одредаба општих аката организатора тржишта, односно регулисаног тржишта, одредаба овог закона или аката Комисије;

5) организатор тржишта или друго лице из овог става не поступи у року и на начин одређен решењем Комисије издатог у складу са одредбама члана 132. овог закона;

6) директор или члан управног одбора организатора тржишта не врши одговарајући надзор над запосленима организатора тржишта чије несавесно пословање проузрокује значајне повреде општих аката организатора тржишта, одредаба овог закона или акта Комисије од стране организатора тржишта, односно запосленог, а такве повреде су могле бити спречене да је спроведен одговарајући надзор.

Организатор тржишта или било које друго лице на које се односи предложена мера из става 1. овог члана има право на саслушање пре него што Комисија донесе решење о привременом или трајном одузимању дозволе за рад, а у складу са актом који у ту сврху Комисија доноси.

Надлежност Комисије да привремено или трајно одузме дозволу за рад и да повуче претходно дату сагласност у складу са одредбама овог члана, не искључује могућност примене мера коју је Комисија надлежна да предузме:

1) против лица која поседују дозволу, у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона;

2) према директору, члану управног одбора и лицу са квалификованим учешћем у организатору тржишта, односно регулисаном тржишту, у складу са одредбама овог закона.

VIII ФОНД ЗА ЗАШТИТУ ИНВЕСТИТОРА

Циљ, организација, управљање, чланство, финансирање надзора

Члан 134

Фонд за заштиту инвеститора (у даљем тексту: Фонд) обавља делатност у сврху заштите инвеститора чија су средства или финансијски инструменти изложени ризику у случају стечаја инвестиционог друштва, кредитне институције или друштва за управљање који обављају услуге или активности из одредаба члана 2. тач. 8) и 9) подтачка (1) овог закона.

Фонд нема својство правног лица и њега организује и њиме управља правно лице које је добило дозволу од Комисије (у даљем тексту: организатор Фонда).

Чланство у фонду

Члан 135

Чланство у Фонду је обавезно за следећа друштва са седиштем у Републици, када обављају инвестиционе услуге и активности из члана 134. став 1. овог закона у Републици или у филијалама ван Републике (у даљем тексту: члан Фонда):

1) инвестиционо друштво које је овлашћено да држи новчана средства клијената, односно када обавља услуге из одредбе члана 2. тачка 8) подтачка (4) и тачка 9) подтачка (1) овог закона;

2) кредитна институција која обавља додатне услуге из одредбе члана 2. тачка 9) подтачка (1) овог закона;

3) друштво за управљање када обавља активности одређене одредбом члана 210. став 1. овог закона, односно пружа услуге управљања портфолиом клијентима који нису инвестициони фондови и када је овлашћено да држи новчана средства, односно финансијске инструменте клијента.

Допринос Фонду

Члан 136

Чланови Фонда су дужни да редовно обрачунавају и уплаћују допринос Фонду који се утврђује на основу процента прихода од активности и услуга из одредаба члана 135. овог закона, фиксни допринос или комбинацију ова два основа, а у складу са актом Комисије и актом организатора Фонда који одобрава Комисија.

Ако члан Фонда не уплати допринос из става 1. овог члана, организатор Фонда зарачунава затезну камату на износ доприноса и о томе без одлагања обавештава Комисију, а Комисија према члану Фонда предузима одговарајуће мере из одредаба чл. 145. и 146. и поглавља XIII. овог закона.

У случају потребе предузимања мера према члану Фонда кредитној институцији из одредбе члана 135. тачка 2) овог закона, Комисија доставља Народној банци Србије копију извештаја о спроведеном надзору са предлогом мере.

Иницијални допринос члана Фонда износи 5.000 евра у динарској противвредности.

Доприноси уплаћени за Фонд као и средства и други приходи из члана 137. овог закона држе се на посебном рачуну отвореном код Народне банке Србије.

Средства Фонда

Члан 137

Средства Фонда се састоје из:

1) доприноса чланова Фонда;

2) потраживања наплаћених у стечајним поступцима над чланом фонда;

3) прихода од улагања средстава Фонда.

Средства Фонда се могу улагати у:

1) финансијске инструменте које издаје Република или Народна банка Србије;

2) дужничке хартије од вредности за које гарантује Република;

3) друге финансијске инструменте који доносе приход уз одобрење Комисије.

Средства Фонда користи организатор Фонда за исплату потраживања клијената у сврхе утврђене одредбама овог поглавља и не могу се користити у друге сврхе, нити могу бити предмет потраживања према члану Фонда или организатору Фонда.

Комисија прописује начин располагања, евидентирања и извештавања Комисије о средствима Фонда.

Накнаде

Члан 138

Организатор Фонда наплаћује накнаду за управљање Фондом, а износ накнаде и услове њеног плаћања прописује организатор Фонда актом који одобрава Комисија.

Накнаду из става 1. овог члана организатор Фонда користи на начин прописан актом Комисије.

Осигурање, потраживања и управљање потраживањима

Члан 139

Актом Комисије и правилима организатора Фонда које одобрава Комисија уређују се оквир и поступци за признавање и исплату одштетних захтева клијената према члану Фонда када:

1) је над чланом Фонда отворен стечајни поступак;

2) Комисија утврди да је члан Фонда у немогућности да испуни своје доспеле обавезе према клијентима, укључујући новчана средства која дугује клијентима и финансијске инструменте које држи за рачун клијената, а не постоје изгледи да ће се околности у догледно време значајно изменити.

Потраживања клијената из одредаба става 1. овог члана су:

1) новчана потраживања у динарима која члан Фонда дугује клијенту или која припадају клијенту, настала по основу обављања инвестиционих услуга и активности из одредбе члана 134. став 1. овог закона;

2) потраживања за повраћај финансијских инструмената који припадају клијенту члана Фонда и које држи, којима управља или руководи члан фонда за рачун клијента у вези са одредбама о једној или више инвестиционих услуга и активности из одредбе члана 134. став 1. овог закона;

Износ потраживања се обрачунава на дан покретања судског поступка из става 1. тачка 1) овог члана или на дан када Комисија утврди околности из става 1. тачка 2) овог члана, а потраживања се утврђују у складу са актом Комисије, с тим што се узимају у обзир све законске и уговорне одредбе, нарочито противпотраживања.

Вредност финансијског инструмента или новчани износ плаћен уместо приноса финансијског инструмента који члан фонда није у могућности да отплати или врати утврђује се, где је то могуће, упућивањем на тржишну вредност финансијског инструмента.

Одредбе овог поглавља не примењују се на средства клијената кредитних институција – потраживања која су осигурана законом којим се уређује заштита депозита у кредитним институцијама ради заштите тих лица у случајевима недоступности депозита.

Одредбе овог поглавља не примењују се на потраживања клијената чланова фонда која произилазе из трансакција у вези са којима је клијент правноснажном судском пресудом осуђен за кривично дело, привредни преступ, односно прекршај за прање новца, и финансирање тероризма.

У случају да постоји сумња да потраживање клијента произилази из трансакције повезане са прањем новца и финансирањем тероризма, Фонд може обуставити сва плаћања до доношења судске одлуке.

Члан 140

Потраживања клијената осигурана су до вредности од 20.000 евра у динарској противвредности по клијенту члана Фонда.

Клијент члана Фонда је физичко или правно лице чија потраживања испуњавају услове из члана 139. став 2. овог закона, а клијентом се неће сматрати без обзира на државу седишта:

1) инвестиционо друштво;

2) кредитна институција;

3) финансијска институција и остала лица из одредбе члана 172. став 1. тач. 1) и 3) овог закона;

4) друштво за осигурање;

5) институција колективног инвестирања;

6) друштво за управљање инвестиционим фондом, инвестициони фонд, друштво за управљање пензијским фондом и пензијски фонд;

7) наднационалне институције, влада и централна власт, као и покрајински, регионални и локални органи власти;

8) правно или физичко лице које поседује више од 5 % акција са правом гласа или капитала члана Фонда који је у немогућности да испуни своје обавезе, односно 5% или више акција са правом гласа или капитала друштва које је блиско повезано са тим чланом фонда;

9) члан управног и надзорног одбора члана Фонда који је у немогућности да испуни своје обавезе, ако је то лице на наведеном положају или запослено у члану Фонда на дан покретања стечајног поступка над чланом Фонда, односно на дан објављивања решења Комисије о утврђивању потраживања или је лице на том положају било запослено током текуће или претходне финансијске године;

10) чланови породице и трећа лица која наступају за рачун лица из тач. 8) и 9) овог члана;

11) клијенти, ревизори или запослена лица члана Фонда одговорни за настанак потраживања или који су искористили одређене чињенице у вези са чланом Фонда што је довело до финансијских потешкоћа члана Фонда, односно до погоршања његове финансијске ситуације.

Члан 141

Осигурани износ из члана 140. став 1. овог закона примењује се на укупна потраживања клијента према једном члану Фонда, без обзира на број и место рачуна, под условом да се такав повраћај односи на средства у динарима и на финансијске инструменте.

Организатор Фонда предузима адекватне мере како би обавестио клијенте члана Фонда о судској одлуци или утврђивању околности из става 1. овог члана од стране Комисије и, уколико клијенти имају права на надокнаду, ту надокнаду исплаћује у што краћем року.

Организатор Фонда одређује рок у коме су клијенти дужни да поднесу захтев за своја потраживања који не може бити дужи од пет месеци од дана судске одлуке или дана утврђивања околности из члана 139. став 1. овог закона, односно од дана када је таква одлука или утврђивање околности објављено јавности.

Изузетно од става 3. овог члана, када је клијент био спречен из разлога на које није могао да утиче да поднесе захтев за потраживање у датом року, рок се продужава на годину дана.

Фонд је дужан да исплати износ потраживања у што краћем року, а најкасније у року од три месеца од дана утврђивања права на исплату, односно дана утврђивања износа потраживања.

Изузетно од става 5. овог члана, Фонд може поднети захтев Комисији за продужење рока из тог става, с тим што Комисија може продужити рок највише још за три месеца.

Члан 142

У случају да Фонд изврши плаћање по основу надокнаде штете клијентима члана Фонда, Фонд има право првенства наплате у поступку стечаја, односно ликвидације члана Фонда за износе извршених плаћања, односно надокнада.

Извештавање

Члан 143

Организатор Фонда подноси годишњи извештај Комисији у року од четири месеца од завршетка пословне године.

Годишњи извештај се објављује на интернет страници Комисије и садржи ревидиране финансијске извештаје за претходну годину са извештајем независног ревизора припремљене у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, као и извештај који је припремио организатор Фонда о пословању Фонда током те године.

Надзор над извршавањем обавеза члана Фонда обавља организатор Фонда.

Организатор Фонда је дужан да обавести Комисију без одлагања о свим уоченим неправилностима и незаконитостима.

Подаци о Фонду

Члан 144

Сваки члан Фонда се стара да подаци о Фонду буду лако доступни и разумљиви постојећим и потенцијалним клијентима, и то приликом потписивања уговора са клијентима, а подаци о Фонду се објављују и на интернет страници Комисије.

Комисија доноси акт којим се ограничава употреба података из става 1. овог члана приликом оглашавања, како би се спречило да таква употреба негативно утиче на стабилност финансијског система или поверење инвеститора, а нарочито се може ограничити такво оглашавање у сврху рекламирања Фонда.

Надзор над извршавањем обавеза члана Фонда

Члан 145

Надзор над извршавањем обавеза члана Фонда из овог поглавља обавља организатор Фонда.

О свим утврђеним незаконитостима и неправилностима које утврди, организатор Фонда дужан је без одлагања да обавести Комисију.

Надзор над управљањем Фондом

Члан 146

Надзор над управљањем Фондом обавља Комисија.

Комисија над организатором Фонда има сва овлашћења и предузима мере и санкције у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона.

IX ИНВЕСТИЦИОНО ДРУШТВО

Услови за добијање дозволе; оснивање

Члан 147

Инвестиционе услуге и активности из одредаба члана 2. тачка 8) овог закона, а у вези са финансијским инструментима из одредаба члана 2. тачка 1) овог закона не могу се обављати без дозволе Комисије за обављање делатности инвестиционог друштва.

Брокерско-дилерско друштво које обавља послове из става 1. овог члана мора бити организовано као акционарско друштво и на њега се примењују одредбе закона којим се уређују привредна друштва, ако овим законом није друкчије одређено.

Кредитна институција које пружа једну или више инвестиционих услуга и активности из става 1. овог члана мора испуњавати одговарајуће одредбе овог поглавља, као и одредбе поглавља X. овог закона које се односе на овлашћене банке.

Услуге и активности инвестиционог друштва

Члан 148

Инвестиционо друштво може пружати услуге и обављати активности из одредаба члана 147. став 1. овог закона уколико поседује дозволу Комисије за обављање конкретно наведених делатности инвестиционог друштва.

У дозволи за обављање делатности инвестиционог друштва наводе се инвестиционе услуге и активности из одредаба члана 2. тачка 8) овог закона које је инвестиционо друштво овлашћено да обавља, а дозвола може да обухвата и једну или више додатних услуга из одредаба члана 2. тачка 9) овог закона, али се те додатне услуге не могу обављати уколико инвестиционо друштво нема дозволу за обављање најмање једне инвестиционе услуге или активности из одредаба члана 2. тачка 8) овог закона.

У вези са пружањем додатних услуга девизног пословања из одредбе члана 2. тачка 9) подтачка (4) овог закона, инвестиционо друштво је дужно да прибави одговарајућу дозволу у складу са законом којим се уређује девизно пословање.

Минимални капитал

Члан 149

Минимални капитал инвестиционог друштва се одређује и израчунава у складу са актом Комисије и не може бити мањи од:

1) 125.000 евра у динарској противвредности за пружање услуга из одредаба члана 2. тачка 8) подтач. (1), (2), (4), (5) и (7) овог закона;

2) 200.000 евра у динарској противвредности за пружање услуга и обављање активности из одредаба члана 2. тачка 8) подтачка (3) овог закона;

3) 730.000 евра у динарској противвредности за пружање услуга и обављање активности из одредаба члана 2. тачка 8) подтачка (6) овог закона;

4) 730.000 евра у динарској противвредности за пружање услуга и обављање активности из одредаба члана 2. тачка 8) подтачка (8) овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, Комисија може актом снизити износ из става 1. тачка 1) овог члана на 50.000 евра у динарској противвредности у случајевима када брокерско-дилерско друштво није овлашћено да управља новцем или финансијским инструментима клијената, односно када обавља само активности или пружа услуге из одредаба члана 2. тачка 8) подтач. (1) и (2) овог закона.

Сматра се да брокерско-дилерско друштво са највећим износом капитала из става 1. овог члана испуњава услов у погледу капитала за обављање делатности или пружање услуга за које је прописан нижи износ.

Капитал из ст. 1. и 2. овог члана уплаћује се у целости у новцу.

Квалификовано учешће и контрола

Члан 150

Одредбе о квалификованом учешћу и контроли из поглавља VII. овог закона сходно се примењују и на брокерско-дилерска друштва.

Приликом утврђивања висине квалификованог учешћа Комисија не узима у обзир проценат акција са правом гласа које друго инвестиционо друштво држи на основу покровитељства финансијских инструмената, односно пласирања финансијских инструмената на основу покровитељства са обавезом откупа емисије издаваоца инвестиционог друштва, под условом да се та права не користе за учествовање у управљању издаваоцем и ако се наведене акције са правом гласа отуђе у року од годину дана од дана стицања.

Кадровска и организациона оспособљеност и техничка опремљеност

Члан 151

Инвестиционо друштво може обављати инвестиционе услуге и активности из члана 2. тачка 8) подтач. (1) – (7) овог закона ако испуњава услове кадровске и организационе оспособљености и техничке опремљености прописане актом Комисије, укључујући и поседовање система обраде података и ако одржава континуитет и правилност у пружању ових услуга и активности.

Инвестиционо друштво је дужно да има најмање два лица запослена на неодређено време са дозволом Комисије за обављање услуга и активности из члана 153. став 1. овог закона.

Инвестиционо друштво је дужно да установи адекватна правила и процедуре које обезбеђују да је пословање друштва, њених руководиоца и запослених у складу са одредбама овог закона, актима Комисије, као и одговарајућим правилима која се односе на личне трансакције ових лица.

Ако инвестиционо друштво пружа услуге и обавља активности из одредаба члана 2. тачка 8) подтач. (4) и (5) овог закона, најмање једно физичко лице, које може бити једно од лица из става 2. овог члана, мора имати дозволу Комисије за обављање послова инвестиционог саветника и портфолио менаџера.

У случају да инвестиционо друштво повери другом лицу обављање послова који се односе на промоцију његових услуга, пријем и слање налога клијената или давање препорука о инвестирању, дужно је да предузме све разумне мере како би се избегли непотребни додатни пословни ризици.

Поверавање послова другим лицима не може се предузимати на начин који у значајној мери угрожава квалитет унутрашње контроле и могућност спровођења надзора над пословањем друштва у складу са овом законом.

Инвестиционо друштво је дужно да установи поуздане административне и рачуноводствене процедуре, механизме унутрашње контроле, ефикасне процедуре за процену ризика, као и ефикасну контролу и заштиту информационих система.

Послове инвестиционих услуга и активности из члана 2. тачка 8) подтач. (1), (2), (3), (6) и (7) овог закона могу обављати само физичка лица запослена у инвестиционом друштву која имају важећу дозволу за обављање тих послова.

Послове инвестиционих услуга и активности из члана 2. тачка 8) подтач. (4) и (5) овог закона могу обављати само физичка лица запослена у инвестиционом друштву која имају важећу дозволу за обављање послова портфолио менаџера и инвестиционог саветника.

Пружање услуга посредством другог инвестиционог друштва

Члан 152

Инвестиционо друштво може да закључи уговор о обављању инвестиционих услуга или о пружању додатних услуга са другим инвестиционим друштвом у име клијента и у том случају може да користи информације о клијенту које прослеђује прво инвестиционо друштво.

Инвестиционо друштво која прослеђује упутство о налогу клијента остаје одговорно за потпуност и тачност датих података.

Инвестиционо друштво које прима упутство о извршењу услуге у име клијента може да прихвати и сваку препоруку у погледу услуге или трансакције коју је клијенту пружило прво инвестиционо друштво.

Инвестиционо друштво које прослеђује упутство остаје одговорно за препоруку или савет које је пружило клијенту.

Инвестиционо друштво које прима упутство од клијента или налоге посредством првог инвестиционог друштва одговорно је за извршење услуге или трансакције на основу тих података или препорука, у складу са одговарајућим одредбама овог поглавља.

Закључивање уговора из става 1. овог члана дозвољено је уколико ангажовање другог инвестиционог друштва:

1) не условљава наплату накнада или других трошкова од клијента првог инвестиционог друштва у износу који је виши од накнада које би клијент платио да је прво инвестиционо друштво пружило услуге;

2) не може узроковати непотребне пословне ризике инвестиционом друштву, значајно угрозити квалитет унутрашње контроле, нити онемогућити надзор Комисије над испуњавањем свих обавеза инвестиционог друштва.

Комисија прописује ближе услове под којима инвестиционо друштво може користити услуге другог инвестиционог друштва.

Дозвола за физичка лица за обављање послова пружања инвестиционих услуга и активности

Члан 153

Комисија организује наставу и полагање испита за стицање звања брокера, инвестиционог саветника и портфолио менаџера.

Дозволу за обављање послова из става 1. овог члана Комисија издаје ако подносилац захтева за добијање те дозволе испуњава следеће услове:

1) положен испит за стицање звања;

2) не подлеже примени правних последица осуде.

Подносилац захтева за добијање дозволе за обављање послова инвестиционог саветника и портфолио менаџера мора имати најмање три године радног искуства са високом стручном спремом на пословима с хартијама од вредности.

Начин нострификације дозволе лицу које је стекло одговарајућу дозволу или овлашћење за обављање тих послова у иностранству прописује Комисија.

Услови за директоре и чланове одбора

Члан 154

Брокерско-дилерско друштво има органе друштва у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Директор и члан одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора брокерско-дилерског друштва може бити лице:

1) које не подлеже примени правних последица осуде;

2) које није на руководећој позицији или запослено лице у органима државне управе, односно агенцијама и организацијама чији је оснивач Република;

3) које није директор, члан управног или надзорног одбора или запослено лице које поседује квалификовано учешће у другом брокерско-дилерском друштву, кредитној институцији са овлашћеном банком, друштву за управљање инвестиционим или добровољним пензијским фондом;

4) које није директор, члан управног одбора или запослено лице организатора тржишта или Централног регистра;

5) које није лице блиско повезано са лицима из тач. 1) до 4) овог става.

Пословна репутација и искуство директора и члана одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора брокерско-дилерског друштва треба да обезбеде управљање у складу са правилима сигурног и доброг пословања брокерско-дилерског друштва и ова лица морају да имају одговарајућу пословну репутацију и најмање три године радног искуства у вези са хартијама од вредности.

Директор брокерско-дилерског друштва мора бити запослен са пуним радним временом у том друштву, а директор и најмање један члан надзорног одбора морају знати српски језик.

Инвестиционо друштво мора имати најмање два члана који заступају то друштво.

Давање, одбијање и повлачење сагласности

Члан 155

Комисија прописује ближу садржину захтева за давање претходне сагласности на избор, односно именовање директора и члана одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора инвестиционог друштва које је брокерско-дилерско друштво и руководилаца инвестиционог друштва које је овлашћена банка.

Када утврди да су испуњени услови из одредаба члана 154. овог закона, Комисија даје сагласност у року од седам радних дана од дана пријема уредног захтева из става 1. овог члана.

Када се захтев за давање сагласности из става 1. овог члана подноси уз захтев за давање дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва, Комисија одлучује истовремено о оба захтева.

Комисија одбија захтев за давање сагласности из става 1. овог члана када утврди да нису испуњени услови из одредаба члана 154. овог закона.

Комисија повлачи претходну сагласност за избор, односно именовање лица из става 1. овог члана када утврди:

1) да је решење о давању сагласности донето на основу нетачних или непотпуних података;

2) да лице за које је дата сагласност више не испуњава за то утврђене услове;

3) да је лице за које је дата сагласност накнадно извршило повреду одредаба овог закона, закона који уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, општих аката организатора тржишта или аката Комисије, а Комисија сматра да је повреда довољно озбиљна и системска и да лице чини неподобним и непоузданим за обављање послова члана управе или руководиоца.

Захтев за давање дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва

Члан 156

Комисија прописује садржај захтева и додатне документације за давање дозволе инвестиционом друштву за обављање инвестиционих услуга и активности из члана 147. овог закона.

У захтеву за давање дозволе из става 1. овог члана наводе се инвестиционе услуге и активности за које инвестиционо друштво тражи дозволу.

Уз захтев из става 1. овог члана доставља се:

1) општа акта подносиоца захтева брокерско-дилерског друштва;

2) подаци о свим лицима која поседују квалификовано учешће у подносиоцу захтева, укључујући врсту, износ и проценат тог учешћа, као и подаци о лицима са којима су лица која поседују квалификовано учешће блиско повезана и податке о тој повезаности, другим лицима која су у могућности да контролишу или врше значајан утицај на брокерско-дилерско друштво подносиоца захтева;

3) имена и подаци о квалификацијама, искуству и пословној репутацији садашњих и предложених директора и члана одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора подносиоца захтева који је брокерско-дилерско друштво, односно овлашћена банка у складу са одредбама члана 154. овог закона;

4) подаци о кадровској и организационој оспособљености и техничкој опремљености подносиоца захтева у складу са одредбама члана 151. овог закона;

5) правилник о тарифи са накнадама и трошковима подносиоца захтева за инвестиционе услуге и активности за које се тражи дозвола;

6) доказ о чланству у Фонду за заштиту инвеститора;

7) подаци о предложеном програму пословања подносиоца захтева, укључујући предвиђену врсту посла и организациону структуру са довољно детаља како би Комисија могла да утврди да је подносилац установио све неопходне системе ради испуњавања своје обавезе из овог поглавља;

8) доказ о уплати оснивачког улога;

9) доказ о уплаћеној накнади за подношење захтева у складу са тарифником Комисије.

Уколико се захтев из става 1. овог члана подноси ради давања дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва које већ поседује дозволу или овлашћење надлежног органа стране државе, поред документације из става 3. овог члана прилажу се и:

1) извод из регистра, односно дозвола надлежног органа стране државе, оснивачки акт, статут или неки други доказ о оснивању инвестиционог друштва или лица блиско повезаног с њим у складу са законима те државе, у оригиналу и овереном преводу;

2) извод из регистара привредних субјеката за правна лица – акционаре инвестиционог друштва које је правно лице, односно лица блиско повезаног с њим, као и оригинал и оверени превод извода из регистра привредних субјеката за страна правна лица;

3) доказ да је надлежни орган државе порекла инвестиционог друштва, односно лица повезаног с њим одобрило инвестиционом друштву, односно лицу повезаном с њим добијање дозволе у Републици или доказ да такво одобрење није потребно према законима и прописима те државе.

Решење о давању дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва

Члан 157

Комисија одлучује о захтеву за давање дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва у року од 60 радних дана од дана пријема захтева.

Комисија доноси решење о давању дозволе за обављање делатности када утврди да су испуњени сви услови из овог поглавља и акта Комисије.

У решењу о давању дозволе наводи се да ли је инвестиционо друштво које је брокерско-дилерско друштво овлашћено да држи новчана средства, односно финансијске инструменте клијента.

Комисија одбија захтев за давање дозволе за обављање делатности када утврди да:

1) један или више услова за добијање дозволе из овог поглавља, односно у случају када је подносилац захтева овлашћена банка из поглавља X. овог закона није испуњен;

2) лица која ће руководити пословањем инвестиционог друштва немају довољно добру репутацију и искуства да обављају те дужности;

3) је власничка структура подносиоца захтева, укључујући и лица блиско повезана са лицима која поседују квалификовано учешће, таква да би ефикасан надзор над подносиоцем захтева био онемогућен;

4) су подаци које захтев садржи нетачни, доводе у заблуду или су изостављени неопходни подаци како би се наводи из захтева могли тачно тумачити.

Филијале инвестиционог друштва

Члан 158

Инвестиционо друштво је дужно да Комисији поднесе захтев за добијање претходне сагласности ради оснивања филијале у другој држави.

Комисија ближе прописује садржину захтева из става 1. овог члана, а уз њега се подноси доказ да надлежна тела друге државе дозвољавају инвестиционом друштву пружање инвестиционих услуга и обављање активности у тој држави.

Инвестиционо друштво може обављати делатности и у оквиру делова тог друштва који немају статус правних лица, али имају одређена овлашћења у правном промету, посебан обрачун резултата пословања и посебан подрачун – ако ти делови испуњавају услове за обављање делатности инвестиционог друштва.

Одредбе овог закона о давању дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва сходно се примењују на давање дозволе за обављање тих делатности у делу тог друштва.

Дозвола у случају статусне промене

Члан 159

Инвестиционо друштво које је брокерско-дилерско друштво дужно је да пре подношења пријаве за упис статусне промене у Регистар привредних субјеката добије дозволу Комисије за припајање, спајање или поделу.

Промена услова из дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва

Члан 160

Инвестиционо друштво је дужно да достави захтев за давање сагласности на измену услова из дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва у року од пет радних дана након што је надлежни орган тог друштва усвојио наведене измене.

Сагласност Комисије је неопходна уколико се измена односи на додатне инвестиционе услуге и активности из члана 2. тач. 8) и 9) овог закона које нису биле предмет захтева за добијање дозволе за обављање делатности.

Доступност дозвола јавности

Члан 161

Дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва, као и све касније измене ове дозволе Комисија објављује на својој интернет страници.

Упис у Регистар привредних субјеката

Члан 162

Инвестиционо друштво је дужно да, у року од 30 дана од дана пријема одлуке о давању дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва и решења о давању претходне сагласности за избор, односно именовање директора и члана одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора тог друштва, поднесе пријаву за упис у Регистар привредних субјеката.

Уколико захтев за упис инвестиционог друштва у Регистар привредних субјеката не буде поднет у року из става 1. овог члана, Комисија доноси решење о поништавању дозволе за обављање делатности и брише то друштво из регистра.

Инвестиционо друштво је дужно да, у року од седам дана од дана пријема решења о упису у Регистар привредних субјеката, Комисији достави извод из тог регистра.

Инвестиционо друштво не сме да отпочне да обавља делатност за коју је добило дозволу за рад пре уписа те делатности у Регистар привредних субјеката.

Општа акта инвестиционог друштва

Члан 163

Општа акта инвестиционог друштва су оснивачки акт, статут, правила и процедуре пословања, као и правилник о тарифи.

Инвестиционо друштво је дужно да наплаћује накнаде за услуге и послове које обавља до максималних износа прописаних тарифником који је достављен Комисији.

Комисија даје претходну сагласност на акта из става 1. овог члана осим на правилник о тарифи, као и на њихове измене и прописује њихову ближу садржину.

Начела сигурног и доброг пословања инвестиционог друштва

Члан 164

Приликом пружања инвестиционих услуга клијентима, инвестиционо друштво је дужно да ставља интересе својих клијената испред сопствених интереса и послује правично, поштено и професионално, у складу са најбољим интересима клијената поштујући начела утврђена одредбама овог закона.

Све информације, укључујући и маркетиншке, које инвестиционо друштво упућује својим клијентима или потенцијалним клијентима, морају бити истините, јасне и да не доводе у заблуду, а маркетиншки материјал мора бити јасно означен као такав.

Како би клијенти могли да схвате природу и ризике инвестиционих услуга и врсту финансијског инструмента који се нуди и да донесу утемељену одлуку о улагању, инвестиционо друштво клијентима или потенцијалним клијентима даје одговарајуће информације у разумљивом облику о:

1) инвестиционом друштву и његовим услугама;

2) финансијским инструментима и предложеним инвестиционим стратегијама, укључујући одговарајуће смернице и упозорења у вези са ризиком улагања у поменуте инструменте, односно стратегије;

3) местима извршења налога;

4) трошковима и накнадама.

Информације из става 3. овог члана могу се пружати у стандардизованој форми.

Члан 165

При пружању инвестиционог савета или услуга управљања портфолијом, инвестиционо друштво је дужно да прикупи неопходне информације о знању и искуству клијента или потенцијалног клијента о инвестиционој области, финансијској ситуацији и инвестиционим циљевима клијента који су значајни за одређену врсту финансијског инструмента или услуге, како би инвестиционо друштво било у стању да клијенту или потенцијалном клијенту препоручи за њега одговарајућу инвестициону услугу или финансијски инструмент.

Када инвестиционо друштво пружа инвестиционе услуге које нису наведене у ставу 1. овог члана, дужно је да захтева од клијента или потенцијалног клијента податке о његовом знању и искуству у инвестиционој области која је од значаја за финансијски инструмент или услугу која се нуди или тражи, како би могло да процени у којој мери су предвиђена инвестициона услуга или финансијски инструмент одговарајући за клијента.

У случају када инвестиционо друштво сматра да, на основу информација из става 2. овог члана, финансијски инструмент или услуга нису погодни за клијента или потенцијалног клијента, о томе је дужно да га упозори, а ово упозорење се може достављати у стандардизованој форми.

У случају када клијент или потенцијални клијент одлучи да не пружи информације из става 2. овог члана или када не пружи довољно информација о свом знању и искуству, инвестиционо друштво је дужно да упозори клијента или потенцијалног клијента да се због такве одлуке не може утврдити да ли су за њега одређени финансијски инструмент или услуга одговарајући, а ово упозорење се може достављати у стандардизованој форми.

Изузетно од ст. 1 – 3. овог члана, инвестиционо друштво у пружању инвестиционих услуга које се једино тичу извршења, односно пријема и преноса налога клијената без вршења додатних услуга, може пружити те инвестиционе услуге својим клијентима без обавезе прибављања података из тих ставова, уколико су испуњени следећи услови:

1) наведене услуге се односе на акције које су укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП или на еквивалентно тржиште трећих земаља које испуњава услове из поглавља VII. овог закона, инструменте тржишта новца, обвезнице и друге форме секјуритизованог дуга, јединице институција колективног инвестирања и остале сличне финансијске инструменте, искључујући обвезнице и инструменте секјуритизованог дуга који садрже изведени финансијски инструмент;

2) услуга је пружена на иницијативу клијента или потенцијалног клијента;

3) клијент или потенцијални клијент је био јасно обавештен да, током пружања одређене услуге, брокерско-дилерско друштво нема обавезу да процењује подобност пруженог или понуђеног финансијског инструмента или услуге, те да стога клијент не ужива право заштите из правила пословања, а ово упозорење се може давати у стандардизованој форми;

4) инвестиционо друштво испуњава своје обавезе из члана 170. овог закона које регулишу спречавање сукоба интереса између инвестиционог друштва и његових клијената.

Члан 166

Инвестиционо друштво је дужно да у просторијама у којима обавља рад са странкама омогући увид у правила пословања и правилник о тарифи, као и да их објави на својој интернет страници.

Чланови управе, руководиоци и запослени инвестиционог друштва које је брокерско-дилерско друштво, руководиоци и запослени инвестиционог друштва које је овлашћена банка дужни су да, као пословну тајну, чувају податке о стању и промету на рачунима клијената тог друштва, не смеју их саопштавати трећим лицима нити их користити осим у интересу клијента.

Изузетно од става 2. овог члана, подаци о клијентима из тог става се могу саопштавати и стављати на увид:

1) уз писмену сагласност клијента;

2) приликом надзора који врши Комисија, Централни регистар или организатор тржишта;

3) на основу налога суда;

4) на основу налога органа који се бави спречавањем прања новца или финансирања тероризма, односно другог надлежног државног органа.

Члан 167

Инвестиционо друштво је дужно да, када држи финансијске инструменте клијената, установи адекватне системе за заштиту власничких права клијената како би се спречило коришћење финансијских инструмената клијента за рачун инвестиционог друштва или за рачун других клијената, осим уз изричиту сагласност клијента.

Инвестиционо друштво не може да:

1) залаже или отуђује финансијске инструменте у власништву клијента без његовог претходног писменог овлашћења;

2) извршава налоге клијената на начин који није у складу с овим законом и актима Комисије, односно актима регулисаног тржишта, или МТП чије је инвестиционо друштво члан или корисник;

3) купује, продаје или позајмљује за сопствени рачун исте финансијске инструменте који су предмет налога клијента пре поступања по налогу клијента;

4) купује, продаје или позајмљује финансијске инструменте по основу уговора о управљању финансијским инструментима искључиво ради наплате провизије или друге накнаде;

5) подстиче клијенте на учестало обављање трансакција искључиво ради наплате провизије.

Члан 168

Инвестиционо друштво које има дозволу Комисије да држи новчана средства, односно финансијске инструменте клијената дужно је да испуни следеће захтеве ради заштите права својих клијената:

1) вођење евиденција и рачуна на начин који им омогућава да у сваком моменту и без одлагања раздвоје средства једног клијента од средстава другог клијента, као и од сопствених средстава;

2) прецизно и тачно вођење евиденција, рачуна и своје кореспонденције у вези са финансијским инструментима и новчаним средствима клијената на рачунима које воде;

3) редовно сравњење својих интерних рачуна са евиденцијама и рачунима трећих лица која држе та средства;

4) предузимање неопходних корака како би се обезбедило да сви финансијски инструменти клијената регистровани у евиденцији Централног регистра могу да се разликују од финансијских инструмената инвестиционог друштва;

5) предузимање неопходних корака како би обезбедило да се сва новчана средства клијената депонована у кредитној институцији која је члан Централног регистра држе на рачуну или рачунима који се разликују од рачуна који се користе за држање средстава инвестиционог друштва;

6) успостављање одговарајућих мера како би се умањио ризик од губитка или смањења имовине клијената, односно права у вези са том имовином, а који могу настати као последица злоупотребе те имовине, преваре, лошег управљања, неадекватног вођења евиденције или немара.

Ближу садржину и форму евиденције коју води инвестиционо друштво које има дозволу Комисије да држи новчана средства, односно финансијске инструменте клијената прописује Комисија.

Дужност извршења налога под најповољнијим условима

Члан 169

Инвестиционо друштво је дужно да предузме све неопходне активности како би при извршењу налога постигло најбољи могући ефекат по клијента с обзиром на цену, трошкове, брзину, могућност извршења, салдирање, величину, природу и све остале чиниоце у вези са извршењем налога, с тим што када клијент изда посебна упутства у вези са трансакцијом, инвестиционо друштво извршава налог према тим упутствима.

Инвестиционо друштво је дужно да установи и спроведе ефикасне системе за поступање у складу са ставом 1. овог члана, а нарочито процедуре за извршавање налога клијената.

Процедуре извршавања налога из става 2. овог члана за сваку класу финансијског инструмента садрже податке о различитим местима за извршење налога клијената и чиниоцима који утичу на избор одговарајућег места извршења налога.

Инвестиционо друштво је дужно да обезбеди својим клијентима одговарајуће информације о извршењу налога и да пре извршења налога од клијента добије писмену сагласност на процедуре у вези са извршењем налога, а наведене информације и сагласност могу бити и део уговора са клијентом.

Када процедуре извршавања налога предвиђају могућност извршења налога ван регулисаног тржишта, односно МТП у складу са одредбама овог закона и актима Комисије, инвестиционо друштво о тој могућности мора да обавести клијента и да од њега добије претходну изричиту сагласност пре него што приступи извршењу налога, а та сагласност може бити део уговора или дата за сваку појединачну трансакцију.

Инвестиционо друштво је дужно да:

1) прати ефикасност процедура извршавања налога како би на време идентификовало и отклонило недостатке;

2) редовно процењује да ли се на местима извршења налога наведеним у процедурама о извршењу налога постижу најбољи резултати за клијенте и да ли је потребно извршити измене у постојећим процедурама;

3) обавештава клијенте о свим значајним променама у вези са начином или процедурама извршења налога;

4) својим клијентима, на њихов захтев, докаже да је извршило налоге у складу са процедурама друштва о извршењу налога.

Сукоб интереса

Члан 170

Инвестиционо друштво је дужно да своје пословање организује тако да се на најмању могућу меру сведу могући сукоби интереса његових клијената и интереса тог инвестиционог друштва, његових акционара, директора, чланова одбора директора, надзорног одбора или извршног одбора и запослених тог друштва.

Инвестиционо друштво је дужно да предузме одговарајуће мере како би открило сукобе интереса, укључујући и сукобе интереса лица из става 1. овог члана и свих лица блиско повезаних с њима, с једне стране, и интереса својих клијената, с друге стране, као и међусобне сукобе интереса појединачних клијената, а који настану током пружања инвестиционих услуга.

Пре извршења трансакције за клијента, инвестиционо друштво је дужно да клијента упозна с могућим сукобима његових интереса са интересима тог друштва, односно интересима других клијената инвестиционог друштва, укључујући и општу природу, односно изворе тих сукоба.

Уговор са клијентом и извештавање клијената

Члан 171

Инвестиционо друштво је дужно да са клијентом закључи писани уговор који садржи документ који су одобрили друштво и клијент, а којим се утврђују права и обавезе уговорних страна, као и остали услови под којима инвестиционо друштво клијентима пружа услуге, с тим што права и обавезе уговорних страна могу бити наведени и упућивањем на правна и друга документа доступна клијенту.

Уговор из става 1. овог члана обавезно садржи изјаву клијента да је упознат са садржајем правила пословања и правилником о тарифи инвестиционог друштва пре закључења уговора.

Инвестиционо друштво је дужно да омогући својим клијентима увид у измене правила пословања и правилник о тарифи у року од седам дана пре почетка примене тих измена.

Професионални клијент

Члан 172

Професионалним клијентом у вези са свим инвестиционим услугама и активностима и финансијским инструментима, сматрају се:

1) лица која за пословање на финансијском тржишту подлежу обавези одобрења, односно надзора од стране надлежног органа, као што су: кредитне институције, инвестициона друштва, друге финансијске институције чије пословање је одобрио или надзире одговарајући надзорни орган, друштва за осигурање, институције колективног инвестирања и њихова друштва за управљање, пензијски фондови и њихова друштва за управљање, дилери продуктних берзи, као и остала лица која надзире надлежни орган;

2) правна лица која испуњавају најмање два од следећих услова:

(1) укупна имовина износи најмање 20.000.000 евра;

(2) годишњи пословни приход износи најмање 40.000.000 евра;

(3) сопствени капитал у износу од најмање 2.000.000 евра;

3) Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и друге државе или национална и регионална тела, Народна банка Србије и централне банке других држава, међународне и наднационалне институције, као што су Међународни монетарни фонд, Европска централна банка, Европска инвестициона банка и остале сличне међународне организације.

Инвестиционо друштво може лицу из става 1. овог члана, на његов захтев, омогућити третман са вишим нивоом заштите, односно третман који имају остали клијенти који нису професионални клијенти.

Када је клијент неког инвестиционог друштва лице из става 1. овог члана, инвестиционо друштво је дужно да га, пре пружања услуге, а на основу информација о таквом лицу које су инвестиционом друштву доступне, обавести да се сматра професионалним клијентом и да ће бити третиран као такав.

Инвестиционо друштво је дужно да обавести професионалног клијента о могућности измене договорених услова како би себи обезбедио виши ниво заштите својих интереса, с тим што је одговорност на овом клијенту да затражи виши ниво заштите својих интереса, и то када сматра да није у стању да правилно процени, односно управља ризицима својственим некој инвестицији.

Виши ниво заштите интереса се обавезно пружа када професионални клијент закључи уговор у писаној форми са инвестиционим друштвом којим прецизира да не жели да буде третиран као професионални клијент, а такав уговор мора јасно да одреди да ли се односи на једну или више услуга, односно трансакција или на једну или више врста финансијских инструмената, односно трансакција.

Члан 173

Инвестиционо друштво може третирати и друге клијенте као професионалне клијенте на њихов захтев и када процени да такав клијент поседује довољно искуства, знања и стручности за самостално доношење одлука о улагањима и правилној процени ризика у вези са улагањима, а у зависности од врсте трансакција или услуга.

Процена подразумева да ли професионални клијент испуњава најмање два услова прописана за квалификоване инвеститоре у члану 14. став 2. тачка 2) овог закона.

Клијенти који су третирани као професионални клијенти на лични захтев могу се одрећи вишег нивоа заштите коју подразумева њихов статус у складу са следећом процедуром:

1) клијент у писаном облику обавештава инвестиционо друштво да жели да буде третиран као професионални клијент, у односу на све или на неку појединачну инвестициону услугу, односно трансакцију или за одређену врсту трансакција, односно финансијских инструмената;

2) инвестиционо друштво је дужно да недвосмислено и у писаној форми упозори професионалног клијента о заштити интереса и праву на обештећење из Фонда за заштиту инвеститора, а које овим путем може да изгуби;

3) професионални клијент је дужан да у посебном документу, који је одвојен од уговора, изјави да је свестан последица губитка нивоа заштите.

Пре него што усвоји захтев клијента за одрицање од вишег нивоа заштите, инвестиционо друштво предузима одговарајуће активности како би утврдило да клијент који захтева да буде третиран као професионални клијент испуњава за то прописане услове.

Члан 174

Инвестиционо друштво је дужно да усвоји и да се придржава својих интерних правила и процедура у вези са категоризацијом клијената.

Професионални клијенти су дужни да инвестициона друштва чије услуге користе, благовремено обавештавају о свим чињеницама које би могле да утичу на промену у категоризацији клијента код инвестиционог друштва.

Уколико инвестиционо друштво установи да неки клијент више не припада почетно утврђеној категорији професионалног клијента, дужно је да предузме одговарајуће мере.

Комисија прописује ближе начин на који инвестиционо друштво пружа услуге професионалним и другим клијентима.

Трансакције са одређеним професионалним клијентима

Члан 175

Инвестиционо друштво са дозволом да извршава налоге у име клијената, да тргује за сопствени рачун, односно да прима и шаље налоге може да иницира трансакције или ступа у трансакције са одређеним професионалним клијентима, а да при томе није обавезно да испуњава услове из чл. 164, 165. и 169, члан 171. став 1. и члан 176. овог закона у погледу ових трансакција или додатних услуга повезаних са овим трансакцијама.

У смислу овог члана, одређени професионални клијенти су лица из члана 172. став 1. тач. 1) и 3) овог закона.

Статус из става 2. овог члана не искључује право тих лица да захтевају, било уопштено или за сваку трансакцију посебно, да буду третирани као инвеститори чије се пословање са инвестиционим друштвом не уређује у складу са ставом 1. овог члана.

Комисија прописује ближе обавезе које инвестиционо друштво има у вези са поступањем у пружању услуга клијентима.

Извршење налога клијената

Члан 176

Инвестиционо друштво је дужно да установи мере и системе за брзо, поштено и ефикасно извршење налога клијената у односу на налоге осталих клијената или тог инвестиционог друштва.

Ове мере или системи морају омогућавати извршење сличних налога клијената у складу са временом када је инвестиционо друштво примило налоге.

Када инвестиционо друштво од клијента прими налог са лимитом у вези са акцијама које су укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, а који није одмах извршен или извршив према тренутном преовлађујућем стању на тржишту, друштво је дужно да, осим уколико клијент није изричито дао другачија упутства, предузме мере за извршење налога у најкраћем року, тако што ће одмах објавити налог са лимитом на начин који ће га учинити лако доступним осталим учесницима тржишта.

Сматра се да је инвестиционо друштво испунило ову обавезу тако што је проследила налог са лимитом на регулисано тржиште, односно МТП, као и када се обавеза објављивања лимита не примењује на налоге који прелазе уобичајену величину тржишта утврђену правилницима регулисаног тржишта, односно МТП.

У смислу става 4. овог члана, сматра се да је инвестиционо друштво објавило налоге клијента са лимитом који се не могу одмах извршити када пошаље налог регулисаном тржишту, односно МТП које поседује књигу налога или омогући објављивање налога који се може лако извршити чим то тржишни услови дозволе.

Инвестиционо друштво је дужно да клијенту достави извештаје о извршеним услугама који садрже и трошкове у вези са трансакцијама и услугама извршеним у име клијента, а форму и садржину извештаја прописује Комисија.

Место и начин пријема налога клијената

Члан 177

Инвестиционо друштво је дужно да:

1) води књигу налога у електронском облику у коју се уписују налози клијената за куповину или продају хартија од вредности, као и опозиви тих налога, на начин којим се одмах бележи време пријема налога и који спречава накнадну измену налога коју није одобрио клијент;

2) прима налоге клијената у својим пословним просторијама.

Инвестиционо друштво може уговором овластити друго инвестиционо друштво да у својим пословним просторијама у име и за рачун првог инвестиционог друштва прима налоге клијената, а уколико су испуњени услови из одредаба члана 152. овог закона које прописују пружање услуга посредством другог инвестиционог друштва.

Правна лица са седиштем у Републици која се једино баве пријемом и преносом налога из члана 2. тачка 8) подтачка (1) овог закона могу да врше пријем и пренос налога за преносиве хартије од вредности и инвестиционе јединице при чему, током пружања те услуге, могу преносити налоге само:

1) инвестиционим друштвима;

2) институцијама колективног инвестирања и друштвима за управљање на које се примењују одредбе закона којим се уређују инвестициони фондови.

Инвестиционо друштво може одлучити да прима налоге клијената телекомуникационим или другим електронским средствима, уколико је то предвиђено уговором са клијентом и у том случају инвестиционо друштво ради обезбеђивања тачности и интегритета налога у евиденцији инвестиционог друштва примењује одговарајуће механизме заштите, као што су уређаји за снимање.

Одбијање извршења налога за куповину и продају

Члан 178

Инвестиционо друштво може одбити извршење:

1) налога за куповину када утврди да на новчаном рачуну клијента нема довољно средстава за измирење његових обавеза које би настале по основу извршења налога за куповину;

2) налога за продају када утврди да клијент на рачуну хартија од вредности нема довољно хартија од вредности које су потребне да се изврши налог.

Изузетно од става 1. овог члана, инвестиционо друштво неће одбити извршење налога уколико се налог клијента може извршити у потпуности или делимично:

1) од реализованих, а несалдираних трансакција;

2) давањем кредита уз сагласност клијента, а на основу важећих прописа;

3) позајмљивањем хартија од вредности у складу са правилима која уређују позајмљивање хартија од вредности.

Инвестиционо друштво је дужно да одбије извршење налога за куповину, односно продају уколико има разлога за основану сумњу да би извршењем таквог налога:

1) биле прекршене одредбе овог закона или закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма;

2) било учињено дело кажњиво по закону као кривично дело, привредни преступ или прекршај.

У случају из става 3. овог члана, инвестиционо друштво без одлагања обавештава Комисију.

Приликом утврђивања околности из става 3. овог члана, инвестиционо друштво има право да се ослања на сопствене информације, као и на информације које добије од својих клијената или потенцијалних клијената, осим уколико не поседује сазнање, односно треба да поседује сазнање да су такве информације очигледно застареле, нетачне или непотпуне.

Потврда о извршењу налога

Члан 179

Потврду о извршењу трансакција између учесника на тржишту инвестиционо друштво издаје до краја првог радног дана након извршења трансакције, а на начин предвиђен уговором са клијентом.

Клијент се не може одрећи права да буде обавештен о извршењу налога, али може наложити слање обавештења другом лицу које он овласти.

Новчани рачуни

Члан 180

Брокерско-дилерско друштво које има дозволу Комисије да води новац клијената на свом новчаном рачуну за клијенте код кредитне институције, дужно је да код кредитне институције – члана Централног регистра отвори новчани рачун клијената који је одвојен од новчаног рачуна друштва, а посебна сагласност клијента или овлашћење за отварање рачуна са новчаним средствима није неопходна.

Инвестиционо друштво може користити један или више рачуна за новчана средства клијената и дужно је да у континуитету води тачну евиденцију о средствима сваког од клијената која се држе на збирном рачуну.

Клијент има право да услуге отварања и вођења новчаног рачуна користи или директно код кредитне институције – члана Централног регистра или код брокерско-дилерског друштва које има дозволу Комисије да води новчане рачуне клијената.

Средства с новчаног рачуна клијената инвестиционо друштво може да користи само за плаћање обавеза у вези са инвестиционим услугама и активностима, као и додатним услугама које обавља за клијенте и не могу се користити за плаћање обавеза другог клијента.

Средства на новчаном рачуну клијената, укључујући и средства која су у поступку преноса, нису у власништву и не улазе у имовину брокерско-дилерског друштва, не могу се користити за плаћање обавеза тог друштва према повериоцима нити бити премет принудне наплате.

У случају овлашћене банке средства на новчаном рачуну клијената не могу се укључити у ликвидациону или стечајну масу инвестиционог друштва или кредитне институције чији је та банка део, нити користити за плаћање обавеза инвестиционог друштва или те кредитне институције.

Инвестиционо друштво је дужно да обезбеди да на новчаном рачуну клијената има довољно средстава на дан салдирања.

Рачуни финансијских инструмената

Члан 181

Уговором из члана 171. овог закона инвестиционо друштво се обавезује да ће код Централног регистра отворити рачун финансијских инструмената за клијента, директно или посредством кредитне институције – члана Централног регистра, а за лица из члана 175. овог закона за која уговор са клијентом није обавезан, рачун се отвара на основу налога тих лица у складу са правилима Централног регистра.

Инвестиционо друштво може користити финансијске инструменте са рачуна клијената само на основу налога клијента.

Инвестиционо друштво је дужно да води свој сопствени рачун финансијских инструмената код Централног регистра, одвојено од финансијских инструмената својих клијената.

Финансијски инструменти клијената инвестиционог друштва нису власништво и не улазе у имовину инвестиционог друштва и не могу се користити за плаћање обавеза инвестиционог друштва према повериоцима.

У случају овлашћене банке финансијски инструменти клијената не могу се укључити у ликвидациону или стечајну масу инвестиционог друштва или кредитне институције чији је овлашћена банка део, нити користити за плаћање обавеза инвестиционог друштва или те кредитне институције.

Инвестиционо друштво дужно је да обезбеди да на власничком рачуну клијента има довољно финансијских инструмената на дан салдирања.

Услуге управљања портфолиом

Члан 182

Уговор о управљању портфолијом финансијских инструмената могу закључити инвестиционо друштво које испуњава услове из овог закона и акта Комисије о пружању услуга управљања портофлијом и клијент који није инвестициони фонд у смислу закона којим се уређују инвестициони фондови.

Уговор из става 1. овог члана даје овлашћење инвестиционом друштву да може да управља, односно улаже новчана средства у финансијске инструменте и продаје финансијске инструменте без сагласности клијента.

Уговором из става 1. овог члана прописује се да инвестиционо друштво може да наплаћује накнаде и провизије за пружање услуга управљања портфолијом и тај уговор најмање садржи:

1) опис инвестиционе политике коју инвестиционо друштво обавља;

2) друга ограничења дискреционих права датих инвестиционом друштву;

3) износ накнада и провизија;

4) право клијента да може у сваком тренутку опозвати уговор под условом да су испуњене преостале обавезе клијента и инвестиционог друштва.

Инвестиционо друштво може улагати средства клијента коме пружа услуге управљања портфолијом у складу са уговором.

Позајмљивање финансијских инструмената

Члан 183

Позајмљивање финансијских инструмената, закључивање репо уговора и друге сличне трансакције врше се преко члана Централног регистра.

Инвестиционо друштво води евиденцију у вези са тим трансакцијама у својим месечним извештајима које подноси Комисији.

Профит остварен позајмљивањем финансијских инструмената клијента приписује се клијенту, с тим да инвестиционо друштво може да наплати услуге уговарања позајмљивања у складу са правилником о тарифи.

Инвестиционо друштво може позајмљивати финансијске инструменте клијента другом клијенту, другом инвестиционом друштву или кредитној институцији члану Централног регистра уколико је уговором из члана 171. овог закона или писаним овлашћењем клијент на то овластио инвестиционо друштво.

Инвестиционо друштво може позајмљивати финансијске инструменте са свог рачуна лицима из става 4. овог члана, а профит остварен позајмљивањем финансијских инструмената приписује се инвестиционом друштву.

Евиденција и извештавање Комисије о извршеним трансакцијама

Члан 184

Инвестиционо друштво које извршава трансакције са финансијским инструментима дужно је да Комисији поднесе извештај о појединостима у вези са тим трансакцијама у што краћем року, а најкасније до краја следећег радног дана од дана извршене трансакције на начин прописан актом Комисије.

Инвестиционо друштво је дужно да води у електронском облику, чува најмање пет година и омогућава Комисији увид у податке који се односе на све трансакције финансијским инструментима које је извршило, било за сопствени рачун или у име клијента, а када су трансакције извршене у име клијента, евиденција садржи све податке и појединости у вези са идентитетом клијента, као и податке прописане законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма.

Извештај из става 1. овог члана нарочито садржи податке о називу и броју продатих или купљених финансијских инструмената, количини, датуму и времену извршења налога, ценама по којима је извршена трансакција и начине идентификовања инвестиционог друштва које је извршило ту трансакцију.

Извештај из става 1. овог члана Комисији може поднети инвестиционо друштво, односно организатор тржишта на коме је извршена трансакција на начин предвиђен актом Комисије.

Објава података о трговању

Члан 185

Инвестиционо друштво које, за свој рачун или у име клијената, закључује трансакције акцијама које су укључене у трговање на регулисано тржиште, односно МТП, дужно је да обелодани обим и цену тих трансакција, као и време када су трансакције закључене на прихватљивој комерцијалној основи и на начин који омогућава лаку доступност другим тржишним учесницима.

Информације из става 1. овог члана се објављују јавности што је могуће више у реалном времену и без обзира на то да ли се трансакција закључује на регулисаном тржишту, односно МТП или ван њега.

Информације које се објављују у складу са ставом 1. овог члана, као и рокови за њихово објављивање, треба да буду у складу са одредбама члана 125. овог закона, узимајући у обзир и одложено извештавање о трансакцијама одређеним категоријама власничких хартија од вредности на регулисаном тржишту, односно МТП, а које се примењују на те трансакције уколико се врше ван регулисаног тржишта, односно МТП.

Подаци се сматрају објављеним или датим на увид јавности уколико су инвеститорима доступне преко интернет странице организатора тржишта, односно инвестиционог друштва.

Адекватност капитала

Члан 186

Брокерско-дилерско друштво дужно је да у свом пословању обезбеди да његов капитал увек буде у висини која није мања од минималног износа капитала прописаног одредбама члана 149. овог закона.

У случају да капитал брокерско-дилерског друштва из става 1. овог члана падне испод минималног износа капитала прописаног одредбама члана 149. овог закона, Комисија ће таквом брокерско-дилерском друштву наложити да у одређеном периоду отклони одступања, односно изрећи неку од надзорних мера прописаних одредбама овог закона.

Капитал брокерско-дилерског друштва чини збир основног капитала, допунског капитала И и допунског капитала II, као и других облика капитала умањен за одбитне ставке у складу са актом Комисије.

Комисија прописује начин израчунавања капитала и адекватности капитала брокерско-дилерског друштва, као и из ког дела се покривају поједине врсте ризика.

Управљање ризицима

Члан 187

Капитал брокерско-дилерског друштва мора увек да одговара износу капитала који је потребан за покриће његових обавеза и могућих губитака због ризика којима је брокерско-дилерско друштво изложено у свом пословању и како се не би нанела штета клијентима или учесницима у трансакцијама са овим друштвом.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да израчунава износ капитала, ризике и изложеност на начин који је прописан актом Комисије.

Управљање ризицима је скуп радњи и метода за утврђивање, мерење, праћење ризика, укључујући и извештавање о ризицима којима је брокерско-дилерско друштво изложено или би могло бити изложено у свом пословању.

Брокерско-дилерско друштво идентификује, мери и процењује ризике којима је изложено у свом пословању и управља тим ризицима.

Брокерско-дилерско друштво прописује процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика, као и управљање ризицима, а у складу са прописима, стандардима и правилима струке.

Акти из става 5. овог члана садрже:

1) одредбе којима се обезбеђује функционална и организациона одвојеност активности управљања ризицима и редовних пословних активности брокерско – дилерског друштва;

2) процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика;

3) процедуре за управљање ризицима;

4) процедуре којима се обезбеђује контрола и доследна примена свих унутрашњих процедура брокерско-дилерског друштва у вези са управљањем ризицима;

5) процедуре за редовно извештавање управе брокерско-дилерског друштва и Комисије о управљању ризицима.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да успостави стабилан систем управљања који подразумева јасну организациону структуру са дефинисаним, транспарентним и усклађеним описима дужности, ефикасним мерама за идентификовање, управљање, праћење и извештавање о ризицима и великој изложености или потенцијалној изложености, као и адекватне механизме унутрашње контроле, укључујући адекватне административне и рачуноводствене процедуре.

Комисија може прописати ближе услове и начин идентификације, мерења и процене ризика из овог члана, као и управљање тим ризицима.

Врсте ризика

Члан 188

Акти брокерско-дилерског друштва из члана 187. овог закона обухватају све врсте ризика којима је инвестиционо друштво изложено у свом пословању, а нарочито:

1) тржишни ризици;

2) кредитни ризик;

3) ризик ликвидности;

4) оперативни ризици;

5) ризици изложености према једном лицу или групи повезаних лица.

Тржишни ризици

Члан 189

Тржишни ризици су: ризик промене цене, ризик измирења обавеза и ризик друге уговорне стране, ризик прекорачења допуштених изложености, валутни ризик и робни ризик.

Ризик промене цене је ризик губитка који произилази из промене цене финансијског инструмента или, у случају изведеног финансијског инструмента, из промене цене основе из које произилази тај инструмент.

Ризик промене цене дели се на:

1) општи ризик промене цене је ризик губитка који произилази из промене цене финансијског инструмента услед промене висине каматних стопа или већих промена на тржишту капитала независно од било које специфичне карактеристике тог финансијског инструмента;

2) специфични ризик промене цене је ризик губитка који произилази из промене цене финансијског инструмента услед чињеница у вези са издаваоцем односно, у случају изведеног финансијског инструмента, чињеница у вези са издаваоцем основног финансијског инструмента.

Ризик измирења и ризик друге уговорне стране су ризици губитка који произилазе из неиспуњавања обавеза друге уговорне стране на основу позиција из књиге трговања.

Валутни ризик је ризик губитка који произилази из промене курса валута.

Робни ризик је ризик губитка који произилази из промене цене роба.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да изради и примењује одговарајуће политике и поступке мерења и управљања свим значајним елементима и ефектима тржишних ризика.

Кредитни ризик

Члан 190

Кредитни ризик је ризик губитка који настаје због неиспуњавања новчане обавезе неког лица према брокерско – дилерском друштву.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да кредитни ризик идентификује, мери и процењује према бонитету клијента и његовој уредности у извршавању обавеза према брокерско-дилерском друштву, као и према квалитету инструмената обезбеђења потраживања тог друштва.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да изради и примењује одговарајуће политике и поступке за управљање кредитним ризиком.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да успостави и спроводи примерен систем управљања и праћења портфолиа и појединачних изложености које носе кредитни ризик, као и одговарајуће вредносне усклађености.

Ризик ликвидности

Члан 191

Ризик ликвидности је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал брокерско-дилерског друштва услед неспособности тог друштва да испуњава доспеле обавезе.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да изради и примењује политике и поступке континуираног мерења и управљања ризиком ликвидности, да редовно проверава исправност поставки на којима је заснован систем за управљање ризиком ликвидности, да управља текућим и будућим новчаним приливима и одливима, као и да усвоји планове поступања у ситуацијама кризе ликвидности.

Оперативни ризик

Члан 192

Оперативни ризик је ризик губитка због грешака, прекида или штета које могу да настану услед неадекватних интерних процедура, поступања лица, система или спољних догађаја, укључујући и ризик измене правног оквира.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да изради и примењује одговарајуће политике и поступке за мерење и управљање оперативним ризиком, укључујући и догађаје који нису чести, али имају значајан утицај и да одреди шта чини оперативни ризик у смислу тих политика и поступака.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да усвоји план за случај непредвиђених околности и план континуитета пословања којима се осигурава континуитет пословања и ограничавање губитака у случајевима значајнијег нарушавања или прекида пословања.

Ризик изложености брокерско-дилерског друштва

Члан 193

Изложеност брокерско-дилерског друштва према једном лицу је укупан износ потраживања која се односе на то лице или групу повезаних лица (кредити, улагања у дужничке хартије од вредности, власнички улози и учешћа, издате гаранције и авали и слично).

Група повезаних лица, у смислу става 1. овог члана, су два или више правних или физичких лица која, ако се супротно не докаже, представљају један ризик за брокерско-дилерско друштво и:

1) једно од тих лица има посредну или непосредну контролу над другим лицем;

2) међусобно су повезана на начин да постоји велика вероватноћа да услед промене пословног и финансијског стања једног лица може доћи до промене пословног и финансијског стања другог лица, а између њих постоји могућност преноса губитка, добити или кредитне способности;

3) међусобно су повезана као чланови породице.

Ризик прекорачења дозвољених изложености је ризик губитка због прекорачења изложености према једном лицу или групи повезаних лица на основу позиција из књиге трговања.

Велика изложеност ризику брокерско-дилерског друштва према једном лицу или групи повезаних лица јесте изложеност у износу од 10% или више капитала брокерско-дилерског друштва.

Највећа дозвољена изложеност ризику брокерско-дилерског друштва према лицу или групи повезаних лица не сме прећи 25% капитала брокерско-дилерског друштва.

Члан 194

Уколико изложеност ризику брокерско-дилерског друштва прелази ограничења из члана 193. овог закона, брокерско-дилерско друштво је дужно да о износу овакве изложености одмах обавести Комисију у складу са одредбама члана 199. овог закона.

После извршене процене, Комисија може дати брокерско-дилерском друштву ограничен рок за усклађивање са предвиђеним ограничењима.

Укупна изложеност ризику брокерско-дилерског друштва према лицима из одредбе члана 170. овог закона не сме да пређе 50% капитала брокерско-дилерског друштва.

Збир укупних изложености ризику брокерско-дилерског друштва не сме да пређе 800% капитала брокерско-дилерског друштва.

Књига трговања и књига позиција којима се не тргује

Члан 195

Књига трговања садржи позиције у финансијским инструментима које брокерско-дилерско друштво држи са намером трговања или ради заштите позиција у другим финансијским инструментима које се воде у тој књизи и за које не постоје ограничења да се њима тргује, нити постоје ограничења да се ове позиције заштите од ризика.

Књига позиција којима се не тргује садржи све позиције финансијских инструмената и роба које нису обухваћене књигом трговања.

Комисија прописује садржај књиге трговања и књиге позиција којима се не тргује.

Стратегије и политике управљања ризицима

Члан 196

Брокерско-дилерско друштво је дужно да, осим испуњавања организационих захтева у сврху доследне примене стратегије и политика управљања ризицима, утврди и доследно примењује административне и рачуноводствене поступке за ефикасан систем унутрашње контроле, и то:

1) за израчунавање и проверавање капиталних захтева за те ризике;

2) за утврђивање и праћење великих изложености, промена у великим изложеностима и за проверавање усклађености великих изложености са политикама брокерско-дилерског друштва у односу на ту врсту изложености.

Начело солвентности и начело ликвидности

Члан 197

Брокерско-дилерско друштво је дужно да обавља послове тако да је трајно способно да испуњава све своје новчане обавезе (начело солвентности) и да у сваком тренутку правовремено испуњава доспеле новчане обавезе (начело ликвидности).

Минимални износ капитала у односу на капиталне захтеве

Члан 198

Капитал брокерско-дилерског друштва мора бити већи или једнак збиру капиталних захтева за тржишне ризике, кредитни ризик и оперативни ризик.

Капитал брокерско-дилерског друштва не сме бити мањи од једне четвртине општих трошкова из претходне пословне године.

Комисија прописује начин израчунавања капиталних захтева за управљање појединим врстама ризика, нарочито узимајући у обзир врсте инвестиционих услуга и активности које обавља брокерско-дилерско друштво.

Мере за обезбеђење адекватности капитала

Члан 199

Брокерско-дилерско друштво је дужно да, у складу са актом Комисије, поднесе извештај Комисији о сваком паду капитала друштва испод прописаног нивоа из чл. 149. и 186. овог закона, као и да у извештају наведе конкретне чињенице и околности које су довеле до пада капитала брокерско-дилерског друштва испод тог нивоа.

Нивои капитала из става 1. овог члана не могу прећи 120% прописаног капитала брокерског-дилерског друштва у складу са чл. 149. и 186. овог закона и акта Комисије.

Комисија може захтевати од брокерско-дилерског друштва које не достиже капитал из става 1. овог закона, односно чији капитал падне испод прописаног нивоа, да одмах престане са пружањем инвестиционих услуга и обављањем активности брокерско-дилерског друштва за које друштво не испуњава обавезу адекватности капитала и може му наложити да:

1) одмах предузме мере за обезбеђење капитала изнад нивоа прописаних ст. 1. и 2. овог члана;

2) ограничи своје инвестиционе услуге и активности на начин који одреди Комисија све док се не достигну или пређу прописани нивои;

3) достави Комисији благовремене извештаје о износу капитала брокерско-дилерског друштва док се не достигну или пређу прописани нивои.

Вођење евиденције инвестиционог друштва

Члан 200

Инвестиционо друштво је дужно да води и чува евиденције о свим извршеним услугама и трансакцијама како би Комисија могла да прати усклађеност пословања са одредбама овог закона и актима Комисије.

Инвестиционо друштво је дужно да у вези са сваким налогом који прими од клијената и у вези са сваком одлуком коју донесе у пружању услуга управљања портфолиом, одмах начини евиденцију са следећим подацима:

1) ознака клијента;

2) име или ознака лица која заступају клијента;

3) куповна, односно продајна ознака, идентификациони број финансијског инструмента, цена јединице и количина;

4) природа налога уколико се не ради о продајном или куповном налогу;

5) врста налога;

6) све остале појединости, услови и одређена упутства примљена од клијента у вези са начином извршења налога;

7) датум и тачно време пријема налога или одлуке о трговању инвестиционог друштва.

Одмах након извршења налога клијента или, у случају инвестиционог друштва које преноси налоге другом инвестиционом друштву на извршење, одмах након добијања потврде о обављеној трансакцији, инвестиционо друштво је дужно да забележи следеће податке:

1) ознака клијента;

2) датум трговања, време трговања, куповна, односно продајна ознака, идентификациони број финансијског инструмента, цена јединице, ознака цене, количина, ознака количине и ознака места;

3) укупна вредност која је производ цене по јединици и количине;

4) природа трансакције уколико се не ради о продајној или куповној трансакцији;

5) овлашћено лице које је обавило трансакцију или које је одговорно за њено извршење.

Ако инвестиционо друштво пренесе налог другом инвестиционом друштву на извршење, дужно је да одмах забележи следеће податке након преноса налога:

1) ознака клијента чији је налог прослеђен;

2) пословно име или друга ознака инвестиционог друштва којој је налог прослеђен;

3) услови преноса налога;

4) датум и тачно време преноса налога.

Извештавање брокерско-дилерског друштва

Члан 201

Комисија прописује ближу садржину и форму месечних извештаја које брокерско-дилерско друштво подноси Комисији, и то најкасније 15 дана након завршетка месеца за који се извештај подноси.

Месечни извештаји из става 1. овог члана показују усклађеност друштва са захтевима у погледу капитала из одредаба чл. 149. и 186. овог закона и акта Комисије, укључујући и изложеност ризику брокерско – дилерског друштва.

Комисија прописује садржину и форму, као и рок за подношење годишњих финансијских извештаја и извештај независног ревизора, припремљене у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија, а које је брокерско-дилерско друштво дужно да поднесе Комисији.

Брокерско-дилерско друштво је дужно да, у року који не може бити краћи од 60 дана нити дужи од 120 дана од последњег дана пословне године, достави Комисији годишњи извештај о пословању чију ближу садржину и форму утврђује Комисија.

Извештај независног ревизора из става 3. овог члана показује и адекватност механизама унутрашње контроле брокерско-дилерског друштва, рачуноводствених процедура за одређивање адекватности капитала, управљање изложености ризицима и наводи све битније слабости унутрашње контроле и процедура.

Обавезе у вези са ревизијом брокерско-дилерског друштва

Члан 202

Лице које врши ревизију финансијских извештаја брокерско-дилерског друштва дужно је да Комисију одмах обавести писаним путем о свим чињеницама или одлукама у вези са предметом ревизије за које је сазнало током вршења ревизије, а које могу да:

1) представљају тежу повреду одредаба овог закона, акта Комисије, општих аката организатора тржишта или Централног регистра, а које прописују услове за давање дозволе или које уређују обављање активности инвестиционог друштва;

2) утичу на несметано функционисање инвестиционог друштва;

3) доведу до одбијања одобравања извештаја о ревизији финансијских извештаја или до изражавања сумње у погледу валидности таквих извештаја инвестиционог друштва.

Лице из става 1. овог члана је дужно да пријави чињенице и одлуке за које је сазнало током обављања ревизије, а у вези са друштвом које има блиске везе са инвестиционим друштвом за које обавља ревизију.

Уколико такво лице саопшти Комисији, у доброј намери, чињеницу или одлуку из става 1. овог члана, такво обавештење се не сматра повредом обавезе чувања тајности података и та лица не сносе било какву одговорност.

Надзор Комисије над пословањем инвестиционог друштва и лица са дозволом за рад

Члан 203

Комисија је овлашћена да изрекне инвестиционом друштву и физичком лицу са дозволом за рад све мере и санкције прописане овим законом како би била у могућности да испуни сва законска овлашћења, а посебно да осигура законито и уредно трговање финансијским инструментима, заштиту интереса инвеститора, обезбеђење праведног, ефикасног и транспарентног тржишта капитала и смањење системског ризика на тржишту капитала, као и да у случају утврђених незаконитости и неправилности подноси одговарајуће пријаве, односно захтеве.

Надзор Комисије над инвестиционим друштвима заснива се на процени ризика која подразумева непосредну контролу нарочито оних инвестиционих друштава које представљају највећи системски ризик у смислу обима и врсте инвестиционих услуга и активности које пружају, односно обављају, а Комисија је дужна да спроводи најмање једном годишње непосредну контролу свих инвестиционих друштава са дозволом за обављање делатности.

Комисија је овлашћена да обавља надзор и над другим лицем које супротно одредби чл. 147. и 148. овог закона обавља инвестиционе услуге и инвестиционе активности.

Мере за отклањање утврђених незаконитости и неправилности

Члан 204

Када Комисија у поступку надзора утврди незаконитости и неправилности решењем налаже њихово отклањање или престанак поступања и изриче мере надзора.

Комисија у решењу из става 1. овог члана наводи и рокове у којима је инвестиционо друштво дужно да отклони незаконитости и неправилности, а који не може бити дужи од шест месеци.

О решењу из става 1. овог члана Комисија ће обавестити организатора тржишта, Централни регистар, Народну банку Србије, организатора МТП и кредитну институцију када је то неопходно.

Лица из става 3. овог члана су дужна да на основу решења Комисије за време трајања надзорне мере онемогуће инвестиционом друштву учествовање и коришћење права члана регулисаног тржишта, односно корисника МТП.

Када Комисија утврди незаконитости и неправилности које се односе на вођење пословних књига и друге пословне документације коју је инвестиционо друштво дужно да води у складу са одредбама закона или акта Комисије, може да наложи инвестиционом друштву да уз извештај о отклањању незаконитости и неправилности приложи и мишљење независног овлашћеног ревизора из кога је видљиво да су незаконитости и неправилности отклоњене.

Мере надзора

Члан 205

Ако у поступку надзора над инвестиционим друштвом Комисија утврди да је дошло до непоступања по одредбама овог закона, аката Комисије, општих аката организатора тржишта или Централног регистра, а које не обавезује Комисију да предузме мере из члана 206. овог закона, Комисија доноси решење којим налаже инвестиционом друштву, односно физичком лицу са дозволом за рад који чине повреду одредаба, да отклоне те незаконитости у одређеном року и може предузети једну или више следећих мера:

1) изрећи јавну опомену;

2) привремена забрана обављања појединих или свих послова и са њима повезаних помоћних послова инвестиционом друштву, односно лицу са дозволом за рад, у трајању од највише 60 радних дана;

3) забранити инвестиционом друштву, односно лицу са дозволом за рад примање налога клијената у пословним просторијама инвестиционог друштва;

4) дати налог за привремену забрану располагања средствима с новчаних рачуна, рачуна хартија од вредности и другом имовином у трајању до три месеца;

5) привремено забранити инвестиционим друштвима држање и располагање финансијским инструментима и новчаним средствима клијената;

6) предузети друге мере и санкције које не представљају привремено одузимање или одузимање дозволе за обављање делатности, а које се у складу са одредбама овог закона могу предузети против лица која поседују дозволу за рад.

Члан 206

Лицу које стекне квалификовано учешће у брокерско-дилерском друштву супротно одредбама члана 150. овог закона, Комисија:

1) одузима право гласа која произилазе из тако стеченог квалификованог учешћа, односно спречава вршење контроле над брокерско-дилерским друштвом;

2) налаже продају квалификованог учешћа.

Комисија може повући сагласност на квалификовано учешће ако је лице које поседује квалификовано учешће ту сагласност добило давањем нетачних и непотпуних података или на неки други недозвољени начин, односно зато што више не испуњава услове предвиђене одредбама члана 150. овог закона за добијање сагласности на квалификовано учешће и у тим случајевима примењују се мере из члана 205. овог закона.

Одлуку о предузетим мерама у складу са ставом 1. овог члана и члана 207. овог закона Комисија објављује на својој интернет страници.

Комисија прописује ближе услове и начин вршења надзора, поступак издавања налога и предузимања мера, као и рокове за извршавање налога и трајање мера.

Привремено или трајно одузимање дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва и дозволе за обављање послова физичког лица

Члан 207

Комисија може привремено, на период до две године или трајно решењем да одузме дозволу за обављање делатности инвестиционом друштву, као и дозволу за пружање инвестиционих услуга и обављање послова физичком лицу из члана 153. овог закона, уколико утврди следеће:

1) инвестиционо друштво не користи своју дозволу за обављање делатности током 12 месеци, отворено се одриче дозволе или није пружило инвестиционе услуге и активности током претходних шест месеци;

2) инвестиционо друштво, односно физичко лице је дозволу добило на основу нетачних, непотпуних података или на други недозвољени начин;

3) инвестиционо друштво или физичко лице даље не испуњавају услове прописане за добијање дозволе;

4) инвестиционо друштво или физичко лице су починили значајну повреду одредаба закона или акта Комисије, а у случају одузимања дозволе, такве значајне повреде биле су озбиљне и системске;

5) инвестиционо друштво или физичко лице није поступило на начин и у року из решења Комисије издатог у складу са одредбама члана 205. овог закона;

6) инвестиционо друштво не испуњава обавезе у вези са правовременим и тачним извештавањем Комисије више од два пута у периоду од три године или ако на други начин онемогућава надзор Комисије над својим пословањем;

7) инвестиционо друштво системски и у већој мери не испуњава обавезе у вези са организационим, техничким, кадровским и другим условима за пружање инвестиционих услуга и обављање инвестиционих активности;

8) инвестиционо друштво не извршава обавезе прописане одредбама закона који уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма;

9) инвестиционо друштво, односно руководилац са дозволом за обављање делатности из одредаба члана 151. овог закона, не врши разуман надзор над физичким лицем које поседује дозволу или другим лицем запосленим у том друштву чије несавесно пословање проузрокује значајне повреде одредаба овог закона, акта Комисије, општих аката организатора тржишта или Централног регистра, а таква повреда одредаба је могла да буде спречена да је спроведен разуман надзор.

Када инвестиционо друштво не испуњава организационе, кадровске или друге услове за пружање инвестиционих услуга и обављање инвестиционих активности прописаних овим законом, уместо одузимања дозволе за рад Комисија може решењем забранити пружање само оних инвестиционих услуга или обављање инвестиционих активности за које инвестиционо друштво не испуњава услове прописане овим законом и актима Комисије.

Решењем из става 2. овог члана Комисија може одредити да се неизвршени налози и друга документација клијената инвестиционог друштва којем Комисија одузима дозволу пренесе на друго инвестиционо друштво, уз сагласност тог клијента.

Од дана коначности решења о одузимању одобрења инвестиционо друштво не сме да уговара, започиње обављање или да обавља инвестициону услугу или активност за које је одобрење одузето.

Члан 208

Инвестиционо друштво и физичко лице које поседује дозволу која је предмет предложеног привременог или трајног одузимања из члана 207. овог закона има право да буде саслушано пре него што Комисија наложи такво одузимање дозволе, а у складу са актом који у ту сврху Комисија доноси.

Надлежност Комисије да привремено или трајно одузме дозволу за рад у складу са одредбама овог члана, не искључује могућност примене и других мера које предузима Комисија:

1) против лица која поседују дозволу, а у складу са одредбама поглавља XIII. овог закона;

2) у складу са другим одредбама овог закона према члановима управе, руководиоцима и лицу са квалификованим учешћем у инвестиционом друштву које је брокерско-дилерско друштво, односно руководиоцима овлашћене банке.

Уколико инвестиционо друштво или физичко лице са дозволом поднесу захтев Комисији за одузимање те дозволе из разлога престанка обављања делатности или промене делатности за које је добило дозволу према одредбама овог закона, Комисија ће обавити надзор над пословањем и зависно од утврђеног стања пословања може донети решење о одузимању дозволе и њено брисање из регистра који се води у Комисији.

Управа инвестиционог друштва дужна је да поднесе захтев и обавести Комисију о одлуци о престанку или промени обављања делатности, и то следећег радног дана након доношења такве одлуке.

Комисија не мора да одузме дозволу инвестиционом друштву или физичком лицу против кога се води истрага или се терети за повреду одредаба овог закона, акта Комисије, општих аката организатора тржишта, односно Централног регистра, све док се та питања у потпуности не реше.

Посебна правила у вези са инвестиционим друштвима чије су дозволе за обављање делатности привремено или трајно одузете

Члан 209

У случају да Комисија привремено или трајно одузме дозволу за обављање делатности инвестиционом друштву, друштво је у обавези да достави свим клијентима писано обавештење, тако да они могу да повуку своја средства са рачуна у инвестиционом друштву или да их пребаце у друго инвестиционо друштво које има дозволу за обављање делатности.

У случају трајног одузимања дозволе за обављање делатности брокерско-дилерском друштву, покреће се поступак ликвидације, односно стечаја у складу са законом којим се уређују привредна друштва, односно законом који уређује стечајни поступак.

Ако ликвидациони управник утврди постојање стечајних разлога дужан је без одлагања да обустави поступак ликвидације и покрене поступак стечаја.

Имовина клијената инвестиционог друштва не може се укључити у ликвидациону, односно стечајну масу тог друштва.

Трошкове обавештавања клијената из става 1. овог члана сноси инвестиционо друштво.

Одредбе које се примењују на друштва за управљање

Члан 210

Уколико друштво за управљање инвестиционим фондовима пружа услуге управљања портфолиом из члана 2. тачка 8) подтачка (4) овог закона клијентима који нису инвестициони фондови у смислу закона којим се уређују инвестициони фондови, друштво за управљање може пружати и услуге инвестиционог саветовања из члана 2. тачка 8) подтачка (5) овог закона, као и додатне услуге чувања и управљања финансијским инструментима за рачун клијента из члана 2. тачка 9) подтачка (1) овог закона.

На друштво за управљање из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 2. тач. 10) и 16), члана 4. тач. 2), 3) и 4), члана 151, чл. 164 – 171, чл. 176, 179, 182. и 200. и члана 201. став 5. овог закона.

X ОВЛАШЋЕНЕ БАНКЕ

Дозвола за пружање инвестиционих услуга и активности

Члан 211

Кредитна институција не може да обавља једну или више инвестиционих услуга и активности из одредаба члана 2. тач. 8) и 9) овог закона, а у вези са финансијским инструментима из одредаба члана 2. тачка 1) овог закона, без дозволе за обављање делатности инвестиционог друштва коју Комисија издаје за овлашћену банку – организациони део те кредитне институције.

Овлашћена банка из става 1. овог члана може обављати прописане услуге путем система овлашћене банке или других система кредитне институције, односно користећи комбинацију ових система.

Кредитна институција која нема дозволу из става 1. овог члана може обављати додатне услуге из члана 2. тачка 9) овог закона без дозволе Комисије.

Овлашћена банка из става 1. овог члана не може да обавља послове организатора тржишта.

Услови за обављање послова овлашћене банке

Члан 212

Овлашћена банка је дужна да:

1) има посебан организациони део намењен за обављање послова из члана 211. овог закона;

2) у пословним књигама обезбеђује посебну евиденцију и податке о пословању тог организационог дела;

3) испуњава све услове из поглавља IX. овог закона, осим уколико је изричито изузета од примене одредаба тог поглавља.

Примена овог закона и аката Комисије

Члан 213

На овлашћену банку не примењују се следеће одредбе:

1) члан 150. овог закона који регулише квалификовано учешће;

2) чл. 149. и 162. и чл. 186 – 199. овог закона који регулишу висину капитала, адекватност капитала и управљање ризицима, као и упис у Регистар привредних субјеката.

Народна банка Србије доставља Комисији извештаје или информације које прикупља у вези са адекватношћу капитала и изложености ризику овлашћене банке, без обзира на то да ли су такви извештаји и информације засебни или су део извештаја и информација прикупљених у вези са кредитном институцијом чији је овлашћена банка део.

Извештаји и информације из става 2. овог члана представљају инсајдерске информације и сходно актима Комисије чувају се као пословна тајна.

Мере надзора Комисије

Члан 214

Комисија врши надзор над овлашћеним банкама у складу са овим законом.

У вршењу надзора из става 1. овог члана сходно се примењују мере и санкције у надзору, као и мере престанка обављања делатности које су овим законом прописане за инвестиционо друштво.

Информације које Комисија прикупи у поступку надзора су инсајдерске информације и оне се, са мерама које предузима у вези са овлашћеном банком, уступају Народној банци Србије.

Народна банка Србије информације из става 3. овог члана чува као пословну тајну сходно одредбама овог закона и својим актом.

XI ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

Организација Централног регистра

Члан 215

Централни регистар је правно лице које се организује и послује као акционарско друштво у складу са овим законом и законом којим се уређују привредна друштва.

Удео државног капитала у Централном регистру не може бити мањи од 51%.

Акције Централног регистра су обичне са правом гласа.

Седиште Централног регистра је у Београду.

Делатност

Члан 216

Централни регистар обавља следеће послове:

1) вођење регистра финансијских инструмената;

2) вођење евиденције о финансијским инструментима на рачунима издавалаца;

3) вођење и евиденција рачуна чланова Централног регистра и њихових клијената;

4) упис права трећих лица на финансијским инструментима;

5) чување електронске евиденције о финансијским инструментима и чување материјализованих хартија од вредности;

6) вођење новчаних рачуна чланова Централног регистра, укључујући послове у вези са плаћањем и другим приносима на финансијске инструменте;

7) укњижавање власништва над материјализованим хартијама од вредности у дематеријализованој форми;

8) клиринг и салдирање на основу закључених трансакција са финансијским инструментима и утврђивање стања обавеза и потраживања чланова Централног регистра и њихових клијената након измирења међусобних обавеза и потраживања;

9) пренос финансијских инструмената на рачуне чланова Централног регистра;

10) утврђивање и додела једнообразног идентификационог броја финансијских инструмената;

11) вођење шифарника врста финансијских инструмената;

12) послове у вези са корпоративним радњама издавалаца финансијских инструмената;

13) послове депоновања акција у вези са преузимањем акционарских друштава;

14) обрачунавање пореза на пренос финансијских инструмената, у складу са законом;

15) учествовање у међународним организацијама које се баве пословима регистрације, клиринга и салдирања, као и сарадња са тим организацијама;

16) друге послове у вези са финансијским инструментима, укључујући активности чије је обављање неопходно ради вршења послова из његове делатности.

Централни регистар не може поверити обављање својих послова другом лицу без претходне сагласности Комисије.

Централни регистар у управним стварима примењује одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решења Централног регистра су коначна и против њих се може покренути управни спор.

Минимални капитал и стицање квалификованог учешћа у капиталу Централног регистра

Члан 217

Основни капитал Централног регистра не може бити мањи од 750.000 евра у динарској противвредности.

Средства за рад Централног регистра обезбеђују се из накнада за пружање услуга у складу са правилником о тарифи Централног регистра, као и из других извора, у складу са законом.

Одредбе овог закона које уређују стицање квалификованог учешћа у капиталу регулисаног тржишта, односно организатора тржишта, сходно се примењују и на стицање квалификованог учешћа у капиталу Централног регистра.

Одредбе става 3. овог члана не примењују се када квалификовано учешће стиче Република.

Органи Централног регистра

Члан 218

Централни регистар има скупштину акционара, управни одбор и директора.

Овлашћења скупштине врши Влада преко овлашћених представника.

Представнике у скупштини и директора именује и разрешава Влада на предлог министарства надлежног за послове финансија (у даљем тексту: Министарство).

Скупштина именује и разрешава чланове управног одбора.

Мандат директора и чланова управног одбора траје четири године и могу бити поново бирани.

Управни одбор има председника и четири члана.

Директор не може бити председник управног одбора.

Уколико се промени власничка структура, органи из става 1. овог члана бирају се у складу са уговором о оснивању Централног регистра.

Сагласност за именовање директора и чланова управног одбора и запослени

Члан 219

Централни регистар је дужан да од Комисије прибави претходну сагласност за именовање директора и чланова управног одбора.

Приликом давања претходне сагласности из става 1. овог члана, Комисија сходно примењује стандарде и процедуре прописане одредбама чл. 107. и 108. овог закона које уређују услове за избор директора и чланова управног одбора организатора тржишта.

Запослени Централног регистра не могу бити директори, чланови управног одбора нити запослени код организатора тржишта или у инвестиционим друштвима, код чланова Централног регистра или јавних друштава за чије се финансијске инструменте врши клиринг и салдирање код Централног регистра, односно за које Централни регистар води регистар тих финансијских инструмената.

На права и обавезе запослених у Централном регистру примењују се општи прописи о радним односима.

Општи акти; сагласност Комисије

Члан 220

Општи акти Централног регистра су статут, правила пословања, правилник о тарифи и други општи акти којима се уређује пословање Централног регистра.

Комисија даје претходну сагласност на опште акте Централног регистра и све измене општих аката у року од 30 дана од дана пријема захтева, а предложени акт ступа на снагу по добијању сагласности Комисије.

Централни регистар може доносити и друга правила и процедуре којима ближе уређује послове из своје надлежности.

Комисија може повући сагласност на општи акт Централног регистра и наложити Централном регистру усвајање општих аката.

Ако Централни регистар не усвоји општи акт који Комисије наложи, Комисија може донети тај акт.

Општи акти из ст. 1. и 5. овог члана објављују се на интернет страници Централног регистра одмах након добијања сагласности или доношења.

Саставни део општих аката су и правила понашања директора, чланова управног одбора и запослених, а која садрже одредбе о чувању пословне тајне и процедуре чији је циљ спречавање злоупотребе поверљивих или инсајдерских информација, а те процедуре су у значајној мери исте као и процедуре које се односе на Комисију и њене запослене и прописане су одредбама чл. 254 – 256. овог закона.

Правила пословања

Члан 221

Правилима пословања Централног регистра се утврђују:

1) вођење регистара;

2) отварање и вођење рачуна финансијских инструмената;

3) отварање и вођење новчаних рачуна;

4) чување финансијских инструмената;

5) вршење клиринга и салдирања обавеза и потраживања насталих по основу закључених трансакција;

6) пренос права из финансијских инструмената и преноса тих инструмената, као и садржина налога за пренос (у даљем тексту: налози за пренос) и налога за упис права трећих лица на финансијским инструментима (у даљем тексту: налози за упис);

7) образовање и коришћење гарантног фонда и други начини смањења ризика у случају неизвршења обавеза члана Централног регистра;

8) друга питања од значаја за рад Централног регистра.

Правилник о тарифи

Члан 222

Правилником о тарифи Централног регистра утврђује се висина чланарине и накнада које Централни регистар наплаћује за обављање својих услуга.

Централни регистар је дужан да о доношењу, односно измени правилника о тарифи обавести кориснике својих услуга најмање седам дана пре почетка примене тог правилника.

Чланство у Централном регистру

Члан 223

Чланови Централног регистра могу бити Република, Народна банка Србије, инвестициона друштва, кредитне институције, организатори тржишта, регулисано тржиште, друштва за управљање фондовима, инострана правна лица која обављају послове клиринга и салдирања, односно регистрације финансијских инструмената или друга лица ако испуњавају услове чланства прописане актима Централног регистра.

Пријем у чланство Централног регистра врши се на основу поднетог захтева и документације прописане актима Централног регистра.

Централни регистар је дужан да, у року од 30 дана од дана пријема захтева из става 2. овог члана донесе решење о пријему у чланство Централног регистра.

Решење из става 3. овог закона је коначно, а против њега се може покренути управни спор.

Централни регистар је дужан да редовно обавештава Комисију о сваком новом члану и престанку чланства, као и да доставља ажуриран попис чланова на начин прописан актом Комисије.

Права и обавезе према члановима

Члан 224

Права и обавезе Централног регистра према члану Централног регистра, као и права и обавезе тог члана, утврђују се актима Централног регистра.

Контрола коју врши Централни регистар

Члан 225

Централни регистар врши контролу над својим члановима у делу послова из надлежности Централног регистра.

У вршењу контроле Централни регистар има право непосредног увида у документацију у вези са пословима из става 1. овог члана.

Када Централни регистар у контроли утврди незаконитости, односно неправилности које представљају повреду одредаба овог закона, акта Комисије и акта Централног регистра, налаже решењем члану да у одређеном року отклони такве неправилности.

Централни регистар без одлагања обавештава Комисију и организатора тржишта на начин прописан актом Комисије о свакој значајној повреди одредаба овог закона или акта Комисије, односно Централног регистра коју почини члан Централног регистра.

Престанак чланства

Члан 226

Члану Централног регистра престаје чланство у Централном регистру:

1) ако му је трајно одузета дозвола за рад;

2) ако не испуњава услове за чланство у Централном регистру;

3) ако у значајној мери и систематски не извршава обавезе према Централном регистру, односно не поштује друге опште акте Централног регистра;

4) у другим случајевима предвиђеним актом Централног регистра.

Централни регистар може и привремено да суспендује чланство у складу са својим правилима пословања.

Рачуни

Члан 227

У Централном регистру отварају се и воде рачуни чланова Централног регистра са следећим подрачунима финансијских инструмената:

1) депо рачуни;

2) емисиони рачуни;

3) власнички рачуни;

4) рачуни управљања;

5) збирни, односно кастоди рачуни.

У Централном регистру отварају се и воде следећи новчани рачуни:

1) чланова Централног регистра;

2) гарантног фонда.

У оквиру новчаног рачуна Републике код Централног регистра отвара се подрачун Акцијског фонда, односно његовог правног следбеника, на који се прикупљају средства од продаје акција коју врши Акцијски фонд, односно његов правни следбеник.

Актима Централног регистра се може предвидети отварање и других рачуна и подрачуна.

Новчане рачуне Централног регистра отвара и води Народна банка Србије.

Финансијски инструменти и новчана средства чланова Централног регистра на рачунима које води Централни регистар не улазе у имовину, нити у стечајну или ликвидациону масу Централног регистра и не могу бити предмет принудне наплате.

Настанак и пренос права из финансијских инструмената

Члан 228

Законити ималац финансијског инструмента (у даљем тексту: законити ималац) који се обавезно евидентира у Централном регистру је лице у чије име је отворен рачун хартија од вредности код Централног регистра на којем се води тај финансијски инструмент.

Права законитог имаоца из финансијског инструмента настају уписом финансијског инструмента на његов рачун који се води у Централном регистру.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, када инвестиционо друштво или кредитна институција води рачун код Централног регистра за клијенте којима пружа додатне услуге из члана 2. тачка 9) овог закона, законитим имаоцима финансијских инструмената на том рачуну сматрају се лица за чији рачун се те додатне услуге пружају.

Пренос права из хартија од вредности и упис права трећих лица

Члан 229

Пренос права из финансијских инструмената врши се на основу налога за пренос који даје члан Централног регистра, као и на основу одговарајућег правног посла, а у складу са правилима Централног регистра.

Пренос права из финансијских инструмената врши се на основу одредаба закона и правноснажне судске одлуке, односно одлуке надлежног органа.

Пренос права из финансијских инструмената по основу уговора о поклону, односно уговора о уступању хартија од вредности без накнаде врши се на основу писменог уговора о поклону, односно уговора о уступању хартија од вредности без накнаде који је оверио надлежни орган, с тим што овера надлежног органа није неопходна када је Република једна од уговорних страна.

Упис права трећих лица на финансијским инструментима, Централни регистар врши на основу налога за упис који даје члан Централног регистра у име законитог имаоца финансијских инструмената, лица које он овласти, законског заступника, као и на основу судске одлуке.

Обавезе у погледу клиринга и салдирања

Члан 230

Обавезе у погледу клиринга и салдирања, настале по основу трансакција финансијским инструментима закљученим у Републици, извршавају се преко Централног регистра у складу са одредбама овог закона и правилима Централног регистра.

Став 1. овог члана се не односи на трансакције финансијским инструментима издаваоца из Републике, уколико се њима тргује ван Републике, а инвестиционо друштво наложи клиринг и салдирање тих инструмената путем система који се налазе ван Републике.

Чланови Централног регистра извршавају новчане обавезе настале по основу закључених трансакција преко новчаних рачуна који се воде код Централног регистра.

Дужности и одговорности Централног регистра

Члан 231

Централни регистар је дужан да информациони систем и податке којима располаже заштити од неовлашћеног коришћења, измена и губитака, као и да најмање пет година чува на сигурном месту оригиналну документацију на основу које су извршени уписи.

Централни регистар је дужан да трајно чува документацију и податке забележене на електронским медијима.

Централни регистар је дужан да сигурност непрекидног функционисања информационог система обезбеди формирањем секундарне базе података и секундарног рачунарског система чиме се обезбеђује континуитет његовог рада у случају поплаве, пожара и слично, и који мора бити удаљен од места на коме се налази примарни информациони систем Централног регистра и повезан на другу електричну мрежу.

Подаци које води Централни регистар о рачунима законитих ималаца су тајни подаци и саопштавају се само под условом и на начин који су прописани овим законом, по налогу суда, на захтев Комисије или другог надлежног органа.

Централни регистар је дужан да члану Централног регистра омогући увид у део базе података Централног регистра који се односи на тог члана и његове клијенте, односно да му изда извод са тим подацима, у складу са актом Централног регистра.

Централни регистар је дужан да установи и примењује стабилан и сигуран систем управљања укључујући:

1) поуздану организациону структуру, надзорне процедуре и упутства о пословању;

2) ефикасне процедуре за утврђивање, процену и контролу ризика којима је Централни регистар у свом пословању изложен;

3) ефикасан систем унутрашње контроле, одговарајуће административне, рачуноводствене и процедуре унутрашње ревизије;

4) одговарајуће мере за спречавање, утврђивање и решавање сукоба интереса између Централног регистра и члана Централног регистра.

Право приступа подацима

Члан 232

Право приступа подацима из члана 231. ст. 1. и 2. овог закона имају законити ималац финансијског инструмента, члан Централног регистра који води рачуне за те законите имаоце, као и лице које докаже своје законски интерес у вези са тим финансијским инструментом.

Централни регистар има право на надокнаду трошкова израде и достављања података које доставља на захтев лица из ст. 1. и 2. овог члана у складу са својим правилником о тарифи.

Јавност података

Члан 233

Подаци из централне евиденције акционара издавалаца су јавни подаци и објављују се на интернет страници Централног регистра на начин прописан актима Централног регистра.

Централни регистар је дужан да следеће податке учини доступним јавности, као и да те податке редовно ажурира на својој интернет страници:

1) податке о издавању, замени и брисању финансијских инструмената;

2) податке о корпоративним активностима које Централни регистар обавља у вези са тим финансијским инструментима;

3) податке о акционарима из регистра који води, укључујући износе и проценат класе финансијског инструмента у укупном обиму тог инструмента.

Комисија може прописати садржај података из става 2. овог члана.

Одговорност за податке у Централном регистру

Члан 234

Централни регистар одговара издаваоцу, законитом имаоцу финансијских инструмената која су предмет уписа у Централни регистар за штету насталу неизвршењем, односно неправилним извршењем налога за пренос или повредом других обавеза утврђених овим законом, као и за штету насталу због нетачности или губитка података.

Ако је члан Централног регистра или издавалац коме тај члан пружа услуге довео до нетачног или незаконитог уписа у Централни регистар у вези са финансијским инструментима, одговара за штету нанесену стицаоцима или лицима којима се преносе финансијски инструменти, односно права која из њих проистичу.

Члан или издавалац не одговара за штету проузроковану неисправношћу система обраде података Централног регистра уколико такву неисправност није сам проузроковао.

Извештавање Централног регистра

Члан 235

Централни регистар подноси Народној скупштини, Влади и Комисији годишњи извештај о пословању најкасније четири месеца након завршетка пословне године.

Комисија прописује ближи садржај и начин подношења извештаја из става 1. овог члана, као и садржину, начин и рокове подношења и других извештаја.

Централни регистар јавно објављује годишње финансијске извештаје, израђене у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија и исте доставља Влади и Комисији са извештајем независног ревизора у року из става 1. овог члана.

Овлашћења Народне банке Србије

Члан 236

Народна банка Србије доноси прописе којима се уређује начин обављања платног промета преко новчаних рачуна код Централног регистра.

Народна банка Србије врши контролу законитости пословања Централног регистра и његових чланова у делу који се односи на обављање платног промета преко новчаних рачуна код Централног регистра.

Комисија и Народна банка Србије у вршењу надзора, односно контроле размењују информације сходно примењујући одредбе члана 213. став 2. и члана 214. став 3. овог закона.

Надзор Комисије над Централним регистром

Члан 237

Комисија врши надзор над пословањем Централног регистра.

Надлежности и овлашћења Комисије у вези са надзором прописаним у поглављу XIII. овог закона сходно се примењују на надзор Комисије над Централним регистром, а у циљу праћења да ли Централни регистар послује на законит и професионалан начин који унапређује интегритет тржишта капитала у Републици, укључујући законито и ефикасно вршење клиринга, салдирања и регистровања финансијских инструмената у складу са циљевима овог закона.

Надзор Комисије над Централним регистром заснива се на начелу надзора заснованом на процени ризика, који подразумева непосредну контролу области пословања које представљају највећи системски ризик у смислу обима и врсте трансакција и послова, а Комисија је дужна да најмање једном годишње спроводи непосредну контролу Централног регистра.

Мере надзора

Члан 238

Ако у поступку надзора над Централним регистром Комисија утврди да је дошло до повреде општих аката Централног регистра, одредаба овог закона или акта Комисије које не обавезују Комисију да предузме мере из става 2. овог члана, Комисија доноси решење којим налаже Централном регистру да отклони те незаконитости и неправилности у одговарајућем року, а може предузети једну или више следећих мера:

1) изрицање јавне опомене;

2) издати налог за измену, допуну или доношење општег акта Централног регистра;

3) предузимање других мера и санкција у складу са поглављем XIII. овог закона, осим привременог одузимања или одузимања дозволе за рад Централном регистру.

Комисија може да забрани лицу које поседује квалификовано учешће у Централном регистру, осим Републици, коришћења права гласа на основу квалификованог учешћа, односно може да повуче претходно дату сагласност члану управе и директору Централног регистра уколико утврди следеће:

1) лице је извршило значајну повреду одредаба општих аката Централног регистра, овог закона или акта Комисије;

2) директор или члан управног одбора је добио дозволу на основу значајно нетачних или обмањујућих информација, тако што су изостављене чињенице захваљујући којима обелодањене информације не би биле обмањујуће или на други недозвољени начин;

3) директор или члан управног одбора даље не испуњава услове прописане за добијање сагласности;

4) лице не поступи у року и на начин одређен решењем Комисије из става 1. овог члана;

5) директор или члан управног одбора Централног регистра не врши одговарајући надзор над запосленима у Централном регистру чије несавесно пословање проузрокује значајне повреде општих аката Централног регистра, одредаба овог закона или акта Комисије од стране Централног регистра, односно запосленог, а такве повреде су могле бити спречене да је спроведен одговарајући надзор.

Лице из става 2. овог члана има право да буде саслушано пре него што Комисија донесе решење о предузимању мера, а у складу са актом који доноси Комисија.

Решење о предузетим мерама у складу са ст. 1. и 2. овог члана Комисија објављује на својој интернет страници.

Ближе услове и начин вршења надзора, поступак издавања решења и предузимања мера, као и рокове за извршавање налога и трајање мера прописује Комисија.

XII КОМИСИЈА ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Статус Комисије

Члан 239

Комисија је правно лице, независна и самостална организација Републике Србије која за обављање својих послова одговара Народној скупштини Републике Србије.

Седиште Комисије је у Београду.

Статут Комисије

Члан 240

Комисија доноси статут којим, у складу са овим законом, уређује своје надлежности, као и организацију и начин обављања послова из тих надлежности, права, обавезе и одговорности чланова, председника и секретара Комисије, права и обавезе осталих запослених, начин обезбеђења средстава за рад, начин доношења општих и појединачних аката и друга питања значајна за рад Комисије.

Сагласност на статут Комисије даје Народна скупштина Републике Србије.

Подзаконска акта и други документи

Члан 241

Ради спровођења и извршавања послова утврђених овим и другим законима Комисија доноси правилнике, упутства и друге документе.

Примена закона којим се уређује општи управни поступак

Члан 242

Комисија у решавању у управним стварима примењује одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Решења Комисије су коначна, а против њих се може покренути управни спор.

Саопштења, мишљења и ставови Комисије

Члан 243

Комисија може давати мишљења, као и друге облике јавних саопштења, када је то потребно ради примене и спровођења појединих одредаба овог закона или акта Комисије.

Захтеви у погледу објављивања

Члан 244

Статут и подзаконска акта Комисије објављују се на интернет страници Комисије.

Чланови Комисије

Члан 245

Комисија има пет чланова, укључујући и председника Комисије.

Председника и чланове Комисије бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије на предлог надлежног радног тела за послове финансија Народне скупштине Републике Србије.

Комисију представља председник, који руководи њеним радом.

Председник и чланови Комисије бирају се на пет година и остају на дужности све док не буду разрешени дужности у складу са ставом 2. овог члана.

Ако председнику, односно члану Комисије престане функција пре истека мандата, нови председник, односно члан Комисије бира се на период до истека мандата председника, односно члана коме је функција престала.

Председник и чланови Комисије могу бити поново бирани.

Председник и чланови Комисије стално су запослени у Комисији.

Квалификације

Члан 246

За председника и чланове Комисије може бити биран држављанин Републике који поседује општу радну способност, има високу стручну спрему и најмање пет година радног искуства стеченог у обављању послова у вези са хартијама од вредности у Републици или иностранству.

Неподобност за обављање посла

Члан 247

Председник и члан Комисије, као и запослени у Комисији не може бити лице које:

1) подлеже примени правних последица осуде;

2) је у сродству или у браку с другим чланом Комисије;

3) обавља функцију у државном органу или организацији по основу избора или именовања.

Председник, чланови и запослени Комисије не могу имати власничко учешће или управљати правним лицима којима Комисија даје дозволе за обављање делатности, нити могу представљати интересе тих лица пред Комисијом, државним органима или другим органима.

Председник, чланови и запослени Комисије не могу обављати друге послове који би могли утицати на њихову самосталност, непристрасност и јавни углед, односно углед Комисије.

Повреда одредаба овог члана представља основ за разрешење функције и прекид радног односа.

Разрешење функције и прекид радног односа

Члан 248

Председник, чланови и запослени Комисије разрешавају се функције, односно престаје им радни однос:

1) ако су осуђени за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци или за кривично дело из радних односа, привреде, имовине, правосуђа, прања новца и финансирања тероризма, јавног реда и правног саобраћаја и службене дужности;

2) ако се на основу налаза и мишљења надлежне здравствене установе утврди да су због здравственог стања трајно изгубили радну способност за вршење функције;

3) ако се утврди да своје задатке обављају непрофесионално;

4) ако се утврди да је испуњен један или више услова из одредаба члана 247. овог закона.

Надлежно тело за разрешење дужности и прекид радног односа

Члан 249

Надлежно радно тело за послове финансија Народне скупштине Републике Србије утврђује испуњеност услова за престанак функције, односно разрешење председника и члана Комисије покретањем поступка пред Народном скупштином у року од 60 дана од дана утврђивања тих услова.

Одлуку о престанку функције, односно разрешењу члана Комисије доноси Народна скупштина којом утврђује и дан престанка функције, односно разрешења.

Комисија је одговорна за прекид радног односа осталих запослених лица Комисије.

Радни односи

Члан 250

На права и обавезе запослених у Комисији примењују се општи прописи о радним односима.

Квалификовани имунитет; обештећење

Члан 251

Члан Комисије, запослени или лице ангажовано од стране Комисије не може бити лично одговоран за било коју радњу или пропуст који се догоди у току вршења службене дужности у складу са надлежностима које Комисија има по овом закону, законима из члана 4. овог закона и актима Комисије, изузев ако се ради о злој намери и намерној злоупотреби положаја.

Комисија ће лицима из става 1. овог члана, надокнадити све судске трошкове, укључујући претрпљену штету и новчане казне, под условом да то лице није осуђено за дело које произлази из тих активности.

Одлучивање и кворум

Члан 252

Комисија одлучује на седницама, које води председник Комисије или члан кога он овласти.

Три члана Комисије чине кворум.

Комисија одлучује већином гласова свих чланова, укључујући и председника.

У случају једнаког броја гласова, одлучује глас председника Комисије.

Председник и чланови Комисије изузимају се од гласања при одлучивању о захтевима правних лица у којима имају учешће у капиталу.

Принцип рада

Члан 253

Председник, чланови и запослени Комисије дужни су да у вршењу своје дужности поступају стручно, савесно и непристрасно.

Председник, чланови и запослени Комисије при доношењу одлука не могу довести у питање своју самосталност, као ни самосталност Комисије.

Забрањено је сваком лицу, органу или организацији да предузима било коју радњу којом утиче на самосталност у раду и одлучивању Комисије или било ког њеног члана, осим права таквог лица, органа или организације да наступа и да буде саслушана од стране Комисије, а у складу са актима Комисије.

Забрањено је сваком лицу, органу или организацији да предузима послове који су законом предвиђени као надлежност Комисије, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Забрана трговања финансијским инструментима и давања савета, као и коришћења статуса Комисије за личну добит

Члан 254

Председник, чланови и запослени Комисије не могу се бавити пословима трговања финансијским инструментима нити давањем савета о улагањима у финансијске инструменте.

Лица из става 1. овог члана не могу свој рад у Комисији користити за остваривање сопствених интереса или интереса других лица.

Личне трансакције хартијама од вредности

Члан 255

Председник, чланови и запослени Комисије обавезни су да Комисији дају податке о хартијама од вредности којима располажу, као и податке о свакој промени стања у вези с тим хартијама.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на чланове породице лица из тог става.

Подаци о хартијама од вредности из ст. 1. и 2. овог члана морају бити доступни јавности.

Обавеза чувања пословне тајне

Члан 256

Прошли и садашњи председник, чланови и запослени Комисије, као и лица којима Комисија повери обављање послова из своје надлежности дужни су да чувају податке о издаваоцима хартија од вредности, лицима над којима Комисија врши надзор и којима даје дозволе, као и друге податке о чињеницама и околностима о којима су сазнали у вези са вршењем функције, односно рада, осим података који су доступни јавности, а те податке не смеју користити у личне сврхе, саопштавати трећим лицима, нити омогућити трећим лицима да их користе.

Подаци из става 1. овог члана, осим података који су доступни јавности, сматрају се пословном тајном.

Подаци који се сматрају пословном тајном могу се саопштавати и ставити на увид на основу налога суда, односно налога Комисије.

Комисија може да достави податке из става 2. овог члана и да их стави на увид:

1) надлежним органима у Републици;

2) надлежним органима у другим земљама од којих је Комисија овлашћена да добија или да са њима размењује податке у сврху надзора, регулације, истраге или спровођења закона, а у складу са одредбама овог закона.

Информациони систем

Члан 257

Комисија је дужна да успостави информациони систем користећи електронска средства, а који омогућава комуникацију са Централним регистром, организатором тржишта, регулисаним тржиштем, инвестиционим друштвима, друштвима за управљање и инвестиционим фондовима, као и другим учесницима на тржишту капитала.

Комисија прописује критеријуме сигурности комуникација и заштите података који се достављају Комисији, укључујући техничку усклађеност са опремом и информационим системима Комисије и коришћење електронских средстава за пријем, преношење и објављивање информација.

Информације примљене електронским средствима путем информационог и телекомуникационог система се, у складу са условима које прописује Комисија, сматрају оригиналним документом.

Правилник о тарифи

Члан 258

Комисија доноси правилник о тарифи, којим утврђује висину накнада за послове из свог делокруга.

Правилник о тарифи из става 1. овог члана објављује се на интернет страници Комисије.

Средства за рад Комисије

Члан 259

Средства за рад Комисије обезбеђују се из накнада које се, у складу с правилником о тарифи, наплаћују за обављање послова из њене надлежности, као и из других извора, у складу са законом.

Из прихода које оствари издвајају се средства за резерве Комисије.

Вишак расхода над приходима Комисија покрива из својих резерви, а ако та средства нису довољна – из буџета Републике.

Вишак годишњих прихода над расходима уплаћују се у буџет Републике.

Финансијски извештај; финансијски план; подношење извештаја

Члан 260

Комисија подноси годишњи извештај Народној скупштини Републике Србије, у року од четири месеца од завршетка пословне године.

Годишњи извештај из става 1. овог члана садржи финансијске извештаје за претходну годину, извештај овлашћеног ревизора и извештај о пословању Комисије током претходне године.

Годишњи финансијски извештаји и ревизија годишњих финансијских извештаја Комисије врши се на начин утврђен законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.

Комисија именује ревизора који врши ревизију из става 2. овог члана.

Финансијски план за наредну годину Комисија доноси до 30. новембра текуће године и доставља га Народној скупштини на потврђивање.

Извештавање Владе

Члан 261

Комисија је дужна да, једном у шест месеци, информише Владу о свом раду и кретањима на тржишту капитала, и да приложи документацију у вези са:

1) издатим и одузетим дозволама за рад, овлашћењима и сагласностима у вези са пословима хартија од вредности, у складу са овим законом и другим законима за чију примену је Комисија надлежна;

2) остваривањем надзорне функције Комисије и мерама предузетим у надзору у току извештајног периода;

3) реализацију финансијског плана Комисије за текућу годину;

4) правилнике Комисије и остала акта и саопштења из чл. 241. и 243. овог закона који су донети у току извештајног периода;

5) друге прилоге о спровођењу надлежности Комисије.

XIII ОВЛАШЋЕЊА И НАДЛЕЖНОСТИ КОМИСИЈЕ

Надлежности Комисије

Члан 262

Комисија, у оквиру својих надлежности и у складу са одредбама закона надлежна је да:

1) доноси подзаконска и остала акта за спровођење закона;

2) одобрава објављивање проспекта за јавну понуду и укључење финансијских инструмената у трговање;

3) одобрава понуде и укључење финансијских инструмената у трговање који су изузети од обавезе објављивања проспекта, а одобрење Комисије је неопходно у складу са одредбама поглавља III. овог закона;

4) одобрава физичким и правним лицима статус квалификованих инвеститора;

5) даје дозволу за обављање делатности инвестиционим друштвима, дозволу за рад организатору тржишта, одбија захтев за давање дозволе, привремено или трајно одузима дозволе;

6) даје дозволу организатору Фонда и сагласност на општа акта Фонда и измене тих општих аката;

7) одобрава измене општих аката, стицање квалификованог учешћа, даје претходну сагласност на именовање чланова управе организатора тржишта, инвестиционих друштава и Централног регистра;

8) организује наставу и полагање испита и издаје дозволу за обављање послова брокера, портфолио менаџера и инвестиционог саветника;

9) регулише, врши надзор и прати:

(1) послове издаваоца и јавних друштава;

(2) извршавање обавезе извештавања издавалаца и учесника на регулисаном тржишту, односно МТП;

(3) пословање лица из тачке 5) овог става, укључујући и лица која поседују квалификовано учешће, чланове управе и друге запослене код тих лица;

(4) пословање Централног регистра, лица са квалификованим учешћем, чланове управе и запослене у Централном регистру;

(5) секундарно трговање финансијским инструментима у Републици, без обзира на то да ли се такво трговање врши на регулисаном тржишту, односно МТП или ван њих;

(6) пословање Фонда, организатора Фонда и чланове Фонда;

10) прати усклађеност са одредбама и повреду одредаба закона, аката Комисије из члана 241. овог закона и општих аката организатора тржишта, инвестиционих друштава и Централног регистра;

11) организује, предузима и контролише спровођење мера и санкција којима се обезбеђује законито, правично, уређено и ефикасно функционисање регулисаног тржишта, односно МТП, а у циљу спречавања поремећаја на тржишту и заштите инвеститора;

12) води регистре;

13) обавља друге дужности у оквиру својих општих и посебних овлашћења ближе прописаних одредбама чл. 264. и 267. овог закона;

14) сарађује и закључује споразуме са међународним организацијама, страним регулаторним органима и другим домаћим, односно страним органима и организацијама ради пружања правне помоћи, размене информација и у другим случајевима кад за тим постоји потреба;

15) саставља извештаје и даје информације о регулисаном тржишту, односно МТП;

16) унапређује едукацију инвеститора;

17) издаје дозволе и доноси подзаконска акта у вези са издавањем дозвола, регулисањем и надзором агенција које се баве проценом кредитног ризика у Републици;

18) врши надзор, предузима и контролише спровођење мера и санкција у вези са применом закона којим се уређује преузимање акционарских друштава, закона којим се регулише пословање инвестиционих фондова и закона којим се регулише спречавање прања новца и финансирања тероризма;

19) обавља и друге послове утврђене овим и другим законом.

Послове из става 1. тач. 1) -13), 17) и 18) овог члана Комисија обавља као поверене послове.

Комисија може покренути и водити пред судом поступак против било ког лица ради заштите интереса инвеститора који улажу у финансијске инструменте и других лица за која утврди да им је повређено одређено право или на праву заснован интерес, а у вези са пословима са финансијским инструментима.

У случају да сматра да постоје чињенице које указују на постојање кривичног дела, привредног преступа или прекршаја, Комисија упућује предлог за пријаву, односно захтев органу надлежном за спровођење истраге, кривично гоњење и прекршајни поступак.

Поступак надзора који спроводи Комисија

Члан 263

Комисија спроводи надзор над субјектима надзора у складу са овим законом и актима донетим на основу овог закона.

На поступак који у оквиру своје надлежности спроводи Комисија, примењују се одредбе овог поглавља, ако није друкчије одређено овим законом.

Субјекти надзора над којима Комисија спроводи надзор су лица која су као таква одређена одредбама овог закона.

Начин обављања надзора

Члан 264

Комисија спроводи надзор:

1) непосредно у просторијама субјекта надзора, Комисије или правног лица са којима је субјект надзора директно или индиректно, пословно, управљачки или капиталом повезан;

2) континуирано на основу анализе извештаја које су субјекти надзора дужни да достављају Комисији у прописаним роковима, праћењем, прикупљањем и провером документације, обавештења и података добијених на посебан захтев Комисије, као и праћењем, прикупљањем и провером података и сазнањем из других извора;

3) у сарадњи са другим органима или правним лицима на тржишту капитала;

4) поверавањем послова тим органима или правним лицима на тржишту капитала уз задржавање одговорности;

5) обраћањем надлежним судским органима.

Надзор из става 1. тачка 1) овог члана може бити редован и ванредан.

Поступак надзора над лицима која супротно забрани из овог закона пружају инвестиционе услуге и обављају инвестиционе активности Комисија спроводи по службеној дужности, на основу пријаве и када из сазнања којима располаже произлази да постоје разлози за такав надзор.

Налог за надзор

Члан 265

Надзор започиње издавањем налога за надзор и његовим достављањем субјекту надзора у писаном облику, који садржи: предмет надзора, податке о овлашћеним лицима за надзор, пословне просторије у којима ће се надзор обављати, као и друге податке који су од значаја за вршење надзора.

Комисија може током надзора допунити предмет надзора.

На допуну налога из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе става 1. овог члана.

Достава налога за надзор

Члан 266

Налог за надзор доставља се субјекту надзора у року који не може бити краћи од осам дана од дана почетка надзора.

Изузетно од става 1. овог члана, како се не би угрозила сврха надзора, налог за надзор се може доставити и у краћем року на основу одлуке Комисије.

У случају из става 2. овог члана овлашћено лице Комисије уручује налог за надзор непосредно пре вршења надзора.

Општа овлашћења Комисије у спровођењу надзора

Члан 267

Комисија може да захтева достављање података и докумената од:

1) ревизора, чланова управе и директора;

2) издавалаца и јавних друштава;

3) понуђача или лица која траже укључење у трговање на регулисано тржиште, односно МТП;

4) инвестиционих друштава и посредника који обављају послове у вези са јавном понудом или укључењем финансијских инструмената у трговање;

5) регулисаног тржишта, односно МТП;

6) Централног регистра;

7) организатора Фонда;

8) кредитних институција;

9) лица која врше контролу над наведеним лицима или их та лица контролишу;

10) свих других лица која могу дати податке и информације у вези са сврхом и предметом надзора.

Комисија врши надзор непосредним увидом у општа акта, пословне књиге, изводе са рачуна, преписку и друге документе, укључујући и електронске медије и остале податке које су субјекти надзора обавезни да воде и достављају Комисији, врши анализу тих података, узима изјаве од одговорних лица и осталих запослених у субјекту надзора, као и од других лица која имају сазнања од интереса за надзор.

Надзор из става 2. овог члана врши овлашћено лице Комисије – инспектор у просторијама субјекта надзора или лица са којим субјект надзора има блиске везе.

У сврху провере података од интереса за надзор Комисија може дозволити ревизорима или специјализованим стручним лицима да врше провере одређених података.

Надзор из става 2. овог члана може се вршити и у пословним просторијама Комисије у присуству одговорног лица и овлашћеног лица субјекта надзора.

Субјекти надзора обавезни су да овлашћеним лицима Комисије омогуће приступ у пословне просторије и организационе делове, дају на увид тражену документацију, изјаве, као и да обезбеде друге услове за несметано обављање надзора.

Субјекти надзора су дужни да овлашћеном лицу Комисије на његов захтев предају тражену пословну документацију, евиденцију о телефонским позивима и другим облицима кореспонденције.

Ближе услове и начин спровођења надзора прописује Комисија.

Услови за обављање надзора

Члан 268

Субјект надзора дужан је да овлашћеном лицу Комисије осигура одговарајуће просторије у којима је могуће несметано и без присутности других лица обављање надзора пословања.

На захтев овлашћеног лица Комисије субјект надзора дужан је да осигура стручну и техничку помоћ, као и потребна објашњења и да омогући спровођење надзора у свом седишту.

Субјект надзора дужан је на захтев овлашћеног лица Комисије да осигура и друге услове потребне за обављање надзора.

Надзор из ст. 1. и 2. овог члана обавља овлашћено лице Комисије током радног времена субјекта надзора, а ако је због обима или природе надзора то неопходно, субјект надзора је дужан да омогући овлашћеном лицу Комисије обављање надзора и после радног времена.

Документацију, новац или предмете који могу послужити као доказ у кривичном поступку, поступку за привредни преступ и у прекршајном поступку, овлашћено лице Комисије може, уз издавање потврде, привремено одузети субјекту надзора, али само до покретања тих поступака, када их предаје надлежним органима за вођење поступка.

Завршетак поступка надзора

Члан 269

Записник се саставља у току обављања надзора и уручује се субјекту надзора, са детаљним описом чињеничног стања.

На чињенично стање констатовано записником одговорно лице или овлашћено лице субјекта надзора може ставити примедбе пре закључења записника.

Ако се записник сачињава након обављања непосредног надзора, записник се доставља субјекту надзора и на достављени записник субјект надзора има право да уложи приговор у року од осам дана од дана пријема истог.

Изузетно од става 3. овог члана Комисија може одредити и краћи рок када је то потребно ради спречавања могућих значајних штетних последица.

Разлози за приговор

Члан 270

Приговор на записником констатовано чињенично стање дозвољен је ако је у записнику погрешно или непотпуно констатовано чињенично стање.

Садржај приговора

Члан 271

Приговор мора да садржи: ознаку записника на који се приговор односи, разлоге приговора и друге податке које мора садржавати сваки поднесак у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Ако се субјект надзора у изјави позива на исправе, односно документацију, дужан је да их као доказе приложи приговору.

Ако субјект надзора као доказ приговору не приложи исправе, односно документацију, Комисија ће код доношења одлуке узети у обзир само оне доказе који су приговору приложени.

Након протека рока за приговор субјект надзора нема право да наводи нове чињенице и износи нове доказе.

Ако субјект надзора приговором основано оспори чињенично стање из записника, саставља се допуна записника која се доставља субјекту надзора у року од 15 дана од дана уложеног приговора.

Ако се субјекту надзора не достави допуна записника сматраће се да је његов приговор оцењен неоснованим.

Изрицање надзорних мера

Члан 272

Незаконитости, у смислу овог закона, су стања и поступци који нису у складу са овим законом, актима Комисије, другим законима и подзаконским актима, међународним актима и прописима којима је Комисији дата надлежност за примену, спровођење надзора или надзора над применом.

Неправилности, у смислу овог закона, су стања и активности којима се усвојене пословне политике, мере и поступци доследно не примењују ако се тиме угрожава пословање субјекта надзора.

На основу спроведеног поступка надзора, Комисија може субјекту надзора да изрекне надзорне мере и санкције прописане овим законом, а у сврху законитог, поштеног, правичног и професионалног пословања који унапређује интегритет тржишта капитала.

Када Комисија утврди да постоји основана сумња о почињеном кривичном делу, привредном преступу или прекршају, подноси надлежном органу одговарајућу пријаву, односно захтев.

Континуирани надзор

Члан 273

Овлашћено лице Комисије током континуираног надзора субјеката:

1) утврђује да ли су прописани извештаји, обавештења и други подаци достављени у прописаном року и прописаној форми;

2) утврђује да ли су подаци у извештајима, обавештењима и другој траженој документацији тачни и исправни.

У случају констатованих незаконитости и неправилности током континуираног надзора у пословању субјекта надзора, Комисија може одредити непосредни надзор или на основу утврђеног чињеничног стања у том надзору донети одговарајуће решење за отклањање утврђених незаконитости и неправилности.

Изрицање мера у скраћеном поступку

Члан 274

Ако је доношење мера неопходно ради уредног функционисања финансијског тржишта или заштите инвеститора, а ради се о мерама које се не могу одложити и чињенице на којима се мера заснива су утврђене, Комисија може о њиховом изрицању одлучити по скраћеном поступку.

Опште надзорне мере и санкције

Члан 275

Надзорним мерама налаже се отклањање незаконитости и неправилности, као и предузимање активности за њихово отклањање.

У случају утврђених незаконитости и неправилности Комисија ће решењем наложити предузимање мера и активности ради успостављања законитости и правилног пословања.

Решењем из става 2. овог члана Комисија одређује рок за извршење решења и обавезу да се Комисији достави доказ о исправљеној незаконитости и неправилности.

Комисија независно од других предузетих мера из овог закона, субјекту надзора као и члану управе може изрећи новчану казну, која не може бити мања од 1% ни већа од 5% прописаног минималног капитала, односно капитала субјекта надзора по последњем финансијском извештају, односно не може бити мања од једне зараде ни већа од збира дванаест зарада које је директор или члан управног одбора друштва примио у периоду од дванаест месеци пре дана доношења решења.

Приход остварен по основу наплаћених новчаних казни из става 4. овог члана представља приход буџета Републике.

Решење из става 4. овог члана након достављања субјекту надзора представља извршну исправу.

Комисија, пре изрицања мере лицу коме издаје дозволу, односно претходну сагласност, омогућава саслушање, а у складу са актом Комисије.

Ако Комисија утврди да незаконитости и неправилности нису отклоњене, Комисија може изрећи нову меру.

Када Комисија утврди учестало кршење одредаба закона и аката донетих на основу закона, може изрећи јавну опомену.

О решењу из става 2. овог члана Комисија ће обавестити регулисано тржиште, односно МТП, Централни регистар, Народну банку Србије и кредитну институцију када је то неопходно.

Ближе услове и начин вршења надзора, поступак издавања налога и предузимање мера и санкција, рокове за извршење налога и трајање мере и критеријуме за изрицање санкција прописује Комисија.

Писмена опомена

Члан 276

Када Комисија у спроведеном надзору утврди незаконитости, односно неправилности које представљају повреду одредаба овог закона и аката Комисије и других закона из члана 262. овог закона и аката донетих на основу тих закона, а природа и обим утврђених незаконитости и неправилности немају значајан утицај и последице, Комисија може субјекту надзора изрећи писмену опомену.

Писмена опомена може садржавати и налог да субјект надзора исправи утврђене незаконитости и неправилности и рок у којем је у обавези да то учини.

Ако у року из става 2. овог члана субјект надзора не исправи утврђене незаконитости и неправилности Комисија ће издати решење за отклањање утврђених незаконитости и неправилности.

Извештај о отклањању незаконитости и неправилности

Члан 277

Субјект надзора дужан је, по решењу Комисије, да отклони утврђене незаконитости и неправилности и да Комисији поднесе извештај о активностима које су предузете за њихово отклањање у року који је Комисија одредила.

Уз извештај из става 1. овог члана субјект надзора је дужан да приложи документацију и друге доказе из којих је видљиво да су утврђене незаконитости и неправилности отклоњене.

Када извештај из става 1. овог члана није потпун или из документације у прилогу не произлази да су незаконитости отклоњене, Комисија може наложити допуну извештаја и рок у коме се извештај мора допунити.

Ако из извештаја, приложене документације и других доказа произлази да су утврђене незаконитости и неправилности отклоњене, Комисија ће усвојити тај извештај.

Када Комисија не наложи допуну извештаја из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана подношења извештаја, сматраће се да су незаконитости и неправилности отклоњене.

Члан 278

Пре разматрања извештаја из члана 277. овог закона, Комисија је овлашћена да спроведе надзор над субјектом надзора у мери и обиму потребном како би се утврдило да ли су утврђене незаконитости и неправилности отклоњене на одговарајући начин и у одговарајућем обиму.

Регистри у оквиру службеног регистра информација

Члан 279

Комисија је дужна да води следеће врсте јавних регистара, као и да објави на интернет страници Комисије:

1) регистар издавалаца којима је Комисија одобрила објављивање проспекта за јавну понуду хартија од вредности;

2) регистар издавалаца чији су финансијски инструменти укључени у трговање на регулисано тржиште, односно МТП у Републици;

3) регистар јавних друштава, укључујући подрегистре:

(1) финансијских извештаја, годишњих, полугодишњих и кварталних извештаја, битних информација и прописаних података које свако друштво доставља;

(2) издавалаца који су издали финансијске инструменте, а Комисија је одобрила понуду без обавезе објављивања проспекта;

(3) ималаца значајних учешћа у јавним друштвима који су доставили информације у складу са поглављем V. овог закона;

(4) јавних друштава која не испуњавају своје обавезе из поглавља V. овог закона или акта Комисије и изречене мере и санкције;

(5) друштава којима је престало својство јавног друштва;

4) регистар правних и физичких лица којима је одобрен статус квалификованог инвеститора;

5) регистар издатих и одузетих дозвола за рад, дозвола за обављање делатности, укључујући подрегистре: сагласности на општа акта, чланове управе, стицање квалификованог учешћа у капиталу, изречених мера и санкција;

6) регистар лица која имају дозволу за обављање послова брокера, портфолио менаџера и инвестиционог саветника и лица којима је одузета дозвола;

7) регистар који се води у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови укључујући подрегистре: издатих и одузетих дозвола за рад друштвима за управљање инвестиционим фондовима и фондовима уписаним у регистар инвестиционих фондова, сагласности на општа акта, чланове управе, стицање квалификованог учешћа у капиталу, изречених мера и санкција;

8) регистар који се води у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.

Ближу садржину и начин вођења регистара из овог члана прописује Комисија.

Мултилатерални меморандум о разумевању Међународне организације комисија за хартије од вредности (ИОСЦО)

Члан 280

Комисија је потписница Мултилатералног Меморандума о разумевању (ММОР) Међународне организације комисија за хартије од вредности (ИОСЦО) и овлашћена је да чланицама ИОСЦО које су потписнице ММОР пружа услуге и да са њима размењује:

1) информације и документа у вези са траженим подацима, укључујући:

(1) ажурирану евиденцију из које се могу реконструисати све трансакције финансијским инструментима, као и евиденцију свих новчаних средстава и имовине са рачуна кредитне институције и брокерско-дилерског друштва у вези са тим трансакцијама;

(2) евиденцију о посредном власнику и лицу које врши контролу;

(3) податке о свакој трансакцији, власнику рачуна, износу куповине или продаје, време трансакције, цену, као и лице, кредитну институцију или инвестиционо друштво које је извршило трансакцију;

2) изјаве које лица дају под материјалном и кривичном одговорношћу, а у вези са питањима која су предмет сарадње.

Информације се размењују, односно пружају се услуге из става 1. овог члана уз објашњење због чега тело које упућује молбу тражи информације или помоћ и уколико се дају одговарајући докази о чувању поверљивих информација.

Државни органи Републике, као и остала лица која поседују информације које су предмет сарадње из става 1. овог члана, дужна су да их доставе Комисији у складу са одредбама овог закона, а уколико то не представља повреду закона или других прописа које ти органи примењују.

XIV КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Забрана манипулације на тржишту

Члан 281

Ко предузима манипулације на тржишту на основу којих оствари имовинску корист за себе или друго лице или нанесе штету другим лицима тако што:

1) закључи трансакцију или изда налоге за трговање којима се дају или који ће вероватно пружити неистините или обмањујуће информације о понуди, потражњи или цени финансијских инструмената или којима лице, односно лица која делују заједнички, одржавају цену једног или више финансијских инструмената на нереалном нивоу;

2) закључи трансакције или изда налоге за трговање у којима се употребљавају фиктивни поступци или сваки други облик обмане или преваре;

3) шири информације путем медија, укључујући и интернет или било којим другим путем преноси неистините вести или вести које могу изазвати заблуду о финансијским инструментима, ако је знало или је морало знати да су те информације неистините или да доводе у заблуду,

казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Ако је услед дела из става 1. овог члана дошло до знатног поремећаја на регулисаном тржишту, односно МТП учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година и новчаном казном.

Коришћење, откривање и препоручивање инсајдерских информација

Члан 282

Ко у намери да себи или другом лицу оствари имовинску корист или нанесе штету другим лицима, употреби инсајдерску информацију:

1) непосредно или посредно при стицању, отуђењу и покушају стицања или отуђења за сопствени рачун или за рачун другог лица финансијских инструмената на које се та информација односи;

2) за откривање и чињење доступним инсајдерске информације било ком другом лицу;

3) за препоручивање или навођење другог лица да на основу инсајдерске информације стекне или отуђи финансијске инструменте на које се та информација односи,

казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године.

Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или другим лицима нанета имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором до три године и новчаном казном.

Ако је дело из става 1. учинило лице које поседује инсајдерске информације путем чланства у управним или надзорним органима издаваоца или јавног друштва, учешћа у капиталу издаваоца или јавног друштва, приступа информацијама до којих долази обављањем дужности на радном месту, вршењем професије или других дужности, односно путем кривичних дела које је починило,

учинилац ће се казнити новчаном казном или казном затвора до три године.

Ако је делом из става 3. овог члана прибављена имовинска корист или другим лицима нанета имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Неовлашћено пружање инвестиционих услуга

Члан 283

Ко неовлашћено пружа инвестиционе услуге у намери да себи или другом лицу оствари имовинску корист, казниће се новчаном казном или казном затвора до једне године.

Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или другим лицима нанета имовинска штета у износу који прелази милион и петсто хиљада динара,

учинилац ће се казнити затвором до три године и новчаном казном.

2. Привредни преступи

Члан 284

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ издавалац, јавно друштво и понуђач ако:

1) поступи супротно одредбама чл. 11. и 25. овог закона, а у вези са обавезама објављивања проспекта;

2) дозволи даљу продају хартија од вредности које су издате на основу изузетака предвиђених у члану 12. овог закона;

3) поступе супротно одредбама члана 19. став 5. овог закона тако што посредно или непосредно представља да је Комисија одобрила истинитост и целовитост података наведених у проспекту или делу проспекта за јавну понуду или укључење у трговање;

4) не достави и не објави податке о коначној продајној цени и количини хартија од вредности које ће бити предмет јавне понуде, у складу са одредбама члана 21. став 2. овог закона;

5) објаве или на други начин користе проспект, основни проспект или документ о регистрацији или део тих докумената након истека рока прописаног одредбама члана 22. овог закона;

6) у вези са додатком проспекта не поступа у складу са одредбама члана 33. овог закона;

7) поступи супротно одредбама члана 34. овог закона о почетку јавне понуде и року за упис и уплату;

8) не објави извештај о исходу јавне понуде у складу са одредбама члана 36. овог закона;

9) не поднесе организатору тржишта захтев за укључење у трговање у складу са одредбама члана 38. овог закона;

10) издавалац хартија од вредности за које није потребно објављивање проспекта поступи супротно одредбама члана 41. ст. 1. и 4. овог закона;

11) не поднесе захтев за укључење својих власничких хартија од вредности у трговање у складу са одредбама члана 46. став 1. овог закона;

12) поступа супротно одредбама чл. 57, 58, 59. и 61. овог закона које регулишу стицање квалификованог учешћа;

13) поступи супротно одредбама члана 64. став 1. или члана 66. овог закона о једнаком третману;

14) ако овлашћеним лицима Комисије не омогући вршење надзора у складу са одредбама чл. 71. и 264. овог закона;

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице издаваоца, јавног друштва и понуђача хартија од вредности новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 285

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ организатор тржишта, односно организатор МТП ако:

1) обавља послове организатора тржишта, односно МТП без дозволе Комисије супротно одредбама члана 95. овог закона;

2) поступа супротно одредбама члана 104. овог закона које регулишу стицање квалификованог учешћа;

3) не поступи у складу са одредбама чл. 111. и 112. овог закона о достављању Комисији захтева за измену дозволе;

4) овлашћеним лицима Комисије не омогући да изврше надзор у складу са одредбама чл. 131. или 264. овог закона;

5) уколико директор и чланови управног одбора обављају дужност без сагласности Комисије, а супротно одредбама чл. 154. и 155. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице организатора тржишта, односно МТП новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 286

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ организатор Фонда за заштиту инвеститора, односно члан Фонда ако овлашћеним лицима Комисије не омогуће да изврше надзор у складу са одредбама чл. 145, 146. и 264. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ одговорно лице организатор Фонда новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 287

Новчаном казном од 750.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ инвестиционо друштво, односно овлашћена банка ако:

1) посредује у трансакцији препродаје хартија од вредности које се издају на основу изузетака предвиђених одредбом члана 12. овог закона не поштујући предвиђена ограничења наредне продаје;

2) обавља послове организатора тржишта, односно МТП без дозволе Комисије, а супротно одредбама члана 95. овог закона;

3) обавља инвестиционе услуге и активности без дозволе Комисије, а супротно одредбама члана 147. став 1. и члана 211. овог закона;

4) пружа услуге или обавља активности које нису у складу са одредбама члана 148. овог закона;

5) поступа супротно одредбама о стицању квалификованог учешћа (члан 150);

6) пружа услуге другом инвестиционом друштву или путем другог инвестиционог друштва супротно одредбама члана 152. овог закона;

7) дозволи да лица која не поседују дозволу Комисије у складу са одредбама члана 153. овог закона пружају инвестиционе услуге и обављају инвестиционе активности;

8) уколико директор и чланови управног одбора обављају дужност без сагласности Комисије, а супротно одредбама чл. 154. и 155. овог закона;

9) обавља послове у филијалама супротно одредби члана 158. овог закона;

10) не поступи у складу са одредбама чл. 159. и 160. овог закона о достављању Комисији захтева за измену дозволе;

11) обавља делатности без уговора са клијентом, а супротно одредбама члана 171. овог закона;

12) овлашћеним лицима Комисије не омогући да изврше надзор, односно поступи супротно одредбама чл. 203 – 208. овог закона;

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и одговорно лице инвестиционог друштва или овлашћене банке новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 288

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ Централни регистар, односно члан Централног регистра ако:

1) ограничи или забрани пренос финансијског инструмента или права која из њих произилазе супротно одредбама чл. 5. и 9. овог закона;

2) Централни регистар не примени налог Комисије о одузимању права гласа у складу са чл. 62, 105. и 206. овог закона;

3) Централни регистар повери обављање својих послова трећем лицу без одобрења Комисије супротно одредбама члана 216. став 2. овог закона;

4) уколико директор и чланови управног одбора обављају дужност без сагласности Комисије, а супротно одредбама члана 219. овог закона;

5) Централни регистар не обавештава Комисију у складу са чланом 225. овог закона у вези са контролом коју врши;

6) врши пренос права из хартија од вредности и упис права трећих лица супротно одредбама члана 229. овог закона;

7) Централни регистар не испуни обавезе и дужности предвиђене одредбама члана 231. овог закона;

8) Централни регистар не омогући вршење надзора у складу са одредбама чл. 236. и 237. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ одговорно лице Централног регистра новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 289

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) ревизор који не обавести Комисију и јавно друштво о уоченим повредама закона, аката, материјалним променама и околностима наведеним у одредбама члана 54. овог закона;

2) не испуни обавезе у вези са подацима о значајном учешћу из одредаба чл. 57, 58. и 59. овог закона;

3) овлашћеним лицима Комисије не омогући да изврше надзор, односно поступи супротно одредбама чл. 93, 94 и 264. овог закона;

4) стекне и увећа без одобрења Комисије квалификовано учешће у организатору тржишта, односно регулисаном тржишту, инвестиционом друштву и Централном регистру супротно одредбама чл. 100, 150. и 217. овог закона;

За радње из става 1. овог члана за привредни преступ казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Уз казну за привредне преступе из ст. 1. и 2. овог члана може се изрећи заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

3. Прекршаји

Члан 290

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај издавалац, јавно друштво и понуђач ако:

1) изда финансијске инструменте супротно одредбама члана 8. овог закона;

2) издавалац не испуњава обавезе у вези са документом о објављеним информацијама прописане одредбама члана 23. овог закона;

3) у вези са објављивањем и оглашавањем не поступа у складу са одредбама чл. 31. и 32. овог закона;

4) врши упис и уплату хартија од вредности супротно одредбама члана 35. овог закона;

5) не поднесе Централном регистру захтев прописан одредбама члана 37. овог закона;

6) не достави на време или не објави финансијске извештаје у складу са одредбама чл. 50, 52. и 53. овог закона;

7) не испуњава обавезе у вези са објављивањем података у складу са одредбама члана 55. овог закона;

8) на објављује јавности податке у складу са одредбама члана 63. овог закона;

9) не испуни обавезе прописане одредбама члана 67. овог закона, у вези са приступом прописаним подацима;

10) ако не обавештава у вези са инсајдерском информацијом супротно одредбама чл. 79, 80, 81, 82. и 83. овог закона;

11) ако не обавештава на начин предвиђен одредбама члана 84. овог закона.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 291

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај организатор тржишта, односно МТП ако:

1) не испуњава обавезе обавештавања прописане одредбама члана 38. став 2. овог закона;

2) дозволи лицу које није инвестиционо друштво са дозволом за обављање делатности да тргује супротно одредбама члана 45. став 1. овог закона;

3) не поступа у складу са одредбама чл. 75, 76, 77. и 78. овог закона о забрани злоупотребе инсајдерских информација;

4) не испуњава одредбе члана 86. став 4. овог закона о обавештавању Комисије;

5) обавља активности које нису у складу са одредбама чл. 97, 98. и 129. овог закона;

6) почне да обавља делатност за коју је добио дозволу за рад пре уписа те делатности у регистар привредних субјеката супротно одредбама члана 114. овог закона;

7) запошљава лица супротно ограничењима из одредаба члана 115. овог закона;

8) врши пријем чланова супротно одредбама члана 117. овог закона;

9) не испуњава обавезе у вези са надзором које су прописане одредбама члана 119. овог закона;

10) не поступи у складу са правилима и процедурама за укључење и искључење финансијских инструмената из трговања, а у складу са одредбама чл. 120 -123. овог закона;

11) не испуњава обавезе прописане одредбама чл. 124 – 126. овог закона, у вези са обелодањивањима података пре и после вршења трансакције;

12) не води евиденције и не извештава у складу са одредбама члана 130. овог закона.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 292

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај организатор Фонда, односно члан Фонда ако:

1) не уплати обавезни допринос Фонду, не зарачуна затезну камату и не обавести Комисију, односно не држи средства на рачуну у складу са одредбама члана 136. овог закона;

2) не поступи у складу са одредбама члана 137. овог закона у вези са располагањем и евидентирањем средстава Фонда и извештавањем Комисије о средствима Фонда;

3) утврђује износ накнаде и услове њеног плаћања који нису у складу са одредбама члана 138. овог закона;

4) организатор Фонда поступи супротно одредбама чл. 139 – 141. овог закона у вези са осигурањем потраживања и управљањем потраживањима клијената према члану Фонда;

5) организатор Фонда не врши извештавање у складу са одредбама члана 143. овог закона.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 293

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај инвестиционо друштво, односно овлашћена банка ако:

1) тргује на регулисаном тржишту, односно МТП чији није члан, односно корисник супротно одредбама члана 45. овог закона;

2) не доставља благовремено податке у вези са обављеним трансакцијама супротно одредбама члана 47, односно члана 185. овог закона;

3) не поступа у складу са одредбама чл. 75, 76, 77, 78, 82. и 83. овог закона о забрани злоупотребе инсајдерских информација;

4) почне да обавља делатност за коју је добило дозволу за рад пре уписа те делатности у регистар привредних субјеката супротно одредбама члана 162. овог закона;

5) наплаћује накнаде супротно одредбама члана 163. овог закона;

6) не послује у најбољем интересу клијента и не поштује принципе сигурног и доброг пословања прописано одредбама чл. 164 – 168. овог закона;

7) не поступа у складу са одредбама чл. 169. и 176 – 178. овог закона у вези са поступањем са налозима клијената;

8) на поступа у складу са одредбама члана 170. овог закона о спречавању сукоба интереса;

9) не поступа у складу са одредбама чл. 172 – 175. овог закона које се односе на професионалне клијенте;

10) не поступа у складу са одредбама чл. 179. и 180. овог закона у вези са потврдом извршења налога клијента, новчаним рачунима и финансијским инструментима;

11) обавља услуге управљања портфолиом у супротности са одредбама члана 182. овог закона;

12) позајмљује финансијске инструменте у супротности са одредбама члана 183. овог закона;

13) не испуњава обавезе у складу са одредбама члана 184. овог закона у вези са вођењем евиденције и извештавањем;

14) не поступа у складу са одредбама члана 185. овог закона у вези са објавом података о трговању;

15) не обезбеди и не одржава капитал, односно не управља ризицима у складу са одредбама чл. 186. и 187. овог закона;

16) не изради или не примењује процедуре и поступке за управљање ризицима супротно одредбама чл. 189 – 192. овог закона;

17) прекорачује дозвољене изложености ризику супротно одредбама чл. 193. и 194. овог закона;

18) не поступа у складу са одредбама члана 199. овог закона у вези са обезбеђењем адекватности капитала;

19) не води евиденције и не извештава у складу са одредбама чл. 200. и 201. овог закона;

20) не испуњава одредбе члана 209. овог закона у вези са одузимањем дозволе.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 294

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај Централни регистар, односно члан Централног регистра ако:

1) поступи супротно одредбама члана 37. овог закона у вези са уписом и преносом хартија од вредности на рачуне законитих ималаца;

2) не поступа у складу са одредбама чл. 75 – 77. овог закона у вези са инсајдерским информацијама;

3) наплаћује накнаде супротно одредбама члана 217. став 2. овог закона;

4) Централни регистар поступи супротно одредбама чл. 223. и 226. овог закона у вези са пријемом у чланство и прекидом чланства у Централном регистру;

5) обавезе у погледу клиринга и салдирања изврши супротно одредбама члана 230. овог закона;

6) изврши нетачан или незаконит упис у Централни регистар супротно одредбама члана 234. овог закона;

7) Централни регистар поступи супротно одредбама члана 235. овог закона у вези са обавезом подношења и објављивања годишњег извештаја.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 295

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) поступи супротно одредбама чл. 75, 76, 77. и 78. овог закона о забрани злоупотребе инсајдерских информација;

2) ако даје препоруке супротно одредбама чл. 87 – 92. овог закона.

За радње из става 1. овог члана за прекршај казниће се и одговорно лице правног лица новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.

Члан 296

Новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице за радње из члана 289. овог закона.

Новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник за радње из члана 289. овог закона.

XV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Комисија за хартије од вредности

Члан 297

Комисија која обавља послове у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) наставља да обавља послове у складу са овим законом.

Комисија је дужна да се организује у складу са овим законом у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Дозволе, решења, мере, сагласности и друге одлуке које је донела Комисија у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) остају на снази након ступања на снагу овог закона.

Поступци који су пред Комисијом покренути до почетка примене овог закона, окончаће се у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06).

Чланови Комисије изабрани у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона настављају да обављају своје дужности у складу са својим мандатом, до избора нових чланова у складу са одредбама овог закона.

Приликом првог избора председника и чланова Комисије у смислу става 5. овог члана, председник се бира на пет година, један члан на четири године, један члан на три године, један члан на две године и један члан на једну годину.

Централни регистар

Члан 298

Централни регистар који обавља послове у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) наставља да обавља послове у складу са овим законом и дужан је да се организује и усклади своја акта са одредбама овог закона, у року од девет месеци од дана његовог ступања на снагу.

Решења, мере и друге одлуке које је донео Централни регистар у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) остају на снази након ступања на снагу овог закона.

Берза

Члан 299

Берза која обавља послове у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) наставља да обавља послове у складу са овим законом и дужна је да се организује и усклади своја акта са одредбама овог закона, у року од девет месеци од дана његовог ступања на снагу.

Решења, мере и друге одлуке које је берза из става 1. овог члана донела у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) остају на снази након ступања на снагу овог закона.

Хартије од вредности укључене на берзанско тржиште у смислу Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) након ступања на снагу овог закона сматрају се укљученим на регулисано тржиште, односно листинг регулисаног тржишта, у складу са актима организатора тржишта и одредбама члана 121. овог закона.

Хартије од вредности укључене на ванберзанско тржиште у смислу Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) након ступања на снагу овог закона организатор тржишта укључује на МТП, односно сегмент регулисаног тржишта који није листинг, у складу са актом организатора тржишта и одредбама члана 121. овог закона.

Брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке

Члан 300

Брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке које су добиле дозволу за рад од Комисије до дана ступања на снагу овог закона настављају да обављају своју делатност и дужни су да своје пословање и акта ускладе са одредбама овог закона и одговарајућим актима Комисије, у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Кастоди банке

Члан 301

Од дана ступања на снагу овог закона организационе јединице кредитних институција које имају дозволу Комисије за обављање послова кастоди банке у складу са Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06) не сматрају се лицима са дозволом у смислу овог закона.

Од дана ступања на снагу овог закона кастоди банке из става 1. овог члана сматрају се лицима са дозволом у смислу закона којим се уређују инвестициони фондови и настављају да обављају своју делатност у складу са тим законом.

Фонд за заштиту инвеститора

Члан 302

Агенција за осигурање депозита основана у складу са Законом о Агенцији за осигурање депозита (“Службени гласник РС”, бр. 61/05, 116/08 и 91/10) дужна је да се организује и поднесе захтев Комисији за добијање дозволе за организатора Фонда, у року од девет месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Стављање ван снаге ранијег закона

Члан 303

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06).

Рокови за доношење прописа

Члан 304

Прописи за чије је доношење дато овлашћење овим законом, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, прописи из члана 73. став 5, члана 186. ст. 3. и 4, члана 187. став 2, члана 195. став 3, члана 198. став 3, члана 199. ст. 1. и 2. и члана 279. став 2. овог закона донеће се у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

До почетка примене прописа из ст. 1. и 2. овог члана сходно ће се примењивати прописи донети на основу Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (“Службени гласник РС”, број 47/06), ако нису у супротности са овим законом.

Ступање на снагу

Члан 305

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се по истеку шест месеци од дана његовог ступања на снагу, осим одредаба којима се дају овлашћења за доношење прописа, општих и других аката којима се врши усклађивање рада и пословања одређених субјеката са одредбама овог и другог закона, које се примењују од дана ступања на снагу овог закона.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени лист СРЈ”, бр. 3/2002 и 5/2003 и “Службени лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Област примене

Члан 1

Овај закон уређује страна улагања у предузећа и друге облике за обављање делатности ради стицања добити (у даљем тексту: предузећа) у Савезној Републици Југославији.

Страна улагања у осигуравајућа друштва, банке, друге финансијске организације, игре на срећу и слободне зоне врше се у складу са савезним законом којим се уређује њихово оснивање, односно њихов правни положај.

Страни улагач

Члан 2

Страни улагач, у смислу овог закона, јесте:

1. страно правно лице са седиштем у иностранству;

2. страно физичко лице;

3. југословенски држављанин са пребивалиштем односно боравиштем у иностранству дужим од годину дана.

Страно улагање

Члан 3

Страно улагање у СР Југославију, у смислу овог закона, јесте:

1. улагање у југословенско предузеће којим страни улагач стиче удео или акције у основном капиталу тог предузећа;

2. стицање сваког другог имовинског права страног улагача којим он остварује своје пословне интересе у СР Југославији.

Основни облици страног улагања

Члан 4

Страни улагач може сам или са другим страним или домаћим улагачима:

1. основати предузеће;

2. купити акције или уделе у постојећем предузећу.

Основни облици страног улагања уређују се уговором о оснивању или уговором о улагању који се закључују у писаној форми, односно одлуком о оснивању сачињеном у писаној форми.

Посебни облици страног улагања

Члан 5

Страном улагачу може бити уступљена дозвола (концесија) за коришћење природног богатства, добра у општој употреби или за обављање делатности од општег интереса, у складу са законом.

Страном улагачу може се одобрити да изгради, искоришћава и трансферише (Б.О.Т. – Буилд операте анд трансфер) одређени објекат, постројење или погон, као и објекте инфраструктуре и комуникација.

Улог страног улагача

Члан 6

Улог страног улагача може бити у страној конвертибилној валути, стварима, правима интелектуалне својине, хартијама од вредности и другим имовинским правима.

Улог страног улагача може бити у динарима који се, по прописима о девизном пословању, могу трансферисати у иностранство, укључујући ту и реинвестирање добити.

Страни улагач може конвертовати своје утврђено потраживање у удео, односно акције предузећа – дужника.

Неновчани улози морају бити изражени у новцу.

II ГАРАНТОВАНА ПРАВА СТРАНИХ УЛАГАЧА

Слобода страног улагања

Члан 7

Страни улагач може основати односно улагати у предузећа за обављање свих врста делатности ради стицања добити, уколико овим законом није друкчије предвиђено.

Национални третман

Члан 8

Страни улагач у погледу свог улога ужива једнак положај, права и обавезе као и домаћа физичка и правна лица, уколико овим законом није друкчије предвиђено.

Предузеће са страним улогом ужива једнак правни положај и послује под једнаким условима и на једнак начин као и југословенска предузећа без страног улога.

Правна сигурност

Члан 9

Страни улагач ужива пуну правну сигурност и правну заштиту у погледу права стечених улагањем.

Права страног улагача стечена у моменту уписа страног улагања у судски регистар не могу бити сужена накнадном изменом закона и других прописа.

Улог страног улагача и имовина предузећа са страним улогом не могу бити предмет експроприације или других мера државе са једнаким дејством, осим када је законом или на основу закона утврђен јавни интерес и уз плаћање накнаде.

Накнада из става 3. овог члана мора одговарати тржишној вредности предмета експропријације или друге мере на дан доношења акта о таквој мери. Промена вредности предмета експропријације или друге мере до које може доћи због сазнања јавности за такву меру, неће утицати на процену његове тржишне вредности која се предузима ради исплате ове накнаде.

Накнада из став 3. овог члана мора се исплатити без одлагања, у конвертибилној валути и страни улагач је може слободно трансферисати у иностранство. У случају доцње у исплати ове накнаде, страни улагач има право на законску затезну камату.

Конверзија и слобода плаћања

Члан 10

Страни улагач може, у погледу сваког плаћања везаног за страно улагање, слободно конвертовати домаћу валуту у страну конвертибилну валуту.

Предузеће са страним улогом слободно врши плаћање у међународним пословним односима.

Предузеће са страним улогом може страну валуту држати на девизном рачуну код овлашћене банке и тим средствима слободно располагати.

Право на вођење пословних књига

Члан 11

Предузеће са страним улогом, поред обавезе вођења пословних књига и сачињавања финансијских извештаја у складу са домаћим прописима, има право вођења пословних књига и сачињавања финансијских извештаја у складу са међународно прихваћеним рачуноводственим и ревизорским стандардима.

Право на трансфер добити и имовине

Члан 12

Страни улагач може, слободно и без одлагања, у конвертибилној валути, трансферисати у иностранство сва финансијска и друга средства у вези са страним улагањима, а посебно:

1) добит остварену по основу страног улагања (профит, дивиденде и др.);

2) имовину која му припадне после престанка предузећа са страним улогом, односно на основу престанка уговора о улагању;

3) износе добијене од продаје акција или удела са страним улогом;

4) износе добијене по основу смањења основног капитала предузећа са страним улогом;

5) допунске уплате;

6) накнаде из члана 9. овог закона.

Трансфер финансијских и других средстава из става 1. овог члана може се извршити по измирењу обавезе плаћања пореза на добит предузећа, пореза на дивиденде и других законом прописаних обавеза по основу јавних прихода, везаних за износ који се трансферише.

Износи из става 1. тачка 4) могу се трансферисати само ако је држави предходно уплаћен царински дуг за део опреме увезене без царине који након смањења основног капитала предузећа остане непокривен страним улогом.

Повољнији третман

Члан 13

На страна улагања на територији Југославије примењује се југословенско право.

Уколико међународни или билатерални споразум чије су чланице држава страног улагача и Југославија предвиђа третман који је за страног улагача или његово улагање повољнији од третмана предвиђеног овим законом, примењује се третман предвиђен таквим споразумом.

III ПОДСТИЦАЈИ СТРАНИХ УЛАГАЧА

Слобода увоза

Члан 14

Увоз ствари које представљају улог страног улагача је слободан, под условом да задовољава прописе који регулишу заштиту животне средине.

Пореске и царинске олакшице

Члан 15

Страни улагач и предузеће са страним улогом уживају пореске и царинске олакшице у складу са законом.

Царинска ослобођења

Члан 16

Увоз опреме по основу улога страног улагача, осим путничких моторних возила и аутомата за забаву и игре на срећу, ослобођен је од плаћања царина и других увозних дажбина.

Право из става 1. овог члана може се користити у складу са утврђеном динамиком улагања, до коначне изградње објеката, односно отпочињања делатности у коју се врши улагање, а уколико се улагање врши по основу реинвестирања добити – за све време важења уговора, односно одлуке.

Царинско ослобођење из става 1. овог члана може користити и предузеће са страним улогом до висине учешћа страног улагача у капиталу предузећа утврђеног на основу чл. 19. и 26. Закона о рачуноводству и ревизији, осим новчаног дела основног капитала предузећа, у року од две године од дана регистрације страног улагања.

IV РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

Судови и арбитраже

Члан 17

Спорови који проистичу из страних улагања могу бити решавани пред надлежним судовима Југославије или пред уговореном домаћом или иностраном међународном арбитражом.

V ПОСЕБНА ПРАВИЛА

Заштита животне средине

Члан 18

Страни улагач, у обављању делатности, дужан је увек да поступа у складу са прописима који регулишу заштиту животне средине.

Право мањинског учешћа у посебним областима и подручјима

Члан 19

Страни улагач не може, сам или са другим страним улагачем, основати предузеће у Савезној Републици Југославији у области производње и промета оружја, као ни на подручју које је у складу са законом одређено као забрањена зона.

У областима и подручјима из става 1. овог члана страни улагач може основати предузеће са домаћим правним субјектом или улагати у предузеће, с тим што не може стећи право већинског учешћа у управљању тим предузећем.

У случају из става 2. овог члана, страни улагач дужан је да, за учешће у оснивању предузећа, односно за улагање у предузеће, прибави сагласност савезног органа надлежног за послове одбране.

У поступку за давање сагласности, орган из става 3. овог члана нарочито оцењује квалитет, врсту и обим страног улагања.

Орган из става 3. овог члана дужан је да, у року од 30 дана од дана пријема захтева, одлучи о захтеву. Уколико се у овом року не одлучи о захтеву, сматраће се да је сагласност дата.

У случају одбијања давања сагласности, орган из става 3. овог члана дужан је о томе донети образложено решење.

Против решења из става 6. овог члана може се изјавити жалба Савезној влади у року од 15 дана од дана достављања решења.

Против коначног решења из става 6. овог члана не може се водити управни спор.

Стицање својине на непокретностима

Члан 20

Страно физичко и правно лице, у својству страног улагача, може стицати својину на непокретностима у складу са законом.

VI РЕГИСТРАЦИЈА И ЕВИДЕНЦИЈА СТРАНИХ УЛАГАЊА

Регистрација страних улагања

Члан 21

Страна улагања у смислу члана 3. региструју се у надлежном суду у складу са законом који регулише положај привредних друштава.

Регистрација страног улагања у друге облике организовања за обављање делатности ради стицања добити врши се у складу са законима који регулишу њихов положај.

Страни улагач, у областима и подручјима предвиђеним чланом 19, мора прибавити сагласност у смислу ст. 3. и 5. тог члана ради регистрације страног улагања у надлежном суду.

Евиденција страних улагања

Члан 22

Регистарски суд, по службеној дужности, обавештава савезни орган надлежан за економске односе са иностранством о извршеној регистрацији страних улагања, ради евиденције.

Орган из става 1. овог члана доставља регистарском суду, за сваку календарску годину унапред, списак држава са којима не постоји узајамност.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена овог Закона

Члан 23

Овај закон примењује се на сва страна улагања која до дана ступања на снагу овог закона нису регистрована у надлежном суду.

Престанак важења других прописа

Члан 24

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о страним улагањима (“Службени лист СРЈ”, бр. 79/94 и 29/96)

Ступање на снагу

Члан 25

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу СРЈ”.

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – други закон, 71/2012 – одлука УС и 83/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима.

Стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом.

Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица.

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.

2. Циљ стечаја

Члан 2

Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.

3. Начела стечаја

Начело заштите стечајних поверилаца

Члан 3

Стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, у складу са овим законом.

Начело једнаког третмана и равноправности

Члан 4

У стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда односно исте класе у поступку реорганизације.

Начело економичности

Члан 5

Стечајни поступак се спроводи тако да омогући остваривање највеће могуће вредности имовине стечајног дужника и највећег могућег степена намирења поверилаца у што краћем времену и са што мање трошкова.

Начело судског спровођења поступка

Члан 6

По отварању стечајни поступак спроводи суд по службеној дужности.

Начело императивности и преклузивности

Члан 7

Стечајни поступак се спроводи по одредбама овог закона, ако овим законом није другачије одређено. На питања која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Прописани рокови су преклузивни, ако овим законом није другачије одређено.

Начело хитности

Члан 8

Стечајни поступак је хитан.

У стечајном поступку није дозвољен застој и прекид.

Начело двостепености

Члан 9

Стечајни поступак је двостепен, осим ако је овим законом искључен правни лек.

Начело јавности и информисаности

Члан 10

Стечајни поступак је јаван и сви учесници у стечајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровођење поступка, осим података који представљају пословну или службену тајну.

Закључак о подацима који представљају службену или пословну тајну доноси стечајни судија на предлог стечајног управника.

Огласи, решења и други акти суда, на дан доношења, објављују се на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано овим законом, достављају се и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната, уколико тај регистар нема своју интернет страну.

Сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима објављују се, одмах по пријему, на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.

Поступање и доношење одлука у стечајном поступку врши се на основу увида у све расположиве информације.

4. Стечајни разлози

Члан 11

Стечајни поступак се отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога.

Стечајни разлози су:

1) трајнија неспособност плаћања;

2) претећа неспособност плаћања;

3) презадуженост;

4) непоступање по усвојеном плану реорганизације и ако је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.

Трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник:

1) не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе;

2) потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.

Претећа неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник учини вероватним да своје већ постојеће новчане обавезе неће моћи да испуни по доспећу.

Презадуженост постоји ако је имовина стечајног дужника мања од његових обавеза. Ако је стечајни дужник друштво лица презадуженост не постоји ако то друштво има најмање једног ортака односно комплементара који је физичко лице.

Непоступање по усвојеном плану реорганизације постоји када стечајни дужник не поступа по плану реорганизације или поступа супротно плану реорганизације на начин којим се битно угрожава спровођење плана реорганизације.

Претпоставка трајније неспособности плаћања

Члан 12

Постојање трајније неспособности плаћања се претпоставља у случају када је предлог за покретање стечајног поступка поднео поверилац који у судском или пореском извршном поступку спроведеном у Републици Србији није могао намирити своје новчано потраживање било којим средством извршења.

Посебни случајеви у којима се стечајни поступак обуставља или закључује без одлагања

Члан 13**

Ако се утврди да стечајни дужник има само једног повериоца, отворени стечајни поступак се обуставља без одлагања.

Ако се утврди да је имовина стечајног дужника мања од висине трошкова стечајног поступка или да је имовина стечајног дужника незнатне вредности, стечајни поступак се закључује без одлагања.

У случају из става 2. овог члана стечајни судија ће решењем о закључењу стечајног поступка наложити стечајном управнику да уновчи имовину стечајног дужника и оствареним средствима покрије настале трошкове.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана стечајни поступак се не закључује ако поверилац или стечајни дужник поднесу захтев за спровођење поступка и ако по налогу стечајног судије подносилац захтева положи средства неопходна за покриће трошкова стечајног поступка.

5. Случајеви на које се закон не примењује

Члан 14

Стечајни поступак се не спроводи према: Републици Србији; аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе; фондовима или организацијама обавезног пензијског, инвалидског, социјалног и здравственог осигурања; правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а која се искључиво или претежно финансирају кроз уступљене јавне приходе или из републичког буџета односно буџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; Народној банци Србије; Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности; јавним агенцијама.

Одредбе овог закона не примењују се на стечајни поступак банака и осигуравајућих организација, осим одредаба којима се уређују питања која нису уређена посебним законом.

За обавезе правног лица над којим се у складу са ставом 1. овог члана не спроводи стечајни поступак солидарно одговарају његови оснивачи, односно власници, као чланови или акционари.

II НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Надлежност

Стварна надлежност

Члан 15

Стечајни поступак спроводи суд одређен законом којим се уређује надлежност судова.

Извршне радње у стечајном поступку спроводи стечајни судија у складу са овим законом.

Месна надлежност

Члан 16

Стечајни поступак спроводи суд на чијем подручју је седиште стечајног дужника.

Стечајни поступак над стечајним дужником који нема седиште у Републици Србији спроводи суд на чијем подручју је средиште главних интереса стечајног дужника, ако су за то испуњени услови предвиђени овим законом.

2. Органи стечајног поступка

Члан 17

Органи стечајног поступка су стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.

2.1. Стечајни судија

Члан 18

Стечајни судија:

1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка;

2) утврђује постојање стечајног разлога и одлучује о отварању стечајног поступка;

3) именује и разрешава стечајног управника;

4) одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате;

5) одређује износ прелиминарне и коначне накнаде трошкова и награде стечајног управника;

6) одлучује о примедбама на радње стечајног управника;

7) разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације;

8) потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен;

9) доноси решење о главној деоби стечајне масе;

10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене овим законом.

2.2. Стечајни управник

Правни положај и статус стечајног управника

Члан 19

Стечајни управник води послове и заступа стечајног дужника, осим ако је овим законом другачије одређено.

Стечајни управник, као и лица која обављају послове стечајног управника у име организације која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника, имају статус службеног лица у смислу одредаба Кривичног законика којима се регулише положај службеног лица.

Стечајни управник има легитимацију коју издаје овлашћена организација.

Стечајни управник легитимацију може да употребљава само за службене радње које предузима у границама својих законских овлашћења.

Министар ближе прописује изглед, образац и садржину легитимације стечајног управника.

Именовање

Члан 20

Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.

Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).

У претходном стечајном поступку, привремени стечајни управник се именује решењем стечајног судије на начин из става 2. овог члана.

Министар надлежан за послове стечаја (у даљем тексту: министар) прописује ближе услове и начин избора стечајног управника методом случајног одабира.

Ограничење у именовању

Члан 21

За стечајног управника не може бити именовано лице које је:

1) у притвору, за време трајања притвора, или против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, као и лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника;

2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг стечајног судије, односно директора, власника или члана органа управљања стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона;

3) солидарни дужник са стечајним дужником или лицем повезаним са стечајним дужником, у смислу овог закона;

4) било директор, власник или члан органа управљања или надзорног органа стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;

5) било запослено код стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;

6) поверилац стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;

7) дужник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;

8) предузетник који се бави делатношћу која је конкурентска делатности стечајног дужника, лице запослено код тог предузетника, као и лице које би именовањем за стечајног управника било у сукобу интереса у односу на стечајног дужника;

9) радило као саветник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у пословима везаним за имовину стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка.

Именовање стечајног управника у стечају друштвених и државних предузећа

Члан 22

У поступку спровођења стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом, као и у случају када се током стечајног поступка промени власничка структура стечајног дужника тако да стечајни дужник постане правно лице са већинским јавним капиталом, за стечајног управника стечајни судија именује организацију из члана 19. став 2. овог закона.

На обављање послова стечајног управника од стране организације из става 1. овог члана не примењују се одредбе члана 20. и чл. 23. до 26. овог закона.

Организација из става 1. овог члана дужна је да овлашћеној организацији доставља тромесечне извештаје о току стечајног поступка и стању стечајне масе, као и другу документацију прописану овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом, у циљу вођења статистике стечајних поступака за територију Републике Србије.

Лиценца за обављање послова стечајног управника

Члан 23

Лиценцу за обављање послова стечајног управника (у даљем тексту: лиценца) издаје овлашћена организација решењем о издавању лиценце.

Лиценца се издаје лицу које:

1) је држављанин Републике Србије;

2) има пословну способност;

3) има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно у основном трајању од најмање четири године;

4) има три године радног искуства са високом стручном спремом или три године радног искуства на спровођењу стечајних поступака;

5) има положен стручни испит за добијање лиценце;

6) је достојно поверења за обављање послова стечајног управника.

Лиценца се не може издати лицу против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, односно које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или за дело које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника или лицу које је у притвору, за време трајања притвора.

Није достојно поверења за обављање послова стечајног управника у смислу става 2. тачка 6) овог члана лице из чијег се понашања у обављању раније професионалне делатности или других поступака може закључити да неће савесно обављати послове стечајног управника и чувати углед професије стечајног управника. Достојност поверења за обављање послова стечајног управника утврђује се нарочито у складу са кодексом етике стечајних управника (у даљем тексту: кодекс етике).

У случају да нису испуњени услови за издавање лиценце из овог члана, овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за издавање лиценце.

Решења из ст. 1. и 5. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.

Лиценца важи три године од дана издавања и може се обновити.

Министар ближе прописује програм и начин полагања стручног испита, као и начин издавања и обнављања лиценце.

Обнављање и одузимање лиценце

Члан 24

Лиценца се обнавља на захтев стечајног управника, који се подноси овлашћеној организацији најраније три месеца пре истека рока важности лиценце.

Стечајни управник може обновити лиценцу ако:

1) испуњава услове за издавање лиценце прописане овим законом;

2) приложи доказ да је у последње две године обављао послове стечајног управника или друге стручне послове везане за стечајни поступак;

3) је у претходном периоду важности лиценце савесно обављао послове стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике;

4) приложи доказ о уплати накнаде за обнављање лиценце чија је висина прописана тарифом о одређивању цена услуга овлашћене организације;

5) приложи доказ да је измирио све обавезе по основу новчаних казни које му је изрекла овлашћена организација у поступку стручног надзора.

Лице које не испуњава услов из става 2. тачка 2) овог члана за потребе обнављања лиценце прилаже доказ да је било полазник најмање три стручна семинара или курса годишње на тему спровођења стечајног поступка, које организује или признаје овлашћена организација.

Лицу које не испуњава услов из става 2. тачка 3) овог члана не може бити издата ни нова лиценца.

Лиценца се може одузети и пре истека рока важења лиценце у случају да се у поступку по пријави заинтересованог лица или по службеној дужности утврди да стечајни управник није савесно обављао послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

У случају из ст. 4. и 5. овог члана овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за обнављање лиценце, односно решење о одузимању лиценце, на основу којих стечајног управника брише из именика стечајних управника.

Решења из става 6. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.

Овлашћена организација без одлагања обавештава судове који спроводе стечајне поступке о свим променама у статусу лиценцираног стечајног управника.

Стечајном управнику коме је одузета лиценца или коме је захтев за обнављање лиценце одбијен из разлога прописаних у ставу 4. овог члана не може да се изда нова лиценца у року од пет година од дана коначности решења о одузимању лиценце, односно решења о одбијању захтева за обнављање лиценце.

Именик стечајних управника

Члан 25

Именик стечајних управника води овлашћена организација.

У именик стечајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стечајних управника као активни стечајни управници или као неактивни стечајни управници.

У именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица.

У именик активних стечајних управника не може бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортачког, односно командитног друштва.

У случају привремене немогућности за обављање послова стечајног управника стечајни управник је дужан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стечајног управника.

По престанку привремене немогућности за обављање послова стечајног управника, а на писмени захтев стечајног управника, овлашћена организација неактивног стечајног управника преводи у статус активног стечајног управника.

Стручни надзор

Члан 26

Стручни надзор над радом стечајних управника (у даљем тексту: стручни надзор), врши овлашћена организација, у складу са посебним законом. На поступак стручног надзора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

У поступку стручног надзора овлашћена организација проверава да ли стечајни управник обавља дужност стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике, као и другим прописима.

У случају утврђених неправилности у раду стечајног управника, овлашћена организација, по спроведеном дисциплинском поступку, стечајном управнику за утврђене повреде дужности изриче следеће мере:

1) опомену;

2) јавну опомену;

3) новчану казну;

4) одузимање лиценце.

Мере из става 3. овог члана изричу се решењем које је коначно.

Повреде дужности стечајног управника могу бити лакше или теже повреде дужности.

У случају лакше повреде дужности могу се изрећи мере: опомена, јавна опомена и новчана казна, а у случају теже повреде дужности могу се изрећи мере: мера јавна опомена и новчана казна, мера новчана казна и мера одузимање лиценце.

Министар ближе прописује које неправилности у раду стечајног управника представљају лакше, а које теже повреде дужности стечајног управника.

Решење из става 4. овог члана доставља се без одлагања свим судовима који спроводе стечајне поступке, као и одбору поверилаца у свим поступцима у којима је именован стечајни управник коме је изречена дисциплинска мера.

По пријему решења којим се изриче мера одузимања лиценце стечајни судија разрешава стечајног управника.

По пријему решења којима се изричу мере опомене, јавне опомене и новчане казне, стечајни судија може разрешити стечајног управника или одредити друге мере, укључујући и обавезу добијања посебне сагласности стечајног судије или писаног одобрења одбора поверилаца за све или поједине радње које стечајни управник предузима, ако оцени да самостално поступање стечајног управника може довести до оштећења стечајне масе.

Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.

Делокруг послова стечајног управника

Члан 27

Стечајни управник је нарочито дужан да:

1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стечајног дужника, укључујући и спречавање преноса имовине, њено печаћење или одузимање уколико је то неопходно, као и радње побијања, ако би се побијањем увећала стечајна маса;

2) у року од 30 дана од дана именовања састави план тока стечајног поступка са предрачуном трошкова и временским планом;

3) започне пописивање имовине стечајног дужника у року од десет дана од дана именовања и оконча њено пописивање у року од 30 дана од дана именовања;

4) састави извештај о економско-финансијском положају стечајног дужника и да га достави стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији;

4а) састави пореске билансе са стањем на дан отварања и дан окончања стечајног поступка, у складу са пореским прописима и да те билансе, са пореском пријавом, достави надлежном пореском органу у роковима предвиђеним пореским прописима;

5) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све повериоце који су му у том тренутку познати уз навођење свих података из решења о отварању стечајног поступка, као и других података од значаја за повериоце;

6) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све судове пред којима се воде извршни поступци;

7) уз сагласност стечајног судије, на терет стечајне масе, осигура имовину стечајног дужника, у целини или делимично, ако је то потребно ради њене заштите;

8) подноси стечајном судији и одбору поверилаца редован тромесечни извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

9) подноси стечајном судији план трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе за наредни месец;

10) се стара о завршетку започетих, а незавршених послова стечајног дужника, у циљу остваривања највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине;

11) даје мишљење о предлогу плана реорганизације када он није подносилац;

12) утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраживања према стечајном дужнику, као и свих обезбеђења потраживања;

13) уновчи ствари и права стечајног дужника, у складу са овим законом;

14) састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе и нацрт завршног рачуна;

15) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби, у делу у којем је решење постало правоснажно, у складу са овим законом;

16) достави завршни рачун;

17) заступа стечајног дужника, односно стечајну масу у покретању и вођењу судских, управних и других поступака;

18) поднесе предлог, захтев или други одговарајући акт надлежном органу стране државе као заступник стечајног дужника, којим између осталог захтева пленидбу, одузимање, заштиту или повраћај имовине стечајног дужника која се налази у иностранству или је под контролом тог органа или трећег лица које се налази под његовом јурисдикцијом, као и да сарађује са органима стране државе или страним представницима у складу са одредбама овог закона којима се регулише стечај са елементом иностраности;

19) обавести одговарајуће регистре о отварању стечајног поступка, у складу са законом;

20) обавља и друге послове који су предвиђени овим законом или су од интереса за успешно спровођење стечајног поступка.

Стечајни управник може узети кредит или зајам, без обезбеђења или уз обезбеђење на имовини која чини стечајну масу, у складу са овим законом.

Кредит или зајам из става 2. овог члана сматра се обавезом стечајне масе, чиме се не дира у раније стечена права разлучних и заложних поверилаца, осим ако се разлучни и заложни поверилац не сагласи другачије.

Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

Стечајни управник, у вршењу својих послова, може да ангажује стручна страна или домаћа правна или физичка лица, уз сагласност стечајног судије. Над радом ангажованих лица надзор врши стечајни управник.

Стечајни управник је дужан да у вршењу својих послова пружа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеђује неопходне податке и документацију, као и да сарађује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да врши послове стечајног управника.

Стечајни управник може по потреби да консултује одбор поверилаца или стечајног судију о питањима везаним за стечајни поступак.

Стечајни управник именован у претходном стечајном поступку врши послове одређене решењем о његовом именовању.

Министар, на предлог овлашћене организације, доноси националне стандарде за управљање стечајном масом и кодекс етике.

Предузимање радњи од изузетног значаја

Члан 28

Радње које предузима стечајни управник, а које имају или могу имати значајан утицај или последице на стечајну масу, као што су узимање кредита или зајма, набавка опреме веће вредности, издавање у закуп и друге сличне радње (у даљем тексту: радње од изузетног значаја), могу се предузети уз обавештавање стечајног судије и уз добијање сагласности одбора поверилаца. Побијање правних радњи стечајног дужника подношењем тужби или на други начин не сматра се радњом од изузетног значаја.

Радње од изузетног значаја у току претходног стечајног поступка стечајни управник предузима уз сагласност стечајног судије.

Стечајни управник је дужан да писменим путем обавести о намераваној радњи од изузетног значаја стечајног судију најкасније 15 дана пре предузимања те радње, као и да свим члановима одбора поверилаца, односно стечајном судији у случају из става 2. овог члана, упути захтев за давање сагласности за предузимање те радње у истом року.

У случајевима изузетне хитности рок из става 3. овог члана може бити и краћи, али не краћи од три дана, под условом да ниједан члан одбора поверилаца писменим путем или на седници одбора поверилаца не приговори таквом року достављања.

Сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предложеном радњом, ако је о њој обавештен у року из ст. 3. и 4. овог члана и ако на обавештење стечајног управника није реаговао у року од осам дана од дана пријема обавештења оспоравањем предложене или предлагањем друге радње.

Извештавање

Члан 29

Стечајни управник доставља тромесечне писане извештаје о току стечајног поступка и о стању стечајне масе одбору поверилаца, стечајном судији и овлашћеној организацији у року од 20 дана од дана истека тромесечног периода.

Стечајни управник је дужан да извештаје из става 1. овог члана стечајном судији достави у писаном облику, а одбору поверилаца и овлашћеној организацији електронским путем.

Овлашћена организација је дужна да извештаје, одмах по достављању, објави на својој интернет страни.

На захтев одбора поверилаца или поверилаца чија су укупна утврђена или оспорена потраживања већа од 20% од укупног износа пријављених потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да доставља и месечне и друге извештаје.

Трошкове припреме и достављања извештаја из става 2. овог члана сноси подносилац захтева, а у случају одбора поверилаца стечајна маса.

Тромесечни извештај нарочито садржи:

1) списак имовине која је продата, пренесена или на други начин отуђена;

2) списак готовинских прилива и одлива учињених у току претходна три месеца;

3) почетно и крајње стање на рачуну стечајног дужника;

4) списак обавеза стечајног дужника;

5) списак ангажованих стручњака и износа који су им исплаћени.

Привремени стечајни управник доставља посебан писани извештај о току претходног стечајног поступка лицима из става 1. овог члана, који нарочито садржи податке из става 5. тач. 1) до 4) овог члана.

Стечајни управник доставља завршни рачун стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији.

Образац и начин достављања извештаја из става 1. овог члана ближе прописује овлашћена организација.

Обавезно осигурање

Члан 30

Активни стечајни управник је дужан да у своје име и за свој рачун закључи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом у износу од најмање 30.000 евра у динарској противвредности на дан закључења уговора, за све ризике повезане са обављањем послова стечајног управника.

Одбор поверилаца може у било ком тренутку захтевати од стечајног управника да закључи уговор о додатном осигурању од професионалне одговорности за конкретни стечајни поступак и на износ који је већи од износа из става 1. овог члана, а стечајни управник је дужан да такво осигурање уговори, осим уколико не докаже да није у могућности да на тржишту уговори такво осигурање.

Износ из става 2. овог члана одређује одбор поверилаца с обзиром на висину стечајне масе и посебне околности, као и постојеће или могуће ризике, с тим што стечајни судија, поступајући по службеној дужности или по захтеву заинтересованог лица, може наложити умањење тог износа или у потпуности забранити преузимање додатног осигурања ако процени да су трошкови премије додатног осигурања неоправдано високи.

Премија додатног осигурања из става 2. овог члана представља обавезу стечајне масе.

Одговорност за штету

Члан 31

У случају када је у обављању послова стечајни управник проузроковао штету учесницима у поступку намерно или крајњом непажњом, стечајни управник личном имовином одговара за такву штету.

Ако је штета настала због радње стечајног управника која је извршена по налогу стечајног судије, стечајни управник није одговоран за насталу штету, осим ако је налог дат на основу његових несавесних радњи или предлога.

За штету коју учине стручна лица која је ангажовао стечајни управник, стечајни управник одговара ако је штета настала услед пропуштања стечајног управника да изврши надзор над њиховим радом.

Захтев за накнаду штете застарева у року од три године од дана брисања стечајног дужника, односно стечајне масе из надлежног регистра, односно правноснажности решења којим је потврђено усвајање плана реорганизације.

Разрешење

Члан 32

Стечајни судија по службеној дужности или на предлог одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:

1) не испуњава своје обавезе;

2) не поштује рокове одређене овим законом;

3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;

4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;

5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или одбора поверилаца;

6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност одбора поверилаца.

Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.

На предлог одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање три четвртине чланова одбора, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана али постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.

Предлог из става 3. овог члана може се поднети на првом поверилачком рочишту или најкасније у року од 60 дана од дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог члана, стечајни судија ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.

Стечајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог члана без одлагања доставља овлашћеној организацији.

Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на разрешење привременог стечајног управника.

Примопредаја

Члан 33

По разрешењу, стечајни управник и новоименовани стечајни управник извршиће, без одлагања, примопредају целокупне имовине и документације. Стечајни управник који је разрешен дужан је да извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе од дана отварања стечајног поступка до дана разрешења достави стечајном судији и одбору поверилаца. Извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе садржи све податке из члана 29. став 5. овог закона.

Обавеза из става 1. овог члана у погледу предаје документације важи и за трећа лица, ако се документација стечајног дужника налази у њиховом поседу у тренутку разрешења стечајног управника.

Ако стечајни управник који је разрешен или лице из става 2. овог члана одбије примопредају имовине или документације или одуговлачи са том примопредајом, стечајни судија ће на захтев новоименованог управника без одлагања наложити примопредају под претњом принудног извршења.

У случају непоступања по налогу из става 3. овог члана стечајни судија ће према стечајном управнику који је разрешен или лицу из става 2. овог члана спровести мере принуде ради извршења.

Разрешени стечајни управник и лице из става 2. овог члана одговарају за штету насталу услед неблаговремене примопредаје.

Награда за рад и накнада трошкова

Члан 34

Стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада трошкова).

Коначну висину награде и накнаде трошкова одређује стечајни судија у време закључења стечајног поступка, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.

До одређивања коначне висине награде, стечајни судија решењем које се доставља стечајном управнику и одбору поверилаца одређује прелиминарну висину награде стечајном управнику.

Прелиминарна висина награде може се одредити у проценту од укупне вредности стечајне масе. Ако се накнадно, с обзиром на даљи ток стечајног поступка, покаже да је тако одређена прелиминарна висина награде несразмерно висока или ниска, стечајни судија је може на предлог стечајног управника или одбора поверилаца смањити или повећати.

Против решења о прелиминарној висини награде није дозвољена жалба.

Стечајни судија може решењем одобрити месечни износ награде и накнаде трошкова стечајном управнику, који мора бити сразмеран дужностима и резултатима рада стечајног управника.

Накнада трошкова одређује се према стварним трошковима које је стечајни управник имао у обављању послова, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.

Министар ближе прописује основе и мерила за одређивање висине награде и накнаде трошкова стечајног управника.

2.3. Скупштина поверилаца

Формирање и рад скупштине поверилаца

Члан 35

Скупштина поверилаца формира се на првом поверилачком рочишту.

Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.

Разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Вероватност необезбеђеног потраживања разлучни повериоци могу доказивати достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права. Процена вредности предмета разлучног права мора да буде сачињена од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.

Прву седницу скупштине поверилаца заказује:

1) стечајни управник;

2) стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца.

На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине поверилаца и чланова одбора поверилаца који су дужни да у року од осам дана од дана избора стечајном судији доставе своју контакт адресу, телефон и адресу електронске поште.

Заказивање и вођење каснијих седница скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одређивање дневног реда врши председник скупштине поверилаца на предлог стечајних поверилаца.

Ако председник скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стечајних поверилаца не закаже скупштину поверилаца, стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца могу да закажу скупштину поверилаца и предложе дневни ред.

Стечајни повериоци се о одржавању скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној и електронској табли суда и објављивањем огласа у два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако скупштина поверилаца не донесе одлуку о другачијем начину обавештавања.

На скупштини поверилаца се гласа сразмерно висини потраживања.

Скупштина поверилаца одлучује двотрећинском већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту.

Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, скупштина поверилаца има положај одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраживања.

Повериоцима чија су потраживања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестили стечајног управника престаје својство повериоца, а тиме и чланство у скупштини поверилаца.

Прво поверилачко рочиште

Члан 36

Прво поверилачко рочиште се заказује решењем о отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца.

Прво поверилачко рочиште одржава се најкасније у року од 40 дана од дана отварања стечајног поступка.

На рочишту из става 1. овог члана расправља се о извештају о економско-финансијском положају стечајног дужника и процени стечајног управника да ли постоји могућност реорганизације стечајног дужника.

Ако на рочишту стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 70% укупних потраживања стечајних поверилаца одлуче да се стечајни поступак одмах настави банкротством стечајног дужника, стечајни судија доноси решење о банкротству.

Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним стечајним повериоцима преглед свих потраживања о којима на дан одржавања рочишта има сазнање, процену њихове основаности и висине, као и износ процентуалног учешћа у односу на укупна потраживања стечајних поверилаца.

Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним повериоцима преглед свих потраживања поверилаца који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона.

Стечајни управник дужан је да преглед из става 5. овог члана достави стечајном повериоцу на његов захтев и пре дана одржавања првог поверилачког рочишта, уз напомену да такав преглед може бити измењен до одржавања рочишта.

Делокруг скупштине

Члан 37

Скупштина поверилаца:

1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36. став 4. овог закона;

2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и одбор поверилаца;

3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

4) разматра извештаје одбора поверилаца;

5) врши друге послове одређене овим законом.

2.4. Одбор поверилаца

Избор одбора поверилаца

Члан 38

Скупштина поверилаца на првом поверилачком рочишту бира одбор поверилаца.

Број чланова одбора поверилаца одређује скупштина поверилаца, с тим што тај број не може бити већи од девет чланова и што увек мора бити непаран.

Чланови одбора поверилаца могу бити стечајни повериоци, без обзира на висину свог потраживања.

Стечајни поверилац може себе или другог стечајног повериоца предложити за члана одбора поверилаца.

Повериоци који су истовремено запослени или бивши запослени код стечајног дужника не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.

Повериоци који нису лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, а који су међусобно повезана лица у смислу закона којим се уређују привредна друштва не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.

Повериоци који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, не могу бити чланови одбора поверилаца.

Сви чланови одбора поверилаца дужни су да суду, стечајном управнику и свим повериоцима доставе електронску адресу за комуникацију.

Чланови одбора поверилаца бирају председника одбора поверилаца.

Члана одбора поверилаца разрешава скупштина поверилаца или стечајни судија уколико не извршава обавезе прописане овим законом.

Члану одбора поверилаца чије је потраживање стечајни управник оспорио у целости или у делу који представља најмање две трећине пријављеног потраживања и који није покренуо парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестио стечајног управника или је таква парница правоснажно окончана у корист стечајног дужника престаје чланство у одбору поверилаца.

Ако стечајни судија или скупштина поверилаца разреши члана одбора поверилаца или члан одбора поверилаца да оставку на чланство у том одбору или ако члану одбора поверилаца престане чланство у том одбору у складу са ставом 7. овог члана, одбор поверилаца може да кооптира новог члана одбора поверилаца коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови члан тог одбора.

Ако се на првом поверилачком рочишту не формирају поверилачки органи, дужност одбора поверилаца врши пет поверилаца, осим лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, чија су појединачна необезбеђена потраживања највећа према прегледу потраживања формираном за потребе гласања на првом поверилачком рочишту.

Начин одлучивања одбора поверилаца

Члан 39

Радом одбора поверилаца руководи председник одбора поверилаца који заказује седнице одбора поверилаца.

Председник одбора поверилаца је дужан да закаже седницу одбора поверилаца када то тражи више од половине чланова тог одбора.

Ако председник одбора поверилаца у року од 15 дана од дана добијања предлога више од половине чланова одбора поверилаца не закаже седницу одбора поверилаца, предлагачи могу да закажу седницу одбора поверилаца и предложе дневни ред.

Одлука одбора поверилаца се сматра донетом када је за ту одлуку гласало више од половине свих чланова одбора поверилаца. У случају једнаког броја гласова одлучујући глас је глас председника одбора поверилаца.

Седницама одбора поверилаца присуствује стечајни управник на позив одбора поверилаца. Стечајни управник нема право гласа.

Стечајни судија не може да присуствује седницама одбора поверилаца.

Уместо члана одбора поверилаца седницама може присуствовати и учествовати у доношењу одлука његов заступник, на основу посебног пуномоћја.

Делокруг и права одбора поверилаца

Члан 40

Одбор поверилаца:

1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са овим законом;

2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;

3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника;

5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;

6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;

7) врши и друге послове прописане овим законом.

Члан 41

Одбор поверилаца има право:

1) на подношење писмених примедаба стечајном судији на рад стечајног управника;

2) на подношење жалбе на решења стечајног судије, када је жалба дозвољена;

3) увида у записнике, налазе вештака и друга акта која се налазе у стечајном предмету;

4) давања мишљења о признавању оправданих мањкова утврђених приликом инвентарисања;

5) предлагања разрешења постојећег стечајног управника и предлагања именовања новог;

6) изјашњавања о висини коначне награде стечајном управнику.

Члан одбора поверилаца има право да о свом трошку ангажује једно или више стручних лица која ће извршити анализу пословања стечајног дужника пре или током стечајног поступка и анализу предузетих радњи од стране стечајног управника и сачинити извештај који се, без одлагања, доставља осталим члановима одбора поверилаца, стечајном судији, стечајном управнику и овлашћеној организацији. Стечајни управник је дужан да ангажованом стручном лицу, без одлагања, омогући потпун приступ и увид у пословне књиге, рачуноводствене исправе и другу релевантну документацију стечајног дужника.

Писмене примедбе на рад стечајног управника одбор поверилаца подноси у року од пет дана од дана сазнања за појединачну радњу, а стечајни судија је дужан да у року од пет дана од дана пријема примедбе одлучи о тој примедби. Против одлуке стечајног судије донете по примедби одбора поверилаца није дозвољена жалба.

Одбор поверилаца је дужан да на захтев скупштине поверилаца скупштини поверилаца поднесе писмени извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе.

Чланови одбора поверилаца одговарају за штету коју су проузроковали својим радом осталим повериоцима намерно или крајњом непажњом.

Накнада трошкова

Члан 42

Председник и чланови одбора поверилаца имају право на накнаду стварних и нужних трошкова које на основу образложеног захтева одобрава стечајни судија.

Накнада из става 1. овог члана сматра се трошком стечајног поступка.

Сваки поверилац појединачно сноси своје трошкове у стечајном поступку, ако овим законом није другачије одређено.

III ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ, СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ

1. Основне процесне одредбе

Правила поступка

Члан 43

Стечајни поступак се покреће предлогом овлашћених предлагача.

Предлози, изјаве и примедбе не могу се подносити по истеку рока који је овим законом прописан за њихово подношење, као и у случају изостанка са рочишта на којем је ове радње требало предузети, осим ако је овим законом другачије одређено.

У стечајном поступку не може се тражити повраћај у пређашње стање, не може се изјавити ревизија нити се може поднети предлог за понављање поступка.

Одлуке се могу доносити и без усмене расправе.

Злоупотреба захтева за изузеће и искључење

Члан 44

Злоупотребом права на подношење захтева за изузеће и искључење, у циљу одуговлачења поступка, сматра се подношење једног или више захтева за изузеће, односно искључење, у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту или захтева за изузеће, односно искључење којим су обухваћене све судије које би у суду у коме се поступак води могле поступати, као и којим се истовремено тражи изузеће и искључење поступајућег судије и председника суда.

Злоупотребом права сматра се подношење захтева за делегацију суда у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту.

Захтеви из ст. 1. и 2. овог члана одбацују се као недозвољени.

Против решења из става 3. овог члана није дозвољена жалба.

Акти у стечајном поступку

Члан 45

У стечајном поступку доносе се решења и закључци.

Решењем се одлучује у стечајном поступку.

Закључком се одлучује по примедбама и издаје налог службеном лицу, органу који спроводи стечајни поступак или трећем лицу за извршење појединих радњи.

Против закључка није дозвољена жалба или приговор.

Ако закључак садржи очигледну техничку или словну грешку, стечајни судија, на захтев стечајног управника, повериоца или другог заинтересованог лица, без одлагања врши исправку закључка, ради отклањања грешке.

Жалба

Члан 46

Против решења се може изјавити жалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од осам дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења учесницима у поступку, ако овим законом није другачије одређено.

Решење по жалби доноси се најкасније у року од 30 дана од дана пријема жалбе у суду вишег степена.

Жалба против решења не задржава извршење решења, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 47

По пријему жалбе стечајни судија ће решењем одбацити неблаговремену, непотпуну или недозвољену жалбу.

Стечајни судија може, ако оцени да је основана, жалбу изјављену против решења у целости усвојити и решење изменити доношењем новог решења.

Ако стечајни судија не усвоји жалбу, доставиће је без одлагања на решавање суду вишег степена.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на решење о отварању стечајног поступка, решење о потврђивању усвајања плана реорганизације и решење о закључењу стечајног поступка.

2. Повериоци и други учесници у поступку

Стечајни поверилац

Члан 48

Стечајни поверилац је лице које на дан покретања стечајног поступка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.

Разлучни и заложни повериоци

Члан 49

Разлучни повериоци су повериоци који имају заложно право, законско право задржавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине, односно наплате потраживања на којој су стекли то право.

Разлучни повериоци нису стечајни повериоци. Ако је износ њиховог потраживања већи од износа средстава остварених продајом имовине на којој су стекли разлучно право, право на намирење за разлику у висини тих износа остварују као стечајни повериоци.

Разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци. На основу решења стечајног судије, надлежни орган који води одговарајуће јавне књиге, дужан је да изврши брисање овако стечених разлучних права.

Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику, истовремено са захтевом за брисање терета који се подноси надлежном регистру.

Заложни повериоци су повериоци који имају заложно право на стварима или правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, а немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено.

Заложни повериоци нису стечајни повериоци и нису разлучни повериоци. Заложни повериоци су дужни да у року за подношење пријаве потраживања обавесте суд о заложном праву, уз достављање доказа о постојању заложног права и изјаве о износу новчаног потраживања према трећем лицу које је тим правом обезбеђено на дан отварања стечајног поступка, чиме стичу својство странке.

Заложни повериоци не могу да бирају и да буду бирани у скупштину и одбор поверилаца.

Излучни поверилац

Члан 50

Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе.

Излучни поверилац није стечајни поверилац.

Ствар из става 1. овог члана не улази у стечајну масу.

Стицање својства странке

Члан 51

Стечајни дужник стиче својство странке подношењем предлога за покретање стечајног поступка.

Повериоци стичу својство странке подношењем пријаве потраживања у складу са овим законом.

Учешће у поступку

Члан 52

Повериоци на основу својих потраживања могу да учествују у стечајном поступку и пре подношења пријаве потраживања суду, на начин и у обиму прописаним овим законом.

Трећа лица

Члан 53

У стечајном поступку могу да учествују лица која су солидарни дужници, јемци, гаранти и слично, на начин прописан овим законом.

Лица из става 1. овог члана могу као стечајни повериоци захтевати да им се врати оно што су за стечајног дужника платили пре или после дана покретања стечајног поступка, ако имају регресно право према стечајном дужнику.

Редослед намирења

Члан 54

Из стечајне масе приоритетно се намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.

Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.

Утврђују се следећи исплатни редови:

1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања по основу закључених уговора са привредним друштвима чији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;

2) у други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

3) у трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца;

4) у четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрени од стране лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.

Потраживања стечајних поверилаца који су се пре отварања стечајног поступка сагласили да буду намирени након пуног намирења потраживања једног или више стечајних поверилаца, биће намирени тек након пуног намирења трећег исплатног реда са припадајућим каматама.

IV ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК

1. Предлог за покретање стечајног поступка

Овлашћени предлагачи

Члан 55

Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца, дужника или ликвидационог управника.

Поверилац подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.

Стечајни дужник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања једног од стечајних разлога из члана 11. став 2. овог закона.

Ликвидациони управник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случајевима прописаним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Изузетно од става 1. овог члана, стечајни поступак се не може покренути над привредним друштвима која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме без претходне сагласности министарства надлежног за послове одбране.

Форма и садржина предлога

Члан 56

Предлог за покретање стечајног поступка подноси се надлежном суду.

Предлог за покретање стечајног поступка садржи:

1) назив суда којем се предлог подноси;

2) пословно име или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;

3) пословно име стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;

4) списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином, ако је предлагач стечајни дужник;

5) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;

6) списак докумената приложених уз предлог за покретање стечајног поступка.

Поступање са неуредним и непотпуним предлогом за покретање стечајног поступка

Члан 57

Ако предлог за покретање стечајног поступка не садржи све прописане елементе, стечајни судија ће о томе обавестити предлагача и одредити рок, који не може бити дужи од осам дана, у ком је предлагач дужан да предлог за покретање стечајног поступка уреди и да недостатке отклони.

Ако предлагач не поступи по налогу из става 1. овог члана, стечајни судија ће предлог за покретање стечајног поступка одбацити решењем против кога није дозвољена жалба.

У случају из става 2. овог члана трошкове поступка сноси предлагач.

Повлачење предлога за покретање стечајног поступка

Члан 58

Предлог за покретање стечајног поступка се може повући до истицања огласа о отварању стечајног поступка на огласној и електронској огласној табли суда, односно пре доношења решења о одбацивању или о одбијању предлога за покретање стечајног поступка.

Ако предлагач повуче предлог за покретање стечајног поступка, стечајни судија обуставља поступак, а трошкове поступка сноси предлагач.

Накнада трошкова

Члан 59

Предлагач је дужан да у року од пет дана од дана добијања налога од суда уплати предујам на име трошкова огласа и трошка обавештавања поверилаца из члана 27. став 1. тачка 5) овог закона, трошкова ангажовања стечајног управника и трошкова неопходних за обезбеђење имовине, у висини коју одреди стечајни судија, као и трошкова за регистрацију података о стечају у регистрима које води организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката, у складу са прописима којима се одређује врста, висина и начин плаћања накнада за послове регистрације и друге услуге које пружа организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката.

Уколико се ради о правним лицима која су разврстана као микро правна лица у складу са прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, предујам се не може одредити у износу већем од 50.000 динара.

Ако предлагач у прописаном року не уплати средства из става 1. овог члана, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка.

Уплаћени предујам сматра се трошком стечајног поступка и исплаћује се приоритетно из стечајне масе, одмах по утврђивању да се трошкови обезбеђени предујмом могу намиривати из преосталих средстава стечајне масе, осим ако стечајни судија утврди да је предлог неоснован и да не постоје услови за отварање стечајног поступка, када се настали трошкови, по налогу суда, измирују из уплаћених средстава из става 1. овог члана.

Ако су настали трошкови већи од уплаћених средстава из става 1. овог члана, предлагач чији је предлог за покретање стечајног поступка одбијен дужан је да надокнади разлику тих средстава у року од осам дана од дана добијања налога од суда. Ако предлагач у остављеном року не уплати разлику, стечајни судија обуставља поступак, а сви настали трошкови падају на трошак предлагача.

Ако стечајни поступак буде отворен, у трошкове тог поступка улазе и трошкови претходног стечајног поступка, као и трошкови принудне ликвидације која је покренута у складу са законом којим се уређује приватизација.

2. Покретање претходног стечајног поступка

Решење о покретању претходног стечајног поступка

Члан 60

Стечајни судија у року од три дана од дана достављања предлога за покретање стечајног поступка доноси решење о покретању претходног стечајног поступка. Претходни стечајни поступак покреће се ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка.

Против решења о покретању претходног стечајног поступка није дозвољена жалба.

Стечајни судија отвара стечајни поступак без вођења претходног стечајног поступка:

1) ако стечајни дужник поднесе предлог за покретање стечајног поступка са потребним исправама и прилозима;

2) ако поверилац поднесе предлог за покретање стечајног поступка, а стечајни дужник призна постојање стечајног разлога;

3) у случају претпоставке трајније неспособности плаћања из члана 12. овог закона.

Обавеза стечајног дужника да пружи потребне податке

Члан 61

Овлашћена лица стечајног дужника, пуномоћници и лица која за стечајног дужника врше финансијске послове и послове ревизије обавезна су да стечајном судији и стечајном управнику, на њихов захтев и без одлагања, пруже све податке и обавештења.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на чланове извршног, управног и надзорног одбора стечајног дужника којима је престала дужност отварањем стечајног поступка, као и на контролне чланове друштва.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана дужна су да стечајном управнику одмах по позиву предају рачуноводствене исправе, пословне књиге, печате, кључеве и шифре стечајног дужника и да предају или омогуће приступ рачуноводственом софтверу.

Стечајни судија може решењем, против којег није дозвољена жалба, наложити стечајном дужнику, као и лицима из ст. 1. и 2. овог члана да, у одређеном року, предају писани извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника, као и све податке, односно документацију за које стечајни судија оцени да су релевантни за даљи ток поступка.

Ако стечајни дужник, односно лица из става 1. овог члана не поступе по налогу стечајног судије, стечајни судија може одредити и спровести мере принудног извршења у складу са овим законом.

Лица из става 1. овог члана одговорна су повериоцима за накнаду штете коју су проузроковали ускраћивањем података и обавештења, као и несавесно састављеним извештајем о економско-финансијском стању стечајног дужника или ускраћивањем тог извештаја.

Банке имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе бројеве свих девизних и динарских рачуна, све изводе у електронској форми са свих динарских и девизних рачуна, све уговоре о орочењу средстава стечајног дужника, као и све уговоре о сефу.

Јавни регистри имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе податке о имовини и правима стечајног дужника за период до пет година пре отварања стечајног поступка.

Мере обезбеђења

Члан 62

Стечајни судија ће, по службеној дужности или на захтев подносиоца предлога за покретање стечајног поступка, решењем о покретању претходног стечајног поступка, одредити мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације, ако постоји опасност да ће стечајни дужник отуђити имовину односно уништити документацију до отварања стечајног поступка.

Стечајни судија може изрећи једну или више мера из става 1. овог члана, и то:

1) именовати привременог стечајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стечајног дужника;

2) забранити исплате са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника;

3) забранити располагање имовином стечајног дужника или одредити да стечајни дужник може располагати својом имовином само уз претходно прибављену сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника;

4) забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца.

У случају повреде забране располагања из става 2. тачка 3) овог члана примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.

Против решења из става 1. овог члана није дозвољена жалба.

Мере из става 2. овог члана важе до окончања претходног стечајног поступка и стечајни судија их може у било које доба условити или укинути.

Мере из става 2. овог члана могу бити укинуте или измењене под условима и на начин који су овим законом прописани за укидање или условљавање забране извршења.

Јавност мера обезбеђења

Члан 63

Решење којим се одређују мере обезбеђења из члана 62. став 2. овог закона објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и доставља се регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру који је дужан да без одлагања упише изречене мере. Садржина уписаних изречених мера објављује се и на интернет страни тог регистра.

Ако се решењем из става 1. овог члана одређује мера забране исплате са рачуна, решење се истог дана доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона.

Пружање услуга од општег интереса

Члан 64

Правна лица која стечајном дужнику пружају комуналне, телекомуникационе и услуге испоруке електричне енергије, гаса или другог енергента (у даљем тексту: услуге од општег интереса) не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Стечајни дужник је дужан да редовно врши плаћања за текуће обавезе по основу услуга из става 1. овог члана, од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка.

На писмени захтев правног лица из става 1. овог члана стечајни судија може да наложи стечајном дужнику да код суда депонује део својих средстава у циљу обезбеђења плаћања услуга тог правног лица за текуће обавезе настале после подношења предлога за покретање стечајног поступка. Износ депонованих средстава не може бити већи од једномесечне уплате за услуге од општег интереса које се дужнику пруже у току календарског месеца који претходи месецу у којем је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Привремени стечајни управник у претходном стечајном поступку

Члан 65

За привременог стечајног управника у претходном стечајном поступку може се именовати лице које испуњава услове да буде именовано као стечајни управник.

Овлашћења привременог стечајног управника

Члан 66

Ако је изречена мера обезбеђења забране располагања имовином, овлашћење располагања имовином стечајног дужника прелази на привременог стечајног управника, који је дужан да заштити и одржава имовину и да настави са вођењем послова стечајног дужника, осим ако стечајни судија не одреди прекид послова.

Привремени стечајни управник има овлашћења одређена решењем о његовом именовању. Овлашћења привременог стечајног управника престају доношењем решења о отварању стечајног поступка.

Стечајни управник који је именован у претходном стечајном поступку подноси извештај о свом раду са подацима о економско-финансијском стању стечајног дужника и резултатима рада у претходном стечајном поступку.

Рок претходног стечајног поступка

Члан 67

Претходни стечајни поступак може трајати најдуже 30 дана од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка од стране овлашћеног предлагача.

V ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Рочишта пре отварања стечајног поступка

Расправа о отварању стечајног поступка

Члан 68

Ако је покренут претходни стечајни поступак, стечајни судија заказује рочиште ради расправљања о постојању стечајног разлога за отварање стечајног поступка најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.

Ако стечајни судија не донесе решење о покретању претходног стечајног поступка, заказује рочиште ради расправљања о постојању разлога за отварање стечајног поступка у року од десет дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.

На рочиште на ком се расправља о постојању разлога за отварање стечајног поступка позивају се предлагач, стечајни дужник и стечајни управник, ако је био именован у претходном стечајном поступку.

Решење о отварању стечајног поступка

Члан 69

Стечајни судија отвара стечајни поступак доношењем решења о отварању стечајног поступка којим се усваја предлог за покретање стечајног поступка.

Стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка ако утврди да нису испуњени услови за отварање стечајног поступка. У решењу о одбијању предлога за отварање стечајног поступка одређује се ко сноси трошкове претходног стечајног поступка.

Решење из ст. 1. и 2. овог члана стечајни судија доноси на рочишту о отварању стечајног поступка.

Решење из става 2. овог члана, након правноснажности, стечајни судија доставља надлежном регистру ради регистрације брисања мера обезбеђења, ако су решењем о покретању претходног стечајног поступка изречене мере обезбеђења, и то у року који не може бити дужи од три дана од дана правноснажности.

Садржина решења о отварању стечајног поступка

Члан 70

Решење о отварању стечајног поступка садржи:

1) назив и седиште суда који је донео решење о отварању стечајног поступка;

2) матични број, пословно име и седиште стечајног дужника;

3) постојање стечајног разлога;

4) одлуку о именовању стечајног управника, његово име, презиме и адресу;

5) позив повериоцима да у року који не може бити краћи од 30 дана, ни дужи од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у “Службеном гласнику Републике Србије”, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања;

6) позив дужницима стечајног дужника да испуне своје обавезе према стечајној маси;

7) датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања;

8) датум, време и место одржавања првог поверилачког рочишта;

9) дан објављивања огласа на огласној табли суда.

Отварање стечајног поступка уписује се у одговарајући регистар на основу решења о отварању стечајног поступка.

Достављање решења и објављивање огласа

Члан 71

Решење о отварању стечајног поступка се истог дана када је донето доставља стечајном дужнику, подносиоцу предлога, организацији која спроводи поступак принудне наплате, регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, а другим лицима ако суд процени да за тим постоји потреба.

Оглас о отварању стечајног поступка израђује стечајни судија одмах по доношењу решења.

Оглас о отварању стечајног поступка објављује се на огласној и електронској огласној табли суда, у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије, као и у “Службеном гласнику Републике Србије”, а може се објавити и у другим домаћим и страним средствима информисања.

Оглас о отварању стечајног поступка садржи све податке из решења о отварању стечајног поступка и друге податке од значаја за повериоце.

2. Рочишта после отварања стечајног поступка

Заказивање испитног и првог поверилачког рочишта

Члан 72

Решењем о отварању стечајног поступка стечајни судија заказује рочиште за испитивање потраживања (у даљем тексту: испитно рочиште) и прво поверилачко рочиште.

Испитно рочиште ће се одржати у року који није краћи од 30 дана и дужи од 60 дана од дана истека рока одређеног решењем за пријављивање потраживања.

Прво поверилачко рочиште одржава се у складу са одредбама члана 36. овог закона.

3. Време наступања правних последица отварања стечајног поступка

Наступање правних последица

Члан 73

Правне последице отварања стечајног поступка наступају даном објављивања огласа о отварању поступка на огласној табли суда.

Правне последице отварања стечајног поступка не наступају у случају истовременог отварања и обуставе стечајног поступка према унапред припремљеном плану реорганизације.

4. Последице отварања стечајног поступка по стечајног дужника

Прелазак права и обавеза на стечајног управника

Члан 74

Даном отварања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника.

Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник закључио после отварања стечајног поступка, не производи правно дејство, осим у случају располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.

Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају отварањем стечајног поступка.

Право прече куповине

Члан 75

Отварањем стечајног поступка гасе се раније стечена права прече куповине у погледу имовине стечајног дужника.

Ако је носилац права прече куповине за такво право извршио одређену престацију стечајном дужнику, он може вредност такве престације потраживати као стечајни поверилац.

Ако се стечајни поступак обустави услед усвајања плана реорганизације, а имовина која је била предмет права прече куповине није продата, право прече куповине се поново успоставља.

Наследничка изјава

Члан 76

Ако је стечајни дужник стекао наследство после отварања стечајног поступка, наследничку изјаву даје стечајни управник.

Престанак радног односа

Члан 77

Отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са запосленима.

Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду из става 1. овог члана и о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на чијој територији се налази седиште стечајног дужника.

Стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангажује потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије.

Зараде и остала примања лица из става 3. овог члана, која одређује стечајни управник, уз сагласност стечајног судије, намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе.

Назив стечајног дужника

Члан 78

Уз пословно име стечајног дужника додаје се ознака “у стечају”.

Рачуни стечајног дужника

Члан 79

Организација која води поступак принудне наплате одмах после пријема решења из члана 71. став 1. овог закона то решење доставља свим банкама, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона.

Даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права лица која су била овлашћена да располажу средствима са тих рачуна.

На захтев стечајног управника, банка отвара нови рачун преко којег ће се вршити пословање стечајног дужника.

Новчана средства са блокираних рачуна, на захтев стечајног управника преносе се на нови рачун, а рачуни стечајног дужника се гасе.

5. Последице отварања стечајног поступка на потраживања

Потраживања поверилаца

Члан 80

Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.

Отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом.

Излучни повериоци могу своје потраживање остваривати у свим судским и другим поступцима.

Доспелост потраживања према стечајном дужнику

Члан 81

Даном отварања стечајног поступка, потраживања поверилаца према стечајном дужнику, која нису доспела, сматрају се доспелим.

Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику која имају за предмет повремена давања постају једнократна потраживања даном отварања стечајног поступка. Даном отварања стечајног поступка неновчана потраживања стечајног дужника изражавају се у новчаној вредности.

Потраживања у страној валути обрачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.

Право на пребијање потраживања у стечајном поступку

Члан 82

Ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику са потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка не губи се право на пребијање.

Поверилац је дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупан износ потраживања и изјаву о пребијању. У супротном, поверилац губи право на пребијање.

Изузетно, у случају права и обавеза из једног или више финансијских уговора у којима је једна од страна стечајни дужник, а који су закључени на основу оквирног уговора између истих страна и то у периоду пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, право на пребијање (нетирање) ће постојати искључиво у погледу таквих међусобних права и обавеза и ако је поверилац у складу са таквим оквирним уговором право на пребијање (нетирање) стекао после подношења предлога за покретање стечајног поступка, али најкасније у тренутку отварања стечајног поступка, аутоматски или путем достављања обавештења о томе стечајном дужнику које мора бити уручено стечајном дужнику најкасније у року од три дана од дана отварања стечајног поступка, и то по основу постојања стечајног разлога, подношења предлога за покретање стечајног поступка или отварања стечајног поступка.

Финансијским уговором у смислу става 3. овог члана сматра се уговор који предвиђа обавезу једне или обе уговорне стране на вршење неког плаћања или испоруку одређене робе, који за предмет има трансакцију са финансијским дериватима попут свопова, опција, фјучерса, форварда и других неименованих деривата, репо трансакцију или зајам хартија од вредности, а који је закључен у писаној форми или усмено уколико о садржини таквог усменог финансијског уговора постоји писани траг у складу са уобичајеном пословном праксом за закључивање уговора такве врсте.

Случајеви када је пребијање недопуштено

Члан 83

Пребијање није допуштено:

1) ако је стечајни поверилац потраживање стекао у последњих шест месеци пре дана подношења предлога за покретање стечајног поступка, а стечајни поверилац је знао или је морао знати да је дужник неспособан за плаћање или да је презадужен;

2) ако су се услови за пребијање стекли правним послом или другом правном радњом која се може побијати.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана пребијање потраживања је допуштено ако је у питању потраживање које је стечено у вези са испуњењем неизвршених уговора или потраживање коме је враћено правно дејство успешним побијањем правног посла или друге правне радње стечајног дужника.

Конверзија потраживања стечајног дужника

Члан 84

Неновчана потраживања стечајног дужника од трећих лица уносе се у стечајну масу и изражавају се у новчаној вредности на дан отварања стечајног поступка.

Потраживања према стечајном дужнику у страној валути пријављују се у тој валути и прерачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.

Камате

Члан 85

За необезбеђена потраживања у стечајном поступку, обрачунавање уговорених и затезних камата престаје даном отварања стечајног поступка.

На обезбеђена потраживања у стечајном поступку обрачунава се уговорена и затезна камата, али само до висине реализоване вредности имовине која служи за обезбеђење потраживања.

Ако после измирења свих потраживања постоје расположива средства за исплату, стечајни судија одобрава обрачунавање и плаћање камате стечајним повериоцима и за период после отварања стечајног поступка и обрачунавање и плаћање камате обезбеђених поверилаца које нису измирене из реализоване вредности предмета обезбеђења.

Камата из става 3. овог члана обрачунава се по прописима којима се одређује стопа законске затезне камате из облигационих односа, при чему се камата свим стечајним повериоцима исплаћује сразмерно, независно од исплатних редова.

Одредбе уговора којима се у случају неиспуњења уговорних обавеза стечајног дужника, односно неспособности плаћања или покретања стечајног поступка предвиђа уговорна казна, повећана каматна стопа или било која друга казнена мера, сматрају се ништавим у поступку утврђивања висине потраживања у стечајном поступку.

Стечајни дужник односно стечајни управник има право да остане при испуњењу првобитног уговора у облику у ком је он закључен пре отварања стечајног поступка, а у циљу извршења уговорних обавеза у поступку реорганизације.

Застарелост

Члан 86

Пријављивањем потраживања прекида се застарелост потраживања које постоји према стечајном дужнику.

Застарелост потраживања стечајног дужника према његовим дужницима застаје даном покретања стечајног поступка и не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка.

Условна потраживања

Члан 87

Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.

Ако одложни услов не наступи до правноснажности решења о главној деоби стечајне масе, потраживање везано за одложни услов се гаси, а средства се распоређују на остале повериоце, сразмерно висини њихових потраживања.

Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не наступи до правноснажности решења о коначној деоби стечајне масе, сматра се да тај услов није ни постојао.

6. Процесноправне последице отварања стечајног поступка

Прекид поступка

Члан 88

У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Наставак поступка

Члан 89

Судски поступак из члана 88. овог закона у којем је стечајни дужник тужилац, односно предлагач наставља се када стечајни управник обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.

Управни поступак из члана 88. овог закона покренут на захтев стечајног дужника наставља се када стечајни управник обавести орган који води поступак да је преузео поступак.

Управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом.

Члан 90

Парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени наставља се ако је:

1) тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања;

2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања;

3) тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања;

4) тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3) овог члана.

Члан 91

Ако нису испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка.

Ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка.

Ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

Ако се прекинути парнични поступак водио пред привредним судом код кога се не води стечајни поступак над туженим, тај суд се, уколико настави поступак, решењем оглашава месно ненадлежним и предмет уступа суду који води стечајни поступак над туженим.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена жалба.

Члан 92

Уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд ће наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.

Забрана извршења и намирења

Члан 93

Од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Поступци из става 1. овог члана који су у току обустављају се.

У случају изрицања мере забране извршења и намирења из члана 62. став 2. овог закона или у случају забране извршења и намирења из става 1. овог члана, стечајни дужник, односно стечајни управник су дужни да обезбеде адекватну заштиту имовине, на начин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.

Стечајни судија, на писани захтев разлучног повериоца, може да донесе одлуку о укидању или условљавању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из става 1. овог члана у односу на имовину која је предмет разлучног права ако:

1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имовину која је предмет разлучног права тако да је њена безбедност изложена ризику;

2) се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.

3) (брисана)

Стечајни судија, на писани захтев разлучног повериоца који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног права, сачињену од стране овлашћеног стручног лица најкасније годину дана пре отварања стечајног поступка, доноси одлуку о укидању или условљавању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из става 1. овог члана у односу на имовину која је предмет разлучног права, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца, а предметна имовина није од кључног значаја за реорганизацију.

О захтеву из ст. 4. и 5. овог члана стечајни судија одлучује у року од 15 дана од дана пријема захтева.

На предлог разлучног повериоца, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет обезбеђења његовог потраживања одређивањем следећих мера:

1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнада за стварне или предвиђене губитке;

2) замена имовине или одређивање додатне обезбеђене имовине довољне да надокнади смањење вредности или губитак;

3) подела прихода или дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет обезбеђеног потраживања разлучном повериоцу, до висине његовог обезбеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка;

4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;

5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.

7. Последице отварања стечајног поступка на правне послове

Право на избор у случају двостранотеретног уговора

Члан 94

Ако стечајни дужник и његов сауговарач до отварања стечајног поступка нису у целости или делимично извршили двостранотеретни уговор који су закључили, стечајни управник може, уместо стечајног дужника, испунити уговор и тражити испуњење од друге стране.

Ако стечајни управник одбије испуњење, сауговарач стечајног дужника може остварити своје потраживање као стечајни поверилац.

Ако сауговарач стечајног дужника позове стечајног управника да се изјасни о испуњавању уговора, стечајни управник је дужан да сауговарача стечајног дужника, у року од 15 дана од дана пријема позива, писмено обавести о томе да ли намерава да испуни уговор.

Ако стечајни управник остане код испуњења уговора па у току стечајног поступка престане да га извршава, потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.

Одредбе овог члана примењују се на све двостранотеретне уговоре, осим ако је овим законом за одређене уговоре другачије прописано.

Финансијски лизинг

Члан 95

Ако се стечајни поступак отвори над примаоцем лизинга, давалац лизинга подноси захтев да му се из стечаја излучи предмет лизинга, под условима из овог члана.

Забрана извршења и намирења из члана 93. овог закона сходно се примењује и на остваривање права даваоца лизинга на излучење из стечаја предмета лизинга до одлуке о банкротству стечајног дужника, односно до потврђивања усвојеног плана реорганизације. Обавезе стечајног дужника према даваоцу лизинга које доспевају након отварања стечајног поступка сматрају се обавезама стечајне масе.

У случају да стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предмет лизинга тако да је његова безбедност изложена ризику давалац лизинга може захтевати укидање или условљавање мера обезбеђења, односно укидање забране извршења и намирења.

На одлучивање по захтеву из става 3. овог члана примењује се члан 93. став 5. овог закона.

Давалац лизинга може захтевати и примену мера заштите из члана 93. став 6. тачка 4) и 5) овог закона.

Стечајни судија може, на предлог стечајног управника, и пре одлуке о банкротству стечајног дужника, односно усвајања плана реорганизације да наложи предају даваоцу лизинга предмета лизинга који није од кључног значаја за реорганизацију стечајног дужника.

У случају одлуке о банкротству давалац лизинга има право на излучење предмета лизинга, а стечајни судија без одлагања одлучује о захтеву из става 1. овог члана. Ако је излучни захтев усвојен, стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, у супротном давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом. Изузетно, стечајни судија може, на предлог стечајног управника и уз сагласност одбора поверилаца, одбити излучни захтев и одредити исплату пуног уговореног износа лизинг накнаде. Уколико таква исплата није извршена у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

У случају реорганизације, стечајни дужник односно стечајни управник је дужан да предмет лизинга преда даваоцу лизинга у року од осам дана од дана потврђивања усвојеног плана реорганизације, уколико усвојени план реорганизације не предвиђа наставак коришћења предмета лизинга и плаћање лизинг накнада у складу са уговором о лизингу.

Ако стечајни дужник односно стечајни управник не изврши предају предмета лизинга у складу са ставом 7. овог члана, односно не извршава обавезе из уговора о лизингу након потврђивања усвојеног плана реорганизације, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

Фиксни послови

Члан 96

Ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило после отварања стечајног поступка, сауговарач стечајног дужника не може тражити испуњење, али може тражити накнаду због неиспуњења као стечајни поверилац.

Накнада због неиспуњења из става 1. овог члана одређује се у висини разлике између уговорене и тржишне цене која у месту испуњења важи за фиксне уговоре на дан отварања стечајног поступка.

Примена правила на друге послове са уговореним роком

Члан 97

Одредбе чл. 94. и 96. овог закона сходно се примењују и на правне послове ако су предмет уговора чинидбе, као што су предаја хартија од вредности, испорука племенитих метала, новчане чинидбе које се испуњавају у страној валути и друго, а уговорено време или рок испуњења су наступили после отварања стечајног поступка.

Налози и понуде

Члан 98

Налог који је издао стечајни дужник губи дејство даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.

Понуде учињене стечајном дужнику или понуде које је учинио стечајни дужник које нису прихваћене до дана отварања стечајног поступка престају да важе даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.

Закуп

Члан 99

Закуп непокретности не престаје отварањем стечајног поступка.

Сауговарач стечајног дужника може своја права која су настала пре отварања стечајног поступка према стечајном дужнику остваривати само као стечајни поверилац.

Уговоре о закупу стечајни управник може отказати независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана. Право на накнаду штете због отказа закупа закуподавац остварује у износу који не може бити виши од износа полугодишње закупнине.

Сауговарач стечајног дужника не може отказати закуп због неплаћања закупнине или због погоршања имовинског стања стечајног дужника после подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Ако уговор о закупу остане на снази стечајни дужник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.

Ако је стечајни поступак отворен пре него што је стечајни дужник ушао у непокретност као закупац, стечајни управник и сауговарач стечајног дужника могу одустати од уговора о закупу у року од 30 дана од дана отварања стечајног поступка, а по истеку тог рока сходно се примењују одредбе ст. 3. до 5. овог члана.

Стечајни управник може имовину стечајне масе издати у закуп, али најдуже до продаје имовине која је предмет закупа.

Роба у превозу

Члан 100

Сауговарач стечајног дужника односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, може тражити да му се врати роба која је послата стечајном дужнику, а до дана отварања стечајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стечајног дужника – право на потрагу.

Ако је стечајни дужник преузео робу која је стигла у место опредељења пре отварања стечајног поступка само на чување, продавац нема право на потрагу, али може остварити своја права као излучни поверилац по општим правилима.

VI СТЕЧАЈНА МАСА

1. Обим и састав стечајне масе

Појам стечајне масе

Члан 101

Стечајна маса је целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан отварања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током стечајног поступка.

У погледу имовине стечајног дужника која се налази у иностранству примењују се одредбе овог закона којима се уређује међународни стечај, уколико је таква имовина предмет страног поступка.

Излучна права и накнада за излучна права

Члан 102

Ако је излучно право уписано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој постоји такво право улази у стечајну масу пада на стечајног дужника.

Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио пре отварања стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу ако она још није извршена, а ако је извршена, има право на накнаду штете као стечајни поверилац.

Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио у току стечајног поступка, односно претходног стечајног поступка, излучни поверилац може да захтева да се на њега пренесе право на противчинидбу, ако противчинидба још увек није извршена, или да захтева противчинидбу из стечајне масе, ако се ствар из стечајне масе још увек може излучити, или да захтева накнаду тржишне вредности те ствари и накнаду за претрпљену штету, која се намирује као обавеза стечајне масе.

Трошкови стечајног поступка

Члан 103

Трошкови стечајног поступка обухватају:

1) судске трошкове стечајног поступка;

2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;

3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Обавезе стечајне масе

Члан 104

Обавезе стечајне масе су обавезе:

1) које су проузроковане радњама стечајног управника или на други начин управљањем, уновчењем и поделом стечајне масе, а које не спадају у трошкове стечајног поступка;

2) из двостранотеретног уговора, ако се његово испуњење тражи за стечајну масу или мора уследити након отварања стечајног поступка;

3) које су настале неоснованим обогаћењем стечајне масе;

4) према запосленима стечајног дужника, настале након отварања стечајног поступка.

Обавезе стечајне масе су и обавезе из става 1. овог члана које су настале током претходног стечајног поступка ако се стечајни поступак отвори.

2. Управљање имовином и правима

Преузимање стечајне масе

Члан 105

Отварањем стечајног поступка стечајни управник преузима у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља.

Ако стечајни дужник или треће лице одбије да изврши предају ствари које улазе у имовину стечајног дужника, стечајни управник ће од стечајног судије затражити да хитно наложи и спроведе принудно извршење. Уз налог за предају ствари, стечајни судија може према стечајном дужнику или трећем лицу одредити и мере принуде ради спровођења извршења. У том случају лице које је одбило да преда ствари које улазе у имовину стечајног дужника и које не поступи по налогу суда одговара за штету која је настала услед таквог поступања.

Ако се у имовини стечајног дужника нађу готов новац, хартије од вредности или драгоцености, стечајни управник одређује начин њиховог чувања или улагања уз сагласност одбора поверилаца.

Попис и печаћење

Члан 106

Стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу, уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења. Ако је то потребно, стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.

Стечајни управник може, пошто је преузео стечајну масу, пре пописа ствари или после њега, према околностима, затражити да службено лице стечајног суда запечати просторије у којима се налазе ствари стечајног дужника.

Стечајни дужник обавештава стечајног судију и одбор поверилаца о печаћењу и скидању печата.

Листа поверилаца

Члан 107

Стечајни управник је дужан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стечајног дужника, из других података, као и из пријаве потраживања.

У листи из става 1. овог члана посебно се евидентирају разлучни, заложни и излучни повериоци и запослени код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада.

За сваког повериоца у листи се наводе подаци о:

1) пословном имену односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом;

2) износу потраживања, са одређивањем главног дуга и обрачуном камата;

3) правном основу потраживања;

4) стварима на којима постоји разлучно или излучно потраживање.

Изузетно од става 3. овог члана, за заложне повериоце у листи наводе се подаци из става 3. тач. 1) и 4) овог члана.

Попис дужника стечајног дужника

Члан 108

Стечајни управник је дужан да састави листу дужника стечајног дужника, са подацима из члана 107. став 3. овог закона.

Почетни стечајни биланс и извештај о економско-финансијском положају

Члан 109

Стечајни управник је дужан да у року од 30 дана од дана преузимања имовине и права стечајног дужника састави почетни стечајни биланс у ком ће навести и упоредити активу и пасиву стечајног дужника.

На предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана стечајни судија може продужити из оправданих разлога, али највише за пет дана.

Стечајни управник је дужан да поднесе суду и одбору поверилаца почетни стечајни биланс са извештајем о економско-финансијском положају стечајног дужника са проценом могућности реорганизације најкасније пет дана пре дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Пословне књиге

Члан 110

Пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди.

Отварањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година.

Стечајни судија може да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса.

VII УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА

Пријављивање потраживања

Члан 111

Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику. У пријави се нарочито мора назначити:

1) назив, односно име и седиште односно пребивалиште повериоца са контакт адресом;

2) матични број правног лица, односно јединствени матични број грађана за физичка лица;

3) број пословног или текућег рачуна;

4) правни основ потраживања;

5) износ потраживања и то посебно износ главног потраживања са обрачуном камате;

6) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право уколико се ради о обезбеђеном потраживању и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено;

7) одређени захтев повериоца, сходно одредбама о садржини тужбе закона којим се уређује парнични поступак.

Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања.

Ако се пријављују потраживања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим тече поступак са ознаком списа.

Солидарни садужници и јемци стечајног дужника могу, као стечајни повериоци, тражити да им се врати оно што су за стечајног дужника платили после дана отварања стечајног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса.

Пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.

Поверилац који је пријавио потраживање у стечајном поступку дужан је да у пријави потраживања наведе и да ли постоје јемци за обавезу стечајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемце.

Поверилац је дужан да обавести стечајног управника о свакој наплати потраживања од јемца, у року од осам дана од дана извршене наплате.

Трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из става 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам, пријава ће се одбацити.

Излучно потраживање

Члан 112

Излучни поверилац подноси захтев да му се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу.

Стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев повериоца, као и да прецизира рок у ком ће омогућити повраћај ствари излучном повериоцу.

Рок из става 2. не може бити дужи од десет дана од дана прихватања захтева излучног повериоца, осим у случају да стечајни судија из оправданих разлога одобри продужење овог рока.

Ако стечајни управник одбије да излучи ствар из стечајне масе, против те одлуке поверилац има право на примедбу стечајном судији у року од пет дана од пријема обавештења од стечајног управника.

Ако стечајни судија оспори право на излучење ствари, поверилац своје право може остваривати у другим судским поступцима.

Ако излучни поверилац не поднесе захтев за излучење до момента продаје имовине која је предмет захтева, излучни поверилац своја права може остваривати само у другим поступцима, у складу са законом.

Поступак утврђивања потраживања и листа потраживања

Члан 113

После истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику.

Стечајни управник утврђује основаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања.

Потраживање пријављено на основу извршне исправе може се оспорити ако је:

1) извршна исправа укинута, поништена, преиначена или стављена ван снаге;

2) потраживање престало на основу чињенице која је наступила након извршности;

3) протекао рок у коме се по закону може тражити извршење;

4) потраживање није прешло на стечајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стечајног дужника;

5) извршна исправа таква да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са овим законом.

Стечајни управник је дужан да најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта достави листу потраживања стечајном судији, који је дужан да је објави на огласној и електронској огласној табли суда или да, уколико је листа несразмерно велика, на огласној и електронској огласној табли суда истакне обавештење о месту где се листа налази.

Стечајни управник је дужан да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта. На захтев повериоца чије је потраживање оспорено, стечајни управник је дужан да заједно са повериоцем прегледа поново његову пријаву са додатним доказима и да после тога одлучи коначно да ли ће признати или оспорити потраживање.

Ако стечајни управник не поступи у складу са ставом 5. овог члана, поверилац чије потраживање је оспорено може уложити примедбу о којој одлучује стечајни судија.

Ако стечајни управник после поновног прегледа пријаве промени своју одлуку, дужан је да исправи листу из става 2. овог члана.

Испитно рочиште

Члан 114

Коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава се на испитном рочишту.

На испитно рочиште се позива стечајни управник и повериоци, а може се позвати и стечајни дужник, као и лица која су обављала послове код стечајног дужника, а могу да пруже податке о постојању и висини потраживања, као и ревизори који су вршили преглед пословања стечајног дужника.

Испитно рочиште ће се одржати и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраживања.

Повериоци могу оспоравати пријављена потраживања других поверилаца до закључења испитног рочишта на коме се испитују њихове пријаве потраживања.

Медијација

Члан 115

Поверилац оспореног потраживања, односно стечајни управник уз сагласност одбора поверилаца, може предложити решавање спорног односа путем медијације, у складу са законом којим се уређује поступак медијације.

Уколико до закључења испитног рочишта постоји сагласност стечајног управника и одбора поверилаца, односно повериоца оспореног потраживања, о решењу спорног потраживања путем медијације, стечајни судија ће спорне пријаве издвојити из листе потраживања.

Поступак медијације може трајати најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта, у ком року је стечајни управник дужан да обавести стечајног судију о резултату спроведеног поступка.

Изузетно, у оправданим случајевима, на сагласан предлог свих учесника у поступку посредовања, стечајни судија може одобрити продужење рока из става 3. овог члана, а најдуже до истека рока од 60 дана од дана закључења испитног рочишта.

Поверилац који је по спроведеном поступку медијације, утврдио своје потраживање, има право да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања у складу са овим законом.

Поверилац оспореног потраживања које по истеку рока из ст. 3. и 4. овог члана није утврђено у спроведеном поступку медијације стиче статус повериоца оспореног потраживања.

Утврђена потраживања

Члан 116

Потраживање се сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране поверилаца до закључења испитног рочишта.

Стечајни судија ће усвојити коначну листу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник и на основу измена унетих на рочишту. Коначна листа садржи податке о свим пријављеним потраживањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена, односно оспорена, као и потраживања о којима ће бити донет закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.

На основу коначне листе из става 2. овог члана стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.

Закључак о листи утврђених и оспорених потраживања доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда.

Коначна листа којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце.

Закључак из става 3. овог члана доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу и објављује се на огласној табли суда.

Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.

Уколико је у закључку о листи утврђених и оспорених потраживања стечајни судија дао стечајном управнику или повериоцу погрешан упут на парницу, лице које је погрешно упућено на парницу може поднети захтев за исправку закључка у року од пет дана од дана пријема закључка, односно од дана објављивања закључка на огласној и електронској огласној табли суда, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности, о коме је стечајни судија дужан да одлучи у року од три дана.

До доношења одлуке стечајног судије по захтеву из става 8. овог члана не теку рокови за покретање или наставак парничних поступака по упуту стечајног судије.

Оспорена потраживања

Члан 117

Поверилац чије је потраживање оспорено упућује се на парницу, односно на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене, односно настави у року од 15 дана од дана пријема закључка из члана 116. овог закона, односно од дана истека рока за медијацију у складу са чланом 115. овог закона.

Поверилац који није покренуо парницу или тражио наставак прекинуте парнице у року из става 1. овог члана, губи то право и својство стечајног повериоца.

Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца признато од стране стечајног управника, упућује се на парницу, у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца не покрене парницу у законом прописаном року.

Поверилац који је упућен на парницу дужан је да о покретању парнице односно о наставку прекинуте парнице обавести поступајућег стечајног судију у року од 15 дана од дана покретања или наставка парнице.

Ако поверилац из става 1. овог члана не обавести стечајног судију о покретању парнице, одговоран је за трошкове и штету проузроковану пропуштањем.

У случају оспоравања потраживања пријављених на основу извршне исправе стечајни судија закључком упућује стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање на парницу у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако стечајни управник или поверилац не покрене парницу у законом прописаном року.

Пренос потраживања

Члан 117а

Утврђена и оспорена потраживања у стечајном поступку могу бити предмет преноса.

Уговор о преносу потраживања закључују уступилац и прималац потраживања, с тим да се потписи уговорних страна оверавају у складу са законом којим се уређује оверавање потписа, рукописа и преписа, а стечајни дужник се писаним путем обавештава о извршеном преносу.

Прималац има иста права као уступилац, а дужник може према примаоцу истицати исте приговоре које је имао и према уступиоцу, као и приговоре које има само у односу на примаоца, а у складу са овим законом.

Пренос потраживања из става 1. овог члана може се вршити у поступку реорганизације, а у поступку банкротства до доношења решења о главној деоби.

Поступак о оспореном потраживању

Члан 118

Ако у тренутку отварања стечајног поступка тече парница о потраживању, стечајни управник ће преузети парницу у стању у ком се она налази у тренутку отварања стечајног поступка.

Ако се парница из става 1. овог члана не води пред стечајним судом, суд пред којим се води парница ће прекинути поступак, а по стављању предлога за наставак поступка огласиће се ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Против решења о уступању предмета није дозвољена жалба.

Правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника.

Одлука донета по ванредном правном леку нема дејство према повериоцима у погледу исплата примљених на основу решења о главној деоби.

VIII ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА

Општи услови

Члан 119

Правне послове и друге правне радње закључене односно предузете пре отварања стечајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стечајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији положај (у даљем тексту: погодовање поверилаца), могу побијати стечајни управник, у име стечајног дужника и повериоци, у складу са одредбама овог закона.

Пропуштање закључења правног посла односно пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједначава се са правним послом односно са правном радњом.

Побијати се могу и правни послови, правне и процесне радње на основу којих је донета извршна исправа или које су предузете по основу извршне исправе или у поступку принудног извршења, ако испуњавају услов из става 1. овог члана. Ако захтев за побијање буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према стечајној маси.

Побијање се може вршити од дана отварања стечајног поступка до дана одржавања рочишта за главну деобу.

Уобичајено намирење

Члан 120

Правни посао или друга правна радња предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење на начин и у време који су у складу са садржином његовог права (у даљем тексту: уобичајено намирење), могу се побијати ако је у време када су предузети стечајни дужник био неспособан за плаћање, а поверилац је знао или морао знати за његову неспособност плаћања.

Правни посао или друга правна радња уобичајеног намирења могу се побијати и када су предузети после подношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или је знао да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Сматраће се да је поверилац знао или морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је стављен предлог за покретање стечајног поступка.

За лице које је било повезано са стечајним дужником у време предузимања правног посла или друге правне радње сматра се да је знало или морало знати за неспособност за плаћање или за предлог за покретање стечајног поступка.

Неубичајено намирење

Члан 121

Правни посао или правна радња којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење које он уопште није имао право да тражи или је имао право да тражи али не на начин и у време када је предузето, могу се побијати ако су предузети у последњих дванаест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Непосредно оштећење поверилаца

Члан 122

Правни посао или правна радња стечајног дужника којим се повериоци непосредно оштећују може се побијати ако је:

1) предузет у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, а у време закључења посла стечајни дужник је био неспособан за плаћање и ако је сауговарач стечајног дужника знао за његову неспособност плаћања;

2) посао закључен после подношења предлога за покретање стечајног поступка, а сауговарач стечајног дужника је знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или да је стављен предлог за покретање стечајног поступка;

3) у питању предузимање или пропуштање предузимања правне радње стечајног дужника којом он губи неко своје право или због које он то право више не може остварити, а радња је предузета или пропуштена у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Сматраће се да је сауговарач знао или је морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

У случају из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 120. ст. 3. и 4. овог закона.

Намерно оштећење поверилаца

Члан 123

Правни посао односно правна радња закључени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стечајног поступка или после тога, са намером оштећења једног или више поверилаца, могу се побијати ако је сауговарач стечајног дужника знао за намеру стечајног дужника. Знање намере се претпоставља ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци.

Обезбеђење које је стечајни дужник дао за зајам, односно друге правне радње које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, лицу повезаном са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита или зајмова, у тренутку када је било трајније неспособно за плаћање у смислу овог закона или у року од годину дана пре дана отварања стечајног поступања над друштвом, не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом.

Ако је стечајни дужник у последњој години пре отварања стечаја вратио кредит или зајам лицу повезаном са стечајним дужником у смислу овог закона, осим лицу које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита, сматраће се да је извршио радњу намерног оштећења поверилаца која је подобна за побијање.

Послови и радње без накнаде или уз незнатну накнаду

Члан 124

Правни посао и правна радња стечајног дужника без накнаде или уз незнатну накнаду могу се побијати ако су закључени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Правном радњом стечајног дужника без накнаде сматра се и пропуштање улагања жалбе, приговора, одговора на тужбу или изостанак са рочишта, ако је сауговарач стечајног дужника стекао неку имовинску корист.

Не могу се побијати уобичајени пригодни дарови, наградни дарови, као ни дарови учињени из захвалности нити издвајања у хуманитарне сврхе, под условом да су у време када су учињени били сразмерни финансијским могућностима стечајног дужника и уобичајени за привредну грану којој стечајни дужник припада.

Одрицање од наследства сматра се правном радњом стечајног дужника без накнаде.

Повезана лица

Члан 125

Повезаним лицима стечајног дужника у смислу овог закона сматрају се:

1) директор, члан органа управљања или органа надзора стечајног дужника;

2) члан стечајног дужника који за његове обавезе одговара целокупном својом имовином;

3) члан или акционар са значајним учешћем у капиталу стечајног дужника;

4) правно лице које стечајни дужник контролише у смислу закона којим се уређују привредна друштва;

5) лица која због свог посебног положаја у друштву имају приступ поверљивим информацијама или имају могућност да се упознају са финансијским стањем стечајног дужника;

6) лице које је фактички у позицији да врши значајнији утицај на пословање стечајног дужника;

7) лице које је сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг физичких лица из тач. 1), 2), 3), 5) и 6) овог члана.

Немогућност побијања

Члан 126

Не могу се побијати правни послови закључени односно правне радње предузете ради:

1) извршења усвојеног плана реорганизације стечајног дужника предузете после отварања стечајног поступка;

2) настављања послова предузетих после отварања стечајног поступка;

3) исплате по меницама или чековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих меничних односно чековних обвезника.

Правна радња односно правни посао који се сматра уобичајеним, односно неуобичајеним намирењем у смислу овог закона не може се побијати ако је стечајни дужник истовремено или у кратком периоду пре или после извршеног правног посла односно правне радње примио једнаку вредност у виду противнакнаде од повериоца или другог лица, за чији рачун је извршен правни посао односно правна радња.

Правна радња односно правни посао који представља уобичајено или неуобичајено намирење поверилаца, односно којим се повериоци непосредно оштећују не може се побијати ако је радња предузета, односно посао закључен:

1) пре подношења предлога за покретање стечајног поступка;

2) на основу оквирног уговора из члана 82. став 3. овог закона;

3) у складу са уобичајеном пословном праксом за извршавање уговора такве врсте.

Рокови

Члан 127

Рокови који се рачунају уназад, а односе се на правне радње и правне послове стечајног дужника који се могу побијати тужбом, рачунају се до дана у месецу који по броју одговара дану подношења предлога за покретање стечајног поступка. Ако дан са тим бројем не постоји у последњем месецу, рок се рачуна до последњег дана тог месеца.

Сматра се да је правни посао закључен онда када су испуњени услови за његову пуноважност, а ако је за пуноважност неког правног посла потребан упис у земљишну књигу или у регистар бродова, ваздухоплова или патената, односно у другу јавну књигу или регистар, сматра се да је правни посао закључен онда када је захтев за упис поднет одговарајућем органу.

Радње побијања

Члан 128

Правни посао или правна радња стечајног дужника побијају се тужбом.

Правни посао или правна радња стечајног дужника могу се побијати и подношењем противтужбе или приговора у парници, у ком случају не важи рок прописан у члану 119. став 4. овог закона.

Странке у поступку побијања

Члан 129

Тужиоци могу бити поверилац и стечајни управник, у име и за рачун стечајног дужника односно стечајне масе. Стечајни управник дужан је побијати правне радње увек када оцени да су испуњени услови за подношење тужбе, без обавезе прибављања сагласности одбора поверилаца.

Тужба се подноси против лица са којим је правни посао закључен, односно према коме је правна радња предузета (у даљем тексту: противник побијања) и против стечајног дужника, ако у његово име тужбу није поднео стечајни управник.

Тужба за побијање правног посла или правне радње може се поднети и против наследника или другог универзалног правног следбеника противника побијања.

Тужба се може поднети и против осталих правних следбеника противника побијања ако је:

1) правни следбеник знао за чињенице које представљају разлог за побијање правних послова или радњи његовог претходника;

2) оно што је стечено правним послом или правном радњом који се побијају правном следбенику уступљено без накнаде или уз незнатну накнаду.

Дејства побијања

Члан 130

Ако захтев за побијање правног посла или друге правне радње буде правноснажно усвојен, побијени правни посао односно правна радња немају дејства према стечајној маси, а противник побијања је дужан да у стечајну масу врати сву имовинску корист стечену на основу побијеног посла или друге радње.

Противник побијања, након што врати имовинску корист из става 1. овог члана, има право да остварује своје противпотраживање као стечајни поверилац, подношењем накнадне пријаве потраживања.

IX УНОВЧЕЊЕ И ДЕОБА СТЕЧАЈНЕ МАСЕ, НАМИРЕЊЕ И ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Уновчење стечајне масе

Решење о банкротству и уновчењу имовине

Члан 131

Стечајни судија доноси решење о банкротству ако:

1) је очигледно да у року за подношење плана реорганизације стечајни дужник не показује интересовање за реорганизацију;

2) на првом поверилачком рочишту за то гласа одговарајући број стечајних поверилаца, у складу са чланом 36. став 4. овог закона;

3) стечајни дужник не сарађује са стечајним управником или одбором поверилаца ради испуњавања објективних захтева за пружање података и обавештења у складу са одредбама овог закона;

4) стечајни дужник не извршава налоге стечајног судије;

5) ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року;

6) ниједан план реорганизације није усвојен на рочишту за разматрање плана реорганизације.

У случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана стечајни судија је дужан да решење о банкротству стечајног дужника донесе наредног дана по истеку прописаног рока за подношење плана реорганизације, односно на рочишту на коме план није усвојен или најкасније у року од два дана од дана одржавања тог рочишта.

Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни управник и одбор поверилаца.

Начин уновчења

Члан 132

По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стечајног дужника.

Стечајни управник дужан је да изврши процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица, односно целокупне имовине стечајног дужника у односу на продају имовине стечајног дужника у деловима и да о томе обавести одбор поверилаца.

Продаја имовине врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, у складу са овим законом и у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом.

Уз сагласност одбора поверилаца стечајни управник може ангажовати домаћа или страна лица стручна за вршење продаја јавним надметањем ако је предмет продаје уметничко дело, односно други специфичан предмет продаје за који постоји специјализовано тржиште или ако сматра да ће се таквим ангажовањем остварити већа јавност продаје и повољније уновчење.

Предлог продаје из става 4. овог члана мора садржати све услове такве продаје, укључујући и трошкове ангажовања стручних лица.

Ако се продаја врши јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, стечајни управник је дужан да огласи продају у најмање два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије и на интернет страни овлашћене организације и то најкасније 30 дана пре дана одређеног за јавно надметање или достављање понуда.

Изузетно, ако су трошкови оглашавања несразмерно високи у односу на вредност предмета продаје стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, може огласити продају на начин другачији од начина прописаног ставом 6. овог члана.

Оглас нарочито садржи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.

Продаја непосредном погодбом може се извршити искључиво ако је такав начин продаје унапред одобрен од стране одбора поверилаца.

Продаја целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине не може се вршити супротно одредбама закона којим се уређује заштита конкуренције, а орган надлежан за заштиту конкуренције поступа са нарочитом хитношћу и у скраћеном поступку.

Поступак продаје

Члан 133

Пре продаје имовине стечајни управник је дужан да стечајном судији, одбору поверилаца, повериоцима који имају обезбеђено потраживање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира по ком основу, достави обавештење о намери, плану продаје, начину продаје, роковима продаје и обавештење о процени целисходности из члана 132. став 2. овог закона.

Стечајни управник је дужан да обавештење из става 1. овог члана достави најкасније 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји имовине јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, односно 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом.

Ако се продаја врши јавним надметањем, обавештење стечајног управника мора да садржи:

1) место и адресу на којој се налази имовина која се продаје;

2) детаљан опис имовине са подацима о намени имовине;

3) почетну цену и услове под којима ће се извршити јавно надметање.

У случају продаје јавним прикупљањем понуда, обавештење мора да садржи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) процедуру за избор понуда.

У случају продаје непосредном погодбом, обавештење мора да садржи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) податке о купцу који се предлаже;

5) све услове продаје која се предлаже, укључивши и цену и начин плаћања.

Када је имовина која се продаје предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца, разлучни и заложни поверилац може у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји да предложи повољнији начин уновчења имовине, о чему одлучује стечајни судија.

Повериоци и друга заинтересована лица могу поднети приговор на предложену продају најкасније у року од десет дана пре предложеног датума продаје или преноса, ако за њега постоји прописан основ. О приговору одлучује стечајни судија. Приговор не задржава продају, осим ако стечајни судија не одлучи другачије.

После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца у року од десет дана од дана извршене продаје.

Повериоци могу ставити приговор на извршену продају уколико за то постоји основ. Приговор не утиче на извршену продају, већ представља основ за утврђивање одговорности стечајног управника ако је штета настала радњом стечајног управника у поступку продаје. Основ за приговор може бити превара, пристрасно понашање стечајног управника, непотпуно дато обавештење или било који други разлог из кога произлази да је стечајни управник водио поступак продаје на штету стечајне масе. Обична тврдња да је постигнута цена прениска није довољан основ за подношење приговора.

Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стечајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним овим законом.

Ако је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје и други неопходни трошкови (трошкови процене имовине, трошкови оглашавања, законске обавезе и сл.), који укључују и награду стечајног управника, а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином и заложни у складу са њиховим правом приоритета. Намирење разлучних и заложних поверилаца мора бити извршено у року од пет дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања. Ако после намирења разлучних и заложних поверилаца преостану средства, целокупан преостали износ улази у стечајну масу и дели се стечајним повериоцима у складу са одредбама овог закона које се односе на деобу.

Када купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити по правноснажности решења одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.

Драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге ствари које имају берзанску односно тржишну цену, продају се по тој цени на одговарајућој берзи или тржишту. Ако драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге сличне ствари које се уобичајено продају на берзи или имају тржишну цену, у време продаје немају берзанску односно тржишну цену, продају се непосредном погодбом уз сагласност одбора поверилаца.

Подела имовине правне заједнице

Члан 134

Правна заједница, у смислу овог закона, јесте сусвојина, ортаклук и слични облици правне или имовинске заједнице стечајног дужника са трећим лицем.

Ако је стечајни дужник у правној заједници, развргнуће заједнице спроводи се сходном применом правила ванпарничног и извршног поступка. Заједничар има право на одвојено намирење за обавезе настале у правној заједници.

Ако је привремено или трајно било забрањено развргнуће заједнице из става 1. овог члана, даном отварања стечајног поступка забрана престаје да важи.

Продаја стечајног дужника као правног лица

Члан 135

Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештавање разлучних и заложних поверилаца у складу са чланом 133. став 2. овог закона. У случају да стечајни управник не усвоји предлог разлучног или заложног повериоца о повољнијем начину уновчења имовине из члана 133. став 5. овог закона, стечајни судија ће о таквом предлогу одлучити закључком у року од 5 дана, нарочито узимајући у обзир процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица из члана 132. став 2. овог закона, као и да ли је процена вредности стечајног дужника као правног лица или имовине која је предмет разлучног права извршена у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом и да ли се таквом продајом постиже очигледно неповољније намирење разлучног и заложног повериоца у односу на одвојену продају те имовине. У случају усвајања предлога разлучног или заложног повериоца стечајни судија закључком може наложити стечајном управнику предузимање једне или више од следећих мера:

1) одлагање продаје;

2) вршење нове процене целисходности из члана 132. став 2. овог закона или процене вредности стечајног дужника као правног лица, односно имовине која је предмет разлучног и заложног права;

3) издвајање имовине на којој постоји разлучно и заложно право из имовине стечајног дужника који се продаје као правно лице и њену одвојену продају;

4) друге мере у циљу адекватне заштите интереса разлучног и заложног повериоца.

Пре него што изложи продаји стечајног дужника као правно лице, стечајни управник је дужан да изврши процену његове вредности.

Продаја стечајног дужника као правног лица не може се вршити супротно одредбама закона којим се уређује заштита конкуренције, а орган надлежан за заштиту конкуренције поступа са нарочитом хитношћу и у скраћеном поступку.

Последице продаје стечајног дужника као правног лица

Члан 136*

После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља.

Уговор о продаји стечајног дужника као правног лица мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене из члана 135. став 2. овог закона улази у стечајну масу.

Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника из става 2. овог члана, улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.

Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник.

У случају када је стечајни дужник продат као правно лице, разлучни и заложни повериоци који су имали обезбеђено право на било ком делу имовине стечајног дужника имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном учешћу вредности имовине која је предмет обезбеђеног права у односу на процењену вредност правног лица.

За потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима, а правна лица која су стечајном дужнику пружала услуге од општег интереса не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре отварања стечајног поступка.

У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу уговора о продаји стечајног дужника као правног лица, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Продаја кварљиве робе

Члан 137

Стечајни управник ће изложити продаји ствари подложне лаком кварењу, уз обавештавање стечајног судије о намераваној продаји.

Уколико стечајни судија у року од 24 сата од пријема обавештења не обавести стечајног управника о доношењу закључка о уновчењу кварљиве робе, стечајни управник може приступити продаји.

Стечајни управник код ове продаје није дужан да спроведе поступак продаје из члана 133. овог закона.

2. Деоба

Општа правила

Члан 138

Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.

Деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши се пре или после главне деобе, а према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника.

На основу предлога стечајног управника, а у зависности од прилива готовинских средстава стечајног дужника, стечајни судија одлучује да ли ће одобрити делимичну деобу, која се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.

Нацрт решења за главну деобу

Члан 139

Пре главне деобе стечајне масе, стечајни управник је дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу).

Стечајни управник нацрт решења за главну деобу доставља стечајном судији ради објављивања на огласној табли суда односно излагања на увид у писарници суда.

Нацрт за главну деобу садржи следеће податке:

1) коначну листу свих потраживања из члана 114. овог закона, укључујући и потраживања која су утврђена након испитног рочишта у поступку медијације или парничном поступку;

2) износ сваког потраживања;

3) исплатни ред потраживања;

4) износ стечајне масе који ће се расподелити стечајним повериоцима, као и проценат намирења стечајних поверилаца;

5) начин расподеле вишка деобне масе ако је очигледно да постоји такав вишак.

Нацрт за главну деобу стечајни управник је дужан да достави одбору поверилаца, а одбор поверилаца је дужан да обавести стечајне повериоце да је нацрт за главну деобу објављен на огласној табли суда, односно да се налази у писарници у одређеној просторији и да се у тај нацрт може извршити увид у року од 15 дана од дана објављивања на огласној табли суда.

Решење о главној деоби

Члан 140

Стечајни судија ван рочишта доноси решење о главној деоби по истеку рока од 15 дана од дана доставе нацрта за главну деобу одбору поверилаца, ако није поднета примедба на нацрт за главну деобу од стране одбора поверилаца, односно поверилаца појединачно.

Примедбе које су изјављене по истеку рока од 15 дана из става 1. овог члана, неће се узети у разматрање.

Ако одбор поверилаца односно повериоци појединачно поднесу примедбе на нацрт за главну деобу, стечајни судија ће одржати рочиште и на њему донети решење о главној деоби.

Решење о главној деоби објављује се на огласној табли суда и доставља се одбору поверилаца, повериоцу који је изјавио примедбу и стечајном управнику.

Сматра се да је достава свим повериоцима уредно извршена по истеку осам дана од дана доставе решења одбору поверилаца.

Жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци чије примедбе на нацрт за главну деобу нису прихваћене, уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Жалба из става 6. овог члана може се изјавити само због погрешне оцене основаности примедаба на нацрт за главну деобу.

Изузетно од става 6. овог члана, жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци и у случају да решење о главној деоби одступа од објављеног нацрта за главну деобу, као и због повреде раније стеченог права или погрешног обрачуна, у сваком случају уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Оспорена потраживања

Члан 141

У случају да је поверилац чије је потраживање оспорено у законском року поднео тужбу, односно предлог за наставак раније покренуте парнице, износ који би поверилац добио да његово потраживање није оспорено издваја се у сразмери одређеној решењем о главној деоби до правноснажног окончања парнице.

Потраживања везана за услов

Члан 142

Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са раскидним условом, оно ће се узети у обзир ако стечајни поверилац положи обезбеђење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.

Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са одложним условом, исплатиће му се сразмерни део потраживања ако одложни услов наступи до рочишта за главну деобу.

Главна деоба

Члан 143

Деоби стечајне масе односно намирењу стечајних поверилаца приступа се по правноснажности решења о главној деоби.

Деоби стечајне масе приступа се и у случају делимичне правноснажности решења о главној деоби, у делу у коме је то решење постало правноснажно.

Деоби се, на предлог стечајног управника, може приступити и пре правноснажности решења, уз претходну резервацију средстава потребних за остварење права подносиоца жалбе.

О предлогу из става 2. овог члана одлучује стечајни судија закључком.

Завршна деоба

Члан 144

Завршној деоби стечајне масе приступа се после завршетка уновчења целокупне стечајне масе односно претежног дела стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса.

Изузетно, завршној деоби из става 1. овог члана може се приступити и ако у току поступка стечаја стечајни управник, после више покушаја уновчења имовине стечајног дужника на начин предвиђен овим законом, не успе да уновчи целокупну стечајну масу, односно њен претежни део.

Завршна деоба се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.

Завршно рочиште

Члан 145

Стечајни судија решењем одређује завршно рочиште на ком се:

1) расправља о завршном рачуну стечајног управника;

2) расправља о коначним захтевима за исплату награде стечајног управника;

3) подносе примедбе на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда;

4) одлучује о нерасподељеним деловима стечајне масе;

5) одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника.

Решење о завршном рочишту објављује се на огласној табли суда, као и у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Рок за одржавање завршног рочишта не може бити краћи од осам дана односно дужи од 30 дана од дана објављивања позива за његово одржавање.

Полагање задржаних износа

Члан 146

Стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, а за рачун заинтересованих лица, положити код суда или на посебан наменски рачун износе који су на име оспорених потраживања издвојени приликом завршне деобе стечајне масе.

Поступање са вишком деобне масе

Члан 147

У случају да се у поступку деобе, пре завршне деобе или у завршној деоби, могу у пуном износу намирити потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да преостали вишак деобне масе расподели имаоцима удела или акција у привредном друштву, у складу са правилима поступка ликвидације.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу стечајног дужника уплаћује се на рачун буџета Републике Србије и распоређује се у складу са законом којим се уређује приватизација.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу вредности задружне својине у укупној имовини стечајног дужника, односно задружног капитала у укупном капиталу стечајног дужника, преноси се републичком задружном савезу чија је задруга била чланица, односно задружном савезу основаном на територији на којој је било седиште те задруге и користи се за оснивање нове задруге, односно за развој задруге на територији на којој је било седиште те задруге.

На образложени предлог стечајног управника стечајни судија може донети решење о расподели средстава из ст. 1. и 2. овог члана и пре исплате стечајних поверилаца ако се несумњиво утврди да се из расположивих новчаних средстава (постојеће деобне масе) сви стечајни повериоци могу намирити у целости, са припадајућим каматама у складу са овим законом.

3. Закључење стечајног поступка

Решење о закључењу стечајног поступка

Члан 148

Стечајни судија доноси решење о закључењу стечајног поступка на завршном рочишту.

Ако је уновчена сва имовина стечајног дужника, а постоје парнице које су у току, стечајни судија на предлог стечајног управника може донети решење о закључењу стечајног поступка.

У случају из става 2. овог члана стечајни управник се именује за заступника стечајне масе стечајног дужника коју чине средства издвојена по основу оспорених потраживања и средства која се остваре окончањем парница у корист стечајног дужника.

Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса и заступа је стечајни управник.

У случају да се парница оконча у корист повериоца оспореног потраживања, стечајни управник ће по правноснажности судске одлуке извршити исплату оспореног потраживања повериоцу у складу са решењем о главној деоби.

У случају да се парница оконча у корист стечајне масе, стечајни управник ће поступати у складу са одредбама овог закона којима се уређује спровођење накнадне деобе.

Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и у “Службеном гласнику Републике Србије”, а по правноснажности се доставља регистру привредних субјеката или другом одговарајућем регистру ради брисања стечајног дужника из тог регистра.

Спровођење накнадне деобе

Члан 149

Ако се након закључења стечајног поступка пронађе имовина која улази у стечајну масу, стечајни судија на предлог стечајног управника или другог заинтересованог лица спроводи поступак накнадне деобе уновчењем и расподелом средстава остварених продајом те имовине.

У случају накнадно пронађене имовине стечајног дужника, продаја и деоба имовине врши се у складу са овим законом, осим у делу који се односи на права и обавезе поверилачких органа. Сагласност на продају накнадно пронађене имовине даје стечајни судија.

Против решења о спровођењу поступка накнадне деобе није дозвољена жалба.

Решење о спровођењу накнадне деобе доставља се стечајном управнику који накнадно пронађену имовину уновчава и дели на основу решења о главној деоби.

О уновчењу и деоби накнадно пронађене имовине стечајни управник доставља допунски завршни рачун стечајном суду.

Стечајни управник има право на награду за рад у случају продаје накнадно пронађене имовине и намирења поверилаца из остварених средстава. Награда се обрачунава у складу са основама и мерилима из члана 34. став 2. овог закона.

X ПОСЕБНИ ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ДУГОТРАЈНЕ НЕСПОСОБНОСТИ ЗА ПЛАЋАЊЕ

Чл. 150-154**

(Престало да важи Одлуком УС)

XI РЕОРГАНИЗАЦИЈА

Спровођење реорганизације

Члан 155

Реорганизација се спроводи ако се тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство, а посебно ако постоје економско оправдани услови за наставак дужниковог пословања.

Реорганизација се спроводи према плану реорганизације који се сачињава у писаној форми.

План реорганизације може се поднети истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка или након отварања стечајног поступка у складу са овим законом.

Ако се план реорганизације подноси истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка његов назив се мења у унапред припремљен план реорганизације, а садржина и поступак који се на њега примењује одређују се у складу са одредбама овог закона којима се то питање уређује.

Садржина плана реорганизације и унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 156

План реорганизације садржи:

1) кратак увод у којем су уопштено објашњени делатност коју стечајни дужник обавља и околности које су довеле до финансијских тешкоћа;

2) попис мера и средстава за реализацију плана, као и детаљан опис мера које је потребно предузети и начин на који ће се реорганизација спровести;

3) детаљну листу поверилаца са поделом на класе поверилаца и критеријуме на основу којих су класе формиране;

4) висину новчаних износа или имовину која ће служити за потпуно или делимично намирење према класи поверилаца, укључујући и обезбеђене и необезбеђене повериоце, као и средства резервисана за повериоце оспорених потраживања, поступак за измирење потраживања и временску динамику плаћања;

5) опис поступка продаје имовине, уз навођење имовине која ће се продавати са заложним правом или без њега и намену прихода од такве продаје;

6) рокове за извршење плана реорганизације и рокове за реализацију главних елемената плана реорганизације, ако их је могуће одредити;

7) јасно назначење да се усвајањем плана реорганизације сва права и обавезе поверилаца из плана дефинишу искључиво у складу са одредбама усвојеног плана, укључујући и ситуацију у којој план није у потпуности извршен, односно у којој се извршење плана обуставља;

8) списак чланова органа управљања и износ њихових накнада;

9) списак стручњака који ће бити ангажовани и износ накнада за њихов рад;

10) име независног стручног лица које ће пратити спровођење плана у интересу свих поверилаца обухваћених планом и начин на који ће то лице обавештавати повериоце о спровођењу плана реорганизације, као и износ и динамику исплате награде за његов рад;

11) годишње финансијске извештаје за претходне три године са мишљењем ревизора ако су били предмет ревизије;

12) финансијске пројекције, укључујући пројектовани биланс успеха, биланс стања и извештај о новчаним токовима за период извршења плана реорганизације;

13) процену новчаног износа који би се добио уновчењем имовине спровођењем банкротства;

14) датум почетка примене плана реорганизације;

15) рок спровођења плана који не може бити дужи од пет година;

16) предлог за именовање стечајног управника и чланова одбора поверилаца ако је планом предвиђено њихово ангажовање;

17) податке о лицима (за домаће физичко лице: лично име и ЈМБГ; за страно физичко лице: лично име, број пасоша и државе издавања, односно ако је издата лична карта за странца, лично име и лични број странца; за домаће правно лице: пословно име, седиште и матични број; за страно правно лице: пословно име, седиште, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава тог регистра), која по основу плана реорганизације постају чланови тог правног лица;

18) податке о лицима која су повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона;

19) процену вредности имовине стечајног дужника, не старију од шест месеци пре дана подношења плана реорганизације.

Независно стручно лице из става 1. тачка 10) овог члана не може да буде лице које је запослено код стечајног дужника или лица које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона, као ни лице које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона.

Рок из става 1. тачка 15) овог члана не односи се на мере за реализацију плана реорганизације које се односе на предвиђање отплате потраживања у ратама, измене рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења, период отплате кредита или зајма узетог у току стечајног поступка или у складу са планом реорганизације, као ни на рокове доспелости дужничких хартија од вредности.

Унапред припремљен план реорганизације поред елемената из става 1. овог члана садржи и:

1) одредбу којом се одређује да ће потраживање повериоца које није обухваћено одредбама плана о намирењу поверилаца бити намирено на исти начин и под истим условима као потраживања других поверилаца његове класе;

2) потписану изјаву већинских поверилаца по вредности потраживања сваке планом предвиђене класе да су упознати са садржином плана реорганизације и спремни да приступе на рочиште за гласање о плану реорганизације или гласају писаним путем;

3) изјаву стечајног дужника о веродостојности података и информација наведених у плану;

4) податке о поступку припреме плана реорганизације, укључујући и податке о послатим обавештењима, доступности информација повериоцима и току преговора;

5) ванредни извештај ревизора са стањем пословних књига утврђеним најкасније 90 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду, са прегледом свих потраживања и процентуалним учешћем сваког повериоца у одговарајућој класи плана;

6) изјаву ревизора или лиценцираног стечајног управника да је унапред припремљен план реорганизације изводљив;

7) кратак извештај о очекиваним битним догађајима у пословању након дана сачињавања плана и преглед обавеза чије се доспеће очекује у наредних 90 дана, као и начина намирења тих обавеза.

Мере за реализацију плана реорганизације

Члан 157

Мере за реализацију плана реорганизације су:

1) предвиђање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења;

2) намирење потраживања;

3) уновчење имовине са теретом или без њега или пренос такве имовине на име намирења потраживања;

4) затварање погона или промена делатности;

5) раскид или измена уговора;

6) отпуст дуга;

7) извршење, измена или одрицање од заложног права;

8) давање у залог оптерећене или неоптерећене имовине;

9) претварање потраживања у капитал;

10) закључивање уговора о кредиту, односно зајму;

11) оспоравање и побијање потраживања која нису правно ваљана;

12) отпуштање запослених или ангажовање других лица;

13) уступање неоптерећене имовине на име намирења потраживања;

14) измене и допуне општих аката стечајног дужника и других докумената о оснивању или управљању;

15) статусне промене;

16) промене правне форме;

17) пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или новооснованих субјеката;

18) поништавање издатих или издавање нових хартија од вредности од стране стечајног дужника или било ког новоформираног субјекта;

19) друге мере од значаја за реализацију плана реорганизације.

У случају да је планом реорганизације предвиђена мера претварања потраживања у капитал стечајног дужника, стечајни судија може, по службеној дужности или на предлог стечајног управника, ангажовати независно стручно лице да изврши процену капитала стечајног дужника, о трошку подносиоца плана.

Права заложних поверилаца који нису разлучни повериоци не могу се мењати или умањити планом реорганизације без њихове изричите сагласности.

Заложни повериоци не могу гласати о плану реорганизације.

Спровођење мера предвиђених планом реорганизације не може се вршити супротно одредбама закона којим се уређује заштита конкуренције и закона којим се уређује контрола државне помоћи, а надлежни орган поступа са нарочитом хитношћу и у скраћеном поступку.

Ако је стечајни дужник разврстан као средње или велико правно лице у складу са законом којим се уређују критеријуми за разврставање правних лица, подносилац плана реорганизације дужан је да план реорганизације поднесе органу надлежном за заштиту конкуренције и органу надлежном за контролу државне помоћи, ради прибављања мишљења да ли су предвиђене мере у супротности са законом којим се уређује заштита конкуренције и законом којим се уређује контрола државне помоћи.

Рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца не може бити одржано пре доношења одлуке органа надлежног за заштиту конкуренције и органа надлежног за контролу државне помоћи из става 4. овог члана.

Обавеза плаћања накнаде у складу са законом којим се уређује заштита конкуренције настаје усвајањем плана реорганизације.

Спровођење мера предвиђених планом реорганизације, а нарочито измене у структури капитала стечајног дужника и отуђење или друго располагање непокретном имовином која је евидентирана као друштвена својина, не може се вршити супротно одредбама закона којима се уређује заштита друштвеног капитала у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом, односно којима се уређује заштита имовине која је евидентирана као друштвена својина у задругама. Подносилац плана реорганизације дужан је да план реорганизације, поднесе организацији из члана 19. став 2. овог закона истовремено са подношењем тог плана стечајном суду, а та организација у поступку давања претходне сагласности на план реорганизације поступа са нарочитом хитношћу и дужна је да донесе акт о давању претходне сагласности у року од 15 дана од дана достављања плана реорганизације. Рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца не може бити одржано пре доношења акта о давању претходне сагласности организације из члана 19. став 2. овог закона.

Подношење унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 158

Организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника из члана 19. став 2. овог закона овлашћена је да у име правног лица које послује са већинским јавним или друштвеним капиталом поднесе унапред припремљени план реорганизације.

Уколико је организација из става 1. овог члана подносилац унапред припремљеног плана реорганизације, не може бити именована за независно стручно лице које ће пратити спровођење плана.

Ако стечајни дужник истовремено са подношењем предлога за покретање стечајног поступка поднесе унапред припремљен план реорганизације у предлогу се мора јасно назначити да се предлаже покретање стечајног поступка реорганизацијом, у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Стечајни дужник је дужан да уз предлог из става 1. овог члана поднесе доказ о постојању неког од стечајних разлога из члана 11. овог закона.

Стечајни судија ће по службеној дужности или по примедби заинтересованог лица одбацити предлог за покретање стечајног поступка и предлог унапред припремљеног плана реорганизације, ако:

1) план није у складу са законом;

2) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана;

3) је план непотпун или неуредан, а нарочито ако нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у року који је одредио стечајни судија;

4) утврди да не постоји стечајни разлог из члана 11. овог закона.

У случају да унапред припремљен план реорганизације садржи отклоњиве недостатке или техничке грешке, стечајни судија може закључком наложити стечајном дужнику да у року од осам дана изврши потребне исправке.

Уколико стечајни дужник у остављеном року не поступи по налогу суда, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Претходни поступак за утврђивање испуњености услова за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 159

Стечајни судија у року од три дана од дана подношења уредног предлога из члана 158. овог закона, доноси решење о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације којим заказује рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану на које позива све познате повериоце.

Решење о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, доставља се овлашћеној организацији и организацији надлежној за вођење регистра привредних субјеката, ради објављивања, односно евидентирања.

Оглас о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, израђује стечајни судија одмах по доношењу решења из става 1. овог члана.

Оглас из става 2. овог члана објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и у “Службеном гласнику Републике Србије”, као и у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира, на целој територији Републике Србије. Трошкове објављивања огласа као и друге трошкове претходног поступка из става 1. овог члана дужан је да предујми предлагач у износу који одреди суд, а у року од три дана од дана добијања судског налога.

У случају да предлагач не уплати предујам у року из става 3. овог члана, стечајни судија обуставиће претходни поступак и предлог одбацити.

Оглас из става 2. овог члана, уз податке из решења о покретању претходног поступка, мора да садржи и:

1) обавештење повериоцима о томе где и када могу извршити увид у предлог унапред припремљеног плана реорганизације;

2) позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају садржину унапред припремљеног плана реорганизације, а нарочито основ или висину планом обухваћених потраживања, доставе стечајном дужнику и надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”. Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе достави надлежном суду у року од осам дана од дана пријема примедбе у суду.

Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 2. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.

Рочиште за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације не може се одржати пре истека рока од 30 дана од дана објављивања огласа из става 3. овог члана.

Током претходног поступка из става 1. овог члана, стечајни судија може, на захтев заинтересованог лица или по службеној дужности, именовати привременог стечајног управника или ангажовати друга стручна лица у циљу утврђивања тачности података из унапред припремљеног плана. Привремени стечајни управник обавља послове одређене решењем о његовом именовању. Трошкове ангажовања управника и стручног лица сноси подносилац предлога.

На предлог подносиоца плана стечајни судија у року од пет дана од дана подношења предлога може одредити забрану извршења на обезбеђеној и необезбеђеној имовини стечајног дужника која може да важи најдуже шест месеци и не може се поново одредити у истом поступку.

Против решења из ст. 8. и 9. овог члана није дозвољена жалба.

Током претходног поступка из става 1. овог члана стечајни судија може заказати рочиште за решавање о захтеву за одређивање мере забране извршења и намирења, за ангажовање привременог стечајног управника, односно за разматрање других питања у вези са унапред припремљеним планом реорганизације.

У случају да нису испуњени услови за отварање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације прописани овим законом стечајни судија одбацује предлог за покретање поступка, а најкасније пет дана пре одржавања рочишта за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације.

Рочиште за одлучивање о предлогу за покретање поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 160

За потребе гласања о унапред припремљеном плану реорганизације сматра се да су све обавезе стечајног дужника настале пре подношења унапред припремљеног плана реорганизације доспеле на дан одржавања рочишта о гласању за план.

Стечајни судија ће, на захтев заинтересованог лица или по предлогу привременог стечајног управника, извршити процену висине потраживања за потребе гласања. Процена висине потраживања за потребе гласања врши се преко овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.

Ако од утврђеног датума стања пословних књига у ванредном извештају ревизора из члана 156. став 4. тачка 5) овог закона до датума одржавања рочишта протекне више од девет месеци, стечајни судија ће по службеној дужности наложити привременом стечајном управнику или другом стручном лицу ангажованом у циљу утврђивања тачности података да достави нови ванредни извештај, израђен од стране другог независног ревизора, са стањем на последњи дан месеца који претходи месецу у којем је дат тај налог.

Ако се унапред припремљени план реорганизације на рочишту усвоји, стечајни судија ће решењем истовремено отворити стечајни поступак, потврдити усвајање унапред припремљеног плана реорганизације и обуставити стечајни поступак.

Ако се на рочишту не усвоји унапред припремљен план реорганизације стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Ако је подносилац плана издејствовао меру забране извршења из члана 159. став 9. овог закона довођењем стечајног судије у заблуду тако што је приказао нетачне податке о својим дуговањима, односно пропустио да наведе податке од значаја за одлуку суда, подносилац предлога је у обавези да накнади штету која је повериоцима проузрокована таквом забраном.

Одредбе овог закона којима се уређују реорганизација и план реорганизације, осим одредаба чл. 161. до 164. овог закона, примењују се и на поступак стечаја покренут у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, осим ако је овим законом другачије прописано.

Трошкове сачињавања и подношења унапред припремљеног плана реорганизације сноси предлагач плана реорганизације.

Обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одржавања рочишта за одлучивање о предлогу, у случају усвајања плана, сматрају се трошком стечајног поступка, ако планом реорганизације није другачије предвиђено.

Министар ближе прописује начин спровођења реорганизације по унапред припремљеном плану реорганизације и садржину плана.

Подносилац плана и трошкови подношења плана реорганизације

Члан 161

План реорганизације, могу поднети стечајни дужник, стечајни управник, разлучни повериоци који имају најмање 30% обезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника.

Трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације сноси предлагач плана реорганизације. Трошкови у вези са сачињавањем и подношењем плана реорганизације, који предложе стечајни управник или стечајни дужник, представљају трошак стечајног поступка.

Рок за подношење плана

Члан 162

План реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стечајног поступка.

Ако је у року из става 1. овог члана поднет образложени предлог за продужење тог рока, стечајни судија може рок из става 1. овог члана да продужи највише за 60 дана.

Ако у року за подношење плана реорганизације овлашћени предлагач затражи додатни рок за измену поднетог плана реорганизације, стечајни судија може, уз сагласност одбора поверилаца, да одобри додатни рок од највише 60 дана.

Одбацивање предлога плана реорганизације

Члан 163

Стечајни судија може по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица наложити стечајном управнику или другим стручним лицима које је ангажовао да утврде тачност података из предлога плана реорганизације. Трошкове настале по том основу сноси подносилац предлога плана реорганизације.

Стечајни судија ће по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица у року од осам дана одбацити предлог плана реорганизације ако:

1) нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у примереном року који је одредио стечајни судија;

2) ако план није у складу са другим прописом.

Против решења којим се одбацује план реорганизације жалбу може изјавити само подносилац плана.

Расправа о плану реорганизације

Члан 164

Стечајни судија одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 20 дана од дана подношења предлога плана реорганизације, осим у случају из члана 157. став 3. овог закона када се рочиште одржава у року од 20 дана од дана пријема одлуке органа надлежног за заштиту конкуренције у суду.

Суд или предлагач плана, на начин који одобри суд, доставља обавештење о заказивању рочишта стечајном дужнику, стечајном управнику, свим повериоцима обухваћеним планом, оснивачима, односно члановима или акционарима стечајног дужника, као и свим другим заинтересованим лицима најкасније 15 дана пре дана одржавања рочишта.

Уз обавештење из става 2. овог члана доставља се и план реорганизације, или се тим лицима на други начин омогућава доступност плану реорганизације најкасније 15 дана пре дана одржавања рочишта.

План реорганизације и свака измена првобитно предложеног плана суд без одлагања доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра најкасније наредног дана од дана пријема.

Суд оглашава обавештење о рочишту за разматрање плана реорганизације и гласању од стране поверилаца, односно решење из члана 159. овог закона, у “Службеном гласнику Републике Србије” и у два високотиражна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије. У обавештењу се наводи име стечајног дужника, име лица које предлаже план, дан и место одржавања рочишта и поступак гласања, као и начин на који се сва лица могу упознати са садржином плана.

Гласање и усвајање

Члан 165

Право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраживања. У случају када је потраживање оспорено или неиспитано стечајни судија ће извршити процену висине потраживања у сврху гласања.

Када се гласање обавља писменим путем, суду се морају поднети гласачки листићи са овереним потписом овлашћеног лица.

Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраживања поверилаца деле се најмање на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања према исплатним редовима.

За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине.

Разлучни поверилац је овлашћен да суду за потребе процене из става 4. овог члана достави процену вредности оптерећене имовине израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља). Суд може привременом стечајном управнику наложити и прибављање нове процене вредности те имовине од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) ангажованог од стране привременог стечајног управника о трошку предлагача плана. За износ потраживања који стечајни судија процени, на основу савесне и образложене оцене свих достављених процена и изјашњења привременог стечајног управника да се разлучни повериоци не могу намирити из оптерећене имовине, разлучни повериоци остварују право гласа у оквиру класе потраживања стечајних поверилаца у које је разврстано њихово потраживање.

Стечајни судија може наложити или одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим случајевима:

1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраживања такве да је оправдано формирање посебне класе;

2) ако су сва потраживања у оквиру предложене посебне класе у значајној мери слична, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 6. овог члана.

Лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условима као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у које је разврстано њихово потраживање.

Посебна административна класа потраживања може бити формирана из административних разлога ако постоји више од 200 потраживања чији износи појединачно не прелазе 20.000 динара, под условом да суд одобри формирање такве класе. Потраживања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраживања и ако је очигледно да ће бити довољно расположивих средстава за исплату потраживања из класа које су формиране у оквиру првог и другог исплатног реда.

Пре почетка гласања, суд обавештава све присутне на рочишту о резултатима гласања писменим путем (гласање у одсуству).

План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обичну већину потраживања од укупних потраживања поверилаца у тој класи.

Класа поверилаца чија потраживања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена пре почетка примене плана реорганизације не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен.

План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате све класе и ако је у складу са одредбама овог закона.

Даном почетка примене плана реорганизације сматра се дан одређен планом реорганизације, с тим да тај дан не може бити пре дана правноснажности решења о потврђивању плана реорганизације, нити по истеку рока од 15 дана од дана правноснажности тог решења.

Ако се поднесе више од једног плана реорганизације о њима се гласа по редоследу подношења, а усвојеним се сматра план реорганизације који је први изгласан.

Ако план реорганизације, осим плана из члана 158. овог закона, не добије потребан број гласова, стечајни судија може одобрити предлагачу плана реорганизације да најдуже у даљем року од 30 дана поднесе измењени план реорганизације и заказати рочиште у складу са овим законом. Ако се не усвоји ни тако измењени план реорганизације, над стечајним дужником се спроводи банкротство.

Решење о потврђивању усвајања плана реорганизације

Члан 166

На рочишту за разматрање предлога плана реорганизације, стечајни судија доноси решење којим потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план није усвојен.

По правноснажности решења о потврђивању усвајања плана реорганизације стечајни поступак се обуставља.

Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и доставља стечајним, разлучним и заложним повериоцима, стечајном дужнику и подносиоцу плана, ако то није стечајни дужник.

Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни дужник, стечајни управник, стечајни повериоци, разлучни и заложни повериоци.

По правноснажности решења из става 1. овог члана усвојени план реорганизације стечајни судија доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, ради објављивања на интернет страни тог регистра или на други одговарајући начин уколико такав регистар нема своју интернет страну. Регистар је дужан да обезбеди да усвојени план реорганизације остане трајно доступан свим трећим лицима.

Правне последице потврђивања плана

Члан 167

По доношењу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене планом реорганизације уређују се искључиво према условима из плана реорганизације. Усвојени план реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена.

Послови и радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације.

Стечајни дужник је дужан да предузме све мере прописане усвојеним планом реорганизације.

Доношењем решења о потврђивању усвајања плана реорганизације престају све последице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака “у стечају”.

Ако је унапред припремљеним планом реорганизације обухваћено непостојеће потраживање или потраживање у износу који је већи од стварно постојећег потраживања, стечајни дужник, повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци чија су потраживања настала пре усвајања плана, а који нису обухваћени планом, могу у року од годину дана од дана доношења решења о потврђивању усвајања унапред припремљеног плана реорганизације тужбом, противтужбом или истицањем приговора у парници оспорити такво потраживање. На предузимање радњи оспоравања потраживања из унапред припремљеног плана реорганизације и дејства таквог оспоравања сходно се примењују одредбе овог закона о предузимању радњи побијања и дејству побијања.

Приоритет класа поверилаца

Члан 168

По сваком плану реорганизације, повериоци из класе нижег исплатног реда могу примити средства из деобне масе, односно задржати одређена права, само ако су сва потраживања поверилаца из вишег исплатног реда у потпуности измирена или ако су ти повериоци гласали, у складу са планом реорганизације, да се третирају као да су повериоци нижег исплатног реда.

Намирење преко номиналног износа потраживања

Члан 169

Планом реорганизације може се предвидети намирење у износу већем од номиналног износа првобитног потраживања, као накнада за продужење рокова исплате.

Повериоци класе вишег исплатног реда могу бити исплаћени у износу који премашује износ којим се у потпуности намирују њихова потраживања ако су сва потраживања поверилаца класе нижег исплатног реда у потпуности намирена или ако су ти повериоци гласали за другачији третман, у складу са планом реорганизације.

Изузетак од примене прописа о хартијама од вредности

Члан 170

На хартије од вредности које се учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на издавање хартија од вредности и прописи о преузимању акционарских друштава, као и прописи којима се уређују привредна друштва у делу који се односи на поништавање акција.

Право поверилаца на информисање

Члан 171

Током спровођења усвојеног плана реорганизације сви повериоци на које се план односи имају право на информисање и приступ актима субјекта реорганизације у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва које се односе на право акционара на информисање и приступ актима друштва.

Извршење плана реорганизације

Члан 172

Извршењем плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације престају потраживања поверилаца утврђена планом реорганизације.

Непоступање по усвојеном плану и преваран и незаконит план као стечајни разлог

Члан 173

Повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци чија су потраживања настала пре усвајања плана а нису обухваћени планом, могу поднети предлог за покретање стечајног поступка и у случају да:

1) је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин;

2) стечајни дужник не поступа по плану или поступа супротно плану реорганизације ако се тиме битно угрожава спровођење плана реорганизације.

Сматра се да је спровођење плана битно угрожено у смислу става 1. тачка 2) овог члана ако је услед непоступања по плану или поступања супротно усвојеном плану дошло до:

1) негативног одражавања на новчане токове субјекта реорганизације;

2) онемогућавања субјекта реорганизације да обавља пословну делатност;

3) значајног угрожавања интереса једне или више класа поверилаца.

У случају из става 1. овог члана стечајни судија може ангажовати стручно лице или именовати привременог стечајног управника ради утврђивања чињеница од значаја за оцену постојања стечајног разлога током претходног стечајног поступка.

Ако утврди постојање стечајног разлога из става 1. тачка 1) овог члана, стечајни судија ће решењем о отварању стечајног поступка одредити да се стечајни поступак спроводи банкротством стечајног дужника.

XII МЕЂУНАРОДНИ СТЕЧАЈ

Примена одредаба о међународном стечају

Члан 174

Одредбе о међународном стечају примењују се ако:

1) страни суд или други страни орган који спроводи контролу или надзор над имовином или пословањем дужника или страни представник затражи помоћ у вези са страним поступком;

2) суд или стечајни управник затражи помоћ у страној држави у вези са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом;

3) се страни поступак води истовремено са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом.

Под страним поступком, у смислу овог закона, подразумева се судски или управни поступак, укључујући и претходни поступак, који се са циљем колективног намирења поверилаца путем реорганизације, банкротства или ликвидације спроводи у страној држави у складу са прописом којим се уређује инсолвентност, а у којем су имовина и пословање дужника под контролом или надзором страног суда или другог надлежног органа.

Страни представник у смислу става 1. овог члана јесте лице или орган, укључујући и оне који су привремено именовани, који су у страном поступку овлашћени да воде реорганизацију, банкротство или ликвидацију над имовином или пословима дужника или да предузимају радње као представник страног поступка.

Искључива међународна надлежност

Члан 174а

Суд Републике Србије је искључиво надлежан за покретање, отварање и спровођење стечајног поступка против стечајног дужника чије је средиште главних интереса на територији Републике Србије (главни стечајни поступак). Исти суд је искључиво међународно надлежан и за све спорове који произлазе из стечајног поступка.

Средиште главних интереса треба да одговара месту одакле дужник редовно управља својим интересима и које је као такво препознато од стране трећих лица.

У недостатку супротног доказа, претпоставља се да стечајни дужник има средиште главних интереса у месту где се налази његово регистровано седиште.

Средиште главних интереса утврђује се према чињеницама које постоје у моменту подношења предлога за покретање главног стечајног поступка.

Ако се средиште главних интереса стечајног дужника налази у иностранству, а његово регистровано седиште се налази у Републици Србији, искључиво је надлежан суд Републике Србије, ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса не може покренути и отворити стечајни поступак на основу средишта главних интереса.

Главни стечајни поступак обухвата целокупну имовину стечајног дужника, без обзира да ли се налази у Републици Србији или у иностранству.

Када се регистровано седиште стечајног дужника налази у иностранству, а средиште главних интереса на подручју Републике Србије, за спровођење поступка из става 1. овог члана искључиво је надлежан суд Републике Србије.

Међународна надлежност према пословној јединици, односно имовини страног стечајног дужника у Републици Србији

Члан 174б

Ако суд у Републици Србији није надлежан према одредби члана 174а став 1. овог закона, надлежан је ако стечајни дужник има сталну пословну јединицу без својства правног лица у Републици Србији (споредни стечајни поступак).

Под сталном пословном јединицом подразумева се било које место пословања у којем стечајни дужник обавља економску делатност, употребом људске радне снаге и добара или услуга.

Ако се у Републици Србији не налази средиште главних интереса, ни пословна јединица стечајног дужника, већ само његова имовина, споредни стечајни поступак у Републици Србији је могуће отворити и водити:

1) ако постоји стечајни разлог, али се у држави где стечајни дужник има средиште главних интереса стечајни поступак не може водити због услова предвиђених у стечајном праву те државе;

2) ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса, стечајни поступак односи само на имовину у тој држави;

3) када се страна судска одлука о отварању стечајног поступка не може признати.

За спровођење стечајног поступка надлежан је суд на чијем подручју се налази стална пословна јединица стечајног дужника, а ако нема пословне јединице у Републици Србији, суд на чијем подручју се налази имовина стечајног дужника.

Ако би више судова били месно надлежни за спровођење споредног стечајног поступка, поступак води суд коме је прво поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Споредни стечајни поступак обухвата само имовину стечајног дужника која се налази на територији Републике Србије.

Меродавно право

Члан 175

На стечајни поступак и његова дејства примењује се право државе у којој је стечајни поступак покренут, ако овим законом није другачије уређено.

У случају признања страног поступка у складу са овим законом, на излучна или разлучна права на стварима или правима која се налазе на територији Републике Србије примењују се прописи Републике Србије.

За дејство стечајног поступка на уговоре о раду примењује се право које је меродавно за уговор о раду.

Стварна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 176

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд из члана 15. став 1. овог закона, у складу са законом.

Месна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 177

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд на чијем подручју се налази седиште, односно стална пословна јединица стечајног дужника.

Ако дужник нема седиште ни сталну пословну јединицу у Републици Србији, месно је надлежан суд на чијем подручју се налази претежни део имовине стечајног дужника.

У случају да се стечајни поступак већ води у Републици Србији, суд који спроводи стечајни поступак месно је надлежан за одлучивање о признању и сарадњи са страним судовима и другим надлежним органима.

Овлашћење стечајног управника да предузима радње у страној држави

Члан 178

Стечајни управник именован у складу са овим законом овлашћен је да предузима радње у страној држави у име и за рачун стечајног дужника, односно стечајне масе, ако је то допуштено законом те државе.

Изузетак у случајевима супротним јавном поретку

Члан 179

Надлежни суд може да одбије да предузме радњу у вези са међународним стечајем ако би таква радња била у супротности са јавним поретком Републике Србије.

Помоћ у складу са другим законима

Члан 180

Надлежни суд или стечајни управник могу да пруже и другу помоћ страном представнику, у складу са законом.

Тумачење

Члан 181

Приликом примене одредби о међународном стечају надлежни суд ће посебно имати у виду њихов међународни карактер и потребу побољшања њихове једнообразне примене у доброј вери.

Право непосредног приступа

Члан 182

Страни представник има право непосредног поступања пред судовима у Републици Србији.

Страни представник је приликом предузимања радњи из става 1. овог члана путем подношења одговарајућег захтева или на други начин дужан да у циљу доказивања свога својства поднесе:

1) одлуку о покретању страног поступка и именовању страног представника у оригиналу или овереној копији или овереном препису, преведену на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији, заједно са доказом о њеној извршности по праву стране државе;

2) потврду страног суда или другог надлежног органа о постојању страног поступка и именовању страног представника;

3) било који други доказ о постојању страног поступка и именовању страног представника за који надлежни суд у Републици Србији сматра да је прихватљив, а у одсуству доказа из тач. 1) и 2) овог става.

Надлежност у случају подношења захтева од стране страног представника

Члан 183

Подношењем захтева надлежном суду у Републици Србији од стране страног представника, у складу са овим законом, успоставља се надлежност тог суда само за одлучивање по предметном захтеву.

Предлог страног представника за покретање поступка

Члан 184

Страни представник има право да поднесе предлог за покретање стечајног поступка ако су испуњени услови за покретање таквог поступка у складу са овим законом.

Учествовање страног представника у поступку

Члан 185

После признања страног поступка, страни представник има право да учествује у поступку који се према дужнику води у складу са овим законом.

Захтев за признање страног поступка

Члан 186

Страни представник може надлежном суду у Републици Србији да поднесе захтев за признање страног поступка у којем је именован, при чему своје својство доказује на начин предвиђен чланом 182. став 2. овог закона.

Уз захтев за признање прилаже се изјава страног представника у којој се наводе сви страни поступци у вези са дужником који су познати страном представнику, преведена на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији.

Претпоставке у вези са признањем

Члан 187

Ако одлука, односно потврда из члана 182. став 2. овог закона пружа доказ да страни поступак има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона и да је страни представник лице или орган из члана 174. став 4. овог закона, суд може те чињенице сматрати утврђеним.

Суд може документа која су поднета уз захтев за признање да сматра аутентичним, без обзира на то да ли су легализована у смислу закона којим се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.

Ако се не докаже супротно, сматра се да је регистровано седиште дужника, односно његово пребивалиште ако се ради о физичком лицу, средиште његових главних интереса.

Одлука о признању страног поступка

Члан 188

Осим у случају из члана 179. овог закона, страни поступак се признаје ако:

1) има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона;

2) је страни представник који подноси захтев за признање лице или орган из члана 174. став 4. овог закона;

3) захтев испуњава услове из члана 182. став 2. овог закона;

4) је захтев поднет надлежном суду, у складу са чл. 176. и 177. овог закона.

Страни поступак се признаје као:

1) главни страни поступак, ако се води у држави у којој је средиште главних интереса дужника;

2) споредни страни поступак, ако дужник има сталну пословну јединицу у тој страној држави.

На главни и споредни страни поступак сходно се примењују одредбе чл. 174а и 174б овог закона.

О захтеву за признање страног поступка суд одлучује решењем у хитном поступку.

Решење о признању страног поступка првостепени суд ће по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица изменити или укинути ако се утврди да услови за његово доношење нису били испуњени или да су након признања страног поступка престали да постоје.

После отварања стечајног поступка над стечајним дужником чије је средиште главних интереса у Републици Србији, страни поступак се може признати само као споредни страни поступак.

Против решења којим се одбија предлог за признање страног поступка, страни стечајни дужник, страни представник и повериоци имају право жалбе, у року од 15 дана. Жалба не одлаже извршење.

Обавеза обавештавања

Члан 189

После подношења захтева за признање страног поступка, страни представник је дужан да без одлагања обавести суд којем је захтев поднет о:

1) свакој битној промени статуса страног поступка или статуса страног представника;

2) сваком другом страном поступку у вези са истим дужником за који страни представник сазна.

Помоћ која се пружа после подношења захтева за признање страног поступка

Члан 190

Суд може, од момента подношења захтева за признање страног поступка па до одлучивања о том захтеву, на захтев страног представника пружити потребну помоћ привремене природе у случају да је та помоћ хитно потребна ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца.

Помоћ из става 1. овог члана обухвата изрицање следећих мера:

1) забрану принудног извршења над имовином дужника;

2) поверавање управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради заштите и очувања вредности имовине којој, због њене природе или других околности, прети опасност од нестанка, губљења вредности или је угрожена на други начин;

3) друге мере које се у складу са овим законом могу одредити после признања страног поступка.

На одређивање, важност, укидање и измену мера из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона које регулишу мере обезбеђења у претходном стечајном поступку.

Мере из става 2. овог члана које је суд одредио престају да важе доношењем одлуке о захтеву за признање, осим ако њихово дејство није продужено у складу са овим законом у оквиру помоћи која се пружа после признања страног поступка.

Суд може одбити да пружи затражену помоћ ако би таква помоћ ометала вођење главног страног поступка.

Правно дејство признања главног страног поступка

Члан 191

Последице признања главног страног поступка су забрана:

1) покретања нових и прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника;

2) принудног извршења на имовини дужника;

3) преноса, оптерећивања и другог располагања имовином дужника.

Суд може одредити изузећа од примене последица из става 1. овог члана само у случајевима предвиђеним овим законом за изузећа од примене последица отварања стечајног поступка, као и у случају када утврди да главни страни поступак не обезбеђује одговарајућу заштиту интереса поверилаца у Републици Србији.

Забрана из става 1. тачка 1) овог члана не представља сметњу за подношење тужби, односно за покретање поступка, ако је то неопходно ради очувања потраживања повериоца према дужнику.

Забрана из става 1. овог члана не представља сметњу за подношење предлога за покретање стечајног поступка у Републици Србији или за пријављивање потраживања у таквом поступку.

Помоћ која се пружа после признања страног поступка

Члан 192

После признања страног споредног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:

1) забране покретања нових, односно прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника, ако нису прекинути у складу са чланом 191. став 1. тачка 1) овог закона;

2) забране извршења на имовини стечајног дужника, ако извршење није прекинуто у складу са чланом 191. став 1. тачка 2) овог закона;

3) забране преноса, оптерећивања или другог располагања имовином стечајног дужника, ако таква забрана није последица примене одредбе члана 191. став 1. тачка 3) овог закона.

После признања главног или споредног страног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:

1) извођење доказа саслушањем сведока или на други начин, као и пружање података у вези са имовином, пословањем, правима, обавезама или одговорностима дужника;

2) поверавање страном представнику или другом лицу које одреди суд управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији;

3) продужење важења мера из члана 190. ст. 1. и 2. овог закона;

4) давање других овлашћења која има стечајни управник по основу овог закона или одређивање других забрана у складу са овим законом.

После признања страног поступка, било главног или споредног, суд може на захтев страног представника поверити спровођење деобе имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, под условом да суд утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца у Републици Србији.

Приликом пружања помоћи страном представнику у случају споредног страног поступка у складу са овим чланом, суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка или да се односи на податке који су потребни у том поступку.

Заштита поверилаца и других заинтересованих лица

Члан 193

Приликом доношења одлуке о пружању или одбијању пружања помоћи у складу са чл. 190. и 192. овог закона или одлуке о измени или стављању ван снаге таквих мера у складу са ставом 3. овог члана, суд је дужан да утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца и других заинтересованих лица, укључујући и дужника.

Суд може условити дејство одређених мера на начин који сматра одговарајућим.

Суд може на захтев страног представника или лица на које утичу мере одређене у оквиру пружања помоћи на основу чл. 190. и 192. овог закона или по службеној дужности изменити или ставити ван снаге одређене мере.

Побијање правних радњи дужника

Члан 194

После признања страног поступка, страни представник може побијати правне радње стечајног дужника по истом процесном праву које важи и за стечајног управника.

У случају споредног страног поступка, суд је дужан да утврди да се побијање односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка.

Учешће страног представника у поступку који се води у Републици Србији

Члан 195

После признања страног поступка, страни представник може, у складу са законом, бити учесник у сваком поступку у којем је дужник странка.

Постојање овлашћења страног представника представља претходно питање у поступку из става 1. овог члана.

Сарадња и непосредно обраћање између судова у Републици Србији и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 196

У случајевима из члана 174. овог закона, суд је дужан да у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима, непосредно или преко стечајног управника.

Суд има право да се непосредно обраћа, односно да непосредно затражи податке или помоћ од страних судова и других надлежних органа или од страних представника.

Сарадња и непосредно обраћање између стечајног управника и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 197

У случајевима из члана 174. овог закона, стечајни управник је дужан да, у вршењу својих дужности и под надзором суда, у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.

Стечајни управник има право да се, у вршењу својих дужности и под надзором суда, непосредно обраћа страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.

Облици сарадње

Члан 198

Сарадња из чл. 196. и 197. овог закона може се спроводити на било који одговарајући начин, а нарочито:

1) именовањем лица или органа који предузима радње по налогу суда;

2) разменом података на начин за који суд сматра да је одговарајући;

3) координацијом управљања и надзора над имовином и пословима дужника;

4) одобравањем или применом од стране судова споразума о координацији поступака;

5) координацијом истовремених поступака који се воде према истом дужнику.

Отварање стечајног поступка после признања главног страног поступка

Члан 199

После признања главног страног поступка, стечајни поступак се може отворити само у случају да стечајни дужник има имовину у Републици Србији.

Стечајни поступак из става 1. овог члана води се само у односу на имовину стечајног дужника која се налази у Републици Србији. Изузетно, територијални стечајни поступак може да обухвати и имовину стечајног дужника која се налази у иностранству, у мери која је неопходна за остваривање сарадње у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона и којом би требало да се управља у оквиру тог стечајног поступка.

Координација стечајног поступка и страног поступка

Члан 200

Када се страни поступак и стечајни поступак воде истовремено према истом дужнику, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона.

Када је у време подношења захтева за признање страног поступка већ поднет предлог за покретање стечајног поступка:

1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона мора бити у складу са правилима и потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;

2) члан 191. овог закона се неће примењивати ако је страни поступак признат као главни страни поступак.

Када је предлог за покретање стечајног поступка поднет после признања или после подношења захтева за признање страног поступка:

1) суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставити ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;

2) ако се ради о главном страном поступку, измена или стављање ван снаге забрана из члана 191. став 1. овог закона извршиће се у складу са чланом 191. став 2. овог закона, ако су такве забране у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка.

Код одређивања или измене мера помоћи која се пружа представнику споредног страног поступка суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, у складу са одредбама овог закона, требало да се управља у том споредном страном поступку, односно да је у вези са подацима који су потребни у оквиру тог поступка.

Поступање у случају постојања више страних поступака

Члан 201

У случајевима из члана 174. овог закона, када се према истом дужнику води више од једног страног поступка, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона, при чему:

1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона представнику споредног страног поступка после признања главног страног поступка мора бити у складу са правилима и потребама главног страног поступка;

2) ако је одлука о признању главног страног поступка донета после признања споредног страног поступка или после подношења захтева за признање споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставиће ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама главног страног поступка;

3) ако, после признања споредног страног поступка, буде донета одлука о признању другог споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности или на захтев страног представника одредити, изменити или ставити ван снаге мере помоћи у циљу обезбеђивања координације поступака.

Претпоставка постојања стечајног разлога на основу признања главног страног поступка

Члан 202

Ако се не докаже супротно, постојање стечајног разлога се претпоставља у случају постојања правноснажне одлуке о признању главног страног поступка који се води према стечајном дужнику. Суд неће отворити стечајни поступак ако стечајни дужник докаже да не постоји ниједан од стечајних разлога из члана 11. овог закона.

Намирење поверилаца у поступцима који се воде истовремено

Члан 203

Осим у случају постојања разлучног или излучног права, поверилац чије је потраживање делимично исплаћено у поступку који је спроведен у складу са законом којим се уређује инсолвентност у страној држави не може да прими исплату на име истог потраживања у стечајном поступку који се води према истом дужнику све док су исплате према осталим повериоцима истог исплатног реда или класе у реорганизацији пропорционално мање од износа који је тај поверилац већ примио.

XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Кривична дела

Пријављивање лажног потраживања

Члан 204

Ко суду у стечајном поступку који се води по одредбама овог закона пријави лажно потраживање подношењем лажних докумената или на други начин, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.

Необавештавање о намирењу потраживања

Члан 204а

Ко у току стечајног поступка наплати своје потраживање од јемца или главног дужника, а у року од осам дана од дана извршене наплате не обавести суд о наплати потраживања, казниће се новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.

Располагање имовином стечајног дужника после отварања стечајног поступка

Члан 205

Ко после отварања стечајног поступка, а пре ступања на дужност стечајног управника располаже стварима и правима из стечајне масе без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Ко после именовања привременог стечајног управника, док он не ступи на дужност, располаже стварима и правима стечајног дужника без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Лажно приказивање и прикривање чињеница у унапред припремљеном плану реорганизације

Члан 206

Ко у унапред припремљеном плану реорганизације лажно прикаже или прикрије чињенице од значаја за доношење одлуке суда или гласање поверилаца о плану, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 207

Стечајни поступци који су на дан почетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Изузетно, на стечајне поступке из става 1. овог члана примењиваће се одредбе чл. 22. до 26, чл. 29. и 30. и члана 157. став 5. овог закона.

Члан 208

Од дана почетка примене овог закона до 31. децембра 2010. године одредбе чл. 150. до 154. овог закона примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од три године, а од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2011. године примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од две године.

Члан 209

У стечајним поступцима над банкама и друштвима за осигурање, надлежности и овлашћења стечајног судије из овог закона врши стечајно веће, у складу са одредбама закона којим се уређује стечај и ликвидација банака и друштава за осигурање, осим ако је тим законом другачије прописано.

Члан 210

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона.

Члан 211

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о стечајном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 85/05 – др. закон).

Члан 212

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује тридесетог дана од дана његовог ступања на снагу, осим:

1) одредаба члана 25. став 3. и члана 30. овог закона које почињу да се примењују 1. јула 2010. године;

2) одредбе члана 25. став 4. овог закона која почиње да се примењује 1. јануара 2012. године;

3) одредаба чл. 150. до 154. овог закона које почињу да се примењују деведесетог дана од дана његовог ступања на снагу.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о стечају

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2014)

Члан 67[с1]

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 68[с1]

Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 69[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 181. Закона о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11).

Члан 70[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 10. овог закона, које се примењују од 1. октобра 2014. године и одредбе члана 1. став 2. овог закона, која се примењује од 1. јануара 2015. године.