Lawyers’ Fees Calculator

Lawyers costs calculator enables you to calculate costs of hiring lawyer according to the official lawyers tariff.

Choose type of procedure and than enter other necessary data regarding the case.

Type of procedure:
Amount:

*all amounts in RSD

*fee not less than 50% or larger than official tariff amount can be agreed upon


Lawyers’ Tariff

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.

Интегрални текст адвокатске тарифе

ТАРИФА О НАГРАДАМА И НАКНАДАМА ТРОШКОВА ЗА РАД АДВОКАТА

(“Службени гласник РС”, бр. 43/23)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Тарифом се одређује начин вредновања, обрачунавања и плаћања награда за пружање правне помоћи од стране адвоката или адвокатског ортачког друштва (у даљем тексту: адвокат) и накнада трошкова у вези са њиховим радом.

Члан 2

Награда и накнада трошкова адвокату припадају за радње обављене по пуномоћју, решењу надлежног органа, усменом или писменом налогу странке.

Странка или надлежни орган, дужни су да адвокату плате и награду и накнаду трошкова, према овој тарифи.

Члан 3

Када пружа правну помоћ у страној држави, адвокат може применити ову тарифу или адвокатску тарифу те државе.

Када пружа правну помоћ иностраним правним или физичким лицима на територији Републике Србије, адвокат примењује ову тарифу или може применити адвокатску тарифу државе у којој се налази седиште односно пребивалиште странке, под условом да са странком о томе закључи уговор у писменом облику.

Када пружа правну помоћ на страном језику, адвокат може уз сагласност странке да, на награду предвиђену овом тарифом, примени увећање од 50%, али судови, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе, када досуђују трошкове странци која је успела у поступку, нису обавезни да примене ово увећање.

О примени иностране адвокатске тарифе, адвокат са странком закључује писмени уговор.

II НАГРАДА ЗА РАД АДВОКАТА

Члан 4

Висина награде за рад адвоката одређује се Тарифом којом се утврђује број поена за поједине радње адвоката, с тим да за састављање изјава воље (уговора, исправа једностраних или двостраних, завештања и сл.) адвокат може награду обрачунати у процентуалном износу од вредности предмета изјаве воље.

Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду у износу који је мањи од износа прописаног Тарифом, али не мањи од 50% тог износа или у износу који је већи од износа прописаног Тарифом.

Ако се пружање правне помоћи од стране адвоката обавља по позиву странке, суда или органа поступка ван утврђеног радног времена, награда за рад адвоката одређена овом тарифом се увећава за 50% и то:

– за рад ноћу од 22.00 сата до 7.00 сати наредног дана и

– за рад викендом и државним празником.

Када досуђују трошкове странци која је успела у поступку – судови, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе нису обавезни да примене уговор о висини награде нити уговор о примени иностране адвокатске тарифе.

Члан 5

За пружање континуиране правне помоћи, адвокат може са странком уговорити награду у паушалном износу. Овако уговорена награда не може се односити на радње заступања пред судовима и државним органима и организацијама.

Уговори о висини награде у паушалном износу производе правно дејство само ако су закључени у писменом облику и ако садрже опис радњи или послова на које се адвокат обавезао да предузима, као и уговорену паушалну награду, рокове и начин плаћања исте.

Члан 6

Адвокат може, независно од награде за рад адвоката одређене тарифним бројевима ове тарифе, у писменом облику, са странком уговорити и награду за рад на основу сатнице која не може бити мања од 150 поена за сваки започети сат. На захтев странке адвокат ће дати пројекцију потребног броја сати која није обавезујућег карактера.

Члан 7

У имовинскоправним предметима адвокат може, поред награде одређене тарифним бројевима ове тарифе, у писменом облику, са странком уговорити награду за рад у сразмери (проценту) са успехом у поступку односно са успехом у правним радњама које ће за странку предузети, с тим да уговорени проценат не може бити већи од 30%.

III НАКНАДА ТРОШКОВА

Члан 8

Адвокату припада накнада за трошкове који су били потребни за обављање поверених му послова, у складу са овом тарифом.

Члан 9

За обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије и дневнице и то:

– за превоз у међумесном и међународном саобраћају – у висини цене превоза превозним средством по избору адвоката;

– за превоз у месном саобраћају – у висини цене такси превоза;

– за превоз сопственим возилом – у висини од 30% од цене најскупљег бензина по пређеном километру, као и трошкове путарине;

– за смештај – у висини цене хотелског смештаја, осим хотела са пет и више звездица;

– за одсуствовање из канцеларије – у висини од 100 поена за сваки започети сат, а највише десет сати дневно;

– дневнице – исто као и запосленима у државним органима и изабраним, односно постављеним лицима.

За обављање послова адвокату припада накнада трошкове за поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге према плаћеним рачунима или у паушалном износу у висини од 2% вредности укупне награде за појединачни правни посао.

IV НАПЛАТА НАГРАДЕ И НАКНАДЕ ТРОШКОВА

Члан 10

Награда и накнада трошкова се могу плаћати унапред или након извршене радње и насталих трошкова.

Адвокат је овлашћен да од странке затражи и унапред прими новчана средства на име обезбеђења наплате будуће награде и трошкова који ће настати приликом заступања.

Висина награде за рад адвоката утврђује се према важећој тарифи у време обрачуна.

Члан 11

Судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о трошковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

Члан 12

Досуда и наплата трошкова поступка на терет противне странке не утиче на обрачун и наплату награде и трошкова између адвоката и странке.

На захтев странке адвокат је дужан саставити писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе.

Адвокат, кога адвокатска комора именује као заступника или браниоца странке која је неспособна за плаћање из социјалних разлога, нема право да од те странке или од адвокатске коморе тражи награду за заступање.

Члан 13

Адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати и наплатити припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова.

V ПРИМЕНА ТАРИФЕ И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 14

Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије.

Вредност поена утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије.

Управни одбор Адвокатске коморе Србије даје аутентично тумачење Тарифе.

Члан 15

Вредност једног поена износи 45,00 динара.

Члан 16

Тарифа ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 17

Ступањем на снагу ове тарифе престаје да важи Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката “Службени гласник РС”, бр. 121/12, 99/20 и 37/21.

ТАРИФА

 

КРИВИЧНИ ПОСТУПАК

Основица за обрачун награде

Тарифни број 1.

Адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело и то:

Запрећена казна Награда
– за новчану казну и казну до 3 године затвора 600 поена
– за казну преко 3 до 5 година затвора 750 поена
– за казну преко 5 до 10 година затвора 1.000 поена
– за казну преко 10 до 15 година затвора 1.500 поена
– за казну преко 15 година затвора 2.000 поена
– за кривична дела за која се може изрећи казна затвора од 40 година, казна затвора од 30 до 40 година и казна доживотног затвора 2.500 поена

Основица за обрачун награде утврђује се на следећи начин:

– ако адвокат брани једног окривљеног који је једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, висина запрећене казне се утврђује према максималној јединственој казни, применом одредби Кривичног законика у вези са одмеравањем казни за стицај кривичних дела;

– ако адвокат брани у истом поступку више окривљених у којима су запрећене различите казне за различита кривична дела, адвокату припада награда према максимално запрећеној казни за најтеже кривично дело.

Одбрана окривљеног у преткривичном – предистражном и истражном поступку

Тарифни број 2.

Под процесном радњом, у смислу одредби Тарифног броја 2, 7 и 8 ове тарифе, подразумева се свака радња полиције, јавног тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник.

За сваку одржану процесну радњу којој је присуствовао, адвокату припада награда из Тарифног броја 1, а за сваку неодржану процесну радњу којој је приступио, адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.

За приступање ради пријема решења о задржавању, адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.

За присуствовање и приступање процесним радњама, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 100 поена за сваки започети сат, рачунајући од времена када је процесна радња била заказана.

У случају када полиција, јавни тужилац или суд предузимају више процесних радњи истог дана пред истим органом, адвокату припада пуна награда за прву радњу, која му се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку наредну појединачну процесну радњу.

У случају неодржавања процесне радње, адвокат је дужан да од полиције, тужиоца или суда затражи сачињавање записника или службене белешке у којој ће се констатовати да процесна радња није одржана и да је адвокат приступио – како би му, на основу сачињеног записника или службене белешке, могла бити призната награда.

Одбрана окривљеног на главном претресу и на седници већа

Тарифни број 3.

За сваки одржани главни претрес, рочиште или седницу већа којима је присуствовао, адвокату припада награда из Тарифног броја 1, а за сваки неодржан главни претрес, рочиште или седницу већа на које је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.

За присуствовање главним претресима, рочиштима или седницама већа, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 100 поена за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак главног претреса, рочишта или седнице већа био заказан.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на претресу пред другостепеним судом или органом као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа.

Састављање поднесака

Тарифни број 4.

Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање:

– кривичне пријаве,

– приватне тужбе,

– предлога за предузимање доказних радњи,

– предлога за покретање поступка према малолетнику,

– предлога за закључење споразума о признању кривице,

– оптужнице,

– оптужног предлога,

– одговора на оптужницу,

– предлога за укидање притвора,

– писмене одбране,

– поднесака у поступцима у вези са привременим или трајним одузимањем имовинске користи која је проистекла из кривичног дела,

– образложених поднесака којима се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани – молбе ради одлагања извршења казне затвора,

– предлога за извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује,

– молбе за условни отпуст,

– тужбе за судску заштиту повреде права осуђеног лица,

– захтева за рехабилитацију,

– поднесака у поступцима за екстрадицију окривљеног,

– захтева министарству надлежном за послове правосуђа ради постизања споразума о постојању штете и накнади исте,

– изјашњења на вештачење,

– захтева за накнаду трошкова.

Адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Састављање правних лекова

Тарифни број 5.

Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање:

– жалбе против решења о задржавању,

– жалбе против решења о одређивању или продужењу притвора,

– жалбе против решења о продужењу забране напуштања места боравка,

– жалбе против решења о одбијању молбе за одлагање извршења казне,

– одговора на жалбу,

– жалбе против посебног решења о издвајању доказа,

– жалбе против решења о трошковима поступка,

– жалбе оштећеног,

– одговора на захтев за понављање кривичног поступка,

– молбе за помиловање.

Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100% за састављање:

– жалбе против решења о потврђивању оптужнице,

– жалбе против пресуде,

– жалбе против решења којим се изриче мера безбедности или васпитна мера,

– жалбе против решења о привременом или трајном одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела,

– жалбе против решења о суђењу у одсуству,

– жалбе на одлуке у поступцима међународне правне помоћи,

– захтева за понављање кривичног поступка,

– захтева за заштиту законитости,

– жалба против решења о екстрадицији,

– уставне жалбе.

Разговор са окривљеним који је лишен слободе

Тарифни број 6.

Адвокату припада награда из Тарифног броја 1 за сваки обављени разговор са окривљеним који је лишен слободе или се налази у притвору или му је изречена мера забране напуштања стана или се налази у затвору или другој установи за извршење кривичних санкција.

Одбрана више окривљених

Тарифни број 7.

Када адвокат брани више окривљених, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку процесну радњу коју предузима (одбрана, поднесци, правни лекови и др.) за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног.

У случају из става 1. овог тарифног броја, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за одбрану једног окривљеног увећава процентом који одговара броју окривљених које адвокат брани у тренутку када се процесна радња предузима.

Заступање оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца

Тарифни број 8.

За заступање оштећеног као тужиоца, приватног тужиоца и малолетног лица као оштећеног, адвокату припада награду као и за одбрану окривљеног.

За заступање оштећеног адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

За присуствовање и приступање процесним радњама, поред награде за заступање, адвокату припада и награда у износу од 100 поена за сваки започети сат рачунајући од времена када је процесна радња била заказана, односно за присуствовање главним претресима, рочиштима или седницама већа.

ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА

Састављање поднесака

Тарифни број 9.

За састављање прекршајне пријаве, акта и других поднесака којима се покреће прекршајни поступак, као и за састављање писмене одбране и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у прекршајном поступку или у поступку привредних преступа, адвокату припада награда према врсти поступка и то:

Врста поступка Награда
– у поступку привредних преступа 1.000 поена
– у поступку који се води пред прекршајним судом из области јавних прихода, јавног информисања, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, животне средине, промета роба и услуга и промета хартијама од вредности 850 поена
– у поступку који се води пред прекршајним судом у областима које нису наведени у претходној алинеји 700 поена
– у поступку који се води пред прекршајним судом по захтеву за судско одлучивање 550 поена
– у поступку који се води пред полицијским органима 600 поена
– у поступку пред судом части при Привредној комори 550 поена

За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање и одбрана

Тарифни број 10.

За одбрану окривљеног правног лица, одговорног лица у правном лицу, правног и физичког лица и за заступање оштећеног, адвокату припада:

– за сваки претрес једнак износ награде као и за поднеске из Тарифног броја 9.

– за сваки претрес који је одложен решењем или службеном белешком суда или органа да се претрес не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање претресима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на претресу пред другостепеним судом или органом као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа.

Правни лекови

Тарифни број 11.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 9.

Заступање и одбрана више странака

Тарифни број 12.

Када адвокат брани или заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећани износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

Састављање поднесака
(у процењивим предметима)

Тарифни број 13.

За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак, у писменом или електронском облику, у процењивим предметима, адвокату припада награда према вредности спора и то:

ВРЕДНОСТ СПОРА НАГРАДА
Преко До
1.000 поена 200 поена
1.000 поена 17.000 поена 300 поена
17.000 поена 33.500 поена 375 поена
33.500 поена 67.000 поена 550 поена
67.000 поена 134.000 поена 750 поена
134.000 поена 267.000 поена 1.000 поена
267.000 поена 534.000 поена 1.250 поена
534.000 поена 667.000 поена 1.500 поена

Ако вредност спора прелази износ од 667.000 поена па до 2.700.000 поена, адвокат поред награде од 1.500 поена има право обрачунати награду од по 1 поена на сваких започетих 10.000 поена.

Ако вредност спора прелази износ од 2.700.000 поена па до 6.700.000 поена адвокат, поред награде из претходног става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 30.000 поена.

Ако вредност спора прелази износ од 6.700.000 поена адвокат, поред награде из претходна два става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 150.000 поена, али не више од 1.000 поена.

За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходних ставова.

За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(у непроцењивим предметима)

Тарифни број 14.

За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак, у писменом или електронском облику, у непроцењивим предметима, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то:

Врста спора Награда
– у споровима због сметања државине 550 поена
– у споровима о праву службености 750 поена
– у споровима из стамбених односа (откази уговора о закупу стана, исељење из стана, утврђење права закупа на стану и др.) 750 поена
– у споровима о разводу или поништаја брака, о постојању или непостојању брака 550 поена
– у споровима за утврђење и оспоравање материнства или очинства 850 поена
– у споровима о вршењу родитељског права и о одржавању личних односа детета и родитеља са којим дете не живи 550 поена
– у споровима за одређивање законског издржавања или измене одлуке о законском издржавању 300 поена
– у споровима из радних односа (у вези са отказом уговора о раду, постојању или непостојању радног односа, премештаја на друго радно место и слично), осим у процењивим имовинским захтевима из радног односа 550 поена
– у споровима о ауторском и сродним правима, о праву на жиг, модел и о осталим правима интелектуалне својине, осим у процењивим имовинским захтевима из ових односа 1.500 поена
– у споровима о заштити узбуњивача, дискриминацији и заштити од злостављања на раду 550 поена
– у споровима у вези са спречавањем и заштитом од насиља у породици 600 поена

За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходног става.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде за захтев који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 15.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног бр. 13. и 14.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда.

Правни лекови

Тарифни број 16.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног бр. 13. и 14.

Заступање више странака

Тарифни број 17.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

Састављање поднесака

Тарифни број 18.

За састављање предлога, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак извршења или обезбеђења, за састављање обавештења о намери покретања поступка извршења против корисника буџета надлежном министарству за послове финансија, дописа Комори јавних извршитеља ради одређивања извршитеља који ће спровести извршење против директних и индиректних корисника буџета, као и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе укључујући и захтев за доношење решења о трошковима извршног поступка, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе) из Тарифног бр. 13 и 14.

За састављање осталих поднесака и поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 19.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18;

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда.

Правни лекови

Тарифни број 20.

За састављање правних лекова, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18.

Заступање више странака

Тарифни број 21.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

Састављање поднесака
(уређење имовинских односа – процењиво)

Тарифни број 22.

За састављање предлога, у писменом или електронском облику, којима се покреће ванпарнични поступак за уређење имовинских односа (расправљање заоставштине, одређивање накнаде за експроприсану непокретност, уређење коришћења заједничке ствари, деоба заједничке ствари, уређење међа, судски депозит, обезбеђење доказа и друго) и то у процењивим стварима као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 23.

За састављање предлога, у писменом или електронском облику, којима се покреће ванпарнични поступак у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то:

Врста поступка Награда
– у поступку уређења личних стања (лишење пословне способности, задржавање у здравственој организацији, проглашење несталог лица за умрло) 550 поена
– у поступку уређења породичног односа (продужење родитељског права, лишење родитељског права, давање дозволе за ступање у брак) 550 поена
– поступку уређења имовинских односа – непроцењиво (састављање исправе, састављање завештања, потврђивање садржине исправе, чување исправе, поништавање исправе) 1.000 поена
– остали ванпарнични поступци 1.000 поена

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 24.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 22 и 23.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда да се рочиште не одржи 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним адвокату припада, поред награде за заступање и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда.

Правни лекови

Тарифни број 25.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 22. и 23.

Заступање више странака

Тарифни број 26.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПАК ПРЕД ОРГАНИМА КОЈИ ВОДЕ РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ

Састављање поднесака

Тарифни број 27.

За састављање захтева у писменом или електронском облику, за упис у катастар непокретности (упис непокретности, упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или стварним правима на њима, брисање) и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали уписи – непроцењиво)

Тарифни број 28.

За састављање захтева, у писменом или електронском облику, за упис у катастар непокретности (упис непокретности, упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или стварним правима на њима, брисање) у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада, независно од означене вредности, награда у износу од 550 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 29.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (захтеви) из Тарифног бр. 27 и 28.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа.

Правни лекови

Тарифни број 30.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 27 и 28.

Заступање више странака

Тарифни број 31.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

СТЕЧАЈНИ И ЛИКВИДАЦИОНИ ПОСТУПАК

Састављање поднесака
(у процењивим предметима)

Тарифни број 32.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се пријављују потраживања у стечајном или ликвидационом поступку и то у проценљивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(у непроцењивим предметима)

Тарифни број 33.

За састављање поднесака у писменом или електронском облику, којима се покреће стечајни или ликвидациони поступак као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у стечајном или ликвидационом поступку у непроцењивим предметима, адвокату припада награда у износу од 850 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику у непроцењивим предметима, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 34.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске из Тарифног бр. 32 и 33.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда или органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање медијацији, седници као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа.

Правни лекови

Тарифни број 35.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 32. и 33.

За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у сложенијим случајевима ова награда може износити 100%.

Заступање више странака

Тарифни број 36.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно, тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

УПРАВНИ ПОСТУПАК

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 37.

За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака у писменом или електронском облику, којима се покреће управни поступак и то у процењивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 38.

За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака у писменом или електронском облику, којима се покреће управни поступак и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то:

Врста поступка Награда
– у поступку који се води пред пореским органима, пред царинским органима и пред органима министарства унутрашњих послова 1.000 поена
– у поступку који се води по одредбама Закона о планирању и изградњи и Породичном закону 550 поена
– у поступку који се води пред инспекцијским органима 850 поена
– у осталим управним поступцима 550 поена

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 39.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног бр. 37. и 38.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа.

Правни лекови

Тарифни број 40.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 37 и 38.

Заступање више странака

Тарифни број 41.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

Предузимање радњи у поступцима доношења урбанистичких планова

Тарифни број 42.

За сачињавање писаних примедби на урбанистичке планове (све врсте урбанистичких планова према Закону о планирању и изградњи) адвокату припада награда у износу од 1.500 поена.

За присуствовање јавним седницама ради образлагања примедби на урбанистичке планове адвокату припада:

– за сваку јавну седницу једнак износ награде као из става 1. овог тарифног броја

– за сваку јавну седницу која је одложена решењем или службеном белешком органа да се јавна седница не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање јавним седницама, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

УПРАВНИ СПОРОВИ

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 43.

За састављање тужби, у писменом или електронском облику, којима се покреће управни спор и то у процењивим стварима када се управни спор води око управног акта органа поводом права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 44.

За састављање тужби, у писменом или електронском облику, којима се покреће управни спор и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти управног поступка из којег настао управни акт који је предмет управног спора, независно од означене вредности спора и то:

Врста поступка Награда
– око управног акта донетог у поступку који се водио пред пореским органима, пред царинским органима и пред полицијским органима 1.000 поена
– око управног акта донетог у поступку који се водио по одредбама Закона о планирању и изградњи и управног акта донетог у поступку који се водио пред инспекцијским органима 850 поена
– око управног акта донетог у поступку који се водио по одредбама Породичног закона и управног акта донетог у осталим управним поступцима 550 поена

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 45.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног бр. 43 и 44.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда.

Правни лекови

Тарифни број 46.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 43 и 44.

Заступање више странака

Тарифни број 47.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПАК ЗА УПИС У РЕГИСТАР КОЈИ ВОДИ СУД ИЛИ АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ИЛИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАН

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 48.

За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали уписи – непроцењиво)

Тарифни број 49.

За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 50.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног бр. 48 и 49.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком регистратора да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа.

Правни лекови

Тарифни број 51.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 48 и 49.

Заступање више странака

Тарифни број 52.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно, тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПАК ПРЕД ПОСЛОДАВЦЕМ И ПОСТУПАК ПРЕД ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВОМ

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 53.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред послодавцем (заштита права запослених) или поступак пред привредним друштвом (заказивање седнице скупштине друштва и др.) и то у процењивим стварима када се поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(непроцењиво)

Тарифни број 54.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред послодавцем или поступак пред привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 55.

За заступање на рочишту, састанку, седници или другом облику расправљања пред послодавцем или пред привредним друштвом адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 53 и 54.

– за свако рочиште које је одложено одлуком или службеном белешком да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама код послодавца или привредног друштва које се одржавају у згради или ван зграде послодавца или привредног друштва.

Правни лекови

Тарифни број 56.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 53 и 54.

Заступање више странака

Тарифни број 57.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ

Састављање поднесака

Тарифни број 58.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којим се покреће поступак пред Уставним судом као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 59.

За заступање на рочишту адвокату припада за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 58.

За свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходног става овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда.

Заступање више странака

Тарифни број 60.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПЦИ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА И МЕЂУНАРОДНИМ АРБИТРАЖАМА

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 61.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 62.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 63.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног бр. 61 и 62.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда или арбитраже које се одржавају у згради или ван зграде суда или арбитраже.

Правни лекови

Тарифни број 64.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 60. и 61.

Заступање више странака

Тарифни број 65.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ПОСТУПЦИ ПРЕД ДОМАЋОМ АРБИТРАЖОМ, АГЕНЦИЈОМ ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА И ПРЕД ПОСРЕДНИКОМ (МЕДИЈАЦИЈА)

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 66.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 67.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће поступак пред пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 850 поена.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 68.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 66 и 67.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком арбитраже, Агенције или посредника да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама арбитраже, Агенције или посредника које се одржавају у згради или ван зграде арбитраже, Агенције или посредника.

Заступање више странака

Тарифни број 69.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ

Састављање поднесака
(процењиво)

Тарифни број 70.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у процењивим предметима у којима се расправља о правима на имовини која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде према вредности те имовине као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Састављање поднесака
(остали поступци – непроцењиво)

Тарифни број 71.

За састављање поднесака, у писменом или електронском облику, којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти тог поступка, независно од означене вредности спора и то:

Врста поступка Награда
– у поступку који се води пред привредним друштвом 550 поена
– у поступку који се води пред државним органом 650 поена
– у поступку који се води пред основним судом 750 поена
– у поступку који се води пред привредним судом 850 поена
– у поступку који се води пред вишим судом 1.000 поена
– у поступку који се води пред управним судом 1.200 поена
– у поступку који се води пред уставним судом 1.500 поена

За састављање осталих поднесака, поднесака који се састоје у попуњавању образаца или табела у писменом или електронском облику адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.

Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.

Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.

Заступање

Тарифни број 72.

За заступање на рочишту адвокату припада:

– за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 70 и 71.

– за свако рочиште које је одложено решењем или службеном белешком суда, органа и др. да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне алинеје овог тарифног броја.

За присуствовање рочиштима, одржаним или не одржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 100 поена.

Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда, органа и др. које се одржавају у згради или ван зграде суда, органа и др.

Правни лекови

Тарифни број 73.

За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног бр. 70 и 71.

Заступање више странака

Тарифни број 74.

Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу појединачно тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима.

САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА

Правни послови
(процењиво)

Тарифни број 75.

За састављање уговора (за живота или за случај смрти, једностраних или двостраних и др.) и изјава воља (завештање и др.) и то у процењивим стварима када се правни посао односи на имовину која има одређену новчану вредност, адвокат по своме избору може применити Тарифни број 13. или награду обрачунати у процентуалном износу од тржишне вредности имовине, која је предмет правног посла, с тим да тај проценат не може бити већи од 2,5%. У сваком случају најнижи износ награде не може бити мањи од 550 поена.

Код правних послова где је предмет повремено давање (закупнине и др.) тржишна вредност предмета правног посла се утврђује збиром тих повремених давања у уговореном периоду али не краћем од једне и не дужем од пет година.

Правни послови
(непроцењиво)

Тарифни број 76.

За састављање уговора и изјава воља у непроцењивим стварима адвокату припада награда према врсти тог правног посла, независно од означене вредности и то:

Врста правног посла Награда
– за састављање ортачких уговора 1.000 поена
– за састављање уговора о коришћењу заједничке ствари 750 поена
– за састављање уговора о послузи 550 поена
– за састављање уговора о трговинском заступању или посредовању 850 поена
– за састављање генералних (општих) уговора 1.000 поена
– за састављање предуговора 750 поена
– за састављање осталих уговора 650 поена
– за састављање завештања 650 поена
– за састављања пуномоћи 450 поена
– за састављање осталих изјава 375 поена

Општи и појединачни акти привредних субјеката државних органа и осталих правних лица

Тарифни број 77.

За састављање општих или појединачних аката привредних субјеката, државних органа, односно органа локалне самоуправе и осталих правних лица адвокату припада награда према врсти тог аката, независно од означене вредности и то:

Врста правног акта Награда
– за састављање статута или оснивачког акта привредног субјекта и осталих правних лица 1.000 поена
– за састављање осталих општих аката привредног субјекта и осталих правних лица (правилници и др.) 850 поена
– за састављање општих аката државних органа или органа локалне самоуправе 1.250 поена
– за састављање појединачних аката привредних субјеката и осталих правних лица (одлуке и др.) 650 поена
– за састављање појединачних аката државних органа или органа локалне самоуправе (одлуке, решења и др.) 750 поена

 

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

Правни савети и мишљења

Тарифни број 78.

За усмени и писмени правни савет или мишљење о неком правном питању, адвокату припада награда прописана за поднеске којима се покреће одговарајући поступак у вези са тим правним питањем.

Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако даје савете и мишљења у вези са поступком који покреће у име странке или у вези са поступком који води у име странке.

Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи.

Присуствовање на конференцијама

Тарифни број 79.

За присуствовање на конференцијама и састанцима на којима се расправља о чињеничним и правним питањима од интереса за странку, адвокату припада награда за сваки започети сат у износу од 300 поена.

Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи.

Разматрање списа

Тарифни број 80.

За прегледање или разматрање списа предмета, адвокату припада 50% награде прописане за заступање у поступку чији списи се разматрају.

За прегледање јавних књига, прибављање извода или преписа из јавних књига или списа, било у аналогном или дигиталном облику, за утврђивање правоснажности или извршности одлуке адвокату припада 30% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак у којем су одлуке донете, односно за чије покретање поступка се списи разматрају.

За прибављање апостила (“АПОСТИЛЛЕ”) адвокату припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак у којем су донете одлуке у вези којих се предузимају радње ради међународне потврде документа према Хашкој конвенцији од 5. октобра 1961. године.

За издавање података катастра непокретности из проширене базе података, за сваки део парцеле или објекта који је као такав Катастар завео у базу података, адвокату припада награда у износу од 50 поена.

Дописи и опомене

Тарифни број 81.

За састављање опомена или дописа противној странци којима се захтева чињење, нечињење или трпљење, адвокату припада 50% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак за остварење таквог захтева.

За састављање осталих дописа противној или својој странци, адвокату припада награда у износу од 100 поена.

Court Taxes

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА

(“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011 и 93/2012)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.

Члан 2

Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.

За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.

За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено.

За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.

Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.

Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.

Члан 3

Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:

1) за поднеске (тужбе, одговоре на тужбе, жалбе и друга правна средства) – када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;

2) за судске преписе – када се затраже од суда;

3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;

4) судска поравнања – када се закључе;

5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;

6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне;

7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.

Члан 4

Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 5

За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечјег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.

Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном правоснажности одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.

Члан 6

Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.

Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: “поништено” или округлим штамбиљем суда.

Такса у износу до 1.000 динара по правилу се плаћа у судским таксеним маркама, а може се платити и у готовом новцу, док се такса у износу преко 1.000 динара увек плаћа у готовом новцу.

Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.

Члан 7

Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.

Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.

Члан 8

Наплата таксе застарева у року од три године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

II ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТАКСЕ

Члан 9

Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези законског издржавања и лица која захтевају исплату минималне зараде.

Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.

Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 10

Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.

Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника. Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, број лица које таксени обвезник издржава.

Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Издржавана лица, у смислу овог закона су:

1) малолетна деца, односно усвојеници,

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,

4) брачни друг и

5) родитељи, односно усвојиоци.

Члан 11

Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.

Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.

Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.

Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.

Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.

Члан 12

Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 13

Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном и кривичном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.

Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.

Члан 14

Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.

Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити, а такса која је била наплаћена ће се вратити.

Члан 15

Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.

Члан 16

Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.

Члан 17

Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.

Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.

Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса и по завршетку поступка поступиће као у случају из члана 37. став 3. овог закона када лице не присуствује судској радњи за коју је дужно да плати таксу.

Члан 18

Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.

Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.

Члан 19

Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.

Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.

Члан 20

Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.

Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.

III УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ РАДИ НАПЛАТЕ ТАКСЕ

1. У парничном поступку

Члан 21

У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.

Ако овим законом није другачије одређено, одредбе прописа о парничном поступку на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.

Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време подношења тужбе.

Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.

Члан 22

Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.

У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.

Члан 23

Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.

Члан 24

Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединачних износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.

Члан 25

Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.

Члан 26

Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:

1) за земљиште – од троструког износа катастарског прихода са земљишта;

2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.

Члан 27

Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:

1) у деобним парницама – вредност оног дела имовине који тужилац тражи да му се деобом издвоји из заједничке имовине али да та вредност не може бити мања од 7.500 динара;

2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 4.000 динара;

3) у парницама за поништај пресуде избраног суда – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 4.000 динара;

4) у парницама за проглашење престанка важности уговора о избраном суду – износ од 19.000 динара;

5) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 4.000 динара;

6) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;

7) у споровима због сметања поседа – износ од 4.000 динара;

8) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 4.000 динара;

9) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 19.000 динара;

10) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 19.000 динара;

11) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 4.000 динара.

Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно спор за утврђивање очинства.

Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 4.000 динара.

Члан 28

Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Члан 29

Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.

Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.

Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.

Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.

Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.

2. У извршном поступку

Члан 30

У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.

При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.

Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.

Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.

Члан 31

Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 7.500 динара.

Члан 32

У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.

3. У управним споровима

Члан 33

У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.

Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.

Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 3.000 динара.

Члан 34

У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.

4. У осталим поступцима

Члан 35

Када је у ванпарничном поступку, у земљишнокњижном поступку, у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.

5. Промена вредности у току поступка

Члан 36

Првобитно утврђена вредност остаје као основ за плаћање таксе, без обзира да ли се та вредност променила у току поступка.

Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.

Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.

Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.

Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.

Ако правни лек улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.

У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу. За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.

IV ПОСТУПАК ЗА НАПЛАТУ НЕПЛАЋЕНЕ ТАКСЕ

Члан 37

Ако странка присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, а не плати је одмах, суд ће је упозорити да је дужна да таксу плати у року од осам дана и упозориће је на последице неплаћања таксе (члан 40). На судском спису ће се назначити да је извршено ово упозорење.

На начин из става 1. овог члана поступиће се и када странка предаје непосредно суду поднесак који није таксиран или је недовољно таксиран, а на поднеску и на судском спису ће се назначити да је странка упозорена на последице неплаћања таксе у року.

Ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

За поднесак примљен преко поште, а за који такса није плаћена или је плаћена недовољно, суд ће подносиоцу послати опомену да плати таксу у року од осам дана од дана доставе опомене и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Уколико странка у поступку има пуномоћника, налог, односно опомена за плаћање таксе из ст. 2, 3. и 4. овог члана доставиће се њеном пуномоћнику.

Члан 38

Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у три месечне рате.

Члан 39

Када је таксу дужно да плати лице које има пребивалиште или боравиште у иностранству, без обзира да ли је држављанин Републике Србије или страни држављанин, или ако је таксу дужно да плати правно лице које има седиште у иностранству, а таксу није платило у тренутку настанка таксене обавезе, суд ће водити попис неплаћених такса и по завршетку поступка издаће налог за плаћање таксе у смислу члана 37. став 3. овог закона, с тим да рок за плаћање таксе не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана.

Члан 40

Ако таксени обвезник не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд ће у даљем року од 15 дана о неплаћеној такси обавестити орган надлежан за послове јавних прихода на подручју на коме се налази пребивалиште, односно седиште таксеног обвезника, ради наплате таксе принудним путем, а на спису ће забележити да је наведени орган обавештен о неплаћеној такси. Уз обавештење суд је дужан да приложи доказ о томе да је обвезнику достављен налог, односно опомена о плаћању таксе.

Ако се ради о неплаћеној такси у смислу члана 39. овог закона, суд ће обавештење из става 1. овог члана доставити органу надлежном за послове јавних прихода на подручју на коме се налази било каква имовина таксеног обвезника.

По пријему обавештења у смислу ст. 1. или 2. овог члана надлежни орган ће донети решење којим ће таксеном обвезнику наложити да у року од осам дана од дана пријема решења плати дуговану таксу као и износ од 50% висине те таксе на име казнене таксе. Ако таксени обвезник у датом року не плати дуговану и казнену таксу, приступиће се принудној наплати.

Казнена такса из става 3. овог члана не може бити мања од двоструког износа најниже таксе прописане Таксеном тарифом.

Члан 41

Кад је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Против решења из става 1. овог члана привредно друштво или друго правно лице може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.

Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни касациони суд.

Члан 42

Ако износ неплаћене таксе у једном предмету, по извршењу свих радњи, односно по правоснажности предмета не прелази износ најниже таксе која се плаћа за тужбу у парничном поступку, суд неће покретати поступак за принудну наплату таксе.

V ПОВРАЋАЈ ТАКСЕ

Члан 43

Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.

Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.

Члан 44

Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.

Члан 45

Захтев за повраћај таксе, заједно са својим мишљењем и потребним списима суд ће доставити органу надлежном за послове јавних прихода.

Надлежни орган из става 1. овог члана доноси решење о повраћају таксе плаћене у готовом новцу, као и решење о повраћају таксе плаћене у таксеним маркама.

Члан 46

Ако у поступку у управним споровима управни акт по тужби буде поништен или ако у истом поступку одлука првостепеног суда по жалби буде преиначена или укинута, или ако се дозволи обнова поступка, такса за тужбу, односно жалбу ће се вратити странци на њен захтев, а у случају преиначења, на захтев странке ће се вратити и остале таксе плаћене у том спору.

Захтев за повраћај таксе подноси се у року од 90 дана од дана достављања одлуке из става 1. овог члана.

У случају повраћаја таксе из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе чл. 43. до 45. овог закона.

Члан 47

У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.

VI МАЛОПРОДАЈА ТАКСЕНИХ МАРАКА

Члан 48

Малопродају таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица као и физичка лица која самостално обављају делатност (у даљем тексту: овлашћени продавци), који су од министарства надлежног за послове финансија након подношења захтева, добили овлашћење за продају.

Члан 49

Овлашћење из члана 48. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.

Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.

Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана министар финансија доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.

Члан 50

Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.

VII НАЧИН КОРИШЋЕЊА ДЕЛА СРЕДСТАВА ОД НАПЛАЋЕНИХ СУДСКИХ ТАКСА

Члан 51

Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.

Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.

Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.

Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.

Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.

Члан 53

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса (“Службени гласник РС”, број 8/94).

Члан 54

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 29/2004)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 47

Одредбе члана 11. став 2. и чл. 33. и 46. овог закона примењиваће се од дана почетка примене Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Члан 48

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 15

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ТАКСЕНА ТАРИФА

И ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 1.

(1) За тужбу и противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа се према вредности предмета спора:

– до 10.000 динара вредности – 1.900 динара;

– преко 10.000 до 100.000 динара вредности – 1.900 динара увећано за 4% од вредности предмета спора;

– преко 100.000 до 500.000 динара вредности – 9.800 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– преко 500.000 до 1.000.000 динара вредности – 29.300 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 48.800 динара увећано за 0,5% од вредности спора, а највише 97.500 динара.

(2) За тужбу и противтужбу поднету пред привредним судом плаћа се према вредности спора:

– до 10.000 динара вредности – 3.900 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 3.900 динара увећано за 6% од вредности предмета спора;

– од 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 15.600 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– од 1.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 54.600 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 10.000.000 динара вредности – 249.600 динара увећано за 0,5% од вредности предмета спора а највише 390.000 динара.

(3) За предлог да се одреди извршење или обезбеђење, за приговор против решења о извршењу, за предлог за обезбеђење доказа, за одговор на тужбу и за одговор на жалбу или ревизију, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

(4) За жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.

(5) За ревизију против пресуде или решења и за предлог за понављање поступка плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја, а ако се ревизијом, односно предлогом за понављање поступка побија одлука привредног суда – плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

(6) За предлог да се призна одлука страног суда и за жалбу против решења по предлогу плаћа се такса у износу од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом у износу од 19.500 динара.

(7) За жалбу против решења којим се одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(8) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Кад брачни другови споразумно траже развод брака плаћа се једна такса за тужбу.

2. За тужбу у којој је стављен предлог за издавање платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

3. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак; неће се наплаћивати посебна такса за преписивање из тарифног броја 33, ако је записник требало сачинити у више примерака.

4. Кад је већ у тужби стављен предлог за одређивање привремене мере обезбеђења плаћа се поред таксе за тужбу и такса за предлог, изузев ако је предложено одређивање привремене мере обезбеђења у споровима за развод брака или у споровима за издржавање деце.

5. За предлог да се одреди извршење или обезбеђење плаћа се једна такса и када се предлаже више средстава извршења, односно обезбеђења, без обзира да ли истовремено или накнадно.

6. Ако је у ком од поднесака наведених у овом тарифном броју стављен захтев за упис у земљишне или друге јавне књиге о непокретностима поступиће се по напомени 3 уз тарифни број 14.

7. За жалбу против решења првостепеног суда плаћа се такса само онда ако се жалбом побија решење које подлеже плаћању таксе по тарифном броју 2.

8. (Брисана)

9. Отказ пословне просторије сматра се тужбом у погледу наплате таксе и за тај отказ плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

10. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односи на новчано потраживање.

11. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 2.

(1) За првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа се према вредности предмета спора такса из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) тарифног броја 1.

(2) За пресуду због пропуштања и за пресуду на основу признања, односно одрицања, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(3) За решење о одбацивању тужбе и решење о одбацивању предлога за извршење или обезбеђење плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 9.800 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(4) За решење о издавању платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(5) За решење по предлогу за одређивање извршења или обезбеђења плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а ако се то решење доноси на основу иностраних извршних исправа плаћа се пуна такса из става (1) овог тарифног броја.

(6) За решење којим се усваја, одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(7) За решење о предлогу за признање и извршење одлуке иностраног суда или арбитраже плаћа се такса од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом плаћа се 19.500 динара.

(8) За решење о трошковима поступка, кад се о њима одвојено одлучује, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(9) (Брисан)

(10) За одлуке другостепеног суда по жалбама на првостепене одлуке наведене у ст. (1) – (8) овог тарифног броја плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, у ком случају се не плаћа такса.

(11) За одлуку суда по ванредним правним средствима плаћа се трострука такса из овог тарифног броја, изузев ако је том одлуком одбачено ванредно правно средство или ако је одлука суда нижег степена укинута, у ком случају се такса не плаћа.

(12) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Обавеза плаћања таксе за првостепену одлуку не зависи од тога да ли је одлука постала правоснажна.

2. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју не плаћа се такса.

3. Ако виши суд укине одлуку и предмет упути на ново расправљање, плаћена такса за укинуту одлуку урачунава се у таксу за нову одлуку или за поравнање. Исто тако, урачунаће се такса плаћена за првостепену одлуку која је укинута поводом усвајања предлога за повраћај у пређашње стање или предлога за понављање поступка у таксу за нову одлуку која буде донета после повраћаја у пређашње стање, односно понављања поступка. У случају урачунавања, ако је такса плаћена за прву одлуку већа од таксе коју треба платити за другу одлуку или за поравнање неће се враћати разлика између ових такса.

4. За допунску пресуду или решење неће се плаћати такса ако је за одлуку која је допуњена плаћена такса према пуној вредности спора. Такође се неће плаћати такса за доношење одлуке којом се врши накнадна исправка раније донете одлуке.

5. Ако је у току парнице донета међупресуда, плаћа се такса на пуни износ вредности предмета спора. У таквом случају неће се плаћати такса за коначну одлуку која буде донета после међупресуде.

6. Ако је у току парнице донета делимична пресуда, плаћа се такса према вредности захтева о коме је одлучено. За коначну одлуку плаћа се такса према вредности остатка спорног предмета који није обухваћен делимичном пресудом.

7. Такса за платни налог, односно такса за решење о извршењу урачунава се у таксу за одлуку суда која буде донета поводом приговора против платног налога, односно решења о извршењу и у таксу за поравнање, сразмерно вредности приговореног дела.

Ако је такса за одлуку донета поводом приговора против платног налога већа од таксе плаћене за одлуку по предлогу за издавање платног налога, односно налога за исељење из пословних просторија, наплатиће се разлика, а ако је мања, разлика се неће враћати.

8. Такса за одлуку по предлогу за извршење, односно обезбеђење, као и такса за одлуку поводом тужбе у којој је стављен предлог за издавање платног налога, плаћа се приликом подношења предлога, односно тужбе.

9. За решење о извршењу или обезбеђењу, плаћа се једна такса, без обзира да ли је одлучено о више средстава извршења, односно обезбеђења и без обзира да ли истовремено или накнадно.

10. За првостепену пресуду која је донета у вези са противтужбом плаћа се такса као да је о противтужби посебно расправљано.

11. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваку парницу, као да не постоји спајање више парница.

12. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односио на новчано потраживање.

3. Поравнања

Тарифни број 3.

(1) За судско поравнање у току првостепеног поступка плаћа се, према вредности на коју су се странке поравнале, половина таксе из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) тарифног броја 1.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

II ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

А. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Тарифни број 4.

(1) За предлог да се покрене поступак у ванпарничним стварима које нису обухваћене посебним одредбама којим се прописује плаћање такси у појединим врстама ванпарничног поступка плаћа се такса у износу од 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним поступцима сходно се примењују одредбе из напомене бр. 6. и 11. уз тарифни број 1.

Тарифни број 5.

За коначну одлуку првостепеног суда у ванпарничним стварима из тарифног броја 4. плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним стварима примењиваће се сходно одредбе из напомене бр. 1, 2. и 3. уз тарифни број 2.

2. Ако се одлука односи на лице нестало у рату, не плаћа се такса за одлуку суда, као ни такса из тарифног броја 4.

Тарифни број 6.

За судска поравнања у свим ванпарничним стварима, плаћа се такса предвиђена у тарифном броју 3, али она не може бити већа него што је прописано за одлуку у тарифном броју 5.

Б. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Поступак за расправљање заоставштине

Тарифни број 7.

За расправљање заоставштине у првостепеном поступку плаћа се паушална такса у износу од 1.000 до 75.000 динара.

Напомена:

1. Паушална такса плаћа се само ако је оставински поступак завршен доношењем решења о наслеђивању.

2. Паушална такса плаћа се када решење о наслеђивању постане правоснажно, односно у року од 15 дана од дана доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

3. Суд утврђује вредност меродавну за одмеравање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су поднели.

4. Паушалну таксу плаћају наследници у сразмери наслеђених делова.

5. (Брисана)

6. Плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6) уместо посебне таксе за деобу, ако наследници споразумно предложе деобу и споразум о деоби буде унет у решење о наслеђивању.

7. За предлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса.

Тарифни број 8.

За жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа се такса из тарифног броја 7.

2. Поступак састављања и чувања тестамента

Тарифни број 9.

(1) За састављање судског тестамента и међународног тестамента, као и за чување или опозив тестамента у суду, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. Такса из става 1. овог тарифног броја плаћа се без обзира да ли је тестамент састављен, односно опозван у судској згради или ван ње.

2. За чување тестамента плаћа се такса без обзира где је тестамент сачињен. Ако се у истом тренутку стари тестамент замењује новим, неће се плаћати ни такса за враћање тестамента.

3. Не плаћа се такса за чување исправа о усменом тестаменту, нити за давање изјаве сведока усменог тестамента о завештаваочевој последњој вољи.

4. Не плаћа се такса за опозивање, ако се доцнијим тестаментом опозива ранији и уједно саставља нови тестамент.

5. Не плаћа се такса за предлог да се предузму радње из овог тарифног броја.

3. Поступак за деобу

Тарифни број 10.

За предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

Напомена:

За деобу у оставинском поступку не плаћа се такса из овог тарифног броја, под условом наведеним у напомени под бројем 6 уз тарифни број 7.

4. Поступак за уређење међа (граница)

Тарифни број 11.

За предлог за уређење међа, за одлуку по предлогу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

5. Поступак за судски поништај исправа (амортизација)

Тарифни број 12.

(1) За предлог да се спроведе поступак за поништај исправе и за жалбу против одлуке о предлогу плаћа се по 980 динара.

(2) За одлуку по предлогу плаћа се такса према вредности исправе и то:

– до 5.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 4% вредности исправе;

– преко 20.000 до 50.000 динара вредности – 2.500 динара увећано за 2% вредности исправе;

– преко 50.000 динара вредности – 4.500 динара увећано за 1% вредности исправе, а највише 9.800 динара.

(3) Ако на исправи није означена вредност, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Вредност исправе одређује се према њеној номиналној вредности.

6. Поступак овере потписа, рукописа, преписа и превода

Тарифни број 13.

(1) За молбу, усмену или писмену, којом се тражи оверавање потписа, рукописа или преписа, плаћа се 70 динара.

(2) Плаћа се 160 динара за:

1. оверу потписа, односно рукописа,

2. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у земљи,

3. оверу рукописа, за сваки лист рукописа формата А4,

4. оверу преписа или фотокопије, за сваки лист формата А4.

(3) Плаћа се 490 динара за:

1. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у иностранству,

2. оверу потписа на пуномоћју.

(4) 1. За молбу, усмену или писмену, којом се тражи овера потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству, плаћа се 190 динара,

2. За оверу потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству плаћа се 1.900 динара.

(5) За оверу потписа на уговорима, плаћа се и то:

1. За новозакључене уговоре чија је вредност:

– до 10.000 динара вредности – 980 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности уговора;

– преко 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 2.900 динара увећано за 0,5% вредности уговора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 12.600 динара увећано за 0,25% од вредности уговора, а највише 39.000 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, за оверу потписа плаћа се 1.900 динара.

3. За оверу продужења рока важења уговора, плаћа се 50% од таксе из тачке 1, односно 2. овог става.

4. За оверу потписа уговора о поклону, плаћа се 50% од таксе из тачке 1. односно 2. овог става.

Напомена:

1. Потписи на исправи коју издају правна лица сматрају се као један потпис, ако су прописима или правилима за потписивање овлашћена два или више лица.

2. За молбу којом се тражи овера потписа или отиска прста на исправи, плаћа се једна такса без обзира колико се потписа на исправи оверава.

3. Кад странка преда суду у току поступка прост препис на коме радник суда својим потписом потврди да је видео изворник, за такву потврду плаћа се 50% из става (2) овог тарифног броја.

4. Таксу за оверу потписа, рукописа или преписа плаћа лице које тражи оверу. Пре него што такса буде плаћена, не сме се извршити овера.

5. У потврди о овери преписа треба означити са колико је таксе таксиран изворник исправе чији се препис оверава.

6. Такса за оверу потписа, рукописа и преписа лепи се на самој молби којом је овера тражена, а у случају усмене молбе на самој исправи, односно примерку преписа који остаје код суда. На исти се начин поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

7. За оверу потписа и печата плаћа се једна такса.

8. Ако се једном молбом тражи овера потписа на више исправа или овера више рукописа или преписа, плаћа се такса за молбу онолико пута колико има исправа, односно преписа или рукописа.

9. Такса из става (4) тачка 1. овог тарифног броја плаћа се на вредност означену у уговору. Ако је вредност уговора процењива али није означена, за оверу потписа на уговору плаћа се двострука такса из става (4) тачка 2. овог тарифног броја.

10. Ако се оверава препис исправе писане на страном језику, плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

11. За оверу потписа на пуномоћју из става (3) тачка 2. овог тарифног броја, и за оверу потписа на уговорима из става (4) овог тарифног броја плаћа се једна такса, без обзира да ли се оверава један или више потписа на пуномоћју, односно уговору и без обзира колико се примерака уговора оверава.

III ЗЕМЉИШНО – КЊИЖНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ЗА УПИС У ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

А. ЗЕМЉИШНО-КЊИЖНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 14.

(1) За поднеске којима се тражи упис у земљишну књигу или брисање укњижбе или предбележбе из земљишне књиге, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба уписати или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 390 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 390 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 780 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива, или ако се тражи упис или брисање само забележбе плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Ако се једним поднеском тражи упис или брисање код више судова, плаћа се такса онолико пута колико има судова код којих упис или брисање треба извршити. Ово важи и кад, у случају заједничког заложног права, треба спровести упис у споредним улошцима код разних судова, без обзира што странке у свом поднеску изричито не траже те уписе.

2. Ако се једним поднеском тражи више уписа процењивих права, наплаћује се једна такса, према укупној вредности ових права. Али ако се једним поднеском тражи уједно упис процењивих и непроцењивих права, или још и упис једне или више забележби, такса за поднесак платиће се само према вредности процењивих права. За поднеске којима се тражи упис само непроцењивих права и забележби, плаћа се само једна такса из става (1) тачка 2. овог тарифног броја.

3. Ако је захтев за упис стављен у поднеску из тарифног броја 1. неће се наплаћивати такса за поднесак из тарифног броја 14.

4. Не плаћа се такса из овог тарифног броја у стварима наведеним у напомени 8. тач. 3, 6, 7, 9, 10. и 13. тарифног броја 15.

5. За поднеске који нису означени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Уписи

Тарифни број 15.

(1) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлежу порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(2) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(3) За укњижбу или за предбележбу других стварних права или њима једнаких права, плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара;

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За забележбу плаћа се:

1. за забележбу принудне управе и дозволу принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписано заложно право на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, 980 динара. Тако плаћена такса урачунаће се у таксу коју треба платити за накнадни упис заложног права због исте тражбине, ако се такав упис затражи пре брисања ове забележбе;

2. за остале забележбе, 590 динара.

Напомена:

1. Таксу за упис дужно је да плати лице у чију се корист врши упис. Ако упис тражи лице чије се право ограничава, оптерећује, укида или на другога преноси, и то лице јамчи за плаћање таксе солидарно са лицем у чију се корист врши упис.

2. Такса се плаћа и ако се упис врши по службеној дужности, ако се не ради о упису који је ослобођен таксе – напомена 8. уз овај тарифни број.

3. Ако се на основу једне молбе уписује више права у корист једног истог лица код истог суда, такса се плаћа по укупној вредности ових права у часу уписивања.

4. Кад се уписује тражбина, такса се одмерава према износу тражбине са свим споредним потраживањима (камата, доспели трошкови и др.) рачунајући камату од дана предаје молбе за упис, ако је назначен износ ових потраживања или проценат од главнице.

5. Такса за упис плаћа се и кад се упис врши у току парничног, ванпарничног или извршног поступка.

6. Ако се упис укњижбе или предбележбе, одлуком вишег суда у целини или делимично укине или измени, враћа се на захтев целокупна плаћена такса, односно њен сразмерни део.

7. Такса за упис по овом тарифном броју плаћа се уз таксу за поднесак и лепи се на самом поднеску.

Ако ова такса није плаћена уз поднесак којим се захтева упис, суд ће по извршеном упису поступити по члану 37. став 3. овог закона.

8. Не плаћа се такса за следеће уписе:

1) за упис оправдања предбележбе;

2) за потпуно или делимично брисање неког уписаног права;

3) за службене радње у поступку уређења, оснивања и исправљања земљишних књига, као и за усаглашавање земљишних књига са фактичким стањем. У овим поступцима ослобађање се односи на све поднеске, улошке и прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења и оверавање преписа.

Ово ослобађање важи и за поступак за обнављање уништених земљишних књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

4) за поновни упис истог, макар делимично угашеног права, услед парничног или извршног поступка, у корист истог лица. Ако је вредност поново уписаног права већа, плаћа се на вишак вредности прописана такса;

5) за упис истог права, макар делимично и угашеног, на више непокретности које се воде по књигама једног суда или више судова, за пренос истог права с једне непокретности на другу непокретност истог сопственика; за ограничење или сужавање истог права на један део исте непокретности; за проширење истог права и на друге непокретности истог сопственика; за проширење заједничког јемства на поједина земљишно књижна тела, с тим што ово ослобађање важи само ако нису наступиле промене у погледу обима права или овлашћеног лица;

6) за упис права својине или права службености и плодоуживања по извршеној деоби, ако су деобничари били уписани као сувласници тих права, с тим да ово ослобађање важи и у случају деобе породичних (кућних) задруга на задругаре, ако је задруга била уписана као власник у земљишним књигама;

7) за упис на основу решења о наслеђивању;

8) за упис заложног права на непокретности јемца, ако је то право већ уписано и на непокретности главног дужника и ако је за тај упис плаћена такса;

9) за исправку грешке у упису, при чему ако је грешка настала кривицом титулара права, плаћа се такса за поднесак којим се тражи исправка уписа (тар. бр. 14. став 1);

10) за све уписе у корист Републике Србије;

11) за забележбу привремене управе одређене у току поступка принудне јавне продаје, као и за забележбу принудне управе одређене уместо принудне јавне продаје;

12) за накнадни упис сусвојине брачног друга на основу судске одлуке ако је један од брачних другова уписан као власник у земљишним књигама, као и за упис којим се означава идеални део сваког брачног друга на непокретностима које су у њиховој сусвојини;

13) за све уписе у земљишне књиге у корист грађана у вези са разменом земљишта у циљу арондације и комасације, као и на основу прописа о експропријацији и прописа о враћању земље у складу са законом којим се уређују начин и услови признавања права и враћању земљишта које је пренето у друштвену својину по основу ПЗФ и конфискације због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа;

14) за упис заложног права за обезбеђење кредита код откупа друштвеног стана од стране носиоца станарског права, или код куповине стана, преко стамбене задруге или код изградње или адаптације стамбеног простора.

9. Ослобађање из тач. 4, 5. и 6. напомене бр. 8. важи само ако је такса за први упис плаћена.

3. Изазивачки поступак

Тарифни број 16.

За решење поводом приговора повериоца против отцепљења дела непокретности или размене земљишта у изазивачком поступку, по правилима о земљишно књижним деобама, отписима и приписима, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Таксу из овог тарифног броја плаћа странка која је покренула поступак за бестеретни отпис дела земљишно-књижног тела.

Б. УПИС У ИНТАБУЛАЦИОНЕ, ЗАСТАВНЕ, ТАПИЈСКЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

1. Упис у тапијске књиге

Тарифни број 17.

(1) За поднесак којим се тражи пренос тапије, плаћа се такса из става (1) тарифног броја 19.

(2) За жалбу против одлуке суда по предмету из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 590 динара.

Тарифни број 18.

(1) За упис потврђене тапије у књигу тапија, као и за упис права својине путем преноса тапије на истог или новог сопственика, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлеже порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис из става (1) овог тарифног броја, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права.

(3) За упис стицања других стварних права плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара,

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За остале уписе у тапијске књиге, плаћа се 590 динара.

Напомена:

1. Кад сопственик непокретности која је већ уписана у књигу тапија захтева од суда да се један део непокретности издвоји и да му се за издвојени део изда посебна тапија, поред таксе за поднесак плаћа се и такса из става 4. овог тарифног броја. Али ако суд купцу издаје нову тапију а стару (изворну) умањује за продати део, плаћа се такса и за поднесак из става (1) тарифног броја 17. и такса за упис преноса из става (1) овог тарифног броја.

2. Не плаћа се такса:

1) за радњу у поступку око издавања тапија у крајевима где нема земљишних књига и у том поступку ослобађање се односи на све поднеске, захтеве, прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења, оверавање преписа и потврде тапија;

2) за радње у поступку обнављања уништених тапијских књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

3) напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

2. Упис у интабулационе, заставне (хипотекарне) и друге јавне књиге о непокретностима

Тарифни број 19.

(1) За поднесак којим се тражи састављање или брисање интабулације, надинтабулације или прибелешке, односно упис хипотеке, на подручјима на којима још важе интабулационе књиге, као и за поднесак којим се тражи упис у друге књиге о непокретностима, према одредбама посебних прописа, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба обезбедити или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива или ако се тражи упис или брисање само забележбе 590 динара

(2) За жалбу против одлуке суда по предлозима из става (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 14. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

Тарифни број 20.

(1) За упис интабулације, надинатабулације, прибелешке или хипотеке, односно за упис права у другим посебним јавним књигама о непокретностима, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис забележбе принудне управе и дозволе принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписана интабулација (заложно право) на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност повериочевог потраживања.

(3) За упис осталих забележби које се по важећим прописима могу уписати у интабулационе књиге, плаћа се 980 динара.

(4) За пропуштање интабулације или хипотеке плаћа се 190 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

IV ТАКСЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ И ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Поднесци

Тарифни број 21.

(1) За предлог за покретање стечајног поступка и за подношење плана реорганизације плаћа се 980 динара.

(2) За пријаву поверилаца у стечајном поступку плаћа се према вредности потраживања:

– до 250.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 250.000 динара вредности – 980 динара, увећано за 1% вредности потраживања, а највише 3.900 динара;

(3) За жалбу против одлуке стечајног већа плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. Као основ за плаћање таксе за пријаве поверилаца узима се износ тражбине коју поверилац пријављује, при чему ће се узети да условљена тражбина није условљена, а ако један поверилац пријави више тражбина, такса се плаћа на укупни износ тих тражбина.

2. Такса се не плаћа:

1) за поднеске стечајног управника,

2) за поднеске који нису означени у овом тарифном броју и за прилоге уз поднеске.

3. и 4. (брисане)

2. Паушална такса

Тарифни број 22.

Паушална такса се плаћа:

1) у стечајном поступку од збира износа који су употребљени или су на располагању за подмирење дугова стечајне масе, од 1.900 до 19.500 динара;

2) за реорганизацију од износа за који је усвојен план реорганизације, од 1.900 до 19.500 динара.

Напомена:

1. Паушална такса се сматра трошковима стечајног поступка и одређује је суд по окончању поступка, а дужан је платити стечајни управник по правоснажности решења о главној деоби.

2. Паушалну таксу за реорганизацију плаћа правно лице чији је план реорганизације усвојен.

3. Паушална такса по овом тарифном броју плаћа се у року од осам дана од доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

ИВа УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР

1. Пријаве

Тарифни број 22а

За сваку пријаву за упис у судски регистар, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једном пријавом тражи више уписа за исти субјекат уписа плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

2. Упис у судски регистар

Тарифни број 22б

(1) За решење донето по пријави за упис оснивања субјекта уписа плаћа се 1.900 динара.

(2) За решења донета по пријавама за остале врсте уписа који нису наведени у ставу (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(3) За жалбу на решење донето у поступку уписа из ст. (1) и (2) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(4) За захтев за брисање уписа из судског регистра плаћа се 590 динара.

(5) За решење по захтеву за брисање уписа плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једним поднеском тражи више уписа, плаћа се такса за сваки упис посебно.

3. Објављивање

Тарифни број 22в

За достављање уписаних података ради објављивања у службеном гласилу плаћа се 390 динара.

Напомена:

За објављивање података чије је уписивање тражено једним поднеском, плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

Тарифни бр. 23. до 25.

(Брисано)

VI КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ

1. Поднесци

Тарифни број 26.

(1) За приватну тужбу и противтужбу, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

(3) За захтев за понављање кривичног поступка, плаћа се 590 динара.

(4) За жалбу против пресуде и за жалбу против решења којим се изриче судска опомена, плаћа се по 590 динара.

Напомена:

1. Ако се кривични поступак води заједнички по више предмета нема утицаја на таксу што се један поднесак односи на више приватних тужилаца или на више окривљених, или што поднесак подноси више приватних тужилаца или више окривљених, или што поднесак обухвата више кривичних дела једног окривљеног.

2. За поднесак којим се кривични поступак проширује на друга кривична дела, истог окривљеног, за која се гони по приватној тужби, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

3. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 27.

За пресуду и за решење којим се изриче судска опомена плаћа се 980 динара, а за остала решења којима се окончава поступак плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Такса за пресуду плаћа се само једном, без обзира на број приватних тужилаца и број кривичних дела која су обухваћена једном пресудом.

2. Ако су за више кривичних дела једног истог учиниоца услед раздвајања поступка донете посебне пресуде од стране истог суда, плаћа се такса за пресуду само једанпут.

3/p. Ако је пресудом одбијена тужба због ненадлежности суда, урачунаће се плаћена такса за ову пресуду у таксу за пресуду надлежног суда, али ако је такса која се урачунава већа, вишак се неће враћати. Ако се пресуда услед жалбе, предлога за повраћај у пређашње стање или понављање кривичног поступка укине, урачунаће се такса плаћена за укинуту одлуку у таксу за нову одлуку.

ВИа ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

Тарифни број 27а

(1) За жалбу против пресуде прекршајног суда плаћа се 900 динара.

(2) За захтев за понављање прекршајног поступка и захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде плаћа се 1.750 динара.

VII ПОСТУПАК У УПРАВНИМ СПОРОВИМА И ПОСТУПАК ЗА СУДСКУ ЗАШТИТУ

1. Поднесци

Тарифни број 28.

(1) За тужбу против управног акта којом се покреће управни спор плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се 390 динара.

(3) За тужбу за понављање поступка, плаћа се 390 динара.

(4) За захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке у управном спору, плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. За предлог да се донесе решење којим се замењује управни акт и за друге поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса из овог тарифног броја повећана за 50%.

3. За захтеве за судску заштиту плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.

2. Одлуке

Тарифни број 29.

(1) За првостепену пресуду у управном спору плаћа се:

1. ако је вредност предмета спора процењива, 1% од вредности спорног предмета, а највише 1.900 динара;

2. ако је вредност предмета спора непроцењива, 980 динара.

(2) Такса из става (1) овог тарифног броја не може бити мања од 590 динара.

Напомена:

1. Ако је предмет спора делом процењив а делом непроцењив, такса се плаћа као да је предмет процењив.

Кад се ради о стварима из области инвалидског осигурања, социјалног осигурања, старатељства, усвојења и социјалне заштите, такса за пресуду плаћа се као за предмет непроцењиве вредности.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса за пресуду увећана за 50%.

3. За одлуку у поступку по захтеву за судску заштиту, плаћа се такса из става (1) тачке 2 овог тарифног броја.

4. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју, не плаћа се такса.

VIII ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ

1. Судска уверења и потврде

Тарифни број 30.

(1) (Брисан)

(2) За уверења, плаћа се 190 динара.

Напомена:

1. Ако се једним уверењем посведочава више чињеница, особина, односа или околности, плаћа се једна такса.

2. За потврду да је такса плаћена, издату у облику уверења, плаћа се такса по овом тарифном броју. Не плаћа се такса, ако се издаје само признаница о плаћеној такси.

3. Не плаћа се такса из овог тарифног броја за потврде које суд издаје странци, сведоку, вештаку, преводиоцу или тумачу да су присуствовали рочишту, односно претресу, ако су они били обавезни да присуствују и ако им та потврда служи искључиво ради правдања изостанка са рада.

4. За потврду о правоснажности или извршности која се ставља на препис судске одлуке, не плаћа се такса.

5. (Брисана)

6. Такса за уверење лепи се на самом поднеску којим се тражи издавање уверења.

7. Ако се уверење издаје у два или више примерака за други и сваки даљи примерак плаћа се половина таксе из овог тарифног броја.

8. (Брисана)

9. Таксу по овом тарифном броју плаћа лице које тражи издавање уверења, а уверење се не сме издати док такса не буде плаћена.

Тарифни број 31.

(Брисано)

3. Разматрање списа

Тарифни број 32.

За извештаје и податке који се траже од суда из завршених предмета плаћа се 390 динара

4. Преписи

Тарифни број 33.

(1) За преписивање судских аката, као и за преписивање аката из збирке исправа, које је суд извршио на захтев странке, плаћа се 20 динара по страници текста изворника.

(2) Под преписом у смислу става (1) овог тарифног броја подразумева се и фотокопирање или штампање из меморије рачунара или писаће машине.

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев да се изврши препис плаћа се такса из тар. броја 30. став (1).

2. Такса за препис лепи се на самој молби којом је тражено преписивање, а у случају усмене молбе, на спису. Такса за захтев за препис лепи се такође на самом захтеву (молби), односно на спису, ако је молба усмена.

3. Ако се преписивање врши на страном језику плаћа се такса у троструком износу од прописане у овом тарифном броју.

4. За препис расправног записника који је израђен истовремено са састављањем самог изворника, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

5. Изводи из јавних књига

Тарифни број 34.

(1) За изводе из земљишних или других јавних књига о непокретностима, ако се издају на захтев странке, плаћа се по листу формата А4, 100 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев странке да јој се изда извод не плаћа се такса.

2. Напомена под тачком 3. уз тарифни број 21. важи и код плаћања таксе по овом тарифном броју.

6. Судски депозити

Тарифни број 35.

За чување (депозит) новца, ствари и вредносних папира на захтев странке, плаћа се годишње 2% од вредности депонованих ствари.

Напомена:

1. Ова такса не плаћа се на депозит који се полаже на захтев државних органа, ако се подигне у року.

2. Такса се плаћа за прву годину унапред, а за остале године приликом подизања депозита. Започета година рачуна се као цела. У случају преноса депозита из једног у други суд, а на захтев депонента, за пренос се плаћа износ једногодишње таксе.

3. Ако се вредност ствари не може проценити по њиховој природи, извршиће се процена од стране вештака на трошак депонента.

4. За писмени или усмени захтев да се приме на чување новац, ствари или вредносни папири, не плаћа се такса.

7. Протести

Тарифни број 36.

(1) За усмену или писмену молбу за протест менице, чека (и других исправа или уговора) због неакцептирања, неисплате или неиспуњења, плаћа се 100 динара.

(2) За протест се плаћа према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 190 динара;

– преко 5.000 динара до 20.000 динара вредности – 190 динара увећано за 2% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

Напомена:

1. Такса из овог тарифног броја плаћа се на протесте који се подносе по прописима о меници и чеку, као и на замене протеста. Такса за протест лепи се на самој молби којом је тражен протест, а у случају усмене молбе, на препис протеста који остаје код суда. На исти начин се поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

2. Ако се једном молбом тражи више протеста односно замена протеста, плаћа се једна такса за молбу, али се и у том случају плаћа посебна такса за сваки протест, односно замену протеста.

8. Остали предмети

Тарифни број 37.

(1) За поднесак који се предаје усмено на записник пред судом, плаћа се такса предвиђена у тарифи за односни поднесак.

(2) За састављање пред судом уговора о земљишно-књижним, интабулационим или тапијским стварима плаћа се:

1. Према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, 590 динара.

Напомена:

1. Ако се истовремено са састављањем уговора тражи и упис права, осим таксе из става (2) овог тарифног броја, плаћа се и такса за поднесак којим се упис тражи, као и такса за упис.

2. При састављању уговора из става (2) овог тарифног броја не плаћа се посебна такса за предлог да се уговор састави, нити таксе за оверу потписа по тарифном броју 13.

3. За став (2) тачка 1. овог тарифног броја важи напомена бр. 9 уз тарифни број 13.

Тарифни број 38.

(1) За предлог странке да суд постави судију или председника избраног суда, плаћа се 590 динара.

(2) За предлог о изузећу судије избраног суда, плаћа се 590 динара.

(3) За издавање потврде о правноснажности или извршности пресуде избраног суда, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Не плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја ако је предлог за постављање председника избраног суда поднео избрани судија.

Тарифни број 39.

(1) За опомену којом се неко позива да плати таксу коју је био дужан да плати и без опомене, плаћа се 390 динара, а у поступку пред привредним судом 780 динара.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се опомена као пред судом опште надлежности.

Тарифни број 40.

(1) За одлуку којом се одбацује или одбија захтев за изузеће судије, судије поротника, председника суда, јавног тужиоца и других службених лица, плаћа се такса у износу од 590 динара.

(2) У решењу из става (1) овог тарифног броја, суд ће опоменути странку да је дужна да плати таксу у року од пет дана од дана пријема одлуке.

Тарифни број 41.

(1) За молбу којом се тражи одлагање извршења кривичне санкције, плаћа се 590 динара.

(2) За одлуку првостепеног суда по молби, плаћа се 980 динара.

(3) За жалбу на одлуку првостепеног суда плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(4) (Брисан)

Code of Ethics

Sorry, only Google Translate version of this article is available. Translation can be inaccurate.


КОДЕКС ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

На основу члана 61 Закона о адвокатури (“Сл. лист СРЈ”, бр. 24/98) Оснивачка скупштина Адвокатске коморе Југославије на седници одржаној 16. јануара 1999, доноси

КОДЕКС
ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА

А. УВОДНА ПРАВИЛА

I Правила о Кодексу

1. Кодекс професионалне етике адвоката (у даљем тексту: Кодекс) скуп је правила о дужностима и правима адвоката, заснованих на посебној врсти и високом степену њихове професионалне и моралне одговорности.

2. Кодекс се односи на адвокате и, на одговарајући начин, на адвокатске приправнике уписане у именике адвоката и именике адвокатских приправника свих адвокатских комора на територији Савезне Републике Југославије.

3. Пре него што отпочне адвокатску делатност адвокат је дужан да се упозна са садржајем Кодекса и статута адвокатске коморе (у даљем тексту: Статут).

4. Непознавање Статута и Кодекса не оправдава.

5. Када адвокатску делатност обавља у иностранству адвокат треба да уважава и међународна начела етике и начела етике и сталешког права адвоката земље у којој делује.

6. Адвокатска комора надзире поштовање Кодекса, прописује да ли повреда Кодекса има за последицу дисциплинску одговорност адвоката и утврђује и санкционише такву одговорност.

7. Уколико за одређени случај не постоји правило са директним значењем, Кодекс треба тумачити служећи се аналогијом, или по циљу и смислу његових општих правила.

II Значење израза

8. У смислу овог кодекса, ако другачије није одређено:

1) израз “заступање” означава целокупну адвокатску делатност, укључујући, осим заступања, одбрану и остале облике правне помоћи у остваривању и заштити слобода, права и других интереса грађана и правних лица;

2) израз “адвокат”, осим сваког адвоката понаособ, означава и све адвокате који припадају или су припадали истој заједничкој адвокатској канцеларији;

3. израз “заједничка адвокатска канцеларија” означава све облике удруженог, ортачког и другог заједничког рада адвоката у истој канцеларији;

4) израз “клијент” означава лице кога адвокат заступа;

5) израз “странка” означава лице које се обратило адвокату све док се овај још није прихватио заступања, као и сваког другог учесника поступка;

6) израз “супротна странка” означава лице чији је интерес, у одређеном поступку, супротан интересу клијента;

7) израз “колега” означава другог адвоката.

Б. ОПШТА ПРАВИЛА

I Основи професионалне етике и одговорности

9. Посебан садржај професионалне етике и високи степен професионалне одговорности адвоката засновани су на претпоставкама:

1) да је адвокатура слободна професија и занимање у оквиру јавног поретка;

2) да је адвокат посебан чинилац правосуђа и заступник и саветодавац у свим правним стварима;

3) да адвокат остварује и штити интересе клијента, али и служи интересима правде и да је обавезан да својим професионалним и другим јавним деловањем и личним примером доприноси владавини права и друштву заснованом на поштовању закона;

4) да адвокат, по правилу, делује у домену угрожених слобода и права и непознавања прописа лица која су му се обратила за помоћ;

5) да независно, стручно, савесно и самостално обављање адвокатског позива представља једну од основних гаранција у остваривању, заштити и унапређењу људских права и слобода;

6) да од начина рада и понашања сваког адвоката понаособ зависи значај и углед адвокатуре у целини.

10. Адвокат у сваком тренутку треба да буде свестан своје одговорности и да са њом усклади своје поступке, посебно када се опредељује између сукобљених вредности и интереса.

11. Адвокат је одговоран за савете које је дао и за мере које је предузео или пропустио да предузме.

II Независност и самосталност

12. Адвокат је дужан да чува независност адвокатске професије и да у свом професионалном раду и одлучивању поступа слободно, самостално и у сагласности са властитим уверењима, не подлежући притисцима, претњама, утицајима и уплитању, ма са чије стране долазили, и не поводећи се за другим интересима и ауторитетима, осим интереса клијента и ауторитета правне науке, устава, закона, Статута и овог кодекса.

13. Адвокат не сме да прихвати послове и звања која би га ставили у подређен положај, довели до некритичког извршавања туђих налога, или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову независност и самосталност.

14. Изузеци од начела независности и самосталности, који не укидају њихову суштину, допуштени су само у мери неопходној за рад заједничке адвокатске канцеларије.

III Стручност

15. Адвокат је дужан да у раду поступа стручно, са знањем за које је квалификован.

16. Адвокат стално треба да прати прописе, правну праксу и стручну литературу и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање.

IV Савесност

17. Адвокат је дужан да своју професију обавља савесно, брижљиво, одлучно, благовремено, са искреношћу према клијенту, уз пуну посвећеност случају који му је поверен и уз употребу свих својих знања и способности и свих правно допуштених и оправданих средстава.

18. У обављању адвокатске професије не треба да долазе до изражаја политичка, верска и друга убеђења адвоката, нити његова страначка припадност.

19. Послове за чије обављање су овлашћени само адвокати, адвокат не сме да преноси на лице које није адвокат.

V Професионални углед

20. При обављању адвокатске професије, у другим јавним активностима и у приватном животу, када је овај доступан увиду и оцени јавности, адвокат је дужан да чува углед адвокатуре и властити углед и да настоји да доприноси општој и правничкој култури.

21. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико јавно нарушавају или су нарушавали углед адвокатуре.

22. Адвокат, самостално или у оквиру адвокатске коморе и других стручних организација и удружења правника, треба да указује на значај правног образовања, уставности, законитости, независне адвокатуре и независног судства, на значај и улогу адвокатуре у остварењу и заштити ових вредности и на појаве њиховог нарушавања.

23. Адвокат треба да се, у складу са својим могућностима, укључи у расправе о законима и другим прописима који су у припреми или су ступили на снагу и да, у оправданим случајевима, предлаже њихова побољшања и оспорава њихову уставности и законитост.

24. Адвокат, у начелу, треба да се залаже да послови професионалног пружања правне помоћи буду поверени само адвокатима.

25. Адвокат не сме да улази у било какве пословне везе са надриписарима.

26. Сваки случај надриписарства, у који се лично уверио или о коме располаже веродостојним доказима, адвокат је дужан да пријави адвокатској комори.

27. Сматраће се да адвокат и лице које жели да постане адвокат нису достојни поверења за обављање адвокатске професије, уколико се залажу или су се залагали против основних начела и интереса адвокатуре.

VI Допуштеност средстава

28. Адвокат сме да користи само допуштена и часна средства.

29. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању права.

30. Адвокат не сме да суделује или помаже у недозвољеном прибављању доказа, нити сме да се позива на доказе за које зна да су неистинити.

31. Интерес и налог клијента нису оправдање за кршење закона, Статута и Кодекса.

32. Адвокат не сме потајно да снима било чије изјаве, разговоре или активности.

33. Када су му стављени на располагање потајно сачињени снимци или други записи адвокат не сме да их употреби као доказно средство без прибављеног пристанка лица на које се односе, осим изузетно, ако другим доказима не располаже, а повреда права коју би тиме учинио мања је од штете која би извесно или са великом вероватноћом, да такав материјал није употребљен, погодила важне, оправдане и на закону засноване интересе његовог клијента.

34. Адвокат треба да се уздржи од разговора о предмету са особама које су предложене или за које зна да могу бити предложене за сведоке, а уколико до таквог разговора ипак дође, адвокат не сме на било који начин да утиче, па чак ни да оставља утисак да жели да утиче, на знање, савест и вољу сведока, да код овога изазива страх, наклоност или одбојност према учесницима у поступку и да побуђује било какав други интерес осим интереса права и дужности да се говори истина.

35. Уколико има јавно овлашћење за оверу изјава адвокат не сме да оверава изјаве сведока у предмету у коме заступа.

VII Забрана рекламирања

36. Адвоката треба да препоручују само знање које је показао, успех који је остварио и углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем.

37. Адвокат не сме да нуди своје услуге нити да стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин.

38. Сматраће се да адвокат нуди своје услуге и стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин, нарочито када:

1) истиче, дели или у јавним гласилима и другим публикацијама објављује рекламе и понуде којима препоручује своје услуге и своју канцеларију, када дозвољава да такве препоруке буду унете у рекламе, понуде, огласе и други штампани материјал других правних или физичких лица, или када у исту сврху користи делатност коју, у складу са Кодексом, може да обавља уз адвокатску професију;

2) организује или користи услуге посредника и агената којима обећава или даје награду, за узврат им обећава или чини друге услуге и погодности, или са њима договара деобу награде за свој рад, или искоришћава њихов зависан положај, а нарочито када у ту сврху искоришћава притворенике и лица на издржавању казне;

3) са особама запосленим у суду, тужилаштву, полицији, затвору или другим органима власти унапред договара упућивање непознатих или у зависном положају затечених странака;

4) обећава успех, даје нереалне процене или доводи клијента у заблуду у погледу правне природе предмета и нормираних или стварних последица које му прете у предмету због кога се обратио адвокату;

5) обећава или наговештава коришћење веза и сопствених или туђих непрофесионалних утицаја, као и утицаја које може да оствари захваљујући свом претходном запослењу, или претходном или постојећем политичком, друштвеном или пословном ангажману;

6) постиче или не оспорава уверење клијента у ефикасност корупције и предлаже или наговештава сопствено посредовање у томе;

7) генерално, или мимо услова предвиђених Кодексом, нуди јефтиније или бесплатно заступање;

8) даје другоме своје посетнице и бланко пуномоћи ради даље расподеле трећим унапред неодређеним лицима;

9) омаловажава друге адвокате;

10) ступа у контакт са клијентима других адвоката и наводи их да њему дају пуномоћ, или преузима клијенте других адвоката на начин супротан Кодексу;

11) обележава канцеларију, њен штампани материјал и друге ознаке (табла, печат, меморандум, посетнице и сл.) на нападан и неодмерен начин, супротно Кодексу и Статуту;

12) јавно означава рад у дане одмора и празника или ван уобичајеног радног времена;

13) без оправданог разлога прима клијенте ван канцеларије, или, када су разлози оправдани, на неприкладним местима;

14) даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима, или изван канцеларије пред непознатим особама;

15) допушта да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изабрани адвокат или у оквиру групе изабраних адвоката, или потпомаже штампање и растурање оваквих материјала, изузев оних који искључиво служе као информација у међународном правном промету;

16) прима за хонорарне сараднике судије , тужиоце и њихове заменике, иследнике и оперативне раднике у полицији, као и руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе, или ова лица, било да су у истом звању или им је то звање престало, води са собом на расправе са сврхом да изазове утисак важности и мочи;

17) непозван се обраћа јавним гласилима, са очигледном сврхом да препоручи своју правничку умешност и стручност;

18) јавно, на сензационалистички или самохвалисав начин представља своје предмете, способности, замисли и подухвате;

19) организује редовне конференције за штампу, или конференције за штампу сазива или користи да би популарисао своје успехе;

20) сарађује са надриписарима;

21) у поступку пред судом и другим органима и организацијама пред којима заступа, изазива инцидент са циљем да створи утисак о приљежности и на тај начин задовољи клијента или придобије нове клијенте.

39. Новинару који жели да пише о случају његовог клијента адвокат треба да скрене пажњу на забрану рекламирања, а уколико новинар ипак објави напис који садржи рекламу, пожељно је да се адвокат од таквог написа огради на одмерен и прикладан начин.

VIII Иступање у јавности и стручни рад

40. Приликом објављивања стручних радова из области друштвених наука, у научној и педагошкој делатности, на стручним саветовањима и скуповима правника, као и приликом обраћања јавности у циљу указивања на кршење људских слобода и права и на појаве одступања од уставности и законитости, адвокат може, уз своје име, да истиче и адвокатско звање.

41. Адвокат не сме да користи стручне скупове и своју научну, педагошку и публицистичку делатност да би агитовао за свог клијента и подстицао недозвољене притиске у предмету чији је поступак у току, осим ако се ради о стручној обради коначно решених процесноправних проблема и уколико то чини без навођења имена странака и сопствене повезаности са предметом.

42. У изјавама за јавност и у написима у којима се представља својим адвокатским звањем, адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу све професије.

IX Неспојиви послови

43. Адвокат је дужан да своју професију обавља стварно и стално.

44. Адвокат не сме ни посредно ни непосредно да се бави пословима који би угрозили његову независност и нашкодили значају и угледу адвокатске професије.

45. Адвокат је дужан да избегава послове који би његовом адвокатском раду могли да дају комерцијални карактер.

46. Неспојиво је са адвокатском професијом истовремено бављење било којом другом делатношћу, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, педагогије, преводилаштва и спорта.

47. Сматраће се да адвокат крши забрану бављења пословима неспојивим са адвокатском професијом ако смештај, назив и друга видна обележја његове канцеларије и смештај, назив и друга видна обележја пословних просторија лица које се баве другом, са адвокатуром неспојивом делатношћу, основано упућују на закључак да се рад обавља заједнички, или да рад тог другог лица обавља, надзире, усмерава или организује сам адвокат.

48. Бављење адвоката дозвољеним делатностима подразумева и право да учествује у управљању или руковођењу одговарајућим струковним удружењима и друштвима.

49. За време обављања послова на руководећем положају у органима власти, другим државним органима, јавним службама и предузећима, уколико се не одлучи за брисање из именика адвоката, адвокат је дужан да затражи од адвокатске коморе мировање адвокатских права и дужности, а уз своје име не сме да истиче звање “адвокат”.

50. Руководећи положај адвоката у политичкој странци није спојив са његовим истовременим руководећим положајем у адвокатској комори.

51. У адвокатској канцеларији не може се обављати друга делатност, осим адвокатске, нити адвокат може ради стицања прихода, осим као преводилац, да пружа друге услуге као што су канцеларијске услуге, преписи, умножавања, снимања, телефакс и компјутерске комуникације или компјутерске информације и обрада података.

52. Није у супротности са Кодексом ако је адвокат члан, руководилац или члан руководећег тима у експертским, радним и другим стручним телима владиног или невладиног карактера, у хуманитарним организацијама, невладиним организацијама, организацијама за заштиту људских права и слобода, издавачким саветима, уређивачким одборима и сличним организацијама, друштвима и удружењима.

В. ПОСЕБНА ПРАВИЛА

I Адвокат и клијент

а) Основно правило

53. Слобода међусобног избора и међусобно поверење између адвоката и клијента основне су претпоставке за прихватање и трајање и за успешну припрему и организацију заступања.

б) Прихватање и одбијање заступања

54. Адвокат може да се прихвати заступања само када је то од њега затражено, или када му је заступање додељено одлуком надлежног органа.

55. Адвокат слободно одлучује да ли ће се прихватити заступања, осим у случају законских забрана и налога, као и забрана и налога предвиђених Кодексом и Статутом.

56. При доношењу одлуке о заступању адвокат треба да води рачуна о потреби да независно и самостално пружање правне помочи, какво обезбеђује адвокатура, буде на располагању свакоме коме је потребно и доступно и да настоји да, без оправданог разлога, пружање такве помочи не одбије.

57. На доношење одлуке о заступању не смеју утицати разлике међу странкама с обзиром на пол, расу, националност, језик, веру, политичка и друга убеђења, порекло, друштвени положај, политичку и економску моћ, имовно стање и страначку припадност .

58. Оправданим разлогом за одбијање заступања сматраће се нарочито:

1) ако је адвокат преоптерећен послом;

2) ако је странка неспособна да плати награду и готове издатке;

3) ако странка условљава плаћање награде успехом у спору, или захтева обећање успеха;

4) ако адвокат оцени да је обест основни мотив странке, или да странка иначе има нехумане или неморалне побуде;

5) ако су захтеви странке очигледно супротни њеним властитим интересима;

6) ако странка већ у првим разговорима испољава према адвокату неповерење или непристојност;

7) ако адвокат оцени да су изгледи на успех незнатни или мало вероватни.

59. У кривичним предметима не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране: одлике личности окривљеног, врста кривичног дела и запречена казна, начин на који се окривљени брани, озбиљност или непобитност доказа који га терете, осуда или узнемирење које је кривично дело изазвало у јавности, понашање оштећених или мали изгледи на успех.

60. Адвокат треба да одбије заступање:

1) ако га је препоручила супротна странка или њен пуномоћник, или је са супротном странком или њеним пуномоћником у таквим породичним, личним или пословним односима какви би, по општим мерилима, могли неповољно да утичу на непристрасност и доследност у његовом раду, изузев уколико странка, иако упозната са овим правилом, изричито захтева заступање, а адвокат је сам уверен да наведене околности неће на њега неповољно утицати;

2) ако са адвокатом који странку већ заступа није постигао договор о организацији и правним основама заступања;

3) ако је као судија, тужилац или друго службено лице у органима власти поступао у предмету у коме је решавано о случају који представља претходно питање за предмет у коме би требало да заступа;

4) ако је странка за заступање у истом предмету овластила и лице које није адвокат, осим ако се ради о предмету нестандардне врсте и лицу које је истакнути стручњак за такву правну област.

61. Адвокат је дужан да одбије заступање:

1) ако нема довољно знања и искуства у правној области у којој би требало да заступа;

2) ако је захтев странке очигледно супротан позитивним прописима;

3) ако је уверен да странка нема изгледа на успех;

4) ако истовремено у другом предмету заступа супротну странку;

5) ако је у истој правној ствари већ саветовао супротну странку или је од ње примао информације и налоге;

6) ако би требало да заступа у спору поводом уговора или вансудског поравнања које је сам сачинио, ради побијања тестамента који је саставио, или против носиоца права на имовини чији јесте или је био старатељ;

7) ако би требало да заступа супарничара или брани саокривљеног чији су интереси супротни интересима клијента кога у истом предмету већ заступа или брани;

8) ако би заступање подразумевало употребу нечасних или недозвољених средстава, а у кривичним предметима и активну улогу у оправдавању и доказивању истинитости одбране за коју адвокат зна да је неистинита;

9) ако би требало да заступа против свог бившег клијента, осим ако је из начина на који је престало претходно заступање и на који се бивши клијент према њему тада и касније и понашао очигледно да је између њих престао однос поверења;

10) ако је захтев или интерес странке у супротности са интересима правног лица у коме адвокат има какав положај или га заступа;

11) ако му се за преузимање заступања обрати странка коју још увек заступа други адвокат, или странка од које претходни адвокат, за заступање у истом предмету, потражује награду и трошкове.

62. Заступање које му додели суд, адвокатска комора или други надлежни орган адвокат може да одбије само ако је, изузимајући правило 59 у кривичним предметима, дужан да одбије заступање, или ако постоје оправдани разлози за одбијање заступања прописани правилом 58.6. овог кодекса.

63. Одлуку о одбијању заступања адвокат треба да саопшти и образложи без одлагања и да, уколико то странка од њега тражи, препоручи другог адвоката у кога има поверења, осим ако заступа супротну странку или ако разлог одбијања важи једнако за све адвокате.

64. У заједничкој адвокатској канцеларији правила 58.1, 58.7. и 61.1. подлежу оцени стручног колегијума или другог адвоката канцеларије .

в) Потписивање и садржина пуномоћи

65. Адвокат треба да настоји да клијент лично пред њим изјави да му свој случај поверава, изнесе проблем и потпише пуномоћ.

66. У оправданим случајевима изјава и потпис могу се прибавити посредством уобичајених средстава комуникације или посредством лица у које, уз разумни опрез, и клијент и адвокат имају поверења, уз услов да веродостојност изјаве и потписа адвокат провери чим околности то дозволе.

67. Пре него што је клијент потпише, у пуномоћ треба да буду унети подаци о адвокату, странкама, врсти поступка, предмету заступања, обиму овлашћења и датуму потписивања.

68. Осим броја предмета, имена другог адвоката који је овлашћен за замењивање и исправљања очигледних грешака у писању, у пуномоћ није дозвољено накнадно уношење других података.

69. Изузетно, у случају да клијенту предстоји дужа одсутност, или постоје други оправдани разлози, адвокат може да непопуњену пуномоћ клијенту да на потпис или од клијента прими потписану, уз услов да су начин и сврха употребе такве пуномоћи предвиђени писаним налогом клијента, или посебним писаним споразумом адвоката са клијентом.

70. Пуномоћ не сме да садржи неодређена овлашћења, овлашћења која се не односе на предмет заступања, нити споразуме или уговоре о награди.

г ) Обавезе према клијенту

71. Адвокат треба да настоји да стекне и сачува поверење клијента.

72. У првом разговору, или у току припрема за заступање, адвокат треба да укаже клијенту:

1) на интерес да открије побуде и циљеве и да истинито и у потпуности изнесе чињенице и доказе;

2) на правило да је поверљивост изнесених података заштићена обавезом чувања адвокатске тајне;

3) на своју оцену чињеничне и правне садржине предмета;

4) на врсту и основне особине поступка који ће бити примењен;

5) на начин обрачуна и наплате и на тачан или приближан износ награде и трошкова;

73. Адвокат је дужан:

1) да се према свим клијентима и предметима односи једнако савесно и стручно;

2) да у заступању поступа без непотребног одуговлачења;

3) да клијента благовремено обавештава о свим битним променама у предмету , а на тражење клијента и о свим појединостима;

4) да клијента упозна са променама својих правних и чињеничних оцена;

5) да клијенту, на његов захтев, изузев личних бележака и изворних примерака поднесака које је сам сачинио, преда све исправе, записнике, копије или преписе властитих поднесака, друге поднеске и одлуке, без обзира да ли заступање траје или је отказано и да ли награда и трошкови јесу или нису плаћени;

6) да клијенту омогући увид у Тарифу, укаже му на могућност да награда и трошкови, које ће суд или други надлежни орган одмерити на терет супротне странке, буду мањи од његовог рачуна, и, када клијент то тражи, преда му обрачун награде и трошкова;

7) да клијенте прима у време означено на адвокатској канцеларији.

74. Када то налажу интереси клијента и дозвољавају правне претпоставке адвокат треба да настоји да, пре покретања спора, случај реши на миран начин, вансудским путем.

75. Као заступник, а посебно као бранилац окривљеног који се налази у притвору, адвокат је дужан да без одлагања укаже на све повреде права одбране и друга кршења закона на штету свог клијента, ниједног тренутка не претпостављајући његовим интересима своје односе са другим адвокатима, судијама, тужиоцима и другим учесницима у поступку.

76. Код састављања исправа и двостраним правним пословима адвокат је заступник обе странке и дужан је да савесно штити њихове интересе, без обзира која му се од њих прва обратила и која плаћа награду.

д) Недопуштени поступци

77. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) прима нове клијенте или предмете у мери која угрожава испуњење његових обавеза према постојећим клијентима и према предметима који су у току;

2) излаже клијента непотребним издацима, а нарочито када то чини предлагањем сувишних или неконцентрисаних доказа и безразложним проузроковањем одлагања или повећавања броја расправа;

3) са клијентом закључује уговор о доживотном издржавању или уговор којим од клијента бестеретно стиче имовину и имовинска права;

4) из својих средстава за клијента полаже јемство или плаћа обезбеђење, новчану казну, обештећење, паушални износ и трошкове у поступку, осим ако то оправдавају изузетне и тренутне околности, или се ради о незнатним износима, а углед и платежна способност клијента дају основа за уверење да се ради о краткорочној позајмици;

5) поистовећује се са својим клијентом и његовим интересом.

ђ) Отказивање заступања

78. Адвокат не сме из неоправданих разлога да откаже заступање пре него што је поступак довршен и пре него што су, уколико за то има основа, исцрпени редовни и ванредни правни лекови.

79. Оправданим разлозима за отказ заступања сматрају се исти они разлози због којих је адвокат могао да одбије заступање, изузев преоптерећености коју је сам проузроковао примањем нових предмета.

80. Адвокат је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати, а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за последице које је клијент трпео због његовог заступања или у периоду тог заступања.

81. Адвокат не сме да откаже заступање у неподесном тренутку, осим ако постоје разлози који га на то приморавају.

82. У случају отказа заступања адвокат је у обавези, све док клијент не обезбеди другог заступника или док не истекне највише тридесет дана, осим ако га је клијент на несумњив начин такве обавезе ослободио, да предузима све оне мере без којих би клијент претрпео штету.

83. У кривичним предметима адвокат не сме да откаже одбрану, и када за то постоје оправдани разлози, ако би тиме положај његовог клијента био погоршан, па чак и ако постоји само разумна сумња да би отказ у суду или у јавности могао да буде протумачен као израз неповерења у окривљеног и неслагања са начином његове одбране, изузев када сам клијент захтева отказ заступања, јавно омаловажава адвоката, упорно одбија сарадњу са њим, поставља му немогуће захтеве или од њега тражи да крши позитивне прописе и Кодекс, или када већ има другог браниоца.

84. И када откаже одбрану адвокат треба да настоји да то не чини на начин и у време који би клијента изложили осуди јавности или погоршаном положају у поступку.

е) Руковање имовинским вредностима

85. Новац, хартије од вредности и друге имовинске вредности које му је клијент поверио, адвокат је дужан:

1) да чува са посебном брижљивошћу на довољно безбедном месту или депонује на рачун или положи у сеф који се отвара за другога у за то овлашћеној установи, уколико од клијента није добио другачији или одређен налог;

2) да не меша са сопственом имовином и не располаже њима у своје име и за свој рачун;

3) да на време преда или дозначи овлашћеном примаоцу;

4) да без одлагања преда клијенту када овај то захтева, када истекне одређени рок, или када наступи или изостане уговорени услов.

86. На начин из правила 85. адвокат је дужан да поступи и када новац, хартије од вредности или друге имовинске вредности од трећег лица прими у име, за рачун и по овлашћењу клијента.

II Адвокатска тајна

а ) Основно правило

87. Обавеза чувања адвокатске тајне битна је претпоставка поверења клијента у адвоката и независности адвокатске професије.

б ) Предмет тајне

88. Адвокат је дужан да чува као тајну све што му је клијент поверио или што је током припреме предмета или заступања на други начин сазнао или прибавио, било да га је сам клијент упозорио на поверљивост садржаја, било да поверљивост садржаја произилази из природе предмета и брижљиве очене свих околности.

89. У оквирима одређеним у правилу 88. адвокатску тајну представљају сви подаци које адвокат зна и сви списи, предмети, записи и депозити који се налазе у адвокатској канцеларији, или су, по одлуци и под надзором адвоката, привремено смештени на друго место.

90. Адвокат је дужан да чува као тајну и поверљиве податке, списе, предмете, записе и депозите који се односе на лице чијег се заступања није прихватио, а саопштени су му или предати у циљу заступања, као и на лице које је, након саопштавања или предаје, одустало од намере да адвокату повери заступање.

в) Чување тајне

91. Адвокат тајну чува на тај начин што поверљиве садржаје чини недоступним органима власти и трећим лицима, изузев у опсегу, за сврхе и у односу на органе власти и трећа лица, којима су, у договору са клијентом, овакви садржаји намењени.

92. У циљу чувања адвокатске тајне адвокат је дужан:

1) да на обавезу чувања тајне упозори и лично обавеже службенике и сараднике своје канцеларије;

2) да у преношењу поверљивих садржаја поштанским пошиљкама, телефоном, телефаксом, компјутером, или на други посредан начин, поступа са разумним опрезом и на најмању меру сведе могућност да тајна буде откривена, било случајно, било злоупотребом средстава комуникације;

3) да у ситуацији када има разлога да посумња да се његови разговори са клијентом у затвору, притвору, или на другом месту неовлашћено прислушкују, на то клијента упозори и препоручи му да не говори о ономе што жели да сачува као тајну;

4) да лично, или посредством поузданог повереника, надзире сачињење преписа, копије или снимка исправа које су му поверене;

5) да оригиналне исправе, као и њихове преписе, копије, снимке и негативе, на одговарајући начин обезбеди и не предаје неовлашћеним лицима без знања и одобрења клијента;

6) да преписе и копије судских списа не предаје на читање, или ради сачињења преписа или копије, ономе ко и сам није овлашћен да их чита, поседује или умножава;

7) да на поверљивост садржаја или на посебну обавезу у погледу одређеног садржаја, упозори лице коме је овлашћен да такав садржај пренесе;

8) да списе, које више није дужан да чува, збрине или уклони на начин који неће омогућити неовлашћеним лицима да сазнају њихов садржај.

г) Откривање тајне

93. Обавеза чувања адвокатске тајне постоји све док изношење поверљивог садржаја може да повреди интересе клијента, или док не наступе околности које адвоката ослобађају такве обавезе, без обзира да ли је заступање у току или је престало.

94. Адвокат је ослобођен обавезе чувања адвокатске тајне:

1) када му клијент то на несумњив начин дозволи;

2) када је то неопходно за спречавање извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу;

3) када је то неопходно за одбрану самог адвоката или његовог сарадника.

95. О одлуци да открије тајну, уколико је ослобођен обавезе њеног чувања, адвокат претходно треба да обавести лице на које се тајна односи, увек када природа случаја и конкретне околности то дозвољавају, а морални обзири препоручују.

96. Приликом откривања тајне адвокат треба, у највећој могућој мери, да штеди личност на коју се тајна односи и да настоји да откривени подаци не добију већи публицитет него што је неопходно за основ и сврху који откривање тајне чине допуштеним.

д) Забрана злоупотребе тајне

97. Када не постоје услови за откривање тајне, адвокат не сме поверљиве податке да употреби на штету клијента, нити, без изричите дозволе клијента, у властиту корист или у корист трећег лица.

98. Поверљиве податке, до којих је дошао у заступању правног лица или друге организације, адвокат не сме да употреби на њихову штету, нити на штету било ког њиховог заинтересованог члана, изузев на штету члана против кога је заступање усмерено.

III Адвокатска канцеларија

а) Основно правило

99. Простор, уређење и означавање адвокатске канцеларије треба да одговарају значају и угледу адвокатске професије.

б) Означавање канцеларије

100. Табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница и заглавље на штампаном материјалу, помоћу којих адвокат означава своју канцеларију, радно време и средства саобраћања са клијентима и странкама, не смеју обликом, величином, обрадом и целокупним изгледом да одступају од професионалних стандарда и цивилизованог начина представљања, нити да стварају утисак наметљивости, неукуса или рекламе.

101. Адвокатска канцеларија не сме да буде означена:

1) другим називом осим имена адвоката;

2) путоказом изван унутрашњости зграде, нити путоказом у унутрашњости зграде који би представљао поновљену таблу, или изазвао забуну, уколико у истој згради има више од једног адвоката;

3) светлосним или звучним уређајима;

4) таблом постављеном управно у односу на фасаду зграде;

5) таблом пензионисаног или умрлог адвоката, остављеном уз таблу преузиматеља канцеларије, или на месту на коме је била канцеларија, у периоду дужем од годину дана после пензионисања или смрти;

6) стручним или академским звањем адвоката, које није признато у складу са законом и Статутом.

102. Заједничка адвокатска канцеларија, уколико у њој има већи број адвоката, може да носи назив са именом само једног или неколицине, уз додатак “и други”, али тада имена свих адвоката морају бити наведена у натпису на улазу у канцеларију и у заглављу штампаног материјала канцеларије.

в) Оглашавање промена

103. Отварање, пресељење и преузимање канцеларије и удруживање и престанак удруживања адвоката, адвокат може да огласи у дневној штампи, без садржаја и графичких решења којима би се стварао утисак рекламе, највише два пута у периоду од три месеца после наступања промене.

104. О променама из правила 103. адвокат може циркуларним писмом да обавести само своје клијенте и сараднике, друге адвокате, судске вештаке, правосудне органе, органе управе и стручна удружења правника.

105. Адвокат који је преселио канцеларију, или иступио из заједничке адвокатске канцеларије, може на месту на коме се налазила канцеларија најдуже шест месеци да остави белешку о новој адреси.

г) Употреба печата

106. Адвокат је овлашћен и дужан да печат своје адвокатске канцеларије употребљава само за властиту адвокатску делатност.

107. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) поднеске и исправе које је саставио не овери печатом своје адвокатске канцеларије;

2) уз печат своје адвокатске канцеларије не стави свој потпис, параф или факсимил, или не обезбеди да потпис или параф, с његовим одобрењем стави његов адвокатски приправник;

3) печат своје адвокатске канцеларије даје другоме на самосталну употребу, или печат туђе адвокатске канцеларије користи за своје потребе;

4) печат своје адвокатске канцеларије држи без надзора на месту доступном лицима која нису овлашћена за употребу печата;

5) дозвољава свом службенику или приправнику да печат адвокатске канцеларије користи без његовог знања и одобрења и без одговарајуће контроле поднесака и исправа на којима је печат отиснут;

6) користи, или другоме дозвољава да користи, печат своје или туђе адвокатске канцеларије, након што су он или адвокат о чијем се печату ради, брисани из именика адвоката, или за време док им мирују адвокатска права и дужности.

IV Награда и накнада трошкова

а) Основно правило

108. Награду и накнаду трошкова за свој рад адвокат обрачунава и наплаћује у новцу, према прописаној Тарифи.

б) Недопуштени споразуми и поступци

109. Супротно је правилима Кодекса када адвокат:

1) уместо награде уговара потпуно или делимично преузимање спорног права чије му је заступање поверено, односно уговара и прима као своју награду део новчаног износа или друге вредности, који би, по одлучи суда, другог органа или организације, у предмету у коме заступа, требало да припадну његовом клијенту, или за које је захтев супротне странке одбијен (pactum de quota litis);

2) унапред и независно од познавања имовинских прилика и платежних способности клијента, одобрава или уговара бесплатно заступање, награду и накнаду трошкова нижу од прописане Тарифом, или другу врсту попуста;

3) закључује уговор о награди искоришћавајући тежак положај клијента, или злоупотребљавајући властиту улогу заступника да би положај клијента неистинито представио тешким или тежим него што јесте;

4) са клијентом уговара и од њега прима награду за одбрану по службеној дужности, или за заступање сиромашних по одлуци адвокатске коморе;

5) од клијента тражи или прима награду и накнаду трошкова који не служе допуштеним сврхама;

6) без знања и одобрења клијента, док је заступање у току, прима награду и накнаду трошкова од трећег лица.

в) Допуштена одступања

110. Није у супротности са правилима Кодекса када адвокат:

1) из обзира према имовинским приликама клијента наплату награде прилагоди његовим платежним способностима, било тако што ће прихватити исплату у делимичном износу или по окончању поступка, било тако што ће се, уколико се клијент налази у изразитом сиромаштву, награде одрећи;

2) са клијентом слободно уговори награду, уколико за заступање одређене врсте и сложености награда у Тарифи није уопште или није на јасан начин прописана;

3) уговорену награду веже за успешан исход заступања, уколико то одговара природи случаја, не угрожава његову независност и није супротно забрани из правила 109.1;

4) не тражи награду за заступање другог адвоката, или супружника, деце или родитеља покојног адвоката;

5) прими неуговорену награду, коју му понуди клијент, или друго лице са знањем и одобрењем клијента док је поступак у току, а и без знања клијента када је поступак завршен, уколико их сам на то није навео, уколико друго лице није супротна странка или неко ко је подржавао супротну странку, уколико је награда у сразмери са обимом, врстом и резултатом рада и са имовинским приликама лица које је даје и уколико са другим лицем, без знања клијента, није уговорена суброгација;

6) изузетно, уместо награде и накнаде трошкова у новцу, у циљу намирења потраживања, од клијента прими вредности друге врсте, под условом да му сам клијент понуди овакав начин раздужења, да предате вредности нису потцењене и да замена испуњења не садржи елементе искоришћавања тешког положаја клијента и не нарушава углед адвокатуре.

111. Одлуку да поступи на један од начина из правила 110.1. и 110.4. адвокат не сме да донесе олако, без неопходних провера, нити са циљем да постигне пословни престиж, прибегне нелојалној конкуренцији, или изазове утисак рекламе.

112. Уговорена награда треба да буде примерена врсти и обиму рада, а споразум о њој треба да буде сачињен у писаном облику.

г) Паушална награда

113. Адвокат може да за сталну саветодавну помоћ уговори паушалну награду, у висини која је примерена врсти и обиму његових обавеза .

д) Предујам

114. Адвокат има право на предујам награде и трошкова за свој рад и накнаде и трошкова за рад другога за који лично јамчи.

115. Адвокат има право да, изузетно, уместо предујма у новцу, уговори обезбеђење друге врсте, под условом да је уговор правно допуштен и да се њиме не ограничава пословна делатност клијента.

ђ) Наплата

116. Наплати награде и трошкова адвокат не треба да приступа на месту и на начин који ће нарушити углед адвокатуре и његов властити углед.

117. Пре него што против клијента покрене поступак пред судом ради наплате награде и трошкова, пожељно је да адвокат писмено упозори клијента и остави му примерен рок за испуњење обавезе, а у спору не треба да наступа са реваншистичким побудама и да клијента излаже новим непотребним издацима.

118. Ненаплаћену награду и трошкове адвокат не треба да уступа, нити да њихову наплату поверава лицу које се бави наплатом потраживања.

V Међусобни односи адвоката

а) Основно правило

119. Међусобни однос адвоката треба да изражава уважавање саме адвокатске професије.

б) Међусобно уважавање

120. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добре колегијалне односе налаже адвокату:

1) да се према другом адвокату опходи учтиво, без омаловажавања, извргавања подсмеху, оговарања, вређања, или другог напада на личност;

2) да другог адвоката не поистовећује са његовим клијентом;

3) да на расправама не прекида нити на други начин омета другог адвоката, осим у границама прописаним правилима поступка;

4) да без одлагања одговори на службено обраћање другог адвоката;

5) да не одбија пријем достава које му упућује други адвокат;

6) да се придржава времена договореног за пословни састанак са другим адвокатом;

7) да о молби за одлагање или померање почетка рочишта, увек када је то могуће, обавести другог адвоката који заступа у истом поступку;

8) да не користи процесне могућности на штету супротне странке, изузев оних чије некоришћење би имало преклузивне последице за основно право или правно средство његовог клијента, уколико је други адвокат најавио заступање супротне странке и уколико зна да постоје оправдани разлози који су другог адвоката спречили да приступи на рочиште;

9) да не ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања и одобрења њеног адвоката, осим ако се на други начин не може избећи наступање доцње;

10) да о службеном контакту, који је на било какав начин остварио са супротном странком, без одлагања обавести адвоката који ту странку заступа;

11) да се, ако је по стажу млађи, представи по стажу старијем адвокату;

12) да без договора са другим адвокатом не наводи на одлазак и не одводи његове службенике и сараднике;

13) да потешкоће у вођењу предмета и неуспех у било којој правној ствари не правда приписивањем употребе недозвољених средстава адвокату супротне странке, нити да подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве.

121. Уколико су колегијални обзири у супротности са интересима клијента, интереси клијента имају предност.

в) Професионална сарадња

122. Обавеза да са другим адвокатима успоставља и одржава добру професионалну сарадњу, налаже адвокату:

1) да прихвати замењивање адвоката који то од њега тражи, или да, ако је из оправданих разлога спречен, а нема времена да обавести колегу и да овај пронађе другог заменика, сам изабере другог адвоката и препусти му замену, или предузме друге мере које би отклониле последице пропуштања процесне радње за коју је замена тражена;

2) да о резултатима замене без одлагања обавести адвоката који је замену тражио;

3) да адвокату, од кога тражи замену, на време достави пуномоћ, неопходне податке и упутства;

4) да за замену и другу помоћ коју је тражио лично јамчи у погледу исплате награде и трошкова;

5) да у пружању помоћи иностраном адвокату води рачуна да је одговоран за савете и тумачења које даје, да прихвати само такве случајеве које је у стању да обради стручно, без одуговлачења и препоручљиво је на језику на коме му се страни колега обратио, или да, у ситуацији описаној у тачки 1 овог правила, уз повећану одговорност за избор, изабере и препоручи адвоката.

123. Интереси професионалне сарадње и колегијалности препоручују адвокату:

1) да са другим адвокатом размењује стручна знања и мишљења;

2) да другом адвокату пружи затражену стручну помоћ, осим ако ова знатно прелази меру уобичајене размене знања и мишљења, или ако би била на штету интереса клијента;

3) да за замењивање другог адвоката, осим у случају другачијег договора, не тражи више од половине награде прописане Тарифом.

г) Заједничко заступање

124. Интереси професионалности и колегијалности и право клијента да у истој ствари има више од једног заступника, налажу адвокату:

1) да не спречава клијента у намери да, поред њега, за заступање овласти и другог адвоката;

2) да пре него што се прихвати заступања странке, која, уз адвоката који је заступа, у истој ствари жели да овласти и њега, о томе обавести колегу који већ има пуномоћ и са њим покуша да усагласи ставове о организацији и правним основама заступања;

3) да у заједничком заступању, са другим адвокатом или адвокатима стално усаглашава схватања, договара поделу посла и настоји да у односима са клијентом, заступником супротне странке, судом и другим органима и организацијама, наступа као усклађен, међусобно добро обавештен и у своје ставове уверен стручни тим.

д) Преузимање заступања

125. Када му се за преузимање заступања обрати странка коју у истој ствари још увек заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да одбије разматрање предмета и преузимање заступања и обавести странку о разлозима због којих то чини;

2) да не оцењује рад свог колега;

3) да колегу обавести о разговору са странком, изузев ако се странка накнадно определи само за саветовање и ако изјави да о саветовању не жели да обавести свог заступника.

126. Када му се за преузимање заступања обрати странка која тврди да је у истој ствари више не заступа други адвокат, адвокат је дужан:

1) да се, пре него што заступање прихвати, на поуздан начин увери да је претходно заступање престало и да за исто странка дотадашњем адвокату не дугује награду и трошкове;

2) да о преузетом заступању обавести колегу чије је заступање престало.

127. Када му се странка, коју у истој ствари заступа други адвокат, обрати само за саветовање, адвокат је дужан да се ограничи на разматрање чињеничних и правних питања, а уздржи од оцене рада свог колега.

ђ) Решавање спорова

128. Обавеза да осујети или отклони спорове и поремећене односе са другим адвокатом, налажу адвокату:

1) да поремећене односе настоји да поправи;

2) да не дозволи да поремећени односи дођу до изражаја пред судом и другим органом или организацијом пред којима заступа, или да због њих помоћ, коју треба да пружи свом клијенту, на било који начин буде ограничена или ускраћена;

3) да личне спорне односе или спорне односе свог клијента са другим адвокатом, пре обраћања суду или другом надлежном органу, покуша да реши на миран начин, осим ако прети опасност од наступања застарелости, или ако би то очигледно било на штету његовог властитог угледа и достојанства;

4) да увек када то допуштају околности, одмерено и обазриво, без присуства трећих лица, укаже колеги на поступке који су супротни закону, Статуту или Кодексу;

5) да дисциплинску или другу пријаву против колеге поднесе само ако покушаји и указивања из тачке 3 и 4 овог правила нису дали резултата, или ако је кршење закона, Статута и Кодекса тако озбиљно, очигледно, безобзирно или истрајно, да његове последице не трпе одлагање, нити би мирним путем, или било каквим добронамерним указивањем, могле бити отклоњене.

е) Заједничка адвокатска канцеларија

129. Два или више адвоката могу радити у истој канцеларији само ако припадају истој заједничкој адвокатској канцеларији.

130. Припадност заједничкој адвокатској канцеларији не искључује примену правила Кодекса, нити могућност да адвокат тражи да буде ослобођен задатака које сматра супротним својој савести или штетним за своју независност.

131. Независност и самосталност адвоката, који је члан заједничке адвокатске канцеларије, могу бити ограничени само: уговореним условима рада, у праву на прихватање личне клијентеле, и у праву на самостално прихватање, одбијање и отказивање заступања, уколико се не ради о личној клијентели.

132. У заједничкој адвокатској канцеларији адвокат је дужан да у највећој могућој мери уважава правна схватања стручног колегијума или већине адвоката, да у погледу организације рада, међусобних несугласица и односа према клијентима и трећим лицима посебно пази да поступа у складу са правилима 124.3. и 128.2. и да не иступа из канцеларије у време и на начин који би канцеларији причинили штету или повредили интересе клијената.

133. Одговорност адвоката, прописана унутрашњим правилима заједничке адвокатске канцеларије, не искључује одговорност која произилази из повреде правила Кодекса.

VI Адвокат и адвокатска комора

а) Основно правило

134. Адвокатска комора је средиште заштите адвокатске професије и остваривања статусних права адвоката.

б) Обавезе адвоката

135. У односу према адвокатској комори, адвокат је дужан:

1) да се опходи са пристојношћу и са уважавањем њеног угледа, аутономије и интегритета;

2) да поштује и извршава одлуке њених органа;

3) да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне обавезе;

4) да благовремено пријави све промене и правне послове, који подлежу њеној евиденцији и контроли;

5) да се одазове на позив, дође на разговор и без одлагања одговори на писмено обраћање њених надлежних органа;

6) да у службеном саобраћању износи истините податке;

7) да достави тражене исправе и пружи тражена објашњења, осим ако би тиме повредио обавезу чувања адвокатске тајне;

8) да положај у њеним органима и радним телима не користи у сврху рекламе, а обавезе које из тог положаја произилазе извршава савесно, стручно и благовремено.

136. Адвокат треба да учествује у раду Скупштине и других отворених састанака у адвокатској комори, да без оправданог разлога не одбија избор и именовање у органе и радна тела адвокатске коморе и да, својим предлозима и другим видовима сарадње, доприноси остваривању циљева и задатака адвокатске коморе.

137. Правила која важе за однос и обавезе адвоката према адвокатској комори, примењују се и на друге облике организовања адвоката које је одобрила адвокатска комора.

VII Адвокат, суд и други органи власти

а) Основно правило

138. Односом према суду и другим органима власти адвокат изражава уважавање начела законитости и уважавање сопственог позива, као равноправног чиниоца правосуђа.

б) Међусобно уважавање

139. Према суду и другим органима власти адвокат треба да се опходи одмерено и уљудно, настојећи да обезбеди исто такво опхођење свог клијента, као и представника ових органа према себи и свом клијенту.

140. Уважавање суда и других органа власти адвокат испољава, између осталог, и начином на који се на расправама и у службеним контактима изражава, понаша и одева.

141. У поднесцима и усменим излагањима адвокат треба да буде јасан, сажет, умесан, логичан и убедљив, а критика коју упућује суду и другим органима власти не сме да буде саопштена на увредљив, подругљив или потцењивачки начин.

в) Забрана злоупотребе

142. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) утиче на ток поступка и одлуку суда и других органа власти непрофесионалним средствима, тако што се обраћа установама и лицима који се не смеју уплитати у расправљање и одлучивање, или што на други начин чини или подстиче недозвољене притиске;

2) личне пријатељске односе са судијама и другим представницима органа власти испољава пред клијентом, супротном странком и њеним заступником, или пред овим лицима ствара привид таквих односа;

3) пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, уочи расправе улази у судницу пре него што је прозван, или се, после завршетка расправе, у судници задржава и након изласка ових лица;

4) неповољан ток и исход поступка правда приписивањем корупције и других видова злоупотребе судијама и другим представницима органа власти, или подржава такво уверење свог клијента, осим ако он или његов клијент располажу доказима који би их обавезивали на подношење кривичне или дисциплинске пријаве;

5) злоупотребљава улогу браниоца да би свом клијенту, или посредством свог клијента, који је у притвору или на издржавању казне, другим притвореницима или затвореницима кришом дотурао писма, поруке и предмете који иначе подлежу контроли, или је њихово поседовање забрањено;

6) прибегава процесним злоупотребама, а нарочито изношењу неистинитих података и доказа.

VIII Адвокат и адвокатски приправник

а) Основно правило

143. У интересу адвокатуре је обука адвокатских приправника за адвокатску професију и за друга звања у правосуђу.

б) Обавезе адвоката

144. Када за то има потребе и могућности адвокат треба да прими дипломираног правника на адвокатско-приправнички рад.

145. Адвокат је дужан:

1) да приправника оспособи за самостално обављање адвокатске професије и других звања у правосуђу, тако што че му пренети сва потребна знања и искуства, поверити му вежбу у што разноврснијим поступцима и предметима и посветити пуну пажњу његовој обуци надзирући, исправљајући и усмеравајући његов рад;

2) да приправника упути на упознавање садржаја Статута и Кодекса;

3) да приправника, кога прима на рад, пријави адвокатској комори и другим надлежним органима, а да не прима и пријављује приправника за кога зна да ће његов рад бити привидан, или да неће бити сталан;

4) да приправника награђује у складу са законом и уговором;

5) да приправнику омогући услове рада у складу са законом и уговором и не искоришћава га за послове који нису у вези са приправничком вежбом;

6) да омогући приправнику довољно слободног времена за припрему правосудног испита;

7) да са приправником не закључује уговоре о подели добити, или уговоре о ортаклуку;

8) да се према приправнику другог адвоката, како на расправи када заступају супротне странке, тако и изван расправе, опходи са педагошким тактом и не злоупотребљава његово неискуство и недовољно знање.

в) Обавезе приправника

146. Адвокатски приправник је дужан:

1) да се према адвокату код кога ради опходи са уважавањем и да се придржава његових упутстава и налога, осим ако су супротни закону, Статуту и Кодексу;

2) да упозна садржај Статута и Кодекса и придржава се њихових одредаба и правила;

3) да приправничку вежбу искористи за што потпуније стицање знања и искуства и да настоји да се што боље оспособи за самосталан рад;

4) да свој рад обавља стварно и стално и да се, у исто време, не бави другим послом у виду занимања;

5) да не прима властите клијенте и не води властите предмете;

6) да се у првом службеном сусрету представи другим адвокатима, судијама и другим представницима органа власти.

IX Адвокат и супротна странка

а) Основно правило

147. Адвокат треба да уважава претпоставку да супротна странка наступа са једнаким осећајем правичности и са једнаком увереношћу у своја права, као и његов клијент.

б) Однос према супротној странци

148. Према супротној странци адвокат је дужан да се опходи одмерено и учтиво, али не и колебљиво, попустљиво и на штету одлучног заступања интереса свог клијента.

149. Супротно је правилима Кодекса када адвокат :

1) искоришћава неукост, заблуду, или заплашеност супротне странке, поготово када ова нема заступника, да би за свог клијента постигао неоправдани успех;

2) према супротној странци употребљава претњу или принуду, или јој без основа наговештава штетне последице;

3) супротну странку изазива и подстиче на недопуштено понашање;

4) ступа у разговоре и преговоре са супротном странком без знања свог клијента, или на начин описан у правилу 120.9.;

5) поводом неодмерених и непристојних изјава, које је супротна странка дала о њему и његовом клијенту у узбуђењу изазваном на расправи, подстиче свог клијента на кривично гоњење или сам прибегава кривичном гоњењу, осим ако је то неопходно да би се обезбедио интерес клијента.

Г. ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ПРАВИЛА

150. У дисциплинским предметима који нису правноснажно окончани правила овог кодекса примењиваће се само уколико су повољнија за адвоката против кога се води дисциплински поступак.

151. Овај кодекс ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Адвокатске коморе Југославије у Београду.